{S} Стратимировић га је звао: мој авва! а пѣснословци дали су му наслов: „новог Дамаскина сладк |
ко се звала палата цкр. предстојништва) а свима и госпођицима уједно узетима, као красној кити |
а оно ви, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче Амфилохије идите напоље, па ћу вас звати, кад |
ign xml:lang="la">procella</foreign>!“, а <foreign xml:lang="la">procella</foreign>!“, то је ск |
загрме из једнога гласа „Многаја лѣта“, а с њима заједно као пратња засвира банда, и загрме зво |
<p>Патријарх је њему увѣк говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није |
уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба, а радо помаже сваком.{S} Идите само мало у прњавор, па |
н мучи, да се добро манастирско сачува, а како администратор троши... харчи... разсипа.{S} Он ј |
ање изврстан.{S} Био је родом из Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај |
иди мирно кући па се постарај за овога, а ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ постарати |
од мене, тако други дан код мог сусѣда, а послѣ опет редом код других, па га сви примамо једнак |
еленција сачувала нам манастир од пада, а чин од обезчешћења.</p> <p>У ман.{S} Јазку 8.{S} окт. |
.{S} За духовника искала се бѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годинама, млад и |
у, нека он дође овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека пов |
е као епископ све цркве своих дијецеза, а као митрополит упознао је своим каноничким визитама у |
и дан доћи у манастир дворска комесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника никако да нед |
ми пошљите отца Митрофана и Амфилохија, а ви се нађите ту пред врати.“</p> <p>Настојатељ оде.</ |
више пута употрѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли наши читаоци знаду управо, ко је то.</ |
дговори:</p> <p>„Ви нам недате барјака, а настојатељи талира.“</p> <p>„Оче! ти губиш из вида, п |
У манастиру пуно фотографијских слика, а врло мало св. икона!“</p> <p>Игумана је ова проста пр |
је имао очи упрте у прозор од ходника, а чело му је показивало, да се тамо нѣшто кува и пече.< |
ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је судија: ја ћу сваку пресуду са синовном покорно |
<p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко румена.{S} Брада му бијаше поређа |
и све подруме.{S} Стока му се хиљадила, а коке му дукате носиле.{S} У славу божју а у његово зд |
у је умѣтност тога у гледаоцима будила, а нарочито код женског свѣта.</p> <p>Просте везиље, кој |
ај се тога.{S} Недаје свако јаје пѣтла, а јошт мање крије се у свакој мантији Доситије.{S} Или |
нати —- како су ова добра браћа прошла, а сад ћемо се забавити са о.{S} Теофаном, на кога смо з |
ћу ти 25 мерова ране у Черевић из Даља, а ево ти 200 фор., па изплати и растѣрај слуге, кад их |
и је дакле нека чита докле јој је воља, а она изиђе у своју собу.</p> <pb n="195" /> <p>Послѣ р |
стијег створења каквог у мојим мислима, а сад ми приступаш, као лик јединог <pb n="140" /> приј |
та.{S} Нема ту повратка ни милионарима, а камо ли сиротом каквом настојатељу манастира.{S} Буди |
ад шклоцне брава на владичиним вратима, а о.{S} Теофан сав се стрѣсе, мислећи да ће можда сама |
ирске каруце лагано спѣшиле Карловцима, а на њима су се чланови комесије враћали кући, носећи д |
ђер је стојао долѣ са своим пратиоцима, а управитељ није хтѣо ни да га види.{S} Зазвони и манас |
хије <pb n="14" /> и жмирне мало очима, а шиљак му од носа повуче се мало на више.</p> <p>„Ми ћ |
асланике.</p> <p>Непрође нѣколико дана, а ови дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније, као што је от |
ја буду у друге манастире попремѣштана, а нова два доведена из других.</p> <p>— — „Прегледах ку |
послужили само мемоарима о.{S} Теофана, а ако ком устрѣбају мемоари ког другог намѣстника, стои |
ла, али нам је семинарија прѣко нуждна, а овим би начином трошкови много мањи били, него да се |
и у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а он приступи њеном кревету, па јој повуче за покривач, |
о је од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни трага.</p> <p>Можда је ум |
цало.</p> <p>„Душа ми је била спокојна, а то спокојство основа је мирног живота.</p> <p>„Право |
, стане се ова цифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу да сам авгара.“</p> <p>„Лажу, тетице; лажу |
бијаше понео, да глад на подне завара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезар |
ише о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни данас, ни |
е браћо у катане, на годину сто талира, а на месец сто батина.“</p> <p>О. Теофана дирне ова хус |
/p> <p>Год. 1790 одређено је од сабора, а потврђено од краља, да се устрои семинарија за богосл |
ила бившег манастирског администратора, а уједно разнесе се глас, да се сам отровао.</p> <pb n= |
мо одложити преслушавање људи на сутра, а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се пресл |
ом свѣту ради свога лѣпог лица и стаса, а нарочито ради својих великих очију, пуних жара и свѣж |
великим „метанијем“, дигну се с патоса, а они стари ступише у собу.</p> <p>Сви сад ударише у гр |
урисдикција, биле пуне његових алегата, а у ствари је било као што мало час рекосмо: то је нара |
аја оне улице прѣко пута од магистрата, а одандѣ дуж пијаце до првог сокака на десно, то ће се |
Коњи су имали прапорце и мала звонцета, а јурили су као крилате хале по снѣгу улицама.</p> <p>Н |
да заспи од мисли на духа архимандрита, а Ленки је свѣћа ометала.{S} Никад није могла спавати, |
патријарх; „вечерње ће одслужити прота, а ја сам теби дужан реванж. — Само дођи!“</p> <p>„Доћи |
за врѣме твога калуђеревања сам доста, а изкусићеш од сада јошт више и боље.{S} Лаку моћ!</p> |
еосвјашченство!{S} Поста има још доста, а вама ће скоро бити добро, па онда нећемо ништа друго |
ајала звѣзда великог Леополдовог крста, а око врата колир истога реда, као што га свештеници но |
и дође глас да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртне каштиге робија у трајању од 20 година |
да падне.{S} За храну куће нигдѣ ништа, а треба ми до жетве само за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни |
јер је имала према себи Стратимировића, а то је значило много.</p> <p>„При том је знала, да Стр |
епуштају са другог свѣта ни патријарха, а камо ли архимандрита.{S} Нема ту повратка ни милионар |
е познавала, да је човѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле бил |
унесемо новце у благајну под два кључа, а за кратко врѣме изплатимо мајстора поштено до крајцар |
рла.{S} Он је био човѣк по нарави благ, а при том је свршио и философију.{S} Био је дакле углађ |
да су само они избраници сина Божијег, а друга тако звана браћа, да су њихове слуге и оруђе; д |
и.</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан |
би пре свега Новосадском владики Сириг, а мени Даљ; он би одузео калуђерима манастирска добра, |
склоне главе, те једни се пруже на под, а други одсрћу у шталу, и сместе се како се ком даде.</ |
аш оваки — писао своје мемоаре за себе, а послѣ је нѣкаква тајностна рука ове поједине мемоаре |
ти за сходан нађеш.{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ је главницу примио и одобрио је, да ти |
ључа с поља врата, узме к себи кључеве, а ђацима, њих двоици, од коих је један свршен човѣк био |
сталом и данас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан ј |
ијаше лѣпо обучен; каруце су биле нове, а коњи изгледаше, као да су из ергеле грофа Пејачевића. |
ађени, да нѣколико људи читају молитве, а и немисле шта говоре, да нѣколико људи живе како могу |
дотацију, пристојну, као члану задруге, а не слуги; премда ни на кои начин разкошну.{S} Али онд |
и долазила.{S} Господин зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те |
манастирске, кад неуму да је руководе, а влада ће казати: имате право, кад нису за то, нека не |
ми јутрос“ одговори владика. „Кад дође, а ти га уведи.“</p> <p>За тим устану од стола.{S} Варна |
изишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а од осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</ |
43" /> се куцне с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио принети чашу к устима, јербо ће |
не нашега града с успѣхом ударити може, а сами нису одтуд имали или никакве хасне или врло мало |
даде му Ковиљ, манастир своје дијецезе, а патријарху јави да је то учинио, као што бијаше то об |
огња њу од улазка у рај живота одбије, а с друге стране калуђеру освѣтли понор, над који се би |
ешен.{S} Кадкад му је било да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи глас:{S} Издржи!{S} |
“</p> <p>„Ти њу пуштај из твоје ћелије, а друго је моја брига,“ одговори му администратор и окр |
— „Настојатељ незна ништа од економије, а при том је нехатан и немарљив.</p> <pb n="301" /> <p> |
ништа друго, него претѣрано смиреније, а ако хоћете и, мало мајсторије, да се ко бајаги тим на |
.</p> <p>Он, кад је добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, или је морао имати Винкови |
и свога система.{S} Одозго сунце грије, а одозго лед бије...{S} Имај пријатеља горѣ, па ће ти с |
у шиндру набави и ћелије одмах покрије, а ја да му 800 фор. платим кад шљивовицу продам.</p> <p |
рећи.</p> <p>„Ви знате, оче Амфилохије, а ви незнате, оче Митрофане“, проговори архимандрит сас |
есило се да сам га нашла код Каулиције, а ја сам се дружила са његовом Катицом... а иначе само |
ко ми припада, па дајте ми што је моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам и дошла.{S} Немора нико |
то сѣдне на канапе поред старе госпоје, а Ленка се посади у фотељ с друге његове стране ближе п |
то; ко је за господина, нека господује, а ко је за аргатовање, нека му га.{S} То је, мислим пра |
, у којој се носе калуђерске камилавке, а и епископске круне.</p> <p>Епископ Хранислав носио је |
p>Одтуда онај жар у жељи Ленкине тетке, а одтуда бар једном страном и то, да се Ленка склонила |
ратора манастирских био родом из Бачке, а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па сад мислимо, да нам |
мѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он је стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне: |
најопаснији.{S} Све они знаду најбоље, а све знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би било боље....{ |
сѣдницу.</p> <p>Калуђери изиђу напоље, а архимандрит и протођакон устану од стола.</p> <p>Архи |
о изрезаном сликом св. разпећа с једне, а образом св. краља Симеуна с друге стране, са великим |
Нико није смѣо да ју на болест опомене, а она је послѣдње своје силе кроз све врѣме разсипала.< |
е ни устне да мрдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пред којим с |
а је имао звѣзду ордена гвоздене круне, а код врата малу декорацију на златном ланчићу овом орд |
ека вам Варнава напише нуждно изаслање, а ја ћу га одмах подписати.“</p> <p>„Како изволѣвате,“ |
дину прелазила горња устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на час отварало и сасвим от |
гледалац и махне руком, да се претрпе, а напне из све снаге око, неби ли призор у ћелији у цѣл |
ему, стало га је по свој прилици митре, а нарочито један случај из раније младости, кои ћемо те |
људи <pb n="69" /> рећи: ви разсипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите |
помажите ако можете... а ако неможете, а ви кажите искрено па да идем да скачем у Дунав док је |
ашицу погледале, али руке бијаху узете, а ноге свезане, те се немогаше с мѣста макнути.{S} Он н |
копреосвјашченство!“</p> <p>„Ако нисте, а ви ћете бити“ одговори на то о.{S} Теофан с најпунији |
</p> <p>На то представи домаћину госте, а за домаћина рекне истима: „Најврѣднији настојатељ Фру |
је већ на крај прњавора, врата попусте, а отац Амфилохије ђусне колики је дуг у собу на под.{S} |
било па прошло.{S} Пожалиће, покудиће, а можда ће и осудити, јест, али <foreign xml:lang="la"> |
ена њена рука стегне прострѣљено срдце, а дах ноћи угаси пламен ока и животни жар лица.</p> <p> |
и пролетила.{S} Рукама броје бројанице, а гледе у руке.</p> <p>Намѣстник помисли одмах: неће до |
а напише записник преполдневне сѣднице, а архимандрит зовне к себи манастирског ђака Јосифа, и |
пријатеља горѣ, па ће ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: |
сватови изпрѣд његових очију изгубише, а нехотице му сузе грунуше, кад је са истог прозора, за |
ио.{S} Од игуманства нема ни рѣчи више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као змија к мени |
читала.{S} Оно је огледало његове душе, а то огледало показује изванреднога узвишенога човѣка.{ |
рали у архимандритовој гостинској соби, а не у обштој трапезарији.</p> <p>Архимандрит домаћин п |
м правом сматрати.{S} Без сваке љубави, а нарочито без љубави свете и чисте смежура се срдце у |
дипломат; и тако је остало то у архиви, а у живот није ступило.{S} Али тако је било... а што је |
се калуђерима ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак употрѣби на заведења школског изображења које |
вруче, и њихов ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак да се у обшти фонд ради заведенија школског и |
који дрва, сѣку.{S} Онда им вино годи, а што их кад кад поштени људи <pb n="8" /> пред другима |
избѣгавати, па и у самој својој ћелији, а с друге несмѣ манастирско добро разсипати, јер није њ |
тужбу, и да је поднесе Њ. Ексцеленцији, а међу тим да иде у манастир и да иште од намѣстника св |
е кои нису патријарха Јосифа познавали, а такових већ и сада има доста, добро ће бити да га с н |
амо спавали и кад кад музикално хркали, а на подне одлазили су у кујну, те су тамо ручали, оста |
сти и они, који су приличан глас имали, а и они, кои су само крештали.{S} Та његовом се високор |
ли нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а сутра смо мислили узајмити у селу.{S} Вечерас у истин |
тина, што сте ви на оца Теофана донели, а они одрекоше свѣдочбу начином кои пуну сумњу рађа да |
људи миловали, из срдца и душе љубили, а нису ни рѣчицом изјавили, да се љубе.</p> <p>Наједаре |
кафаном више господара у једној гомили, а пред њима Печеновића.</p> <p>Мора да га бијаше когод |
Печеновићу нису јошт никога затворили, а камо ли обѣсили... неће ни вас.“</p> <p>То је била пу |
ни који би били давали неби ни осѣтили, а црква и народ имали би грдан капитал, којим би се мно |
вао, што је чуо да су се гонци вратили, а куварице нису ни видили.</p> <p>Сутра у јутру устане |
е на ум узмемо.{S} Они, који су помрли, а нису свога завѣта изпунили, спремили су тим велики ка |
цѣло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између себе кољете и износите своју наготу на |
т је био особито изучен у овој вештини, а о.{S} Теофан имао је велики таленат за то, те је учит |
страна.{S} Ми смо само прости калуђери, а прост калуђер није нико и ништа!“</p> <p>„Добро, добр |
цена, као да су ту били пијани солдати, а не смирени изпостници.{S} Нека само чује то Њ. Велича |
казао, што је држао да му ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно што је мого прећутати |
ој нећака. „Други пут ћу ти све казати, а дотлѣ ме немој запиткивати; видиш да сам здрава и чит |
и проговори: „То можемо устмено казати, а гриота би било труда то написати.{S} Јест.“</p> <p>Ар |
!“ На то се стане сам грохотом смѣјати, а како му је био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом |
чекала, неће ли за коју каву повикати, а међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣс |
којој је сѣдио, па стане само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђ |
шег стражара.{S} Стража може и заспати, а може се дати и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк буд |
ѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, а они онда чине то исто и без свакога страха и стида; н |
{S} До Митровице има прилично покасати, а ваља да дође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу п |
з оне балске ноћи, и сваки ће запитати, а шта је са о.{S} Митрофаном?</p> <p>К њему баш и хоћем |
нити! — А ако већ неможете дуже остати, а оно допустите, да вас одвезем бар у манастир К...{S} |
му трѣба, па кад му стража оде ручати, а он полагано изиђе из собе, и из манастира, те се срѣћ |
уста прелѣвање страстне љубави слушати, а у срдцу сласти раја осѣћати: то мора да је <foreign x |
ути, па ће та добра у своје руке узети, а разкошне настојатеље уклониће од управе манастирске, |
говорите, јер ћете се на рѣчи заклети, а тешко оном, ко се криво закуне, јест.{S} Излазите оче |
же цркви нашој знамениту помоћ принети, а да неосѣти.{S} А то је одношај, кои само поштовање за |
прими, и дочека: без тога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе се одобрити, кад се с |
е тек на оном другом свѣту моћи видити, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на столици својој као |
тира отићи, те је неће нико ни опазити, а камо ли злоставити.</p> <p>Тако је и учинила.</p> <p> |
S} Јер они могу мене дотле и утаманити, а то неби било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо |
ли моћи коју у овој ствари проговорити, а мени се чини, да сам дужна да одговорим.</p> <p>„Допу |
долѣ, преплете прсте и стане их кршити, а глава му клоне дубоко на прси.</p> <p>„О моја златна |
ељу му сасвим новом постељином намѣсти, а њега даде пресвући и очишћеном премда ветхом мантијом |
тивној код државе или црквених области, а најпослѣ и код врховног црквеног судишта, и код виших |
ја допустити, да ти стара ломиш кости, а ја млада да се башим по кревету.{S} Лези ти само у кр |
се домисли и рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без допуста.“</p> <p>У овој одлуци својој вид |
ѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Шта ми није по глави пролазило, Хвал |
и избере стромове, који се имају сѣћи, а о.{S} Митрофана бијаше повео, да му их покаже и означ |
} Бог ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан из чистога срдца молимо.{S} |
ако... једни су отишли око поноћи кући, а други су боме и преноћили у манастиру.{S} Знате како |
и, да је у Н. Саду, преноћи у Карловци, а сутра рано похита у Н. Сад.</p> <p>У Н. Саду имао је |
онако посла <pb n="161" /> у Митровици, а ваља ми се за посѣту одужити!“</p> <p>Ленка скочи на |
ровати Митрофан. „Та ми смо свештеници, а она је тек само једна куварица, ваљда је наша прѣча н |
и да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манастир уреде, да иду у други, па и тај да |
пробуди.{S} Како јој једаред види очи, а он јој даде благослов и изчезне.“</p> <p>„Јао мене!“ |
мњење, како да се овој невољи доскочи, а влада ће радо одобрити све, што он пронађе да лежи у |
?</p> <p>„Сајтлик и по“, одговори овај, а чутура је ваљда и десет пута толико примала!</p> <p>„ |
а није далеко, ми смо до поноћи на њој, а тамо нас чека пријатељ <pb n="145" /> са чамцем, који |
говорили, да је подпуно свѣтски човѣк, а други, да није за финије друштво.</p> <p>Кои су имали |
Њ. Ексцеленција напућиће се као ћурак, а дворски капелан једва ће дочекати.{S} Сад сам свршио. |
е пошљу за намѣстника у манастир Фенек, а старог намѣстника поврате на своје старо мѣсто, које |
тратор, до њега с десне стари духовник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан и Амфилохије.</p> <p>Сви |
ом си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд!“</p> <p>„Ви нисте моје судије |
разликовао, што смо ми који под астал, а који на ходнику на нос, а њега су ђаци у његовој стол |
и писаћем столу, наслони лакат на стол, а главу на руку, и суза му се заблиста у оку.</p> <p>Та |
ло.{S} Него ћу ја да се украдем и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без |
Знате л ви да стојите пред Печеновићем, а Печеновић није јошт ни од кога узео ни крајцаре за са |
даде господину своју руку и иде с њим, а она ће са госпођом Пуљиницом за њима.</p> <p>Господин |
ом, нека <pb n="243" /> се куцне с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио принети чашу к |
е други одређивати.{S} Ја само говорим, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим други.,“</p> |
ка.</p> <p>Непрође дуго времена за тим, а једно јутро огласе манастирска звона о.{S} Гаврила би |
ромѣну дођоше поставе мене намѣстником, а старога оправе у манастир Фенек.</p> <p>— — „Двѣ годи |
што почне, па му хоће да пође за руком, а оно се само од себе развија; а кад се што почне, па п |
знамо.{S} Зато отвори срдце преда мном, а ја сам ти ево казао, пред ким говориш и коме.</p> <p> |
рских предузимане: остало је по старом, а решења нема ни до данашњег дана.</p> <p>Но ова је ком |
м разбирао; ако можеш и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би ваљало чинити, да |
уде изтрага непристрана и суд праведан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ј |
етком, онда се казују свѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и кћер |
оду, каква је рѣдко ко пре њега уживао, а послѣ њега нико.{S} Аукторитету Стратимировића код на |
, тамо код једног њеног рођака одсѣдао, а у њеној кући са другим гостима тај дан прослављао.</p |
руци није се баш ни њему самом допадао, а што се могло ту подметнути и налагати, то је само наг |
<p>Он је своју улогу мајсторски играо, а публика му је вѣштину радо награђивала, па су се они |
м побѣдитеља очи на све стране окретао, а лице му је од радости и поноса... а можда и од вина.. |
нијом путем, коим бијаше у кујну дошао, а то ће рећи из кујне на поље, па ходником до басамака, |
лирике, ишо тамо и амо по соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том времену пружио је чешће руку, |
“ те штулецни час на десно час на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту било саб |
и: што је црквено, то је настојатељево, а што је бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане |
иста у оку.</p> <p>Тако поћути по дуго, а сузе су једна другу стизале на образу.{S} Маши се у џ |
инистратор манастира радо је добро јео, а још радије добро пио.</p> <p>Између људи, који радо п |
прѣсуди, што му је збор братије донео, а послѣ је ножем на мене ударио, и да нисам утеко, ко з |
очео.</p> <p>Калуђер се све више губио, а човѣк се <pb n="150" /> све већма развијао: јошт једа |
/p> <p>Калуђер се бијаше мало окуражио, а кад чу за дукате, мало га капља неудари.</p> <p>Дукат |
му јошт ниједан митрополит није учинио, а — ни патријарх!“</p> <p>„Истина је,“ рекне о.{S} Теоф |
роши Копривштици народну школу устроио, а послѣ опет у самом манастиру Рилском, гдѣ је и свој в |
у тој школи напрѣднијем газдовању учио, а силе своје нашем господарењу приносио.“</p> <p>„И то |
опаклијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣшио, а не честњејшем конзисторијуму или племенитој вармеђи: |
дне и вратио.{S} Митровица није далеко, а мои су коњи добри.“</p> <p>То рекне и одведе о.{S} Те |
другој.{S} Митрофан је био чврст дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Није дакле ни мало чуд |
црномањаст млад чиновник.{S} Лице бѣло, а брада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом |
о!“, те се од тропара чујаше врло мало, а од многаја лѣта нимало.</p> <p>Кад се ова овација свр |
ажеш!..{S} Крста је казо, како је било, а сад кажи и ти, па ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па кад ј |
ије.</p> <p>Ленки је било и самој мило, а нарочито, што јој је тетка тако очевидно необично ужи |
уће перо разкречило а мастило сасушило, а тога ће му ваљати да информацију забележи.</p> <p>Он |
то сада знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к овима.</p> <p>Послѣ ово |
ако наши људи кажу: што црвено црквено, а што је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад се на калуђерск |
оје тим, што је манастир народно добро, а не његово приватно.{S} Он дакле мора с једне стране с |
а.{S} Митрополит Станковић бијаше умро, а митрополију је администрирао бачки епископ Хранислав. |
а се о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шу |
</p> <p>Дуја пак како се бијаше сагнуо, а није узео на ум, шта она двојица раде, осѣти замашан |
p>Ово наравно није нико од гостију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта значи.</p> <p>Покажу за т |
рез на сваку кућу нашег народа по 3 кр, а то би износило 9472 ф. 9н.</l> <l>в) обећања манастир |
ода и госпође продужише стари разговор, а младеж пође шетати по собама.</p> <p>Но наједаред поч |
ји под астал, а који на ходнику на нос, а њега су ђаци у његовој столици однели у ћелију.“</p> |
жа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој кревет, а ја ћу се сложити на овај диван,“ одговори јој Ленка; |
м по кревету.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу ево донети један јастук из твоје собе и покрива |
и она га је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка |
з њега.“ Овдѣ мало застане архимандрит, а о.{S} Теофан уздахне, погне главу и упрѣ очи пред себ |
мислимо на узвишену идеалну побожност, а никако на мрачно сујевѣрство.</p> <p>С пуним срдцем и |
а, пресуда <pb n="96" /> самовластност, а затвор право насиље, и он на сва питања недаваше друг |
жао дисертацију, звао се Јован Суботић, а онај што је већ био доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> < |
рно, грохотно смѣјање прасне у дружтву, а наздрављач пружи прѣко стола руку порезнику: „<foreig |
те је све рађено по потрѣби и разлогу, а не случајно и од ока.</p> <p>„Кад смо овако довршили |
еченовић није много радио ни у Н. Саду, а у бачкој и торонталској жупанији мого је имати процес |
о већ и само потрзање ножа није у реду, а особито, кад млађи стоји пред старијим.{S} Признајем |
сад смо готови.“</p> <p>На то сви оду, а о. намѣстник дркћући које од зиме које од раздраженос |
нај један лежаше колики је дуг на поду, а онај други стајаше са свим глумачки о раширеним рукам |
тири у чаробној свѣтлости нашем народу, а нарочито старијим женским особама.</p> <p>Одтуда онај |
Ја сам сирота жена, мени новци трѣбају, а ја немам никога, у ког би се могла поуздати.{S} Па ба |
стојао је у врло пријатељском одношају, а тако исто са познатим нашим пѣсником Исидором Николић |
> братија, и њихови свѣдоци преслушају, а разумѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ |
људи, па кад добију мукте да се напију, а они незнаду, шта је доста.{S} А господин није ципија; |
узме чин на себе, и пође у трапезарију, а ћелију остави отворену.</p> <p>У трапезарији нађе се |
, осудити га, да одложи нарав човѣчију, а то је не само искати, што је немогућно, него управо у |
<p>„Одмах рапортира то градоначелнику, а овај недочека да генерал дође у Карловце него таки по |
е манастир у њој добити добру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала.“</p> <p>„Најпослѣ може |
аћин остави дошљаку колеги стару тетку, а он поднесе руку младој нећаки, и тако пођу.{S} Госпођ |
ије на страну, да се смомитља на земљу, а сам погледи на кључаницу, пак да се тврђе држи, ухват |
" /> јоште по старом.{S} Противници му, а који калуђер нема противника? могли су изтѣрати, и да |
, да поступам с вама са свим по закону, а оно ви, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче Амфилох |
амоли, да га за вечерас остави на миру, а сутра ујутру ће му све казати.{S} Архимандрит га одпу |
чинио, да виде своје слике у манастиру, а некошта, знате ништа.“</p> <pb n="224" /> <p>А истина |
о често догађа, само данас у манастиру, а други пут опет у ракиџијници код Крсте Муцала, или у |
св, владике и оде у свој стан у двору, а владика оде у своју собу, и прими архимандрита Ракова |
/> уважавати све, што је лѣпо у свѣту, а нарочито међ младим женскињама; али нити су му више п |
ћом споразумѣва, него кући прави штету, а браћу као скотове држи: онда се браћа обраћају <pb n= |
филохије похитају низ басамаке у порту, а одонуд к шталама, и за тили час види намѣстник, како |
а разговора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад |
о?{S} Сваком своје.{S} Он покрива кућу, а ја поим христијане: кад дође ко из двора, и запита ва |
кући, посади о.{S} Теофана на столицу, а он напуни лулу, укреше на труд ватру, запали духан, с |
диног такмаца за митрополитску столицу, а тај је баш био епископ Мушицки, којега је име било од |
ѣшење, да се селам у манастир Раваницу, а управа се даде оном истом, од кога бијаше на мене пре |
рским манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си |
ћу јести; грѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се кратким путем свега покора ослободити, јер ј |
в међу вама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх, а други погледе ко то говори.{S} То бијаше порезник.</p |
нути.{S} Ако на мене наиђе какав страх, а ја ћу те викнути, па онда упали свѣћу.“</p> <p>Ленка |
а... <pb n="67" /> Хранислав је светац, а гле шта му раде калуђери...{S} Хранислав је крив...{S |
рофица Бутлер удата бароница Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣ |
несрѣћнице, па гледај да како побѣгнеш, а немој се убијати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта |
твоје одржавање примати.{S} Кад умреш, а ти их остави у корист сиротих ученика нашега народа, |
ћо у калуђере, на годину сто талира.... а батине ћемо оставити катанама.“</p> <p>Овдѣ је патриј |
далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами Руси могу још дуго учити од нас, што се тиче ц |
е... касација... десет година робија... а може бити и <foreign xml:lang="la">capitividium exemp |
Владика прсне: „Нисам ја екселенција... а ласкачи су најгори“...</p> <p>Сиромах о.{S} Теофан пр |
би, Варнаво!{S} Ти смѣш јести пасуља... а ја сиромах <pb n="64" /> морам да се патим са овим пи |
ао, а лице му је од радости и поноса... а можда и од вина... сјајало као сунце.</p> <p>Кад се с |
колѣвка Поцерца Милоша.{S} Ено Руме... а ено Митровице.{S} Незнам ил доиста видим, ил ми се са |
ови сто гостију у манастир, части се... а игумни опашу двѣ педи широк црвен појас, па разкопчај |
намѣстник нагло. „Ево ти твоје плате... а ено ти врата, <pb n="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{ |
ни дошо.{S} Него помажите ако можете... а ако неможете, а ви кажите искрено па да идем да скаче |
кад што напишем, ваља да ми се плати... а савѣтом помоћи човѣку то је <foreign xml:lang="la">no |
ештеничку савѣст као истину признати... а друго је све клевета.“</p> <p>„Што се пак тиче кувари |
подкупити... седрију ћемо подплатити... а онда је код краљевске табле готов посао...{S} Него, и |
ди....{S} Неприправљени... дилетанти... а дилетанти су најопаснији.{S} Све они знаду најбоље, а |
тоите?{S} Ви стоите пред Печеновићем... а Печеновићу нису јошт никога затворили, а камо ли обѣс |
зстрадам, поћићу тратом спаситељевим... а ако се убијем, „сам себи ударам печат најгрознијег гр |
ја сам се дружила са његовом Катицом... а иначе само сам га на улици видила, кад пролази поред |
от није ступило.{S} Али тако је било... а што је било, то је сѣме, које можда није изтрулило.{S |
хнуо... да сам на кога ножем насрнуо... а ти људи, како видим могу рећи и оно, што нису чули, и |
можете ви ићи... та ето је скоро ноћ... а ноћ није за госпође да путују.“ Све што на човѣку гов |
еније завити калуђере у пртену врѣћу... а народ више потроши својим чашћењем но манастири него |
а од митрополита и владика 475.000 фор. а од манастира 579.850 фор и тако би ми данас имали 1.0 |
лози, да су давани, владичји 415.000 ф. а манастирски 779.550 Ф. ср.{S} А године 1870, послѣ 30 |
шло би од оних првих прилога 285.600 Ф. а од ових других 347.830 ф., те би тако те године имали |
ори кроз сузе:{S} Лака му била земљица: а Србљи га неће никада заборавити.“</p> <p>„И неће“, пр |
вари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом можете ви све ове узпоред и мимог |
рхиђакона су у свакој кући радо видили: а он је у једну најрадије одлазио.{S} Случајно је у тој |
и заспати, а може се дати и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна, нити се даје уклонити, д |
ред вама молим старѣшину да ми опрости: а честњејша конзисторија што нађе за право одредити, ја |
о је сигуран знак, да неиде само собом: а што се силом надвезује и крпари, то неизпадне никада |
тите.{S} Овим сам своју савѣст олакшао: а ви чините, како најбоље знате.{S} Ја ћу ићи у моју ће |
о гоњен, па ниси руке против себе диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима им |
миревићеве и Иринијеве, биће како тако: а послѣ ће бити... знате, шта ће бити? манастири ће пад |
на манастирце не баш најугоднију сѣнку: а напослѣдку има то питање једну <pb n="122" /> страну, |
ено ми судија у Карловцима, у Вуковару: а ви немате ништа са мном као вѣтар са опаклијом.“</p> |
едостајало и науке и свѣтског изкуства; а за духовника није се мого употрѣбити, јер је био прев |
а руком, а оно се само од себе развија; а кад се што почне, па прекине, увѣк ће рогобатно да из |
њој можда најсјајнија и најузвишенија; а и иначе имају њени послѣдњи дани одсудан моменат за д |
гледао.</p> <p>Узраста је био повисока; а чинио се још вишим, што није имао велика трбуха.{S} К |
стала; други су се одкотурали до штала; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у |
ратила, док су се кола са торња видила; а други сви разишли би се кућама.</p> <p>„Имао је нѣкол |
ш шљивик, да буде, каква га нигдѣ нема; а одредићу ти један комад земље у Петковици да, засадиш |
ривала, му је теме и спадала на рамена; а тако исто црна дуга брада покривала му је дољни дѣо г |
алкана.{S} Ту и данас има 14 манастира; а у старије доба начинили су били ту малу Свету Гору. – |
и, на жалост, није учињено за то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што учинити.</p> <p>Наравн |
е чашу <pb n="111" /> двѣ, па је готов; а други може боме добро да повуче, па му се и непознаје |
.{S} Земље и зграде то су основатељеве; а уживање спада на калуђере или на онога, кога дотична |
ратије у манастиру до излазка комисије; а кад једаред господин архимандрит Арсеније дође у мана |
лате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign xml:lang="la">gratis</foreign>! |
а 1842 и тако једва пређе четир године; а прве су године обично за свакога новога частника како |
авала да већма тражи самоћу него иначе; а та самоћа позивала га ја већ и сама собом, да чешће и |
е провешћемо у строгом посту и молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег светитеља, |
бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би то дочекала, <pb n="26" |
на.</p> <p>Али има људи свакојаке ћуди; а и очи нису у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а н |
{S} Ноте су мртве, клавири су осамљени; а кад банда у народу <pb n="235" /> засвира, онда добиј |
ва видим, да има много истине у ствари; а Ваша Светост ће своим високим умом и богатим свестран |
мислим право!{S} Тако су радили стари; а тако и сад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад |
ири и близу њих, па нисам смѣо псовати; а сад смо опет од њих далеко, па може поднети.“</p> <p> |
{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека поведе и Митрофана и Амфи |
тѣрај слуге, кад их неможеш употрѣбити; а верујем да неможеш, јер су то све сами ладолежи и пиј |
већ суд изрекли, па ћемо га и извршити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одговори администрат |
n="274" /> ћу ти двѣ три и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из властита изкуства познати.</ |
окле сам ја жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене небудеш имао, онда си само свој.{S} Видиш да |
већ по својој нарави разговаран човѣк; а на протођакону видило се, да га нѣке живље мисле заба |
учер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незнам да сам икада тако л |
им што највише могу и што најбоље знам; а повѣстница нека чини своје!{S} Што год је рађено у ма |
степенитог раста.{S} Очима је стрѣљао; а строј вилица показивао је особиту снагу те партије ли |
и.</p> <p>„Крста је казао, што је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„ |
„многолѣтствије“ и куцање особито живо; а банда, баш као да је знала, коме се напија, упне све |
аплетао је мало језиком и говорио брзо; а врло је радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи |
а канапету, пред којим се стол налазио; а са стране код стола сѣдио је протођакон, пред њим хар |
осподин незна ни је ли мушко ил женско; а у теби ће пре видити св. Флоријана, што долази да му |
убраће бијаше му крв у велико охладило; а сад му ноћна тишина и враћајућа се превлада хладнога |
> <p>„Јавно би вас мњење живе саранило; а калуђерство, то право, чисто, свето калуђерство уписа |
ад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја постанем игумном, онда ћемо и боље!“</p> <p>И |
ости људи знамо, који из чутуре пијемо; а ви велика господа пијете на пол сајтлика, па вам се с |
његовом чуству то некако било противно; а осим тога пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двор |
ужени.</p> <p>Сви се поплаше горопадно; а куварицу да су могли добити, смождили би је живу.</p> |
манастира дотлѣ и послѣ тога нечувено; а овај је тако изцѣђен и упропашћен, да није био ни заш |
ни на који начин што за њега похвално; а архимандрит окрене лице на страну и насмѣши се мало.< |
и једним мислима покренути једногласно; а ми морамо нашим читаоцима ствар мало разтумачити, да |
} Кога су ноге послужиле, тај је отишо; а кога ноге изневѣрише, тај је одспавао у манастиру.{S} |
била лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине бајни.</p> <p>Архи |
болестници на молитву њему у манастир; а мало послѣ почеше и болнике са стране у манастир доно |
дем у другу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Имамо времена.{S} З |
{S} То вам кажем ја, адвокат Печеновић; а ко је адвокат Печеновић, то ће вам казати магистрат н |
њих нађу које под столом, које на поду; а неки се удесише главом на руке а рукама на стол, те х |
дицина мирише са свим на своју апатеку; а рецепт казује сам собом доктора, од кога долази. <pb |
а насмѣје се сладко и громко овом вицу; а стара тетка није знала, шта <pb n="208" /> управо каж |
атраг и одговори: „Гледајте ви ваш риф; а моје перо и мастило је овдѣ“ показујући на чело, као |
е кад ти је воља издају, <pb n="320" /> а са главницом по твом тестаменту поступи.{S} Ограничил |
гдѣ се тако што догађа; <pb n="212" /> а сад држим, да се само шалите.{S} У осталом, гледаћемо |
и смо за то превећ мали. <pb n="334" /> А друго немогу ја калуђера мога слати у Русију.</p> <p> |
S} Господин није ципија, <pb n="115" /> а вино је добро... друштво је пак било удесно, па онда |
да се деривира од „букве“ <pb n="87" /> а буква има у звателном „букво!“ Имате л’ ви у манастир |
n xml:lang="de">Habt Acht</foreign>!{S} А са „<foreign xml:lang="de">Habt Acht</foreign>!“ није |
е наши читатељи запитати: „Да збиља!{S} А шта је са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јошт у аришту и |
се црква... прѣти нам нова Гоморра!{S} А они о том у тужби ништа и неспомињу?“</p> <p>„Спомињу |
то нису ни слуге нашој Фрушкој Гори!{S} А руске лавре са њихови 300 калуђера немогу бити узори |
а виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А калуђери... <foreign xml:lang="la">А bove majore disc |
а се морам бранити, па по што по то!{S} А ако они нестану на тај пут, онда би било од мене лудо |
стиру трче, и њега јавно отцем зову!{S} А то несмѣ бити, јер је калуђерском суставу противно.{S |
немогућно, него управо убити га!...{S} А што се тиче имања манастирског, то није народно, него |
foreign>...{S} Ја крив... ја крив...{S} А ту конгрес...ту избор митрополита...{S} Ал ће се радо |
..{S} Мени се ово неће да допадне...{S} А и сунце се појако опустило.{S} Него ћу ја да се украд |
ка решпекта ни словца да изтиснем...{S} А нисам ја много пута <pb n="187" /> знаш ни била с њим |
S} Она нема више никаква посла овдѣ.{S} А и вече се приближује...{S} До Митровице има прилично |
велики шљивик са 11.000 комада дрва.{S} А касније, кад буде готов са шљивиком, одреди му један |
ко ћемо имати дан великог торжества.{S} А онда ћемо уписати име смирене прилежнице у читуљу, ко |
нчаница и прошћа и прућа, и свачега.{S} А отац Теофан има јошт дуго времена радити, ако ћемо да |
али 1.054.550 фор. од самих прилога.{S} А како се није ништа трошило, <pb n="123" /> то би кама |
lang="la">Procellas</foreign>!“, да.{S} А шта је то <foreign xml:lang="la">procellas</foreign>! |
владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣнију.{S} Стратимировић га |
то управа манастирска опредѣљавала.{S} А нарочито нам је нуждна школа за лѣпо служење.{S} Како |
мора нико ни знати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скувала у двору, знам да |
њима разпитивала и наредбе доносила.{S} А у те власти спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да |
ка она наређује, како јој буде воља.{S} А можда је и морао тако чинити, јер правог екселенције |
ио је пост, и Варнава је јео пасуља.{S} А епископу лѣчници нису дали да једе варива, него су му |
ајаше и клепало са дрвеним маљицама.{S} А и гвоздени будилник висио је ту на своим узицама.</p> |
де сами својој цркви ни манастирима.{S} А калуђери неће се смѣти ни појавити у народу да просе |
и?</p> <p>О. Теофан нерече му имена.{S} А нерече га, ни патријарх.</p> <p>Толико сваки види, да |
на особиту коју грану умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсе |
инити скандал и побѣћи из манастира.{S} А како ме гледи митрополит, само би ми јошт то трѣбало. |
реду ишла на корист наших манастира.{S} А и из народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло |
е.{S} До Н. Сада има добра три сата.{S} А дружтво вас неби пустило ни до зоре.{S} Срѣћан пут же |
напију, а они незнаду, шта је доста.{S} А господин није ципија; и кад части, части поштено; он |
ијим својим годинама строг престрог.{S} А нарочито није знао шале, кад се о калуђерима радило.< |
ран, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пострада... нека буде и то. |
ко ванредно одликовање његове особе.{S} А колико је на ову држао, то нам је познато из онога, ш |
убити, само чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ кадкад помрчина појела, па |
мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што велите за мѣшање других особа у манастирске ствар |
У петак ћемо држати велико бденије.{S} А у „недељу ћемо служити соборно, осветићемо тај принос |
над осталима први, и он начелствује.{S} А ако тај старѣшина домашња дѣла небрежљиво води, нити |
дна, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а он приступи њеном кревету, па јој п |
ио.{S} То му је било велико уживање.{S} А то уживање кошта много новаца.{S} Па добро.{S} Ми му |
то сирото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало масло, ту није могло бити без њег |
том, ја бих и опет отишо у калуђере.{S} А ти изпитај себе, пак чини како ти срдце каже.“</p> <p |
у биле златне, дугачке и врло честе.{S} А унаоколо је био везом и изведен надпис:</p> <p>„Госпо |
и подпунога уверења о помоћи свише.{S} А кад је своим епитрахиљем закрилио главу болника, учин |
, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом великим: господи помилуј.</p> <p>„Дај |
ана, што су видили да је он мирнији.{S} А можда се већ и сувише скупо видило администратору мно |
ише, који су против реда што чинили.{S} А најмање смѣ то виша власт игноровати, или повлађивати |
ја знам.{S} Али ти сви долазе звани.{S} А приходници, који дођу да манастир <pb n="105" /> виде |
ристану на то, да им со жеља изпуни.{S} А на предлог г. архиђакона одреди се да се сањкају од 8 |
видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам бити још згодније.“</ |
роји стакла у којима се вино доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, частимо и ми њега |
амениту помоћ принети, а да неосѣти.{S} А то је одношај, кои само поштовање заслужује и доноси. |
је неможе је се око доста нагледати.{S} А мила је, да срдце у човѣку заиграва.</p> <pb n="221" |
а што боље и племенитије употрѣбити.{S} А како народ од калуђера руке своје дигне, неће нико у |
разлога; пак за то морамо одлазити.{S} А ја би заиста врло радо видила барем један фрушкогорск |
ради чега бих могао на вас зажалити.{S} А што се саме ствари тиче, ту вас молим, да ништа непре |
га је звао.{S} Овај стане шепртљити.{S} А митрополит зграби своју штаку од подебела бамбуса, па |
о дужности онако мислити и говорити.{S} А ви кажите слободно, што год против мене знате.{S} Ја |
.{S} С нама није лако изићи на крај.{S} А такови господари небоје се ни бога ни закона.... само |
доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, частимо и ми њега код наших кућа, па неби било |
мирског уживања... и шта ти ја знам.{S} А то све није ништа друго, него претѣрано смиреније, а |
и дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему сторицеју...{S} Зна он то добро, |
о своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништа нетиче.“</p> <p>„Ја од тебе ништа и |
и, што је кратко врѣме митрополисао.{S} А можда се није ни онда јошт права потрѣба изказала.</p |
орнику окренуо, и озбиљно га слушао.{S} А кад овај сврши, онда опет као нехотице падне му погле |
ко.{S} То је право духовно сродство.{S} А ово је јаче много пута од сродства крви.“</p> <p>„Ја |
.{S} И овога је он у калуђере довео.{S} А то је садањи протосинђел Никанор Грујић, кога славе п |
уј те твоје лалоке, него буди весео.{S} А ви други калуђери језик за зубе, па дижите чаше, сад |
ништа.{S} Ти ми ниси ништа скривио.{S} А ја сам знао шта ме чека, кад то учиним.{S} Сад нек бу |
еним на пољу, на које бијаше ступио.{S} А узвишене мисли имају то у себи, да и у другим сродне |
му сви одобравали, кад би што реко.{S} А послѣ начелника говорио је он највише.</p> <p>Кад дођ |
рополит, само би ми јошт то трѣбало.{S} А може ми и манастир подићи; економ је добар.{S} Па мож |
p>Патријарху је ово очевидно годило.{S} А било је и истина; јер је патријарх Јосиф заиста, што |
рију, и ја морам <pb n="27" /> тамо.{S} А ти гледај па умакни.{S} Ако се сад не спасеш, онда је |
ако више стоји него редовни епископ.{S} А најпослѣ ми то нѣкако иде у реч, може бити, што желим |
смо свратили у овај дивни манастир.{S} А домаћин је у исто такој мѣри љубезан.“</p> <p>На то п |
.000 ф. а манастирски 779.550 Ф. ср.{S} А године 1870, послѣ 30 година надошло би од оних првих |
аше народне мелодије и у други свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете м |
ви људе научили шта да говоре, јест.{S} А кад би људи овамо дошли, морали би се запитати, да их |
осмо у глиб, који дна нема.{S} Јест.{S} А што се тиче чашћења по манастири, ту су калуђери крив |
нзисторија донети рѣшеније.{S} Јест.{S} А хоћете л’ се заклети на оно, што сте на о.{S} Теофана |
а имају природни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског реда желио ту учити, тај б |
Изволите и други <pb n="220" /> пут.{S} А од старе госпође тетке надам се, да ће рѣч одржати и |
о изволите, хајдемо да видите цркву.{S} А видићете и манастирску трапезарију.{S} Она опет садрж |
извести, налазе се у народном фонду.{S} А одкуд да узмем новаца за те твоје ситнице.{S} У нар. |
доскочи, то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из службе изтѣрати него да |
, било у Митровици било у Бечкереку.{S} А нити је што друго била у Земуну, нити ће да буде у Бу |
шта ће рећи повѣстница о патријарху.{S} А знаш ли ти, шта сам ја све учинио србском народу!{S} |
е приповѣсти на овом мѣсту запитати:{S} А шта је било са господином администратором, главним па |
рати научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ. високородије заступ |
то свирати научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ. високородије |
ти.{S} Зар је то за нас каква штета?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, хоћу ја да пренесем наше народне |
образе.</p> <p>„Па ко је тому крив?{S} А? — Шта велиш ти у твојој мудрости?{S} Говори!“</p> <p |
> <p>„А може л’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без бан |
сам Гргетег знатним зајмом усрѣћен?{S} А шта још нележи у књигама народних фондова!“</p> <p>Па |
<p>„А знате л’ ви ону причу о јежу?{S} А?{S} Увуците само капут у манастире, па ће он вас опра |
а покаже?{S} Кажи да није, ако смѣш?{S} А зар нису Србљи највѣрнији поданици свога пара и госпо |
чка!“</p> <p>„А, тога немојте чинити! — А ако већ неможете дуже остати, а оно допустите, да вас |
а нѣгована је велика густа чуваркућа; — а нико тако неприкрива у кућама оно, што ваља да је тај |
тира.</p> <p>Ваљда је сваки намѣстник — а можда и не баш оваки — писао своје мемоаре за себе, а |
ml:lang="de">Hoch!{S} Hoch</foreign>.!“ а други опет „Живио!</p> <p>Живио!“, те се од тропара ч |
, изрецитују 11 пути „господи помилуј!“ а дванајесто велико развуку на дугачко и широко.</p> <p |
спаја, али чује гласан смѣх од „кранца“ а за тим перорирајући глас адвоката Печеновића.</p> <p> |
овић се окрене и позна о.{S} Теофана. „ А, ви сте, отче намѣстниче!{S} Које добро?“</p> <p>О. Т |
да чује; како она о том мисли.</p> <p>„ А мораш ли ићи Тодоре?“ запита га она -жалостиво.</p> < |
има на мене право и настојатељ, и црква а и народ оне цркве.{S} Ја нити сам свој, нити сам неза |
и у свѣтлости, да сва ова падне на њега а противници да дођу у мрак и таму; како ће заузети ста |
говеда.{S} Оваца сам оставио 100 комада а нисам затекао ни једне.{S} Готових новаца оставио сам |
e"> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИЋА.</p> <p>1881.</p> </div> <pb n="3" /> <div |
мах младић, али је имао глас од славуја а дар за појање изврстан.{S} Био је родом из Ирига, а п |
у одсутсву настојатеља манастира Јазка а сад опет удову манастиру као најстарији начелствује, |
оих угодника дао управу манастира Јазка а другому манастира Раковца.</p> <p>„Доживио је послѣ н |
ти.“</p> <p>Намѣстник погледа духовника а овај њега, поглед им значаше много.</p> <p>„Шта се зг |
јој писати.{S} Око је прозор за анђела а врата за ђавола.{S} Тако ми је сам покојни Иринеј каз |
био јошт онај лѣпи црни калуђер с поља а онај раскалашни млад човѣк изнутра.</p> <p>Једаред до |
ишта друго кувати него један дан пасуља а други сочива! и онда ћете жељу изтѣрати!“</p> <p>„Бог |
стинским собама ни спаваћих хаљина нема а тако исто ни у собама настојатељским.{S} Астали и сто |
настири имали остати старим манастирима а калуђери старим калуђерима.</p> <p>Он дакле изрази па |
чује и разноси од имена нашег домаћина А?{S} Ничије.{S} Ни сам патријарх нема тога гласа и сла |
имам... администратор ме зграби за прса а ја извучем нож и дигнем руку с ножем... та то је само |
дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а опасност снагу човѣка.</p> <p>„Послѣ те сјајне побѣде |
у, која ми је из поузданих уста позната а по свој прилици јој је при постанку намѣњено да вѣчит |
} Име ће ти остати сјајно, савѣст чиста а будућност без отрова.</p> <pb n="176" /> <p>„Али као |
нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Што Ваша Светост казасте сада по својој <pb |
ѣри.</p> <p>Ево свему томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p>Он се скита непрестано које куда на стра |
наш.“</p> <p>„Али ако он рекне другчије а ја другчије, па се ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок н |
поду; а неки се удесише главом на руке а рукама на стол, те хркаху у славу бала замѣњујући кла |
у заградити башту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се ради башта, јер је за то крајње врѣме: ту је |
о блаженства!{S} Сад црква живи за мене а ја за њу.{S} Али је неизмолована!</p> <p>— — „Узмем п |
осфером... чиста, побожност задахује те а анђелска свѣтлост осијава!...{S} У друго доба би га с |
"235" /> засвира, онда добију душу ноте а народ гомилом учи.</p> <p>„Зато неодромбољуј те твоје |
рац изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у другој капу камилавку.</p> <p>Бирај, проговори му с |
кат реко, њему нису никога ни затворили а камо ли обѣсили,.. али није никога ни заступао.</p> < |
до смрти за манастирски живот привезани а потрѣбите способности за то имају.{S} Архимандритима |
се скита непрестано које куда на страни а ми остајемо често без вечере.{S} Манастир нема нуждни |
па стане једном руком један брк увијати а другом други.</p> <p>Ови су му били намазани, па су н |
да си сачувао име благослову садашњости а слави будућности.</p> <p>„Теби пак ваља да се занимаш |
у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На брзо затим п |
е на ново започне; пѣвање тропара зазуи а банда почне опет многаја лѣта.</p> <p>Ово неспоразумљ |
рхимандрит се насмѣје својој приповѣдци а о.{S} Теофан у пуној збиљи одговори: „Јест, кад би са |
плаветном марамом за нос у једној руци а бурмутицом са жутим садржајем у другој није патријарх |
, дај плећке, дај плећке!“ па кад сврши а он заврши са једним громовитим „дан!“ које се разлега |
у војводини највиша места у политичкој а и судбеној струци заузимаху, и њихове супруге, сестре |
.{S} Теофану показао, што је настојатељ а што је подчињени калуђер!{S} Настојатељ је господар а |
размећу.{S} Манастирска, дѣла ради сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се читају правила |
многим струкама, кад би се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг манастира, сферу калуђерско |
приближује, јер је старо лишће шуштало а ситно грање кршкало појако.</p> <p>Но то прњаворац ни |
одину адвокату код куће перо разкречило а мастило сасушило, а тога ће му ваљати да информацију |
</p> <p>За оправљање воденице погођено а неплаћено. . . . . . . . .{S} 90 фор.</p> <p>Арендато |
ње куће на салашу, које бијаше наложено а неизвршено . 100 фор.</p> <p>За изнутарњу оправу мана |
хијерархије, те заступи топло и снажно а у једнакој мѣри и племенитодушно свога колегу, над ко |
њени калуђер!{S} Настојатељ је господар а калуђери су само његове руке.{S} Што он заповѣди, то |
је у дѣлу за србски прости народ бисер а за манастир драги камен.</p> <p>Није другчије било ни |
слове, што ће да служе на велику корист а уједно и на славу и цркве наше и народа.“</p> <p>На о |
тирска добра, и предао их тобоже народу а управо капуту; он би узео под своју руку народне фонд |
е да навучемо, да нас једни благосиљају а други проклињу.{S} Свакој хвали и свакој грдњи износи |
коке му дукате носиле.{S} У славу божју а у његово здравље.“</p> <p>За тим принесе чутуру к уст |
p> <p>На брзо затим пукне гром у Пожуну а разпрсне се у Карловци.</p> <p>Митрополит Стратимиров |
огато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу а и могу.</p> <p>„На тебе многи вичу; али ја знам да ви |
са свим малодушно проговори: „Дуката!..а од куд сиротом калуђеру дуката!“</p> <p>„И ви сте нам |
изије куријалне... пак онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb n="54" /> и |
„Пуштају калуђере, да раде ко шта хоће;а они харче манастирско имање.“</p> <p>Ово изговори он |
ве риба смрди... <foreign xml:lang="la">а capite piscis</foreign>...{S} Ја крив... ја крив...{S |
S} А калуђери... <foreign xml:lang="la">А bove majore discit arare minor</foreign> (од старијег |
<p>Трошкови су се имали покрити:</p> <l>а) из прилога, на које су се епископи обвезали и кои су |
та, знате ништа.“</p> <pb n="224" /> <p>А истина је била, да се игуман поносио, да има таково п |
свѣтлије повуче!</p> <pb n="134" /> <p>А сад је изкусио, да тој намѣри баш највише стајаше на |
гаре успособили.“</p> <pb n="344" /> <p>А јеси ли што оставио за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ за |
: „Отступи ти пијто просте“.</quote> <p>А ово је била Хранисављева најновија пѣсма митрополиту |
774 и 1776. налазимо тому трага.</p> <p>А у најглавнијем нашем сабору од 1790. долазе о тој ств |
непрестанце пред очима стојала.</p> <p>А код њега су људи живота пробудили осѣћање усамљености |
у најразличнијим живљим бојама.</p> <p>А нису изостали ни гајдаши са накићеним гајдама, ни игр |
итом, али у двор није ишо никад.</p> <p>А непонесе ни епископске круне, премда је шесету годину |
ише светитеља православне цркве.</p> <p>А нашло био се и других прилика.</p> <p>Списатељу ових |
латежне налоге ма од које форме.</p> <p>А неће нико порећи ни то: уста хвале господа.{S} Дакле, |
сачувају, и цѣлисходније смѣсте.</p> <p>А митрополити старији сгрѣшили су Богу, што вису за вре |
е, па идиди — управо у Карловце.</p> <p>А она двоица кад се наједу плећке оду на куваричина вра |
е ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знајући да ће нас многи и за овај мали плагијат то хв |
атре, или у соби око топле пећи.</p> <p>А можда је и пре већ дубоко у коршов загледао.</p> <p>Д |
нео тужбу на вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је ли ту господин администратор?“ запита даље о.{S} Т |
.{S} Ленку је спроводио домаћин.</p> <p>А госпођу Пуљиницу забављао је онај други архимандрит.< |
анастирски живот са свим нуждно.</p> <p>А у точки II.{S} бр. 14. предлаже се и потврђује, како |
знела би којекаквих 100.000 фор.</p> <p>А ено једног малог универзитета, кои нема медичког факу |
овога, незнамо, како му је име!“</p> <p>А ко би то мого знати?</p> <p>О. Теофан нерече му имена |
нџама или за косу или за образ!“</p> <p>А кад болестник стане мумлати, онда уђе брзо ђак у соби |
/p> <p>Можда је умро: „Незнамо!“</p> <p>А да ли ће опет доћи?</p> <p>„Незнамо!“</p> <pb n="361" |
а, али вечерас немамо ни капље.“</p> <p>А ви донесите вина,“ проговори гост промумлавши нѣшто к |
p> <p>„Е, господине,“ одговори сведок, „а зашто неби за човѣком добро реко?{S} У садашње врѣме |
p>„„Добро дакле,“ настави архимандрит, „а ви ћете нам о том балу приповѣдити, што знате.“</p> < |
лом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад добију мукте да се напију, |
ако,“ продере се гост и разрогачи очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмеза ил што имате, само брже, |
одговори архимандрит с пуним увѣрењем. „А мени ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени вас још већма!“ |
ово архимандрит, намргодивши се мало. „А ако хоћете, да поступам с вама са свим по закону, а о |
гласом једној госпођици преко астала: „А, Катице, како се теби допада многа лѣта с бандом?“</p |
посѣдају, запита стара тетка домаћина: „А какве су вам ово швабе и швабице на зиду?“</p> <p>И д |
За то благо запита о.{S} Теофана даље: „А шта је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣ |
> <p>Гост се трже, и запита чудећи се: „А познајете л’ ви мене?“</p> <p>„Како вас неби познавал |
сне устне, набере чело, и искриви очи: „А ја опет велим, биће ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоће |
вио.</p> <p>Архимандрит запита на ово: „А јесте л’ ви њему казали, да је из своје ћелије непуст |
чи на архимандрита и запита га смѣрно: „А јесте ли, Високопречестњејши господине, познавали мит |
у својој невиности одговори му на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало. |
ођакона, па се насмѣши и проговори му: „А од кад се ви бавите са науком о шумским дрвима?“</p> |
Ви се смијете господине“ рекне калуђер,„а мени је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог н |
180 ф.</l> <l>Свега.{S} 9530 ф.</l> <p>„А ево вам манастири на колико су се обвезали годишње да |
0 „</l> <l>Свега .{S} 11.630 ф.</l> <p>„А, шта велите на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, д |
бѣху гору неописаним дражима. </p> <p>„А погледајте тамо“, рекне архимандрит и покаже јој сѣни |
слѣпци хвале га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, о нашим пријатељима?{S} Ево, дам |
.. шећерница од новог сребра...</p> <p>„А јел добра кафа?“ запита тетка подворницу. </p> <p>„Ко |
је била његова изрична наредба.</p> <p>„А Станковић сѣдне три мѣсеца за тим са поштеним образом |
је и без банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{ |
ѣх са читавом шкалом од тонова.</p> <p>„А да шта би се разговарали Бога вам!“ рекне најпослѣ оз |
ности небѣше код њега ни трага.</p> <p>„А хоћемо ли запитати за нашег духа-архимандрита? запита |
људи изишло је из овог завода.</p> <p>„А гимназија Карловачка била, је за Стратимировића једна |
о година, сама себе издржавала.</p> <p>„А за то врѣме доносила би свака сигурно повећу своту, к |
тку изпод руке и пође за онима.</p> <p>„А ми ћемо за њима као стари пријатељи,“ рекне госпођа П |
азујући руком на о.{S} Теофана.</p> <p>„А ено му светитељке!“ примѣти о. духовник кроз нос гово |
ћелије, која бијаше затворена.</p> <p>„А шта вам је ту?“ запита пратиоца.</p> <p>„Е ту нам је |
када до сада,“ одговори му она.</p> <p>„А јесу ли вам познати наши манастири са ове стране Фруш |
,“ одговоре два млађа калуђера.</p> <p>„А сад лаку ноћ!“ рекне администратор.</p> <p>„Лаку ноћ, |
би себе и овога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону сироту жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење |
т.{S} Тражите спаса код капута.</p> <p>„А знате л’ ви ону причу о јежу?{S} А?{S} Увуците само к |
ти се, кад види да је куварица.</p> <p>„А што си долазила, човѣче“, повиче јој на сусрѣт. „Хоће |
ва, и извуче руку изпод његове.</p> <p>„А погледајте мало иза себе.{S} Ено вам најлѣпше партије |
а другим одшуњају се из ћелије.</p> <p>„А јеси ли наредио да приправе конак за госпођу сестру,“ |
оћу“, одговори брзо Амфилохије.</p> <p>„А шта смо казали?“ запита Митрофан, који бијаше заборав |
уге, сестре, кузине, и својаке.</p> <p>„А, то су ми дала та господа, па сам их морао ту спремит |
казао, пред ким говориш и коме.</p> <p>„А најпослѣ говори што хоћеш и како хоћеш.</p> <p>„Непит |
ти у говору те дражестне жене.</p> <p>„А ко је мого и помислити, да ће срѣћна једна женска пот |
p>Овај је сав дрхтао од љутине.</p> <p>„А та је ту!“ повиче к долазећему, пре него што овај сас |
позив школски приправљени били.</p> <p>„А осим тога завео је Стратимировић уз богословију и гим |
стане главом горе доле махати.</p> <p>„А, фајн.{S} Евала!{S} Можеш сести и јести... ни цар нем |
т топло стисне и одмах изпусти.</p> <p>„А хоћете ли му бити добар настојатељ?“ запита Ленка спу |
иплина,“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„А гдѣ су вам настојатељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣ |
ѣти на то озбиљно о.{S} Теофан.</p> <p>„А шта фали?“ запита патријарх и приступи тиком о.{S} Те |
овај цар особито високо држао.</p> <p>„А к тому био је доиста прави државник.{S} Нарочито је м |
</p> <p>Сад почне онај на ново.</p> <p>„А ви се ништа небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла м |
ћ разцѣпљено срдце расом завио.</p> <p>„А то исто кажу и за узвишеног нашег Лукијана.</p> <p>„Ш |
ет, кои би ју к њему привлачио.</p> <p>„А најпослѣ има се осути манастир зраком и мирисом раја: |
.{S} Теофан смѣрно али одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче па |
ри о.{S} Теофан сасвим понизно.</p> <p>„А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта |
ошло!“ одговори нећака озбиљно.</p> <p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од |
е,“ рекне тетка сасвим озбиљно.</p> <p>„А јеси л спавала? “</p> <p>„Јесам, чини ми се тренула.“ |
примѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> <p>„А ти говори истину, па се нећеш ухватити у лажи.“</p> < |
изправу, о којој бијаше говор.</p> <p>„А ви ћете сад на сва моја питања одговорити, <pb n="84" |
ву“ поучавао их је архимандрит.</p> <p>„А како се може њој допустити да се закуне“ стане мудров |
љношћу обрати се о.{S} Теофану.</p> <p>„А што ти неговориш о.{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало пр |
ије било по вољи о.{S} Теофану.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“, запита га патријарх негледећи га.< |
у за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочекамо,“ проговори тетка Ленки |
гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А има калуђерство по себи већ задаћа, које су у стању д |
усмо једнога читатеља гдѣ пита:</p> <p>„А како се звао онај доктор адвокат, ког споменуше о.{S} |
едан враг из дружтва те повиче:</p> <p>„А шта, мени ту ни мукајет?{S} Зар ја нисам жив међу вам |
је то за нас каква штета?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, хоћу ја да пренесем наше народне мелодије и |
одину банда многаја лѣта свира?</p> <p>„А друго ја хоћу да и други народи науче ту нашу красну |
, па ваља да се крећемо даље. “</p> <p>„А погледајте колико је сати!</p> <p>Ленка погледи, и ви |
апита тетка.</p> <p>„Два! два!“</p> <p>„А то сам ја ипак морала мало подуже спавати.“</p> <p>„И |
ка; „да виш мени се јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој кревет, а ја ћу се сложити на овај д |
и није моја, него манастирска!“</p> <p>„А ви му пошљите од манастирске!“</p> <p>„А шта ћемо с р |
ки.</p> <p>„Одмах послѣ ручка!“</p> <p>„А, тога немојте чинити! — А ако већ неможете дуже остат |
ви му пошљите од манастирске!“</p> <p>„А шта ћемо с рачуном?“</p> <p>„С рачуном је најлакше.{S |
сигурно боји, да га неудавите!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он дође овамо.{S} Ту је стража |
ни лѣпо да нам неврати зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама на вино?“</p> <p>„Долази, да како. |
вори како је, и рекне: „Јесам!“</p> <p>„А јеси ли био код доктора?“</p> <p>„Секулића?“ запита о |
ире да тај терет на себе узму!“</p> <p>„А ви сазовите народни сабор!“ — —</p> <p>Кад спомену о. |
> <p>„ И послао је ову чутуру!“</p> <p>„А за што иште од мене шљивовице?“</p> <p>„За то што је |
дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче се на њега друг му: „Можда ће гос |
заступа прошлост нашег народа.“</p> <p>„А, трапезарија манастира В. велика је знаменитост код н |
повуче, па му се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ било и такових, који не могу много да поднесу?“ |
мо пили и веселили се до зоре.“</p> <p>„А како сте се држали?“</p> <p>„Било нас је свакојаких.{ |
вати, кад јој послови допусте.“</p> <p>„А, то је друга ствар...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и |
Ја неумѣм такав рачун правити.“</p> <p>„А ви подајте отцу намѣстнику, њега су већ научили.“</p> |
садашњи списатељи — фићфирићи.“</p> <p>„А јесте ли се добро пазили“ запита Ленка смѣшећи се.</p |
<p>„Казали су ми да могу ући.“</p> <p>„А зар нисте могли до сутра пречекати?“ запита патријарх |
стину стоим пред сваким судом.“</p> <p>„А ти дај овамо;“ рекне патријарх, кога <pb n="341" /> ј |
, вратиће се с добром каматом.“</p> <p>„А јеси ли мало рачунао?{S} Колико ти трѣба новаца за те |
л ручали већ?“</p> <p>„Јесмо.“</p> <p>„А ти иди господину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, не |
говој столици однели у ћелију.“</p> <p>„А зашто су га однели?{S} Зашто није сам отишо? “</p> <p |
м се захвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p>„А куда мислите!“ запита овај.</p> <p>„Ми се журимо кући |
се показало, да су ствари ту.“</p> <p>„А шта имате казати на тужбу о.{S} Теофана?“ запита на о |
се вратити са празном чутуром?“</p> <p>„А ви ћете изгубити онај процес код новосадског магистра |
каква је то красота!{S} Оно вам је тамо Авала, недалеко од Београда, ово је равни Срѣм, у ком н |
ѣнију.{S} Стратимировић га је звао: мој авва! а пѣснословци дали су му наслов: „новог Дамаскина |
ти. „Теби сам лѣпа, а други кажу да сам авгара.“</p> <p>„Лажу, тетице; лажу.{S} Нема мојој тетк |
, зато је ишо врло лагано прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да га није познавао.</p> <p>Патр |
оришта, па се ишло с голом главом прѣко авлије, на коју је случајно мого поглед високе једне ос |
ник туда пролазио.</p> <p>Ко је год том авлијом мимо долазећег или изпред њега пролазио, добио |
и дао ју је од покојног нашег умѣтника Аврамовића измоловати.</p> <p>Знао је храм цркве, видов |
.</p> <p>Црква је била ново молована од Аврамовића.{S} Аврамовићеве боје познате су нашим прија |
је била ново молована од Аврамовића.{S} Аврамовићеве боје познате су нашим пријатељима умѣтност |
лако разставити од старога благовања и аговања.</p> <p>— — „Намучио сам се с њима кроз 3 годин |
траг.{S} Он је помислио, да је то какав агресивни корак калуђера проти њему, па се и зачуди и р |
ти би видио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p> <p>„Са свију страна пружиле би змије о |
им са пламеним мачем, да изтѣра многога Адама из њега.“</p> <p>Тетка избечи очи на њу.</p> <p>О |
>„Тако је то, тако.{S} То вам кажем ја, адвокат Печеновић; а ко је адвокат Печеновић, то ће вам |
едан и други брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат Печеновић.</p> <p>У друштву пак био је Печенови |
му тло клоне.{S} Кад овако говори његов адвокат, да шта ће болан говорити противник, шта ли суд |
веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Док је адвокат овако говорио, окуражавао се мало по мало калуђ |
ам кажем ја, адвокат Печеновић; а ко је адвокат Печеновић, то ће вам казати магистрат новосадск |
и стане га брисати.</p> <p>На то почне адвокат, као да се са свим измѣнио.{S} Глас му је био п |
p> <p>Једаред пошље му један новосадски адвокат човѣка с писмом, да му даде нѣколико холби шљив |
!“ рекне мало чудећи се мало невѣрујући адвокат. „Та намѣстници <pb n="53" /> манастирски треба |
То је била пуна истина, што је господин адвокат реко, њему нису никога ни затворили а камо ли о |
p> <p>Иза кратке почивке пусти господин адвокат велики један дим из уста, и рекне: „даље!“</p> |
ита:</p> <p>„А како се звао онај доктор адвокат, ког споменуше о.{S} Теофан и патријарх?“ —</p> |
Толико сваки види, да је то неки доктор-адвокат, ком је о.{S} Теофан невоље свога живота казао. |
ијати, кад чује те страшне рѣчи.</p> <p>Адвокат није на то пазио, него је даље говорио... „Из т |
рају казати и најмању маленкост.</p> <p>Адвокат је ћутао, премишљао, па онда оштро проговори: „ |
атим, јер нисам рад бити дужан.“</p> <p>Адвокат се усправи поносито, и проговори: „Шта ви мисли |
="la">nobile officium</foreign> свакога адвоката обојега суда.{S} За то смо учили.{S} Није Пече |
апоље.</p> <p>Кад о.{S} Теофан изиђе од адвоката оде у Јовановоску порту, да му се мало глава р |
и Торонтал него и Срѣм тражи помоћи од адвоката Печеновића!{S} Но сад с Богом.{S} Хајдемо отче |
ћући опет шешир на главу проговори: „Од адвоката нема ништа!{S} То је пут дугачак.{S} Боље ће б |
" xml:id="SRP18730_C3"> <head>3.{S} Код адвоката.</head> <p>Кад ђак отиде, приступи о.{S} Теофа |
одговори патријарх нестрпљиво..... „Код адвоката.{S} Шта се чиниш луд кад ниси?“</p> <p>Сад о.{ |
од „кранца“ а за тим перорирајући глас адвоката Печеновића.</p> <p>Кад савије на десно види у |
. Саду је у оно врѣме био између других адвоката и Печеновић.</p> <pb n="45" /> <p>Печеновић је |
ко се смѣсти код њих, док се састане са адвокатом и док га овај научи, шта трѣба да ради и како |
фу.{S} Међу тим је много држао на своје адвокатство, и увѣк је најпре увио и један и други брк, |
и, шта је боље по манастир, или ша даде адвокату шљивовице или да изгуби парницу.{S} Најпослѣ с |
вим се указивало на то, да се господину адвокату код куће перо разкречило а мастило сасушило, а |
вић је имао од куда живити, па се бавио адвокацијом више по ћефу.{S} Међу тим је много држао на |
гију, и она га је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p |
је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка се уда и оде са својим му |
словије, и у струци политично и црквено-административној код државе или црквених области, а нај |
убијцом!{S} Гоне ме... ја се отимам... администратор ме зграби за прса а ја извучем нож и дигн |
гласом: „Није.{S} Шта више, мени је г. администратор био заповѣдио, да је из моје ћелије пусти |
а да буде? русвај!{S} Ко да је крив!{S} Администратор Хранислав!{S} Није крив Хранислав...{S} С |
таје!“</p> <p>„Е добро,“ рекне најпослѣ администратор.</p> <p>„Сутра ћемо држати калуђерски суд |
тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ администратор, <pb n="93" /> братија, и њихови свѣдоци |
сам Вам екселенција, што сам држао, да администратор митрополије свакако више стоји него редов |
tissimus Reviczky</foreign>?..{S} Па ја администратор... ја глава...{S} С главе риба смрди... < |
.</p> <p>„Па на што ти тај нос!“ запита администратор љутит Амфилохија, „кад јој виси мого на т |
ему је он крив!“</p> <p>„Је ли?“ запита администратор, и погледи им у очи.</p> <p>„Јест!“ одгов |
а духовника.</p> <p>„Стани!“ загрми сад администратор. „Недостои се теби, да сѣднеш на оно чест |
293" /> <p>— — „На поднесену тужбу буде администратор уклоњен, и за администратора манастирског |
ану неодлази.</p> <p>Сутра у јутру дође администратор манастира к протођакону, да га зове на за |
, сѣдне на манастирска кола, која му је администратор радо дао, и пође у нову своју обитељ.</p> |
ца једногласно.</p> <p>„Крив је!“ рекне администратор пресуђујући.</p> <p>„Крив!“ одговоре за њ |
алуђера.</p> <p>„А сад лаку ноћ!“ рекне администратор.</p> <p>„Лаку ноћ,“ одговоре млађи калуђе |
могаше мирније. „Ко та, ко та!“ дрекне администратор јаростно. „ Знаш ти добро ко.{S} Она куја |
и под стражом?“</p> <p>Није!{S} Кад се администратор манастира увѣрио, да је о.{S} Теофан сасв |
о.</p> <p>Кад дође до ове, залети му се администратор, зграби га за прси, па повиче: „Што га мо |
> <p>„Сад ће бити, шта ће бити“, повиче администратор и оде у своје собе, из којих је на далеко |
кових Бахусових поштоватеља спадао је и администратор споменутога манастира.</p> <p>Он, кад је |
творену.</p> <p>У трапезарији нађе се и администратор и сва братија.</p> <p>Сѣдну ручати.</p> < |
чује се да нѣко оштро звиждне.</p> <p>И администратор и братија скоче од трпезе и потрче на пољ |
, тргне се.{S} У прочељу код стола сѣди администратор, до њега с десне стари духовник, а с лѣве |
>„Сад ће тек да буде комендије“ продужи администратор неузимајући на ум одговор Амфилохијев. „С |
правом него воловском жилом!“ одговори администратор у бѣснилу, (У оно врѣме казнили су мушке |
тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одговори администратор. „Ти си пустио куварицу да утече, па си у |
у себи: ови ме тако брзо позивљу и сам администратор долази по мене... мора да им нестоје акци |
ио.“</p> <p>„Али кажу, да је и господин администратор био веселији него што би га ишло!“</p> <p |
дговори ђак.</p> <p>А је ли ту господин администратор?“ запита даље о.{S} Теофан.</p> <p>„Он је |
акле случају био је ексцеленција управо администратор митрополије, премда му та титула по праву |
да се добро манастирско сачува, а како администратор троши... харчи... разсипа.{S} Он је то пр |
је, а друго је моја брига,“ одговори му администратор и окрене му леђа.</p> <p>О. намѣстник узд |
народ, ја знам да ћете ви казати: отац администратор!“</p> <p>„И хоћемо, и хоћемо!“ повичу нѣк |
или веркл, или тамбурицу.</p> <p>И отац администратор није више пио.{S} Очи су истина миловидно |
/p> <p>„О. намѣстниче!{S} Вас тужи отац администратор манастира, да сте изтргли нож, и да сте у |
незнам шта радим.{S} Нама је господин (администратор манастирски) казао, да ћете нас позвати, |
<p>„Отац намѣстник?“ прихвати господин (администратор). „Е шта да рекне.{S} Сваки нека, чини св |
ang="la">Illustrissimus Bitto</foreign>(администратор жупаније срѣмске)!{S} Шта ће рећи Њ. Ексц |
ба буде Њ. Ексцеленцији предана.</p> <p>Администратор манастира имао је такође своје пријатеље |
заспи.</p> <p>У то дође и подне.</p> <p>Администратор сѣти се, да му апсенику ваља дати јести, |
S} Ту се држао тако названи бал.</p> <p>Администратор манастира радо је добро јео, а још радије |
калуђери прсну од њега надалеко.</p> <p>Администратор га пусти; удали се нѣколико корачаја од њ |
сѣдне на кола и оде у манастир.</p> <p>Администратор манастирски већ је имао глас, да је о.{S} |
ислите, да можете то оправдати!“</p> <p>Администратор се накашље, и поуздано одговори: „Истина |
тужбу буде администратор уклоњен, и за администратора манастирског г. протосинђел Андреј Шагун |
На његово мѣсто пошљу у мој манастир за администратора на ново онога старога, кои се хвалио, да |
во.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на администратора манастирског, да ме недирају, док недође |
.“</p> <p>„Ви дакле уважавате господина администратора?“</p> <p>„Та уважавамо га! како га неби |
те, господине протођаконе, те рѣчи отца администратора,“ рекне напослѣдку архимандрит, и окрене |
се тога ради покајао, и молио сам отца администратора, да ми опрости.{S} И нож сам потрго, и м |
звона о.{S} Гаврила бившег манастирског администратора, а уједно разнесе се глас, да се сам отр |
оде к настојатељу, и преда му писмо од администратора митрополије, у ком му се јавља, да ће до |
ћемо им ипак казати, да је овај узор од администратора манастирских био родом из Бачке, а звао |
е имао глас, да је о.{S} Теофан био код администратора митрополије, па је промислио за сваки сл |
рѣчи: „Какве дијурне?“ поглед, којим је администратора усрѣћио, и држање, које му је тѣло при т |
.{S} Он ограничи пређашњег намѣстника и администратора због раскошности и разпустног живота у њ |
итрополит крене услѣд тога стања ствари администратора са свога управитељства, и пошље у манаст |
pb n="65" /> <p>Епископ је дознао тужбу администратора, и братије манастирске против намѣстника |
ене се настојатељу говорећи: „Господине администраторе, немојте тако.{S} Ја нисам оно говорио, |
војој благости проговори: „Е видите оче администраторе.{S} Из ваших рѣчи мого бих ја посумњати, |
ко, како нисам желио.{S} Против вас оче администраторе све је доказано.{S} Оче Теофане, ви сте |
ти, па онда почне говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Отац намѣстник тужио се на вас Њ. Ви |
ом и тихим гласом говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Дошле су против вас нѣке тужбе честњ |
ш се мислим, да ли да позовемо за сутра администраторове свѣдоке, да их преслушамо?“</p> <p>„На |
комисији опет за намѣстника преко воље администраторове потврђен.</p> <p>— — „У јануарију прод |
. намѣстник тргне се, кад чује ове рѣчи администраторове.{S} Он се нађе уврѣђен том самовољом, |
нам јошт ништа казали о правом предмету администраторове тужбе.{S} Он јавља, да сте ви потегли |
з његових приговора покаже се да рачуни администраторови нису баш најчистији, и да је много што |
ћ изабран за митрополита.</p> <p>Рачуни администраторови буду о.{S} Теофану као бившем намѣстни |
„Оно пакостно, злобно, ђаволско смѣшење администраторово кад ми нож у руци опази... онај сатанс |
апитати:{S} А шта је било са господином администратором, главним парничаром о.</p> <p>Теофана?< |
О.намѣстник закључа своју ћелију, и оде администратору.</p> <p>Овај је сав дрхтао од љутине.</p |
о ће бити најбоље!“ изиђе на поље и оде администратору.</p> <p>„Неће бити добро, господине“ пов |
а неизлази.</p> <p>О. Теофан захвали се администратору на овој олакшици, и држао се наредбе твр |
о. намѣстника нема.{S} Одтрчи без душе администратору и јави му, да је гњездо празно.</p> <p>О |
дочекати?“ загрми протођакон на ново, и администратору осѣку се ноге.</p> <p>„Сахрани боже!“ по |
ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к администратору.</p> <p>Мислећи да ће какву заповѣст доб |
вачког, кои је баш тога ради у Н. Сад к администратору митрополије био и дошо.{S} Зато с негодо |
S} А можда се већ и сувише скупо видило администратору много људи држати, те је по свој прилици |
дући да сад о.{S} Теофан приступа лично администратору митрополије, то ћемо ми ту титулу онако |
ећи и псујући врате се у манастир и оду администратору.</p> <p>Јесте ли је добили!“ запита овај |
вас Њ. Високопреосвјашченству господину администратору митрополије, да сте га, неумѣстно судили |
Станковић бијаше умро, а митрополију је администрирао бачки епископ Хранислав.</p> <p>У овом да |
д облаке; са његова врха види се далеко азур-плаветно егејско море са отоцима Лемнос, Тасос, Са |
почне другом. „Он није... он није“,... аја, и тим путем неиђаше.{S} Зној га свега облије, и он |
p> <p>„И снивати, тетице, и снивати.{S} Ајде лези, па спавај.{S} Час духова већ је прешао.{S} Ј |
шљивовице које комовице напекао сам 300 ак.</p> <p>— — „Данас сам одахнуо.{S} Чисто ми је лакше |
па се и зачуди и разљути. „Па куда би! ако смѣм питати?“ рекне мало подсмѣшљиво.</p> <p>„Имам |
дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, дајте руку!“...{S} На ово ј |
о поодрастла сина, па нисте више млада, ако сте и лѣпа... стара госпођа, мислим.{S} Него шта ви |
к дошао, о тим налогом, да му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне читати.</p> <p>Бо |
олико те познајем, да знам да ниси луд, ако си и фантаста.{S} Дакле почни!“</p> <pb n="342" /> |
е и на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако тако пођемо, онда ћемо формалне балове у манастирим |
ви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири сачувају и калуђерство д |
Њ. величанства покаже?{S} Кажи да није, ако смѣш?{S} А зар нису Србљи највѣрнији поданици свога |
ке тужбе честњејшој конзисторији, које, ако се оправдају, неће служити ни вама ни обитељи на че |
је најважније, крили су своје расипање, ако га је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣк |
дошла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одговори куварица уздајући се |
, па чашицу по чашицу, те тако до зоре, ако их винушко раније у постељу несвали.{S} Други немог |
ћемо <pb n="285" /> на њега како госте, ако нам кои дођу, тако и све угледне људе из прњавора и |
ника, служити за оштро оружије у борби, ако би се ова разгорѣла?“</p> <p>„Имате пуно право,“ пр |
="135" /> Буди јунак!{S} Падни у борби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на кој |
">procellas</foreign>!“?{S}" Дед, кажи, ако знаш“, запита он противника.</p> <p>„Бурје!“ одгово |
кне патријарх жестоко; „али дај докажи, ако имаш куражи.“</p> <p>О. Теофан осѣти ту кураж у себ |
p>„Ова хоће да се убије у мојој ћелији, ако је дирнете, па шта ћемо онда?{S} Ето нам на врат св |
скупо стати.</p> <p>„Но пекар помисли, ако је Стратимировић рацки митрополит, није полицајкоме |
есу.{S} Неће нико ни запитати, куда си, ако те сутра у свом друштву неопазе... та то ће им бити |
ли ако стане спољашност добара опадати, ако унутарњост манастирска буде показивала, да ту нема |
вам рѣчи, онда ће отац Теофан страдати, ако свѣдоци вас оставе, онда ћете ви доћи у неприлику р |
бога ми одмах <pb n="266" /> одтѣрати, ако први пут, кад у двор одем, ненађем, да је по мојој |
многи од моих читатеља овако запитати, ако књигу до краја прочита.</p> <p>„Незнамо!“</p> <p>Пр |
ите!“</p> <p>„Ја знам, да ће боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником неучини неправда |
више мислила је, да ће му угодно бити, ако му пружи разлог и прилику, да се неугодног себи епи |
задужбина... ви ћете и сами себе убити, ако тако и на даље останете.{S} Што ви сад грѣшите, мож |
ац Теофан има јошт дуго времена радити, ако ћемо да све манастире оправи и уреди, кои су посрну |
згодном мѣсту, од куда је могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из затвора.</p> <p>То је о.{S |
мого својим путем сатисфакцију тражити, ако ми је била воља.{S} Ту сам сагрѣшио против старѣшин |
ви, који неможе намѣре своје остварити, ако све непоруши, чим и од чега они живе, и јесу.{S} Не |
е љуто забраздили, и да ћете зло проћи, ако на том путу останете.{S} Ви убијате углед калуђерст |
а може сваки схватити, да је тај човѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломити.</p> <p>Глас, |
са најдубљим синовним страхопоштовањем, ако је да он и даље начелствује, благоволите ми премило |
одбио, него и батином из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало заискати руку његове лѣпе ј |
ићу сутра к теби“ рекне овај, „то јест, ако ми допусти г. архимандрит да могу из манастира отић |
ан из полиције или ти мртав у полицију, ако твоје пециво остане као што је било до данас.{S} Ре |
о нашим пријатељима?{S} Ево, дам руку, ако га сви нехвале као најврстнијег настојатеља.</p> <p |
ити, док је и једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што се мрзнеш кад таковом господину бан |
Борбе трѣба... али нема сумње о успѣху, ако се само иде своим путем.</p> <pb n="175" /> <p>„Ето |
а мисао, да су та добра, добра народна; ако калуђери то признаду, онда ће кад тад доћи мајстори |
авао, и са другим људма о том разбирао; ако можеш и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мисли |
ког и рекне му:</p> <p>„Г. капетане!{S} Ако на столу Њ. Екселенције господина митрополита нађем |
ју гвоздену руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако те чују братија, да тако говориш, очешљаће ти браду |
ачима.</p> <p>„Је с’ чуо ти, Петеру!{S} Ако ти мени сутра непошљеш у митрополитски двор добро и |
људи стегну... да се у запт узму...{S} Ако то тако дуже потраје, знате л шта ће слѣдовати?{S} |
мене знате.{S} Ја се небојим ничега.{S} Ако ваља да истина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу |
. Екселенције господина митрополита.{S} Ако се том за кратко врѣме недоскочи, то да ће он мене |
наступи управа митрополита Рајачића.{S} Ако митрополит Стратимировић није никаква корака учинио |
“ рекне калуђер,„а мени је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог новца, ја сам обѣшен...{ |
e</foreign> — да очи свѣтске невиде.{S} Ако ми ту вашу теорију уважимо, онда ће настојатељ моћи |
у.{S} Сад незнам управо шта је боље.{S} Ако је истина, што путници пишу, да пола сласти изгуби, |
подруме, да се и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, те ја постанем игумном, имаћете ви свачега, |
посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. архимандрита Партенија част, кад му дођете |
о се промислите, шта ћете да радите.{S} Ако ви остајете при вашем наводу у тужби, ми ћемо морат |
" /> тамо.{S} А ти гледај па умакни.{S} Ако се сад не спасеш, онда је зло готово.“ Ово рекне о. |
е показивало и мојој простој памети.{S} Ако ми скрстимо руке и на даље па неучинимо ништа: ми ћ |
олим те ту свѣћу, јер нећеш трѣнути.{S} Ако на мене наиђе какав страх, а ја ћу те викнути, па о |
к.{S} Боље ће бити, да и не задирем.{S} Ако они пођу тим путем, <pb n="55" /> е онда се морам б |
ви и повиче: „Ви сте поштен калуђер.{S} Ако буде могућно дођите да и мене изповѣдите и причести |
рушкогорски <pb n="192" /> манастир.{S} Ако га сад невидим, нећу га никада ни видити, па ћу у ж |
не другу: „Јес’ чуо, како овај загуди?“ Ако само иоле примѣтим, да што снује, волим га угушити |
служили само мемоарима о.{S} Теофана, а ако ком устрѣбају мемоари ког другог намѣстника, стои < |
ишта друго, него претѣрано смиреније, а ако хоћете и, мало мајсторије, да се ко бајаги тим наро |
дошо.{S} Него помажите ако можете... а ако неможете, а ви кажите искрено па да идем да скачем |
традам, поћићу тратом спаситељевим... а ако се убијем, „сам себи ударам печат најгрознијег грѣх |
} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека поведе и Митрофана и Амфило |
се морам бранити, па по што по то!{S} А ако они нестану на тај пут, онда би било од мене лудо д |
н, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пострада... нека буде и то.{S |
д осталима први, и он начелствује.{S} А ако тај старѣшина домашња дѣла небрежљиво води, нити се |
а, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а он приступи њеном кревету, па јој пов |
имају природни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског реда желио ту учити, тај би |
а!“</p> <p>„А, тога немојте чинити! — А ако већ неможете дуже остати, а оно допустите, да вас о |
во архимандрит, намргодивши се мало. „А ако хоћете, да поступам с вама са свим по закону, а оно |
/p> <p>О. Теофан чуо је, што га очекива ако одговор настојатељев изпадне противан њему.{S} Али |
имандрит Арсеније дође у манастир, онда ако ме казне бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдн |
у је бог дао да може поштено живити: па ако може помоћи, помоћиће више Бога ради него наплате.{ |
другог тона.</p> <p>„Могу доћи и сутра ако тако заповѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и пође да г |
Како то?“ запита патријарх зачуђен. „Та ако ико, то би ти морао бити задовољан.{S} Та теби су с |
а,“ рекне архимандрит. „Једаред му дође ако се неварам генерал Де Прерадовић у госте.{S} Трапез |
еби ја к вами ни дошо.{S} Него помажите ако можете... а ако неможете, а ви кажите искрено па да |
вори овај мирно али озбиљно. „Опростите ако сте подуже чекали на мене.“</p> <p>Затим метанише, |
згрозивши се.</p> <p>„Сад сам невин, и ако узстрадам, поћићу тратом спаситељевим... а ако се у |
ругим људма о том разбирао; ако можеш и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би в |
>„Недам!“ повиче патријарх из гласа; „и ако ми тај час из ове моје собе неизиђеш напоље, даћу т |
> <p>Најпослѣ пошље ђаче, да га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне к настојатељу.</p> < |
вало, што сте мршави ко липов штап, али ако дуже овдѣ останете, нисам вам сигуран ни за кости.“ |
ћелији прекривен од свакога ока.{S} Али ако он то чини пред другим свѣтом, па ма то били и сами |
да виш како би рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу генерали и обрштари на управу, доћиће зацѣ |
е, што се капитал чува.{S} Јест.{S} Али ако стане спољашност добара опадати, ако унутарњост ман |
и уреди, кои су посрнули.“</p> <p>„Али ако њега игумном поставе?“ примѣти један од гостију.</p |
емо да чујемо шта ти знаш.“</p> <p>„Али ако он рекне другчије а ја другчије, па се ухватимо у л |
и. „Кажите просто, шта је учинио... или ако какву заповѣст није изпунио, кажите, шта није учини |
ати... ви ћете се морати заклети... пак ако свѣдоци потврде вам рѣчи, онда ће отац Теофан страд |
у, ето га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будна, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако |
о оштар нож продираше: „Кажи: хоћу! јер ако друго што кажеш, знај да ме на увѣк убијаш.{S} Ја н |
се, да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај умре од глади, како ће онда одговарати.{S} Дад |
људе.{S} Али ја ћу се њој осветити, већ ако небудем жив.{S} Куварица је код тебе.{S} Немој врда |
p>„Е видићемо...“ рекне стара госпођа. „Ако кафа буде добра, повешћемо те у Бечкерек, па ћемо т |
а?</p> <p>Најпослѣ се домисли и рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без допуста.“</p> <p>У овој |
ово намршти и проговори архимандриту: „Ако ја морам све написати, што овај говори, ја нећу бит |
о што сам желио.</p> <pb n="172" /> <p>„Ако сам и послѣ и увѣк на њу мислио, „али је овај споме |
отрѣба тога јоште није осѣћала.</p> <p>„Ако Станковић није такођер ништа ни почео, може се узро |
а пружену хартију неће да узме.</p> <p>„Ако ми недате допуста, ја идем без њега,“ одврати о.{S} |
ихове жеље погодити и изпунити.</p> <p>„Ако изволите, хајдемо да видите цркву.{S} А видићете и |
у патријархов двор у Карловци.</p> <p>„Ако ми недопусти?“ рекне сам себи. „Шта, ћу онда?</p> < |
тво мога живота врло је богато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу а и могу.</p> <p>„На тебе мног |
, да је учињено по заповѣсти. —</p> <p>„Ако пишеш оно друго, што си од мене чуо, забилѣжи и ово |
што више ја вас на то позивам!“</p> <p>„Ако В. Светост допусти, ја могу ту слику овај час поднѣ |
о Ваше Високопреосвјашченство!“</p> <p>„Ако нисте, а ви ћете бити“ одговори на то о.{S} Теофан |
офана даље: „А шта је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћу сушту истину каз |
На тај посао био сам прошле јесени 100 акова шљивовице спремио.</p> <p>— — „Протосинђел премѣс |
рѣли.</p> <p>У подруму мало јаче од 300 акова лоша вина, које се превратило, те неможеш за њега |
помоћник.{S} Од десетка добио сам 1500 акова вина и ставио на подваљак.</p> <p>— — „Ево и с др |
p>— — „Из манастира Шишатовца узајмим 8 акова кисела купуса, те једва у скупоћи грдној овога вр |
ор долази по мене... мора да им нестоје акције најбоље.</p> <p>Али се одмах прибере, на све при |
атезима.{S} И њихов план, кои у почетку акције или јошт и пре те нацртају, изјалови се врло чес |
“</p> <p>„Охо!{S} Ти дакле већ спремају акцију,“ рекне паријарх као за себе. —</p> <p>„Можда ва |
то занимљиву дипломатичну и стратегичну акцију.</p> <p>„Овдѣ се дају прибавити користи од више |
ега су већ научили.“</p> <p>„Жао ми је, ал ћеш се вратити са празном чутуром?“</p> <p>„А ви ћет |
м.</p> <p>Тек да пође напоље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к администратору.</p> <p>М |
о.{S} Нису добили бог зна шта и колико, ал су се изранили.{S} Калуђери су били прости људи, али |
а ваља, добро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу виноград |
оред и мимогред извести.“</p> <p>„Јест, ал гдѣ су ми на то новци?{S} Оне главнице, коима мислим |
мандрит. „Сад сѣди тамо на ону столицу, ал повичи најпре на врата да уђе Митар Опарушић.“</p> < |
ту конгрес...ту избор митрополита...{S} Ал ће се радовати Рајачић (владика вршачки)...{S} То је |
<p>Улазак небијаше баш величанствен.{S} Ал је доликовао пустињској нарави зграде.{S} Ту одма ст |
ако код других.“</p> <pb n="116" /> <p>„Ал ту нема господина међу вама?“</p> <p>„Како га неби б |
да и десет пута толико примала!</p> <p>„Ал си мајстор“ примѣти на ово архимандрит. „Та ту иде м |
ванманастирским дѣлањем долази.</p> <p>„Ал има манастир баш у свом правоме животу ствари, које |
Ваша Светости“, одговори мајор.</p> <p>„Ал то није резон!“ примѣти патријарх мало кроз нос, и в |
“</p> <p>Ленка се само поклони.</p> <p>„Ала је то љубезан господин,“ проговори стара, кад га из |
држати да неповичу у један мах:</p> <p>„Ала је то дивота!“</p> <p>Онда га држаше напрема свѣтло |
менутих јурисдикција, биле пуне његових алегата, а у ствари је било као што мало час рекосмо: т |
/p> <p>Сви пођу к прозору, и виде већ у алеји троје каруце, које се приближују к манастирској к |
и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај! али приступи архимандрит Партеније <pb n="244" /> и про |
али цркви“ — ту опет ућути.</p> <p>„Но! али цркви?{S} Говори!{S} Мени је свеједно, ма што казао |
вас угостили радије него и ког другога, али нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а сутра смо ми |
ка јој одговори кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да изт |
нѣкуда.{S} У манастиру незнадоше куда, али су други људи видили.</p> <p>Одвезу га у Н. Сад, и, |
пијацом код ондашње варошке куће спаја, али чује гласан смѣх од „кранца“ а за тим перорирајући |
бе проговорио!“ рекне му на то владика, али не иронично, него у пуној истини.</p> <p>Како се ру |
на је ћутала, своју дужност извршивала, али све једнако на младог новосадског шестошколца мисли |
равно, да му је она мисао грло стезала, али је ишло: нарав је силнија била од сумње, и ђак изне |
олитвама мога брата, подобро оздравила, али сам ипак јошт врло слаба.{S} Примите нашу захвалнос |
S} Она се бијаше доста добро опоравила, али он није имао воље да она долази у манастир, него јо |
, да би семинарија нов трошак доводила, али нам је семинарија прѣко нуждна, а овим би начином т |
имо.{S} И доиста бих то одавно учинила, али ме тешка и дуготрајна болест задржа.{S} Сад сам, хв |
у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкла, али душу би ми од отровних ножева сачувала.{S} Хвала ти |
ехотице падне му поглед на настојатеља, али се брзо од њега одврати и помркне, знамење, да му т |
мо хоће ли што важити у очима читатеља, али ћемо им ипак казати, да је овај узор од администрат |
слова; ова су била мајсторски написана, али говор је био далеко од умѣтности.{S} Најмилији посл |
слѣдку проговори: „Неможе ми бити жена, али ми може бити љубљена сестра.{S} Као такву сам је ср |
о штошта незнати, што други свог незна, али како други совѣт што дозна, она мора то већ и уклон |
нчици се појави друга провидна дружина, али и опет лѣпотом дивна, милином бајна!...</p> <p>На с |
н узме виљушку, да набоде комад печења, али се јави један враг из дружтва те повиче:</p> <p>„А |
а остави писмо и да се с њом разговара, али тога недочека.{S} Остави је дакле нека чита докле ј |
вали.{S} Ти си мени био више од живота, али ми то није било познато.{S} Отац мој био је силовит |
суставу противно.{S} Има свуда свашта, али што није у реду, шкодило је увѣк онима највише, кој |
тишао у варош, да купи такових ситница, али вечерас немамо ни капље.“</p> <p>А ви донесите вина |
сеније на изтрагу дође.{S} Он је строг, али и праведан: што он рекне, ја ћу примити, па ма ми с |
к протођакон први, истина више за себе, али ипак да га је супутник чуо: „То је доиста знаменито |
ушао је више пута да и њу у шалу уведе, али му није пошло за руком.{S} Најпослѣ управи атак упр |
> <p>И у Ленкиним очима појаве се сузе, али су то очевидно биле сузе радости.</p> <p>„Дођи Тодо |
а претвара.</p> <p>Није знао шта му је, али му је често суза на око долазила; уздахнуо би чешће |
ог шумара на врата од Теофанове ћелије, али га више ничим није узнемиривао.</p> <pb n="81" /> < |
н одговори: слободно...{S} И лик Ленке, али у истини, појави му се зачуђеном и скоро рећи уплаш |
и су истина миловидно чашицу погледале, али руке бијаху узете, а ноге свезане, те се немогаше с |
а су се послѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже б |
p> <p>Ђак оде, стража код врата остане, али се предња врата незакују.</p> </div> <div type="cha |
кин лик долазио му је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела хранитеља...{S} Љубав његова жи |
имити и богослови из Ердеља и Буковине, али су ови имали платити сваки по 200 фор.</p> <p>Предр |
бркове; управо је развукао своје устне, али се ове нису видиле од црних са брадом смѣшаних брко |
оне су друге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше највећма украшена.{S} Из ње се ишло у о |
p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али касније можете се и виђати и разговарати.</p> <p>„Т |
о.{S} Теофан, „За вас неће бити штете, али за мене читава ће бити несрѣћа.“</p> <p>Архимандрит |
<p>„Опростите, господине архимандрите, али мени неприпада наслов милостива госпођа; мој <pb n= |
тала; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, |
м мачку истѣрати на оџак, као што рече, али и мени неће бити на лако...{S} Него да идем ја пре |
кле управо 101 годину, ни мање ни више, али баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже са мн |
ита писмо и види шта се ту управо пише, али немогући се на ту мисао навикнути, <pb n="60" /> да |
би, разбија главу и мисли, шта да ради, али никакве паметне мисли.{S} Најпослѣ стане и рекне: „ |
анили.{S} Калуђери су били прости људи, али су сматрали манастир за своју кућу и били су му и п |
аду?“</p> <p>Овај се том питању зачуди, али му одговори како је, и рекне: „Јесам!“</p> <p>„А је |
непреслуша) одговори му владика. „Кажи, али по духовничкој дужности.“</p> <p>(О. Теофан почне п |
“</p> <p>„Сасвим добро; мало по србски, али ће те свако разумѣти, ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} |
штете господа мишеви тој архиви нанели, али знамо, да <pb n="121" /> су митрополитски секретари |
тим начином... ил урадили ил изпросили, али се морало на крај изићи, тако да нема дефицита.{S} |
нису чули, кога господин управо мисли, али су му ипак мисли погодили, па и они повичу: „Свему |
Она му се само ћутећки дубоко поклони, али му руке недаде.</p> <p>„Моја сестра одлази овај час |
калуђере.{S} Ово су много мање ствари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом |
n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, али се мајор поклонио и пође да одлази.</p> <p>„Мајору! |
за квасац, који ће се све већма дизати, али не на корист манастирске управе. (И данас живи тај |
ачка.{S} Тек што је почела зора пуцати, али стану кола врвити све једна за другима на стотине.< |
младости његове, пун милине и свѣжости, али чист и свет.</p> <p>Ленкин лик долазио му је прѣд о |
прстима за нос, да га те влаге опрости, али му прсти на брзо покажу, да та течност није ништа д |
ово је правилно по латинској граматици, али не по изговору нашега народа.{S} И будући да сад о. |
е истина био крив у правом смислу рѣчи, али је ћушка била доле његових руку, <pb n="19" /> те м |
тић био је богат кожухар; поштен човѣк, али као наши људи онога времена, врло гиздав са свога и |
гледом.</p> <p>Овај је био прост човѣк, али чистога разума, и узвишеност мисли о.{S} Теофана ип |
S} Завири у сваки кут, у сваки закутак, али о. намѣстника нема.{S} Одтрчи без душе администрато |
/> гледао и слушао са благим саучешћем, али није рѣчи изустио.{S} Сад први пут разведе устне и |
, да га против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} Кад до |
>„Моја сестра!“ проговори он значајним, али одсѣчним гласом, показујући на Ленку.</p> <p>Сестра |
равно не баш најсавршенијом хармонијом, али незгоди доскочи црномањасти домишљан, кои се одмах |
у којима други човѣк може бити човѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, да те човѣчанске слабост |
; он је постио по пропису манастирском, али неидући за тим да се посвети, нити је дотѣривао до |
.</p> <p>Отац Амфилохије потрчи за њом, али не могаше у собу, јер се она бијаше опрла из нутра. |
>Временом постао је исти архимандритом, али у двор није ишо никад.</p> <p>А непонесе ни епископ |
p> <p>Отац Амфилохије поврати се духом, али подлегне тѣлом.</p> <p>Послѣ три мѣсеца премине на |
кога бијаше пошла, био је добар радин, али небијаше у стању срдце своје жене придобити.{S} Она |
је била сјајна, и обѣд је дуго трајао, али то није осујетило вечерњу у дворској сали.{S} На то |
ј приближио, онда је и сад само мумлао, али су тонови тога мумлања били сасвим други него обичн |
једно два три мирјанина на вечери имао, али су то људи поштени, који су често манастиру добру у |
коченим погледом.{S} Нѣшто је протепао, али га није било разумѣти.</p> <p>Старији ђак гледао је |
n="296" /> манастир, из ког сам дошао, али је овај био међутим изгорео, и тако ето ме у нову с |
фан и Амфилохије• Држаше се продрзљиво, али у лицу бијаху блѣди као крпа.</p> <pb n="89" /> <p> |
адкопѣвца.“ Њему су нудили епископство, али он га не прими.</p> <p>„Из тога доба познато је виш |
огледи и нехотице гдѣ је друго друштво, али они сѣли подалеко па се одмарају.</p> <p>Она одтргн |
Теофан топло. „Народу сте чинили много, али цркви“ — ту опет ућути.</p> <p>„Но! али цркви?{S} Г |
сио „Благословено царство!“ То је чудо, али сам сам својим очима видио.{S} Из других села носил |
едине мемоаре покупила и у један дебео, али баш дебео рукопис сложила.</p> <p>Наравна је ствар, |
неиште ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то може искати, да <foreign xml:lang="la">si non ca |
Арсеније, као што је отац Теофан желио, али дође и протођакон Никанор, као што је друга страна |
сам их том приликом чашом вина угостио, али то су људи имућни, који светом овом храму велике ко |
дуже неогласи.{S} Писмо је било кратко, али га је дуго састављао.{S} Најпослѣ подпише га и посп |
о служавку.</p> <p>Није дуго постојало, али ето ти фруштука.. изгледао је сасвим господски...{S |
стране протођакона кроз зубе и потмуло, али разговетно.</p> <p>Настојатељ небијаше разумѣо, нег |
о није било!“</p> <p>Таман да завршимо, али зачусмо једнога читатеља гдѣ пита:</p> <p>„А како с |
} Падни у борби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те је промисо ставио. |
.“</p> <p>Ово изговори он тихо, смѣрно, али и одсудно.</p> <p>„Е! лако је само рећи: харче мана |
нашли.</p> <p>„Незнам је л ти познато, али мени су казивали, да је и велики наш Стратимировић |
сачувало, што сте мршави ко липов штап, али ако дуже овдѣ останете, нисам вам сигуран ни за кос |
говори патријарх. „Он је добар калуђер, али недам да буде архимандрит тога ради, што га је епис |
стни отци.{S} Изтрага је свршена, јест, али на жалост тако, како нисам желио.{S} Против вас оче |
, покудиће, а можда ће и осудити, јест, али <foreign xml:lang="la">praeterita magis reprehendi |
имандрит звучним басом; „спомињу, јест, али дакако онако фино, јест, како је по њих добро!“</p> |
не срѣће.{S} Чинила сам своју дужност, али ми је срдце пуцало.{S} Ко незна те болове душе, тај |
..{S} Љубав његова живила је увѣк јошт, али као ружица у пупољку, који неимађаше увѣта, да се р |
један свршени „клирик,“ сиромах младић, али је имао глас од славуја а дар за појање изврстан.{S |
ав долазећега и понуди га у другу собу, али заједно поведе собом и стару госпођу.</p> <p>Пре не |
црвено вино.{S} Ово врије у свом суду, али се не прелива као узбуркани вѣтар преко брда и доли |
епосрѣднога изкуства скрожђу и скрожђу, али му се чинило да јошт подпуно непознаје тога земљишт |
метанише, и приступи руци настојатељу, али му је овај недаде цѣливати.{S} О. Теофан учини на т |
твори устне, да приповѣди своју невољу, али архимандрит домаћин проговори наглије:</p> <p>„Ја в |
езарији умукне, и звона на цркви стану, али исту мелодију почне банда под прозори трапезарије с |
је, да сам је дао тражити по прњавору, али не да је дадем шибати, него да је предам суду, јер |
<p>Патријарх га погледи, оде к прозору, али се брзо натраг врати, и сматраше подуже калуђера.</ |
Ово нису праве рѣчи дотичног Erlass-a, али прави смисао.</p> <p>Године 1790. дође Стратимирови |
икога ни затворили а камо ли обѣсили,.. али није никога ни заступао.</p> <p>Међу тим то поуздањ |
ажава, укроћава.</p> <p>„Борбе трѣба... али нема сумње о успѣху, ако се само иде своим путем.</ |
рѣч, на коју је она највише полагала... али која јој је највише шкодити морала.{S} Рѣч та била |
ошо!{S} Твоја су уста била увѣк нѣма... али је моја душа право у твојим очима читала:{S} Је ли |
отворе, и једна свештена особа изиђе... али је то био дворски протођако-Варнава.</p> <p>Варнава |
чу на свакога.</p> <p>„Многи те мрзе... али ја те уважавам.</p> <p>„Наша господа обично немаре, |
е најбоље, жели што је најузвишеније... али у свѣту има сто прѣпона, хиљаду противности.{S} Кад |
а.</p> <p>Сви су настојатеља хвалили... али незнамо је ли му било по вољи оно, што су о балу ка |
и лѣпе каруце, добри и злочести коњи... али нити се појаве оне нове <pb n="252" /> каруце ни он |
трудим се да том положају одговорим... али јошт крв у мени врије, још ми разум није са свим ој |
сна купуса и залије га хладном водом... али шта је мислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вра |
бецаш...“</p> <p>„Та чула сам, ћерко... али да ти право кажем, незнам јесам ли добро изговорила |
} Доста би било да само један кажемо... али нећемо казати ни тога, јер има људи врло великих до |
ати мир... мир очајања, мир прегорѣња.. али срѣће ту нема.{S} Признај, да си се преварио, ма шт |
одмори од труднога свога краснорѣчија: али таман он узме виљушку, да набоде комад печења, али |
осподином архимандритом на четири коња: али овај бѣше ту вожњу сасвим другчије преднацртао, па |
ољи од свих наших оновремених епископа: али је имао чудноватости у понашању, које су му она сво |
ишо сам, кад ми мало вино удари у ноге: али шта ћу, нити имам кога да ме носи, ни згоде, на кој |
полит Станковић био је већ либералнији: али је мало митрополисао.{S} Па ипак се под њим појави |
ут догоди боме, да се мало и развесели: али онда ми њему недамо на поље, да га свѣт види, него |
онда мислили, и зашто смо тако радили: али онда нам се чинило да је сасвим у реду.“</p> <p>„Пр |
анцем, пак и са њим на смртној постељи: али јо велика разлика између живота и смрти овога дивно |
оворио сам и са онима, кои су најжешћи: али на моју душу нисам чуо ни једне рѣчи, која би ишла |
<pb n="102" /> могућно, да буде човѣк: али он несмѣ никада заборавити, да има ствари, које су |
Варнави би боље годило пиле него пасуљ: али шта ће.{S} Он погледа смирено на епископа и стане г |
орио с прекидањем и врло слабим гласом: али је о.{S} Теофан ипак све разумѣо.</p> <p>Видило му |
ирске управе у једној слици представио: али томе нисам ја крив.{S} Зашто нисте чинили ви коих с |
ина мања него да је длан о длан ударио: али је Амфилохије помислио, да му доиста шпанске чизме |
његово срдце њојзи све већма отварало: али није било часа, кад му није прѣд очима стојао из ме |
е стране, да га ухвате и натраг доведу: али се ови врате <pb n="44" /> о празним рукама.{S} О. |
у...није ли видио куварицу манастирску: али се то њега није тицало, па је мирно лего у постељу, |
ам у оној фурији и реко коју непаметну: али <pb n="97" /> нити сам имао на крај памети, кога но |
ородни је уважавао и шљиве и шљивовицу: али је највећу цѣну имао у његовим очима пекмез... <for |
ву какве наше корпорације (заведенија); али може и сама влада одтуд узети повода, да их под држ |
ништа рекла, јер није ништа о том чула; али се то приповѣдало дуго времена у Карловци, како је |
вѣту, а нарочито међ младим женскињама; али нити су му више пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђ |
напрема његовим високопарним плановима; али напоследку ипак дода: „Док В,.{S} Светост све припр |
кле је била неправедна, и то је истина; али ја сам био калуђер, млађи... ја сам морао допустити |
јиздашнији, баш што се тицало домаћина; али је високородни тај успѣх свом тоасту приписивао, па |
он. „Ви сте истина били и млада и лѣпа; али сад имате ево поодрастла сина, па нисте више млада, |
падао у први ред умѣтника свога руфета; али је слика била доиста врло живо и сложена и изведена |
.{S} Ова је ствар већ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣ |
говори он, „ја бих остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да има на мене право и на |
тођакон опет нѣшто проговори кроз зубе; али то нечује нити архимандрит нити настојатељ.{S} Него |
дити Ленку да с њим на његови коли иде; али се ова већ бијаше са госпођом Пуљиницом на своје ка |
</p> <pb n="16" /> <p>Дигне се да пође; али је отац Митрофан дочека у своја наручија. „Ја нисам |
ав имао је извѣстно много дара и науке; али слѣди хисторичне нити <pb n="74" /> је у нашој књиж |
да.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ, неби ми се могло |
го. „Учинило ми се истина подуже врѣме; али из тога видиш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди н |
ђени.{S} Сад није савѣтно да се видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас |
ности.{S} Док су нове, пуне су топлоте; али му је цртање посве мањкаво.{S} Но то нечини много к |
ање, долазили би наравно сви богослови; али би се мого одредити сваке године курс од нѣколико н |
ликамо.</p> <p>Он је био од већих људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаше близу 77 година, |
ћете бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћет |
нковић истина добро ради на тој ствари; али то иде сасвим полагано.{S} Ноте су мртве, клавири с |
аковрстне мисли недаше му дуго заспати; али око поноћи савлада га сан, и он проспава мирно до з |
пецива видили!“</p> <p>„Генерал оћути; али се видило да га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣ |
"193" /> <p>То падне господарима у очи; али незнадоше од куд тај умиљати вѣтар дува.</p> <p>Так |
ко то чуо и примѣтио и спазио, незнам; али је Ленка и чула и видила.</p> <p>Она погледи на арх |
вама сад судити, како за право налазим; али ја нећу чинити без честњејше конзисторије ништа, да |
ѣколико пута озбиљних сукоба са владом; али је понајвише срѣћно из борбе изишо.</p> <pb n="254" |
и сви настојатељи били као отац Теофан; али од те наше господе има више њих, <pb n="11" /> кои |
p> <p>Амфилохије нађе се на то уврѣђен; али таки за тим прими за шалу, и одговори: „Није нам би |
ало пилета.</p> <p>Јео је што је морао; али није мого срдцу одолѣти, да неуздахне и нерекне: „Б |
ј жмирити, кад је кога помњиво сматрао; али му је из ока бистра муња просѣцала.{S} Мантију је о |
> нема свѣдока, јер нико није тамо био; али тужба куварице баца на вас велику сумњу, да сте се |
и од ревности, којом је одговор тражио; али му очевидно труд недолазаше до успѣха.{S} Остави се |
вѣк.{S} Није ми баш много добра учинио; али што је истина, истина је.{S} Његово врѣме живи и да |
иском.{S} Из почетка се невѣрно смѣшио; али у течају говора Теофанова мора да се особита мисо к |
тану.</p> <p>„Мало ми срдце није пукло; али сам касније познао, да је било боље, што тог било н |
је умѣло, л’ се није смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то служило на дику манастиру и н |
рајаш све мале школице за ово и за оно; али ја хоћу да установим универзитет <pb n="350" /> у К |
з цѣло врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног гледишта могла би ова ствар у рукама ка |
есе, и јави то телеграфично патријарху; али овај и <pb n="355" /> неодговори, него оде пре тога |
у а и могу.</p> <p>„На тебе многи вичу; али ја знам да вичу на свакога.</p> <p>„Многи те мрзе.. |
ових горостасних планова паријархових; али је ипак одмах видио, да би при свој огромности тих |
лија зове се Крстоношић, <pb n="110" /> али нас људи зову Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друг |
а моја питања одговорити, <pb n="84" /> али по души, истину, како се то свештенику пристои.“</p |
копречестњејши господине, <pb n="94" /> али је заслужио, и ја сам му по праву судио.“</p> <p>„Ш |
вонила налик на ону прву, <pb n="17" /> али је други садржај имала.{S} Кад одпѣва поему стане м |
си ми сјајна награда за моје борбе!{S} Али ја немогу овога дара примити: има међу твојим сродн |
ћу партију добити,“</p> <p>„Добићеш!{S} Али играш прѣко резона!“ примѣти патријарх и баци карте |
:lang="la">parcellula</foreign>!“...{S} Али окајте се, хоћу ја у име долње куће да наздравим до |
а и нехотице пасти на памет „буква“.{S} Али сам већ прѣко ботанике прешо, и у зоологију ушо, је |
другови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих правила, као нечастиви од крс |
руд смоћићу, имам нѣшто и отчинства.{S} Али да купимо и солгабирова и јурасора, и вицишпана и с |
“</p> <p>И тако се сврши ова парада.{S} Али ђак добије добру ексхортацију, да он има налоге нас |
јој ћелији прекривен од свакога ока.{S} Али ако он то чини пред другим свѣтом, па ма то били и |
свету десницу, која ме буде казнила.{S} Али није тако било опасно, нити је на зло смѣрало.“ Сад |
инжинири снивате само о parcella-ма.{S} Али знам ја еве!{S} Ударићу ја вас по шакама први пут.{ |
па су ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг довели, неби јој ништа било, пошто |
нас.{S} Прави гости остају три дана.{S} Али онај стари господин — показујући главом на архиманд |
ко.</p> <p>Он је имао око 50 година.{S} Али је много млађи изгледао.</p> <p>Узраста је био пови |
сам је видила има пуна врѣћа година.{S} Али је и она остарила.“</p> <p>„Но сигурно није тако лѣ |
се свѣтлост најуглађенијег понашања.{S} Али му је из ока сијнула у два три маха зрака, која је |
ѣтитеља србског Доситија Обрадовића.{S} Али је то остало у стању примитивног почетка.{S} Ил’ се |
езна за шалу; ту има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да |
зно: „Ја немам изрицати, ко је крив.{S} Али да је тако, то стои.“</p> <pb n="340" /> <p>„Јошт ћ |
ко га је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, почеше нѣки куће запуштати.{S |
ога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе се одобрити, кад се сазове друштво од 20—40 |
же у двору које шта на поштене људе.{S} Али ја ћу се њој осветити, већ ако небудем жив.{S} Кува |
ди, да што више манастирима прилаже.{S} Али ће то неумѣстно смиреније завити калуђере у пртену |
} Устне су му подебеле као набрекле.{S} Али је био обучен чисто и скупоцѣно, <pb n="222" /> као |
војој обвези, који ју на себе узеше.{S} Али било па прошло.{S} Пожалиће, покудиће, а можда ће и |
незнађаше, шта се у том писму пише.{S} Али управитељ даде сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола ко |
рао и гурао док се врата неотворише.{S} Али погледај се и ти у огледало.{S} Чини ми се да ти је |
о су га примали, и добро дочекивали.{S} Али сад га лоша срѣћа послужи.{S} Било је мало доцније |
... да виш како би рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу генерали и обрштари на управу, доћиће |
офана истина је све, што сте казали.{S} Али то је он заслужио.{S} Он се противио прѣсуди, што м |
Доћиће већи духови и бољи списатељи.{S} Али ће се народ ипак мило сѣћати списатеља свога детињс |
вешћу ја моју тетку по Фрушкој гори.{S} Али сада морамо одлазити“.</p> <p>„Ви сте познати са го |
о трѣба и оно што је мого прећутати.{S} Али јуридички пацијенти су као и медички; они мисле да |
тник помисли одмах: неће добро бити.{S} Али упне све силе, да равнодушност одржи, и пође да сѣд |
е, што о њему немам толико говорити.{S} Али ћемо и то на сутра оставити.{S} Данас сам доста гов |
вѣку пуцало срдце од туге и жалости.{S} Али патријарх није хтѣо на то ни помислити.</p> <p>Овак |
она ми се обећала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да има разлога; па |
ивља звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} Али како опази ђака, тргне натраг, и само се окрене к з |
> <p>Уживао је своје дане као човѣк.{S} Али је јако тѣлом опадао.</p> <p>„Један дан, као да је |
ассесори, фишкали и шта ти ја знам.{S} Али ти сви долазе звани.{S} А приходници, који дођу да |
луђере из узрока, који нам је казао.{S} Али је ту било и другога приузрока, на који ни он сам н |
{S} Разлог тому већ сам ти изпричао.{S} Али се није усудила то сама једнострано извести, јер је |
ндрит предусрѣтне Ленку врло учтиво.{S} Али од јучерашње несташности небѣше код њега ни трага.< |
р ме мало и прочупали, што му драго.{S} Али тим ће се нов дух улити у калуђерство, нов живот ув |
е тим више пута народу нашем шкодио.{S} Али ни на то није ни мислио.</p> <p>Па тако је и о.{S} |
ају: нека ми буде како сам заслужио.{S} Али само молим, да буде изтрага непристрана и суд праве |
а је радо што добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је |
и млада госпођа спавала је у велико.{S} Али стара није могла заспати ни за живу главу.</p> <p>С |
ако је сваки говорио и како је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто забраздили, и да ћете зло пр |
ало и велики утисак у њему изводило.{S} Али је свѣт ишо много више и рађе у цркву него данас.</ |
што се пропустило и није се учинило.{S} Али ми ево почињемо дирати и у сам тај извор.{S} У стар |
то у архиви, а у живот није ступило.{S} Али тако је било... а што је било, то је сѣме, које мож |
а разне подвиге побудимо и ободримо.{S} Али ти не могу рећи: буди калуђер.{S} Ја сам калуђер ср |
што се моје особности тиче, подпуно.{S} Али ноћни духови и швабски валцери отрѣсоше ми са шибиц |
ај, „док смо овдѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдко наћи.{S} В |
држе, што се капитал чува.{S} Јест.{S} Али ако стане спољашност добара опадати, ако унутарњост |
икакве хасне или врло мало.{S} Јест.{S} Али ми идемо, чини ми се, и даље на том неправом путу.{ |
памет умотала; живио би као у рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као н |
ити јело и воду, и почистити ћелију.{S} Али добро пазите да неутѣче, јер тешко вама, затворићу |
вршили поред гимназије и филозофију.{S} Али они најпростији били су најбољи црквењаци.{S} Тако |
настојатељев изпадне противан њему.{S} Али је он био спремљен за све послѣдице и истине и лажи |
олцу... садањем нашем о.{S} Теофану.{S} Али он несмијаше ни помислити, да потражи љубав лѣпе кћ |
ги; премда ни на кои начин разкошну.{S} Али онда трѣба од њих искати, да својој задаћи подпуно |
} Сад црква живи за мене а ја за њу.{S} Али је неизмолована!</p> <p>— — „Узмем пут под ноге, те |
{S} Ти си и онако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати |
тињици хранили без свих тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена рука... <pb n="72" / |
рекне, да ту нечини много света рука. — Али ми пијемо, и право чинимо; но шта ће рећи отац Теоф |
же језик за зубе и кад је сам у соби. — Али видим да си избочио очи као маче у свѣћу, па <pb n= |
да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бити неће.“</p> <p>„Али да непадне кривица |
т.{S} Ми морамо бити строги... праведни али строги.{S} Зато ћете ви отићи тамо са консисторијал |
ану. „Врло много!“ одговори овај смѣрно али одсудно.</p> <pb n="335" /> <p>„Шта?“ запита патриј |
езаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан смѣрно али одважно.</p> <p>„Недам!“ одговори патријарх разљуће |
без њега,“ одврати о.{S} Теофан смѣрно али одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг |
p>„Касно сам устао“ одговори овај мирно али озбиљно. „Опростите ако сте подуже чекали на мене.“ |
овѣстница!“ одговори о.{S} Теофан мирно али озбиљно, и узправи се до пуне своје висине.</p> <p> |
?“ запита је архимандрит, мотрећи оштро али непримѣтљиво, како се она при том држи.</p> <p>„Мис |
Ленка и њен пратиоц окрену се к друштву али нерекну ништа.</p> <p>„Јест, јест,“ настави онај. „ |
ика у парохијама и ученијих и отменијих али онај дух реко бих да се изгубио.</p> <p>„Стратимиро |
а... оде из собе.</p> <pb n="185" /> <p>Али је најпре пажљиво погледала и стару и младу госпођу |
фор. из државне касе одмах изда.</p> <p>Али семинарије недобисмо ни до данас.</p> <p>Ове су ств |
авити.</p> <p>Тако је и учинила.</p> <p>Али су њени противници рачунали као и она.</p> <p>Она ћ |
ѣма млађима није га јако мучила.</p> <p>Али је био за својим стварима усталац, као рѣдко ко, и |
риход манастиру са свију страна.</p> <p>Али стратегичка страна његовог плана изјалови посве.{S} |
казано: забава неописано угодна.</p> <p>Али има људи свакојаке ћуди; а и очи нису у свих једнак |
ра да им нестоје акције најбоље.</p> <p>Али се одмах прибере, на све приправан оде са настојате |
ит и хтѣде да сврши приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан бијаше разсанио.{S} Њега је све ово |
скати руку његове лѣпе јединице.</p> <p>Али је Ленка другојачије мислила, него њен отац.{S} Њој |
ништа да говоримо; он јошт живи.</p> <p>Али за Доктора Стојаковића морамо казати, да је архиман |
ечина.</p> <p>Ове се приуготови.</p> <p>Али како буде дружтво изненађено.</p> <pb n="166" /> <p |
ба у Меки за исток мухамедански.</p> <p>Али, на жалост, није учињено за то ништа; а тешко ће се |
се, да ће га тај дан преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, д |
н би умро...{S} Тодор би оживио.</p> <p>Али сад прође прѣко устне жене рѣч, на коју је она најв |
учака саборских, чинио је тајно.</p> <p>Али је уједно морао држати под уздом и сваки напрѣдак и |
му управитељу није било познато.</p> <p>Али по свој прилици Митрофан је остао Митрофаном, јер и |
овом храму велике користи дају.</p> <p>Али, да смо се ми опили, да смо саблазни чинили: то ниј |
арице нема ни у вече ни у јутру.</p> <p>Али дође и право јутро.</p> <p>Куварица докраде се, што |
>„Ако сам и послѣ и увѣк на њу мислио, „али је овај спомен био чист, сјајан, и у великој мѣри м |
p> <p>„Вѣрујем,“ примѣти о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да више њих и у полу само тако светитељ |
Теофане,“ одговори патријарх озбиљно. „Али ја имам других, већих планова и идеја.</p> <p>„Ти н |
од архимандрита, овоме натраг и рекне: „Али ово није ушло у живот, нема дакле никакове крѣпости |
себи мислио, проговори свом дворнику: „Али ко је мене овамо довео?{S} Ко ме је овамо послао?“< |
/p> <p>„Ви боље знате,“ одговори онај; „али ја ћу партију добити,“</p> <p>„Добићеш!{S} Али игра |
ирско имање,“ рекне патријарх жестоко; „али дај докажи, ако имаш куражи.“</p> <p>О. Теофан осѣт |
<p>„Чуо сам,“ одговорио Теофан мирно; „али сада нетрѣба се јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас н |
Лако је рећи све!“ осѣче се патријарх; „али де кажи ми бар једно.“</p> <p>„Хоћу,“ одговори о.{S |
си добро наредио“, рекне му патријарх; „али де ми реци, како ћемо с калуђерима!{S} Касу си добр |
ност без отрова.</p> <pb n="176" /> <p>„Али као сестру можеш је пуним правом сматрати.{S} Без с |
“ одговори овај.</p> <pb n="289" /> <p>„Али не паметно, ни од мене ни од тебе!“, одговори архим |
дрвена мантија од дамаске. — — </p> <p>„Али му небијаше суђено дуго митрополисати,“ настави арх |
лила је бар кадкад на Доситија!</p> <p>„Али несмѣ нико држати, да све ово само собом долази!</p |
> <p>„Њој је тешко — и мени је!</p> <p>„Али другачије неможе да буде.</p> <pb n="163" /> <p>„Та |
да јошт права потрѣба изказала.</p> <p>„Али за врѣме досадање управе митрополита Рајачића показ |
стоји, немогаше му нико ништа.</p> <p>„Али на његову несрѣћу главно-командујући генерал примѣт |
“</p> <p>Роди се смѣх и весеље.</p> <p>„Али се увѣк ја сам пријавим“, примѣти онај.</p> <p>„То |
о врѣме нађе у дворској кухињи.</p> <p>„Али пециво да не може бити боље.</p> <p>„Одмах рапортир |
о поштовање заслужује и доноси.</p> <p>„Али је првих дана несмеш видити, јер би се рана позлѣди |
којих је на далеко мого видити.</p> <p>„Али шта је то.“ запита стари духовник, који такођер биј |
а себи и прими га врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду на само, онда му каже, зашто га је звао.{S |
што нећеш сам собом да говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто мораш казати, то сам увиђаш; то си и си |
емо га судити“</p> <p>„Хоћемо!“</p> <p>„Али хоћете л’ се ви држати чврсто“</p> <p>„Као челик!“< |
ту ће се наћи са свим други.,“</p> <p>„Али ти бушиш, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси гот |
>„Јер зна да ви имате најбоље.“</p> <p>„Али није моја, него манастирска!“</p> <p>„А ви му пошљи |
астира али калуђера бити неће.“</p> <p>„Али да непадне кривица на нас,“ продужи владика окренув |
стњејши господине; зашто неби.“</p> <p>„Али ми најпрѣ кажите, да вас није ко научио, како да го |
рави и уреди, кои су посрнули.“</p> <p>„Али ако њега игумном поставе?“ примѣти један од гостију |
ао да је сам антикрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и господин администратор био веселији н |
ок: „ја се зовем Крста Муцало.“</p> <p>„Али ваљда имаш и друго какво презиме?“ запита га архима |
хоћемо да чујемо шта ти знаш.“</p> <p>„Али ако он рекне другчије а ја другчије, па се ухватимо |
сами натѣрати народ, да потражи натраг аманет, коим управљати неумѣмо.{S} За то велим и опет: |
а.</p> <p>Брат је у сестри гледао свети аманет овога живота за други виши свѣт.</p> <p>Често му |
уди.{S} Во имја отца и сина и св. духа, амин!“</p> <p>На то благослови медалију.{S} О. Теофан м |
у сумњу рађа да није онако било.{S} Оче аминистраторе... добро се промислите, шта ћете да радит |
>„Овај је изпитивао клирике, ишо тамо и амо по соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том времену |
="SRP18730_C21"> <head>21.{S} Крај отца Амфилохија.</head> <p>Но да се вратимо нашој приповѣсти |
уго него најплеменитији сок у тѣлу отца Амфилохија.{S} И сад види да је љоснуо на нос, да оштри |
вају. — Сад ми пошљите отца Митрофана и Амфилохија, а ви се нађите ту пред врати.“</p> <p>Насто |
све то мало, нека поведе и Митрофана и Амфилохија, и колико их год јошт хоће.“</p> <p>Јосиф од |
ије!“</p> <p>Зној пробије и Митрофана и Амфилохија, кад чуше о кривој заклетви.</p> <p>Митрофан |
ти тај нос!“ запита администратор љутит Амфилохија, „кад јој виси мого на траг наићи!“</p> <p>А |
{S} Конац о.{S} Митрофана.</head> <p>О. Амфилохије опомиње нас на свога друга из оне балске ноћ |
први гласови човѣчјег језика.</p> <p>О. Амфилохије — он је био тај нуждник — опорави се добрано |
ше вѣровати.“</p> <p>О.Митрофан и о.{S} Амфилохије неће о том ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ п |
/p> <p>И доиста пред њим је лежао о.{S} Амфилохије, кога наша приповѣтка добро познаје, у стању |
му меко и пријатељски. „Лаку ноћ о.{S} Амфилохије! видићемо се сутра.{S} Увѣравам вас, биће бо |
p>„Видим ја већ, куд се овде иде!“ дода Амфилохије. „Њој се држи страна.{S} Ми смо само прости |
p>„И то сто пута ћемо се заклети,“ дода Амфилохије.</p> <p>„То неиде.{S} Ви се неможете припуст |
итрофан.</p> <p>„Све сама лаж!“ придода Амфилохије; већ се видило, да су се мало извѣштили.{S} |
им очима дивљу ватру.</p> <p>Друг његов Амфилохије имао је нѣшто мало смеђе брадице, и само му |
а него да је длан о длан ударио: али је Амфилохије помислио, да му доиста шпанске чизме на глав |
манастирска бѣди?</p> <p>„Знамо“, рекне Амфилохије. „Одкуд би знали?“ примѣти Митрофан у исто в |
н другога корећи.</p> <p>„Ви знате, оче Амфилохије, а ви незнате, оче Митрофане“, проговори арх |
се криво закуне, јест.{S} Излазите оче Амфилохије!“</p> <p>Зној пробије и Митрофана и Амфилохи |
рали.{S} Против вас оче Митрофане и оче Амфилохије <pb n="117" /> нема свѣдока, јер нико није т |
, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче Амфилохије идите напоље, па ћу вас звати, кад будем гот |
и ближе постељи, и повиче:</p> <p>„Отче Амфилохије! — Јеси л’ ти?“</p> <p>И доиста пред њим је |
овник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан и Амфилохије.</p> <p>Сви су у пуном чину; сви се укочили |
ило?“</p> <p>На ове рѣчи уђу Митрофан и Амфилохије• Држаше се продрзљиво, али у лицу бијаху блѣ |
њена к прњавору.</p> <p>Отац Митрофан и Амфилохије похитају низ басамаке у порту, а одонуд к шт |
крив.“</p> <pb n="29" /> <p>Митрофан и Амфилохије нису чули, кога господин управо мисли, али с |
брве на очи.</p> <p>„Хајдемо“, одговори Амфилохије, и пође у кујну.</p> <p>Манастирске су кујне |
</p> <p>„То ће бити прави бал“ одговори Амфилохије <pb n="14" /> и жмирне мало очима, а шиљак м |
и.</p> <p>„Гдѣ су јој свѣдоци?“ примѣти Амфилохије, мало обѣстно.</p> <pb n="90" /> <p>„Неможе |
казали?</p> <p>„Ја хоћу“, одговори брзо Амфилохије.</p> <p>„А шта смо казали?“ запита Митрофан, |
на крај прњавора, врата попусте, а отац Амфилохије ђусне колики је дуг у собу на под.{S} Отац М |
" /> те му ипак у мозгу зазори, да отац Амфилохије нема часа најпре разабрати, је л’ то било хо |
p> <p>„Незнам ни ја ништа“, похита отац Амфилохије, „нећу ни ја да свѣдочим.“</p> <p>Архимандри |
е.</p> <pb n="18" /> <p>Међутим је отац Амфилохије кораком напрѣд ступио, те је тако у онај пар |
ај!“ — „Дај плећке дај“ говорио је отац Амфилохије непрекидајући.</p> <p>Куварица окрене главу |
плећке оду на куваричина врата, и отац Амфилохије почне по познатој ноти „дај плећке Марице“ п |
: „Казаће свѣдоци, отац Митрофан и отац Амфилохије, како је било.{S} Њима се може највише вѣров |
јег вампира у млѣво сатрла.</p> <p>Отац Амфилохије са ватраљем полети за другом, но кад дође на |
игне склопљене руке к небу.</p> <p>Отац Амфилохије поврати се духом, али подлегне тѣлом.</p> <p |
себе и одтрчи у своју собу.</p> <p>Отац Амфилохије потрчи за њом, али не могаше у собу, јер се |
а друга: „Је с’ ти гладан?“</p> <p>Отац Амфилохије одговори: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се срдио, |
ад јој виси мого на траг наићи!“</p> <p>Амфилохије нађе се на то уврѣђен; али таки за тим прими |
администратор неузимајући на ум одговор Амфилохијев. „Све ће пуцати по двору.{S} Њ. Ексцеленциј |
стати.</p> <p>На несрѣћу нађе се донета Амфилохијева глава баш у онај пар на оној точки, гдѣ су |
ислити каква је то пљуска била, која је Амфилохијеву главу усрѣћила, кад су се Митрофанове шаке |
игуман Ананије.“</p> <p>И доиста игуман Ананије био је љубезност сама.</p> <p>Он небијаше ни мл |
астојатељ Фрушкогорски, господин игуман Ананије.“</p> <p>И доиста игуман Ананије био је љубезно |
<p>У ствари је било ово.</p> <p>Игуман Ананије нити је био велика рода ни науке.{S} Он је свој |
ији државни органи познавали су игумана Ананију, уважавали су га тако, да су му сваку молбу изп |
инистратора манастирског г. протосинђел Андреј Шагуна постављен.{S} Он ограничи пређашњег намѣс |
блистати његова слика као слика каквога анђела!{S} Хоћете ли му ове моје рѣчи приобштити, госпо |
ком, као да га надсѣњавају крила самога анђела покровитеља.</p> <p>Око њега и болника, ком је д |
и мораш јој писати.{S} Око је прозор за анђела а врата за ђавола.{S} Тако ми је сам покојни Ири |
и одбрањује од сваке напасти нечастивог анђела и његових служитеља, и његових људи.{S} Во имја |
шта?{S} Бог сам посла ти најлѣпшег свог анђела да те ослободи...{S} Љубав, вѣрна љубав, која се |
у је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела хранитеља...{S} Љубав његова живила је увѣк јошт |
ј цркви.{S} Ова може човѣка узвисити до анђела, попети међу светитеље.</p> <p>„Помисли само на |
</p> <p>„Ено ти школе... школа је сабор анђела.</p> <p>„Даћу ти да садиш, дотично продужиш наш |
е писмо; казаћу јој, да си се узвисио у анђеле и светитеље, да си сачувао име благослову садашњ |
стирску цркву у храм небеске славе, гдѣ анђели поју свемогућем прѣстолу химну хвале и славе.</p |
ога брата.</p> <p>„Она може бити правим анђелом хранитељем нашег манастира!</p> <p>„Знаш, да на |
фером... чиста, побожност задахује те а анђелска свѣтлост осијава!...{S} У друго доба би га све |
ам се отца и матере!</p> <p>„Примио сам анђелски чин!</p> <p>„Заклео сам се Богу!</p> <p>„Вѣнча |
="cu">Господи воззвах</foreign>“ гласом анђелским.</p> <p>„Кад овај сврши, онда куцне митрополи |
саставити.“</p> <p>О. Теофан пригрли ту анђелску главу на своје пуне јада груди. „Та нема ти па |
се дивити дубљини и узвишености чуства; анђео небесни разширио би таковој љубави, таковој лѣпот |
непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Овај стари свештеник био је у старије своје д |
ак онда неиште ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то може искати, да <foreign xml:lang="la">si |
то му се представљала као чисти небески анђео, кои се међу људма находи само да познаду да има |
у овом случају и једном и другом сушти анђео хранитељ! “</p> <p>„Е, кад ти дирну у ту струну,“ |
оцѣниво уваживам.</p> <p>„Он је био мој анђео хранитељ.“</p> <p>Сад јој се опет појави пред очи |
анђео утѣшитељ к разтуженој овчици, као анђео хранитељ очајавајућој души, као анђео помоћник си |
о анђео хранитељ очајавајућој души, као анђео помоћник сирочету, које само стојаше на, гробу от |
одпори... видио сам се како долазим као анђео утѣшитељ к разтуженој овчици, као анђео хранитељ |
и оно мало свѣћа, које се запаљиваше... анђеоски гласови црквених песама... узвишеност побожнос |
ај бал, што су га описали као да је сам антикрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и господин а |
е толики пустињици хранили без свих тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена рука... |
х. „Та медицина мирише са свим на своју апатеку; а рецепт казује сам собом доктора, од кога дол |
шње на учевна заведенија, семинарију, и апелаторијалну конзисторију притицати, и сви су се за с |
аке године у дољњу цркву карловачку.{S} Апостол Петар и Павао, као што сви знамо, заузимају прв |
овѣкољубивог духовника до висине светих апостола Петра и Павла, и даје му у руке кључе од раја. |
то сви знамо, заузимају прво мѣсто међу апостолима. <pb n="262" /> Митрополит Стратимировић обу |
мѣсту, од куда је могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из затвора.</p> <p>То је о.{S} Теофа |
не.</p> <p>Администратор сѣти се, да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај умре од глади, к |
ачки . . . . . . . .{S} 500 ф.</l> <l>„ арадски . . . . . . .{S} 500 ф.</l> <l>„ пакрачки . . . |
је ову обвезу и цар потврдио с тим, да арадски епископ неплаћа годишње 500 Ф. него само 200 Ф. |
а господина, нека господује, а ко је за аргатовање, нека му га.{S} То је, мислим право!{S} Тако |
ке горе.</p> <p>Приправи се дакле добро аргументима и мотивима, пак оде у Карловце, да моли од |
ћено. . . . . . . . .{S} 90 фор.</p> <p>Арендатору преко контракта примљену своту од. . . . . · |
се чује звекет чаша, и опет рецитатив и арија од „господи помилуј.“</p> <p>Пило се оштро; није |
Ја ћу ићи у моју ћелију, и сматраћу се ариштанцем; бѣгати нећу, тог се небојте.{S} Да сам мисл |
идите, да то није шала ни ствар мала... ариште... касација... десет година робија... а може бит |
сте отца намѣстника ове куће осудили на ариште, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у њ |
ити.{S} Моја рѣч везаће ме више за моје ариште, него пушка вашег стражара.{S} Стража може и зас |
судили на ариште, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији заковали, и стра |
дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Против вас оче Митрофане и оче Амфило |
не, одмах у вашу ћелију, па ћете бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, да непок |
е са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јошт у аришту и под стражом?“</p> <p>Није!{S} Кад се администр |
ти.“</p> <p>„Како изволѣвате,“ одговори арлимандрит. „И ја судим, да морамо бити строги, јер ће |
дном плану без сваке першпективе обадвѣ армије и србску и турску, старог Југ Богдана и девет Ју |
вѣ стране, и то: у мислима архимандрита Арсенија, да се <foreign xml:lang="la">status quo</fore |
p>„Ја ћу послати господина архимандрита Арсенија: против тога неможе нико никаква приговора учи |
ом и чистом душом на прѣстол патријарха Арсенија.“</p> <p>„Но хвала Богу,“ проговори о.{S} Теоф |
дође Стратимировић на прѣсто патријарха Арсенија III.{S} Он учини примирије с народом.{S} Управ |
о дана, а ови дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније, као што је отац Теофан желио, али дође и прот |
ена, па је и строго црквени архимандрит Арсеније сигурно помислио, нека остане све за то кратко |
ије; а кад једаред господин архимандрит Арсеније дође у манастир, онда ако ме казне бићу зацѣло |
високопречестњејши господин архимандрит Арсеније на изтрагу дође.{S} Он је строг, али и праведа |
n="325" /> <p>О том је већ архимандрит Арсеније протођакону Никанору нѣка мѣста приобштио, као |
отишла из манастира.</p> <p>Архимандрит Арсеније дао је о.{S} Теофану писмо, у ком се овај из о |
е натраг у Карловце.</p> <p>Архимандрит Арсеније није хтѣо употрѣбити своје пуномоћи, да на лиц |
не чудновато куцати.</p> <p>Архимандрит Арсеније почне мирним духом и тихим гласом говорити:</p |
а протођакона; овај је намрштено гледао артију пред собом.</p> <p>Архимандрит је очекивао мирно |
о неправо тумачио, кад је узимао, да му артиљерија с успѣхом оперира.</p> <p>По гдѣкоја зрака у |
питу богословском, долазио је у свити и арх. Гедеон.{S} Он је у те часове једино и изкључиво за |
у <pb n="258" /> отворену, коју је имао арх. Гедеон.{S} Гедеона је љубио и тога ради, што је ов |
>„Кад овај сврши, онда куцне митрополит арх. Гедеона у раме, и проговори му: „Сад ти!“ Гедеон о |
то ће вам казати магистрат новосадски и архива бачке и торонталске вармеђе!“</p> <p>То рекне, п |
21" /> су митрополитски секретари из те архиве врло мало користи нашој повѣстници набавили.</p> |
.{S} Пак пошто се он бацакао, као да су архиве напоменутих јурисдикција, биле пуне његових алег |
јесу ли толико штете господа мишеви тој архиви нанели, али знамо, да <pb n="121" /> су митропол |
је вѣшт дипломат; и тако је остало то у архиви, а у живот није ступило.{S} Али тако је било... |
кући, носећи доста написаних табака, да архиву митрополитску умноже, у коју је приступ био у он |
је био пријатељ каноничких визита.{S} У архидијецези било је рѣдко проста сељанина наћи, кои је |
шта донесе ту ужасну заповѣст, да се г. архиђакон тај час из митрополитског двора у свој манаст |
во изненађено.</p> <pb n="166" /> <p>Г. архиђакон дође обучен у цивилне хаљине, стане на салине |
у му више пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђакон постане архимандритом, шегрт мајстором, учени |
а им со жеља изпуни.{S} А на предлог г. архиђакона одреди се да се сањкају од 8—9 сати у вече, |
ди ране и сјајне мѣсечине бајни.</p> <p>Архиђакона су у свакој кући радо видили: а он је у једн |
не митрополита Стратимировића био је он архиђаконом у двору у Карловци.</p> <p>Био је млад и лѣ |
приходи, који су онда завѣштани:</p> <l>Архиепископ је завѣштао годишње. 6000 ф.</l> <l>Епископ |
е са стране ерара даде 58.000 ф.</p> <p>Архиепископ Мојсије Путник поднео је на позив царев пре |
црквених Јерарха, кои су као епископи и архиепископи име своје овѣчили!</p> <p>„Њих је калуђерс |
копи носе; шешир обичан свештенички, са архиепископским порт-д’-епеом.{S} На прсима је имао звѣ |
атимировићем 29. децембра, 1837 дође на архиепископску столицу, био је <pb n="268" /> врло чест |
iat innovatio</foreign> (док је прѣстол архијепископски удов, нека се ништа ново неуводи) гласи |
че.“ Даде му руку и пођу напрѣд.</p> <p>Архимандвит Гурије недође у неприлику, него прихвати ша |
и дужан, морао одрећи архимандритства и архимандрије и отићи као прост калуђер у манастир.{S} Н |
</p> <p>То је био настојатељ манастира, архимандрит Партеније.</p> <p>Застане мало, кад види, к |
нала, шта <pb n="208" /> управо каже г. архимандрит, па видећи да јој се друга цери, развуче ус |
налогу консисторијалном.{S} Уведе ме г. архимандрит... изасланик, и преда ми управу манастира, |
рекне овај, „то јест, ако ми допусти г. архимандрит да могу из манастира отићи.“</p> <p>„На сва |
<p>Прођу шест недѣља.{S} Дође зима.{S} Архимандрит је погледао почесто кроз прозор на друм, ко |
ру, а сутра ујутру ће му све казати.{S} Архимандрит га одпусти и он оде у своју собицу.</p> </d |
ѣдницу.</p> <p>Калуђери изиђу напоље, а архимандрит и протођакон устану од стола.</p> <p>Архима |
напише записник преполдневне сѣднице, а архимандрит зовне к себи манастирског ђака Јосифа, и за |
и на који начин што за њега похвално; а архимандрит окрене лице на страну и насмѣши се мало.</p |
назове му добро јутро и јави му, да га архимандрит к себи позива.</p> <pb n="164" /> <p>„Кажи, |
имаш и друго какво презиме?“ запита га архимандрит. „Кажи нам и то.“</p> <p>„Управо наша вамил |
се грохотом.</p> <p>„Шта то?“ запита га архимандрит.</p> <p>„Да је настојатељ за свѣдоке довео |
чи свога противника.</p> <p>Зато кад га архимандрит запита, шта има примѣтити на правдање о.{S} |
знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„Е па кад је казао, све је тако.. ј |
наш ништ паметније“, обрецне се на њега архимандрит домаћин.</p> <p>Та сад је свануло“, одговор |
</p> <p>Калуђери гледаше, шта је то, да архимандрит наједаред тако признаде о.{S} Теофана.</p> |
екли....“</p> <p>Настојатељ недочека да архимандрит доврши, него живо повиче: „О тога се небоим |
изкуства.“</p> <p>О. Теофан примѣти да архимандрит хоће прѣко те причице да пређе, па га замол |
ћете ли му доћи?“</p> <p>На ово погледа архимандрит Ленки у лице.{S} Она и нехотице погледи му |
ода, ма с које стране овамо дошо,“ дода архимандрит Партеније.</p> <p>Пођу дакле сви и оду најп |
исливши и размисливши сва, једва дочека архимандрит зору и устане необично рано.</p> <p>Но о.{S |
иправе конак за госпођу сестру,“ запита архимандрит; „нама ће свима бити мило, да је лѣпо дочек |
е прозору.</p> <p>„Ваша рођака?“ запита архимандрит погледавши на стару.</p> <p>„Моја рођена те |
је ко научио, како да говорите?“ запита архимандрит.</p> <p>„Није; ко ће нас научити.{S} Господ |
> <p>„Но, шта је управо урадио?“ запита архимандрит упућујући га на што управо има да одговори. |
ока с пода.</p> <p>„Шта је то?“ запита архимандрит прегледавши сав овај призор, гласом старѣши |
.</p> <p>Кад су се гости разишли запита архимандрит о.{S} Теофана: „Шта ти се чини, јесмо ли до |
у јутру кад буде готов записник, сазове архимандрит све калуђере и настојатеља и почне им говор |
„Он је добар калуђер, али недам да буде архимандрит тога ради, што га је епископ Платон произве |
рође нѣколико дана, а ови дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније, као што је отац Теофан желио, али |
октора Стојаковића морамо казати, да је архимандрит подпуно право реко.{S} Његово се име од г. |
>„Ви ћете већ знати ко пише?“ запита је архимандрит, мотрећи оштро али непримѣтљиво, како се он |
, којој је коса на глави растла, док је архимандрит приповѣдао.</p> <p>„Небојте се, мајко,“ рек |
е се.</p> <p>Домаћин архимандрит био је архимандрит Гурије; оног старијег архимандрита представ |
роту.</p> <p>Спроводећи Ленку развио је архимандрит све дражи свѣтска човѣка.</p> <p>Био је пун |
} Теофан свој говор заврши, продужио је архимандрит своје ћутање јошт нѣко врѣме.{S} Напослѣдку |
ђе.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је архимандрит чутуру очима.{S} Учини му се повелика, па д |
е на ново узела писмо са стола, како је архимандрит из собе отишо, те га је читала и читала, и |
твари није се рекло ни рѣчи.{S} Само је архимандрит наредио да се сутра у јутру сва братија у м |
припустити на заклетву“ поучавао их је архимандрит.</p> <p>„А како се може њој допустити да се |
нти били би уз њега.“ Овдѣ мало застане архимандрит, а о.{S} Теофан уздахне, погне главу и упрѣ |
ући.</p> <pb n="194" /> <p>На то устане архимандрит да пође, говорећи:</p> <p>„Послѣ обѣда доћи |
ожемо од куће.“</p> <p>„Немарим“, рекне архимандрит. „Кад дође к мени тетка, онда ћу ја с њом к |
ће се заклети, да је било тако“, рекне архимандрит.</p> <p>„И ми ћемо се заклети, да није било |
има. </p> <p>„А погледајте тамо“, рекне архимандрит и покаже јој сѣницу од дивље лозе, и у њој |
прѣже.</p> <p>„Све је наређено“, рекне архимандрит Партеније. „Није нужде да се трудите.{S} Са |
молитвом код свеблагога Господа!“ рекне архимандрит. „Записаћемо је у прилежнице и то златним с |
н.</p> <p>„Ви сте добро спавали!“ рекне архимандрит Партеније. „Ево већ осам сати.{S} То ми је |
оћу с драге воље, кад те занима,“ рекне архимандрит. „Једаред му дође ако се неварам генерал Де |
опу Па...“</p> <p>„Немој читати,“ рекне архимандрит, кои <pb n="284" /> већ бијаше надпис прочи |
p> <p>„Ја ћу вас мало изпратити,“ рекне архимандрит Партеније и попне тетку у своја кола, те и |
<p>„Е, кад ти дирну у ту струну,“ рекне архимандрит, кои се очевидно том из срца радовао, „то ћ |
омаћинов одрече.</p> <p>У тај пар рекне архимандрит Партеније, кои је на прозору гледао: „Ево н |
<p>Кад се сутра на вечер састану, почне архимандрит своју повѣст овако: „Митрополит Станковић, |
а као црвени восак писмо.</p> <p>Кад се архимандрит свуче и легне, запита сам себе: „Јеси ли за |
"209" /> <p>„Знам шта мислиш,“ стане се архимандрит Гурије церекати. „Па зашто да се ја са тетк |
/p> <p>„Одлазите јошт данас?“ обрати се архимандрит Ленки.</p> <p>„Одмах послѣ ручка!“</p> <p>„ |
ег духа-архимандрита? запита смѣшећи се архимандрит Партеније.</p> <p>„Ћути бога ти, кад незнаш |
и стару госпођу.</p> <p>Пре него што се архимандрит посади, проговори:</p> <p>„Извините, милост |
о што су она обојица добили!“ прошапуће архимандрит за себе.</p> <p>„Уписаћемо је у ктиторке,“ |
ови радови предузму и обаве, показиваше архимандрит свом штићенику, како се ваља држати, кад се |
г.</p> <p>У исто доба упустио се бијаше архимандрит Гурије у разговор са старом тетком и забави |
е као наручено.</p> <p>Један дан бијаше архимандрит отишо у Митровицу и дође још за вида кући.< |
<p>Неће добро бити!</p> <p>— — „Дође и архимандрит настојатељ у манастир.{S} Мои хрђави снови |
е готов.</p> <p>Врата се одмах отворе и архимандрит изиђе к њему сасвим готов за пут.</p> <p>„Е |
у је глава чиста, срдце мирно.</p> <p>И архимандрит није ту ноћ много боље провео.</p> <p>Јучер |
примѣтбу, и заћути.</p> <p>Ово употрѣби архимандрит и рекне о.{S} Теофану, да говори даље.</p> |
„Зато недобисмо од ње гласа“, — настави архимандрит. „Ево шта пише: „Високопречестњејши г. архи |
есојеђа?</p> <p>„„Добро дакле,“ настави архимандрит, „а ви ћете нам о том балу приповѣдити, што |
уситнив гласом.</p> <p>„Дакле,“ настави архимандрит, „чујте, да вам кажем шта на вас доносе.{S} |
аше суђено дуго митрополисати,“ настави архимандрит.</p> <p>„Он је умро 31.{S} Јула 1842 и тако |
госпођу Пуљиницу забављао је онај други архимандрит.</p> <p>Домаћин архимандрит био је врло нау |
м и да приобштим.“</p> <p>На ово извади архимандрит из своје путне торбе један омут хартије, ст |
може.“</p> <p>„Неможе госпођо,“ потврди архимандрит. „И трѣба да буде тако.{S} То је право духо |
и насмѣши се мало.</p> <p>Затим продужи архимандрит свој говор. „ја сам вас питао, да ли сте си |
</p> <p>„Колико је?“ запита потихо Р-ки архимандрит домаћина, кои употрѣби згодну прилику, те д |
велике корасти.</p> <p>„Стари ковиљски архимандрит Раић био је по себи већ чудан светац.{S} Од |
<p>„Снивала, снивала, тетице.{S} Врашки архимандрит, како то је застрашио.{S} Но лези само; ја |
и устне, да приповѣди своју невољу, али архимандрит домаћин проговори наглије:</p> <p>„Ја вас н |
наредба црквена, па је и строго црквени архимандрит Арсеније сигурно помислио, нека остане све |
овице из оног бурета, знаш!“ Овде учини архимандрит руком знак, који је ђак разумѣвао.</p> <p>Ђ |
да рекне кочијашу: тѣрај! али приступи архимандрит Партеније <pb n="244" /> и проговори им: „В |
си учинио твојим новим вицем,“прововори архимандрит Партеније. „Нећеду јошт госпође ни ока ноћа |
етно, ни од мене ни од тебе!“, одговори архимандрит.</p> <p>„Зашто то? “ запита онај зачуђено.< |
умрли.“</p> <p>„И јест тако“, одговори архимандрит, „Слушај дакле.{S} Кад је Стратимировић бив |
м митрополиту каже.</p> <p>„Е, одговори архимандрит; о њему бих ти мого читаву зиму приповѣдати |
еспомињу?“</p> <p>„Спомињу“, – одговори архимандрит звучним басом; „спомињу, јест, али дакако о |
.</p> <p>„Хоћу с драге воље!“ одговори архимандрит. „У толико прије, што посрѣдовање између дв |
>„Нас ће на скоро разставити!“ одговори архимандрит с пуним увѣрењем. „А мени ће бити тебе жао! |
?“</p> <p>„Хоћу с драге воље,“ одговори архимандрит. „Онај кои је држао дисертацију, звао се Јо |
оја пријатељска кућа одавна“, проговори архимандрит на то старој госпоји. „Она ми је о вама гов |
а ви незнате, оче Митрофане“, проговори архимандрит сасвим мирно.</p> <p>Протођакон се окрене м |
имо, шта су нам све послали“, проговори архимандрит. „Де, ти си млађи; разпечати, па отвори те |
ће бити у нас и више нигдѣ!“ проговори архимандрит, кад су подуго уживали оправдано удовољство |
аш пријатељ... ваш пријатељ,“ проговори архимандрит. „И зато држим да ћете ме за такова и сматр |
ј!{S} Као да га сад, гледим,“ проговори архимандрит. „Срѣдњи узраст, — црна коса и брада, румен |
Ти си необично добро спавао?“ проговори архимандрит. „Та већ је у велико дан.“</p> <p>„Касно са |
ићи.“</p> <p>„На сваки начин“ проговори архимандрит.</p> <p>„Доћићу и ја с њим; имам и онако по |
/p> <p>„Па то није немогућно“ проговори архимандрит своим мирним озбиљним басом...</p> <p>Влади |
пратим, кад већ није другчије!“ примѣти архимандрит, пак пође и он с њом.</p> <p>Лаким скоком с |
мо има више знаменитих ствари,“ примѣти архимандрит, „немогу знати дакле на што управо мислите. |
драж, који јој нису навикнути,“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <p>Архимандрит домаћин закло |
p> <p>„И ја их лично познајем,“ примѣти архимандрит. „И све држим, да ћемо ми та имена и више п |
хом.</p> <p>„Ја сам задовољан,“ примѣти архимандрит Партеније, па се онда окрене Ленки, и рекне |
ало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <pb n="209" /> <p>„Знам шта |
имандриту.</p> <p>То је истина“ примѣти архимандрит, погледавши га проницавајућим погледом.</p> |
p>„Наје слободно договарати се“ примѣти архимандрит и пресѣче им потајни разговор. „Чините као |
госпође тетке морате уважити,“ прихвати архимандрит. „Кајали би се до смрти, да јој то сад неуч |
проговори кроз зубе; али то нечује нити архимандрит нити настојатељ.{S} Него је морало бити што |
усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде да сврши приповѣдање.</p> <p>Али се |
ас ћете изкусити, да их има,“ рекне јој архимандрит.</p> <p>„Мој предходник у овом манастиру гл |
злазка комисије; а кад једаред господин архимандрит Арсеније дође у манастир, онда ако ме казне |
је, него да високопречестњејши господин архимандрит Арсеније на изтрагу дође.{S} Он је строг, а |
99" /> <p>Са старом је ишо њен господин архимандрит.{S} Ленку је спроводио домаћин.</p> <p>А го |
ођом Пуљиницом за њима.</p> <p>Господин архимандрит сведе стару госпођу до кола и мишљаше понуд |
зкупе сви код зајутрака.</p> <p>Домаћин архимандрит предусрѣтне Ленку врло учтиво.{S} Али од ју |
Р.</p> <p>Представе се.</p> <p>Домаћин архимандрит био је архимандрит Гурије; оног старијег ар |
онај други архимандрит.</p> <p>Домаћин архимандрит био је врло научен човѣк.</p> <p>У погледу |
у материју.</p> <p>Хранислав је био као архимандрит настојатељ у манастиру Раковцу.{S} Манастир |
аја.“</p> <p>„Тако и јест,“ дода на ово архимандрит. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да с |
на тужбу о.{S} Теофана?“ запита на ово архимандрит.</p> <pb n="86" /> <p>„За отца Теофана исти |
, господине протођаконе?“ запита на ово архимандрит.</p> <p>Протођакон одговори: „Јесам.“</p> < |
кле ће нас ипак посѣтити“, рекне на ово архимандрит. „Но баш ће ми бити мило!“</p> <p>„Хвала Бо |
"91" /> вам најпрѣ кажем!“ рекне на ово архимандрит, намргодивши се мало. „А ако хоћете, да пос |
<p>„ Е за данас је доста,“ рекне на ово архимандрит, и закључи изпитну сѣдницу.</p> <p>Калуђери |
</p> <p>„Добро, добро,“ одговори на ово архимандрит. „Настојатељ је човѣк као и други људи; и м |
“</p> <p>„Добро, добро!“ примѣти на ово архимандрит мирно као и прѣ тога. „Све ће то доћи у зап |
а знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово архимандрит настојатељу.</p> <p>„Неће!“ рекне овај, трг |
!</p> <p>„Ал си мајстор“ примѣти на ово архимандрит. „Та ту иде много више.“</p> <p>„Неиде госп |
одговор слободно, уђе.</p> <p>То је био архимандрит, с којим се бијаше Ленка синоћ познала.</p> |
иницом на своје каруце посадила, и тако архимандрит <foreign xml:lang="la">nolens volens</forei |
“</p> <p>„И ја тако велим“, рекне на то архимандрит. „Манастирску управу држао је митрополит у |
<p>„Имате пуно право,“ проговори на то архимандрит. „Нема сумње да та ствар има знаменитих стр |
>„Е добро Крстоношићу,“ проговори на то архимандрит. „Сад сѣди тамо на ону столицу, ал повичи н |
зашто си овамо позван?“ проговори на то архимандрит.</p> <p>„Како небих знао; нисам ја тако про |
е.</p> <p>„Мени се чини“, примѣти на то архимандрит, „да ви далеко идете.{S} Има ствари, у који |
чак сврши, уђе момак и јави, да је дошо архимандрит Раковачки. „Баш добро“, одговори епископ. „ |
0 фор. к. м.{S} Консисторијални комесар архимандрит захвали ми у сабору пред браћом јавно.</p> |
ској соби.</head> <p>Код вечере је опет архимандрит домаћин био разкалашно весео.{S} Ту се шало |
„Него знаш како ми се чини“, рекне опет архимандрит Гурије. „Кад стојим ја с тетком, онда се ка |
дио.</p> <pb n="325" /> <p>О том је већ архимандрит Арсеније протођакону Никанору нѣка мѣста пр |
„На здравље одпочивање!“ предусрѣтне ју архимандрит Партеније.</p> <p>С „Добро јутро!“ поздрави |
!“ рекне Ленка и да му своју руку, коју архимандрит топло стисне и одмах изпусти.</p> <p>„А хоћ |
отца администратора,“ рекне напослѣдку архимандрит, и окрене се намѣстнику.</p> <p>„О. намѣстн |
<p>„Хајде престани, молим те,“ рекне му архимандрит Партеније. „За шалу је превећ.{S} Пак <pb n |
вално од вас, оче Теофане,“ одговори му архимандрит, „да ви хоћете да одлазите из манастира, ко |
се са формом слога мучити“, примѣти му архимандрит мирно и пријатељски. „Кажите просто, шта је |
ote> <p>Даље није мого продужити јер му архимандрит повиче: „Молчи, безобразниче“, и погледи га |
.{S} Митрополит Станковић.</head> <p>Ту архимандрит ућути.</p> <p>О. Теофан ћутао је равним нач |
врата, отварају.“</p> <p>„То је био дух архимандрит,“ примѣти Ленка раскалашно весела.</p> <p>„ |
н повелики пакет.</p> <pb n="280" /> <p>Архимандрит га весело дочека и запита га из далека: „По |
том јако намршти.</p> <pb n="88" /> <p>Архимандрит у својој благости проговори: „Е видите оче |
ху блѣди као крпа.</p> <pb n="89" /> <p>Архимандрит их опомене, да му кажу истину, што их буде |
{S} Митрополит Стратимировић.</head> <p>Архимандрит Партеније одржао је рѣч, што ју је о.{S} Те |
рговац у Банату, и више ништа.“ </p> <p>Архимандрит се међутим бијаше већ на одговор приправио |
ражујућих погледа на намѣстника.</p> <p>Архимандрит поћути, па онда почне говорити:</p> <p>„Оче |
/p> <p>Она ју небијаше разумѣла.</p> <p>Архимандрит Партеније даде упрегнути у своја кола и оде |
је дакле само просто саслушала.</p> <p>Архимандрит се обрати старој госпођи и запита ју:</p> < |
а и ђака.</p> <p>Сиђу се с кола.</p> <p>Архимандрит Партеније приступи Ленки и рекне јој: „Уз п |
ит и протођакон устану од стола.</p> <p>Архимандрит оде мало к прозору, погледи кроз њега на по |
руга цери, развуче устне и сама.</p> <p>Архимандрит Партеније смѣшећи се фино, одговори свом др |
>И опет принесе чутуру к устима.</p> <p>Архимандрит се побои, да јошт која здравица непослѣдује |
да му та појава небијаше угодна.</p> <p>Архимандрит погледи на настојатеља питајућим погледом.< |
је комесија отишла из манастира.</p> <p>Архимандрит Арсеније дао је о.{S} Теофану писмо, у ком |
е.</p> <p>Ту су стојала обојица.</p> <p>Архимандрит прими их благо.</p> <p>Протођакон баци једа |
пољу јовањски снѣг покривао све.</p> <p>Архимандрит се бијаше привико о.{S} Теофану, па га је у |
д врати.“</p> <p>Настојатељ оде.</p> <p>Архимандрит погледа на протођакона, па се насмѣши и про |
“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <p>Архимандрит домаћин заклони уста шаком од другог друштв |
који се састају да се провеселе.</p> <p>Архимандрит Партеније имао је право.{S} За један сат до |
да му је то право чисто увѣрење.</p> <p>Архимандрит га је слушао с пуним задовољством.</p> <p>П |
и кренула се натраг у Карловце.</p> <p>Архимандрит Арсеније није хтѣо употрѣбити своје пуномоћ |
е ћутао, као да га водом залише.</p> <p>Архимандрит је чекао подуже на одговор, па кад је насто |
ља држати, кад се у цркви служи.</p> <p>Архимандрит је био особито изучен у овој вештини, а о.{ |
соби, а не у обштој трапезарији.</p> <p>Архимандрит домаћин поведе сад разговор о другим ствари |
ртије и стане их сам прегледати.</p> <p>Архимандрит узме други лист и проговори:</p> <pb n="107 |
срдце му стане чудновато куцати.</p> <p>Архимандрит Арсеније почне мирним духом и тихим гласом |
сије возили су се подуже ћутећи.</p> <p>Архимандрит није био већ по својој нарави разговаран чо |
се да су све стари добри знанци.</p> <p>Архимандрит Партеније обрати се Ленки и њеној тетки.</p |
рштено гледао артију пред собом.</p> <p>Архимандрит је очекивао мирно одговор; на лицу његовом |
тељ послѣ о.{S} Теофана окривио.</p> <p>Архимандрит запита на ово: „А јесте л’ ви њему казали, |
ко све, што је нама већ познато.</p> <p>Архимандрит је слушао помњиво, док је о.{S} Теофан гово |
p>Међу тим се догодио интермецо.</p> <p>Архимандрит није имао вѣре у ђаку, него је за њим полаг |
жерава пред гостионицу, и стану.</p> <p>Архимандрит дође горѣ, и чувши да су госпође за пут гот |
дне острагу код зида на столицу.</p> <p>Архимандрит позове новога свѣдока, да каже шта зна о ба |
се свака шуша бога, већ батина!“</p> <p>Архимандрит се насмѣје својој приповѣдци а о.{S} Теофан |
е букве, нема ни једног храста!“</p> <p>Архимандрит продужи: „Ко незна, оном морамо казати.{S} |
човѣк доживити, кад дуго живи!“</p> <p>Архимандрит Партеније изручи вѣрно отцу Теофану, што му |
к чуо: „То је доиста знаменито!“</p> <p>Архимандрит погледи и на десно на лѣво, и кад неспази н |
жив лик нашег црквеног живота.“</p> <p>Архимандрит се мало подуже промисли.</p> <p>„Управо неб |
за мене читава ће бити несрѣћа.“</p> <p>Архимандрит је погодио.{S} Наскоро иза ове славе стигне |
етка, Марија Новаковић удовица.“</p> <p>Архимандрит се на то представи старој госпођи.</p> <p>„ |
ео пред комисију две „кукавице.“</p> <p>Архимандрит мало развуче устне, и проговори: „То можемо |
охије, „нећу ни ја да свѣдочим.“</p> <p>Архимандрит их погледи прекорљиво, и рекне им: „идите о |
бити мило, да је лѣпо дочекамо.“</p> <p>Архимандрит се окрене Ленки.</p> <p>Као човѣк од најбољ |
преч. господине; ево вам писмо.“</p> <p>Архимандрит узме писмо из руке о.{S} Теофана.{S} Изиђе |
с То би била штета за манастир.“</p> <p>Архимандрит се стане мислити, он прорачуни у памети, шт |
ило труда то написати.{S} Јест.“</p> <p>Архимандрит зазвони и уђе настојатељ. „Зовните отца нам |
ископом у Н. Саду од 1807—1831.</p> <p>„Архимандрит крушедолски Крстић био је такођер љубимац С |
о и свога госта генерала довео.</p> <p>„Архимандрит Гедеон био је одличан појац.</p> <p>„У исто |
д у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. архимандрита Партенија част, кад му дођете, то ће бити |
митрополит сам к налоњи <pb n="257" /> архимандрита Гедеона, па га постави на десну страну.{S} |
господин.{S} Јошт нисам видила таквога архимандрита.{S} Све је на њему господски, и хаљине и п |
ђу многе године произведе га епископ за архимандрита, и даде му Ковиљ, манастир своје дијецезе, |
а таласе на двѣ стране, и то: у мислима архимандрита Арсенија, да се <foreign xml:lang="la">sta |
и чула и видила.</p> <p>Она погледи на архимандрита, ком је пантомима упућена била.</p> <p>Ова |
начином.</p> <p>Наједаред дигне очи на архимандрита и запита га смѣрно: „А јесте ли, Високопре |
ј стари господин — показујући главом на архимандрита Партенија — каже, да сте тврдо одредили да |
и из потаје, то на себе узајамно, то на архимандрита <pb n="92" /> и на протођакона, извуку се |
.</p> <p>Стара госпођа гледала је то на архимандрита, то на Ленку, незнајући шта је и како је.< |
не другу здравицу: „У здравље господина архимандрита Хранислава.{S} Да му бог да, да постигне н |
исати.“</p> <p>„Ја ћу послати господина архимандрита Арсенија: против тога неможе нико никаква |
њена пријатности и разговором господина архимандрита, <pb n="196" /> да би му дала први глас за |
их школа Гершића,...{S} Гершићевог сина архимандрита Лаврентија, пак... охо! мало незаборавих ј |
ра није могла да заспи од мисли на духа архимандрита, а Ленки је свѣћа ометала.{S} Никад није м |
андрита домаћина и јошт једног старијег архимандрита, настојатеља манастира Р.</p> <p>Представе |
ио је архимандрит Гурије; оног старијег архимандрита представи домаћин као архимандрита Пришу.< |
ло забораве сви поред живог на покојног архимандрита, и разиђу се скоро око поноћи у своје спав |
>Ова личност прибавила му је глас лѣпог архимандрита.</p> <p>Сасвим је наравно, да су га нарочи |
светац.{S} Одношај дакле између старог архимандрита, којему је митра више пута била нуђена, и |
ратије манастирске против намѣстника од архимандрита Раковачког, кои је баш тога ради у Н. Сад |
ким осмѣјком.</p> <p>Ленка се окрене од архимандрита и рекне тетки: „Хајдемо у собу, већ је за |
ођакон оне папире, које бијаше добио од архимандрита, овоме натраг и рекне: „Али ово није ушло |
љу ових редова пошло је за руком, да је архимандрита манастира Хопова Илијћа приволио, те је ов |
а пише у писму“, одговори овај, који је архимандрита познавао.</p> <p>„Он иште шљивовице!“</p> |
а: сви су видили у њему за кратко врѣме архимандрита и сигурно су држали, да неће предуго бити |
ву, у цркви, у манастирима... нема више архимандрита Крстића... нема игумна Иринеја... архиманд |
на мене.“</p> <p>Затим метанише, пољуби архимандрита у руку, и опет метанише.</p> <p>„Ништа, ни |
а другог свѣта ни патријарха, а камо ли архимандрита.{S} Нема ту повратка ни милионарима, а кам |
ру, а владика оде у своју собу, и прими архимандрита Раковачког.</p> <p>Мало за тим уведе Варна |
ди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три архимандрита, гдѣ ходају.</p> <p>„На здравље одпочивање |
то се разиђу.</p> <p>О. Теофан допрати архимандрита у овога ћелију, пак онда замоли, да га за |
ру принесе к устма, у тај пар опази ђак архимандрита.</p> <p>Мал’ га неудари капља. „Господин“, |
а их мало прегледим,“ запита протођакон архимандрита.</p> <p>„С драге воље,“ одговори овај, „до |
о у записник увести?“ запита протођакон архимандрита, смѣјући се грохотом.</p> <p>„Шта то?“ зап |
ијег архимандрита представи домаћин као архимандрита Пришу.</p> <p>Домаћин остави дошљаку колег |
к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се започне појање, митропо |
<p>Дошавши у манастир К... затеку тамо архимандрита домаћина и јошт једног старијег архимандри |
иљу воље.</p> <p>У тај пар чује се глас архимандрита Гурија: „Шта се ви једнако рукама љубите?“ |
p> <p>На те рѣчи своје тетке и примѣтбу архимандрита нађе се Ленка присиљеном да пристане на то |
<p>„А хоћемо ли запитати за нашег духа-архимандрита? запита смѣшећи се архимандрит Партеније.< |
.</p> <p>„Допустите ми нѣколико рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас донели писмо од мога |
. „Ево шта пише: „Високопречестњејши г. архимандрите!{S} Ви сте нас тако човѣчно примили, и так |
а ни лѣпа.{S} Премда врло уважавам живе архимандрите, л’ мртвима далеко лѣпа кућа.“</p> <p>„Доб |
екине реч:</p> <p>„Опростите, господине архимандрите, али мени неприпада наслов милостива госпо |
Истина је, високопречестњејши господине архимандрите,“ почне настојатељ бранећи се, „да сам ја |
<p>„Ми ћемо пропасти... пропашћемо, оче архимандрите...{S} Док још неизумрѣте ви, који сте из ш |
а небудемо и ми криви томе разсулу, оче архимандрите, морамо чинити своју дужност.{S} Ми морамо |
ђери... жена... манастир... шибе... оче архимандрите“, окренувши се к овоме, „љуља се црква... |
и повољно. „Нека вам буде; наредите оче архимандрите, да намѣстник добије писмо, да га недирају |
дрита Крстића... нема игумна Иринеја... архимандрити само знаду упрегнути 4 коња па хајд у Руму |
/p> <p>„Лѣпо ће ти се захвалити господа архимандрити за тај предлог“, примѣти патријарх мало па |
ја и у народу и код владе.{S} Баш да се архимандрити сасвим сходно чину и мѣсту дотирају, опет |
од манастира, и ти ваља да су игумни и архимандрити, па да отворе руке и подруме, да се и наро |
изтресо; де и мантију изпраши.“</p> <p>„Архимандрити неби смѣли остати на управи манастира, нег |
а потрѣбите способности за то имају.{S} Архимандритима <pb n="345" /> би се имала одредити извѣ |
лѣпе очи и да се допада и самим мртвим архимандритима ове куће.“</p> <p>Уз ово се смѣјао опет |
ви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај виц архимандритов уроди обћим смѣхом.</p> <p>„Ја сам задово |
се бојим сама спавати.{S} Она приповѣст архимандритова неће ми дати ока затворити.“</p> <p>„Зар |
, кои је управо што говорио.</p> <p>Ове архимандритове рѣчи као да му одкопчаше закопчане устне |
е с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле слике архимандритове преливала <pb n="159" /> се свѣтлост нај |
ње у кола.</p> <p>Недуго затим дојуре и архимандритове каруце са четири жерава пред гостионицу, |
ођакон се мало разжести овим примѣтбама архимандритовим, и проговори жешће: „Његова је ћелија њ |
ега сѣдили.“</p> <p>Гости су вечерали у архимандритовој гостинској соби, а не у обштој трапезар |
ѣдра.{S} Онда пољуби благосиљајућу руку архимандритову, метанише на ново и устане.</p> <p>Чудно |
етанише, пољуби владику у руку и оде са архимандритом у дворску канцеларију да прими писмо.</p> |
и непозват патријарху, и то заједно са архимандритом настојатељем.{S} Кад патријарх прочита мо |
арх изјави, да он Коларовића непризнаје архимандритом.</p> <pb n="359" /> <p>Посрѣдује и сам ше |
ум саонице ни бич.{S} Архиђакон постане архимандритом, шегрт мајстором, ученик умѣтником: како |
p>Кад опазе госпођу са о.{S} Теофаном и архимандритом, ступе на страну, и гледаше све зачуђеним |
је умро.</p> <p>Временом постао је исти архимандритом, али у двор није ишо никад.</p> <p>А непо |
рло угодно, што се возила са господином архимандритом на четири коња: али овај бѣше ту вожњу са |
ја вас са свом збиљом својим господином архимандритом зове.</p> <p>„Препоручујемо се вашим смир |
аћи задовољства у конверзацији са духом архимандритом, него са живим без свакога духа.“</p> <p> |
оларовић ни крив ни дужан, морао одрећи архимандритства и архимандрије и отићи као прост калуђе |
немогаше одржати рѣчи, коју бијаше дала архимандриту Партенију, да ће га на скоро посѣтити.</p> |
тари пријатељи,“ рекне госпођа Пуљиница архимандриту Приши, и пружи му руку.</p> <p>Ово је био |
то сте нас овамо довели,“ каже она даље архимандриту Партенију са изразом највеће захвалности и |
идило се, да се ови одговори недопадаше архимандриту; он сабере наново обрве и погледи неугодно |
ржање тѣла... све је показивало, да, би архимандриту особито мило било, да гошћа у манастиру ос |
ја слушам.“</p> <p>О. Теофан приповѣди архимандриту у кратко све, што је нама већ познато.</p> |
авио се с њом.</p> <p>Ленка се придружи архимандриту Партенију, и пођу напрѣд.</p> <p>„Ја ћу су |
хитала к другима.{S} Неостаде друго ни архимандриту, него да ускори кораке, и да иде барем бли |
ротођакон се на ово намршти и проговори архимандриту: „Ако ја морам све написати, што овај гово |
кне на то о.{S} Теофан погледавши у очи архимандриту.</p> <p>То је истина“ примѣти архимандрит, |
p> <p>У девет сати позову настојатеља к архимандриту.</p> <p>Овај је сѣдио на канапету, пред ко |
на нас,“ продужи владика окренувши се к архимандриту... „да небудемо и ми криви томе разсулу, о |
тира, одузевши ју досадањем настојатељу архимандриту.{S} Изрично ми изјави, да ћу ја само од св |
господине,“ уђе овдѣ о.{S} Теофан у рѣч архимандриту.</p> <p>„Мени игра срдце у прсима, кад чуј |
е Високопревосходителство, Милостивѣјши Архипастиру!</p> <p>По смислу оном,... кад има браће у |
ити, морала је и у крви самог изнуреног аските (пустињака који своје тѣло пати и мучи) буру пок |
атељеви; господа солгабирови, јурасори, ассесори, фишкали и шта ти ја знам.{S} Али ти сви долаз |
од нас разликовао, што смо ми који под астал, а који на ходнику на нос, а њега су ђаци у његов |
је свакојаких.{S} Једни су попадали код астала; други су се одкотурали до штала; а ја сам допет |
ри јасним гласом једној госпођици преко астала: „А, Катице, како се теби допада многа лѣта с ба |
ако исто ни у собама настојатељским.{S} Астали и столице поломљени и разбачени ишту велику репа |
поднесу?“</p> <p>„Било их је боме и под асталом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „А има и лак |
није пошло за руком.{S} Најпослѣ управи атак управо на њу.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка |
калуђеровао, увиле су ми душу особитом атмосфером... чиста, побожност задахује те а анђелска с |
о је права калуђерска република.</p> <p>Атос или Света Гора пружа се као језик у егејско море и |
{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљаде да се започне пѣвничк |
ије могло бити без њега.</p> <p>„На поп Аћимов глас отвара се небо!“ говорио је свѣт;“ и „његов |
та чудесно лѣпо.{S} Тако је супарох поп Аћимов, поп Тодор био изврстан појац и по гласу и по вѣ |
двору, да замоли за аудијенцију.</p> <p>Аудијенције код наших екселенција, тражиле су се и дава |
о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за аудијенцију.</p> <p>Аудијенције код наших екселенција, |
у узрок било то, што је држао, да ће му аукторитет бити у толико већи, у колико се буде мање св |
е свѣту показивао.</p> <p>„Но и имао је аукторитета и напрема влади, и напрема свом свештенству |
пре њега уживао, а послѣ њега нико.{S} Аукторитету Стратимировића код народа помагало је то, ш |
је су управо оснивале црквену и школску аутономију србскога народа у угарским покраинама.</p> < |
запита Крста мислећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114" /> на вра |
Митре... сад си доста казао, иди зовни Ацка Нерадница, па сѣди онда тамо код Крсте.“</p> <p>До |
ѣпу главу видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље руно.{S} Образи су му цватили као у |
као заливени; кад су се с њим сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан.</p> <p>Наравно је би |
редице од собе и уздахне: „о Б... ново, Б... ново, та ниси ново него си сасвим подерано!{S} Дај |
моју ћелију, и сматраћу се ариштанцем; бѣгати нећу, тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати не |
е плакати, и метне своје <pb n="141" /> бѣло чело на руку пријатеља, коју сузама својима ороси. |
ило је, да је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, благост на обр |
и свештеник био је у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка |
рачем застрт, шољице и вандле од финога бѣлога порцелана... шећерница од новог сребра...</p> <p |
дма из пушке убије, како се макнете, да бѣжите.{S} Научићу ја вас држати свете обѣте, које сте |
вуцибатину, <pb n="303" /> кои хоће да бѣжи.{S} Морамо га чувати, и добро пазити, да се из ман |
таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била милија од цѣ |
„Ви знате, чим вас куварица манастирска бѣди?</p> <p>„Знамо“, рекне Амфилохије. „Одкуд би знали |
ате... а ено ти врата, <pb n="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за те |
је пеко је своје кифле и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га је пута опоменуо мајордомо митроп |
во је био ручник за епископску штаку од бѣле свиле богато набран, и богато златом извезен са ви |
црквено, то је настојатељево, а што је бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам грох |
људи кажу: што црвено црквено, а што је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад се на калуђерски преведе |
га, те би можда било свашта, да се није бѣгством уклонио.{S} Кажите је ли тако?“</p> <p>О. Теоф |
уке на сусрѣт.</p> <p>Ленка метне своје бѣле пуне округле ручице у пружене руке пријатеља свога |
се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то било!“</p |
рити...{S} Дакле, кад моја тетица метне бѣлу набрану капу на главу, наочари на носић, па сѣдне |
а врата на поље пред манастир.{S} Махне бѣлом својом марамом на страну, гдѣ су јој стојала кола |
превећ млад.{S} За духовника искала се бѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годин |
један црномањаст млад чиновник.{S} Лице бѣло, а брада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом |
али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стража ће добити строгу |
/p> <p>Ево свему томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p>Он се скита непрестано које куда на страни а |
није <pb n="244" /> и проговори им: „Ви бѣжите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сада има добра три са |
а, да сте изтргли нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта, да се није бѣгс |
ца, које се већ западу клоњаше, обасули бѣху гору неописаним дражима. </p> <p>„А погледајте там |
е околна Фрушка гора пуна.</p> <p>Дошли бѣху многи настојатељи манастирски и прости калуђери.</ |
вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих правила, као нечастиви од крста.{S} То је |
стника.{S} Он се бојао, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био приправан бацити све, што имађ |
архимандритом на четири коња: али овај бѣше ту вожњу сасвим другчије преднацртао, па му небија |
борби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те је промисо ставио.{S} Ето но |
арац.</p> <p>Он дигне руку, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда напрасно застане, и узме |
дао је сасвим господски...{S} Служавник бѣлим утирачем застрт, шољице и вандле од финога бѣлога |
<p>На најјужнијем крају диже се сасвим бѣо шиљак управо из мора под облаке; са његова врха вид |
и до киоска налазио се кревет са чистим бѣлим гардинама.</p> <p>„За патриарха,“ рекне домаћин, |
="140" /> пријатељског створења на овом бѣлом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, какв |
="44" /> о празним рукама.{S} О. Теофан бѣше се тако пожурио, да га нико није мого стићи.</p> < |
зорност обоице.{S} Медалија је висила о бѣлој пантљики.</p> <p>„Ево ти је, с мојим благословом! |
погледи у гредице од собе и уздахне: „о Б... ново, Б... ново, та ниси ново него си сасвим подер |
Куварица изишла из манастира и јури као бѣсом гоњена к прњавору.</p> <p>Отац Митрофан и Амфилох |
ли одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче патријарх у крајњој љу |
ник био је у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А с |
нећу, тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни долазио.{S} Стражу можете ста |
потегли на њега ножем, и да су се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест |
е.</p> <p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко румена.{S} Брада му бијаше п |
аиште од онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи као пред сунцем мрак... ох, и сад ми се груди пуне |
овском жилом!“ одговори администратор у бѣснилу, (У оно врѣме казнили су мушке кривце штапом, ж |
лом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по моју плату, одговор |
рисутне, и одговори му: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете!“</p> <p>Пе |
су износили . . . .{S} 8.250 фор</l> <l>б) дозвољен је био прирез на сваку кућу нашег народа по |
ѣ ништа, а треба ми до жетве само за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни једног вола, ни једних кола: не |
уња изпред очију калуђера.</p> <p>„Ходи ба мном о.{S} Теофане!{S} Та ја море ништа и незнам о т |
ој овога времена доплетем до јечмена хлѣба.</p> <p>— — „Интриге братске и бившег настојатеља до |
изтрѣшћу им џепове, да им ни мрвица хлѣба неће у њима заостати... имаће ту посла и вицишпан и |
а ће онда калуђери изгледати и комад хлѣба из његове руке.</p> <p>„Мени се чини“, примѣти на то |
0" /> с нѣшто мало јела, један комад хлѣба и једну флашу воде.</p> <p>Улазећи у собу баци ђак ч |
еби уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба, а радо помаже сваком.{S} Идите само мало у прњавор, |
.{S} Вечерас у истину немамо ни мрве хлѣба.“</p> <p>Гост се разсрди и изиђе из собе на ходник.{ |
шћен?{S} Није ли Бешеново остало без хлѣба?{S} Није ли Шишатовац просјаком учињен?{S} Није ли П |
они сасвим простодушно. „Дајте људи хлѣба, јер ћу, тако ми имена, загристи у ваше носеве?“</p> |
, као да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, соли, ни крајцаре новаца.</p> <pb |
и под конкурс... калуђери неће имати хлѣба...{S} Неће бити чаше вина у манастиру да се света сл |
љивовице и заложи се којим залогајем хлѣба, па онда завије у крпицу мало хлѣба и сланине, што д |
м опростну молитву и заложи га мрвом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици на храсту зас |
Зар он неможе гризти зубма оно мало хлѣба, што понесе у шуму.{S} Није него да му припашемо саб |
љен лежао, извади крпицу са оно мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на подне завара |
хлѣба, па онда завије у крпицу мало хлѣба и сланине, што да му буде ручак, и пође да иде у шум |
дисциплина.{S} Ради што ко хоће.{S} Трѣба вас гвозденом руком стегнути.{S} Но доћи ће и то!“</ |
ац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сладак опет као рѣдко ко.</p> <p>П |
ам погрѣшио.{S} Кад дође прилика, да трѣба трпити или нападати, калуђер ваља оно да избере.{S} |
и на кои начин разкошну.{S} Али онда трѣба од њих искати, да својој задаћи подпуно одговарају.{ |
а адвокатом и док га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно |
о у манастир, да будеш калуђер какав трѣба да буде... незаборави <pb n="39" /> на то.{S} Ти мор |
а, ублажава, укроћава.</p> <p>„Борбе трѣба... али нема сумње о успѣху, ако се само иде своим пу |
же госпођо,“ потврди архимандрит. „И трѣба да буде тако.{S} То је право духовно сродство.{S} А |
да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манастир уреде, да иду |
А јеси ли мало рачунао?{S} Колико ти трѣба новаца за те твоје школе?“ запита патријарх о.{S} Те |
а живота врло је богато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу а и могу.</p> <p>„На тебе многи вичу; |
p>Овдѣ нема сугласна, кротка, и како трѣба монашка живота, него робско влада огорчење, и звѣрск |
, тамо не могу владати владике, тамо трѣба дати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и прав |
а успѣх жеље и намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити сходне начине, да се млада госпођа од ман |
у ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно што је мого прећутати.{S} Али јуридички пације |
господин био мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> <p>„Е па кад други кажу, што |
збива.{S} Осми дан спреми све што му трѣба, па кад му стража оде ручати, а он полагано изиђе из |
ѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему трѣба каква информација. „Знам ја те ствари боље, него ма |
Печеновић има право.{S} На том путу трѣба доста трошка.{S} Хајде нека узмемо, да ће им мачку и |
и насмѣшио се у једно доба.</p> <p>„Трѣба прије свега задобити о.{S} Теофана.</p> <p>„Онда га |
тратимировића народу добра донела, нетрѣба обширно доказивати.{S} Можда прѣко хиљаде изучених м |
<p>„Ти си био на опасном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је вел |
, него сви други заједно.</p> <p>— Нетрѣба мени никога питати.“</p> <p>„То ми је најмилије чути |
одговорио Теофан мирно; „али сада нетрѣба се јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас народ јошт слуш |
> <p>„То сте сами писали, те ваљда нетрѣба да <pb n="91" /> вам најпрѣ кажем!“ рекне на ово арх |
<p>„Хоћеш опет да забодеш нос куда нетрѣба“, примѣти онај други млађи. „Погледај се само у огле |
његови другови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих правила, као нечастиви |
не огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али касније можете се и виђати и разго |
у Букарешт...“</p> <p>„Е онда ти и нетрѣба Бечкерек и његове спахије,“ примѣти стара.. „У Букар |
одио,“ одговори овај; „захвалности нетрѣба никакве; то је само моја дужност, као житеља Фрушке |
nauditas convinci</foreign>“ (нико нетрѣба, да се осуди док се непреслуша) одговори му владика. |
е <pb n="103" /> изводити.{S} Зато нетрѣба никад другом коме допустити да се у те послове умѣша |
ѣ“ показујући на чело, као да њему нетрѣба ни пера ни мастила, јер све добро запамти.</p> <p>„Е |
се отворе и управитељ уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи да рекнемо па ипак ће сваки знати, како је б |
дѣ онај први млади калуђер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ готова:</p> <quote> <l>„ |
ци,“ упадне му патријарх у рѣч, — „нетрѣба мени нико.“ По гласу му се познавало, да је тим чист |
А можда се није ни онда јошт права потрѣба изказала.</p> <p>„Али за врѣме досадање управе митро |
ослѣдњем часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она захвали дак |
итрополита Рајачића показала се та потрѣба у појавама несумњивим и нуждама неуклоњивим.{S} Сами |
, то није чудо, јер се у оно врѣме потрѣба тога јоште није осѣћала.</p> <p>„Ако Станковић није |
од другог друштва, и рекне ономе: „Ћт’ бабо!{S} Што се намећеш као сочиво на божић,“ па му изп |
се свѣтовни људи, мирјани, тим стварима баве, и рачуне о томе праве.</p> <p>О. Теофан одговори |
и другим њиховом чину неприличним дѣлом баве, к њиховој правој цѣли опет поврате, да се њима пр |
миру и тишини са изображењем свога духа бавили, и примѣр нравствености били.{S} Корист цркве и |
Печеновић је имао од куда живити, па се бавио адвокацијом више по ћефу.{S} Међу тим је много др |
насмѣши и проговори му: „А од кад се ви бавите са науком о шумским дрвима?“</p> <p>Протођакон м |
миру и тишини изображавањем овога духа, бавити и примѣром нравствености бити.</p> <p>И даље: да |
пољу диванити.</p> <p>И о.{S} Теофан је бадава тражио Печеновића, код куће: рекну му да ће га з |
. него само за труд... да нетроше врѣме бадава...{S} Пак онда ћемо видити, можда свега, тога не |
ако хоћете и, мало мајсторије, да се ко бајаги тим народ побуди, да што више манастирима прилаж |
жина, али и опет лѣпотом дивна, милином бајна!...</p> <p>На сваки начин отворило се полѣ за осо |
р; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине бајни.</p> <p>Архиђакона су у свакој кући радо видили: |
, родом Бечкиња.{S} Знате, манастири трѣбају чиновнике у сто и сто прилика, па је сасвим наравн |
> <p>„Ја сам сирота жена, мени новци трѣбају, а ја немам никога, у ког би се могла поуздати.{S} |
анастирски добише прозоре, који им нетрѣбају, зајмови се на манастирске непокретности дижу, раз |
тости, запитати стручњаке“</p> <p>„Нетрѣбају мени стручњаци,“ упадне му патријарх у рѣч, — „нет |
мемоарима о.{S} Теофана, а ако ком устрѣбају мемоари ког другог намѣстника, стои <pb n="290" /> |
ила.“</p> <p>„Но сигурно није тако лѣпа бакица, као моја тетица, је ли?“</p> <p>Ово рекне Ленка |
pter" xml:id="SRP18730_C1"> <head>I.{S} Бал у манастиру.</head> <p>Било је зимње вече у фебруар |
а у честној овој обитељи држали нѣкакав бал са мирјани, и ту сте се сви поизопијали, и саблазн |
ефу провести.“</p> <p>„То ће бити прави бал“ одговори Амфилохије <pb n="14" /> и жмирне мало оч |
м ћелијама.{S} Ту се држао тако названи бал.</p> <p>Администратор манастира радо је добро јео, |
имѣрима разјашњавао... па је и послѣдњи бал описао, како је био...{S} Може се мислити, да се чу |
, да нам није нужде обширније описивати бал у манастиру, који смо мало час напоменули.</p> <p>О |
вом животу.{S} Исте године, кад је онај бал давао у манастиру, буде епископ Рајачић изабран за |
" /> који пут послужити.{S} И то је тај бал, што су га описали као да је сам антикрист ту био.“ |
па да ћете нас питати, какав је оно био бал у манастиру ових месојеђа?</p> <p>„„Добро дакле,“ н |
уке а рукама на стол, те хркаху у славу бала замѣњујући клавир, или веркл, или тамбурицу.</p> < |
и без свих тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена рука... <pb n="72" /> и може бити |
ру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала.“</p> <p>„Најпослѣ може одпасти што и за нас.“ Овд |
у.{S} Пред Видаковићем да проговорим ја балавица...{S} Боже сачувај!{S} Та стегнуло ми се грло, |
гора близу Софије у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и данас има 14 манастира; а у старије до |
је много виша него Мара-Гедик, највиши балкански врх.</p> <p>У Рилу је пустињевао св. Јован Ри |
претрпићу сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣбало би да калуђер никад неизгуби из очију, да је пре с |
дала први глас за митрополита, да је трѣбало за то гласовати.</p> </div> <div type="chapter" xm |
<pb n="314" /> <p>Грбићу није дакле трѣбало ни изповѣдника ни причешћа: дакле ни о.{S} Теофана |
подуже промисли.</p> <p>„Управо неби трѣбало да даље говорим, јер сад долази на ред митрополит, |
7" /> <p>„По рачуну вѣштих тому људи трѣбало би нам за те школе три учитеља.</p> <p>Доплатак за |
епртљо,“ одврати му онај. „Није мени трѣбало ничије помоћи ни у другачијим биткама... <foreign |
гледи митрополит, само би ми јошт то трѣбало.{S} А може ми и манастир подићи; економ је добар.{ |
оно нѣколико стромова што му је јошт трѣбало.</p> <pb n="310" /> <p>Тражећи способне стромове б |
ајцаре новаца.</p> <pb n="297" /> <p>Трѣбало ми је за плате слугу, кои небијаху плаћени. . . . |
Е, ако тако пођемо, онда ћемо формалне балове у манастирима доживити, те ће бити ту и банде.{S |
охије опомиње нас на свога друга из оне балске ноћи, и сваки ће запитати, а шта је са о.{S} Мит |
стави архимандрит, „а ви ћете нам о том балу приповѣдити, што знате.“</p> <p>„Хоћемо, високопре |
озове новога свѣдока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру држали.</p> <p>„Ето нека каж |
амо је ли му било по вољи оно, што су о балу казали.{S} Тужба је ту била подпуно посвѣдочена.</ |
у старије врѣме рађено, наравно по потрѣбама овога времена. —</p> <p>И сад ћемо се вратити нашо |
трополит зграби своју штаку од подебела бамбуса, па извешти мога владику на дебелу мѣру.{S} Онд |
и чула од мене, па штап у руци, подебео бамбусрор са сребрним оковом...{S} Е мој синко, другачи |
нама.</p> <p>К. комесаром буде именован бан хрватски, генерал Шокчевић.</p> <p>Овај већ одреди |
„Шљивици ме подпомогну.{S} Вуци шљиве у Банат, те продаи за жито.{S} Тим сам сѣмена за њиве при |
се уда и оде са својим мужем на село у Банат.{S} Кућа, у коју бијаше пошла, била <pb n="137" / |
р без нужде невѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу црнине дошла.“</p> <p>Овако говорећи, |
ије било ни данас код нашег друштва.{S} Банатски гости, и млађа и старија, прешле су сву шкалу |
веде и те госте у салу; упозна и ове са Банатским гостима.</p> <p>Па то зазвони звонце и гости |
и за једног спахију.{S} Је си ли чула о банатским спахијама?“</p> <p>„Нисам!“ закикоће подворни |
и Бечкеречани знате само по паркетима и банатској длановидној равници без умора ходити.{S} Дајт |
а је строг као Турчин.</p> <p>„0 једном банатском епископу добије глас да се овај у тесно прија |
он је био добар ваљан сеоски трговац у Банату, и више ништа.“ </p> <p>Архимандрит се међутим б |
ком привезан био, послѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣнчану младу к супругу одведоше.</p> <p>Т |
е домаћин</p> <pb n="203" /> <p>„Немају Банаћани смисла за гору и даљину.</p> <p>На ово се и оп |
ноголѣтствије“ и куцање особито живо; а банда, баш као да је знала, коме се напија, упне све гу |
на ново започне; пѣвање тропара зазуи а банда почне опет многаја лѣта.</p> <p>Ово неспоразумљењ |
а“, а с њима заједно као пратња засвира банда, и загрме звона те се протегла на далеко слава ви |
те су мртве, клавири су осамљени; а кад банда у народу <pb n="235" /> засвира, онда добију душу |
.</p> <p>Сви се прену: очевидно била је банда „иберашунг“ за све.</p> <p>Нарочито се стане игум |
небијаше право, да се у манастиру чује банда.{S} Већ је и његовом чуству то некако било против |
на цркви стану, али исту мелодију почне банда под прозори трапезарије свирати.</p> <p>Сви се пр |
ати по собама.</p> <p>Но наједаред поче банда свирати Штраусов валцер.{S} Без договора, без јед |
Па што се мрзнеш кад таковом господину банда многаја лѣта свира?</p> <p>„А друго ја хоћу да и |
одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћ |
.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и без банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без банде иг |
а играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без банде!“ одговори јој овај. „Баш у пркос теби, недам сви |
у манастирима доживити, те ће бити ту и банде.{S} Јест.{S} Е, манастири нити су за то ту ни на |
је србска војводина, па могу и швабски бандисте нашу ноту свирати.{S} Зар је то за нас каква ш |
атице, како се теби допада многа лѣта с бандом?“</p> <p>Ово је била Србкиња.</p> <p>„Па многаја |
6"> <head>16.{S} Многаја лѣта уз румску банду.</head> <p>Кад гости дођу у порту и стану се сила |
?{S} Није ти право?{S} Ја сам, море, ту банду довео, и ја сам наредио да то свирати научи.{S} Б |
на дукате.{S} Ја би била задовољна и са банкама!“</p> <p>Ово рекне, па пошто је била међутим ст |
је та калафа била оно, што је садашњим банкијерима вертхајмова каса.</p> <pb n="77" /> <p>Садр |
онај жар у жељи Ленкине тетке, а одтуда бар једном страном и то, да се Ленка склонила да јој же |
самљености, те је осѣтио потрѣбу да има бар једно људско створење, које га разумѣ, које с њим ј |
воте све дотлѣ приносити, док им приход бар онакав остане, какав је онда био.“</p> <p>Протођако |
а га је у манастир довела, помислила је бар кадкад на Доситија!</p> <p>„Али несмѣ нико држати, |
е!“ осѣче се патријарх; „али де кажи ми бар једно.“</p> <p>„Хоћу,“ одговори о.{S} Теофан. „Него |
остати, а оно допустите, да вас одвезем бар у манастир К...{S} Тај лежи на вашем путу.{S} Ту ће |
тељ немогаше очевидно да нађе одговора, барем у тој форми не.{S} Већ се почне и зноити од ревно |
ваља сада да се мало по њима обазрѣте, барем по најближима.“</p> <p>„Ленка хоће да идемо одмах |
у тога, <pb n="198" /> до сада учинили, барем не онако, како би то код срѣћнијих народа одавно |
а доста њих, који на то имају право.... барем веће право него ја!“ Ово рекне, па јој пружи ону |
икада чисто и цѣло.{S} Но што му драго: барем сам се осигурао од насртаја братије у манастиру д |
тријарх Рајачић у овој идеји уживао!{S} Барем је о том радо говорио.</p> <p>Он је умро у тој ил |
призната.{S} Ови нападани имали су сада барем на врѣме престати.{S} Стратимировић је знао, да и |
ити.{S} А ја би заиста врло радо видила барем један фрушкогорски <pb n="192" /> манастир.{S} Ак |
ндриту, него да ускори кораке, и да иде барем близу за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми |
свој.{S} Видиш дакле да нестои оно, или барем да неће довѣка стојати, да ниси нити свој нити не |
е такођер ништа ни почео, може се узрок барем у томе наћи, што је кратко врѣме митрополисао.{S} |
оситија у Хопово допратила.{S} Тако сам барем мого слушати.</p> <p>„Колико је дакле прѣче, да т |
х мало посмѣшљиво. „Развијте калуђерски барјак, понесите кесу талира — и онако сви турате прихо |
ходно и одговори:</p> <p>„Ви нам недате барјака, а настојатељи талира.“</p> <p>„Оче! ти губиш и |
и за сходан нађеш.{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ је главницу примио и одобрио је, да ти с |
генерал-командирендер славонске краине барон Сигентал.</p> <p>„Сви су главно-командујући, кои |
м краља дишпутирао је на скоро за тим и барон Орци.{S} И опет велика свечаност.</p> <p>„Сад је |
коју им је он савѣстно враћао.</p> <p>„Барон Сигентал остане једаред таковом приликом код митр |
д од главнице од 25.000 ф., која је код барона Сине депозитирана, и од које ћеш ти за живота 6% |
новника.{S} Оно је грофица Бутлер удата бароница Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, ње |
подину другом комесару барону и супрузи бароници; — пресјајној грофици, пупољку јошт неразвијен |
онда свѣтлом господину другом комесару барону и супрузи бароници; — пресјајној грофици, пупољк |
е рећи из кујне на поље, па ходником до басамака, онда уз басамаке горе, те оним дугачким ходни |
траљем полети за другом, но кад дође на басамаке уплете се у мантију и падне.</p> <p>Док се он |
Отац Митрофан и Амфилохије похитају низ басамаке у порту, а одонуд к шталама, и за тили час вид |
поље, па ходником до басамака, онда уз басамаке горе, те оним дугачким ходником к ћелијама, до |
, сиђе се у подрум и стане на последњем басамаку.</p> <p>Кад је онај наздрављао, чује ђак њеки |
е онај наздрављао, чује ђак њеки шум на басамаци и баци очи тамо.{S} У који пар онај чутуру при |
пуном ћупом натраг скотрља, и тамо под басамаци некако сложи.</p> <pb n="12" /> <p>Ђак је био |
овори архимандрит своим мирним озбиљним басом...</p> <p>Владици се слегне мало жуч на ову примѣ |
помињу“, – одговори архимандрит звучним басом; „спомињу, јест, али дакако онако фино, јест, как |
, те со помолио Богу, па је онда сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су га пратила, док су се ко |
лѣпши од другога бивали су упрегнути у батар, на ком се из резиденције возио у дољњу цркву да |
.{S} Није била трапеза ни без шампањске батерије.</p> <p>Окружни начелник заплетао је мало јези |
вљено у прорачун, него што ће доиста трѣбати.</p> <p>„Изволите само, В. Светости, запитати стру |
и талира... па ма и дуката... јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер се |
ћемо видити, можда свега, тога неће трѣбати.{S} Има у Срѣму господе ваљане.... честите...{S} Н |
е, на годину сто талира, а на месец сто батина.“</p> <p>О. Теофана дирне ова хусарска пѣсма врл |
и рекоше: небои се свака шуша бога, већ батина!“</p> <p>Архимандрит се насмѣје својој приповѣдц |
ају, волим видити тебе, да на мацку под батинама умреш.{S} Је с’ чуо?{S} Па добро запамти.{S} Т |
у калуђере, на годину сто талира.... а батине ћемо оставити катанама.“</p> <p>Овдѣ је патријар |
а без сумње не само рѣчма одбио, него и батином из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало за |
пред ова, и дигне обѣма рукама у висину батину глогову, којом се помагао, кад је шуму обилазио, |
па ма и дуката... јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер се бијаше мал |
ста највећи број тих слика бијаху швабе Бахове добе, кои у војводини највиша места у политичкој |
није ништа.</p> <p>У ову врсту овакових Бахусових поштоватеља спадао је и администратор спомену |
ије него и ког другога, али нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а сутра смо мислили узајмити у |
истна и благотворна, с друге пак стране баца како на владике тако и на манастирце не баш најуго |
нико није тамо био; али тужба куварице баца на вас велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру |
имати процес и пол.{S} Пак пошто се он бацакао, као да су архиве напоменутих јурисдикција, бил |
еш, а немој се убијати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна |
оста к западу спустило.</p> <p>Предмети бацаше сѣни дугачке.{S} Небо чисто као сребро.{S} Тишин |
аво наступивши велики догађаји у Европи баце наше мало гибање у запећак.</p> <p>Митрополит Стра |
службе изтѣрати него да мене у пензију баце.{S} Зато вам кажем озбиљно, да зовнете пекара, па |
ожем... та то је само по себи доста, да баци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч дометну, нека |
талске вармеђе!“</p> <p>То рекне, па се баци у позитуру, дигне главу охоло, па стане једном рук |
стирског.“ Даље преврне више листова, и баци поглед на више мѣста.</p> <p>„Како видим, има у ов |
ја златна будућност!“ повиче најпослѣ и баци се на столицу, која стојаше при писаћем столу, нас |
рављао, чује ђак њеки шум на басамаци и баци очи тамо.{S} У који пар онај чутуру принесе к устм |
граш прѣко резона!“ примѣти патријарх и баци карте на стол и устане са канапета.</p> <p>И мајор |
ндрит прими их благо.</p> <p>Протођакон баци један од својих поражујућих погледа на намѣстника. |
једну флашу воде.</p> <p>Улазећи у собу баци ђак чудан поглед на намѣстника.{S} Он се бојао, да |
а простим калуђерима.{S} И овај је зрак бацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га мало ниже јасн |
је иза чизме извуко, и који бијаше тамо бацио кад је у ћелију ушо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“ |
кочи бѣсно на њега, па је био приправан бацити све, што имађаше у рукама, и ретирирати за оружа |
Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по моју плату, |
<p>„Ето вам најбољег доказа.{S} Не само Бачка <pb n="48" /> и Торонтал него и Срѣм тражи помоћи |
ам казати магистрат новосадски и архива бачке и торонталске вармеђе!“</p> <p>То рекне, па се ба |
дминистратора манастирских био родом из Бачке, а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па сад мислимо, |
шачки . . . . . . .{S} 1000 ф.</l> <l>„ бачки . . . . . . . .{S} 500 ф.</l> <l>„ арадски . . . |
> <p>Приповѣда се у народу, да је један бачки кочијаш возио киријом једну обитељ у фрушкогорске |
ше умро, а митрополију је администрирао бачки епископ Хранислав.</p> <p>У овом дакле случају би |
p>„Станковић је био у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код митрополита тако, да је |
овѣстница муком.{S} Он умре као епископ бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преж |
вај кочијаш.</p> <p>Док су се возили по Бачкој, служио се исти тим своим обичајем у излишној мѣ |
овић није много радио ни у Н. Саду, а у бачкој и торонталској жупанији мого је имати процес и п |
срѣћно у Бачку.</p> <p>Чим су ступили у Бачку, одрѣши се на једаред језик кочијашу, и стара пѣс |
огорско путовање, и вратили се срѣћно у Бачку.</p> <p>Чим су ступили у Бачку, одрѣши се на једа |
ствије“ и куцање особито живо; а банда, баш као да је знала, коме се напија, упне све гуше, те |
дник св. Константина и Јелене...{S} Ха, баш добро, баш ко да смо наручили.{S} Данас је понедѣлн |
напитнице био је наравно најиздашнији, баш што се тицало домаћина; али је високородни тај успѣ |
дајте да што пре опаше појас игумански, баш га је заслужио.“</p> <p>„Добро, добро Митре... сад |
католичке црквене управе много да трпи, баш за то, што наводно дотична наша права небијаху зако |
нстантина и Јелене...{S} Ха, баш добро, баш ко да смо наручили.{S} Данас је понедѣлник.{S} Сутр |
...{S} Онда јој нема пара, што је лѣпа; баш као... као... но, као професорка.“</p> <p>„Него ваљ |
списатеља свога времена приповѣдала.{S} Баш јој хвала; све Србкиње ваља да повичу:{S} Слава јој |
инштитуција и у народу и код владе.{S} Баш да се архимандрити сасвим сходно чину и мѣсту дотир |
уђер.</p> <p>„Грбић је добро згодио — — баш у срдце <pb n="311" /> — одмах ће бити крај!{S} Изп |
> <p>„Шта ти твои жутокљунци, ваљада“ — Баш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојн |
срѣћу нађе се донета Амфилохијева глава баш у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два локомоти |
штили, неиду ми из главе, па сам и сада баш о њима мислио.“</p> <p>„Тамо има више знаменитих ст |
м развлачила.</p> <p>Но госпођа је била баш тај дан у оном расположењу, које напрема свим драже |
кога, у ког би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам |
рмеђи: зато ти ми и судимо!“</p> <p>„Та баш за то неможете ми судити, и да сте ми иначе законит |
случајно мого поглед високе једне особе баш онда пасти, кад је тај просјак или осуђеник туда пр |
ника од архимандрита Раковачког, кои је баш тога ради у Н. Сад к администратору митрополије био |
маца за митрополитску столицу, а тај је баш био епископ Мушицки, којега је име било од дугог вр |
камен набаве.</p> <p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, на којој |
сцене из косовске битке.{S} Молер није баш спадао у први ред умѣтника свога руфета; али је сли |
При том је знала, да Стратимировић није баш пуно наклоњен Мушицком и држала је да се неће за ње |
како на владике тако и на манастирце не баш најугоднију сѣнку: а напослѣдку има то питање једну |
Ваљда је сваки намѣстник — а можда и не баш оваки — писао своје мемоаре за себе, а послѣ је нѣк |
<p>Ово неспоразумљење уроди наравно не баш најсавршенијом хармонијом, али незгоди доскочи црно |
ити друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега живота |
а њега потворити.{S} Нож у руци није се баш ни њему самом допадао, а што се могло ту подметнути |
, ни говори као господин.{S} Овај ми се баш допада: овако ваља да се држи и разговара сваки, ко |
одговори: „Набрусио си Швабе и Швабице баш како ваља.{S} Мајстор си!“</p> <p>Онај проговори ја |
а дрвени доксат.</p> <p>Улазак небијаше баш величанствен.{S} Ал је доликовао пустињској нарави |
ђер, — и да се сѣтите, да су ти листови баш у рукама моих најбољих пријатеља, кои сваки мој кор |
управо 101 годину, ни мање ни више, али баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже са мном, |
е мемоаре покупила и у један дебео, али баш дебео рукопис сложила.</p> <p>Наравна је ствар, да |
</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ, неби ми се могло доп |
То је био изванредан човѣк.{S} Није ми баш много добра учинио; али што је истина, истина је.{S |
и да си здрава читава.“</p> <p>„Није ми баш најбоље,“ одговори Ленка у полу чујући, што стара г |
" /> <p>А сад је изкусио, да тој намѣри баш највише стајаше на путу они, који позвани бијаху да |
и разбирао, мислио и рачунао, па ћу вам баш нѣшто овом приликом и да приобштим.“</p> <p>На ово |
подпуном смѣрности.</p> <p>„Па си морао баш сада доћи?“</p> <p>„Казали су ми да могу ући.“</p> |
осѣтити“, рекне на ово архимандрит. „Но баш ће ми бити мило!“</p> <p>„Хвала Богу, само кад је о |
, но!“ тѣшио га је правозналац „није то баш толико, та непродају та господа своје увѣрење... не |
што је сам нема!“</p> <p>„Хм! па зашто баш од мене?“</p> <p>„Јер зна да ви имате најбоље.“</p> |
<p>Мора да га бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је тражени одвѣтник:</p> <p>„Тако |
дѣлањем долази.</p> <p>„Ал има манастир баш у свом правоме животу ствари, које нису мање славне |
попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпођа Јовановићка инжинирк |
а је са о.{S} Митрофаном?</p> <p>К њему баш и хоћемо да приступимо.</p> <p>Кад је о.{S} Теофан |
каже се да рачуни администраторови нису баш најчистији, и да је много штошта ушло у његов џеп м |
вѣштва, за млада срдца; за вас реко бих баш као нарочито прављена.{S} Ту сѣдити, око собе ову д |
жутим садржајем у другој није патријарх баш изгледао онако како обично људи себи представљају г |
„Господин?“ одговори писмоноша лагано, „баш добро!“</p> <pb n="63" /> <p>На то дигне чутуру и п |
сам све то видила,“ рекне стара тетка. „Баш вам хвала, господине, што сте нас овамо довели,“ ка |
ави, да је дошо архимандрит Раковачки. „Баш добро“, одговори епископ. „Ја сам га и звао, да се |
играти без банде!“ одговори јој овај. „Баш у пркос теби, недам свирати валцере“</p> <pb n="237 |
ти: закључа дакле брже собу, и повиче: „Баш добро, ухвати се птичица у клопку.{S} Сад хајде да |
а окрене к протођакону и проговори му: „Баш се мислим, да ли да позовемо за сутра администратор |
га стану кусати, срам их било.“</p> <p>„Баш за то ниси имала доћи.{S} За плату си могла и друго |
био доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш вам хвала високопречестњејши... познајем обојицу.“< |
ти стара ломиш кости, а ја млада да се башим по кревету.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу ево |
ту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се ради башта, јер је за то крајње врѣме: ту је 18.{S} Март.</p |
тови усѣчени и продани за 800 ф.</p> <p>Башта манастирска нема ниједног проштца, и што има гдѣг |
олико наше женскиње.{S} Оне су праље, у баштама раде, оне купе шљиве: е па која се мало боље па |
ѣпих госпођица, те се валцер пресели из баште у собе.</p> <p>У том жагору приступи Ленка старој |
о сам урадио мобом окрестних сељана.{S} Башту даклем урадим, засѣјем и оградим.{S} Надам се има |
тетка се извуче нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај! |
рошће, <pb n="299" /> да могу заградити башту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се ради башта, јер ј |
одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви непостите него се гостите; ви |
е матере.{S} У петак ћемо држати велико бденије.{S} А у „недељу ћемо служити соборно, осветићем |
у почивају... који можда у грѣху каквом бдију... којим сатана душу лукавим сном можда тек уплић |
.{S} Час духова већ је прешао.{S} Ја ћу бдити.“</p> <p>Стара легне, и мало по мало заспи.</p> < |
ign> (весео брат) дође зимус у манастир Бе—, но нећу вам казати имена.{S} Био је са настојатеље |
S} 5.218 ф. 82 н. </p> <l>за друге потрѣбе . . . .{S} 16.781 ф. 18 н.</l> <l>свега. 22.{S}000 ф |
се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири сачувају и калуђерст |
е ствари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом можете ви све ове узпоред и м |
манастири сваке године на народне потрѣбе давати обвезали.{S} С једне стране ствар је заиста к |
<p>Да додамо јошт на непредвиђене потрѣбе. . . . . . . . . .{S} 1600„</p> <p>То би се изискива |
ку по 300 Ф. 900 „</p> <p>На разне потрѣбе свакој по 200 Ф. 600„</p> <p>У скупи. . . . . . .{S} |
иву и снаги манастира, па нека се употрѣбе у струци учевној код богословије, и у струци политич |
жати, да му на то неодговори са чујним „бе!“</p> <p>Настојатељ се забезекне, шта је то, кад ова |
врстан.</p> <p>„Цар Франц I. јако га је бегенисао.</p> <p>„Имао је довољно и политичке куражи.< |
.{S} На брѣгу морском сјају се зидови и бедемови стародревних манастира, грчких, србских и буга |
и на својој сламној постељи, без друга, без пријатеља, запојен оцтом и жучи, изпуњен мржњом, го |
ирати Штраусов валцер.{S} Без договора, без једне рѣчи, сложише се парови младих људи и лѣпих г |
то ми рекне.{S} Ја сам пошла за другог, без љубави... са најсилнијом љубави к другом.{S} Ја сам |
ца муком.{S} Он умре као епископ бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преживиле.< |
зопачен лежи на својој сламној постељи, без друга, без пријатеља, запојен оцтом и жучи, изпуњен |
стир у одношају стоји, прими, и дочека: без тога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе |
стру можеш је пуним правом сматрати.{S} Без сваке љубави, а нарочито без љубави свете и чисте с |
поче банда свирати Штраусов валцер.{S} Без договора, без једне рѣчи, сложише се парови младих |
лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би га без сумње не само рѣчма одбио, него и батином из куће и |
ика калуђера, која је пре тог као слика без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Ленкине пробуди |
извлачити, те да се не прави хука бука без невоље.“</p> <p>О. Теофан види, да ту непомаже ништ |
е, него што ћу се дати од оних злотвора без сваке кривице шибати и срамотити!“</p> <p>Она изреч |
лне друге духовне снаге и велике духове без гласа и имена у свом крилу саранио.</p> <p>„Па дичн |
им смртоносним муњама и громовима пређе без слѣди прѣко главе пѣсника „Шишатовачке харфе.“</p> |
кад му нема пара, нека и проживи године без пара.{S} Сто и једна година приличи му и по Богу и |
де!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S} |
праву народних добара;</p> <p>3., да се без сабора ништа не свршује ни у народним ни у црквеним |
тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи опростити са овим дружтвом, које можда и воли, |
ополије, да сте га, неумѣстно судили, и без разлога осудили, те да сте га послѣ самовластно и н |
.{S} Како једу Турци без ножева... па и без виљушака... како су се толики пустињици хранили без |
наш млади умѣтник „бичопуцанија“ оде и без ручка у своју пустињу.</p> <p>Дуго је врѣме протекл |
киња.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и без банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без банд |
ру затворати, а они онда чине то исто и без свакога страха и стида; нити нам одају пристојећу н |
вом настојатељу манастира.{S} Будите ви без бриге!{S} Гдѣ станују толики свети отци, несмѣ ту т |
ати, да те жива направе мртвим.{S} Буди без бриге; сутра отиди, прекосутра биће сто различних п |
... како су се толики пустињици хранили без свих тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоз |
о добром вољом.{S} Није била трапеза ни без шампањске батерије.</p> <p>Окружни начелник заплета |
та у свом манастиру.{S} Витлате као пси без госе...{S} Неможе човѣк кинути, да му неповиче калу |
ем смести!</p> <p>Овај стане одговарати без свакога размишљавања извукав из џепа нѣку цедуљу:</ |
еш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без банде!“ одговори јој овај. „Баш у пркос теби, недам |
мени је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог новца, ја сам обѣшен...{S} Хајде вама јошт |
сигурно су држали, да неће предуго бити без епископске круне.</p> <p>Митрополит оде 1825 године |
год свештало масло, ту није могло бити без њега.</p> <p>„На поп Аћимов глас отвара се небо!“ г |
ко за право налазим; али ја нећу чинити без честњејше конзисторије ништа, да нерекнете да вам н |
сам друштво упао, нећу га се опростити без рана у срцу и у души.{S} Међу тим буди божја воља!“ |
ти у напред мого казати, да ћеш свршити без казни, кад си се подао грѣху.</p> <p>„Но уједно тим |
употрѣбити какве стеге, да неможе отићи без допуста.{S} Но недочека ни тога.</p> <p>Чинило се к |
ркетима и банатској длановидној равници без умора ходити.{S} Дајте руку, па се ослоните мало на |
Оканте се ви ножева.{S} Како једу Турци без ножева... па и без виљушака... како су се толики пу |
утак, али о. намѣстника нема.{S} Одтрчи без душе администратору и јави му, да је гњездо празно. |
</p> <p>„Ако ми недате допуста, ја идем без њега,“ одврати о.{S} Теофан смѣрно али одсудно.</p> |
и и рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без допуста.“</p> <p>У овој одлуци својој види и сам, д |
и са духом архимандритом, него са живим без свакога духа.“</p> <p>И опет се чује онај смѣх са ч |
ранијег јутра, и изтрајало је читав дан без најмањег облачка.{S} Тек што је почела зора пуцати, |
ти, јер нам неби нико опростио, да тако без трага изчезне из ове приповѣсти она појава, која је |
упропашћен?{S} Није ли Бешеново остало без хлѣба?{S} Није ли Шишатовац просјаком учињен?{S} Ни |
адило, и тако се о тим стварима мислило без обзира на ово што бијаше у старије врѣме рађено, на |
ра и калуђерства било као за усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде да свр |
атрати.{S} Без сваке љубави, а нарочито без љубави свете и чисте смежура се срдце у човѣку, и о |
које куда на страни а ми остајемо често без вечере.{S} Манастир нема нуждних дрва за гориво; ка |
е је нужда довела у ову св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу |
остати сјајно, савѣст чиста а будућност без отрова.</p> <pb n="176" /> <p>„Али као сестру можеш |
ч, која ме од тебе одбија.{S} Ја немогу без тебе живити.{S} Неповољна рѣч од тебе биће нож, отр |
6" /> Ту је било видити на једном плану без сваке першпективе обадвѣ армије и србску и турску, |
раве.</p> <p>О. Теофан одговори са свим безазлено; „Јесам, В. Светости!“</p> <p>„Дакле сам ипак |
регриза.</p> <p>Но при свем том била је безбрижна, ведра и весела.</p> <p>Брат је у сестри глед |
тку постарала сам се како ваља, да може безбрижно и остале дане проживити, те на своју нећаку р |
S} Ми можемо од мога имања врло добро и безбрижно живити, можемо сваку потрѣбу подмирити, сваку |
а, онај син створитеља свѣта, она љубав безгранична, није дошла у свѣт гробова ради, да копа гр |
ом душом, која се бијаше сва у љубав, у безграничну љубав претворила.</p> <p>О. Теофан сѣдио је |
еждин . . . . . . . . .{S} 990 „</l> <l>Бездан . . . . . . . . . .{S} 990 „</l> <l>Ремета . . . |
/> тѣлу становао дух јако даровит, воља безобзирна.{S} И онда може сваки схватити, да је тај чо |
е знао, шта хоће: па је сходна срѣдства безобзирно употрѣбљавао.</p> <p>„Добро ће бити, да ти п |
жити јер му архимандрит повиче: „Молчи, безобразниче“, и погледи га, као да га је хтѣо оком пре |
ашој обитељи!“</p> <p>Раскалашно, скоро безобразно упадне овдѣ онај први млади калуђер у рѣч: „ |
новчану накнаду, у овом послѣдњем посве безплатно о трошку митрополитовом.</p> <p>„Политичку ст |
тир саградио и у коју је дѣцу сиромашку безплатно примао и учио... већ сам се унапрѣд радовао о |
слика.</p> <p>У науци и владању био је безпрепорно најбољи од свих наших оновремених епископа: |
"307" /> красан велики перивој.{S} Нѣга безпримѣрна.{S} Подуго је врѣме прошло, одкад бијаше та |
ти спомен међу људма троваше свакојаким безсмислицама, измишљотинама, клеветама.</p> <p>С друге |
азана“ к пијаци, дакле данашњом улицом „беле лађе.“</p> <p>Јошт небијаше до ћошка дошо, на ком |
ћете ви отићи тамо са консисторијалним бележником, па ћете цѣлу ствар изпитати, и што је нуждн |
намо ми лајати господине.“ „Шта незнате бенгели; то је сасвим лако.{S} Ево видите, само овако:{ |
!{S} Оно вам је тамо Авала, недалеко од Београда, ово је равни Срѣм, у ком нема стопе неурађене |
ике на сабор од те године.</p> <p>Сабор београдски од 1730 знаменит је ради побѣде, коју је нар |
орница. „Ја сам из Земуна... била сам у Београду... па сад мислим поћи у Букарешт...“</p> <p>„Е |
n="344" /> <p>А јеси ли што оставио за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ запита патријарх с хумором. |
на глава. . . . . . . .{S} 420 „</l> <l>Беочин . . . . . . . . . .{S} 480 „</l> <l>Раковац . . |
“ запита патријарх с хумором.</p> <p>„У Беочину би се могла отворити школа за виноградарство, к |
његов напрѣдовао је исто тако весело и берићетно.</p> <p>Но и било је пролѣће као наручено.</p |
реу.</p> <p>Најпре шљивовица, па за тим бермет, па онда одмах црвеника вукла се из манастирског |
едан лѣчник прими га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је био болестник у |
S} Иди министрима... хвале га!{S} Иди у Беч, у Темишвар, у Загреб... и сами слѣпци хвале га уз |
или 1835 оде покојни владика Мушицки у Беч.{S} Њега је као епископа православне цркве јако инт |
је год полазио у народном каквом дѣлу у Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпраћали уч |
аред добије митрополит Стратимировић из Беча президијал, у ком се доказује, како Горњо-Карловач |
а среза до другога и извршују заповѣсти Беча, Темишвара и Н. Садскога „Сунца“ (овако се звала п |
аду.{S} Ту је за љубав епископу Платону бечка влада и планове дала направити, и из све снаге си |
онога, што ћу ти даље да кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је била по што по то уклонити Мушицког |
укарешт...“</p> <p>„Е онда ти и нетрѣба Бечкерек и његове спахије,“ примѣти стара.. „У Букарешт |
к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо тамо би |
а. „Ако кафа буде добра, повешћемо те у Бечкерек, па ћемо те тамо удати за једног спахију.{S} Ј |
Добро, добро, тетка... још ће та доћи у Бечкерек да изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што му драго дије |
ослѣ тога сваке године на њен имендан у Бечкерек долазио, тамо код једног њеног рођака одсѣдао, |
офане, одкуд писмо?“</p> <p>„Да није из Бечкерека?“ запита овај.</p> <p>„Погоди.{S} Пише ми тво |
вори стара. „Нека дође; нефали јој ни у Бечкереку то, што има у Митровици.{S} Собарица собарица |
арица собарица, било у Митровици било у Бечкереку.{S} А нити је што друго била у Земуну, нити ћ |
сам ноћас спавала... па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу кафицу... чин |
о се вашим смиреним молитвама.</p> <p>У Бечкереку......</p> <p>Ленка удова Обрадовић.“</p> <p>„ |
о ви сте се, чини ми се, уморили.{S} Ви Бечкеречани знате само по паркетима и банатској дланови |
о је супруга првог окр. комесара, родом Бечкиња.{S} Знате, манастири трѣбају чиновнике у сто и |
кога сакривао.</p> <p>„То се недопадне Бечкој високој влади и она повуче мрѣжу своју око тога |
г конгреса.{S} Као члан највишег суда у Бечу, као заступник на србском сабору од г. <pb n="270" |
м и тешком муком код врховног судишта у Бечу једва учињено, да се и други нѣки манастири од кон |
им шеширом по начину царског кочијаша у Бечу.{S} Острагу су стојали хусар и ловац у врло скупоц |
с митрополита Стратимировића важио је у Бечу што и глас србског народа; влада се повуче натраг. |
јави то министру правде.{S} Учини се у Бечу питање: и дође глас да се убијци живот прашта, а н |
м пословима и напрама великој господи у Бечу.</p> <p>Он је тим више пута народу нашем шкодио.{S |
кифле и земичке тако су добре, да их у Бечу нема бољих!“</p> <pb n="265" /> <p>„Е, код нас је |
и Раковац сасвим упропашћен?{S} Није ли Бешеново остало без хлѣба?{S} Није ли Шишатовац просјак |
ђел премѣсти се својом вољом у манастир Бешеново.{S} На његово мѣсто пошљу у мој манастир за ад |
к . . . . . . . . . . .{S} 675 „</l> <l>Бешеново . . . . . . . . .{S} 675 „</l> <l>Шишатовац . |
пријатељ био, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се закалуђери?</p> <p>„Митрополит |
и држање тѣла... све је показивало, да, би архимандриту особито мило било, да гошћа у манастиру |
г Видаковића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и прочастила д |
оно друго име.“</p> <p>„Е, Крстоношићу, би л’ ти знао, зашто си овамо позван?“ проговори на то |
имају.{S} Архимандритима <pb n="345" /> би се имала одредити извѣстна плата, која да одговара њ |
и сад, кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учинили радост, да ми кажете како су се звали? |
ка свѣтлост осијава!...{S} У друго доба би га светцем прогласили!“</p> <p>„И ја тако велим“, ре |
вѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би то дочекала, <pb n="26" /> да ме једаред за свагда с |
гла отворити школа за шумарство.{S} Ова би у првом реду ишла на корист наших манастира.{S} А и |
ему учествују богословци.{S} Истина, да би семинарија нов трошак доводила, али нам је семинариј |
рављач смѣшећи се. „Него чини ми се, да би на тебе сваки врло радо заборавио!“</p> <p>Роди се с |
смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то служило на дику манастиру и народу.</p> <p>Из тра |
ам све силе и умне и тѣлесне напети, да би мого само за препитаније дружине довољно хране приба |
бѣђен усуђујем се препокорно молити, да би Ваша Екселенција сачувала нам манастир од пада, а чи |
к, и изилазио је у тако танак шиљак, да би се могао у чувалдуз уденути.</p> <p>„Хајдемо кувариц |
св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу црнине дошла.“</p> <p>О |
, а то неби било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на администратора манастирског, да ме |
и главе тицало.{S} Само јошт молим, да би ме заклонили од злостављања братије, док комисија не |
ријархових; али је ипак одмах видио, да би при свој огромности тих планова манастири имали оста |
p> <p>„Ја сам се отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам |
</p> <p>Често му је на памет падало, да би му ваљало, да позна калуђерство и манастире како сто |
се за издржавање калуђера побринуо, да би се у миру и тишини са изображењем свога духа бавили, |
, а све знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би било боље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-мар.{ |
сподина архимандрита, <pb n="196" /> да би му дала први глас за митрополита, да је трѣбало за т |
ми је о вама говорила и казала ми је да би радо видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће |
, господине; ви <pb n="126" /> знате да би вас угостили радије него и ког другога, али нема.{S} |
је остао Митрофаном, јер иначе тежко да би слѣдовала ужасна ова катастрофа.</p> <p>Ради грађења |
пазила су на сваки његов корак, само да би што дознали, чим би нос овога светца за своју песниц |
!{S} А ако они нестану на тај пут, онда би било од мене лудо да подадирем ствар, која се може з |
орист наших манастира.{S} А и из народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло благодарну на |
ему, па се и зачуди и разљути. „Па куда би! ако смѣм питати?“ рекне мало подсмѣшљиво.</p> <p>„И |
. „Е, нисмо ми научене на дукате.{S} Ја би била задовољна и са банкама!“</p> <p>Ово рекне, па п |
ога; пак за то морамо одлазити.{S} А ја би заиста врло радо видила барем један фрушкогорски <pb |
нка старој тетки, и тихо јој рекне: „Ја би пошла...{S} Мени се ово неће да допадне...{S} А и су |
особита заслуга за цркву и народ, која би нам увѣк служила за чврсто становиште и непробитан ш |
моју душу нисам чуо ни једне рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жи |
што је било врло ризично за главу, која би се међу њима нашла у оном моменту, кад им се ваљало |
ила би свака сигурно повећу своту, која би ове приносе знаменито одплаћивала.</p> <p>„Најпослѣ, |
е помагао, кад је шуму обилазио, и која би и најгоропаднијег вампира у млѣво сатрла.</p> <p>Ота |
ад би се све утемељило и развило, свака би од ових школа послѣ нѣколико година, сама себе издрж |
послужитеље, да иду у трску и лају нека би се дивљач кренула.{S} Ови се стану згледати. „Та нез |
ма изуче.</p> <p>„Учевна срѣдства имала би се мало по мало набављати, да одмах могу почети школ |
ема.</p> <p>Универзитетска зграда стала би више од 200.000 фор.{S} Опрема изнела би којекаквих |
о данас; али са моралног гледишта могла би ова ствар у рукама калуђерских и манастирских против |
ље.“</p> <p>„У манастиру Гргетегу могла би се установити ратарница, и нижа школа за пољско госп |
и више од 200.000 фор.{S} Опрема изнела би којекаквих 100.000 фор.</p> <p>А ено једног малог ун |
> <p>„Друга љубав... друга невѣста била би за мене гадна издаја... злочинство!</p> <p>„Само так |
ржавала.</p> <p>„А за то врѣме доносила би свака сигурно повећу своту, која би ове приносе знам |
заврѣла крв учини.{S} У онај пар отишла би у сам пако.</p> <p>„Ми неможемо бити муж и жена.{S} |
и су тврдили једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к овима.</p> <p>Послѣ овог кратког изјашњења |
ате од тих новаца главно умножавале, па би кроз 50 година скоро јошт једанпут толико каматама д |
т један дан... јошт нѣколико сати... па би и овај човѣк лако пошо путем, који би га међу обичне |
своје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} Па би могла велика неспретност изићи.{S} Него ћемо одложит |
ом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и прочастила да неби знао шта га је сна |
у у додир долазио.</p> <p>Одтуд одуд па би споменуо митрополита Стратимировића.</p> <p>Једно ве |
астир у њој добити добру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала.“</p> <p>„Најпослѣ може одпа |
ри: „То можемо устмено казати, а гриота би било труда то написати.{S} Јест.“</p> <p>Архимандрит |
ер тому има врло много узрока.{S} Доста би било да само један кажемо... али нећемо казати ни то |
ван, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би ваљало чинити, да се овим недостатцима доскочи, и да |
довезено.</p> <p>Тај се дан видило, шта би могли бити манастири народу у многим струкама, кад б |
.{S} То неби било нимало лѣпо...{S} Шта би о нама мислила...{S} Останите ви само овдѣ милостива |
авом шкалом од тонова.</p> <p>„А да шта би се разговарали Бога вам!“ рекне најпослѣ озбиљно. „Ч |
не ударио, и да нисам утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва братија посвѣдочити.{S} И зато са |
ти честитам на тој побѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст би памет умотала; живио |
новци трѣбају, а ја немам никога, у ког би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми мо |
ашњег живота оставио бих радо овдѣ, кад би ми било могуће; јер доиста боље би било, кад се неби |
ан игуман?{S} То би било само онда, кад би сви настојатељи били као отац Теофан; али од те наше |
манастири народу у многим струкама, кад би се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг манастир |
о стојао, јер су му сви одобравали, кад би што реко.{S} А послѣ начелника говорио је он највише |
а мене наплели.{S} Најбоље би било, кад би ја како пре комисије дошо до двора, па ексцеленцију |
офан у пуној збиљи одговори: „Јест, кад би само стојао за нама какав наш главнокомандујући.“</p |
е научили шта да говоре, јест.{S} А кад би људи овамо дошли, морали би се запитати, да их није |
31" /> ћуте да се могла мушица чути кад би пролетила.{S} Рукама броје бројанице, а гледе у руке |
шт ове три ствари да кажем.</p> <p>„Кад би се све утемељило и развило, свака би од ових школа п |
ђакон одговори: „Јесам.“</p> <p>„ Е сад би долазио ред на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати све |
све у шалу и даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архимандр |
p> <p>„Знамо“, рекне Амфилохије. „Одкуд би знали?“ примѣти Митрофан у исто врѣме.</p> <p>На то |
ријарх на фини начин персифлира, „имале би се заводити систаматично, мало по мало једно за друг |
у рају.</p> <p>„Са свију страна пружиле би змије отровнице главе управљене твом срдцу и савѣсти |
кад би ми било могуће; јер доиста боље би било, кад се неби мого ни опоменути онога, што сам о |
а шта су ти на мене наплели.{S} Најбоље би било, кад би ја како пре комисије дошо до двора, па |
.600 Ф. а од ових других 347.830 ф., те би тако те године имали од тих прилога од владика 760.0 |
нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта, да се није бѣгством уклонио.{S} К |
пије... то се никога нетиче...{S} Иначе би се звало осудити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити |
вам настојатељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од манастира до м |
кне, па на ново уздахне.</p> <p>Варнави би боље годило пиле него пасуљ: али шта ће.{S} Он погле |
или, јест, неби нико ни рѣчи реко; људи би били задовољни, што се добра у реду држе, што се кап |
сам сигуран, да тога јуристе нема, који би из оне обвезе извео за народ право, да потражи обвез |
а би и овај човѣк лако пошо путем, који би га међу обичне људе турио!</p> <p>О. Теофан отишо је |
м епископу ни најмањег гласа чуло, који би на унију опомињао.</p> <p>„Државнички такт много му |
срѣће сад имати око 3,000.000 фор. који би нам давали око 200.000 фор. годишњег доходка да пома |
пут толико каматама добили.{S} Они који би били давали неби ни осѣтили, а црква и народ имали б |
долазили би наравно сви богослови; али би се мого одредити сваке године курс од нѣколико недѣљ |
ет умотала; живио би као у рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, |
има чувства, и двоје младих људи лежали би једно другом на грудима; Теофан би умро...{S} Тодор |
уважити,“ прихвати архимандрит. „Кајали би се до смрти, да јој то сад неучините, и да јој се — |
неби ни осѣтили, а црква и народ имали би грдан капитал, којим би се много добра и по народ и |
рисовање“, продужи о.{S} Теофан, „имали би долазити сви они прости калуђери, кои покажу, да има |
т.{S} А кад би људи овамо дошли, морали би се запитати, да их није ко научио, шта ће да говоре, |
мало по мало једно за другим.{S} Морали би се дати приправити учитељи из калуђера, шиљући оне, |
аучио, шта ће да говоре, јест, и морали би се опоменути, да ће се можда на своје рѣчи морати за |
/foreign>“ почне штуцати.</p> <p>Морали би знати, да је овом великом господину прелазила горња |
е.{S} Сви дакле либерални елементи били би уз њега.“ Овдѣ мало застане архимандрит, а о.{S} Тео |
а куварицу да су могли добити, смождили би је живу.</p> <p>Ова дође ноћу у прњавор, и сутра дан |
служење, појање и проповѣдање, долазили би наравно сви богослови; али би се мого одредити сваке |
128" /> <p>И доиста год. 1840. износили би годишњи прилози, да су давани, владичји 415.000 ф. а |
ла са торња видила; а други сви разишли би се кућама.</p> <p>„Имао је нѣколико пута озбиљних су |
да пристао.{S} Што си се ти вратила; ми би вас овдѣ дочекали. “</p> <p>„Видила сам сав Срѣм,“ — |
вам бити још згодније.“</p> <p>„Та мени би било право,“ проговори стара. „Ја сам доиста са госп |
рављању предаду.{S} Јест.“</p> <p>„Мени би врло мило било, да се свѣдоцима покаже, да она пијан |
омоћи и користи од околнога народа, кои би се у тој школи напрѣднијем газдовању учио, а силе св |
аке године курс од нѣколико недѣља, кои би полазити имали прости калуђери из манастира, редом и |
<p>„Мушицки није био никада човѣк, кои би најпрѣ добро промислио, шта се све може изсукати из |
тира.{S} А и из народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло благодарну науку слушали, те с |
нда ваља сачувати манастиру магнет, кои би ју к њему привлачио.</p> <p>„А најпослѣ има се осути |
рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p> < |
то ти неговориш о.{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало први да си проговорио.“</p> <p>О. Теофан стај |
љубав лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би га без сумње не само рѣчма одбио, него и батином из |
"343" /> колико би се одредило.{S} Овај би завод добијао покриће у оним трошковима, које и дана |
о кои хришћански народ има.</p> <p>Овај би драги камен, да се достојно уцѣни, мого бити предмет |
из грађанског реда желио ту учити, тај би морао наравно плаћати, <pb n="343" /> колико би се о |
а се гдѣгод протуслика изведе, на којој би се огледала величина и сјајност нашега народа у стар |
узмемо исто тако велику слику, на којој би били представљени сви србски краљеви лозе Немањине у |
ер има људи врло великих домишљана, пак би се ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знајући д |
нам је семинарија прѣко нуждна, а овим би начином трошкови много мањи били, него да се семинар |
а и народ имали би грдан капитал, којим би се много добра и по народ и по манастире дало учинит |
егов корак, само да би што дознали, чим би нос овога светца за своју песницу привезали, као што |
Бога вам!“ рекне најпослѣ озбиљно. „Чим би провели вечер?{S} Та наше госпође знаду, да непуштај |
жали би једно другом на грудима; Теофан би умро...{S} Тодор би оживио.</p> <p>Али сад прође прѣ |
узео под своју руку народне фондове; он би најпослѣ на то ишо, да буде судија и мени и епископи |
восадском владики Сириг, а мени Даљ; он би одузео калуђерима манастирска добра, и предао их тоб |
ао их тобоже народу а управо капуту; он би узео под своју руку народне фондове; он би најпослѣ |
ка буде, што би ваљало да буде, показао би њима Хранислав, да је у њему оживио други Стратимиро |
смѣли остати на управи манастира, него би се ова морала предати онима из чланова манастирских, |
лања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити се онако, како се о то |
па добро туби!{S} Тај твој сабор одузео би пре свега Новосадском владики Сириг, а мени Даљ; он |
гово ни наше, па што га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему стори |
шћи углед оваквог умѣтног производа био би подобан на естетичко развијање у народу чудесно подѣ |
е и овога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону сироту жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење живе с |
p>„Да ниси послушао гласа дужности убио би себе и овога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону |
ко врѣме страст би памет умотала; живио би као у рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би види |
би било боље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби! |
ишености чуства; анђео небесни разширио би таковој љубави, таковој лѣпоти и таковом пожртвовању |
так за њих по 500 Ф. на сваког, износио би. . . . . . .{S} 1500 ф.</p> <p>На учевна срѣдства ва |
„Опарушић?“ запита Крста мислећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="11 |
и савѣсти: нити има онога на свѣту, ко би ти у напред мого казати, да ћеш свршити без казни, к |
Је л’ та била наравна ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а нѣки друго |
, незнамо, како му је име!“</p> <p>А ко би то мого знати?</p> <p>О. Теофан нерече му имена.{S} |
, служити за оштро оружије у борби, ако би се ова разгорѣла?“</p> <p>„Имате пуно право,“ прогов |
ном мѣсту, од куда је могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из затвора.</p> <p>То је о.{S} Те |
ио, него и батином из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало заискати руку његове лѣпе једин |
у природни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског реда желио ту учити, тај би мора |
ри из манастира, редом и временом, како би то управа манастирска опредѣљавала.{S} А нарочито на |
> до сада учинили, барем не онако, како би то код срѣћнијих народа одавно били учинили.</p> <p> |
и на једном мѣсту изложили онако, како би народу пред изображеним свѣтом на углед служиле.</p> |
најпослѣ држе, да се није чувало, како би ваљало, јер манастирски житељи незнадоше врѣдности, |
ве у своје врѣме урадило... да виш како би рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу генерали и обр |
аву генерали и обрштари.{S} Да виш како би се онда све у своје врѣме урадило... да виш како би |
а да дође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу пустили од нас тако брзо...{S} То неби било ни |
фор. а од манастира 579.850 фор и тако би ми данас имали 1.054.550 фор. од самих прилога.{S} А |
ријатеља, кад је говорио, тако је, реко би, укочено остало.</p> <p>Протече нѣколико часова, и о |
истог прозора, за који је тај дан, реко би, чаробном силом нѣком привезан био, послѣ обѣда види |
ће горко, више <pb n="133" /> пута реко би и нехотице:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је с |
— црна коса и брада, румени образи реко би сад ће крв пробити, <pb n="273" /> глас топал, мало |
наравно плаћати, <pb n="343" /> колико би се одредило.{S} Овај би завод добијао покриће у оним |
рпићу сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣбало би да калуђер никад неизгуби из очију, да је пре свега |
<p>„По рачуну вѣштих тому људи трѣбало би нам за те школе три учитеља.</p> <p>Доплатак за њих |
500 ф.</p> <p>На учевна срѣдства ваљало би одредити на сваку школу по 500 Ф. 1500 ф.</p> <p>На |
вило, од ког се несмије одступити имало би важити:{S} Ни једна снага несмѣ стојати незабављена. |
"326" /> <p>По одобреном предлогу имало би се у тој семинарији учити 120 богословаца наших.</p> |
право, чисто, свето калуђерство уписало би тебе у књигу издаица, у којој је први уписан Јуда Ис |
о добро, што није Видаковић жив... било би ми заиста непријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има их и |
А године 1870, послѣ 30 година надошло би од оних првих прилога 285.600 Ф. а од ових других 34 |
ра.{S} А како ме гледи митрополит, само би ми јошт то трѣбало.{S} А може ми и манастир подићи; |
био би и ону сироту жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење живе саранило; а калуђерство, то право, чи |
ке милине.</p> <pb n="202" /> <p>„Добро би било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час |
пита патријарх зачуђен. „Та ако ико, то би ти морао бити задовољан.{S} Та теби су се давали ман |
то чинило, као што је било одређено, то би од год. 1790. до 1840. кроз 50. година добила народн |
пушкама, и владике са штурмхутом... то би лѣпо стојало...{S} Оканте се ви ножева.{S} Како једу |
е није ништа трошило, <pb n="123" /> то би камате од тих новаца главно умножавале, па би кроз 5 |
њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било протуприродно, дакле и немогућно и недозвољено. |
му господин. „Отац Теофан игуман?{S} То би било само онда, кад би сви настојатељи били као отац |
а сваку кућу нашег народа по 3 кр, а то би износило 9472 ф. 9н.</l> <l>в) обећања манастирска . |
а дати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и право: калуђери са сабљама и пушкама, и влади |
та.“</p> <p>„Шта?{S} Изгубити процес То би била штета за манастир.“</p> <p>Архимандрит се стане |
е. . . . . . . . . .{S} 1600„</p> <p>То би се изискивало на годину . .{S} 10.000„</p> <p>„Овдѣ |
десно на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особито у очи упадало, запита: „Шта је знаменито? |
рив Хранислав...{S} Само нека буде, што би ваљало да буде, показао би њима Хранислав, да је у њ |
нове биле, те није ни оно разумѣо, што би иначе мого по граматичком смислу знати.</p> <pb n="5 |
} То кошта много мање новаца.{S} Па што би то било њему противно?{S} Сваком своје.{S} Он покрив |
ом другом ли манастиру, иначе ништа што би човѣка занимало.</p> <p>Шта је овому стању узрок, то |
дин администратор био веселији него што би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми дру |
траг довели, неби јој ништа било, пошто би се показало, да су ствари ту.“</p> <p>„А шта имате к |
је често суза на око долазила; уздахнуо би чешће горко, више <pb n="133" /> пута реко би и нехо |
p>„Али је првих дана несмеш видити, јер би се рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој |
да дигне у своју узвишену слободу, јер би му се изкинула ножица, за коју је привезано.</p> <p> |
на грудима; Теофан би умро...{S} Тодор би оживио.</p> <p>Али сад прође прѣко устне жене рѣч, н |
<p>„Да су ови људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама однео, као што је толике силне друг |
<p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст би памет умотала; живио би као у рају.{S} Али би брзо п |
коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу какве наше корпорациј |
ди и издржава напосе у Карловци.{S} Већ би дакле и у самом томе лежала добит.“</p> <p>Патријарх |
казивао. „Хајдмо даље.“</p> <p>„У Јазку би се могла отворити школа за шумарство.{S} Ова би у пр |
алога дана.</p> <p>Неможе се рећи, чему би се човѣк имао дивити више, или побожности којом је н |
патријарх с хумором.</p> <p>„У Беочину би се могла отворити школа за виноградарство, како за у |
онако, како се о том план начини.{S} Ту би имали помоћи и користи од околнога народа, кои би се |
ижа школа за пољско господарство.{S} Ту би се учили сви калуђери, кои неби били одређени на осо |
хранили без свих тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена рука... <pb n="72" /> и мож |
то све чуо од њега?“</p> <p>Патријарху би правије било, да је то сам <pb n="349" /> калуђер у |
авио.{S} Срдце си ми просѣкла, али душу би ми од отровних ножева сачувала.{S} Хвала ти и опет!{ |
е шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све већ уништожио.{S} Цркв |
бразно удесио; те је све рађено по потрѣби и разлогу, а не случајно и од ока.</p> <p>„Кад смо о |
пуно одговарају.{S} Сваки нека се употрѣби за онај посао, за <pb n="346" /> кои има дара, спосо |
хо Р-ки архимандрит домаћина, кои употрѣби згодну прилику, те дар из таса у свој џеп премѣсти, |
житак подпуно обезбѣди, а сувишак употрѣби на заведења школског изображења које је за манастирс |
ву примѣтбу, и заћути.</p> <p>Ово употрѣби архимандрит и рекне о.{S} Теофану, да говори даље.</ |
/p> <p>Међутим као прави дипломат употрѣби и ову прилику, да стару за себе задобије.</p> <p>И д |
нити је што чула ни видила, што у соби бива.</p> <p>„Какво ти је то писмо?“ запита је тетка.</ |
ако немогаше ни један видити шта унутри бива.</p> <p>Принесено кључаници ухо добијало је само о |
а његовог плана изјалови посве.{S} Тако бива и самим војничким стратезима.{S} И њихов план, кои |
све остане по старом.{S} Само је стража бивала све мекша, него првих дана, што су видили да је |
на напрѣма новосадском пријатељу све је бивала јача и силнија, и већ је многе ноћи поквасила ја |
{S} Шест вранаца један лѣпши од другога бивали су упрегнути у батар, на ком се из резиденције в |
„Слушај дакле.{S} Кад је Стратимировић бивао на изпиту богословском, долазио је у свити и арх. |
огласе манастирска звона о.{S} Гаврила бившег манастирског администратора, а уједно разнесе се |
на хлѣба.</p> <p>— — „Интриге братске и бившег настојатеља доведу ме до очајања.{S} Ужасно је т |
администраторови буду о.{S} Теофану као бившем намѣстнику послани, да их подпише.</p> <p>Овај и |
је био пензионирани мајор Јосим Матић, бивши градоначелник Земунски и Карловачки, родом из Кар |
ријатељевања.</p> <p>— — „Синоћ ми рече бивши настојатељ, да се озбиљно бои за мој живот, јер м |
који је за њим стојао.</p> <p>Онај, што бија љоснуо о земљу, скочи са земље те јапаша овога за |
ослѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, бијаху:</p> <p>„Хвала ти Теофане! умирем мирно.“</p> <p |
успѣо да га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом одтѣрали.</p> <pb n="294" /> <p>— „ |
.“</p> <p>Намѣстник прими дошљака, кога бијаху два шумара на таљигама довели и одведе га у ту у |
стане се тамо са о.{S} Митрофаном, кога бијаху премѣстили у тај манастир.</p> <p>Сад је био о.{ |
м засади, и пружи му сва срѣдства, која бијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је |
</p> <p>И доиста највећи број тих слика бијаху швабе Бахове добе, кои у војводини највиша места |
на миловидно чашицу погледале, али руке бијаху узете, а ноге свезане, те се немогаше с мѣста ма |
много лакше било.{S} Браћа гости већ се бијаху подобро проредили.{S} Већ се више њих нађу које |
ву види нѣколико људи из прњавора, који бијаху пушкама наоружани, и ту на стражу стану.</p> <p> |
из кога су произишли.</p> <p>Ове мисли бијаху дух у о.{S} Теофану сасвим спариле, као оно што |
јвише стајаше на путу они, који позвани бијаху да с њим заједно раде, да се изведе; да ниже њег |
било је мало тако званих филозофа, кои бијаху свршили поред гимназије и филозофију.{S} Али они |
емили и нечекани гости.</p> <p>Они, кои бијаху хрупили у собу са великим „метанијем“, дигну се |
се и други настојатељи и калуђери, кои бијаху <pb n="287" /> дошли, те се ово начини изванредн |
е силазити, виде ови са ходника, на кои бијаху изишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а од ост |
јала кола.{S} Ова се лако невидише, јер бијаху мало заклоњена.{S} Кочијаш бијаше лѣпо обучен; к |
охије• Држаше се продрзљиво, али у лицу бијаху блѣди као крпа.</p> <pb n="89" /> <p>Архимандрит |
м даде.</p> <p>Од калуђера манастирских бијаху ту два млађа члана.</p> <p>Стари духовник имао ј |
буре, из ког је ваљало дати шљивовицу, бијаше запечаћено.</p> <p>Писмоноша узме бургију и проб |
одговори Ленка, која се <pb n="190" /> бијаше међутим подобро окуражила.{S} Разпечати писмо и |
их људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаше близу 77 година, па се већ знаменито смежурао, ш |
гне се и одкопча Ленкине руке, које ова бијаше савила око његовог врата, и дигне јој лагано гла |
пред њима Печеновића.</p> <p>Мора да га бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је траже |
крпицу са оно мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на подне завара, а већ у вече чек |
а <pb n="137" /> је богата; муж за кога бијаше пошла, био је добар радин, али небијаше у стању |
у, а управа се даде оном истом, од кога бијаше на мене прешла.</p> <p>— — „Ево ме у новом манас |
ако ту на пушку наслоњен стојао, као да бијаше фигура од камена!</p> <p>„Грбићу, шта учини тужа |
м те обитељи дође до једне ћелије, која бијаше затворена.</p> <p>„А шта вам је ту?“ запита прат |
стању.</p> <p>Слика младе женске, која бијаше обасута чудесним милинама младости, страсти, жељ |
Он је ступио у калуђере с намѣром, која бијаше добра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му |
.{S} Тишина подпуна.</p> <p>Стара тетка бијаше сасвим узхићена манастиром и изнутра и споља.</p |
<p>Многима је било наздрављено; нѣкима бијаше то добро дошло, да могу топлину свога чуства дот |
, који се имају сѣћи, а о.{S} Митрофана бијаше повео, да му их покаже и означи, па да их овај п |
тражаше; подпора свакоме, коме потрѣбна бијаше помоћ разуму, души, савѣсти; учитељ народа малог |
руге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше највећма украшена.{S} Из ње се ишло у оне друге. |
а њом, али не могаше у собу, јер се она бијаше опрла из нутра.{S} Међу тим опази он кључ у врат |
е напрема свим дражестима и тѣла и духа бијаше оно, што зид бобу.</p> <p>Било је часова, у коим |
рекне па је пољуби.</p> <p>Но куварица бијаше појака.{S} Тури га снажно од себе и одтрчи у сво |
е у фебруару 1842. г.</p> <p>Дебео снег бијаше поља покрио, и овај се напрам пуног мѣсеца блист |
мѣрна.{S} Подуго је врѣме прошло, одкад бијаше тамо доведен, кад једно јутро, проспававши ноћ д |
n="310" /> <p>Тражећи способне стромове бијаше се удалио од друга на једно 100—200 корачаја.</p |
.{S} Теофана и на утисак његове молитве бијаше и њих очистио, узвисио и просвѣтио.</p> <p>У тај |
реди, преда протођакон оне папире, које бијаше добио од архимандрита, овоме натраг и рекне: „Ал |
час, да му послужник преда писмо, које бијаше примио, кад је болестник дошао, о тим налогом, д |
p> <p>За оправљање куће на салашу, које бијаше наложено а неизвршено . 100 фор.</p> <p>За изнут |
нађе са свим пораженим на пољу, на које бијаше ступио.{S} А узвишене мисли имају то у себи, да |
во врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше чисто задовољна, да је избѣгнула опасност, која |
е то паде у воду.</p> <p>Екселенција се бијаше разљутио уобште на поступање калуђера, па тако п |
лије душу своју са њеном душом, која се бијаше сва у љубав, у безграничну љубав претворила.</p> |
н у други манастир премѣштен.{S} Она се бијаше доста добро опоравила, али он није имао воље да |
о предѣл око манастира.</p> <p>Сунце се бијаше већ подоста к западу спустило.</p> <p>Предмети б |
ане калуђеру освѣтли понор, над који се бијаше нанео, да се у њ стрмоглави.</p> <p>Под тим утис |
p> <p>То је био архимандрит, с којим се бијаше Ленка синоћ познала.</p> <p>Она се тргне и на ча |
р натраг.</p> <p>У исто доба упустио се бијаше архимандрит Гурије у разговор са старом тетком и |
руком за браву.</p> <p>Дуја пак како се бијаше сагнуо, а није узео на ум, шта она двојица раде, |
Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер се бијаше мало окуражио, а кад чу за дукате, мало га капља |
нѣг покривао све.</p> <p>Архимандрит се бијаше привико о.{S} Теофану, па га је у дуга зимна веч |
<p>Но већ понашање његове црне субраће бијаше му крв у велико охладило; а сад му ноћна тишина |
вић је био у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код митрополита тако, да је код исто |
је љубави процвѣта у срдцу човѣка, који бијаше на врати тога срдца изрезао рѣчи:{S} Љубав нема |
шта смо казали?“ запита Митрофан, који бијаше заборавио, шта су против Теофана били у тужби на |
<p>На то приступи к свом ковчегу, који бијаше са собом донео, и извади из њега нѣке хартије.{S |
онај, који је иза чизме извуко, и који бијаше тамо бацио кад је у ћелију ушо.</p> <p>„Неће до |
ао.</p> <p>Дали су му тај манастир, кои бијаше скоро упропашћен.</p> <p>Он је доиста великим тр |
лофроком,.“</p> <p>У овом шлофроку, кои бијаше производ и свѣдок другога „десетолѣтија“, са пла |
<pb n="279" /> <p>Слава Станковићу, кои бијаше у овом случају и једном и другом сушти анђео хра |
же него рецепти доктора Фурјаковића кои бијаше вармеђски физикус.</p> <p>На скоро затим долазиш |
о то је био врат, што о.{S} Теофан нити бијаше што учинио, што небијаше просто учинити, нити шт |
такав и умрѣти!“</p> <p>Ова бура у души бијаше га јако уморила; сад осѣти тек, да је малаксао.{ |
ћелије.</p> <pb n="180" /> <p>Глава јој бијаше попустила, крв се мало умирила.</p> <p>Кад се пр |
/> <p>Кад изиђе на крај смѣси, која јој бијаше узмутила и главу и срдце, сване јој у глави, усе |
од свога заноса, поправи косу, која јој бијаше пала на лице, и повуче се к прозору од ћелије.</ |
Овим преда протођакону изправу, о којој бијаше говор.</p> <p>„А ви ћете сад на сва моја питања |
војима могла дати онај правац, који њој бијаше повољан.</p> <p>Шта више љубав њена напрѣма ново |
ге на коњи јуре оним истим путем, којим бијаше отишла куварица.</p> <p>За коњаницима трче она д |
м, од свѣта остављеним.</p> <p>Пред њим бијаше дошо глас, да је нѣки особењак, с којим се дружи |
па јуриш повратном линијом путем, коим бијаше у кујну дошао, а то ће рећи из кујне на поље, па |
и племенитодушно свога колегу, над коим бијаше очевидно горѣ осуда изречена.</p> <p>„Стратимиро |
ништа.“ </p> <p>Архимандрит се међутим бијаше већ на одговор приправио и рекне: „Ваше одлично |
пролѣће као наручено.</p> <p>Један дан бијаше архимандрит отишо у Митровицу и дође још за вида |
у шуми дрва за грађу.</p> <p>О. Теофан бијаше отишо у шуму да разгледа и избере стромове, који |
приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан бијаше разсанио.{S} Њега је све ово особито занимало.</ |
ени да за себе живе.</p> <p>О. Митрофан бијаше се слабо проминѣо за 10 година, како су се оном |
.{S} Теофан управитељ, и о.{S} Митрофан бијаше му десна рука.{S} Он се био научио настојатељу б |
изао и изплитао, дотлѣ се отац Митрофан бијаше у сигурност ставио.{S} Крв из носа цурила је јед |
до какве плећке.“</p> <p>Отац Митрофан бијаше здрав млад човѣк око 35 година.{S} Црна дуга кос |
<p>Да и сам патријарх на пријаву послао бијаше свога заступника у лицу једног од придворних виш |
је очекивао од свога говора.{S} Смислио бијаше све лѣпо и красно: како ће екселенцију задобити, |
обре људе, и напросим у ту сврху колико бијаше доста, и ево моје цркве гдѣ се сија ново измолов |
p>Видила је, да у његовом срдцу букнуло бијаше чуство, које је њу саживало.</p> <p>Познала је, |
ѣх, а други погледе ко то говори.{S} То бијаше порезник.</p> <p>„На тебе сам сасвим заборавио,“ |
лужио сѣкући хлеб и оно мало смока, што бијаше том приликом за се понео, да глад уталожи.</p> < |
нашим гостима.</p> <p>Обишавши све, што бијаше занимљиво у манастиру, понуди домаћин госте, да |
и уђе у собу, па метне на стол све, што бијаше собом донео.</p> <p>„Шта се ради на пољу“ запита |
рно.</p> <p>„Ја!“ одговори му онај, што бијаше куцнуо.</p> <p>По гласу позна о. намѣстник ђака |
уди из далеко земље долазили, и све што бијаше знатније и знаменитије, поодносили.</p> <p>Нѣки |
атријарху јави да је то учинио, као што бијаше то обичај у оно врѣме.</p> <p>Патријарх изјави, |
стварима мислило без обзира на ово што бијаше у старије врѣме рађено, наравно по потрѣбама ово |
трополитском двору служила пре него што бијаше у манастир у службу отишла, и тако је тамо дворс |
ѣдник суда незнађаше шта да ради, пошто бијаше могуће, да у исти пар стану топови са града Вара |
о.“ запита стари духовник, који такођер бијаше изишо из трапезарије, да види да није ватра.</p> |
кне архимандрит, кои <pb n="284" /> већ бијаше надпис прочитао. „То јошт лежи у Божијој руци.{S |
њим на његови коли иде; али се ова већ бијаше са госпођом Пуљиницом на своје каруце посадила, |
о као заклан дуго... дуго...{S} Дан већ бијаше ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га про |
ло митрополита.{S} Митрополит Станковић бијаше умро, а митрополију је администрирао бачки еписк |
на, и Ленка немогаше одржати рѣчи, коју бијаше дала архимандриту Партенију, да ће га на скоро п |
не на храст и ону тиквицу с вином, коју бијаше за тај ручак понео.</p> <p>О. Теофан хитио је да |
!“</p> <p>За тим оде у другу собу, коју бијаше за себе задржала, док је стара као вѣрни чувар с |
вај смѣх дигне о.{S} Теофан главу, коју бијаше на госпођино раме спустио; пак видећи црну браћу |
мужем на село у Банат.{S} Кућа, у коју бијаше пошла, била <pb n="137" /> је богата; муж за ког |
у двору патријарховом.</p> <p>Начелнику бијаше та музика очевидно врло угодна.{S} То је изгледа |
орио за цѣло то врѣме како се у почетку бијаше намѣстио.</p> <p>„Штета, што ниси отишо у глумце |
боја лица младачко румена.{S} Брада му бијаше поређа и зато излажаше на крају у танак шиљак.</ |
у је било мршаво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљиво зглађена, држање го |
ри на пут стављају.{S} Задаћа живота му бијаше густом маглом застрта; он почне сумњати, да ли ћ |
еније изручи вѣрно отцу Теофану, што му бијаше сестра поручила.</p> <pb n="245" /> <p>Тај одгов |
астојатељ је ћутао.</p> <p>У тај час му бијаше пукло међу очима, и он увиди, да је суд његов би |
жем, који о.{S} Теофан истина на обрану бијаше подигнуо у зрак, сложи читава поворка слика, гро |
ѣдок.{S} Преслушају се и остали, што их бијаше навео настојатељ, и сви приповѣде онако, као и о |
, јер бијаху мало заклоњена.{S} Кочијаш бијаше лѣпо обучен; каруце су биле нове, а коњи изгледа |
ма.{S} Одозго сунце грије, а одозго лед бије...{S} Имај пријатеља горѣ, па ће ти сијати сунце, |
да ће нас сунце грѣјати, одтуда нас лед бије?“</p> <pb n="83" /> <p>Друга братија покуње се, ка |
ти и мучи) буру покренути.{S} О. Теофан бијо је млад човѣк; он је постио по пропису манастирско |
ија,“ рекне јој ова.</p> <p>„Била шала, била истина,“ рекне тетка; „да виш мени се јежи кожа!“< |
у Банат.{S} Кућа, у коју бијаше пошла, била <pb n="137" /> је богата; муж за кога бијаше пошла |
вим познатим кућама, у које је одлазио, била је и обитељ Рајка Папратића.</p> <p>Рајко Папратић |
леду начина, коим се обходио у друштву, била су два мњења.</p> <p>Једни су говорили, да је подп |
кикоће подворница. „Ја сам из Земуна... била сам у Београду... па сад мислим поћи у Букарешт... |
рма.</p> <p>Но побѣда ова од год. 1730. била је илузорна.{S} Хијерархија је против ње радила.</ |
ла.{S} Немора нико ни знати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скувала у двору, |
p>Он оде у калуђере.</p> <p>Од тог доба била је Ленка осѣћај младости његове, пун милине и свѣж |
у и србски народ.{S} И сама смрт његова била је слѣдство једнога таковога жестокога дана.{S} У |
о.</p> <pb n="322" /> <p>Његова се туга била мало поублажила.</p> <p>Ова га је туга принуђавала |
о, штоно наши веле.</p> <p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко румена.{S} |
толико утиска у хришћане, да је свагда била црква дубком пуна.</p> <p>Сви су хвалили како дивн |
стезала, али је ишло: нарав је силнија била од сумње, и ђак изнесе празну чинију, кад по њу оп |
.“</p> <pb n="132" /> <p>Остала братија била су весела својим триумфом, који су налазили у том, |
туге и срдачних уздисаја.{S} Ова слика била је у дѣлу за србски прости народ бисер а за манаст |
ред умѣтника свога руфета; али је слика била доиста врло живо и сложена и изведена. <pb n="226" |
азвитак духовни.</p> <p>Његова политика била је чисто конзервативна.</p> <p>Овим је духом дисао |
ема боље.“</p> <p>И заиста или је Ленка била за кафу, или кафа за њену глад... фруштук је био в |
е се дакле помислити каква је то пљуска била, која је Амфилохијеву главу усрѣћила, кад су се Ми |
завода.</p> <p>„А гимназија Карловачка била, је за Стратимировића једна од најбољих у царевини |
крив у правом смислу рѣчи, али је ћушка била доле његових руку, <pb n="19" /> те му ипак у мозг |
то љубила, и на највеће жртве приправна била.</p> <p>У колико су дакле тѣлесне дражи њезине у с |
а достојанствено. „Друга су оно времена била.{S} Нисам се усудила ни проговорити кад је он био |
архимандрита, ком је пантомима упућена била.</p> <p>Овај се чинио сасвим невѣшт, као да се то |
енки одредише, показивала је, да је она била обергошћа.{S} И оне су друге двѣ биле пријатне и л |
p>Он је умро у тој илузији!{S} Је л’ та била наравна ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Нѣки |
ој је највише шкодити морала.{S} Рѣч та била је нож са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣме живо |
м.</p> <p>„Друга љубав... друга невѣста била би за мене гадна издаја... злочинство!</p> <p>„Сам |
вори му:</p> <p>„Тошо!{S} Твоја су уста била увѣк нѣма... али је моја душа право у твојим очима |
архимандрита, којему је митра више пута била нуђена, и ког је србски народ с особитим пијететом |
дунавском сокаку чути, у ком му је кућа била.</p> <p>„Ви се смијете господине“ рекне калуђер,„а |
се).{S} Говорило се, да му је та калафа била оно, што је садашњим банкијерима вертхајмова каса. |
ти и ова отискивати.</p> <p>Но куварица била је већ на крај прњавора, врата попусте, а отац Амф |
, жива живцата, лѣпша него што је никад била, док су се у Новом Саду виђали.</p> <p>О. Теофан у |
тране“ одговори стара; „ја нисам до сад била ни у једном манастиру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па |
учка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кранц“ је била гостионица у Н. Саду, чини нам се иста, која и дан |
лестнија него икада прије.{S} Мршава је била као да залогаја хране недобија.{S} Ружице на образ |
ама доста трунити такова сила, каква је била онда католичка црквена управа, пак је нарочито на |
ране и лѣпе, то је познато.{S} Таква је била и у нашем манастиру.</p> <p>Вечера је била издана, |
рије оду гости у цркву.</p> <p>Црква је била ново молована од Аврамовића.{S} Аврамовићеве боје |
е да кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је била по што по то уклонити Мушицког са епископске столи |
не лѣпе прилоге послала.</p> <p>Онда је била болестна.{S} Касније буде о.{S} Теофан у други ман |
ђању пресуде братског збора: пресуда је била донесена од самих тужитеља, дакле неумѣстна, то је |
смѣхом развлачила.</p> <p>Но госпођа је била баш тај дан у оном расположењу, које напрема свим |
ал Де Прерадовић у госте.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣд је дуго трајао, али то није осујети |
час појави се обучена.</p> <p>Ленка је била у спаваћим хаљинама скоро подпуно обучена.{S} Уста |
ѣдњи састанак на земљи.</p> <p>Ленка је била очевидно болестнија него икада прије.{S} Мршава је |
живота, сјаја и сласти.</p> <p>Ленка је била заћутала, и чекала је одговор пријатеља.{S} Ко ће |
дѣ дубоко у зиму остане.</p> <p>Зима је била лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери ради ра |
шта.“</p> <pb n="224" /> <p>А истина је била, да се игуман поносио, да има таково познанство и |
оди.{S} Пише ми твоја сестра.{S} Она је била дуго болестна; опасно болестна; но сад је изван оп |
о глава јој клоне натраг.</p> <p>Она је била.... мртва.</p> <p>О. Теофану учини се, да му се уг |
ове шаке с њом сукобиле.</p> <p>Лупа је била истина мања него да је длан о длан ударио: али је |
а и у нашем манастиру.</p> <p>Вечера је била издана, с тога је само мала ватрица на огњишту гор |
је истина; није имала темеља, дакле је била неправедна, и то је истина; али ја сам био калуђер |
а бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била милија од цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу имала |
ми срдце пресѣцало.</p> <p>„Душа ми је била спокојна, а то спокојство основа је мирног живота. |
м путем сатисфакцију тражити, ако ми је била воља.{S} Ту сам сагрѣшио против старѣшинства.{S} Ј |
е против ње радила.</p> <p>Влада јој је била на руци.</p> <p>Одтуда је слѣдовао жесток сукоб из |
него што можда и сам мишљаше.{S} Ово је била само нова храна за бујеће чувство у њеним нѣдрима. |
и ти пијто просте“.</quote> <p>А ово је била Хранисављева најновија пѣсма митрополиту Стратимир |
ада многа лѣта с бандом?“</p> <p>Ово је била Србкиња.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и без бан |
к у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово је била његова изрична наредба.</p> <p>„А Станковић сѣдне |
и обѣсили... неће ни вас.“</p> <p>То је била пуна истина, што је господин адвокат реко, њему ни |
остала за њим у горем стању него што је била.</p> <p>Резиденција је послѣ њега прѣтила да ће се |
банкама!“</p> <p>Ово рекне, па пошто је била међутим стол застрла, и посуђе и шоље на њега метн |
разпламти: она се разболи, и болест је била опасна.</p> <p>Трајало је дуго времена, и Ленка не |
забрави се изнутра.</p> <p>Глава му је била сва забуњена.{S} Познавао је пакостна срца својих |
ца одкриваше лѣпој жени јасно, да му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што можда |
е будан по постељи превртао, увѣк му је била пред очима.</p> <p>Ко је?{S} Шта је та прекрасна ж |
.{S} Пило се врло добром вољом.{S} Није била трапеза ни без шампањске батерије.</p> <p>Окружни |
рука почива на рамену.{S} Сад већ није била шала.</p> <p>„Ко је то?“ повикне. „Ленка пали свѣћ |
десно подѣловати.</p> <p>Слава је дакле била права слава.</p> <p>Кад су се гости разишли запита |
шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој одмах плату издати, па ће тако исто кри |
пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп, сун |
ило није.</p> <p>„Она се удала послѣ, и била је срѣћна у срѣћној својој породици.</p> <p>„Ја са |
селу тражити!“</p> <p>Ова хука и бука и била је прави узрок, за што је настојатељ послѣ о.{S} Т |
Е, нисмо ми научене на дукате.{S} Ја би била задовољна и са банкама!“</p> <p>Ово рекне, па пошт |
“</p> <p>„Шта?{S} Изгубити процес То би била штета за манастир.“</p> <p>Архимандрит се стане ми |
е одлазио.{S} Случајно је у тој обитељи била млада лѣпа умиљата госпођица.</p> <p>Ова се јошт с |
ам ја много пута <pb n="187" /> знаш ни била с њиме.{S} Једаред дваред десило се да сам га нашл |
говори нећака озбиљно.</p> <p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд дола |
ѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти!“ И опе |
њим поносила.</p> <p>Послѣ оне болести била је увѣк слабога здравља.</p> <p>Кожа на образу бил |
ог „катадневног јутрења и вечерња,“ пак била његова „чреда“ или небила.{S} Шта више, у старости |
.</p> <p>„Право је имао Тоша.{S} Ја сам била на хрђавом путу.</p> <p>„Чудо, шта узаврѣла крв уч |
у Елисијуму</title>.{S} Та и ја кад сам била мала читала сам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣд |
о зеницу у оку.{S} Сва су бурад с пићем била запечаћена, и нигда се није продавало и истакало, |
ебрне кашике и ножеве манастирске собом била понела.{S} Ја несмѣм допустити, да се манастирско |
н игумна и собе за госте.{S} У сѣверном била је славно позната трапезарија, коју ћемо такођер о |
сасвим прегриза.</p> <p>Но при свем том била је безбрижна, ведра и весела.</p> <p>Брат је у сес |
ило у Бечкереку.{S} А нити је што друго била у Земуну, нити ће да буде у Букарешту.{S} Него хај |
ви спавала: — Боме сам се ја синоћ јако била поплашила.“</p> <pb n="182" /> <p>„Како је било, д |
је.</p> <p>И доиста је стара тетка тако била обчињена пријатности и разговором господина архима |
на столу, јер га је куварица јуче тамо била оставила, имајући више поуздања у своје ноге и прњ |
свирати.</p> <p>Сви се прену: очевидно била је банда „иберашунг“ за све.</p> <p>Нарочито се ст |
се пробуди, наравно да јој је прва мисо била оно, што јој се синоћ догодило.</p> <p>„Право је и |
ка ћемо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам јучер била код госпође Пуљинице.{S} То ми је једино познанств |
>„Зар нисте видили, да је сва приповѣст била само хунцутарија,“ рекне јој ова.</p> <p>„Била шал |
Може сваки лако знати, каква је ова ноћ била за о.{S} Теофана.</p> <p>Свака црта призора, у ком |
слабога здравља.</p> <p>Кожа на образу била јој је скоро прозрачна; очи јој горѣше као жива же |
га је Ленка за Теофана и његову ћелију била питала.</p> <p>Одмах се сви, кои небијаху изван ма |
на свои коли.{S} Она није у том предѣлу била позната.</p> <p>„Куда води управо овај пут?“ запит |
диже и проговори кроз сузе:{S} Лака му била земљица: а Србљи га неће никада заборавити.“</p> < |
повима држао је више пута слова; ова су била мајсторски написана, али говор је био далеко од ум |
ом о предња врата своје ћелије, која су била отворена.{S} У чизми од те ноге имађаше онај турск |
о, што су о балу казали.{S} Тужба је ту била подпуно посвѣдочена.</p> <p>Трећи дан у јутру кад |
мо хунцутарија,“ рекне јој ова.</p> <p>„Била шала, била истина,“ рекне тетка; „да виш мени се ј |
да су архиве напоменутих јурисдикција, биле пуне његових алегата, а у ствари је било као што м |
а била обергошћа.{S} И оне су друге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше највећма украшена |
и сам често служио, и његове су службе биле увѣк за утисак приређене.</p> <p>„Споменућу само њ |
инске рѣчи чује, које су му сасвим нове биле, те није ни оно разумѣо, што би иначе мого по грам |
цу... чини ми се, да неби ни двѣ шољице биле сувише.“</p> <pb n="184" /> <p>„Па томе је лако по |
ја, кад чује, да су женске у мојој соби биле!{S} Шта ће на то рећи његова екселенција!</p> <p>Њ |
леко од умѣтности.{S} Најмилији послови биле су му политичке ствари.{S} Није осѣћао ни старости |
> <p>Видило му се на лицу, да су ствари биле врло озбиљне, које му је умирући казивао.</p> <p>О |
емине на сушици.{S} Послѣдње су му рѣчи биле: </p> <p>„Теофане, нека ти бог плати!“</p> <pb n=" |
чима појаве се сузе, али су то очевидно биле сузе радости.</p> <p>„Дођи Тодоре!“ позове га к се |
су ради своје парнице прѣд конзисторију биле дошле, да га информирају.{S} Ове су брже изишле на |
емогући рѣчи проговорити.{S} Прси су му биле пуне осѣћања, кога дотлѣ није познавао.{S} Ново му |
а крају у танак шиљак.</p> <p>Очи су му биле јасне, чисто округле, израз погледа тврд, устне та |
з сребра и злата навезених.{S} Ројте су биле златне, дугачке и врло честе.{S} А унаоколо је био |
} Кочијаш бијаше лѣпо обучен; каруце су биле нове, а коњи изгледаше, као да су из ергеле грофа |
на.</p> <p>Свака црта призора, у ком су биле главне особе он и Ленка, прелазила му је по више п |
его како је суђено.</head> <p>Управо су биле спремиле ствари и за пут приредиле све, и сѣле у т |
је и било.“</p> <p>„Па до које сте доба били заједно“ Кад сте се разишли?“</p> <p>„Е ко ће то з |
уцне извадивши лулу из уста. „Ових дана били смо све у манастири и близу њих, па нисам смѣо псо |
бијаше заборавио, шта су против Теофана били у тужби навели.</p> <p>„То сте сами писали, те ваљ |
е, мајко,“ рекне јој он. „Ви сте истина били и млада и лѣпа; али сад имате ево поодрастла сина, |
само мумлао, али су тонови тога мумлања били сасвим други него обично.</p> <p>Послѣ двѣ недѣље |
што су ту пунктови будимске инштрукције били примљени.</p> <p>У тим се пунктовима искало:</p> < |
јачевића.</p> <p>Код капије манастирске били су сви калуђери изкупљени, па су нѣшто занимљиво г |
арој госпођи и запита ју:</p> <p>„Јесте били кад год у овим странама?“</p> <p>„Никада до сада,“ |
у, па ћете бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, ј |
ли су сматрали манастир за своју кућу и били су му и привржени.{S} Касније се овај тѣсни одноша |
, јест, неби нико ни рѣчи реко; људи би били задовољни, што се добра у реду држе, што се капита |
толико каматама добили.{S} Они који би били давали неби ни осѣтили, а црква и народ имали би г |
емо исто тако велику слику, на којој би били представљени сви србски краљеви лозе Немањине у пу |
} Ту би се учили сви калуђери, кои неби били одређени на особиту коју грану умног дѣлања.{S} А |
же вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу су ови часови били часови чистог духовног уживања, каквог до сада ниј |
је и филозофију.{S} Али они најпростији били су најбољи црквењаци.{S} Тако онај горѣ споменути |
било само онда, кад би сви настојатељи били као отац Теофан; али од те наше господе има више њ |
је одлучио истину говорити. „Сви смо ми били једнаки.... један ко други... као права браћа.{S} |
бати, него да је предам суду, јер су ми били јавили, да је нѣке сребрне кашике и ножеве манасти |
да ју угуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу најлѣпши и најмилији.</p> <p>Стара тетка и б |
да су му сваку молбу изпунити приправни били.</p> <p>Наравно да се и он трудио њихове жеље пого |
ји су за свој позив школски приправљени били.</p> <p>„А осим тога завео је Стратимировић уз бог |
, а овим би начином трошкови много мањи били, него да се семинарија гради и издржава напосе у К |
гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у качари, или ракиџијници, или у соби, то је њему |
ту <pb n="269" /> у Пешти.{S} Опугнанти били су професор римског права на универзитету и један |
езнике.{S} Сви дакле либерални елементи били би уз њега.“ Овдѣ мало застане архимандрит, а о.{S |
обичних гледалаца.</p> <p>И наши гости били су врло очарани.</p> <p>При цѣливању свете иконе м |
ога духа бавили, и примѣр нравствености били.{S} Корист цркве и дужност народа изискују, да се |
не.</p> <pb n="286" /> <p>Многи болници били су за ту црквену славу доведени.</p> <p>Мѣсечина ј |
Господин нам је само реко, да смо мало били весели.{S} Па тако је и било.“</p> <p>„Па до које |
како би то код срѣћнијих народа одавно били учинили.</p> <p>Настојатељи су само у том јако сгр |
он то чини пред другим свѣтом, па ма то били и сами његови присни пријатељи, е онда се то несмѣ |
оћи заузет побожницима, кои су нарочито били дошли да им он молитву очита и утѣху пружи.</p> <p |
милији.</p> <p>Стара тетка и брат Тодор били су кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да |
вијати а другом други.</p> <p>Ови су му били намазани, па су на крајеви изгледали као увоштен ч |
о у дољњу цркву да служи.{S} Коњи су му били управо као царски.{S} Хамови су били сребром облож |
или су могли више поднети: доста да су били доста чили, кад други од ноћнога труда попадаше.</ |
руге.{S} Посао им је ишо од руке, па су били весели сви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу бр |
рио на своје калуђере у оно доба кад су били остављени да за себе живе.</p> <p>О. Митрофан бија |
му били управо као царски.{S} Хамови су били сребром обложени и црвеном свилом превучени.{S} Ко |
манастира; а у старије доба начинили су били ту малу Свету Гору. –</p> <p>Рил је бугарски најсл |
и крстонсац својим спроводом.{S} Они су били већ и онако стари знанци.</p> <p>Одведу госте у цр |
тако хоће.</p> <p>„Из манастира, кои су били слабији, ишли су калуђери по народу просити, и нар |
врѣме показали су се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири с |
лико, ал су се изранили.{S} Калуђери су били прости људи, али су сматрали манастир за своју кућ |
ја?{S} Та овдѣ је лѣпо!“</p> <p>Ово су били први знаци здравијег чуства, први гласови човѣчјег |
ном загрљају.</p> <p>Ово двоје, како су били заузети својим блаженим чуством, нису ни примѣтили |
калуђери с празним рукама.</p> <p>Нису били срѣћни у лову.</p> <p>Кошута им умаче.</p> <p>Грде |
И онако изгледа та сцена, као да су ту били пијани солдати, а не смирени изпостници.{S} Нека с |
.</p> <p>Призовите ове људе, који су ту били — ево им имена“ — ту преда настојатељ нѣки списак |
Н. Саду.</p> <p>Ми смо више пута употрѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли наши читаоци зн |
ре, остане у постељи.</p> <p>Код ње су „били и опет њени најмилији, <pb n="319" /> брат и тетка |
постане митрополитом, па му је свашта, било угодно, што је на то циљало.{S} За то благо запита |
има у Митровици.{S} Собарица собарица, било у Митровици било у Бечкереку.{S} А нити је што дру |
ав драги камен набаве.</p> <p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, н |
/p> <p>У соби, гдѣ су се гости примали, било је много фотографских слика на зиду и мужких и жен |
{S} Но добро, што није Видаковић жив... било би ми заиста непријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има |
ства дотичној према странци изјавити... било је дакле „многолѣтствије“ и куцање особито живо; а |
сваком манастиру много више него данас; било је обитељи, у коима си видио 10—12 црноризаца.</p> |
тајала и дивила се по читаве сатове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука Бранковића и похвале Ми |
и.{S} Али сад га лоша срѣћа послужи.{S} Било је мало доцније у вече. „Ја сам гладан као курјак, |
па му се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ било и такових, који не могу много да поднесу?“</p> <p> |
це пригрѣјало: и тако јо пред „кранцом“ било најзгодније за сунчање.</p> <p>О. Теофана пође пос |
Патријарху је ово очевидно годило.{S} А било је и истина; јер је патријарх Јосиф заиста, што ка |
>„Међу нашим свештеницима ондашњег доба било је мало тако званих филозофа, кои бијаху свршили п |
за регенерацију манастира и калуђерства било као за усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Овдѣ ућути арх |
ра се викати с другима, па како било да било!</p> <p>Удари се и „<foreign xml:lang="cu">во всја |
сте ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта, да се није бѣгством уклонио.{S} Кажите је |
>Млога лѣпа лица код одрастлих дѣвојака било је видити, која су уздизале свилене мараме око вра |
о се ту није саблазнио.{S} Није то нама било ништа ново... то се у нас врло често догађа, само |
м, ви морате слушати, слѣпо слушати, па било вам право или небило.{S} Сад одлазите... па тубите |
ри само ти, што се питаш.“</p> <p>„Е па било нас је свакојаких.{S} Једни су попадали код астала |
ко ће то знати, ми немамо сатова.{S} Та било је, да рекнем... није било једнако... једни су оти |
м тактом на крај.{S} Да није тога такта било, како је Лукијан био <pb n="256" /> силовита и наг |
да су је натраг довели, неби јој ништа било, пошто би се показало, да су ствари ту.“</p> <p>„А |
асније познао, да је било боље, што тог било није.</p> <p>„Она се удала послѣ, и била је срѣћна |
м се управа овако остави, како је досад било.“</p> <p>„Лѣпо ће ти се захвалити господа архиманд |
> <p>„Друго начело његове црквене владе било је развијање цркве и црквеног живота.{S} Одтуда ус |
гу улицама.</p> <p>На кратко, веселѣ је било неизказано: забава неописано угодна.</p> <p>Али им |
засадио, примио се чудесно.{S} Једва је било наћи чокота, ком је куњао и о ком се сумњало да ће |
гих особа у манастирске ствари, тога је било од увѣк: увѣк је власт у фундације завиривала, и о |
p> <p>„Она вели да ће се заклети, да је било тако“, рекне архимандрит.</p> <p>„И ми ћемо се зак |
је пукло; али сам касније познао, да је било боље, што тог било није.</p> <p>„Она се удала посл |
ица с врата скинула.</p> <p>Скандала је било, кад су калуђери по прњавору и селу трчали и њихов |
х се здравица тицала.</p> <p>Многима је било наздрављено; нѣкима бијаше то добро дошло, да могу |
а сасвим преокрене.</p> <p>„Калуђера је било у сваком манастиру много више него данас; било је |
оби и стане у мислима понављати, шта је било.{S} У један мах застане, <pb n="35" /> скрсти руке |
сти на овом мѣсту запитати:{S} А шта је било са господином администратором, главним парничаром |
је да га потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се није могло на пољ |
у: као калуђер погрѣшио сам.{S} Моје је било послушати, па онда правду тражити.{S} Ја сам нехот |
светом водицом неумије.</p> <p>Ленки је било и самој мило, а нарочито, што јој је тетка тако оч |
нађем у манастиру гроб свему, што ми је било најмилије, што ме је држало, дизало, крѣпило, узви |
иле пуне његових алегата, а у ствари је било као што мало час рекосмо: то је наравно, да је тај |
м трудом и трошком.“</p> <p>У ствари је било ово.</p> <p>Игуман Ананије нити је био велика рода |
<p>Е, сад другче било није.{S} Нити је било разлога да се одлази, ни да се позив домаћинов одр |
а и посади се крај ње.</p> <p>Старој је било врло угодно, што се возила са господином архимандр |
човѣк спрама тих коња.{S} Чисто нам је било мило, како си био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд |
небо славу хоће да увелича.{S} Небо је било чисто од најранијег јутра, и изтрајало је читав да |
њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много повољније.{S} Колико се трудила да заб |
ам себи и теби помоћи!“</p> <p>И ово је било крајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт један дан |
а се о.{S} Теофан уклони.</p> <p>Ово је било год. 1859.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
та је и како је било с ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је судија: ја ћу сваку прес |
је непусти?“</p> <p>Ко се сѣћа, како је било, тај ће увидити, да је ово питање настојатеља мора |
тац Митрофан и отац Амфилохије, како је било.{S} Њима се може највише вѣровати.“</p> <p>О.Митро |
рекнемо па ипак ће сваки знати, како је било у тој малој собици, на којој су се само двапут на |
и.“</p> <p>„Па кад је он казао, како је било, казаћу и ја.{S} Ми смо у манастиру вечерали, па с |
реду кажеш!..{S} Крста је казо, како је било, а сад кажи и ти, па ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па |
мѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је било с ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је |
уведено како је сваки говорио и како је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто забраздили, и да ће |
лашила.“</p> <pb n="182" /> <p>„Како је било, добро је прошло!“ одговори нећака озбиљно.</p> <p |
а у живот није ступило.{S} Али тако је било... а што је било, то је сѣме, које можда није изтр |
адгод је почео о том говорити, тежко је било дочекати краја говору, пак и сада једва сврши.</p> |
добро ствар наредили?“</p> <p>„Дѣло је било славно!“ одговори овај.</p> <pb n="289" /> <p>„Али |
ан се мало подуже неогласи.{S} Писмо је било кратко, али га је дуго састављао.{S} Најпослѣ подп |
њега као да је кужан.</p> <p>Наравно је било, да је о.{S} Теофан осѣћао, као да нема никог на с |
ај сасвим равнодушно.</p> <p>Наравно је било, да је нови управитељ запитао: „Какав несрѣтник?“< |
тупило.{S} Али тако је било... а што је било, то је сѣме, које можда није изтрулило.{S} Јест.“ |
ге једна другој приближивале, ни што је било врло ризично за главу, која би се међу њима нашла |
апочети.{S} Да се то чинило, као што је било одређено, то би од год. 1790. до 1840. кроз 50. го |
ију, ако твоје пециво остане као што је било до данас.{S} Рехтс ум! марш!</p> <p>„Сутра у 9 сат |
/p> <p>Оне се непробуде рано.{S} Већ је било 8 сати, кад су очи отвориле.</p> <p>Обуку се.</p> |
каковим чинма занешен.{S} Кадкад му је било да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи г |
небијаше ни млад ни лѣп.{S} Лице му је било мало прошарано од богиња, које је у младости пребо |
са крстом на прсима.</p> <p>Лице му је било мршаво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда |
дру набавио, ћелије покрио.{S} То му је било велико уживање.{S} А то уживање кошта много новаца |
ложена и изведена. <pb n="226" /> Ту је било видити на једном плану без сваке першпективе обадв |
у ту дивоту заборавити.{S} Милије их је било слушати него славује кад се надпѣвају!“</p> <p>„У |
од њега?“</p> <p>Патријарху би правије било, да је то сам <pb n="349" /> калуђер у својој само |
стио, да у њу завири; кад је умро, није било у њој ништа видити.</p> <p>Ко је био код њега кад |
атова.{S} Та било је, да рекнем... није било једнако... једни су отишли око поноћи кући, а друг |
ило се да никада таквога торжества није било у том манастиру од како је св. тѣло у њега довезен |
едом.{S} Нѣшто је протепао, али га није било разумѣти.</p> <p>Старији ђак гледао је са ходника |
.</p> <p>„И ми ћемо се заклети, да није било тако!“ рекне Митрофан.</p> <p>„И то сто пута ћемо |
послѣ резоцуција своих.{S} Сабора није било кроз 50 скоро година.{S} Јест.{S} Митрополит Страт |
ако чинити, јер правог екселенције није било, избор митрополита, имао се за кратко врѣме обавит |
</p> <p>Но у врѣме наше приповѣтке није било митрополита.{S} Митрополит Станковић бијаше умро, |
рдце њојзи све већма отварало: али није било часа, кад му није прѣд очима стојао из међу њега и |
вао мирно одговор; на лицу његовом није било примѣтити ни сѣнке жеље какове, да јој одговор чуј |
пше; никад му <pb n="288" /> слово није било боље.{S} На више мѣста мало му није суза глас угуш |
мени био више од живота, али ми то није било познато.{S} Отац мој био је силовит, и ја сам држа |
изгубио.</p> <pb n="332" /> <p>То није било по вољи о.{S} Теофану.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“ |
: „Неговори што незнаш; непиши што није било!“</p> <p>Таман да завршимо, али зачусмо једнога чи |
рофан даље радио, то му управитељу није било познато.</p> <p>Али по свој прилици Митрофан је ос |
на изрезан. <pb n="147" /> На њему није било видити знака живота, осим што су му очи на ту једи |
а очи, као што су те ваше.</p> <p>„Није било смѣрнијег калуђера од њега.{S} Сви су га поштовали |
одговором обзирати.{S} Што му је прије било са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И |
астир драги камен.</p> <p>Није другчије било ни данас код нашег друштва.{S} Банатски гости, и м |
е као друге госте.“</p> <p>„Ту је дакле било саблазни? “...</p> <p>„Какве саблазни?..{S} Нико с |
баш био епископ Мушицки, којега је име било од дугог времена прѣко свега народу мило и сјајно. |
садржајем од табаке.</p> <p>Метанисање било је код патријарха већ одавно престало и зато се и |
> <p>Ленка није могла спавати; узбуђење било је велико.{S} Мислима и преметању нигдѣ краја.</p> |
днако рукама љубите?“</p> <p>Друштво се било међутим к овим двома приближило.{S} Ленка и њен пр |
о лако тамо бити.“</p> <p>Е, сад другче било није.{S} Нити је било разлога да се одлази, ни да |
истина је, да му је послѣ и много лакше било.{S} Браћа гости већ се бијаху подобро проредили.{S |
рили су своје расипање, ако га је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, поче |
а смо мало били весели.{S} Па тако је и било.“</p> <p>„Па до које сте доба били заједно“ Кад ст |
то тако весело и берићетно.</p> <p>Но и било је пролѣће као наручено.</p> <p>Један дан бијаше а |
све знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би било боље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-мар.{S} |
} А ако они нестану на тај пут, онда би било од мене лудо да подадирем ствар, која се може за м |
„То можемо устмено казати, а гриота би било труда то написати.{S} Јест.“</p> <p>Архимандрит за |
тому има врло много узрока.{S} Доста би било да само један кажемо... али нећемо казати ни тога, |
ударио, и да нисам утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва братија посвѣдочити.{S} И зато сам м |
честитам на тој побѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст би памет умотала; живио би |
д би ми било могуће; јер доиста боље би било, кад се неби мого ни опоменути онога, што сам овдѣ |
та су ти на мене наплели.{S} Најбоље би било, кад би ја како пре комисије дошо до двора, па екс |
бити још згодније.“</p> <p>„Та мени би било право,“ проговори стара. „Ја сам доиста са госпођо |
милине.</p> <pb n="202" /> <p>„Добро би било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час та |
га иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било протуприродно, дакле и немогућно и недозвољено.{S} |
господин. „Отац Теофан игуман?{S} То би било само онда, кад би сви настојатељи били као отац Те |
ати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и право: калуђери са сабљама и пушкама, и владике |
подина међу вама?“</p> <p>„Како га неби било.{S} Та он управо све нас и држи у друштву.{S} Што |
кроз она два манастира провели, да неби било право, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих то о |
стимо и ми њега код наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам неврати зајам!“</p> <p>„А долазили |
Писати му немогу... говорити о њим неби било сходно; и за то вас молим да му кажете, да ја исто |
пустили од нас тако брзо...{S} То неби било нимало лѣпо...{S} Шта би о нама мислила...{S} Оста |
могу мене дотле и утаманити, а то неби било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на админис |
{S} На ово јој пружи руку.</p> <p>„Неби било право, господине,“ примѣти Ленка. „Него како сте л |
ељ каноничких визита.{S} У архидијецези било је рѣдко проста сељанина наћи, кои је знао, како м |
ј обвези, који ју на себе узеше.{S} Али било па прошло.{S} Пожалиће, покудиће, а можда ће и осу |
живота оставио бих радо овдѣ, кад би ми било могуће; јер доиста боље би било, кад се неби мого |
>Једни мисле, да није ту никад ништа ни било.</p> <p>Други говоре, да су учени људи из далеко з |
{S} Собарица собарица, било у Митровици било у Бечкереку.{S} А нити је што друго била у Земуну, |
5" /> а вино је добро... друштво је пак било удесно, па онда се ради.{S} Је л’ тако Крсто?“ зап |
изгледа.{S} Може бити да је тому узрок било то, што је држао, да ће му аукторитет бити у толик |
да код манастира.{S} Лако да је тај дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се да никад |
о.{S} Теофан к столу, на ком је јестиво било стављено, и сѣдне, да се мало подкрѣпи.</p> <p>Там |
и пробуши дно, <pb n="62" /> гдѣ је ово било најтање.{S} Шљивовица шикне прамом, и ови напуне ч |
рофан је био чврст дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Није дакле ни мало чудо, што су му с |
а, и др.</p> <p>„Треће је начело његово било, такт у свему.</p> <pb n="255" /> <p>„О њему су го |
пѣва, мора се викати с другима, па како било да било!</p> <p>Удари се и „<foreign xml:lang="cu" |
а.{S} Већ је и његовом чуству то некако било противно; а осим тога пецнула га и мисо, шта ће на |
а нема дефицита.{S} Није онда тако лако било дуг <pb n="260" /> на манастир наваљати.{S} Са сув |
чином кои пуну сумњу рађа да није онако било.{S} Оче аминистраторе... добро се промислите, шта |
која ме буде казнила.{S} Али није тако било опасно, нити је на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта |
иде ту необичну славу, премда није мало било ни мале дѣце на прсима матере.</p> <p>Млога лѣпа л |
овода.</p> <p>„Одтуда му је прво начело било: дисциплина најстрожија.</p> <p>„Друго начело њего |
ду.{S} Јест.“</p> <p>„Мени би врло мило било, да се свѣдоцима покаже, да она пијанка у овом ман |
ивало, да, би архимандриту особито мило било, да гошћа у манастиру остане.</p> <p>Ленка је осѣћ |
<p>Може бити, да је патријарху и угодно било, да се о.{S} Теофан уклони.</p> <p>Ово је било год |
т могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу какве наше корпорације (заведе |
о, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се закалуђери?</p> <p>„Митрополит му одговори |
је нема часа најпре разабрати, је л’ то било хотимице или нехотице, него да ће он њега оним ват |
запита о.{S} Теофана даље: „А шта је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћу с |
несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то било!“</p> <p>„Ето видите, докле то иде“, проговори вла |
ошта много мање новаца.{S} Па што би то било њему противно?{S} Сваком своје.{S} Он покрива кућу |
посѣћи и израдити.</p> <p>Подне је већ било превалило.{S} О. Митрофан уморен од многога хода с |
руке узети... то неће бити, јер је већ било.{S} Јест.“</p> <p>На то приступи к свом ковчегу, к |
самоћи измислио и намѣстио.{S} Неби му било право, да се свѣтовни људи, мирјани, тим стварима |
ојатеља хвалили... али незнамо је ли му било по вољи оно, што су о балу казали.{S} Тужба је ту |
или ракиџијници, или у соби, то је њему било све једно.</p> <p>Незнамо хоће ли што важити у очи |
е и мене!“</p> <p>Како је о.{S} Теофану било у души, док је Ленка ове рѣчи говорила, може сваки |
„А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало. „То ми се недопада.{S} У манастиру пуно |
узрока, који нам је казао.{S} Али је ту било и другога приузрока, на који ни он сам није више н |
д метаниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту било саблазни, високопречестњејши господине; пили смо, |
ће грцати, кад га стану кусати, срам их било.“</p> <p>„Баш за то ниси имала доћи.{S} За плату с |
<head>I.{S} Бал у манастиру.</head> <p>Било је зимње вече у фебруару 1842. г.</p> <p>Дебео сне |
прекрстивши смѣрно руке на прси.</p> <p>Било је очевидно, да га је патријарх примио пријатељски |
и духа бијаше оно, што зид бобу.</p> <p>Било је часова, у коима није ни чула, шта, јој пратиоц |
чинити радост, кад му све каже:</p> <p>„Било је у таким приликама и више паметних и изкусних љу |
</p> <p>„А како сте се држали?“</p> <p>„Било нас је свакојаких.{S} Та ваљда вам је Крста казао. |
који не могу много да поднесу?“</p> <p>„Било их је боме и под асталом,“ одговори свѣдок мало см |
ану сасвим спариле, као оно што спарава биље мраз или превелика препека.</p> <p>Он је нишо као |
тљивији и од саме мимозе (најосѣтљивија биљка).</p> <p>Кад је о.{S} Теофан ову епизоду свршио, |
пред вама, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} |
имао, да га против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} К |
/> је богата; муж за кога бијаше пошла, био је добар радин, али небијаше у стању срдце своје же |
пијететом славио, и младог митрополита, био је врло деликатне нарави.</p> <p>„Доситије Обрадови |
а, 1837 дође на архиепископску столицу, био је <pb n="268" /> врло честит човѣк, добра срдца, в |
е његово ни наше, па што га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему с |
исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжи |
ља на народним политичним мејданима.{S} Био је осрѣдан, сувоњав, ситан; у лицу црнпураст.{S} Оч |
астир Бе—, но нећу вам казати имена.{S} Био је са настојатељем и братством врло добро познат, р |
едао сам управу придворној комисији.{S} Био сам у њој двѣ године.{S} При полазку оставио сам хр |
бѣд.{S} Он и Варнава ручали су сами.{S} Био је пост, и Варнава је јео пасуља.{S} А епископу лѣч |
од славуја а дар за појање изврстан.{S} Био је родом из Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох |
г, а при том је свршио и философију.{S} Био је дакле углађенији него многи онога времена.</p> < |
времена митрополисања Стратимировићева био је у Петроварадину генерал-командирендер славонске |
атон из Каменице. „Прототип калуђерства био је твој духовни отац игуман Иринеј...“</p> <p>„Бог |
приход бар онакав остане, какав је онда био.“</p> <p>Протођакон узме хартије и стане их сам пре |
} Чешћи углед оваквог умѣтног производа био би подобан на естетичко развијање у народу чудесно |
.{S} Новина, кои је онда знаменита сила био, стојао је у врло пријатељском одношају, а тако ист |
добио је дубок поздрав од овога, па ма био и сам фурунџија, јер и код нас се знало за „милост |
b n="232" /> <p>Према своим старѣшинама био је подпуно покорни млађи.{S} Тако приповѣдају, да ј |
обе владику, који је у оваковим стварма био осѣтљивији и од саме мимозе (најосѣтљивија биљка).< |
Гавро, шта је то с тобом?{S} Ових дана био си сасвим други човѣк спрама тих коња.{S} Чисто нам |
и на Митрофана.</p> <p>Овај није истина био крив у правом смислу рѣчи, али је ћушка била доле њ |
охотом смѣјати.</p> <p>Међу тим је кона био до ћошка католичке цркве отишо, те тако му реплика |
е чинити.</p> <pb n="95" /> <p>И доиста био је настојатељ у правој неприлици.</p> <p>Најпослѣ н |
p> <p>„Државнички такт много му је пута био од велике корасти.</p> <p>„Стари ковиљски архимандр |
је човѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој одм |
ја нарочито посрѣдовањем Тоше Павловића био му је искрено наклоњен.</p> <p>„Уз народне Новине и |
ије већ дане митрополита Стратимировића био је он архиђаконом у двору у Карловци.</p> <p>Био је |
ости примити!“</p> <p>Владика Хранислав био је пѣсник.{S} Он се у своје млађе врѣме надтицао са |
ѣснички.</p> <p>Владика дакле Хранислав био је доиста пѣсничка природа.{S} Може се мислити, как |
међу очима, и он увиди, да је суд његов био самовоља, пресуда <pb n="96" /> самовластност, а за |
ло ми је ћелије покрити, јер им је кров био у врло лошем стању.</p> <p>Одмах 1841 дадем грађу у |
хватити, да је тај човѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломити.</p> <p>Глас, којим је он из |
ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога протосинђелом толико година.</p> <p>Може с |
ки протођако-Варнава.</p> <p>Варнава је био мирски ђакон, па је у калуђере отишао, кад му је су |
епископом Платоном.</p> <p>Код овога је био придворним калуђером Исидор Коларовић.{S} Служио га |
о, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био приправан бацити све, што имађаше у рукама, и ретир |
много млађи изгледао.</p> <p>Узраста је био повисока; а чинио се још вишим, што није имао велик |
а на нашу материју.</p> <p>Хранислав је био као архимандрит настојатељ у манастиру Раковцу.{S} |
у у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сјајан и обилан.{S} Вино хвалише мужки као изредно. |
лѣпоме полу.</p> <p>Приповѣдају, кад је био протођакон код митрополита Стратимировића, да су му |
ремѣстили у тај манастир.</p> <p>Сад је био о.{S} Теофан управитељ, и о.{S} Митрофан бијаше му |
д посланичке капеле.</p> <p>„Мушицки је био врло отворен карактер, па тако није ни ове своје са |
су му подебеле као набрекле.{S} Али је био обучен чисто и скупоцѣно, <pb n="222" /> као да је |
ђима није га јако мучила.</p> <p>Али је био за својим стварима усталац, као рѣдко ко, и знао се |
ј <pb n="189" /> покојни супруг нити је био племић ни господин.. он је био добар ваљан сеоски т |
било ово.</p> <p>Игуман Ананије нити је био велика рода ни науке.{S} Он је својим трудом и прив |
на себе позорност гледаоца.{S} Овај је био необично дугачак, и изилазио је у тако танак шиљак, |
теља питајућим погледом.</p> <p>Овај је био прост човѣк, али чистога разума, и узвишеност мисли |
како сложи.</p> <pb n="12" /> <p>Ђак је био јаче грађе, те издржи до поноћи.</p> <p>Но истина ј |
његових уста изиђе.</p> <p>Четвртак је био, кад се о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за ауд |
е ту на своим узицама.</p> <p>Ходник је био сав од дрвета, широк, и скопчавао је јужни дѣо згра |
не са митрополитом.</p> <p>„Говорник је био изредан.{S} Говорио је у цркви и на државном сабору |
фу, или кафа за њену глад... фруштук је био врло угодан.</p> <p>„Сад хајде да се полагано спрем |
а је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп, сунце пригрѣјало: и тако јо пред „кранцом“ бил |
Нови Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан је био прекрасан, и Ленка је управо уживала возећи се кроз |
више ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, који се допасти мого.</p> <p>Међу његови |
ве једна напрема другој.{S} Митрофан је био чврст дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Није |
. .{S} 8.250 фор</l> <l>б) дозвољен је био прирез на сваку кућу нашег народа по 3 кр, а то би |
дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њих изишо, и дочека их љубезно.</p> <p>Видило |
е могло бити сувишка колико хоће, он је био задовољан, кад се у рачуну показало, да има макар 2 |
нити је био племић ни господин.. он је био добар ваљан сеоски трговац у Банату, и више ништа.“ |
тога имао је богата изкуства.{S} Он је био епископом у Будиму од 1829 г. у Н. Саду од 1833.</p |
ишао, кад му је супруга умрла.{S} Он је био човѣк по нарави благ, а при том је свршио и философ |
, које му се учине основанима.{S} Он је био човѣк добра срца, па није имао воље икоме што на жа |
, добије запалу плућа, и умре.{S} Он је био бритка србска сабља на народним политичним мејданим |
су се оном приликом разстали.{S} Он је био јошт онај лѣпи црни калуђер с поља а онај раскалашн |
вѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био професором на нашој гимназији.{S} Као да га гледим. |
ег језика.</p> <p>О. Амфилохије — он је био тај нуждник — опорави се добрано; сасвим се немогаш |
у многога старијег Србина.</p> <p>Он је био чудновата слика.</p> <p>У науци и владању био је бе |
Хранислав у својој нарави.</p> <p>Он је био прѣко мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ прелази |
аљало те послове обављати.</p> <p>Он је био епископ у Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од г. |
с нѣколико црта насликамо.</p> <p>Он је био од већих људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаш |
а сад неоцѣниво уваживам.</p> <p>„Он је био мој анђео хранитељ.“</p> <p>Сад јој се опет појави |
еније издање тога у малом.{S} Гедеон је био епископом у Н. Саду од 1807—1831.</p> <p>„Архимандр |
њихови свѣдоци преслушају, а разумѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постарао.</p |
вори мајор и оде из собе.</p> <p>Ово је био пензионирани мајор Јосим Матић, бивши градоначелник |
послѣдњи умотани предмет.</p> <p>Ово је био ручник за епископску штаку од бѣле свиле богато наб |
у Приши, и пружи му руку.</p> <p>Ово је био старији господин, кои је све <pb n="210" /> гледао |
е било у њој ништа видити.</p> <p>Ко је био код њега кад је умирао? незнамо; како је садржаја к |
.. па је и послѣдњи бал описао, како је био...{S} Може се мислити, да се чуварном владици кожа |
дугачке и врло честе.{S} А унаоколо је био везом и изведен надпис:</p> <p>„Господину епископу |
којног Видаковића.</p> <p>„Богме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био профе |
ђувегију, и она га је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p |
орио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није нѣшто од њега право.</p> <p>„ |
мого читаву зиму приповѣдати.{S} То је био изванредан човѣк.{S} Није ми баш много добра учинио |
сѣдио, па стане само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђаци прис |
жите, шта није учинио.“</p> <p>Но то је био врат, што о.{S} Теофан нити бијаше што учинио, што |
на одговор слободно, уђе.</p> <p>То је био архимандрит, с којим се бијаше Ленка синоћ познала. |
глађена, држање господско.</p> <p>То је био настојатељ манастира, архимандрит Партеније.</p> <p |
се ова врата, отварају.“</p> <p>„То је био дух архимандрит,“ примѣти Ленка раскалашно весела.< |
а у велико побијала.</p> <p>Нарочито је био особењак према лѣпоме полу.</p> <p>Приповѣдају, кад |
Та ти си усѣо на коња већег него што је био шарац Краљевића Марка.{S} Чувај се да те не збаци у |
се конзисторијална сврши.{S} Епископ је био болешљив па зато није никога задржао на обѣд.{S} Он |
ховника није се мого употрѣбити, јер је био превећ млад.{S} За духовника искала се бѣла брада, |
била мајсторски написана, али говор је био далеко од умѣтности.{S} Најмилији послови биле су м |
госпе хвалиле.</p> <p>Он пак познат је био већ од своје младости као велики пријатељ лѣпога по |
се у цркви служи.</p> <p>Архимандрит је био особито изучен у овој вештини, а о.{S} Теофан имао |
и имам на то воље.</p> <p>„Станковић је био у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код |
отни смѣх побудити.</p> <p>Печеновић је био човѣк друштвен; он је дакле са своје стране што виш |
био је у непрекидном додиру; овај му је био кућни лѣчник.</p> <p>„Сава Текелија нарочито посрѣд |
/> као да је владика.{S} И начин му је био врло углађен: видило се да се морао кретати чешће п |
тане сам грохотом смѣјати, а како му је био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом дунавском со |
ао да се са свим измѣнио.{S} Глас му је био пун поуздања, он скочи са столице, узправи се охоло |
Беч у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је био болестник у сасвим другој, прилици.{S} Соба велика, |
атимо к приповѣсти.</p> <p>Патријарх је био очевидно мало љутит што је изгубио.</p> <pb n="332" |
а га није познавао.</p> <p>Патријарх је био своје воље до зла бога.{S} Познато је, да је он жив |
д патроцинијем самога краља.{S} Отац је био у пуној гали ту са орденом златнога руна о врату.</ |
шњи управитељ нити је кад код те ћелије био, нити је кад за њу запитао.{S} Њему је једно вече п |
и у Н. Сад к администратору митрополије био и дошо.{S} Зато с негодовањем проговори о.{S} Теофа |
ј је тако изцѣђен и упропашћен, да није био ни зашто.</p> <p>„За то врѣме показали су се сви ув |
е у Русији находи.</p> <p>„Мушицки није био никада човѣк, кои би најпрѣ добро промислио, шта се |
манастир наваљати.{S} Са сувишком није био тако строг.{S} Ту је могло бити сувишка колико хоће |
рска комесија.</head> <p>О. Теофан није био „сазидан“ од примања код Његове Екселенције.{S} Виш |
љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није био у стању сачувати од ближега додира са цигљама на по |
му се чудимо, то је, да митрополит није био пријатељ каноничких визита.{S} У архидијецези било |
стог све важио.</p> <p>„Митрополит није био далеко од 90. година, дакле по наравном току човѣчи |
подуже ћутећи.</p> <p>Архимандрит није био већ по својој нарави разговаран човѣк; а на протођа |
нарави.</p> <p>„Доситије Обрадовић није био мала неприлика за највишег калуђера.</p> <p>„Одноша |
.</p> <p>„Митрополит Стратимировић није био најбољи <pb n="276" /> пријатељ Мушицком из разлога |
pb n="351" /> изведе.{S} Патријарх није био Платону пријатељ: из грађења небуде ништа.</p> <p>О |
наније.“</p> <p>И доиста игуман Ананије био је љубезност сама.</p> <p>Он небијаше ни млад ни лѣ |
говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био између других адвоката и Печеновић.</p> <pb n="45" |
и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣме био је друштвени живот у Н. Саду у највећем цвѣту; људи |
ду управо, ко је то.</p> <p>У оно врѣме био је србски митрополит у Карловци једини, коме је тај |
за велике послове.</p> <p>„У оно врѣме био је на Печујском лицеју врло чувен млад Србин Михаил |
м допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, пили!“</p> <p |
док недође комисија.“</p> <p>Владика се био међу тим мало, разхладио, и зато му одговори повољн |
Митрофан бијаше му десна рука.{S} Он се био научио настојатељу бити покоран и послушан, па по т |
е.</p> <p>Одзив најгоре можда напитнице био је наравно најиздашнији, баш што се тицало домаћина |
на свом правом мѣсту, и тако је више и био у друштвима него у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо д |
<p>„Ја сам се отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам же |
орским славујем.{S} За пѣвницом у цркви био је јединствен.{S} Срдце је имао голубиње, руке отво |
је, и рекне: „Јесам!“</p> <p>„А јеси ли био код доктора?“</p> <p>„Секулића?“ запита о.{S} Теофа |
. ми се нисмо разумѣвали.{S} Ти си мени био више од живота, али ми то није било познато.{S} Ота |
давали манастири као крушке, и свуда си био газда.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш |
ѣку божијом помоћу прешо.</p> <p>„Ти си био на опасном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, види |
оња.{S} Чисто нам је било мило, како си био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си опет стар |
офана сасвим изненада:</p> <p>„Је с’ ти био скоро у Н. Саду?“</p> <p>Овај се том питању зачуди, |
манастир, из ког сам дошао, али је овај био међутим изгорео, и тако ето ме у нову сиротињу.</p> |
енержије довољно и снаге; нити је овај био успособљен, да нову еру својом иницијативом и својо |
ли ми то није било познато.{S} Отац мој био је силовит, и ја сам држала да морам учинити, што м |
х двоици, од коих је један свршен човѣк био, проговори: „Ви ћете му носити јело и воду, и почис |
адвокат Печеновић.</p> <p>У друштву пак био је Печеновић на свом правом мѣсту, и тако је више и |
из неба анђео.{S} Овај стари свештеник био је у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао |
чекајући заповѣст.</p> <p>О. намѣстник био се опремио, да иде на посао, кад нѣко на врата лага |
људи, коме је Станковић велики пријатељ био, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се з |
им прими за шалу, и одговори: „Није нам био добар вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде |
то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ, неби ми се могло допасти!“ прим |
с народ јошт слушати у свему.{S} Ја сам био са многима од наших људи, говорио сам и са онима, к |
неправедна, и то је истина; али ја сам био калуђер, млађи... ја сам морао допустити да буде, ш |
тељу, што ми ту мисао посла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад ме мисао на тебе, натраг поврат |
вним радином доктором медицине Пеичићем био је у непрекидном додиру; овај му је био кућни лѣчни |
реко би, чаробном силом нѣком привезан био, послѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣнчану младу к |
а није тога такта било, како је Лукијан био <pb n="256" /> силовита и нагла природа, могло је б |
ѣћене побожности пада.</p> <p>О. Теофан био је од раног јутра па до ноћи заузет побожницима, ко |
ак и сада једва сврши.</p> <p>О. Теофан био је узхићен од ових горостасних планова паријархових |
ка искала се бѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годинама, млад и тако лѣп, да ст |
ки већ је имао глас, да је о.{S} Теофан био код администратора митрополије, па је промислио за |
приступимо.</p> <p>Кад је о.{S} Теофан био намѣстником и управитељем манастира — —-, састане с |
о.</p> <p>Виноград, кои је о.{S} Теофан био засадио, примио се чудесно.{S} Једва је било наћи ч |
" /> у крајну собу, до које је дограђен био киоск са прекрасним изгледом на све стране.</p> <p> |
увѣк на њу мислио, „али је овај спомен био чист, сјајан, и у великој мѣри мио.</p> <p>„Није ме |
ајбоље.“</p> <p>„Кажу, да је и господин био мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> |
} Примѣтити нам је, да је овај господин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су г |
е отворене.{S} Неизказано добар домаћин био је душа сваком друштву.{S} За то су га сви радо има |
>Код вечере је опет архимандрит домаћин био разкалашно весео.{S} Ту се шалом разћерета и стара |
сам се усудила ни проговорити кад је он био у друштву.{S} Пред Видаковићем да проговорим ја бал |
љев изпадне противан њему.{S} Али је он био спремљен за све послѣдице и истине и лажи, па је че |
ло је бити покора.</p> <p>„Него је и он био увѣк на својем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало се у |
И у обште, казују; да је епископ Гедеон био други Стратимировић, савршеније издање тога у малом |
ерала довео.</p> <p>„Архимандрит Гедеон био је одличан појац.</p> <p>„У исто врѣме предавао је |
протођакон.</p> <p>Господин протођакон био је млад човѣк, од виших људи, степенитог раста.{S} |
име скрбити и изтесати.{S} На тај посао био сам прошле јесени 100 акова шљивовице спремио.</p> |
итеља православне цркве.</p> <p>А нашло био се и других прилика.</p> <p>Списатељу ових редова п |
17" /> нема свѣдока, јер нико није тамо био; али тужба куварице баца на вас велику сумњу, да ст |
к цркви и згради.</p> <p>То је очевидно био манастир. „Шта је ово?“ запита Ленка.</p> <p>„То је |
ти, па да ћете нас питати, какав је оно био бал у манастиру ових месојеђа?</p> <p>„„Добро дакле |
dii</foreign>... и кад узмемо, да је то био ваш духовни <pb n="51" /> отац, и <foreign xml:lang |
једна свештена особа изиђе... али је то био дворски протођако-Варнава.</p> <p>Варнава је био ми |
као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незнам да сам и |
шић?“ запита Крста мислећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114" /> |
гроф Коронини, кои је код цара особито био уважен.</p> <p>Непомаже ништа.</p> <p>Најпослѣ запи |
митрополитску умноже, у коју је приступ био у оно врѣме отворен само митрополитском секретару, |
} Тако је супарох поп Аћимов, поп Тодор био изврстан појац и по гласу и по вѣштини.“</p> <pb n= |
.{S} Шта више, мени је г. администратор био заповѣдио, да је из моје ћелије пустим, да је немор |
ли кажу, да је и господин администратор био веселији него што би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији! |
редставе се.</p> <p>Домаћин архимандрит био је архимандрит Гурије; оног старијег архимандрита п |
архимандрит.</p> <p>Домаћин архимандрит био је врло научен човѣк.</p> <p>У погледу начина, коим |
уће, којој си своју младост, свој живот био изкључиво посветио.{S} Тражио си обрану код старији |
, натраг поврати.{S} Та ти си горе јошт био гоњен, па ниси руке против себе диго: а ја који сам |
у комесији и протођакон, са овим је већ био и знао је, да му је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, кад |
ох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благословено царство!“ То је чуд |
вао се Јован Суботић, а онај што је већ био доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш вам хвала в |
/p> <p>„Стари ковиљски архимандрит Раић био је по себи већ чудан светац.{S} Одношај дакле измеђ |
} Теофаном.</p> <p>Митрополит Станковић био је већ либералнији: али је мало митрополисао.{S} Па |
а.{S} Јест.{S} Митрополит Стратимировић био је вѣшт дипломат; и тако је остало то у архиви, а у |
рловци.</p> <p>Митрополит Стратимировић био је у старијим својим годинама строг престрог.{S} А |
Рајка Папратића.</p> <p>Рајко Папратић био је богат кожухар; поштен човѣк, али као наши људи о |
</p> <p>„Архимандрит крушедолски Крстић био је такођер љубимац Стратимировићев ради свога изврс |
Хранислав.</p> <p>У овом дакле случају био је ексцеленција управо администратор митрополије, п |
раде са сѣверним.</p> <p>У јужном крилу био је стан игумна и собе за госте.{S} У сѣверном била |
особито високо држао.</p> <p>„А к тому био је доиста прави државник.{S} Нарочито је много важи |
дновата слика.</p> <p>У науци и владању био је безпрепорно најбољи од свих наших оновремених еп |
ије продавало и истакало, да он није ту био.</p> <p>Једаред пошље му један новосадски адвокат ч |
у га описали као да је сам антикрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и господин администратор |
вѣ старије госпође, а од осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био |
вај узор од администратора манастирских био родом из Бачке, а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па |
за митрополитску столицу, а тај је баш био епископ Мушицки, којега је име било од дугог времен |
андрит све дражи свѣтска човѣка.</p> <p>Био је пун досѣтака.</p> <p>Говор му се преливао као на |
архиђаконом у двору у Карловци.</p> <p>Био је млад и лѣп, понашао се господски и угодно, допад |
и ја теби свој грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто таквој прилици.</p> <p>„ |
пунктовима искало:</p> <p>1., да народ бира епископе;</p> <p>2., да народ бира управу народних |
арод бира епископе;</p> <p>2., да народ бира управу народних добара;</p> <p>3., да се без сабор |
мирте а у другој капу камилавку.</p> <p>Бирај, проговори му старац.</p> <p>Он дигне руку, понес |
а била је у дѣлу за србски прости народ бисер а за манастир драги камен.</p> <p>Није другчије б |
кога помњиво сматрао; али му је из ока бистра муња просѣцала.{S} Мантију је обично носио од цр |
Очи су му сѣвале од топлоте коју му је бистри дух обилно просипао.{S} Мора да је код свију доб |
ава јој!“</p> <p>Старој се укаже суза у бистром благом <pb n="188" /> оку.{S} Она се диже и про |
и за манастирски живот привезани а потрѣбите способности за то имају.{S} Архимандритима <pb n=" |
чајте своју повѣст, високопречестњејши, бити ћу вам до смрти захвалан.{S} Неможете помислити ка |
о осудити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да одложи нарав човѣчију, а то |
и ваљда да само од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било протуприродно, дакле и немогу |
и њега јавно отцем зову!{S} А то несмѣ бити, јер је калуђерском суставу противно.{S} Има свуда |
том није могло за њега другога одношаја бити до слушати и овога, као што је слушао и друге.{S} |
и манастир је она кућа, у којој му ваља бити <pb n="102" /> могућно, да буде човѣк: али он несм |
ру,“ запита архимандрит; „нама ће свима бити мило, да је лѣпо дочекамо.“</p> <p>Архимандрит се |
рѣме, да ће бити манастира али калуђера бити неће.“</p> <p>„Али да непадне кривица на нас,“ про |
тури их у собу, мислећи, да ће куварица бити јошт на врати и ова отискивати.</p> <p>Но куварица |
онога, што сам овдѣ претрпио.{S} Но кад бити неможе, служиће ми само за науку, да се боље чувам |
им, пак да ми је извѣстно да нећу никад бити митрополитом, ја бих и опет отишо у калуђере.{S} А |
вор, да вам одмах платим, јер нисам рад бити дужан.“</p> <p>Адвокат се усправи поносито, и прог |
А најпослѣ ми то нѣкако иде у реч, може бити, што желим, да тако буде.{S} Што се ствари тиче, ј |
знао, како митрополит изгледа.{S} Може бити да је тому узрок било то, што је држао, да ће му а |
ни данас, ни сутра; небојте се.{S} Може бити да се ми јошт и на годину на овај дан весело прове |
S} То се неда накратко описати.{S} Може бити да се јошт даде најбоље схватити у ове рѣчи: чудо |
сација... десет година робија... а може бити и <foreign xml:lang="la">capitividium exempli caus |
ћа сестру свога брата.</p> <p>„Она може бити правим анђелом хранитељем нашег манастира!</p> <p> |
ј кухињи.</p> <p>„Али пециво да не може бити боље.</p> <p>„Одмах рапортира то градоначелнику, а |
и гвоздена рука... <pb n="72" /> и може бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да н |
вори: „Неможе ми бити жена, али ми може бити љубљена сестра.{S} Као такву сам је срдцу свом при |
} Има ствари, у којима други човѣк може бити човѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, да те човѣ |
а буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштемо да несм |
> <p>Зима је била лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине бајни. |
трофану, да му у кућу недолази јер може бити зло.</p> <pb n="309" /> <p>О. Теофан објави ово св |
о? “</p> <p>„Е, господин је, па му може бити: и ја да имам кога да ме носи, небих никад ишо сам |
ће прије свега у св. Гору.</p> <p>Може бити, да је патријарху и угодно било, да се о.{S} Теофа |
стоји, прими, и дочека: без тога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе се одобрити, ка |
еподложна познавали. „Мени ништа неможе бити повољније, него да високопречестњејши господин арх |
Нѣко ју ухвати за раме...{S} То неможе бити машта.{S} Осѣтила је јасно да јој рука почива на р |
р,„а мени је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог новца, ја сам обѣшен...{S} Хајде вама |
" /> силовита и нагла природа, могло је бити покора.</p> <p>„Него је и он био увѣк на својем мѣ |
„Изволите!“</p> <p>„Ја знам, да ће боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником неучини не |
ажи и милији.{S} Зашто, јер ће тим боље бити свима, и калуђерима и настојатељима.</p> <p>„Код т |
> <p>— — „Видим шта је, и да ће најбоље бити, да се сам одпустим.</p> <p>— — „У децембру поднес |
епомаже ништа говорити, и да ће најбоље бити немѣшати се ни у тај чин започете комедије.{S} Он |
е Теофане, одмах у вашу ћелију, па ћете бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, д |
шченство!“</p> <p>„Ако нисте, а ви ћете бити“ одговори на то о.{S} Теофан с најпунијим освѣдоче |
и Иринијеве, биће како тако: а послѣ ће бити... знате, шта ће бити? манастири ће падати под кон |
неће бити штете, али за мене читава ће бити несрѣћа.“</p> <p>Архимандрит је погодио.{S} Наскор |
} Теофан. „Но признајем у напрѣд, да ће бити у мом разлагању више горуће добре жеље, него поузд |
па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бити неће.“</p> <p>„Али да |
та мислиш?“</p> <p>„Мени се чини, да ће бити врло добро!“ одговори овај смирено. „Што год иде н |
њу, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О. Теоф |
но проговори јој: „Јесам ја реко, да ће бити ђавола!{S} Што си долазила.{S} Господин зна да си |
ланови друштва доћи мало касније, па ће бити друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако десил |
У двору знаду да сам дошла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одговори |
жандара, и полиције и ексекуције; па ће бити свашта, и пуцаће свѣт од нашег покора.“</p> <p>„Ти |
тако: а послѣ ће бити... знате, шта ће бити? манастири ће падати под конкурс... калуђери неће |
те за њима.</p> <p>„Сад ће бити, шта ће бити“, повиче администратор и оде у своје собе, из који |
ра, у души љубеће жене нада... љубав ће бити јача — и зазвони јој у души глас жеље и крви...{S} |
антије све лете за њима.</p> <p>„Сад ће бити, шта ће бити“, повиче администратор и оде у своје |
него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ће бити, и онако ће на скоро зазвекетати будилник!“</p> <p |
ништа!{S} То је пут дугачак.{S} Боље ће бити, да и не задирем.{S} Ако они пођу тим путем, <pb n |
му онај.</p> <pb n="239" /> <p>„Боље ће бити, да нечекамо, да сам изтераш, што смо ти дужни.“</ |
о наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. воље ће бити....{S} Хајде, молим те, хајде из ових стопа... нем |
не балове у манастирима доживити, те ће бити ту и банде.{S} Јест.{S} Е, манастири нити су за то |
рхимандрит с пуним увѣрењем. „А мени ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени вас још већма!“ примѣти о. |
тву штофа и дивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у нас и више нигдѣ!“ проговори архимандрит, кад су |
и.{S} Најпослѣ стане и рекне: „Овако ће бити најбоље!“ изиђе на поље и оде администратору.</p> |
жба служи...{S} То ће бити, да, тако ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи |
лажи.“</p> <p>„Та право кажете, тако ће бити и најбоље.“</p> <p>„Кажу, да је и господин био мал |
како ће се тамо ствар узети!{S} Тако ће бити најбоље.{S} Даклем идем одмах сутра!“</p> <p>Са ов |
такових већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта насликамо.</p> <p>Он је био |
зобзирно употрѣбљавао.</p> <p>„Добро ће бити, да ти пре свега кажем главно становиште, на ком ј |
а мислећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114" /> на врата, повиче |
та Партенија част, кад му дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, да |
ру да се света служба служи...{S} То ће бити, да, тако ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је вр |
ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо тамо бити сами.{S} Дакле т |
ријалне... пак онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb n="54" /> и онда ћем |
и резиденцију за патријарха.{S} И то ће бити монументална зграда.“</p> <p>Ми ћемо овдѣ примѣтит |
по нашем ћефу провести.“</p> <p>„То ће бити прави бал“ одговори Амфилохије <pb n="14" /> и жми |
— баш у срдце <pb n="311" /> — одмах ће бити крај!{S} Изповѣди ме и причести!“</p> <p>О. Теофан |
.. калуђери неће имати хлѣба...{S} Неће бити чаше вина у манастиру да се света служба служи...{ |
анастирског добра у очи пада...{S} Неће бити чудо да се појаве гласови, да се калуђери ваља к п |
на оџак, као што рече, али и мени неће бити на лако...{S} Него да идем ја пре свега код еписко |
и управу у своје руке узети... то неће бити, јер је већ било.{S} Јест.“</p> <p>На то приступи |
ма!“ примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће бити штете, али за мене читава ће бити несрѣћа.“</p> <p |
и, на излазећи из двора прогунђа: „Неће бити срѣће, одбише ме од врата.“</p> <p>Да упознамо мал |
поље и оде администратору.</p> <p>„Неће бити добро, господине“ повиче овом још с врата.</p> <p> |
црпити та жива вода, јест, па ће лакше бити прегорѣти оно, што се пропустило и није се учинило |
идно јој падне на ум, да му рѣчи могоше бити друкчије, него што је она желила.</p> <p>Ужаснута |
и господара од памтивека, па ће такови бити, док је и једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} П |
на сутра, а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се преслушавају. — Сад ми пошљите отц |
</p> <p>Тај се дан видило, шта би могли бити манастири народу у многим струкама, кад би се знал |
ао.{S} Напослѣдку проговори: „Неможе ми бити жена, али ми може бити љубљена сестра.{S} Као такв |
, иди дајте макар и хладног, дуго ће ми бити чекати.“</p> <p>Намѣстник погледа духовника а овај |
рекне на ово архимандрит. „Но баш ће ми бити мило!“</p> <p>„Хвала Богу, само кад је оздравила!“ |
свештенства и народа од велике користи бити могли.{S} Истина је, да се трудио накнадити их нач |
а духа, бавити и примѣром нравствености бити.</p> <p>И даље: да корист државе и дужност народа |
рао као професор богословије у Карловци бити, и зато ми даде подпуну инштрукцију шта да радим з |
ри сваком богослуженију чита!{S} Хоће л бити тако добро, о.{S} Теофане.{S} Шта мислиш?“</p> <p> |
аву, доћиће зацѣло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између себе кољете и износите св |
а идите о.{S} Теофане.... па шта ће вам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити доб |
и.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам бити још згодније.“</p> <p>„Та мени би било право,“ про |
а у свом друштву неопазе... та то ће им бити најмилије, једино што желити могу.{S} Они ће сами |
е од тог званија, јер ћу иначе принуђен бити свући се и у свѣту као поштен човѣк начин живота п |
рх зачуђен. „Та ако ико, то би ти морао бити задовољан.{S} Та теби су се давали манастири као к |
драги камен, да се достојно уцѣни, мого бити предметом побожног похађања за наш оријент, као шт |
та и сигурно су држали, да неће предуго бити без епископске круне.</p> <p>Митрополит оде 1825 г |
сти...{S} Ништа си, и нећеш никад друго бити, него нико и ништа?{S} Бог сам посла ти најлѣпшег |
адовољан?</p> <p>„Ја мислим, да ће тако бити најбоље!“</p> <p>О. Теофан се премишљавао подуже.. |
Најпослѣ рекне: „Кад мислите да ће тако бити најбоље, нека... буде!“</p> <p>На то се дигне да п |
да ће се свѣт запитати: мора ли то тако бити!{S} И нема ли начина да то буде боље!{S} Јест. <pb |
дрит нити настојатељ.{S} Него је морало бити што издашно, јер се при том јако намршти.</p> <pb |
злочинство!</p> <p>„Само тако је могло бити!“</p> <p>Онда је подуже ћутао и премишљао.{S} Напо |
ком није био тако строг.{S} Ту је могло бити сувишка колико хоће, он је био задовољан, кад се у |
дѣ се год свештало масло, ту није могло бити без њега.</p> <p>„На поп Аћимов глас отвара се неб |
ори арлимандрит. „И ја судим, да морамо бити строги, јер ће сва дисциплина изтајати као восак н |
рамо чинити своју дужност.{S} Ми морамо бити строги... праведни али строги.{S} Зато ћете ви оти |
акве опасности нема.{S} Овдѣ ће то само бити доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има ос |
вим тај шут, и изјављују, да ће то само бити на корист манастира и калуђера, и препоручују ме б |
јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много повољније.{S} |
Н. Саду.{S} Можете данас врло лако тамо бити.“</p> <p>Е, сад другче било није.{S} Нити је било |
То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо тамо бити сами.{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћете ми доћи! |
ишла би у сам пако.</p> <p>„Ми неможемо бити муж и жена.{S} Неможемо никако!{S} Бићемо дакле бр |
ај диван,“ одговори јој Ленка; „па ћемо бити слободније и ја и ти.“</p> <p>„Ја ћу лећи на диван |
/> што више мислила је, да ће му угодно бити, ако му пружи разлог и прилику, да се неугодног се |
је погинуо.</p> <p>Неће ваљда неугодно бити читатељима, да им кажемо са две три рѣчи, шта се с |
<p>Намѣстник помисли одмах: неће добро бити.{S} Али упне све силе, да равнодушност одржи, и по |
кошар.</p> <p>„Кажем ја, да неће добро бити“, говорио је самом себи кад је из двора епископско |
хвале, што год виде.</p> <p>Неће добро бити!</p> <p>— — „Дође и архимандрит настојатељ у манас |
S} Поста има још доста, а вама ће скоро бити добро, па онда нећемо ништа друго кувати него једа |
свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвалити.{S} Станковић истин |
ека, кад то учиним.{S} Сад нек буде што бити има.{S} Ти иди мирно кући па се постарај за овога, |
и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити, иначе одосмо у глиб, који дна нема.{S} Јест.{S} А |
ио да се постриже, и да то може код нас бити.... невѣрујем, да се неби одрекла „мира и јаже вЪ |
три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити добри пријатељи...{S} Оканите се Карловаца... нама |
о то, што је држао, да ће му аукторитет бити у толико већи, у колико се буде мање свѣту показив |
, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких чуда и покора.{S} У какво сам др |
у будуће заостати има, којег ће дужност бити за њему вручену свету обитељ непресѣчно старати се |
ске лавре са њихови 300 калуђера немогу бити узори за нас.{S} Ми смо за то превећ мали. <pb n=" |
а се тамо приправљају за оно, што имају бити за управитеље цркве и црквених заведенија, и за за |
а рука.{S} Он се био научио настојатељу бити покоран и послушан, па по том није могло за њега д |
застрта; он почне сумњати, да ли ће му бити могућно задаћу своју извести.</p> <p>Он је мислио |
и одмах изпусти.</p> <p>„А хоћете ли му бити добар настојатељ?“ запита Ленка спуштајући очи к з |
дузеће за мене, то ће народу и на хасну бити и на част служити.</p> <p>„Па ћу онда задати резид |
овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека поведе и Митрофана |
то је застрашио.{S} Но лези само; ја ћу бити будна.“</p> <p>На то узме сат и погледа на њега. „ |
све написати, што овај говори, ја нећу бити никад готов с протоколом.“</p> <p>На то се окрене |
ро извѣштена... ти си несрѣћан.., мораш бити несрѣћан...{S} У манастиру може становати мир... м |
на ту столицу пак отвори срдце; — можеш бити увѣрен да говориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк. |
видиш да сам здрава и читава, па можеш бити задовољна.</p> <p>„Данас ћемо кући.</p> <p>„Имаш к |
аправи читав скандал у свѣту: за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“</p> <p |
о сам све што знам, све што могу, употрѣбити, да се дигне света кућа, <pb n="37" /> која ме у с |
еље и намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити сходне начине, да се млада госпођа од манастира не |
да ни индустрија није пропустила употрѣбити ову прилику на своју корист.</p> <p>Читав вашар на |
рајцару на што боље и племенитије употрѣбити.{S} А како народ од калуђера руке своје дигне, нећ |
<p>Архимандрит Арсеније није хтѣо употрѣбити своје пуномоћи, да на лицу мѣста учини наредбе, ко |
ства; а за духовника није се мого употрѣбити, јер је био превећ млад.{S} За духовника искала се |
подуже времена, неће ли патријарх употрѣбити какве стеге, да неможе отићи без допуста.{S} Но не |
и растѣрај слуге, кад их неможеш употрѣбити; а верујем да неможеш, јер су то све сами ладолежи |
и трѣбало ничије помоћи ни у другачијим биткама... <foreign xml:lang="la">Alios ego vidi ventos |
вљао је велику слику, сцене из косовске битке.{S} Молер није баш спадао у први ред умѣтника сво |
у, старог Југ Богдана и девет Југовића, битку саму, Обилића, Топлицу и Косанчића у боју, како ј |
у људи, који радо пију, налази се једна битна разлика.{S} Једни радо пију сами.{S} Ови навуку о |
из школе Стратимиревићеве и Иринијеве, биће како тако: а послѣ ће бити... знате, шта ће бити? |
чело, и искриви очи: „А ја опет велим, биће ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш опет да забодеш |
је! видићемо се сутра.{S} Увѣравам вас, биће боље!“</p> <p>Онај је само мумлао.</p> <p>Сутра да |
а мене приватно информирала.{S} Одлази: биће мѣста, гдѣ ћемо се састати.“</p> <p>Настојатељ се |
ати и разговарати.</p> <p>„Твоја сестра биће сестра свега манастира.{S} Ми ћемо је сви примити |
Буди без бриге; сутра отиди, прекосутра биће сто различних приповѣдчица, како те је ђаво жива у |
з тебе живити.{S} Неповољна рѣч од тебе биће нож, отров, конопац или студенац, који ће мој живо |
у том свештенику, само да их он крсти. „Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их је ко запитао, |
да се неможеш на мене потужити.</p> <p>„Биће боље и мени и теби, док се боље познамо.{S} Зато о |
бити муж и жена.{S} Неможемо никако!{S} Бићемо дакле брат и сестра.</p> <p>„Колико сам га пређе |
није дође у манастир, онда ако ме казне бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и о |
згрѣшио; ја праштам вама све, ради чега бих могао на вас зажалити.{S} А што се саме ствари тиче |
та Ленку.</p> <p>„Да је мало раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако |
и недозвољено.{S} Да од мене зависи, ја бих томе о.{S} Теофану показао, што је настојатељ а што |
тно да нећу никад бити митрополитом, ја бих и опет отишо у калуђере.{S} А ти изпитај себе, пак |
<p>„Да стои до мене“, одговори он, „ја бих остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и |
мало раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако што догађа; <pb n="212" |
аво, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих то одавно учинила, али ме тешка и дуготрајна болест |
а је тако.{S} По даној мени власти мого бих ја свима вама сад судити, како за право налазим; ал |
е администраторе.{S} Из ваших рѣчи мого бих ја посумњати, да сте ви људе научили шта да говоре, |
сам спомен мога овдашњег живота оставио бих радо овдѣ, кад би ми било могуће; јер доиста боље б |
дине+; то немојте ни помислити.{S} Како бих ја, <pb n="85" /> који желим да данас сутра степено |
чијашу, и стара пѣсма почне снова, реко бих у умноженом издању.</p> <p>Господари се сгледе, шта |
е човѣштва, за млада срдца; за вас реко бих баш као нарочито прављена.{S} Ту сѣдити, око собе о |
ученијих и отменијих али онај дух реко бих да се изгубио.</p> <p>„Стратимировићеви појци прене |
мога говора, и ја могу свршити.{S} Само бих молио, да ми допустите, јошт ове три ствари да каже |
/p> <p>„Е, одговори архимандрит; о њему бих ти мого читаву зиму приповѣдати.{S} То је био изван |
а сав чисти доходак на своје ситне потрѣбице потрошили, јест, неби нико ни рѣчи реко; људи би б |
не, стане на салине иза сѣдала, развије бич и почне кинстлерски пуцати.{S} Коњи су имали прапор |
и нити су му више пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђакон постане архимандритом, шегрт мајсторо |
настирске тарнице, и наш млади умѣтник „бичопуцанија“ оде и без ручка у своју пустињу.</p> <p>Д |
у и мѣсту дотирају, опет ће манастирски биџе боље проћи, него да им се управа овако остави, как |
ковим стварима стоји.</p> <p>Брзо дакле бише гости готови са прегледањем ризнице.</p> <p>Особит |
у пријатеља јој долазаше, умножавала је блѣсак наде, и ова се засија у свѣтлости побѣде...</p> |
е ни они халовити коњи.{S} Очекивање је блѣдило све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелен |
женост осијана изнутарњом узвишености и блѣском.</p> <p>Млада жена застане, кад види тај необич |
прсима.</p> <p>Лице му је било мршаво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљив |
е, да је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, благост на образи и |
Држаше се продрзљиво, али у лицу бијаху блѣди као крпа.</p> <pb n="89" /> <p>Архимандрит их опо |
то нам је било мило, како си био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си опет стару кожу наву |
уга умрла.{S} Он је био човѣк по нарави благ, а при том је свршио и философију.{S} Био је дакле |
сора, и вицишпана и сву седрију... тога блага нема ни сав манастир, у ком живим!“</p> <p>„Но, н |
ију продамо шљивовицу и унесемо новце у благајну под два кључа, а за кратко врѣме изплатимо мај |
ни.</p> <p>Мѣсечина је сјала цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и медени мирис раних лип |
е све <pb n="210" /> гледао и слушао са благим саучешћем, али није рѣчи изустио.{S} Сад први пу |
Иринеј казао; и имао је посве право.{S} Благо човѣку, што крв <pb n="177" /> није као зрак коим |
унијим освѣдочењем, и онда настави: „па благо нама кад будете!“</p> <p>Епископ Хранислав желио |
p> <p>„Ништа, ништа,“ проговори му овај благо. „Учинило ми се истина подуже врѣме; али из тога |
магати.{S} Већ ми је пред очима стајало благо, које смо трудом, штедњом, и мудрим разполагањем |
о угодно, што је на то циљало.{S} За то благо запита о.{S} Теофана даље: „А шта је то било?“</p |
ла обојица.</p> <p>Архимандрит прими их благо.</p> <p>Протођакон баци један од својих поражујућ |
срдцу одолѣти, да неуздахне и нерекне: „Благо теби, Варнаво!{S} Ти смѣш јести пасуља... а ја си |
ја недају се лако разставити од старога благовања и аговања.</p> <p>— — „Намучио сам се с њима |
оплаши се од насртаја каквог послѣ тога благовања, па узме велику мараму, изађе кроз прозор, ко |
вањем, ако је да он и даље начелствује, благоволите ми премилостиво издати пасош, да идем и тра |
ојење гимназије, богословије, конвикта, благодѣјанија, и др.</p> <p>„Треће је начело његово бил |
данас имамо подносити за богословију и благодѣјаније, у колико у њему учествују богословци.{S} |
уз богословију и гимназију „конвикт“ и „благодѣјаније“!{S} У оном се давала кошта за малу новча |
се нашло, кои би ову за наше доба врло благодарну науку слушали, те се за шумаре и лугаре успо |
милостиви и свемогући нека излије своју благодат на њу, и нека јој подѣли крѣпост, да те штити |
ви: „<foreign xml:lang="cu">Бог својеју благодатију</foreign>.“</p> <p>Ленка се само поклони.</ |
“</p> <p>Старој се укаже суза у бистром благом <pb n="188" /> оку.{S} Она се диже и проговори к |
е почну.</p> <p>Најпрѣ се напије високо-благородном господину првом ц. кр. комесару, заступнику |
и то на себе да навучемо, да нас једни благосиљају а други проклињу.{S} Свакој хвали и свакој |
је, и метне је у нѣдра.{S} Онда пољуби благосиљајућу руку архимандритову, метанише на ново и у |
ако јој једаред види очи, а он јој даде благослов и изчезне.“</p> <p>„Јао мене!“ повиче стара т |
да моли од патријарха потрѣбни допуст и благослов.</p> <p>Срдце му стане јаче куцати кад ступи |
ли, да му даде за то путовање дозволу и благослов.</p> <p>Тако дође и мѣсец мај.</p> <p>Као што |
ем покров Њ. Ексцеленцији, и да изиштем благослов, да га смѣмо осветити и на св. кивот стављати |
амѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благословено царство!“ То је чудо, али сам сам својим о |
мо ћемо непознати вѣнчати се и живити у благословеном браку у самоћи, свѣту незнани, за себе и |
м их пун таван.</p> <p>— — „И винограде благослови Бог, мој помоћник.{S} Од десетка добио сам 1 |
и сина и св. духа, амин!“</p> <p>На то благослови медалију.{S} О. Теофан метанише и прими клеч |
пођи.{S} Ова га пољуби у руку.{S} Он ју благослови: „<foreign xml:lang="cu">Бог својеју благода |
ој пантљики.</p> <p>„Ево ти је, с мојим благословом! па је обѣси под расу на прси своје.{S} Бог |
у анђеле и светитеље, да си сачувао име благослову садашњости а слави будућности.</p> <p>„Теби |
ѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, благост на образи и у очима, и господско држање чиниле |
3" /> глас топал, мало потмуо, — поглед благост — увѣк у пуном чину, дрвена мантија од дамаске. |
> <pb n="88" /> <p>Архимандрит у својој благости проговори: „Е видите оче администраторе.{S} Из |
једне стране ствар је заиста користна и благотворна, с друге пак стране баца како на владике та |
тирског имања... срѣдства, за стоструко благотворне цѣли..</p> <p>„Практично мудрословље..</p> |
На то се окрене отцу Теофану и рекне му блаже: „Ви сте се оче Теофане боље владали овом прилико |
>Ово двоје, како су били заузети својим блаженим чуством, нису ни примѣтили, да се врата отвори |
тнике, као што си своју сестру ово дана блаженом чинио.{S} Ми се нећемо више видити.{S} Ја нећу |
га госта.</p> <p>Овом се сијало лице од блаженства.{S} Он узме позитуру врховног заповѣдника, п |
— еклисијархом!</p> <p>— — „О срѣће, о блаженства!{S} Сад црква живи за мене а ја за њу.{S} Ал |
ју будућност!{S} Из ока јој сѣваше само блаженство, из уста јој зујаше најтоплије пријатељство, |
икога, да га тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на срдцу разтѣрује, да му угасле очи |
му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што можда и сам мишљаше.{S} Ово је била сам |
у Бугарској.</p> <p>Ови су му нѣкако на ближе стојали него они други, јер му се горе Рил и Вито |
е за бога, о.{S} Митрофане,“ повиче кад ближе дође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљи ле |
е добро?“</p> <p>О. Теофан приступи сад ближе, поздрави учтиво све присутне, и одговори му: „Та |
се посади у фотељ с друге његове стране ближе прозору.</p> <p>„Ваша рођака?“ запита архимандрит |
> <pb n="329" /> <p>О. Теофан повуче се ближе к вратима у натраг, и стане тамо прекрстивши смѣр |
ошлости, и на једаред сѣти се, приступи ближе постељи, и повиче:</p> <p>„Отче Амфилохије! — Јес |
ј тога умири стару.</p> <p>Она приступи ближе; загрли нећаку и пољуби је топло.</p> <p>Ленка по |
а здравица непослѣдује, и зато приступи ближе говорећи: „Доста је већ здравица, хајдете само на |
добар вечер нашло; зар незнате, да смо ближе зори него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ће бити, |
и, приведе о.{S} Теофан своју познаницу ближе к столу, и посади је на једну од оне двѣ просте с |
шиљак нос није био у стању сачувати од ближега додира са цигљама на поду куваричине собе, те д |
е се разлегаше, као да је заиста гдѣ на близу топ пуко.</p> <p>„Нема ту ништа“ повиче куварица, |
зијска брда.</p> <p>Витош је дивна гора близу Софије у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и дана |
оље.</p> <p>У тај пар чује се ход ђаков близу врата намѣстникових.</p> <p>Овај изиђе пред врата |
естника, повиче ђак с ходника: „Неидите близу њега, хоће вас своим панџама или за косу или за о |
; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаше близу 77 година, па се већ знаменито смежурао, штоно на |
. „Ових дана били смо све у манастири и близу њих, па нисам смѣо псовати; а сад смо опет од њих |
> <p>Ленка учини тако.{S} Метне свѣтњак близу себе и шибице до њега, па угаси свѣћу.</p> <p>Ниј |
, него да ускори кораке, и да иде барем близу за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли о |
е по наравном току човѣчијега вѣка, већ близу гроба.</p> <p>„Столица митрополитска могла се дак |
лице и очи.{S} Са тог лица из тих очију блистала се зрака тако топла, тако привржена пријатеља, |
и вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали су се пуном свѣтлости руменога јутра осијана.. |
а покрио, и овај се напрам пуног мѣсеца блистао, као да је најлѣпшим разнобојним драгим камењем |
рата рођенога; и да ће се у мом спомену блистати његова слика као слика каквога анђела!{S} Хоће |
па је сходна срѣдства безобзирно употрѣбљавао.</p> <p>„Добро ће бити, да ти пре свега кажем гл |
шта тражаше; подпора свакоме, коме потрѣбна бијаше помоћ разуму, души, савѣсти; учитељ народа м |
му сва срѣдства, која бијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове п |
за сваку по 300 ф. 900 „</p> <p>На потрѣбне зграде по 400 ф. на сваку. . . . . . . . .{S} 1200 |
у Карловце, да моли од патријарха потрѣбни допуст и благослов.</p> <p>Срдце му стане јаче куца |
згубљене прѣким ситним пословима и потрѣбним оријентирањем.</p> <p>„То је дакле врѣме самим тим |
учинити ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам Варна |
> <p>„У моју ћелију!“</p> <p>„Није потрѣбно; ено ти писаћег стола, хартије, пера и мастила: то |
а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се преслушавају. — Сад ми пошљите отца Митрофан |
баве.</p> <p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, на којој би се огл |
ним тамо, гдѣ такова нађем.</p> <p>Овај бо прави сучовѣка нижим од скота.</p> <p>Овдѣ нема сугл |
стима и тѣла и духа бијаше оно, што зид бобу.</p> <p>Било је часова, у коима није ни чула, шта, |
е нож на вас <pb n="80" /> диго; нисам, бог ми је свѣдок, ни на крај памети имао, да га против |
добра из руку калуђерских, и дати их... бог зна коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро |
па је обѣси под расу на прси своје.{S} Бог свемилостиви и свемогући нека излије своју благодат |
S} Он неће к мени, ја немогу к њему.{S} Бог све види па ће судити и њему и мени!“ </p> <p>Ђак о |
а само иде за својом узвишеном цѣли:{S} Бог ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то |
никад друго бити, него нико и ништа?{S} Бог сам посла ти најлѣпшег свог анђела да те ослободи.. |
драга Ленка, што то изговори; сам ти је Бог те рѣчи у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкла, али |
ћ на то спао, да гули сиротињу: њему је бог дао да може поштено живити: па ако може помоћи, пом |
му: „Ево те молим на колѣни, као што се Бог моли: смилуј се на мене, неубијај ме, небацај ме ов |
чима: ево те молим на колѣни као што се Бог моли — клоне калуђеру глава на прси, као да га сва |
јатељице му:{S} Ево те молим као што се Бог моли.</p> <p>Тима је рѣчма љубећа жена нехотице доз |
ван.</p> <p>— — „И винограде благослови Бог, мој помоћник.{S} Од десетка добио сам 1500 акова в |
род им се лѣпо одазивао.{S} Нису добили бог зна шта и колико, ал су се изранили.{S} Калуђери су |
ност побожности... свѣст, да се ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну почивају... ко |
му рѣчи биле: </p> <p>„Теофане, нека ти бог плати!“</p> <pb n="308" /> </div> <div type="chapte |
уме, да се и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, те ја постанем игумном, имаћете ви свачега, и в |
чунима и неизказује, да манастири имају бог зна какве велике чисте приходе.{S} Мислили су да он |
одина архимандрита Хранислава.{S} Да му бог да, да постигне на скоро како жељу своју, тако и же |
настојатеља ове свете обитељи.{S} Да му бог да да ове године напуни све хамбарове и све подруме |
ју благослови: „<foreign xml:lang="cu">Бог својеју благодатију</foreign>.“</p> <p>Ленка се сам |
страст?</p> <p>„Непитај Ленка!</p> <p>„Бог те је сачувао!</p> <p>„Пружи му дакле руку, и буди |
ва! и онда ћете жељу изтѣрати!“</p> <p>„Бог из тебе проговорио!“ рекне му на то владика, али не |
духовни отац игуман Иринеј...“</p> <p>„Бог да му душу прости!“ уздане о.{S} Теофан и прекрсти |
изовем у помоћ јединога мога пријатеља, Бога господа, и размахнем рукама.</p> <p>— -— „Почнем с |
уварица, кад нож у руке узме. „Хоћу се, бога ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд све по |
itle>Љубомира у Елисијуму</title>...{S} Бога ти тетице, колико си га пута до сад прочитала?“</p |
атити.{S} Сѣти <pb n="148" /> се живога Бога, неубијај ону која те љуби више него самога Бога.. |
и поуздања рекла:</p> <p>Сѣти се живога Бога!</p> <p>Примѣтили смо поражујући утисак, који су н |
бијај ону која те љуби више него самога Бога...“</p> <p>Ту застане Ленка напрасно.{S} Слика кал |
лавом и скупи уста...</p> <p>„Шта је за Бога господине“ поплаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшто кисе |
у тога кобног бухара.</p> <p>„Шта је за бога, о.{S} Митрофане,“ повиче кад ближе дође, и увѣри |
> <p>Патријарх је био своје воље до зла бога.{S} Познато је, да је он живио у непријатељству са |
, што стари рекоше: небои се свака шуша бога, већ батина!“</p> <p>Архимандрит се насмѣје својој |
рти, да не могу ни устима ни срдцима од Бога милости запросити... да се та молитва диже и за ма |
а и дуката... јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер се бијаше мало оку |
вити: па ако може помоћи, помоћиће више Бога ради него наплате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣм |
ова.</p> <p>„А да шта би се разговарали Бога вам!“ рекне најпослѣ озбиљно. „Чим би провели вече |
рај.{S} А такови господари небоје се ни бога ни закона.... само зазиру од овога“... и стане пес |
мати!“ задирне је Ленка.</p> <p>„Е ћути бога ти дѣвојко...{S} Старо.. <pb n="186" /> тупо.{S} Ј |
се архимандрит Партеније.</p> <p>„Ћути бога ти, кад незнаш ништ паметније“, обрецне се на њега |
и уздисао је у својој ћелији, да се до бога чуло.</p> <p>Она два млађа калуђера или су се чува |
ствар није ништа помѣшан, па је хвалио Бога, да му се куварица с врата скинула.</p> <p>Скандал |
да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах <pb n="266" /> одтѣрати, ако први пут, ка |
предузимај, чини све, што иде на славу Бога, на корист људи и на добро наше.{S} Срѣдства ћеш и |
Папратића.</p> <p>Рајко Папратић био је богат кожухар; поштен човѣк, али као наши људи онога вр |
ка.{S} Унутарњост јој је особито дивна; богата шума, пуна густара кроз које се проћи неможе и т |
да је сиромашна.</p> <p>„Госпођа Ленка богата је.{S} Она може цркви нашој знамениту помоћ прин |
ио ми је све своје добро.{S} Ја сам сад богата, слободна.{S} Како сам скинула црнину за родитељ |
ју бијаше пошла, била <pb n="137" /> је богата; муж за кога бијаше пошла, био је добар радин, а |
у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је богата“, мислио је на госпођу Ленку, „па може манастир |
захвалношћу.</p> <p>„Осим тога имао је богата изкуства.{S} Он је био епископом у Будиму од 182 |
тира!</p> <p>„Знаш, да наша обитељ није богата, што више да је сиромашна.</p> <p>„Госпођа Ленка |
само.{S} Ја сам имућна, ја сам што више богата.{S} Ми можемо од мога имања врло добро и безбриж |
манастиру.{S} Ја сам слободна... ја сам богата...“</p> <p>„Но ја сам везан!“ упадне јој о.{S} Т |
а Ваша Светост ће своим високим умом и богатим свестраним изкуством јошт боље просудити!“</p> |
ркву.</p> <p>Ленка дарива честни ковчег богато.</p> <p>„Колико је?“ запита потихо Р-ки архиманд |
о човѣк... изкуство мога живота врло је богато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу а и могу.</p> |
учник за епископску штаку од бѣле свиле богато набран, и богато златом извезен са више серафимс |
ку штаку од бѣле свиле богато набран, и богато златом извезен са више серафимских глава из среб |
помислити, да потражи љубав лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би га без сумње не само рѣчма од |
ближивала.{S} Он је видио, да му је кћи богатог занатлије наклоњена, пак се и његово срдце њојз |
одора чистота живота, да му је највеће богатство сиротиња, — да се највећма узвишује кад најбо |
а свѣтлости, немогоше се доста надивити богатству штофа и дивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у на |
вѣ армије и србску и турску, старог Југ Богдана и девет Југовића, битку саму, Обилића, Топлицу |
п.{S} Лице му је било мало прошарано од богиња, које је у младости преболѣо.{S} Устне су му под |
аш, неваљалице једна! <pb n="183" /> Да богме.{S} То није роман по моди, као што су они твои, к |
ни калпака покојног Видаковића.</p> <p>„Богме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он |
и изклиби зубе на свога колегу.</p> <p>„Богме ја нећу тренути,“ рекне тетка, „ма да нисам ни мл |
ш, да се то даје научити!{S} То је мени Богом дано!{S} Зашто досад ко ненаучи то од мене?{S} То |
оћи од адвоката Печеновића!{S} Но сад с Богом.{S} Хајдемо отче намѣстниче“ рекне овоме и пође с |
ре свега и над свиме калуђер... ја то с богом и чиним, и трудим се да том положају одговорим... |
и ја знам, шта неће скромна уста светих богомољаца изнети, само да покажу, да ће свакога ђаво о |
лужити и метнути га пред образ пречисте Богородице матере.{S} У петак ћемо држати велико бдениј |
имало би се у тој семинарији учити 120 богословаца наших.</p> <p>У исту су се могли примити и |
но од краља, да се устрои семинарија за богослове наше цркве у Карловци.</p> <p>На зграду ове с |
их.</p> <p>У исту су се могли примити и богослови из Ердеља и Буковине, али су ови имали платит |
и проповѣдање, долазили би наравно сви богослови; али би се мого одредити сваке године курс од |
а једна од најбољих у царевини.</p> <p>„Богословија карловачка дала је народу прве свештенике, |
живота.{S} Одтуда устројење гимназије, богословије, конвикта, благодѣјанија, и др.</p> <p>„Тре |
а нека се употрѣбе у струци учевној код богословије, и у струци политично и црквено-администрат |
гда су га изпраћали ученици гимназије и богословије, главни грађани, придворни калуђери и звона |
е да те креирамо код нас првим доктором богословије, и тако друге на разне подвиге побудимо и о |
S} Г. протосинђел је морао као професор богословије у Карловци бити, и зато ми даде подпуну инш |
p>„У исто врѣме предавао је „пѣније“ на богословији један свршени „клирик,“ сиромах младић, али |
ија Стратимировић... умрла дисциплина у богословији, у свештенству, у цркви, у манастирима... н |
ковима, које и данас имамо подносити за богословију и благодѣјаније, у колико у њему учествују |
>„А осим тога завео је Стратимировић уз богословију и гимназију „конвикт“ и „благодѣјаније“!{S} |
то је он устроио гимназију у Карловци и богословију тамошњу.</p> <p>„Колико је гимназија јошт и |
сти, у манастиру Крушедолу семинарију и богословију, школу за црквено служење, појање и проповѣ |
ј ће се смѣстити гимназија и семинарија богословска и сви универзитетски факултети.</p> <p>„Нап |
S} Кад је Стратимировић бивао на изпиту богословском, долазио је у свити и арх. Гедеон.{S} Он ј |
лагодѣјаније, у колико у њему учествују богословци.{S} Истина, да би семинарија нов трошак дово |
што се тиче црквеног реда и пристојног богослуженија.</p> <p>„Него и ти хоћеш да се прославиш |
p> <p>„Код његове особите велике воље к богослуженију, и крај његове узвишене душе, надам се, д |
прилежнице у читуљу, која се при сваком богослуженију чита!{S} Хоће л бити тако добро, о.{S} Те |
нестоје ни у каквом одношају к црквеном богослужењу.</p> <p>„Стратимировић је и сам често служи |
о у свѣт, па ћемо живити себи на срѣћу, Богу на славу!“</p> <p>Овдѣ ућути.{S} Одушевљење, којим |
трајна болест задржа.{S} Сад сам, хвала Богу, и молитвама мога брата, подобро оздравила, али са |
} Шта ми није по глави пролазило, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и да си здрава читава.“</p |
м одплатио сам 600 ф. од дуга.{S} Хвала Богу.</p> <p>— — „Јао! јао! нѣшто ми се хрђаво снѣва. < |
говорити... <pb n="142" /> Но сад хвала Богу, сад је та нужда престала да будем несрѣћном.{S} О |
патријарха Арсенија.“</p> <p>„Но хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан; „чисто долазим к себи од |
младо, и слушаше музику.</p> <p>„Хвала Богу!“ рекне један. „Шта неће човѣк доживити, кад дуго |
„Но баш ће ми бити мило!“</p> <p>„Хвала Богу, само кад је оздравила!“ изјави о.{S} Теофан са св |
пасности, и опоравља се.“</p> <p>„Хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан, и склопи руке побожно.</ |
сам анђелски чин!</p> <p>„Заклео сам се Богу!</p> <p>„Вѣнчао сам се с црквом.</p> <p>„Друга љуб |
е отишао у саборну цркву, те со помолио Богу, па је онда сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су |
.{S} Сто и једна година приличи му и по Богу и по људма.{S} Живио дакле управо 101 годину, ни м |
p> <p>А митрополити старији сгрѣшили су Богу, што вису за времена све те драгоцѣности народне п |
а.</p> <p>„Послѣ те сјајне побѣде можеш бодрим духом ступити на бојно поље са другим противност |
нек . . . . . . . . . .{S} 100 „</l> <l>Бођани . . . . . . . . . .{S} 100 „</l> <l>Златица . . |
т, и изиђу на изглед.{S} Све дивно, све божанствено.</p> <p>На чесми није се могла стара уздржа |
ковићем да проговорим ја балавица...{S} Боже сачувај!{S} Та стегнуло ми се грло, па не могу од |
се чинио, да није као други људи...{S} Боже ме прости, чинило ми се да је какав светац.“</p> < |
стратору осѣку се ноге.</p> <p>„Сахрани боже!“ почне он муцати.</p> <p>Протођакон му недаде изг |
гне главу и упрѣ очи пред себе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да га сад, гледим,“ проговори архиманд |
ико никаква приговора учинити!“</p> <p>„Боже сахрани“, примѣти о.{S} Теофан, који <pb n="73" /> |
славне;</p> <p>„Ту је на прилику служба божија у манастирској цркви.{S} Ова може човѣка узвисит |
ад само на њу помислим.{S} Ноћне службе божије дизале су ми душу у небо.{S} Звекет будилника пр |
мирено. „Што год иде на увеличање славе Божије и његовог угодника, којега смртни остатци у нашо |
је свѣт;“ и „његова молитва иде право у божије уво.“ Имамо ми сада важнијих свештеника у парохи |
који држе да су само они избраници сина Божијег, а друга тако звана браћа, да су њихове слуге и |
лѣпшем образу.</p> <p>Чист слуга светог божијег олтара; вѣрни пријатељ обитељи, која га у своје |
/p> <p>„У умѣтности чинодѣјствовања при божијој служби споменули смо већ епископа Гедеона.{S} О |
бијаше надпис прочитао. „То јошт лежи у Божијој руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити |
/> <p>„Ето и ти си данас једну запрѣку божијом помоћу прешо.</p> <p>„Ти си био на опасном путу |
ѣљом и празником дошо у цркву на службу божију.</p> <p>„Црквено појање уважавао је више свега.< |
што одтуда да има.{S} Пијте.{S} У славу Божију.“</p> <p>Гости устану на ноге, изрецитују 11 пут |
уведе у срѣћан живот.{S} Послушај вољу божију, прими руку љубави, изићи из гроба и ступи у жив |
’ бабо!{S} Што се намећеш као сочиво на божић,“ па му изплази подобар кус језика.</p> <p>Од дру |
рана у срцу и у души.{S} Међу тим буди божја воља!“</p> <p>То рекне, па се побожно прекрсти, и |
<p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак онда у име божје пођите.{S} Одавдѣ сте на ваши коњи за 3 сата у Н. |
лику суботу појали статије „плач матере божје“ код христовог гроба.{S} Никада нећу ту дивоту за |
ла, а коке му дукате носиле.{S} У славу божју а у његово здравље.“</p> <p>За тим принесе чутуру |
ми рече бивши настојатељ, да се озбиљно бои за мој живот, јер му је један човѣк казао, да ће ме |
ти, јер знам твоју узвишену душу, па се боим, да сам себе до невоље недоведеш.{S} Сад си незави |
ја сам наредио да то свирати научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није |
не рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жив небуде црквенога сабора! |
ставио.</p> <p>Од године 1726. водио се бој између народа и клира о упливу онога у црквену упра |
p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко румена.{S} Брада му бијаше поређа и |
трахом свима силама... застава страха и бојазни вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали |
араме око врата у најразличнијим живљим бојама.</p> <p>А нису изостали ни гајдаши са накићеним |
долазим к себи од страха.{S} Све сам се бојао да не буде чега да се стиде и поздни праунуци.</p |
ак чудан поглед на намѣстника.{S} Он се бојао, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био приправ |
мирно; „али сада нетрѣба се јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас народ јошт слушати у свему.{S} Ја |
молована од Аврамовића.{S} Аврамовићеве боје познате су нашим пријатељима умѣтности.{S} Док су |
то декорирану.{S} Појас отворено црвене боје, широк.{S} К том су долазиле црвене чарапе, као шт |
ћете к њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га неудавите!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нек |
рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, ја се бојим сама спавати.{S} Она приповѣст архимандритова нећ |
000 љутих оклопника за гору заилази и с бојишта одлази и т. д.{S} На кратко, код те је слике мн |
не побѣде можеш бодрим духом ступити на бојно поље са другим противностима.</p> <p>„То си дакле |
зи горѣле су кадкад тако, да су наравне бојом и топлином много надвишавали.{S} Сув кашаљ давио |
ку саму, Обилића, Топлицу и Косанчића у боју, како је цар Лазар с коња спао, како му Турци глав |
звоно на службу зазвонило, заборави на бол и болѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му суп |
на службу зазвонило, заборави на бол и болѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му супарох д |
у, и покрије њима лице, на ком се тежак бол душе огледаше, уздахне дубоко, и проговори гласом, |
ѣд радовао оној душевној утѣхи, коју је болан, тужан, несрѣћан, потиснут, оскрбљен хришћанин ко |
д овако говори његов адвокат, да шта ће болан говорити противник, шта ли судије!</p> <p>„Е мој |
{S} Његова молитва дѣловаће као лѣк код болесника, као глас више утѣхе код разтужених срдаца.“< |
код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест опомене, а она је послѣдње своје силе кроз све в |
авно учинила, али ме тешка и дуготрајна болест задржа.{S} Сад сам, хвала Богу, и молитвама мога |
јошт јаче разпламти: она се разболи, и болест је била опасна.</p> <p>Трајало је дуго времена, |
она се с њим поносила.</p> <p>Послѣ оне болести била је увѣк слабога здравља.</p> <p>Кожа на об |
е ствари.{S} Није осѣћао ни старости ни болести, кад је ваљало те послове обављати.</p> <p>Он ј |
јсигурнији и најбољи лѣк против таковој болести у души.</p> <p>„Чуо си и читао си, да су многи |
пе прилоге послала.</p> <p>Онда је била болестна.{S} Касније буде о.{S} Теофан у други манастир |
ше ми твоја сестра.{S} Она је била дуго болестна; опасно болестна; но сад је изван опасности, и |
а.{S} Она је била дуго болестна; опасно болестна; но сад је изван опасности, и опоравља се.“</p |
на земљи.</p> <p>Ленка је била очевидно болестнија него икада прије.{S} Мршава је била као да з |
или за косу или за образ!“</p> <p>А кад болестник стане мумлати, онда уђе брзо ђак у собицу, по |
преда писмо, које бијаше примио, кад је болестник дошао, о тим налогом, да му га преда, ако тол |
у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је био болестник у сасвим другој, прилици.{S} Соба велика, чис |
ђе к себи, да га узмогне читати.</p> <p>Болестник отвори писмо, прочита јасно: „отац Теофан!“, |
вѣ недѣље трајало из дана у дан.</p> <p>Болестник као да је свога добротвора разликовао од друг |
дан најми управитељ два човѣка, изведе болестника на чист зрак, даде му собу очистити, и добро |
равитељ приближи <pb n="305" /> постељи болестника, повиче ђак с ходника: „Неидите близу њега, |
од нѣкуда кола кожом покривена, смѣсти болестника на, та кола, и она два чувара одпрате, га нѣ |
иди... иди, па ублажуј душевно и друге болестнике, као што си своју сестру ово дана блаженом ч |
.{S} Храну му даде здраву и подпуну.{S} Болестнику је очевидно годило.{S} Тако је двѣ недѣље тр |
снаћи.“</p> <p>И доиста се примѣтило на болестнику, да се справља као дивља звѣр, кад хоће на ш |
:{S} Несрѣћно створење!{S} Он се окрене болестнику <pb n="306" /> и проговори му меко и пријате |
које га је толико муке стало, учинио се болестним, и уздисао је у својој ћелији, да се до бога |
p> <p>На скоро затим долазише и из даље болестници на молитву њему у манастир; а мало послѣ поч |
Већ су га почели са побожним увѣрењем к болестницима у прњавору и селу призивати; већ се почео |
двишавали.{S} Сув кашаљ давио је кадкад болестницу као да ће да ју угуши.</p> <p>И опет су ови |
онзисторијална сврши.{S} Епископ је био болешљив па зато није никога задржао на обѣд.{S} Он и В |
/p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава боли.</p> <p>Њу је дочекала тетка, материна сестра, с к |
и дошли!...{S} Та он је толико исто ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт већу снагу над њим имате |
а анђела покровитеља.</p> <p>Око њега и болника, ком је духовну утѣху пружао, стојали су здрави |
кад је своим епитрахиљем закрилио главу болника, учинило се сваком, као да га надсѣњавају крила |
њему у манастир; а мало послѣ почеше и болнике са стране у манастир доносити, да о.{S} Теофан |
ображен.{S} Он је читао молитве и тѣшио болнике из дубљине срдца и душе своје.{S} Кад је подиго |
руке кључе од раја.</p> <p>„Молитва над болнима... повраћа често мило здравље отцу и матери, си |
ње започне.</p> <pb n="286" /> <p>Многи болници били су за ту црквену славу доведени.</p> <p>Мѣ |
Шта више, у старости својој лежао је са болном утробом, и морао је чешће замолити супароха, <pb |
ом у лице, на коме се сѣнка претрпљених болова душе стапљаше са зраком чисте радости, која му с |
али ми је срдце пуцало.{S} Ко незна те болове душе, тај неможе о боловима говорити... <pb n="1 |
} Ко незна те болове душе, тај неможе о боловима говорити... <pb n="142" /> Но сад хвала Богу, |
хије,“ примѣти стара.. „У Букарешту има бољара... тамо су свѣ гомиле од дуката.“</p> <p>Подворн |
ивој заклетви.</p> <p>Митрофан помисли, боље је да неговорим ништа, него да се у лажи ухватим.{ |
иже зори него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ће бити, и онако ће на скоро зазвекетати будилник! |
та нема ништа!{S} То је пут дугачак.{S} Боље ће бити, да и не задирем.{S} Ако они пођу тим путе |
ш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣда боље природе у теби, што си напаст најжешће страсти так |
!{S} Можеш сести и јести... ни цар нема боље.“</p> <p>И заиста или је Ленка била за кафу, или к |
да се стање манастира и калуђерства на боље изведе.“</p> <p>„Могу,“ одговори о.{S} Теофан. „Но |
овдѣ, кад би ми било могуће; јер доиста боље би било, кад се неби мого ни опоменути онога, што |
ко бити!{S} И нема ли начина да то буде боље!{S} Јест. <pb n="125" /> Слушајте само шта ми прип |
а се у лажи ухватим.{S} Зато рекне брже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„Ја не |
на бол и болѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, он је |
уплашила, да их нестане, па су ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг довели, |
мислити, он прорачуни у памети, шта је боље по манастир, или ша даде адвокату шљивовице или да |
шу природу.{S} Сад незнам управо шта је боље.{S} Ако је истина, што путници пишу, да пола сласт |
, па је мирно лего у постељу, и тиме је боље спавао, што је чуо да су се гонци вратили, а кувар |
се нису старали, да се такове реликвије боље сачувају, и цѣлисходније смѣсте.</p> <p>А митропол |
рекне му блаже: „Ви сте се оче Теофане боље владали овом приликом него ваша братија: ви сте <p |
неможе, служиће ми само за науку, да се боље чувам змије, која ми је праматер преварила у облик |
трополитски на то и позивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега какав солд |
corrigi</foreign> (што је прошло да се боље кудити него изправити).{S} Остао је на сваки начин |
бављена.{S} Ко ради боље и више, има се боље наградити; ко неодговара дужности, има се на то пр |
/p> <p>„Биће боље и мени и теби, док се боље познамо.{S} Зато отвори срдце преда мном, а ја сам |
> <p>„Изволите!“</p> <p>„Ја знам, да ће боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником неучи |
идићемо се сутра.{S} Увѣравам вас, биће боље!“</p> <p>Онај је само мумлао.</p> <p>Сутра дан нај |
неможеш на мене потужити.</p> <p>„Биће боље и мени и теби, док се боље познамо.{S} Зато отвори |
ѣсту дотирају, опет ће манастирски биџе боље проћи, него да им се управа овако остави, како је |
доста, а изкусићеш од сада јошт више и боље.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, сад се сѣтих.</p> <p> |
а кад ја постанем игумном, онда ћемо и боље!“</p> <p>И опет се чује звекет чаша, и опет рецита |
!“ И опет је загрли и изљуби.</p> <p>„И боље је,“ примѣти јој нећака. „Други пут ћу ти све каза |
, па на ново уздахне.</p> <p>Варнави би боље годило пиле него пасуљ: али шта ће.{S} Он погледа |
, дода патријарх мало љутит.</p> <p>„Ви боље знате,“ одговори онај; „али ја ћу партију добити,“ |
а несмѣ стојати незабављена.{S} Ко ради боље и више, има се боље наградити; ко неодговара дужно |
<p>Кад се гости којекако поспремаше или боље рећи разспремише, запита отац Митрофан овога друга |
а каква информација. „Знам ја те ствари боље, него ма ко други.{S} Живио сам ја у манастири; им |
ињи.</p> <p>„Али пециво да не може бити боље.</p> <p>„Одмах рапортира то градоначелнику, а овај |
што живи настојатељ зна цѣнити лѣпе очи боље, него сви, који су на тој столици пре њега сѣдили. |
ни дражи и милији.{S} Зашто, јер ће тим боље бити свима, и калуђерима и настојатељима.</p> <p>„ |
ране што више доприносио, да се друштво боље забави.</p> <p>Он је своју улогу мајсторски играо, |
но.{S} И моје је добро, ал ово ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу виногради, па манастирск |
</p> <p>И архимандрит није ту ноћ много боље провео.</p> <p>Јучерањи догађај узбунио га је јако |
једном брѣгу виногради, па манастирско боље.{S} Сад нека ми ко рекне, да ту нечини много света |
раде, оне купе шљиве: е па која се мало боље пашти, тој помаже, да оправи и углади кућу, другим |
n="342" /> <p>О. Теофан окуражи се мало боље, кад види да се патријарх насмѣши.</p> <p>„Установ |
кло; али сам касније познао, да је било боље, што тог било није.</p> <p>„Она се удала послѣ, и |
никад му <pb n="288" /> слово није било боље.{S} На више мѣста мало му није суза глас угушила, |
знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би било боље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-мар.{S} Чуј, |
изгуби, ко сам путује, онда је наравно боље имати друга при свему, што духу <pb n="201" /> чов |
поступате, ми ћемо нашу крајцару на што боље и племенитије употрѣбити.{S} А како народ од калуђ |
м к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо тамо бити сами.{S} Дакле тетка, дајт |
мом и богатим свестраним изкуством јошт боље просудити!“</p> <p>„То су лѣпи разговори међу вама |
врата.{S} Овај притегне руком кључаницу боље: врата се отворе, и они обоица падну у собу на кол |
“ рекне му онај.</p> <pb n="239" /> <p>„Боље ће бити, да нечекамо, да сам изтераш, што смо ти д |
ећ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецива видили!“</p> <p>„Генерал оћути; али се вид |
S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад како нареде. |
а, хартије, пера и мастила: то је све у бољем стању него у твојој ћелији.{S} Ја идем у другу со |
да Ленка одсѣчно. „Доћиће већи духови и бољи списатељи.{S} Али ће се народ ипак мило сѣћати спи |
ери и манастири, какви су да су, далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами Руси могу још |
дао и сам учитељ и спаситељ, и ми нисмо бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен, да је невино <pb n="100 |
се недаду у склад довести ни са његовим бољим знањем ни са начелом правде и интересом православ |
емичке тако су добре, да их у Бечу нема бољих!“</p> <pb n="265" /> <p>„Е, код нас је овако,“ од |
тару у руку.</p> <p>„Како ви спавала: — Боме сам се ја синоћ јако била поплашила.“</p> <pb n="1 |
"111" /> двѣ, па је готов; а други може боме добро да повуче, па му се и непознаје.“</p> <p>„А |
у много да поднесу?“</p> <p>„Било их је боме и под асталом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „ |
и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и развесели: али онда ми њему недамо н |
ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, пили!“</ |
и су отишли око поноћи кући, а други су боме и преноћили у манастиру.{S} Знате како је ко мого. |
љу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово је била његова изрична наредба.</p> |
сузе. „Ти си ми сјајна награда за моје борбе!{S} Али ја немогу овога дара примити: има међу тв |
а са владом; али је понајвише срѣћно из борбе изишо.</p> <pb n="254" /> <p>„Увѣк је знао, шта х |
уге занима, ублажава, укроћава.</p> <p>„Борбе трѣба... али нема сумње о успѣху, ако се само иде |
противника, служити за оштро оружије у борби, ако би се ова разгорѣла?“</p> <p>„Имате пуно пра |
! <pb n="135" /> Буди јунак!{S} Падни у борби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, |
во, из држања и дисања видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст жи |
ока, лица, руку, цѣлог држања!{S} Ту се борила нада са страхом свима силама... застава страха и |
> 1861. и као члан угарске канцеларије, борио се јуначки за србску цркву и србски народ.{S} И с |
пе неурађене.{S} Оно тамо на десно јесу Босанска брда, Цер, колѣвка Поцерца Милоша.{S} Ено Руме |
равних у европским државама.{S} И саме босанске морају их преда се пустити.{S} Високородни је |
ранфила, крина и трандафила, љубичица и босијока.</p> <p>Кад се сврши пѣсма и свирка, запита ви |
од нос.</p> <p>„Хо, да лѣпа мириса, као босиљак.{S} Није право, да се и ми мало ненапијемо.“ То |
на памет „буква“.{S} Али сам већ прѣко ботанике прешо, и у зоологију ушо, јер оно, што ми се ч |
лећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114" /> на врата, повиче Митра |
е <pb n="114" /> на врата, повиче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на столи |
са свим нуждно.</p> <p>А у точки II.{S} бр. 14. предлаже се и потврђује, како да се семинарија |
ају лијане.{S} Гудуре су дивотне.{S} На брѣгу морском сјају се зидови и бедемови стародревних м |
"201" /> човѣка годи.{S} Ево сад смо на брѣжуљку.{S} Погледајте само каква је то красота!{S} Он |
/p> <p>На ово узме је под руку да је уз брѣжуљак поведе и случајно јој руку јаче притиште уз се |
тражи.</p> <p>„Ми ћемо сад на онај мали брѣжуљак.{S} Одандѣ је неописано лѣп изглед на равни Ср |
л ово ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу виногради, па манастирско боље.{S} Сад нека ми ко |
о нѣшто кува и пече.</p> <p>Сад шклоцне брава на владичиним вратима, а о.{S} Теофан сав се стрѣ |
ата сад на протођакона, једва се дочепа браве, те измакне на ходник.</p> <p>„Јао!“ рекне настој |
pb n="156" /> калуђера, што је кваку од браве у руци држао, и врата и нехотице отворио, учини п |
е тврђе држи, ухвати се једном руком за браву.</p> <p>Дуја пак како се бијаше сагнуо, а није уз |
се с канапета, затвори врата и закључа браву.</p> <p>Затим легне.{S} Но подуже недође јој сан. |
“ Гедеон одпои своју строфу несравњивом бравуром и славујским гласом.</p> <p>„Генерал буде очар |
о бѣла, а боја лица младачко румена.{S} Брада му бијаше поређа и зато излажаше на крају у танак |
да сам икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље руно.{S} Образи |
номањаст млад чиновник.{S} Лице бѣло, а брада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом с |
падала на рамена; а тако исто црна дуга брада покривала му је дољни дѣо главе.{S} Широке црне с |
ѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљиво зглађена, држање господско.</p> <p>То је |
ећ млад.{S} За духовника искала се бѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годинама, |
што није имао велика трбуха.{S} Коса и брада тек је по нѣку сѣду показивала.{S} Све ово чинило |
имандрит. „Срѣдњи узраст, — црна коса и брада, румени образи реко би сад ће крв пробити, <pb n= |
межурао, штоно наши веле.</p> <p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко румен |
м рукама и великој просѣдој забарушеној бради.{S} На први поглед учини се управитељу, да познај |
p>И нехотице понесе сваки од њих руку к бради и повуче је прѣко ње, па један за другим одшуњају |
гов Амфилохије имао је нѣшто мало смеђе брадице, и само му је нос навлачио на себе позорност гл |
тне, али се ове нису видиле од црних са брадом смѣшаних бркова.</p> <p>„Куда ћеш?{S} Господину! |
(од старијег учи млађи), плету курјук и браду... лакиране штифле... шешир ко локвањ, да непоцрн |
у братија, да тако говориш, очешљаће ти браду, да ће ти пола на чешљу остати,“ упадне овдѣ патр |
на ваља да имају гвоздену руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако те чују братија, да тако говориш, оче |
ивао, да очисти грло за орацију, чешљао браду и косу, да небуде чупав, и приправљао нос, да му |
ати вѣнчати се и живити у благословеном браку у самоћи, свѣту незнани, за себе и себи, па пиши, |
рали, винограде садили, копали и жњели, брали и увозили, отакали и претакали.{S} Па кад смо зај |
сподине архимандрите,“ почне настојатељ бранећи се, „да сам ја ових месојеђа једно два три мирј |
им путем, <pb n="55" /> е онда се морам бранити, па по што по то!{S} А ако они нестану на тај п |
пао, како му Турци главу сѣку, како Вук Бранковић са 12.000 љутих оклопника за гору заилази и с |
ове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука Бранковића и похвале Милоша Обилића, и израза најдубље |
и и опет њени најмилији, <pb n="319" /> брат и тетка.{S} Пред подне дође к њој један млад човѣк |
, драга моја сестро?“ запита ју једаред брат, да чује; како она о том мисли.</p> <p>„ А мораш л |
мате него његов настојатељ, ма да му је брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се видите; али кроз |
на.{S} Неможемо никако!{S} Бићемо дакле брат и сестра.</p> <p>„Колико сам га пређе љубила, толи |
лѣпши и најмилији.</p> <p>Стара тетка и брат Тодор били су кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико н |
ng="la">fidelis frater</foreign> (весео брат) дође зимус у манастир Бе—, но нећу вам казати име |
а.{S} Смѣм овако рећи, јер смо од синоћ брат и сестра.{S} И остаће ми до самога гроба милим бра |
ла је безбрижна, ведра и весела.</p> <p>Брат је у сестри гледао свети аманет овога живота за др |
Ленка је љубила управо сестрински свога брата; она се с њим уздизала над обичним животом; она с |
своју сестру... као браћа сестру свога брата.</p> <p>„Она може бити правим анђелом хранитељем |
о митра главу украсити.</p> <p>„За мога брата прилажемо медалију из дрвета <pb n="281" /> од че |
} Сад сам, хвала Богу, и молитвама мога брата, подобро оздравила, али сам ипак јошт врло слаба. |
ји су налазили у том, да тога честитога брата из свога круга удале, па су му на то одговорили с |
p> <p>„Дајте руку на то; у сигурност за брата, прима од сестре строги завѣт пријатељ и једне и |
јала.</p> <p>Ти дани саставили су срдца брата и сестре као да их је једна мајка родила.</p> <p> |
ти.</p> <p>Знамо, да Ленка свога драгог брата није могла у оном манастиру надгледати, у кои је |
о и њежно:</p> <p>„Сестро, оди на срдце брата?“</p> <p>У овима је рѣчма лежала јасна пресуда.</ |
ени највѣрнију сестру, која га љуби као брата рођенога; и да ће се у мом спомену блистати његов |
, изражаваху више силу љубави мужа него брата...{S} Очи су му се све јаче сијале, све већма раз |
се најпрѣ администратор, <pb n="93" /> братија, и њихови свѣдоци преслушају, а разумѣо је био, |
утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва братија посвѣдочити.{S} И зато сам метнуо стражу пред њ |
апезарији нађе се и администратор и сва братија.</p> <p>Сѣдну ручати.</p> <p>На једаред чује се |
мандрит наредио да се сутра у јутру сва братија у манастиру нађу, и да нико на страну неодлази. |
с лед бије?“</p> <pb n="83" /> <p>Друга братија покуње се, као да их је ко ладном водом прелио, |
ријатеља.“</p> <pb n="132" /> <p>Остала братија била су весела својим триумфом, који су налазил |
кућу нуждна упутства примати.{S} Стара братија буду у друге манастире попремѣштана, а нова два |
не боље владали овом приликом него ваша братија: ви сте <pb n="118" /> признали, гдѣ сте погрѣш |
{S} Ту ми заслугу призна и настојатељ и братија јавно на братском сабору!{S} Нећу дуго живити!“ |
и од ових дозна на скоро, да су и он и братија грдно обтужени.</p> <p>Сви се поплаше горопадно |
ави.</p> <p>— — „Како настојатељ тако и братија недају се лако разставити од старога благовања |
оштро звиждне.</p> <p>И администратор и братија скоче од трпезе и потрче на поље.{S} Изиђе и на |
руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако те чују братија, да тако говориш, очешљаће ти браду, да ће ти п |
раго: барем сам се осигурао од насртаја братије у манастиру до излазка комисије; а кад једаред |
олим, да би ме заклонили од злостављања братије, док комисија недође.{S} Јер они могу мене дотл |
ископ је дознао тужбу администратора, и братије манастирске против намѣстника од архимандрита Р |
дѣтелства и препоруке од мога игумана и братије,“ примѣти о.{S} Теофан, пружајући патријарху св |
тријарху свѣдочбу са подписима игумна и братије и печатом манастирским из „сословија“ издану.{S |
на крај памети имао, да га против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Ту сам |
Он се противио прѣсуди, што му је збор братије донео, а послѣ је ножем на мене ударио, и да ни |
, у ком се овај из обитељи Ј. одпушта и братији св. обитељи Ш. придружује.</p> <p>Услѣд тога по |
</p> <pb n="81" /> <p>Приобшти и другој братији, што му је о.{S} Теофан говорио, и ови су у пун |
нари!“</p> <pb n="32" /> <p>„Је ли тако братијо?“ запита погледајући на друге калуђере.</p> <p> |
а.{S} И остаће ми до самога гроба милим братом.{S} Ово мислим да смѣм сваком казати, и да ми се |
м до јечмена хлѣба.</p> <p>— — „Интриге братске и бившег настојатеља доведу ме до очајања.{S} У |
задаћи <pb n="337" /> сходна; улите дух братске узајмне љубави у калуђерско тѣло; оживите свѣст |
о од њега уклањала.</p> <p>Нико га није братски поздравио, кад је у дружину дошо; сваки му је о |
ије се између њега и Ленке чисти управо братски и сестрински одношај.</p> <p>Код ње је пречисти |
дѣтелством свога манастирског собранија братског крене се он једног лѣпог лѣтњег дана Дунавом н |
имао пута противити се извађању пресуде братског збора: пресуда је била донесена од самих тужит |
призна и настојатељ и братија јавно на братском сабору!{S} Нећу дуго живити!“</p> <p>Из ово ма |
нут, оскрбљен хришћанин код мене нашо у братском саучешћу, у духовном разбору, у пријатељској п |
зати имена.{S} Био је са настојатељем и братством врло добро познат, радо су га примали, и добр |
е мој правобранитељ, Тодоре!“ рекне она брату.</p> <p>„Је ли све у реду?“ запита на то правника |
удеш!</p> <p>„Буди мила сестра љубљеном брату.</p> <p>„Тако нека буде!</p> <p>„Како ми је олакш |
, да му је послѣ и много лакше било.{S} Браћа гости већ се бијаху подобро проредили.{S} Већ се |
једнаки.... један ко други... као права браћа.{S} Само што је господин вѣштији, па се дао однет |
а опече и угризе.{S} Зато су му се нова браћа са настојатељем заједно од њега уклањала.</p> <p> |
раници сина Божијег, а друга тако звана браћа, да су њихове слуге и оруђе; да врховна управа за |
оји смо мало час напоменули.</p> <p>Она браћа, која су у прњавору више тако званих „затворених“ |
та ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би то дочекала, <pb n="26" /> да ме једаред |
мо прилику дознати —- како су ова добра браћа прошла, а сад ћемо се забавити са о.{S} Теофаном, |
ао куда у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у качари, или раки |
тету, а браћу као скотове држи: онда се браћа обраћају <pb n="291" /> к власти и ишту мудријег |
говори свом другу: „Виц и ти рођена сте браћа.{S} Какав један такав је и други. — Мени је госпо |
аранио, јер и сам мораш признати, да ти браћа неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диж |
је сви примити као своју сестру... као браћа сестру свога брата.</p> <p>„Она може бити правим |
За то су млађи.{S} Ми калуђери сви смо браћа, па ко је за што; ко је за господина, нека господ |
ћу нам почаст, држећи нас, не да смо му браћа, него слуге и робови.</p> <p>Купује за дубове и д |
a">Deus ex machina</foreign>.</head> <p>Браћа Теофанова у манастиру пазила су на сваки његов ко |
тиру!</p> <p>По смислу оном,... кад има браће у великој кући, онда је најстарији над осталима п |
палежа.</p> <p>Рачуне неводи точно.{S} Браћи псује и пред простим људима оца и матер и прѣти н |
манастира и калуђера, и препоручују ме браћи свакога манастира, у кои дођем.{S} На ово ми се с |
цију оне старе хусарске врбонке: „Хајде браћо у катане, на годину сто талира, а на месец сто ба |
танко гласовито: <pb n="336" /> „хајде браћо у калуђере, на годину сто талира.... а батине ћем |
ви гости упру очи у њега.</p> <p>„Пијте браћо, та то је ваше и наше.{S} То су наши стари садили |
омашња дѣла небрежљиво води, нити се са браћом споразумѣва, него кући прави штету, а браћу као |
ар архимандрит захвали ми у сабору пред браћом јавно.</p> <p>— — „Управу прима стари настојатељ |
м споразумѣва, него кући прави штету, а браћу као скотове држи: онда се браћа обраћају <pb n="2 |
азмећу.{S} Манастирска, дѣла ради сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се читају правила, |
у се, да види око мртвог свог тѣла црну браћу, која му се подсмѣваше свему животу, који му се р |
госпођино раме спустио; пак видећи црну браћу, тргне се и одкопча Ленкине руке, које ова бијаше |
којој да ме носе, па онда „хајд на еро браца Перо!“ те штулецни час на десно час на лѣво, а ка |
ш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“</p> <pb n="32" /> <p>„Је ли тако братијо?“ з |
ате; <pb n="33" /> сложно, па ћемо га у брашнару силом одвући, кад неће добровољно тамо да иде. |
пођу за њим, и стану га нудити да иде у брашнару. „Та идите о.{S} Теофане.... па шта ће вам бит |
има оца и матер и прѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, а они онда чине то исто и без свако |
Самотрака, Тенедос, Скопелос, Еубеа, — брда Олимп, Осса, Пелијон,... градови Салоник, до Херзо |
ник, до Херзонеза, Троада и малоазијска брда.</p> <p>Витош је дивна гора близу Софије у Бугарск |
ене.{S} Оно тамо на десно јесу Босанска брда, Цер, колѣвка Поцерца Милоша.{S} Ено Руме... а ено |
се не прелива као узбуркани вѣтар преко брда и долина.</p> <p>„Пиши јој.{S} Напиши јој како нај |
тро у село и кроз њега даље.{S} На врху брда, уз које пут вођаше, окрену се к манастиру и немог |
прѣко све ларме, и у прњавор прѣко свих брда и покрај свих звона.</p> <p>Кад се ово смири, стан |
на корѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спорије тај сасвим прегриза.</p> <p>Но при све |
им опази он кључ у врати: закључа дакле брже собу, и повиче: „Баш добро, ухвати се птичица у кл |
его да се у лажи ухватим.{S} Зато рекне брже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„ |
рави на бол и болѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, |
дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг дов |
сира, јаја, пекмеза ил што имате, само брже, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да глад утолим. |
и моја судбина!“</p> <p>Дуго је ишо час брже, час лакше, час жестоко, час мирније, по соби.{S} |
иле дошле, да га информирају.{S} Ове су брже изишле напоље из његове собе него што су у њу ушле |
p>Овај почне читати, заћути мало, пређе брзим погледом преко цѣлог писма, па му онда ударе сузе |
шина, репатицама на небу званичном, кои брзином звѣздном лете од једнога краја среза до другога |
ше добра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављају |
да га те влаге опрости, али му прсти на брзо покажу, да та течност није ништа друго него најпле |
арочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На брзо затим пукне гром у Пожуну а разпрсне се у Карловци |
е је лако помоћи“, примѣти стара, изиђе брзо из собе и зазвони по служавку.</p> <p>Није дуго по |
А кад болестник стане мумлати, онда уђе брзо ђак у собицу, повуче управитеља за скут у натраг, |
падне му поглед на настојатеља, али се брзо од њега одврати и помркне, знамење, да му та појав |
ијарх га погледи, оде к прозору, али се брзо натраг врати, и сматраше подуже калуђера.</p> <p>О |
умотала; живио би као у рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, па |
фана казали?</p> <p>„Ја хоћу“, одговори брзо Амфилохије.</p> <p>„А шта смо казали?“ запита Митр |
Тетка и нећака.</head> <p>Ленка дојури брзо у Митровицу.</p> <p>Већ јој се путем разроје мисли |
лник заплетао је мало језиком и говорио брзо; а врло је радо говорио, и скоро није дао ником до |
p> <p>Одмах помисли у себи: ови ме тако брзо позивљу и сам администратор долази по мене... мора |
> <p>„Како би ми њу пустили од нас тако брзо...{S} То неби било нимало лѣпо...{S} Шта би о нама |
, која у таковим стварима стоји.</p> <p>Брзо дакле бише гости готови са прегледањем ризнице.</p |
пуштај из твоје ћелије, а друго је моја брига,“ одговори му администратор и окрене му леђа.</p> |
ти твои жутокљунци, ваљада“ — Баш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојног Видаков |
каси.{S} Шта да радим!...{S} Немогу од бриге да спавам; немам мира ни часа у дану.</p> <p>— — |
настојатељу манастира.{S} Будите ви без бриге!{S} Гдѣ станују толики свети отци, несмѣ ту такав |
да те жива направе мртвим.{S} Буди без бриге; сутра отиди, прекосутра биће сто различних припо |
мало по мало калуђер од свога страха и бриге.</p> <p>Сад почне онај на ново.</p> <p>„А ви се н |
ви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу бриге и послова, које му је ваљало свршити, није о.{S} |
!{S} То је дужност настојатеља, да воде бригу о манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам они?“</ |
га, кога дотична власт постави, да води бригу и о имању и о калуђерима.{S} То је сасвим погрѣшн |
} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљиво зглађена, држање господско.</p> <p>То је био н |
јесам ја награисао!“ повиче у страху и бризи, крстећи се. „Ни крив ни дужан, сад да ја страдам |
ебе ради препатила!“</p> <p>На ове рѣчи бризне плакати, и метне своје <pb n="141" /> бѣло чело |
нећаку радо мислити.“</p> <p>Тетка јој бризне плакати.</p> <p>„Но немојте више о том да говори |
а тог манастира са свима могућим силама бринути се У Земуну 1.{S} Јулија 1849.</p> <p>Патријарх |
о низ лице.{S} Извади мараму и стане га брисати.</p> <p>На то почне адвокат, као да се са свим |
ној га свега облије, и он стане марамом брисати лице и трти чело.</p> <p>„Немојте се са формом |
бије запалу плућа, и умре.{S} Он је био бритка србска сабља на народним политичним мејданима.{S |
је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритке“, те да је сад постала она господарем.</p> <pb n |
м; — заповѣднику жандармеријског крила, бриткој сабљи у званију и златној челенки при трпези; п |
, и увѣк је најпре увио и један и други брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат Печеновић.</p> <p>У |
лаву охоло, па стане једном руком један брк увијати а другом други.</p> <p>Ови су му били намаз |
нису видиле од црних са брадом смѣшаних бркова.</p> <p>„Куда ћеш?{S} Господину!{S} Иди слободно |
/p> <p>Отац Митрофан развуче своје црне бркове; управо је развукао своје устне, али се ове нису |
с рамени и промумла <pb n="61" /> кроз бркове: „Добро је кадкад и таковом светцу запалити свѣћ |
абице на зиду?“</p> <p>И доиста највећи број тих слика бијаху швабе Бахове добе, кои у војводин |
.{S} Видиш ти њега.{S} Прочитао два три броја „Дневника,“ па зна шта ће рећи повѣстница о патри |
чути кад би пролетила.{S} Рукама броје бројанице, а гледе у руке.</p> <p>Намѣстник помисли одм |
мушица чути кад би пролетила.{S} Рукама броје бројанице, а гледе у руке.</p> <p>Намѣстник помис |
раља Симеуна с друге стране, са великим бројем других побочних фигура побуди пуну позорност обо |
поштено; он негледи у чашу никоме, нити броји стакла у којима се вино доноси.{S} А ја! он није |
ту: за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“</p> <pb n="32" /> <p>„Је ли тако |
осѣћање усамљености, те је осѣтио потрѣбу да има бар једно људско створење, које га разумѣ, ко |
о и безбрижно живити, можемо сваку потрѣбу подмирити, сваку жељу задовољити.{S} Ја те љубим још |
Сами његови чини доказали су му ту потрѣбу необоривим слѣдствима.{S} Он је једном од своих угод |
г горива прњаворцима.{S} За будућу потрѣбу нема ни једне цѣпанице усѣчене, нити се има чим наба |
анастирске у своје џепове — и ударите у бубањ, па закликћите танко гласовито: <pb n="336" /> „х |
д овога“... и стане пестницама по зраку бубати.</p> <p>О. Теофан уздахне, и суза му удари на ок |
ор о.{S} Теофана.</p> <p>„Ти мора да си Бугарин отче!{S} Тако си тврдоглав,“ осѣче се патријарх |
лавнији од Бугарских светитеља и патрон Бугарске.{S} Ту и сад почива.{S} У Рилском манастиру са |
или ту малу Свету Гору. –</p> <p>Рил је бугарски најславнији манастир у Рилској гори, која је м |
ви су да су, далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами Руси могу још дуго учити од нас, |
манастиру Рилском, гдѣ је и свој велики бугарски рѣчник довршио.</p> <p>Троицку Лавру недалеко |
у, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да види |
Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у бугарским манастирима?{S} Та то нису ни слуге нашој Фру |
ињевао св. Јован Рилски, најславнији од Бугарских светитеља и патрон Бугарске.{S} Ту и сад почи |
ародревних манастира, грчких, србских и бугарских.{S} Ово је земљиште свето; од памтивѣка несмѣ |
> <p>Витош је дивна гора близу Софије у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и данас има 14 манаст |
лачило манастирима Рилским и Витешким у Бугарској.</p> <p>Ови су му нѣкако на ближе стојали нег |
А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у бугарским манастирима?{S} Та то |
му силазила с очију.{S} Ил спавао ил се будан по постељи превртао, увѣк му је била пред очима.< |
</p> <p>Он је нишо као пијан, као у сну будан, као каковим чинма занешен.{S} Кадкад му је било |
нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека, буде како он казује.“</p> <p>О. Теофан окрене се настој |
ине, кад је онај бал давао у манастиру, буде епископ Рајачић изабран за митрополита.</p> <p>Рач |
ислите да ће тако бити најбоље, нека... буде!“</p> <p>На то се дигне да пође.</p> <pb n="178" / |
судно.</p> <p>И доиста.{S} Год.{S} 1861 буде дозвољено, да се држи сабор, те да донесе уредбе, |
.</p> <p>Она тако и учини.</p> <p>Тужба буде Њ. Ексцеленцији предана.</p> <p>Администратор мана |
буде осуђен на смрт.</p> <p>Пресуда ова буде потврђена од свих судова, и цар остави правди зако |
м часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она захвали дакле са н |
јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она захвали дакле са нѣколико рѣчи г |
имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми смо добри доктори, шт |
ељ је човѣк, и мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Ил |
садиш, дотично продужиш наш шљивик, да буде, каква га нигдѣ нема; а одредићу ти један комад зе |
ако сам заслужио.{S} Али само молим, да буде изтрага непристрана и суд праведан, а то мислим, д |
му ваља бити <pb n="102" /> могућно, да буде човѣк: али он несмѣ никада заборавити, да има ства |
е фондове; он би најпослѣ на то ишо, да буде судија и мени и епископима.{S} Сад сам ти казао, з |
вѣт светитељем признаје и уважава... да буде правим светитељом, врачем души, срдцу и уму народа |
настир, да будеш калуђер какав трѣба да буде... незаборави <pb n="39" /> на то.{S} Ти мораш тај |
пођо,“ потврди архимандрит. „И трѣба да буде тако.{S} То је право духовно сродство.{S} А ово је |
попа, па цифраст попа...{S} Ша онда да буде? русвај!{S} Ко да је крив!{S} Администратор Хранис |
ка: без тога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе се одобрити, кад се сазове друштво |
ени је!</p> <p>„Али другачије неможе да буде.</p> <pb n="163" /> <p>„Та ја сам калуђер.</p> <p> |
чак понео.</p> <p>О. Теофан хитио је да буде готов, и зато се удали, да изнађе и обиљежи оно нѣ |
и гледаше к вратма, очекујући шта ће да буде.</p> <p>Врата се спољска отворе, и нѣко куцне на њ |
је што друго била у Земуну, нити ће да буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук нео |
ђер, млађи... ја сам морао допустити да буде, што старији налаже, па после сам мого својим путе |
вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде комендије“ продужи администратор неузимајући на ум |
арх. „Он је добар калуђер, али недам да буде архимандрит тога ради, што га је епископ Платон пр |
у своју извести.</p> <p>Он је мислио да буде калуђером у лѣпшем образу.</p> <p>Чист слуга свето |
...{S} Само нека буде, што би ваљало да буде, показао би њима Хранислав, да је у њему оживио др |
и весело, што тому иде у хатар; зато да буде са високородном госпођом супругом на све вѣкове зд |
може човѣк и невин да пострада... нека буде и то.{S} Невино је страдао и сам учитељ и спаситељ |
ени прашта, праштам и ја њему... и нека буде тим наша ствар свршена.“</p> <pb n="101" /> <p>„ Е |
естра љубљеном брату.</p> <p>„Тако нека буде!</p> <p>„Како ми је олакшало на срдцу!“</p> <p>Ко |
{S} Није крив Хранислав...{S} Само нека буде, што би ваљало да буде, показао би њима Хранислав, |
. намѣстник <pb n="28" /> рукама. „Нека буде, шта хоће, само кад је моја ћелија остала на миру. |
ара опадати, ако унутарњост манастирска буде показивала, да ту нема ни овце ни руна: е онда, бу |
дотворца.</p> <p>Освећени покров кивота буде изложен у цркви угледу народа, кои је исту дубком |
ћемо...“ рекне стара госпођа. „Ако кафа буде добра, повешћемо те у Бечкерек, па ћемо те тамо уд |
а 11.000 комада дрва.{S} А касније, кад буде готов са шљивиком, одреди му један комад земље у ф |
свѣдочена.</p> <p>Трећи дан у јутру кад буде готов записник, сазове архимандрит све калуђере и |
p> <p>Онда је била болестна.{S} Касније буде о.{S} Теофан у други манастир премѣштен.{S} Она се |
радо ћу пољубити свету десницу, која ме буде казнила.{S} Али није тако било опасно, нити је на |
да прими писмо.</p> <p>За кратко врѣме буде све наређено, и сиромах намѣстник крене се сутра д |
би од страха.{S} Све сам се бојао да не буде чега да се стиде и поздни праунуци.</p> <p>„Слава |
торитет бити у толико већи, у колико се буде мање свѣту показивао.</p> <p>„Но и имао је ауктори |
де ухићен.{S} Призна своје злочинство и буде осуђен на смрт.</p> <p>Пресуда ова буде потврђена |
оли, да се ми уклонимо.“</p> <p>Овако и буде.</p> <p>Ленка изиђе и нареди, да јој кола чак долѣ |
прњавора и села нашега.“</p> <p>Тако и буде.{S} Свѣта стече се много из цѣле околине, па и нај |
естита србска хијерарха.“</p> <p>Тако и буде. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18730_ |
8" /> свога епископа-љубимца, и Мушицки буде спасен.</p> <p>„Стратимировић изјави влади, да нем |
молим, да ме штеде и заклањају: нека ми буде како сам заслужио.{S} Али само молим, да буде изтр |
гу, те да скрхаш врат.“</p> <p>„Како ми буде“, одговори о.{S} Теофан сасвим понизно.</p> <p>„А |
сторији, па нека она наређује, како јој буде воља.{S} А можда је и морао тако чинити, јер право |
шта ме чека, кад то учиним.{S} Сад нек буде што бити има.{S} Ти иди мирно кући па се постарај |
сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок буде у собу позван.</p> <p>На питање како се зове, одго |
ом и славујским гласом.</p> <p>„Генерал буде очаран.</p> <p>„Споменућемо јошт једну о Гедеону.{ |
ите своју наготу на видѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чинити своју дужност.{S |
, и зато му одговори повољно. „Нека вам буде; наредите оче архимандрите, да намѣстник добије пи |
туге, светиње, и т, д.</p> <p>Нека нам буде допуштено изложити једну малу примѣтбу, која нам о |
гарским покраинама.</p> <p>К. комесаром буде именован бан хрватски, генерал Шокчевић.</p> <p>Ов |
, шта се са Грбићем догодило.</p> <p>Он буде ухићен.{S} Призна своје злочинство и буде осуђен н |
повиче: „Ви сте поштен калуђер.{S} Ако буде могућно дођите да и мене изповѣдите и причестите, |
> <p>Ове се приуготови.</p> <p>Али како буде дружтво изненађено.</p> <pb n="166" /> <p>Г. архиђ |
де у реч, може бити, што желим, да тако буде.{S} Што се ствари тиче, ја ту немолим, да ме штеде |
то тако бити!{S} И нема ли начина да то буде боље!{S} Јест. <pb n="125" /> Слушајте само шта ми |
да можете учинити ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣстите.{S} Нека |
{S} Пак онда неиште ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то може искати, да <foreign xml:lang="l |
нзеквенције изводити, како коме у занат буде приличило.{S} На сваки пак начин признати морамо, |
ампом преживиле.</p> <p>Епископ Рајачић буде на скоро већином сабора позван, да прими управу цр |
b n="293" /> <p>— — „На поднесену тужбу буде администратор уклоњен, и за администратора манасти |
ор замоли митрополита Станковића, да му буде патрон при свечаној дишпути.</p> <p>„Овај то прими |
крпицу мало хлѣба и сланине, што да му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, да људи, |
т их опомене, да му кажу истину, што их буде питао.</p> <p>„Хоћемо!“ одговоре обојица у један м |
вовицу продам.</p> <p>— — „За год. 1842 будем по дворској комисији опет за намѣстника преко вољ |
тено до крајцаре.</p> <p>— — „Год. 1842 будем по својој вољи или невољи премѣштен у манастир Ши |
елим да данас сутра степеном игуманства будем одликован, тако што учинио?{S} Ни за живу главу.{ |
хвала Богу, сад је та нужда престала да будем несрѣћном.{S} Отац је мој умро, мати ми се упокои |
хије идите напоље, па ћу вас звати, кад будем готов са вашим другом.“</p> <p>Она двоица стану с |
д. 1847 по закљученију консисторијалном будем у манастир Прибину Главу за намѣстника и управите |
њем, и онда настави: „па благо нама кад будете!“</p> <p>Епископ Хранислав желио је јако да пост |
е Теофане!{S} Ти си дошо у манастир, да будеш калуђер какав трѣба да буде... незаборави <pb n=" |
их ученика нашега народа, онако како то будеш држао за најбоље, и дај фундацији наслов, кои ти |
у дакле руку, и буди му, што жели да му будеш!</p> <p>„Буди мила сестра љубљеном брату.</p> <p> |
имо и ободримо.{S} Али ти не могу рећи: буди калуђер.{S} Ја сам калуђер срцем и душом; и да се |
ом: „Теофане!{S} Постој! <pb n="135" /> Буди јунак!{S} Падни у борби, ако ти је тако суђено, ал |
астојати, да те жива направе мртвим.{S} Буди без бриге; сутра отиди, прекосутра биће сто различ |
сачувао!</p> <p>„Пружи му дакле руку, и буди му, што жели да му будеш!</p> <p>„Буди мила сестра |
и без рана у срцу и у души.{S} Међу тим буди божја воља!“</p> <p>То рекне, па се побожно прекрс |
Зато неодромбољуј те твоје лалоке, него буди весео.{S} А ви други калуђери језик за зубе, па ди |
буди му, што жели да му будеш!</p> <p>„Буди мила сестра љубљеном брату.</p> <p>„Тако нека буде |
сти, коју је умѣтност тога у гледаоцима будила, а нарочито код женског свѣта.</p> <p>Просте вез |
ло са дрвеним маљицама.{S} А и гвоздени будилник висио је ту на своим узицама.</p> <p>Ходник је |
е бити, и онако ће на скоро зазвекетати будилник!“</p> <p>Онај шиљконоси стане око куварице ска |
ије дизале су ми душу у небо.{S} Звекет будилника прије зоре... глас звона у пустињи и потпуној |
ички моменат у овом чини инштрукција за будимске (XIV. пунктова) посланике на сабор од те годин |
ине на врхунац доспѣо, и у писму Србаља будимске епархије, писаном митрополиту србском, свој из |
д на њему задобио, пошто су ту пунктови будимске инштрукције били примљени.</p> <p>У тим се пун |
пакрачки . . . . . .{S} 150 ф.</l> <l>„ будимски . . . . . .{S} 200 ф.</l> <l>„ карлдштадски . |
рополитом дође <pb n="271" /> и епископ Будимски Платон.{S} На другој екипажи довезли су се про |
а хијерархије све је постајала већом, и будимским заступницима даје се улазак у сабор од год. 1 |
ајником код уг. кр. намѣстничког вѣћа у Будиму.</p> <p>„Са неуморним књижевним радином доктором |
гата изкуства.{S} Он је био епископом у Будиму од 1829 г. у Н. Саду од 1833.</p> <pb n="272" /> |
ла, да ту нема ни овце ни руна: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт запитати: мора ли то тако |
у; нећете се покајати.{S} Будите прави, будите честит калуђер.“</p> <p>О. Теофан проговори на т |
тамо тако привржен добру свете обитељи; будите примѣран свештеник: само се чувајте наглости и с |
ошт данас, па идите у манастир III..{S} Будите и тамо тако привржен добру свете обитељи; будите |
иротом каквом настојатељу манастира.{S} Будите ви без бриге!{S} Гдѣ станују толики свети отци, |
рѣдујте на њему; нећете се покајати.{S} Будите прави, будите честит калуђер.“</p> <p>О. Теофан |
ло слаба.{S} Примите нашу захвалност, и будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним пош |
емо; моје је гостима казати.{S} Међутим будите увѣрени, да никакве опасности нема.{S} Овдѣ ће т |
код врата од Ленкине собе, да ли је ова будна.</p> <p>Кад чује да се прозор отвори, одшкрине по |
га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будна, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако није бу |
погледи у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а он приступи њеном кревету, па јој повуче за по |
застрашио.{S} Но лези само; ја ћу бити будна.“</p> <p>На то узме сат и погледа на њега. „Два с |
ти и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна, нити се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣшит |
еља, кои сваки мој корак <pb n="358" /> будним оком прате.{S} Но до тога сигурно неће доћи.{S} |
настира, и оде о. намѣстнику.</p> <p>Но будно око стражара опази је, и таки јави господину, да |
ждна упутства примати.{S} Стара братија буду у друге манастире попремѣштана, а нова два доведен |
оље,“ одговори овај, „док смо овдѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет молити, јер их је |
прими га врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду на само, онда му каже, зашто га је звао.{S} Овај с |
ик даде приредити лов у риту.{S} Но кад буду на мѣсту, опазе, да нема ловачких паса.{S} У најве |
мним нѣмачким разговором горѣ у салу, и буду све себи узајамно представљене.{S} Разговор постан |
ополита.</p> <p>Рачуни администраторови буду о.{S} Теофану као бившем намѣстнику послани, да их |
и он у свој манастир.</p> <p>Они остали буду весели до полноћи.</p> <p>Прњаворци и сељаци стоја |
и, да сам себе неокаљате.“</p> <p>На то буду записници прочитани и подписани.</p> <p>Кад се ово |
> <p>— — „Проситељ у званију својем и у будуће заостати има, којег ће дужност бити за њему вруч |
али не по изговору нашега народа.{S} И будући да сад о.{S} Теофан приступа лично администратор |
цу и однесе је у собу.{S} Веселе нарави будући удари у смѣх и повиче: „ево вечере, дајте само о |
е вратимо разговору оне двоице.</p> <p>„Будући доктор замоли митрополита Станковића, да му буде |
ст ти утону у море људског неваљалства, будућност ти је отрована прошлости...{S} Ништа си, и не |
ви даље: „Шта те може овдѣ задржати.{S} Будућност си проиграо и саранио, јер и сам мораш призна |
Име ће ти остати сјајно, савѣст чиста а будућност без отрова.</p> <pb n="176" /> <p>„Али као се |
ицама, и млађој господи, извору наде за будућност државе, лаким улацима и галопенима својих ста |
е дубоко на прси.</p> <p>„О моја златна будућност!“ повиче најпослѣ и баци се на столицу, која |
калафе нестало? и то незнамо; можда ће будућност донети „тајне Хранислављеве калафе“.</p> </di |
има.{S} И овај је зрак бацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га мало ниже јасно разпознати.</p> |
све своје, свој живот, своје име, своју будућност!{S} Из ока јој сѣваше само блаженство, из уст |
чувао име благослову садашњости а слави будућности.</p> <p>„Теби пак ваља да се занимаш; да си |
у сваком слогу звонила, срѣћа и сладост будућности, која му се пред духом и срдцем разтвараше.. |
одвоз нуждног горива прњаворцима.{S} За будућу потрѣбу нема ни једне цѣпанице усѣчене, нити се |
љаше.{S} Ово је била само нова храна за бујеће чувство у њеним нѣдрима.{S} Груди јој се преизпу |
да!{S} Ничега у њој небијаше, као да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, соли, |
из ње извлачити, те да се не прави хука бука без невоље.“</p> <p>О. Теофан види, да ту непомаже |
вору и селу тражити!“</p> <p>Ова хука и бука и била је прави узрок, за што је настојатељ послѣ |
сам у Београду... па сад мислим поћи у Букарешт...“</p> <p>„Е онда ти и нетрѣба Бечкерек и њег |
друго била у Земуну, нити ће да буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук неолади.“< |
к и његове спахије,“ примѣти стара.. „У Букарешту има бољара... тамо су свѣ гомиле од дуката.“< |
се деривира од „букве“ <pb n="87" /> а буква има у звателном „букво!“ Имате л’ ви у манастиру |
ју ушо, јер оно, што ми се чинило да је буква, није дрво, него животиња, које је име у титулату |
дмах му мора и нехотице пасти на памет „буква“.{S} Али сам већ прѣко ботанике прешо, и у зоолог |
н, „него сам мислио од куда долази рѣч „букван“, па ми паде на памет, да се деривира од „букве“ |
мало једовит, одговори: „Кад човѣк види буквана, одмах му мора и нехотице пасти на памет „буква |
, ја сам већ са свима наредио.“</p> <p>„Букване!“ зачује се са стране протођакона кроз зубе и п |
ори настојатељ; „овдѣ су скоро све саме букве, мало храстовине и имамо!“</p> <p>Протођакон се н |
а страну, и промумла: „Овдѣ су све саме букве, нема ни једног храста!“</p> <p>Архимандрит проду |
па ми паде на памет, да се деривира од „букве“ <pb n="87" /> а буква има у звателном „букво!“ И |
<pb n="87" /> а буква има у звателном „букво!“ Имате л’ ви у манастиру коју букву?“</p> <p>„О |
м „букво!“ Имате л’ ви у манастиру коју букву?“</p> <p>„О имамо их доста“, одговори настојатељ; |
, и морали смо је послѣ са онолико хуке буке по прњавору и селу тражити!“</p> <p>Ова хука и бук |
52" /> <p>Видила је, да у његовом срдцу букнуло бијаше чуство, које је њу саживало.</p> <p>Позн |
е могли примити и богослови из Ердеља и Буковине, али су ови имали платити сваки по 200 фор.</p |
, како су уређени православни манастири буковински; да се калуђерима ужитак подпуно обезбѣди, а |
ти, да је неда срамотити, да она воле у бунар скочити, него да је шибају, и за сав вѣк убију; д |
у дошо; сваки му је одговарао као прѣко бундева, штоно наши кажу.{S} За трапезом су ћутали као |
S} Ти мораш такав и умрѣти!“</p> <p>Ова бура у души бијаше га јако уморила; сад осѣти тек, да ј |
одрум, нађу све у најбољем реду.{S} Сва бурад запечаћена.{S} И оно буре, из ког је ваљало дати |
штени.{S} Дом у равном стању.{S} Каце и бурад ради небрежљивог надзирања попропадале; мањих суд |
ју и удѣшавају кроз цѣло лѣто искварену бурад ни каце.</p> <p>-— —„Већ сам набавио двоја кола с |
ро чувао је као зеницу у оку.{S} Сва су бурад с пићем била запечаћена, и нигда се није продавал |
ијаше запечаћено.</p> <p>Писмоноша узме бургију и пробуши дно, <pb n="62" /> гдѣ је ово било на |
ма. „Господин је продао ономад послѣдње буре вина, да може нужна срѣдства за храну набавити, и |
овори му онај.</p> <p>„Није него празно буре.{S} Учио си осам школа, па незнаш шта је <foreign |
реду.{S} Сва бурад запечаћена.{S} И оно буре, из ког је ваљало дати шљивовицу, бијаше запечаћен |
а му налиј“ ту чутуру шљивовице из оног бурета, знаш!“ Овде учини архимандрит руком знак, који |
не собе, те да му се тако избио врањ на бурету, у ком је крв држао.</p> <p>Што се више усѣкњива |
ко знаш“, запита он противника.</p> <p>„Бурје!“ одговори му онај.</p> <p>„Није него празно буре |
мену пружио је чешће руку, да узме мало бурмута.{S} И увѣк је нашо под руком бурмутицу <pb n="2 |
тничка плаветна марама за нос и сребрна бурмутица са жутим садржајем од табаке.</p> <p>Метаниса |
лаветном марамом за нос у једној руци а бурмутицом са жутим садржајем у другој није патријарх б |
ло бурмута.{S} И увѣк је нашо под руком бурмутицу <pb n="258" /> отворену, коју је имао арх. Ге |
а небуде чупав, и приправљао нос, да му бурмутском самовољом недонесе какву замѣрку.</p> <p>Кад |
онај, коме сви желе да га нема!“</p> <p>Бурно, грохотно смѣјање прасне у дружтву, а наздрављач |
о једнога таковога жестокога дана.{S} У бурној сѣдници разгрѣје се јако, пак онда идући пѣшице |
(пустињака који своје тѣло пати и мучи) буру покренути.{S} О. Теофан бијо је млад човѣк; он је |
ју.</p> <p>Настојатељ је намрштен читао бурунтију.{S} Кад је прочита, поцѣпа је на ситно комађе |
и порезних чиновника.{S} Оно је грофица Бутлер удата бароница Сајфертиц, а она до ње, то је још |
фан изскочи сад на празнину тога кобног бухара.</p> <p>„Шта је за бога, о.{S} Митрофане,“ пович |
е од Митрофановог загрљаја јошт једнако бучила, као да у њој млин на два кола меље.{S} То га св |
се наћи са свим други.,“</p> <p>„Али ти бушиш, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси готов.“</p |
свог анђела да те ослободи...{S} Љубав, вѣрна љубав, која се врѣменом храни, дође по тебе, да т |
фан одговори са свим безазлено; „Јесам, В. Светости!“</p> <p>„Дакле сам ипак право мислио,“ рек |
доиста трѣбати.</p> <p>„Изволите само, В. Светости, запитати стручњаке“</p> <p>„Нетрѣбају мени |
apter" xml:id="SRP18730_C20"> <head>20. Вѣчити намѣстник.</head> <p>Ову главу наше приповѣсти п |
p> <p>Чист слуга светог божијег олтара; вѣрни пријатељ обитељи, која га у своје крило прими; пр |
дина, дакле по наравном току човѣчијега вѣка, већ близу гроба.</p> <p>„Столица митрополитска мо |
прилици јој је при постанку намѣњено да вѣчитом тајном остане.</p> <p>„Године 1834 или 1835 оде |
гледао је кроз прозор, кад се Ленка на вѣнчање провезла; он је уздахнуо, кад се кићени сватови |
рода.“</p> <p>„А, трапезарија манастира В. велика је знаменитост код нашег народа, ма с које ст |
и саму кућу да затворимо, у којој мора вѣк свој да проведе?{S} И настојатељ је човѣк, и мора м |
чке куражи.</p> <p>„Радо се састајао са вѣштим људима и послушао је добре савѣте и ваљане предл |
ар скочити, него да је шибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелије, док је жива...</p> < |
ићем, тајником код уг. кр. намѣстничког вѣћа у Будиму.</p> <p>„Са неуморним књижевним радином д |
а високородном госпођом супругом на све вѣкове здрав и срѣћан.</p> <p>Краснопѣвац манастирски з |
ан показивао.</p> <p>Отац Митрофан нађе вѣчна мира у гробљу манастира, у ком је погинуо.</p> <p |
ѣрујем, да се неби одрекла „мира и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу су ови часови били часови чистог |
ест.{S} Митрополит Стратимировић био је вѣшт дипломат; и тако је остало то у архиви, а у живот |
улогу мајсторски играо, а публика му је вѣштину радо награђивала, па су се они смѣјали да су им |
... па шта ће вам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити добри пријатељи...{S} Ока |
е патријарх насмѣши.</p> <p>„Установите В. Светости, у манастиру Крушедолу семинарију и богосло |
авити: па се није могло знати, какав ће вѣтар из нове дупље духнути. <foreign xml:lang="la">Sed |
Оканите се Карловаца... нама ће се више вѣровати него вама једном“..</p> <p>Овако говорише, и с |
, како је било.{S} Њима се може највише вѣровати.“</p> <p>О.Митрофан и о.{S} Амфилохије неће о |
свачега, и винца, и ракијце, и жиока, и вѣнчаница и прошћа и прућа, и свачега.{S} А отац Теофан |
> <p>Мѣсечина је сјала цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и медени мирис раних липа, кои |
м суду, али се не прелива као узбуркани вѣтар преко брда и долина.</p> <p>„Пиши јој.{S} Напиши |
/p> <p>Наслов прочита на глас: „Мемоари вѣчитог намѣстника манастирског.“ Даље преврне више лис |
у очи; али незнадоше од куд тај умиљати вѣтар дува.</p> <p>Тако су прошли своје фрушкогорско пу |
Србију превести... тамо ћемо непознати вѣнчати се и живити у благословеном браку у самоћи, свѣ |
енка, да имаде духова?“</p> <p>„Ја нити вѣрујем нити невѣрујем,“ одговори ова.</p> <pb n="211" |
у један сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у другој капу камилавку.</p> <p>Бирај, |
га, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше рѣчи вѣрно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то Вашу свештени |
и!“</p> <p>Архимандрит Партеније изручи вѣрно отцу Теофану, што му бијаше сестра поручила.</p> |
ановима; али напоследку ипак дода: „Док В,.{S} Светост све приправи и приреди за извађање тих в |
присни онај стари светитељ са миртовим вѣнцем и камилавком.</p> <p>У сну разтвори устне и разг |
о онај горѣ споменути појац није у свом вѣку пропустио ни једног „катадневног јутрења и вечерња |
ори: „Нуз ту капу није мѣста том дивном вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На то се промешкољи и окр |
дигне руку, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда напрасно застане, и узме капу камилавку. |
у им се вио подсмѣх као застава у пуном вѣтру.</p> <p>У дубљини код јединог прозора ћелије стај |
астава страха и бојазни вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали су се пуном свѣтлости ру |
ао права браћа.{S} Само што је господин вѣштији, па се дао однети раније, док и њега винковић н |
јаше за себе задржала, док је стара као вѣрни чувар спавала у првој соби.</p> <p>Ленка није мог |
Вуковару: а ви немате ништа са мном као вѣтар са опаклијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣшио, а не че |
интермецо.</p> <p>Архимандрит није имао вѣре у ђаку, него је за њим полагано и сам пошо, сиђе с |
фотографисати.{S} Фотографија је управо вѣрна... особе смо заклонили.</p> </div> <div type="cha |
рихвати о.{S} Теофан. „Онда ће изкуство В. Светости допунити празнине мога говора, и ја могу св |
ио је родом из Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше |
више ја вас на то позивам!“</p> <p>„Ако В. Светост допусти, ја могу ту слику овај час поднѣти.{ |
еопази.</p> <p>И тетка се извуче нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да рекне к |
одор био изврстан појац и по гласу и по вѣштини.“</p> <pb n="259" /> <p>„Слушао сам их једаред“ |
а шалу, и одговори: „Није нам био добар вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде комендије“ |
?“ запита Ленка.</p> <p>„То је манастир В.....“ </p> <p>„Па шта ћемо ту?“</p> <p>„Ваљда ће госп |
од године дана, Стратимировића смѣсте у вѣчну му кућу у Карловачкој саборној цркви.{S} Мушицки |
ма ваља давати примѣр и утврђавати их у вѣри.</p> <p>Ево свему томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p |
обре жеље, него поуздања, да сам позиву В. Светости подпуно дорасто.“</p> <p>„Говори, само гово |
ега земље господара, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ. величанства покаже?{S} Кажи да није, |
е на Горње-Карловачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово је била |
едуљу:</p> <pb n="347" /> <p>„По рачуну вѣштих тому људи трѣбало би нам за те школе три учитеља |
кр, а то би износило 9472 ф. 9н.</l> <l>в) обећања манастирска . .{S} 9200 фор.</l> <l>г) 5% ин |
тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечине.{S} Свој турски ножић опази на столу, ј |
ин!</p> <p>„Заклео сам се Богу!</p> <p>„Вѣнчао сам се с црквом.</p> <p>„Друга љубав... друга не |
послѣ управи атак управо на њу.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка, да имаде духова?“</p> <p> |
мене?{S} То се са мном родило!“</p> <p>„Вѣрујем,“ примѣти о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да виш |
ежљиво води, нити се са браћом споразумѣва, него кући прави штету, а браћу као скотове држи: он |
<p>— — „Јао! јао! нѣшто ми се хрђаво снѣва. <pb n="300" /> Нѣка велика господа долазе у манасти |
кога тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва или плаче, пуши или пије... то се никога нетиче...{S |
ештали.{S} Та његовом се високородију пѣва, мора се викати с другима, па како било да било!</p> |
ћан.</p> <p>Краснопѣвац манастирски запѣва велико многаја лѣта, у које пристану сви гости и они |
али је други садржај имала.{S} Кад одпѣва поему стане маукати као мачак, одкључа врата и тури |
е овај запојао, мислио је сваки, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Овај стари |
гинемо зими неимајући приправљеног огрѣва.</p> <p>Све се кочи тим да ће постати игумном, и каз |
е видио, какав живот у очима народа одсѣва, како му рѣчи чудесно протрѣсају слушатеље; како му |
видите, само овако:{S} Вав!{S} Вав!{S} Вав!“ Служитељи се стану смѣјати и изгубе се на страну |
.{S} Ево видите, само овако:{S} Вав!{S} Вав!{S} Вав!“ Служитељи се стану смѣјати и изгубе се на |
вим лако.{S} Ево видите, само овако:{S} Вав!{S} Вав!{S} Вав!“ Служитељи се стану смѣјати и изгу |
ило све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене гранчице, макар да је на пољу јовањски снѣ |
а столице и рекне: „Е, код нас милитара важи: <foreign xml:lang="de">Kriegslist</foreign>! “</p |
/p> <p>„Глас митрополита Стратимировића важио је у Бечу што и глас србског народа; влада се пов |
д митрополита тако, да је код истог све важио.</p> <p>„Митрополит није био далеко од 90. година |
та прави државник.{S} Нарочито је много важио код кнеза Метерниха, с коим је до смрти у пријате |
о, од ког се несмије одступити имало би важити:{S} Ни једна снага несмѣ стојати незабављена.{S} |
о све једно.</p> <p>Незнамо хоће ли што важити у очима читатеља, али ћемо им ипак казати, да је |
ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рукопис находи, јер тому има врло много узрока.{S |
иде право у божије уво.“ Имамо ми сада важнијих свештеника у парохијама и ученијих и отменијих |
зне.{S} Један и други предмет од какове важности, и то у једном другом ли манастиру, иначе ништ |
раније младости, кои ћемо те релативне важности ради овдѣ да споменемо.</p> <p>У старије већ д |
ично рано.</p> <p>Но о.{S} Теофана нема ваздан.</p> <pb n="169" /> <p>Најпослѣ пошље ђаче, да г |
Ваљда ниси комарац.{S} Комарци најпрѣ пѣвају и угризу, па онда ћуте.“</p> <p>„И код своих — кућ |
наши људи још и данас црквене стихире пѣвају и при частима, које нестоје ни у каквом одношају к |
е било слушати него славује кад се надпѣвају!“</p> <p>„У умѣтности чинодѣјствовања при божијој |
се као да му ове рајском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му се таласао одјек срдачнога сучуства |
рне састављене обрве, даваше му црним сѣвајућим очима дивљу ватру.</p> <p>Друг његов Амфилохије |
икати, а међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час опет мало задрѣмала.</p> |
сила јастук сузама, које је за њим пролѣвала.</p> <p>Њен пријатељ гледао је кроз прозор, кад се |
ж, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но сад му се поглед замути, |
му се све јаче сијале, све већма разгорѣвале,.. прси су му се све неједначије надимале...{S} Жи |
о лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале од топлоте коју му је бистри дух обилно просипао.{ |
ом смѣјати.</p> <p>Они су се онда разумѣвали, па су се смѣјали једним мислима покренути једногл |
тила Ми смо ћутали... ми се нисмо разумѣвали.{S} Ти си мени био више од живота, али ми то није |
о наједаред поче банда свирати Штраусов валцер.{S} Без договора, без једне рѣчи, сложише се пар |
ви младих људи и лѣпих госпођица, те се валцер пресели из баште у собе.</p> <p>У том жагору при |
овај. „Баш у пркос теби, недам свирати валцере“</p> <pb n="237" /> <p>Домаћин устане и замоли |
подпуно.{S} Али ноћни духови и швабски валцери отрѣсоше ми са шибица сав лѣпак.“</p> </div> <p |
, и друге пѣсме, па се онда окрене и на валцовање и на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако так |
ни крајцаре за савѣт; кад што напишем, ваља да ми се плати... а савѣтом помоћи човѣку то је <f |
S} Ово су народне куће и народно добро, ваља дакле и народ што одтуда да има.{S} Пијте.{S} У сл |
} До Митровице има прилично покасати, а ваља да дође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу пус |
ако посла <pb n="161" /> у Митровици, а ваља ми се за посѣту одужити!“</p> <p>Ленка скочи на ко |
само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђаци приступе к столици, |
задобити о.{S} Теофана.</p> <p>„Онда га ваља утврдити у његовој занешености за калуђеровањем.</ |
ођа од манастира неодбије.</p> <p>„Онда ваља сачувати манастиру магнет, кои би ју к њему привла |
колико ја наше манастире познајем, њима ваља само добру управу и ваљане управитеље дати, па ће |
олико нама, колико мирском свѣту, коима ваља давати примѣр и утврђавати их у вѣри.</p> <p>Ево с |
идим да ниси готов.“</p> <p>„Калуђерима ваља одредити дотацију, пристојну, као члану задруге, а |
ради мора се казнити; ред и дисциплина ваља да имају гвоздену руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако |
уримо кући, то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се крећемо даље. “</p> <p>„А погледајте колико |
труд много искати... та земљаци смо, па ваља један другом да помажемо.{S} Него ћу ја све то да |
аво је!“ додаду други.</p> <p>„Калуђера ваља да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су н |
</p> <p>Ленка је осѣћала, да јој доиста ваља ићи.{S} Послѣ свега онога, што је проживила у посл |
ће рећи један од гостију:</p> <p>„Душа ваља, добро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја много б |
<p>„Крста је казао, што је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„Е па к |
повѣдала.{S} Баш јој хвала; све Србкиње ваља да повичу:{S} Слава јој!“</p> <p>Старој се укаже с |
, с којим се дружити неможе, и да га се ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече и угризе |
аше архимандрит свом штићенику, како се ваља држати, кад се у цркви служи.</p> <p>Архимандрит ј |
ао доста времена размислити, како му се ваља држати.{S} Зато и сад одмах одговори: „ја сам шиља |
има.</p> <p>„То си дакле добро учинио и ваља да останеш при том.{S} Име ће ти остати сјајно, са |
уги, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има што од манастира, и ти ва |
оицку Лавру недалеко од Москве у Русији ваља видити, да човѣк разумѣ шта је то - царска или вел |
претакали.{S} Па кад смо заједно радили ваља да и заједно пијемо.{S} Ово су народне куће и наро |
ихо свој разговор овако:{S} Јест.{S} Ми ваља да смо врло „обозрителни.“ 'Такове погрѣшке могу у |
до да се појаве гласови, да се калуђери ваља к првој својој цѣли да поврате, <pb n="109" /> и њ |
, да и народ има што од манастира, и ти ваља да су игумни и архимандрити, па да отворе руке и п |
т Стратимировић мислио је шта му радити ваља, пак је по начињеном плану поступао: он је и управ |
ни слутње о томе, шта му управо чинити ваља; да у реду с њиме војују људи, који мисле, да су м |
амо на политичном пољу налази, и да јој ваља све друго да ради прије, него узвишење сталиша да |
ти а слави будућности.</p> <p>„Теби пак ваља да се занимаш; да си у послу свеједнако.{S} Твоја |
андрит. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, који су помрли, а нис |
анство је за паметније главе.{S} Игуман ваља да је господин, да се о господом мѣша, да се држи |
ао... но, као професорка.“</p> <p>„Него ваља да фруштукујемо.“</p> <p>„Ја јучер нисам добро руч |
знате.{S} Ја се небојим ничега.{S} Ако ваља да истина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу изић |
сподин.{S} Овај ми се баш допада: овако ваља да се држи и разговара сваки, који крст на прсима |
а, и о.{S} Теофан увиди, да је све како ваља удешено.</p> <p>Сваковрстне мисли недаше му дуго з |
<p>„Можда вам ја неумѣм казати све како ваља; зовните само наше изврстније људе.{S} Они ће вам |
>„И за моју тетку постарала сам се како ваља, да може безбрижно и остале дане проживити, те на |
: „Набрусио си Швабе и Швабице баш како ваља.{S} Мајстор си!“</p> <p>Онај проговори јасним глас |
окрене се прво преслушаном.</p> <p>„Но ваља, да и ти све по реду кажеш!..{S} Крста је казо, ка |
анастиру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ваља сада да се мало по њима обазрѣте, барем по најближ |
нико тако неприкрива у кућама оно, што ваља да је тајна, као чуваркућа.{S} За то се и зове чув |
мѣш, хоћеш и можеш.{S} Преправи све што ваља, па почни како врѣме за то наступи.</p> <p>„Јеси л |
, да трѣба трпити или нападати, калуђер ваља оно да избере.{S} Признајем дакле да сам погрѣшио |
за оним узором, за којим сваки калуђер ваља да тежи.{S} Останите на том путу, напрѣдујте на ње |
p>Администратор сѣти се, да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај умре од глади, како ће он |
н, кад је све казао, што је држао да му ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно што је м |
уди; и манастир је она кућа, у којој му ваља бити <pb n="102" /> могућно, да буде човѣк: али он |
и, учини се једном од дружтва да и њему ваља што рећи.</p> <p>Пило се подоста; није чудо, што с |
живе!“</p> <p>„Шта ти твои жутокљунци, ваљада“ — Баш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калп |
?{S} Да, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљаде да се започне пѣвничко појање, доведе митрополит |
осто учинити, нити што неучинио, што му ваљадијаше чинити.</p> <pb n="95" /> <p>И доиста био је |
.</p> <p>Ко је хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо |
.{S} 1500 ф.</p> <p>На учевна срѣдства ваљало би одредити на сваку школу по 500 Ф. 1500 ф.</p> |
се находе и споља и изнутра, јер је све ваљало оправљати и понављати.{S} Идући тако са једним с |
правди законити течај.</p> <p>Сад га је ваљало сутра дан обѣсити.</p> <p>Но сваки час очекивао |
ад запечаћена.{S} И оно буре, из ког је ваљало дати шљивовицу, бијаше запечаћено.</p> <p>Писмон |
е осѣћао ни старости ни болести, кад је ваљало те послове обављати.</p> <p>Он је био епископ у |
од себе, па онда избаци карту, коју је ваљало изиграти.</p> <pb n="329" /> <p>О. Теофан повуче |
пуну главу бриге и послова, које му је ваљало свршити, није о.{S} Теофан ни мотрио на своје ка |
ђу њима нашла у оном моменту, кад им се ваљало састати.</p> <p>На несрѣћу нађе се донета Амфило |
, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би ваљало чинити, да се овим недостатцима доскочи, и да се |
е у шалу и даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архимандрит |
ти неговориш о.{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало први да си проговорио.“</p> <p>О. Теофан стајао |
јпослѣ држе, да се није чувало, како би ваљало, јер манастирски житељи незнадоше врѣдности, кој |
Хранислав...{S} Само нека буде, што би ваљало да буде, показао би њима Хранислав, да је у њему |
p>Често му је на памет падало, да би му ваљало, да позна калуђерство и манастире како стоје и п |
ом вољом.{S} Ишло је добро.</p> <p>— — „Ваљало ми је ћелије покрити, јер им је кров био у врло |
другчије учинити као поштен човѣк, као ваљан калуђер одговорио си само својој дужности.</p> <p |
ио племић ни господин.. он је био добар ваљан сеоски трговац у Банату, и више ништа.“ </p> <p>А |
заустави.</p> <p>Тако су стајали та два ваљана калуђера подуже.{S} Онај један лежаше колики је |
ере с намѣром, која бијаше добра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто прѣпон |
чини како ти срдце каже.“</p> <p>„Младе ваљане србске ђаке волио је, и подупирао их је готовошћ |
га неће трѣбати.{S} Има у Срѣму господе ваљане.... честите...{S} Нећу ни ја за мој труд много и |
тим људима и послушао је добре савѣте и ваљане предлоге увѣк и са захвалношћу.</p> <p>„Осим тог |
познајем, њима ваља само добру управу и ваљане управитеље дати, па ће ових 10000 фор, на годину |
речило а мастило сасушило, а тога ће му ваљати да информацију забележи.</p> <p>Он се окрене нат |
ти; учитељ народа малог и простог, коме ваљаше у манастирима отворити извор науке и пружити срѣ |
ници, а она је тек само једна куварица, ваљда је наша прѣча него њена.“</p> <p>„Видим ја већ, к |
.</p> <p>„Духовник је отишо у Карловце; ваљда је однео тужбу на вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је |
>Но шибице неће да се пале, те неће.{S} Ваљда је и код Ленке узбуђење сигурност одузело.</p> <p |
х опет молити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле сам ја имадем.“</p> <p>С тим пођу на руч |
“</p> <p>„Било нас је свакојаких.{S} Та ваљда вам је Крста казао.{S} Је л’ Крсто!“</p> <p>„Гово |
јтлик и по“, одговори овај, а чутура је ваљда и десет пута толико примала!</p> <p>„Ал си мајсто |
аредио да то свирати научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ. вис |
се у свакој мантији Доситије.{S} Или се ваљда теби недопада у Фрушкој Гори?“</p> <p>„Недопада м |
навели.</p> <p>„То сте сами писали, те ваљда нетрѣба да <pb n="91" /> вам најпрѣ кажем!“ рекне |
анастира, у ком је погинуо.</p> <p>Неће ваљда неугодно бити читатељима, да им кажемо са две три |
ри митрополит; „наш господин пекар држи ваљда да му нема суда, па остаје једнако при злочестом |
„ја се зовем Крста Муцало.“</p> <p>„Али ваљда имаш и друго какво презиме?“ запита га архимандри |
и мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То |
ити, него се на ново осѣче:</p> <p>„Или ваљда мислиш, да ме подкупиш тим тричавим дијурнама!“</ |
е твој господин од мене?</p> <p>„Та ето ваљда пише у писму“, одговори овај, који је архимандрит |
/p> <p>„Него и ти хоћеш да се прославиш ваљда као Доситије, ха?{S} Окај се тога.{S} Недаје свак |
оари намѣстника свију манастира.</p> <p>Ваљда је сваки намѣстник — а можда и не баш оваки — пис |
/p> <p>„Шта се згледате?“ повиче гост, „ваљда немате куварице!{S} Дајте, сланине, плећке, сува |
само даље, даље,“ прихвати патријарх. „Ваљда ниси комарац.{S} Комарци најпрѣ пѣвају и угризу, |
....“ </p> <p>„Па шта ћемо ту?“</p> <p>„Ваљда ће господин да видите и тај манастир.“</p> <p>Уђу |
сали, те ваљда нетрѣба да <pb n="91" /> вам најпрѣ кажем!“ рекне на ово архимандрит, намргодивш |
/p> <p>„А да шта би се разговарали Бога вам!“ рекне најпослѣ озбиљно. „Чим би провели вечер?{S} |
> <p>„Хе, сад допустите, г. игумане, да вам се захвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p>„А куда мислит |
Дакле,“ настави архимандрит, „чујте, да вам кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа у |
ма, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја нисам |
настира провели, да неби било право, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих то одавно учинила, |
него шта сам дужан за овај разговор, да вам одмах платим, јер нисам рад бити дужан.“</p> <p>Адв |
сипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви непост |
јше конзисторије ништа, да нерекнете да вам није ваш редовни судија судио.{S} Јест.{S} Онда се |
а је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћу сушту истину казати.“</p> <p>„<fo |
l> <p>„А, шта велите на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар потврдио с |
е паријарх као за себе. —</p> <p>„Можда вам ја неумѣм казати све како ваља; зовните само наше и |
<p>„Било нас је свакојаких.{S} Та ваљда вам је Крста казао.{S} Је л’ Крсто!“</p> <p>„Говори сам |
нили ви коих се тиче?{S} Учините то; ја вам ево допуштам; што више ја вас на то позивам!“</p> < |
питати, и што је нуждно наредити.{S} Ја вам дајем пуну власт, да можете учинити ондѣ на мѣсту с |
тѣхе код разтужених срдаца.“</p> <p>„Ја Вам унапрѣд захваљујем, господине.{S} То су рѣчи достој |
а само да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам Варнава напише нуждно изаслање, а ја ћу га одмах по |
зносите своју наготу на видѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чинити своју дужнос |
адио, и зато му одговори повољно. „Нека вам буде; наредите оче архимандрите, да намѣстник добиј |
ржавати да недобијем кошарицу.{S} Хвала вам дакле на почасти, коју сте ми указали.{S} Изволите |
“ И пружи јој своју руку.</p> <p>„Хвала вам!“ рекне Ленка и да му своју руку, коју архимандрит |
лика господа пијете на пол сајтлика, па вам се све друге мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На то |
што је твој доктор и његови другови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих п |
!“</p> <p>„Молим, да ми дате допуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми незаповѣдите,“ рек |
на земљу.</p> <p>„О убиле вас силе, шта вам је?“ Шта вас је снашло, што сте ме напали?{S} Идем |
е, која бијаше затворена.</p> <p>„А шта вам је ту?“ запита пратиоца.</p> <p>„Е ту нам је тај не |
рати заклети... пак ако свѣдоци потврде вам рѣчи, онда ће отац Теофан страдати, ако свѣдоци вас |
ио и рекне: „Ваше одлично понашање даје Вам пуно право на тај наслов, коим сам се послужио.{S} |
вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S} Није вам то поносит господин; то је добра душа скроз и скроз |
је и у други свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвалити.{S} Ст |
таку за вашу персону, јер држимо, да ће вам скоро митра главу украсити.</p> <p>„За мога брата п |
управу, доћиће зацѣло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између себе кољете и износит |
. „Та идите о.{S} Теофане.... па шта ће вам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити |
ћете моћи потужити ни на што.{S} Сад ће вам господин протођакон прочитати записнике, да чујете, |
те само наше изврстније људе.{S} Они ће вам све доказима потврдити и цифрама утемељити.{S} Ја и |
новић; а ко је адвокат Печеновић, то ће вам казати магистрат новосадски и архива бачке и торонт |
Гори.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам бити још згодније.“</p> <p>„Та мени би било право,“ |
ко сте лѣпо моју тетку дочекали, доћиће вам она.{S} Обадвѣ неможемо од куће.“</p> <p>„Немарим“, |
да,“ одговори му она.</p> <p>„А јесу ли вам познати наши манастири са ове стране Фрушке Горе?“ |
бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћете зл |
је сваки говорио и како је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто забраздили, и да ћете зло проћи, |
редстави старој госпођи.</p> <p>„Ја сам Вам донео писмо, госпођо“, обрати се Ленки.{S} Извади п |
против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} Кад дође прили |
фе““ запита га на то.</p> <p>„Донео сам вам мало јела.{S} Отворите, господине; неплашите се нич |
ори: „Нисам мислио ласкати.{S} Реко сам Вам екселенција, што сам држао, да администратор митроп |
сам вас молио да ми опростите, што сам вам згрѣшио; ја праштам вама све, ради чега бих могао н |
да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја нисам послушао вашу прѣсуду |
штап, али ако дуже овдѣ останете, нисам вам сигуран ни за кости.“ Калуђери се насмеју, па га он |
</p> <p>„Ево, вис. преч. господине; ево вам писмо.“</p> <p>Архимандрит узме писмо из руке о.{S} |
</l> <l>Свега.{S} 9530 ф.</l> <p>„А ево вам манастири на колико су се обвезали годишње давати:< |
мѣстниче!“ проговори му управитељ: „Ево вам шиљу једног вуцибатину, <pb n="303" /> кои хоће да |
морате слушати, слѣпо слушати, па било вам право или небило.{S} Сад одлазите... па тубите, што |
оштовањем.</p> <p>„Овом приликом шиљемо вам по пошти слѣдеће дарове:{S} 1.) Један везени покров |
<p>„А погледајте мало иза себе.{S} Ено вам најлѣпше партије Фрушке Горе.“</p> <p>Ленка се окре |
едајте само каква је то красота!{S} Оно вам је тамо Авала, недалеко од Београда, ово је равни С |
вѣтник:</p> <p>„Тако је то, тако.{S} То вам кажем ја, адвокат Печеновић; а ко је адвокат Печено |
ти него да мене у пензију баце.{S} Зато вам кажем озбиљно, да зовнете пекара, па да му оштро за |
мфирајући на своју дружину.</p> <p>„Ето вам најбољег доказа.{S} Не само Бачка <pb n="48" /> и Т |
било.{S} Сад одлазите... па тубите, што вам рекох!“</p> <p>О. Теофан није се надао оваковом доч |
управо све нас и држи у друштву.{S} Што вам је то добар господин, нема му пара у друштву: што т |
} Он слегне рамени и рекне: „Радите што вам драго; ја нећу ни за што да знам.{S} Мене се ништа |
иђу гости из цркве.</p> <p>„Но, не могу вам казати, како ми је мило, што сам све то видила,“ ре |
невиности одговори му на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало. „То ми се |
одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„А гдѣ су вам настојатељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли, да св |
у о манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он |
апита стара тетка домаћина: „А какве су вам ово швабе и швабице на зиду?“</p> <p>И доиста најве |
ари подигли су вам велике куће, дали су вам велике грунтове...{S} Но кад ви тако с њима поступа |
те како знате.{S} Наши стари подигли су вам велике куће, дали су вам велике грунтове...{S} Но к |
твари разбирао, мислио и рачунао, па ћу вам баш нѣшто овом приликом и да приобштим.“</p> <p>На |
оју повѣст, високопречестњејши, бити ћу вам до смрти захвалан.{S} Неможете помислити како то ме |
рат) дође зимус у манастир Бе—, но нећу вам казати имена.{S} Био је са настојатељем и братством |
> <pb n="178" /> <p>„За пол сата донећу вам писмо!“</p> <p>„Па куда идеш?“</p> <p>„У моју ћелиј |
небојте.{S} Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни долазио.{S} Стражу можете ставити.{S} Моја |
све то видила,“ рекне стара тетка. „Баш вам хвала, господине, што сте нас овамо довели,“ каже о |
доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш вам хвала високопречестњејши... познајем обојицу.“</p> |
е много више.“</p> <p>„Неиде господине; вама се то само чини.{S} Зар се ви у чутурама разумѣте |
свјашченство!{S} Поста има још доста, а вама ће скоро бити добро, па онда нећемо ништа друго ку |
По даној мени власти мого бих ја свима вама сад судити, како за право налазим; али ја нећу чин |
ако је.</p> <p>„Видите из свега да пред вама стоји ваш пријатељ... ваш пријатељ,“ проговори арх |
вишује кад најбоље слуша.{S} Ево и пред вама молим старѣшину да ми опрости: а честњејша конзист |
Ја тому нисам крив.{S} Сад стојим пред вама, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, |
еликог новца, ја сам обѣшен...{S} Хајде вама јошт којекако за ваш труд смоћићу, имам нѣшто и от |
које, ако се оправдају, неће служити ни вама ни обитељи на чест, и моћиће имати велике послѣдиц |
дговори: „ја сам шиљао више пута ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас као млађи за опрош |
д дође к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо |
неврати зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама на вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S} Није вам то |
остите, што сам вам згрѣшио; ја праштам вама све, ради чега бих могао на вас зажалити.{S} А што |
дрит на то старој госпоји. „Она ми је о вама говорила и казала ми је да би радо видили кои мана |
ловаца... нама ће се више вѣровати него вама једном“..</p> <p>Овако говорише, и сад га један по |
Али добро пазите да неутѣче, јер тешко вама, затворићу вас на његово мѣсто, па нећете на скоро |
скоро.</p> <p>„Господин вели, да нема с вама никаква разговора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он |
и се мало. „А ако хоћете, да поступам с вама са свим по закону, а оно ви, оче Митрофане останит |
тра можете рано поћи даље.{S} И ја ћу с вама поћи.“</p> <p>„Није нужно да се трудите господине, |
у улити може само пријатељ, каквог он у Вама има.{S} Хоћете ли рескирати да с раздераним срдцем |
="116" /> <p>„Ал ту нема господина међу вама?“</p> <p>„Како га неби било.{S} Та он управо све н |
ту ни мукајет?{S} Зар ја нисам жив међу вама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх, а други погледе ко то |
ити!“</p> <p>„То су лѣпи разговори међу вама кад немате друга посла, мој о.{S} Теофане,“ одгово |
ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Него помажите ако можете... а ако немо |
т. „Кажи нам и то.“</p> <p>„Управо наша вамилија зове се Крстоношић, <pb n="110" /> али нас људ |
у обилазио, и која би и најгоропаднијег вампира у млѣво сатрла.</p> <p>Отац Амфилохије са ватра |
разигра многаја лѣта и у трапезарији и ван ње, и једва занѣме гласови многолѣтствија.</p> <p>З |
ужавник бѣлим утирачем застрт, шољице и вандле од финога бѣлога порцелана... шећерница од новог |
рло угодна.{S} То је изгледало као нѣко ванредно одликовање његове особе.{S} А колико је на ову |
дивоту гледати, из пѣсничких уста прелѣвање страстне љубави слушати, а у срдцу сласти раја осѣ |
/p> <p>Сад се куцање на ново започне; пѣвање тропара зазуи а банда почне опет многаја лѣта.</p> |
и калуђери у идеалу изгледати могли.{S} Вањска простота и пониженост осијана изнутарњом узвишен |
е“ запита о.{S} Теофан, који није разумѣвао шта то све значи.</p> <p>„Ништа, ништа... говорте в |
химандрит руком знак, који је ђак разумѣвао.</p> <p>Ђак прими кључеве од подрума и оде с писмон |
ду к супругу одведоше.</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му један сѣд старац изнесе у једној руци вѣн |
у собама, у коима је Мушицки живио и пѣвао, пити у славу ова три честита србска хијерарха.“</p |
ће, да у исти пар стану топови са града Варадина пуцати у славу радостног за сву државу догађај |
ловци лѣпша пецива?“ запита. „Код нас у Варадину и кифле и земичке тако су добре, да их у Бечу |
јица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, соли, ни крајцаре новаца.</p> <pb n="297" /> <p |
узме кашику, да мало кусне од донесена варива, кад му нѣшто падне на ум, те онај час тргне каш |
S} А епископу лѣчници нису дали да једе варива, него су му наредили мало пилета.</p> <p>Јео је |
</p> <p>Овдѣ је патријарх изнео на прво варијацију оне старе хусарске врбонке: „Хајде браћо у к |
новосадски и архива бачке и торонталске вармеђе!“</p> <p>То рекне, па се баци у позитуру, дигне |
естњејшем конзисторијуму или племенитој вармеђи: зато ти ми и судимо!“</p> <p>„Та баш за то нем |
рецепти доктора Фурјаковића кои бијаше вармеђски физикус.</p> <p>На скоро затим долазише и из |
еди.“</p> <p>За тим устану од стола.{S} Варнава цѣлива десницу св, владике и оде у свој стан у |
та Раковачког.</p> <p>Мало за тим уведе Варнава о.{S} Теофана.</p> <p>Овај метанише три пута и |
рнава ручали су сами.{S} Био је пост, и Варнава је јео пасуља.{S} А епископу лѣчници нису дали |
то није никога задржао на обѣд.{S} Он и Варнава ручали су сами.{S} Био је пост, и Варнава је је |
> <p>„Ту је намѣстник Ј...чки“, примѣти Варнава, „и моли, да га пустите пред себе.“</p> <p>„Каз |
мо да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам Варнава напише нуждно изаслање, а ја ћу га одмах подпис |
зиђе... али је то био дворски протођако-Варнава.</p> <p>Варнава је био мирски ђакон, па је у ка |
о био дворски протођако-Варнава.</p> <p>Варнава је био мирски ђакон, па је у калуђере отишао, к |
неби л мого Њ. Екселенцији ући.</p> <p>Варнава се врати к владици, па за мало изиђе к о.{S} Те |
p>Ово рекне, па на ново уздахне.</p> <p>Варнави би боље годило пиле него пасуљ: али шта ће.{S} |
и, да неуздахне и нерекне: „Благо теби, Варнаво!{S} Ти смѣш јести пасуља... а ја сиромах <pb n= |
а времена.</p> <p>О. Теофан познавао је Варнаву, и зато се обрадује кад га види, на та мало сло |
та намѣстникових; „господин је отишао у варош, да купи такових ситница, али вечерас немамо ни к |
лском манастиру Неофит Рилски, кои је у вароши Копривштици народну школу устроио, а послѣ опет |
ком се та улица са пијацом код ондашње варошке куће спаја, али чује гласан смѣх од „кранца“ а |
е намѣстнику.</p> <p>„О. намѣстниче!{S} Вас тужи отац администратор манастира, да сте изтргли н |
сциплина.{S} Ради што ко хоће.{S} Трѣба вас гвозденом руком стегнути.{S} Но доћи ће и то!“</p> |
еможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочекамо,“ проговори тетка Ленки, кад се ова прибли |
ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас као млађи за опроштење молим, јер сам пронашо, да ј |
неби.“</p> <p>„Али ми најпрѣ кажите, да вас није ко научио, како да говорите?“ запита архимандр |
можете дуже остати, а оно допустите, да вас одвезем бар у манастир К...{S} Тај лежи на вашем пу |
ати...“</p> <p>„Паковати!{S} Тетице, да вас чује покојни Видаковић... та некаже се србски паков |
>„Да, па да онда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим преда се...{S} Не може човѣк о |
мојте тако.{S} Ја нисам оно говорио, да вас или кога другога побудим, да ме зажалите.{S} Ја сам |
: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете!“</p> <p>Печеновић погледи тријум |
S} Стража ће добити строгу заповѣст, да вас одма из пушке убије, како се макнете, да бѣжите.{S} |
</p> <p>Овај пође с њом. „„Допустите да вас и ја изпратим, кад већ није другчије!“ примѣти архи |
6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већма за његове труде |
није врѣме човѣштва, за млада срдца; за вас реко бих баш као нарочито прављена.{S} Ту сѣдити, о |
с још већма!“ примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће бити штете, али за мене читава ће бити несрѣћа |
моје рѣчи приобштити, господине?{S} Ја вас за то лѣпо молим.“ .</p> <p>„Хоћу с драге воље!“ од |
те то; ја вам ево допуштам; што више ја вас на то позивам!“</p> <p>„Ако В. Светост допусти, ја |
a-ма.{S} Али знам ја еве!{S} Ударићу ја вас по шакама први пут.{S} Ви замѣните често <foreign x |
ко се макнете, да бѣжите.{S} Научићу ја вас држати свете обѣте, које сте положили.{S} Кад ја за |
т домаћин проговори наглије:</p> <p>„Ја вас небих пустио ни данас.{S} Прави гости остају три да |
>„Примите поздрав и од моје тетке, која вас са свом збиљом својим господином архимандритом зове |
ога ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд све посапиње, него што ћу се дати од оних злотв |
рхимандрит, „чујте, да вам кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа у честној овој обит |
је тамо био; али тужба куварице баца на вас велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђаво. |
страторе!{S} Отац намѣстник тужио се на вас Њ. Високопреосвјашченству господину администратору |
авду тражити.{S} Ја сам нехотице нож на вас <pb n="80" /> диго; нисам, бог ми је свѣдок, ни на |
раштам вама све, ради чега бих могао на вас зажалити.{S} А што се саме ствари тиче, ту вас моли |
ишо у Карловце; ваљда је однео тужбу на вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је ли ту господин админист |
имате, само брже, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да глад утолим.“</p> <p>„Нема!“ одговоре о |
стијане: кад дође ко из двора, и запита вас, кои је калуђер у манастиру најбољи за народ, ја зн |
<p>„О убиле вас силе, шта вам је?“ Шта вас је снашло, што сте ме напали?{S} Идем одмах господи |
, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Против вас оче Митрофане и оче Амфилохије <pb n="117" /> нема |
алост тако, како нисам желио.{S} Против вас оче администраторе све је доказано.{S} Оче Теофане, |
к, ни на крај памети имао, да га против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Т |
„Оче администраторе!{S} Дошле су против вас нѣке тужбе честњејшој конзисторији, које, ако се оп |
пустим преда се...{S} Не може човѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта кога врага тражите по Карл |
а дочекали.</p> <p>„И то је похвално од вас, оче Теофане,“ одговори му архимандрит, „да ви хоће |
овори овај, „док смо овдѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдко на |
ће он мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из службе изтѣрати него да мене у пензију |
се, те непаде на земљу.</p> <p>„О убиле вас силе, шта вам је?“ Шта вас је снашло, што сте ме на |
да сте ми иначе законите судије, јер се вас тиче: ко је и кад судио сам у својој ствари! примѣт |
два тако племенита створа, као што сте вас <pb n="205" /> двоје, уздиже и онога, кои посрѣдује |
етрѣба се јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас народ јошт слушати у свему.{S} Ја сам био са многим |
ак с ходника: „Неидите близу њега, хоће вас своим панџама или за косу или за образ!“</p> <p>А к |
осподине; ви <pb n="126" /> знате да би вас угостили радије него и ког другога, али нема.{S} Хл |
пристао.{S} Што си се ти вратила; ми би вас овдѣ дочекали. “</p> <p>„Видила сам сав Срѣм,“ — пр |
би и ону сироту жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење живе саранило; а калуђерство, то право, чисто |
затворили, а камо ли обѣсили... неће ни вас.“</p> <p>То је била пуна истина, што је господин ад |
„А мени ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени вас још већма!“ примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће бити |
о радујем, да сам дошо до срѣће познати вас.{S} Сматрајте, да сте код своје куће.{S} Ми сви има |
да ће отац Теофан страдати, ако свѣдоци вас оставе, онда ћете ви доћи у неприлику ради криве за |
илохије! видићемо се сутра.{S} Увѣравам вас, биће боље!“</p> <p>Онај је само мумлао.</p> <p>Сут |
n="100" /> страдање узвишење.{S} Ја сам вас молио да ми опростите, што сам вам згрѣшио; ја праш |
продужи архимандрит свој говор. „ја сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће именовани свѣдоци п |
а непристајем на ваш суд, и непризнајем вас за моје судије, и идем из ових стопа у Карловце Њ. |
о сам реко; и док сте заједно, опомињем вас, да истину говорите, јер ћете се на рѣчи заклети, а |
ше гробове и душе.{S} Јест.{S} Опомињем вас, да се св. канона држите, да своју дужност свето из |
један мах дрзко.</p> <p>„Ви знате, чим вас куварица манастирска бѣди?</p> <p>„Знамо“, рекне Ам |
вуците само капут у манастире, па ће он вас оправити у закутак.</p> <p>„Де, држте се ви само он |
ом на десно, и одговори невољно: „Какво вас добар вечер нашло; зар незнате, да смо ближе зори н |
. Сада има добра три сата.{S} А дружтво вас неби пустило ни до зоре.{S} Срѣћан пут желим!{S} И |
„А познајете л’ ви мене?“</p> <p>„Како вас неби познавали, господине; ви <pb n="126" /> знате |
о руку на миру, није мени ни мало тешко вас водити.{S} Ми смо калуђери одморни људи.{S} Док мир |
у захвалност, и будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним поштовањем.</p> <p>„Овом пр |
S} На лѣто, кад сасвим оздравим, желимо вас у вашој св. обитељи походити.</p> <p>„Примите поздр |
знанац са стране и рекне му: „Коно, ено вас тражи онај калуђер!“</p> <p>Печеновић се окрене и п |
оворити о њим неби било сходно; и за то вас молим да му кажете, да ја исто онако мислим као што |
и у једном и у другом случају.{S} Зато вас молим да ми опростите.{S} Овим сам своју савѣст ола |
тврдо одредили данас поћи кући, и зато вас несмѣм задржавати да недобијем кошарицу.{S} Хвала в |
p> <p>„Извините, милостива госпођо, што вас узнемирујем.“</p> <p>Ленка му прекине реч:</p> <p>„ |
S} Дајте ми воде, па идите од мене, јер вас је данас само то сачувало, што сте мршави ко липов |
и ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Против вас оче Митрофане и оче |
алити.{S} А што се саме ствари тиче, ту вас молим, да ништа непрећутите, што можете пред неумит |
ола стојала су упрѣгнута.</p> <p>„Ја ћу вас мало изпратити,“ рекне архимандрит Партеније и попн |
а ви оче Амфилохије идите напоље, па ћу вас звати, кад будем готов са вашим другом.“</p> <p>Она |
те, да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах <pb n="266" /> одтѣрати, ако први пут |
е да неутѣче, јер тешко вама, затворићу вас на његово мѣсто, па нећете на скоро видити свѣта!“< |
забашури, рекне мало живље: „Е, одвешћу вас у цркву, пак ћете видити тамо колико сам икона, и к |
га одмах подписати.“</p> <p>„Како изволѣвате,“ одговори арлимандрит. „И ја судим, да морамо бит |
у коју је Пигмалијонов загрљај живот улѣвати почео.</p> <p>Калуђер се све више губио, а човѣк с |
по познатој ноти „дај плећке Марице“ пѣвати другу пѣсму, која је звонила налик на ону прву, <p |
коноси стане око куварице скакутати и пѣвати: „Сладка Маро, Марице, сладка душо душице, дад мал |
м да га видим.{S} Од куда наједаред она ватра.{S} Одкуд она страст?</p> <p>„Непитај Ленка!</p> |
е изишо из трапезарије, да види да није ватра.</p> <p>„Шта им драго сад“, одмахне о. намѣстник |
доста крѣпка и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а опасност снагу човѣка.</p> |
лети к огњишту, зграби замашан гвоздени ватраљ и удари на Митрофана.</p> <p>Овај није истина би |
млѣво сатрла.</p> <p>Отац Амфилохије са ватраљем полети за другом, но кад дође на басамаке упле |
е или нехотице, него да ће он њега оним ватраљем одалачити, па ма га послѣ на колѣни за опроште |
обличе, и што се по који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову стровале, те подобро опрље, то њима |
жити неможе, и да га се ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече и угризе.{S} Зато су му |
мртни, кои више посла имају у кујни око ватре, или у соби око топле пећи.</p> <p>А можда је и п |
ера је била издана, с тога је само мала ватрица на огњишту горѣла.</p> <p>Куварица је сѣдила ма |
олицу, а он напуни лулу, укреше на труд ватру, запали духан, сѣдне код стола и рекне:„Е сад ми |
ти св. Флоријана, што долази да му гаси ватру у глави, него куварицу.“</p> <p>„Дај плећке, дај! |
за коју каву повикати, а међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час опет мал |
, даваше му црним сѣвајућим очима дивљу ватру.</p> <p>Друг његов Амфилохије имао је нѣшто мало |
м је, да је овај господин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фруш |
е вѣкове здрав и срѣћан.</p> <p>Краснопѣвац манастирски запѣва велико многаја лѣта, у које прис |
вега да пред вама стоји ваш пријатељ... ваш пријатељ,“ проговори архимандрит. „И зато држим да |
бѣшен...{S} Хајде вама јошт којекако за ваш труд смоћићу, имам нѣшто и отчинства.{S} Али да куп |
шу цркву; 2.) 100 ц. дуката, прилога на ваш честни манастир; 3.) Један везен ручник на епископс |
воју дужност.</p> <p>„Ја непристајем на ваш суд, и непризнајем вас за моје судије, и идем из ов |
сторије ништа, да нерекнете да вам није ваш редовни судија судио.{S} Јест.{S} Онда се нећете мо |
, приправите се да за осам дана примите ваш <foreign xml:lang="de">Blau-bogen</foreign>.“</p> < |
окрене натраг и одговори: „Гледајте ви ваш риф; а моје перо и мастило је овдѣ“ показујући на ч |
<p>„Видите из свега да пред вама стоји ваш пријатељ... ваш пријатељ,“ проговори архимандрит. „ |
/foreign>... и кад узмемо, да је то био ваш духовни <pb n="51" /> отац, и <foreign xml:lang="la |
неби дошли!...{S} Та он је толико исто ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт већу снагу над њим и |
ниче, ти си зло урадио?“</p> <p>„Јесам, Ваша екселенција!“ одговори О. Теофан смирено.</p> <p>„ |
видим, да има много истине у ствари; а Ваша Светост ће своим високим умом и богатим свестраним |
јаше очекивао.</p> <p>„Немогу другачије Ваша Светости“, одговори мајор.</p> <p>„Ал то није резо |
окрене главу к патријарху. „Заповѣдајте Ваша Светости.“</p> <p>„Дођи послѣ подне, — дужан сам т |
ен усуђујем се препокорно молити, да би Ваша Екселенција сачувала нам манастир од пада, а чин о |
ори О. Теофан смирено.</p> <p>„Ја нисам ваша екселенција; ја сам јошт само Ваше Високопреосвјаш |
Теофане боље владали овом приликом него ваша братија: ви сте <pb n="118" /> признали, гдѣ сте п |
умфа: „Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Што Ваша Светост казасте сада по својој <pb n="354" /> висо |
ге његове стране ближе прозору.</p> <p>„Ваша рођака?“ запита архимандрит погледавши на стару.</ |
право; у том грму лежи зец!“ –</p> <p>„Ваша светост имате подпуно право, кад кажете да се она |
S} Строг изпит и праведан суд!“</p> <p>„Ваша екселенција“, почне о.{S} Теофан.</p> <p>Владика п |
у прилику на своју корист.</p> <p>Читав вашар нађе се изненада код манастира.{S} Лако да је тај |
епископа и стане га тѣшити: утѣшите се, Ваше Високопреосвјашченство!{S} Поста има још доста, а |
авати: и онда ће њихова клетва пасти на ваше гробове и душе.{S} Јест.{S} Опомињем вас, да се св |
и у њега.</p> <p>„Пијте браћо, та то је ваше и наше.{S} То су наши стари садили, наши предшеств |
<p>„Што ће наша црквена повѣстница име Ваше Светости“ — ту заћути.</p> <p>„Шта?“</p> <p>„Муком |
и рекне понизно:</p> <p>„Ово су дијурне ваше, високопречестњејши господине!“</p> <p>„Какве дију |
то је имао пасију на очи, као што су те ваше.</p> <p>„Није било смѣрнијег калуђера од њега.{S} |
менутим сурогатом.) Него пуштајте је из ваше ћелије, да је неморам сам из ње извлачити, те да с |
дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђере и слуге по прњавору и селу гонити и тражи |
{S} Оче Теофане, ви сте и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣра |
хиљада фор. досада раздао.</p> <p>Молим Ваше Превосходителство са најдубљим синовним страхопошт |
е већма за његове труде наградити, него ваше живо саучешће... неможе му ништа више снаге улити, |
исам ваша екселенција; ја сам јошт само Ваше Високопреосвјашченство!“</p> <p>„Ако нисте, а ви ћ |
школа за лѣпо служење.{S} Како је дивно Ваше чинодѣјствовање!{S} Неможе га се човѣк довољно нау |
лѣба, јер ћу, тако ми имена, загристи у ваше носеве?“</p> <p>„Нема!“ гласио је штереотипни одго |
диже и онога, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше рѣчи вѣрно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то Ваш |
свог тѣла црну браћу, која му се подсмѣваше свему животу, који му се ругаше свим лѣпим намѣрам |
е име, своју будућност!{S} Из ока јој сѣваше само блаженство, из уста јој зујаше најтоплије при |
јаше већ на одговор приправио и рекне: „Ваше одлично понашање даје Вам пуно право на тај наслов |
/p> <milestone unit="subSection" /> <p>„Ваше Високопревосходителство, Милостивѣјши Архипастиру! |
заће ме више за моје ариште, него пушка вашег стражара.{S} Стража може и заспати, а може се дат |
и се ништа небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла може изводити <foreign xml:lang="la">conatus |
езем бар у манастир К...{S} Тај лежи на вашем путу.{S} Ту ћете прегледати цркву, и видити како |
ћете да радите.{S} Ако ви остајете при вашем наводу у тужби, ми ћемо морати ствар криминалном |
да у име божје пођите.{S} Одавдѣ сте на ваши коњи за 3 сата у Н. Саду.{S} Можете данас врло лак |
аши предшественици, смирени калуђери, и ваши дѣдови, прњаворци, који су светој овој кући њиве о |
{S} Што ви сад грѣшите, можда ће невини ваши прејемници одкијавати: и онда ће њихова клетва пас |
ри, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом можете ви све ове узпоред и мимогре |
ље, па ћу вас звати, кад будем готов са вашим другом.“</p> <p>Она двоица стану се згледати. „Шт |
андритом зове.</p> <p>„Препоручујемо се вашим смиреним молитвама.</p> <p>У Бечкереку......</p> |
ри: „Е видите оче администраторе.{S} Из ваших рѣчи мого бих ја посумњати, да сте ви људе научил |
Ћу се служити онако, како више одговара Вашој смѣрности и жељи него личној заслузи.“</p> <p>На |
лѣто, кад сасвим оздравим, желимо вас у вашој св. обитељи походити.</p> <p>„Примите поздрав и о |
во.</p> <p>„Дошо сам да цѣливам десницу Вашој Светости!“ одговори о.{S} Теофан с подпуном смѣрн |
дан везен ручник на епископску штаку за вашу персону, јер држимо, да ће вам скоро митра главу у |
онда казати хтѣо.{S} Ја нисам послушао вашу прѣсуду: као калуђер погрѣшио сам.{S} Моје је било |
рно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то Вашу свештеничку рѣч, да ћете му казати ове моје рѣчи и |
ан везени покров за кивот св. Стефана у вашу цркву; 2.) 100 ц. дуката, прилога на ваш честни ма |
аредио.{S} Ви ћете оче Теофане, одмах у вашу ћелију, па ћете бити у аришту, као што сте и били; |
> — да очи свѣтске невиде.{S} Ако ми ту вашу теорију уважимо, онда ће настојатељ моћи не само и |
, до њега с десне стари духовник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан и Амфилохије.</p> <p>Сви су у |
манастира и калуђерства било као за усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣд |
оје се проћи неможе и то од увѣк зелене вегетације око које се увијају лијане.{S} Гудуре су див |
> <p>Но при свем том била је безбрижна, ведра и весела.</p> <p>Брат је у сестри гледао свети ам |
<p>Отвори прозор.{S} Укаже јој се дивно ведро јутро.</p> <p>Свѣжа хладовина покуља јој у собу.< |
има заповѣда.{S} Ту је сваки мудар, кои веже језик за зубе и кад је сам у соби. — Али видим да |
гледа, како утискују у памет слику тога веза да га по могућности код куће репродукују.{S} Чешћи |
атом везти, немогоше се доста нагледати веза и његове красоте.</p> <p>Код многих се видило из п |
доста надивити богатству штофа и дивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у нас и више нигдѣ!“ проговор |
... ја сам богата...“</p> <p>„Но ја сам везан!“ упадне јој о.{S} Теофан у рѣч.</p> <p>„То је сп |
.{S} Стражу можете ставити.{S} Моја рѣч везаће ме више за моје ариште, него пушка вашег стражар |
илога на ваш честни манастир; 3.) Један везен ручник на епископску штаку за вашу персону, јер д |
м по пошти слѣдеће дарове:{S} 1.) Један везени покров за кивот св. Стефана у вашу цркву; 2.) 10 |
рочито код женског свѣта.</p> <p>Просте везиље, које знадоше златом везти, немогоше се доста на |
ачке и врло честе.{S} А унаоколо је био везом и изведен надпис:</p> <p>„Господину епископу Па.. |
> <p>Просте везиље, које знадоше златом везти, немогоше се доста нагледати веза и његове красот |
ели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће те |
а се већ знаменито смежурао, штоно наши веле.</p> <p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја |
е.{S} Изтѣраћу им мачку на оџак, што но веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Док је адвокат овако го |
“ придода Митрофан сигурно.</p> <p>„Она вели да ће се заклети, да је било тако“, рекне архиманд |
а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S |
ан.</p> <p>Јосиф се смѣшио.</p> <p>„Шта вели господин?“</p> <p>„Мал’ га није капља ударила, кад |
оде, и врати се скоро.</p> <p>„Господин вели, да нема с вама никаква разговора.{S} Ви сте на до |
ио, него досад икада.</p> <p>„Хвала ти! велика ти хвала!{S} Сад иди... иди, па ублажуј душевно |
а.“</p> <p>„А, трапезарија манастира В. велика је знаменитост код нашег народа, ма с које стран |
стник у сасвим другој, прилици.{S} Соба велика, чиста, зрачна.{S} Око зграде <pb n="307" /> кра |
м икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље руно.{S} Образи су му |
ми се хрђаво снѣва. <pb n="300" /> Нѣка велика господа долазе у манастир, разгледају шта се рад |
чи морати заклѣти, јест.{S} Па би могла велика неспретност изићи.{S} Него ћемо одложити преслуш |
p>На крову манастира његова нѣгована је велика густа чуваркућа; — а нико тако неприкрива у кућа |
то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣда боље природе у теби, што си напаст најжеш |
људи знамо, који из чутуре пијемо; а ви велика господа пијете на пол сајтлика, па вам се све др |
да човѣк разумѣ шта је то - царска или велика лавра.{S} То се неда накратко описати.{S} Може б |
ка; а чинио се још вишим, што није имао велика трбуха.{S} Коса и брада тек је по нѣку сѣду пока |
ово.</p> <p>Игуман Ананије нити је био велика рода ни науке.{S} Он је својим трудом и привржен |
пак и са њим на смртној постељи: али јо велика разлика између живота и смрти овога дивнога знан |
пѣсама.</p> <p>Манастир Рил је и данас велика зграда, унаоколо ходник са стубовима, на срѣди ц |
на скоро за тим и барон Орци.{S} И опет велика свечаност.</p> <p>„Сад је долазио онај млади Срб |
матора.</p> <p>„Он се чисто оправљао за велике послове.</p> <p>„У оно врѣме био је на Печујском |
у као да ће да га смрви.</p> <p>„Судија велике господе нису овако мали калуђери, него повѣстниц |
по изображавање свештенства и народа од велике користи бити могли.{S} Истина је, да се трудио н |
да су се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то би |
кнути.{S} Он наслони главу на наслон од велике столице, у којој је сѣдио, па стане само пљуцкат |
Државнички такт много му је пута био од велике корасти.</p> <p>„Стари ковиљски архимандрит Раић |
азује, да манастири имају бог зна какве велике чисте приходе.{S} Мислили су да он то из политич |
ка, па вам се све друге мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На то дође ђак.</p> <p>„Води овог човѣк |
дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дати трошак на ове твоје тричар |
напрѣдовао.</p> <p>„Код његове особите велике воље к богослуженију, и крај његове узвишене душ |
о је толике силне друге духовне снаге и велике духове без гласа и имена у свом крилу саранио.</ |
вама ни обитељи на чест, и моћиће имати велике послѣдице.{S} Јест.{S} Честњејша конзисторија из |
подигли су вам велике куће, дали су вам велике грунтове...{S} Но кад ви тако с њима поступате, |
ако знате.{S} Наши стари подигли су вам велике куће, дали су вам велике грунтове...{S} Но кад в |
су људи имућни, који светом овом храму велике користи дају.</p> <p>Али, да смо се ми опили, да |
ворне калуђере, јер сам изкусио да имаш велике таленте, па сам наумио да те своим временом подв |
је у ктиторке,“ рекне гласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p> <p>На дну кутије лежала је медалија ув |
у овој вештини, а о.{S} Теофан имао је велики таленат за то, те је учитељ доживио радост, да м |
познато, али мени су казивали, да је и велики наш Стратимировић разцѣпљено срдце расом завио.< |
но да је ово народу јако у очи падало и велики утисак у њему изводило.{S} Али је свѣт ишо много |
имирије с народом.{S} Управо наступивши велики догађаји у Европи баце наше мало гибање у запећа |
самом манастиру Рилском, гдѣ је и свој велики бугарски рѣчник довршио.</p> <p>Троицку Лавру не |
свога завѣта изпунили, спремили су тим велики камен, којим се на стѣне нашега града с успѣхом |
на.{S} Око зграде <pb n="307" /> красан велики перивој.{S} Нѣга безпримѣрна.{S} Подуго је врѣме |
познат је био већ од своје младости као велики пријатељ лѣпога пола.</p> <p>Ово пријатељство к |
у манастир Шишатовац.{S} Ту сам засадио велики шљивик и виноград.{S} Успѣо је подпуно.</p> <p>— |
д земље, да на њему засади крстообразно велики шљивик са 11.000 комада дрва.{S} А касније, кад |
а кратке почивке пусти господин адвокат велики један дим из уста, и рекне: „даље!“</p> <p>Калуђ |
но врѣме младих људи, коме је Станковић велики пријатељ био, дође к њему и запита га, би ли доб |
ом св. краља Симеуна с друге стране, са великим бројем других побочних фигура побуди пуну позор |
и о младим Србљима, кои високе школе са великим успѣхом сврше.{S} Тако ми је и сад, кад приповѣ |
ицким извео је Стратимировић такођер са великим тактом на крај.{S} Да није тога такта било, как |
p> <p>Они, кои бијаху хрупили у собу са великим „метанијем“, дигну се с патоса, а они стари сту |
е скоро упропашћен.</p> <p>Он је доиста великим трудом и муком довео манастир до степена извѣст |
и су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом можете ви све ове узпоред и мимогред изве |
ај човѣк при себи.{S} А он удари гласом великим: господи помилуј.</p> <p>„Дај плећке, Марице, д |
ећемо казати ни тога, јер има људи врло великих домишљана, пак би се ипак том мѣсту могли досѣт |
ћим привржеником и поштоватељем његових великих заслуга; како ће ствар представити у свѣтлости, |
ог лица и стаса, а нарочито ради својих великих очију, пуних жара и свѣжине.</p> <p>Ми ћемо ову |
.</p> <p>Краснопѣвац манастирски запѣва велико многаја лѣта, у које пристану сви гости и они, к |
лити свѣћу.{S} Учинили су ми много пута велико пријатељство манастиру, па и ја сам њима ту радо |
</p> <p>„У четири.“</p> <p>„У четири је велико вечерње!“ примѣти мајор мало пакостио. „Што се т |
ка није могла спавати; узбуђење било је велико.{S} Мислима и преметању нигдѣ краја.</p> <p>Неће |
био чврст дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Није дакле ни мало чудо, што су му се шаке и |
городице матере.{S} У петак ћемо држати велико бденије.{S} А у „недељу ћемо служити соборно, ос |
p> <p>Послѣ двѣ недѣље добије управитељ велико писмо из Карловаца.{S} Нико незнађаше, шта се у |
абавио, ћелије покрио.{S} То му је било велико уживање.{S} А то уживање кошта много новаца.{S} |
11 пути „господи помилуј!“ а дванајесто велико развуку на дугачко и широко.</p> <p>За тим узме |
и у понашању, које су му она својства у велико побијала.</p> <p>Нарочито је био особењак према |
ање његове црне субраће бијаше му крв у велико охладило; а сад му ноћна тишина и враћајућа се п |
го трајало и млада госпођа спавала је у велико.{S} Али стара није могла заспати ни за живу глав |
о?“ проговори архимандрит. „Та већ је у велико дан.“</p> <p>„Касно сам устао“ одговори овај мир |
тање манастира и калуђера по дужности у велико интересира, наредићу, да ми се о свему точно изв |
>Прошла је зима, и пролѣће се развило у велико.</p> <p>Виноград, кои је о.{S} Теофан био засади |
На груди му је сваки дан стајала звѣзда великог Леополдовог крста, а око врата колир истога ред |
ња ова почињу одмах.{S} Ово је ствар од великог замашаја, је ли?“</p> <p>„Па сад пустите, да се |
је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог новца, ја сам обѣшен...{S} Хајде вама јошт које |
по нашој околини и тако ћемо имати дан великог торжества.{S} А онда ћемо уписати име смирене п |
атријарх и у другим пословима и напрама великој господи у Бечу.</p> <p>Он је тим више пута наро |
знало по строју главе, мршавим рукама и великој просѣдој забарушеној бради.{S} На први поглед у |
> <p>По смислу оном,... кад има браће у великој кући, онда је најстарији над осталима први, и о |
ли је овај спомен био чист, сјајан, и у великој мѣри мио.</p> <p>„Није ме ништа у души пекло, н |
.</p> <p>Он је на тај праздник обично у великој цркви служио, и служба његова имала је толико у |
има таково познанство и пријатељство са великом господом.</p> <p>Стара тетка у својој невиности |
ати.</p> <p>Морали би знати, да је овом великом господину прелазила горња устна прѣко долње, а |
ла су се сада у светој обитељи у једном великом соареу.</p> <p>Најпре шљивовица, па за тим берм |
манастир доносити, да о.{S} Теофан на „великом входу“ са светом тајном прѣко њих прекорачи.{S} |
науку посла.. већ сам видио школу нову, велику, чисту, коју је манастир саградио и у коју је дѣ |
ању извести послове, што ће да служе на велику корист а уједно и на славу и цркве наше и народа |
ред“ проговори о.{S} Теофан, „кад су на велику суботу појали статије „плач матере божје“ код хр |
ју.{S} Један цѣо зид њен представљао је велику слику, сцене из косовске битке.{S} Молер није ба |
ја каквог послѣ тога благовања, па узме велику мараму, изађе кроз прозор, кои је у ходник водио |
b n="292" /> другог поста, на сабласт и велику жалост не толико нама, колико мирском свѣту, кои |
стирску трапезарију.{S} Она опет садржи велику хисторијску слику и заступа прошлост нашег народ |
о све присутне, и одговори му: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете!“</p |
?“ рекне мало подсмѣшљиво.</p> <p>„Имам велику вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугар |
и ту сте се сви поизопијали, и саблазн велику учинили. — Ви сте манастирску куварицу хтѣли да |
/> <p>Примѣра ради да узмемо исто тако велику слику, на којој би били представљени сви србски |
амо био; али тужба куварице баца на вас велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђаво.{S} |
к прими га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је био болестник у сасвим др |
ли и столице поломљени и разбачени ишту велику репарацију.{S} Кров зданија западњег у врло опас |
светцем прогласили!“</p> <p>„И ја тако велим“, рекне на то архимандрит. „Манастирску управу др |
манет, коим управљати неумѣмо.{S} За то велим и опет: сазовите сабор!“</p> <p>Овако је гласио о |
набере чело, и искриви очи: „А ја опет велим, биће ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш опет да |
<l>Свега .{S} 11.630 ф.</l> <p>„А, шта велите на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ов |
p>„Па и госпође наше и госпођице... шта велите?{S} Нема му пара!</p> <p>„Јест, нема му пара!{S} |
, и стражу му пред врата ставили. — Шта велите ви на све ово?“</p> <p>„Истина је, високопречест |
um...birsagium</foreign>...</p> <p>„Шта велите господине“ запита о.{S} Теофан, који није разумѣ |
узме тужбу и прочита им је.</p> <p>„Шта велите на то?“</p> <p>„Није истина!“ викне Митрофан.</p |
м, и приповѣди све до краја. „Е шта сад велите на то све господине!“ запита он, кад је све каза |
те власти спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће народ најпослѣ манастирска добра као свој |
. стара госпођа, мислим.{S} Него шта ви велите на то“ запита Ленку.</p> <p>„Да је мало раније, |
ѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што велите за мѣшање других особа у манастирске ствари, тог |
, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ. величанства покаже?{S} Кажи да није, ако смѣш?{S} А зар |
станку представља највишу особу његовог Величанства.{S} Држао је даклем, да је у свачему над св |
вени доксат.</p> <p>Улазак небијаше баш величанствен.{S} Ал је доликовао пустињској нарави згра |
сно, то ће се све срушити, па саградити величанствена зграда, у којој ће се смѣстити гимназија |
све приправи и приреди за извађање тих величанствених планова, немојте заборавити ни на наше с |
.{S} Gott erhalte</foreign>! “ Па макне величанствено главом к свима, коих се здравица тицала.< |
ени изпостници.{S} Нека само чује то Њ. Величанство, па да виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S} |
туслика изведе, на којој би се огледала величина и сјајност нашега народа у старој повѣстници.< |
у о.{S} Теофана и разрогачи их по свој величини.</p> <p>„Допуст на три године“...</p> <p>Патри |
/p> <p>„Па ко је тому крив?{S} А? — Шта велиш ти у твојој мудрости?{S} Говори!“</p> <p>О. Теофа |
то запита с нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Што Ваша Светост казасте сада |
к свом сусѣду, и лагано му рекне: „Шта велиш Ђуро?“</p> <p>Овај одговори: „Набрусио си Швабе и |
мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> <p>„Е па кад други кажу, што ја да тајим?“ |
, <pb n="174" /> које је већ смрт црним велом почела обмотавати.</p> <p>„Уздизање манастирског |
одом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шумама.{S} За |
аху у славу бала замѣњујући клавир, или веркл, или тамбурицу.</p> <p>И отац администратор није |
к, и скопчавао је јужни дѣо зграде са сѣверним.</p> <p>У јужном крилу био је стан игумна и собе |
је стан игумна и собе за госте.{S} У сѣверном била је славно позната трапезарија, коју ћемо та |
а била оно, што је садашњим банкијерима вертхајмова каса.</p> <pb n="77" /> <p>Садржај те калаф |
рај слуге, кад их неможеш употрѣбити; а верујем да неможеш, јер су то све сами ладолежи и пијан |
але по снѣгу улицама.</p> <p>На кратко, веселѣ је било неизказано: забава неописано угодна.</p> |
при свем том била је безбрижна, ведра и весела.</p> <p>Брат је у сестри гледао свети аманет ово |
архимандрит,“ примѣти Ленка раскалашно весела.</p> <p>„Мора да је,“ рекне тетка сасвим озбиљно |
pb n="132" /> <p>Остала братија била су весела својим триумфом, који су налазили у том, да тога |
ме једну главицу и однесе је у собу.{S} Веселе нарави будући удари у смѣх и повиче: „ево вечере |
а у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у качари, или ракиџијниц |
один нам је само реко, да смо мало били весели.{S} Па тако је и било.“</p> <p>„Па до које сте д |
{S} Посао им је ишо од руке, па су били весели сви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу бриге и |
у свој манастир.</p> <p>Они остали буду весели до полноћи.</p> <p>Прњаворци и сељаци стојаше у |
селији него што би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми други, јео, пио као и ми др |
ажу, да је и господин администратор био веселији него што би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији!{S} |
/p> <p>„Кажу, да је и господин био мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> <p>„Е па |
хрђаво,“ примѣти патријарх, кои се све веселијим показивао. „Хајдмо даље.“</p> <p>„У Јазку би |
смо у манастиру вечерали, па смо пили и веселили се до зоре.“</p> <p>„А како сте се држали?“</p |
>Кад ју тетка опази обрадује се.</p> <p>Веселим дакле гласом поздрави је.</p> <p>„Добро јутро, |
т.</p> <pb n="280" /> <p>Архимандрит га весело дочека и запита га из далека: „Погоди о.{S} Теоф |
томе лежала добит.“</p> <p>Патријарх се весело насмѣши: „Добро је, добро!{S} Хајде само даље.“< |
вога манастира мисли, и све чини радо и весело, што тому иде у хатар; зато да буде са високород |
и да се ми јошт и на годину на овај дан весело проведемо.</p> <p>„сѣди јошт мало Тодоре, да те |
И воћњак његов напрѣдовао је исто тако весело и берићетно.</p> <p>Но и било је пролѣће као нар |
итељ, јер без нужде невѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу црнине дошла.“</p> <p>Овако г |
дужни.“</p> <p>Сви се стану смѣјати, и весеље достигне највиши степен.</p> <p>„Дакле!“ почне с |
о говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но сад му се поглед замути, види му се д |
радо заборавио!“</p> <p>Роди се смѣх и весеље.</p> <p>„Али се увѣк ја сам пријавим“, примѣти о |
едом, у ком се огледаше највеће злурадо весеље: хо, то су хрђави знаци... у том лежи моја судби |
ица, и мушких и женских, па онда удри у весеље, у многаја љета, у всја тјашкаја.{S} Ту се онда |
неодромбољуј те твоје лалоке, него буди весео.{S} А ви други калуђери језик за зубе, па дижите |
опет архимандрит домаћин био разкалашно весео.{S} Ту се шалом разћерета и стара тетка уз госпођ |
xml:lang="la">fidelis frater</foreign> (весео брат) дође зимус у манастир Бе—, но нећу вам каза |
а њега даде пресвући и очишћеном премда ветхом мантијом огрнути.{S} Храну му даде здраву и подп |
стари рекоше: небои се свака шуша бога, већ батина!“</p> <p>Архимандрит се насмѣје својој припо |
дакле по наравном току човѣчијега вѣка, већ близу гроба.</p> <p>„Столица митрополитска могла се |
шо. „Како ме јутрос епископу непустише, већ <pb n="78" /> сам знао колико је куцнуло.{S} Кад чо |
вом позиву овога вечера сам одговорити, већ му се морао придружити манастирски шумар.</p> <p>Шу |
ене људе.{S} Али ја ћу се њој осветити, већ ако небудем жив.{S} Куварица је код тебе.{S} Немој |
имировић но хтеде ову ствар сам рѣшити, већ је приобшти епископу Станковићу и позове га да му к |
андрита и рекне тетки: „Хајдемо у собу, већ је за тебе хладно!“</p> <p>На то се друштво дигне и |
тедњом, и мудрим разполагањем стекли... већ су ми пред очима стајали они синови народа мога, ко |
цу сиромашку безплатно примао и учио... већ сам се унапрѣд радовао оној душевној утѣхи, коју је |
учити, па их манастир на науку посла.. већ сам видио школу нову, велику, чисту, коју је манаст |
<p>„Све сама лаж!“ придода Амфилохије; већ се видило, да су се мало извѣштили.{S} Сад нису у ј |
лестницима у прњавору и селу призивати; већ се почео разносити глас, да молитва о.{S} Теофана в |
“ рекне архимандрит, кои <pb n="284" /> већ бијаше надпис прочитао. „То јошт лежи у Божијој руц |
право, да се у манастиру чује банда.{S} Већ је и његовом чуству то некако било противно; а осим |
ги спаситељу, што ми ту мисао посла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад ме мисао на тебе, натра |
ости и себи сходном животу одређује.{S} Већ са ове стране морала му је ова појава све живце до |
нађе одговора, барем у тој форми не.{S} Већ се почне и зноити од ревности, којом је одговор тра |
сти већ се бијаху подобро проредили.{S} Већ се више њих нађу које под столом, које на поду; а н |
ће народу сваковрстно моћи помагати.{S} Већ ми је пред очима стајало благо, које смо трудом, шт |
гради и издржава напосе у Карловци.{S} Већ би дакле и у самом томе лежала добит.“</p> <p>Патри |
го што је цар Франц I. постао царем.{S} Већ зато га је овај цар особито високо држао.</p> <p>„А |
ѣдицу.</p> <p>Оне се непробуде рано.{S} Већ је било 8 сати, кад су очи отвориле.</p> <p>Обуку с |
“ пронео се по читавом равном Срѣму.{S} Већ су га почели са побожним увѣрењем к болестницима у |
ијаше понео, да глад на подне завара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезариј |
„Незнамо!“</p> <p>Прошло је од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни тр |
да с њим на његови коли иде; али се ова већ бијаше са госпођом Пуљиницом на своје каруце посади |
{S} Ајде лези, па спавај.{S} Час духова већ је прешао.{S} Ја ћу бдити.“</p> <p>Стара легне, и м |
у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ готова:</p> <quote> <l>„Мајка Мару хоп хоп хоп,</l> |
ако при злочестом пециву, премда сам га већ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецива в |
} У нар. фонд несмѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дати троша |
сањкају од 8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна мѣсечина.</p> <p>Ове се приуготови.</p> <p>Али |
а могу ту слику овај час поднѣти.{S} Ја већ од дужег времена радим на том, па га свуда уза се н |
него иначе; а та самоћа позивала га ја већ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и о зада |
нати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скувала у двору, знам да ће грцати, кад |
наша прѣча него њена.“</p> <p>„Видим ја већ, куд се овде иде!“ дода Амфилохије. „Њој се држи ст |
м путем свега покора ослободити, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких ч |
архимандриту у кратко све, што је нама већ познато.</p> <p>Архимандрит је слушао помњиво, док |
нађеш.{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ је главницу примио и одобрио је, да ти се 6% камате |
у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ кадкад помрчина појела, па ништа.</p> <p>— — „Год. |
бро спавао?“ проговори архимандрит. „Та већ је у велико дан.“</p> <p>„Касно сам устао“ одговори |
да на њега. „Два сата!</p> <p>„Два сата већ?“ запита тетка.</p> <p>„Два! два!“</p> <p>„А то сам |
p> <p>Метанисање било је код патријарха већ одавно престало и зато се и о.{S} Теофан само дубок |
. „„Допустите да вас и ја изпратим, кад већ није другчије!“ примѣти архимандрит, пак пође и он |
ораке, и да иде барем близу за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочека |
но да јој рука почива на рамену.{S} Сад већ није била шала.</p> <p>„Ко је то?“ повикне. „Ленка |
и у нашој га цркви сахране.</p> <p>„Сад већ од више година чујемо, да се као дух појављује.{S} |
гласови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у своим духовним и тѣлесним невољама, да тра |
у изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све већ уништожио.{S} Црквене утвари кваре се и размећу.{S} |
ију.“</p> <p>Сви пођу к прозору, и виде већ у алеји троје каруце, које се приближују к манастир |
прѣко мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ прелазио у тврдице.</p> <p>И са ове стране приповѣд |
ати!</p> <p>Ленка погледи, и види да је већ подне.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме прошло |
отискивати.</p> <p>Но куварица била је већ на крај прњавора, врата попусте, а отац Амфилохије |
зато приступи ближе говорећи: „Доста је већ здравица, хајдете само на поље!“</p> <p>И тако се с |
ри срѣће кућама, <pb n="174" /> које је већ смрт црним велом почела обмотавати.</p> <p>„Уздизањ |
даде посѣћи и израдити.</p> <p>Подне је већ било превалило.{S} О. Митрофан уморен од многога хо |
оћи у комесији и протођакон, са овим је већ био и знао је, да му је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, |
отврдио.</p> <pb n="325" /> <p>О том је већ архимандрит Арсеније протођакону Никанору нѣка мѣст |
упарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благословено царство!“ То је |
ном.</p> <p>Митрополит Станковић био је већ либералнији: али је мало митрополисао.{S} Па ипак с |
у, звао се Јован Суботић, а онај што је већ био доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш вам хва |
воје руке узети... то неће бити, јер је већ било.{S} Јест.“</p> <p>На то приступи к свом ковчег |
ади овдѣ да споменемо.</p> <p>У старије већ дане митрополита Стратимировића био је он архиђакон |
био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постарао.</p> <p>Тргне се дакле мало, кад јошт дале |
сви слагали.“</p> <p>„Охо!{S} Ти дакле већ спремају акцију,“ рекне паријарх као за себе. —</p> |
око топле пећи.</p> <p>А можда је и пре већ дубоко у коршов загледао.</p> <p>Доста да шумар наб |
видили да је он мирнији.{S} А можда се већ и сувише скупо видило администратору много људи држ |
="331" /> бијаше близу 77 година, па се већ знаменито смежурао, штоно наши веле.</p> <p>Коса и |
дивоте и чара.{S} Зраци сунца, које се већ западу клоњаше, обасули бѣху гору неописаним дражим |
ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ постарати суд и жандар.“</p> <p>На то метне пушку н |
а.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Шта ми није по глави |
не загледати и с друге.</p> <p>„Ви ћете већ знати ко пише?“ запита је архимандрит, мотрећи оштр |
л око манастира.</p> <p>Сунце се бијаше већ подоста к западу спустило.</p> <p>Предмети бацаше с |
“ </p> <p>Архимандрит се међутим бијаше већ на одговор приправио и рекне: „Ваше одлично понашањ |
ијатељу све је бивала јача и силнија, и већ је многе ноћи поквасила јастук сузама, које је за њ |
овиљски архимандрит Раић био је по себи већ чудан светац.{S} Одношај дакле између старог архима |
о ту.</p> <p>„А има калуђерство по себи већ задаћа, које су у стању да ту празнину срдца изпуне |
имѣти о, намѣстник.</p> <p>„Ми смо теби већ суд изрекли, па ћемо га и извршити; а ти тражи посл |
астир.</p> <p>Администратор манастирски већ је имао глас, да је о.{S} Теофан био код администра |
Он је код куће?“</p> <p>„Јесте л ручали већ?“</p> <p>„Јесмо.“</p> <p>„А ти иди господину и кажи |
тонсац својим спроводом.{S} Они су били већ и онако стари знанци.</p> <p>Одведу госте у цркву.< |
коп Хранислав, и ми смо тај дух опазили већ и у разговору са о.{S} Теофаном.</p> <p>Митрополит |
а цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и медени мирис раних липа, коих је околна Фрушка го |
јести.</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери већ и сами стидећи се свога вечитога нема. „Господин је |
/p> <p>„Даље, даље!{S} Невѣрујем, да си већ свршио лекцију.“</p> <p>„Све ове школе,“ настави о. |
кле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А има калуђерство по себи већ з |
ослѣ и много лакше било.{S} Браћа гости већ се бијаху подобро проредили.{S} Већ се више њих нађ |
хрватски, генерал Шокчевић.</p> <p>Овај већ одреди дан, кад ће у Карловце доћи, и спреми ствари |
се небоим; они ће све потврдити, ја сам већ са свима наредио.“</p> <p>„Букване!“ зачује се са с |
тице пасти на памет „буква“.{S} Али сам већ прѣко ботанике прешо, и у зоологију ушо, јер оно, ш |
ем.</p> <p>„То је дакле врѣме самим тим већ за регенерацију манастира и калуђерства било као за |
павао као заклан дуго... дуго...{S} Дан већ бијаше ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га |
али!“ рекне архимандрит Партеније. „Ево већ осам сати.{S} То ми је мило.“</p> <pb n="219" /> <p |
пе хвалиле.</p> <p>Он пак познат је био већ од своје младости као велики пријатељ лѣпога пола.< |
уже ћутећи.</p> <p>Архимандрит није био већ по својој нарави разговаран човѣк; а на протођакону |
/p> <p>„А, тога немојте чинити! — А ако већ неможете дуже остати, а оно допустите, да вас одвез |
вовања при божијој служби споменули смо већ епископа Гедеона.{S} Овога не достиже у томе нико д |
свој виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ квалификовали.</p> <p>Ленка неугодно тим |
дарити, нит сам на кога замахнуо.{S} Но већ и само потрзање ножа није у реду, а особито, кад мл |
ише пута испред духовног ока.</p> <p>Но већ понашање његове црне субраће бијаше му крв у велико |
постати игумном, и казује како је на то већ више хиљада фор. досада раздао.</p> <p>Молим Ваше П |
како други совѣт што дозна, она мора то већ и уклонити.{S} На примѣр: ко ће одобрити, да се нас |
у натраг одступао, и напослѣдку се нашо већ код <pb n="66" /> врата друге собе.{S} Преповѣдање |
да је ствар знаменита.{S} Ова је ствар већ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наш |
уманства нема ни рѣчи више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као змија к мени приближује. |
земљи.</p> <p>„Хоћу и то.{S} Ја сам му већ казао, шта ћу му чинити.{S} Осим тога упутићу га, д |
лице, на којој је сѣдио.{S} Разлог тому већ сам ти изпричао.{S} Али се није усудила то сама јед |
>„А ви подајте отцу намѣстнику, њега су већ научили.“</p> <p>„Жао ми је, ал ћеш се вратити са п |
патријарха Јосифа познавали, а такових већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико цр |
твог калуђера довезу у манастир.</p> <p>Већ сутра дан дође судбена комесија и прегледи мртво дѣ |
p>Ленка дојури брзо у Митровицу.</p> <p>Већ јој се путем разроје мисли у глави.</p> <p>Кад уђе |
лад; био у исто таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је б |
то искварену бурад ни каце.</p> <p>-— —„Већ сам набавио двоја кола са 4 вола.</p> <p>— — „Шљиви |
а њих, који на то имају право.... барем веће право него ја!“ Ово рекне, па јој пружи ону изправ |
“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си усѣо на коња већег него што је био шарац Краљевића Марка.{S} Чувај с |
ио, <pb n="250" /> кад је чуо, да ће на већи какав празник о.{S} Теофан служити, и глас о његов |
ије госпође, а од осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њ |
ође.</p> <pb n="283" /> <p>На то отворе већи пакет.</p> <p>Ту нађу најпрѣ покров за св. кивот.{ |
И неће“, придода Ленка одсѣчно. „Доћиће већи духови и бољи списатељи.{S} Али ће се народ ипак м |
ржао, да ће му аукторитет бити у толико већи, у колико се буде мање свѣту показивао.</p> <p>„Но |
о.{S} Теофана доносила је сваки дан то већи приход манастиру са свију страна.</p> <p>Али страт |
е.</p> <p>Епископ Рајачић буде на скоро већином сабора позван, да прими управу црквену у своје |
ком гдѣ ког стигнем!{S} Имам ја других, већих послова, и толико, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} |
патријарх озбиљно. „Али ја имам других, већих планова и идеја.</p> <p>„Ти набрајаш све мале шко |
ико црта насликамо.</p> <p>Он је био од већих људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаше близу |
а.</p> <p>Ова га је туга принуђавала да већма тражи самоћу него иначе; а та самоћа позивала га |
..{S} Очи су му се све јаче сијале, све већма разгорѣвале,.. прси су му се све неједначије нади |
ше губио, а човѣк се <pb n="150" /> све већма развијао: јошт један часак под тим сунцем живота, |
" /> <p>„Па шта јошт,“ запита Ленка све већма смѣшећи се.</p> <p>„Па пуцкало је по соби као да |
ѣдање служити за квасац, који ће се све већма дизати, али не на корист манастирске управе. (И д |
лоњена, пак се и његово срдце њојзи све већма отварало: али није било часа, кад му није прѣд оч |
, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већма за његове труде наградити, него ваше живо саучешћ |
господски намѣштено.</p> <p>Но јошт се већма зачуде, кад их доведе домаћин <pb n="223" /> у кр |
свом чину <pb n="170" /> и позиву, што већма настоје за тим, да нам куће цвѣтају: тим су мени |
аку жељу задовољити.{S} Ја те љубим још већма, него у оне дане луде младости; врѣме је моју стр |
ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени вас још већма!“ примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће бити штете, |
Но превага хијерархије све је постајала већом, и будимским заступницима даје се улазак у сабор |
исто ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт већу снагу над њим имате него његов настојатељ, ма да м |
и, пак онда извуче један свезчић мањи у већу хартију завијен.{S} Из овога извуче нѣколико писан |
.“</p> <p>Ове рѣчи побуде у протођакону већу позорност; он је као и нехотице главу к говорнику |
инију, кад по њу опет дође.</p> <p>Дође вече и ноћ.{S} Стража се пред његовим вратма и под проз |
ал у манастиру.</head> <p>Било је зимње вече у фебруару 1842. г.</p> <p>Дебео снег бијаше поља |
на нема више никаква посла овдѣ.{S} А и вече се приближује...{S} До Митровице има прилично пока |
реди ђацима да му се даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} Закључа с поља врата, узме |
је кад за њу запитао.{S} Њему је једно вече пре више месеци дошло писмо, уз које му се шиље је |
је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својој ћелији.{S} Кроз прозор се видило јарко су |
итрополита Стратимировића.</p> <p>Једно вече замоли га о.{S} Теофан, да му што више о том славн |
а очекивала.</p> <p>Комесија је дошла у вече.{S} Господа чланови вечерали су и отишли спавати: |
рѣћа послужи.{S} Било је мало доцније у вече. „Ја сам гладан као курјак,“ повиче он кад пође у |
вом мѣсту узалуд.{S} Куварице нема ни у вече ни у јутру.</p> <p>Али дође и право јутро.</p> <p> |
а одреди се да се сањкају од 8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна мѣсечина.</p> <p>Ове се приу |
понео, да глад на подне завара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезарији.</p> |
p>Доћиће или рано ујутру или по мраку у вече.{S} И то су имали разлога као истину узети.</p> <p |
p>Тим се разиђу.</p> <p>Кад се сутра на вечер састану, почне архимандрит своју повѣст овако: „М |
рекне најпослѣ озбиљно. „Чим би провели вечер?{S} Та наше госпође знаду, да непуштају са другог |
о, и одговори невољно: „Какво вас добар вечер нашло; зар незнате, да смо ближе зори него вечеру |
рупе два млада калуђера у кујну. „Добар вечер куварице“ повичу оба у једаред. „Јеси л рада гост |
често призивао к себи.</p> <p>У такова вечера приповѣдао је много о знатнијим личностима, с ко |
друм имао, није могао свом позиву овога вечера сам одговорити, већ му се морао придружити манас |
ко о.{S} Теофану, па га је у дуга зимна вечера често призивао к себи.</p> <p>У такова вечера пр |
авара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезарији.</p> <p>Извади из мантије и м |
своју власт добије.{S} Што је прошастог вечера нашо за право по унутарњем осѣћању дужности: то |
ква је била и у нашем манастиру.</p> <p>Вечера је била издана, с тога је само мала ватрица на о |
јучер нисам добро ручала... нисам ништа вечерала...{S} Нисам ноћас спавала... па да виш да смо |
ија је дошла у вече.{S} Господа чланови вечерали су и отишли спавати: о самој ствари није се ре |
ији него у једној собици на страни мало вечерали и чашу двѣ вина попили, па су се онда око деве |
ило, казаћу и ја.{S} Ми смо у манастиру вечерали, па смо пили и веселили се до зоре.“</p> <p>„А |
олици пре њега сѣдили.“</p> <p>Гости су вечерали у архимандритовој гостинској соби, а не у обшт |
а сутра смо мислили узајмити у селу.{S} Вечерас у истину немамо ни мрве хлѣба.“</p> <p>Гост се |
овога ћелију, пак онда замоли, да га за вечерас остави на миру, а сутра ујутру ће му све казати |
о у варош, да купи такових ситница, али вечерас немамо ни капље.“</p> <p>А ви донесите вина,“ п |
S} Дух у гостинској соби.</head> <p>Код вечере је опет архимандрит домаћин био разкалашно весео |
куда на страни а ми остајемо често без вечере.{S} Манастир нема нуждних дрва за гориво; кад хо |
рави будући удари у смѣх и повиче: „ево вечере, дајте само оцта и уља.“</p> <p>„Нема! “ зазвони |
ила лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине бајни.</p> <p>Архиђа |
вих месојеђа једно два три мирјанина на вечери имао, али су то људи поштени, који су често мана |
чије.</p> <p>„Ти ћеш остати код мене на вечери, па ћемо уз чашу добра вина у собама, у коима је |
Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те одведем.“</p> <p>Ленк |
ког другога, али нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а сутра смо мислили узајмити у селу.{S} |
пустио ни једног „катадневног јутрења и вечерња,“ пак била његова „чреда“ или небила.{S} Шта ви |
мајор мало пакостио. „Што се тебе тиче вечерње“, одговори патријарх; „вечерње ће одслужити про |
се у његовој дворској капели јутрење и вечерње.{S} Никада није пропустио, да није недѣљом и пр |
>„У четири.“</p> <p>„У четири је велико вечерње!“ примѣти мајор мало пакостио. „Што се тебе тич |
ебе тиче вечерње“, одговори патријарх; „вечерње ће одслужити прота, а ја сам теби дужан реванж. |
воте и милине нагледати, која им се при вечерњем сунцу укаже.{S} Рај! прави рај! повичу и једва |
д је дуго трајао, али то није осујетило вечерњу у дворској сали.{S} На то је и он дошо и свога |
ло; зар незнате, да смо ближе зори него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ће бити, и онако ће на с |
ре калуђери већ и сами стидећи се свога вечитога нема. „Господин је продао ономад послѣдње буре |
рхимандрит је био особито изучен у овој вештини, а о.{S} Теофан имао је велики таленат за то, т |
ћ се окрене и позна о.{S} Теофана. „ А, ви сте, отче намѣстниче!{S} Које добро?“</p> <p>О. Теоф |
раторе све је доказано.{S} Оче Теофане, ви сте и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, к |
углед калуђерству, ви ружите манастире, ви одбијате народ од ових светих задужбина... ви ћете и |
n="118" /> признали, гдѣ сте погрѣшили, ви сте показали, да тежите за оним узором, за којим сва |
иште, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији заковали, и стражу му пред в |
које сте положили.{S} Кад ја заповѣдим, ви морате слушати, слѣпо слушати, па било вам право или |
анете.{S} Ви убијате углед калуђерству, ви ружите манастире, ви одбијате народ од ових светих з |
ијате народ од ових светих задужбина... ви ћете и сами себе убити, ако тако и на даље останете. |
орати ствар криминалном суду предати... ви ћете се морати заклети... пак ако свѣдоци потврде ва |
ладали овом приликом него ваша братија: ви сте <pb n="118" /> признали, гдѣ сте погрѣшили, ви с |
њу, него ће им људи <pb n="69" /> рећи: ви разсипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајем |
ign xml:lang="la">parcella</foreign>!“; ви инжинири снивате само о parcella-ма.{S} Али знам ја |
јемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви непостите него се гостите; ви непокривате манастире |
<p>„Како вас неби познавали, господине; ви <pb n="126" /> знате да би вас угостили радије него |
пијанке; ви непостите него се гостите; ви непокривате манастире цигљом ни лимом него интабулац |
сте својим трудом толико добро учинили; ви ћете добити писмо јошт данас, па идите у манастир II |
од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви непостите него се |
те ми нѣколико рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас донели писмо од мога Тодора.{S} Смѣм |
„Високопречестњејши г. архимандрите!{S} Ви сте нас тако човѣчно примили, и тако пријатељски кро |
и, да нема с вама никаква разговора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је ја |
“ дода Амфилохије.</p> <p>„То неиде.{S} Ви се неможете припустити на заклетву“ поучавао их је а |
јте, да вам кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа у честној овој обитељи држали нѣка |
зло проћи, ако на том путу останете.{S} Ви убијате углед калуђерству, ви ружите манастире, ви о |
Него ви сте се, чини ми се, уморили.{S} Ви Бечкеречани знате само по паркетима и банатској длан |
толико исто ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт већу снагу над њим имате него његов настојатељ, |
отлѣ ће стојати, што сам ја наредио.{S} Ви ћете оче Теофане, одмах у вашу ћелију, па ћете бити |
у те власти спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће народ најпослѣ манастирска добра као с |
сам пронашо, да је то моја дужност.{S} Ви ме нехтѣдосте примити.{S} Ја тому нисам крив.{S} Сад |
} Ударићу ја вас по шакама први пут.{S} Ви замѣните често <foreign xml:lang="la">parcella</fore |
нате <pb n="52" /> пред киме стоите?{S} Ви стоите пред Печеновићем... а Печеновићу нису јошт ни |
рњавору и селу гонити и тражити дали. — Ви сте отца намѣстника ове куће осудили на ариште, па к |
оизопијали, и саблазн велику учинили. — Ви сте манастирску куварицу хтѣли да дате шибати, па ст |
буква има у звателном „букво!“ Имате л’ ви у манастиру коју букву?“</p> <p>„О имамо их доста“, |
те спаса код капута.</p> <p>„А знате л’ ви ону причу о јежу?{S} А?{S} Увуците само капут у мана |
же, и запита чудећи се: „А познајете л’ ви мене?“</p> <p>„Како вас неби познавали, господине; в |
>Архимандрит запита на ово: „А јесте л’ ви њему казали, да је из своје ћелије непусти?“</p> <p> |
те ви овдѣ побележили.{S} Само јесте л’ ви сигурни, да ће они све потврдити, што сте ви рекли.. |
оно ви, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче Амфилохије идите напоље, па ћу вас звати, кад бу |
пошљите отца Митрофана и Амфилохија, а ви се нађите ту пред врати.“</p> <p>Настојатељ оде.</p> |
ћи.</p> <p>„Ви знате, оче Амфилохије, а ви незнате, оче Митрофане“, проговори архимандрит сасви |
омажите ако можете... а ако неможете, а ви кажите искрено па да идем да скачем у Дунав док је р |
преосвјашченство!“</p> <p>„Ако нисте, а ви ћете бити“ одговори на то о.{S} Теофан с најпунијим |
те.{S} Овим сам своју савѣст олакшао: а ви чините, како најбоље знате.{S} Ја ћу ићи у моју ћели |
о ми судија у Карловцима, у Вуковару: а ви немате ништа са мном као вѣтар са опаклијом.“</p> <p |
ти људи знамо, који из чутуре пијемо; а ви велика господа пијете на пол сајтлика, па вам се све |
дужности онако мислити и говорити.{S} А ви кажите слободно, што год против мене знате.{S} Ја се |
те твоје лалоке, него буди весео.{S} А ви други калуђери језик за зубе, па дижите чаше, сад ћу |
али вечерас немамо ни капље.“</p> <p>А ви донесите вина,“ проговори гост промумлавши нѣшто кро |
„„Добро дакле,“ настави архимандрит, „а ви ћете нам о том балу приповѣдити, што знате.“</p> <p> |
о,“ продере се гост и разрогачи очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмеза ил што имате, само брже, ј |
p> <p>Сад почне онај на ново.</p> <p>„А ви се ништа небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла мож |
зправу, о којој бијаше говор.</p> <p>„А ви ћете сад на сва моја питања одговорити, <pb n="84" / |
није моја, него манастирска!“</p> <p>„А ви му пошљите од манастирске!“</p> <p>„А шта ћемо с рач |
е да тај терет на себе узму!“</p> <p>„А ви сазовите народни сабор!“ — —</p> <p>Кад спомену о.{S |
неумѣм такав рачун правити.“</p> <p>„А ви подајте отцу намѣстнику, њега су већ научили.“</p> < |
вратити са празном чутуром?“</p> <p>„А ви ћете изгубити онај процес код новосадског магистрата |
" /> пропадне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му доћи?“ |
> <p>„Е коно, опростите; нисам знао, да ви имате у глави мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, што |
зашто баш од мене?“</p> <p>„Јер зна да ви имате најбоље.“</p> <p>„Али није моја, него манастир |
е чини“, примѣти на то архимандрит, „да ви далеко идете.{S} Има ствари, у којима други човѣк мо |
Теофане,“ одговори му архимандрит, „да ви хоћете да одлазите из манастира, ком сте својим труд |
?“</p> <p>Отац Амфилохије одговори: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве плећк |
а... стара госпођа, мислим.{S} Него шта ви велите на то“ запита Ленку.</p> <p>„Да је мало раниј |
се усправи поносито, и проговори: „Шта ви мислите!{S} Знате л ви да стојите пред Печеновићем, |
али су вам велике грунтове...{S} Но кад ви тако с њима поступате, ми ћемо нашу крајцару на што |
ѣк будна, нити се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣшите.“ То рекне, метанише, и приступи ру |
> <p>„Хоћемо!“</p> <p>„Али хоћете л’ се ви држати чврсто“</p> <p>„Као челик!“</p> <p>„Ји л’ так |
једне рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жив небуде црквенога сабо |
је се глас архимандрита Гурија: „Шта се ви једнако рукама љубите?“</p> <p>Друштво се било међут |
се насмѣши и проговори му: „А од кад се ви бавите са науком о шумским дрвима?“</p> <p>Протођако |
правити у закутак.</p> <p>„Де, држте се ви само оних правила, која су начинили другачији људи, |
д духова у манастиру?“...{S} Небојте се ви ништа!“ окрене се госпођама и рекне им.</p> <p>„Нема |
м... то би лѣпо стојало...{S} Оканте се ви ножева.{S} Како једу Турци без ножева... па и без ви |
подине; вама се то само чини.{S} Зар се ви у чутурама разумѣте То само ми прости људи знамо, ко |
е архимандрите...{S} Док још неизумрѣте ви, који сте из школе Стратимиревићеве и Иринијеве, бић |
е потрѣбе: а вашим великим духом можете ви све ове узпоред и мимогред извести.“</p> <p>„Јест, а |
таните ви само овдѣ милостива; неможете ви ићи... та ето је скоро ноћ... а ноћ није за госпође |
вом путу напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје труде, своје ус |
стиру најбољи за народ, ја знам да ћете ви казати: отац администратор!“</p> <p>„И хоћемо, и хоћ |
дати, ако свѣдоци вас оставе, онда ћете ви доћи у неприлику ради криве заклетве.{S} Сад је час |
вољи о.{S} Теофану.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“, запита га патријарх негледећи га.</p> <p>„Хрђ |
ги... праведни али строги.{S} Зато ћете ви отићи тамо са консисторијалним бележником, па ћете ц |
Бог да, те ја постанем игумном, имаћете ви свачега, и винца, и ракијце, и жиока, и вѣнчаница и |
каквом настојатељу манастира.{S} Будите ви без бриге!{S} Гдѣ станују толики свети отци, несмѣ т |
Бога ради него наплате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign xml:lang="la" |
ажу му пред врата ставили. — Шта велите ви на све ово?“</p> <p>„Истина је, високопречестњејши г |
итеља.“</p> <pb n="206" /> <p>„Изволите ви само послѣ нѣког времена доћи...“</p> <p>Ленка махне |
S} Шта би о нама мислила...{S} Останите ви само овдѣ милостива; неможете ви ићи... та ето је ск |
се окрене натраг и одговори: „Гледајте ви ваш риф; а моје перо и мастило је овдѣ“ показујући н |
значи.</p> <p>„Ништа, ништа... говорте ви само даље“ рекне му правознанац, „ово су наши рецепт |
нистраторове тужбе.{S} Он јавља, да сте ви потегли на њега ножем, и да су се само бѣгством могл |
аших рѣчи мого бих ја посумњати, да сте ви људе научили шта да говоре, јест.{S} А кад би људи о |
и ћемо дакле позвати све људе, које сте ви овдѣ побележили.{S} Само јесте л’ ви сигурни, да ће |
сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, пили!“</p> <p>„Хе, пило се то, високопречест |
позвали, да кажу, је ли истина, што сте ви на оца Теофана донели, а они одрекоше свѣдочбу начин |
гурни, да ће они све потврдити, што сте ви рекли....“</p> <p>Настојатељ недочека да архимандрит |
то скорије посѣтити...“</p> <p>„Понда и ви морате нас надгледати“, рекне ова.</p> <p>„На сваки |
танку сребрну пругу.{S} Видите ли је и ви?“ запита Ленку и погледи јој дубље у очи.</p> <p>„Не |
. „Зовните отца намѣстника, па дођите и ви с њим.“</p> <p>Овдѣ ће наши читатељи запитати: „Да з |
куд сиротом калуђеру дуката!“</p> <p>„И ви сте намѣстник?!“ рекне мало чудећи се мало невѣрујућ |
табле готов посао...{S} Него, имате ли ви попо мало цванцига... или талира... па ма и дуката.. |
ови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих правила, као нечастиви од крста.{ |
ме нисам ја крив.{S} Зашто нисте чинили ви коих се тиче?{S} Учините то; ја вам ево допуштам; шт |
стник добије писмо, да га недирају, док ви неизиђете.“</p> <p>О. Теофан метанише, пољуби владик |
проговори: „Шта ви мислите!{S} Знате л ви да стојите пред Печеновићем, а Печеновић није јошт н |
и атак управо на њу.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка, да имаде духова?“</p> <p>„Ја нити вѣ |
исано лѣп изглед на равни Срѣм.{S} Него ви сте се, чини ми се, уморили.{S} Ви Бечкеречани знате |
промислите, шта ћете да радите.{S} Ако ви остајете при вашем наводу у тужби, ми ћемо морати ст |
еш и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би ваљало чинити, да се овим недостатци |
Ленка пољуби стару у руку.</p> <p>„Како ви спавала: — Боме сам се ја синоћ јако била поплашила. |
оступам с вама са свим по закону, а оно ви, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче Амфилохије ид |
ти, ако тако и на даље останете.{S} Што ви сад грѣшите, можда ће невини ваши прејемници одкијав |
а навѣк <pb n="207" /> пропадне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Х |
духовник кроз нос говорећи. „Сад им још ви напишите тропар, високопречестњејши господине, па ет |
вори му куварица приступајући му руци. „Ви знате, да ми нисте платили.{S} Знате, колико ми прип |
<p>„Небојте се, мајко,“ рекне јој он. „Ви сте истина били и млада и лѣпа; али сад имате ево по |
су вам настојатељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од манастира д |
окрене отцу Теофану и рекне му блаже: „Ви сте се оче Теофане боље владали овом приликом него в |
> <p>Но напрасно се заустави и повиче: „Ви сте поштен калуђер.{S} Ако буде могућно дођите да и |
је један свршен човѣк био, проговори: „Ви ћете му носити јело и воду, и почистити ћелију.{S} А |
ртеније <pb n="244" /> и проговори им: „Ви бѣжите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сада има добра три |
га господине“ поплаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшто кисело гледите!“</p> <p>Правозналац му само да |
њему увѣк говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није нѣшто од њега п |
.{S} Али сада морамо одлазити“.</p> <p>„Ви сте познати са госпођом Пуљиницом овдѣ.{S} Ја сам ко |
ку чути, у ком му је кућа била.</p> <p>„Ви се смијете господине“ рекне калуђер,„а мени је до пл |
га стране загледати и с друге.</p> <p>„Ви ћете већ знати ко пише?“ запита је архимандрит, мотр |
урадише и један другога корећи.</p> <p>„Ви знате, оче Амфилохије, а ви незнате, оче Митрофане“, |
ро јутро!“ поздрави ју домаћин.</p> <p>„Ви сте добро спавали!“ рекне архимандрит Партеније. „Ев |
дврати му патријарх нестрпљиво.</p> <p>„Ви заповѣдате.... ја ћу слушати.{S} Најпрѣ и најпрѣ, на |
воре обојица у један мах дрзко.</p> <p>„Ви знате, чим вас куварица манастирска бѣди?</p> <p>„Зн |
ум узела, како је врѣме прошло.</p> <p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак онда у име божје пођите.{S} Од |
ти“, дода патријарх мало љутит.</p> <p>„Ви боље знате,“ одговори онај; „али ја ћу партију добит |
н дакле тому сходно и одговори:</p> <p>„Ви нам недате барјака, а настојатељи талира.“</p> <p>„О |
ник, а ово ти је свештени суд!“</p> <p>„Ви нисте моје судије!“ проговори на то о. намѣстник. „Ј |
ити, јер би се рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити! |
нас је ко страни видио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакле уважавате господина администратора?“</p> <p>„Т |
врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣло, па онда ће се наћи људи, који ће из тога конзек |
себе кољете и износите своју наготу на видѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чин |
мандрит отишо у Митровицу и дође још за вида кући.</p> <p>Одмах пошље по о.{S} Теофана.{S} Кад |
атељи талира.“</p> <p>„Оче! ти губиш из вида, пред ким стојиш!“ опомене га патријарх строгим гл |
учила, па шта ћу.{S} Но добро, што није Видаковић жив... било би ми заиста непријатно да ми зам |
аковати!{S} Тетице, да вас чује покојни Видаковић... та некаже се србски паковати, него поспрем |
те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојног Видаковића.</p> <p>„Богме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га |
њему говоре.{S} И ја имам радо покојног Видаковића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте поз |
ворити кад је он био у друштву.{S} Пред Видаковићем да проговорим ја балавица...{S} Боже сачува |
гости дођу у порту и стану се силазити, виде ови са ходника, на кои бијаху изишли, да се сиђу д |
и, који дођу да манастир <pb n="105" /> виде, спавају више пута на коли него у ћелији, и једу и |
рњу мантију, па хајд по прњавору, да га виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А калуђери... <fo |
да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну славу, премда није мало било ни мале д |
, па и ја сам њима ту радост учинио, да виде своје слике у манастиру, а некошта, знате ништа.“< |
понуди домаћин госте, да се потруде да виде мало предѣл око манастира.</p> <p>Сунце се бијаше |
азгледају шта се ради, и хвале, што год виде.</p> <p>Неће добро бити!</p> <p>— — „Дође и архима |
би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла овамо, |
гостију.“</p> <p>Сви пођу к прозору, и виде већ у алеји троје каруце, које се приближују к ман |
а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај виц архимандритов урод |
ине дубоко метаније.</p> <p>Они старији виде сад занимљиву сцену прѣд <pb n="155" /> собом, гдѣ |
и; а и очи нису у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p> |
је том човѣку?“ запита управитељ ђака, видећи да овај његово стање познаје.</p> <p>„Шта је?{S} |
"208" /> управо каже г. архимандрит, па видећи да јој се друга цери, развуче устне и сама.</p> |
у бијаше на госпођино раме спустио; пак видећи црну браћу, тргне се и одкопча Ленкине руке, кој |
шље по о.{S} Теофана.{S} Кад овај дође, види на столу једно разпечаћено писмо, једну са више пе |
еље.</p> <p>Но сад му се поглед замути, види му се да му је нова мисао на памет дошла.</p> <p>„ |
д ђак Јосиф донесе ручак, и уђе у собу, види да ту нема никога.{S} Завири у сваки кут, у сваки |
послѣ ручка у „кранц“ да <pb n="46" /> види хоће ли се тамо састати са траженим заступником.</ |
пренерази се калуђер кад <pb n="139" /> види, гдѣ му она жена у собу улази, жива и цвѣтућа, за |
говори Ленка, „па ипак се ето збило!{S} Види се, да се нисмо с једним осѣћајима разстали!“ прид |
тиоцима, а управитељ није хтѣо ни да га види.{S} Зазвони и манастирски ђак дође.</p> <p>„Иди, з |
о је Варнаву, и зато се обрадује кад га види, на та мало слободније <pb n="58" /> дишући запита |
кових.</p> <p>Овај изиђе пред врата, да види куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека пред |
такођер бијаше изишо из трапезарије, да види да није ватра.</p> <p>„Шта им драго сад“, одмахне |
еве, стане обилазити све просторије, да види како се находе и споља и изнутра, јер је све ваљал |
угасле очи затвори.{S} Учини му се, да види око мртвог свог тѣла црну браћу, која му се подсмѣ |
о је кроз кључаницу то овај то онај, да види, шта се у ћелији ради.{S} Но кључ је стајао у кључ |
арловце Њ. Екселенцији, да се тужим, да види, какве славне калуђере има.“</p> <p>То рекне, па и |
/p> <p>Куварица окрене главу к њему, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом ве |
д истине поплаши, кад га крвљу обливена види.</p> <p>Он разширене руке нагло склопи, да се длан |
раво из мора под облаке; са његова врха види се далеко азур-плаветно егејско море са отоцима Ле |
еве и стану се частити.</p> <p>Куварица види ове с ножеви како плећку конабе; поплаши се од нас |
<p>О. Теофан окуражи се мало боље, кад види да се патријарх насмѣши.</p> <p>„Установите В. Све |
блѣском.</p> <p>Млада жена застане, кад види тај необични појав.</p> <p>С друге стране пренераз |
, повиче он на то; но упрѣпасти се, кад види да је куварица.</p> <p>„А што си долазила, човѣче“ |
рит Партеније.</p> <p>Застане мало, кад види, какво је дружство у ћелији.</p> <p>О. Теофан стој |
е се једним кораком натраг, па онда кад види управо шта је, полети к огњишту, зграби замашан гв |
и мало по мало заспи.</p> <p>Ленка кад види да је стара заспала, понесе руку да угаси свећу.</ |
ји сок у тѣлу отца Амфилохија.{S} И сад види да је љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није био у |
док се она пробуди.{S} Како јој једаред види очи, а он јој даде благослов и изчезне.“</p> <p>„Ј |
ће к мени, ја немогу к њему.{S} Бог све види па ће судити и њему и мени!“ </p> <p>Ђак оде, стра |
и, и држи руку на срдцу.</p> <p>Из даље види о.{S} Теофан да му је рука крвава.</p> <p>Код њега |
идиш свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је богата“, мислио је на госпођу Ленку, „па мож |
ене занима.{S} То је огледало, у ком се види жив лик нашег црквеног живота.“</p> <p>Архимандрит |
колико је сати!</p> <p>Ленка погледи, и види да је већ подне.{S} Није ни на ум узела, како је в |
би шљивовице.</p> <p>Он прочита писмо и види шта се ту управо пише, али немогући се на ту мисао |
чне.</p> <p>Кад уђе настојатељ у собу и види ове припреме, прође га језа, и срдце му стане чудн |
и нема прилике и трошка, да их у нарави види.</p> <p>Имамо ми људи изван манастира, који су зат |
е га, ни патријарх.</p> <p>Толико сваки види, да је то неки доктор-адвокат, ком је о.{S} Теофан |
з допуста.“</p> <p>У овој одлуци својој види и сам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабљ |
акон мало једовит, одговори: „Кад човѣк види буквана, одмах му мора и нехотице пасти на памет „ |
вему точно извѣшће поднесе.{S} Међу тим види се, да си ти о овим стварима и сам премишљавао, и |
хука бука без невоље.“</p> <p>О. Теофан види, да ту непомаже ништа говорити, и да ће најбоље би |
умирем мирно.“</p> <p>Кад о.{S} Теофан види, да је овај сиромах свршио, онда се дигне од њега |
Печеновића.</p> <p>Кад савије на десно види у истину пред кафаном више господара у једној гоми |
дѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већма за његове труде нагр |
орту, а одонуд к шталама, и за тили час види намѣстник, како два слуге на коњи јуре оним истим |
онда ми њему недамо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣпо изт |
стник и полети кључаници.</p> <p>На ову види нѣколико људи из прњавора, који бијаху пушкама нао |
е к прозору; но како се тргне, кад и ту види два човѣка с пушкама на стражи.</p> <p>„Шта је то“ |
су га пратила, док су се кола са торња видила; а други сви разишли би се кућама.</p> <p>„Имао |
нство још из младих година.{S} Нисам је видила има пуна врѣћа година.{S} Али је и она остарила. |
еђашње врѣме није ни најмање репарације видила.</p> <p>Водила се годинама разправа да се сазида |
и спазио, незнам; али је Ленка и чула и видила.</p> <p>Она погледи на архимандрита, ком је пант |
о с цѣлом душом, да нити је што чула ни видила, што у соби бива.</p> <p>„Какво ти је то писмо?“ |
Катицом... а иначе само сам га на улици видила, кад пролази поред наше куће, па ми се чинио, да |
и. „То је прави господин.{S} Јошт нисам видила таквога архимандрита.{S} Све је на њему господск |
о одлазити.{S} А ја би заиста врло радо видила барем један фрушкогорски <pb n="192" /> манастир |
казати, како ми је мило, што сам све то видила,“ рекне стара тетка. „Баш вам хвала, господине, |
шај његових рѣчи.</p> <pb n="152" /> <p>Видила је, да у његовом срдцу букнуло бијаше чуство, ко |
ила; ми би вас овдѣ дочекали. “</p> <p>„Видила сам сав Срѣм,“ — проговори Ленка, „па и нѣшто од |
е развукао своје устне, али се ове нису видиле од црних са брадом смѣшаних бркова.</p> <p>„Куда |
опоменути дао, да смо ми и бољег пецива видили!“</p> <p>„Генерал оћути; али се видило да га то |
на сва времена у памети оних који су га видили.</p> <p>Осим њега читали су молитве и други калу |
дати ока затворити.“</p> <p>„Зар нисте видили, да је сва приповѣст била само хунцутарија,“ рек |
стиру незнадоше куда, али су други људи видили.</p> <p>Одвезу га у Н. Сад, и, тамо предаду на п |
су се гонци вратили, а куварице нису ни видили.</p> <p>Сутра у јутру устане рано, напије се мал |
вама говорила и казала ми је да би радо видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће с нама |
/p> <p>Архиђакона су у свакој кући радо видили: а он је у једну најрадије одлазио.{S} Случајно |
допадао се и мушкима и женскима: сви су видили у њему за кратко врѣме архимандрита и сигурно су |
вала све мекша, него првих дана, што су видили да је он мирнији.{S} А можда се већ и сувише ску |
и и оно, што нису чули, и оно, што нису видили... они су у стању сами себе ножем зарезати и каз |
ај фатални зној удари му опет на образ, видило се јасно, у чему је ствар.</p> <pb n="99" /> <p> |
ика.{S} И начин му је био врло углађен: видило се да се морао кретати чешће по вишим круговима. |
мене из ове обитељи.“</p> <p>На другима видило се, да су то једва дочекали.</p> <p>„И то је пох |
оплије пријатељство, из држања и дисања видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и пако, о с |
видили!“</p> <p>„Генерал оћути; али се видило да га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде |
а да тајим?“ одговори свѣдок, на ком се видило, да му је одлануло, кад је одлучио истину говори |
„Па сад! па сад“ викне гласом, у ком се видило, да му се срце цепа; „сад да нађем у манастиру г |
. .{S} 58.000 фор.</l> <p>Пак пошто се видило, да је овим начином семинарија осигурана, одреди |
вече у својој ћелији.{S} Кроз прозор се видило јарко сунце, како се за гору спушта.{S} Пун туге |
е сама лаж!“ придода Амфилохије; већ се видило, да су се мало извѣштили.{S} Сад нису у једаред |
и његове красоте.</p> <p>Код многих се видило из погледа, како утискују у памет слику тога вез |
он!“ примѣти патријарх мало кроз нос, и видило се да му није право.</p> <p>„Немогу другчије!“</ |
тѣло у њега довезено.</p> <p>Тај се дан видило, шта би могли бити манастири народу у многим стр |
луђерима: па гдѣ су вам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он од кривице чист.</p> |
рнији.{S} А можда се већ и сувише скупо видило администратору много људи држати, те је по свој |
вѣстно изразити.“</p> <p>На настојатељу видило се да га нѣшто гуши.{S} Онај фатални зној удари |
рави разговаран човѣк; а на протођакону видило се, да га нѣке живље мисле забављају.</p> <p>Нап |
чи јој горѣше као жива жеравица.</p> <p>Видило се, да јој на корѣну живота рије онај црв, кои г |
<p>Онај ућути као водом заливен.</p> <p>Видило се, да се ови одговори недопадаше архимандриту; |
е о.{S} Теофан ипак све разумѣо.</p> <p>Видило му се на лицу, да су ствари биле врло озбиљне, к |
њих изишо, и дочека их љубезно.</p> <p>Видило се да су све стари добри знанци.</p> <p>Архиманд |
>„Али ти бушиш, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси готов.“</p> <p>„Калуђерима ваља одредити |
p>„Споменућемо јошт једну о Гедеону.{S} Видим да ти тако што најрадије слушаш!“</p> <p>„То је и |
и цифрама утемељити.{S} Ја из изкуства видим, да има много истине у ствари; а Ваша Светост ће |
се се.</p> <p>„Чудо!{S} Дошла сам да га видим.{S} Од куда наједаред она ватра.{S} Одкуд она стр |
а пре свега код епископа Хранислава, да видим, како ће се тамо ствар узети!{S} Тако ће бити нај |
м... да екскутирам дотичне законе... да видим децизије куријалне... пак онда ми дођите...а то ћ |
анастирима у гори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си усѣо н |
.. а ено Митровице.{S} Незнам ил доиста видим, ил ми се само чини, да тамо видим Саву као танку |
по глави пролазило, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и да си здрава читава.“</p> <p>„Није ми |
език за зубе и кад је сам у соби. — Али видим да си избочио очи као маче у свѣћу, па <pb n="274 |
ја са тетком не пољубим?{S} Та ја у њој видим своју мајку, и ево Ћу је као такову из свег срдца |
а кога ножем насрнуо... а ти људи, како видим могу рећи и оно, што нису чули, и оно, што нису в |
баци поглед на више мѣста.</p> <p>„Како видим, има у овом твом спису много јако занимљивих ства |
иста видим, ил ми се само чини, да тамо видим Саву као танку сребрну пругу.{S} Видите ли је и в |
тем свега покора ослободити, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких чуда |
ства нема ни рѣчи више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као змија к мени приближује.{S} |
не овдѣ патријарх грохотом смѣјући се. „Видим ја, непознајеш ти јошт тога свѣта!“</p> <p>Отац Т |
„Е мој господине,“ промуца напослѣдку. „Видим ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни до |
Мои хрђави снови учестају.</p> <p>— — „Видим шта је, и да ће најбоље бити, да се сам одпустим. |
ваљда је наша прѣча него њена.“</p> <p>„Видим ја већ, куд се овде иде!“ дода Амфилохије. „Њој с |
акле значајним гласом: „Јесам.“</p> <p>„Видим да јеси,“ рекне патријарх. „Та медицина мирише са |
еофан са своје стране.</p> <p>„Хајдѣ да видимо, шта су нам све послали“, проговори архимандрит. |
вном разбору, у пријатељској подпори... видио сам се како долазим као анђео утѣшитељ к разтужен |
м силом нѣком привезан био, послѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣнчану младу к супругу одведоше |
им су толико пошли, па сам својим очима видио да су срѣћни...{S} Ја нећу тим путем...{S} Срце м |
!“ То је чудо, али сам сам својим очима видио.{S} Из других села носили су новорођену дѣцу том |
подузе да се изврши.</p> <p>Сам је себе видио, како мукама и временом изопачен лежи на својој с |
мало му није суза глас угушила, кад је видио, какав живот у очима народа одсѣва, како му рѣчи |
азгарала, и њему приближивала.{S} Он је видио, да му је кћи богатог занатлије наклоњена, пак се |
ју.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p> <p>„ |
га, кога су срѣли, распитивали, није ли видио манастирску куварицу...није ли видио куварицу ман |
ли видио манастирску куварицу...није ли видио куварицу манастирску: али се то њега није тицало, |
мо, напили смо се: нит нас је ко страни видио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакле уважавате господина адм |
него данас; било је обитељи, у коима си видио 10—12 црноризаца.</p> <p>„Међу нашим свештеницима |
па их манастир на науку посла.. већ сам видио школу нову, велику, чисту, коју је манастир сагра |
Ја незнам да сам икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље руно.{ |
планова паријархових; али је ипак одмах видио, да би при свој огромности тих планова манастири |
видим Саву као танку сребрну пругу.{S} Видите ли је и ви?“ запита Ленку и погледи јој дубље у |
; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већма за |
пазио, него је даље говорио... „Из тога видите, да то није шала ни ствар мала... ариште... каса |
S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега живота.“</p> <pb n="231" / |
волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да видите како се дѣца свијају око ове свете куће.“</p> <p |
а чујете, шта су свѣдоци изказали, и да видите, да је онако уведено како је сваки говорио и как |
ћемо ту?“</p> <p>„Ваљда ће господин да видите и тај манастир.“</p> <p>Уђу у порту.</p> <p>Доче |
унити.</p> <p>„Ако изволите, хајдемо да видите цркву.{S} А видићете и манастирску трапезарију.{ |
мандрит у својој благости проговори: „Е видите оче администраторе.{S} Из ваших рѣчи мого бих ја |
брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и |
нате бенгели; то је сасвим лако.{S} Ево видите, само овако:{S} Вав!{S} Вав!{S} Вав!“ Служитељи |
S} Кажите како је то било!“</p> <p>„Ето видите, докле то иде“, проговори владика у очајању, „Ми |
да гледећи у њих, начне даље говорити: „Видите само.{S} Цар је потрдио завѣштано давање, и то с |
и покаже му га.</p> <pb n="106" /> <p>„Видите шта се на сабору од год. 1790 закључује и цару п |
ку, незнајући шта је и како је.</p> <p>„Видите из свега да пред вама стоји ваш пријатељ... ваш |
ара. „Па тако нећемо ни сада ни једнога видити моћи.“</p> <p>„Одлазите јошт данас?“ обрати се а |
уштву, то исто учинити, па ћемо га онда видити, како клима на коли, како губи шешире, како пада |
Лавру недалеко од Москве у Русији ваља видити, да човѣк разумѣ шта је то - царска или велика л |
ири; кад је умро, није било у њој ништа видити.</p> <p>Ко је био код њега кад је умирао? незнам |
ису тако описане и нацртане, да их може видити и онај, који нема прилике и трошка, да их у нара |
ѣпа лица код одрастлих дѣвојака било је видити, која су уздизале свилене мараме око врата у нај |
је ли мушко ил женско; а у теби ће пре видити св. Флоријана, што долази да му гаси ватру у гла |
} То ће бити, да, тако ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи стегну... да |
, неће нико у њихов ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калу |
.{S} Идите само мало у прњавор, па ћете видити, колико се кућа у ово врѣме подигнуло, од кад је |
ивље: „Е, одвешћу вас у цркву, пак ћете видити тамо колико сам икона, и каквих дао измоловати, |
а је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ће се напунити, и то људма, кои заслужују |
главару, или је одлазио неимајући срѣће видити му усрѣћавајуће лице.</p> <p>Овако је и о.{S} Те |
Ту је чекао дуго, јер собар се недаваше видити.{S} Наравно да је у мислима опетовао по десети п |
на блаженом чинио.{S} Ми се нећемо више видити.{S} Ја нећу годину саставити.“</p> <p>О. Теофан |
ем путу.{S} Ту ћете прегледати цркву, и видити како манастир изгледа, пак онда сутра можете ран |
{S} Изиђе и намѣстник.</p> <p>Има шта и видити.</p> <p>Куварица изишла из манастира и јури као |
.</p> <p>Кад дође к том мѣсту има што и видити.</p> <p>О. Митрофан лежи на земљи, и држи руку н |
руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очима пријатеља зас |
} Ако га сад невидим, нећу га никада ни видити, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу госп |
да ће се тек на оном другом свѣту моћи видити, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на столици сво |
нето што мене из службе одтѣрају, волим видити тебе, да на мацку под батинама умреш.{S} Је с’ ч |
у кључаници, те тако немогаше ни један видити шта унутри бива.</p> <p>Принесено кључаници ухо |
вѣка на згодном мѣсту, од куда је могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из затвора.</p> <p>То |
своје собе, из којих је на далеко мого видити.</p> <p>„Али шта је то.“ запита стари духовник, |
а и изведена. <pb n="226" /> Ту је било видити на једном плану без сваке першпективе обадвѣ арм |
резан. <pb n="147" /> На њему није било видити знака живота, осим што су му очи на ту јединстве |
реслушавање људи на сутра, а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се преслушавају. — Са |
етроше врѣме бадава...{S} Пак онда ћемо видити, можда свега, тога неће трѣбати.{S} Има у Срѣму |
вас на његово мѣсто, па нећете на скоро видити свѣта!“</p> <p>Онај старији ђак рекне другу: „Је |
ули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то о.{S} Теофан погледавши у очи архи |
погледом.</p> <p>„Хоћемо ли се ми јошт видити?“ запита госпођа о.{S} Теофана.</p> <p>„Доћићу с |
оноси.</p> <p>„Али је првих дана несмеш видити, јер би се рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, |
д мене чуо, забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, да је свуда и у сваком послу истина, што стари |
дну малу шаљиву приповѣдим, из које ћеш видити, како су га и срѣдњи органи владини уважавали.</ |
у дуго живити!“</p> <p>Из ово мало црта видиће сваки подпуну слику управе, коју смо хтѣли њима |
о!“</p> <pb n="361" /> <p>Наши читатељи видиће из овог одговора, да ни сад нећемо да говоримо с |
ријатељски. „Лаку ноћ о.{S} Амфилохије! видићемо се сутра.{S} Увѣравам вас, биће боље!“</p> <p> |
алеко лѣпа кућа.“</p> <p>„Добро, добро; видићемо; моје је гостима казати.{S} Међутим будите увѣ |
милостива,“ одговори дѣвојка.</p> <p>„Е видићемо...“ рекне стара госпођа. „Ако кафа буде добра, |
ави одржати неда.{S} У току ове повѣсти видићемо и практичне послѣдице овога; друге у мислима о |
изволите, хајдемо да видите цркву.{S} А видићете и манастирску трапезарију.{S} Она опет садржи |
ном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣда боље природ |
е казати, а дотлѣ ме немој запиткивати; видиш да сам здрава и читава, па можеш бити задовољна.< |
Ти знаш шта ће повѣстница радити....{S} Видиш ти њега.{S} Прочитао два три броја „Дневника,“ па |
иверзитет <pb n="350" /> у Карловци.{S} Видиш, од куће, у којој директор гимназије станује, па |
ене небудеш имао, онда си само свој.{S} Видиш дакле да нестои оно, или барем да неће довѣка сто |
ми се истина подуже врѣме; али из тога видиш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди на ту столицу |
з њега начинити и какав Доситеј, пак да видиш свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је бог |
ан сасвим понизно.</p> <p>„А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у буга |
говори патријарх преврћући листове. „Да видиш, да мене стање манастира и калуђера по дужности у |
измоловати.</p> <p>Знао је храм цркве, видовдан, омилити народу тако, да се кадкад и по 10.000 |
овора примѣтио, па за то запита с нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Што Ваша |
о је никад била, док су се у Новом Саду виђали.</p> <p>О. Теофан у овом тренутку изгледао је у |
} То је манастир, каква га је он у идеи виђао!{S} Млада глава, која га је у манастир довела, по |
и пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али касније можете се и виђати и разговарати.</ |
а да се виђате, али касније можете се и виђати и разговарати.</p> <p>„Твоја сестра биће сестра |
еза по цѣлом тѣлу и кроз све живце, кад виђе ту слику ужаса и очајања, прѣд собом.{S} Она се тр |
митрополит није био пријатељ каноничких визита.{S} У архидијецези било је рѣдко проста сељанина |
митрополит упознао је своим каноничким визитама управо срѣмске сељане са митрополитом.</p> <p> |
м! марш!</p> <p>„Сутра у 9 сати у јутру визитирам ја у персони пециво, које у двор пошљеш.“</p> |
а његовом се високородију пѣва, мора се викати с другима, па како било да било!</p> <p>Удари се |
ори, кад то примѣти.</p> <p>Пропала си! викне јој нѣки гласу унутарњости, и она се згрози.</p> |
та велите на то?“</p> <p>„Није истина!“ викне Митрофан.</p> <p>„Све сама лаж!“ придода Амфилохи |
ћелију ушо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“ викне у очајању. „Кад сам ушо у манастир, умро сам за с |
Карловачку.</p> <p>„Немој да недођеш,“ викне за њим патријарх, „ја теби морам дати реванж.“</p |
живота свога!“</p> <p>„Па сад! па сад“ викне гласом, у ком се видило, да му се срце цепа; „сад |
м...“</p> <p>Онај црномањасти кућегазда викне му заједљиво:</p> <p>„Чекај да ти помогнемо.“</p> |
о на мене наиђе какав страх, а ја ћу те викнути, па онда упали свѣћу.“</p> <p>Ленка учини тако. |
лица.{S} Глас је имао јак: и обично је вико, кад је говорио.{S} Држање тѣла имало је значај из |
преда по свом увѣрењу нама сва добра и виктуале на разполагање.</p> <p>— — „При обичној промѣн |
вима силама... застава страха и бојазни вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали су се пу |
тог раста.{S} Очима је стрѣљао; а строј вилица показивао је особиту снагу те партије лица.{S} Г |
Како једу Турци без ножева... па и без виљушака... како су се толики пустињици хранили без сви |
а свога краснорѣчија: али таман он узме виљушку, да набоде комад печења, али се јави један враг |
бици на страни мало вечерали и чашу двѣ вина попили, па су се онда око девет сати сви људи свој |
ник.{S} Од десетка добио сам 1500 акова вина и ставио на подваљак.</p> <p>— — „Ево и с друге ст |
е нашега домаћина, који нама даје добра вина, и право чини, јер нити је његово ни наше, па што |
д мене на вечери, па ћемо уз чашу добра вина у собама, у коима је Мушицки живио и пѣвао, пити у |
p>У подруму мало јаче од 300 акова лоша вина, које се превратило, те неможеш за њега добити куп |
је од радости и поноса... а можда и од вина... сјајало као сунце.</p> <p>Кад се све смири, учи |
и заложи га мрвом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици на храсту застао.</p> <p>Пак онд |
Господин је продао ономад послѣдње буре вина, да може нужна срѣдства за храну набавити, и данас |
немамо ни капље.“</p> <p>А ви донесите вина,“ проговори гост промумлавши нѣшто кроз зубе, и ст |
и неће имати хлѣба...{S} Неће бити чаше вина у манастиру да се света служба служи...{S} То ће б |
истина је, да сам их том приликом чашом вина угостио, али то су људи имућни, који светом овом х |
аке нарави, па неподносимо једнако чашу вина.{S} Један попије чашу <pb n="111" /> двѣ, па је го |
ји, па се дао однети раније, док и њега винковић несвали са столице као друге госте.“</p> <p>„Т |
је почесто долазила, или је морао имати Винковића у манастиру, или је сам отишао куда у прњавор |
екли.{S} Наш је ћеф добро <pb n="10" /> вино пити.{S} То кошта много мање новаца.{S} Па што би |
</p> <p>Обѣд је био сјајан и обилан.{S} Вино хвалише мужки као изредно.{S} Пило се врло добром |
Господин није ципија, <pb n="115" /> а вино је добро... друштво је пак било удесно, па онда се |
зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама на вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S} Није вам то поносит |
у никоме, нити броји стакла у којима се вино доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, ча |
удио принети чашу к устима, јербо ће се вино претворити у отров!“</p> <p>Опет се разигра многај |
адничарима, који дрва, сѣку.{S} Онда им вино годи, а што их кад кад поштени људи <pb n="8" /> п |
p>Отац намѣстник једио се што се толико вино троши, које га је толико муке стало, учинио се бол |
носи, небих никад ишо сам, кад ми мало вино удари у ноге: али шта ћу, нити имам кога да ме нос |
е као зрак коим дишемо, него као црвено вино.{S} Ово врије у свом суду, али се не прелива као у |
ан од гостију:</p> <p>„Душа ваља, добро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја много боље.{S} Чудо |
комад земље у филијалу Петковици, да га виновом лозом засади, и пружи му сва срѣдства, која биј |
овац.{S} Ту сам засадио велики шљивик и виноград.{S} Успѣо је подпуно.</p> <p>— — „Год. 1847 по |
дан комад земље у Петковици да, засадиш виноград, кои ће ти име за навѣк у манастиру одржати.</ |
, и пролѣће се развило у велико.</p> <p>Виноград, кои је о.{S} Теофан био засадио, примио се чу |
У Беочину би се могла отворити школа за виноградарство, како за ученике калуђере, тако и за нар |
и, који су светој овој кући њиве орали, винограде садили, копали и жњели, брали и увозили, отак |
Ленка је управо уживала возећи се кроз винограде и шљивике.</p> </div> <div type="chapter" xml |
Набрао сам их пун таван.</p> <p>— — „И винограде благослови Бог, мој помоћник.{S} Од десетка д |
е усѣчене, нити се има чим набавити.{S} Виногради од 3 године запуштени.{S} Дом у равном стању. |
ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу виногради, па манастирско боље.{S} Сад нека ми ко рекне |
антије и метне на храст и ону тиквицу с вином, коју бијаше за тај ручак понео.</p> <p>О. Теофан |
шицу по чашицу, те тако до зоре, ако их винушко раније у постељу несвали.{S} Други немогу пити |
вуку обично у своју одају подоста добра винца, онда се затворе, пећ угрију, па чашицу по чашицу |
постанем игумном, имаћете ви свачега, и винца, и ракијце, и жиока, и вѣнчаница и прошћа и прућа |
ђера стојаше око њега.{S} На лицу им се вио подсмѣх као застава у пуном вѣтру.</p> <p>У дубљини |
њему сасвим готов за пут.</p> <p>„Ево, вис. преч. господине; ево вам писмо.“</p> <p>Архимандри |
“</p> <p>Калуђеру стане коса на глави у вис скакати, и зној га пробијати, кад чује те страшне р |
<p>Ђаци приступе к столици, дигну ову у вис, и однесу свога духовног оца, свој узор и правило, |
дминистратор љутит Амфилохија, „кад јој виси мого на траг наићи!“</p> <p>Амфилохије нађе се на |
и пуну позорност обоице.{S} Медалија је висила о бѣлој пантљики.</p> <p>„Ево ти је, с мојим бла |
је калуђерство, њих је манастир до оних висина довео.</p> <p>„Но све су ово висине славе, коима |
али озбиљно, и узправи се до пуне своје висине.</p> <p>Патријарх тргне натраг.</p> <p>Он се окр |
ер са своје столице, узправи се до пуне висине, метне руке на срдце, као да хоће да га на свом |
них висина довео.</p> <p>„Но све су ово висине славе, коима се и изванманастирским дѣлањем дола |
оди чистог и човѣкољубивог духовника до висине светих апостола Петра и Павла, и даје му у руке |
освѣтио.</p> <p>У тај мах познаду и они висину о.{S} Теофана.</p> <p>Предику је говорио дворски |
стане пред ова, и дигне обѣма рукама у висину батину глогову, којом се помагао, кад је шуму об |
да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у висину, и покрије њима лице, на ком се тежак бол душе о |
да их остави и да прне у своју небесну висину.</p> <p>Оне године кад се о.{S} Теофан намѣстник |
еним маљицама.{S} А и гвоздени будилник висио је ту на своим узицама.</p> <p>Ходник је био сав |
јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то је супруга првог окр. комесара, родом Бечкињ |
изјави влади, да неможе уважити назора високе владе, јер се недаду у склад довести ни са његов |
авлије, на коју је случајно мого поглед високе једне особе баш онда пасти, кад је тај просјак и |
јем, да се говори о младим Србљима, кои високе школе са великим успѣхом сврше.{S} Тако ми је и |
стине у ствари; а Ваша Светост ће своим високим умом и богатим свестраним изкуством јошт боље п |
у да кажем шлифер са 7. јачица, чизме с високим сарама..“</p> <p>„Па фрак од плаве чохе, са жут |
здравице почну.</p> <p>Најпрѣ се напије високо-благородном господину првом ц. кр. комесару, зас |
рем.{S} Већ зато га је овај цар особито високо држао.</p> <p>„А к тому био је доиста прави држа |
ме звона те се протегла на далеко слава високога госта.</p> <p>Овом се сијало лице од блаженств |
т казасте сада по својој <pb n="354" /> високој мудрости, то се чешће показивало и мојој просто |
акривао.</p> <p>„То се недопадне Бечкој високој влади и она повуче мрѣжу своју око тога ужасног |
тријарху своје удивљење напрема његовим високопарним плановима; али напоследку ипак дода: „Док |
milestone unit="subSection" /> <p>„Ваше Високопревосходителство, Милостивѣјши Архипастиру!</p> |
опа и стане га тѣшити: утѣшите се, Ваше Високопреосвјашченство!{S} Поста има још доста, а вама |
ваша екселенција; ја сам јошт само Ваше Високопреосвјашченство!“</p> <p>„Ако нисте, а ви ћете б |
е!{S} Отац намѣстник тужио се на вас Њ. Високопреосвјашченству господину администратору митропо |
кашље, и поуздано одговори: „Истина је, високопречестњејши господине, <pb n="94" /> али је засл |
лите ви на све ово?“</p> <p>„Истина је, високопречестњејши господине архимандрите,“ почне насто |
Србин доктор права.“</p> <p>„Опростите, високопречестњејши господине,“ уђе овдѣ о.{S} Теофан у |
е понизно:</p> <p>„Ово су дијурне ваше, високопречестњејши господине!“</p> <p>„Какве дијурне?“ |
ндрита и запита га смѣрно: „А јесте ли, Високопречестњејши господине, познавали митрополита Ста |
ѣливај земљу!{S} Наје ту било саблазни, високопречестњејши господине; пили смо, напили смо се: |
фан проговори на то: „Смѣм ли шта рећи, високопречестњејши господине!“</p> <p>„Изволите!“</p> < |
н одговори мирно и смирено: „Није тако, високопречестњејши господине!{S} Онако је како сам у ту |
риповѣдити, што знате.“</p> <p>„Хоћемо, високопречестњејши господине; зашто неби.“</p> <p>„Али |
здраво, пили!“</p> <p>„Хе, пило се то, високопречестњејши господине, онако својски.{S} Господи |
ворећи. „Сад им још ви напишите тропар, високопречестњејши господине, па ето нове славе нашој о |
ом проговори: „Докончајте своју повѣст, високопречестњејши, бити ћу вам до смрти захвалан.{S} Н |
астојатеља нема више у Фрушкој Гори.{S} Високопречестњејши господине, гледајте да што пре опаше |
ни ништа неможе бити повољније, него да високопречестњејши господин архимандрит Арсеније на изт |
орђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш вам хвала високопречестњејши... познајем обојицу.“</p> <p>„И ја и |
да смо саблазни чинили: то није истина високопречестњејши господине+; то немојте ни помислити. |
се то свештенику пристои.“</p> <p>„Хоћу високопречестњејши господине!“ одговори настојатељ усит |
— настави архимандрит. „Ево шта пише: „Високопречестњејши г. архимандрите!{S} Ви сте нас тако |
ну првом ц. кр. комесару, заступнику Њ. Високородија, сјајним заслугама увѣнчаној глави и пород |
{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ. високородије заступник самога нашега земље господара, г |
це, подигне се домаћин, и наздрави њег. високородију, начелнику окружја, <pb n="233" /> стубу д |
а напијем у име мога среза у здравље Њ. Високородију, па ко са мном непије, тај није друг кесар |
кои су само крештали.{S} Та његовом се високородију пѣва, мора се викати с другима, па како би |
босанске морају их преда се пустити.{S} Високородни је уважавао и шљиве и шљивовицу: али је нај |
<p>Кад се сврши пѣсма и свирка, запита високородни, којем чисто небијаше право, што је ова здр |
ији, баш што се тицало домаћина; али је високородни тај успѣх свом тоасту приписивао, па је са |
вим домаћину.“</p> <p>Срѣћа његова, што високородни није разумѣо, шта онај говори, него да пока |
echt gemeint</foreign>.“</p> <p>Супруга високороднога нѣшто овом пришапће.</p> <p>Он се тргне и |
, што тому иде у хатар; зато да буде са високородном госпођом супругом на све вѣкове здрав и ср |
p> <p>Морамо се разумѣти.{S} Домаћин је високородном слао шљива и са дрвета набраних и у <pb n= |
шо у салу, пак онда изишавши, јављао је високу резолуцију, по којој је попа одмах ушо к свом по |
а молим у највећој понизности, да имате високу милост, и да ми дате допуст.“</p> <p>„Недам!“ по |
ори о.{S} Теофан. „Него молим, да имате високу милост, и да примите ове моје рѣчи као рѣчи, кој |
ани или собару свидило, да обрати своју високу позорност на попу, и да га запита шта ће.</p> <p |
трополити старији сгрѣшили су Богу, што вису за времена све те драгоцѣности народне под своју р |
собито привлачило манастирима Рилским и Витешким у Бугарској.</p> <p>Ови су му нѣкако на ближе |
} На другој екипажи довезли су се прота Витковић и парох Марго, особе врло угледне.</p> <p>„Упр |
ако су је по прњавору и селу у пол дана витлали... владика је све корак по корак од чуда и ужас |
немате доста мѣста у свом манастиру.{S} Витлате као пси без госе...{S} Неможе човѣк кинути, да |
ли него они други, јер му се горе Рил и Витош чинише нѣкако као једнородне сестре миле Фрушке Г |
неза, Троада и малоазијска брда.</p> <p>Витош је дивна гора близу Софије у Бугарској, виша од Б |
по бугарским манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S} |
да сви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај виц архимандритов уроди обћим смѣхом.</p> <p>„Ја сам за |
м... онако изпод стола!“ И овај је свој виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ квалиф |
смѣшећи се фино, одговори свом другу: „Виц и ти рођена сте браћа.{S} Какав један такав је и др |
</p> <p>„Ето шта си учинио твојим новим вицем,“прововори архимандрит Партеније. „Нећеду јошт го |
еће у њима заостати... имаће ту посла и вицишпан и седрија... до краљевске табле и септемвирата |
емо написати, како је за нас повољно... вицишпана ћемо подкупити... седрију ћемо подплатити... |
и да купимо и солгабирова и јурасора, и вицишпана и сву седрију... тога блага нема ни сав манас |
уљиница насмѣје се сладко и громко овом вицу; а стара тетка није знала, шта <pb n="208" /> упра |
се у те послове умѣша.{S} У место тога, вичемо ми сами: ово су народне куће... ово су народна д |
у нагло за леђа.</p> <p>„Да, па да онда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим преда с |
<p>„На тебе многи вичу; али ја знам да вичу на свакога.</p> <p>„Многи те мрзе... али ја те ува |
и, хоћу а и могу.</p> <p>„На тебе многи вичу; али ја знам да вичу на свакога.</p> <p>„Многи те |
дале, па су му на то одговорили смѣхом, вичући му подсмѣшно: путуј игумане, нестарај се за мана |
се онда све у своје врѣме урадило... да виш како би рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу генер |
ђу на управу генерали и обрштари.{S} Да виш како би се онда све у своје врѣме урадило... да виш |
Нека само чује то Њ. Величанство, па да виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S} Та то су солдати, т |
рала...{S} Нисам ноћас спавала... па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу |
ла шала, била истина,“ рекне тетка; „да виш мени се јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој крев |
и својој нећаки и рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, ја се бојим сама спавати.{S} Она приповѣст |
је дивна гора близу Софије у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и данас има 14 манастира; а у ст |
манастир у Рилској гори, која је много виша него Мара-Гедик, највиши балкански врх.</p> <p>У Р |
ив реда што чинили.{S} А најмање смѣ то виша власт игноровати, или повлађивати.{S} Она може мно |
око долазила; уздахнуо би чешће горко, више <pb n="133" /> пута реко би и нехотице:{S} О да ми |
“ од примања код Његове Екселенције.{S} Више је очекивао од свога говора.{S} Смислио бијаше све |
ика није мого да се од чуда поврати.{S} Више је пута опетовао, као сам са собом говорећи:</p> < |
Сваки га себи може лако представити.{S} Више јој се пута, пречује онај паклени грохот калуђера. |
наложио ми је данас, да тај пекар несмѣ више тако злочесто пециво давати за стол Њ. Екселенције |
; имам ја <pb n="348" /> у том изкуства више, него сви други заједно.</p> <p>— Нетрѣба мени ник |
ра на врата од Теофанове ћелије, али га више ничим није узнемиривао.</p> <pb n="81" /> <p>Приоб |
имѣти о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да више њих и у полу само тако светитељски служе.“</p> <p> |
ко могу и како ком изпадне за руком; да више њега стоје људи, који држе да су само они избраниц |
!{S} И ово су моје послѣдње рѣчи.{S} Ја више неговорим ништа.{S} Нека говоре тужитељи, свѣдоци |
а њега друг му: „Можда ће госпођа Ленка више наћи задовољства у конверзацији са духом архимандр |
факултети.</p> <p>„Напеко сам ја цигаља више него један милион: ено леже наслагане, и јошт ћу п |
тенству, у цркви, у манастирима... нема више архимандрита Крстића... нема игумна Иринеја... арх |
акву стихиру... таквог настојатеља нема више у Фрушкој Гори.{S} Високопречестњејши господине, г |
разговора и свршили смо га.{S} Она нема више никаква посла овдѣ.{S} А и вече се приближује...{S |
е у пуној свити и слави, међу коима има више светитеља православне цркве.</p> <p>А нашло био се |
отац Теофан; али од те наше господе има више њих, <pb n="11" /> кои мисле као ја, па неће допус |
да баш о њима мислио.“</p> <p>„Тамо има више знаменитих ствари,“ примѣти архимандрит, „немогу з |
де кажи ти како да набавимо манастирима више калуђера!“ и стане пред о.{S} Теофана изазивајући |
говори.</p> <p>Она остане хладна.{S} На више питања не даде му ни одговора. </p> <pb n="200" /> |
n="288" /> слово није било боље.{S} На више мѣста мало му није суза глас угушила, кад је видио |
преврне више листова, и баци поглед на више мѣста.</p> <p>„Како видим, има у овом твом спису м |
ода обично немаре, кад им млађи теже на више... ја другчије мислим. „Што више наши калуђери теж |
узможе црпити, кога жеђ за просвѣтом на више и свѣтлије повуче!</p> <pb n="134" /> <p>А сад је |
а, а шиљак му од носа повуче се мало на више.</p> <p>„Ми ћемо имати и женскиња!“</p> <p>„Хајдем |
азносити глас, да молитва о.{S} Теофана више помаже него рецепти доктора Фурјаковића кои бијаше |
проговори ипак протођакон први, истина више за себе, али ипак да га је супутник чуо: „То је до |
ђу старог архимандрита, којему је митра више пута била нуђена, и ког је србски народ с особитим |
гато набран, и богато златом извезен са више серафимских глава из сребра и злата навезених.{S} |
столу једно разпечаћено писмо, једну са више печата затворену кутију, и један повелики пакет.</ |
царе више доходка, него разхода.{S} Шта више, имао је то начело, да се у рачунима и неизказује, |
била његова „чреда“ или небила.{S} Шта више, у старости својој лежао је са болном утробом, и м |
одговори смѣрним гласом: „Није.{S} Шта више, мени је г. администратор био заповѣдио, да је из |
ац, који њој бијаше повољан.</p> <p>Шта више љубав њена напрѣма новосадском пријатељу све је би |
а узвишеног нашег Лукијана.</p> <p>„Шта више нѣки причају, да је несрѣћна љубав и народног наше |
о ваше живо саучешће... неможе му ништа више снаге улити, да на свом путу напрѣдује, него мисао |
а ето погрѣших.{S} Но гледаћу, да никад више несметнем с ума, да је за калуђера најсјајнија одо |
гађати почео.</p> <p>Сад се чује ход од више људи.</p> <p>Мало час стану ти људи пред његова вр |
> <p>„Овдѣ се дају прибавити користи од више врсти,“ проговорио је сам себи, кад је ствар добро |
ој га цркви сахране.</p> <p>„Сад већ од више година чујемо, да се као дух појављује.{S} Кад доб |
си долазио.</p> <p>Нарочито је умѣо код више господе умимилити се.</p> <p>Патријарх, министри, |
вити калуђере у пртену врѣћу... а народ више потроши својим чашћењем но манастири него што прив |
от улѣвати почео.</p> <p>Калуђер се све више губио, а човѣк се <pb n="150" /> све већма развија |
овити коњи.{S} Очекивање је блѣдило све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене гранчице, |
. . . . . . .{S} 1200 „</p> <p>На слуге више за сваку по 200 Ф. 600 „</p> <p>За храну више на с |
ухваћено младо птиче, те се ово неможе више да дигне у своју узвишену слободу, јер би му се из |
на глави од ужаса дизала.</p> <p>Он је више пута од чуда узвикнуо, руку о руку ударио... ћелеп |
ију.</p> <p>„Црквено појање уважавао је више свега.</p> <p>„У овом погледу позната ми је једна |
бствену.{S} У јавним скуповима држао је више пута слова; ова су била мајсторски написана, али г |
мо насмѣшила.</p> <p>Домаћин покушао је више пута да и њу у шалу уведе, али му није пошло за ру |
ченовић на свом правом мѣсту, и тако је више и био у друштвима него у прокуратури.</p> <p>Ко је |
патријарх Јосиф.</head> <p>Протѣкло је више мѣсеци од како је о.{S} Теофан смртне останке свој |
прими.</p> <p>„Из тога доба познато је више имена појаца умѣтника.{S} Тако ћу ти споменути игу |
тро.</p> <p>Куварица докраде се, што је више могла кришом до манастира, и оде о. намѣстнику.</p |
угога приузрока, на који ни он сам није више ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, к |
рњо-Карловачки православни епископ није више за дијецезана способан и како је та црква под њего |
урицу.</p> <p>И отац администратор није више пио.{S} Очи су истина миловидно чашицу погледале, |
сваку по 400 Ф. 1200 „</p> <p>На тежаке више на сваку по 300 Ф. 900 „</p> <p>На разне потрѣбе с |
у можете ставити.{S} Моја рѣч везаће ме више за моје ариште, него пушка вашег стражара.{S} Стра |
намѣстника манастирског.“ Даље преврне више листова, и баци поглед на више мѣста.</p> <p>„Како |
чуну показало, да има макар 24 крајцаре више доходка, него разхода.{S} Шта више, имао је то нач |
а њу запитао.{S} Њему је једно вече пре више месеци дошло писмо, уз које му се шиље један калуђ |
.{S} Оканите се Карловаца... нама ће се више вѣровати него вама једном“..</p> <p>Овако говорише |
ао.</p> <p>Што се више усѣкњивао, то се више крвљу умазивао, и тако му се друг од истине поплаш |
рету, у ком је крв држао.</p> <p>Што се више усѣкњивао, то се више крвљу умазивао, и тако му се |
е по свој прилици нѣке одпустио, јер се више нису мѣњали, него су исти пред врати стајали, па н |
се бијаху подобро проредили.{S} Већ се више њих нађу које под столом, које на поду; а неки се |
или; али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стража ће добити ст |
јој бризне плакати.</p> <p>„Но немојте више о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S |
сад имате ево поодрастла сина, па нисте више млада, ако сте и лѣпа... стара госпођа, мислим.{S} |
> <p>„Сад сам дакле сигуран, да ми неће више доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пушку г |
но живити: па ако може помоћи, помоћиће више Бога ради него наплате.{S} Дакле дођите ви у своје |
м... ја сам само реко, да их нестаје, и више ништа.“</p> <p>„Пак што неидете у врбонку по њих?“ |
манастира, који су зато и способнији, и више позвани, па нису тога, <pb n="198" /> до сада учин |
добар ваљан сеоски трговац у Банату, и више ништа.“ </p> <p>Архимандрит се међутим бијаше већ |
же:</p> <p>„Било је у таким приликама и више паметних и изкусних људи из нашега народа, па су с |
ит. „И све држим, да ћемо ми та имена и више пута чути.“</p> <p>О Доктору Суботићу нећемо у ова |
стојати незабављена.{S} Ко ради боље и више, има се боље наградити; ко неодговара дужности, им |
вала га ја већ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и о задаћи свога живота.</p> <p>Калуђ |
ивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у нас и више нигдѣ!“ проговори архимандрит, кад су подуго ужива |
ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више нико.</p> <p>Ово приповѣди калуђер, кои спровађаше |
ју ћелију, погледа подуго на куварицу и више искрено него обзирно проговори јој: „Јесам ја реко |
.</p> <p>Универзитетска зграда стала би више од 200.000 фор.{S} Опрема изнела би којекаквих 100 |
живога Бога, неубијај ону која те љуби више него самога Бога...“</p> <p>Ту застане Ленка напра |
калуђера или су се чували, или су могли више поднети: доста да су били доста чили, кад други од |
, кои у Петроварадину служише, долазили више пута на посѣту митрополиту, коју им је он савѣстно |
, ни мање ни више, али баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже са мном, нека <pb n="243" |
ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање ни више?“</p> <p>„Ништа друго — ни мање ни више; па то ево |
вио дакле управо 101 годину, ни мање ни више, али баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже |
више?“</p> <p>„Ништа друго — ни мање ни више; па то ево моје руке.“ И пружи јој своју руку.</p> |
плине поднети, колико други смртни, кои више посла имају у кујни око ватре, или у соби око топл |
е се рећи, чему би се човѣк имао дивити више, или побожности којом је народ цѣливао крст и еван |
варица јуче тамо била оставила, имајући више поуздања у своје ноге и прњаворске пријатеље него |
м свршио.{S} Од игуманства нема ни рѣчи више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као змија |
гимназиста јако допадаше, и што се овај више уздржаво и натраг повлачио, то се лѣпа Ленка све ј |
еликој господи у Бечу.</p> <p>Он је тим више пута народу нашем шкодио.{S} Али ни на то није ни |
од куда живити, па се бавио адвокацијом више по ћефу.{S} Међу тим је много држао на своје адвок |
ије на десно види у истину пред кафаном више господара у једној гомили, а пред њима Печеновића. |
ато и сад одмах одговори: „ја сам шиљао више пута ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас к |
тојатељима.</p> <p>„Код тебе сам познао више ствари, које ми се допадају; држим да се неможеш н |
ти на ово архимандрит. „Та ту иде много више.“</p> <p>„Неиде господине; вама се то само чини.{S |
чима калуђера.</p> <p>„Дакле ипак много више, него што су она обојица добили!“ прошапуће архима |
њему изводило.{S} Али је свѣт ишо много више и рађе у цркву него данас.</p> <p>„Чему се чудимо, |
луђера је било у сваком манастиру много више него данас; било је обитељи, у коима си видио 10—1 |
се нисмо разумѣвали.{S} Ти си мени био више од живота, али ми то није било познато.{S} Отац мо |
S} Међутим ја Ћу се служити онако, како више одговара Вашој смѣрности и жељи него личној заслуз |
о, да администратор митрополије свакако више стоји него редовни епископ.{S} А најпослѣ ми то нѣ |
челу куцкати.</p> <p>„Знате, он је мало више вуко“, — ту учини ђак знамење, које свак разумѣ — |
к онога небескога цвѣта, о ком смо мало више говорили, разпучи своја нѣдра тој свѣтлости и тој |
чке харфе.“</p> <p>„Незнам је ли прошло више од године дана, Стратимировића смѣсте у вѣчну му к |
во дана блаженом чинио.{S} Ми се нећемо више видити.{S} Ја нећу годину саставити.“</p> <p>О. Те |
тра дан у манастир.</p> <p>Ми се нећемо више са епископом Храниславом састати, и зато ћемо јошт |
а није ту него у Н. Саду.</p> <p>Ми смо више пута употрѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли |
ства крви.“</p> <p>„Ја сам његово писмо више пута прочитала.{S} Оно је огледало његове душе, а |
не особе он и Ленка, прелазила му је по више пута испред духовног ока.</p> <p>Но већ понашање њ |
>„Знаш, да наша обитељ није богата, што више да је сиромашна.</p> <p>„Госпођа Ленка богата је.{ |
калуђери теже, да су изображенији, што више имају воље к свом чину <pb n="170" /> и позиву, шт |
S} Учините то; ја вам ево допуштам; што више ја вас на то позивам!“</p> <p>„Ако В. Светост допу |
тних жила заузимати; <pb n="277" /> што више мислила је, да ће му угодно бити, ако му пружи раз |
а се ко бајаги тим народ побуди, да што више манастирима прилаже.{S} Али ће то неумѣстно смирен |
уштвен; он је дакле са своје стране што више доприносио, да се друштво боље забави.</p> <p>Он ј |
ј ме само.{S} Ја сам имућна, ја сам што више богата.{S} Ми можемо од мога имања врло добро и бе |
вече замоли га о.{S} Теофан, да му што више о том славном митрополиту каже.</p> <p>„Е, одговор |
би такав драги камен набаве.</p> <p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изв |
еже на више... ја другчије мислим. „Што више наши калуђери теже, да су изображенији, што више и |
ѣловаће као лѣк код болесника, као глас више утѣхе код разтужених срдаца.“</p> <p>„Ја Вам унапр |
/p> <p>„Дед, запитај, чије се име данас више чује и разноси од имена нашег домаћина А?{S} Ничиј |
зависан.{S} Међу тим, ти си ми овај пут више времена поклонио, него досад икада.</p> <p>„Хвала |
ања сам доста, а изкусићеш од сада јошт више и боље.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, сад се сѣтих.< |
га у Н. Саду зло примили, и добије јошт више куражи.{S} Стави једног шумара на врата од Теофано |
намо!“</p> <p>Прошло је од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни трага. |
при злочестом пециву, премда сам га већ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецива видил |
виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ квалификовали.</p> <p>Ленка неугодно тим дирн |
ати игумном, и казује како је на то већ више хиљада фор. досада раздао.</p> <p>Молим Ваше Прево |
а манастир <pb n="105" /> виде, спавају више пута на коли него у ћелији, и једу из торбе, што с |
ез и шљивовицу.{S} Срѣмске шљиве немају више равних у европским државама.{S} И саме босанске мо |
pb n="53" /> манастирски треба да имају више новаца, него настојатељи.{S} Знате како наши људи |
о међ младим женскињама; али нити су му више пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђакон постане ар |
. .{S} 10.000„</p> <p>„Овдѣ је у свему више стављено у прорачун, него што ће доиста трѣбати.</ |
а сваку по 200 Ф. 600 „</p> <p>За храну више на сваку по 400 Ф. 1200 „</p> <p>На тежаке више на |
ем у напрѣд, да ће бити у мом разлагању више горуће добре жеље, него поуздања, да сам позиву В. |
и.</p> <p>Она браћа, која су у прњавору више тако званих „затворених“ кругова чинили, састала с |
="312" /> <p>„Мртав да како!{S} Нема ту више ни сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад сам дакле сигуран, |
е једнако разширене стајаху, изражаваху више силу љубави мужа него брата...{S} Очи су му се све |
ви, и кад им дође воља попити коју чашу више, то траже друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са |
е, осѣти се као на ново рођеним.</p> <p>Више дана прође, и све остане по старом.{S} Само је стр |
је кифле и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га је пута опоменуо мајордомо митрополитски на то |
стири уреде и наши калуђери сходно свом вишем позиву изображавају, врло је стара код нашег наро |
едао свети аманет овога живота за други виши свѣт.</p> <p>Често му се представљала као чисти не |
на што позива покажу, да се у дотичним вишим заводима изуче.</p> <p>„Учевна срѣдства имала би |
ла укрѣпи му душу, и он повиче, ободрен вишим нѣким упливом и оснажен тајанственом нѣком силом: |
видило се да се морао кретати чешће по вишим круговима.{S} На духовитост и знаности није се мо |
Узраста је био повисока; а чинио се још вишим, што није имао велика трбуха.{S} Коса и брада тек |
сподин протођакон био је млад човѣк, од виших људи, степенитог раста.{S} Очима је стрѣљао; а ст |
и код врховног црквеног судишта, и код виших дикастерија, те да се тамо приправљају за оно, шт |
заступника у лицу једног од придворних виших калуђера.</p> <p>Наравно да ни индустрија није пр |
је и управу манастира и држање калуђера вишој својој намѣри суобразно удесио; те је све рађено |
о на десно јесу Босанска брда, Цер, колѣвка Поцерца Милоша.{S} Ено Руме... а ено Митровице.{S} |
хвати се дакле прстима за нос, да га те влаге опрости, али му прсти на брзо покажу, да та течно |
ио је у Бечу што и глас србског народа; влада се повуче натраг.</p> <p>„Опасни облак са своим с |
анастирске, кад неуму да је руководе, а влада ће казати: имате право, кад нису за то, нека нешк |
њење, како да се овој невољи доскочи, а влада ће радо одобрити све, што он пронађе да лежи у ин |
} Ту је за љубав епископу Платону бечка влада и планове дала направити, и из све снаге силила, |
што ћу ти даље да кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је била по што по то уклонити Мушицког са еп |
рпорације (заведенија); али може и сама влада одтуд узети повода, да их под државну управу узме |
е промислио за сваки случај, како да се влада.{S} Нарочито је добио из двора у Карловци поруку, |
како трѣба монашка живота, него робско влада огорчење, и звѣрско подло живљење.</p> <p>И тим у |
есно протрѣсају слушатеље; како му глас влада чуствима, мислима и осѣћајима народа као палица к |
цркве, чије заслуге за престол и државу влада најбоље знаде и уважава.</p> <p>„Стратимировић но |
Хијерархија је против ње радила.</p> <p>Влада јој је била на руци.</p> <p>Одтуда је слѣдовао же |
е му блаже: „Ви сте се оче Теофане боље владали овом приликом него ваша братија: ви сте <pb n=" |
ице баца на вас велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S} Све је на жалос |
е био чудновата слика.</p> <p>У науци и владању био је безпрепорно најбољи од свих наших оновре |
старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га |
рећи?{S} Та то су солдати, тамо не могу владати владике, тамо трѣба дати генерала за заповѣдник |
их права и инштитуција и у народу и код владе.{S} Баш да се архимандрити сасвим сходно чину и м |
влади, да неможе уважити назора високе владе, јер се недаду у склад довести ни са његовим бољи |
ја.</p> <p>„Друго начело његове црквене владе било је развијање цркве и црквеног живота.{S} Одт |
<p>„Но и имао је аукторитета и напрема влади, и напрема свом свештенству и народу, каква је рѣ |
де спасен.</p> <p>„Стратимировић изјави влади, да неможе уважити назора високе владе, јер се не |
</p> <p>„То се недопадне Бечкој високој влади и она повуче мрѣжу своју око тога ужаснога човѣка |
о прњавору и селу у пол дана витлали... владика је све корак по корак од чуда и ужаса у натраг |
в, владике и оде у свој стан у двору, а владика оде у своју собу, и прими архимандрита Раковачк |
о изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да га владика неможе сад примити, јер има конзисторију, него |
тако те године имали од тих прилога од владика 760.000 Ф., од манастира 927.280 фор. у скупи 1 |
о и скупоцѣно, <pb n="222" /> као да је владика.{S} И начин му је био врло углађен: видило се д |
на добила народна каса од митрополита и владика 475.000 фор. а од манастира 579.850 фор и тако |
Али да непадне кривица на нас,“ продужи владика окренувши се к архимандриту... „да небудемо и м |
воденицу...{S} Живковић ће (темишварски владика) рећи:{S} Ето ти Хранислава... <pb n="67" /> Хр |
p> <p>„Године 1834 или 1835 оде покојни владика Мушицки у Беч.{S} Њега је као епископа правосла |
.“</p> <p>„Казао си ми јутрос“ одговори владика. „Кад дође, а ти га уведи.“</p> <p>За тим устан |
p>„Ето видите, докле то иде“, проговори владика у очајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће |
S} Теофан ову епизоду свршио, проговори владика у највећем чуду: „Па шта ће рећи свѣт на то!{S} |
Бог из тебе проговорио!“ рекне му на то владика, али не иронично, него у пуној истини.</p> <p>К |
се осуди док се непреслуша) одговори му владика. „Кажи, али по духовничкој дужности.“</p> <p>(О |
полита...{S} Ал ће се радовати Рајачић (владика вршачки)...{S} То је таман вода на његову воден |
кој је дисао прави дух пѣснички.</p> <p>Владика дакле Хранислав био је доиста пѣсничка природа. |
кселенција“, почне о.{S} Теофан.</p> <p>Владика прсне: „Нисам ја екселенција... а ласкачи су на |
са синовном покорности примити!“</p> <p>Владика Хранислав био је пѣсник.{S} Он се у своје млађе |
но, јест, како је по њих добро!“</p> <p>Владика није мого да се од чуда поврати.{S} Више је пут |
недирају, док недође комисија.“</p> <p>Владика се био међу тим мало, разхладио, и зато му одго |
од стола.{S} Варнава цѣлива десницу св, владике и оде у свој стан у двору, а владика оде у свој |
p>„Услѣд овога назора искао је сабор да владике и манастири сами одреде ону своту, којом ће год |
творна, с друге пак стране баца како на владике тако и на манастирце не баш најугоднију сѣнку: |
одговори протођакон. „На оно, што су се владике и манастири сваке године на народне потрѣбе дав |
право: калуђери са сабљама и пушкама, и владике са штурмхутом... то би лѣпо стојало...{S} Окант |
Та то су солдати, тамо не могу владати владике, тамо трѣба дати генерала за заповѣдника.{S} И |
их и крвавих пред духовним оком пѣсника-владике.{S} Он се стрѣсе од грозе и повиче: „На што кал |
ј сабор одузео би пре свега Новосадском владики Сириг, а мени Даљ; он би одузео калуђерима мана |
и смирено проговори: „Огрѣшио сам свети владико, и радо ћу пољубити свету десницу, која ме буде |
ку од подебела бамбуса, па извешти мога владику на дебелу мѣру.{S} Онда отвори врата, и изпрати |
намѣстниково мал није изтѣрало из собе владику, који је у оваковим стварма био осѣтљивији и од |
ете.“</p> <p>О. Теофан метанише, пољуби владику у руку и оде са архимандритом у дворску канцела |
</p> <p>Овај метанише три пута и пољуби владику у руку, па одступи три корака у натраг и стане |
ћеш видити, како су га и срѣдњи органи владини уважавали.</p> <p>„Послѣ озбиљне разправе неће |
еленцији ући.</p> <p>Варнава се врати к владици, па за мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да |
о...{S} Може се мислити, да се чуварном владици кожа јежила и коса на глави од ужаса дизала.</p |
т своим мирним озбиљним басом...</p> <p>Владици се слегне мало жуч на ову примѣтбу, и заћути.</ |
ува и пече.</p> <p>Сад шклоцне брава на владичиним вратима, а о.{S} Теофан сав се стрѣсе, мисле |
p> <p>Овако је и о.{S} Теофан доспѣо до владичиних врата, с том само разликом, што камилавку ни |
осили би годишњи прилози, да су давани, владичји 415.000 ф. а манастирски 779.550 Ф. ср.{S} А г |
мао је нѣколико пута озбиљних сукоба са владом; али је понајвише срѣћно из борбе изишо.</p> <pb |
дигне.{S} У устајању осѣти да му је нос влажан, ухвати се дакле прстима за нос, да га те влаге |
на калуђере или на онога, кога дотична власт постави, да води бригу и о имању и о калуђерима.{ |
да што чинили.{S} А најмање смѣ то виша власт игноровати, или повлађивати.{S} Она може много шт |
е ствари, тога је било од увѣк: увѣк је власт у фундације завиривала, и о њима разпитивала и на |
гне, да сам себе и опет подпуно у своју власт добије.{S} Што је прошастог вечера нашо за право |
е нуждно наредити.{S} Ја вам дајем пуну власт, да можете учинити ондѣ на мѣсту све што буде пот |
кономске зграде изгледале су доиста као властелинске.</p> <pb n="225" /> <p>Покрио је цркву, и |
анастир, умро сам за свѣт... у мојој је власти умрѣти и за сам манастир!“</p> <p>Чудним погледо |
зпитивала и наредбе доносила.{S} А у те власти спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће наро |
се узети, да је тако.{S} По даној мени власти мого бих ја свима вама сад судити, како за право |
онда се браћа обраћају <pb n="291" /> к власти и ишту мудријег и обазрителнијег старѣшину.</p> |
о њему рећи; а касније ћеш све и сам из властита изкуства познати.</p> <p>„Године 1842, 28. сеп |
а ми је једна врло занимљива причица из властитог изкуства.“</p> <p>О. Теофан примѣти да архима |
и звали фрушкогорским славујем.{S} За пѣвницом у цркви био је јединствен.{S} Срдце је имао голу |
апојао, мислио је сваки, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Овај стари свештен |
<p>„Прѣ него што ваљаде да се започне пѣвничко појање, доведе митрополит сам к налоњи <pb n="25 |
и његових служитеља, и његових људи.{S} Во имја отца и сина и св. духа, амин!“</p> <p>На то бла |
> <p>Удари се и „<foreign xml:lang="cu">во всја тјажкаја.</foreign>“</p> <p>Тек што пѣсма у тра |
де га к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се започне појање, м |
<p>Архимандрит погледи и на десно на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особито у очи упадал |
еро!“ те штулецни час на десно час на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту било |
која би и најгоропаднијег вампира у млѣво сатрла.</p> <p>Отац Амфилохије са ватраљем полети за |
т извор, из ког се могла црпити та жива вода, јест, па ће лакше бити прегорѣти оно, што се проп |
стирску чесму и умије се.</p> <p>Хладна вода и јутрењи зрак разбистре му живот подпуно.</p> <p> |
чић (владика вршачки)...{S} То је таман вода на његову воденицу...{S} Живковић ће (темишварски |
глава!{S} То је дужност настојатеља, да воде бригу о манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам он |
подне ова два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више нико.</p> <p>Ово приповѣди калу |
е даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} Закључа с поља врата, узме к себи кључеве, а ђ |
во него си сасвим подерано!{S} Дајте ми воде, па идите од мене, јер вас је данас само то сачува |
постарај за овога, а ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ постарати суд и жандар.“</p> <p |
врата, <pb n="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе, ни за твоју |
о јела, један комад хлѣба и једну флашу воде.</p> <p>Улазећи у собу баци ђак чудан поглед на на |
говцу дуг 175 фор. </p> <p>За оправљање воденице погођено а неплаћено. . . . . . . . .{S} 90 фо |
ће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све већ уништожио.{S} Црквене утвари |
шачки)...{S} То је таман вода на његову воденицу...{S} Живковић ће (темишварски владика) рећи:{ |
а онога, кога дотична власт постави, да води бригу и о имању и о калуђерима.{S} То је сасвим по |
том предѣлу била позната.</p> <p>„Куда води управо овај пут?“ запита госпођу Пуљиницу, кад су |
а то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“</p> <pb n="32" /> <p>„Је ли тако брат |
о тај старѣшина домашња дѣла небрежљиво води, нити се са браћом споразумѣва, него кући прави шт |
тите, да се по манастири разкошни живот води, да се свѣт од калуђера одбија, да харчење манасти |
ад су нѣко врѣме ишли.</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣко К |
велике.“</p> <p>На то дође ђак.</p> <p>„Води овог човѣка у подрум, па му налиј“ ту чутуру шљиво |
је ни најмање репарације видила.</p> <p>Водила се годинама разправа да се сазида епископски дво |
ј цркви оставио.</p> <p>Од године 1726. водио се бој између народа и клира о упливу онога у црк |
аму, изађе кроз прозор, кои је у ходник водио, напоље из собе, прокраде се кроз отворена врата |
стари настојатељ, кои је пре мене исту водио.</p> <p>— — „Ево ме у манастиру Раковцу опет као |
ку на миру, није мени ни мало тешко вас водити.{S} Ми смо калуђери одморни људи.{S} Док мирјани |
могла стара уздржати, да се том светом водицом неумије.</p> <p>Ленки је било и самој мило, а н |
ј пар шкљоцну врата, која у предњу собу водише, и мало се отворе.</p> <p>Ленка се сад са своје |
ѣмим учинити.{S} Он је ћутао, као да га водом залише.</p> <p>Архимандрит је чекао подуже на одг |
атија покуње се, као да их је ко ладном водом прелио, кад чују, како им је прошо настојатељ код |
де се пресна купуса и залије га хладном водом... али шта је мислио, шта ли је говорио, кад се у |
pb n="333" /> <p>О. Теофан ћутао је као водом заливен.</p> <p>Патријарх се мало прошеће к прозо |
тѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као водом заливен.</p> <p>Видило се, да се ови одговори нед |
о, проговори: „Ви ћете му носити јело и воду, и почистити ћелију.{S} Али добро пазите да неутѣч |
ђера и манастира имао: но све то паде у воду.</p> <p>Екселенција се бијаше разљутио уобште на п |
е горѣ,“ и пође с њима к степенима, кои вођаху на дрвени доксат.</p> <p>Улазак небијаше баш вел |
д дивних јабланова уз чисту цесту, која вођаше узбрдице к цркви и згради.</p> <p>То је очевидно |
њега даље.{S} На врху брда, уз које пут вођаше, окрену се к манастиру и немогоше се доста дивот |
тељом, врачем души, срдцу и уму народа, вођом к свему, што је узвишено, свето, сјајно.“</p> <p> |
дритом на четири коња: али овај бѣше ту вожњу сасвим другчије преднацртао, па му небијаше сасви |
ио прекрасан, и Ленка је управо уживала возећи се кроз винограде и шљивике.</p> </div> <div typ |
апочне: „<foreign xml:lang="cu">Господи воззвах</foreign>“ гласом анђелским.</p> <p>„Кад овај с |
> <p>Старој је било врло угодно, што се возила са господином архимандритом на четири коња: али |
тници набавили.</p> <p>Чланови комесије возили су се подуже ћутећи.</p> <p>Архимандрит није био |
дао је и овај кочијаш.</p> <p>Док су се возили по Бачкој, служио се исти тим своим обичајем у и |
гнути у батар, на ком се из резиденције возио у дољњу цркву да служи.{S} Коњи су му били управо |
се у народу, да је један бачки кочијаш возио киријом једну обитељ у фрушкогорске манастире.</p |
</p> <p>Млога лѣпа лица код одрастлих дѣвојака било је видити, која су уздизале свилене мараме |
} У Рилском манастиру сарањен је србски војвода цара Душана <pb n="324" /> Реља, кои је године |
ту нашу красну поему.{S} Ово је србска војводина, па могу и швабски бандисте нашу ноту свирати |
гроф Коронини као земаљска глава србске војводине дошо у Нови Сад.{S} Начелник даде приредити л |
> <pb n="359" /> <p>Посрѣдује и сам шеф војводине генерал гроф Коронини, кои је код цара особит |
х слика бијаху швабе Бахове добе, кои у војводини највиша места у политичкој а и судбеној струц |
афа у Митровици, милостива,“ одговори дѣвојка.</p> <p>„Е видићемо...“ рекне стара госпођа. „Ако |
ла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣнију.{S} Страти |
ца Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то је супруга п |
и просањкати.{S} Мати и једне и друге дѣвојке пристану на то, да им со жеља изпуни.{S} А на пре |
тровицу допутовала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Шта |
ирне је Ленка.</p> <p>„Е ћути бога ти дѣвојко...{S} Старо.. <pb n="186" /> тупо.{S} Ја овако на |
> <p>„Добро јутро, Ленка; добро јутро дѣвојко!“</p> <p>Ленка се осврне, и одговори „добро јутро |
ирје . . . . . . . . . .{S} 50 „</l> <l>Војловица . . . . . . . . .{S} 100 „</l> <l>Грабовац . |
о на свом мѣсту стојати, као клобук код војника.{S} Ту је чекао дуго, јер собар се недаваше вид |
на изјалови посве.{S} Тако бива и самим војничким стратезима.{S} И њихов план, кои у почетку ак |
му управо чинити ваља; да у реду с њиме војују људи, који мисле, да су манастири грађени, да нѣ |
осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њих изишо, и дочека |
<p>-— —„Већ сам набавио двоја кола са 4 вола.</p> <p>— — „Шљивици ме подпомогну.{S} Вуци шљиве |
мо за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни једног вола, ни једних кола: неможеш се наплаћати за подвоз ну |
реклињати, да је неда срамотити, да она воле у бунар скочити, него да је шибају, и за сав вѣк у |
простити са овим дружтвом, које можда и воли, да се ми уклонимо.“</p> <p>Овако и буде.</p> <p>Л |
“ Ако само иоле примѣтим, да што снује, волим га угушити него да ја страдам!</p> <p>Од тог доба |
} Пре нето што мене из службе одтѣрају, волим видити тебе, да на мацку под батинама умреш.{S} Ј |
каже.“</p> <p>„Младе ваљане србске ђаке волио је, и подупирао их је готовошћу врѣдном свакога п |
и људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама однео, као што је толике силне друге духовне сн |
Коим правом!“</p> <p>„Не ћу правом него воловском жилом!“ одговори администратор у бѣснилу, (У |
има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да видите како се д |
"82" /> тѣлу становао дух јако даровит, воља безобзирна.{S} И онда може сваки схватити, да је т |
сти изкуси, хоће да му дух клоне, да га воља остави, да му снага малакше.{S} И онда је тек неср |
у срцу и у души.{S} Међу тим буди божја воља!“</p> <p>То рекне, па се побожно прекрсти, и стане |
ем сатисфакцију тражити, ако ми је била воља.{S} Ту сам сагрѣшио против старѣшинства.{S} Ја сам |
ји, па нека она наређује, како јој буде воља.{S} А можда је и морао тако чинити, јер правог екс |
и на само по што су живи, и кад им дође воља попити коју чашу више, то траже друштва ма каква и |
ти се 6% камате сваке године кад ти је воља издају, <pb n="320" /> а са главницом по твом тест |
Остави је дакле нека чита докле јој је воља, а она изиђе у своју собу.</p> <pb n="195" /> <p>П |
иран продужи: „Сад нека раде, што им је воља.{S} Ја сам на све готов.{S} Оче Теофане!{S} Ти си |
268" /> врло честит човѣк, добра срдца, вољан на свашто, што је добро, срдцем и душом калуђер.< |
на добро наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. воље ће бити....{S} Хајде, молим те, хајде из ових стоп |
е ми што о њему!“</p> <p>„Хоћу, с драге воље; толико радије, што о њему немам толико говорити.{ |
то лѣпо молим.“ .</p> <p>„Хоћу с драге воље!“ одговори архимандрит. „У толико прије, што посрѣ |
а му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге воље, кад те занима,“ рекне архимандрит. „Једаред му до |
како су се звали?“</p> <p>„Хоћу с драге воље,“ одговори архимандрит. „Онај кои је држао дисерта |
> <p>Ленка се насмѣши и рекне: „С драге воље, драги отче.“ Даде му руку и пођу напрѣд.</p> <p>А |
ротођакон архимандрита.</p> <p>„С драге воље,“ одговори овај, „док смо овдѣ нека буду код вас.{ |
познавао.</p> <p>Патријарх је био своје воље до зла бога.{S} Познато је, да је он живио у непри |
овао.</p> <p>„Код његове особите велике воље к богослуженију, и крај његове узвишене душе, нада |
н је био човѣк добра срца, па није имао воље икоме што на жао да учини.{S} Закључи дакле све по |
доста добро опоравила, али он није имао воље да она долази у манастир, него јој поручи, да ће о |
рској комисији опет за намѣстника преко воље администраторове потврђен.</p> <p>— — „У јануарију |
одити нити ми је нужде, нити имам на то воље.</p> <p>„Станковић је био у оно врѣме епископ Бачк |
еже, да су изображенији, што више имају воље к свом чину <pb n="170" /> и позиву, што већма нас |
е руку, и рука је изражавала пуну збиљу воље.</p> <p>У тај пар чује се глас архимандрита Гурија |
а готова.{S} Ту несрѣћу уклонити, духу, вољи, силама нову енержију улити може само пријатељ, ка |
не, које чином, што га је сам по својој вољи на себе узео, које тим, што је манастир народно до |
.</p> <p>— — „Год. 1842 будем по својој вољи или невољи премѣштен у манастир Шишатовац.{S} Ту с |
и обично нечујаше оно, што му небѣше по вољи.</p> <p>„Све!“</p> <p>„Е, све!{S} Лако је рећи све |
управом.{S} Са овим могу разполагати по вољи, и кад то теби остављам, онда га добија онај, кои |
иће зацѣло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између себе кољете и износите своју наго |
.</p> <pb n="332" /> <p>То није било по вољи о.{S} Теофану.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“, запита |
хвалили... али незнамо је ли му било по вољи оно, што су о балу казали.{S} Тужба је ту била под |
таковом случају ћутати, учинити духу по вољи и немицати се!“</p> <p>„Хајде престани, молим те,“ |
<p>— — „Протосинђел премѣсти се својом вољом у манастир Бешеново.{S} На његово мѣсто пошљу у м |
S} Радио сам све савѣстно и са најбољом вољом.{S} Ишло је добро.</p> <p>— — „Ваљало ми је ћелиј |
жки као изредно.{S} Пило се врло добром вољом.{S} Није била трапеза ни без шампањске батерије.< |
ба, и уведе у срѣћан живот.{S} Послушај вољу божију, прими руку љубави, изићи из гроба и ступи |
тога манастира.</p> <p>Он, кад је добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, или је морао |
е мало подсмѣшљиво.</p> <p>„Имам велику вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским ма |
о ни помислити.</p> <p>Овакову гвоздену вољу показао је патријарх и у другим пословима и напрам |
ѣла, пробудите у манастирима дѣлотворну вољу к стварању; на кратко: установите манастире тако, |
.</p> <p>Ленка сѣдне, и држећи својом лѣвом руком десну руку пријатеља, гледаше му својим изван |
ор запечатио је одлуку овога као црвени восак писмо.</p> <p>Кад се архимандрит свуче и легне, з |
оги, јер ће сва дисциплина изтајати као восак на сунцу. <pb n="70" /> Јест...{S} Него оче намѣс |
о ком се сумњало да ће се одржати.{S} И воћњак његов напрѣдовао је исто тако весело и берићетно |
енки, и рекне јој: „Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те о |
>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Него нисам свршила што сам почела го |
ш већма, него у оне дане луде младости; врѣме је моју страст само оснажило и повећало.{S} Ти ни |
езиденција назидати.{S} Ове су цигље за врѣме патријарха Рајачића на другу сврху употребљене.</ |
права потрѣба изказала.</p> <p>„Али за врѣме досадање управе митрополита Рајачића показала се |
Даље ти нећу говорити.{S} Изкусио си за врѣме твога калуђеревања сам доста, а изкусићеш од сада |
{S} Ови нападани имали су сада барем на врѣме престати.{S} Стратимировић је знао, да и покрај з |
дих година.{S} Нисам је видила има пуна врѣћа година.{S} Али је и она остарила.“</p> <p>„Но сиг |
а и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а опасност снагу човѣка.</p> <p>„Послѣ т |
ло, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, почеше нѣки куће запуштати.{S} Цркве опадоше, |
иначе људе нетрудимо, јест, јер је сад врѣме радње.“</p> <p>„Потврдиће, све ће потврдити“, при |
, а она је послѣдње своје силе кроз све врѣме разсипала.</p> <p>„Кад ћеш ме пустити кући, драга |
в био је пѣсник.{S} Он се у своје млађе врѣме надтицао са Лукијаном Мушицким на двору митрополи |
вај благо. „Учинило ми се истина подуже врѣме; али из тога видиш да ме ствар интересира.{S} Сад |
а је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ће се н |
ире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣлова |
ратко: установите манастире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да |
о ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи стегну... да се у запт узму...{S} |
одговори кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да изтѣра мно |
з ручка у своју пустињу.</p> <p>Дуго је врѣме протекло и о њему није се ни говорило, као да је |
ивој.{S} Нѣга безпримѣрна.{S} Подуго је врѣме прошло, одкад бијаше тамо доведен, кад једно јутр |
подне.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме прошло.</p> <p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак онда у и |
д. 1790.</p> <pb n="327" /> <p>У новије врѣме рѣдко је ко знао за ово што се пређе радило, и та |
ој клупу. „Ово је капела за најсрѣћније врѣме човѣштва, за млада срдца; за вас реко бих баш као |
без обзира на ово што бијаше у старије врѣме рађено, наравно по потрѣбама овога времена. —</p> |
.{S} Да виш како би се онда све у своје врѣме урадило... да виш како би рачуни изгледали.{S} Ал |
его наплате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign xml:lang="la">gratis</fo |
бним оријентирањем.</p> <p>„То је дакле врѣме самим тим већ за регенерацију манастира и калуђер |
обро и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпођа Јовано |
би помоћи!“</p> <p>И ово је било крајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт један дан... јошт нѣк |
тамо се ради башта, јер је за то крајње врѣме: ту је 18.{S} Март.</p> <p>Ово сам урадио мобом о |
еби за човѣком добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне.</p> <p |
рошком репарирати, јер за цѣло пређашње врѣме није ни најмање репарације видила.</p> <p>Водила |
ободи...{S} Љубав, вѣрна љубав, која се врѣменом храни, дође по тебе, да те спасе, да те изведе |
ено за то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што учинити.</p> <p>Наравна је ствар, да ми овдѣ |
аљало, јер манастирски житељи незнадоше врѣдности, која у таковим стварима стоји.</p> <p>Брзо д |
рење... него само за труд... да нетроше врѣме бадава...{S} Пак онда ћемо видити, можда свега, т |
“</p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Него нисам свршила што сам п |
итала сам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} |
ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бити неће.“</p |
ствар већ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣло, па онда |
b n="72" /> и може бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управу ген |
ваше два смисла, од којих ју један увѣк врѣђаше, ма да незнађаше управо зашто.</p> <p>У смѣху м |
дце запљусне... у глави јој начне мозак врѣти... несвѣстица је ухвати... руке јој се разшире са |
р, па ћете видити, колико се кућа у ово врѣме подигнуло, од кад је он настојатељ.{S} Ми мушки з |
> <p>Он је био од већих људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаше близу 77 година, па се већ |
али што је истина, истина је.{S} Његово врѣме живи и дан данас у нашем народу јаче, него ичије |
ѣти тежину на срдцу и души, коју у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше чисто задов |
и он постане огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али касније можете се и виђ |
о је архимандрит своје ћутање јошт нѣко врѣме.{S} Напослѣдку му проговори:</p> <pb n="171" /> < |
?“ запита госпођу Пуљиницу, кад су нѣко врѣме ишли.</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг, а одан |
S} Преправи све што ваља, па почни како врѣме за то наступи.</p> <p>„Јеси ли задовољан?</p> <p> |
побѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст би памет умотала; живио би као у рају.{S} |
е у благајну под два кључа, а за кратко врѣме изплатимо мајстора поштено до крајцаре.</p> <p>— |
поћи за руком, те ће га народ за кратко врѣме тражити и одликовати.{S} Његова молитва дѣловаће |
о, избор митрополита, имао се за кратко врѣме обавити: па се није могло знати, какав ће вѣтар и |
на митрополита.{S} Ако се том за кратко врѣме недоскочи, то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу |
енскима: сви су видили у њему за кратко врѣме архимандрита и сигурно су држали, да неће предуго |
ларију да прими писмо.</p> <p>За кратко врѣме буде све наређено, и сиромах намѣстник крене се с |
узрок барем у томе наћи, што је кратко врѣме митрополисао.{S} А можда се није ни онда јошт пра |
помислио, нека остане све за то кратко врѣме <pb n="120" /> јоште по старом.{S} Противници му, |
очито тога ради у Пешту.</p> <p>„Кратко врѣме пред тим дишпутирао је млади гроф Цираки, син <fo |
usa</foreign> (са припадцима) кроз цѣло врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног гледиш |
и извршио.</p> <p>Но док небијаше дошло врѣме, да се ови радови предузму и обаве, показиваше ар |
ке могу учинити, да изгубимо, што нисмо врѣдни да сачувамо и умножавамо. “</p> <p>Разговор овај |
ати шале у овом послу, те се на уречено врѣме нађе у дворској кухињи.</p> <p>„Али пециво да не |
стир нареди.</p> <p>Сутра дан у уречено врѣме, сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок буде у с |
данас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣ |
... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка се уда и оде са сво |
ко да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био између других адвоката и Печеновић.</p> <pb n |
регенерира, то није чудо, јер се у оно врѣме потрѣба тога јоште није осѣћала.</p> <p>„Ако Стан |
учинио, као што бијаше то обичај у оно врѣме.</p> <p>Патријарх изјави, да он Коларовића неприз |
то воље.</p> <p>„Станковић је био у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код митрополи |
ску умноже, у коју је приступ био у оно врѣме отворен само митрополитском секретару, и дворским |
калуђер.</p> <p>„Један од чувених у оно врѣме младих људи, коме је Станковић велики пријатељ би |
дговори администратор у бѣснилу, (У оно врѣме казнили су мушке кривце штапом, женске овде споме |
која и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣме био је друштвени живот у Н. Саду у највећем цвѣту |
ци знаду управо, ко је то.</p> <p>У оно врѣме био је србски митрополит у Карловци једини, коме |
рављао за велике послове.</p> <p>„У оно врѣме био је на Печујском лицеју врло чувен млад Србин |
потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се није могло на пољу диванити |
сти, као што су многи пустињици у старо врѣме радили и као што је сам основатељ највећег светог |
, сама себе издржавала.</p> <p>„А за то врѣме доносила би свака сигурно повећу своту, која би о |
ен, да није био ни зашто.</p> <p>„За то врѣме показали су се сви увѣти, кои су били од прѣке по |
као да се у камен претворио за цѣло то врѣме како се у почетку бијаше намѣстио.</p> <p>„Штета, |
траг.</p> <p>Но онај први одтури у исто врѣме онога од кључанице силније на страну, да се смоми |
дкуд би знали?“ примѣти Митрофан у исто врѣме.</p> <p>На то упру очи један у другога, питајући |
он био је одличан појац.</p> <p>„У исто врѣме предавао је „пѣније“ на богословији један свршени |
ачио управо што митрополит.</p> <p>Но у врѣме наше приповѣтке није било митрополита.{S} Митропо |
стно смиреније завити калуђере у пртену врѣћу... а народ више потроши својим чашћењем но манаст |
да“ — Баш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојног Видаковића.</p> <p>„Богме, то ј |
е волио је, и подупирао их је готовошћу врѣдном свакога признања.{S} Онај дан, кад су га изабра |
и: „А ја опет велим, биће ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш опет да забодеш нос куда нетрѣба“, |
набоде комад печења, али се јави један враг из дружтва те повиче:</p> <p>„А шта, мени ту ни му |
ѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта кога врага тражите по Карловци...{S} Зар немате доста мѣста |
вај горѣћи од нестрпљења.</p> <p>„Јесмо врага!“ одговори Митрофан, као да пропаде у земљу.</p> |
Кад се ова овација сврши, окрене се тај враголан к свом сусѣду, и лагано му рекне: „Шта велиш Ђ |
{S} Никакве промѣне.</p> <p>„Како је то врагу,“ проговори Ленка сама себи. „Зар ми нисмо синоћ |
ру знаду да сам дошла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одговори кувар |
се тај дан у најсјајнију одѣћу.{S} Шест вранаца један лѣпши од другога бивали су упрегнути у ба |
куваричине собе, те да му се тако избио врањ на бурету, у ком је крв држао.</p> <p>Што се више |
уде се, како грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све |
ирнете, па шта ћемо онда?{S} Ето нам на врат свима и четника и жандара, и полиције и ексекуције |
, шта није учинио.“</p> <p>Но то је био врат, што о.{S} Теофан нити бијаше што учинио, што неби |
е не збаци у какву јаругу, те да скрхаш врат.“</p> <p>„Како ми буде“, одговори о.{S} Теофан сас |
куварица била је већ на крај прњавора, врата попусте, а отац Амфилохије ђусне колики је дуг у |
{S} Овај притегне руком кључаницу боље: врата се отворе, и они обоица падну у собу на колѣна, и |
апослѣдку се нашо већ код <pb n="66" /> врата друге собе.{S} Преповѣдање намѣстниково мал није |
/> <p>Калуђер оде и доведе оне ђаке.{S} Врата се отворе и управитељ уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи |
ој писати.{S} Око је прозор за анђела а врата за ђавола.{S} Тако ми је сам покојни Иринеј казао |
њој иде...{S} Учинило ми се, да се ова врата, отварају.“</p> <p>„То је био дух архимандрит,“ п |
спољска отворе, и нѣко куцне на његова врата, што се отвараху унутра.</p> <p>„Ко је?“ запита о |
> <p>Мало час стану ти људи пред његова врата, те стану спољска врата закивати.</p> <pb n="34" |
S} И зато сам метнуо стражу пред његова врата, да ноћу на мене неудари, и да ме незакоље!“</p> |
недојури до своје.{S} Ту забрави обоја врата и спољска и изнутарња, метне јошт стол пред врата |
уди пред његова врата, те стану спољска врата закивати.</p> <pb n="34" /> <p>Шта је то помисли |
а првога спрата, и изиђе на манастирска врата на поље пред манастир.{S} Махне бѣлом својом мара |
е нѣшто хране и воде.{S} Закључа с поља врата, узме к себи кључеве, а ђацима, њих двоици, од ко |
ити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114" /> на врата, повиче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне остра |
више куражи.{S} Стави једног шумара на врата од Теофанове ћелије, али га више ничим није узнем |
за вратима, па онда обзирући се сад на врата сад на протођакона, једва се дочепа браве, те изм |
сѣле у теткину собу, кад нѣко куцне на врата, и на одговор слободно, уђе.</p> <p>То је био арх |
амо на ону столицу, ал повичи најпре на врата да уђе Митар Опарушић.“</p> <p>„Опарушић?“ запита |
сад са своје стране тргне и погледи на врата.</p> <p>Ова остану само одшкринута, како су се од |
е опремио, да иде на посао, кад нѣко на врата лагано куцне.</p> <p>„Слободно“, повиче он на то; |
Ленкин.</p> <p>У тај пар куцне нѣко на врата од његове ћелије...{S} Он одговори: слободно...{S |
поље из собе, прокраде се кроз отворена врата манастирска напоље, па идиди — управо у Карловце. |
а пукло.</p> <p>„Он је оставио отворена врата од своје ћелије, те је она неваљалица побѣгла из |
кад се наједу плећке оду на куваричина врата, и отац Амфилохије почне по познатој ноти „дај пл |
е онда одговарати.{S} Даде дакле предња врата одковати и пошље нешто јела намѣстник у по манаст |
стража код врата остане, али се предња врата незакују.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
тако у том отимању удари ногом о предња врата своје ћелије, која су била отворена.{S} У чизми о |
поему стане маукати као мачак, одкључа врата и тури их у собу, мислећи, да ће куварица бити јо |
а сам сам ту.“</p> <p>О. Теофан одкључа врата и ђак унесе чинију <pb n="40" /> с нѣшто мало јел |
уке, које ова бијаше савила око његовог врата, и дигне јој лагано главу са своих груди, на коим |
духа, који с пламеним мачем стане прѣд врата њеног раја, те с једне страно дахом сгарајућег ог |
а намѣстникових.</p> <p>Овај изиђе пред врата, да види куда иде ђак, и да неће њему, па да га д |
ољска и изнутарња, метне јошт стол пред врата, стане пред ова, и дигне обѣма рукама у висину ба |
какву замѣрку.</p> <p>Кад се дошло пред врата од сале, ту се стојало и чекало, док се катани ил |
говој ћелији заковали, и стражу му пред врата ставили. — Шта велите ви на све ово?“</p> <p>„Ист |
рогунђа: „Неће бити срѣће, одбише ме од врата.“</p> <p>Да упознамо мало наше читатеље са Њ. Екс |
јапаша овога за рамена да га одбаци од врата.{S} Овај притегне руком кључаницу боље: врата се |
ружани, и ту на стражу стану.</p> <p>Од врата оде к прозору; но како се тргне, кад и ту види дв |
мао звѣзду ордена гвоздене круне, а код врата малу декорацију на златном ланчићу овом ордену со |
му и мени!“ </p> <p>Ђак оде, стража код врата остане, али се предња врата незакују.</p> </div> |
стала је одавно, и прислушкивала је код врата од Ленкине собе, да ли је ова будна.</p> <p>Кад ч |
.</p> <p>Мало послѣ учини јој се, да се врата од предње собе отварају.{S} Опет сѣдне и слухти; |
женим чуством, нису ни примѣтили, да се врата отворише, и да им у собу ступише и други, немили |
том крив; ти си ме турао и гурао док се врата неотворише.{S} Али погледај се и ти у огледало.{S |
спровађаше новога управитеља. „Отворите врата, ућићемо унутра“, рекне овај.</p> <pb n="304" /> |
, што је кваку од браве у руци држао, и врата и нехотице отворио, учини поклон до земље, и наст |
и.“</p> <p>Дигне се с канапета, затвори врата и закључа браву.</p> <p>Затим легне.{S} Но подуже |
владику на дебелу мѣру.{S} Онда отвори врата, и изпрати га са највећим пријатељством до степен |
нагло. „Ево ти твоје плате... а ено ти врата, <pb n="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{S} Ја нећ |
подлих нападаја и злоставе; отворите им врата к заслугама и признавању; пружите им срѣдства зад |
бици, на којој су се само двапут на дан врата на часак отворила, те се оно изнело, што за човѣч |
из ћелије извучем, па зато сам оставио врата отворена, кад смо на ручак отишли.</p> <p>Настоја |
звѣзда великог Леополдовог крста, а око врата колир истога реда, као што га свештеници ношаху.< |
ти, која су уздизале свилене мараме око врата у најразличнијим живљим бојама.</p> <p>А нису изо |
да се прозор отвори, одшкрине полагано врата и уђе к нећаци.</p> <p>Ова је стојала у дражестно |
па је хвалио Бога, да му се куварица с врата скинула.</p> <p>Скандала је било, кад су калуђери |
"26" /> да ме једаред за свагда скину с врата.{S} Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док г |
ити добро, господине“ повиче овом још с врата.</p> <p>„Зашто не“ запита га овај намргођено с по |
ри Ленка сама себи. „Зар ми нисмо синоћ врата закључале?...{S} Том је крива тетка са њеним разг |
и матери, сину и кћери... затвара гробу врата, и отвара двери срѣће кућама, <pb n="174" /> које |
p> <p>У тај пар чује се ход ђаков близу врата намѣстникових.</p> <p>Овај изиђе пред врата, да в |
/p> <pb n="218" /> <p>У тај пар шкљоцну врата, која у предњу собу водише, и мало се отворе.</p> |
о манастирском ђаку.</p> <p>Шум, кад су врата одкивали, пробуди намѣстника из сна.{S} Он се диг |
је и о.{S} Теофан доспѣо до владичиних врата, с том само разликом, што камилавку није скинуо; |
ље, дајући знак тим да је готов.</p> <p>Врата се одмах отворе и архимандрит изиђе к њему сасвим |
ратма, очекујући шта ће да буде.</p> <p>Врата се спољска отворе, и нѣко куцне на његова врата, |
ће можда сама Екселенција изићи.</p> <p>Врата се отворе, и једна свештена особа изиђе... али је |
стир изведу, и оде у другу собу.</p> <p>Врата за собом затвори.{S} Тамо се умије и очешља, и лѣ |
а га ухвате и натраг доведу: али се ови врате <pb n="44" /> о празним рукама.{S} О. Теофан бѣше |
ошута им умаче.</p> <p>Грдећи и псујући врате се у манастир и оду администратору.</p> <p>Јесте |
ако срѣтно прикрије, јер пред ноћ скоро врате се и коњаници и калуђери с празним рукама.</p> <p |
тако очевидно необично уживала.</p> <p>Врате се у собе.</p> <p>„Хе, сад допустите, г. игумане, |
ои мало тамо премишљавајући, па се онда врати калуђеру, и проговори му исто тако мирно и озбиљн |
пак ћемо избечити очи, чим се укаже на врати.“</p> <p>„Ето шта си учинио твојим новим вицем,“п |
а доведу.</p> <p>„Како се овај укаже на врати, оспе га славна полиција најгрубљим картачима.</p |
процвѣта у срдцу човѣка, који бијаше на врати тога срдца изрезао рѣчи:{S} Љубав нема приступа у |
} Дан већ бијаше ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га пробуди.</p> <p>Манастирски ђак у |
у, мислећи, да ће куварица бити јошт на врати и ова отискивати.</p> <p>Но куварица била је већ |
леди, оде к прозору, али се брзо натраг врати, и сматраше подуже калуђера.</p> <p>Овај остане к |
ги од млађих калуђера, што стојаше прѣд врати.</p> <p>„Нека! нека!“ прошапуће гледалац и махне |
к, и да неће њему, па да га дочека пред врати, да му неулази у собу.</p> <p>И доиста, ђак му пр |
а свим глумачки о раширеним рукама пред врати.</p> <p>Сад се онај први полагано дигне.{S} У уст |
се више нису мѣњали, него су исти пред врати стајали, па ноћу тамо спавали и кад кад музикално |
на и Амфилохија, а ви се нађите ту пред врати.“</p> <p>Настојатељ оде.</p> <p>Архимандрит погле |
о Њ. Екселенцији ући.</p> <p>Варнава се врати к владици, па за мало изиђе к о.{S} Теофану с гла |
тир.{S} Небијаше му дозвољено, ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога протосинђел |
не писмоноши, и стане се спремати да се врати из подрума.</p> <p>„Господин?“ одговори писмоноша |
огледала се по својој соби, пак онда се врати својој нећаки и рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, |
овори стара, кад га изпрати и натраг се врати. „То је прави господин.{S} Јошт нисам видила такв |
надимале...{S} Живот се у слеђене живце врати...{S} Врућа крв појури жилама..{S} Милина јој сил |
их год јошт хоће.“</p> <p>Јосиф оде, и врати се скоро.</p> <p>„Господин вели, да нема с вама н |
у онда ударе сузе на очи.</p> <p>Он јој врати дану му изправу, и мораде се к прозору повући.</p |
о.{S} Теофана.</p> <p>Тужан и жалостан врати се о.{S} Теофан кући, и пошље људе те мртвог калу |
да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати се с одговором.</p> <p>„Но?“ запита га о.{S} Теоф |
а из нутра.{S} Међу тим опази он кључ у врати: закључа дакле брже собу, и повиче: „Баш добро, у |
ѣк није никуда пристао.{S} Што си се ти вратила; ми би вас овдѣ дочекали. “</p> <p>„Видила сам |
у прошли своје фрушкогорско путовање, и вратили се срѣћно у Бачку.</p> <p>Чим су ступили у Бачк |
боље спавао, што је чуо да су се гонци вратили, а куварице нису ни видили.</p> <p>Сутра у јутр |
сам слаба здравља и да ми допусти да се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо праве разлоге навес |
ишли од другога друштва.{S} Ја ћу да се вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даље.“</p |
де му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архимандрит Партеније.</p |
</p> <p>Настојатељ се стане обзирати за вратима, па онда обзирући се сад на врата сад на протођ |
"329" /> <p>О. Теофан повуче се ближе к вратима у натраг, и стане тамо прекрстивши смѣрно руке |
</p> <p>Сад шклоцне брава на владичиним вратима, а о.{S} Теофан сав се стрѣсе, мислећи да ће мо |
> <p>Послѣ овог кратког изјашњења да се вратимо <pb n="352" /> разговору патријарховом са о.{S} |
, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се вратимо разговору оне двоице.</p> <p>„Будући доктор зам |
рај отца Амфилохија.</head> <p>Но да се вратимо нашој приповѣсти.{S} Кроз прошле године свога н |
е.</p> <p>Но сад је овако.</p> <p>Да се вратимо нашим гостима.</p> <p>Обишавши све, што бијаше |
се преправе кола, па сам се до подне и вратио.{S} Митровица није далеко, а мои су коњи добри.“ |
ислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вратио, то можете мислити.{S} Тај гост живи, и може још |
а овога времена. —</p> <p>И сад ћемо се вратити нашој приповѣдки.</p> <p>О. Теофан закључи, да |
научили.“</p> <p>„Жао ми је, ал ћеш се вратити са празном чутуром?“</p> <p>„А ви ћете изгубити |
манастире, и што се уложи у ове заводе, вратиће се с добром каматом.“</p> <p>„А јеси ли мало ра |
овце и пољуби га у руку, па се окрене к вратма да пође на поље.</p> <p>У тај пар чује се ход ђа |
љеним.{S} Устане са постеље и гледаше к вратма, очекујући шта ће да буде.</p> <p>Врата се спољс |
е вече и ноћ.{S} Стража се пред његовим вратма и под прозором мѣњала, и о.{S} Теофан увиди, да |
уној гали ту са орденом златнога руна о врату.</p> <p>„Исто тако под патронатством краља дишпут |
— Христо Монте.{S} Није по шији него по врату.{S} Па „кајмнисе фон Париз“.</p> <p>„Но, тетице.. |
елико охладило; а сад му ноћна тишина и враћајућа се превлада хладнога разума помогне, да сам с |
вцима, а на њима су се чланови комесије враћали кући, носећи доста написаних табака, да архиву |
ѣту митрополиту, коју им је он савѣстно враћао.</p> <p>„Барон Сигентал остане једаред таковом п |
и уважава... да буде правим светитељом, врачем души, срдцу и уму народа, вођом к свему, што је |
!“</p> <p>„Снивала, снивала, тетице.{S} Врашки архимандрит, како то је застрашио.{S} Но лези са |
о на прво варијацију оне старе хусарске врбонке: „Хајде браћо у катане, на годину сто талира, а |
више ништа.“</p> <p>„Пак што неидете у врбонку по њих?“ рекне патријарх мало посмѣшљиво. „Разв |
о је почела зора пуцати, али стану кола врвити све једна за другима на стотине.</p> <p>Људи и ж |
жив.{S} Куварица је код тебе.{S} Немој врдати.{S} Ја знам за цѣло, да је она мало пре к теби у |
ета . . . . . . . . . .{S} 360 „</l> <l>Врдник . . . . . . . . . .{S} 480 „</l> <l>Привина глав |
ћемо их дати у преводу, као што у наше време ишту нѣки хрватски чиновници од ћирилских поднеса |
ијатељи добро подупирали, јер за кратко време дође рѣшење, да се селам у манастир Раваницу, а у |
кова је служба хришћанској цркви у прва времена језичнике хиљадама присвајала.</p> <p>Ти дани с |
вљаше.{S} Слика његова остала је на сва времена у памети оних који су га видили.</p> <p>Осим ње |
рѣме рађено, наравно по потрѣбама овога времена. —</p> <p>И сад ћемо се вратити нашој приповѣдк |
купуса, те једва у скупоћи грдној овога времена доплетем до јечмена хлѣба.</p> <p>— — „Интриге |
ѣдним часовима љубљеног списатеља свога времена приповѣдала.{S} Баш јој хвала; све Србкиње ваља |
ио је дакле углађенији него многи онога времена.</p> <p>О. Теофан познавао је Варнаву, и зато с |
; поштен човѣк, али као наши људи онога времена, врло гиздав са свога имућства.{S} Он је имао ј |
е столицу изпод ње.</p> <p>Ова осѣти за времена, да ће онај да извуче столицу изпод ње, па скоч |
и старији сгрѣшили су Богу, што вису за времена све те драгоцѣности народне под своју руку узел |
теби да се мало и одсмѣјемо.</p> <p>„За времена митрополисања Стратимировићева био је у Петрова |
дирати и у сам тај извор.{S} У старија времена дозиђивали су настојатељи манастире, чували су |
дочеку.{S} Међу тим и он је имао доста времена размислити, како му се ваља држати.{S} Зато и с |
ку овај час поднѣти.{S} Ја већ од дужег времена радим на том, па га свуда уза се носим.{S} Чини |
оп Мушицки, којега је име било од дугог времена прѣко свега народу мило и сјајно.</p> <p>„И сад |
06" /> <p>„Изволите ви само послѣ нѣког времена доћи...“</p> <p>Ленка махне главом да неће.</p> |
в к црквеном пѣнију у народ.{S} Из оног времена долази, да наши људи још и данас црквене стихир |
је све тужнијом постајала, што је дуже времена протицало.</p> <p>Свако ће нас подпуно разумѣти |
натраг позову.{S} Послѣ је чекао подуже времена, неће ли патријарх употрѣбити какве стеге, да н |
садског шестошколца мислила, кад год је времена имала, и кадгод је мислима својима могла дати о |
ан.{S} Међу тим, ти си ми овај пут више времена поклонио, него досад икада.</p> <p>„Хвала ти! в |
<p>Ту је застао јоште куварицу.{S} Дуго времена стајали су неговорећи ни“ рѣчи.</p> <p>Сад зазв |
а старог штићеника.</p> <p>Непрође дуго времена за тим, а једно јутро огласе манастирска звона |
је била опасна.</p> <p>Трајало је дуго времена, и Ленка немогаше одржати рѣчи, коју бијаше дал |
о том чула; али се то приповѣдало дуго времена у Карловци, како је Хранислав кадио собе ради т |
свачега.{S} А отац Теофан има јошт дуго времена радити, ако ћемо да све манастире оправи и уред |
ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣдићу да се преправе кола, па сам се д |
ѣти тетка достојанствено. „Друга су оно времена била.{S} Нисам се усудила ни проговорити кад је |
е манастири сачувају и калуђерство духу времена суобразно развије.</p> <pb n="275" /> <p>„Даље |
/p> <p>Сам је себе видио, како мукама и временом изопачен лежи на својој сламној постељи, без д |
и прости калуђери из манастира, редом и временом, како би то управа манастирска опредѣљавала.{S |
лике таленте, па сам наумио да те своим временом подвргнем синодалном изпиту, те да те креирамо |
се ни говорило, као да је умро.</p> <p>Временом постао је исти архимандритом, али у двор није |
соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том времену пружио је чешће руку, да узме мало бурмута.{S} |
ложају одговорим... али јошт крв у мени врије, још ми разум није са свим ојачао... па ето погрѣ |
им дишемо, него као црвено вино.{S} Ово врије у свом суду, али се не прелива као узбуркани вѣта |
човѣк, али као наши људи онога времена, врло гиздав са свога имућства.{S} Он је имао јединицу к |
сходно свом вишем позиву изображавају, врло је стара код нашег народа.</p> <p>Јошт у саборима |
ископску столицу, био је <pb n="268" /> врло честит човѣк, добра срдца, вољан на свашто, што је |
манастиру пуно фотографијских слика, а врло мало св. икона!“</p> <p>Игумана је ова проста прим |
летао је мало језиком и говорио брзо; а врло је радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи до |
да би се нашло, кои би ову за наше доба врло благодарну науку слушали, те се за шумаре и лугаре |
љима „уније.“ Позове га себи и прими га врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду на само, онда му каж |
очима, и господско држање чиниле су га врло пријатном појавом.</p> <p>У гласу му је лежала уго |
од књижевним именом Срб-Милутина; снага врло одлична.</p> <p>„Са Тошом Павловићем, уредником ср |
ма да нисам ни млада ни лѣпа.{S} Премда врло уважавам живе архимандрите, л’ мртвима далеко лѣпа |
врло важни рукопис находи, јер тому има врло много узрока.{S} Доста би било да само један кажем |
чно од црне свиле са свиленим гајтанима врло просто декорирану.{S} Појас отворено црвене боје, |
<p>О. Теофана дирне ова хусарска пѣсма врло неугодно.{S} Он дакле тому сходно и одговори:</p> |
<p>„У овом погледу позната ми је једна врло занимљива причица из властитог изкуства.“</p> <p>О |
више богата.{S} Ми можемо од мога имања врло добро и безбрижно живити, можемо сваку потрѣбу под |
м и ризницу.{S} Ризнице наших манастира врло су празне.{S} Један и други предмет од какове важн |
сам зрѣо човѣк... изкуство мога живота врло је богато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу а и мо |
а то морамо одлазити.{S} А ја би заиста врло радо видила барем један фрушкогорски <pb n="192" / |
свога руфета; али је слика била доиста врло живо и сложена и изведена. <pb n="226" /> Ту је би |
, а брада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале од топл |
вић служио је врло радо из пунога срдца врло умѣтно.</p> <p>„Обишо је као епископ све цркве сво |
се прота Витковић и парох Марго, особе врло угледне.</p> <p>„Управитељ факултета септемвир Узо |
су митрополитски секретари из те архиве врло мало користи нашој повѣстници набавили.</p> <p>Чла |
а насула и тетки и себи.</p> <p>Кафа је врло добро изгледала.</p> <p>Стара је међу тим фруштук |
ом славио, и младог митрополита, био је врло деликатне нарави.</p> <p>„Доситије Обрадовић није |
дрит.</p> <p>Домаћин архимандрит био је врло научен човѣк.</p> <p>У погледу начина, коим се обх |
публике. —</p> <p>„Станковић служио је врло радо из пунога срдца врло умѣтно.</p> <p>„Обишо је |
и извѣстио.“</p> <p>Од то доба пазио је врло позорљиво на оно што се око њега збива.{S} Осми да |
Видило му се на лицу, да су ствари биле врло озбиљне, које му је умирући казивао.</p> <p>Очита |
свака псовка ни опомињао је своје коње врло њежним изразима љубави и старања: хајде рано, хајд |
или јошт и пре те нацртају, изјалови се врло често које протупланом непријатеља које случајним |
о хвалише мужки као изредно.{S} Пило се врло добром вољом.{S} Није била трапеза ни без шампањск |
/p> <p>Живио!“, те се од тропара чујаше врло мало, а од многаја лѣта нимало.</p> <p>Кад се ова |
них.{S} Ројте су биле златне, дугачке и врло честе.{S} А унаоколо је био везом и изведен надпис |
ћега.{S} Овај је говорио с прекидањем и врло слабим гласом: али је о.{S} Теофан ипак све разумѣ |
уце и довезу 7—8 мужкараца и старијих и врло младих.</p> <p>Домаћин прими и уведе и те госте у |
љању предаду.{S} Јест.“</p> <p>„Мени би врло мило било, да се свѣдоцима покаже, да она пијанка |
али нећемо казати ни тога, јер има људи врло великих домишљана, пак би се ипак том мѣсту могли |
. „Него чини ми се, да би на тебе сваки врло радо заборавио!“</p> <p>Роди се смѣх и весеље.</p> |
нису одтуд имали или никакве хасне или врло мало.{S} Јест.{S} Али ми идемо, чини ми се, и даље |
слиш?“</p> <p>„Мени се чини, да ће бити врло добро!“ одговори овај смирено. „Што год иде на уве |
деона је љубио и тога ради, што је овај врло лѣпо служио.</p> <p>„И у обште, казују; да је епис |
а му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рукопис находи, јер тому има врло много узро |
.{S} Био је са настојатељем и братством врло добро познат, радо су га примали, и добро дочекива |
сланичке капеле.</p> <p>„Мушицки је био врло отворен карактер, па тако није ни ове своје састан |
или кафа за њену глад... фруштук је био врло угодан.</p> <p>„Сад хајде да се полагано спремимо, |
као да је владика.{S} И начин му је био врло углађен: видило се да се морао кретати чешће по ви |
осади се крај ње.</p> <p>Старој је било врло угодно, што се возила са господином архимандритом |
дна другој приближивале, ни што је било врло ризично за главу, која би се међу њима нашла у оно |
ѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало. „То ми се недопада.{S} У манастиру пуно фото |
говор овако:{S} Јест.{S} Ми ваља да смо врло „обозрителни.“ 'Такове погрѣшке могу учинити, да и |
<p>Начелнику бијаше та музика очевидно врло угодна.{S} То је изгледало као нѣко ванредно одлик |
е га к себи натраг позвати, зато је ишо врло лагано прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да га |
то нама било ништа ново... то се у нас врло често догађа, само данас у манастиру, а други пут |
њи за 3 сата у Н. Саду.{S} Можете данас врло лако тамо бити.“</p> <p>Е, сад другче било није.{S |
а, подобро оздравила, али сам ипак јошт врло слаба.{S} Примите нашу захвалност, и будите увѣрен |
репарацију.{S} Кров зданија западњег у врло опасном стању; штала да падне.{S} За храну куће ни |
је онда знаменита сила био, стојао је у врло пријатељском одношају, а тако исто са познатим наш |
је ћелије покрити, јер им је кров био у врло лошем стању.</p> <p>Одмах 1841 дадем грађу у шуми |
.{S} Острагу су стојали хусар и ловац у врло скупоцѣно одѣло обучени.</p> <p>„Наравно да је ово |
„У оно врѣме био је на Печујском лицеју врло чувен млад Србин Михаил Груић са своих особитих ду |
ула у два три маха зрака, која је Ленку врло неугодно дирнула.{S} Она му се само ћутећки дубоко |
p>Домаћин архимандрит предусрѣтне Ленку врло учтиво.{S} Али од јучерашње несташности небѣше код |
е дати, па ће ових 10000 фор, на годину врло лако моћи саставити.“</p> <p>Овдѣ ућути о.{S} Теоф |
гледалаца.</p> <p>И наши гости били су врло очарани.</p> <p>При цѣливању свете иконе метне Лен |
ријарх и приступи тиком о.{S} Теофану. „Врло много!“ одговори овај смѣрно али одсудно.</p> <pb |
При полазку оставио сам хране од сваке врсти изобилно.{S} Стоку сам сугубо умножио, као свиње, |
„Овдѣ се дају прибавити користи од више врсти,“ проговорио је сам себи, кад је ствар добро пром |
опрље, то њима није ништа.</p> <p>У ову врсту овакових Бахусових поштоватеља спадао је и админи |
p>Из њега се узким степенима силазило у врт манастирски, кои је изгледао на начин малог парка.< |
љи.“</p> <pb n="229" /> <p>На ово оду у врт, и изиђу на изглед.{S} Све дивно, све божанствено.< |
S} Живот се у слеђене живце врати...{S} Врућа крв појури жилама..{S} Милина јој силом и неодољи |
лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то репетирати сваки дан, кад |
длежећа добра јавном народном управљању вруче, и њихов ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак да се |
тати има, којег ће дужност бити за њему вручену свету обитељ непресѣчно старати се и о напредку |
виша него Мара-Гедик, највиши балкански врх.</p> <p>У Рилу је пустињевао св. Јован Рилски, најс |
ак управо из мора под облаке; са његова врха види се далеко азур-плаветно егејско море са отоци |
а браћа, да су њихове слуге и оруђе; да врховна управа задатак свој само на политичном пољу нал |
или црквених области, а најпослѣ и код врховног црквеног судишта, и код виших дикастерија, те |
Није ли само срѣћом и тешком муком код врховног судишта у Бечу једва учињено, да се и други нѣ |
лице од блаженства.{S} Он узме позитуру врховног заповѣдника, пак тек само „снисходителним“ осм |
ју оштро у село и кроз њега даље.{S} На врху брда, уз које пут вођаше, окрену се к манастиру и |
и: мене увија мрачна ноћ и кад си ти на врху славе твога дана.... да ли ће се и мени мој гроб с |
рхије и народа, који је 1778. године на врхунац доспѣо, и у писму Србаља будимске епархије, пис |
се они смѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он је стајао, па их је гледао, као да хоће да |
мишварски . . . . .{S} 1000 ф.</l> <l>„ вршачки . . . . . . .{S} 1000 ф.</l> <l>„ бачки . . . . |
.{S} Ал ће се радовати Рајачић (владика вршачки)...{S} То је таман вода на његову воденицу...{S |
епископ у Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од г. 1833.</p> <p>Но да се повратимо к приповѣст |
/p> <p>„Тако је!“ одобри говорник. „Мир всѣм! то је калуђерско: <foreign xml:lang="de">Habt Ach |
руновине научио, повиче горопадно: „Мир всѣм!{S} То је он често у дружтвима чуо, па је сад намѣ |
p>Удари се и „<foreign xml:lang="cu">во всја тјажкаја.</foreign>“</p> <p>Тек што пѣсма у трапез |
а онда удри у весеље, у многаја љета, у всја тјашкаја.{S} Ту се онда излѣгу и други разговори, |
ња спао, како му Турци главу сѣку, како Вук Бранковић са 12.000 љутих оклопника за гору заилази |
е сатове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука Бранковића и похвале Милоша Обилића, и израза најд |
а за тим бермет, па онда одмах црвеника вукла се из манастирског подрума издашно.</p> <p>Отац“ |
и...{S} Ја нећу тим путем...{S} Срце ме вукло у манастир!{S} Тако ми се узвишен тај позив учини |
куцкати.</p> <p>„Знате, он је мало више вуко“, — ту учини ђак знамење, које свак разумѣ — „па ј |
погрѣшио, ено ми судија у Карловцима, у Вуковару: а ви немате ништа са мном као вѣтар са опакли |
ад овај продужи: „Имам ја пријатеља и у Вуковару и у Пешти... инквизицију ћемо обуставити... пр |
к мирјани своје сладке терете сваки дан вуку, идемо ми салтаџије, сами лако кроз најлѣпшу приро |
ѣшу: тако и красни овај мај стане чисто вући о.{S} Теофана на путовање у оне дивне скоро митичк |
" /> <p>Но сад јој стане нѣтко покривач вући.{S} Пробуди се.{S} Скочи у кревету.{S} Није ништа. |
питао, за што сирото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало масло, ту није могло б |
.</p> <p>— — „Шљивици ме подпомогну.{S} Вуци шљиве у Банат, те продаи за жито.{S} Тим сам сѣмен |
вори му управитељ: „Ево вам шиљу једног вуцибатину, <pb n="303" /> кои хоће да бѣжи.{S} Морамо |
а свим сам осѣтила, да ми нѣко покривач вуче... сасвим сам добро осѣтила руку на мом рамену...“ |
р доносити, да о.{S} Теофан на „великом входу“ са светом тајном прѣко њих прекорачи.{S} И за чу |
су му наслов: „новог Дамаскина сладкопѣвца.“ Њему су нудили епископство, али он га не прими.</ |
е се у собе.</p> <p>„Хе, сад допустите, г. игумане, да вам се захвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p |
<p>Било је зимње вече у фебруару 1842. г.</p> <p>Дебео снег бијаше поља покрио, и овај се напр |
лита, да о.{S} Теофан оде у манастир П. Г. и предузме тамо као намѣстник управу манастирску. </ |
S} Он је био епископом у Будиму од 1829 г. у Н. Саду од 1833.</p> <pb n="272" /> <p>„На кратко, |
од. 1840 поставе мене за намѣстника.{S} Г. протосинђел је морао као професор богословије у Карл |
кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. архимандрита Партенија част, кад му дођете, то ће би |
лоњен, и за администратора манастирског г. протосинђел Андреј Шагуна постављен.{S} Он ограничи |
, да им со жеља изпуни.{S} А на предлог г. архиђакона одреди се да се сањкају од 8—9 сати у веч |
арновић ју је дао на закључак сабора од г. 1870 с приличним трошком репарирати, јер за цѣло пре |
подпуно право реко.{S} Његово се име од г. 1848 овамо проносило по свѣту као име једног од најв |
/p> <p>Он је био епископ у Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од г. 1833.</p> <p>Но да се повр |
ечу, као заступник на србском сабору од г. <pb n="270" /> 1861. и као члан угарске канцеларије, |
Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од г. 1833.</p> <p>Но да се повратимо к приповѣсти.</p> <p |
е знала, шта <pb n="208" /> управо каже г. архимандрит, па видећи да јој се друга цери, развуче |
ним гласом: „Није.{S} Шта више, мени је г. администратор био заповѣдио, да је из моје ћелије пу |
по налогу консисторијалном.{S} Уведе ме г. архимандрит... изасланик, и преда ми управу манастир |
пошта донесе ту ужасну заповѣст, да се г. архиђакон тај час из митрополитског двора у свој ман |
и“ рекне овај, „то јест, ако ми допусти г. архимандрит да могу из манастира отићи.“</p> <p>„На |
рим.</p> <p>„Допустите ми нѣколико рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас донели писмо од м |
рит. „Ево шта пише: „Високопречестњејши г. архимандрите!{S} Ви сте нас тако човѣчно примили, и |
све гори.</p> <p>— — „Опет дадох преко г. Епископа Крагујевића, молбу, да ме одреше од тог зва |
ања манастирска . .{S} 9200 фор.</l> <l>г) 5% интереси од народних капитала износећи . . . . . |
ужтво изненађено.</p> <pb n="166" /> <p>Г. архиђакон дође обучен у цивилне хаљине, стане на сал |
анчице, макар да је на пољу јовањски снѣг покривао све.</p> <p>Архимандрит се бијаше привико о. |
зове добар дан, повиче на њега:</p> <p>„Г. полицај-комесару!{S} Господин главнокомандујући нало |
челника Карловачког и рекне му:</p> <p>„Г. капетане!{S} Ако на столу Њ. Екселенције господина м |
д на подне завара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезарији.</p> <p>Извади из |
на, та кола, и она два чувара одпрате, га нѣкуда.{S} У манастиру незнадоше куда, али су други |
Теофан узалуд чекао, да <pb n="360" /> га к патријарху натраг позову.{S} Послѣ је чекао подуже |
и никога, да га тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на срдцу разтѣрује, да му угасле о |
пар опази ђак архимандрита.</p> <p>Мал’ га неудари капља. „Господин“, пришапне писмоноши, и ста |
p> <p>„Шта вели господин?“</p> <p>„Мал’ га није капља ударила, кад сам му <pb n="41" /> реко да |
чно продужиш наш шљивик, да буде, каква га нигдѣ нема; а одредићу ти један комад земље у Петков |
је ово слушао.{S} То је манастир, каква га је он у идеи виђао!{S} Млада глава, која га је у ман |
атељским начином старој госпођи.{S} Ова га пољуби у руку.{S} Он ју благослови: „<foreign xml:la |
е туга била мало поублажила.</p> <p>Ова га је туга принуђавала да већма тражи самоћу него иначе |
ѣњем свѣта и људи, неимајући никога, да га тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на срдц |
рѣжу своју око тога ужаснога човѣка, да га испије као паук муву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти кажем, |
ксцеленцији, и да изиштем благослов, да га смѣмо осветити и на св. кивот стављати.{S} У четврта |
арнице прѣд конзисторију биле дошле, да га информирају.{S} Ове су брже изишле напоље из његове |
ли: али онда ми њему недамо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпава, |
Овај пошље одмах људе на све стране, да га ухвате и натраг доведу: али се ови врате <pb n="44" |
вности изкуси, хоће да му дух клоне, да га воља остави, да му снага малакше.{S} И онда је тек н |
прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да га није познавао.</p> <p>Патријарх је био своје воље до |
н човѣк; а на протођакону видило се, да га нѣке живље мисле забављају.</p> <p>Напослѣдку прогов |
b n="169" /> <p>Најпослѣ пошље ђаче, да га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне к настоја |
му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне читати.</p> <p>Болестник отвори писмо, прочи |
му да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га неудавите!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он дође |
Ј...чки“, примѣти Варнава, „и моли, да га пустите пред себе.“</p> <p>„Казао си ми јутрос“ одго |
ита у овога ћелију, пак онда замоли, да га за вечерас остави на миру, а сутра ујутру ће му све |
те дар из таса у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме неиђаше.</p> <p>„Дванајест.“ Одговор |
атељ небијаше разумѣо, него мислећи, да га протођакон што пита, окрене се њему и рекне: „Заповѣ |
у својој ревности и непримѣчавајући, да га патријарх на фини начин персифлира, „имале би се зав |
ан комад земље у филијалу Петковици, да га виновом лозом засади, и пружи му сва срѣдства, која |
ане само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђаци приступе к столиц |
се шиље један калуђер с тим налогом, да га даде добро чувати и да се постара на сваки начин да |
црне земљице молећи покорним гласом, да га пријави код Њ. Екселенције.</p> <pb n="57" /> <p>Ова |
мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да га владика неможе сад примити, јер има конзисторију, не |
и је свѣдок, ни на крај памети имао, да га против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загр |
о добро разноси; па сам зато тражио, да га тим путем сачувам.{S} Истина, да су се послѣ ти ноже |
.{S} О. Теофан бѣше се тако пожурио, да га нико није мого стићи.</p> <p>Кад дође у Карловце, чу |
рији несмѣдоше узети на себе ризико, да га у села на исповѣст пошљу.</p> <p>Ово је ишло све сво |
мандрите, да намѣстник добије писмо, да га недирају, док ви неизиђете.“</p> <p>О. Теофан метани |
ке на прси.</p> <p>Било је очевидно, да га је патријарх примио пријатељски, па је и он чекао ст |
жан, ухвати се дакле прстима за нос, да га те влаге опрости, али му прсти на брзо покажу, да та |
доиста, ђак му приступи, и рекне му, да га зове господин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣстни |
ју, назове му добро јутро и јави му, да га архимандрит к себи позива.</p> <pb n="164" /> <p>„Ка |
министратор манастира к протођакону, да га зове на зајутрак.</p> <p>Том приликом метне на стол |
горњу мантију, па хајд по прњавору, да га виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А калуђери... |
ако утискују у памет слику тога веза да га по могућности код куће репродукују.{S} Чешћи углед о |
и са земље те јапаша овога за рамена да га одбаци од врата.{S} Овај притегне руком кључаницу бо |
, да му своју живу жељу приобшти, па да га моли, да му даде за то путовање дозволу и благослов. |
иди куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека пред врати, да му неулази у собу.</p> <p>И до |
а пред њима Печеновића.</p> <p>Мора да га бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је тр |
ѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и пође да га пољуби у руку па да изиђе напоље.</p> <p>Патријарх о |
е хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у |
први мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и нехотице са нѣколико корачаја унат |
</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе да га нема!“</p> <p>Бурно, грохотно смѣјање прасне у дружт |
ти.“</p> <p>На настојатељу видило се да га нѣшто гуши.{S} Онај фатални зној удари му опет на об |
, и приступи о.{S} Теофану као да ће да га смрви.</p> <p>„Судија велике господе нису овако мали |
не, метне руке на срдце, као да хоће да га на свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или да га стегне |
обењак, с којим се дружити неможе, и да га се ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече и |
да га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне к настојатељу.</p> </div> <div type="chapter" |
ак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у своим духовним и тѣлесним невољам |
ти своју високу позорност на попу, и да га запита шта ће.</p> <p>Пред тим катаном или собаром к |
свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или да га стегне, да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у висин |
пратиоцима, а управитељ није хтѣо ни да га види.{S} Зазвони и манастирски ђак дође.</p> <p>„Иди |
т калуђер у нашем манастиру дотѣрати да га свѣт светитељем признаје и уважава... да буде правим |
већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта насликамо.</p> <p>Он је био од већих |
огађаја, кад стану злочинца изводити да га обѣсе.{S} Он јави то министру правде.{S} Учини се у |
ите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већма |
први, истина више за себе, али ипак да га је супутник чуо: „То је доиста знаменито!“</p> <p>Ар |
трѣсе се.</p> <p>„Чудо!{S} Дошла сам да га видим.{S} Од куда наједаред она ватра.{S} Одкуд она |
ѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом одтѣр |
его у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „кранцом“ |
чи, безобразниче“, и погледи га, као да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као водом за |
— клоне калуђеру глава на прси, као да га сва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја го |
лаву болника, учинило се сваком, као да га надсѣњавају крила самога анђела покровитеља.</p> <p> |
о нѣмим учинити.{S} Он је ћутао, као да га водом залише.</p> <p>Архимандрит је чекао подуже на |
ао да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба обузима; као да му се срдце у санту лед |
пред себе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да га сад, гледим,“ проговори архимандрит. „Срѣдњи узраст, |
рофесором на нашој гимназији.{S} Као да га гледим.{S} Онај сиви самуркалпак зими, па оно модро |
/p> <p>„Генерал оћути; али се видило да га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к |
боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благословен |
око поклони, пак приступи патријарху да га пољуби у руку.</p> <p>Но овај како је држао карте у |
му дуго заспати; али око поноћи савлада га сан, и он проспава мирно до зоре.{S} Кад се дигне из |
џепа савијен један омут хартије и преда га патријарху.</p> <p>Овај га прими и развије.</p> <p>Н |
и по вољи, и кад то теби остављам, онда га добија онај, кои је мени најмилији и кои је тога нај |
оиста онако мисли како је говорио, онда га опрости страже, и само наложи, да изван ограде манас |
ѣ стане људе нападати као манит, и онда га пошљу овамо.{S} Ми смо много имали невоље док га нис |
</p> <p>„Ала је то дивота!“</p> <p>Онда га држаше напрема свѣтлости, немогоше се доста надивити |
га задобити о.{S} Теофана.</p> <p>„Онда га ваља утврдити у његовој занешености за калуђеровањем |
е он у идеи виђао!{S} Млада глава, која га је у манастир довела, помислила је бар кадкад на Дос |
{S} Тако и остајемо!“</p> <p>Идеа, која га је довела у калуђерство сијне сад чиста као и прије |
ја жена, него је с ње сијала душа, која га је из све своје снаге чисто љубила, и на највеће жрт |
ег олтара; вѣрни пријатељ обитељи, која га у своје крило прими; примѣр народу, који у манастиру |
; да има у мени највѣрнију сестру, која га љуби као брата рођенога; и да ће се у мом спомену бл |
самоћу него иначе; а та самоћа позивала га ја већ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и |
како било противно; а осим тога пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двору патријарховом.</p> |
он њега оним ватраљем одалачити, па ма га послѣ на колѣни за опроштење молио.{S} Зграби дакле |
ер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ готова:</p> <quote> <l>„Мајка Мару хоп хоп хоп,< |
ила гласа и себи и нашем народу.{S} Она га је у своју кућу у Пешти смѣстила, па га је надгледал |
а.{S} Отац јој је довео ђувегију, и она га је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно в |
га је у своју кућу у Пешти смѣстила, па га је надгледала, и као рођена сестра нѣговала; она му |
<pb n="257" /> архимандрита Гедеона, па га постави на десну страну.{S} Затим оде к оном учитељу |
дрит хоће прѣко те причице да пређе, па га замоли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге вољ |
, да смо могли толики капитал имати, па га немамо само зато, што не одговорише они <pb n="124" |
не ступи у ћелију му сам настојатељ, па га позове, да дође пред комесију.</p> <p>Одмах помисли |
а већ од дужег времена радим на том, па га свуда уза се носим.{S} Чини су из мога непосрѣднога |
н ни за кости.“ Калуђери се насмеју, па га онда <pb n="127" /> стану разговарати.{S} Млад човѣк |
рит се бијаше привико о.{S} Теофану, па га је у дуга зимна вечера често призивао к себи.</p> <p |
сѣда, а послѣ опет редом код других, па га сви примамо једнако.{S} Е па онда мора и он нас <pb |
ну.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“, запита га патријарх негледећи га.</p> <p>„Хрђав знак!“ рекне о |
љда имаш и друго какво презиме?“ запита га архимандрит. „Кажи нам и то.“</p> <p>„Управо наша ва |
/p> <p>„ А мораш ли ићи Тодоре?“ запита га она -жалостиво.</p> <p>„Да стои до мене“, одговори о |
ати се с одговором.</p> <p>„Но?“ запита га о.{S} Теофан.</p> <p>Јосиф се смѣшио.</p> <p>„Шта ве |
ћи се грохотом.</p> <p>„Шта то?“ запита га архимандрит.</p> <p>„Да је настојатељ за свѣдоке дов |
Што си тако отромбољио тај нос?“ запита га мало поћутавши.</p> <p>„Жао ми је!“ одговори о.{S} Т |
ског.</p> <p>„Шта хоћеш Јосифе““ запита га на то.</p> <p>„Донео сам вам мало јела.{S} Отворите, |
м још с врата.</p> <p>„Зашто не“ запита га овај намргођено с погледом пуним отрова.</p> <p>„Ова |
p>Архимандрит га весело дочека и запита га из далека: „Погоди о.{S} Теофане, одкуд писмо?“</p> |
аред дигне очи на архимандрита и запита га смѣрно: „А јесте ли, Високопречестњејши господине, п |
лики пријатељ био, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се закалуђери?</p> <p>„Митропо |
подворила и прочастила да неби знао шта га је снашло.{S} Господин Јоца казивао ми је да је радо |
љубезан господин,“ проговори стара, кад га изпрати и натраг се врати. „То је прави господин.{S} |
скувала у двору, знам да ће грцати, кад га стану кусати, срам их било.“</p> <p>„Баш за то ниси |
тако му се друг од истине поплаши, кад га крвљу обливена види.</p> <p>Он разширене руке нагло |
е, па што га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему сторицеју...{S} |
авао је Варнаву, и зато се обрадује кад га види, на та мало слободније <pb n="58" /> дишући зап |
добро, <pb n="242" /> па је паметан кад га даје.{S} Нека се он само држи свога система.{S} Одоз |
рѣчи свога противника.</p> <p>Зато кад га архимандрит запита, шта има примѣтити на правдање о. |
једном“..</p> <p>Овако говорише, и сад га један повуче мало за мантију, сад други.</p> <p>О. Т |
примали, и добро дочекивали.{S} Али сад га лоша срѣћа послужи.{S} Било је мало доцније у вече. |
стави правди законити течај.</p> <p>Сад га је ваљало сутра дан обѣсити.</p> <p>Но сваки час оче |
сподарем.</p> <pb n="328" /> <p>Пријаве га патријарху и овај га пусти преда се.</p> <p>Патријар |
е радости.</p> <p>„Дођи Тодоре!“ позове га к себи, и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани избр |
упустио са пријатељима „уније.“ Позове га себи и прими га врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду н |
она то писмено о.{S} Теофану, и позове га да чита.</p> <p>Овај почне читати, заћути мало, пређ |
е приобшти епископу Станковићу и позове га да му каже, шта он мисли у том.</p> <p>„Лако се даје |
Затим оде к оном учитељу пѣнија, одведе га к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита |
два шумара на таљигама довели и одведе га у ту удаљенију ћелију на којој су једини прозор јаки |
ћа.{S} Кад прођу многе године произведе га епископ за архимандрита, и даде му Ковиљ, манастир с |
јатељ у собу и види ове припреме, прође га језа, и срдце му стане чудновато куцати.</p> <p>Архи |
е дивно Ваше чинодѣјствовање!{S} Неможе га се човѣк довољно науживати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, |
ице каменом.{S} Прочитавши писмо савије га Ленка и метне га пред себе на стол.</p> <p>Стара гос |
човѣк наједе се пресна купуса и залије га хладном водом... али шта је мислио, шта ли је говори |
познавао га је са стране добре.{S} Није га дакле сматрао као страног.</p> <p>Зато га и дочека у |
рекомѣрна уљудност напрѣма млађима није га јако мучила.</p> <p>Али је био за својим стварима ус |
разумѣ, које с њим једнако осѣћа, које га из чиста срдца љуби, из некористољубива увѣрења цѣни |
да има бар једно људско створење, које га разумѣ, које с њим једнако осѣћа, које га из чиста с |
једио се што се толико вино троши, које га је толико муке стало, учинио се болестним, и уздисао |
.. хвале га!{S} Иди министрима... хвале га!{S} Иди у Беч, у Темишвар, у Загреб... и сами слѣпци |
наш домаћин.</p> <p>„Иди цару... хвале га!{S} Иди министрима... хвале га!{S} Иди у Беч, у Теми |
мишвар, у Загреб... и сами слѣпци хвале га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, о наш |
</p> <p>Пак онда сѣдне код њега и стане га тѣшити, храбрити и за смрт приправљати.</p> <p>Ова н |
лач, клекне преде о. намѣстника и стане га заклињати и преклињати, да је неда срамотити, да она |
Он погледа смирено на епископа и стане га тѣшити: утѣшите се, Ваше Високопреосвјашченство!{S} |
о окуражила.{S} Разпечати писмо и стане га у себи читати.</p> <p>Њено лице непромѣни се ни црти |
урио низ лице.{S} Извади мараму и стане га брисати.</p> <p>На то почне адвокат, као да се са св |
ље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к администратору.</p> <p>Мислећи да ће какву заповѣс |
и зато стане писмо превртати и с једне га стране загледати и с друге.</p> <p>„Ви ћете већ знат |
ожић.{S} Дигне дакле тај ножић и задене га у чизму по обичају свакдањем.</p> <p>Тек да пође нап |
убиш из вида, пред ким стојиш!“ опомене га патријарх строгим гласом и погледом.</p> <p>„Признај |
фан објави ово свом калуђеру, и опомене га пријатељски, да се чува, јер има примѣра, гдѣ се так |
lang="la">varicella</foreign>!“ задирне га један старији сусѣд при трапези.</p> <p>„Добро кад н |
рочитавши писмо савије га Ленка и метне га пред себе на стол.</p> <p>Стара госпођа гледала је т |
> <p>„Како се овај укаже на врати, оспе га славна полиција најгрубљим картачима.</p> <p>„Је с’ |
, како је архимандрит из собе отишо, те га је читала и читала, и то тако с цѣлом душом, да нити |
ј узор и правило, у игумнову ћелију, те га предаду судбини.</p> <p>Остали прњаворски гости, кои |
дину администратору митрополије, да сте га, неумѣстно судили, и без разлога осудили, те да сте |
удили, и без разлога осудили, те да сте га послѣ самовластно и насилно у његовој ћелији заковал |
а кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији заковали, и стражу му пред врата ст |
орска комесија дошла, и надао се, да ће га тај дан преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће на ње |
о.{S} Теофана, предпостављајући, да ће га тим питањем смести!</p> <p>Овај стане одговарати без |
јаше дала архимандриту Партенију, да ће га на скоро посѣтити.</p> <p>Прођу шест недѣља.{S} Дође |
да ће љутост патријарха прећи, па да ће га к себи натраг позвати, зато је ишо врло лагано прѣко |
ио Печеновића, код куће: рекну му да ће га за цѣло послѣ ручка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кранц“ |
били, нека ју носи на прсима.{S} Она ће га сачувати од многе напасти, на које човѣк у животу на |
ng="de">Donnerwetter </foreign>“, па ће га скупо стати.</p> <p>„Но пекар помисли, ако је Страти |
иде за својом узвишеном цѣли:{S} Бог ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то сваки д |
повиче јаче: „Натраг, господине, сад ће га снаћи.“</p> <p>И доиста се примѣтило на болестнику, |
надам се, да ће му поћи за руком, те ће га народ за кратко врѣме тражити и одликовати.{S} Његов |
>О. Теофан нерече му имена.{S} А нерече га, ни патријарх.</p> <p>Толико сваки види, да је то не |
умрѣти!“</p> <p>Ова бура у души бијаше га јако уморила; сад осѣти тек, да је малаксао.{S} Спус |
фле и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га је пута опоменуо мајордомо митрополитски на то и поз |
је дуго састављао.{S} Најпослѣ подпише га и поспе пѣском, пак онда се накашље, дајући знак тим |
идаковића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и прочастила да н |
свѣтлост осијава!...{S} У друго доба би га светцем прогласили!“</p> <p>„И ја тако велим“, рекне |
срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и прочастила да неби знао шта га је снашло |
и и овај човѣк лако пошо путем, који би га међу обичне људе турио!</p> <p>О. Теофан отишо је у |
ав лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би га без сумње не само рѣчма одбио, него и батином из кућ |
администратор био веселији него што би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми други, |
ове, залети му се администратор, зграби га за прси, па повиче: „Што га мољакате; <pb n="33" /> |
це.</p> <p>Куварица узме новце и пољуби га у руку, па се окрене к вратма да пође на поље.</p> < |
ризом румена зора просијнула.{S} Остави га, дакле, да се у том новом чуству снађе, и продужи св |
ја, одведе га к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се започне п |
овиче: „Молчи, безобразниче“, и погледи га, као да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути к |
/p> <p>„Имаш кога овдѣ походити, походи га до подне.{S} Послѣ ручка ћемо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја |
тане, прими поздрав долазећега и понуди га у другу собу, али заједно поведе собом и стару госпо |
ита му за тим опростну молитву и заложи га мрвом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици н |
му се ругаше свим лѣпим намѣрама, који га осуђиваше и с презрѣњем на њега погледаше, који му и |
све приправан оде са настојатељем, који га пред комесију изведе.</p> <p>Ту су стојала обојица.< |
о потање описивати њено стање.{S} Сваки га себи може лако представити.{S} Више јој се пута, пре |
умара на врата од Теофанове ћелије, али га више ничим није узнемиривао.</p> <pb n="81" /> <p>Пр |
ним погледом.{S} Нѣшто је протепао, али га није било разумѣти.</p> <p>Старији ђак гледао је са |
неогласи.{S} Писмо је било кратко, али га је дуго састављао.{S} Најпослѣ подпише га и поспе пѣ |
за шалу; ту има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да вид |
тратимировића.</p> <p>Једно вече замоли га о.{S} Теофан, да му што више о том славном митрополи |
сузе:{S} Лака му била земљица: а Србљи га неће никада заборавити.“</p> <p>„И неће“, придода Ле |
, да се из манастира неизтопи.{S} Прими га дакле и учини нуждне наредбе.{S} Предајем ти га под |
атељима „уније.“ Позове га себи и прими га врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду на само, онда му |
даду на пароброд.{S} Један лѣчник прими га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућу.....</p> <p |
> <p>Но куварица бијаше појака.{S} Тури га снажно од себе и одтрчи у своју собу.</p> <p>Отац Ам |
p>Но онај га зграби за рамена, и одтури га на страну, пак сам пришпичи око кључаници.</p> <p>„Д |
} Господин зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те изшибати, да |
/title>...{S} Бога ти тетице, колико си га пута до сад прочитала?“</p> <p>„Опет ти мене заједаш |
трос“ одговори владика. „Кад дође, а ти га уведи.“</p> <p>За тим устану од стола.{S} Варнава цѣ |
е узкратити допуст.“</p> <p>„Па нека ти га даду они!“ примѣти патријарх поругљиво дајући руком |
и учини нуждне наредбе.{S} Предајем ти га под теретом строге одговорности.“</p> <p>Намѣстник п |
у мѣру.{S} Онда отвори врата, и изпрати га са највећим пријатељством до степена.</p> <p>„Никад |
<p>На то пружи калуђеру руку, и изпрати га напоље.</p> <p>Кад о.{S} Теофан изиђе од адвоката од |
ти, што је немогућно, него управо убити га!...{S} А што се тиче имања манастирског, то није нар |
рно, осветићемо тај принос, и поставити га на кивот светитељев.{S} Огласићемо то свуда по нашој |
никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да одложи нарав човѣчију, а то је не само искати, ш |
и.{S} У четвртак ћемо служити и метнути га пред образ пречисте Богородице матере.{S} У петак ће |
ви овдѣ“, запита га патријарх негледећи га.</p> <p>„Хрђав знак!“ рекне о.{S} Теофан сам себи.</ |
е један прњаворац о.{S} Теофану, молећи га, да забрани о.{S} Митрофану, да му у кућу недолази ј |
и стане пред о.{S} Теофана изазивајући га и држањем и гледањем.</p> <p>Овај се мало прокашље, |
о урадио?“ запита архимандрит упућујући га на што управо има да одговори.</p> <p>Настојатељ нем |
је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„Е па кад је казао, све је тако. |
истина“ примѣти архимандрит, погледавши га проницавајућим погледом.</p> <p>„То је истина.{S} Мо |
328" /> <p>Пријаве га патријарху и овај га пусти преда се.</p> <p>Патријарх је познавао о.{S} Т |
тије и преда га патријарху.</p> <p>Овај га прими и развије.</p> <p>Наслов прочита на глас: „Мем |
тања патријарх, и насмѣши се. — „Гледај га само, како стои.... марки Поза у мантији.“ На ову пр |
ноге имађаше онај турски ножић, и онај га мало убоде.{S} И нехотице дакле понесе му се рука та |
ћелији у цѣлини схватио.</p> <p>Но онај га зграби за рамена, и одтури га на страну, пак сам при |
S} Извади писмо из листнице и пружи јој га.</p> <p>У Ленки се сви живци потрѣсу.{S} Тражила је |
“,... аја, и тим путем неиђаше.{S} Зној га свега облије, и он стане марамом брисати лице и трти |
ане коса на глави у вис скакати, и зној га пробијати, кад чује те страшне рѣчи.</p> <p>Адвокат |
очи сва криминална процедура.... и зној га пробије.</p> <p>„Хо, јесам ја награисао!“ повиче у с |
али као светца.</p> <p>„Умре, и у нашој га цркви сахране.</p> <p>„Сад већ од више година чујемо |
, и узвишеност мисли о.{S} Теофана ипак га потрѣсе.{S} Он се нађе са свим пораженим на пољу, на |
207" /> пропадне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му доћ |
овамо.{S} Ми смо много имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми |
њих, док се састане са адвокатом и док га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p> |
име.{S} Једаред дваред десило се да сам га нашла код Каулиције, а ја сам се дружила са његовом |
еднако при злочестом пециву, премда сам га већ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецив |
„Баш добро“, одговори епископ. „Ја сам га и звао, да се с њим мало разговорим о тој саблазни у |
S} Та и ја кад сам била мала читала сам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p> |
моје младости, мога срдца.{S} Нашла сам га у раси — у манастиру.{S} Ја сам слободна... ја сам б |
дакле брат и сестра.</p> <p>„Колико сам га пређе љубила, толико га сад неоцѣниво уваживам.</p> |
са његовом Катицом... а иначе само сам га на улици видила, кад пролази поред наше куће, па ми |
.{S} У нар. фонд несмѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дати тр |
p> <p>„Богме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био професором на нашој гимна |
само иоле примѣтим, да што снује, волим га угушити него да ја страдам!</p> <p>Од тог доба улази |
ачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га пробуди.</p> <p>Манастирски ђак уђе у ћелију, назове |
дари се сгледе, шта је то сада, и један га запита: „Море Гавро, шта је то с тобом?{S} Ових дана |
ца.“ Њему су нудили епископство, али он га не прими.</p> <p>„Из тога доба познато је више имена |
амѣстничких мемоара познато, и познавао га је са стране добре.{S} Није га дакле сматрао као стр |
мајордомо митрополитски на то и позивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њег |
н, тако му је недаде да ју цѣлива, него га њом мало гурне од себе, па онда избаци карту, коју ј |
у недамо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣпо изтрезни, па о |
м калуђером Исидор Коларовић.{S} Служио га је као свѣћа.{S} Кад прођу многе године произведе га |
провео.</p> <p>Јучерањи догађај узбунио га је јако.</p> <p>Он је имао око 50 година.{S} Али је |
р, у ком живим!“</p> <p>„Но, но!“ тѣшио га је правозналац „није то баш толико, та непродају та |
ајважније, крили су своје расипање, ако га је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког в |
ашим пријатељима?{S} Ево, дам руку, ако га сви нехвале као најврстнијег настојатеља.</p> <p>„Па |
огорски <pb n="192" /> манастир.{S} Ако га сад невидим, нећу га никада ни видити, па ћу у жељи |
као изврстан.</p> <p>„Цар Франц I. јако га је бегенисао.</p> <p>„Имао је довољно и политичке ку |
тратора?“</p> <p>„Та уважавамо га! како га неби уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба, а радо |
жене у стајаћицама и новом одѣлу, како га Срѣм по своим покраинама показује.{S} Много млађег с |
нема господина међу вама?“</p> <p>„Како га неби било.{S} Та он управо све нас и држи у друштву. |
<p>„Колико сам га пређе љубила, толико га сад неоцѣниво уваживам.</p> <p>„Он је био мој анђео |
м заједно од њега уклањала.</p> <p>Нико га није братски поздравио, кад је у дружину дошо; сваки |
реко?“ одговори му на то патријарх мрко га погледајући.</p> <p>„ Чуо сам,“ рекне о.{S} Теофан и |
мало окуражио, а кад чу за дукате, мало га капља неудари.</p> <p>Дукати и он!{S} Намѣстник кои |
прочита мој опис жалости и невоље: мало га неудари капља.{S} Рекне ми патријарх: „Послаћу ти 25 |
аклоност са њихове стране к њему, стало га је по свој прилици митре, а нарочито један случај из |
а администратора?“</p> <p>„Та уважавамо га! како га неби уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба |
n="303" /> кои хоће да бѣжи.{S} Морамо га чувати, и добро пазити, да се из манастира неизтопи. |
p>„Ми смо теби већ суд изрекли, па ћемо га и извршити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одгов |
ни, у друштву, то исто учинити, па ћемо га онда видити, како клима на коли, како губи шешире, к |
мољакате; <pb n="33" /> сложно, па ћемо га у брашнару силом одвући, кад неће добровољно тамо да |
добравајући пресуду.</p> <p>„Дакле ћемо га судити“</p> <p>„Хоћемо!“</p> <p>„Али хоћете л’ се ви |
к бацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га мало ниже јасно разпознати.</p> <p>Сутра дан су мана |
смо имали мало разговора и свршили смо га.{S} Она нема више никаква посла овдѣ.{S} А и вече се |
це главу к говорнику окренуо, и озбиљно га слушао.{S} А кад овај сврши, онда опет као нехотице |
о да у њој млин на два кола меље.{S} То га све примора да остави Митрофана, и упути се чесми, д |
цар Франц I. постао царем.{S} Већ зато га је овај цар особито високо држао.</p> <p>„А к тому б |
дакле сматрао као страног.</p> <p>Зато га и дочека у собној одѣћи, коју незнам управ зашто зов |
ад добијемо какву младу лѣпу гошћу, ето га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будна, он јој п |
витељу, да познаје то лице.{S} Нарочито га је нос опомињао на старога једнога знанца.</p> <p>„И |
ди крпицу са оно мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на подне завара, а већ у вече |
воју рѣши.</p> <p>О. Теофан чуо је, што га очекива ако одговор настојатељев изпадне противан ње |
еофана, јер им је то дојавило ђаче, што га је Ленка за Теофана и његову ћелију била питала.</p> |
едам да буде архимандрит тога ради, што га је епископ Платон произвео.{S} Нека скине крет, и не |
мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, што га је зајео, и сви се стану на ново грохотом смѣјати.</ |
рском човѣку забрањене, које чином, што га је сам по својој вољи на себе узео, које тим, што је |
ини, јер нити је његово ни наше, па што га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнади |
а око врата колир истога реда, као што га свештеници ношаху.</p> <p>„Ходио је у своје послѣдње |
ски и руске Троицке лавре.</p> <p>Нѣшто га је особито привлачило манастирима Рилским и Витешким |
тор, зграби га за прси, па повиче: „Што га мољакате; <pb n="33" /> сложно, па ћемо га у брашнар |
и кад буду на само, онда му каже, зашто га је звао.{S} Овај стане шепртљити.{S} А митрополит зг |
21" /> <p>Од овога се није плашила, јер га је познавала, да је човѣк доброга срдца, а није ни у |
} Свој турски ножић опази на столу, јер га је куварица јуче тамо била оставила, имајући више по |
од њега надалеко.</p> <p>Администратор га пусти; удали се нѣколико корачаја од њега, па му се |
жна срѣдства за храну набавити, и данас га је купац одвезо.“</p> <p>Гост се пљесне рукама, погл |
ујутру ће му све казати.{S} Архимандрит га одпусти и он оде у своју собицу.</p> </div> <div typ |
акет.</p> <pb n="280" /> <p>Архимандрит га весело дочека и запита га из далека: „Погоди о.{S} Т |
право чисто увѣрење.</p> <p>Архимандрит га је слушао с пуним задовољством.</p> <p>Протођакон је |
га за канон у пѣнију.{S} Стратимировић га је звао: мој авва! а пѣснословци дали су му наслов: |
ја не могу сазвати нар. сабора; не могу га сазвати, јер несмѣм.“</p> <p>Док је патријарх ово го |
али су други људи видили.</p> <p>Одвезу га у Н. Сад, и, тамо предаду на пароброд.{S} Један лѣчн |
најпрѣ покров за св. кивот.{S} Развију га....{S} Немогоше се уздржати да неповичу у један мах: |
ај оде и пошље тај час по пекара, да му га доведу.</p> <p>„Како се овај укаже на врати, оспе га |
е болестник дошао, о тим налогом, да му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне читати. |
сподује, а ко је за аргатовање, нека му га.{S} То је, мислим право!{S} Тако су радили стари; а |
отођакону, нађе једно место и покаже му га.</p> <pb n="106" /> <p>„Видите шта се на сабору од г |
.</p> <p>Они други пођу за њим, и стану га нудити да иде у брашнару. „Та идите о.{S} Теофане... |
вац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фрушкогорским славујем.{S} За пѣвницом у црк |
ру.{S} На овом се одликовао тако, да су га магнати својим „оратором“ звали.{S} Говор његов држа |
ндрита.</p> <p>Сасвим је наравно, да су га нарочито госпе хвалиле.</p> <p>Он пак познат је био |
Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпраћали ученици гимназије и богословије, главни гр |
а сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су га пратила, док су се кола са торња видила; а други сви |
м свакога признања.{S} Онај дан, кад су га изабрали за митрополита, завѣшта, да ће на свој трош |
{S} Говор његов држан на сабору, кад су га изабрали, славили су сви као изврстан.</p> <p>„Цар Ф |
тир је улио Мушицком оне пѣсме, које су га у звѣзде дигнуле.</p> <pb n="173" /> <p>„Ковиљ је и |
и у очима, и господско држање чиниле су га врло пријатном појавом.</p> <p>У гласу му је лежала |
о смѣрнијег калуђера од њега.{S} Сви су га поштовали као светца.</p> <p>„Умре, и у нашој га црк |
је на сва времена у памети оних који су га видили.</p> <p>Осим њега читали су молитве и други к |
навали су игумана Ананију, уважавали су га тако, да су му сваку молбу изпунити приправни били.< |
к у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣнију.{S} Стратимировић га је звао: мој |
и братством врло добро познат, радо су га примали, и добро дочекивали.{S} Али сад га лоша срѣћ |
и даље.</p> <p>Калуђер настави, како су га смѣста затворили и стражу поставили.</p> <p> <foreig |
приповѣдим, из које ћеш видити, како су га и срѣдњи органи владини уважавали.</p> <p>„Послѣ озб |
био је душа сваком друштву.{S} За то су га сви радо имали.{S} У женском друштву ћутао је и слуш |
т послужити.{S} И то је тај бал, што су га описали као да је сам антикрист ту био.“</p> <p>„Али |
} Он помисли, да је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло примили, и добије јошт више куражи.{S} |
свѣдока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру држали.</p> <p>„Ето нека каже Муцало,“ п |
ци однели у ћелију.“</p> <p>„А зашто су га однели?{S} Зашто није сам отишо? “</p> <p>„Е, господ |
о се по читавом равном Срѣму.{S} Већ су га почели са побожним увѣрењем к болестницима у прњавор |
бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преживиле.</p> <p>Епископ Рајачић буде на ск |
Варнава напише нуждно изаслање, а ја ћу га одмах подписати.“</p> <p>„Како изволѣвате,“ одговори |
ост калуђер у манастир Грабовац, пак ћу га онда ја наградити.“</p> <p>И тако се сиромах Коларов |
> манастир.{S} Ако га сад невидим, нећу га никада ни видити, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, |
кора.{S} У какво сам друштво упао, нећу га се опростити без рана у срцу и у души.{S} Међу тим б |
шта ћу му чинити.{S} Осим тога упутићу га, да научи лѣпо служити.{S} Ја сам из оне школе, која |
да га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом одтѣрали.</p> <pb n="294" /> <p>— „При кон |
лошћен главу к прсима.</p> <p>Патријарх га погледи, оде к прозору, али се брзо натраг врати, и |
е да што пре опаше појас игумански, баш га је заслужио.“</p> <p>„Добро, добро Митре... сад си д |
ији, па вели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, ј |
n="307" /> красан велики перивој.{S} Нѣга безпримѣрна.{S} Подуго је врѣме прошло, одкад бијаше |
о је друга ствар...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже не само устм |
е присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже не само устма, него и руком...{S} Дајте и мен |
обвезао, да те човѣчанске слабости избѣгава.{S} Као поштен човѣк мора дакле или обѣт свој држа |
мора с једне стране сваку саблазан избѣгавати, па и у самој својој ћелији, а с друге несмѣ ман |
авуко.“</p> <p>„Е, господару,“ одговори Гавра и пљуцне извадивши лулу из уста. „Ових дана били |
астирског подрума издашно.</p> <p>Отац“ Гаврил дигне чашу и почне говорити. <pb n="9" /> Сви го |
азрителнијег старѣшину.</p> <p>Господин Гаврил М. мало пређе у одсутсву настојатеља манастира Ј |
ских био родом из Бачке, а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па сад мислимо, да нам није нужде обш |
но јутро огласе манастирска звона о.{S} Гаврила бившег манастирског администратора, а уједно ра |
/p> <p>Сад тек схвате господари моменат Гаврине перипетије.</p> <p>У даљини сјају се Фрушкогорс |
та је то сада, и један га запита: „Море Гавро, шта је то с тобом?{S} Ових дана био си сасвим др |
љубав... друга невѣста била би за мене гадна издаја... злочинство!</p> <p>„Само тако је могло |
ли манастири као крушке, и свуда си био газда.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да с |
рода, кои би се у тој школи напрѣднијем газдовању учио, а силе своје нашем господарењу приносио |
те, да имамо јавних листова, кои недаду газити човѣка као дрва, па ма да је то и прост само кал |
еразумѣше те, непојмише те, сломише те, газише те...{S} Није л’ то доста?{S} Прошлост ти утону |
А нису изостали ни гајдаши са накићеним гајдама, ни играчи чисто обучени са намазаном косом и р |
ивљим бојама.</p> <p>А нису изостали ни гајдаши са накићеним гајдама, ни играчи чисто обучени с |
сио је обично од црне свиле са свиленим гајтанима врло просто декорирану.{S} Појас отворено црв |
</p> <p>„Дође митрополит у својој пуној гали.{S} Четири коња, позлаћена кола, кочијаш, ловац, х |
ем самога краља.{S} Отац је био у пуној гали ту са орденом златнога руна о врату.</p> <p>„Исто |
о заливени; кад су се с њим сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан.</p> <p>Наравно је било |
, па се онда окрене и на валцовање и на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако тако пођемо, онда |
де за будућност државе, лаким улацима и галопенима својих старѣшина, репатицама на небу званичн |
ом превучени.{S} Кочијаш је обуко своју галу са трокутним шеширом по начину царског кочијаша у |
иоска налазио се кревет са чистим бѣлим гардинама.</p> <p>„За патриарха,“ рекне домаћин, кад го |
видити св. Флоријана, што долази да му гаси ватру у глави, него куварицу.“</p> <p>„Дај плећке, |
/> неодговори, него оде пре тога дана у Гастајн.{S} Он је састанак тога сабора најразличнијим м |
оју ћелију, и сматраћу се ариштанцем; бѣгати нећу, тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати неби |
и вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стража ће добити строгу за |
рби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те је промисо ставио.{S} Ето ново |
ећу, тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни долазио.{S} Стражу можете стави |
х апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена рука... <pb n="72" /> и може бити да ће јошт д |
еом.{S} На прсима је имао звѣзду ордена гвоздене круне, а код врата малу декорацију на златном |
е и клепало са дрвеним маљицама.{S} А и гвоздени будилник висио је ту на своим узицама.</p> <p> |
у ћелију на којој су једини прозор јаки гвоздени штапови ограђивали.{S} Нареди ђацима да му се |
та је, полети к огњишту, зграби замашан гвоздени ватраљ и удари на Митрофана.</p> <p>Овај није |
лина.{S} Ради што ко хоће.{S} Трѣба вас гвозденом руком стегнути.{S} Но доћи ће и то!“</p> <pb |
анастирску управу држао је митрополит у гвозденом процѣпу.{S} Коим тим начином... ил урадили ил |
хтѣо на то ни помислити.</p> <p>Овакову гвоздену вољу показао је патријарх и у другим пословима |
казнити; ред и дисциплина ваља да имају гвоздену руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако те чују братиј |
о га и извршити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одговори администратор. „Ти си пустио кувар |
ијатељски, да се чува, јер има примѣра, гдѣ се таково похађање трагично свршило.</p> <p>Шта је |
аступник самога нашега земље господара, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ. величанства покаж |
прѣже, нађе тамо сва три архимандрита, гдѣ ходају.</p> <p>„На здравље одпочивање!“ предусрѣтне |
су се јошт могли мицати, потраже мѣста, гдѣ да склоне главе, те једни се пруже на под, а други |
тно информирала.{S} Одлази: биће мѣста, гдѣ ћемо се састати.“</p> <p>Настојатељ се стане обзира |
ољено, ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога протосинђелом толико година.</p> <p |
и више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као змија к мени приближује.{S} Свему је томе он |
манастирску цркву у храм небеске славе, гдѣ анђели поју свемогућем прѣстолу химну хвале и славе |
дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако што догађа; <pb n="212" /> а сад држим, да |
едаше, „кад дође овамо.“</p> <p>У соби, гдѣ су се гости примали, било је много фотографских сли |
ази се калуђер кад <pb n="139" /> види, гдѣ му она жена у собу улази, жива и цвѣтућа, за коју ј |
ева глава баш у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два локомотива сусрѣсти имала.</p> <p>Може |
ратија: ви сте <pb n="118" /> признали, гдѣ сте погрѣшили, ви сте показали, да тежите за оним у |
их, већих послова, и толико, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} То је дужност настојатеља, да воде |
имљиву сцену прѣд <pb n="155" /> собом, гдѣ стои о.{S} Теофан са младом лѣпом госпом у тѣсном у |
а послѣ опет у самом манастиру Рилском, гдѣ је и свој велики бугарски рѣчник довршио.</p> <p>Тр |
олит оде 1825 године на дијету у Пожун, гдѣ дубоко у зиму остане.</p> <p>Зима је била лѣпа; сао |
ам отишао куда у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у качари, и |
стојатеља човѣка, па да се станим тамо, гдѣ такова нађем.</p> <p>Овај бо прави сучовѣка нижим о |
астир превезли.{S} Оду у шуму на мѣсто, гдѣ се убијство догодило, и опишу све потанко, како им |
е наравно да му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рукопис находи, јер тому има врло |
} Махне бѣлом својом марамом на страну, гдѣ су јој стојала кола.{S} Ова се лако невидише, јер б |
тву.“</p> <p>Узму свѣћу и оду у комору, гдѣ су разна јестива држана.{S} Ту наиђу на обарену пле |
ме бургију и пробуши дно, <pb n="62" /> гдѣ је ово било најтање.{S} Шљивовица шикне прамом, и о |
у манастира.{S} Будите ви без бриге!{S} Гдѣ станују толики свети отци, несмѣ ту такав дух ни пр |
er" xml:id="SRP18730_C25"> <head>25.{S} Гдѣ је сад о.{S} Теофан?</head> <p>Увѣрен сам да ће мно |
Помисли само на проповѣдање у цркви.{S} Гдѣ је така прилика на другом мѣсту, доћи до имена једн |
а усталац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сладак опет као рѣдко ко.</ |
сирото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало масло, ту није могло бити без њега. |
својој невиности одговори му на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало. „Т |
лина,“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„А гдѣ су вам настојатељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли |
ло!“ одговори нећака озбиљно.</p> <p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од к |
завршимо, али зачусмо једнога читатеља гдѣ пита:</p> <p>„А како се звао онај доктор адвокат, к |
шу више, то траже друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са кућним слугама у јавној гостионици к |
тирска нема ниједног проштца, и што има гдѣгдѣ то огорѣли.</p> <p>У подруму мало јаче од 300 ак |
де бригу о манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није |
м је у Митровицу допутовала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолази |
н!“ које се разлегаше, као да је заиста гдѣ на близу топ пуко.</p> <p>„Нема ту ништа“ повиче ку |
у колико бијаше доста, и ево моје цркве гдѣ се сија ново измолована као украшена невѣста.</p> < |
рѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спорије тај сасвим прегриза.</p> <p>Но при свем том |
ије, крили су своје расипање, ако га је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена |
p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, на којој би се огледала велич |
сподар.. он с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и развесели: али он |
е тамо.</p> <p>Ленка погледи и нехотице гдѣ је друго друштво, али они сѣли подалеко па се одмар |
p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти! |
јој на корѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спорије тај сасвим прегриза.</p> <p>Но при |
д и мимогред извести.“</p> <p>„Јест, ал гдѣ су ми на то новци?{S} Оне главнице, коима мислим он |
тира до манастира па да одадирем штаком гдѣ ког стигнем!{S} Имам ја других, већих послова, и то |
Никанору нѣка мѣста приобштио, као оно гдѣ се каже, да се манастирски ред има у миру и тишини |
артиљерија с успѣхом оперира.</p> <p>По гдѣкоја зрака у очима пратиоца дирне госпођу неугодно.< |
p>„Колико је дакле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А има калуђерств |
пратиоца дирне госпођу неугодно.</p> <p>Гдѣкоје му рѣчи садржаваше два смисла, од којих ју једа |
ска нема ниједног проштца, и што има гдѣгдѣ то огорѣли.</p> <p>У подруму мало јаче од 300 акова |
рига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, поп Аћи |
тихим гласом запита свога послужника: „Гдѣ сам ја?{S} Та овдѣ је лѣпо!“</p> <p>Ово су били прв |
чује, шта ће други најпрѣ рећи.</p> <p>„Гдѣ су јој свѣдоци?“ примѣти Амфилохије, мало обѣстно.< |
e>Смемо ли, Пијеридо, у Карловце, дрзко где поју: „Отступи ти пијто просте“.</quote> <p>А ово ј |
ју свѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај ви |
богословском, долазио је у свити и арх. Гедеон.{S} Он је у те часове једино и изкључиво за митр |
n="258" /> отворену, коју је имао арх. Гедеон.{S} Гедеона је љубио и тога ради, што је овај вр |
вић, савршеније издање тога у малом.{S} Гедеон је био епископом у Н. Саду од 1807—1831.</p> <p> |
деона у раме, и проговори му: „Сад ти!“ Гедеон одпои своју строфу несравњивом бравуром и славуј |
p> <p>„И у обште, казују; да је епископ Гедеон био други Стратимировић, савршеније издање тога |
ста генерала довео.</p> <p>„Архимандрит Гедеон био је одличан појац.</p> <p>„У исто врѣме преда |
овај сврши, онда куцне митрополит арх. Гедеона у раме, и проговори му: „Сад ти!“ Гедеон одпои |
отворену, коју је имао арх. Гедеон.{S} Гедеона је љубио и тога ради, што је овај врло лѣпо слу |
жијој служби споменули смо већ епископа Гедеона.{S} Овога не достиже у томе нико до данданас.</ |
ам к налоњи <pb n="257" /> архимандрита Гедеона, па га постави на десну страну.{S} Затим оде к |
чаран.</p> <p>„Споменућемо јошт једну о Гедеону.{S} Видим да ти тако што најрадије слушаш!“</p> |
ској гори, која је много виша него Мара-Гедик, највиши балкански врх.</p> <p>У Рилу је пустињев |
. комесаром буде именован бан хрватски, генерал Шокчевић.</p> <p>Овај већ одреди дан, кад ће у |
а то градоначелнику, а овај недочека да генерал дође у Карловце него таки послѣ два три дана, к |
ачило да ће доћи у пензију.</p> <p>„Кад генерал оде, похита градоначелник у магистрат, даде доз |
59" /> <p>Посрѣдује и сам шеф војводине генерал гроф Коронини, кои је код цара особито био уваж |
ли на његову несрѣћу главно-командујући генерал примѣти при обѣду код митрополита, да је пециво |
андрит. „Једаред му дође ако се неварам генерал Де Прерадовић у госте.{S} Трапеза је била сјајн |
Стратимировићева био је у Петроварадину генерал-командирендер славонске краине барон Сигентал.< |
м бравуром и славујским гласом.</p> <p>„Генерал буде очаран.</p> <p>„Споменућемо јошт једну о Г |
смо ми и бољег пецива видили!“</p> <p>„Генерал оћути; али се видило да га то неугодно дира.</p |
ли.{S} На то је и он дошо и свога госта генерала довео.</p> <p>„Архимандрит Гедеон био је одлич |
е могу владати владике, тамо трѣба дати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и право: калуђ |
мо и сами желити, да нам дођу на управу генерали и обрштари.{S} Да виш како би се онда све у св |
и рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу генерали и обрштари на управу, доћиће зацѣло капут, и о |
де у Петроварадин <pb n="267" /> и јави генералу, да је учињено по заповѣсти. —</p> <p>„Ако пиш |
ора Лазића,.. директора нормалних школа Гершића,...{S} Гершићевог сина архимандрита Лаврентија, |
иректора нормалних школа Гершића,...{S} Гершићевог сина архимандрита Лаврентија, пак... охо! ма |
рополисао.{S} Па ипак се под њим појави гибање новога живота у свештенству и калуђерству.{S} Он |
велики догађаји у Европи баце наше мало гибање у запећак.</p> <p>Митрополит Стратимировић имао |
, али као наши људи онога времена, врло гиздав са свога имућства.{S} Он је имао јединицу кћер Л |
уди изишло је из овог завода.</p> <p>„А гимназија Карловачка била, је за Стратимировића једна о |
богословију тамошњу.</p> <p>„Колико је гимназија јошт и за живота <pb n="263" /> Стратимировић |
анствена зграда, у којој ће се смѣстити гимназија и семинарија богословска и сви универзитетски |
Од универзитета нема ни нацрта.</p> <p>Гимназија је остала за њим у горем стању него што је би |
аних филозофа, кои бијаху свршили поред гимназије и филозофију.{S} Али они најпростији били су |
и црквеног живота.{S} Одтуда устројење гимназије, богословије, конвикта, благодѣјанија, и др.< |
Пожун, — свагда су га изпраћали ученици гимназије и богословије, главни грађани, придворни калу |
ци.{S} Видиш, од куће, у којој директор гимназије станује, па до краја оне улице прѣко пута од |
данас.{S} Он је био професором на нашој гимназији.{S} Као да га гледим.{S} Онај сиви самуркалпа |
о ћу ти споменути игумна Дионисија, ... гимназијског професора Лазића,.. директора нормалних шк |
Саву 1872) оставио около 15000 фор. на гимназију Карловачку.</p> <p>„Немој да недођеш,“ викне |
завео је Стратимировић уз богословију и гимназију „конвикт“ и „благодѣјаније“!{S} У оном се дав |
арода помагало је то, што је он устроио гимназију у Карловци и богословију тамошњу.</p> <p>„Кол |
горѣ, и стане говорити:</p> <p>„Сврших гимназију... тим ми се отвори пут на све стране живота. |
мислила, него њен отац.{S} Њој се млади гимназиста јако допадаше, и што се овај више уздржаво и |
да кидамо своје плотове.{S} У ћелијама гинемо зими неимајући приправљеног огрѣва.</p> <p>Све с |
своје ћелије, те је она неваљалица побѣгла из манастира, и морали смо је послѣ са онолико хуке |
и јави господину, да је птица у клот улѣгла.</p> <p>Противници њени направили су јошт тре тога |
авио.{S} Крв из носа цурила је једнако; глава му је од Митрофановог загрљаја јошт једнако бучил |
лѣ, преплете прсте и стане их кршити, а глава му клоне дубоко на прси.</p> <p>„О моја златна бу |
>На несрѣћу нађе се донета Амфилохијева глава баш у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два ло |
, каква га је он у идеи виђао!{S} Млада глава, која га је у манастир довела, помислила је бар к |
oreign>?..{S} Па ја администратор... ја глава...{S} С главе риба смрди... <foreign xml:lang="la |
а је једаред гроф Коронини као земаљска глава србске војводине дошо у Нови Сад.{S} Начелник дад |
ац просјаком учињен?{S} Није ли Прибина Глава гола као гола пушка?{S} Није ли Крушедол дугом об |
. . . . . . . .{S} 480 „</l> <l>Привина глава. . . . . . . .{S} 420 „</l> <l>Беочин . . . . . . |
ћи у њој струју живота као она медузина глава.</p> <p>„На здравље!“ проговори сад онај од млађи |
послова, и толико, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} То је дужност настојатеља, да воде бригу о ма |
вот подпуно.</p> <p>Осѣтио је, да му је глава чиста, срдце мирно.</p> <p>И архимандрит није ту |
у полу пак нечујући.</p> <p>„Заболи ме глава.{S} Мораћу лећи.{S} Лаку ноћ тетка!“</p> <p>За ти |
оде у Јовановоску порту, да му се мало глава разхлади, и да се у тишини размисли, шта да ради. |
да се мало узправи у кревету.</p> <p>Но глава јој клоне натраг.</p> <p>Она је била.... мртва.</ |
лави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава боли.</p> <p>Њу је дочекала тетка, материна сестр |
ни као што се Бог моли — клоне калуђеру глава на прси, као да га сва снага живота изневѣри, так |
гато златом извезен са више серафимских глава из сребра и злата навезених.{S} Ројте су биле зла |
настирске ћелије.</p> <pb n="180" /> <p>Глава јој бијаше попустила, крв се мало умирила.</p> <p |
ју ћелију, и забрави се изнутра.</p> <p>Глава му је била сва забуњена.{S} Познавао је пакостна |
мѣјали, кад су ме оставили мѣрећи ме од главе до пете погледом, у ком се огледаше највеће злура |
ѣстниковати: игуманство је за паметније главе.{S} Игуман ваља да је господин, да се о господом |
ли мицати, потраже мѣста, гдѣ да склоне главе, те једни се пруже на под, а други одсрћу у шталу |
свију страна пружиле би змије отровнице главе управљене твом срдцу и савѣсти: нити има онога на |
, што сте ми их приобштили, неиду ми из главе, па сам и сада баш о њима мислио.“</p> <p>„Тамо и |
он рекне, ја ћу примити, па ма ми се и главе тицало.{S} Само јошт молим, да би ме заклонили од |
ему је томе он крив.{S} Тај ће ме човѣк главе доћи.{S} Свему је он крив.“</p> <pb n="29" /> <p> |
„снисходителним“ осмѣхом и лаким омахом главе примаше друге чланове друштва, кои му један за др |
на дуга брада покривала му је дољни дѣо главе.{S} Широке црне састављене обрве, даваше му црним |
уњама и громовима пређе без слѣди прѣко главе пѣсника „Шишатовачке харфе.“</p> <p>„Незнам је ли |
Па ја администратор... ја глава...{S} С главе риба смрди... <foreign xml:lang="la">а capite pis |
руку о руку ударио... ћелепуш час пол с главе свинуо, час пол на главу метнуо.</p> <p>„Ми ћемо |
к — да је човѣк то се познало по строју главе, мршавим рукама и великој просѣдој забарушеној бр |
!“ повиче стара тетка, којој је коса на глави растла, док је архимандрит приповѣдао.</p> <p>„Не |
јство...“</p> <p>Калуђеру стане коса на глави у вис скакати, и зној га пробијати, кад чује те с |
чуварном владици кожа јежила и коса на глави од ужаса дизала.</p> <p>Он је више пута од чуда у |
пу није мѣста том дивном вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На то се промешкољи и окрене зиду.{S} Та |
сокородија, сјајним заслугама увѣнчаној глави и породици му; — онда свѣтлом господину другом ко |
фотографија остане овај призор у њеној глави, прѣд њеним очима, убијајући у њој струју живота |
ја зрака одговорише свѣтлости у њезиној глави и струји у њезином срдцу.</p> <p>Нов се живот род |
духом оболѣо.</p> <p>„То да се њему као глави православне цркве у царевини до знања доноси у ту |
усти, а ти недолазиш.{S} Шта ми није по глави пролазило, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и д |
морских таласева у срдце запљусне... у глави јој начне мозак врѣти... несвѣстица је ухвати... |
о, опростите; нисам знао, да ви имате у глави мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, што га је заје |
/p> <p>Већ јој се путем разроје мисли у глави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава боли.</p |
е узмутила и главу и срдце, сване јој у глави, усели јој се мир у срдце.</p> <p>Отвори прозор.{ |
лоријана, што долази да му гаси ватру у глави, него куварицу.“</p> <p>„Дај плећке, дај!“ — „Дај |
кроз зубе, и стане својим ножем рибати главицу купуса и онако пресну јести.</p> <p>„Нема!“ одг |
ађе сложен купус на хрпи.{S} Узме једну главицу и однесе је у собу.{S} Веселе нарави будући уда |
p> <p>Свака црта призора, у ком су биле главне особе он и Ленка, прелазила му је по више пута и |
се и потврђује, како да се семинарија и главне школе по дијецезама установе, „да се нико у мана |
раћали ученици гимназије и богословије, главни грађани, придворни калуђери и звона по свим цркв |
редстојници порезких уреда, и сви други главнији државни органи познавали су игумана Ананију, у |
је било са господином администратором, главним парничаром о.</p> <p>Теофана?</p> <p>Е, овај го |
нити.{S} Ту одређујем ја теби приход од главнице од 25.000 ф., која је код барона Сине депозити |
„Јест, ал гдѣ су ми на то новци?{S} Оне главнице, коима мислим оне монументалне заводе извести, |
ти је воља издају, <pb n="320" /> а са главницом по твом тестаменту поступи.{S} Ограничила сам |
аничила сам те, да неможеш за живота са главницом разполагати, јер знам твоју узвишену душу, па |
<p>Митрополит Стратимировић оставио је главницу за грађење митрополитске резиденције: но резид |
{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ је главницу примио и одобрио је, да ти се 6% камате сваке |
b n="123" /> то би камате од тих новаца главно умножавале, па би кроз 50 година скоро јошт једа |
p>„Добро ће бити, да ти пре свега кажем главно становиште, на ком је Стратимировић стојао.</p> |
е краине барон Сигентал.</p> <p>„Сви су главно-командујући, кои у Петроварадину служише, долази |
ко ништа.</p> <p>„Али на његову несрѣћу главно-командујући генерал примѣти при обѣду код митроп |
p> <p>„Г. полицај-комесару!{S} Господин главнокомандујући наложио ми је данас, да тај пекар нес |
т, кад би само стојао за нама какав наш главнокомандујући.“</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ма што противно учинио, па ето му тешке главобоље.</p> <p>Па тако је и ова комесија прошла као |
у се шаке отца Митрофана састати имале, главом међу њих доспѣо.</p> <p>Шаке Митрофанове приближ |
pb n="35" /> скрсти руке на прси, стане главом трѣсти, и трѣсућим се гласом проговори: „Оно пак |
ара је међу тим фруштук коштала и стане главом горе доле махати.</p> <p>„А, фајн.{S} Евала!{S} |
а лактом једнога од оне двојице, пљусне главом натраг, те мал неразбије нос отцу еклисијарху, к |
ког времена доћи...“</p> <p>Ленка махне главом да неће.</p> <p>„Како неби дошли!...{S} Та он је |
ога дрѣмежа, погледа на улазеће, омахне главом на десно, и одговори невољно: „Какво вас добар в |
и рекне: „даље!“</p> <p>Калуђер омахне главом, и приповѣди све до краја. „Е шта сад велите на |
столом, које на поду; а неки се удесише главом на руке а рукама на стол, те хркаху у славу бала |
pericidii</foreign> ... ту стане махати главом и скупи уста...</p> <p>„Шта је за Бога господине |
pli causa</foreign>...“ Ту стане махати главом, погледи у калуђера и рекне му озбиљним гласом: |
<p>„Тако је! одговоре ови сви климајући главом.</p> <p>„Па и ти отче духовниче!“ проговори намѣ |
S} Али онај стари господин — показујући главом на архимандрита Партенија — каже, да сте тврдо о |
едну, па за тим и другу руку.{S} Машући главом, проговори мирнијим гласом: „Но нисам добро реко |
> <p>„Крив!“ одговоре за њим ови машући главом и одобравајући пресуду.</p> <p>„Дакле ћемо га су |
ри корака у натраг и стане са спуштеним главом.</p> <pb n="65" /> <p>Епископ је дознао тужбу ад |
капији од дворишта, па се ишло с голом главом прѣко авлије, на коју је случајно мого поглед ви |
ала је млада и лѣпа женска са спуштеном главом недижући ока с пода.</p> <p>„Шта је то?“ запита |
о сада као штатуа од камена с узвишеном главом, скрштеним рукама, гледећи на противнике погледо |
рна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале од топлоте коју му |
p> <p>О. Теофан стојао је са уздигнутом главом и поноситим погледом, што његов обичај небијаше. |
ђера, жмирне очима, и покаже подмитљиво главом на о.{S} Теофана и Ленку.</p> <p>„Играју се цица |
lte</foreign>! “ Па макне величанствено главом к свима, коих се здравица тицала.</p> <p>Многима |
писаћем столу, наслони лакат на стол, а главу на руку, и суза му се заблиста у оку.</p> <p>Тако |
иживале, ни што је било врло ризично за главу, која би се међу њима нашла у оном моменту, кад и |
омах о. намѣстник хода по соби, разбија главу и мисли, шта да ради, али никакве паметне мисли.{ |
помислио, да му доиста шпанске чизме на главу натичу; тако му се учини, да му се лубања разпаде |
епуш час пол с главе свинуо, час пол на главу метнуо.</p> <p>„Ми ћемо пропасти... пропашћемо, о |
и гостољубивом домаћину; метне шешир на главу; огрне мантил, узме сунцобран и пође.</p> <pb n=" |
ир, протре чело, и мећући опет шешир на главу проговори: „Од адвоката нема ништа!{S} То је пут |
моја тетица метне бѣлу набрану капу на главу, наочари на носић, па сѣдне и чита <title>Љубомир |
лога народа, и да метне златну митру на главу, коју је заслужио ко ико!“</p> <p>И опет принесе |
сону, јер држимо, да ће вам скоро митра главу украсити.</p> <p>„За мога брата прилажемо медалиј |
Издржи!{S} И онда је издржао; и онда је главу подигнуо, и очи су му се к плавом небу узнеле; од |
>То рекне, па се баци у позитуру, дигне главу охоло, па стане једном руком један брк увијати а |
етилиште побожности!</p> <p>Ленка дигне главу и пусти му руку; погледи му у лице, и позна по св |
врцнуло, сад опет шушнуло.</p> <p>Дигне главу, напне уши: ничега нема!</p> <p>Тако је подуже тр |
имандрит, а о.{S} Теофан уздахне, погне главу и упрѣ очи пред себе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да |
p> <p>Ленка неугодно тим дирнута окрене главу на другу страну.</p> <p>Госпођа Пуљиница насмѣје |
е непрекидајући.</p> <p>Куварица окрене главу к њему, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А о |
патријарх.</p> <p>Мајор стане и окрене главу к патријарху. „Заповѣдајте Ваша Светости.“</p> <p |
ну већу позорност; он је као и нехотице главу к говорнику окренуо, и озбиљно га слушао.{S} А ка |
крај смѣси, која јој бијаше узмутила и главу и срдце, сване јој у глави, усели јој се мир у ср |
С тешком муком заустави крв, и разхлади главу, <pb n="20" /> па онда пође да легне, да се мало |
да изречем.“</p> <p>О. Теофан приклони главу, и смирено проговори: „Огрѣшио сам свети владико, |
немогаше с мѣста макнути.{S} Он наслони главу на наслон од велике столице, у којој је сѣдио, па |
, да заустави крв из носа, и да накваси главу, која му горијаше као да је у њој жива жеравица.{ |
је цар Лазар с коња спао, како му Турци главу сѣку, како Вук Бранковић са 12.000 љутих оклопник |
</p> <p>На овај смѣх дигне о.{S} Теофан главу, коју бијаше на госпођино раме спустио; пак видећ |
“ рекне о.{S} Теофан и спусти ожалошћен главу к прсима.</p> <p>Патријарх га погледи, оде к проз |
{S} А кад је своим епитрахиљем закрилио главу болника, учинило се сваком, као да га надсѣњавају |
а око његовог врата, и дигне јој лагано главу са своих груди, на коима ова почиваше.</p> <p>Ова |
је то пљуска била, која је Амфилохијеву главу усрѣћила, кад су се Митрофанове шаке с њом сукоби |
ликован, тако што учинио?{S} Ни за живу главу.{S} То је клевета, пуста клевета.</p> <p>Призовит |
Али стара није могла заспати ни за живу главу.</p> <p>Сад је нѣшто пукнуло; сад нѣшто кврцнуло, |
та.{S} Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док год небудем изван ових зидова!“ одговори кув |
ead>20. Вѣчити намѣстник.</head> <p>Ову главу наше приповѣсти преписали смо из једног дебелог р |
нако како обично људи себи представљају главу једне цркве.</p> <p>Он се играо карата са једним |
.“</p> <p>О. Теофан пригрли ту анђелску главу на своје пуне јада груди. „Та нема ти пара!“ пови |
нсисторијалном будем у манастир Прибину Главу за намѣстника и управитеља постављен.</p> <p>— -- |
сели сви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу бриге и послова, које му је ваљало свршити, није |
ти.{S} Ја незнам да сам икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље |
е, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да глад утолим.“</p> <p>„Нема!“ одговоре они сасвим просто |
што бијаше том приликом за се понео, да глад уталожи.</p> <p>„Ево!“ повиче куварица, кад нож у |
о хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на подне завара, а већ у вече чекала, га је добра |
је Ленка била за кафу, или кафа за њену глад... фруштук је био врло угодан.</p> <p>„Сад хајде д |
о ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сладак опет као рѣдко ко.</p> <p>Промуклим гла |
та отац Митрофан овога друга: „Је с’ ти гладан?“</p> <p>Отац Амфилохије одговори: „Да ви’ш јеса |
S} Било је мало доцније у вече. „Ја сам гладан као курјак,“ повиче он кад пође у гостинску собу |
и, нити је дотѣривао до тога да умре од глади као наш просвѣтитељ Доситије у манастиру Хопову, |
у ваља дати јести, јер ако овај умре од глади, како ће онда одговарати.{S} Даде дакле предња вр |
гуће да ти ниси разумѣо живот мога ока, глас моје душе, таласање мога нѣдра! — О, ја сам много, |
небо.{S} Звекет будилника прије зоре... глас звона у пустињи и потпуној тишини...{S} Сутон онај |
о би сад ће крв пробити, <pb n="273" /> глас топал, мало потмуо, — поглед благост — увѣк у пуно |
ао је особиту снагу те партије лица.{S} Глас је имао јак: и обично је вико, кад је говорио.{S} |
адвокат, као да се са свим измѣнио.{S} Глас му је био пун поуздања, он скочи са столице, узпра |
оље.{S} На више мѣста мало му није суза глас угушила, кад је видио, какав живот у очима народа |
ими и развије.</p> <p>Наслов прочита на глас: „Мемоари вѣчитог намѣстника манастирског.“ Даље п |
ло бити без њега.</p> <p>„На поп Аћимов глас отвара се небо!“ говорио је свѣт;“ и „његова молит |
авде.{S} Учини се у Бечу питање: и дође глас да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртне кашти |
аст.</p> <p>Ова личност прибавила му је глас лѣпог архимандрита.</p> <p>Сасвим је наравно, да с |
<p>„0 једном банатском епископу добије глас да се овај у тесно пријатељство упустио са пријате |
или, да се љубе.</p> <p>Наједаред пукне глас да се Рајкова Ленка, удаје, и она се доиста уда.{S |
ну збиљу воље.</p> <p>У тај пар чује се глас архимандрита Гурија: „Шта се ви једнако рукама љуб |
ког администратора, а уједно разнесе се глас, да се сам отровао.</p> <pb n="315" /> </div> <div |
и какав празник о.{S} Теофан служити, и глас о његовом „чинодѣјствовању“ пронео се по читавом р |
та Стратимировића важио је у Бечу што и глас србског народа; влада се повуче натраг.</p> <p>„Оп |
рита, <pb n="196" /> да би му дала први глас за митрополита, да је трѣбало за то гласовати.</p> |
ерекање и маукање?“ повиче озбиљно нѣки глас и таки за тим уђе у собу повисок одличан калуђер с |
ад ми нож у руци опази... онај сатански глас, коим ми је повикао: сад ти хвала!{S} Онај мефисто |
је, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи глас:{S} Издржи!{S} И онда је издржао; и онда је главу |
селу призивати; већ се почео разносити глас, да молитва о.{S} Теофана више помаже него рецепти |
смѣх од „кранца“ а за тим перорирајући глас адвоката Печеновића.</p> <p>Кад савије на десно ви |
бав ће бити јача — и зазвони јој у души глас жеље и крви...{S} Његове руке, које једнако разшир |
стану сви гости и они, који су приличан глас имали, а и они, кои су само крештали.{S} Та његово |
ђу тим то поуздање и тај сигурности пун глас охрабри калуђера, те је свога правозналца мирније |
тва дѣловаће као лѣк код болесника, као глас више утѣхе код разтужених срдаца.“</p> <p>„Ја Вам |
и „клирик,“ сиромах младић, али је имао глас од славуја а дар за појање изврстан.{S} Био је род |
p>Администратор манастирски већ је имао глас, да је о.{S} Теофан био код администратора митропо |
сам грохотом смѣјати, а како му је био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом дунавском сокаку |
вати живот, пун срѣће и сласти, као што глас пролѣћа изазива живот цвѣта и мириса...“</p> <p>Ка |
остављеним.</p> <p>Пред њим бијаше дошо глас, да је нѣки особењак, с којим се дружити неможе, и |
и чудесно протрѣсају слушатеље; како му глас влада чуствима, мислима и осѣћајима народа као пал |
млад био, могао крхати и ломити.</p> <p>Глас, којим је он изговорио оне рѣчи: „Какве дијурне?“ |
и одговори „добро јутро тетице!“</p> <p>Глас одпоздрава и садржај тога умири стару.</p> <p>Она |
и интересом православне цркве.</p> <p>„Глас митрополита Стратимировића важио је у Бечу што и г |
eign> уз напитницу, и загрме из једнога гласа „Многаја лѣта“, а с њима заједно као пратња засви |
/p> <p>Смртни страх чуо се из теткинога гласа.</p> <p>Но шибице неће да се пале, те неће.{S} Ва |
ц Стратимировићев ради свога изврстнога гласа и појања.{S} Кад је овај запојао, мислио је сваки |
} Ничије.{S} Ни сам патријарх нема тога гласа и славе, што има наш домаћин.</p> <p>„Иди цару... |
е госпођа Јовановићка инжинирка учинила гласа и себи и нашем народу.{S} Она га је у своју кућу |
е није послѣ о том епископу ни најмањег гласа чуло, који би на унију опомињао.</p> <p>„Државнич |
е побожно.</p> <p>„Зато недобисмо од ње гласа“, — настави архимандрит. „Ево шта пише: „Високопр |
друге духовне снаге и велике духове без гласа и имена у свом крилу саранио.</p> <p>„Па дична дѣ |
вој подругљиви смѣх, у кои сви други из гласа пристану.</p> <p>„Какво је то церекање и маукање? |
т.“</p> <p>„Недам!“ повиче патријарх из гласа; „и ако ми тај час из ове моје собе неизиђеш напо |
више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни трага.</p> <p>Можда је умро: „Незнамо!“</p> <p |
на човѣку говори, и лице, и очи, и звук гласа, и држање тѣла... све је показивало, да, би архим |
ојој дужности.</p> <p>„Да ниси послушао гласа дужности убио би себе и овога и онога свѣта.</p> |
од ондашње варошке куће спаја, али чује гласан смѣх од „кранца“ а за тим перорирајући глас адво |
опски удов, нека се ништа ново неуводи) гласила је наредба црквена, па је и строго црквени архи |
</p> <p>„Иди, зови ми отца намѣстника?“ гласила је заповѣст.</p> <p>Намѣстник дође. „О. намѣстн |
загристи у ваше носеве?“</p> <p>„Нема!“ гласио је штереотипни одговор.</p> <p>Гост се трже, и з |
опет: сазовите сабор!“</p> <p>Овако је гласио одговор о.{S} Теофана.</p> <p>„Ти мора да си Буг |
/p> <p>„Уписаћемо је у ктиторке,“ рекне гласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p> <p>На дну кутије леж |
</p> <p>„Та шта је, море!“ повиче скоро гласно други од млађих калуђера, што стојаше прѣд врати |
.“ На ову примѣдбу насмѣје се патријарх гласно. „Што си тако отромбољио тај нос?“ запита га мал |
лас за митрополита, да је трѣбало за то гласовати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
пада...{S} Неће бити чудо да се појаве гласови, да се калуђери ваља к првој својој цѣли да пов |
у трапезарији и ван ње, и једва занѣме гласови многолѣтствија.</p> <p>За овим се дигне дружтво |
били први знаци здравијег чуства, први гласови човѣчјег језика.</p> <p>О. Амфилохије — он је б |
о свѣћа, које се запаљиваше... анђеоски гласови црквених песама... узвишеност побожности... свѣ |
животу наилази.{S} Дошли су чак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у сво |
и ударите у бубањ, па закликћите танко гласовито: <pb n="336" /> „хајде браћо у калуђере, на г |
рхимандрит прегледавши сав овај призор, гласом старѣшине, кои истину тражи.</p> <p>„Грле се!“ п |
ml:lang="cu">Господи воззвах</foreign>“ гласом анђелским.</p> <p>„Кад овај сврши, онда куцне ми |
њему, и изумирућим од пресилног чуства гласом повиче му: „Ево те молим на колѣни, као што се Б |
ав чудесним начином потрѣсо, кад је она гласом ужаса и поуздања рекла:</p> <p>Сѣти се живога Бо |
не милином, и дрхћућим сладкога осѣћања гласом проговори му:</p> <p>„Тошо!{S} Твоја су уста бил |
господине!“ одговори настојатељ уситнив гласом.</p> <p>„Дакле,“ настави архимандрит, „чујте, да |
опази обрадује се.</p> <p>Веселим дакле гласом поздрави је.</p> <p>„Добро јутро, Ленка; добро ј |
особито занимало.</p> <p>Молбеним дакле гласом проговори: „Докончајте своју повѣст, високопрече |
а свога!“</p> <p>„Па сад! па сад“ викне гласом, у ком се видило, да му се срце цепа; „сад да на |
рси, стане главом трѣсти, и трѣсућим се гласом проговори: „Оно пакостно, злобно, ђаволско смѣше |
елила.</p> <p>Ужаснута том мисли повиче гласом, који срдца као оштар нож продираше: „Кажи: хоћу |
је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом великим: господи помилуј.</p> <p>„Дај плећке, Ма |
е огледаше, уздахне дубоко, и проговори гласом, који показиваше, да му се грло грчевито стегнул |
ј је говорио с прекидањем и врло слабим гласом: али је о.{S} Теофан ипак све разумѣо.</p> <p>Ви |
се дајеш грлити“, рекне јој загушљивим гласом „сама си ми у руке дошла!“ Ово рекне па је пољуб |
м стојиш!“ опомене га патријарх строгим гласом и погледом.</p> <p>„Признајем да сам погрѣшио,“ |
у.{S} Машући главом, проговори мирнијим гласом: „Но нисам добро реко:{S} Хвала ти, хвала ти, др |
трофу несравњивом бравуром и славујским гласом.</p> <p>„Генерал буде очаран.</p> <p>„Споменућем |
дак опет као рѣдко ко.</p> <p>Промуклим гласом проговори: „Заповѣдајте горѣ,“ и пође с њима к с |
вог питања.{S} Одговори дакле значајним гласом: „Јесам.“</p> <p>„Видим да јеси,“ рекне патријар |
погледи у калуђера и рекне му озбиљним гласом: „појко, нисте добро радили!“</p> <p>Калуђер се |
вори.</p> <p>О. Теофан одговори смѣрним гласом: „Није.{S} Шта више, мени је г. администратор би |
о.{S} Теофана, слеже рамени, и немирним гласом промуца: „Казаће свѣдоци, отац Митрофан и отац А |
ештеник до црне земљице молећи покорним гласом, да га пријави код Њ. Екселенције.</p> <pb n="57 |
јстор си!“</p> <p>Онај проговори јасним гласом једној госпођици преко астала: „А, Катице, како |
!“ проговори он значајним, али одсѣчним гласом, показујући на Ленку.</p> <p>Сестра! промумлају |
е стране оком изпитивати, па онда тихим гласом запита свога послужника: „Гдѣ сам ја?{S} Та овдѣ |
рит Арсеније почне мирним духом и тихим гласом говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Дошле с |
толице, узправи се охоло, и почне јачим гласом: „Та шта сте о преплашили?{S} Знате <pb n="52" / |
ици, па за мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да га владика неможе сад примити, јер има конзи |
мѣти.</p> <p>Пропала си! викне јој нѣки гласу унутарњости, и она се згрози.</p> <p>Осѣти, као д |
ријарх у рѣч, — „нетрѣба мени нико.“ По гласу му се познавало, да је тим чисто уврѣђен, што о.{ |
имов, поп Тодор био изврстан појац и по гласу и по вѣштини.“</p> <pb n="259" /> <p>„Слушао сам |
и му онај, што бијаше куцнуо.</p> <p>По гласу позна о. намѣстник ђака манастирског.</p> <p>„Шта |
му ове рајском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му се таласао одјек срдачнога сучуства и подпуног |
нију са изразом највеће захвалности и у гласу и у образу.</p> <p>„Само кад сам погодио,“ одгово |
су га врло пријатном појавом.</p> <p>У гласу му је лежала угодна љубкост, у говору сласт.</p> |
.. <pb n="67" /> Хранислав је светац, а гле шта му раде калуђери...{S} Хранислав је крив...{S} |
ају разговора.{S} Ко зна, како наш свѣт гледа на наше фрушкогорске манастире, тај ће разумѣти т |
радам.{S} Окани се тога, несрѣћнице, па гледај да како побѣгнеш, а немој се убијати и мене у не |
} Него ћу ја да се украдем и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи |
и ја морам <pb n="27" /> тамо.{S} А ти гледај па умакни.{S} Ако се сад не спасеш, онда је зло |
и, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће те силом одовуд одвући,“ |
ужег ћутања патријарх, и насмѣши се. — „Гледај га само, како стои.... марки Поза у мантији.“ На |
Гори.{S} Високопречестњејши господине, гледајте да што пре опаше појас игумански, баш га је за |
/p> <p>Он се окрене натраг и одговори: „Гледајте ви ваш риф; а моје перо и мастило је овдѣ“ пок |
пред себе на стол.</p> <p>Стара госпођа гледала је то на архимандрита, то на Ленку, незнајући ш |
дигне се, и сад је са најдубљим чуством гледала на светитеља, кои ту цѣлокупан почива.</p> <p>К |
ју каву повикати, а међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час опет мало задр |
д врати.</p> <p>„Нека! нека!“ прошапуће гледалац и махне руком, да се претрпе, а напне из све с |
и.</p> <p>Сад се задржи један од млађих гледалаца подуже на кључаници.</p> <pb n="154" /> <p>„Ш |
каво.{S} Но то нечини много код обичних гледалаца.</p> <p>И наши гости били су врло очарани.</p |
м што су му очи на ту јединствену слику гледале, пуну живота, сјаја и сласти.</p> <p>Ленка је б |
.{S} Теофана изазивајући га и држањем и гледањем.</p> <p>Овај се мало прокашље, па почне:</p> < |
ији господин, кои је све <pb n="210" /> гледао и слушао са благим саучешћем, али није рѣчи изус |
е пратиоцима, и остане сам у ћелији.{S} Гледао је подуже житеља тога кавеза, пустио је мисли по |
но у жртву своје страсти укоченим очима гледао и умирањем противника наслађавао се.</p> <p>О. Т |
це, како се за гору спушта.{S} Пун туге гледао је честити калуђер на сѣдајуће сунце. „Ти падаш |
или је сам отишао куда у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у к |
ком се свак смиловати мора.{S} Овај је гледао управитеља укоченим погледом.{S} Нѣшто је протеп |
на очи врцале, а он је стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне: <foreign xml:lang="la">Su |
ведра и весела.</p> <p>Брат је у сестри гледао свети аманет овога живота за други виши свѣт.</p |
није било разумѣти.</p> <p>Старији ђак гледао је са ходника у ћелију као да на што пази.{S} Ка |
е за њим пролѣвала.</p> <p>Њен пријатељ гледао је кроз прозор, кад се Ленка на вѣнчање провезла |
а сам манастир!“</p> <p>Чудним погледом гледао је на нож, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣ |
сузама својима ороси.</p> <p>О. Теофан гледао је подуже на ту лѣпу, сваке дражести пуну жену, |
је и на протођакона; овај је намрштено гледао артију пред собом.</p> <p>Архимандрит је очекива |
/p> <p>„Мој предходник у овом манастиру гледао је прѣко свега радо лѣпе младе женске очи, и у т |
рхимандрит Партеније, кои је на прозору гледао: „Ево нам јошт гостију.“</p> <p>Сви пођу к прозо |
мо му је нос навлачио на себе позорност гледаоца.{S} Овај је био необично дугачак, и изилазио ј |
ли узнешености, коју је умѣтност тога у гледаоцима будила, а нарочито код женског свѣта.</p> <p |
љена.{S} Ту сѣдити, око собе ову дивоту гледати, из пѣсничких уста прелѣвање страстне љубави сл |
држим, да се само шалите.{S} У осталом, гледаћемо да незаспимо до пред зору, пак ћемо избечити |
а свим ојачао... па ето погрѣших.{S} Но гледаћу, да никад више несметнем с ума, да је за калуђе |
војом лѣвом руком десну руку пријатеља, гледаше му својим изванредно лѣпим оком у лице, на коме |
ном и архимандритом, ступе на страну, и гледаше све зачуђеним погледом.</p> <p>„Хоћемо ли се ми |
вим опорављеним.{S} Устане са постеље и гледаше к вратма, очекујући шта ће да буде.</p> <p>Врат |
ло повише о њој кажеш.“</p> <p>Калуђери гледаше, шта је то, да архимандрит наједаред тако призн |
пролетила.{S} Рукама броје бројанице, а гледе у руке.</p> <p>Намѣстник помисли одмах: неће добр |
и сто прилика, па је сасвим наравно да гледе, да с њима у добром пријатељству живе.{S} Нѣки пу |
а с узвишеном главом, скрштеним рукама, гледећи на противнике погледом крајњег <pb n="158" /> п |
извуче нѣколико писаних табака, па онда гледећи у њих, начне даље говорити: „Видите само.{S} Ца |
p> <p>Ови се стану клањати до земље, па гледећи из потаје, то на себе узајамно, то на архимандр |
м.{S} Говори!“ рекне патријарх поносито гледећи на калуђера.</p> <p>„Ништа!“ одговори овај тихо |
дал и побѣћи из манастира.{S} А како ме гледи митрополит, само би ми јошт то трѣбало.{S} А може |
онај наш у К. неочешљан, неодељан; нити гледи као свештеник, ни говори као господин.{S} Овај ми |
сваку манастирску крајцару као светињу гледи и у манастирску књигу уноси... и дукати!{S} То је |
бе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да га сад, гледим,“ проговори архимандрит. „Срѣдњи узраст, — црна |
есором на нашој гимназији.{S} Као да га гледим.{S} Онај сиви самуркалпак зими, па оно модро јап |
плаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшто кисело гледите!“</p> <p>Правозналац му само даде руком знак да |
год. 1790. па до данас; али са моралног гледишта могла би ова ствар у рукама калуђерских и мана |
мора строг надзор бити, иначе одосмо у глиб, који дна нема.{S} Јест.{S} А што се тиче чашћења |
а, и дигне обѣма рукама у висину батину глогову, којом се помагао, кад је шуму обилазио, и која |
те уста цркви!“</p> <p>„Је с’ ти, море, глув? — Зар ниси чуо, што сам реко?“ одговори му на то |
г на поду, а онај други стајаше са свим глумачки о раширеним рукама пред врати.</p> <p>Сад се о |
мѣстио.</p> <p>„Штета, што ниси отишо у глумце,“ проговори послѣ подужег ћутања патријарх, и на |
тога, несрѣћнице, па гледај да како побѣгнеш, а немој се убијати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху |
дане бијаше чисто задовољна, да је избѣгнула опасност, која се могла лако у погибељ претворити |
дакле.</p> <p>Обоја кола стојала су упрѣгнута.</p> <p>„Ја ћу вас мало изпратити,“ рекне архиман |
<p>„Да је мало раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако што догађа; < |
има у гостионицу.</p> <p>Ленка даде упрѣгнути освоје коње у кола.</p> <p>Недуго затим дојуре и |
ез душе администратору и јави му, да је гњездо празно.</p> <p>Овај пошље одмах људе на све стра |
га је надгледала, и као рођена сестра нѣговала; она му је очи затворила.{S} Тетице, ја сам с њо |
оће.</p> <p>На крову манастира његова нѣгована је велика густа чуваркућа; — а нико тако неприкр |
ку сам сугубо умножио, као свиње, козе, говеда.{S} Оваца сам оставио 100 комада а нисам затекао |
а и бојазни вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали су се пуном свѣтлости руменога јутра |
га магнати својим „оратором“ звали.{S} Говор његов држан на сабору, кад су га изабрали, славил |
еда протођакону изправу, о којој бијаше говор.</p> <p>„А ви ћете сад на сва моја питања одговор |
ио забрањено доле, за то је ћутио, и уз говор калуђера по коју за себе реко... <foreign xml:lan |
а; ова су била мајсторски написана, али говор је био далеко од умѣтности.{S} Најмилији послови |
том новом чуству снађе, и продужи свој говор овако: „Јест, ја сам много препатила Ми смо ћутал |
збиљности.</p> <p>Кад о.{S} Теофан свој говор заврши, продужио је архимандрит своје ћутање јошт |
.</p> <p>Затим продужи архимандрит свој говор. „ја сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће имен |
истини љутито, напрасито прекинувши му говор.</p> <p>„То некажем... ја сам само реко, да их не |
ѣка.</p> <p>Био је пун досѣтака.</p> <p>Говор му се преливао као најлѣпши „калоспинтехромокрене |
селенције.{S} Више је очекивао од свога говора.{S} Смислио бијаше све лѣпо и красно: како ће ек |
.</p> <p>Патријарх је овај утисак свога говора примѣтио, па за то запита с нѣким видом тријумфа |
ство В. Светости допунити празнине мога говора, и ја могу свршити.{S} Само бих молио, да ми доп |
живота изневѣри, тако је сѣдио до краја говора пријатељице.</p> <p>Чекајући изреку о животу и с |
мѣшећи се.</p> <p>„Е да, нема од тог ни говора“, примѣти тетка достојанствено. „Друга су оно вр |
почетка се невѣрно смѣшио; али у течају говора Теофанова мора да се особита мисо код њега родил |
осумњати, да сте ви људе научили шта да говоре, јест.{S} А кад би људи овамо дошли, морали би с |
питати, да их није ко научио, шта ће да говоре, јест, и морали би се опоменути, да ће се можда |
чи.{S} Ја више неговорим ништа.{S} Нека говоре тужитељи, свѣдоци и закон... ја сам казао све шт |
и онда ћемо говорити по рачуну, на нека говоре цифре.“</p> <p>Калуђер устане да пође: „Е добро, |
ко људи читају молитве, а и немисле шта говоре, да нѣколико људи живе како могу и како ком изпа |
је ту никад ништа ни било.</p> <p>Други говоре, да су учени људи из далеко земље долазили, и св |
трѣсти, кад му кћери народа тако о њему говоре.{S} И ја имам радо покојног Видаковића, и да је |
/> <p>На то устане архимандрит да пође, говорећи:</p> <p>„Послѣ обѣда доћићу дакле ја са госпођ |
вица непослѣдује, и зато приступи ближе говорећи: „Доста је већ здравица, хајдете само на поље! |
Више је пута опетовао, као сам са собом говорећи:</p> <p>„Калуђери... куварица... жена... шибе. |
у ову кућу црнине дошла.“</p> <p>Овако говорећи, приведе о.{S} Теофан своју познаницу ближе к |
етитељке!“ примѣти о. духовник кроз нос говорећи. „Сад им још ви напишите тропар, високопречест |
ноге прѣко лотре, и отрѣсе прах с ногу говорећи: „Ни праха нећу да понесем из ове обитељи, да |
</p> <p>О. Теофан окрене се настојатељу говорећи: „Господине администраторе, немојте тако.{S} Ј |
а у свѣтлости побѣде...</p> <p>„Говори! говори!“ повиче Ленка тим погледом ободрена... „Говори |
о, ма што казао, само хоћу да чујем.{S} Говори!“ рекне патријарх поносито гледећи на калуђера.< |
у опет ућути.</p> <p>„Но! али цркви?{S} Говори!{S} Мени је свеједно, ма што казао, само хоћу да |
А? — Шта велиш ти у твојој мудрости?{S} Говори!“</p> <p>О. Теофан одговори понизно: „Ја немам и |
ким говориш и коме.</p> <p>„А најпослѣ говори што хоћеш и како хоћеш.</p> <p>„Непитам те ни за |
и архимандрит и рекне о.{S} Теофану, да говори даље.</p> <pb n="68" /> <p>О. Теофан почне казив |
у!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, али се мајор поклонио и пође да одлази.</p> <p> |
>Правозналац му само даде руком знак да говори даље.</p> <p>Калуђер настави, како су га смѣста |
овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био између друг |
љење, одобрење, прѣсуду чути, кроз која говори најчистија љубав, највећи пријатељ.{S} Пак онда |
<p>Ленка није ни слушала шта јој тетка говори.{S} Она је на ново узела писмо са стола, како је |
одговори Ленка у полу чујући, што стара говори, у полу пак нечујући.</p> <p>„Заболи ме глава.{S |
да примите ове моје рѣчи као рѣчи, које говори послушни син отцу, и као исповѣст, коју обавља м |
држиш, да ми имаш казати.</p> <p>„Дакле говори: ја слушам.“</p> <p>О. Теофан приповѣди архиманд |
и игра срдце у прсима, кад чујем, да се говори о младим Србљима, кои високе школе са великим ус |
гаше подпуно извѣстити, шта се у ћелији говори.</p> <p>Сад се задржи један од млађих гледалаца |
неодељан; нити гледи као свештеник, ни говори као господин.{S} Овај ми се баш допада: овако ва |
ѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> <p>„А ти говори истину, па се нећеш ухватити у лажи.“</p> <p>„Та |
у: „Ако ја морам све написати, што овај говори, ја нећу бити никад готов с протоколом.“</p> <p> |
што високородни није разумѣо, шта онај говори, него да покаже да је и он језик круновине научи |
истину казати.“</p> <p>„Неоколиши, него говори!“ одврати му патријарх нестрпљиво.</p> <p>„Ви за |
срца.{S} Све му тло клоне.{S} Кад овако говори његов адвокат, да шта ће болан говорити противни |
подпуно дорасто.“</p> <p>„Говори, само говори!“ рекне патријарх смѣшећи се. „Толико те познаје |
ѣки ударе у смѣх, а други погледе ко то говори.{S} То бијаше порезник.</p> <p>„На тебе сам сасв |
пак да покаже да је то свето писмо, што говори, дода: „И доћиће ови, те јошт како радо; они су |
а госпође да путују.“ Све што на човѣку говори, и лице, и очи, и звук гласа, и држање тѣла... с |
у коима није ни чула, шта, јој пратиоц говори.</p> <p>Она остане хладна.{S} На више питања не |
повиче Ленка тим погледом ободрена... „Говори само, рѣчи ће твоје избавити двѣ добре душе од п |
рене свѣдоку, и рекне му мало попрѣче: „Говори што се тиче ствари, и неразтежи ко Наста ташке.“ |
се засија у свѣтлости побѣде...</p> <p>„Говори! говори!“ повиче Ленка тим погледом ободрена... |
е Крста казао.{S} Је л’ Крсто!“</p> <p>„Говори само ти, што се питаш.“</p> <p>„Е па било нас је |
у В. Светости подпуно дорасто.“</p> <p>„Говори, само говори!“ рекне патријарх смѣшећи се. „Толи |
мом уништења.“</p> <p>Док је лѣпа Ленка говорила, налазио се сиромах калуђер у особитом душевно |
на то старој госпоји. „Она ми је о вама говорила и казала ми је да би радо видили кои манастир |
<p>Овдѣ ућути.{S} Одушевљење, којим је говорила, сила и истина осѣћања, која јој се на лицу из |
фану било у души, док је Ленка ове рѣчи говорила, може сваки лако мислити.</p> <p>С једне стран |
сам доиста са госпођом Пуљиницом о том говорила и она ми се обећала да ће с нама поћи.{S} Али |
а, што му је о његовом досадањем животу говорила.{S} Слѣдујући њеним мислима, морао је сам себи |
е мало извѣштили.{S} Сад нису у једаред говорили, него је један чекао, да чује, шта ће други на |
га небескога цвѣта, о ком смо мало више говорили, разпучи своја нѣдра тој свѣтлости и тој топло |
луђери изкупљени, па су нѣшто занимљиво говорили.</p> <p>Кад опазе госпођу са о.{S} Теофаном и |
тву, била су два мњења.</p> <p>Једни су говорили, да је подпуно свѣтски човѣк, а други, да није |
свему.</p> <pb n="255" /> <p>„О њему су говорили, да је строг као Турчин.</p> <p>„0 једном бана |
</foreign> (све своје носим уза се).{S} Говорило се, да му је та калафа била оно, што је садашњ |
амопоуздања.</p> <p>Све, што се до сада говорило, слушао је, као да се њега и нетиче:само су му |
о је врѣме протекло и о њему није се ни говорило, као да је умро.</p> <p>Временом постао је ист |
дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се да никада таквога торжества није било у том |
ли.</p> <p>„Управо неби трѣбало да даље говорим, јер сад долази на ред митрополит, кои јошт жив |
ода на ово архимандрит. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, који |
ан; „ту ће други одређивати.{S} Ја само говорим, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим друг |
ору Суботићу нећемо у овај пар ништа да говоримо; он јошт живи.</p> <p>Али за Доктора Стојакови |
акати.</p> <p>„Но немојте више о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећу ја, неб |
е из овог одговора, да ни сад нећемо да говоримо само по домишљавању и нагађању.</p> <p>У цѣлом |
уту, пошто стоп изван сфере, о којој ми говоримо.</p> <p>„Њему се пребацивало, да је осујетио и |
</p> <p>„Кажем ја, да неће добро бити“, говорио је самом себи кад је из двора епископског изишо |
S} Ја сам био са многима од наших људи, говорио сам и са онима, кои су најжешћи: али на моју ду |
ом.</p> <p>„Говорник је био изредан.{S} Говорио је у цркви и на државном сабору.{S} На овом се |
<p>„На поп Аћимов глас отвара се небо!“ говорио је свѣт;“ и „његова молитва иде право у божије |
p>„Дај плећке, дај!“ — „Дај плећке дај“ говорио је отац Амфилохије непрекидајући.</p> <p>Кувари |
, кад би што реко.{S} А послѣ начелника говорио је он највише.</p> <p>Кад дође до здравице, под |
о на сутра оставити.{S} Данас сам доста говорио.“</p> <p>Тим се разиђу.</p> <p>Кад се сутра на |
како је пало на лице пријатеља, кад је говорио, тако је, реко би, укочено остало.</p> <p>Проте |
с је имао јак: и обично је вико, кад је говорио.{S} Држање тѣла имало је значај изазивања.</p> |
мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се вратимо |
м водом... али шта је мислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вратио, то можете мислити.{S} Та |
клони ухо к устма умирућега.{S} Овај је говорио с прекидањем и врло слабим гласом: али је о.{S} |
кроман, и да доиста онако мисли како је говорио, онда га опрости страже, и само наложи, да изва |
висину о.{S} Теофана.</p> <p>Предику је говорио дворски протосинђел.{S} И на њега је ова чуднов |
слава чудновато утицала.{S} Никад није говорио лѣпше; никад му <pb n="288" /> слово није било |
>Адвокат није на то пазио, него је даље говорио... „Из тога видите, да то није шала ни ствар ма |
жни начелник заплетао је мало језиком и говорио брзо; а врло је радо говорио, и скоро није дао |
дите, да је онако уведено како је сваки говорио и како је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто з |
сам себи.</p> <p>Патријарх је њему увѣк говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни зн |
ишо тамо и амо по соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том времену пружио је чешће руку, да узме |
је слушао помњиво, док је о.{S} Теофан говорио.{S} Кадкад су му се само црте лица преобразиле; |
другој братији, што му је о.{S} Теофан говорио, и ови су у пуној сигурности очекивали конзисто |
м погледом гледао је на нож, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но |
ер несмѣм.“</p> <p>Док је патријарх ово говорио, стојао је пред њим о.{S} Теофан сасвим забезек |
.{S} Теофаном.</p> <p>Патријарх је дуго говорио о свом горостасном плану; кадгод је почео о том |
језиком и говорио брзо; а врло је радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи доћи.</p> <p>Др |
ој идеји уживао!{S} Барем је о том радо говорио.</p> <p>Он је умро у тој илузији!{S} Је л’ та б |
ве пуцати!“</p> <p>Док је адвокат овако говорио, окуражавао се мало по мало калуђер од свога ст |
страторе, немојте тако.{S} Ја нисам оно говорио, да вас или кога другога побудим, да ме зажалит |
и прелазиле на онога, кои је управо што говорио.</p> <p>Ове архимандритове рѣчи као да му одкоп |
бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је тражени одвѣтник:</p> <p>„Тако је то, тако.{ |
кажите, да вас није ко научио, како да говорите?“ запита архимандрит.</p> <p>„Није; ко ће нас |
ок сте заједно, опомињем вас, да истину говорите, јер ћете се на рѣчи заклети, а тешко оном, ко |
но његове мисли.{S} Писати му немогу... говорити о њим неби било сходно; и за то вас молим да м |
е.{S} Него нисам свршила што сам почела говорити...{S} Дакле, кад моја тетица метне бѣлу набран |
а те болове душе, тај неможе о боловима говорити... <pb n="142" /> Но сад хвала Богу, сад је та |
<p>О. Теофан види, да ту непомаже ништа говорити, и да ће најбоље бити немѣшати се ни у тај чин |
бака, па онда гледећи у њих, начне даље говорити: „Видите само.{S} Цар је потрдио завѣштано дав |
обѣма мараму, дигне лице горѣ, и стане говорити:</p> <p>„Сврших гимназију... тим ми се отвори |
</foreign>...</p> <p>О. Теофан престане говорити, кад ове латинске рѣчи чује, које су му сасвим |
p> <p>Архимандрит поћути, па онда почне говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Отац намѣстник |
</p> <p>Отац“ Гаврил дигне чашу и почне говорити. <pb n="9" /> Сви гости упру очи у њега.</p> < |
им да морам по дужности онако мислити и говорити.{S} А ви кажите слободно, што год против мене |
т све калуђере и настојатеља и почне им говорити:</p> <p>„Честни отци.{S} Изтрага је свршена, ј |
еније почне мирним духом и тихим гласом говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Дошле су проти |
оростасном плану; кадгод је почео о том говорити, тежко је било дочекати краја говору, пак и са |
о говори његов адвокат, да шта ће болан говорити противник, шта ли судије!</p> <p>„Е мој господ |
раније, да небуде чуда!“ Даље није мого говорити.{S} Зној му је све цурио низ лице.{S} Извади м |
толико радије, што о њему немам толико говорити.{S} Али ћемо и то на сутра оставити.{S} Данас |
а све у реду: <pb n="54" /> и онда ћемо говорити по рачуну, на нека говоре цифре.“</p> <p>Калуђ |
а му је одлануло, кад је одлучио истину говорити. „Сви смо ми били једнаки.... један ко други.. |
је.</p> <pb n="275" /> <p>„Даље ти нећу говорити.{S} Изкусио си за врѣме твога калуђеревања сам |
га ђаво однети који се усуди против њих говорити, радити, учити.{S} Хајде, Сава није далеко, ми |
те да ми кажеш, што нећеш сам собом да говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто мораш казати, то сам у |
ак отвори срдце; — можеш бити увѣрен да говориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк... изкуство мог |
а мном, а ја сам ти ево казао, пред ким говориш и коме.</p> <p>„А најпослѣ говори што хоћеш и к |
ду оче!{S} Ако те чују братија, да тако говориш, очешљаће ти браду, да ће ти пола на чешљу оста |
ровати него вама једном“..</p> <p>Овако говорише, и сад га један повуче мало за мантију, сад др |
скупо продати.</p> <p>„Тако је!“ одобри говорник. „Мир всѣм! то је калуђерско: <foreign xml:lan |
срѣмске сељане са митрополитом.</p> <p>„Говорник је био изредан.{S} Говорио је у цркви и на држ |
позорност; он је као и нехотице главу к говорнику окренуо, и озбиљно га слушао.{S} А кад овај с |
а то све значи.</p> <p>„Ништа, ништа... говорте ви само даље“ рекне му правознанац, „ово су наш |
говорити, тежко је било дочекати краја говору, пак и сада једва сврши.</p> <p>О. Теофан био је |
>У гласу му је лежала угодна љубкост, у говору сласт.</p> <p>Ова личност прибавила му је глас л |
тли, и одтуда долази ово повѣрљиво ти у говору те дражестне жене.</p> <p>„А ко је мого и помисл |
у као име једног од највећих Србаља.{S} Год.{S} 1848. прекужи мађарски прѣки суд ради Пражког с |
рх са свим одсудно.</p> <p>И доиста.{S} Год.{S} 1861 буде дозвољено, да се држи сабор, те да до |
ствари заузимале духове народа и послѣ год. 1790.</p> <pb n="327" /> <p>У новије врѣме рѣдко ј |
им кад шљивовицу продам.</p> <p>— — „За год. 1842 будем по дворској комисији опет за намѣстника |
обе оду.</p> <pb n="128" /> <p>И доиста год. 1840. износили би годишњи прилози, да су давани, в |
ог новосадског шестошколца мислила, кад год је времена имала, и кадгод је мислима својима могла |
ођи и запита ју:</p> <p>„Јесте били кад год у овим странама?“</p> <p>„Никада до сада,“ одговори |
квеним стварма.</p> <p>Но побѣда ова од год. 1730. била је илузорна.{S} Хијерархија је против њ |
ign> (са припадцима) кроз цѣло врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног гледишта могла |
ило, као што је било одређено, то би од год. 1790. до 1840. кроз 50. година добила народна каса |
заступницима даје се улазак у сабор од год. 1790. само <foreign xml:lang="de">wenn sie recht a |
"106" /> <p>„Видите шта се на сабору од год. 1790 закључује и цару подноси: „„Народ се за издрж |
слѣдњу своју карту избацити.</p> <p>„Од год. 1790 па ево за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 |
углед спољски држао је много.{S} Кад је год полазио у народном каквом дѣлу у Беч, или на дијету |
ли осуђеник туда пролазио.</p> <p>Ко је год том авлијом мимо долазећег или изпред њега пролазио |
к самога нашега земље господара, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ. величанства покаже?{S} К |
дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало масло, ту није могло бити без њега.</p> <p |
лагање.</p> <p>— — „При обичној промѣни год. 1840 поставе мене за намѣстника.{S} Г. протосинђел |
тај нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док год небудем изван ових зидова!“ одговори куварица с див |
> <p>„Од год. 1790 па ево за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 година недадоше нашој цркви от |
о.{S} Теофан уклони.</p> <p>Ово је било год. 1859.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
д. 1816. списана.{S} И доиста, које смо год пѣсме Хранисављеве пред очи добили, у свакој је дис |
је традиција до оно доба донела, ми смо год. 1830. јошт слушали, да су многи давали предност Хр |
р, разгледају шта се ради, и хвале, што год виде.</p> <p>Неће добро бити!</p> <p>— — „Дође и ар |
говорити.{S} А ви кажите слободно, што год против мене знате.{S} Ја се небојим ничега.{S} Ако |
м; а повѣстница нека чини своје!{S} Што год је рађено у манастирима и о манастирима, радило се |
рло добро!“ одговори овај смирено. „Што год иде на увеличање славе Божије и његовог угодника, к |
новија пѣсма митрополиту Стратимировићу год. 1816. списана.{S} И доиста, које смо год пѣсме Хра |
е и Митрофана и Амфилохија, и колико их год јошт хоће.“</p> <p>Јосиф оде, и врати се скоро.</p> |
изкаже да је семинарију изучио.“</p> <p>Год. 1790 одређено је од сабора, а потврђено од краља, |
то више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, на којој би се огледала величина |
помрчина појела, па ништа.</p> <p>— — „Год. 1849 поднесем патријарху молбеницу, да ме рѣши ово |
јстора поштено до крајцаре.</p> <p>— — „Год. 1842 будем по својој вољи или невољи премѣштен у м |
оград.{S} Успѣо је подпуно.</p> <p>— — „Год. 1847 по закљученију консисторијалном будем у манас |
ри једну причицу да приповѣдим.</p> <p>„Год. 1840 имао је онај исти млади Србин докторатски диш |
на ком је Стратимировић стојао.</p> <p>„Год. 1791 чланком 27. уведу се привилегије или права ср |
и свему, што духу <pb n="201" /> човѣка годи.{S} Ево сад смо на брѣжуљку.{S} Погледајте само ка |
арима, који дрва, сѣку.{S} Онда им вино годи, а што их кад кад поштени људи <pb n="8" /> пред д |
мрачи.{S} Мир и тишина усамљенога мѣста годила ми је души, кад само на њу помислим.{S} Ноћне сл |
на ново уздахне.</p> <p>Варнави би боље годило пиле него пасуљ: али шта ће.{S} Он погледа смире |
ву и подпуну.{S} Болестнику је очевидно годило.{S} Тако је двѣ недѣље трајало из дана у дан.</p |
уже.“</p> <p>Патријарху је ово очевидно годило.{S} А било је и истина; јер је патријарх Јосиф з |
, то би од год. 1790. до 1840. кроз 50. година добила народна каса од митрополита и владика 475 |
> <p>„Митрополит није био далеко од 90. година, дакле по наравном току човѣчијега вѣка, већ бли |
Теофан и прекрсти се побожно. „Оних 6. година, што сам под његовом руком калуђеровао, увиле су |
Митрофан бијаше се слабо проминѣо за 10 година, како су се оном приликом разстали.{S} Он је био |
<p>Прошло је од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни трага.</p> <p>Мож |
о смртне каштиге робија у трајању од 20 година одређује.</p> <pb n="314" /> <p>Грбићу није дакл |
9.550 Ф. ср.{S} А године 1870, послѣ 30 година надошло би од оних првих прилога 285.600 Ф. а од |
ити.{S} Тај гост живи, и може јошт и 30 година живити, па ће живо преповѣдање служити за квасац |
новаца главно умножавале, па би кроз 50 година скоро јошт једанпут толико каматама добили.{S} О |
ио га је јако.</p> <p>Он је имао око 50 година.{S} Али је много млађи изгледао.</p> <p>Узраста |
за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 година недадоше нашој цркви отворити уста!{S} Одпечатит |
Митрофан бијаше здрав млад човѣк око 35 година.{S} Црна дуга коса покривала, му је теме и спада |
ницу кћер Ленку.{S} Ова је имала тек 16 година, и падала је у очи нарочито млађем мушком свѣту |
во врѣме <pb n="331" /> бијаше близу 77 година, па се већ знаменито смежурао, штоно наши веле.< |
проживи године без пара.{S} Сто и једна година приличи му и по Богу и по људма.{S} Живио дакле |
дина.{S} Нисам је видила има пуна врѣћа година.{S} Али је и она остарила.“</p> <p>„Но сигурно н |
цркви сахране.</p> <p>„Сад већ од више година чујемо, да се као дух појављује.{S} Кад добијемо |
, свака би од ових школа послѣ нѣколико година, сама себе издржавала.</p> <p>„А за то врѣме дон |
овца.</p> <p>„Доживио је послѣ нѣколико година, да је злочестом управом онај пао под конкурс, ш |
дѣ је био пре тога протосинђелом толико година.</p> <p>Може се мислити, да је том сиромаху човѣ |
воих.{S} Сабора није било кроз 50 скоро година.{S} Јест.{S} Митрополит Стратимировић био је вѣш |
вар мала... ариште... касација... десет година робија... а може бити и <foreign xml:lang="la">c |
о ми је једино познанство још из младих година.{S} Нисам је видила има пуна врѣћа година.{S} Ал |
ање репарације видила.</p> <p>Водила се годинама разправа да се сазида епископски двор у Новом |
Стратимировић био је у старијим својим годинама строг престрог.{S} А нарочито није знао шале, |
, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годинама, млад и тако лѣп, да старији несмѣдоше узети н |
еђу хијерархије и народа, који је 1778. године на врхунац доспѣо, и у писму Србаља будимске епа |
је постао митрополитом 29. октобра 1790 године; дакле на двѣ године прије, него што је цар Фран |
јетио извађање закључака сабора од 1790 године, кои су по изображавање свештенства и народа од |
мѣтити у кратко, да је патријарх јошт 2 године послѣ овога разговора живио.{S} Од универзитета |
се има чим набавити.{S} Виногради од 3 године запуштени.{S} Дом у равном стању.{S} Каце и бура |
p> <p>— — „Намучио сам се с њима кроз 3 године, и до ситости набочио; оставим дакле сам намѣстн |
опске круне.</p> <p>Митрополит оде 1825 године на дијету у Пожун, гдѣ дубоко у зиму остане.</p> |
м 29. октобра 1790 године; дакле на двѣ године прије, него што је цар Франц I. постао царем.{S} |
идворној комисији.{S} Био сам у њој двѣ године.{S} При полазку оставио сам хране од сваке врсти |
праве у манастир Фенек.</p> <p>— — „Двѣ године прођоше.{S} Настојатељ се двору покорио.</p> <p> |
, које сам ја заузимао.</p> <p>— — „Двѣ године нерада и непријатности.{S} Лака им земља!</p> <p |
00 ф. а манастирски 779.550 Ф. ср.{S} А године 1870, послѣ 30 година надошло би од оних првих п |
овори: „Садржај оних саборских списа од године 1790, што сте ми их приобштили, неиду ми из глав |
е.“</p> <p>„Незнам је ли прошло више од године дана, Стратимировића смѣсте у вѣчну му кућу у Ка |
нити у наглој цркви оставио.</p> <p>Од године 1726. водио се бој између народа и клира о уплив |
е свете обитељи.{S} Да му бог да да ове године напуни све хамбарове и све подруме.{S} Стока му |
жио га је као свѣћа.{S} Кад прођу многе године произведе га епископ за архимандрита, и даде му |
цара Душана <pb n="324" /> Реља, кои је године 1343 умро, Реља Крилатић народних наших пѣсама.< |
<p>О. Теофан је дакле послѣ тога сваке године на њен имендан у Бечкерек долазио, тамо код једн |
његов ход на службу о петрову-дне сваке године у дољњу цркву карловачку.{S} Апостол Петар и Пав |
и одобрио је, да ти се 6% камате сваке године кад ти је воља издају, <pb n="320" /> а са главн |
но, што су се владике и манастири сваке године на народне потрѣбе давати обвезали.{S} С једне с |
огослови; али би се мого одредити сваке године курс од нѣколико недѣља, кои би полазити имали п |
ратимо нашој приповѣсти.{S} Кроз прошле године свога намѣстниковања, доживио је о.{S} Теофан дв |
прне у своју небесну висину.</p> <p>Оне године кад се о.{S} Теофан намѣстниковања посве опрости |
XIV. пунктова) посланике на сабор од те године.</p> <p>Сабор београдски од 1730 знаменит је рад |
д ових других 347.830 ф., те би тако те године имали од тих прилога од владика 760.000 Ф., од м |
ођер срѣће у даљем свом животу.{S} Исте године, кад је онај бал давао у манастиру, буде епископ |
еврима осујетио.</p> <p>У децембру исте године умре. —</p> <p>На те одсудне речи патријарха, ус |
у реду, па ма од прихода ни крајцаре из године у годину непренели, ма сав чисти доходак на свој |
{S} Па кад му нема пара, нека и проживи године без пара.{S} Сто и једна година приличи му и по |
по свој величини.</p> <p>„Допуст на три године“...</p> <p>Патријарх ступи једним кораком натраг |
живота потражити,</p> <p>— — „Са концем године премѣсте ме у <pb n="296" /> манастир, из ког са |
ладом срдца и духа.{S} Зато су се прѣко године управо преправљали, да тај дан јамачно могу у цр |
.{S} Јула 1842 и тако једва пређе четир године; а прве су године обично за свакога новога частн |
ако једва пређе четир године; а прве су године обично за свакога новога частника како духовног |
али.</p> <pb n="294" /> <p>— „При концу године ступим са мајстором из Н. Сада у погодбу, да за |
чног Erlass-a, али прави смисао.</p> <p>Године 1790. дође Стратимировић на прѣсто патријарха Ар |
ѣњено да вѣчитом тајном остане.</p> <p>„Године 1834 или 1835 оде покојни владика Мушицки у Беч. |
м из властита изкуства познати.</p> <p>„Године 1842, 28. септембра наступи управа митрополита Р |
у и по људма.{S} Живио дакле управо 101 годину, ни мање ни више, али баш ни минута ни више ни м |
рске врбонке: „Хајде браћо у катане, на годину сто талира, а на месец сто батина.“</p> <p>О. Те |
n="336" /> „хајде браћо у калуђере, на годину сто талира.... а батине ћемо оставити катанама.“ |
равитеље дати, па ће ових 10000 фор, на годину врло лако моћи саставити.“</p> <p>Овдѣ ућути о.{ |
јте се.{S} Може бити да се ми јошт и на годину на овај дан весело проведемо.</p> <p>„сѣди јошт |
{S} 1600„</p> <p>То би се изискивало на годину . .{S} 10.000„</p> <p>„Овдѣ је у свему више став |
а ма од прихода ни крајцаре из године у годину непренели, ма сав чисти доходак на своје ситне п |
е ни епископске круне, премда је шесету годину живота скоро достиго.</p> <p>Он ни послѣ тога ни |
S} Ми се нећемо више видити.{S} Ја нећу годину саставити.“</p> <p>О. Теофан пригрли ту анђелску |
врдио с тим, да арадски епископ неплаћа годишње 500 Ф. него само 200 Ф. и да плаћања ова почињу |
настири сами одреде ону своту, којом ће годишње на учевна заведенија, семинарију, и апелаторија |
вам манастири на колико су се обвезали годишње давати:</p> <l>Кушедол . . . . . . . . .{S} 900 |
вѣштани:</p> <l>Архиепископ је завѣштао годишње. 6000 ф.</l> <l>Епископ темишварски . . . . .{S |
ор. који би нам давали око 200.000 фор. годишњег доходка да помажемо цркви нашој и просвѣти!</p |
" /> <p>И доиста год. 1840. износили би годишњи прилози, да су давани, владичји 415.000 ф. а ма |
овори:</p> <pb n="107" /> <p>„Ово су ти годишњи приходи, који су онда завѣштани:</p> <l>Архиепи |
а, кои нема медичког факултета, па иште годишњих 100.000 фор. за своје издржавање.{S} Овом тере |
сјаком учињен?{S} Није ли Прибина Глава гола као гола пушка?{S} Није ли Крушедол дугом обтереће |
ињен?{S} Није ли Прибина Глава гола као гола пушка?{S} Није ли Крушедол дугом обтерећен?{S} Ниј |
још на капији од дворишта, па се ишло с голом главом прѣко авлије, на коју је случајно мого пог |
има љубави и старања: хајде рано, хајде голубе, и т. д.</p> <pb n="193" /> <p>То падне господар |
кви био је јединствен.{S} Срдце је имао голубиње, руке отворене.{S} Неизказано добар домаћин би |
ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких чуда и покора.{S} У какво сам друштво |
њавора и села, тако и из оближњих места гомилама долазио, <pb n="250" /> кад је чуо, да ће на в |
духовну утѣху пружао, стојали су здрави гомилама, па су се наслађивали зором свештеника, кои св |
.</p> <p>Старији људи и жене посѣдали у гомилама по свои сели око цркве у порти па чекају да се |
„У Букарешту има бољара... тамо су свѣ гомиле од дуката.“</p> <p>Подворница се опет закикоће. |
но, да је то морало дати повода читавој гомили мисли.</p> <p>„Ко зна шта су ти на мене наплели. |
ну пред кафаном више господара у једној гомили, а пред њима Печеновића.</p> <p>Мора да га бијаш |
> <p>Прњаворци и сељаци стојаше у малим гомилицама, мужки и женске, старо и младо, и слушаше му |
засвира, онда добију душу ноте а народ гомилом учи.</p> <p>„Зато неодромбољуј те твоје лалоке, |
павина . . . . . . . . .{S} 25 „</l> <l>Гомирје . . . . . . . . . .{S} 50 „</l> <l>Војловица . |
овоме, „љуља се црква... прѣти нам нова Гоморра!{S} А они о том у тужби ништа и неспомињу?“</p> |
„Та ти ће мене и направити убијцом!{S} Гоне ме... ја се отимам... администратор ме зграби за п |
аше калуђере и слуге по прњавору и селу гонити и тражити дали. — Ви сте отца намѣстника ове кућ |
име је боље спавао, што је чуо да су се гонци вратили, а куварице нису ни видили.</p> <p>Сутра |
траг поврати.{S} Та ти си горе јошт био гоњен, па ниси руке против себе диго: а ја који сам се |
ца изишла из манастира и јури као бѣсом гоњена к прњавору.</p> <p>Отац Митрофан и Амфилохије по |
а одозго лед бије...{S} Имај пријатеља горѣ, па ће ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни досп |
Пође по соби оштро; пређе нѣколико пута горѣ долѣ, па онда на једаред стане, метне руку на чело |
нпураст.{S} Очи су му као жива жеравица горѣле; мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, |
> <p>Дошавши у порту прође једно дваред горѣ долѣ, па онда скине шешир, протре чело, и мећући о |
оницу, и стану.</p> <p>Архимандрит дође горѣ, и чувши да су госпође за пут готове, позове их да |
ромуклим гласом проговори: „Заповѣдајте горѣ,“ и пође с њима к степенима, кои вођаху на дрвени |
а крило држећи обѣма мараму, дигне лице горѣ, и стане говорити:</p> <p>„Сврших гимназију... тим |
пратио са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ квалификовали.</p> <p>Ленка неугодно тим дирнута о |
аја хране недобија.{S} Ружице на образи горѣле су кадкад тако, да су наравне бојом и топлином м |
т.</p> <p>У манастиру Ј...у Фушкој Гори горѣле су свѣће по свим ћелијама.{S} Ту се држао тако н |
/p> <p>Јесте ли је добили!“ запита овај горѣћи од нестрпљења.</p> <p>„Јесмо врага!“ одговори Ми |
били су најбољи црквењаци.{S} Тако онај горѣ споменути појац није у свом вѣку пропустио ни једн |
зу била јој је скоро прозрачна; очи јој горѣше као жива жеравица.</p> <p>Видило се, да јој на к |
у госпође са шумним нѣмачким разговором горѣ у салу, и буду све себи узајамно представљене.{S} |
свога колегу, над коим бијаше очевидно горѣ осуда изречена.</p> <p>„Стратимировић прихвати раз |
с тога је само мала ватрица на огњишту горѣла.</p> <p>Куварица је сѣдила мало даље од огњишта, |
мирис раних липа, коих је околна Фрушка гора пуна.</p> <p>Дошли бѣху многи настојатељи манастир |
е крупно смѣјати.</p> <p>„Та за оне има гора и даљина јошт и највећу драж, који јој нису навикн |
малоазијска брда.</p> <p>Витош је дивна гора близу Софије у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и |
ђерска република.</p> <p>Атос или Света Гора пружа се као језик у егејско море и скопчава се са |
ирима што се овдѣ спомињу.</p> <p>Света Гора позната је по имену и нашем народу.{S} То је права |
крста умѣтно изрезану, коју смо из Св. Горе добили, нека ју носи на прсима.{S} Она ће га сачув |
се смѣсте.</p> <p>„Нек остане свѣћа да горе,“ рекне тетка.</p> <pb n="215" /> <p>„Па ћемо је о |
b n="215" /> <p>„Па ћемо је оставати да горе,“ одговори Ленка.</p> <p>Легну.{S} Стара није могл |
.“</p> <p>Сутра дан осѣтивши, да јој је горе, остане у постељи.</p> <p>Код ње су „били и опет њ |
ходником до басамака, онда уз басамаке горе, те оним дугачким ходником к ћелијама, док недојур |
а на путовање у оне дивне скоро митичке горе.</p> <p>Приправи се дакле добро аргументима и моти |
је само моја дужност, као житеља Фрушке Горе, и члана једне манастирске обитељи.“</p> <pb n="22 |
ченике калуђере, тако и за народ Фрушке Горе,“ одговори о.{S} Теофан у ненарушеној збиљи.</p> < |
ебе.{S} Ено вам најлѣпше партије Фрушке Горе.“</p> <p>Ленка се окрене, и ту јој се покаже доист |
ѣкако као једнородне сестре миле Фрушке Горе.</p> <p>Морамо коју рећи о овим манастирима што се |
ати наши манастири са ове стране Фрушке Горе?“ запита он даље.</p> <p>„Ни с ове ни с оне стране |
> <p>Појали су најславнији појци Фрушке Горе.</p> <p>О. Теофан стајао је као преображен.{S} Он |
ближе стојали него они други, јер му се горе Рил и Витош чинише нѣкако као једнородне сестре ми |
з манастира, те се срѣћно дочепа поља и горе.</p> <p>Нов живот осѣти у себи, кад се нађе у слоб |
ао на тебе, натраг поврати.{S} Та ти си горе јошт био гоњен, па ниси руке против себе диго: а ј |
међу тим фруштук коштала и стане главом горе доле махати.</p> <p>„А, фајн.{S} Евала!{S} Можеш с |
ве разлоге навести, да непријатеље јошт горе нераздражим.</p> <p>— — „Данас добијем решитбу од |
Никад није могла спавати, кад је свѣћа горела.{S} Но ћутала је.{S} Само се сваки час окретала |
та.</p> <p>Гимназија је остала за њим у горем стању него што је била.</p> <p>Резиденција је пос |
велику вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским манастирима у гори Рилу и Витошу, |
низно.</p> <p>„А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у бугарским манаст |
.“</p> <p>— — „Одношаји мои постају све гори.</p> <p>— — „Опет дадох преко г. Епископа Крагујев |
бугарски најславнији манастир у Рилској гори, која је много виша него Мара-Гедик, највиши балка |
дин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фрушкогорским славујем.{S} |
а?{S} Та то нису ни слуге нашој Фрушкој Гори!{S} А руске лавре са њихови 300 калуђера немогу би |
ликом провешћу ја моју тетку по Фрушкој гори.{S} Али сада морамо одлазити“.</p> <p>„Ви сте позн |
S} Или се ваљда теби недопада у Фрушкој Гори?“</p> <p>„Недопада ми се!“ одговори одсудно О. Тео |
таквог настојатеља нема више у Фрушкој Гори.{S} Високопречестњејши господине, гледајте да што |
а би радо видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам бити још зго |
посут.</p> <p>У манастиру Ј...у Фушкој Гори горѣле су свѣће по свим ћелијама.{S} Ту се држао т |
св. Гори, и по бугарским манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку лавру...“</p> |
неможеш се наплаћати за подвоз нуждног горива прњаворцима.{S} За будућу потрѣбу нема ни једне |
ечере.{S} Манастир нема нуждних дрва за гориво; кад хоћемо што да скувамо, морамо да кидамо сво |
рв из носа, и да накваси главу, која му горијаше као да је у њој жива жеравица.{S} С тешком мук |
ријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има их и горих, кои сад живе!“</p> <p>„Шта ти твои жутокљунци, в |
крају живота по свој прилици предстоји горка и уништавајућа изрека, да је сав живот, сву духов |
суза на око долазила; уздахнуо би чешће горко, више <pb n="133" /> пута реко би и нехотице:{S} |
да је овом великом господину прелазила горња устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на |
зо за њим спусти у крило мајке земље на Горње-Карловачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди |
се ради.{S} Нема позива.</p> <p>— — „Са горњим описом одем и непозват патријарху, и то заједно |
еча президијал, у ком се доказује, како Горњо-Карловачки православни епископ није више за дијец |
тежко, мало погнут.{S} Хаљину и дољњу и горњу носио је обично од црне свиле са свиленим гајтани |
ѣ педи широк црвен појас, па разкопчају горњу мантију, па хајд по прњавору, да га виде како је |
је и он језик круновине научио, повиче горопадно: „Мир всѣм!{S} То је он често у дружтвима чуо |
а грдно обтужени.</p> <p>Сви се поплаше горопадно; а куварицу да су могли добити, смождили би ј |
плећку, па онда ћемо да читамо куварици горопадну молитву.“</p> <p>Узму свѣћу и оду у комору, г |
/p> <p>О. Теофан био је узхићен од ових горостасних планова паријархових; али је ипак одмах вид |
/p> <p>Патријарх је дуго говорио о свом горостасном плану; кадгод је почео о том говорити, тежк |
ариград.{S} Одандѣ ће прије свега у св. Гору.</p> <p>Може бити, да је патријарху и угодно било, |
Бранковић са 12.000 љутих оклопника за гору заилази и с бојишта одлази и т. д.{S} На кратко, к |
="203" /> <p>„Немају Банаћани смисла за гору и даљину.</p> <p>На ово се и опет стане крупно смѣ |
розор се видило јарко сунце, како се за гору спушта.{S} Пун туге гледао је честити калуђер на с |
ије доба начинили су били ту малу Свету Гору. –</p> <p>Рил је бугарски најславнији манастир у Р |
оје се већ западу клоњаше, обасули бѣху гору неописаним дражима. </p> <p>„А погледајте тамо“, р |
ћете и мене опет посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. архимандрита Партенија час |
напрѣд, да ће бити у мом разлагању више горуће добре жеље, него поуздања, да сам позиву В. Свет |
, запојен оцтом и жучи, изпуњен мржњом, горчином, презрѣњем свѣта и људи, неимајући никога, да |
свом манастиру.{S} Витлате као пси без госе...{S} Неможе човѣк кинути, да му неповиче калуђер: |
/p> <p>Они су дознали, да је млада лѣпа госпа ушла у ћелију отца Теофана, јер им је то дојавило |
а пола.</p> <p>Ово пријатељство к лѣпим госпама, и симпатичка <pb n="165" /> наклоност са њихов |
<p>Сасвим је наравно, да су га нарочито госпе хвалиле.</p> <p>Он пак познат је био већ од своје |
вај манастир.“</p> <p>„Та кажите истину госпо!“ рекне домаћин</p> <pb n="203" /> <p>„Немају Бан |
ацѣло не; него пријатељи настојатељеви; господа солгабирови, јурасори, ассесори, фишкали и шта |
ла.</p> <p>Комесија је дошла у вече.{S} Господа чланови вечерали су и отишли спавати: о самој с |
м у помоћ јединога мога пријатеља, Бога господа, и размахнем рукама.</p> <p>— -— „Почнем сѣћи у |
и силном својом молитвом код свеблагога Господа!“ рекне архимандрит. „Записаћемо је у прилежниц |
е у салу, да пије црну кафу.{S} Старија господа и госпође продужише стари разговор, а младеж по |
рђаво снѣва. <pb n="300" /> Нѣка велика господа долазе у манастир, разгледају шта се ради, и хв |
амо, који из чутуре пијемо; а ви велика господа пијете на пол сајтлика, па вам се све друге мѣр |
да се што у двору замѣрио, јер дворска господа, која на промѣну дођоше поставе мене намѣстнико |
и својаке.</p> <p>„А, то су ми дала та господа, па сам их морао ту спремити“, одговори игуман |
ац „није то баш толико, та непродају та господа своје увѣрење... него само за труд... да нетрош |
рзе... али ја те уважавам.</p> <p>„Наша господа обично немаре, кад им млађи теже на више... ја |
<p>А неће нико порећи ни то: уста хвале господа.{S} Дакле, постарај се за много уста, па ће ти |
<p>Незнамо казати, јесу ли толико штете господа мишеви тој архиви нанели, али знамо, да <pb n=" |
било.“</p> <p>„Лѣпо ће ти се захвалити господа архимандрити за тај предлог“, примѣти патријарх |
је подчињени калуђер!{S} Настојатељ је господар а калуђери су само његове руке.{S} Што он запо |
корак свѣдоке тражити.{S} Настојатељ је господар у својој кући.{S} За њега је и онако сав други |
звѣзде; њему је паор човѣк као и други господар.. он с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут д |
е о земљу.</p> <pb n="79" /> <p>„Ја сам господар у манастиру, и нико други“, повиче на то из пе |
окородије заступник самога нашега земље господара, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ. велича |
а десно види у истину пред кафаном више господара у једној гомили, а пред њима Печеновића.</p> |
Србљи највѣрнији поданици свога пара и господара од памтивека, па ће такови бити, док је и јед |
сабље бритке“, те да је сад постала она господарем.</p> <pb n="328" /> <p>Пријаве га патријарху |
ијем газдовању учио, а силе своје нашем господарењу приносио.“</p> <p>„И то није хрђаво,“ примѣ |
па може поднети.“</p> <p>Сад тек схвате господари моменат Гаврине перипетије.</p> <p>У даљини с |
ма није лако изићи на крај.{S} А такови господари небоје се ни бога ни закона.... само зазиру о |
ва, реко бих у умноженом издању.</p> <p>Господари се сгледе, шта је то сада, и један га запита: |
и т. д.</p> <pb n="193" /> <p>То падне господарима у очи; али незнадоше од куд тај умиљати вѣт |
овити ратарница, и нижа школа за пољско господарство.{S} Ту би се учили сви калуђери, кои неби |
си опет стару кожу навуко.“</p> <p>„Е, господару,“ одговори Гавра и пљуцне извадивши лулу из у |
а ће да га смрви.</p> <p>„Судија велике господе нису овако мали калуђери, него повѣстница!“ одг |
љи били као отац Теофан; али од те наше господе има више њих, <pb n="11" /> кои мисле као ја, п |
лазио.</p> <p>Нарочито је умѣо код више господе умимилити се.</p> <p>Патријарх, министри, Корон |
вега, тога неће трѣбати.{S} Има у Срѣму господе ваљане.... честите...{S} Нећу ни ја за мој труд |
при себи.{S} А он удари гласом великим: господи помилуј.</p> <p>„Дај плећке, Марице, дај плећке |
а замѣни, и да напије здравице и другој господи.</p> <p>Овај се прими и здравице почну.</p> <p> |
госпођицама, руменим ружицама, и млађој господи, извору наде за будућност државе, лаким улацима |
и у другим пословима и напрама великој господи у Бечу.</p> <p>Он је тим више пута народу нашем |
кстази започне: „<foreign xml:lang="cu">Господи воззвах</foreign>“ гласом анђелским.</p> <p>„Ка |
екет чаша, и опет рецитатив и арија од „господи помилуј.“</p> <p>Пило се оштро; није дакле чудо |
сти устану на ноге, изрецитују 11 пути „господи помилуј!“ а дванајесто велико развуку на дугачк |
?{S} Зашто није сам отишо? “</p> <p>„Е, господин је, па му може бити: и ја да имам кога да ме н |
: „Најврѣднији настојатељ Фрушкогорски, господин игуман Ананије.“</p> <p>И доиста игуман Ананиј |
а њега:</p> <p>„Г. полицај-комесару!{S} Господин главнокомандујући наложио ми је данас, да тај |
ће бити ђавола!{S} Што си долазила.{S} Господин зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеле |
ечестњејши господине, онако својски.{S} Господин није ципија, <pb n="115" /> а вино је добро... |
ит.</p> <p>„Није; ко ће нас научити.{S} Господин нам је само реко, да смо мало били весели.{S} |
ја се може за мене јошт зло свршити.{S} Господин Печеновић има право.{S} На том путу трѣба дост |
стила да неби знао шта га је снашло.{S} Господин Јоца казивао ми је да је радо што добро и поје |
ћеш?{S} Господину!{S} Иди слободно.{S} Господин незна ни је ли мушко ил женско; а у теби ће пр |
пију, а они незнаду, шта је доста.{S} А господин није ципија; и кад части, части поштено; он не |
p>Митрофан и Амфилохије нису чули, кога господин управо мисли, али су му ипак мисли погодили, п |
роговори намѣстник зачуђен.</p> <p>„Кад господин тако заповѣда, морамо слушати,“ одговори дуја |
тиру до излазка комисије; а кад једаред господин архимандрит Арсеније дође у манастир, онда ако |
ђак му приступи, и рекне му, да га зове господин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣстник закључ |
а паметније главе.{S} Игуман ваља да је господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто, а не |
прост, да незнам шта радим.{S} Нама је господин (администратор манастирски) казао, да ћете нас |
“</p> <p>То је била пуна истина, што је господин адвокат реко, њему нису никога ни затворили а |
руги... као права браћа.{S} Само што је господин вѣштији, па се дао однети раније, док и њега в |
> <p>„Па шта ћемо ту?“</p> <p>„Ваљда ће господин да видите и тај манастир.“</p> <p>Уђу у порту. |
рист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и господин администратор био веселији него што би га ишло |
бити и најбоље.“</p> <p>„Кажу, да је и господин био мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти ве |
изпрати и натраг се врати. „То је прави господин.{S} Јошт нисам видила таквога архимандрита.{S} |
ружи му руку.</p> <p>Ово је био старији господин, кои је све <pb n="210" /> гледао и слушао са |
p> <p>Јосиф се смѣшио.</p> <p>„Шта вели господин?“</p> <p>„Мал’ га није капља ударила, кад сам |
/> покојни супруг нити је био племић ни господин.. он је био добар ваљан сеоски трговац у Банат |
ости остају три дана.{S} Али онај стари господин — показујући главом на архимандрита Партенија |
фан?“</p> <p>„Отац намѣстник?“ прихвати господин (администратор). „Е шта да рекне.{S} Сваки нек |
ћутали.</p> <p>Иза кратке почивке пусти господин адвокат велики један дим из уста, и рекне: „да |
и повољније, него да високопречестњејши господин архимандрит Арсеније на изтрагу дође.{S} Он је |
чаром о.</p> <p>Теофана?</p> <p>Е, овај господин неимађаше такођер срѣће у даљем свом животу.{S |
ругима.{S} Примѣтити нам је, да је овај господин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с |
о даде, запита листоносца: „Шта ће твој господин од мене?</p> <p>„Та ето ваљда пише у писму“, о |
моћи потужити ни на што.{S} Сад ће вам господин протођакон прочитати записнике, да чујете, шта |
е, позове их да пођу.</p> <p>Као уљудан господин пружи руку Ленки, да ју одведе на кола.</p> <p |
само поклони.</p> <p>„Ала је то љубезан господин,“ проговори стара, кад га изпрати и натраг се |
<pb n="199" /> <p>Са старом је ишо њен господин архимандрит.{S} Ленку је спроводио домаћин.</p |
нити гледи као свештеник, ни говори као господин.{S} Овај ми се баш допада: овако ваља да се др |
држи у друштву.{S} Што вам је то добар господин, нема му пара у друштву: што тај зна лѣпо назд |
Долази, да како.{S} Није вам то поносит господин; то је добра душа скроз и скроз.{S} Дође он к |
мој да ти се у очи насмијемо!“ рекне му господин. „Отац Теофан игуман?{S} То би било само онда, |
а вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је ли ту господин администратор?“ запита даље о.{S} Теофан.</p> |
ас је овако,“ одговори митрополит; „наш господин пекар држи ваљда да му нема суда, па остаје је |
ега осудили и у затвор тѣрали...</p> <p>Господин одвѣтник слушајући разговор, као да је чине пр |
е са госпођом Пуљиницом за њима.</p> <p>Господин архимандрит сведе стару госпођу до кола и мишљ |
разрогачи се на њега протођакон.</p> <p>Господин протођакон био је млад човѣк, од виших људи, с |
ијег и обазрителнијег старѣшину.</p> <p>Господин Гаврил М. мало пређе у одсутсву настојатеља ма |
андрита.</p> <p>Мал’ га неудари капља. „Господин“, пришапне писмоноши, и стане се спремати да с |
и сами стидећи се свога вечитога нема. „Господин је продао ономад послѣдње буре вина, да може н |
“ зазвони и сад из уста намѣстникових; „господин је отишао у варош, да купи такових ситница, ал |
премати да се врати из подрума.</p> <p>„Господин?“ одговори писмоноша лагано, „баш добро!“</p> |
<p>Јосиф оде, и врати се скоро.</p> <p>„Господин вели, да нема с вама никаква разговора.{S} Ви |
е наздрављати.</p> <p>„У здравље нашега господина настојатеља ове свете обитељи.{S} Да му бог д |
м до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта овога господина, значајна јављала се у том, што је држао да у |
цом.</p> <p>Присутност тетке и странога господина учине јој лице каменом.{S} Прочитавши писмо с |
ви смо браћа, па ко је за што; ко је за господина, нека господује, а ко је за аргатовање, нека |
гих.“</p> <pb n="116" /> <p>„Ал ту нема господина међу вама?“</p> <p>„Како га неби било.{S} Та |
д чују, како им је прошо настојатељ код господина протођакона.</p> <p>У девет сати позову насто |
то пециво давати за стол Њ. Екселенције господина митрополита.{S} Ако се том за кратко врѣме не |
апетане!{S} Ако на столу Њ. Екселенције господина митрополита нађем ја то хрђаво пециво кад дру |
туру и почне другу здравицу: „У здравље господина архимандрита Хранислава.{S} Да му бог да, да |
дио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакле уважавате господина администратора?“</p> <p>„Та уважавамо га! как |
стњејша конзисторија изаслала је мене и господина протођакона Никанора, да ствар изпитамо и усп |
у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја ћу послати господина архимандрита Арсенија: против тога неможе ник |
била обчињена пријатности и разговором господина архимандрита, <pb n="196" /> да би му дала пр |
ла,“ рекне стара тетка. „Баш вам хвала, господине, што сте нас овамо довели,“ каже она даље арх |
скут у натраг, и повиче јаче: „Натраг, господине, сад ће га снаћи.“</p> <p>И доиста се примѣти |
и неразтежи ко Наста ташке.“</p> <p>„Е, господине,“ одговори сведок, „а зашто неби за човѣком д |
је сасвим у реду.“</p> <p>„Прибележите, господине протођаконе, те рѣчи отца администратора,“ ре |
>„Донео сам вам мало јела.{S} Отворите, господине; неплашите се ничега.{S} Ја сам сам ту.“</p> |
енка му прекине реч:</p> <p>„Опростите, господине архимандрите, али мени неприпада наслов милос |
мене?“</p> <p>„Како вас неби познавали, господине; ви <pb n="126" /> знате да би вас угостили р |
оље!“</p> <p>„Јесте л’ све прибележили, господине протођаконе?“ запита на ово архимандрит.</p> |
Хоћете ли му ове моје рѣчи приобштити, господине?{S} Ја вас за то лѣпо молим.“ .</p> <p>„Хоћу |
ца.“</p> <p>„Ја Вам унапрѣд захваљујем, господине.{S} То су рѣчи достојне црквенога управитеља. |
ој пружи руку.</p> <p>„Неби било право, господине,“ примѣти Ленка. „Него како сте лѣпо моју тет |
p> <p>Калуђер устане да пође: „Е добро, господине, ја ћу доћи, него шта сам дужан за овај разго |
дминистратору.</p> <p>„Неће бити добро, господине“ повиче овом још с врата.</p> <p>„Зашто не“ з |
м готов за пут.</p> <p>„Ево, вис. преч. господине; ево вам писмо.“</p> <p>Архимандрит узме писм |
и скупи уста...</p> <p>„Шта је за Бога господине“ поплаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшто кисело гл |
е до краја. „Е шта сад велите на то све господине!“ запита он, кад је све казао, што је држао д |
. „Та ту иде много више.“</p> <p>„Неиде господине; вама се то само чини.{S} Зар се ви у чутурам |
г.</p> <p>Но Грбић му повиче: „Небој се господине намѣстниче! нећу ја теби ништа.{S} Ти ми ниси |
му је кућа била.</p> <p>„Ви се смијете господине“ рекне калуђер,„а мени је до плача.{S} Ако то |
поћи.“</p> <p>„Није нужно да се трудите господине,“ рекне Ленка. „Другом приликом провешћу ја м |
rsagium</foreign>...</p> <p>„Шта велите господине“ запита о.{S} Теофан, који није разумѣвао шта |
е стану згледати. „Та незнамо ми лајати господине.“ „Шта незнате бенгели; то је сасвим лако.{S} |
њему и рекне: „Заповѣдајте пречестњејши господине?“</p> <p>„Незаповѣдам ништа“, одговори протођ |
дговори: „Истина је, високопречестњејши господине, <pb n="94" /> али је заслужио, и ја сам му п |
“</p> <p>„Истина је, високопречестњејши господине архимандрите,“ почне настојатељ бранећи се, „ |
“</p> <p>„Опростите, високопречестњејши господине,“ уђе овдѣ о.{S} Теофан у рѣч архимандриту.</ |
Ово су дијурне ваше, високопречестњејши господине!“</p> <p>„Какве дијурне?“ разрогачи се на њег |
смѣрно: „А јесте ли, Високопречестњејши господине, познавали митрополита Станковића?{S} Кажите |
је ту било саблазни, високопречестњејши господине; пили смо, напили смо се: нит нас је ко стран |
: „Смѣм ли шта рећи, високопречестњејши господине!“</p> <p>„Изволите!“</p> <p>„Ја знам, да ће б |
смирено: „Није тако, високопречестњејши господине!{S} Онако је како сам у тужби казао.{S} Ја пр |
те.“</p> <p>„Хоћемо, високопречестњејши господине; зашто неби.“</p> <p>„Али ми најпрѣ кажите, д |
<p>„Хе, пило се то, високопречестњејши господине, онако својски.{S} Господин није ципија, <pb |
ви напишите тропар, високопречестњејши господине, па ето нове славе нашој обитељи!“</p> <p>Рас |
е у Фрушкој Гори.{S} Високопречестњејши господине, гледајте да што пре опаше појас игумански, б |
нили: то није истина високопречестњејши господине+; то немојте ни помислити.{S} Како бих ја, <p |
истои.“</p> <p>„Хоћу високопречестњејши господине!“ одговори настојатељ уситнив гласом.</p> <p> |
противник, шта ли судије!</p> <p>„Е мој господине,“ промуца напослѣдку. „Видим ја то и сам.{S} |
апанути, као да хоће да кажу: шта је то господине у зао час!</p> <p>Онај црномањасти чиновник п |
, и одговори: „Није нам био добар вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде комендије“ проду |
Теофан окрене се настојатељу говорећи: „Господине администраторе, немојте тако.{S} Ја нисам оно |
ј је било врло угодно, што се возила са господином архимандритом на четири коња: али овај бѣше |
вом мѣсту запитати:{S} А шта је било са господином администратором, главним парничаром о.</p> < |
е тетке, која вас са свом збиљом својим господином архимандритом зове.</p> <p>„Препоручујемо се |
ве.</p> <p>Он се играо карата са једним господином у грађанском одѣлу, и продужи свој посао и к |
м смѣшаних бркова.</p> <p>„Куда ћеш?{S} Господину!{S} Иди слободно.{S} Господин незна ни је ли |
> <p>Но ова рекне својој тетки, да даде господину своју руку и иде с њим, а она ће са госпођом |
“</p> <p>Овим се указивало на то, да се господину адвокату код куће перо разкречило а мастило с |
удно око стражара опази је, и таки јави господину, да је птица у клот улѣгла.</p> <p>Противници |
већ?“</p> <p>„Јесмо.“</p> <p>„А ти иди господину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, него, нека |
о смѣш?{S} Па што се мрзнеш кад таковом господину банда многаја лѣта свира?</p> <p>„А друго ја |
<p>Морали би знати, да је овом великом господину прелазила горња устна прѣко долње, а грло као |
ној глави и породици му; — онда свѣтлом господину другом комесару барону и супрузи бароници; — |
<p>Најпрѣ се напије високо-благородном господину првом ц. кр. комесару, заступнику Њ. Високоро |
жио се на вас Њ. Високопреосвјашченству господину администратору митрополије, да сте га, неумѣс |
имао на то мотрити, па кад дође, одмах господину јавити.</p> <p>Овај стражар проведе нѣколико |
нашло, што сте ме напали?{S} Идем одмах господину, да му кажем, шта му свети отци раде!“ повиче |
је био везом и изведен надпис:</p> <p>„Господину епископу Па...“</p> <p>„Немој читати,“ рекне |
во познанство и пријатељство са великом господом.</p> <p>Стара тетка у својој невиности одговор |
{S} Игуман ваља да је господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпа |
и.</p> <p>Био је млад и лѣп, понашао се господски и угодно, допадао се и мушкима и женскима: св |
е нови гости, како је све лѣпо, чисто и господски намѣштено.</p> <p>Но јошт се већма зачуде, ка |
ли ето ти фруштука.. изгледао је сасвим господски...{S} Служавник бѣлим утирачем застрт, шољице |
таквога архимандрита.{S} Све је на њему господски, и хаљине и персона и начин.{S} Не као онај н |
просѣда брада брижљиво зглађена, држање господско.</p> <p>То је био настојатељ манастира, архим |
ј очију, благост на образи и у очима, и господско држање чиниле су га врло пријатном појавом.</ |
“</p> <p>На то дође настојатељ и позове господу у трапезарију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, |
ко је за што; ко је за господина, нека господује, а ко је за аргатовање, нека му га.{S} То је, |
те, али мени неприпада наслов милостива госпођа; мој <pb n="189" /> покојни супруг нити је био |
а употрѣбити сходне начине, да се млада госпођа од манастира неодбије.</p> <p>„Онда ваља сачува |
свѣћу.</p> <p>Није дуго трајало и млада госпођа спавала је у велико.{S} Али стара није могла за |
да ми приповѣдиш.{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ходи да ми мало повише о њој кажеш.“</p> <p |
>У осталом држао је и то, да му ниједна госпођа неможе противстати, премда није имао за то дока |
ати се Ленки и њеној тетки.</p> <p>„Она госпођа што иде са домаћином, то је супруга окружног пр |
сте више млада, ако сте и лѣпа... стара госпођа, мислим.{S} Него шта ви велите на то“ запита Ле |
јка.</p> <p>„Е видићемо...“ рекне стара госпођа. „Ако кафа буде добра, повешћемо те у Бечкерек, |
ара Лазара.</p> <pb n="228" /> <p>Стара госпођа пала је на кољена, и грозне сузе прелију јој ли |
етне га пред себе на стол.</p> <p>Стара госпођа гледала је то на архимандрита, то на Ленку, нез |
p>„Хоћемо ли се ми јошт видити?“ запита госпођа о.{S} Теофана.</p> <p>„Доћићу сутра к теби“ рек |
</p> <pb n="195" /> <p>Послѣ ручка дође госпођа Пуљиница овима у гостионицу.</p> <p>Ленка даде |
а.{S} Овдѣ ће то само бити доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и д |
Какав један такав је и други. — Мени је госпођа Ленка дала руку на то, да ће и мој манастир поч |
рѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпођа Јовановићка инжинирка учинила гласа и себи и на |
емо за њима као стари пријатељи,“ рекне госпођа Пуљиница архимандриту Приши, и пружи му руку.</ |
и он с њом.</p> <p>Лаким скоком сиђе се госпођа са првога спрата, и изиђе на манастирска врата |
ш!“ осѣче се на њега друг му: „Можда ће госпођа Ленка више наћи задовољства у конверзацији са д |
ајсочнијим смѣхом развлачила.</p> <p>Но госпођа је била баш тај дан у оном расположењу, које на |
а.{S} Из ње се ишло у оне друге.</p> <p>Госпођа Пуљиница каже другима лаку ноћ и оде у своју кр |
та окрене главу на другу страну.</p> <p>Госпођа Пуљиница насмѣје се сладко и громко овом вицу; |
гата, што више да је сиромашна.</p> <p>„Госпођа Ленка богата је.{S} Она може цркви нашој знамен |
“...{S} Небојте се ви ништа!“ окрене се госпођама и рекне им.</p> <p>„Нема духова у твом манаст |
.. та ето је скоро ноћ... а ноћ није за госпође да путују.“ Све што на човѣку говори, и лице, и |
о њега ништа и нетиче и прихвати поглед госпође с лаким осмѣјком.</p> <p>Ленка се окрене од арх |
Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам јучер била код госпође Пуљинице.{S} То ми је једино познанство још из |
и бијаху изишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а од осталих млађих био је већи дѣо младих дѣв |
други <pb n="220" /> пут.{S} А од старе госпође тетке надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме шт |
стире, тај ће разумѣти топлу жељу старе госпође.</p> <p>Приповѣда се у народу, да је један бачк |
иљно. „Чим би провели вечер?{S} Та наше госпође знаду, да непуштају са другог свѣта ни патријар |
да пије црну кафу.{S} Старија господа и госпође продужише стари разговор, а младеж пође шетати |
најврстнијег настојатеља.</p> <p>„Па и госпође наше и госпођице... шта велите?{S} Нема му пара |
ори архимандрит Партеније. „Нећеду јошт госпође ни ока ноћас склопити.{S} Та невѣрујте...то је |
свога детињства!“</p> <p>Сад се разиђу госпође и стану ствари купити да се за пут спреме.</p> |
ивота.“</p> <pb n="231" /> <p>У то дођу госпође са шумним нѣмачким разговором горѣ у салу, и бу |
ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу госпође тетке морате уважити,“ прихвати архимандрит. „К |
<p>Архимандрит дође горѣ, и чувши да су госпође за пут готове, позове их да пођу.</p> <p>Као уљ |
нитодушној сестри нашега о.{S} Теофана, госпођи Ленки.{S} С њом се морамо јошт једаред састати, |
p>Архимандрит се на то представи старој госпођи.</p> <p>„Ја сам Вам донео писмо, госпођо“, обра |
ла.</p> <p>Архимандрит се обрати старој госпођи и запита ју:</p> <p>„Јесте били кад год у овим |
руку посве пријатељским начином старој госпођи.{S} Ова га пољуби у руку.{S} Он ју благослови: |
игне о.{S} Теофан главу, коју бијаше на госпођино раме спустио; пак видећи црну браћу, тргне се |
е у тој обитељи била млада лѣпа умиљата госпођица.</p> <p>Ова се јошт са једном другом зажели п |
, сложише се парови младих људи и лѣпих госпођица, те се валцер пресели из баште у собе.</p> <p |
ој ктиторки, поносу манастира; најпослѣ госпођицама, руменим ружицама, и млађој господи, извору |
астојатеља.</p> <p>„Па и госпође наше и госпођице... шта велите?{S} Нема му пара!</p> <p>„Јест, |
<p>Онај проговори јасним гласом једној госпођици преко астала: „А, Катице, како се теби допада |
а палата цкр. предстојништва) а свима и госпођицима уједно узетима, као красној кити од ружа и |
ак управо на њу.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка, да имаде духова?“</p> <p>„Ја нити вѣрује |
оспођи.</p> <p>„Ја сам Вам донео писмо, госпођо“, обрати се Ленки.{S} Извади писмо из листнице |
, него и руком...{S} Дајте и мени руку; госпођо Ленка, да ћете и мене опет посѣтити, кад у Фруш |
проговори:</p> <p>„Извините, милостива госпођо, што вас узнемирујем.“</p> <p>Ленка му прекине |
за то замѣрити неможе.“</p> <p>„Неможе госпођо,“ потврди архимандрит. „И трѣба да буде тако.{S |
</p> <p>„Послѣ обѣда доћићу дакле ја са госпођом Пуљиницом овамо, па ћемо се онда одвезти.“</p> |
а пристане на то, да иду послѣ ручка са госпођом Пуљиницом у речени манастир, да тамо преноће, |
во,“ проговори стара. „Ја сам доиста са госпођом Пуљиницом о том говорила и она ми се обећала д |
е сѣдне.</p> <p>Ленка се опет повезе са госпођом Пуљиницом на свои коли.{S} Она није у том пред |
ину своју руку и иде с њим, а она ће са госпођом Пуљиницом за њима.</p> <p>Господин архимандрит |
гови коли иде; али се ова већ бијаше са госпођом Пуљиницом на своје каруце посадила, и тако арх |
мо одлазити“.</p> <p>„Ви сте познати са госпођом Пуљиницом овдѣ.{S} Ја сам код ње одсѣо, јер је |
е у хатар; зато да буде са високородном госпођом супругом на све вѣкове здрав и срѣћан.</p> <p> |
есе руку младој нећаки, и тако пођу.{S} Госпођу Пуљиницу усрѣћи трећи крстонсац својим спроводо |
S} Ленку је спроводио домаћин.</p> <p>А госпођу Пуљиницу забављао је онај други архимандрит.</p |
„А јеси ли наредио да приправе конак за госпођу сестру,“ запита архимандрит; „нама ће свима бит |
Она се види да је богата“, мислио је на госпођу Ленку, „па може манастир у њој добити добру кти |
<p>„Куда води управо овај пут?“ запита госпођу Пуљиницу, кад су нѣко врѣме ишли.</p> <p>„Овај |
тенором: „То је чест за мене!“ и поведе госпођу за другима.{S} Примѣтити нам је, да је овај гос |
то занимљиво говорили.</p> <p>Кад опазе госпођу са о.{S} Теофаном и архимандритом, ступе на стр |
По гдѣкоја зрака у очима пратиоца дирне госпођу неугодно.</p> <p>Гдѣкоје му рѣчи садржаваше два |
Ту се шалом разћерета и стара тетка уз госпођу Пуљиницу.</p> <p>Ленка је ћутала и кадкад се са |
ји држати, млађим заповѣдити, да је као госпођу сматрају, да је игуманицом и т. д. титулирају, |
ајпре пажљиво погледала и стару и младу госпођу.</p> <p>„Добро, добро, тетка... још ће та доћи |
/p> <p>Господин архимандрит сведе стару госпођу до кола и мишљаше понудити Ленку да с њим на ње |
собу, али заједно поведе собом и стару госпођу.</p> <p>Пре него што се архимандрит посади, про |
е превећ.{S} Пак <pb n="213" /> позиваш госпођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> |
p> <p>На то сѣдне на канапе поред старе госпоје, а Ленка се посади у фотељ с друге његове стран |
на“, проговори архимандрит на то старој госпоји. „Она ми је о вама говорила и казала ми је да б |
, гдѣ стои о.{S} Теофан са младом лѣпом госпом у тѣсном узхићеном загрљају.</p> <p>Ово двоје, к |
амени.</p> <p>„Шта наопако,“ продере се гост и разрогачи очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмеза и |
много.</p> <p>„Шта се згледате?“ повиче гост, „ваљда немате куварице!{S} Дајте, сланине, плећке |
“</p> <p>А ви донесите вина,“ проговори гост промумлавши нѣшто кроз зубе, и стане својим ножем |
свѣт вратио, то можете мислити.{S} Тај гост живи, и може јошт и 30 година живити, па ће живо п |
т манастирске управе. (И данас живи тај гост.{S} Припов.)</p> <p>„Јест.{S} Овакова управа изтрг |
“ гласио је штереотипни одговор.</p> <p>Гост се трже, и запита чудећи се: „А познајете л’ ви ме |
у истину немамо ни мрве хлѣба.“</p> <p>Гост се разсрди и изиђе из собе на ходник.{S} Тамо негд |
ти, и данас га је купац одвезо.“</p> <p>Гост се пљесне рукама, погледи у гредице од собе и узда |
кој сали.{S} На то је и он дошо и свога госта генерала довео.</p> <p>„Архимандрит Гедеон био је |
те се протегла на далеко слава високога госта.</p> <p>Овом се сијало лице од блаженства.{S} Он |
ин устане и замоли тога овога духовитог госта да њега замѣни, и да напије здравице и другој гос |
спођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче се на њега друг |
жном крилу био је стан игумна и собе за госте.{S} У сѣверном била је славно позната трапезарија |
а винковић несвали са столице као друге госте.“</p> <p>„Ту је дакле било саблазни? “...</p> <p> |
адих.</p> <p>Домаћин прими и уведе и те госте у салу; упозна и ове са Банатским гостима.</p> <p |
е занимљиво у манастиру, понуди домаћин госте, да се потруде да виде мало предѣл око манастира. |
и позваћемо <pb n="285" /> на њега како госте, ако нам кои дођу, тако и све угледне људе из прњ |
вића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и прочастила да неби з |
" /> позиваш госпођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче с |
ако се неварам генерал Де Прерадовић у госте.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣд је дуго трајао |
већ и онако стари знанци.</p> <p>Одведу госте у цркву.</p> <p>Ленка дарива честни ковчег богато |
безан.“</p> <p>На то представи домаћину госте, а за домаћина рекне истима: „Најврѣднији настоја |
у је послѣ и много лакше било.{S} Браћа гости већ се бијаху подобро проредили.{S} Већ се више њ |
> <p>„За патриарха,“ рекне домаћин, кад гости на ту страну погледаше, „кад дође овамо.“</p> <p> |
аја лѣта уз румску банду.</head> <p>Кад гости дођу у порту и стану се силазити, виде ови са ход |
м одорама са златним јакама.</p> <p>Кад гости посѣдају, запита стара тетка домаћина: „А какве с |
д ноћнога труда попадаше.</p> <p>Кад се гости којекако поспремаше или боље рећи разспремише, за |
д дође овамо.“</p> <p>У соби, гдѣ су се гости примали, било је много фотографских слика на зиду |
акле била права слава.</p> <p>Кад су се гости разишли запита архимандрит о.{S} Теофана: „Шта ти |
стварима стоји.</p> <p>Брзо дакле бише гости готови са прегледањем ризнице.</p> <p>Особиту поз |
гостима.</p> <p>Па то зазвони звонце и гости пођу у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сј |
„Ја вас небих пустио ни данас.{S} Прави гости остају три дана.{S} Али онај стари господин — пок |
д дођу у гостинске собе, зачуде се нови гости, како је све лѣпо, чисто и господски намѣштено.</ |
чашу и почне говорити. <pb n="9" /> Сви гости упру очи у њега.</p> <p>„Пијте браћо, та то је ва |
елико многаја лѣта, у које пристану сви гости и они, који су приличан глас имали, а и они, кои |
едаду судбини.</p> <p>Остали прњаворски гости, кои су се јошт могли мицати, потраже мѣста, гдѣ |
ни данас код нашег друштва.{S} Банатски гости, и млађа и старија, прешле су сву шкалу чуства од |
собу ступише и други, немили и нечекани гости.</p> <p>Они, кои бијаху хрупили у собу са великим |
го код обичних гледалаца.</p> <p>И наши гости били су врло очарани.</p> <p>При цѣливању свете и |
иру и народу.</p> <p>Из трапезарије оду гости у цркву.</p> <p>Црква је била ново молована од Ав |
ујевѣрство.</p> <p>С пуним срдцем изиђу гости из цркве.</p> <p>„Но, не могу вам казати, како ми |
на тој столици пре њега сѣдили.“</p> <p>Гости су вечерали у архимандритовој гостинској соби, а |
а.{S} Пијте.{S} У славу Божију.“</p> <p>Гости устану на ноге, изрецитују 11 пути „господи помил |
уди <pb n="8" /> пред другима гостима у гостијоници изобличе, и што се по који пут у шуми код в |
<p>„И хоћемо, и хоћемо!“ повичу нѣки од гостију.</p> <p>„И право је!“ додаду други.</p> <p>„Кал |
њега игумном поставе?“ примѣти један од гостију.</p> <p>„Немој да ти се у очи насмијемо!“ рекне |
е до дна.</p> <p>На то ће рећи један од гостију:</p> <p>„Душа ваља, добро вино.{S} И моје је до |
n="197" /> <p>Ово наравно није нико од гостију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта значи.</p> < |
у руку.</p> <p>Највећи утисак учини код гостију кивот цара Лазара.</p> <pb n="228" /> <p>Стара |
онда у Митровицу, части се... зови сто гостију у манастир, части се... а игумни опашу двѣ педи |
дањем ризнице.</p> <p>Особиту позорност гостију побуди одѣло србских деспота.</p> <p>Није само |
кои је на прозору гледао: „Ево нам јошт гостију.“</p> <p>Сви пођу к прозору, и виде већ у алеји |
о за то доказа.</p> <p>Од других мушких гостију највише је обратио позорности на себе један црн |
ице“ повичу оба у једаред. „Јеси л рада гостима?“</p> <p>Куварица се тргне из свога дрѣмежа, по |
поштени људи <pb n="8" /> пред другима гостима у гостијоници изобличе, и што се по који пут у |
/p> <p>„Добро, добро; видићемо; моје је гостима казати.{S} Међутим будите увѣрени, да никакве о |
ођака одсѣдао, а у њеној кући са другим гостима тај дан прослављао.</p> <p>Тим полажењем развиј |
госте у салу; упозна и ове са Банатским гостима.</p> <p>Па то зазвони звонце и гости пођу у тра |
ад је овако.</p> <p>Да се вратимо нашим гостима.</p> <p>Обишавши све, што бијаше занимљиво у ма |
/p> <p>„С малом изнимком —— понајвише у гостима, на частима и“ — овдѣ застане о.{S} Теофан.</p> |
> <p>Оправио је манастир.{S} Украсио је гостинске собе.</p> <p>Економске зграде изгледале су до |
вом приликом познати.</p> <p>Кад дођу у гостинске собе, зачуде се нови гости, како је све лѣпо, |
ску незнам ни сам колико.</p> <p>— — „У гостинским собама ни спаваћих хаљина нема а тако исто н |
<p>Гости су вечерали у архимандритовој гостинској соби, а не у обштој трапезарији.</p> <p>Архи |
l:id="SRP18730_C14"> <head>14.{S} Дух у гостинској соби.</head> <p>Код вечере је опет архимандр |
ладан као курјак,“ повиче он кад пође у гостинску собу. „Пеците, кувајте, иди дајте макар и хла |
у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кранц“ је била гостионица у Н. Саду, чини нам се иста, која и данас то |
, па ма се и са кућним слугама у јавној гостионици куцали, или морали отићи у шуму к надничарим |
мандритове каруце са четири жерава пред гостионицу, и стану.</p> <p>Архимандрит дође горѣ, и чу |
слѣ ручка дође госпођа Пуљиница овима у гостионицу.</p> <p>Ленка даде упрѣгнути освоје коње у к |
нија него пијанке; ви непостите него се гостите; ви непокривате манастире цигљом ни лимом него |
> <p>Она захвали дакле са нѣколико рѣчи гостољубивом домаћину; метне шешир на главу; огрне мант |
ти, што овај говори, ја нећу бити никад готов с протоколом.“</p> <p>На то се окрене свѣдоку, и |
раде, што им је воља.{S} Ја сам на све готов.{S} Оче Теофане!{S} Ти си дошо у манастир, да буд |
онео.</p> <p>О. Теофан хитио је да буде готов, и зато се удали, да изнађе и обиљежи оно нѣколик |
000 комада дрва.{S} А касније, кад буде готов са шљивиком, одреди му један комад земље у филија |
чена.</p> <p>Трећи дан у јутру кад буде готов записник, сазове архимандрит све калуђере и насто |
онда се накашље, дајући знак тим да је готов.</p> <p>Врата се одмах отворе и архимандрит изиђе |
н попије чашу <pb n="111" /> двѣ, па је готов; а други може боме добро да повуче, па му се и не |
латити... а онда је код краљевске табле готов посао...{S} Него, имате ли ви попо мало цванцига. |
, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси готов.“</p> <p>„Калуђерима ваља одредити дотацију, прис |
дите напоље, па ћу вас звати, кад будем готов са вашим другом.“</p> <p>Она двоица стану се згле |
творе и архимандрит изиђе к њему сасвим готов за пут.</p> <p>„Ево, вис. преч. господине; ево ва |
е пуна, сама љубав најдубља и најжешћа, готова дати му сву себе и све своје, свој живот, своје |
.</p> <p>Сад уђе ђаче и јави да су кола готова.</p> <p>Сиђу се дакле.</p> <p>Обоја кола стојала |
снага малакше.{S} И онда је тек несрѣћа готова.{S} Ту несрѣћу уклонити, духу, вољи, силама нову |
ч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ готова:</p> <quote> <l>„Мајка Мару хоп хоп хоп,</l> <l> |
дође горѣ, и чувши да су госпође за пут готове, позове их да пођу.</p> <p>Као уљудан господин п |
има стоји.</p> <p>Брзо дакле бише гости готови са прегледањем ризнице.</p> <p>Особиту позорност |
и рекне: „Хвала о. намѣстниче; сад смо готови.“</p> <p>На то сви оду, а о. намѣстник дркћући к |
100 комада а нисам затекао ни једне.{S} Готових новаца оставио сам у каси 700 фор. к. м.{S} Кон |
и.{S} Ако се сад не спасеш, онда је зло готово.“ Ово рекне о. намѣстник, узме чин на себе, и по |
србске ђаке волио је, и подупирао их је готовошћу врѣдном свакога признања.{S} Онај дан, кад су |
, би архимандриту особито мило било, да гошћа у манастиру остане.</p> <p>Ленка је осѣћала, да ј |
аваће собе.</p> <pb n="214" /> <p>Свака гошћа добије собу за себе; из једне се ишло у другу.</p |
вљује.{S} Кад добијемо какву младу лѣпу гошћу, ето га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будн |
2" /> „нека је и отровано, ја ћу јести; грѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се кратким путем |
ng="la">Judex-a Curiae</foreign> Јована гр.{S} Циракија под патроцинијем самога краља.{S} Отац |
ем, „сам себи ударам печат најгрознијег грѣха на чело!“</p> <p>На то се спусти на колѣно, прекр |
тако и на даље останете.{S} Што ви сад грѣшите, можда ће невини ваши прејемници одкијавати: и |
је обѣте строго држите, да се чувате од грѣха и саблазни.“</p> <p>На то се окрене отцу Теофану |
о?{S} Одкуд се надасмо, да ће нас сунце грѣјати, одтуда нас лед бије?“</p> <pb n="83" /> <p>Дру |
стиру живе људи, као и други људи, људи грѣшни, слаби, у толико тврђег срца, што су се свега од |
сто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд!“</p> <p>„Ви нисте мо |
„И ти си свештеник; могу и ја теби свој грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто |
ћеш свршити без казни, кад си се подао грѣху.</p> <p>„Но уједно тим си показао, да у теби живи |
је било с ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је судија: ја ћу сваку пресуду са синовн |
оји јошт у сну почивају... који можда у грѣху каквом бдију... којим сатана душу лукавим сном мо |
раведан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја ћу послати господина архиманд |
ту мисао посла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад ме мисао на тебе, натраг поврати.{S} Та ти с |
и нека оде као прост калуђер у манастир Грабовац, пак ћу га онда ја наградити.“</p> <p>И тако с |
овица . . . . . . . . .{S} 100 „</l> <l>Грабовац . . . . . . . . .{S} 100 „</l> <l>Свега .{S} 1 |
велики камен, којим се на стѣне нашега града с успѣхом ударити може, а сами нису одтуд имали и |
е могуће, да у исти пар стану топови са града Варадина пуцати у славу радостног за сву државу д |
много мањи били, него да се семинарија гради и издржава напосе у Карловци.{S} Већ би дакле и у |
полд II. да се што пре почне семинарија градити и да се на то 10.000 фор. из државне касе одмах |
Еубеа, — брда Олимп, Осса, Пелијон,... градови Салоник, до Херзонеза, Троада и малоазијска брд |
ензију.</p> <p>„Кад генерал оде, похита градоначелник у магистрат, даде дозвати к себи полицајн |
.“</p> <p>„Полицај-комесар знао је да и градоначелник неће познавати шале у овом послу, те се н |
о пензионирани мајор Јосим Матић, бивши градоначелник Земунски и Карловачки, родом из Карловаца |
слѣ обѣда даде дозвати к себи капетана, градоначелника Карловачког и рекне му:</p> <p>„Г. капет |
е бити боље.</p> <p>„Одмах рапортира то градоначелнику, а овај недочека да генерал дође у Карло |
ученици гимназије и богословије, главни грађани, придворни калуђери и звона по свим црквама.{S} |
закон угарски, и Србљи постану државним грађанима Угарске.</p> <p>Тим добије и црква наша и све |
ар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског реда желио ту учити, тај би морао наравно пл |
га новога частника како духовног тако и грађанског изгубљене прѣким ситним пословима и потрѣбни |
се играо карата са једним господином у грађанском одѣлу, и продужи свој посао и кад о.{S} Теоф |
и.</p> <pb n="12" /> <p>Ђак је био јаче грађе, те издржи до поноћи.</p> <p>Но истина је, да му |
ојују људи, који мисле, да су манастири грађени, да нѣколико људи читају молитве, а и немисле ш |
Патријарх није био Платону пријатељ: из грађења небуде ништа.</p> <p>Од Стратимировића остало ј |
вала ужасна ова катастрофа.</p> <p>Ради грађења манастирских зграда имала су се сѣћи у шуми дрв |
ит Стратимировић оставио је главницу за грађење митрополитске резиденције: но резиденције нема. |
направити, и из све снаге силила, да се грађење <pb n="351" /> изведе.{S} Патријарх није био Пл |
зграда имала су се сѣћи у шуми дрва за грађу.</p> <p>О. Теофан бијаше отишо у шуму да разгледа |
ло лошем стању.</p> <p>Одмах 1841 дадем грађу у шуми одсећи, још те зиме скрбити и изтесати.{S} |
целенција: ово је правилно по латинској граматици, али не по изговору нашега народа.{S} И будућ |
је ни оно разумѣо, што би иначе мого по граматичком смислу знати.</p> <pb n="50" /> <p>Сад наст |
кои неби били одређени на особиту коју грану умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого б |
но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене гранчице, макар да је на пољу јовањски снѣг покривао св |
ује, јер је старо лишће шуштало а ситно грање кршкало појако.</p> <p>Но то прњаворац није ни на |
ми неће више доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пушку грчевитом руком. </p> <p>О. Теофа |
са нѣколико корачаја унатраг.</p> <p>Но Грбић му повиче: „Небој се господине намѣстниче! нећу ј |
ему. „Ти си убио и њега и себе!“</p> <p>Грбић се на ове рѣчи узправи.{S} Јошт једанпут погледи |
ирем!“ одговори рањени калуђер.</p> <p>„Грбић је добро згодио — — баш у срдце <pb n="311" /> — |
да им кажемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодило.</p> <p>Он буде ухићен.{S} Призна свој |
година одређује.</p> <pb n="314" /> <p>Грбићу није дакле трѣбало ни изповѣдника ни причешћа: д |
као да бијаше фигура од камена!</p> <p>„Грбићу, шта учини тужан!“ проговори сад њему. „Ти си уб |
шедол дугом обтерећен?{S} Није ли и сам Гргетег знатним зајмом усрѣћен?{S} А шта још нележи у к |
едол . . . . . . . . .{S} 900 ф.</l> <l>Гргетег . . . . . . . . . .{S} 975 „</l> <l>Хопово . . |
} Хајде само даље.“</p> <p>„У манастиру Гргетегу могла би се установити ратарница, и нижа школа |
би ни осѣтили, а црква и народ имали би грдан капитал, којим би се много добра и по народ и по |
у лову.</p> <p>Кошута им умаче.</p> <p>Грдећи и псујући врате се у манастир и оду администрато |
и и за овај мали плагијат то хвалити то грдити, нећемо јошт и то на себе да навучемо, да нас је |
а част, кад му дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, дајте руку!“. |
сајтлика, па вам се све друге мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На то дође ђак.</p> <p>„Води овог |
их дозна на скоро, да су и он и братија грдно обтужени.</p> <p>Сви се поплаше горопадно; а кува |
акова кисела купуса, те једва у скупоћи грдној овога времена доплетем до јечмена хлѣба.</p> <p> |
по читаве сатове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука Бранковића и похвале Милоша Обилића, и из |
руги проклињу.{S} Свакој хвали и свакој грдњи износимо ми на супрот овај свети шиболет: „Не нам |
/p> <p>Гост се пљесне рукама, погледи у гредице од собе и уздахне: „о Б... ново, Б... ново, та |
„На што калуђеру нож!{S} Зар он неможе гризти зубма оно мало хлѣба, што понесе у шуму.{S} Није |
амо држи свога система.{S} Одозго сунце грије, а одозго лед бије...{S} Имај пријатеља горѣ, па |
проговори: „То можемо устмено казати, а гриота би било труда то написати.{S} Јест.“</p> <p>Архи |
ом старѣшине, кои истину тражи.</p> <p>„Грле се!“ проговори онај коловођа од млађих <pb n="157" |
а наручија. „Ја нисам крив што се дајеш грлити“, рекне јој загушљивим гласом „сама си ми у руке |
ну прелазила горња устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на час отварало и сасвим отис |
.{S} Боже сачувај!{S} Та стегнуло ми се грло, па не могу од тешка решпекта ни словца да изтисне |
овори гласом, који показиваше, да му се грло грчевито стегнуло: „Ох Ленка! што изговори те кобн |
у је сирома попа прокашљивао, да очисти грло за орацију, чешљао браду и косу, да небуде чупав, |
ручати.{S} Наравно, да му је она мисао грло стезала, али је ишло: нарав је силнија била од сум |
иви од крста.{S} То је оно право; у том грму лежи зец!“ –</p> <p>„Ваша светост имате подпуно пр |
небацај ме овако младу у црни и хладни гроб... невраћај ми смрт за живот, убијство за љубав, м |
е твога дана.... да ли ће се и мени мој гроб скоро отворити?“ рекне о.{S} Теофан, и опет нехоти |
е жене живила, спусти се по други пут у гроб.</p> <p>Добро је разумѣла садржај и замашај његови |
калуђер на сѣдајуће сунце. „Ти падаш у гроб твој јарко сунце; скоро ће мрачна ноћ сву земљу ув |
се срце цепа; „сад да нађем у манастиру гроб свему, што ми је било најмилије, што ме је држало, |
бе, да те спасе, да те изведе из живога гроба, и уведе у срѣћан живот.{S} Послушај вољу божију, |
људе даде животу... остави се ти живога гроба, одлази из манастира; дај ми руку, хајдемо у свѣт |
брат и сестра.{S} И остаће ми до самога гроба милим братом.{S} Ово мислим да смѣм сваком казати |
ав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба обузима; као да му се срдце у санту леда претвара |
атије „плач матере божје“ код христовог гроба.{S} Никада нећу ту дивоту заборавити.{S} Милије и |
ољу божију, прими руку љубави, изићи из гроба и ступи у живот.{S} Онај, кога у свему имаш прѣд |
ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне се, кад чује о |
аравном току човѣчијега вѣка, већ близу гроба.</p> <p>„Столица митрополитска могла се дакле так |
крило мајке земље на Горње-Карловачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> |
</p> <p>Отац Митрофан нађе вѣчна мира у гробљу манастира, у ком је погинуо.</p> <p>Неће ваљда н |
на љубав безгранична, није дошла у свѣт гробова ради, да копа гробове и да их пуни живим мртвац |
није дошла у свѣт гробова ради, да копа гробове и да их пуни живим мртвацима, него се родио жив |
: и онда ће њихова клетва пасти на ваше гробове и душе.{S} Јест.{S} Опомињем вас, да се св. кан |
омоћник сирочету, које само стојаше на, гробу отца и мајке, на гробу наде и живота свога!“</p> |
само стојаше на, гробу отца и мајке, на гробу наде и живота свога!“</p> <p>„Па сад! па сад“ вик |
отцу и матери, сину и кћери... затвара гробу врата, и отвара двери срѣће кућама, <pb n="174" / |
ти незаборављеног списатеља морају се у гробу од радости потрѣсти, кад му кћери народа тако о њ |
ком пѣсника-владике.{S} Он се стрѣсе од грозе и повиче: „На што калуђеру нож!{S} Зар он неможе |
> <p>Стара госпођа пала је на кољена, и грозне сузе прелију јој лице.</p> <p>Кад се мало поутѣш |
нуо у зрак, сложи читава поворка слика, грозних, црних и крвавих пред духовним оком пѣсника-вла |
сијарх: „Ја само толико знам, да смо се грозно осрамотили.“</p> <p>Један од оних млађих стисне |
и становници других мѣста чуде се, како грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</ |
па мѣсечина.</p> <p>На брзо затим пукне гром у Пожуну а разпрсне се у Карловци.</p> <p>Митропол |
<p>Госпођа Пуљиница насмѣје се сладко и громко овом вицу; а стара тетка није знала, шта <pb n=" |
сни облак са своим смртоносним муњама и громовима пређе без слѣди прѣко главе пѣсника „Шишатова |
ке!“ па кад сврши а он заврши са једним громовитим „дан!“ које се разлегаше, као да је заиста г |
и или рајском пѣсмом живота или ужасним громом уништења.“</p> <p>Док је лѣпа Ленка говорила, на |
рѣмске)!{S} Шта ће рећи Њ. Ексцеленција гроф Ревицки (канцелар мађ. канцеларије)!{S} Калуђери.. |
ађи.{S} Тако приповѣдају, да је једаред гроф Коронини као земаљска глава србске војводине дошо |
атко врѣме пред тим дишпутирао је млади гроф Цираки, син <foreign xml:lang="la">Judex-a Curiae< |
p>Посрѣдује и сам шеф војводине генерал гроф Коронини, кои је код цара особито био уважен.</p> |
, а коњи изгледаше, као да су из ергеле грофа Пејачевића.</p> <p>Код капије манастирске били су |
итичних и порезних чиновника.{S} Оно је грофица Бутлер удата бароница Сајфертиц, а она до ње, т |
барону и супрузи бароници; — пресјајној грофици, пупољку јошт неразвијеном; — заповѣднику жанда |
Више јој се пута, пречује онај паклени грохот калуђера.{S} Једва пред зору заспи.</p> <p>Није |
ући се, кад је од мене одлазио!{S} Онај грохот пакла, којим су се остали непријатељи смѣјали, к |
тупише у собу.</p> <p>Сви сад ударише у грохотан поругљиви смѣх.</p> <p>На овај смѣх дигне о.{S |
о, да је тај контраст морао слушаоце на грохотни смѣх побудити.</p> <p>Печеновић је био човѣк д |
оме сви желе да га нема!“</p> <p>Бурно, грохотно смѣјање прасне у дружтву, а наздрављач пружи п |
ита протођакон архимандрита, смѣјући се грохотом.</p> <p>„Шта то?“ запита га архимандрит.</p> < |
намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам грохотом смѣјати, а како му је био глас кречећ и оштар, |
онал.</p> <p>Они други стану се на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Они су се онда разумѣвали, па |
што га је зајео, и сви се стану на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Међу тим је кона био до ћошка |
на чешљу остати,“ упадне овдѣ патријарх грохотом смѣјући се. „Видим ја, непознајеш ти јошт тога |
а за бујеће чувство у њеним нѣдрима.{S} Груди јој се преизпуне милином, и дрхћућим сладкога осѣ |
ли ту анђелску главу на своје пуне јада груди. „Та нема ти пара!“ повиче кроз сузе. „Ти си ми с |
253" /> свиле с црвеном поставом.{S} На груди му је сваки дан стајала звѣзда великог Леополдово |
та своја наручија, да је прими на своје груди, да пригрли к свом срдцу, да слије душу своју са |
као пред сунцем мрак... ох, и сад ми се груди пуне, срце ми се надимље, кад се сѣтим, колико ме |
рата, и дигне јој лагано главу са своих груди, на коима ова почиваше.</p> <p>Ова кад опази калу |
е младих људи лежали би једно другом на грудима; Теофан би умро...{S} Тодор би оживио.</p> <p>А |
ком лицеју врло чувен млад Србин Михаил Груић са своих особитих духовних дарова.{S} И овога је |
.{S} А то је садањи протосинђел Никанор Грујић, кога славе под књижевним именом Срб-Милутина; с |
су вам велике куће, дали су вам велике грунтове...{S} Но кад ви тако с њима поступате, ми ћемо |
ових очију изгубише, а нехотице му сузе грунуше, кад је са истог прозора, за који је тај дан, р |
добар ручак скувала у двору, знам да ће грцати, кад га стану кусати, срам их било.“</p> <p>„Баш |
гласом, који показиваше, да му се грло грчевито стегнуло: „Ох Ленка! што изговори те кобне рѣч |
рећи да сам ја крив!“ повиче патријарх грчевито, и приступи о.{S} Теофану као да ће да га смрв |
ћу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пушку грчевитом руком. </p> <p>О. Теофан помисли у први мах, |
> <p>„А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у бугарским манастирима?{S} |
ири, какви су да су, далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами Руси могу још дуго учити |
дови и бедемови стародревних манастира, грчких, србских и бугарских.{S} Ово је земљиште свето; |
жар лица.</p> <p>О. Митрофан пружи се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, бијах |
“</p> <p>Ту ућути.{S} Цѣле му се тѣло у грчу стегло.{S} Свака му се мишица немило трзала.</p> < |
, те би можда било свашта, да се није бѣгством уклонио.{S} Кажите је ли тако?“</p> <p>О. Теофан |
отегли на њега ножем, и да су се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{ |
ета, у всја тјашкаја.{S} Ту се онда излѣгу и други разговори, и друге пѣсме, па се онда окрене |
ета, а јурили су као крилате хале по снѣгу улицама.</p> <p>На кратко, веселѣ је било неизказано |
нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, пили!“</p> <p>„Хе, пило |
лијане.{S} Гудуре су дивотне.{S} На брѣгу морском сјају се зидови и бедемови стародревних мана |
во ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу виногради, па манастирско боље.{S} Сад нека ми ко ре |
учини му се као да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба обузима; као да му се срдц |
а онда видити, како клима на коли, како губи шешире, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту м |
ѣвати почео.</p> <p>Калуђер се све више губио, а човѣк се <pb n="150" /> све већма развијао: јо |
а настојатељи талира.“</p> <p>„Оче! ти губиш из вида, пред ким стојиш!“ опомене га патријарх с |
гетације око које се увијају лијане.{S} Гудуре су дивотне.{S} На брѣгу морском сјају се зидови |
учили.{S} Није Печеновић на то спао, да гули сиротињу: њему је бог дао да може поштено живити: |
не да се вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шумама.{S} За то су млађи.{S} Ми калуђери св |
одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче патријарх у крајњој љуто |
овај. „Ти си том крив; ти си ме турао и гурао док се врата неотворише.{S} Али погледај се и ти |
<p>У тај пар чује се глас архимандрита Гурија: „Шта се ви једнако рукама љубите?“</p> <p>Друшт |
руку и пођу напрѣд.</p> <p>Архимандвит Гурије недође у неприлику, него прихвати шалу и прогово |
>Домаћин архимандрит био је архимандрит Гурије; оног старијег архимандрита представи домаћин ка |
„Знам шта мислиш,“ стане се архимандрит Гурије церекати. „Па зашто да се ја са тетком не пољуби |
исто доба упустио се бијаше архимандрит Гурије у разговор са старом тетком и забавио се с њом.< |
ако ми се чини“, рекне опет архимандрит Гурије. „Кад стојим ја с тетком, онда се казују свѣту м |
маневром, оче Партеније?“</p> <p>„Хвала Гурковој жестини што се моје особности тиче, подпуно.{S |
е недаде да ју цѣлива, него га њом мало гурне од себе, па онда избаци карту, коју је ваљало изи |
греб... и сами слѣпци хвале га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, о нашим пријатељи |
ову манастира његова нѣгована је велика густа чуваркућа; — а нико тако неприкрива у кућама оно, |
јој је особито дивна; богата шума, пуна густара кроз које се проћи неможе и то од увѣк зелене в |
ут стављају.{S} Задаћа живота му бијаше густом маглом застрта; он почне сумњати, да ли ће му би |
о да је знала, коме се напија, упне све гуше, те се чуше и у трапезарији прѣко све ларме, и у п |
<p>На настојатељу видило се да га нѣшто гуши.{S} Онај фатални зној удари му опет на образ, види |
ари кваре се и размећу.{S} Манастирска, дѣла ради сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се |
а, страха, радости, туге, светиње, и т, д.</p> <p>Нека нам буде допуштено изложити једну малу п |
старања: хајде рано, хајде голубе, и т. д.</p> <pb n="193" /> <p>То падне господарима у очи; ал |
шешире, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити, иначе одосмо у глиб, к |
за гору заилази и с бојишта одлази и т. д.{S} На кратко, код те је слике множина стајала и диви |
ко губи шешире, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити, иначе одосмо у |
госпођу сматрају, да је игуманицом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по манастиру трче, и њега |
<p>ИСТИНА И ПОЕЗИЈА.</p> <p>(Писано I. дѣо 1873., II.{S} и III. 1880.)</p> </div> </front> <bo |
тражити и одликовати.{S} Његова молитва дѣловаће као лѣк код болесника, као глас више утѣхе код |
шалу; ту има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да видите |
е ручице у пружене руке пријатеља свога дѣтињства и овај их срдачно и топло стисне.</p> <p>„Доб |
нага, која је доста крѣпка и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а опасност снаг |
ма живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ће се напунити, и то |
лану тога тѣла, пробудите у манастирима дѣлотворну вољу к стварању; на кратко: установите манас |
гуманицом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по манастиру трче, и њега јавно отцем зову!{S} А т |
у свом крилу саранио.</p> <p>„Па дична дѣла толиких црквених Јерарха, кои су као епископи и ар |
лствује.{S} А ако тај старѣшина домашња дѣла небрежљиво води, нити се са браћом споразумѣва, не |
ишта небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла може изводити <foreign xml:lang="la">conatus homic |
ли одређени на особиту коју грану умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз из |
ћала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да има разлога; пак за то морам |
ели просањкати.{S} Мати и једне и друге дѣвојке пристану на то, да им со жеља изпуни.{S} А на п |
, коју је манастир саградио и у коју је дѣцу сиромашку безплатно примао и учио... већ сам се ун |
ну славу, премда није мало било ни мале дѣце на прсима матере.</p> <p>Млога лѣпа лица код одрас |
идно напрѣдују.{S} Па да видите како се дѣца свијају око ове свете куће.“</p> <p>„Е добро Крсто |
слѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже боље рекли |
че Теофане, ви сте и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S |
се на страну мумлајући: „та није нам ни дѣд лајо.{S} Лај ти!“</p> <p>У осталом држао је и то, д |
од дрвета, широк, и скопчавао је јужни дѣо зграде са сѣверним.</p> <p>У јужном крилу био је ст |
о црна дуга брада покривала му је дољни дѣо главе.{S} Широке црне састављене обрве, даваше му ц |
кафа у Митровици, милостива,“ одговори дѣвојка.</p> <p>„Е видићемо...“ рекне стара госпођа. „А |
Митровицу допутовала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Ш |
адирне је Ленка.</p> <p>„Е ћути бога ти дѣвојко...{S} Старо.. <pb n="186" /> тупо.{S} Ја овако |
оспође, а од осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њих из |
редшественици, смирени калуђери, и ваши дѣдови, прњаворци, који су светој овој кући њиве орали, |
нам, но имени твојему.“</p> <p>Дакле к дѣлу.{S} Ови мемоари писани су црквено-славенским слого |
ине славе, коима се и изванманастирским дѣлањем долази.</p> <p>„Ал има манастир баш у свом прав |
мијом и другим њиховом чину неприличним дѣлом баве, к њиховој правој цѣли опет поврате, да се њ |
S} Кад је год полазио у народном каквом дѣлу у Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпра |
скошности и разпустног живота у његовом дѣлокругу, и преда по свом увѣрењу нама сва добра и вик |
> <p>Стара тетка радовала се доиста као дѣте овом крају разговора.{S} Ко зна, како наш свѣт гле |
бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣнију.{S} Стра |
дође судбена комесија и прегледи мртво дѣло, те констатује, да је о. <pb n="313" /> Митрофан у |
нику, само да их он крсти. „Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их је ко запитао, за што сиро |
/p> <p>„Добро јутро, Ленка; добро јутро дѣвојко!“</p> <p>Ленка се осврне, и одговори „добро јут |
су, кад их је ко запитао, за што сирото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало мас |
м добру рекне.</p> <p>Мушку нам је опет дѣцу учио о.{S} Теофан у манастирској школи читати, пис |
апрема другој.{S} Митрофан је био чврст дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Није дакле ни м |
ница Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то је супруга |
дачних уздисаја.{S} Ова слика била је у дѣлу за србски прости народ бисер а за манастир драги к |
{S} Из других села носили су новорођену дѣцу том свештенику, само да их он крсти. „Биће срѣтно |
очито чињаше се, да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну славу, премда није мал |
д осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њих изишо, и доче |
е.</p> <p>Млога лѣпа лица код одрастлих дѣвојака било је видити, која су уздизале свилене марам |
ан свештенички, са архиепископским порт-д’-епеом.{S} На прсима је имао звѣзду ордена гвоздене к |
ype="group" xml:id="SRP18730_P1"> <head>ДѢО ПРВИ.</head> <pb n="6" /> <pb n="7" /> <div type="c |
ype="group" xml:id="SRP18730_P2"> <head>ДѣО ДРУГИ</head> <pb n="130" /> <pb n="131" /> <div typ |
ype="group" xml:id="SRP18730_P3"> <head>ДѢО ТРЕЋИ.</head> <pb n="248" /> <pb n="249" /> <div ty |
. . . . . . .{S} 10.150 ф. 53 н.</l> <l>д) обећања од цркава . 3.{S}458 фор.</l> <l>За зграду ј |
ешљив па зато није никога задржао на обѣд.{S} Он и Варнава ручали су сами.{S} Био је пост, и Ва |
ељ и позове господу у трапезарију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, да их |
звонце и гости пођу у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сјајан и обилан.{S} Вино хвалише |
госте.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣд је дуго трајао, али то није осујетило вечерњу у дворс |
и молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег светитеља, и позваћемо <pb n="285" /> н |
и пођу у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сјајан и обилан.{S} Вино хвалише мужки као изр |
на страну мумлајући: „та није нам ни дѣд лајо.{S} Лај ти!“</p> <p>У осталом држао је и то, да |
дође.</p> <p>Нови митрополит крене услѣд тога стања ствари администратора са свога управитељст |
и св. обитељи Ш. придружује.</p> <p>Услѣд тога покупи о.{S} Теофан оно мало ствари, што их је и |
ивот сасвим нуждно, узме.““</p> <p>„Услѣд овога назора искао је сабор да владике и манастири са |
, кад виђе ту слику ужаса и очајања, прѣд собом.{S} Она се тргне, скочи, и ступи једним кораком |
ја остане овај призор у њеној глави, прѣд њеним очима, убијајући у њој струју живота као она ме |
вет.</p> <p>Ленкин лик долазио му је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела хранитеља...{S} |
ало: али није било часа, кад му није прѣд очима стојао из међу њега и ње отац са уздигнутом рук |
ра духа, који с пламеним мачем стане прѣд врата њеног раја, те с једне страно дахом сгарајућег |
се руком за срдце.</p> <p>Она падне прѣд њега на колѣна, дигне оклопљене руке к њему, и изумир |
ѣ женске, које су ради своје парнице прѣд конзисторију биле дошле, да га информирају.{S} Ове су |
руги од млађих калуђера, што стојаше прѣд врати.</p> <p>„Нека! нека!“ прошапуће гледалац и махн |
отице дозвала у ту калуђерску ћелију прѣд тога правог калуђера духа, који с пламеним мачем стан |
шо излазак из таме и мрака, стане му прѣд дух поред слике јавне дужности и слика тајне љубави, |
ма и државама.</p> <p>Нарочито су му прѣд очи долазили калуђери и манастири светогорски и руске |
Они старији виде сад занимљиву сцену прѣд <pb n="155" /> собом, гдѣ стои о.{S} Теофан са младом |
.</p> <p>К том је долазило, да је ту прѣд њим стојала не само најдражестнија жена, него је с ње |
у живот.{S} Онај, кога у свему имаш прѣд очима, онај разпети избавитељ свѣта, онај син створит |
Међутим је отац Амфилохије кораком напрѣд ступио, те је тако у онај пар, кад су се шаке отца Ми |
ијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове послове идуће зиме на на |
вѣк <pb n="317" /> нѣколико дана у напрѣд душевној наслади радовали.{S} Такова је служба хришћа |
вори о.{S} Теофан. „Но признајем у напрѣд, да ће бити у мом разлагању више горуће добре жеље, н |
ужи архимандриту Партенију, и пођу напрѣд.</p> <p>„Ја ћу сутра зором поћи кући, ко зна хоћемо < |
, драги отче.“ Даде му руку и пођу напрѣд.</p> <p>Архимандвит Гурије недође у неприлику, него п |
латно примао и учио... већ сам се унапрѣд радовао оној душевној утѣхи, коју је болан, тужан, не |
азтужених срдаца.“</p> <p>„Ја Вам унапрѣд захваљујем, господине.{S} То су рѣчи достојне црквено |
је уздахнуо, кад се кићени сватови изпрѣд његових очију изгубише, а нехотице му сузе грунуше, к |
вор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то репетирати сва |
</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му један сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у другој |
foreign>!“ задирне га један старији сусѣд при трапези.</p> <p>„Добро кад ниси казо од <foreign |
s sagte er</foreign>?</p> <p>Кад му сусѣд изтумачи, онда рекне: „<foreign xml:lang="de">Also <p |
јесмо ли добро ствар наредили?“</p> <p>„Дѣло је било славно!“ одговори овај.</p> <pb n="289" /> |
>У тим се пунктовима искало:</p> <p>1., да народ бира епископе;</p> <p>2., да народ бира управу |
>1., да народ бира епископе;</p> <p>2., да народ бира управу народних добара;</p> <p>3., да се |
бира управу народних добара;</p> <p>3., да се без сабора ништа не свршује ни у народним ни у цр |
ћ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочекамо,“ проговори тетка Ленки, кад се ова при |
gn xml:lang="la">Procellas</foreign>!“, да.{S} А шта је то <foreign xml:lang="la">procellas</fo |
itas convinci</foreign>“ (нико нетрѣба, да се осуди док се непреслуша) одговори му владика. „Ка |
дњем часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она захвали дакле с |
м ја пре свега код епископа Хранислава, да видим, како ће се тамо ствар узети!{S} Тако ће бити |
творити извор науке и пружити срѣдства, да из тога извора сваки узможе црпити, кога жеђ за прос |
д и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да одложи нарав човѣчију, а то је не само искати, што ј |
дан прњаворац о.{S} Теофану, молећи га, да забрани о.{S} Митрофану, да му у кућу недолази јер м |
ћу му чинити.{S} Осим тога упутићу га, да научи лѣпо служити.{S} Ја сам из оне школе, која је |
није ништа помѣшан, па је хвалио Бога, да му се куварица с врата скинула.</p> <p>Скандала је б |
езрѣњем свѣта и људи, неимајући никога, да га тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на с |
е, о свом трошку....{S} Немате разлога, да ми узкратите допуст,“ дода о.{S} Теофан озбиљније.</ |
S} Јест.{S} Ја немам ништа против тога, да се познати и пријатељ и онај, о којим манастир у одн |
химандрита Хранислава.{S} Да му бог да, да постигне на скоро како жељу своју, тако и жељу цѣлог |
и може и сама влада одтуд узети повода, да их под државну управу узме, па онда смо на правом пу |
с њима у један кошар.</p> <p>„Кажем ја, да неће добро бити“, говорио је самом себи кад је из дв |
от води, да се свѣт од калуђера одбија, да харчење манастирског добра у очи пада...{S} Неће бит |
и то: у мислима архимандрита Арсенија, да се <foreign xml:lang="la">status quo</foreign> у ман |
увај браду оче!{S} Ако те чују братија, да тако говориш, очешљаће ти браду, да ће ти пола на че |
ковом пожртвовању чиста своја наручија, да је прими на своје груди, да пригрли к свом срдцу, да |
е мрѣжу своју око тога ужаснога човѣка, да га испије као паук муву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти каж |
ли кући, носећи доста написаних табака, да архиву митрополитску умноже, у коју је приступ био у |
предстоји горка и уништавајућа изрека, да је сав живот, сву духовну снагу, сву душевну силу жр |
} Ту сам погрѣшио.{S} Кад дође прилика, да трѣба трпити или нападати, калуђер ваља оно да избер |
.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка, да имаде духова?“</p> <p>„Ја нити вѣрујем нити невѣрује |
..{S} Дајте и мени руку; госпођо Ленка, да ћете и мене опет посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете. |
> <p>Архимандрит позове новога свѣдока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру држали.</p |
ити и онај, који нема прилике и трошка, да их у нарави види.</p> <p>Имамо ми људи изван манасти |
а се није плашила, јер га је познавала, да је човѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.< |
унутарњост манастирска буде показивала, да ту нема ни овце ни руна: е онда, будите увѣрени, да |
оне школе, која је на то много држала, да свештеник лѣпо служи.{S} И мислим, да сам прилично у |
ула. </p> <p>Стара је стојала и чекала, да Ленка остави писмо и да се с њом разговара, али тога |
начило много.</p> <p>„При том је знала, да Стратимировић није баш пуно наклоњен Мушицком и држа |
астиру остане.</p> <p>Ленка је осѣћала, да јој доиста ваља ићи.{S} Послѣ свега онога, што је пр |
/p> <pb n="224" /> <p>А истина је била, да се игуман поносио, да има таково познанство и пријат |
о умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој одмах плату издати, па ће тако исто кришом из |
ном плућа пробила и срце тако озлѣдила, да је морала, нагла смрт неизоставно слѣдовати.</p> <p> |
дала направити, и из све снаге силила, да се грађење <pb n="351" /> изведе.{S} Патријарх није |
а нисам дијете!{S} Са свим сам осѣтила, да ми нѣко покривач вуче... сасвим сам добро осѣтила ру |
кашике нашле, али су се дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже боље рекли да их нема.{S} |
а.{S} Ствари своје даде изнѣти на кола, да нико неопази.</p> <p>И тетка се извуче нѣкако вѣште; |
. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, који су помрли, а нису свог |
моју тетку постарала сам се како ваља, да може безбрижно и остале дане проживити, те на своју |
е се прво преслушаном.</p> <p>„Но ваља, да и ти све по реду кажеш!..{S} Крста је казо, како је |
Стратимировића остало је толико цигаља, да се могла резиденција назидати.{S} Ове су цигље за вр |
ено је од сабора, а потврђено од краља, да се устрои семинарија за богослове наше цркве у Карло |
тратора митрополије, у ком му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир дворска комесија, а д |
ту администраторове тужбе.{S} Он јавља, да сте ви потегли на њега ножем, и да су се само бѣгств |
хом подпуно може разумѣти.</p> <p>Жеља, да се манастири уреде и наши калуђери сходно свом вишем |
а тако топла, тако привржена пријатеља, да јој је само један одговор могућим остао.{S} Она дакл |
је глава!{S} То је дужност настојатеља, да воде бригу о манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам |
и: „ја сам шиљао више пута ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас као млађи за опроштење м |
е у своим духовним и тѣлесним невољама, да тражи.{S} Нека само иде за својом узвишеном цѣли:{S} |
ави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она захвали дакле са нѣколико рѣч |
воту живот даде, да живот добије људма, да људе даде животу... остави се ти живога гроба, одлаз |
<p>Неће ваљда неугодно бити читатељима, да им кажемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодил |
недаде повода другим нашим манастирима, да и они себи такав драги камен набаве.</p> <p>Што више |
гледаћу, да никад више несметнем с ума, да је за калуђера најсјајнија одора чистота живота, да |
на, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очима пријатеља засија.“</p> <p> |
е овога; друге у мислима о.{S} Теофана, да у интересу манастирског нижег клира нележи, да се на |
ве једнако ћутао, позове о.{S} Теофана, да он одговори.</p> <p>О. Теофан одговори смѣрним гласо |
изпод ње.</p> <p>Ова осѣти за времена, да ће онај да извуче столицу изпод ње, па скочи, и спас |
ила.{S} Господин зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те изшибат |
ин је продао ономад послѣдње буре вина, да може нужна срѣдства за храну набавити, и данас га је |
> <p>„Доживио је послѣ нѣколико година, да је злочестом управом онај пао под конкурс, што је у |
> <p>„А ви се ништа небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла може изводити <foreign xml:lang="la |
у њему учествују богословци.{S} Истина, да би семинарија нов трошак доводила, али нам је семина |
ио, да га тим путем сачувам.{S} Истина, да су се послѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца |
алека, дорасла.</p> <p>Но то је истина, да је патријарх Рајачић у овој идеји уживао!{S} Барем ј |
{S} У прве дане бијаше чисто задовољна, да је избѣгнула опасност, која се могла лако у погибељ |
више горуће добре жеље, него поуздања, да сам позиву В. Светости подпуно дорасто.“</p> <p>„Гов |
е, интриге, подла подметања и извртања, да и смртна непријатељевања.</p> <p>— — „Синоћ ми рече |
а, по топлини образа, по таласу дихања, да је под том црном ризом румена зора просијнула.{S} Ос |
оказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и самим мртвим а |
S} Hoch</foreign>.!“ те и друге натѣра, да се сви стану дерати из петиних жила: „<foreign xml:l |
аше нѣшто, што младу жену чешће натѣра, да предмет погледу на другој страни потражи.</p> <p>„Ми |
„Полицај оде и пошље тај час по пекара, да му га доведу.</p> <p>„Како се овај укаже на врати, о |
коњаницима трче она два млађа калуђера, да им мантије све лете за њима.</p> <p>„Сад ће бити, шт |
Вас тужи отац администратор манастира, да сте изтргли нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те |
>Наши читатељи видиће из овог одговора, да ни сад нећемо да говоримо само по домишљавању и нага |
мене и господина протођакона Никанора, да ствар изпитамо и успѣх нашег изслѣдованија, честњејш |
кајао, и молио сам отца администратора, да ми опрости.{S} И нож сам потрго, и можда сам у оној |
ружица у пупољку, који неимађаше увѣта, да се разцвѣта.</p> <p>И данас, кад је послѣ топле моли |
то сам метнуо стражу пред његова врата, да ноћу на мене неудари, и да ме незакоље!“</p> <p>„Јес |
тникових.</p> <p>Овај изиђе пред врата, да види куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека п |
да би му дала први глас за митрополита, да је трѣбало за то гласовати.</p> </div> <div type="ch |
ве славе стигне наредба од митрополита, да о.{S} Теофан оде у манастир П. Г. и предузме тамо ка |
ерал примѣти при обѣду код митрополита, да је пециво изпод сваке критике.</p> <p>„Зар нема у Ка |
уђера најсјајнија одора чистота живота, да му је највеће богатство сиротиња, — да се највећма у |
с ножем... та то је само по себи доста, да баци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч дометну, не |
су га изабрали за митрополита, завѣшта, да ће на свој трошак дати учити из сваке дијецезе по је |
бѣсно на њега, те би можда било свашта, да се није бѣгством уклонио.{S} Кажите је ли тако?“</p> |
инити без честњејше конзисторије ништа, да нерекнете да вам није ваш редовни судија судио.{S} Ј |
ам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он од кривице чист.</p> <p>„С малом изнимком |
сина Божијег, а друга тако звана браћа, да су њихове слуге и оруђе; да врховна управа задатак с |
и доктор замоли митрополита Станковића, да му буде патрон при свечаној дишпути.</p> <p>„Овај то |
тођакон код митрополита Стратимировића, да су му послали двѣ женске, које су ради своје парнице |
<p>Најпослѣ запита Коронини патријарха, да му каже, шта је Коларовић згрѣшио, да се тако на њег |
стварима и покаже толико знања и духа, да је све прекрасно забавио.{S} Мало по мало забораве с |
да је господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму |
ало да буде, показао би њима Хранислав, да је у њему оживио други Стратимировић.“</p> <p>„Па то |
. Ексцеленцији, и да изиштем благослов, да га смѣмо осветити и на св. кивот стављати.{S} У четв |
и писмо на администратора манастирског, да ме недирају, док недође комисија.“</p> <p>Владика се |
ато рекне брже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„Ја незнам ништа од свега тога; |
и о.{S} Теофан. „Но признајем у напрѣд, да ће бити у мом разлагању више горуће добре жеље, него |
ле,“ одговори тетка. „Него ја идем сад, да кажем нашем кочијашу да прѣже.</p> <p>„Све је наређе |
: ми ћемо у истини сами натѣрати народ, да потражи натраг аманет, коим управљати неумѣмо.{S} За |
лећи на диван,“ рекне тетка.</p> <p>„Е, да како, сад ћу ја допустити, да ти стара ломиш кости, |
из службе одтѣрају, волим видити тебе, да на мацку под батинама умреш.{S} Је с’ чуо?{S} Па доб |
, која се врѣменом храни, дође по тебе, да те спасе, да те изведе из живога гроба, и уведе у ср |
лушкивала је код врата од Ленкине собе, да ли је ова будна.</p> <p>Кад чује да се прозор отвори |
ћелију му сам настојатељ, па га позове, да дође пред комесију.</p> <p>Одмах помисли у себи: ови |
је било примѣтити ни сѣнке жеље какове, да јој одговор чује повољан.{S} Као лик од мермера сѣди |
entia</foreign>!... изтрѣшћу им џепове, да им ни мрвица хлѣба неће у њима заостати... имаће ту |
ће ли патријарх употрѣбити какве стеге, да неможе отићи без допуста.{S} Но недочека ни тога.</p |
сам пришпичи око кључаници.</p> <p>„Де, да и ја погледим?“ проносови стари дуја од остраг.</p> |
ди, да смрт умртви и животу живот даде, да живот добије људма, да људе даде животу... остави се |
и позвани бијаху да с њим заједно раде, да се изведе; да ниже њега нема нико ни слутње о томе, |
прилика, па је сасвим наравно да гледе, да с њима у добром пријатељству живе.{S} Нѣки пут дођу |
намѣстници, а кад један манастир уреде, да иду у други, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља |
лавом на архимандрита Партенија — каже, да сте тврдо одредили данас поћи кући, и зато вас несмѣ |
а мѣста приобштио, као оно гдѣ се каже, да се манастирски ред има у миру и тишини изображавањем |
е строго изпуњавати; па кад му се каже, да наточи чутуру, онда да неда и на здравице, и тако да |
врло мило било, да се свѣдоцима покаже, да она пијанка у овом манастиру није истина, и зато ћу |
па која се мало боље пашти, тој помаже, да оправи и углади кућу, другима опет даде или лѣпе мар |
е мислим. „Што више наши калуђери теже, да су изображенији, што више имају воље к свом чину <pb |
поодносили.</p> <p>Нѣки најпослѣ држе, да се није чувало, како би ваљало, јер манастирски жите |
у риту.{S} Но кад буду на мѣсту, опазе, да нема ловачких паса.{S} У највећој својој невољи пови |
ба, коју Ленки одредише, показивала је, да је она била обергошћа.{S} И оне су друге двѣ биле пр |
које је њу саживало.</p> <p>Познала је, да је дужност побѣду одржала.</p> <p>Зима је прође, срд |
рѣчи.</p> <pb n="152" /> <p>Видила је, да у његовом срдцу букнуло бијаше чуство, које је њу са |
ти; <pb n="277" /> што више мислила је, да ће му угодно бити, ако му пружи разлог и прилику, да |
е се око доста нагледати.{S} А мила је, да срдце у човѣку заиграва.</p> <pb n="221" /> <p>Јошт |
p>„Што се пак тиче куварице, истина је, да сам је дао тражити по прњавору, али не да је дадем ш |
астиру добру услугу учинили; истина је, да сам их том приликом чашом вина угостио, али то су љу |
прѣко прописаних органа.{S} Истина је, да ми досад није нико укупно стање манастирске управе у |
елике користи бити могли.{S} Истина је, да се трудио накнадити их начином његовој мисли одговар |
издржи до поноћи.</p> <p>Но истина је, да му је послѣ и много лакше било.{S} Браћа гости већ с |
гу сврху употребљене.</p> <p>Истина је, да је и Патријарх Рајачић дао доста цигаља напећи, прем |
оспођу за другима.{S} Примѣтити нам је, да је овај господин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој |
ругу одведоше.</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му један сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од ми |
отођакон, са овим је већ био и знао је, да му је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, кад се од пута мал |
ма долази.“</p> <p>О. Теофан мислио је, да ће патријарху учинити радост, кад му све каже:</p> < |
на већ је главницу примио и одобрио је, да ти се 6% камате сваке године кад ти је воља издају, |
тре му живот подпуно.</p> <p>Осѣтио је, да му је глава чиста, срдце мирно.</p> <p>И архимандрит |
дника.</p> <pb n="318" /> <p>Слутио је, да им је то послѣдњи састанак на земљи.</p> <p>Ленка је |
знати, ми немамо сатова.{S} Та било је, да рекнем... није било једнако... једни су отишли око п |
сѣду показивала.{S} Све ово чинило је, да је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично |
о данас.</p> <p>„Чему се чудимо, то је, да митрополит није био пријатељ каноничких визита.{S} У |
своје воље до зла бога.{S} Познато је, да је он живио у непријатељству са Новосадским епископо |
атом.) Него пуштајте је из ваше ћелије, да је неморам сам из ње извлачити, те да се не прави ху |
у господину администратору митрополије, да сте га, неумѣстно судили, и без разлога осудили, те |
а идем да скачем у Дунав док је раније, да небуде чуда!“ Даље није мого говорити.{S} Зној му је |
ји такођер бијаше изишо из трапезарије, да види да није ватра.</p> <p>„Шта им драго сад“, одмах |
еније, а ако хоћете и, мало мајсторије, да се ко бајаги тим народ побуди, да што више манастири |
ључеве, стане обилазити све просторије, да види како се находе и споља и изнутра, јер је све ва |
начело, да се у рачунима и неизказује, да манастири имају бог зна какве велике чисте приходе.{ |
орист државе и дужност народа изискује, да се монаси њиховој правој цѣли поврате.</p> <p>Онда с |
а блажи, да му муке на срдцу разтѣрује, да му угасле очи затвори.{S} Учини му се, да види око м |
а и прегледи мртво дѣло, те констатује, да је о. <pb n="313" /> Митрофан умро од пушке, која му |
а ће рећи његова екселенција, кад чује, да су женске у мојој соби биле!{S} Шта ће на то рећи ње |
осподин протођакон прочитати записнике, да чујете, шта су свѣдоци изказали, и да видите, да је |
вемо за сутра администраторове свѣдоке, да их преслушамо?“</p> <p>„Нашто свѣдоци,“ рекне протођ |
нога из собе изкочити, па разшири руке, да је заустави.</p> <p>Тако су стајали та два ваљана ка |
Изтѣраћу им мачку на оџак, што но веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Док је адвокат овако говорио, |
се, да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну славу, премда није мало било ни мал |
неће добро бити.{S} Али упне све силе, да равнодушност одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто д |
а зора просијнула.{S} Остави га, дакле, да се у том новом чуству снађе, и продужи свој говор ов |
у реду с њиме војују људи, који мисле, да су манастири грађени, да нѣколико људи читају молитв |
нико није показао.</p> <p>Једни мисле, да није ту никад ништа ни било.</p> <p>Други говоре, да |
ош нека коју рѣч дометну, нека измисле, да сам на кога замахнуо... да сам на кога ножем насрнуо |
е парнице прѣд конзисторију биле дошле, да га информирају.{S} Ове су брже изишле напоље из њего |
овиче начелник на званичне послужитеље, да иду у трску и лају нека би се дивљач кренула.{S} Ови |
да си се узвисио у анђеле и светитеље, да си сачувао име благослову садашњости а слави будућно |
фану дао.</p> <p>Покаже му комад земље, да на њему засади крстообразно велики шљивик са 11.000 |
есели: али онда ми њему недамо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпав |
ти, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи стегну... да се у запт узму...{S} Ако то |
и кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да изтѣра многога Ад |
ћи!“</p> <p>И ово је било крајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт један дан... јошт нѣколико с |
ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бити неће.“</p> <p>„А |
" /> и може бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управу генерали и |
ио.</p> <p>Но док небијаше дошло врѣме, да се ови радови предузму и обаве, показиваше архимандр |
и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и развесели: али онда ми њему недамо на поље |
имандрити, па да отворе руке и подруме, да се и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, те ја постан |
</p> <p>„Хе, сад допустите, г. игумане, да вам се захвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p>„А куда мис |
<p>Овај пошље одмах људе на све стране, да га ухвате и натраг доведу: али се ови врате <pb n="4 |
те ствари нису тако описане и нацртане, да их може видити и онај, који нема прилике и трошка, д |
гова имала је толико утиска у хришћане, да је свагда била црква дубком пуна.</p> <p>Сви су хвал |
у, <pb n="20" /> па онда пође да легне, да се мало загрије и поврати од ноћне незгоде и сваковр |
<pb n="151" /> задржи или да га стегне, да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у висину, и покриј |
ћа се превлада хладнога разума помогне, да сам себе и опет подпуно у своју власт добије.{S} Што |
ком је јестиво било стављено, и сѣдне, да се мало подкрѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, да мало |
у с ножем и повиче им: „Натраг од мене, да ме се нисте такнули.“</p> <p>Други калуђери прсну од |
pb n="89" /> <p>Архимандрит их опомене, да му кажу истину, што их буде питао.</p> <p>„Хоћемо!“ |
>„Уз то трѣба употрѣбити сходне начине, да се млада госпођа од манастира неодбије.</p> <p>„Онда |
астирско боље.{S} Сад нека ми ко рекне, да ту нечини много света рука. — Али ми пијемо, и право |
отивности изкуси, хоће да му дух клоне, да га воља остави, да му снага малакше.{S} И онда је те |
ноћ.“</p> <p>Стара тетка отвори устне, да приповѣди своју невољу, али архимандрит домаћин прог |
рзо од њега одврати и помркне, знамење, да му та појава небијаше угодна.</p> <p>Архимандрит пог |
ирали, јер за кратко време дође рѣшење, да се селам у манастир Раваницу, а управа се даде оном |
радину и кифле и земичке тако су добре, да их у Бечу нема бољих!“</p> <pb n="265" /> <p>„Е, код |
проспе о.{S} Теофан, „Пуштају калуђере, да раде ко шта хоће;а они харче манастирско имање.“</p> |
„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, да их мало прегледим,“ запита протођакон архимандрита.< |
читају молитве, а и немисле шта говоре, да нѣколико људи живе како могу и како ком изпадне за р |
кад ништа ни било.</p> <p>Други говоре, да су учени људи из далеко земље долазили, и све што би |
оведемо.</p> <p>„сѣди јошт мало Тодоре, да те се нагледим.{S} Престани тето плакати, молим те.“ |
та ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас као млађи за опроштење молим, јер сам пронашо, д |
го млађег свѣта.{S} Нарочито чињаше се, да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну |
нка, „па ипак се ето збило!{S} Види се, да се нисмо с једним осѣћајима разстали!“ придода она и |
о извѣшће поднесе.{S} Међу тим види се, да си ти о овим стварима и сам премишљавао, и са другим |
Јула донесе нашу кафицу... чини ми се, да неби ни двѣ шољице биле сувише.“</p> <pb n="184" /> |
аздрављач смѣшећи се. „Него чини ми се, да би на тебе сваки врло радо заборавио!“</p> <p>Роди с |
да неко по њој иде...{S} Учинило ми се, да се ова врата, отварају.“</p> <p>„То је био дух архим |
но прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да га није познавао.</p> <p>Патријарх је био своје воље |
.... мртва.</p> <p>О. Теофану учини се, да му се угаси на небу сунце....</p> </div> <div type=" |
и подне.</p> <p>Администратор сѣти се, да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај умре од гл |
јој се.</p> <p>Мало послѣ учини јој се, да се врата од предње собе отварају.{S} Опет сѣдне и сл |
и крај његове узвишене душе, надам се, да ће му поћи за руком, те ће га народ за кратко врѣме |
мелодије и у други свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвалити. |
.{S} А од старе госпође тетке надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣтити...“</ |
уче дворска комесија дошла, и надао се, да ће га тај дан преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће |
обитељи.“</p> <p>На другима видило се, да су то једва дочекали.</p> <p>„И то је похвално од ва |
атељство, из држања и дисања видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и проп |
а гдѣ су вам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он од кривице чист.</p> <p>„С мало |
аран човѣк; а на протођакону видило се, да га нѣке живље мисле забављају.</p> <p>Напослѣдку про |
ше као жива жеравица.</p> <p>Видило се, да јој на корѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ |
ти као водом заливен.</p> <p>Видило се, да се ови одговори недопадаше архимандриту; он сабере н |
ве своје носим уза се).{S} Говорило се, да му је та калафа била оно, што је садашњим банкијерим |
му угасле очи затвори.{S} Учини му се, да види око мртвог свог тѣла црну браћу, која му се под |
меном храни, дође по тебе, да те спасе, да те изведе из живога гроба, и уведе у срѣћан живот.{S |
стаменту поступи.{S} Ограничила сам те, да неможеш за живота са главницом разполагати, јер знам |
ите, да своју дужност свето изпуњавате, да своје обѣте строго држите, да се чувате од грѣха и с |
варица приступајући му руци. „Ви знате, да ми нисте платили.{S} Знате, колико ми припада, па да |
кво вас добар вечер нашло; зар незнате, да смо ближе зори него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ћ |
ве, к њиховој правој цѣли опет поврате, да се њима принадлежећа добра јавном народном управљању |
сходно; и за то вас молим да му кажете, да ја исто онако мислим као што он пише; да има у мени |
с одма из пушке убије, како се макнете, да бѣжите.{S} Научићу ја вас држати свете обѣте, које с |
ит, намргодивши се мало. „А ако хоћете, да поступам с вама са свим по закону, а оно ви, оче Мит |
адно. „Само ћу молити, да незаборавите, да имамо јавних листова, кои недаду газити човѣка као д |
нете пекара, па да му оштро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах < |
его је даље говорио... „Из тога видите, да то није шала ни ствар мала... ариште... касација... |
, шта су свѣдоци изказали, и да видите, да је онако уведено како је сваки говорио и како је бил |
то неби.“</p> <p>„Али ми најпрѣ кажите, да вас није ко научио, како да говорите?“ запита архима |
Опомињем вас, да се св. канона држите, да своју дужност свето изпуњавате, да своје обѣте строг |
пуњавате, да своје обѣте строго држите, да се чувате од грѣха и саблазни.“</p> <p>На то се окре |
и спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће народ најпослѣ манастирска добра као своја поиска |
кажите сад, стоји ли то, и чим мислите, да можете то оправдати!“</p> <p>Администратор се накашљ |
ка вам буде; наредите оче архимандрите, да намѣстник добије писмо, да га недирају, док ви неизи |
ове обитељи, да ме кадгод непрекорите, да сам и тај собом понео.{S} И сам спомен мога овдашњег |
и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да су ти листови баш у рукама моих најбољих пријатеља, |
машаја, је ли?“</p> <p>„Па сад пустите, да се по манастири разкошни живот води, да се свѣт од к |
неможете дуже остати, а оно допустите, да вас одвезем бар у манастир К...{S} Тај лежи на вашем |
ошо до срѣће познати вас.{S} Сматрајте, да сте код своје куће.{S} Ми сви имамо сестре, пак знам |
p>„Дакле,“ настави архимандрит, „чујте, да вам кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа |
љиво у манастиру, понуди домаћин госте, да се потруде да виде мало предѣл око манастира.</p> <p |
примѣти о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да више њих и у полу само тако светитељски служе.“</p> |
ађаше шта да ради, пошто бијаше могуће, да у исти пар стану топови са града Варадина пуцати у с |
ментима и мотивима, пак оде у Карловце, да моли од патријарха потрѣбни допуст и благослов.</p> |
е понедѣлник.{S} Сутра идем у Карловце, да покажем покров Њ. Ексцеленцији, и да изиштем благосл |
ковати...“</p> <p>„Паковати!{S} Тетице, да вас чује покојни Видаковић... та некаже се србски па |
слушати.</p> <p>„Колико је дакле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А |
<pb n="169" /> <p>Најпослѣ пошље ђаче, да га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне к наст |
о, и проговори гласом, који показиваше, да му се грло грчевито стегнуло: „Ох Ленка! што изговор |
а доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има што од манастира, и ти ваља да су игумни |
ти нема.{S} Овдѣ ће то само бити доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе о |
да му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне читати.</p> <p>Болестник отвори писмо, пр |
о.{S} А узвишене мисли имају то у себи, да и у другим сродне мисли пробуђују.{S} Под тим утиско |
и сад администратор. „Недостои се теби, да сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио |
>Како се ручак сврши, уђе момак и јави, да је дошо архимандрит Раковачки. „Баш добро“, одговори |
ељу архимандриту.{S} Изрично ми изјави, да ћу ја само од св. патријарха за кућу нуждна упутства |
ани, да их подпише.</p> <p>Овај изјави, да их неможе подписати и поднесе своје примѣдбе на исте |
ј у оно врѣме.</p> <p>Патријарх изјави, да он Коларовића непризнаје архимандритом.</p> <pb n="3 |
оће да му дух клоне, да га воља остави, да му снага малакше.{S} И онда је тек несрѣћа готова.{S |
и на онога, кога дотична власт постави, да води бригу и о имању и о калуђерима.{S} То је сасвим |
S} Неће бити чудо да се појаве гласови, да се калуђери ваља к првој својој цѣли да поврате, <pb |
аилази.{S} Дошли су чак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у своим духовн |
, да је подпуно свѣтски човѣк, а други, да није за финије друштво.</p> <p>Кои су имали право... |
9" /> свога послужника ђака и заповѣди, да му собу тамјаном изкади.</p> <p>Сто је и сто пута та |
а буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук неолади.“</p> <p>Међутим је Ленка насула |
ен.</p> <p>„Стратимировић изјави влади, да неможе уважити назора високе владе, јер се недаду у |
анична, није дошла у свѣт гробова ради, да копа гробове и да их пуни живим мртвацима, него се р |
м мртвацима, него се родио живота ради, да смрт умртви и животу живот даде, да живот добије људ |
учак, и пође да иде у шуму да надгледи, да људи, долазећи у тај дан као у уредни дан у шуму по |
ко и буде.</p> <p>Ленка изиђе и нареди, да јој кола чак долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ствари своје |
ни патријарх.</p> <p>Толико сваки види, да је то неки доктор-адвокат, ком је о.{S} Теофан невољ |
ука без невоље.“</p> <p>О. Теофан види, да ту непомаже ништа говорити, и да ће најбоље бити нем |
м мирно.“</p> <p>Кад о.{S} Теофан види, да је овај сиромах свршио, онда се дигне од њега и обра |
прозором мѣњала, и о.{S} Теофан увиди, да је све како ваља удешено.</p> <p>Сваковрстне мисли н |
му бијаше пукло међу очима, и он увиди, да је суд његов био самовоља, пресуда <pb n="96" /> сам |
да се по манастири разкошни живот води, да се свѣт од калуђера одбија, да харчење манастирског |
рије, да се ко бајаги тим народ побуди, да што више манастирима прилаже.{S} Али ће то неумѣстно |
оје крило прими, да сијне у очима људи, да набави средства, којим ће народу сваковрстно моћи по |
а наручија, да је прими на своје груди, да пригрли к свом срдцу, да слије душу своју са њеном д |
би позива.</p> <pb n="164" /> <p>„Кажи, да ћу таки доћи!“ одговори ђаку и дигне се из постеље.< |
да га тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на срдцу разтѣрује, да му угасле очи затвори |
тересу манастирског нижег клира нележи, да се настојатељима одржи неограничена управа у имању м |
онда га опрости страже, и само наложи, да изван ограде манастирске никуда неизлази.</p> <p>О. |
ију у народ.{S} Из оног времена долази, да наши људи још и данас црквене стихире пѣвају и при ч |
или он к вама на вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S} Није вам то поносит господин; то је добра д |
оружане стражаре.</p> <p>Но кад опази, да је онај сасвим миран, мирнији него икада, окуражи се |
год. 1840. износили би годишњи прилози, да су давани, владичји 415.000 ф. а манастирски 779.550 |
олестним, и уздисао је у својој ћелији, да се до бога чуло.</p> <p>Она два млађа калуђера или с |
з ових стопа у Карловце Њ. Екселенцији, да се тужим, да види, какве славне калуђере има.“</p> < |
њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га неудавите!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он д |
То је дакле присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже не само устма, него и руком...{S} |
} Кад је овај запојао, мислио је сваки, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Ова |
p>Као уљудан господин пружи руку Ленки, да ју одведе на кола.</p> <p>Но ова рекне својој тетки, |
вом калуђеру, и опомене га пријатељски, да се чува, јер има примѣра, гдѣ се таково похађање тра |
кола.</p> <p>Но ова рекне својој тетки, да даде господину своју руку и иде с њим, а она ће са г |
атељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од манастира до манастира п |
у били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири сачувају и калуђерство духу времена суо |
ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг довели, неби јој ништа било, пошто би с |
храму велике користи дају.</p> <p>Али, да смо се ми опили, да смо саблазни чинили: то није ист |
е!“</p> <p>„Ми смо њих час пре позвали, да кажу, је ли истина, што сте ви на оца Теофана донели |
је л ти познато, али мени су казивали, да је и велики наш Стратимировић разцѣпљено срдце расом |
итио је да буде готов, и зато се удали, да изнађе и обиљежи оно нѣколико стромова што му је још |
врѣме архимандрита и сигурно су држали, да неће предуго бити без епископске круне.</p> <p>Митро |
ако то?{S} Та они су мени тврдо казали, да хоће!“</p> <p>„Ми смо њих час пре позвали, да кажу, |
ита на ово: „А јесте л’ ви њему казали, да је из своје ћелије непусти?“</p> <p>Ко се сѣћа, како |
ли, гдѣ сте погрѣшили, ви сте показали, да тежите за оним узором, за којим сваки калуђер ваља д |
су се прѣко године управо преправљали, да тај дан јамачно могу у цркву доћи, па су се увѣк <pb |
ју је привезано.</p> <p>Они су дознали, да је млада лѣпа госпа ушла у ћелију отца Теофана, јер |
ого имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми смо добри доктори, |
том јако сгрѣшили што се нису старали, да се такове реликвије боље сачувају, и цѣлисходније см |
донела, ми смо год. 1830. јошт слушали, да су многи давали предност Храниславу.</p> <p>XXIII од |
да си га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него |
врати се скоро.</p> <p>„Господин вели, да нема с вама никаква разговора.{S} Ви сте на добром м |
атељски кроз она два манастира провели, да неби било право, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста |
позове, и да ми каже, шта и како жели, да се ради.{S} Нема позива.</p> <p>— — „Са горњим описо |
је предам суду, јер су ми били јавили, да је нѣке сребрне кашике и ножеве манастирске собом би |
уше љубили, а нису ни рѣчицом изјавили, да се љубе.</p> <p>Наједаред пукне глас да се Рајкова Л |
а затворити.“</p> <p>„Зар нисте видили, да је сва приповѣст била само хунцутарија,“ рекне јој о |
и дају.</p> <p>Али, да смо се ми опили, да смо саблазни чинили: то није истина високопречестњеј |
су два мњења.</p> <p>Једни су говорили, да је подпуно свѣтски човѣк, а други, да није за финије |
<pb n="255" /> <p>„О њему су говорили, да је строг као Турчин.</p> <p>„0 једном банатском епис |
им блаженим чуством, нису ни примѣтили, да се врата отворише, и да им у собу ступише и други, н |
ти са овим дружтвом, које можда и воли, да се ми уклонимо.“</p> <p>Овако и буде.</p> <p>Ленка и |
воју живу жељу приобшти, па да га моли, да му даде за то путовање дозволу и благослов.</p> <p>Т |
ник Ј...чки“, примѣти Варнава, „и моли, да га пустите пред себе.“</p> <p>„Казао си ми јутрос“ о |
рѣко те причице да пређе, па га замоли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге воље, кад те з |
ндрита у овога ћелију, пак онда замоли, да га за вечерас остави на миру, а сутра ујутру ће му с |
ложење свога противника.{S} Он помисли, да је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло примили, и д |
е рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то |
е ови са ходника, на кои бијаху изишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а од осталих млађих био |
и праха нећу да понесем из ове обитељи, да ме кадгод непрекорите, да сам и тај собом понео.{S} |
n="37" /> која ме у своје крило прими, да сијне у очима људи, да набави средства, којим ће нар |
да остави Митрофана, и упути се чесми, да заустави крв из носа, и да накваси главу, која му го |
Теофану као бившем намѣстнику послани, да их подпише.</p> <p>Овај изјави, да их неможе подписа |
и, који мисле, да су манастири грађени, да нѣколико људи читају молитве, а и немисле шта говоре |
и овце ни руна: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт запитати: мора ли то тако бити!{S} И нема |
мите нашу захвалност, и будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним поштовањем.</p> <p> |
тима казати.{S} Међутим будите увѣрени, да никакве опасности нема.{S} Овдѣ ће то само бити дока |
ије смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то служило на дику манастиру и народу.</p> <p>Из |
вој ствари проговорити, а мени се чини, да сам дужна да одговорим.</p> <p>„Допустите ми нѣколик |
.{S} Шта мислиш?“</p> <p>„Мени се чини, да ће бити врло добро!“ одговори овај смирено. „Што год |
у нашој кући почивају, то се мени чини, да је наша дужност!“</p> <p>„Е, дакле наступајуће дане |
ам ил доиста видим, ил ми се само чини, да тамо видим Саву као танку сребрну пругу.{S} Видите л |
изме на главу натичу; тако му се учини, да му се лубања разпаде.</p> <p>Пре свега повуче се јед |
м светцу запалити свѣћу.“ Онда зазвони, да му ђак дође.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је арх |
. „ја сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће именовани свѣдоци потврдити то што кажете, зато, |
обележили.{S} Само јесте л’ ви сигурни, да ће они све потврдити, што сте ви рекли....“</p> <p>Н |
к устима.</p> <p>Архимандрит се побои, да јошт која здравица непослѣдује, и зато приступи ближ |
</p> <p>Он разширене руке нагло склопи, да се дланови ударе и своје чудо фактично покаже.</p> < |
pb n="19" /> те му ипак у мозгу зазори, да отац Амфилохије нема часа најпре разабрати, је л’ то |
ести у души.</p> <p>„Чуо си и читао си, да су многи у љубави несрѣћни тражили утѣхе у манастирс |
црква и наш народ уздануће, кад изкуси, да смо могли толики капитал имати, па га немамо само за |
је морао; али није мого срдцу одолѣти, да неуздахне и нерекне: „Благо теби, Варнаво!{S} Ти смѣ |
сцеленцији, па вели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од |
светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне |
смири, стане се наздрављач размахивати, да се на концу конца одмори од труднога свога краснорѣч |
нажна, импонујућа; к том морамо додати, да је у том <pb n="82" /> тѣлу становао дух јако дарови |
оситија!</p> <p>„Али несмѣ нико држати, да све ово само собом долази!</p> <p>„Не; у манастиру ж |
>На чесми није се могла стара уздржати, да се том светом водицом неумије.</p> <p>Ленки је било |
p> <p>Протођакон се неузмогне уздржати, да му на то неодговори са чујним „бе!“</p> <p>Настојате |
ћу на тебе мислити, и то ће ме одржати, да неклонем, да се неокаљам, да се неогрѣшим!“</p> <p>С |
тању сами себе ножем зарезати и казати, да сам ја то учинио... они су у стању... у стању...{S} |
чима читатеља, али ћемо им ипак казати, да је овај узор од администратора манастирских био родо |
а свѣту, ко би ти у напред мого казати, да ћеш свршити без казни, кад си се подао грѣху.</p> <p |
и за Доктора Стојаковића морамо казати, да је архимандрит подпуно право реко.{S} Његово се име |
и, молим те.“</p> <p>Стане се подизати, да се мало узправи у кревету.</p> <p>Но глава јој клоне |
оно, или барем да неће довѣка стојати, да ниси нити свој нити независан.{S} Међу тим, ти си ми |
могу.{S} Они ће сами најбоље настојати, да те жива направе мртвим.{S} Буди без бриге; сутра оти |
калуђер буде анђео, али то може искати, да <foreign xml:lang="la">si non caste, adminus caute</ |
кошну.{S} Али онда трѣба од њих искати, да својој задаћи подпуно одговарају.{S} Сваки нека се у |
тва имала би се мало по мало набављати, да одмах могу почети школе како се приправе учитељи.“</ |
почне штуцати.</p> <p>Морали би знати, да је овом великом господину прелазила горња устна прѣк |
им мислима, морао је сам себи признати, да су му изгледи тамни и мрачни, и да му на крају живот |
ао и саранио, јер и сам мораш признати, да ти браћа неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да |
ника и стане га заклињати и преклињати, да је неда срамотити, да она воле у бунар скочити, него |
устом маглом застрта; он почне сумњати, да ли ће му бити могућно задаћу своју извести.</p> <p>О |
S} Из ваших рѣчи мого бих ја посумњати, да сте ви људе научили шта да говоре, јест.{S} А кад би |
очајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О |
неће њему, па да га дочека пред врати, да му неулази у собу.</p> <p>И доиста, ђак му приступи, |
уди овамо дошли, морали би се запитати, да их није ко научио, шта ће да говоре, јест, и морали |
ст, како се пријавило, и може се узети, да је тако.{S} По даној мени власти мого бих ја свима в |
рно.</p> <p>„Она вели да ће се заклети, да је било тако“, рекне архимандрит.</p> <p>„И ми ћемо |
имандрит.</p> <p>„И ми ћемо се заклети, да није било тако!“ рекне Митрофан.</p> <p>„И то сто пу |
морам све силе и умне и тѣлесне напети, да би мого само за препитаније дружине довољно хране пр |
ије свега у св. Гору.</p> <p>Може бити, да је патријарху и угодно било, да се о.{S} Теофан укло |
— „Видим шта је, и да ће најбоље бити, да се сам одпустим.</p> <p>— — „У децембру поднесем ост |
{S} То је пут дугачак.{S} Боље ће бити, да и не задирем.{S} Ако они пођу тим путем, <pb n="55" |
ј.</p> <pb n="239" /> <p>„Боље ће бити, да нечекамо, да сам изтераш, што смо ти дужни.“</p> <p> |
но употрѣбљавао.</p> <p>„Добро ће бити, да ти пре свега кажем главно становиште, на ком је Стра |
се света служба служи...{S} То ће бити, да, тако ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, д |
све што знам, све што могу, употрѣбити, да се дигне света кућа, <pb n="37" /> која ме у своје к |
човѣк: али он несмѣ никада заборавити, да има ствари, које су том манастирском човѣку забрањен |
лази.</p> <p>Морамо се чудити и дивити, да ова слика недаде повода другим нашим манастирима, да |
војој курији држати, млађим заповѣдити, да је као госпођу сматрају, да је игуманицом и т. д. ти |
едалеко од Москве у Русији ваља видити, да човѣк разумѣ шта је то - царска или велика лавра.{S} |
ико у њихов ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бит |
уо, забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, да је свуда и у сваком послу истина, што стари рекоше: |
ли у том.</p> <p>„Лако се даје увидити, да је судбина Мушицкова лежала сада у усти Станковићеви |
се сѣћа, како је било, тај ће увидити, да је ово питање настојатеља морало нѣмим учинити.{S} О |
ослѣ за истину, те ће обиста потражити, да он манастирска добра у своју управу узме, па ће онда |
и.{S} Морамо га чувати, и добро пазити, да се из манастира неизтопи.{S} Прими га дакле и учини |
јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управу генерали и обрштари.{S} Да виш ка |
зарију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, да их мало прегледим,“ запита пр |
м убѣђен усуђујем се препокорно молити, да би Ваша Екселенција сачувала нам манастир од пада, а |
и о.{S} Теофан хладно. „Само ћу молити, да незаборавите, да имамо јавних листова, кои недаду га |
сао, како је био...{S} Може се мислити, да се чуварном владици кожа јежила и коса на глави од у |
толико година.</p> <p>Може се мислити, да је том сиромаху човѣку пуцало срдце од туге и жалост |
теља; „ја нећу ни да ко може помислити, да је која странка мене приватно информирала.{S} Одлази |
жене.</p> <p>„А ко је мого и помислити, да ће срѣћна једна женска потражити кадгод човѣка, кога |
фану.{S} Али он несмијаше ни помислити, да потражи љубав лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би г |
ће... неможе му ништа више снаге улити, да на свом путу напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, |
како ви мислите, шта би ваљало чинити, да се овим недостатцима доскочи, и да се стање манастир |
ителни.“ 'Такове погрѣшке могу учинити, да изгубимо, што нисмо врѣдни да сачувамо и умножавамо. |
ораш признати, да ти браћа неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и слави, који нем |
ево им имена овдѣ — па ћете се увѣрити, да смо ми само тихо и то не у трапезарији него у једној |
уклонити.{S} На примѣр: ко ће одобрити, да се настојатељ опија?{S} Неваља то ни кад чини тајно |
болнике са стране у манастир доносити, да о.{S} Теофан на „великом входу“ са светом тајном прѣ |
n="211" /> <p>„Е, данас ћете изкусити, да их има,“ рекне јој архимандрит.</p> <p>„Мој предходн |
смо.</p> <p>Сваки ће се читатељ сѣтити, да овдѣ долазимо племенитодушној сестри нашега о.{S} Те |
обзирна.{S} И онда може сваки схватити, да је тај човѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломи |
ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ћ |
ати и преклињати, да је неда срамотити, да она воле у бунар скочити, него да је шибају, и за са |
p> <p>„Е, да како, сад ћу ја допустити, да ти стара ломиш кости, а ја млада да се башим по крев |
јатељ је човѣк, и мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} |
/> кои мисле као ја, па неће допустити, да се стари ред квари.{S} Добро је њему намѣстниковати: |
ом била понела.{S} Ја несмѣм допустити, да се манастирско добро разноси; па сам зато тражио, да |
нашим читаоцима ствар мало разтумачити, да могу њихов смѣх разумѣти.</p> <pb n="47" /> <p>Печен |
ти архимандрит. „Кајали би се до смрти, да јој то сад неучините, и да јој се — та смртни смо љу |
иде и за оне, који леже на одру смрти, да не могу ни устима ни срдцима од Бога милости запроси |
ку, те дар из таса у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме неиђаше.</p> <p>„Дванајест.“ Одго |
брже, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да глад утолим.“</p> <p>„Нема!“ одговоре они сасвим про |
ик: само се чувајте наглости и страсти, да сам себе неокаљате.“</p> <p>На то буду записници про |
г.{S} Нисам смѣо праве разлоге навести, да непријатеље јошт горе нераздражим.</p> <p>— — „Данас |
како ће ствар представити у свѣтлости, да сва ова падне на њега а противници да дођу у мрак и |
{S} Ево ја молим у највећој понизности, да имате високу милост, и да ми дате допуст.“</p> <p>„Н |
му имам нѣшто рећи, него, нека допусти, да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати се с одго |
<p>Јошт нам је нѣке ствари напоменути, да се разговор о.{S} Теофана са патријархом подпуно мож |
говоре, јест, и морали би се опоменути, да ће се можда на своје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} П |
пси без госе...{S} Неможе човѣк кинути, да му неповиче калуђер: „на здравље!“ То је морска дисц |
вено оружје.</p> <p>Овај је морао чути, да се ко приближује, јер је старо лишће шуштало а ситно |
дкључа врата и тури их у собу, мислећи, да ће куварица бити јошт на врати и ова отискивати.</p> |
тојатељ небијаше разумѣо, него мислећи, да га протођакон што пита, окрене се њему и рекне: „Зап |
акон осорно. „Зар ћемо тако далеко ићи, да настојатељ манастира мора за сваки корак свѣдоке тра |
манастире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима |
напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје труде, своје успѣхе сест |
је није хтѣо употрѣбити своје пуномоћи, да на лицу мѣста учини наредбе, које му се учине основа |
н, у својој ревности и непримѣчавајући, да га патријарх на фини начин персифлира, „имале би се |
ријарх о.{S} Теофана, предпостављајући, да ће га тим питањем смести!</p> <p>Овај стане одговара |
<p>„Да, па да онда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим преда се...{S} Не може човѣ |
један комад земље у филијалу Петковици, да га виновом лозом засади, и пружи му сва срѣдства, ко |
ј приповѣдки.</p> <p>О. Теофан закључи, да иде св. патријарху, да му своју живу жељу приобшти, |
Теофан почне казивати, како се он мучи, да се добро манастирско сачува, а како администратор тр |
она долази у манастир, него јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било |
а и људи, неимајући никога, да га тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на срдцу разтѣру |
независан.“</p> <p>Сутра дан осѣтивши, да јој је горе, остане у постељи.</p> <p>Код ње су „бил |
Теофан епископа Хранислава, пак чувши, да је у Н. Саду, преноћи у Карловци, а сутра рано похит |
горѣња.. али срѣће ту нема.{S} Признај, да си се преварио, ма шта да си у манастиру тражио, кад |
ирио је кроз кључаницу то овај то онај, да види, шта се у ћелији ради.{S} Но кључ је стајао у к |
т данас однети твоје писмо; казаћу јој, да си се узвисио у анђеле и светитеље, да си сачувао им |
т, сутра; учинио би се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} Тај твој сабор одуз |
увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам желио.</p> <pb n="172" /> < |
ачак, и изилазио је у тако танак шиљак, да би се могао у чувалдуз уденути.</p> <p>„Хајдемо кува |
патријарх поругљиво дајући руком знак, да пружену хартију неће да узме.</p> <p>„Ако ми недате |
атно да изпадне.{S} То је сигуран знак, да неиде само собом: а што се силом надвезује и крпари, |
стане само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђаци приступе к сто |
бијаше га јако уморила; сад осѣти тек, да је малаксао.{S} Спусти се на своју постељу, и примир |
да садиш, дотично продужиш наш шљивик, да буде, каква га нигдѣ нема; а одредићу ти један комад |
<p>— — „Синоћ ми рече бивши настојатељ, да се озбиљно бои за мој живот, јер му је један човѣк к |
е одржати, да неклонем, да се неокаљам, да се неогрѣшим!“</p> <p>Сад се дигне, и сасвим миран п |
е!“</p> <p>„Изволите!“</p> <p>„Ја знам, да ће боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником |
ри о. еклисијарх: „Ја само толико знам, да смо се грозно осрамотили.“</p> <p>Један од оних млађ |
ѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чинити своју дужност.{S} Строг изпит и праведа |
/p> <p>У овој одлуци својој види и сам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритке“, т |
ри: „Е кад је о.{S} Теофан признао сам, да је погрѣшио, нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека, |
ако први пут, кад у двор одем, ненађем, да је по мојој заповѣсти учињено!“</p> <p>„Полицај оде |
ри на то протосинђел, „па зато и кажем, да је ствар знаменита.{S} Ова је ствар већ отишла у заб |
ворио и како је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто забраздили, и да ћете зло проћи, ако на том |
ако сам у тужби казао.{S} Ја признајем, да нисам имао пута противити се извађању пресуде братск |
ријарх смѣшећи се. „Толико те познајем, да знам да ниси луд, ако си и фантаста.{S} Дакле почни! |
проговори јој: „Ја се особито радујем, да сам дошо до срѣће познати вас.{S} Сматрајте, да сте |
да то може код нас бити.... невѣрујем, да се неби одрекла „мира и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу |
ости.</p> <p>„Даље, даље!{S} Невѣрујем, да си већ свршио лекцију.“</p> <p>„Све ове школе,“ наст |
ву св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу црнине дошла.“</p> < |
као што сте и били; али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стр |
p>„Мени игра срдце у прсима, кад чујем, да се говори о младим Србљима, кои високе школе са вели |
еговог Величанства.{S} Држао је даклем, да је у свачему над свима, те се по томе како у држању |
слити, и то ће ме одржати, да неклонем, да се неокаљам, да се неогрѣшим!“</p> <p>Сад се дигне, |
ѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да изтѣра многога Адама из њега.“</p> <p>Тетка избечи о |
вама, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја ни |
ама утемељити.{S} Ја из изкуства видим, да има много истине у ствари; а Ваша Светост ће своим в |
га покора ослободити, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких чуда и покор |
ворио, да вас или кога другога побудим, да ме зажалите.{S} Ја сам оно казао, што држим да морам |
те,“ одговори арлимандрит. „И ја судим, да морамо бити строги, јер ће сва дисциплина изтајати к |
што догађа; <pb n="212" /> а сад држим, да се само шалите.{S} У осталом, гледаћемо да незаспимо |
ем,“ примѣти архимандрит. „И све држим, да ћемо ми та имена и више пута чути.“</p> <p>О Доктору |
у Карловце Њ. Екселенцији, да се тужим, да види, какве славне калуђере има.“</p> <p>То рекне, п |
нѣкако иде у реч, може бити, што желим, да тако буде.{S} Што се ствари тиче, ја ту немолим, да |
ити, а то неби било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на администратора манастирског, да |
у,“ одговори о.{S} Теофан. „Него молим, да имате високу милост, и да примите ове моје рѣчи као |
е како сам заслужио.{S} Али само молим, да буде изтрага непристрана и суд праведан, а то мислим |
што се саме ствари тиче, ту вас молим, да ништа непрећутите, што можете пред неумитним судијом |
се и главе тицало.{S} Само јошт молим, да би ме заклонили од злостављања братије, док комисија |
S} Иди ми изпред очију!“</p> <p>„Молим, да ми дате допуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док |
.{S} Што се ствари тиче, ја ту немолим, да ме штеде и заклањају: нека ми буде како сам заслужио |
>„Јеси ли задовољан?</p> <p>„Ја мислим, да ће тако бити најбоље!“</p> <p>О. Теофан се премишљав |
ођакону и проговори му: „Баш се мислим, да ли да позовемо за сутра администраторове свѣдоке, да |
, да свештеник лѣпо служи.{S} И мислим, да сам прилично у тој умѣтности напрѣдовао.</p> <p>„Код |
епристрана и суд праведан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја ћу послати |
лачити.{S} Мени се учинило недостојним, да је ја силом из ћелије извучем, па зато сам оставио в |
р знам твоју узвишену душу, па се боим, да сам себе до невоље недоведеш.{S} Сад си независан.{S |
о архимандрит. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, који су помрли |
/> и позиву, што већма настоје за тим, да нам куће цвѣтају: тим су мени дражи и милији.{S} Заш |
да је ову обвезу и цар потврдио с тим, да арадски епископ неплаћа годишње 500 Ф. него само 200 |
о овај загуди?“ Ако само иоле примѣтим, да што снује, волим га угушити него да ја страдам!</p> |
заповѣдио, да је из моје ћелије пустим, да је немора силом напоље извлачити.{S} Мени се учинило |
самоћа позивала га ја већ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и о задаћи свога живота.</ |
кад је болестник дошао, о тим налогом, да му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне ч |
му се шиље један калуђер с тим налогом, да га даде добро чувати и да се постара на сваки начин |
писатељу ових редова пошло је за руком, да је архимандрита манастира Хопова Илијћа приволио, те |
ека!“ прошапуће гледалац и махне руком, да се претрпе, а напне из све снаге око, неби ли призор |
дан новосадски адвокат човѣка с писмом, да му даде нѣколико холби шљивовице.</p> <p>Он прочита |
коро калуђера с таком силом и потрѣсом, да није мого рѣчи проговорити.{S} Он је ћутао, дубоко ћ |
до црне земљице молећи покорним гласом, да га пријави код Њ. Екселенције.</p> <pb n="57" /> <p> |
за мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да га владика неможе сад примити, јер има конзисторију, |
војим триумфом, који су налазили у том, да тога честитога брата из свога круга удале, па су му |
тала и читала, и то тако с цѣлом душом, да нити је што чула ни видила, што у соби бива.</p> <p> |
се прене.{S} Очевидно јој падне на ум, да му рѣчи могоше бити друкчије, него што је она желила |
ане на своје мѣсто и неузимајући на ум, да им је птица излетила.</p> <p>Тек кад ђак Јосиф донес |
ић буде на скоро већином сабора позван, да прими управу црквену у своје руке.{S} С њиме ћемо се |
е био прѣко мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ прелазио у тврдице.</p> <p>И са ове стране пр |
д наде.“</p> <p>„Сад сам дакле сигуран, да ми неће више доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и згр |
да истина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и н |
оју дужност учинили.{S} Ја сам сигуран, да тога јуристе нема, који би из оне обвезе извео за на |
> <p>Једно вече замоли га о.{S} Теофан, да му што више о том славном митрополиту каже.</p> <p>„ |
о и снаге; нити је овај био успособљен, да нову еру својом иницијативом и својом снагом створи, |
народ има.</p> <p>Овај би драги камен, да се достојно уцѣни, мого бити предметом побожног поха |
и нисмо бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен, да је невино <pb n="100" /> страдање узвишење.{S} Ја са |
о; а овај је тако изцѣђен и упропашћен, да није био ни зашто.</p> <p>„За то врѣме показали су с |
ступи, и рекне му, да га зове господин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣстник закључа своју ће |
е главе.{S} Игуман ваља да је господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вер |
/> <p>А јеси ли што оставио за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ запита патријарх с хумором.</p> <p> |
... лакиране штифле... шешир ко локвањ, да непоцрни... па лѣп попа, па цифраст попа...{S} Ша он |
т нехотице изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калуђере с нам |
“, одговори епископ. „Ја сам га и звао, да се с њим мало разговорим о тој саблазни у Ј...“</p> |
и спрат, ту је сирома попа прокашљивао, да очисти грло за орацију, чешљао браду и косу, да небу |
мда сам га већ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецива видили!“</p> <p>„Генерал оћути |
ај дан преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ а |
да је тому узрок било то, што је држао, да ће му аукторитет бити у толико већи, у колико се буд |
лази, жива и цвѣтућа, за коју је држао, да ће се тек на оном другом свѣту моћи видити, а на ово |
еко сам Вам екселенција, што сам држао, да администратор митрополије свакако више стоји него ре |
S} Ленка!“</p> <p>„Ти си сигурно држао, да је то немогуће,“ проговори Ленка, „па ипак се ето зб |
один (администратор манастирски) казао, да ћете нас позвати, па да ћете нас питати, какав је он |
мој живот, јер му је један човѣк казао, да ће ме убити, само чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна |
рѣху.</p> <p>„Но уједно тим си показао, да у теби живи снага, која је доста крѣпка и за најтежа |
човѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, да те човѣчанске слабости избѣгава.{S} Као поштен човѣк |
н поглед на намѣстника.{S} Он се бојао, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био приправан баци |
Па тако је и о.{S} Теофан узалуд чекао, да <pb n="360" /> га к патријарху натраг позову.{S} Пос |
једаред говорили, него је један чекао, да чује, шта ће други најпрѣ рећи.</p> <p>„Гдѣ су јој с |
г ми је свѣдок, ни на крај памети имао, да га против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим з |
дно ово неправо тумачио, кад је узимао, да му артиљерија с успѣхом оперира.</p> <p>По гдѣкоја з |
зиђу на поље.</p> <p>Намѣстник је знао, да у ову ствар није ништа помѣшан, па је хвалио Бога, д |
ѣме престати.{S} Стратимировић је знао, да и покрај закона може нама доста трунити такова сила, |
</p> <p>„Е коно, опростите; нисам знао, да ви имате у глави мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, |
дце није пукло; али сам касније познао, да је било боље, што тог било није.</p> <p>„Она се удал |
мо учили.{S} Није Печеновић на то спао, да гули сиротињу: њему је бог дао да може поштено живит |
ђерима.{S} То је сасвим погрѣшна мисао, да су та добра, добра народна; ако калуђери то признаду |
да на свом путу напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје труде, |
имандрит свој говор. „ја сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће именовани свѣдоци потврдити то |
би из оне обвезе извео за народ право, да потражи обвезане своте <foreign xml:lang="la">cum su |
ѣпа мириса, као босиљак.{S} Није право, да се и ми мало ненапијемо.“ То рекне па онда дигне чут |
домаћин мувати.{S} Њему небијаше право, да се у манастиру чује банда.{S} Већ је и његовом чуств |
манастира провели, да неби било право, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих то одавно учинил |
слио и намѣстио.{S} Неби му било право, да се свѣтовни људи, мирјани, тим стварима баве, и рачу |
у сѣћи, а о.{S} Митрофана бијаше повео, да му их покаже и означи, па да их овај послѣ даде посѣ |
овдѣ игуман у своју сахрану одмах узео, да недоспу у неправу руку.</p> <p>Највећи утисак учини |
свѣтли понор, над који се бијаше нанео, да се у њ стрмоглави.</p> <p>Под тим утиском диже се ка |
а, што бијаше том приликом за се понео, да глад уталожи.</p> <p>„Ево!“ повиче куварица, кад нож |
мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на подне завара, а већ у вече чекала, га је доб |
ра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављају.{S} З |
и свѣдоци преслушају, а разумѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постарао.</p> <p> |
мени је г. администратор био заповѣдио, да је из моје ћелије пустим, да је немора силом напоље |
изтѣрати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њима што противно учинио, па ето му тешке главобо |
нѣком привезан био, послѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣнчану младу к супругу одведоше.</p> < |
а, и њему приближивала.{S} Он је видио, да му је кћи богатог занатлије наклоњена, пак се и њего |
Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p> <p>„Са свиј |
паријархових; али је ипак одмах видио, да би при свој огромности тих планова манастири имали о |
.</p> <p>„Ја сам се отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што |
ори: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве плећке.“</p> <p>Отац Митрофан бијаше |
рско добро разноси; па сам зато тражио, да га тим путем сачувам.{S} Истина, да су се послѣ ти н |
има, којих је ради о.{S}Теофан долазио, да се тужи.</p> <p>Сѣдница се конзисторијална сврши.{S} |
а на ново онога старога, кои се хвалио, да је нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣ |
, и ја могу свршити.{S} Само бих молио, да ми допустите, јошт ове три ствари да кажем.</p> <p>„ |
, и изиђе из собе.</p> <p>Он је мислио, да ће љутост патријарха прећи, па да ће га к себи натра |
дним кораком натраг.{S} Он је помислио, да је то какав агресивни корак калуђера проти њему, па |
лан ударио: али је Амфилохије помислио, да му доиста шпанске чизме на главу натичу; тако му се |
ст.</p> <p>О. намѣстник био се опремио, да иде на посао, кад нѣко на врата лагано куцне.</p> <p |
ролази поред наше куће, па ми се чинио, да није као други људи...{S} Боже ме прости, чинило ми |
ратимировић није никаква корака учинио, да се инштитуција манастира и калуђерства регенерира, т |
S} Тако ми се узвишен тај позив учинио, да ми све друге изгледе помрачи.{S} Мир и тишина усамље |
иру, па и ја сам њима ту радост учинио, да виде своје слике у манастиру, а некошта, знате ништа |
ив себе диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима имати, мало сам себе за навѣ |
Кад се администратор манастира увѣрио, да је о.{S} Теофан сасвим миран и скроман, и да доиста |
немојте тако.{S} Ја нисам оно говорио, да вас или кога другога побудим, да ме зажалите.{S} Ја |
а управа, пак је нарочито на то мотрио, да се са наше стране неда никаква повода.</p> <p>„Одтуд |
ама.{S} О. Теофан бѣше се тако пожурио, да га нико није мого стићи.</p> <p>Кад дође у Карловце, |
ле са своје стране што више доприносио, да се друштво боље забави.</p> <p>Он је своју улогу мај |
А истина је била, да се игуман поносио, да има таково познанство и пријатељство са великом госп |
/p> <pb n="134" /> <p>А сад је изкусио, да тој намѣри баш највише стајаше на путу они, који поз |
ед састати, јер нам неби нико опростио, да тако без трага изчезне из ове приповѣсти она појава, |
.</p> <p>За живота није ником допустио, да у њу завири; кад је умро, није било у њој ништа види |
ње и вечерње.{S} Никада није пропустио, да није недѣљом и празником дошо у цркву на службу божи |
, да му каже, шта је Коларовић згрѣшио, да се тако на њега изузео.</p> <p>„Није ништа,“ одговор |
патријарх се сав у лицу промѣни, тако, да о.{S} Теофан одједаред умукну.</p> <p>„Сабор!{S} Саб |
игумана Ананију, уважавали су га тако, да су му сваку молбу изпунити приправни били.</p> <p>На |
ијаше се додворио код митрополита тако, да је код истог све важио.</p> <p>„Митрополит није био |
Ружице на образи горѣле су кадкад тако, да су наравне бојом и топлином много надвишавали.{S} Су |
тано са мирским људма разкоштвује тако, да манастир хоће скоро да опусти.{S} И сами становници |
; на кратко: установите манастире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посвети |
м сабору.{S} На овом се одликовао тако, да су га магнати својим „оратором“ звали.{S} Говор њего |
м цркве, видовдан, омилити народу тако, да се кадкад и по 10.000 људи на тај дан к манастиру ст |
обзирно проговори јој: „Јесам ја реко, да ће бити ђавола!{S} Што си долазила.{S} Господин зна |
научити.{S} Господин нам је само реко, да смо мало били весели.{S} Па тако је и било.“</p> <p> |
/p> <p>„То некажем... ја сам само реко, да их нестаје, и више ништа.“</p> <p>„Пак што неидете у |
старији несмѣдоше узети на себе ризико, да га у села на исповѣст пошљу.</p> <p>Ово је ишло све |
мам ја других, већих послова, и толико, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} То је дужност настојатељ |
/p> <p>Ми ћемо овдѣ примѣтити у кратко, да је патријарх јошт 2 године послѣ овога разговора жив |
фане, ви сте и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Прот |
е.{S} Немој врдати.{S} Ја знам за цѣло, да је она мало пре к теби ушла.“</p> <p>„Истина је“, од |
а мени нико.“ По гласу му се познавало, да је тим чисто уврѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему |
са, и држање тѣла... све је показивало, да, би архимандриту особито мило било, да гошћа у манас |
ор од ходника, а чело му је показивало, да се тамо нѣшто кува и пече.</p> <p>Сад шклоцне брава |
говоримо.</p> <p>„Њему се пребацивало, да је осујетио извађање закључака сабора од 1790 године |
та.</p> <p>Често му је на памет падало, да би му ваљало, да позна калуђерство и манастире како |
и јој ништа било, пошто би се показало, да су ствари ту.“</p> <p>„А шта имате казати на тужбу о |
ио задовољан, кад се у рачуну показало, да има макар 24 крајцаре више доходка, него разхода.{S} |
, и нигда се није продавало и истакало, да он није ту био.</p> <p>Једаред пошље му један новоса |
му је на памет падало, да би му ваљало, да позна калуђерство и манастире како стоје и по другим |
азхода.{S} Шта више, имао је то начело, да се у рачунима и неизказује, да манастири имају бог з |
ао да је кужан.</p> <p>Наравно је било, да је о.{S} Теофан осѣћао, као да нема никог на свѣту; |
вим равнодушно.</p> <p>Наравно је било, да је нови управитељ запитао: „Какав несрѣтник?“</p> <p |
га?“</p> <p>Патријарху би правије било, да је то сам <pb n="349" /> калуђер у својој самоћи изм |
Јест.“</p> <p>„Мени би врло мило било, да се свѣдоцима покаже, да она пијанка у овом манастиру |
да, би архимандриту особито мило било, да гошћа у манастиру остане.</p> <p>Ленка је осѣћала, д |
е бити, да је патријарху и угодно било, да се о.{S} Теофан уклони.</p> <p>Ово је било год. 1859 |
у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу какве наше корпорације (заведенија); |
е к њему и запита га, би ли добро било, да се закалуђери?</p> <p>„Митрополит му одговори са сви |
им?“ одговори свѣдок, на ком се видило, да му је одлануло, кад је одлучио истину говорити. „Сви |
па сад“ викне гласом, у ком се видило, да му се срце цепа; „сад да нађем у манастиру гроб свем |
58.000 фор.</l> <p>Пак пошто се видило, да је овим начином семинарија осигурана, одреди цар Лео |
аж!“ придода Амфилохије; већ се видило, да су се мало извѣштили.{S} Сад нису у једаред говорили |
кало, док се катани или собару свидило, да обрати своју високу позорност на попу, и да га запит |
ња покренути.</p> <p>К том је долазило, да је ту прѣд њим стојала не само најдражестнија жена, |
архимандрит; „нама ће свима бити мило, да је лѣпо дочекамо.“</p> <p>Архимандрит се окрене Ленк |
о.{S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега живота.“</p> <pb n="231 |
дрављено; нѣкима бијаше то добро дошло, да могу топлину свога чуства дотичној према странци изј |
"239" /> <p>„Боље ће бити, да нечекамо, да сам изтераш, што смо ти дужни.“</p> <p>Сви се стану |
да мишеви тој архиви нанели, али знамо, да <pb n="121" /> су митрополитски секретари из те архи |
аљи течај ове приповѣсти.</p> <p>Знамо, да Ленка свога драгог брата није могла у оном манастиру |
употрѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли наши читаоци знаду управо, ко је то.</p> <p>У оно |
{S} На сваки пак начин признати морамо, да нам се тим измакла особита заслуга за цркву и народ, |
и су данас сви код куће, и чекају само, да се позову.{S} Доћиће, како неби дошли.{S} Ја сам на |
</p> <p>„Сад већ од више година чујемо, да се као дух појављује.{S} Кад добијемо какву младу лѣ |
ѣба доста трошка.{S} Хајде нека узмемо, да ће им мачку истѣрати на оџак, као што рече, али и ме |
us homicidii</foreign>... и кад узмемо, да је то био ваш духовни <pb n="51" /> отац, и <foreign |
о ће нас подпуно разумѣти, кад рекнемо, да се опет љубав жене у њеним прсима разгоре, и да јој |
, нећемо јошт и то на себе да навучемо, да нас једни благосиљају а други проклињу.{S} Свакој хв |
пску штаку за вашу персону, јер држимо, да ће вам скоро митра главу украсити.</p> <p>„За мога б |
отац Гаврил.</p> <p>Но па сад мислимо, да нам није нужде обширније описивати бал у манастиру, |
87.280 Ф. ср.{S} Са интереси могли смо, да је срѣће сад имати око 3,000.000 фор. који би нам да |
себи. „Шта је то?{S} Одкуд се надасмо, да ће нас сунце грѣјати, одтуда нас лед бије?“</p> <pb |
рхимандрите, да намѣстник добије писмо, да га недирају, док ви неизиђете.“</p> <p>О. Теофан мет |
тлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се преслушавају. — Сад ми пошљите отца Митрофана и А |
</p> <p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, на којој би се огледала |
о прекрсти, и стане ручати.{S} Наравно, да му је она мисао грло стезала, али је ишло: нарав је |
архимандрита.</p> <p>Сасвим је наравно, да су га нарочито госпе хвалиле.</p> <p>Он пак познат ј |
ао што мало час рекосмо: то је наравно, да је тај контраст морао слушаоце на грохотни смѣх побу |
о.{S} Теофан примѣтио.</p> <p>Наравно, да је то морало дати повода читавој гомили мисли.</p> < |
руке на прси.</p> <p>Било је очевидно, да га је патријарх примио пријатељски, па је и он чекао |
доиста.{S} Год.{S} 1861 буде дозвољено, да се држи сабор, те да донесе уредбе, које су управо о |
врховног судишта у Бечу једва учињено, да се и други нѣки манастири од конкурза заклонише?{S} |
ензију баце.{S} Зато вам кажем озбиљно, да зовнете пекара, па да му оштро заповѣдите, да добро |
зразом лица одкриваше лѣпој жени јасно, да му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него ш |
ој му ваља бити <pb n="102" /> могућно, да буде човѣк: али он несмѣ никада заборавити, да има с |
теље у двору, и од ових дозна на скоро, да су и он и братија грдно обтужени.</p> <p>Сви се попл |
се Ленка присиљеном да пристане на то, да иду послѣ ручка са госпођом Пуљиницом у речени манас |
стила!“</p> <p>Овим се указивало на то, да се господину адвокату код куће перо разкречило а мас |
Мени је госпођа Ленка дала руку на то, да ће и мој манастир почествовати, кад јој послови допу |
и једне и друге дѣвојке пристану на то, да им со жеља изпуни.{S} А на предлог г. архиђакона одр |
био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си опет стару кожу навуко.“</p> <p>„Е, господару,“ о |
ш.“</p> <p>Калуђери гледаше, шта је то, да архимандрит наједаред тако признаде о.{S} Теофана.</ |
ај ти!“</p> <p>У осталом држао је и то, да му ниједна госпођа неможе противстати, премда није и |
етке, а одтуда бар једном страном и то, да се Ленка склонила да јој жељу изпуни, ма да је, наро |
на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар потврдио с тим, да арадски еписк |
свѣдоци потврдити то што кажете, зато, да иначе људе нетрудимо, јест, јер је сад врѣме радње.“ |
род се за издржавање калуђера побринуо, да би се у миру и тишини са изображењем свога духа бави |
ама долазио, <pb n="250" /> кад је чуо, да ће на већи какав празник о.{S} Теофан служити, и гла |
жао се наредбе тврдо.</p> <p>Он је чуо, да је као јуче дворска комесија дошла, и надао се, да ћ |
туру, и поднесе је под нос.</p> <p>„Хо, да лѣпа мириса, као босиљак.{S} Није право, да се и ми |
ђи за опроштење молим, јер сам пронашо, да је то моја дужност.{S} Ви ме нехтѣдосте примити.{S} |
одне фондове; он би најпослѣ на то ишо, да буде судија и мени и епископима.{S} Сад сам ти казао |
му: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете!“</p> <p>Печеновић погледи три |
т у најбољим годинама, млад и тако лѣп, да старији несмѣдоше узети на себе ризико, да га у села |
Немојте се журити.{S} Ја стојим добар, да неће нико на њу ни зинути.“</p> <p>Ленка се није ни |
копис сложила.</p> <p>Наравна је ствар, да смо се ми послужили само мемоарима о.{S} Теофана, а |
е што учинити.</p> <p>Наравна је ствар, да ми овдѣ мислимо на узвишену идеалну побожност, а ник |
а госпођом Пуљиницом у речени манастир, да тамо преноће, пак сутра да се упуте управо кући.</p> |
Оче Теофане!{S} Ти си дошо у манастир, да будеш калуђер какав трѣба да буде... незаборави <pb |
и, него шта сам дужан за овај разговор, да вам одмах платим, јер нисам рад бити дужан.“</p> <p> |
реко; и док сте заједно, опомињем вас, да истину говорите, јер ћете се на рѣчи заклети, а тешк |
обове и душе.{S} Јест.{S} Опомињем вас, да се св. канона држите, да своју дужност свето изпуњав |
министратора, а уједно разнесе се глас, да се сам отровао.</p> <pb n="315" /> </div> <div type= |
призивати; већ се почео разносити глас, да молитва о.{S} Теофана више помаже него рецепти докто |
нистратор манастирски већ је имао глас, да је о.{S} Теофан био код администратора митрополије, |
еним.</p> <p>Пред њим бијаше дошо глас, да је нѣки особењак, с којим се дружити неможе, и да га |
главнокомандујући наложио ми је данас, да тај пекар несмѣ више тако злочесто пециво давати за |
овамо послао?“</p> <p>Сад је дошо час, да му послужник преда писмо, које бијаше примио, кад је |
влажан, ухвати се дакле прстима за нос, да га те влаге опрости, али му прсти на брзо покажу, да |
ија.{S} И сад види да је љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није био у стању сачувати од ближега |
осу, да небуде чупав, и приправљао нос, да му бурмутском самовољом недонесе какву замѣрку.</p> |
изступити.{S} Пак онда неиште ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то може искати, да <foreign |
оне.{S} Кад овако говори његов адвокат, да шта ће болан говорити противник, шта ли судије!</p> |
а моја сестро?“ запита ју једаред брат, да чује; како она о том мисли.</p> <p>„ А мораш ли ићи |
лази рѣч „букван“, па ми паде на памет, да се деривира од „букве“ <pb n="87" /> а буква има у з |
и.{S} Стража ће добити строгу заповѣст, да вас одма из пушке убије, како се макнете, да бѣжите. |
p>Прва пошта донесе ту ужасну заповѣст, да се г. архиђакон тај час из митрополитског двора у св |
сама... узвишеност побожности... свѣст, да се ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну |
о наредити.{S} Ја вам дајем пуну власт, да можете учинити ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно, |
тој двоици.{S} Би ли ми учинили радост, да ми кажете како су се звали?“</p> <p>„Хоћу с драге во |
нат за то, те је учитељ доживио радост, да му је ученик труд подпуним успѣхом наплатио.</p> <p> |
годат на њу, и нека јој подѣли крѣпост, да те штити и одбрањује од сваке напасти нечастивог анђ |
>„Како небих знао; нисам ја тако прост, да незнам шта радим.{S} Нама је господин (администратор |
то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове послове идуће зиме на највеће за |
упим са мајстором из Н. Сада у погодбу, да за 30 хвати крова нужну шиндру набави и ћелије одмах |
х преко г. Епископа Крагујевића, молбу, да ме одреше од тог званија, јер ћу иначе принуђен бити |
твојој ћелији.{S} Ја идем у другу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{ |
држао ред у свештенству и калуђерству, да се неда повода тужбама, и да се неузбуди нова навала |
ровели вечер?{S} Та наше госпође знаду, да непуштају са другог свѣта ни патријарха, а камо ли а |
ја, да тако говориш, очешљаће ти браду, да ће ти пола на чешљу остати,“ упадне овдѣ патријарх г |
госпође.</p> <p>Приповѣда се у народу, да је један бачки кочијаш возио киријом једну обитељ у |
и дођу у двор у Карловце и с кола сиђу, да у своје собе оду.</p> <pb n="128" /> <p>И доиста год |
ам антикрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и господин администратор био веселији него што би |
тако ће бити и најбоље.“</p> <p>„Кажу, да је и господин био мало веселији него што трѣба.{S} Ш |
, шиљући оне, кои на што позива покажу, да се у дотичним вишим заводима изуче.</p> <p>„Учевна с |
етих богомољаца изнети, само да покажу, да ће свакога ђаво однети који се усуди против њих гово |
ти сви они прости калуђери, кои покажу, да имају природни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко |
е опрости, али му прсти на брзо покажу, да та течност није ништа друго него најплеменитији сок |
уно покорни млађи.{S} Тако приповѣдају, да је једаред гроф Коронини као земаљска глава србске в |
заповѣдити, да је као госпођу сматрају, да је игуманицом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по |
укијана.</p> <p>„Шта више нѣки причају, да је несрѣћна љубав и народног нашег просвѣтитеља Доси |
оју бијаше дала архимандриту Партенију, да ће га на скоро посѣтити.</p> <p>Прођу шест недѣља.{S |
.{S} Али ђак добије добру ексхортацију, да он има налоге настојатељеве строго изпуњавати; па ка |
би да калуђер никад неизгуби из очију, да је пре свега и над свиме калуђер... ја то с богом и |
Корист цркве и дужност народа изискују, да се монаси, који су од свога опредѣљења сасвим одступ |
и слажу да обавим тај шут, и изјављују, да ће то само бити на корист манастира и калуђера, и пр |
манастиру прошла.{S} Ови јој савѣтују, да даде написати тужбу, и да је поднесе Њ. Ексцеленцији |
писаћем столу.{S} Зазвони и каже ђаку, да му се каруце упрегну и пред манастир изведу, и оде у |
но бити, ако му пружи разлог и прилику, да се неугодног себи епископа тим поводом опрости.</p> |
прави дипломат употрѣби и ову прилику, да стару за себе задобије.</p> <p>И доиста је стара тет |
<p>И доиста се примѣтило на болестнику, да се справља као дивља звѣр, кад хоће на што да скочи. |
ало подкрѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, да мало кусне од донесена варива, кад му нѣшто падне на |
бити неможе, служиће ми само за науку, да се боље чувам змије, која ми је праматер преварила у |
бити сами.{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка узме све у шалу и даде м |
{S} У том времену пружио је чешће руку, да узме мало бурмута.{S} И увѣк је нашо под руком бурму |
то је добио из двора у Карловци поруку, да ће на сваки начин доћи у комесији и протођакон, са о |
раснорѣчија: али таман он узме виљушку, да набоде комад печења, али се јави један враг из дружт |
варадин <pb n="267" /> и јави генералу, да је учињено по заповѣсти. —</p> <p>„Ако пишеш оно дру |
>За овим се дигне дружтво и оде у салу, да пије црну кафу.{S} Старија господа и госпође продужи |
{S} На први поглед учини се управитељу, да познаје то лице.{S} Нарочито га је нос опомињао на с |
подсмѣшљиво.</p> <p>„Имам велику вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским манастир |
>И доиста, ђак му приступи, и рекне му, да га зове господин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣс |
елију, назове му добро јутро и јави му, да га архимандрит к себи позива.</p> <pb n="164" /> <p> |
трчи без душе администратору и јави му, да је гњездо празно.</p> <p>Овај пошље одмах људе на св |
анастирског ђака Јосифа, и заповѣди му, да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у манастир |
“</p> <p>„А ти иди господину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, него, нека допусти, да му дођем. |
и.</p> <p>Куварица окрене главу к њему, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом |
е онога од кључанице силније на страну, да се смомитља на земљу, а сам погледи на кључаницу, па |
рѣби архимандрит и рекне о.{S} Теофану, да говори даље.</p> <pb n="68" /> <p>О. Теофан почне ка |
молећи га, да забрани о.{S} Митрофану, да му у кућу недолази јер може бити зло.</p> <pb n="309 |
ражара опази је, и таки јави господину, да је птица у клот улѣгла.</p> <p>Противници њени напра |
сте ме напали?{S} Идем одмах господину, да му кажем, шта му свети отци раде!“ повиче куварица р |
администратор манастира к протођакону, да га зове на зајутрак.</p> <p>Том приликом метне на ст |
ужба куварице баца на вас велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S} Све ј |
="114" /> на врата, повиче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на столицу.</p> |
ају горњу мантију, па хајд по прњавору, да га виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А калуђери. |
био, кад се о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за аудијенцију.</p> <p>Аудијенције код наших |
ица му при овом одговору показивали су, да му долази из дубљине срца и душе, и да му је то прав |
и грло за орацију, чешљао браду и косу, да небуде чупав, и приправљао нос, да му бурмутском сам |
ђе од адвоката оде у Јовановоску порту, да му се мало глава разхлади, и да се у тишини размисли |
ачао... па ето погрѣших.{S} Но гледаћу, да никад више несметнем с ума, да је за калуђера најсја |
дужности у велико интересира, наредићу, да ми се о свему точно извѣшће поднесе.{S} Међу тим вид |
Теофан закључи, да иде св. патријарху, да му своју живу жељу приобшти, па да га моли, да му да |
у царевини до знања доноси у ту сврху, да повѣрљиво приобшти своје мњење, како да се овој нево |
а своје груди, да пригрли к свом срдцу, да слије душу своју са њеном душом, која се бијаше сва |
.</p> <p>Ленка се тргне и тарне шибицу, да упали свѣћу.{S} Но ова неухвати.{S} Тарне другу, но |
е разумѣо.</p> <p>Видило му се на лицу, да су ствари биле врло озбиљне, које му је умирући кази |
од. 1849 поднесем патријарху молбеницу, да ме рѣши овога мѣста, јер сам слаба здравља и да ми д |
да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те одведем.“</p> <p>Ленка се насмѣши и рекне: „С дра |
ље.{S} Ако је истина, што путници пишу, да пола сласти изгуби, ко сам путује, онда је наравно б |
. </p> <p>О. Теофан помисли у први мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и нехо |
p>„Дајте ми на то Вашу свештеничку рѣч, да ћете му казати ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање |
анитељем нашег манастира!</p> <p>„Знаш, да наша обитељ није богата, што више да је сиромашна.</ |
патријарх преврћући листове. „Да видиш, да мене стање манастира и калуђера по дужности у велико |
да ћеш ми данас све казати, што држиш, да ми имаш казати.</p> <p>„Дакле говори: ја слушам.“</p |
а ново осѣче:</p> <p>„Или ваљда мислиш, да ме подкупиш тим тричавим дијурнама!“</p> <p>То рекне |
ољно науживати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да се то даје научити!{S} То је мени Богом дано!{S} Заш |
оље, а све знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би било боље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-ма |
мога слати у Русију.</p> <p>„Ти мислиш, да на мене нико негледи.{S} Сто очију мотре на мене, зн |
стникових; „господин је отишао у варош, да купи такових ситница, али вечерас немамо ни капље.“< |
аговолите ми премилостиво издати пасош, да идем и тражим настојатеља човѣка, па да се станим та |
кад си ти на врху славе твога дана.... да ли ће се и мени мој гроб скоро отворити?“ рекне о.{S |
а свѣт светитељем признаје и уважава... да буде правим светитељом, врачем души, срдцу и уму нар |
а своје увѣрење... него само за труд... да нетроше врѣме бадава...{S} Пак онда ћемо видити, мож |
ерем... да екскутирам дотичне законе... да видим децизије куријалне... пак онда ми дођите...а т |
а душу лукавим сном можда тек уплиће... да та молитва свесилном створитељу иде и за оне, који л |
ни срдцима од Бога милости запросити... да се та молитва диже и за мајку, којој јединче умире, |
а све то да размислим... да разберем... да екскутирам дотичне законе... да видим децизије куриј |
о.{S} Него ћу ја све то да размислим... да разберем... да екскутирам дотичне законе... да видим |
би се онда све у своје врѣме урадило... да виш како би рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу ге |
ека измисле, да сам на кога замахнуо... да сам на кога ножем насрнуо... а ти људи, како видим м |
рајње је врѣме, да се ти људи стегну... да се у запт узму...{S} Ако то тако дуже потраје, знате |
арија осигурана, одреди цар Леополд II. да се што пре почне семинарија градити и да се на то 10 |
ове семинарије одредио је цар Јосиф II. да се са стране ерара даде 58.000 ф.</p> <p>Архиепископ |
е осути манастир зраком и мирисом раја: да јој се укаже као рај на земљи.“</p> <p>Промисливши и |
ѣром нравствености бити.</p> <p>И даље: да корист државе и дужност народа изискује, да се монас |
утње о томе, шта му управо чинити ваља; да у реду с њиме војују људи, који мисле, да су манасти |
ху да с њим заједно раде, да се изведе; да ниже њега нема нико ни слутње о томе, шта му управо |
вана браћа, да су њихове слуге и оруђе; да врховна управа задатак свој само на политичном пољу |
, мушко, женско... шта се то кога тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва или плаче, пуши или пиј |
а ја исто онако мислим као што он пише; да има у мени највѣрнију сестру, која га љуби као брата |
еђени православни манастири буковински; да се калуђерима ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак упо |
како могу и како ком изпадне за руком; да више њега стоје људи, који држе да су само они избра |
него да је шибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелије, док је жива...</p> <p>На ове рѣ |
лѣпо служио.</p> <p>„И у обште, казују; да је епископ Гедеон био други Стратимировић, савршениј |
и.</p> <p>„Теби пак ваља да се занимаш; да си у послу свеједнако.{S} Твоја је задаћа да ствараш |
се на ту мисао навикнути, <pb n="60" /> да од манастирског добра што даде, запита листоносца: „ |
чешће замолити супароха, <pb n="261" /> да одслужи службу о каквом светцу или недѣљи.{S} Но как |
једаш, неваљалице једна! <pb n="183" /> Да богме.{S} То није роман по моди, као што су они твои |
аћа једва би то дочекала, <pb n="26" /> да ме једаред за свагда скину с врата.{S} Дај тај нож!“ |
нути, што је најнужније, <pb n="136" /> да се разумѣ догађај, који ћемо одмах да опишемо.</p> < |
господина архимандрита, <pb n="196" /> да би му дала први глас за митрополита, да је трѣбало з |
и у шуми дрва за прошће, <pb n="299" /> да могу заградити башту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се |
јарх. „Ви би хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од манастира до манастира па да одадирем штаком |
е господина архимандрита Хранислава.{S} Да му бог да, да постигне на скоро како жељу своју, так |
е ова проста примѣтба добро засѣкла.{S} Да удар забашури, рекне мало живље: „Е, одвешћу вас у ц |
рѣдства, која бијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове послове и |
танцем; бѣгати нећу, тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни долазио.{S} Стр |
одина настојатеља ове свете обитељи.{S} Да му бог да да ове године напуни све хамбарове и све п |
дођу на управу генерали и обрштари.{S} Да виш како би се онда све у своје врѣме урадило... да |
авање, и то се имало одмах започети.{S} Да се то чинило, као што је било одређено, то би од год |
ретности дижу, разсипање пада у очи.{S} Да настојатељи манастирски држе имање у реду, па ма од |
ћ такођер са великим тактом на крај.{S} Да није тога такта било, како је Лукијан био <pb n="256 |
муца напослѣдку. „Видим ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Него помажите а |
но, дакле и немогућно и недозвољено.{S} Да од мене зависи, ја бих томе о.{S} Теофану показао, ш |
у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљаде да се започне |
ои ћемо те релативне важности ради овдѣ да споменемо.</p> <p>У старије већ дане митрополита Стр |
е јошт могли мицати, потраже мѣста, гдѣ да склоне главе, те једни се пруже на под, а други одср |
} Теофан са своје стране.</p> <p>„Хајдѣ да видимо, шта су нам све послали“, проговори архимандр |
испије као паук муву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти кажем, како су стајале напрема себи особе, које ћ |
да му је највеће богатство сиротиња, — да се највећма узвишује кад најбоље слуша.{S} Ево и пре |
si non caste, adminus caute</foreign> — да очи свѣтске невиде.{S} Ако ми ту вашу теорију уважим |
регледи.{S} На кревету је лежао човѣк — да је човѣк то се познало по строју главе, мршавим рука |
p>О. Теофана пође послѣ ручка у „кранц“ да <pb n="46" /> види хоће ли се тамо састати са тражен |
цркви нашој знамениту помоћ принети, а да неосѣти.{S} А то је одношај, кои само поштовање засл |
> <p>Можда је умро: „Незнамо!“</p> <p>А да ли ће опет доћи?</p> <p>„Незнамо!“</p> <pb n="361" / |
са читавом шкалом од тонова.</p> <p>„А да шта би се разговарали Бога вам!“ рекне најпослѣ озби |
двокатом и док га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣ |
манастир, да будеш калуђер какав трѣба да буде... незаборави <pb n="39" /> на то.{S} Ти мораш |
госпођо,“ потврди архимандрит. „И трѣба да буде тако.{S} То је право духовно сродство.{S} А ово |
има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манастир уреде, да иду у |
>„Ти си био на опасном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је велика |
p>„То сте сами писали, те ваљда нетрѣба да <pb n="91" /> вам најпрѣ кажем!“ рекне на ово архима |
огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али касније можете се и виђати и разговар |
ѣстници <pb n="53" /> манастирски треба да имају више новаца, него настојатељи.{S} Знате како н |
ила.</p> <p>Водила се годинама разправа да се сазида епископски двор у Новом Саду.{S} Ту је за |
е све смири, учини се једном од дружтва да и њему ваља што рећи.</p> <p>Пило се подоста; није ч |
а то писмено о.{S} Теофану, и позове га да чита.</p> <p>Овај почне читати, заћути мало, пређе б |
риобшти епископу Станковићу и позове га да му каже, шта он мисли у том.</p> <p>„Лако се даје ув |
а је и како је.</p> <p>„Видите из свега да пред вама стоји ваш пријатељ... ваш пријатељ,“ прого |
н помисли у први мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и нехотице са нѣколико к |
ха.{S} Све сам се бојао да не буде чега да се стиде и поздни праунуци.</p> <p>„Слава Стратимиро |
је, па му може бити: и ја да имам кога да ме носи, небих никад ишо сам, кад ми мало вино удари |
дари у ноге: али шта ћу, нити имам кога да ме носи, ни згоде, на којој да ме носе, па онда „хај |
угче било није.{S} Нити је било разлога да се одлази, ни да се позив домаћинов одрече.</p> <p>У |
а се посвети, нити је дотѣривао до тога да умре од глади као наш просвѣтитељ Доситије у манасти |
теља ове свете обитељи.{S} Да му бог да да ове године напуни све хамбарове и све подруме.{S} Ст |
ти, да ти стара ломиш кости, а ја млада да се башим по кревету.{S} Лези ти само у кревет, а ја |
до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ваља сада да се мало по њима обазрѣте, барем по најближима.“</p> |
рополит; „наш господин пекар држи ваљда да му нема суда, па остаје једнако при злочестом пециву |
о, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би би |
кад му се каже, да наточи чутуру, онда да неда и на здравице, и тако даље.</p> <p>Овако је мис |
лѣп попа, па цифраст попа...{S} Ша онда да буде? русвај!{S} Ко да је крив!{S} Администратор Хра |
но добро, ваља дакле и народ што одтуда да има.{S} Пијте.{S} У славу Божију.“</p> <p>Гости уста |
ше свѣдочбу начином кои пуну сумњу рађа да није онако било.{S} Оче аминистраторе... добро се пр |
, како утискују у памет слику тога веза да га по могућности код куће репродукују.{S} Чешћи угле |
дру набави и ћелије одмах покрије, а ја да му 800 фор. платим кад шљивовицу продам.</p> <p>— — |
>„Е, господин је, па му може бити: и ја да имам кога да ме носи, небих никад ишо сам, кад ми ма |
а“, похита отац Амфилохије, „нећу ни ја да свѣдочим.“</p> <p>Архимандрит их погледи прекорљиво, |
ве га к себи, и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани избројани, и зато хоћу да наредим, што др |
ш?“</p> <p>„Е па кад други кажу, што ја да тајим?“ одговори свѣдок, на ком се видило, да му је |
език за зубе, па дижите чаше, сад ћу ја да напијем у име мога среза у здравље Њ. Високородију, |
сунце се појако опустило.{S} Него ћу ја да се украдем и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш з |
тета?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, хоћу ја да пренесем наше народне мелодије и у други свѣт.{S} А |
чем.{S} Нема да се читају правила, која да нас калуђерском животу уче.{S} У цркву иде кад му на |
се имала одредити извѣстна плата, која да одговара њиховом позиву и снаги манастира, па нека с |
...{S} Иначе би се звало осудити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да одлож |
рдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи као пр |
ватски чиновници од ћирилских поднесака да се на хрватски преведу.</p> <milestone unit="subSect |
авали око 200.000 фор. годишњег доходка да помажемо цркви нашој и просвѣти!</p> </div> </div> < |
тира то градоначелнику, а овај недочека да генерал дође у Карловце него таки послѣ два три дана |
и рекли....“</p> <p>Настојатељ недочека да архимандрит доврши, него живо повиче: „О тога се неб |
; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај! али приступи архимандрит Парт |
жила.</p> <p>Ова га је туга принуђавала да већма тражи самоћу него иначе; а та самоћа позивала |
тац мој био је силовит, и ја сам држала да морам учинити, што ми рекне.{S} Ја сам пошла за друг |
“.</p> <p>„Но, тетице...{S} Нисам знала да ти и нѣмачки штрбецаш...“</p> <p>„Та чула сам, ћерко |
ад хвала Богу, сад је та нужда престала да будем несрѣћном.{S} Отац је мој умро, мати ми се упо |
ја западњег у врло опасном стању; штала да падне.{S} За храну куће нигдѣ ништа, а треба ми до ж |
ицом о том говорила и она ми се обећала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то м |
енка.</p> <p>Легну.{S} Стара није могла да заспи од мисли на духа архимандрита, а Ленки је свѣћ |
Бог сам посла ти најлѣпшег свог анђела да те ослободи...{S} Љубав, вѣрна љубав, која се врѣмен |
ј много повољније.{S} Колико се трудила да заборави на ону ужасну сцену, кад су они калуђери у |
дном страном и то, да се Ленка склонила да јој жељу изпуни, ма да је, нарочито сада, имала пуно |
p> <p>Резиденција је послѣ њега прѣтила да ће се срушити, и Чарновић ју је дао на закључак сабо |
позвала па би га подворила и прочастила да неби знао шта га је снашло.{S} Господин Јоца казивао |
с којом ће о.{S} Теофан мало час посла да има, остаћемо код ње.</p> <p>Епископ Хранислав, ексе |
„па и нѣшто од Србије.{S} Пак сам дошла да и тебе одведем.{S} Знам да ћеш се радовати.{S} Та на |
рајцаре за савѣт; кад што напишем, ваља да ми се плати... а савѣтом помоћи човѣку то је <foreig |
Митровице има прилично покасати, а ваља да дође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу пустили |
мора се казнити; ред и дисциплина ваља да имају гвоздену руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако те чу |
кући, то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се крећемо даље. “</p> <p>„А погледајте колико је са |
е!“ додаду други.</p> <p>„Калуђера ваља да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣст |
Крста је казао, што је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„Е па кад је |
ала.{S} Баш јој хвала; све Србкиње ваља да повичу:{S} Слава јој!“</p> <p>Старој се укаже суза у |
/p> <p>„То си дакле добро учинио и ваља да останеш при том.{S} Име ће ти остати сјајно, савѣст |
па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има што од манастира, и ти ваља да |
кали.{S} Па кад смо заједно радили ваља да и заједно пијемо.{S} Ово су народне куће и народно д |
вој разговор овако:{S} Јест.{S} Ми ваља да смо врло „обозрителни.“ 'Такове погрѣшке могу учинит |
и народ има што од манастира, и ти ваља да су игумни и архимандрити, па да отворе руке и подрум |
слави будућности.</p> <p>„Теби пак ваља да се занимаш; да си у послу свеједнако.{S} Твоја је за |
о је за паметније главе.{S} Игуман ваља да је господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто |
но, као професорка.“</p> <p>„Него ваља да фруштукујемо.“</p> <p>„Ја јучер нисам добро ручала.. |
е.{S} Ја се небојим ничега.{S} Ако ваља да истина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣ |
н.{S} Овај ми се баш допада: овако ваља да се држи и разговара сваки, који крст на прсима носи. |
тако неприкрива у кућама оно, што ваља да је тајна, као чуваркућа.{S} За то се и зове чуваркућ |
ним узором, за којим сваки калуђер ваља да тежи.{S} Останите на том путу, напрѣдујте на њему; н |
очека: без тога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе се одобрити, кад се сазове друшт |
сла, од којих ју један увѣк врѣђаше, ма да незнађаше управо зашто.</p> <p>У смѣху му одсијаваше |
е Ленка склонила да јој жељу изпуни, ма да је, нарочито сада, имала пуно узрока свог да сваки м |
над њим имате него његов настојатељ, ма да му је брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се видите; |
ои недаду газити човѣка као дрва, па ма да је то и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да су |
огме ја нећу тренути,“ рекне тетка, „ма да нисам ни млада ни лѣпа.{S} Премда врло уважавам живе |
а, и неможе ни устне да мрдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пр |
сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се читају правила, која да нас калуђерском животу уч |
имандрит упућујући га на што управо има да одговори.</p> <p>Настојатељ немогаше очевидно да нађ |
ни штапови ограђивали.{S} Нареди ђацима да му се даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} |
пољуби га у руку, па се окрене к вратма да пође на поље.</p> <p>У тај пар чује се ход ђаков бли |
кочи са земље те јапаша овога за рамена да га одбаци од врата.{S} Овај притегне руком кључаницу |
оговорити, а мени се чини, да сам дужна да одговорим.</p> <p>„Допустите ми нѣколико рѣчи г. арх |
ла!{S} Што си долазила.{S} Господин зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вел |
па зашто баш од мене?“</p> <p>„Јер зна да ви имате најбоље.“</p> <p>„Али није моја, него манас |
ра ли то тако бити!{S} И нема ли начина да то буде боље!{S} Јест. <pb n="125" /> Слушајте само |
ма.</p> <p>Послѣ овог кратког изјашњења да се вратимо <pb n="352" /> разговору патријарховом са |
воју руку нагло за леђа.</p> <p>„Да, па да онда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим |
да идем и тражим настојатеља човѣка, па да се станим тамо, гдѣ такова нађем.</p> <p>Овај бо пра |
туру очима.{S} Учини му се повелика, па да се увѣри колико прима, запита писмоношу:</p> <p>„Кол |
ам кажем озбиљно, да зовнете пекара, па да му оштро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, је |
стирски) казао, да ћете нас позвати, па да ћете нас питати, какав је оно био бал у манастиру ов |
ти ваља да су игумни и архимандрити, па да отворе руке и подруме, да се и народ мало помогне.{S |
рху, да му своју живу жељу приобшти, па да га моли, да му даде за то путовање дозволу и благосл |
слио, да ће љутост патријарха прећи, па да ће га к себи натраг позвати, зато је ишо врло лагано |
аше повео, да му их покаже и означи, па да их овај послѣ даде посѣћи и израдити.</p> <p>Подне ј |
S} Нека само чује то Њ. Величанство, па да виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S} Та то су солдати |
разсипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви неп |
ала... па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу кафицу... чини ми се, да не |
а види куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека пред врати, да му неулази у собу.</p> <p>И |
ечерала...{S} Нисам ноћас спавала... па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе на |
пак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да видите како се дѣца свијају око ове свете куће.“</p> |
S} Да идем од манастира до манастира па да одадирем штаком гдѣ ког стигнем!{S} Имам ја других, |
а ако неможете, а ви кажите искрено па да идем да скачем у Дунав док је раније, да небуде чуда |
S} Теофан и пође да га пољуби у руку па да изиђе напоље.</p> <p>Патријарх одвуче своју руку наг |
уђере из дрвета да режем, или из папира да изсѣцам?“ запита патријарх у истини љутито, напрасит |
ам администратор долази по мене... мора да им нестоје акције најбоље.</p> <p>Али се одмах прибе |
је бистри дух обилно просипао.{S} Мора да је код свију добро стојао, јер су му сви одобравали, |
шио; али у течају говора Теофанова мора да се особита мисо код њега родила.{S} Ову ћемо познати |
одговор о.{S} Теофана.</p> <p>„Ти мора да си Бугарин отче!{S} Тако си тврдоглав,“ осѣче се пат |
манастиру.</p> <p>— — „Настојатељ мора да се што у двору замѣрио, јер дворска господа, која на |
S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да има разлога; пак за то морамо одлазити.{S} А ја би з |
а у срдцу сласти раја осѣћати: то мора да је <foreign xml:lang="la">non plus ultra</foreign> с |
ли, а пред њима Печеновића.</p> <p>Мора да га бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је |
и отићи у мој постриг.</p> <p>— — „Мора да су пријатељи добро подупирали, јер за кратко време д |
и Ленка раскалашно весела.</p> <p>„Мора да је,“ рекне тетка сасвим озбиљно.</p> <p>„А јеси л сп |
на два кола меље.{S} То га све примора да остави Митрофана, и упути се чесми, да заустави крв |
ни манастир, да тамо преноће, пак сутра да се упуте управо кући.</p> <p>Стара тетка радовала се |
ону столицу, ал повичи најпре на врата да уђе Митар Опарушић.“</p> <p>„Опарушић?“ запита Крста |
<p>„Па зар ћу ти ја калуђере из дрвета да режем, или из папира да изсѣцам?“ запита патријарх у |
ане и замоли тога овога духовитог госта да њега замѣни, и да напије здравице и другој господи.< |
ували, или су могли више поднети: доста да су били доста чили, кад други од ноћнога труда попад |
дубоко у коршов загледао.</p> <p>Доста да шумар набрзо изда, то се једаред низ доксат заједно |
69" /> рећи: ви разсипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него |
ла.</p> <p>Домаћин покушао је више пута да и њу у шалу уведе, али му није пошло за руком.{S} На |
ода по соби, разбија главу и мисли, шта да ради, али никакве паметне мисли.{S} Најпослѣ стане и |
азхлади, и да се у тишини размисли, шта да ради.</p> <p>Дошавши у порту прође једно дваред горѣ |
саца.</p> <p>Ни крајцаре у каси.{S} Шта да радим!...{S} Немогу од бриге да спавам; немам мира н |
хвале га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, о нашим пријатељима?{S} Ево, дам руку, |
.{S} Признај, да си се преварио, ма шта да си у манастиру тражио, кад си у њега ступио!{S} Него |
ихвати господин (администратор). „Е шта да рекне.{S} Сваки нека, чини своје.{S} Он је дрва насѣ |
одици.{S} Предсѣдник суда незнађаше шта да ради, пошто бијаше могуће, да у исти пар стану топов |
а посумњати, да сте ви људе научили шта да говоре, јест.{S} А кад би људи овамо дошли, морали б |
и зато ми даде подпуну инштрукцију шта да радим за његова одсутства.{S} Ја сам ову свето набљу |
фан и о.{S} Амфилохије неће о том ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово архимандрит на |
октору Суботићу нећемо у овај пар ништа да говоримо; он јошт живи.</p> <p>Али за Доктора Стојак |
бѣжи куд те очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за |
ако се смѣсте.</p> <p>„Нек остане свѣћа да горе,“ рекне тетка.</p> <pb n="215" /> <p>„Па ћемо ј |
у послу свеједнако.{S} Твоја је задаћа да ствараш и подижеш.</p> <p>„Ено ти цркве... молитве с |
у дану.</p> <p>— — „Чекам од патријарха да ме позове, и да ми каже, шта и како жели, да се ради |
па не могу од тешка решпекта ни словца да изтиснем...{S} А нисам ја много пута <pb n="187" /> |
ало, крѣпило, узвишавало!... као убијца да одем из манастира у... тамницу!“</p> <p>Ту мисао нем |
го да ради прије, него узвишење сталиша да подупру, из кога су произишли.</p> <p>Ове мисли бија |
та мртав?“</p> <pb n="312" /> <p>„Мртав да како!{S} Нема ту више ни сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад |
да се и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, те ја постанем игумном, имаћете ви свачега, и винца |
а архимандрита Хранислава.{S} Да му бог да, да постигне на скоро како жељу своју, тако и жељу ц |
ојатеља ове свете обитељи.{S} Да му бог да да ове године напуни све хамбарове и све подруме.{S} |
овни отац игуман Иринеј...“</p> <p>„Бог да му душу прости!“ уздане о.{S} Теофан и прекрсти се п |
, нарочито сада, имала пуно узрока свог да сваки манастир обиђе, и што прије похита кући.</p> < |
га на лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се започне појање, митрополит куцне овога у раме и п |
изи, крстећи се. „Ни крив ни дужан, сад да ја страдам.{S} Окани се тога, несрѣћнице, па гледај |
ком се видило, да му се срце цепа; „сад да нађем у манастиру гроб свему, што ми је било најмили |
налазе се у народном фонду.{S} А одкуд да узмем новаца за те твоје ситнице.{S} У нар. фонд нес |
или“ запита Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Е да, нема од тог ни говора“, примѣти тетка достојанствен |
ити то грдити, нећемо јошт и то на себе да навучемо, да нас једни благосиљају а други проклињу. |
иткове један!“ дода патријарх кроз зубе да се једва чуло.</p> <p>На ово пође о.{S} Теофан к пат |
{S} Шта да радим!...{S} Немогу од бриге да спавам; немам мира ни часа у дану.</p> <p>— — „Чекам |
се да је какав светац.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим за тај разговор мила тетице,“ рекне Ленка |
“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде да сврши приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан бијаше |
ступаше о.{S} Теофан, тако му је недаде да ју цѣлива, него га њом мало гурне од себе, па онда и |
, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљаде да се започне пѣвничко појање, доведе митрополит сам к |
екне архимандрит Партеније. „Није нужде да се трудите.{S} Само да фруштукујемо, па ћемо одмах п |
та <pb n="264" /> Стратимировића, хајде да ти још једну малу шаљиву приповѣдим, из које ћеш вид |
проговори тетки: „Драга мајчице, хајде да ти синак помогне.“ На што узме тетку изпод руке и по |
о би било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час тамо!“</p> <p>На то је ухвати за руку |
хвати се птичица у клопку.{S} Сад хајде да тражимо плећку, па онда ћемо да читамо куварици горо |
к је био врло угодан.</p> <p>„Сад хајде да се полагано спремимо, па ћемо у 12 сати мало што руч |
ру, понуди домаћин госте, да се потруде да виде мало предѣл око манастира.</p> <p>Сунце се бија |
да ће радо одобрити све, што он пронађе да лежи у интересу цркве, чије заслуге за престол и држ |
хлади главу, <pb n="20" /> па онда пође да легне, да се мало загрије и поврати од ноћне незгоде |
све силе, да равнодушност одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто до отца духовника.</p> <p>„Стан |
и сланине, што да му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, да људи, долазећи у тај дан |
повѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и пође да га пољуби у руку па да изиђе напоље.</p> <p>Патријар |
да говори, али се мајор поклонио и пође да одлази.</p> <p>„Мајору!“ повикне за њим патријарх.</ |
о је скоро ноћ... а ноћ није за госпође да путују.“ Све што на човѣку говори, и лице, и очи, и |
е нико у манастир неприми, кои неизкаже да је семинарију изучио.“</p> <p>Год. 1790 одређено је |
ао предишавшег интермеца, пак да покаже да је то свето писмо, што говори, дода: „И доћиће ови, |
азумѣо, шта онај говори, него да покаже да је и он језик круновине научио, повиче горопадно: „М |
и мени је!</p> <p>„Али другачије неможе да буде.</p> <pb n="163" /> <p>„Та ја сам калуђер.</p> |
ком; да више њега стоје људи, који држе да су само они избраници сина Божијег, а друга тако зва |
ше ником извести, или се прерано подузе да се изврши.</p> <p>Сам је себе видио, како мукама и в |
омо митрополитски на то и позивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега кака |
баш пуно наклоњен Мушицком и држала је да се неће за њега из петних жила заузимати; <pb n="277 |
летви.</p> <p>Митрофан помисли, боље је да неговорим ништа, него да се у лажи ухватим.{S} Зато |
екне јој: „Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те одведем.“< |
е изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калуђере с намѣром, кој |
пута реко би и нехотице:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својој ћели |
на ми је о вама говорила и казала ми је да би радо видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она |
снашло.{S} Господин Јоца казивао ми је да је радо што добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње |
а ће бити друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега |
се вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даље.“</p> <p>Ово рекне, па нагло пође натраг |
стна срца својих противника.{S} Знао је да су у стању и најгоре што измислити и на њега потвори |
ошљеш.“</p> <p>„Полицај-комесар знао је да и градоначелник неће познавати шале у овом послу, те |
ручак понео.</p> <p>О. Теофан хитио је да буде готов, и зато се удали, да изнађе и обиљежи оно |
убљим синовним страхопоштовањем, ако је да он и даље начелствује, благоволите ми премилостиво и |
о је хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или |
у први мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и нехотице са нѣколико корачаја у |
агрли своју стару тетку.</p> <p>„Е није да“, стане се ова цифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу |
оже изсукати из онога, што њему наврије да учини.</p> <p>„Он је дакле тога ради чешће походио р |
стићи.</p> <p>Кад дође у Карловце, чује да ексцеленција није ту него у Н. Саду.</p> <p>Ми смо в |
бе, да ли је ова будна.</p> <p>Кад чује да се прозор отвори, одшкрине полагано врата и уђе к не |
100—200 корачаја.</p> <p>Наједаред чује да пушка пуче и човѣк јаукну.</p> <p>Одмах му падне на |
ћи.</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе да га нема!“</p> <p>Бурно, грохотно смѣјање прасне у др |
ваља оно да избере.{S} Признајем дакле да сам погрѣшио и као калуђер и као млађи и у једном и |
имао, онда си само свој.{S} Видиш дакле да нестои оно, или барем да неће довѣка стојати, да нис |
и пацијенти су као и медички; они мисле да морају казати и најмању маленкост.</p> <p>Адвокат је |
ћи у манастир дворска комесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника никако да недирају.</ |
ѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, али се мајор поклонио и пође да одлази.</p> |
схватити моменат онога, што ћу ти даље да кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је била по што по то |
добро опоравила, али он није имао воље да она долази у манастир, него јој поручи, да ће он к њ |
у пристојећу нам почаст, држећи нас, не да смо му браћа, него слуге и робови.</p> <p>Купује за |
о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шумама. |
сам је дао тражити по прњавору, али не да је дадем шибати, него да је предам суду, јер су ми б |
ка говоре цифре.“</p> <p>Калуђер устане да пође: „Е добро, господине, ја ћу доћи, него шта сам |
е, нека... буде!“</p> <p>На то се дигне да пође.</p> <pb n="178" /> <p>„За пол сата донећу вам |
. „Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по моју пла |
од жалости окамењена, и неможе ни устне да мрдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште о |
штошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да дође.</p> <p>Нови митрополит крене услѣд тога стања |
роговори на то архимандрит. „Нема сумње да та ствар има знаменитих страна.{S} Ја сам о тој ства |
гу <pb n="353" /> ја натѣрати манастире да тај терет на себе узму!“</p> <p>„А ви сазовите народ |
мо чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ кадкад помрчина појела, па ништа.</p |
.</p> <p>Из његових приговора покаже се да рачуни администраторови нису баш најчистији, и да је |
Сѣдну ручати.</p> <p>На једаред чује се да нѣко оштро звиждне.</p> <p>И администратор и братија |
и памет,“</p> <pb n="16" /> <p>Дигне се да пође; али је отац Митрофан дочека у своја наручија. |
ад други пут овамо дођем, приправите се да за осам дана примите ваш <foreign xml:lang="de">Blau |
S} А на предлог г. архиђакона одреди се да се сањкају од 8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна |
ледај се и ти у огледало.{S} Чини ми се да ти је рожчић на челу израсто.{S} Ниси <pb n="162" /> |
људи...{S} Боже ме прости, чинило ми се да је какав светац.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим за та |
ане,“ повиче кад ближе дође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљи лежи.“</p> <p>„Умирем!“ о |
био шарац Краљевића Марка.{S} Чувај се да те не збаци у какву јаругу, те да скрхаш врат.“</p> |
р... ја то с богом и чиним, и трудим се да том положају одговорим... али јошт крв у мени врије, |
начин му је био врло углађен: видило се да се морао кретати чешће по вишим круговима.{S} На дух |
ти патријарх мало кроз нос, и видило се да му није право.</p> <p>„Немогу другчије!“</p> <p>Та т |
азити.“</p> <p>На настојатељу видило се да га нѣшто гуши.{S} Онај фатални зној удари му опет на |
, и дочека их љубезно.</p> <p>Видило се да су све стари добри знанци.</p> <p>Архимандрит Партен |
своју калафу увѣк уза се.{S} Чинило се да стоји на њој написано: <foreign xml:lang="de">omnia |
дник св. Константина и Јелене чинило се да и само небо славу хоће да увелича.{S} Небо је било ч |
до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се да никада таквога торжества није било у том манастиру о |
ила с њиме.{S} Једаред дваред десило се да сам га нашла код Каулиције, а ја сам се дружила са њ |
>Но сад му се поглед замути, види му се да му је нова мисао на памет дошла.</p> <p>„Самоубијца! |
астла до „коњица и до сабље бритке“, те да је сад постала она господарем.</p> <pb n="328" /> <p |
ог судишта, и код виших дикастерија, те да се тамо приправљају за оно, што имају бити за управи |
са цигљама на поду куваричине собе, те да му се тако избио врањ на бурету, у ком је крв држао. |
ѣстно судили, и без разлога осудили, те да сте га послѣ самовластно и насилно у његовој ћелији |
, да је неморам сам из ње извлачити, те да се не прави хука бука без невоље.“</p> <p>О. Теофан |
61 буде дозвољено, да се држи сабор, те да донесе уредбе, које су управо оснивале црквену и шко |
ај се да те не збаци у какву јаругу, те да скрхаш врат.“</p> <p>„Како ми буде“, одговори о.{S} |
ременом подвргнем синодалном изпиту, те да те креирамо код нас првим доктором богословије, и та |
p> <p>„Непитам те ни за шта; нетѣрам те да ми кажеш, што нећеш сам собом да говориш.</p> <p>„Ал |
али, господине; ви <pb n="126" /> знате да би вас угостили радије него и ког другога, али нема. |
светост имате подпуно право, кад кажете да се она мудра и света правила недрже, премда све зло |
тњејше конзисторије ништа, да нерекнете да вам није ваш редовни судија судио.{S} Јест.{S} Онда |
раторе... добро се промислите, шта ћете да радите.{S} Ако ви остајете при вашем наводу у тужби, |
одговори му архимандрит, „да ви хоћете да одлазите из манастира, ком сте својим трудом толико |
тен калуђер.{S} Ако буде могућно дођите да и мене изповѣдите и причестите, кад пођу да ме обѣсе |
и почистити ћелију.{S} Али добро пазите да неутѣче, јер тешко вама, затворићу вас на његово мѣс |
дуже...{S} Најпослѣ рекне: „Кад мислите да ће тако бити најбоље, нека... буде!“</p> <p>На то се |
шта је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћу сушту истину казати.“</p> <p>„ |
ну.</p> <p>Овај пође с њом. „„Допустите да вас и ја изпратим, кад већ није другчије!“ примѣти а |
Високопречестњејши господине, гледајте да што пре опаше појас игумански, баш га је заслужио.“< |
има и лакомих људи, па кад добију мукте да се напију, а они незнаду, шта је доста.{S} А господи |
се укочили званично; <pb n="31" /> ћуте да се могла мушица чути кад би пролетила.{S} Рукама бро |
ито, и приступи о.{S} Теофану као да ће да га смрви.</p> <p>„Судија велике господе нису овако м |
аљ давио је кадкад болестницу као да ће да ју угуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу најлѣ |
запитати, да их није ко научио, шта ће да говоре, јест, и морали би се опоменути, да ће се мож |
ље и гледаше к вратма, очекујући шта ће да буде.</p> <p>Врата се спољска отворе, и нѣко куцне н |
Карловце доћи, и спреми ствари, које ће да понесе, и јави то телеграфично патријарху; али овај |
ити је што друго била у Земуну, нити ће да буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук |
кои су у стању извести послове, што ће да служе на велику корист а уједно и на славу и цркве н |
е ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече и угризе.{S} Зато су му се нова браћа са насто |
не.</p> <p>Ми ћемо ову епизоду на краће да изведемо, и тако ћемо само оно споменути, што је нај |
теткинога гласа.</p> <p>Но шибице неће да се пале, те неће.{S} Ваљда је и код Ленке узбуђење с |
не: „Ја би пошла...{S} Мени се ово неће да допадне...{S} А и сунце се појако опустило.{S} Него |
ући руком знак, да пружену хартију неће да узме.</p> <p>„Ако ми недате допуста, ја идем без њег |
ђе, — неугодне противности изкуси, хоће да му дух клоне, да га воља остави, да му снага малакше |
погледом пуним отрова.</p> <p>„Ова хоће да се убије у мојој ћелији, ако је дирнете, па шта ћемо |
исине, метне руке на срдце, као да хоће да га на свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или да га сте |
n="234" /> чисто запанути, као да хоће да кажу: шта је то господине у зао час!</p> <p>Онај црн |
је стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне: <foreign xml:lang="la">Sublimi ferio sidera v |
арем по најближима.“</p> <p>„Ленка хоће да идемо одмах послѣ ручка <pb n="191" /> кући“ прогово |
ног вуцибатину, <pb n="303" /> кои хоће да бѣжи.{S} Морамо га чувати, и добро пазити, да се из |
ене чинило се да и само небо славу хоће да увелича.{S} Небо је било чисто од најранијег јутра, |
уло.{S} Кад човѣк што почне, па му хоће да пође за руком, а оно се само од себе развија; а кад |
у твојим очима читала:{S} Је ли могуће да ти ниси разумѣо живот мога ока, глас моје душе, тала |
Али окајте се, хоћу ја у име долње куће да наздравим домаћину.“</p> <p>Срѣћа његова, што високо |
ти да архимандрит хоће прѣко те причице да пређе, па га замоли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћ |
у собу на под.{S} Отац Митрофан мишљаше да ће куварица преко онога из собе изкочити, па разшири |
ћено младо птиче, те се ово неможе више да дигне у своју узвишену слободу, јер би му се изкинул |
ш, да наша обитељ није богата, што више да је сиромашна.</p> <p>„Госпођа Ленка богата је.{S} Он |
ељу своју, тако и жељу цѣлога народа, и да метне златну митру на главу, коју је заслужио ко ико |
луђерству, да се неда повода тужбама, и да се неузбуди нова навала.</p> <p>Што је чинио против |
ти се чесми, да заустави крв из носа, и да накваси главу, која му горијаше као да је у њој жива |
} И ја имам радо покојног Видаковића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га |
— „Чекам од патријарха да ме позове, и да ми каже, шта и како жели, да се ради.{S} Нема позива |
ко у том часу понудио да се постриже, и да то може код нас бити.... невѣрујем, да се неби одрек |
особењак, с којим се дружити неможе, и да га се ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече |
и учестају.</p> <p>— — „Видим шта је, и да ће најбоље бити, да се сам одпустим.</p> <p>— — „У д |
неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и слави, који неможе намѣре своје остварити, |
архимандриту, него да ускори кораке, и да иде барем близу за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p |
ет љубав жене у њеним прсима разгоре, и да јој се у самоћи жестока страст јошт јаче разпламти: |
5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већма за његове тру |
се до смрти, да јој то сад неучините, и да јој се — та смртни смо људи — што догоди, то неби мо |
у ни примѣтили, да се врата отворише, и да им у собу ступише и други, немили и нечекани гости.< |
да му долази из дубљине срца и душе, и да му је то право чисто увѣрење.</p> <p>Архимандрит га |
тратор манастира, да сте изтргли нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта, |
порту, да му се мало глава разхлади, и да се у тишини размисли, шта да ради.</p> <p>Дошавши у |
свој само на политичном пољу налази, и да јој ваља све друго да ради прије, него узвишење стал |
администраторови нису баш најчистији, и да је много штошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да д |
е, да покажем покров Њ. Ексцеленцији, и да изиштем благослов, да га смѣмо осветити и на св. кив |
, да чујете, шта су свѣдоци изказали, и да видите, да је онако уведено како је сваки говорио и |
ли вам кажем, да сте љуто забраздили, и да ћете зло проћи, ако на том путу останете.{S} Ви убиј |
овога духовитог госта да њега замѣни, и да напије здравице и другој господи.</p> <p>Овај се при |
ати, да су му изгледи тамни и мрачни, и да му на крају живота по свој прилици предстоји горка и |
егова врата, да ноћу на мене неудари, и да ме незакоље!“</p> <p>„Јесте л’ све прибележили, госп |
{S} Ово мислим да смѣм сваком казати, и да ми се за то замѣрити неможе.“</p> <p>„Неможе госпођо |
р нема противника? могли су изтѣрати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њима што противно учин |
<p>„Та баш за то неможете ми судити, и да сте ми иначе законите судије, јер се вас тиче: ко је |
види, да ту непомаже ништа говорити, и да ће најбоље бити немѣшати се ни у тај чин започете ко |
ити, да се овим недостатцима доскочи, и да се стање манастира и калуђерства на боље изведе.“</p |
иђе пред врата, да види куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека пред врати, да му неулази |
вља, да сте ви потегли на њега ножем, и да су се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и не |
о.{S} Теофан сасвим миран и скроман, и да доиста онако мисли како је говорио, онда га опрости |
е, да га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне к настојатељу.</p> </div> <div type="chapte |
нео, а послѣ је ножем на мене ударио, и да нисам утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва братиј |
у чак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у своим духовним и тѣлесним нево |
м се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвалити.{S} Станковић истина добро ради на |
код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да има на мене право и настојатељ, и црква а и народ он |
ј понизности, да имате високу милост, и да ми дате допуст.“</p> <p>„Недам!“ повиче патријарх из |
„Него молим, да имате високу милост, и да примите ове моје рѣчи као рѣчи, које говори послушни |
јој савѣтују, да даде написати тужбу, и да је поднесе Њ. Ексцеленцији, а међу тим да иде у мана |
у јутру сва братија у манастиру нађу, и да нико на страну неодлази.</p> <p>Сутра у јутру дође а |
да је игуманицом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по манастиру трче, и њега јавно отцем зову |
брати своју високу позорност на попу, и да га запита шта ће.</p> <p>Пред тим катаном или собаро |
о, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и да си здрава читава.“</p> <p>„Није ми баш најбоље,“ одг |
плаћа годишње 500 Ф. него само 200 Ф. и да плаћања ова почињу одмах.{S} Ово је ствар од великог |
тру, која га љуби као брата рођенога; и да ће се у мом спомену блистати његова слика као слика |
ђер.{S} Ја сам калуђер срцем и душом; и да се наново родим, пак да ми је извѣстно да нећу никад |
е боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником неучини неправда, ја мислим да одпустите ме |
а ма да је то и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да су ти листови баш у рукама моих најбољ |
о наравно није нико од гостију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта значи.</p> <p>Покажу за тим и |
м манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си усѣ |
руку.</p> <p>„Хвала вам!“ рекне Ленка и да му своју руку, коју архимандрит топло стисне и одмах |
иваше лѣпој жени јасно, да му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што можда и сам м |
ши овога мѣста, јер сам слаба здравља и да ми допусти да се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо |
у свѣт гробова ради, да копа гробове и да их пуни живим мртвацима, него се родио живота ради, |
ворења, па ће до кои час да их остави и да прне у своју небесну висину.</p> <p>Оне године кад с |
тим налогом, да га даде добро чувати и да се постара на сваки начин да неутѣче.{S} Калуђер је |
ође тетке надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣтити...“</p> <p>„Понда и ви мо |
а се што пре почне семинарија градити и да се на то 10.000 фор. из државне касе одмах изда.</p> |
млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и самим мртвим архимандритима ове куће.“</ |
ао, па ћу вам баш нѣшто овом приликом и да приобштим.“</p> <p>На ово извади архимандрит из свој |
то траже не само да се прихране, него и да своје умне силе развију на корист цркве и народа; ос |
ојала и чекала, да Ленка остави писмо и да се с њом разговара, али тога недочека.{S} Остави је |
ленцији, а међу тим да иде у манастир и да иште од намѣстника своју плату, што јој је припадала |
у ког би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла |
ћу сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣбало би да калуђер никад неизгуби из очију, да је пре свега и н |
е разправе неће шкодити ни мени ни теби да се мало и одсмѣјемо.</p> <p>„За времена митрополисањ |
оговори: „Шта ви мислите!{S} Знате л ви да стојите пред Печеновићем, а Печеновић није јошт ни о |
ки начин!...</p> <p>Сад уђе ђаче и јави да су кола готова.</p> <p>Сиђу се дакле.</p> <p>Обоја к |
астир своје дијецезе, а патријарху јави да је то учинио, као што бијаше то обичај у оно врѣме.< |
о.{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало први да си проговорио.“</p> <p>О. Теофан стајао је све до са |
ици.</p> <pb n="227" /> <p>Примѣра ради да узмемо исто тако велику слику, на којој би били пред |
Јосиф донесе ручак, и уђе у собу, види да ту нема никога.{S} Завири у сваки кут, у сваки закут |
ер бијаше изишо из трапезарије, да види да није ватра.</p> <p>„Шта им драго сад“, одмахне о. на |
. Теофан окуражи се мало боље, кад види да се патријарх насмѣши.</p> <p>„Установите В. Светости |
иче он на то; но упрѣпасти се, кад види да је куварица.</p> <p>„А што си долазила, човѣче“, пов |
ло по мало заспи.</p> <p>Ленка кад види да је стара заспала, понесе руку да угаси свећу.</p> <p |
к у тѣлу отца Амфилохија.{S} И сад види да је љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није био у стањ |
свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је богата“, мислио је на госпођу Ленку, „па може ман |
о је сати!</p> <p>Ленка погледи, и види да је већ подне.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме |
{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ходи да ми мало повише о њој кажеш.“</p> <p>Калуђери гледаше |
шта и незнам о твојој фамилији.{S} Ходи да ми приповѣдиш.{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ход |
такови бити, док је и једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што се мрзнеш кад таковом госп |
поданика Њ. величанства покаже?{S} Кажи да није, ако смѣш?{S} А зар нису Србљи највѣрнији подан |
ће пре видити св. Флоријана, што долази да му гаси ватру у глави, него куварицу.“</p> <p>„Дај п |
у и проговори му: „Баш се мислим, да ли да позовемо за сутра администраторове свѣдоке, да их пр |
ли. — Ви сте манастирску куварицу хтѣли да дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђере |
да се калуђери ваља к првој својој цѣли да поврате, <pb n="109" /> и њина добра јавном народном |
ш...“</p> <p>„Та чула сам, ћерко... али да ти право кажем, незнам јесам ли добро изговорила...“ |
смоћићу, имам нѣшто и отчинства.{S} Али да купимо и солгабирова и јурасора, и вицишпана и сву с |
„Ја немам изрицати, ко је крив.{S} Али да је тако, то стои.“</p> <pb n="340" /> <p>„Јошт ћеш р |
нећеш сам собом да говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто мораш казати, то сам увиђаш; то си и синоћ |
ра али калуђера бити неће.“</p> <p>„Али да непадне кривица на нас,“ продужи владика окренувши с |
пасуља.{S} А епископу лѣчници нису дали да једе варива, него су му наредили мало пилета.</p> <p |
радо награђивала, па су се они смѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он је стајао, па их |
валили како дивно служи; сви су осѣћали да служба наша постаје његовим чинодѣјствовањем насладо |
дода Митрофан сигурно.</p> <p>„Она вели да ће се заклети, да је било тако“, рекне архимандрит.< |
ружи му дакле руку, и буди му, што жели да му будеш!</p> <p>„Буди мила сестра љубљеном брату.</ |
тир, или ша даде адвокату шљивовице или да изгуби парницу.{S} Најпослѣ слегне с рамени и промум |
на свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или да га стегне, да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у ви |
е мекша, него првих дана, што су видили да је он мирнији.{S} А можда се већ и сувише скупо види |
да их нестане, па су ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг довели, неби јој ни |
м чисто уврѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему трѣба каква информација. „Знам ја те ствари бољ |
побожницима, кои су нарочито били дошли да им он молитву очита и утѣху пружи.</p> <p>Чинодѣјств |
ао баш сада доћи?“</p> <p>„Казали су ми да могу ући.“</p> <p>„А зар нисте могли до сутра пречек |
} Нити је било разлога да се одлази, ни да се позив домаћинов одрече.</p> <p>У тај пар рекне ар |
манастир.{S} Небијаше му дозвољено, ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога прото |
мфилохије неће о том ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово архимандрит настојатељу.</p |
рати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О. Теофан приклони главу, и смирено |
им пратиоцима, а управитељ није хтѣо ни да га види.{S} Зазвони и манастирски ђак дође.</p> <p>„ |
преда се...{S} Не може човѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта кога врага тражите по Карловци... |
екне за тим на настојатеља; „ја нећу ни да ко може помислити, да је која странка мене приватно |
незнам ништа од свега тога; па нећу ни да свѣдочим.“</p> <p>„Незнам ни ја ништа“, похита отац |
учинити, да изгубимо, што нисмо врѣдни да сачувамо и умножавамо. “</p> <p>Разговор овај продуж |
p>„Калуђера ваља да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манас |
луђере у оно доба кад су били остављени да за себе живе.</p> <p>О. Митрофан бијаше се слабо про |
о, да ми допустите, јошт ове три ствари да кажем.</p> <p>„Кад би се све утемељило и развило, св |
школа је сабор анђела.</p> <p>„Даћу ти да садиш, дотично продужиш наш шљивик, да буде, каква г |
тог изкуства.“</p> <p>О. Теофан примѣти да архимандрит хоће прѣко те причице да пређе, па га за |
ли у глави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава боли.</p> <p>Њу је дочекала тетка, материна |
рви полагано дигне.{S} У устајању осѣти да му је нос влажан, ухвати се дакле прстима за нос, да |
поћи кући, и зато вас несмѣм задржавати да недобијем кошарицу.{S} Хвала вам дакле на почасти, к |
<pb n="215" /> <p>„Па ћемо је оставати да горе,“ одговори Ленка.</p> <p>Легну.{S} Стара није м |
Развију га....{S} Немогоше се уздржати да неповичу у један мах:</p> <p>„Ала је то дивота!“</p> |
а мастило сасушило, а тога ће му ваљати да информацију забележи.</p> <p>Он се окрене натраг и о |
пришапне писмоноши, и стане се спремати да се врати из подрума.</p> <p>„Господин?“ одговори пис |
p>„Дакле!“ почне се наздрављач спремати да наздрави и порезнику.</p> <p>Сви изгледаше запетим ж |
да сам и дошла.{S} Немора нико ни знати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скув |
рост калуђер у нашем манастиру дотѣрати да га свѣт светитељем признаје и уважава... да буде пра |
г он у Вама има.{S} Хоћете ли рескирати да с раздераним срдцем, можда поремећеним разумом пропа |
олибељи изложена, јер има разлога узети да је духом оболѣо.</p> <p>„То да се њему као глави пра |
, како митрополит изгледа.{S} Може бити да је тому узрок било то, што је држао, да ће му ауктор |
нас, ни сутра; небојте се.{S} Може бити да се ми јошт и на годину на овај дан весело проведемо. |
се неда накратко описати.{S} Може бити да се јошт даде најбоље схватити у ове рѣчи: чудо међ ч |
здена рука... <pb n="72" /> и може бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам до |
вих већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта насликамо.</p> <p>Он је био од ве |
у догађаја, кад стану злочинца изводити да га обѣсе.{S} Он јави то министру правде.{S} Учини се |
ни други пођу за њим, и стану га нудити да иде у брашнару. „Та идите о.{S} Теофане.... па шта ћ |
се разиђу госпође и стану ствари купити да се за пут спреме.</p> </div> <div type="chapter" xml |
ато нетрѣба никад другом коме допустити да се у те послове умѣша.{S} У место тога, вичемо ми са |
т.</p> <p>„А како се може њој допустити да се закуне“ стане мудровати Митрофан. „Та ми смо свеш |
алуђер, млађи... ја сам морао допустити да буде, што старији налаже, па после сам мого својим п |
, јер сам слаба здравља и да ми допусти да се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо праве разлоге |
човѣку?“ запита управитељ ђака, видећи да овај његово стање познаје.</p> <p>„Шта је?{S} Помути |
> управо каже г. архимандрит, па видећи да јој се друга цери, развуче устне и сама.</p> <p>Архи |
, а о.{S} Теофан сав се стрѣсе, мислећи да ће можда сама Екселенција изићи.</p> <p>Врата се отв |
вне га к администратору.</p> <p>Мислећи да ће какву заповѣст добити, пође тамо.</p> <p>Кад ступ |
.“</p> <pb n="340" /> <p>„Јошт ћеш рећи да сам ја крив!“ повиче патријарх грчевито, и приступи |
видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већ |
по изговору нашега народа.{S} И будући да сад о.{S} Теофан приступа лично администратору митро |
мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знајући да ће нас многи и за овај мали плагијат то хвалити то г |
редићу ти један комад земље у Петковици да, засадиш виноград, кои ће ти име за навѣк у манастир |
, да сва ова падне на њега а противници да дођу у мрак и таму; како ће заузети старѣшину својим |
и управитељ уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи да рекнемо па ипак ће сваки знати, како је било у тој м |
.</p> <p>Архимандрит дође горѣ, и чувши да су госпође за пут готове, позове их да пођу.</p> <p> |
а тако и сад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја постанем игумном, онда ћемо и боље! |
S} Окани се тога, несрѣћнице, па гледај да како побѣгнеш, а немој се убијати и мене у несрѣћу б |
еш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће те силом одовуд одвући,“</p> <p |
газда викне му заједљиво:</p> <p>„Чекај да ти помогнемо.“</p> <p>„Шта ћеш ти мени помагати, шеп |
жи: хоћу! јер ако друго што кажеш, знај да ме на увѣк убијаш.{S} Ја немогу преживити рѣч, која |
/p> <p>Ова осѣти за времена, да ће онај да извуче столицу изпод ње, па скочи, и спасе се, те не |
па је чекао мирно да чује, шта ће онај да рекне.</p> <p>Настојатељ најпослѣ премучи муку, и пр |
анастир уреде, да иду у други, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има |
ућу да затворимо, у којој мора вѣк свој да проведе?{S} И настојатељ је човѣк, и мора му се допу |
мам кога да ме носи, ни згоде, на којој да ме носе, па онда „хајд на еро браца Перо!“ те штулец |
молим те, хајде из ових стопа... немој да те какав случај, каква неправа мисо од мене растави |
ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој да се дишпутирамо; немам ја ништа против <title>Љубомир |
примѣти један од гостију.</p> <p>„Немој да ти се у очи насмијемо!“ рекне му господин. „Отац Тео |
на гимназију Карловачку.</p> <p>„Немој да недођеш,“ викне за њим патријарх, „ја теби морам дат |
д поче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није нѣшто од њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣл |
<p>Правозналац му само даде руком знак да говори даље.</p> <p>Калуђер настави, како су га смѣс |
ајући смисао предишавшег интермеца, пак да покаже да је то свето писмо, што говори, дода: „И до |
е из њега начинити и какав Доситеј, пак да видиш свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је |
рцем и душом; и да се наново родим, пак да ми је извѣстно да нећу никад бити митрополитом, ја б |
земљу, а сам погледи на кључаницу, пак да се тврђе држи, ухвати се једном руком за браву.</p> |
кон први, истина више за себе, али ипак да га је супутник чуо: „То је доиста знаменито!“</p> <p |
ихов ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак да се у обшти фонд ради заведенија школског изображења, |
бро, тетка... још ће та доћи у Бечкерек да изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што му драго дијете,“ одго |
ар вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде комендије“ продужи администратор неузимајући на |
чизму по обичају свакдањем.</p> <p>Тек да пође напоље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га |
</p> <p>Кад изиђе стара тетка на ходник да заповѣди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три архима |
и пустио куварицу да утече, па си узрок да се сад направи читав скандал у свѣту: за то ћеш бити |
ријарх. „Он је добар калуђер, али недам да буде архимандрит тога ради, што га је епископ Платон |
простим људима оца и матер и прѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, а они онда чине то исто |
а већ добар ручак скувала у двору, знам да ће грцати, кад га стану кусати, срам их било.“</p> < |
ак сам дошла да и тебе одведем.{S} Знам да ћеш се радовати.{S} Та нарочито тебе ради и дошли см |
мѣшећи се. „Толико те познајем, да знам да ниси луд, ако си и фантаста.{S} Дакле почни!“</p> <p |
р у манастиру најбољи за народ, ја знам да ћете ви казати: отац администратор!“</p> <p>„И хоћем |
/p> <p>„На тебе многи вичу; али ја знам да вичу на свакога.</p> <p>„Многи те мрзе... али ја те |
<milestone unit="subSection" /> <p>Знам да ће кои читатељ ове приповѣсти на овом мѣсту запитати |
навѣк у манастиру одржати.</p> <p>„Знам да умѣш, хоћеш и можеш.{S} Преправи све што ваља, па по |
ѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незнам да сам икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада велика, пу |
уља... а ја сиромах <pb n="64" /> морам да се патим са овим пилетом!“</p> <p>Ово рекне, па на н |
у за родитељима, за мужем, похитила сам да тражим пријатеља моје младости, мога срдца.{S} Нашла |
p>Стрѣсе се.</p> <p>„Чудо!{S} Дошла сам да га видим.{S} Од куда наједаред она ватра.{S} Одкуд о |
сад о.{S} Теофан?</head> <p>Увѣрен сам да ће многи од моих читатеља овако запитати, ако књигу |
е нѣшто од њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣливам десницу Вашој Светости!“ одговори о.{S} Теоф |
еможете, а ви кажите искрено па да идем да скачем у Дунав док је раније, да небуде чуда!“ Даље |
млађи стоји пред старијим.{S} Признајем да сам и тим погрѣшио, и претрпићу сваку казан стрпѣљив |
им гласом и погледом.</p> <p>„Признајем да сам погрѣшио,“ одговори о.{S} Теофан, и стане у зван |
е, кад их неможеш употрѣбити; а верујем да неможеш, јер су то све сами ладолежи и пијандуре.“</ |
злоставили... како су је хтѣли шибањем да каштигују... како су је по прњавору и селу у пол дан |
S} Видиш дакле да нестои оно, или барем да неће довѣка стојати, да ниси нити свој нити независа |
е он био у друштву.{S} Пред Видаковићем да проговорим ја балавица...{S} Боже сачувај!{S} Та сте |
ти бушиш, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси готов.“</p> <p>„Калуђерима ваља одредити дотаци |
менућемо јошт једну о Гедеону.{S} Видим да ти тако што најрадије слушаш!“</p> <p>„То је истина“ |
ави пролазило, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и да си здрава читава.“</p> <p>„Није ми баш н |
а зубе и кад је сам у соби. — Али видим да си избочио очи као маче у свѣћу, па <pb n="274" /> ћ |
начајним гласом: „Јесам.“</p> <p>„Видим да јеси,“ рекне патријарх. „Та медицина мирише са свим |
више ствари, које ми се допадају; држим да се неможеш на мене потужити.</p> <p>„Биће боље и мен |
,“ проговори архимандрит. „И зато држим да ћете ме за такова и сматрати, и радо примити сваку у |
јани, и зато хоћу да наредим, што држим да ми је дужност учинити.{S} Ту одређујем ја теби прихо |
ажалите.{S} Ја сам оно казао, што држим да морам по дужности онако мислити и говорити.{S} А ви |
} Како бих ја, <pb n="85" /> који желим да данас сутра степеном игуманства будем одликован, так |
ст.{S} Ево нашег изасланија, које молим да се у записник уведе.“</p> <p>Овим преда протођакону |
— „У децембру поднесем оставку, и молим да ми се допусти отићи у мој постриг.</p> <p>— — „Мора |
велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете!“</p> <p>Печеновић погледи тријумфирајући н |
њим неби било сходно; и за то вас молим да му кажете, да ја исто онако мислим као што он пише; |
м и у другом случају.{S} Зато вас молим да ми опростите.{S} Овим сам своју савѣст олакшао: а ви |
да се ником неучини неправда, ја мислим да одпустите мене из ове обитељи.“</p> <p>На другима ви |
амога гроба милим братом.{S} Ово мислим да смѣм сваком казати, и да ми се за то замѣрити неможе |
ако се она при том држи.</p> <p>„Мислим да знам“ одговори Ленка, која се <pb n="190" /> бијаше |
ропису манастирском, али неидући за тим да се посвети, нити је дотѣривао до тога да умре од гла |
рављеног огрѣва.</p> <p>Све се кочи тим да ће постати игумном, и казује како је на то већ више |
м, пак онда се накашље, дајући знак тим да је готов.</p> <p>Врата се одмах отворе и архимандрит |
је поднесе Њ. Ексцеленцији, а међу тим да иде у манастир и да иште од намѣстника своју плату, |
рам те да ми кажеш, што нећеш сам собом да говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто мораш казати, то са |
мена доћи...“</p> <p>Ленка махне главом да неће.</p> <p>„Како неби дошли!...{S} Та он је толико |
.. та земљаци смо, па ваља један другом да помажемо.{S} Него ћу ја све то да размислим... да ра |
че“, повиче јој на сусрѣт. „Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја с |
у архимандрита нађе се Ленка присиљеном да пристане на то, да иду послѣ ручка са госпођом Пуљин |
плакати.</p> <p>„Но немојте више о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећу ја, |
аш; непиши што није било!“</p> <p>Таман да завршимо, али зачусмо једнога читатеља гдѣ пита:</p> |
срдцу.</p> <p>Из даље види о.{S} Теофан да му је рука крвава.</p> <p>Код њега је стојао онај пр |
Осване дан, кад ће сиромах о.{S} Теофан да приступи Његовој Екселенцији.</p> <p>Ми смо досад св |
у пак отвори срдце; — можеш бити увѣрен да говориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк... изкуство |
з те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пострада... нека буде и то.{S} Невино је страдао и с |
шта ћемо ту?“</p> <p>„Ваљда ће господин да видите и тај манастир.“</p> <p>Уђу у порту.</p> <p>Д |
о чувати и да се постара на сваки начин да неутѣче.{S} Калуђер је стојао долѣ са своим пратиоци |
> се куцне с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио принети чашу к устима, јербо ће се ви |
ак.</p> <p>Послѣ ручка сѣдне протођакон да напише записник преполдневне сѣднице, а архимандрит |
="133" /> пута реко би и нехотице:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у св |
цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест опомене, а она је послѣдње своје силе к |
е нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом од |
е увио и један и други брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат Печеновић.</p> <p>У друштву пак био ј |
а него у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „кранц |
то таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била милија од |
а вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим преда се...{S} Не може човѣк од вас ни да се |
спао, да гули сиротињу: њему је бог дао да може поштено живити: па ако може помоћи, помоћиће ви |
рца, па није имао воље икоме што на жао да учини.{S} Закључи дакле све поднети честњејшој конзи |
значајна јављала се у том, што је држао да у сваком друштву и састанку представља највишу особу |
пита он, кад је све казао, што је држао да му ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно шт |
м к себи од страха.{S} Све сам се бојао да не буде чега да се стиде и поздни праунуци.</p> <p>„ |
Молчи, безобразниче“, и погледи га, као да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као водом |
новог загрљаја јошт једнако бучила, као да у њој млин на два кола меље.{S} То га све примора да |
сабљу.{S} И онако изгледа та сцена, као да су ту били пијани солдати, а не смирени изпостници.{ |
одмицао је од мѣста свога затвора, као да лети.</p> <p>Стража руча и стане на своје мѣсто и не |
што се до сада говорило, слушао је, као да се њега и нетиче:само су му једине очи прелазиле на |
Теофан учини на то своје метаније, као да је рукоцѣлованије извршио — ни оде у своју ћелију.</ |
"83" /> <p>Друга братија покуње се, као да их је ко ладном водом прелио, кад чују, како им је п |
о пуне висине, метне руке на срдце, као да хоће да га на свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или д |
ромовитим „дан!“ које се разлегаше, као да је заиста гдѣ на близу топ пуко.</p> <p>„Нема ту ниш |
уце су биле нове, а коњи изгледаше, као да су из ергеле грофа Пејачевића.</p> <p>Код капије ман |
} О чуда!{S} Ничега у њој небијаше, као да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, |
са мном?{S} Та ови мене склепташе, као да сам убијца!“</p> <p>Пође по соби оштро; пређе нѣколи |
оли — клоне калуђеру глава на прси, као да га сва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја |
о и устане.</p> <p>Чудно!{S} Осѣти, као да му особита снага кроз срдце прође.</p> <pb n="283" / |
сти, и она се згрози.</p> <p>Осѣти, као да се у камен претвара.{S} Немогаше се макнути с места; |
теља <pb n="234" /> чисто запанути, као да хоће да кажу: шта је то господине у зао час!</p> <p> |
о главу болника, учинило се сваком, као да га надсѣњавају крила самога анђела покровитеља.</p> |
ко тѣлом опадао.</p> <p>„Један дан, као да је о себи мислио, проговори свом дворнику: „Али ко ј |
p>„Јесмо врага!“ одговори Митрофан, као да пропаде у земљу.</p> <p>„Па на што ти тај нос!“ запи |
е, а он је стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне: <foreign xml:lang="la">Sublimi ferio |
еднако ту на пушку наслоњен стојао, као да бијаше фигура од камена!</p> <p>„Грбићу, шта учини т |
и пол.{S} Пак пошто се он бацакао, као да су архиве напоменутих јурисдикција, биле пуне његови |
вај се напрам пуног мѣсеца блистао, као да је најлѣпшим разнобојним драгим камењем посут.</p> < |
рало нѣмим учинити.{S} Он је ћутао, као да га водом залише.</p> <p>Архимандрит је чекао подуже |
је било, да је о.{S} Теофан осѣћао, као да нема никог на свѣту; учини му се као да се сав свѣт |
астило је овдѣ“ показујући на чело, као да њему нетрѣба ни пера ни мастила, јер све добро запам |
текло и о њему није се ни говорило, као да је умро.</p> <p>Временом постао је исти архимандрито |
сподин одвѣтник слушајући разговор, као да је чине примѣњивао закону, и тражио забрањено доле, |
рисати.</p> <p>На то почне адвокат, као да се са свим измѣнио.{S} Глас му је био пун поуздања, |
/p> <p>Овај се чинио сасвим невѣшт, као да се то њега ништа и нетиче и прихвати поглед госпође |
се скоро сви јошт тако живо сѣћају, као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочи |
би; као да га тишина гроба обузима; као да му се срдце у санту леда претвара.</p> <p>Није знао |
е као да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба обузима; као да му се срдце у санту |
н чисто и скупоцѣно, <pb n="222" /> као да је владика.{S} И начин му је био врло углађен: видил |
очи пред себе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да га сад, гледим,“ проговори архимандрит. „Срѣдњи узра |
о професором на нашој гимназији.{S} Као да га гледим.{S} Онај сиви самуркалпак зими, па оно мод |
е с њим сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан.</p> <p>Наравно је било, да је о.{S} Теофан |
Отеко ти је нос за два, па изгледа као да је ракијска тиква.“</p> <p>„Хм!“ одговори му овај. „ |
него икада прије.{S} Мршава је била као да залогаја хране недобија.{S} Ружице на образи горѣле |
подуже калуђера.</p> <p>Овај остане као да се у камен претворио за цѣло то врѣме како се у поче |
и саставили су срдца брата и сестре као да их је једна мајка родила.</p> <p>Ленка је љубила упр |
подиго очи своје к небу, чинило се као да му ове рајском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му се |
недочека ни тога.</p> <p>Чинило се као да је патријарх на њега са свим заборавио.</p> <p>Прија |
да нема никог на свѣту; учини му се као да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба об |
и други калуђери.{S} Ови сви осѣте као да су измѣњени.{S} Поглед на о.{S} Теофана и на утисак |
да накваси главу, која му горијаше као да је у њој жива жеравица.{S} С тешком муком заустави к |
и се.</p> <p>„Па пуцкало је по соби као да неко по њој иде...{S} Учинило ми се, да се ова врата |
И то је тај бал, што су га описали као да је сам антикрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и |
рио.</p> <p>Ове архимандритове рѣчи као да му одкопчаше закопчане устне.</p> <p>„Моја сестра!“ |
а.{S} Он је сѣдио на столици својој као да се скаменио.</p> <p>Тако су подуже ћутећи стојали.</ |
ало из дана у дан.</p> <p>Болестник као да је свога добротвора разликовао од других.{S} Кад му |
танке; тѣло му је изгледало мршаво као да је постом изнурено.{S} Ходио је тежко, мало погнут.{ |
сасвим отискивало, па је изгледало као да штуца.</p> <p>„<foreign xml:lang="de">Meine Herrn!{S |
ила горња устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на час отварало и сасвим отискивало, п |
ав несрѣтник?“</p> <p>Стари калуђер као да се овом питању зачуди.</p> <p>Пријашњи управитељ нит |
и ђак гледао је са ходника у ћелију као да на што пази.{S} Кад се управитељ приближи <pb n="305 |
грчевито, и приступи о.{S} Теофану као да ће да га смрви.</p> <p>„Судија велике господе нису о |
ув кашаљ давио је кадкад болестницу као да ће да ју угуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу |
и куцање особито живо; а банда, баш као да је знала, коме се напија, упне све гуше, те се чуше |
пи нов живот у манастиру, кои је смѣрао да се манастирско стање поправи.</p> <p>— — „Како насто |
</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то о.{S} Теофан погл |
е у дворској кухињи.</p> <p>„Али пециво да не може бити боље.</p> <p>„Одмах рапортира то градон |
мисли, боље је да неговорим ништа, него да се у лажи ухватим.{S} Зато рекне брже боље, док му ј |
„Мени ништа неможе бити повољније, него да високопречестњејши господин архимандрит Арсеније на |
л’ то било хотимице или нехотице, него да ће он њега оним ватраљем одалачити, па ма га послѣ н |
начином трошкови много мањи били, него да се семинарија гради и издржава напосе у Карловци.{S} |
дни није разумѣо, шта онај говори, него да покаже да је и он језик круновине научио, повиче гор |
њавору, али не да је дадем шибати, него да је предам суду, јер су ми били јавили, да је нѣке ср |
тити, да она воле у бунар скочити, него да је шибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелиј |
ет ће манастирски биџе боље проћи, него да им се управа овако остави, како је досад било.“</p> |
S} Неостаде друго ни архимандриту, него да ускори кораке, и да иде барем близу за њом, кад већ |
али и мени неће бити на лако...{S} Него да идем ја пре свега код епископа Хранислава, да видим, |
.</l> <p>„А, шта велите на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар потврдио |
е.</p> <p>Лупа је била истина мања него да је длан о длан ударио: али је Амфилохије помислио, д |
хлѣба, што понесе у шуму.{S} Није него да му припашемо сабљу.{S} И онако изгледа та сцена, као |
е вас на прѣчац из службе изтѣрати него да мене у пензију баце.{S} Зато вам кажем озбиљно, да з |
им, да што снује, волим га угушити него да ја страдам!</p> <p>Од тог доба улазила су свако до п |
по њих добро!“</p> <p>Владика није мого да се од чуда поврати.{S} Више је пута опетовао, као са |
д стране католичке црквене управе много да трпи, баш за то, што наводно дотична наша права неби |
е л’ било и такових, који не могу много да поднесу?“</p> <p>„Било их је боме и под асталом,“ од |
ом пољу налази, и да јој ваља све друго да ради прије, него узвишење сталиша да подупру, из ког |
у на тај пут, онда би било од мене лудо да подадирем ствар, која се може за мене јошт зло сврши |
г добра у очи пада...{S} Неће бити чудо да се појаве гласови, да се калуђери ваља к првој својо |
се из ћелије.</p> <p>„А јеси ли наредио да приправе конак за госпођу сестру,“ запита архимандри |
море, ту банду довео, и ја сам наредио да то свирати научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко т |
ни рѣчи.{S} Само је архимандрит наредио да се сутра у јутру сва братија у манастиру нађу, и да |
толико пошли, па сам својим очима видио да су срѣћни...{S} Ја нећу тим путем...{S} Срце ме вукл |
.</p> <p>Да ју је ко у том часу понудио да се постриже, и да то може код нас бити.... невѣрујем |
Кад је ишо у процесијама увѣк је пазио да други један корак иду за њим, па је турао натраг оно |
S} Није дакле чудо, што је игумну желио да напредује као његове шљиве.</p> <p>Одзив најгоре мож |
страдање узвишење.{S} Ја сам вас молио да ми опростите, што сам вам згрѣшио; ја праштам вама с |
даћу своју извести.</p> <p>Он је мислио да буде калуђером у лѣпшем образу.</p> <p>Чист слуга св |
о да имаш велике таленте, па сам наумио да те своим временом подвргнем синодалном изпиту, те да |
и у придворне калуђере, јер сам изкусио да имаш велике таленте, па сам наумио да те своим време |
па...{S} Ша онда да буде? русвај!{S} Ко да је крив!{S} Администратор Хранислав!{S} Није крив Хр |
ко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне.</p> <p>Мушку нам је опет дѣцу |
на и Јелене...{S} Ха, баш добро, баш ко да смо наручили.{S} Данас је понедѣлник.{S} Сутра идем |
</p> <p>Епископ Хранислав желио је јако да постане митрополитом, па му је свашта, било угодно, |
поднео је на позив царев предлог, како да се та семинарија, устрои.</p> <pb n="326" /> <p>По о |
} бр. 14. предлаже се и потврђује, како да се семинарија и главне школе по дијецезама установе, |
да повѣрљиво приобшти своје мњење, како да се овој невољи доскочи, а влада ће радо одобрити све |
, па је промислио за сваки случај, како да се влада.{S} Нарочито је добио из двора у Карловци п |
и направили су јошт тре тога план, како да је добију, кад дође, па по томе оде одмах сваки на с |
прѣ кажите, да вас није ко научио, како да говорите?“ запита архимандрит.</p> <p>„Није; ко ће н |
га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био између д |
онда запита:</p> <p>„Хајде кажи ти како да набавимо манастирима више калуђера!“ и стане пред о. |
а сѣде сви на миру, и намѣстника никако да недирају.</p> <p>Настојатељ је намрштен читао бурунт |
нађе се изненада код манастира.{S} Лако да је тај дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говори |
о се умије и очешља, и лѣпо обуче, тако да се чисто засија.</p> <p>О. Теофан се мало подуже нео |
сили, али се морало на крај изићи, тако да нема дефицита.{S} Није онда тако лако било дуг <pb n |
отити!“</p> <p>Она изрече ове рѣчи тако да о. намѣстник није мого ни најмање о истини и збиљи т |
ударила, кад сам му <pb n="41" /> реко да хоћете к њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, да г |
иђаш; то си и синоћ увидио, кад си реко да ћеш ми данас све казати, што држиш, да ми имаш казат |
ан је остао Митрофаном, јер иначе тежко да би слѣдовала ужасна ова катастрофа.</p> <p>Ради грађ |
астиру Хопову, нити је шибао своје тѣло да се сасуши до коже и кости, као што су многи пустињиц |
е промисли.</p> <p>„Управо неби трѣбало да даље говорим, јер сад долази на ред митрополит, кои |
у и даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архимандрит Партени |
лав...{S} Само нека буде, што би ваљало да буде, показао би њима Хранислав, да је у њему оживио |
е сви живци потрѣсу.{S} Тражила је мало да оддахне, и зато стане писмо превртати и с једне га с |
чокота, ком је куњао и о ком се сумњало да ће се одржати.{S} И воћњак његов напрѣдовао је исто |
вим чинма занешен.{S} Кадкад му је било да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи глас:{ |
има врло много узрока.{S} Доста би било да само један кажемо... али нећемо казати ни тога, јер |
е.</p> <pb n="202" /> <p>„Добро би било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час тамо!“< |
мора се викати с другима, па како било да било!</p> <p>Удари се и „<foreign xml:lang="cu">во в |
!“</p> <p>„Генерал оћути; али се видило да га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозват |
поврате.</p> <p>Онда се нарочито желило да се манастири наши онако уреде, како су уређени право |
оологију ушо, јер оно, што ми се чинило да је буква, није дрво, него животиња, које је име у ти |
смо тако радили: али онда нам се чинило да је сасвим у реду.“</p> <p>„Прибележите, господине пр |
тва скрожђу и скрожђу, али му се чинило да јошт подпуно непознаје тога земљишта.</p> <p>Често м |
ogen</foreign>.“</p> <p>„Ово је значило да ће доћи у пензију.</p> <p>„Кад генерал оде, похита г |
нагне једним путем, мислећи, куд пукло да пукло.</p> <p>„Он је оставио отворена врата од своје |
, quam corrigi</foreign> (што је прошло да се боље кудити него изправити).{S} Остао је на сваки |
риво; кад хоћемо што да скувамо, морамо да кидамо своје плотове.{S} У ћелијама гинемо зими неим |
мна уста светих богомољаца изнети, само да покажу, да ће свакога ђаво однети који се усуди прот |
рава здрава у највеће зло увалити, само да својој освети задовоље“</p> <p>На ово пође опет по с |
ру пазила су на сваки његов корак, само да би што дознали, чим би нос овога светца за своју пес |
су новорођену дѣцу том свештенику, само да их он крсти. „Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад |
ије. „Није нужде да се трудите.{S} Само да фруштукујемо, па ћемо одмах поћи.“</p> <p>Мало час с |
на мѣсту све што буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам Варнава напише нуж |
им духовима у народу, што траже не само да се прихране, него и да своје умне силе развију на ко |
ки анђео, кои се међу људма находи само да познаду да има таквих створења, па ће до кои час да |
силом одвући, кад неће добровољно тамо да иде.“</p> <p>О. намѣстник стане се отимати, те тако |
изпунити.</p> <p>„Ако изволите, хајдемо да видите цркву.{S} А видићете и манастирску трапезариј |
ѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било протуприродно, дакле |
д хајде да тражимо плећку, па онда ћемо да читамо куварици горопадну молитву.“</p> <p>Узму свѣћ |
има јошт дуго времена радити, ако ћемо да све манастире оправи и уреди, кои су посрнули.“</p> |
се само шалите.{S} У осталом, гледаћемо да незаспимо до пред зору, пак ћемо избечити очи, чим с |
диће из овог одговора, да ни сад нећемо да говоримо само по домишљавању и нагађању.</p> <p>У цѣ |
„Остави Крсту на миру.{S} Ми сад хоћемо да чујемо шта ти знаш.“</p> <p>„Али ако он рекне другчи |
Митрофаном?</p> <p>К њему баш и хоћемо да приступимо.</p> <p>Кад је о.{S} Теофан био намѣстник |
оворио, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се вратимо разговору оне двоице.</p> <p>„Будући докт |
.{S} Крај отца Амфилохија.</head> <p>Но да се вратимо нашој приповѣсти.{S} Кроз прошле године с |
29, затим у Вршцу од г. 1833.</p> <p>Но да се повратимо к приповѣсти.</p> <p>Патријарх је био о |
шт више и боље.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, сад се сѣтих.</p> <p>„Јошт ћу ти једну приповѣдити |
умирила.</p> <p>Кад се пробуди, наравно да јој је прва мисо била оно, што јој се синоћ догодило |
ер собар се недаваше видити.{S} Наравно да је у мислима опетовао по десети пут оно, што је смис |
ту књигу потражити.{S} И то је наравно да му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рук |
сто и сто прилика, па је сасвим наравно да гледе, да с њима у добром пријатељству живе.{S} Нѣки |
ске чиновнике познавала.</p> <p>Наравно да се овима тужила како је у манастиру прошла.{S} Ови ј |
идворних виших калуђера.</p> <p>Наравно да ни индустрија није пропустила употрѣбити ову прилику |
изпунити приправни били.</p> <p>Наравно да се и он трудио њихове жеље погодити и изпунити.</p> |
купоцѣно одѣло обучени.</p> <p>„Наравно да је ово народу јако у очи падало и велики утисак у ње |
ри.</p> <p>Настојатељ немогаше очевидно да нађе одговора, барем у тој форми не.{S} Већ се почне |
ој прилици јој је при постанку намѣњено да вѣчитом тајном остане.</p> <p>„Године 1834 или 1835 |
ја ћу с вама поћи.“</p> <p>„Није нужно да се трудите господине,“ рекне Ленка. „Другом приликом |
а трпити или нападати, калуђер ваља оно да избере.{S} Признајем дакле да сам погрѣшио и као кал |
дице и истине и лажи, па је чекао мирно да чује, шта ће онај да рекне.</p> <p>Настојатељ најпос |
неможе бити машта.{S} Осѣтила је јасно да јој рука почива на рамену.{S} Сад већ није била шала |
му је брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га вид |
то почне, па прекине, увѣк ће рогобатно да изпадне.{S} То је сигуран знак, да неиде само собом: |
вић жив... било би ми заиста непријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има их и горих, кои сад живе!“</ |
се наново родим, пак да ми је извѣстно да нећу никад бити митрополитом, ја бих и опет отишо у |
га код наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам неврати зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама на |
ѣ, па је готов; а други може боме добро да повуче, па му се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ било |
азкоштвује тако, да манастир хоће скоро да опусти.{S} И сами становници других мѣста чуде се, к |
ко се том за кратко врѣме недоскочи, то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац |
ругом да помажемо.{S} Него ћу ја све то да размислим... да разберем... да екскутирам дотичне за |
га узети да је духом оболѣо.</p> <p>„То да се њему као глави православне цркве у царевини до зн |
до и весело, што тому иде у хатар; зато да буде са високородном госпођом супругом на све вѣкове |
е украдем и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи опростити са ови |
вије у крпицу мало хлѣба и сланине, што да му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, да |
Радите што вам драго; ја нећу ни за што да знам.{S} Мене се ништа нетиче.“</p> <p>Кад дође у св |
справља као дивља звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} Али како опази ђака, тргне натраг, и само |
нуждних дрва за гориво; кад хоћемо што да скувамо, морамо да кидамо своје плотове.{S} У ћелија |
архимандрит Гурије церекати. „Па зашто да се ја са тетком не пољубим?{S} Та ја у њој видим сво |
тељу, и тиме је боље спавао, што је чуо да су се гонци вратили, а куварице нису ни видили.</p> |
тѣрала је вавѣк зелене гранчице, макар да је на пољу јовањски снѣг покривао све.</p> <p>Архима |
> <p>„Услѣд овога назора искао је сабор да владике и манастири сами одреде ону своту, којом ће |
{S} Учини се у Бечу питање: и дође глас да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртне каштиге ро |
0 једном банатском епископу добије глас да се овај у тесно пријатељство упустио са пријатељима |
да се љубе.</p> <p>Наједаред пукне глас да се Рајкова Ленка, удаје, и она се доиста уда.{S} Ота |
лику ради криве заклетве.{S} Сад је час да кажете, при чему остајете.{S} Изволите се извѣстно и |
а има таквих створења, па ће до кои час да их остави и да прне у своју небесну висину.</p> <p>О |
грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све већ уништож |
тестамента.</head> <p>Овдѣ ћемо и опет да се састанемо са једним старим знанцем, пак и са њим |
ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш опет да забодеш нос куда нетрѣба“, примѣти онај други млађи. |
„то јест, ако ми допусти г. архимандрит да могу из манастира отићи.“</p> <p>„На сваки начин“ пр |
n="194" /> <p>На то устане архимандрит да пође, говорећи:</p> <p>„Послѣ обѣда доћићу дакле ја |
ѣћање усамљености, те је осѣтио потрѣбу да има бар једно људско створење, које га разумѣ, које |
рже боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благосло |
м се из резиденције возио у дољњу цркву да служи.{S} Коњи су му били управо као царски.{S} Хамо |
ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас |
ои се међу људма находи само да познаду да има таквих створења, па ће до кои час да их остави и |
ђери неће се смѣти ни појавити у народу да просе милостињу, него ће им људи <pb n="69" /> рећи: |
олазе звани.{S} А приходници, који дођу да манастир <pb n="105" /> виде, спавају више пута на к |
мене изповѣдите и причестите, кад пођу да ме обѣсе!“</p> <p>На то се нагло удали, и за тили ча |
а цифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу да сам авгара.“</p> <p>„Лажу, тетице; лажу.{S} Нема мој |
„сословија“ издану.{S} Они се сви слажу да обавим тај шут, и изјављују, да ће то само бити на к |
о свои сели око цркве у порти па чекају да се јутрење започне.</p> <pb n="286" /> <p>Многи болн |
о међу добри познаници, који се састају да се провеселе.</p> <p>Архимандрит Партеније имао је п |
са архимандритом у дворску канцеларију да прими писмо.</p> <p>За кратко врѣме буде све наређен |
ву ћутао је и слушао.{S} Сам рѣдко коју да је проговорио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
ад стојим пред вама, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати |
рмера сѣдио је, остављајући изтраженику да сам судбу своју рѣши.</p> <p>О. Теофан чуо је, што г |
оспођу до кола и мишљаше понудити Ленку да с њим на његови коли иде; али се ова већ бијаше са г |
ак <pb n="213" /> позиваш госпођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти з |
а мене!“</p> <p>На ово узме је под руку да је уз брѣжуљак поведе и случајно јој руку јаче прити |
д види да је стара заспала, понесе руку да угаси свећу.</p> <pb n="218" /> <p>У тај пар шкљоцну |
се љубезно.</p> <p>На то јој пружи руку да се с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле слике архимандрит |
мајке земље на Горње-Карловачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ов |
манастира.</p> <p>Он, кад је добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, или је морао имат |
а тражио Печеновића, код куће: рекну му да ће га за цѣло послѣ ручка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„К |
му <pb n="41" /> реко да хоћете к њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га неудавите!“</p> |
м састати, и зато ћемо јошт коју о њему да наведемо.</p> <p>Епископ Хранислав имао је извѣстно |
лониће од управе манастирске, кад неуму да је руководе, а влада ће казати: имате право, кад нис |
да му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, да људи, долазећи у тај дан као у уредни д |
у.</p> <p>О. Теофан бијаше отишо у шуму да разгледа и избере стромове, који се имају сѣћи, а о. |
уша.{S} Ево и пред вама молим старѣшину да ми опрости: а честњејша конзисторија што нађе за пра |
тво по себи већ задаћа, које су у стању да ту празнину срдца изпуне.</p> <p>„Калуђерство је дов |
ори дуја са свим мирно, у пуном увѣрењу да чини своју дужност.</p> <p>„Ја непристајем на ваш су |
а...{S} Неће бити чаше вина у манастиру да се света служба служи...{S} То ће бити, да, тако ће |
Наши су калуђери и манастири, какви су да су, далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами |
кве велике чисте приходе.{S} Мислили су да он то из политичког разлога тако хоће.</p> <p>„Из ма |
управу узме, па онда смо на правом путу да с њима прођемо, као оно што смо прошли са манастирск |
еко отишли од другога друштва.{S} Ја ћу да се вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даљ |
се прах с ногу говорећи: „Ни праха нећу да понесем из ове обитељи, да ме кадгод непрекорите, да |
тенани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣдићу да се преправе кола, па сам се до подне и вратио.{S} Ми |
зими, па оно модро јап.... огртач, хоћу да кажем шлифер са 7. јачица, чизме с високим сарама..“ |
ле школице за ово и за оно; али ја хоћу да установим универзитет <pb n="350" /> у Карловци.{S} |
аја лѣта свира?</p> <p>„А друго ја хоћу да и други народи науче ту нашу красну поему.{S} Ово је |
ни је свеједно, ма што казао, само хоћу да чујем.{S} Говори!“ рекне патријарх поносито гледећи |
ја да су ми дани избројани, и зато хоћу да наредим, што држим да ми је дужност учинити.{S} Ту о |
строго: „Шта хоћеш, оче!“</p> <p>„Хоћу да ми дате допуст!“</p> <p>„Какав допуст?“ запита он ма |
свѣт затворен: зар ћемо му и саму кућу да затворимо, у којој мора вѣк свој да проведе?{S} И на |
тајаше на путу они, који позвани бијаху да с њим заједно раде, да се изведе; да ниже њега нема |
дубоко поклони, пак приступи патријарху да га пољуби у руку.</p> <p>Но овај како је држао карте |
p>На ово пође о.{S} Теофан к патријарху да му цѣлива руку, но овај му је недаде.</p> <p>О. Теоф |
<p>Сви се поплаше горопадно; а куварицу да су могли добити, смождили би је живу.</p> <p>Ова дођ |
и администратор. „Ти си пустио куварицу да утече, па си узрок да се сад направи читав скандал у |
>„Ево ћу ти у овој ствари једну причицу да приповѣдим.</p> <p>„Год. 1840 имао је онај исти млад |
ра тетка на ходник да заповѣди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три архимандрита, гдѣ ходају.</ |
го ја идем сад, да кажем нашем кочијашу да прѣже.</p> <p>„Све је наређено“, рекне архимандрит П |
> да се разумѣ догађај, који ћемо одмах да опишемо.</p> <p>Ленка је пала у очи и младом шестошк |
да су госпође за пут готове, позове их да пођу.</p> <p>Као уљудан господин пружи руку Ленки, д |
нијих и отменијих али онај дух реко бих да се изгубио.</p> <p>„Стратимировићеви појци пренели с |
титуција и у народу и код владе.{S} Баш да се архимандрити сасвим сходно чину и мѣсту дотирају, |
<p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ, неби ми се могло допасти |
ја бих остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да има на мене право и настојатељ, и |
еофан сасвим понизно.</p> <p>„А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у б |
ће те свако разумѣти, ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој да се дишпутирамо; немам ја ништа |
е л’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без банде!“ одгово |
богослуженија.</p> <p>„Него и ти хоћеш да се прославиш ваљда као Доситије, ха?{S} Окај се тога |
...{S} Нисам ноћас спавала... па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу кафи |
ти, а дотлѣ ме немој запиткивати; видиш да сам здрава и читава, па можеш бити задовољна.</p> <p |
истина подуже врѣме; али из тога видиш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди на ту столицу пак о |
ака дијурнодавца.</p> <p>„Зар ти мислиш да сам ја просјак, па не могу дочекати?“ загрми протођа |
на манастиром и изнутра и споља.</p> <p>Да ју је ко у том часу понудио да се постриже, и да то |
и манастирски и прости калуђери.</p> <p>Да и сам патријарх на пријаву послао бијаше свога засту |
служиле.</p> <p>Но сад је овако.</p> <p>Да се вратимо нашим гостима.</p> <p>Обишавши све, што б |
У скупи. . . . . . .{S} 8.400 Ф.</p> <p>Да додамо јошт на непредвиђене потрѣбе. . . . . . . . . |
бити срѣће, одбише ме од врата.“</p> <p>Да упознамо мало наше читатеље са Њ. Екселенцијом, с ко |
бном силом нѣком привезан био, послѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣнчану младу к супругу одвед |
а га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к себи капетана, градоначелника Карлова |
рит да пође, говорећи:</p> <p>„Послѣ обѣда доћићу дакле ја са госпођом Пуљиницом овамо, па ћемо |
идиш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣда боље природе у теби, што си напаст најжешће страсти |
им ни у црквеним стварма.</p> <p>Но побѣда ова од год. 1730. била је илузорна.{S} Хијерархија ј |
ит, кои јошт живи, пак нама свима заповѣда.{S} Ту је сваки мудар, кои веже језик за зубе и кад |
ачуђен.</p> <p>„Кад господин тако заповѣда, морамо слушати,“ одговори дуја са свим мирно, у пун |
топлу жељу старе госпође.</p> <p>Приповѣда се у народу, да је један бачки кочијаш возио киријом |
д му дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, дајте руку!“...{S} На о |
блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљиво зглађена, држање господско.</p> <p>То |
ас код мене, тако други дан код мог сусѣда, а послѣ опет редом код других, па га сви примамо је |
и главне школе по дијецезама установе, „да се нико у манастир неприми, кои неизкаже да је семин |
андрите,“ почне настојатељ бранећи се, „да сам ја ових месојеђа једно два три мирјанина на вече |
и се чини“, примѣти на то архимандрит, „да ви далеко идете.{S} Има ствари, у којима други човѣк |
оче Теофане,“ одговори му архимандрит, „да ви хоћете да одлазите из манастира, ком сте својим т |
владика окренувши се к архимандриту... „да небудемо и ми криви томе разсулу, оче архимандрите, |
проговори патријарх преврћући листове. „Да видиш, да мене стање манастира и калуђера по дужност |
>Ленка јој одговори кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да |
дан?“</p> <p>Отац Амфилохије одговори: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве пл |
/p> <p>Овдѣ ће наши читатељи запитати: „Да збиља!{S} А шта је са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јо |
„Била шала, била истина,“ рекне тетка; „да виш мени се јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој к |
и одљуљао његова духовна чада.</p> <p>„Да су ови људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама |
двуче своју руку нагло за леђа.</p> <p>„Да, па да онда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да |
м дугметима...“ прихвати Ленка.</p> <p>„Да,“ настави тетка, „и то си чула од мене, па штап у ру |
оворио си само својој дужности.</p> <p>„Да ниси послушао гласа дужности убио би себе и овога и |
штрумента за смѣх, што ће доћи.</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе да га нема!“</p> <p>Бурно, |
оре?“ запита га она -жалостиво.</p> <p>„Да стои до мене“, одговори он, „ја бих остао увѣк код т |
Шта то?“ запита га архимандрит.</p> <p>„Да је настојатељ за свѣдоке довео пред комисију две „ку |
ви велите на то“ запита Ленку.</p> <p>„Да је мало раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла |
рати својој нећаки и рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, ја се бојим сама спавати.{S} Она приповѣ |
га се човѣк довољно науживати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да се то даје научити!{S} То је мени Бог |
ди о.{S} Теофане, одкуд писмо?“</p> <p>„Да није из Бечкерека?“ запита овај.</p> <p>„Погоди.{S} |
онвикт“ и „благодѣјаније“!{S} У оном се давала кошта за малу новчану накнаду, у овом послѣдњем |
код наших екселенција, тражиле су се и давале овако.</p> <pb n="56" /> <p>Обично је долазио св |
морао бити задовољан.{S} Та теби су се давали манастири као крушке, и свуда си био газда.“</p> |
мо год. 1830. јошт слушали, да су многи давали предност Храниславу.</p> <p>XXIII ода у I. књизи |
ко каматама добили.{S} Они који би били давали неби ни осѣтили, а црква и народ имали би грдан |
ад имати око 3,000.000 фор. који би нам давали око 200.000 фор. годишњег доходка да помажемо цр |
840. износили би годишњи прилози, да су давани, владичји 415.000 ф. а манастирски 779.550 Ф. ср |
идите само.{S} Цар је потрдио завѣштано давање, и то се имало одмах започети.{S} Да се то чинил |
животу.{S} Исте године, кад је онај бал давао у манастиру, буде епископ Рајачић изабран за митр |
нама, колико мирском свѣту, коима ваља давати примѣр и утврђавати их у вѣри.</p> <p>Ево свему |
настири сваке године на народне потрѣбе давати обвезали.{S} С једне стране ствар је заиста кори |
астири на колико су се обвезали годишње давати:</p> <l>Кушедол . . . . . . . . .{S} 900 ф.</l> |
ј пекар несмѣ више тако злочесто пециво давати за стол Њ. Екселенције господина митрополита.{S} |
главе.{S} Широке црне састављене обрве, даваше му црним сѣвајућим очима дивљу ватру.</p> <p>Дру |
у срдцу таласаше, те му особиту милину даваше.</p> <p>Његове рѣчи скопчане са описаним изразом |
оплином много надвишавали.{S} Сув кашаљ давио је кадкад болестницу као да ће да ју угуши.</p> < |
м приповѣдчицама живе чисто људи кои су давно умрли.“</p> <p>„И јест тако“, одговори архимандри |
е, сладка душо душице, дад мало плећке, дад мало плећке!“ <pb n="15" /> На ово обиђе око кувари |
ладка Маро, Марице, сладка душо душице, дад мало плећке, дад мало плећке!“ <pb n="15" /> На ово |
човѣка, изведе болестника на чист зрак, даде му собу очистити, и добро прозрачити, постељу му с |
оде, похита градоначелник у магистрат, даде дозвати к себи полицајног комесара, и пре него што |
е од глади, како ће онда одговарати.{S} Даде дакле предња врата одковати и пошље нешто јела нам |
их покаже и означи, па да их овај послѣ даде посѣћи и израдити.</p> <p>Подне је већ било превал |
ши и рекне: „С драге воље, драги отче.“ Даде му руку и пођу напрѣд.</p> <p>Архимандвит Гурије н |
шиље један калуђер с тим налогом, да га даде добро чувати и да се постара на сваки начин да неу |
сасвим новом постељином намѣсти, а њега даде пресвући и очишћеном премда ветхом мантијом огрнут |
а.</p> <p>Но ова рекне својој тетки, да даде господину своју руку и иде с њим, а она ће са госп |
настиру прошла.{S} Ови јој савѣтују, да даде написати тужбу, и да је поднесе Њ. Ексцеленцији, а |
а то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к себи капетана, градоначелника Карловачко |
љиница овима у гостионицу.</p> <p>Ленка даде упрѣгнути освоје коње у кола.</p> <p>Недуго затим |
је цар Јосиф II. да се са стране ерара даде 58.000 ф.</p> <p>Архиепископ Мојсије Путник поднео |
памети, шта је боље по манастир, или ша даде адвокату шљивовице или да изгуби парницу.{S} Најпо |
от даде, да живот добије људма, да људе даде животу... остави се ти живога гроба, одлази из ман |
разумѣла.</p> <p>Архимандрит Партеније даде упрегнути у своја кола и оде и он у свој манастир. |
долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ствари своје даде изнѣти на кола, да нико неопази.</p> <p>И тетка се |
Она остане хладна.{S} На више питања не даде му ни одговора. </p> <pb n="200" /> <p>Он је очеви |
селам у манастир Раваницу, а управа се даде оном истом, од кога бијаше на мене прешла.</p> <p> |
колико је плата куваричина износила, и даде јој новце.</p> <p>Куварица узме новце и пољуби га |
произведе га епископ за архимандрита, и даде му Ковиљ, манастир своје дијецезе, а патријарху ја |
и доћи!“</p> <p>Тетка узме све у шалу и даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом |
богословије у Карловци бити, и зато ми даде подпуну инштрукцију шта да радим за његова одсутст |
{S} Како јој једаред види очи, а он јој даде благослов и изчезне.“</p> <p>„Јао мене!“ повиче ст |
војводине дошо у Нови Сад.{S} Начелник даде приредити лов у риту.{S} Но кад буду на мѣсту, опа |
а се у том писму пише.{S} Али управитељ даде сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола кожом покривена, |
одсрћу у шталу, и сместе се како се ком даде.</p> <p>Од калуђера манастирских бијаху ту два мла |
ло гледите!“</p> <p>Правозналац му само даде руком знак да говори даље.</p> <p>Калуђер настави, |
n="60" /> да од манастирског добра што даде, запита листоносца: „Шта ће твој господин од мене? |
, да оправи и углади кућу, другима опет даде или лѣпе мараме, или ципеле и црвене чарапе или ша |
ота ради, да смрт умртви и животу живот даде, да живот добије људма, да људе даде животу... ост |
кратко описати.{S} Може бити да се јошт даде најбоље схватити у ове рѣчи: чудо међ чудеси!</p> |
иву жељу приобшти, па да га моли, да му даде за то путовање дозволу и благослов.</p> <p>Тако до |
восадски адвокат човѣка с писмом, да му даде нѣколико холби шљивовице.</p> <p>Он прочита писмо |
јатељ и једне и другога!“</p> <p>Она му даде руку, и рука је изражавала пуну збиљу воље.</p> <p |
да ветхом мантијом огрнути.{S} Храну му даде здраву и подпуну.{S} Болестнику је очевидно годило |
о у врло лошем стању.</p> <p>Одмах 1841 дадем грађу у шуми одсећи, још те зиме скрбити и изтеса |
е дао тражити по прњавору, али не да је дадем шибати, него да је предам суду, јер су ми били ја |
мои постају све гори.</p> <p>— — „Опет дадох преко г. Епископа Крагујевића, молбу, да ме одреш |
обилно свега у њој.</p> <p>— — „Кречану дадох спалити.</p> <p>—- — „Зданије репарирају два зида |
зкратити допуст.“</p> <p>„Па нека ти га даду они!“ примѣти патријарх поругљиво дајући руком зна |
Марице, дај плећке душице, дај плећке, дај плећке!“ па кад сврши а он заврши са једним громови |
ви, него куварицу.“</p> <p>„Дај плећке, дај!“ — „Дај плећке дај“ говорио је отац Амфилохије неп |
ди помилуј.</p> <p>„Дај плећке, Марице, дај плећке душице, дај плећке, дај плећке!“ па кад сврш |
„Дај плећке, Марице, дај плећке душице, дај плећке, дај плећке!“ па кад сврши а он заврши са је |
е ти живога гроба, одлази из манастира; дај ми руку, хајдемо у свѣт, па ћемо живити себи на срѣ |
ме једаред за свагда скину с врата.{S} Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док год небудем |
ри моја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те одведем.“</p> <p>Ленка се насмѣш |
/p> <p>„Дај плећке, дај!“ — „Дај плећке дај“ говорио је отац Амфилохије непрекидајући.</p> <p>К |
онако како то будеш држао за најбоље, и дај фундацији наслов, кои ти за сходан нађеш.{S} Ево ти |
о имање,“ рекне патријарх жестоко; „али дај докажи, ако имаш куражи.“</p> <p>О. Теофан осѣти ту |
стоим пред сваким судом.“</p> <p>„А ти дај овамо;“ рекне патријарх, кога <pb n="341" /> је поз |
ари; а тако и сад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја постанем игумном, онда ћемо и б |
куварицу.“</p> <p>„Дај плећке, дај!“ — „Дај плећке дај“ говорио је отац Амфилохије непрекидајућ |
отац Амфилохије почне по познатој ноти „дај плећке Марице“ пѣвати другу пѣсму, која је звонила |
ласом великим: господи помилуј.</p> <p>„Дај плећке, Марице, дај плећке душице, дај плећке, дај |
ватру у глави, него куварицу.“</p> <p>„Дај плећке, дај!“ — „Дај плећке дај“ говорио је отац Ам |
ро, <pb n="242" /> па је паметан кад га даје.{S} Нека се он само држи свога система.{S} Одозго |
ле у здравље нашега домаћина, који нама даје добра вина, и право чини, јер нити је његово ни на |
стајала већом, и будимским заступницима даје се улазак у сабор од год. 1790. само <foreign xml: |
иправио и рекне: „Ваше одлично понашање даје Вам пуно право на тај наслов, коим сам се послужио |
фан у рѣч.</p> <p>„То је спона, која се даје лако разкинути,“ проговори Ленка. „Чуј ме само.{S} |
а моја рѣч остаје навѣк будна, нити се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣшите.“ То рекне, м |
же, шта он мисли у том.</p> <p>„Лако се даје увидити, да је судбина Мушицкова лежала сада у уст |
и ограђивали.{S} Нареди ђацима да му се даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} Закључа |
висине светих апостола Петра и Павла, и даје му у руке кључе од раја.</p> <p>„Молитва над болни |
ивати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да се то даје научити!{S} То је мени Богом дано!{S} Зашто досад |
ти, и што је нуждно наредити.{S} Ја вам дајем пуну власт, да можете учинити ондѣ на мѣсту све ш |
те, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви непостите |
у своја наручија. „Ја нисам крив што се дајеш грлити“, рекне јој загушљивим гласом „сама си ми |
да ћемо тамо бити сами.{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка узме све у ш |
дна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, дајте руку!“...{S} На ово јој пружи руку.</p> <p>„Неби |
ући удари у смѣх и повиче: „ево вечере, дајте само оцта и уља.“</p> <p>„Нема! “ зазвони и сад и |
повиче гост, „ваљда немате куварице!{S} Дајте, сланине, плећке, сува меса, мени је све једно.“< |
а ниси ново него си сасвим подерано!{S} Дајте ми воде, па идите од мене, јер вас је данас само |
олаже не само устма, него и руком...{S} Дајте и мени руку; госпођо Ленка, да ћете и мене опет п |
лановидној равници без умора ходити.{S} Дајте руку, па се ослоните мало на мене!“</p> <p>На ово |
латили.{S} Знате, колико ми припада, па дајте ми што је моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам и |
продере се гост и разрогачи очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмеза ил што имате, само брже, јер |
у гостинску собу. „Пеците, кувајте, иди дајте макар и хладног, дуго ће ми бити чекати.“</p> <p> |
ане и окрене главу к патријарху. „Заповѣдајте Ваша Светости.“</p> <p>„Дођи послѣ подне, — дужан |
то пита, окрене се њему и рекне: „Заповѣдајте пречестњејши господине?“</p> <p>„Незаповѣдам ништ |
> <p>Промуклим гласом проговори: „Заповѣдајте горѣ,“ и пође с њима к степенима, кои вођаху на д |
ема!“ одговоре они сасвим простодушно. „Дајте људи хлѣба, јер ћу, тако ми имена, загристи у ваш |
вај се мало прокашље, па почне:</p> <p>„Дајте калуђерима достојну задаћу; одредите им пословање |
дакле одговори мужевно: „Хоћу!“</p> <p>„Дајте руку на то; у сигурност за брата, прима од сестре |
му Ваше рѣчи вѣрно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то Вашу свештеничку рѣч, да ћете му казати |
у и стратегичну акцију.</p> <p>„Овдѣ се дају прибавити користи од више врсти,“ проговорио је са |
, који светом овом храму велике користи дају.</p> <p>Али, да смо се ми опили, да смо саблазни ч |
тврдице.</p> <p>И са ове стране приповѣдају се многе ствари о њему.{S} Ми ћемо једну споменути |
е подпуно покорни млађи.{S} Тако приповѣдају, да је једаред гроф Коронини као земаљска глава ср |
обењак према лѣпоме полу.</p> <p>Приповѣдају, кад је био протођакон код митрополита Стратимиров |
са златним јакама.</p> <p>Кад гости посѣдају, запита стара тетка домаћина: „А какве су вам ово |
Пун туге гледао је честити калуђер на сѣдајуће сунце. „Ти падаш у гроб твој јарко сунце; скоро |
га и поспе пѣском, пак онда се накашље, дајући знак тим да је готов.</p> <p>Врата се одмах отво |
даду они!“ примѣти патријарх поругљиво дајући руком знак, да пружену хартију неће да узме.</p> |
дно морао држати под уздом и сваки напрѣдак и сваки намѣри му противни развитак духовни.</p> <p |
дрит звучним басом; „спомињу, јест, али дакако онако фино, јест, како је по њих добро!“</p> <p> |
д. 1790 па ево за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 година недадоше нашој цркви отворити уста |
м румена зора просијнула.{S} Остави га, дакле, да се у том новом чуству снађе, и продужи свој г |
ѣстна, то је истина; није имала темеља, дакле је била неправедна, и то је истина; али ја сам би |
уда је била донесена од самих тужитеља, дакле неумѣстна, то је истина; није имала темеља, дакле |
трополит није био далеко од 90. година, дакле по наравном току човѣчијега вѣка, већ близу гроба |
и чини, да је наша дужност!“</p> <p>„Е, дакле наступајуће дане провешћемо у строгом посту и мол |
ом.</p> <p>Ишо је од „фазана“ к пијаци, дакле данашњом улицом „беле лађе.“</p> <p>Јошт небијаше |
ити човѣк?{S} То би било протуприродно, дакле и немогућно и недозвољено.{S} Да од мене зависи, |
Пак онда стоји и то: рука руку пере... дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. оних људи, кои пљене и про |
micidii</foreign>, ... свештеници су... дакле <foreign xml:lang="la">pericidii</foreign> ... ту |
кле трѣбало ни изповѣдника ни причешћа: дакле ни о.{S} Теофана.</p> <milestone unit="subSection |
о митрополитом 29. октобра 1790 године; дакле на двѣ године прије, него што је цар Франц I. пос |
а ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, дајте руку!“...{S} На ово јој пружи руку.</p> <p |
t Acht</foreign>!“ није се шалити...{S} Дакле у здравље нашега домаћина, који нама даје добра в |
м свршила што сам почела говорити...{S} Дакле, кад моја тетица метне бѣлу набрану капу на главу |
ко порећи ни то: уста хвале господа.{S} Дакле, постарај се за много уста, па ће ти се орити хва |
знам да ниси луд, ако си и фантаста.{S} Дакле почни!“</p> <pb n="342" /> <p>О. Теофан окуражи с |
омоћиће више Бога ради него наплате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign |
т боље.{S} Онда ћемо тамо бити сами.{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка |
дужи: „Ко незна, оном морамо казати.{S} Дакле чујте оче Митрофане“.{S} На то узме тужбу и прочи |
навао га је са стране добре.{S} Није га дакле сматрао као страног.</p> <p>Зато га и дочека у со |
а се из манастира неизтопи.{S} Прими га дакле и учини нуждне наредбе.{S} Предајем ти га под тер |
исао прави дух пѣснички.</p> <p>Владика дакле Хранислав био је доиста пѣсничка природа.{S} Може |
о су народне куће и народно добро, ваља дакле и народ што одтуда да има.{S} Пијте.{S} У славу Б |
рекне: „Али ово није ушло у живот, нема дакле никакове крѣпости.“</p> <p>„Илиричка канцеларија |
амо један одговор могућим остао.{S} Она дакле одговори мужевно: „Хоћу!“</p> <p>„Дајте руку на т |
ости избѣгава.{S} Као поштен човѣк мора дакле или обѣт свој држати, или из калуђерства изступит |
Међу тим опази он кључ у врати: закључа дакле брже собу, и повиче: „Баш добро, ухвати се птичиц |
глади, како ће онда одговарати.{S} Даде дакле предња врата одковати и пошље нешто јела намѣстни |
би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114" /> на врата, повиче Митра Бошњу, да у |
оду чудесно подѣловати.</p> <p>Слава је дакле била права слава.</p> <p>Кад су се гости разишли |
ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој одмах плату издати, па ће тако ис |
сам му по праву судио.“</p> <p>„Шта је дакле урадио?“</p> <p>На ово питање стане се настојатељ |
говара, али тога недочека.{S} Остави је дакле нека чита докле јој је воља, а она изиђе у своју |
ила.</p> <pb n="316" /> <p>О. Теофан је дакле послѣ тога сваке године на њен имендан у Бечкерек |
>Печеновић је био човѣк друштвен; он је дакле са своје стране што више доприносио, да се друштв |
то њему наврије да учини.</p> <p>„Он је дакле тога ради чешће походио руског посланика, па и св |
и том је свршио и философију.{S} Био је дакле углађенији него многи онога времена.</p> <p>О. Те |
м барем мого слушати.</p> <p>„Колико је дакле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако т |
ичној према странци изјавити... било је дакле „многолѣтствије“ и куцање особито живо; а банда, |
p> <p>„А, то је друга ствар...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже н |
потрѣбним оријентирањем.</p> <p>„То је дакле врѣме самим тим већ за регенерацију манастира и к |
столице као друге госте.“</p> <p>„Ту је дакле било саблазни? “...</p> <p>„Какве саблазни?..{S} |
аше правога смисла ових рѣчи; она их је дакле само просто саслушала.</p> <p>Архимандрит се обра |
ди помилуј.“</p> <p>Пило се оштро; није дакле чудо, што се морало чешће у подрум по „тазе,“</p> |
tradictio in adjecto</foreign>!{S} Није дакле чудо, што са свим малодушно проговори: „Дуката!.. |
l:lang="de">povidl</foreign>...{S} Није дакле чудо, што је игумну желио да напредује као његове |
, а чудо његово било је велико.{S} Није дакле ни мало чудо, што су му се шаке из све снаге једн |
ђује.</p> <pb n="314" /> <p>Грбићу није дакле трѣбало ни изповѣдника ни причешћа: дакле ни о.{S |
и или какову немилост чути.</p> <p>Није дакле чудо, што се сваки јављао мањим од макова зрна.</ |
ших <pb n="302" /> познаника тичу, које дакле морамо и нашим читатељима приобштити.</p> <p>Кад |
о у своју руку и турски ножић.{S} Дигне дакле тај ножић и задене га у чизму по обичају свакдање |
, перо и мастијоница.</p> <p>Изтрага се дакле започне.</p> <p>Кад уђе настојатељ у собу и види |
</p> <p>„Столица митрополитска могла се дакле тако рећи сваким даном упразнити.</p> <p>„У овом |
комотива сусрѣсти имала.</p> <p>Може се дакле помислити каква је то пљуска била, која је Амфило |
е свѣдоке већ постарао.</p> <p>Тргне се дакле мало, кад јошт далеко прѣ подне ступи у ћелију му |
скоро митичке горе.</p> <p>Приправи се дакле добро аргументима и мотивима, пак оде у Карловце, |
труд недолазаше до успѣха.{S} Остави се дакле те форме, и почне другом. „Он није... он није“,.. |
њу осѣти да му је нос влажан, ухвати се дакле прстима за нос, да га те влаге опрости, али му пр |
јави да су кола готова.</p> <p>Сиђу се дакле.</p> <p>Обоја кола стојала су упрѣгнута.</p> <p>„ |
ић, и онај га мало убоде.{S} И нехотице дакле понесе му се рука тамо, и извади нож иза чизме.{S |
и издржава напосе у Карловци.{S} Већ би дакле и у самом томе лежала добит.“</p> <p>Патријарх се |
на колѣни за опроштење молио.{S} Зграби дакле мантију једном руком с једне, другом с друге стра |
је ко страни видио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакле уважавате господина администратора?“</p> <p>„Та у |
е млађе силе за своје савезнике.{S} Сви дакле либерални елементи били би уз њега.“ Овдѣ мало за |
сама, да буде своја.</p> <p>Она захвали дакле са нѣколико рѣчи гостољубивом домаћину; метне шеш |
смисо патријарховог питања.{S} Одговори дакле значајним гласом: „Јесам.“</p> <p>„Видим да јеси, |
са другим противностима.</p> <p>„То си дакле добро учинио и ваља да останеш при том.{S} Име ће |
су се сви слагали.“</p> <p>„Охо!{S} Ти дакле већ спремају акцију,“ рекне паријарх као за себе. |
ри,“ примѣти архимандрит, „немогу знати дакле на што управо мислите.“</p> <p>„На што?{S} На оно |
е икоме што на жао да учини.{S} Закључи дакле све поднети честњејшој конзисторији, па нека она |
је по себи већ чудан светац.{S} Одношај дакле између старог архимандрита, којему је митра више |
ст тако“, одговори архимандрит, „Слушај дакле.{S} Кад је Стратимировић бивао на изпиту богослов |
ати да недобијем кошарицу.{S} Хвала вам дакле на почасти, коју сте ми указали.{S} Изволите и др |
више ни сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад сам дакле сигуран, да ми неће више доћи у кућу!“ рекне на о |
алуђер ваља оно да избере.{S} Признајем дакле да сам погрѣшио и као калуђер и као млађи и у јед |
3 године, и до ситости набочио; оставим дакле сам намѣстништво, и ево ме сада — еклисијархом!</ |
тетка опази обрадује се.</p> <p>Веселим дакле гласом поздрави је.</p> <p>„Добро јутро, Ленка; д |
е ово особито занимало.</p> <p>Молбеним дакле гласом проговори: „Докончајте своју повѣст, висок |
бачки епископ Хранислав.</p> <p>У овом дакле случају био је ексцеленција управо администратор |
ова хусарска пѣсма врло неугодно.{S} Он дакле тому сходно и одговори:</p> <p>„Ви нам недате бар |
одно добро, а не његово приватно.{S} Он дакле мора с једне стране сваку саблазан избѣгавати, па |
а калуђери старим калуђерима.</p> <p>Он дакле изрази патријарху своје удивљење напрема његовим |
а у таковим стварима стоји.</p> <p>Брзо дакле бише гости готови са прегледањем ризнице.</p> <p> |
иличи му и по Богу и по људма.{S} Живио дакле управо 101 годину, ни мање ни више, али баш ни ми |
д би долазио ред на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати све људе, које сте ви овдѣ побележили.{S} |
ж и жена.{S} Неможемо никако!{S} Бићемо дакле брат и сестра.</p> <p>„Колико сам га пређе љубила |
вор, па сад како нареде.“</p> <p>„Добро дакле!{S} Сад знам на чему сам.{S} Он неће к мени, ја н |
манастиру ових месојеђа?</p> <p>„„Добро дакле,“ настави архимандрит, „а ви ћете нам о том балу |
дода архимандрит Партеније.</p> <p>Пођу дакле сви и оду најпре у трапезарију.{S} Један цѣо зид |
<p>„Бог те је сачувао!</p> <p>„Пружи му дакле руку, и буди му, што жели да му будеш!</p> <p>„Бу |
ртве приправна била.</p> <p>У колико су дакле тѣлесне дражи њезине у срдцу калуђера пламен стра |
е, говорећи:</p> <p>„Послѣ обѣда доћићу дакле ја са госпођом Пуљиницом овамо, па ћемо се онда о |
лити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле сам ја имадем.“</p> <p>С тим пођу на ручак.</p> < |
будеш имао, онда си само свој.{S} Видиш дакле да нестои оно, или барем да неће довѣка стојати, |
имали разлога као истину узети.</p> <p>Дакле.... поставе стражара, кои је имао на то мотрити, |
нам, не нам, но имени твојему.“</p> <p>Дакле к дѣлу.{S} Ови мемоари писани су црквено-славенск |
асјају ови пред очима калуђера.</p> <p>„Дакле ипак много више, него што су она обојица добили!“ |
, што држиш, да ми имаш казати.</p> <p>„Дакле говори: ја слушам.“</p> <p>О. Теофан приповѣди ар |
вори настојатељ уситнив гласом.</p> <p>„Дакле,“ настави архимандрит, „чујте, да вам кажем шта н |
весеље достигне највиши степен.</p> <p>„Дакле!“ почне се наздрављач спремати да наздрави и поре |
главом и одобравајући пресуду.</p> <p>„Дакле ћемо га судити“</p> <p>„Хоћемо!“</p> <p>„Али хоће |
езазлено; „Јесам, В. Светости!“</p> <p>„Дакле сам ипак право мислио,“ рекне на то патријарх као |
</p> <p>Ленка удова Обрадовић.“</p> <p>„Дакле ће нас ипак посѣтити“, рекне на ово архимандрит. |
твар узети!{S} Тако ће бити најбоље.{S} Даклем идем одмах сутра!“</p> <p>Са овим сврши сиромах |
особу његовог Величанства.{S} Држао је даклем, да је у свачему над свима, те се по томе како у |
урадио мобом окрестних сељана.{S} Башту даклем урадим, засѣјем и оградим.{S} Надам се имати оби |
кав је и други. — Мени је госпођа Ленка дала руку на то, да ће и мој манастир почествовати, кад |
аревини.</p> <p>„Богословија карловачка дала је народу прве свештенике, који су за свој позив ш |
епископу Платону бечка влада и планове дала направити, и из све снаге силила, да се грађење <p |
мислити.</p> <p>С једне стране није се дала побити истина онога, што му је о његовом досадањем |
енка немогаше одржати рѣчи, коју бијаше дала архимандриту Партенију, да ће га на скоро посѣтити |
кузине, и својаке.</p> <p>„А, то су ми дала та господа, па сам их морао ту спремити“, одговори |
а архимандрита, <pb n="196" /> да би му дала први глас за митрополита, да је трѣбало за то глас |
енку.</p> <p>„Да је мало раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако што |
љубљеног списатеља свога времена приповѣдала.{S} Баш јој хвала; све Србкиње ваља да повичу:{S} |
у цивилне хаљине, стане на салине иза сѣдала, развије бич и почне кинстлерски пуцати.{S} Коњи с |
се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, бијаху:</p> <p>„Хвала ти Теофане! умирем |
мандрит га весело дочека и запита га из далека: „Погоди о.{S} Теофане, одкуд писмо?“</p> <p>„Да |
нису плећа наших народних фондова ни из далека, дорасла.</p> <p>Но то је истина, да је патријар |
у калуђери и манастири, какви су да су, далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами Руси м |
уважавам живе архимандрите, л’ мртвима далеко лѣпа кућа.“</p> <p>„Добро, добро; видићемо; моје |
банда, и загрме звона те се протегла на далеко слава високога госта.</p> <p>Овом се сијало лице |
атор и оде у своје собе, из којих је на далеко мого видити.</p> <p>„Али шта је то.“ запита стар |
ити, радити, учити.{S} Хајде, Сава није далеко, ми смо до поноћи на њој, а тамо нас чека пријат |
се до подне и вратио.{S} Митровица није далеко, а мои су коњи добри.“</p> <p>То рекне и одведе |
мора под облаке; са његова врха види се далеко азур-плаветно егејско море са отоцима Лемнос, Та |
p> <p>Други говоре, да су учени људи из далеко земље долазили, и све што бијаше знатније и знам |
ини“, примѣти на то архимандрит, „да ви далеко идете.{S} Има ствари, у којима други човѣк може |
а мајсторски написана, али говор је био далеко од умѣтности.{S} Најмилији послови биле су му по |
све важио.</p> <p>„Митрополит није био далеко од 90. година, дакле по наравном току човѣчијега |
рекне протођакон осорно. „Зар ћемо тако далеко ићи, да настојатељ манастира мора за сваки корак |
дтргне своју руку, и проговори: „Ми смо далеко отишли од другога друштва.{S} Ја ћу да се вратим |
о.</p> <p>Тргне се дакле мало, кад јошт далеко прѣ подне ступи у ћелију му сам настојатељ, па г |
сам смѣо псовати; а сад смо опет од њих далеко, па може поднети.“</p> <p>Сад тек схвате господа |
Наши стари подигли су вам велике куће, дали су вам велике грунтове...{S} Но кад ви тако с њима |
неби било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на администратора манастирског, да ме недира |
уге по прњавору и селу гонити и тражити дали. — Ви сте отца намѣстника ове куће осудили на ариш |
вић га је звао: мој авва! а пѣснословци дали су му наслов: „новог Дамаскина сладкопѣвца.“ Њему |
јео пасуља.{S} А епископу лѣчници нису дали да једе варива, него су му наредили мало пилета.</ |
тога калуђера до игумна дотѣрао.</p> <p>Дали су му тај манастир, кои бијаше скоро упропашћен.</ |
опанци.</p> <p>Старији људи и жене посѣдали у гомилама по свои сели око цркве у порти па чекај |
ве обављати.</p> <p>Он је био епископ у Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од г. 1833.</p> <p> |
е много добра и по народ и по манастире дало учинити.“</p> <p>„То сам и сам мислио,“ проговори |
није ништа о том чула; али се то приповѣдало дуго времена у Карловци, како је Хранислав кадио с |
свега Новосадском владики Сириг, а мени Даљ; он би одузео калуђерима манастирска добра, и преда |
„Послаћу ти 25 мерова ране у Черевић из Даља, а ево ти 200 фор., па изплати и растѣрај слуге, к |
/p> <p>„Али ти бушиш, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси готов.“</p> <p>„Калуђерима ваља одр |
.</p> <pb n="339" /> <p>„И — само даље, даље,“ прихвати патријарх. „Ваљда ниси комарац.{S} Кома |
овој његовој озбиљности.</p> <p>„Даље, даље!{S} Невѣрујем, да си већ свршио лекцију.“</p> <p>„ |
у Дунав док је раније, да небуде чуда!“ Даље није мого говорити.{S} Зној му је све цурио низ ли |
моари вѣчитог намѣстника манастирског.“ Даље преврне више листова, и баци поглед на више мѣста. |
своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништа нетиче.“</p> <p>„Ја од тебе ништа и не |
, скочи, и ступи једним кораком од њега даље.</p> <p>Калуђер спусти с лица најпре једну, па за |
ти, и одкасају оштро у село и кроз њега даље.{S} На врху брда, уз које пут вођаше, окрену се к |
ромисли.</p> <p>„Управо неби трѣбало да даље говорим, јер сад долази на ред митрополит, кои још |
признао сам, да је погрѣшио, нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека, буде како он казује.“</p> < |
ој памети.{S} Ако ми скрстимо руке и на даље па неучинимо ништа: ми ћемо у истини сами натѣрати |
“</p> <p>Разговор овај продужи се и на даље, и сврши се тек онда, кад путници дођу у двор у Ка |
и ћете и сами себе убити, ако тако и на даље останете.{S} Што ви сад грѣшите, можда ће невини в |
ло.{S} За то благо запита о.{S} Теофана даље: „А шта је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам |
не, што сте нас овамо довели,“ каже она даље архимандриту Партенију са изразом највеће захвално |
е ли ту господин администратор?“ запита даље о.{S} Теофан.</p> <p>„Он је код куће?“</p> <p>„Јес |
.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даље.“</p> <p>Ово рекне, па нагло пође натраг друштву.< |
p> <p>Адвокат није на то пазио, него је даље говорио... „Из тога видите, да то није шала ни ств |
их табака, па онда гледећи у њих, начне даље говорити: „Видите само.{S} Цар је потрдио завѣштан |
ус.</p> <p>На скоро затим долазише и из даље болестници на молитву њему у манастир; а мало посл |
земљи, и држи руку на срдцу.</p> <p>Из даље види о.{S} Теофан да му је рука крвава.</p> <p>Код |
S} Јест.{S} Али ми идемо, чини ми се, и даље на том неправом путу.{S} Наша црква и наш народ уз |
новним страхопоштовањем, ако је да он и даље начелствује, благоволите ми премилостиво издати па |
д у сѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, али се мајор поклонио и пође да одлази. |
и примѣром нравствености бити.</p> <p>И даље: да корист државе и дужност народа изискује, да се |
S} Кад овај подуже непослѣдова, настави даље: „Шта те може овдѣ задржати.{S} Будућност си проиг |
у наши рецепти.“</p> <p>Калуђер настави даље: како се убо у ногу, нож тргнуо и оне разтѣрао.</p |
андрит и рекне о.{S} Теофану, да говори даље.</p> <pb n="68" /> <p>О. Теофан почне казивати, ка |
налац му само даде руком знак да говори даље.</p> <p>Калуђер настави, како су га смѣста затвори |
дпуно схватити моменат онога, што ћу ти даље да кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је била по што |
згледа, пак онда сутра можете рано поћи даље.{S} И ја ћу с вама поћи.“</p> <p>„Није нужно да се |
о свршило.</p> <p>Шта је о.{S} Митрофан даље радио, то му управитељу није било познато.</p> <p> |
и са ове стране Фрушке Горе?“ запита он даље.</p> <p>„Ни с ове ни с оне стране“ одговори стара; |
уру, онда да неда и на здравице, и тако даље.</p> <p>Овако је мислио епископ Хранислав о ствари |
горѣла.</p> <p>Куварица је сѣдила мало даље од огњишта, и чекала, неће ли за коју каву повикат |
Теофан.</p> <pb n="339" /> <p>„И — само даље, даље,“ прихвати патријарх. „Ваљда ниси комарац.{S |
асмѣши: „Добро је, добро!{S} Хајде само даље.“</p> <p>„У манастиру Гргетегу могла би се установ |
/p> <p>„Ништа, ништа... говорте ви само даље“ рекне му правознанац, „ово су наши рецепти.“</p> |
кои се све веселијим показивао. „Хајдмо даље.“</p> <p>„У Јазку би се могла отворити школа за шу |
најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се крећемо даље. “</p> <p>„А погледајте колико је сати!</p> <p>Лен |
ка Мару цуп цуп цуп..."</l> </quote> <p>Даље није мого продужити јер му архимандрит повиче: „Мо |
кат велики један дим из уста, и рекне: „даље!“</p> <p>Калуђер омахне главом, и приповѣди све до |
образно развије.</p> <pb n="275" /> <p>„Даље ти нећу говорити.{S} Изкусио си за врѣме твога кал |
смѣшио овој његовој озбиљности.</p> <p>„Даље, даље!{S} Невѣрујем, да си већ свршио лекцију.“</p |
овај господин неимађаше такођер срѣће у даљем свом животу.{S} Исте године, кад је онај бал дава |
у њени послѣдњи дани одсудан моменат за даљи течај ове приповѣсти.</p> <p>Знамо, да Ленка свога |
о смѣјати.</p> <p>„Та за оне има гора и даљина јошт и највећу драж, који јој нису навикнути,“ п |
ри моменат Гаврине перипетије.</p> <p>У даљини сјају се Фрушкогорски манастири у чаробној свѣтл |
/> <p>„Немају Банаћани смисла за гору и даљину.</p> <p>На ово се и опет стане крупно смѣјати.</ |
ем о нама, о нашим пријатељима?{S} Ево, дам руку, ако га сви нехвале као најврстнијег настојате |
ки дан, кад небуде учињено што ти заповѣдам.{S} Пре нето што мене из службе одтѣрају, волим вид |
речестњејши господине?“</p> <p>„Незаповѣдам ништа“, одговори протођакон, „него сам мислио од ку |
— увѣк у пуном чину, дрвена мантија од дамаске. — — </p> <p>„Али му небијаше суђено дуго митро |
а пѣснословци дали су му наслов: „новог Дамаскина сладкопѣвца.“ Њему су нудили епископство, али |
је спавао као заклан дуго... дуго...{S} Дан већ бијаше ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и ти |
ј собици, на којој су се само двапут на дан врата на часак отворила, те се оно изнело, што за ч |
писму пише.{S} Али управитељ даде сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола кожом покривена, смѣсти бол |
ено, и сиромах намѣстник крене се сутра дан у манастир.</p> <p>Ми се нећемо више са епископом Х |
/p> <p>Ова дође ноћу у прњавор, и сутра дан, чим је зора заплавила, ушука се у манастир и дође |
ти течај.</p> <p>Сад га је ваљало сутра дан обѣсити.</p> <p>Но сваки час очекивао се радостан ј |
ера довезу у манастир.</p> <p>Већ сутра дан дође судбена комесија и прегледи мртво дѣло, те кон |
9 сати у манастир нареди.</p> <p>Сутра дан у уречено врѣме, сѣдне комесија, за посао, и први с |
ало ниже јасно разпознати.</p> <p>Сутра дан су манастирске каруце лагано спѣшиле Карловцима, а |
p> <p>Онај је само мумлао.</p> <p>Сутра дан најми управитељ два човѣка, изведе болестника на чи |
казне бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и оде у манастир.</p> <p>Администрато |
свој, нити сам независан.“</p> <p>Сутра дан осѣтивши, да јој је горе, остане у постељи.</p> <p> |
најранијег јутра, и изтрајало је читав дан без најмањег облачка.{S} Тек што је почела зора пуц |
ead>4.{S} Екселенција.</head> <p>Осване дан, кад ће сиромах о.{S} Теофан да приступи Његовој Ек |
св. тѣло у њега довезено.</p> <p>Тај се дан видило, шта би могли бити манастири народу у многим |
тина, истина је.{S} Његово врѣме живи и дан данас у нашем народу јаче, него ичије друго.{S} Њег |
прѣстолу химну хвале и славе.</p> <p>„И дан данас може један прост калуђер у нашем манастиру до |
</p> <p>Како данас код мене, тако други дан код мог сусѣда, а послѣ опет редом код других, па г |
енерал Шокчевић.</p> <p>Овај већ одреди дан, кад ће у Карловце доћи, и спреми ствари, које ће д |
олије, у ком му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир дворска комесија, а дотле да сѣде с |
> Слушајте само шта ми приповѣдаше нѣки дан.{S} Један <foreign xml:lang="la">fidelis frater</fo |
настири немају скоро калуђера.{S} Сваки дан их је мање, и нема изгледа...“</p> <p>„Па зар ћу ти |
молитва о.{S} Теофана доносила је сваки дан то већи приход манастиру са свију страна.</p> <p>Ал |
веном поставом.{S} На груди му је сваки дан стајала звѣзда великог Леополдовог крста, а око вра |
} Док мирјани своје сладке терете сваки дан вуку, идемо ми салтаџије, сами лако кроз најлѣпшу п |
одцѣпити, па ће се то репетирати сваки дан, кад небуде учињено што ти заповѣдам.{S} Пре нето ш |
ј намѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан из чистога срдца молимо.{S} На лѣто, кад сасвим озд |
имати, <pb n="295" /> пак и опет сваки дан сваки час наилазити на запрѣке, интриге, подла подм |
био увѣк на својем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало се у његовој дворској капели јутрење и вечер |
о на оно што се око њега збива.{S} Осми дан спреми све што му трѣба, па кад му стража оде ручат |
а људи, долазећи у тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечине.{S} Свој турски ножић |
ити.</p> <p>„Од год. 1790 па ево за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 година недадоше нашој ц |
вуда по нашој околини и тако ћемо имати дан великог торжества.{S} А онда ћемо уписати име смире |
поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много повољније.{S} Колик |
била подпуно посвѣдочена.</p> <p>Трећи дан у јутру кад буде готов записник, сазове архимандрит |
бити да се ми јошт и на годину на овај дан весело проведемо.</p> <p>„сѣди јошт мало Тодоре, да |
вошћу врѣдном свакога признања.{S} Онај дан, кад су га изабрали за митрополита, завѣшта, да ће |
омесија дошла, и надао се, да ће га тај дан преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће на њега тек |
прѣко године управо преправљали, да тај дан јамачно могу у цркву доћи, па су се увѣк <pb n="317 |
ромах калуђер своју шетњу и муку за тај дан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18730_C4 |
о, а у њеној кући са другим гостима тај дан прослављао.</p> <p>Тим полажењем развије се између |
о, да се кадкад и по 10.000 људи на тај дан к манастиру стицало, одкуда је знатан прилог манаст |
ом изкади.</p> <p>Сто је и сто пута тај дан себи јасно реко:{S} Шта ће рећи његова екселенција, |
ненада код манастира.{S} Лако да је тај дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се да н |
кад је са истог прозора, за који је тај дан, реко би, чаробном силом нѣком привезан био, послѣ |
> Митрополит Стратимировић обуко се тај дан у најсјајнију одѣћу.{S} Шест вранаца један лѣпши од |
му да надгледи, да људи, долазећи у тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечине.{S} |
чила.</p> <p>Но госпођа је била баш тај дан у оном расположењу, које напрема свим дражестима и |
да нећемо ништа друго кувати него један дан пасуља а други сочива! и онда ћете жељу изтѣрати!“< |
врѣме, да је на чисто изишо; јошт један дан... јошт нѣколико сати... па би и овај човѣк лако по |
о је пролѣће као наручено.</p> <p>Један дан бијаше архимандрит отишо у Митровицу и дође још за |
Али је јако тѣлом опадао.</p> <p>„Један дан, као да је о себи мислио, проговори свом дворнику: |
овај собом носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало смока, |
говори архимандрит. „Та већ је у велико дан.“</p> <p>„Касно сам устао“ одговори овај мирно али |
ра, и пре него што му овај назове добар дан, повиче на њега:</p> <p>„Г. полицај-комесару!{S} Го |
/p> <p>Најпослѣ проговори Ленка: „Добар дан!“</p> <p>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, диже се |
S} Тако је двѣ недѣље трајало из дана у дан.</p> <p>Болестник као да је свога добротвора разлик |
ѣме била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп, сунце пригрѣјало: и тако јо пред „кранц |
може у Нови Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан је био прекрасан, и Ленка је управо уживала возећи |
ним политичним мејданима.{S} Био је осрѣдан, сувоњав, ситан; у лицу црнпураст.{S} Очи су му као |
сврши а он заврши са једним громовитим „дан!“ које се разлегаше, као да је заиста гдѣ на близу |
ндал у свѣту: за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“</p> <pb n="32" /> <p>„ |
чна ноћ и кад си ти на врху славе твога дана.... да ли ће се и мени мој гроб скоро отворити?“ р |
је слѣдство једнога таковога жестокога дана.{S} У бурној сѣдници разгрѣје се јако, пак онда ид |
исту дубком пунио прѣко цѣлог осталога дана.</p> <p>Неможе се рећи, чему би се човѣк имао диви |
="355" /> неодговори, него оде пре тога дана у Гастајн.{S} Он је састанак тога сабора најразлич |
ратског крене се он једног лѣпог лѣтњег дана Дунавом на пароброду за Цариград.{S} Одандѣ ће при |
по старом, а решења нема ни до данашњег дана.</p> <p>Но ова је комесија ипак заљуљала таласе на |
<p>„Незнам је ли прошло више од године дана, Стратимировића смѣсте у вѣчну му кућу у Карловачк |
ѣти се као на ново рођеним.</p> <p>Више дана прође, и све остане по старом.{S} Само је стража б |
одило.{S} Тако је двѣ недѣље трајало из дана у дан.</p> <p>Болестник као да је свога добротвора |
} Теофане.... па шта ће вам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити добри пријатељи |
дође у Карловце него таки послѣ два три дана, кад се увѣрио о сталности промѣне код пекара, сѣд |
тио ни данас.{S} Прави гости остају три дана.{S} Али онај стари господин — показујући главом на |
} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очима пријатеља засија.“</ |
<p>Ноћ наступи.</p> <p>Ноћ је духовник дана.</p> <p>Може сваки лако знати, каква је ова ноћ би |
у хтѣли да дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђере и слуге по прњавору и селу гони |
... како су је по прњавору и селу у пол дана витлали... владика је све корак по корак од чуда и |
т овамо дођем, приправите се да за осам дана примите ваш <foreign xml:lang="de">Blau-bogen</for |
болестнике, као што си своју сестру ово дана блаженом чинио.{S} Ми се нећемо више видити.{S} Ја |
, па су се увѣк <pb n="317" /> нѣколико дана у напрѣд душевној наслади радовали.{S} Такова је с |
свим посвети, дође к сестри на нѣколико дана пре њеног светога, и остане нѣколико дана и иза пр |
и.</p> <p>Овај стражар проведе нѣколико дана на свом мѣсту узалуд.{S} Куварице нема ни у вече н |
лне изасланике.</p> <p>Непрође нѣколико дана, а ови дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније, као што |
на пре њеног светога, и остане нѣколико дана и иза праздника.</p> <pb n="318" /> <p>Слутио је, |
„Море Гавро, шта је то с тобом?{S} Ових дана био си сасвим други човѣк спрама тих коња.{S} Чист |
и пљуцне извадивши лулу из уста. „Ових дана били смо све у манастири и близу њих, па нисам смѣ |
аслужује и доноси.</p> <p>„Али је првих дана несмеш видити, јер би се рана позлѣдила.“</p> <p>„ |
је стража бивала све мекша, него првих дана, што су видили да је он мирнији.{S} А можда се већ |
онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb n="54" /> и онда ћемо говорити по |
одговори ова.</p> <pb n="211" /> <p>„Е, данас ћете изкусити, да их има,“ рекне јој архимандрит. |
, баш добро, баш ко да смо наручили.{S} Данас је понедѣлник.{S} Сутра идем у Карловце, да покаж |
{S} Али ћемо и то на сутра оставити.{S} Данас сам доста говорио.“</p> <p>Тим се разиђу.</p> <p> |
ако бих ја, <pb n="85" /> који желим да данас сутра степеном игуманства будем одликован, тако ш |
свршена.“</p> <pb n="101" /> <p>„ Е за данас је доста,“ рекне на ово архимандрит, и закључи из |
осподин главнокомандујући наложио ми је данас, да тај пекар несмѣ више тако злочесто пециво дав |
е ми воде, па идите од мене, јер вас је данас само то сачувало, што сте мршави ко липов штап, а |
вала!</p> <p>„Дед, запитај, чије се име данас више чује и разноси од имена нашег домаћина А?{S} |
сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то о.{S} Теофан погледавши у оч |
аши коњи за 3 сата у Н. Саду.{S} Можете данас врло лако тамо бити.“</p> <p>Е, сад другче било н |
оже нужна срѣдства за храну набавити, и данас га је купац одвезо.“</p> <p>Гост се пљесне рукама |
ица у Н. Саду, чини нам се иста, која и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣме био је друштвени |
наших пѣсама.</p> <p>Манастир Рил је и данас велика зграда, унаоколо ходник са стубовима, на с |
бијао покриће у оним трошковима, које и данас имамо подносити за богословију и благодѣјаније, у |
е се прођу и провеселе.{S} Сигурно ће и данас мужеви и мужки чланови друштва доћи мало касније, |
тву проводили.{S} Кафане су у осталом и данас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у |
е у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и данас има 14 манастира; а у старије доба начинили су би |
оног времена долази, да наши људи још и данас црквене стихире пѣвају и при частима, које нестој |
али не на корист манастирске управе. (И данас живи тај гост.{S} Припов.)</p> <p>„Јест.{S} Овако |
имађаше увѣта, да се разцвѣта.</p> <p>И данас, кад је послѣ топле молитве нашо излазак из таме |
Партенија — каже, да сте тврдо одредили данас поћи кући, и зато вас несмѣм задржавати да недоби |
а од манастира 579.850 фор и тако би ми данас имали 1.054.550 фор. од самих прилога.{S} А како |
и и синоћ увидио, кад си реко да ћеш ми данас све казати, што држиш, да ми имаш казати.</p> <p> |
ба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни данас, ни сутра; небојте се.{S} Може бити да се ми јошт |
наглије:</p> <p>„Ја вас небих пустио ни данас.{S} Прави гости остају три дана.{S} Али онај стар |
аги камен.</p> <p>Није другчије било ни данас код нашег друштва.{S} Банатски гости, и млађа и с |
ко рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас донели писмо од мога Тодора.{S} Смѣм овако рећи, |
тем.</p> <pb n="175" /> <p>„Ето и ти си данас једну запрѣку божијом помоћу прешо.</p> <p>„Ти си |
, истина је.{S} Његово врѣме живи и дан данас у нашем народу јаче, него ичије друго.{S} Њега се |
толу химну хвале и славе.</p> <p>„И дан данас може један прост калуђер у нашем манастиру дотѣра |
ме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био професором на нашој гимназији.{S} К |
било у сваком манастиру много више него данас; било је обитељи, у коима си видио 10—12 црнориза |
свѣт ишо много више и рађе у цркву него данас.</p> <p>„Чему се чудимо, то је, да митрополит ниј |
ма) кроз цѣло врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног гледишта могла би ова ствар у ру |
.</p> <p>Али семинарије недобисмо ни до данас.</p> <p>Ове су ствари заузимале духове народа и п |
ѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд |
твоје пециво остане као што је било до данас.{S} Рехтс ум! марш!</p> <p>„Сутра у 9 сати у јутр |
ла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одговори куварица уздајући се у з |
разлику између куће и куће.</p> <p>Како данас код мене, тако други дан код мог сусѣда, а послѣ |
... то се у нас врло често догађа, само данас у манастиру, а други пут опет у ракиџијници код К |
ога видити моћи.“</p> <p>„Одлазите јошт данас?“ обрати се архимандрит Ленки.</p> <p>„Одмах посл |
а изражава што мисли.{S} Ја ћу јој јошт данас однети твоје писмо; казаћу јој, да си се узвисио |
обро учинили; ви ћете добити писмо јошт данас, па идите у манастир III..{S} Будите и тамо тако |
И доћиће ови, те јошт како радо; они су данас сви код куће, и чекају само, да се позову.{S} Доћ |
омовице напекао сам 300 ак.</p> <p>— — „Данас сам одахнуо.{S} Чисто ми је лакше.{S} По рачуну с |
теље јошт горе нераздражим.</p> <p>— — „Данас добијем решитбу од патријарха ову: </p> <p>— — „П |
итава, па можеш бити задовољна.</p> <p>„Данас ћемо кући.</p> <p>„Имаш кога овдѣ походити, поход |
стало је по старом, а решења нема ни до данашњег дана.</p> <p>Но ова је комесија ипак заљуљала |
> <p>Ишо је од „фазана“ к пијаци, дакле данашњом улицом „беле лађе.“</p> <p>Јошт небијаше до ћо |
она.{S} Овога не достиже у томе нико до данданас.</p> <p>„Митрополит Станковић и епископ Платон |
у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше чисто задовољна, да је избѣгнула опасност, |
могаше изцѣлити.</p> <p>Уживао је своје дане као човѣк.{S} Али је јако тѣлом опадао.</p> <p>„Је |
ра тетка и брат Тодор били су кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест опом |
е како ваља, да може безбрижно и остале дане проживити, те на своју нећаку радо мислити.“</p> < |
и.{S} Ја те љубим још већма, него у оне дане луде младости; врѣме је моју страст само оснажило |
шаху.</p> <p>„Ходио је у своје послѣдње дане лако као младић.</p> <p>„Он је постао митрополитом |
дужност!“</p> <p>„Е, дакле наступајуће дане провешћемо у строгом посту и молитви; а у недѣљу д |
овдѣ да споменемо.</p> <p>У старије већ дане митрополита Стратимировића био је он архиђаконом у |
да ће да ју угуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу најлѣпши и најмилији.</p> <p>Стара тетк |
еби, и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани избројани, и зато хоћу да наредим, што држим да ми |
вишенија; а и иначе имају њени послѣдњи дани одсудан моменат за даљи течај ове приповѣсти.</p> |
езичнике хиљадама присвајала.</p> <p>Ти дани саставили су срдца брата и сестре као да их је јед |
су се тога ради славили Н. Садски прота Данило и поп Платон из Каменице. „Прототип калуђерства |
се то даје научити!{S} То је мени Богом дано!{S} Зашто досад ко ненаучи то од мене?{S} То се са |
ило, и може се узети, да је тако.{S} По даној мени власти мого бих ја свима вама сад судити, ка |
олитска могла се дакле тако рећи сваким даном упразнити.</p> <p>„У овом случају имао је Станков |
ударе сузе на очи.</p> <p>Он јој врати дану му изправу, и мораде се к прозору повући.</p> <p>И |
д бриге да спавам; немам мира ни часа у дану.</p> <p>— — „Чекам од патријарха да ме позове, и д |
b n="66" /> врата друге собе.{S} Преповѣдање намѣстниково мал није изтѣрало из собе владику, ко |
т и 30 година живити, па ће живо преповѣдање служити за квасац, који ће се све већма дизати, ал |
ути архимандрит и хтѣде да сврши приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан бијаше разсанио.{S} Ње |
етитеље.</p> <p>„Помисли само на проповѣдање у цркви.{S} Гдѣ је така прилика на другом мѣсту, д |
{S} У школу за служење, појање и проповѣдање, долазили би наравно сви богослови; али би се мого |
олу за црквено служење, појање и проповѣдање, и школу за црквено рисовање.{S} У школу за служењ |
ке, па су били весели сви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу бриге и послова, које му је ваља |
вима.{S} Он је једном од своих угодника дао управу манастира Јазка а другому манастира Раковца. |
то спао, да гули сиротињу: њему је бог дао да може поштено живити: па ако може помоћи, помоћић |
пак тиче куварице, истина је, да сам је дао тражити по прњавору, али не да је дадем шибати, нег |
тила да ће се срушити, и Чарновић ју је дао на закључак сабора од г. 1870 с приличним трошком р |
о; а врло је радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта овога господи |
манастира.</p> <p>Архимандрит Арсеније дао је о.{S} Теофану писмо, у ком се овај из обитељи Ј. |
{S} Само што је господин вѣштији, па се дао однети раније, док и њега винковић несвали са столи |
p> <pb n="225" /> <p>Покрио је цркву, и дао ју је од покојног нашег умѣтника Аврамовића измолов |
о га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему сторицеју...{S} Зна он т |
нити је његово ни наше, па што га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то |
, премда сам га већ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецива видили!“</p> <p>„Генерал |
ска кола, која му је администратор радо дао, и пође у нову своју обитељ.</p> <p>Пре него што се |
<p>Истина је, да је и Патријарх Рајачић дао доста цигаља напећи, премда у цѣлом много мање: и т |
одржао је рѣч, што ју је о.{S} Теофану дао.</p> <p>Покаже му комад земље, да на њему засади кр |
дошла по своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништа нетиче.“</p> <p>„Ја од тебе |
видити тамо колико сам икона, и каквих дао измоловати, све својим трудом и трошком.“</p> <p>У |
о к себи.</p> <p>У такова вечера приповѣдао је много о знатнијим личностима, с којима је у живо |
глави растла, док је архимандрит приповѣдао.</p> <p>„Небојте се, мајко,“ рекне јој он. „Ви сте |
лазио, тамо код једног њеног рођака одсѣдао, а у њеној кући са другим гостима тај дан прославља |
х младић, али је имао глас од славуја а дар за појање изврстан.{S} Био је родом из Ирига, а пос |
о боље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} Та |
маћина, кои употрѣби згодну прилику, те дар из таса у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме |
иторке,“ рекне гласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p> <p>На дну кутије лежала је медалија увијена.{ |
калуђери, кои покажу, да имају природни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског ред |
жијој руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очима пријате |
ћемо је у ктиторке,“ рекне гласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p> <p>На дну кутије лежала је медали |
а за моје борбе!{S} Али ја немогу овога дара примити: има међу твојим сродницима, и сродницима |
а онај посао, за <pb n="346" /> кои има дара, способности, и за који је приправљен.</p> <p>„Као |
пископ Хранислав имао је извѣстно много дара и науке; али слѣди хисторичне нити <pb n="74" /> ј |
> <p>Одведу госте у цркву.</p> <p>Ленка дарива честни ковчег богато.</p> <p>„Колико је?“ запита |
Михаил Груић са своих особитих духовних дарова.{S} И овога је он у калуђере довео.{S} А то је с |
ом приликом шиљемо вам по пошти слѣдеће дарове:{S} 1.) Један везени покров за кивот св. Стефана |
ом <pb n="82" /> тѣлу становао дух јако даровит, воља безобзирна.{S} И онда може сваки схватити |
авдано удовољство духовно у изванредном дару.</p> <p>„Достојно деспота светитеља!“ примѣти о.{S |
е на једну од оне двѣ просте столице од дасака, које се ту налажаху.</p> <p>Ленка сѣдне, и држе |
— Ви сте манастирску куварицу хтѣли да дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђере и |
на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, да их мало прегледим,“ запита протођак |
ми изпред очију!“</p> <p>„Молим, да ми дате допуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми не |
зности, да имате високу милост, и да ми дате допуст.“</p> <p>„Недам!“ повиче патријарх из гласа |
о: „Шта хоћеш, оче!“</p> <p>„Хоћу да ми дате допуст!“</p> <p>„Какав допуст?“ запита он мало заж |
патријарх нестрпљиво.</p> <p>„Ви заповѣдате.... ја ћу слушати.{S} Најпрѣ и најпрѣ, наши манаст |
p> <p>„Могу доћи и сутра ако тако заповѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и пође да га пољуби у руку |
сврше.{S} Тако ми је и сад, кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учинили радост, да ми ка |
амо не могу владати владике, тамо трѣба дати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и право: |
сама љубав најдубља и најжешћа, готова дати му сву себе и све своје, свој живот, своје име, св |
мала, и кадгод је мислима својима могла дати онај правац, који њој бијаше повољан.</p> <p>Шта в |
инистратор сѣти се, да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај умре од глади, како ће онда од |
а само добру управу и ваљане управитеље дати, па ће ових 10000 фор, на годину врло лако моћи са |
ра.{S} Стража може и заспати, а може се дати и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна, нити с |
о мало једно за другим.{S} Морали би се дати приправити учитељи из калуђера, шиљући оне, кои на |
ка вас суд све посапиње, него што ћу се дати од оних злотвора без сваке кривице шибати и срамот |
смѣрно али одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче патријарх у к |
мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да сам |
анастирска добра из руку калуђерских, и дати их... бог зна коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јо |
предѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дати трошак на ове твоје тричарије?“</p> <p>„Манастири! |
S} Она приповѣст архимандритова неће ми дати ока затворити.“</p> <p>„Зар нисте видили, да је св |
p> <p>„Дођи послѣ подне, — дужан сам ти дати реванж!“</p> <p>„У колико сати?“</p> <p>„У четири. |
рополита, завѣшта, да ће на свој трошак дати учити из сваке дијецезе по једног младог човѣка, и |
викне за њим патријарх, „ја теби морам дати реванж.“</p> <p>За оне кои нису патријарха Јосифа |
чаћена.{S} И оно буре, из ког је ваљало дати шљивовицу, бијаше запечаћено.</p> <p>Писмоноша узм |
имѣтио.</p> <p>Наравно, да је то морало дати повода читавој гомили мисли.</p> <p>„Ко зна шта су |
нако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О. |
рквено-славенским слогом, но ми ћемо их дати у преводу, као што у наше време ишту нѣки хрватски |
жности.“</p> <p>(О. Теофан почне преповѣдати.{S} Кад стане казивати како су куварицу злоставили |
; о њему бих ти мого читаву зиму приповѣдати.{S} То је био изванредан човѣк.{S} Није ми баш мно |
о у строгом посту и молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег светитеља, и позваћемо |
ј час из ове моје собе неизиђеш напоље, даћу те из ње избацити.“ —</p> <p>„Ниткове један!“ дода |
школе... школа је сабор анђела.</p> <p>„Даћу ти да садиш, дотично продужиш наш шљивик, да буде, |
а њена рука стегне прострѣљено срдце, а дах ноћи угаси пламен ока и животни жар лица.</p> <p>О. |
рѣд врата њеног раја, те с једне страно дахом сгарајућег огња њу од улазка у рај живота одбије, |
n="125" /> Слушајте само шта ми приповѣдаше нѣки дан.{S} Један <foreign xml:lang="la">fidelis |
х неможе подписати и поднесе своје примѣдбе на исте.</p> <p>Из његових приговора покаже се да р |
.... марки Поза у мантији.“ На ову примѣдбу насмѣје се патријарх гласно. „Што си тако отромбољи |
на.{S} Један попије чашу <pb n="111" /> двѣ, па је готов; а други може боме добро да повуче, па |
сасвим други него обично.</p> <p>Послѣ двѣ недѣље добије управитељ велико писмо из Карловаца.{ |
аду други.</p> <p>„Калуђера ваља да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а |
литом 29. октобра 1790 године; дакле на двѣ године прије, него што је цар Франц I. постао царем |
ова је комесија ипак заљуљала таласе на двѣ стране, и то: у мислима архимандрита Арсенија, да с |
е она била обергошћа.{S} И оне су друге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше највећма укра |
лестнику је очевидно годило.{S} Тако је двѣ недѣље трајало из дана у дан.</p> <p>Болестник као |
о је супруга окружног предстојника; оне двѣ што за њима иду, то су супруге окружних и срезких п |
же к столу, и посади је на једну од оне двѣ просте столице од дасака, које се ту налажаху.</p> |
полита Стратимировића, да су му послали двѣ женске, које су ради своје парнице прѣд конзисториј |
е нашу кафицу... чини ми се, да неби ни двѣ шољице биле сувише.“</p> <pb n="184" /> <p>„Па томе |
о маче у свѣћу, па <pb n="274" /> ћу ти двѣ три и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из власт |
.. „Говори само, рѣчи ће твоје избавити двѣ добре душе од пропасти, оне ће изазвати живот, пун |
у придворној комисији.{S} Био сам у њој двѣ године.{S} При полазку оставио сам хране од сваке в |
Шаке Митрофанове приближивале су се као двѣ локомотиве једна напрема другој.{S} Митрофан је био |
дника, на кои бијаху изишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а од осталих млађих био је већи дѣ |
у манастир, части се... а игумни опашу двѣ педи широк црвен појас, па разкопчају горњу мантију |
ј собици на страни мало вечерали и чашу двѣ вина попили, па су се онда око девет сати сви људи |
га оправе у манастир Фенек.</p> <p>— — „Двѣ године прођоше.{S} Настојатељ се двору покорио.</p> |
ѣсто, које сам ја заузимао.</p> <p>— — „Двѣ године нерада и непријатности.{S} Лака им земља!</p |
а сата већ?“ запита тетка.</p> <p>„Два! два!“</p> <p>„А то сам ја ипак морала мало подуже спава |
ном?“</p> <p>„С рачуном је најлакше.{S} Два пут два шестнајест, па чист рачун.“</p> <p>„Ја неум |
генерал дође у Карловце него таки послѣ два три дана, кад се увѣрио о сталности промѣне код пек |
свако до подне и свако послѣ подне ова два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више н |
у друге манастире попремѣштана, а нова два доведена из других.</p> <p>— — „Прегледах кућу.{S} |
само у огледалу.{S} Отеко ти је нос за два, па изгледа као да је ракијска тиква.“</p> <p>„Хм!“ |
шт једнако бучила, као да у њој млин на два кола меље.{S} То га све примора да остави Митрофана |
куварица.</p> <p>За коњаницима трче она два млађа калуђера, да им мантије све лете за њима.</p> |
но примили, и тако пријатељски кроз она два манастира провели, да неби било право, да Вам се не |
а, смѣсти болестника на, та кола, и она два чувара одпрате, га нѣкуда.{S} У манастиру незнадоше |
јатељ, и сви приповѣде онако, као и она два прва.</p> <p>Сви су настојатеља хвалили... али незн |
ћелији, да се до бога чуло.</p> <p>Она два млађа калуђера или су се чували, или су могли више |
у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два локомотива сусрѣсти имала.</p> <p>Може се дакле пом |
је заустави.</p> <p>Тако су стајали та два ваљана калуђера подуже.{S} Онај један лежаше колики |
љивовицу и унесемо новце у благајну под два кључа, а за кратко врѣме изплатимо мајстора поштено |
с опет мало задрѣмала.</p> <p>Сад хрупе два млада калуђера у кујну. „Добар вечер куварице“ пови |
!“ „Ми стојимо на свом мѣсту,“ одговоре два млађа калуђера.</p> <p>„А сад лаку ноћ!“ рекне адми |
одно.</p> <p>Гдѣкоје му рѣчи садржаваше два смисла, од којих ју један увѣк врѣђаше, ма да незна |
розору; но како се тргне, кад и ту види два човѣка с пушкама на стражи.</p> <p>„Шта је то“ Запи |
умлао.</p> <p>Сутра дан најми управитељ два човѣка, изведе болестника на чист зрак, даде му соб |
чи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много повољније.{S} Колико се |
намѣстниковања, доживио је о.{S} Теофан два догађаја, кои се наших <pb n="302" /> познаника тич |
адити....{S} Видиш ти њега.{S} Прочитао два три броја „Дневника,“ па зна шта ће рећи повѣстница |
ама, и за тили час види намѣстник, како два слуге на коњи јуре оним истим путем, којим бијаше о |
нећи се, „да сам ја ових месојеђа једно два три мирјанина на вечери имао, али су то људи поштен |
> <p>„С рачуном је најлакше.{S} Два пут два шестнајест, па чист рачун.“</p> <p>„Ја неумѣм такав |
понашања.{S} Али му је из ока сијнула у два три маха зрака, која је Ленку врло неугодно дирнула |
„У толико прије, што посрѣдовање између два тако племенита створа, као што сте вас <pb n="205" |
палити.</p> <p>—- — „Зданије репарирају два зидара цѣло лѣто.</p> <p>— — „Два пинтера оправљају |
ина, коим се обходио у друштву, била су два мњења.</p> <p>Једни су говорили, да је подпуно свѣт |
> <p>Од калуђера манастирских бијаху ту два млађа члана.</p> <p>Стари духовник имао је костобољ |
<p>Намѣстник прими дошљака, кога бијаху два шумара на таљигама довели и одведе га у ту удаљениј |
ки на своје мѣсто.</p> <pb n="22" /> <p>Два слуге опреме коње, те стојаше само чекајући заповѣс |
> <p>На то узме сат и погледа на њега. „Два сата!</p> <p>„Два сата већ?“ запита тетка.</p> <p>„ |
ирају два зидара цѣло лѣто.</p> <p>— — „Два пинтера оправљају и удѣшавају кроз цѣло лѣто исквар |
т и погледа на њега. „Два сата!</p> <p>„Два сата већ?“ запита тетка.</p> <p>„Два! два!“</p> <p> |
p>„Два сата већ?“ запита тетка.</p> <p>„Два! два!“</p> <p>„А то сам ја ипак морала мало подуже |
да га ко неузме, коме неиђаше.</p> <p>„Дванајест.“ Одговори овај значајно.</p> <p>„Мажи писков |
изрецитују 11 пути „господи помилуј!“ а дванајесто велико развуку на дугачко и широко.</p> <p>З |
у тој малој собици, на којој су се само двапут на дан врата на часак отворила, те се оно изнело |
187" /> знаш ни била с њиме.{S} Једаред дваред десило се да сам га нашла код Каулиције, а ја са |
ади.</p> <p>Дошавши у порту прође једно дваред горѣ долѣ, па онда скине шешир, протре чело, и м |
угодно бити читатељима, да им кажемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодило.</p> <p>Он буд |
остну молитву и заложи га мрвом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици на храсту застао.< |
стојатељ за свѣдоке довео пред комисију две „кукавице.“</p> <p>Архимандрит мало развуче устне, |
кћери... затвара гробу врата, и отвара двери срѣће кућама, <pb n="174" /> које је већ смрт црн |
идиди — управо у Карловце.</p> <p>А она двоица кад се наједу плећке оду на куваричина врата, и |
и им у очи.</p> <p>„Јест!“ одговоре она двоица једногласно.</p> <p>„Крив је!“ рекне администрат |
удем готов са вашим другом.“</p> <p>Она двоица стану се згледати. „Шта смо оно писали“, запита |
сигурно обарене плећке, па ћемо се нас двоица по нашем ћефу провести.“</p> <p>„То ће бити прав |
чије.{S} Но да се вратимо разговору оне двоице.</p> <p>„Будући доктор замоли митрополита Станко |
Тако ми је и сад, кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учинили радост, да ми кажете како с |
ата, узме к себи кључеве, а ђацима, њих двоици, од коих је један свршен човѣк био, проговори: „ |
ад ни каце.</p> <p>-— —„Већ сам набавио двоја кола са 4 вола.</p> <p>— — „Шљивици ме подпомогну |
створа, као што сте вас <pb n="205" /> двоје, уздиже и онога, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше р |
дно тренуће под тим таласима чувства, и двоје младих људи лежали би једно другом на грудима; Те |
и прѣтећим прстом.{S} И тако су се ово двоје младих људи миловали, из срдца и душе љубили, а н |
у тѣсном узхићеном загрљају.</p> <p>Ово двоје, како су били заузети својим блаженим чуством, ни |
јаше сагнуо, а није узео на ум, шта она двојица раде, осѣти замашан сукоб свога носа са лактом |
коб свога носа са лактом једнога од оне двојице, пљусне главом натраг, те мал неразбије нос отц |
“</p> <p>Друштво се било међутим к овим двома приближило.{S} Ленка и њен пратиоц окрену се к др |
ам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за никога,“ Ово рекне, па приступи столу, одбро |
ане јаче куцати кад ступи у патријархов двор у Карловци.</p> <p>„Ако ми недопусти?“ рекне сам с |
динама разправа да се сазида епископски двор у Новом Саду.{S} Ту је за љубав епископу Платону б |
ти мени сутра непошљеш у митрополитски двор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 вр |
="266" /> одтѣрати, ако први пут, кад у двор одем, ненађем, да је по мојој заповѣсти учињено!“< |
у визитирам ја у персони пециво, које у двор пошљеш.“</p> <p>„Полицај-комесар знао је да и град |
штро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах <pb n="266" /> одтѣрати, |
ном постао је исти архимандритом, али у двор није ишо никад.</p> <p>А непонесе ни епископске кр |
Небијаше му дозвољено, ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога протосинђелом толик |
56" /> <p>Обично је долазио свештеник у двор епископов или митрополитов само онда, кад је имао |
н јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад како нареде.“</p> <p>„Добро дакле!{S} Сад |
и сврши се тек онда, кад путници дођу у двор у Карловце и с кола сиђу, да у своје собе оду.</p> |
г. архиђакон тај час из митрополитског двора у свој манастир сели.</p> <p>Сутра у јутру дођу м |
бити“, говорио је самом себи кад је из двора епископског изишо. „Како ме јутрос епископу непус |
> <p>О. Теофан оде кући, на излазећи из двора прогунђа: „Неће бити срѣће, одбише ме од врата.“< |
ко да се влада.{S} Нарочито је добио из двора у Карловци поруку, да ће на сваки начин доћи у ко |
у, а ја поим христијане: кад дође ко из двора, и запита вас, кои је калуђер у манастиру најбољи |
ло, кад би ја како пре комисије дошо до двора, па ексцеленцију о правом стању ствари извѣстио.“ |
<p>Ту се скинуо шешир још на капији од дворишта, па се ишло с голом главом прѣко авлије, на ко |
као да је о себи мислио, проговори свом дворнику: „Али ко је мене овамо довео?{S} Ко ме је овам |
pter" xml:id="SRP18730_C5"> <head>5.{S} Дворска комесија.</head> <p>О. Теофан није био „сазидан |
тврдо.</p> <p>Он је чуо, да је као јуче дворска комесија дошла, и надао се, да ће га тај дан пр |
тељ мора да се што у двору замѣрио, јер дворска господа, која на промѣну дођоше поставе мене на |
авља, да ће до који дан доћи у манастир дворска комесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣст |
730_C7"> <head>7.{S} Разпуће.</head> <p>Дворска је комесија отишла из манастира.</p> <p>Архиман |
позвати, зато је ишо врло лагано прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да га није познавао.</p> |
анастир у службу отишла, и тако је тамо дворске чиновнике познавала.</p> <p>Наравно да се овима |
. Ексцеленција напућиће се као ћурак, а дворски капелан једва ће дочекати.{S} Сад сам свршио.{S |
а свештена особа изиђе... али је то био дворски протођако-Варнава.</p> <p>Варнава је био мирски |
.{S} Теофана.</p> <p>Предику је говорио дворски протосинђел.{S} И на њега је ова чудновата слав |
творен само митрополитском секретару, и дворским мишевима.</p> <p>Незнамо казати, јесу ли толик |
одговори куварица уздајући се у заштиту дворскога зрака.</p> <p>„Добро добро“, проговори о. нам |
.</p> <p>„Сваки дан држало се у његовој дворској капели јутрење и вечерње.{S} Никада није пропу |
одам.</p> <p>— — „За год. 1842 будем по дворској комисији опет за намѣстника преко воље админис |
ом послу, те се на уречено врѣме нађе у дворској кухињи.</p> <p>„Али пециво да не може бити бољ |
трајао, али то није осујетило вечерњу у дворској сали.{S} На то је и он дошо и свога госта гене |
владику у руку и оде са архимандритом у дворску канцеларију да прими писмо.</p> <p>За кратко вр |
врѣме надтицао са Лукијаном Мушицким на двору митрополита Стратимировића: и колико је традиција |
— „Двѣ године прођоше.{S} Настојатељ се двору покорио.</p> <p>— — „Мене пошљу за намѣстника у м |
утекла.</p> <p>Она је у митрополитском двору служила пре него што бијаше у манастир у службу о |
одговор Амфилохијев. „Све ће пуцати по двору.{S} Њ. Ексцеленција напућиће се као ћурак, а двор |
Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла овамо, па ће бити вражке потѣр |
А њима сам ја већ добар ручак скувала у двору, знам да ће грцати, кад га стану кусати, срам их |
ртак је био, кад се о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за аудијенцију.</p> <p>Аудијенције код |
добро ко.{S} Она куја, што иде и лаже у двору које шта на поштене људе.{S} Али ја ћу се њој осв |
ко су радили стари; а тако и сад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја постанем игумном |
астира имао је такође своје пријатеље у двору, и од ових дозна на скоро, да су и он и братија г |
пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двору патријарховом.</p> <p>Начелнику бијаше та музика |
Стратимировића био је он архиђаконом у двору у Карловци.</p> <p>Био је млад и лѣп, понашао се |
десницу св, владике и оде у свој стан у двору, а владика оде у своју собу, и прими архимандрита |
/p> <p>— — „Настојатељ мора да се што у двору замѣрио, јер дворска господа, која на промѣну дођ |
ми се да је какав светац.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим за тај разговор мила тетице,“ рекне Ле |
с калуђерима!{S} Касу си добро изтресо; де и мантију изпраши.“</p> <p>„Архимандрити неби смѣли |
је рећи све!“ осѣче се патријарх; „али де кажи ми бар једно.“</p> <p>„Хоћу,“ одговори о.{S} Те |
обро наредио“, рекне му патријарх; „али де ми реци, како ћемо с калуђерима!{S} Касу си добро из |
„Једаред му дође ако се неварам генерал Де Прерадовић у госте.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣ |
пеко је своје кифле и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га је пута опоменуо мајордомо митропол |
само бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то било!“</p> |
агу човѣка.</p> <p>„Послѣ те сјајне побѣде можеш бодрим духом ступити на бојно поље са другим п |
београдски од 1730 знаменит је ради побѣде, коју је народ на њему задобио, пошто су ту пунктови |
к наде, и ова се засија у свѣтлости побѣде...</p> <p>„Говори! говори!“ повиче Ленка тим погледо |
х бијаше навео настојатељ, и сви приповѣде онако, као и она два прва.</p> <p>Сви су настојатеља |
примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка се уда и о |
че, па се с њима части и пои.</p> <p>Срѣде и петка недржи, тако исто никојега <pb n="292" /> др |
манастир дворска комесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника никако да недирају.</p> <p |
ше.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде да сврши приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан биј |
озбиљно.</p> <p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јо |
рије било са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И зато муцајући стане одговарати: „Он |
м све послали“, проговори архимандрит. „Де, ти си млађи; разпечати, па отвори те пакете“.</p> < |
пак сам пришпичи око кључаници.</p> <p>„Де, да и ја погледим?“ проносови стари дуја од остраг.< |
а ће он вас оправити у закутак.</p> <p>„Де, држте се ви само оних правила, која су начинили дру |
наше приповѣсти преписали смо из једног дебелог рукописа манастирског, у ком се налазе мемоари |
ела бамбуса, па извешти мога владику на дебелу мѣру.{S} Онда отвори врата, и изпрати га са најв |
ове поједине мемоаре покупила и у један дебео, али баш дебео рукопис сложила.</p> <p>Наравна је |
моаре покупила и у један дебео, али баш дебео рукопис сложила.</p> <p>Наравна је ствар, да смо |
е зимње вече у фебруару 1842. г.</p> <p>Дебео снег бијаше поља покрио, и овај се напрам пуног м |
и србску и турску, старог Југ Богдана и девет Југовића, битку саму, Обилића, Топлицу и Косанчић |
чашу двѣ вина попили, па су се онда око девет сати сви људи својим кућама разишли.{S} Оволико м |
тељ код господина протођакона.</p> <p>У девет сати позову настојатеља к архимандриту.</p> <p>Ов |
ml:lang="la">procellas</foreign>!“?{S}" Дед, кажи, ако знаш“, запита он противника.</p> <p>„Бур |
уста, па ће ти се орити хвала!</p> <p>„Дед, запитај, чије се име данас више чује и разноси од |
ордена гвоздене круне, а код врата малу декорацију на златном ланчићу овом ордену собствену.{S} |
свиле са свиленим гајтанима врло просто декорирану.{S} Појас отворено црвене боје, широк.{S} К |
авио, и младог митрополита, био је врло деликатне нарави.</p> <p>„Доситије Обрадовић није био м |
е од 25.000 ф., која је код барона Сине депозитирана, и од које ћеш ти за живота 6% на твоје од |
мишљан, кои се одмах почне из свих сила дерати: „<foreign xml:lang="de">Hoch!{S} Hoch</foreign> |
>.!“ те и друге натѣра, да се сви стану дерати из петиних жила: „<foreign xml:lang="de">Hoch!{S |
ѣч „букван“, па ми паде на памет, да се деривира од „букве“ <pb n="87" /> а буква има у звателн |
привезали, као што привезују разкалашна дерлад ухваћено младо птиче, те се ово неможе више да д |
ни ствар мала... ариште... касација... десет година робија... а може бити и <foreign xml:lang= |
по“, одговори овај, а чутура је ваљда и десет пута толико примала!</p> <p>„Ал си мајстор“ примѣ |
{S} Наравно да је у мислима опетовао по десети пут оно, што је смислио Екселенцији казати; и за |
аде благослови Бог, мој помоћник.{S} Од десетка добио сам 1500 акова вина и ставио на подваљак. |
, кои бијаше производ и свѣдок другога „десетолѣтија“, са плаветном марамом за нос у једној руц |
друм, па и у ракиџијницу... како се кад деси.{S} Недиже тај нос у звѣзде; њему је паор човѣк ка |
знаш ни била с њиме.{S} Једаред дваред десило се да сам га нашла код Каулиције, а ја сам се др |
во отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега живота.“</p> <p |
н управитељ, и о.{S} Митрофан бијаше му десна рука.{S} Он се био научио настојатељу бити покора |
код стола сѣди администратор, до њега с десне стари духовник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан и |
тим устану од стола.{S} Варнава цѣлива десницу св, владике и оде у свој стан у двору, а владик |
њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣливам десницу Вашој Светости!“ одговори о.{S} Теофан с подпун |
свети владико, и радо ћу пољубити свету десницу, која ме буде казнила.{S} Али није тако било оп |
а одандѣ дуж пијаце до првог сокака на десно, то ће се све срушити, па саградити величанствена |
воката Печеновића.</p> <p>Кад савије на десно види у истину пред кафаном више господара у једно |
енито!“</p> <p>Архимандрит погледи и на десно на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особито у |
а, погледа на улазеће, омахне главом на десно, и одговори невољно: „Какво вас добар вечер нашло |
ом нема стопе неурађене.{S} Оно тамо на десно јесу Босанска брда, Цер, колѣвка Поцерца Милоша.{ |
на еро браца Перо!“ те штулецни час на десно час на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај земљу!{ |
архимандрита Гедеона, па га постави на десну страну.{S} Затим оде к оном учитељу пѣнија, одвед |
енка сѣдне, и држећи својом лѣвом руком десну руку пријатеља, гледаше му својим изванредно лѣпи |
но у изванредном дару.</p> <p>„Достојно деспота светитеља!“ примѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Нека |
позорност гостију побуди одѣло србских деспота.</p> <p>Није само кривица настојатеља тих манас |
народ ипак мило сѣћати списатеља свога детињства!“</p> <p>Сад се разиђу госпође и стану ствари |
p>„Овом приликом шиљемо вам по пошти слѣдеће дарове:{S} 1.) Један везени покров за кивот св. Ст |
и што се по који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову стровале, те подобро опрље, то њима није ниш |
и се морало на крај изићи, тако да нема дефицита.{S} Није онда тако лако било дуг <pb n="260" / |
т Станковић, кои за Стратимировићем 29. децембра, 1837 дође на архиепископску столицу, био је < |
азличнијим маневрима осујетио.</p> <p>У децембру исте године умре. —</p> <p>На те одсудне речи |
бити, да се сам одпустим.</p> <p>— — „У децембру поднесем оставку, и молим да ми се допусти оти |
а екскутирам дотичне законе... да видим децизије куријалне... пак онда ми дођите...а то ће бити |
и знате, чим вас куварица манастирска бѣди?</p> <p>„Знамо“, рекне Амфилохије. „Одкуд би знали?“ |
; да се калуђерима ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак употрѣби на заведења школског изображења |
ању вруче, и њихов ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак да се у обшти фонд ради заведенија школск |
дбио.</p> <p>„Ја ти честитам на тој побѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст би паме |
ад изиђе стара тетка на ходник да заповѣди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три архимандрита, г |
себи манастирског ђака Јосифа, и заповѣди му, да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у м |
n="59" /> свога послужника ђака и заповѣди, да му собу тамјаном изкади.</p> <p>Сто је и сто пут |
ри су само његове руке.{S} Што он заповѣди, то они морају извршити, па ћуткац!“</p> <p>„Добро, |
"311" /> — одмах ће бити крај!{S} Изповѣди ме и причести!“</p> <p>О. Теофан клекне, и приклони |
<p>Стара тетка отвори устне, да приповѣди своју невољу, али архимандрит домаћин проговори нагл |
но, нити је на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је било с ножем. „Овако је било.{S} Ев |
</p> <p>Калуђер омахне главом, и приповѣди све до краја. „Е шта сад велите на то све господине! |
ри: ја слушам.“</p> <p>О. Теофан приповѣди архимандриту у кратко све, што је нама већ познато.< |
у ћелију и више нико.</p> <p>Ово приповѣди калуђер, кои спровађаше новога управитеља. „Отворите |
да пређе, па га замоли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге воље, кад те занима,“ рекне ар |
аше се продрзљиво, али у лицу бијаху блѣди као крпа.</p> <pb n="89" /> <p>Архимандрит их опомен |
ала.</p> <p>Она се тргне и на час преблѣди.{S} Онда устане, прими поздрав долазећега и понуди г |
м.{S} Он умре као епископ бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преживиле.</p> <p> |
оносним муњама и громовима пређе без слѣди прѣко главе пѣсника „Шишатовачке харфе.“</p> <p>„Нез |
је извѣстно много дара и науке; али слѣди хисторичне нити <pb n="74" /> је у нашој књижевности |
им чашћењем но манастири него што приврѣди својим приложним крајцарама.{S} Оне празне формуле у |
да, унаоколо ходник са стубовима, на срѣди црква, са 5 кубета.</p> <p>У најновије доба 1337 кал |
ачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово је била његова изрична на |
ом бѣлом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је нужда довела у ову св. обитељ |
о очију мотре на мене, знаш ли ти?{S} Сѣди с миром код куће.{S} Наши су калуђери и манастири, к |
{S} Ја ћу да се вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даље.“</p> <p>Ово рекне, па нагло |
обу, тргне се.{S} У прочељу код стола сѣди администратор, до њега с десне стари духовник, а с л |
а казао, иди зовни Ацка Нерадница, па сѣди онда тамо код Крсте.“</p> <p>Дође и трећи свѣдок.{S} |
видиш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди на ту столицу пак отвори срдце; — можеш бити увѣрен |
у,“ проговори на то архимандрит. „Сад сѣди тамо на ону столицу, ал повичи најпре на врата да уђ |
ће да буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук неолади.“</p> <p>Међутим је Ленка нас |
ругу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣди |
поћи,“ рекне Ленка устајући.</p> <p>„Сѣди ти само, ја ћу све паковати...“</p> <p>„Паковати!{S} |
на овај дан весело проведемо.</p> <p>„сѣди јошт мало Тодоре, да те се нагледим.{S} Престани тет |
дније и ја и ти.“</p> <p>„Ја ћу лећи на диван,“ рекне тетка.</p> <p>„Е, да како, сад ћу ја допу |
мој кревет, а ја ћу се сложити на овај диван,“ одговори јој Ленка; „па ћемо бити слободније и |
ли у „кранцу“ кад се није могло на пољу диванити.</p> <p>И о.{S} Теофан је бадава тражио Печено |
атко, код те је слике множина стајала и дивила се по читаве сатове.{S} Било је ту чути и грдње |
ју је чистим срдцем мѣрио, морао јој се дивити дубљини и узвишености чуства; анђео небесни разш |
перо долази.</p> <p>Морамо се чудити и дивити, да ова слика недаде повода другим нашим манасти |
p>Неможе се рећи, чему би се човѣк имао дивити више, или побожности којом је народ цѣливао крст |
обро промислио и размислио.</p> <p>„Ова дивља светиња“ — мислио је на о. <pb n="168" /> Теофана |
мѣтило на болестнику, да се справља као дивља звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} Али како опази |
итеље, да иду у трску и лају нека би се дивљач кренула.{S} Ови се стану згледати. „Та незнамо м |
екне архимандрит и покаже јој сѣницу од дивље лозе, и у њој клупу. „Ово је капела за најсрѣћниј |
ништа и нетражим.{S} Ти си и онако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме с |
изван ових зидова!“ одговори куварица с дивљом енергијом.</p> <p>Сиромах о. намѣстник хода по с |
обрве, даваше му црним сѣвајућим очима дивљу ватру.</p> <p>Друг његов Амфилохије имао је нѣшто |
>„Свето пѣсништво....</p> <p>„О! пѣсна, дивна пѣсна претвара просту манастирску цркву у храм не |
Ходи да ми приповѣдиш.{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ходи да ми мало повише о њој кажеш.“< |
ада и малоазијска брда.</p> <p>Витош је дивна гора близу Софије у Бугарској, виша од Балкана.{S |
омишљање о себи о одношаима спољским, и дивна слика идеалне узвишености о.{S} Теофана, која јој |
га провидна дружина, али и опет лѣпотом дивна, милином бајна!...</p> <p>На сваки начин отворило |
Превлака.{S} Унутарњост јој је особито дивна; богата шума, пуна густара кроз које се проћи нем |
увијена.{S} Отворе и овај увој.</p> <p>Дивна медалија из златожутог кедра, са умѣтно изрезаном |
то вући о.{S} Теофана на путовање у оне дивне скоро митичке горе.</p> <p>Приправи се дакле добр |
рекне јој: „Уз пут смо свратили у овај дивни манастир.{S} А домаћин је у исто такој мѣри љубез |
кораком.</p> <p>Пред њима се појави ред дивних јабланова уз чисту цесту, која вођаше узбрдице к |
во оду у врт, и изиђу на изглед.{S} Све дивно, све божанствено.</p> <p>На чесми није се могла с |
уждна школа за лѣпо служење.{S} Како је дивно Ваше чинодѣјствовање!{S} Неможе га се човѣк довољ |
.</p> <p>Отвори прозор.{S} Укаже јој се дивно ведро јутро.</p> <p>Свѣжа хладовина покуља јој у |
} Дошли су чак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у своим духовним и тѣле |
дубком пуна.</p> <p>Сви су хвалили како дивно служи; сви су осѣћали да служба наша постаје њего |
ика разлика између живота и смрти овога дивнога знанца и између живота и смрти оне тројице, кој |
проговори: „Нуз ту капу није мѣста том дивном вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На то се промешкољ |
неповичу у један мах:</p> <p>„Ала је то дивота!“</p> <p>Онда га држаше напрема свѣтлости, немог |
е, и ту јој се покаже доиста слика пуна дивоте и чара.{S} Зраци сунца, које се већ западу клоња |
рену се к манастиру и немогоше се доста дивоте и милине нагледати, која им се при вечерњем сунц |
њим лѣпа, жена, цвѣтућа, сваке милоте и дивоте пуна, сама љубав најдубља и најжешћа, готова дат |
мирним духом сматрао, није јој се мого дивоте и дражести довољно нагледати; коју је чистим срд |
оше се доста надивити богатству штофа и дивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у нас и више нигдѣ!“ п |
ко које се увијају лијане.{S} Гудуре су дивотне.{S} На брѣгу морском сјају се зидови и бедемови |
то прављена.{S} Ту сѣдити, око собе ову дивоту гледати, из пѣсничких уста прелѣвање страстне љу |
код христовог гроба.{S} Никада нећу ту дивоту заборавити.{S} Милије их је било слушати него сл |
.</p> <p>Она падне прѣд њега на колѣна, дигне оклопљене руке к њему, и изумирућим од пресилног |
чизме.{S} Кад добије нож у руке, стане, дигне руку с ножем и повиче им: „Натраг од мене, да ме |
а на једаред стане, метне руку на чело, дигне лице к небу, и повиче: „Та ти ће мене и направити |
кад једно јутро, проспававши ноћ добро, дигне се из постеље, стане на све стране оком изпитиват |
обѣ руке на крило држећи обѣма мараму, дигне лице горѣ, и стане говорити:</p> <p>„Сврших гимна |
/p> <p>То рекне, па се баци у позитуру, дигне главу охоло, па стане једном руком један брк увиј |
ље него у своју руку и турски ножић.{S} Дигне дакле тај ножић и задене га у чизму по обичају св |
о младо птиче, те се ово неможе више да дигне у своју узвишену слободу, јер би му се изкинула н |
и ми мало ненапијемо.“ То рекне па онда дигне чутуру на напитницу и стане наздрављати.</p> <p>„ |
ово светилиште побожности!</p> <p>Ленка дигне главу и пусти му руку; погледи му у лице, и позна |
тао је равним начином.</p> <p>Наједаред дигне очи на архимандрита и запита га смѣрно: „А јесте |
{S} А како народ од калуђера руке своје дигне, неће нико у њихов ред ни ићи, па ћете видити, да |
о знам, све што могу, употрѣбити, да се дигне света кућа, <pb n="37" /> која ме у своје крило п |
иди, да је овај сиромах свршио, онда се дигне од њега и обрати убијци, кои је једнако ту на пуш |
и он проспава мирно до зоре.{S} Кад се дигне из постеље, осѣти се као на ново рођеним.</p> <p> |
окаљам, да се неогрѣшим!“</p> <p>Сад се дигне, и сасвим миран продужи: „Сад нека раде, што им ј |
асови многолѣтствија.</p> <p>За овим се дигне дружтво и оде у салу, да пије црну кафу.{S} Стари |
ли, пробуди намѣстника из сна.{S} Он се дигне, и осѣти се са свим опорављеним.{S} Устане са пос |
најбоље, нека... буде!“</p> <p>На то се дигне да пође.</p> <pb n="178" /> <p>„За пол сата донећ |
јошт стол пред врата, стане пред ова, и дигне обѣма рукама у висину батину глогову, којом се по |
сно: „отац Теофан!“, падне на кољена, и дигне склопљене руке к небу.</p> <p>Отац Амфилохије пов |
ова бијаше савила око његовог врата, и дигне јој лагано главу са своих груди, на коима ова поч |
што овом пришапће.</p> <p>Он се тргне и дигне.</p> <p>„<foreign xml:lang="de">Meine Herrn,</for |
Кажи, да ћу таки доћи!“ одговори ђаку и дигне се из постеље.</p> <p>Оде на манастирску чесму и |
ог подрума издашно.</p> <p>Отац“ Гаврил дигне чашу и почне говорити. <pb n="9" /> Сви гости упр |
жи или да га стегне, да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у висину, и покрије њима лице, на ком |
о онесвѣшћену душу о.{S} Теофана.{S} Он дигне очи к небу и ухвати се руком за срдце.</p> <p>Она |
p>Бирај, проговори му старац.</p> <p>Он дигне руку, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда |
а тебе хладно!“</p> <p>На то се друштво дигне и упути се у манастир натраг.</p> <p>У исто доба |
врати.</p> <p>Сад се онај први полагано дигне.{S} У устајању осѣти да му је нос влажан, ухвати |
„баш добро!“</p> <pb n="63" /> <p>На то дигне чутуру и почне другу здравицу: „У здравље господи |
тан поругљиви смѣх.</p> <p>На овај смѣх дигне о.{S} Теофан главу, коју бијаше на госпођино раме |
у изгубили памет,“</p> <pb n="16" /> <p>Дигне се да пође; али је отац Митрофан дочека у своја н |
ѣшто кврцнуло, сад опет шушнуло.</p> <p>Дигне главу, напне уши: ничега нема!</p> <p>Тако је под |
а са њеним разговором о духови.“</p> <p>Дигне се с канапета, затвори врата и закључа браву.</p> |
ор ме зграби за прса а ја извучем нож и дигнем руку с ножем... та то је само по себи доста, да |
хрупили у собу са великим „метанијем“, дигну се с патоса, а они стари ступише у собу.</p> <p>С |
носити.</p> <p>Ђаци приступе к столици, дигну ову у вис, и однесу свога духовног оца, свој узор |
литва за све људе узвисила над људама и дигнула међу чисте духове!...{S} Мислио сам све што зна |
Мушицком оне пѣсме, које су га у звѣзде дигнуле.</p> <pb n="173" /> <p>„Ковиљ је и само Ковиљ о |
е и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Против вас оче |
нате л шта ће слѣдовати?{S} Народ ће се дигнути, па ће та добра у своје руке узети, а разкошне |
а сам нехотице нож на вас <pb n="80" /> диго; нисам, бог ми је свѣдок, ни на крај памети имао, |
ошт био гоњен, па ниси руке против себе диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред оч |
p> <p>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, диже се са столице, пљесне рукама од чуда и повиче: „Је |
а милости запросити... да се та молитва диже и за мајку, којој јединче умире, па стоји од жалос |
рпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и слави, који неможе намѣре своје остварити, ако с |
ом благом <pb n="188" /> оку.{S} Она се диже и проговори кроз сузе:{S} Лака му била земљица: а |
у њ стрмоглави.</p> <p>Под тим утиском диже се калуђер са своје столице, узправи се до пуне ви |
мај.</p> <p>Као што удесна свирка чисто диже ноге на играње код оних, кои радо плѣшу: тако и кр |
енска нога.</p> <p>На најјужнијем крају диже се сасвим бѣо шиљак управо из мора под облаке; са |
} А ви други калуђери језик за зубе, па дижите чаше, сад ћу ја да напијем у име мога среза у зд |
зајмови се на манастирске непокретности дижу, разсипање пада у очи.{S} Да настојатељи манастирс |
ци кожа јежила и коса на глави од ужаса дизала.</p> <p>Он је више пута од чуда узвикнуо, руку о |
на њу помислим.{S} Ноћне службе божије дизале су ми душу у небо.{S} Звекет будилника прије зор |
ми је било најмилије, што ме је држало, дизало, крѣпило, узвишавало!... као убијца да одем из м |
се подоста; није чудо, што се мало теже дизао.</p> <p>„Ја се подижем...“</p> <p>Онај црномањаст |
се у мантију и падне.</p> <p>Док се он дизао и изплитао, дотлѣ се отац Митрофан бијаше у сигур |
служити за квасац, који ће се све већма дизати, али не на корист манастирске управе. (И данас ж |
сад Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Та нисам дијете!{S} Са свим сам осѣтила, да ми нѣко покривач вуч |
изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што му драго дијете,“ одговори стара. „Нека дође; нефали јој ни у Бе |
шпути.</p> <p>„Овај то прими.{S} Дође с дијете из Пожуна нарочито тога ради у Пешту.</p> <p>„Кр |
ојој нећаки и рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, ја се бојим сама спавати.{S} Она приповѣст архи |
е.</p> <p>Митрополит оде 1825 године на дијету у Пожун, гдѣ дубоко у зиму остане.</p> <p>Зима ј |
ио у народном каквом дѣлу у Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпраћали ученици гимназ |
p>„Обишо је као епископ све цркве своих дијецеза, а као митрополит упознао је своим каноничким |
како да се семинарија и главне школе по дијецезама установе, „да се нико у манастир неприми, ко |
овачки православни епископ није више за дијецезана способан и како је та црква под његовом упра |
ндрита, и даде му Ковиљ, манастир своје дијецезе, а патријарху јави да је то учинио, као што би |
а ће на свој трошак дати учити из сваке дијецезе по једног младог човѣка, и држао је рѣч.</p> < |
љда мислиш, да ме подкупиш тим тричавим дијурнама!“</p> <p>То рекне, па лупи руком по хартији, |
којим је он изговорио оне рѣчи: „Какве дијурне?“ поглед, којим је администратора усрѣћио, и др |
опречестњејши господине!“</p> <p>„Какве дијурне?“ разрогачи се на њега протођакон.</p> <p>Госпо |
мотано, и рекне понизно:</p> <p>„Ово су дијурне ваше, високопречестњејши господине!“</p> <p>„Ка |
о при том заузело, поразило је сиромака дијурнодавца.</p> <p>„Зар ти мислиш да сам ја просјак, |
врховног црквеног судишта, и код виших дикастерија, те да се тамо приправљају за оно, што имај |
о; али смо увѣрени, да би то служило на дику манастиру и народу.</p> <p>Из трапезарије оду гост |
је зрном плућа пробила и срце тако озлѣдила, да је морала, нагла смрт неизоставно слѣдовати.</ |
дана несмеш видити, јер би се рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо с |
која је пре тог као слика без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Ленкине пробудише очевидно о |
на огњишту горѣла.</p> <p>Куварица је сѣдила мало даље од огњишта, и чекала, неће ли за коју ка |
свакојаке ћуди....{S} Неприправљени... дилетанти... а дилетанти су најопаснији.{S} Све они зна |
....{S} Неприправљени... дилетанти... а дилетанти су најопаснији.{S} Све они знаду најбоље, а с |
сви, који су на тој столици пре њега сѣдили.“</p> <p>Гости су вечерали у архимандритовој гости |
и они халовити коњи.{S} Очекивање је блѣдило све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене г |
вке пусти господин адвокат велики један дим из уста, и рекне: „даље!“</p> <p>Калуђер омахне гла |
ѣте, које сте положили.{S} Кад ја заповѣдим, ви морате слушати, слѣпо слушати, па било вам прав |
о?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћу сушту истину казати.“</p> <p>„<foreign xml:l |
и у овој ствари једну причицу да приповѣдим.</p> <p>„Год. 1840 имао је онај исти млади Србин до |
ајде да ти још једну малу шаљиву приповѣдим, из које ћеш видити, како су га и срѣдњи органи вла |
ише, мени је г. администратор био заповѣдио, да је из моје ћелије пустим, да је немора силом на |
ли су изтѣрати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њима што противно учинио, па ето му тешке гл |
би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми други, јео, пио као и ми други: само се у |
е стол налазио; а са стране код стола сѣдио је протођакон, пред њим хартија, перо и мастијоница |
р чује повољан.{S} Као лик од мермера сѣдио је, остављајући изтраженику да сам судбу своју рѣши |
јатеља к архимандриту.</p> <p>Овај је сѣдио на канапету, пред којим се стол налазио; а са стран |
ог са епископске столице, на којој је сѣдио.{S} Разлог тому већ сам ти изпричао.{S} Али се није |
наслон од велике столице, у којој је сѣдио, па стане само пљуцкати, а то је био знак, да га ва |
ћи видити, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на столици својој као да се скаменио.</p> <p>Тако с |
шевне јој чини душу заносиле: и он је сѣдио узет на тѣлу и души као слика од камена, као мермер |
га сва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја говора пријатељице.</p> <p>Чекајући изреку |
} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својој ћелији.{S} Кроз прозор се видил |
ну љубав претворила.</p> <p>О. Теофан сѣдио је као лик од камена изрезан. <pb n="147" /> На њем |
оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд!“</p> < |
мѣтника.{S} Тако ћу ти споменути игумна Дионисија, ... гимназијског професора Лазића,.. директо |
ругове помрси.</p> <p>Међутим као прави дипломат употрѣби и ову прилику, да стару за себе задоб |
"SRP18730_C10"> <head>10.{S} Настојатељ дипломат.</head> <p>„Ти си необично добро спавао?“ прог |
S} Митрополит Стратимировић био је вѣшт дипломат; и тако је остало то у архиви, а у живот није |
н отворило се полѣ за особито занимљиву дипломатичну и стратегичну акцију.</p> <p>„Овдѣ се дају |
ојте више о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни дана |
оћути; али се видило да га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к себи капетана, |
те твоје ситнице.{S} У нар. фонд несмѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне велике ствари; |
није се учинило.{S} Али ми ево почињемо дирати и у сам тај извор.{S} У старија времена дозиђива |
у Карловци.{S} Видиш, од куће, у којој директор гимназије станује, па до краја оне улице прѣко |
а, ... гимназијског професора Лазића,.. директора нормалних школа Гершића,...{S} Гершићевог син |
на месец сто батина.“</p> <p>О. Теофана дирне ова хусарска пѣсма врло неугодно.{S} Он дакле том |
p> <p>По гдѣкоја зрака у очима пратиоца дирне госпођу неугодно.</p> <p>Гдѣкоје му рѣчи садржава |
хоће да се убије у мојој ћелији, ако је дирнете, па шта ћемо онда?{S} Ето нам на врат свима и ч |
шти анђео хранитељ! “</p> <p>„Е, кад ти дирну у ту струну,“ рекне архимандрит, кои се очевидно |
маха зрака, која је Ленку врло неугодно дирнула.{S} Она му се само ћутећки дубоко поклони, али |
еновића.</p> <p>Мора да га бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је тражени одвѣтник:< |
валификовали.</p> <p>Ленка неугодно тим дирнута окрене главу на другу страну.</p> <p>Госпођа Пу |
зшире саме собом као електричким ударом дирнуте <pb n="153" /> и она клоне у изумљењу на прси ч |
ше најтоплије пријатељство, из држања и дисања видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и па |
анисављеве пред очи добили, у свакој је дисао прави дух пѣснички.</p> <p>Владика дакле Хранисла |
сто конзервативна.</p> <p>Овим је духом дисао и епископ Хранислав, и ми смо тај дух опазили већ |
дговори архимандрит. „Онај кои је држао дисертацију, звао се Јован Суботић, а онај што је већ б |
</p> <p>„Одтуда му је прво начело било: дисциплина најстрожија.</p> <p>„Друго начело његове црк |
удим, да морамо бити строги, јер ће сва дисциплина изтајати као восак на сунцу. <pb n="70" /> Ј |
иче калуђер: „на здравље!“ То је морска дисциплина.{S} Ради што ко хоће.{S} Трѣба вас гвозденом |
мро ексцеленција Стратимировић... умрла дисциплина у богословији, у свештенству, у цркви, у ман |
ити; ко зло ради мора се казнити; ред и дисциплина ваља да имају гвоздену руку.“ „Чувај браду о |
им, ја нисам крив, што се строго недржи дисциплина,“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„А гдѣ су ва |
ѣчаге духовног развитка; ови на прѣчаге дисциплине.</p> <pb n="76" /> <p>Ту се морала или стара |
рода; осигурајте их наредбама и строгом дисциплином од подлих нападаја и злоставе; отворите им |
да зовнете пекара, па да му оштро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми о |
ећу никад доћи пред очи, док ми незаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан смѣрно али одважно.</p> <p>„Н |
Ако буде могућно дођите да и мене изповѣдите и причестите, кад пођу да ме обѣсе!“</p> <p>На то |
оасту приписивао, па је са погледом побѣдитеља очи на све стране окретао, а лице му је од радос |
иру, својој курији држати, млађим заповѣдити, да је као госпођу сматрају, да је игуманицом и т. |
ндрит, „а ви ћете нам о том балу приповѣдити, што знате.“</p> <p>„Хоћемо, високопречестњејши го |
сѣтих.</p> <p>„Јошт ћу ти једну приповѣдити о Станковићу, која ми је из поузданих уста позната |
ештеник; могу и ја теби свој грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто таквој при |
бих баш као нарочито прављена.{S} Ту сѣдити, око собе ову дивоту гледати, из пѣсничких уста пр |
и на тенани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣдићу да се преправе кола, па сам се до подне и вратио.{ |
лости ока, по топлини образа, по таласу дихања, да је под том црном ризом румена зора просијнул |
.{S} Али је он био спремљен за све послѣдице и истине и лажи, па је чекао мирно да чује, шта ће |
ељи на чест, и моћиће имати велике послѣдице.{S} Јест.{S} Честњејша конзисторија изаслала је ме |
у ове повѣсти видићемо и практичне послѣдице овога; друге у мислима о.{S} Теофана, да у интерес |
ј ноћни догађај имао је ипак једну послѣдицу.</p> <p>Оне се непробуде рано.{S} Већ је било 8 са |
имена у свом крилу саранио.</p> <p>„Па дична дѣла толиких црквених Јерарха, кои су као епископ |
о твојој фамилији.{S} Ходи да ми приповѣдиш.{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ходи да ми мало |
о крв <pb n="177" /> није као зрак коим дишемо, него као црвено вино.{S} Ово врије у свом суду, |
ао је онај исти млади Србин докторатски дишпут из права на универзитету <pb n="269" /> у Пешти. |
нковића, да му буде патрон при свечаној дишпути.</p> <p>„Овај то прими.{S} Дође с дијете из Пож |
а шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој да се дишпутирамо; немам ја ништа против <title>Љубомира у Ел |
> <p>„Исто тако под патронатством краља дишпутирао је на скоро за тим и барон Орци.{S} И опет в |
у Пешту.</p> <p>„Кратко врѣме пред тим дишпутирао је млади гроф Цираки, син <foreign xml:lang= |
ди, на та мало слободније <pb n="58" /> дишући запита, неби л мого Њ. Екселенцији ући.</p> <p>В |
> <p>И сад ћемо се вратити нашој приповѣдки.</p> <p>О. Теофан закључи, да иде св. патријарху, д |
"110" /> али нас људи зову Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друго име.“</p> <p>„Е, Крстоношићу, |
а свом свештенству и народу, каква је рѣдко ко пре њега уживао, а послѣ њега нико.{S} Аукторите |
ких визита.{S} У архидијецези било је рѣдко проста сељанина наћи, кои је знао, како митрополит |
ли послѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле сам ја имадем.“</p> <p>С ти |
</p> <pb n="327" /> <p>У новије врѣме рѣдко је ко знао за ово што се пређе радило, и тако се о |
овѣком добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне.</p> <p>Мушку н |
ком друштву ћутао је и слушао.{S} Сам рѣдко коју да је проговорио.</p> </div> <div type="chapte |
е био за својим стварима усталац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и слад |
жеравица горѣле; мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, не друкчије.{S} |
ѣба показати гладак и сладак опет као рѣдко ко.</p> <p>Промуклим гласом проговори: „Заповѣдајте |
сваки је начин света реликвија, какву рѣдко кои хришћански народ има.</p> <p>Овај би драги каме |
своје ћутање јошт нѣко врѣме.{S} Напослѣдку му проговори:</p> <pb n="171" /> <p>„Ниси ни мого д |
естоко, час мирније, по соби.{S} Напослѣдку стане и рекне: „ја сам свршио!“ спусти руке долѣ, п |
је подуже ћутао и премишљао.{S} Напослѣдку проговори: „Неможе ми бити жена, али ми може бити љ |
ирце не баш најугоднију сѣнку: а напослѣдку има то питање једну <pb n="122" /> страну, која мож |
p> <p>„Е мој господине,“ промуца напослѣдку. „Видим ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами |
рѣчи отца администратора,“ рекне напослѣдку архимандрит, и окрене се намѣстнику.</p> <p>„О. нам |
уда и ужаса у натраг одступао, и напослѣдку се нашо већ код <pb n="66" /> врата друге собе.{S} |
ил што имате, само брже, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да глад утолим.“</p> <p>„Нема!“ одг |
нико незнаде одгоненути.</p> <p>Напослѣдку проговори о. еклисијарх: „Ја само толико знам, да с |
ке живље мисле забављају.</p> <p>Напослѣдку проговори ипак протођакон први, истина више за себе |
ености за калуђеровањем.</p> <p>„Напослѣдку има му се отворити изглед на успѣх жеље и намѣре.</ |
<p>Лупа је била истина мања него да је длан о длан ударио: али је Амфилохије помислио, да му д |
а је била истина мања него да је длан о длан ударио: али је Амфилохије помислио, да му доиста ш |
p>Он разширене руке нагло склопи, да се дланови ударе и своје чудо фактично покаже.</p> <pb n=" |
ани знате само по паркетима и банатској длановидној равници без умора ходити.{S} Дајте руку, па |
о стратегију...., ту сам ти ја тврд у сѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, али с |
надзор бити, иначе одосмо у глиб, који дна нема.{S} Јест.{S} А што се тиче чашћења по манастир |
им узме сваки своју чашу и искапи је до дна.</p> <p>На то ће рећи један од гостију:</p> <p>„Душ |
ро радили!“</p> <p>Калуђер се препао до дна свога срца.{S} Све му тло клоне.{S} Кад овако говор |
нућу само његов ход на службу о петрову-дне сваке године у дољњу цркву карловачку.{S} Апостол П |
вѣрио о сталности промѣне код пекара, сѣдне на кола, оде у Петроварадин <pb n="267" /> и јави г |
ди.</p> <p>Сутра дан у уречено врѣме, сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок буде у собу позва |
, укреше на труд ватру, запали духан, сѣдне код стола и рекне:„Е сад ми казујте!“</p> <p>О. Тео |
офан оно мало ствари, што их је имао, сѣдне на манастирска кола, која му је администратор радо |
пет нѣшто шушне: иде нѣко по соби.{S} Сѣдне у кревету, слухти свом снагом: нема нигдѣ ништа.{S} |
иле, да равнодушност одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто до отца духовника.</p> <p>„Стани!“ з |
ици на храсту застао.</p> <p>Пак онда сѣдне код њега и стане га тѣшити, храбрити и за смрт прип |
S} О. Митрофан уморен од многога хода сѣдне на један сув храст кои је поваљен лежао, извади крп |
ка, које се ту налажаху.</p> <p>Ленка сѣдне, и држећи својом лѣвом руком десну руку пријатеља, |
тим пођу на ручак.</p> <p>Послѣ ручка сѣдне протођакон да напише записник преполдневне сѣднице, |
у капу на главу, наочари на носић, па сѣдне и чита <title>Љубомира у Елисијуму</title>...{S} Он |
е тетку у своја кола, те и он крај ње сѣдне.</p> <p>Ленка се опет повезе са госпођом Пуљиницом |
у, на ком је јестиво било стављено, и сѣдне, да се мало подкрѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, да |
повиче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на столицу.</p> <p>Архимандрит поз |
бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и оде у манастир.</p> <p>Администратор мана |
љи него личној заслузи.“</p> <p>На то сѣдне на канапе поред старе госпоје, а Ленка се посади у |
рата од предње собе отварају.{S} Опет сѣдне и слухти; но није ништа.</p> <p>Потрајало је то под |
изрична наредба.</p> <p>„А Станковић сѣдне три мѣсеца за тим са поштеним образом и чистом душо |
диш ти њега.{S} Прочитао два три броја „Дневника,“ па зна шта ће рећи повѣстница о патријарху.{ |
било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час тамо!“</p> <p>На то је ухвати за руку и по |
администратор. „Недостои се теби, да сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} |
могу учинити, да изгубимо, што нисмо врѣдни да сачувамо и умножавамо. “</p> <p>Разговор овај пр |
— Баш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојног Видаковића.</p> <p>„Богме, то је б |
нога народа, кои би се у тој школи напрѣднијем газдовању учио, а силе своје нашем господарењу п |
сте, а за домаћина рекне истима: „Најврѣднији настојатељ Фрушкогорски, господин игуман Ананије. |
ан догађај у царској породици.{S} Предсѣдник суда незнађаше шта да ради, пошто бијаше могуће, д |
дике, тамо трѣба дати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и право: калуђери са сабљама и п |
тва.{S} Он узме позитуру врховног заповѣдника, пак тек само „снисходителним“ осмѣхом и лаким ом |
> <p>Грбићу није дакле трѣбало ни изповѣдника ни причешћа: дакле ни о.{S} Теофана.</p> <milesto |
ици, пупољку јошт неразвијеном; — заповѣднику жандармеријског крила, бриткој сабљи у званију и |
а изгрлила и изљубила, кад ми је о послѣдним часовима љубљеног списатеља свога времена приповѣд |
се упокоила: ја сам једина њихова наслѣдница.{S} Мој муж се такођер преставио.{S} Он је уважав |
{S}Теофан долазио, да се тужи.</p> <p>Сѣдница се конзисторијална сврши.{S} Епископ је био болеш |
ђакон да напише записник преполдневне сѣднице, а архимандрит зовне к себи манастирског ђака Јос |
таковога жестокога дана.{S} У бурној сѣдници разгрѣје се јако, пак онда идући пѣшице у стан на |
рх, министри, Коронини, Шокчевић, предсѣдници судова, срезки начелници, предстојници порезких у |
на ово архимандрит, и закључи изпитну сѣдницу.</p> <p>Калуђери изиђу напоље, а архимандрит и пр |
/p> <p>Писмоноша узме бургију и пробуши дно, <pb n="62" /> гдѣ је ово било најтање.{S} Шљивовиц |
врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Него нисам свршила што сам почела говор |
е врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ће се напу |
тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, |
ко: установите манастире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је |
p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Него нисам свршила што сам поче |
ла сам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Нег |
уза се носим.{S} Чини су из мога непосрѣднога изкуства.{S} За истину стоим пред сваким судом.“< |
и манастире наше познавао је из непосрѣднога изкуства скрожђу и скрожђу, али му се чинило да ј |
олио је, и подупирао их је готовошћу врѣдном свакога признања.{S} Онај дан, кад су га изабрали |
за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а опасност снагу човѣка.</p> <p>„Послѣ те с |
ло, јер манастирски житељи незнадоше врѣдности, која у таковим стварима стоји.</p> <p>Брзо дакл |
ласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p> <p>На дну кутије лежала је медалија увијена.{S} Отворе и овај |
и администратор и сва братија.</p> <p>Сѣдну ручати.</p> <p>На једаред чује се да нѣко оштро зви |
ао слика без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Ленкине пробудише очевидно онесвѣшћену душу о. |
ѣ три мѣсеца премине на сушици.{S} Послѣдње су му рѣчи биле: </p> <p>„Теофане, нека ти бог плат |
<p>О. Митрофан пружи се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, бијаху:</p> <p>„Хва |
а нема. „Господин је продао ономад послѣдње буре вина, да може нужна срѣдства за храну набавити |
да ју на болест опомене, а она је послѣдње своје силе кроз све врѣме разсипала.</p> <p>„Кад ће |
и ношаху.</p> <p>„Ходио је у своје послѣдње дане лако као младић.</p> <p>„Он је постао митропол |
удијом заступати!{S} И ово су моје послѣдње рѣчи.{S} Ја више неговорим ништа.{S} Нека говоре ту |
то добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпођа Јо |
та за малу новчану накнаду, у овом послѣдњем посве безплатно о трошку митрополитовом.</p> <p>„П |
лѣ свега онога, што је проживила у послѣдњем часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, д |
о примѣрима разјашњавао... па је и послѣдњи бал описао, како је био...{S} Може се мислити, да с |
Напослѣтку разтвори о.{S} Теофан и послѣдњи умотани предмет.</p> <p>Ово је био ручник за еписко |
ајузвишенија; а и иначе имају њени послѣдњи дани одсудан моменат за даљи течај ове приповѣсти.< |
"318" /> <p>Слутио је, да им је то послѣдњи састанак на земљи.</p> <p>Ленка је била очевидно бо |
им, из које ћеш видити, како су га и срѣдњи органи владини уважавали.</p> <p>„Послѣ озбиљне раз |
ад, гледим,“ проговори архимандрит. „Срѣдњи узраст, — црна коса и брада, румени образи реко би |
атријарха, усуди се о.{S} Теофан и послѣдњу своју карту избацити.</p> <p>„Од год. 1790 па ево з |
имп, Осса, Пелијон,... градови Салоник, до Херзонеза, Троада и малоазијска брда.</p> <p>Витош ј |
У прочељу код стола сѣди администратор, до њега с десне стари духовник, а с лѣве стране о.{S} М |
е домаћин <pb n="223" /> у крајну собу, до које је дограђен био киоск са прекрасним изгледом на |
исам до сад била ни у једном манастиру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ваља сада да се мало по њ |
имаће ту посла и вицишпан и седрија... до краљевске табле и септемвирата... до самог краља тѣр |
.. до краљевске табле и септемвирата... до самог краља тѣраћу их немилице.{S} Изтѣраћу им мачку |
о је било одређено, то би од год. 1790. до 1840. кроз 50. година добила народна каса од митропо |
е позвани, па нису тога, <pb n="198" /> до сада учинили, барем не онако, како би то код срѣћниј |
а овдѣ.{S} А и вече се приближује...{S} До Митровице има прилично покасати, а ваља да дође тамо |
ори им: „Ви бѣжите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сада има добра три сата.{S} А дружтво вас неби пу |
ј самоћи, сладка слико из прошлости.{S} До сад си ми се јављала кад и кад као лик чистијег ство |
<p>„Имаш кога овдѣ походити, походи га до подне.{S} Послѣ ручка ћемо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам |
ад год у овим странама?“</p> <p>„Никада до сада,“ одговори му она.</p> <p>„А јесу ли вам познат |
ом звѣздном лете од једнога краја среза до другога и извршују заповѣсти Беча, Темишвара и Н. Са |
</p> <p>„Калуђерство је довело Доситија до оне славе.</p> <p>„Манастир је улио Мушицком оне пѣс |
а Стратимировића: и колико је традиција до оно доба донела, ми смо год. 1830. јошт слушали, да |
доводи чистог и човѣкољубивог духовника до висине светих апостола Петра и Павла, и даје му у ру |
ојој види и сам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритке“, те да је сад постала она |
Бутлер удата бароница Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа вис |
у којој директор гимназије станује, па до краја оне улице прѣко пута од магистрата, а одандѣ д |
дцима) кроз цѣло врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног гледишта могла би ова ствар у |
> <p>О. Теофан био је од раног јутра па до ноћи заузет побожницима, кои су нарочито били дошли |
сели.{S} Па тако је и било.“</p> <p>„Па до које сте доба били заједно“ Кад сте се разишли?“</p> |
ита Стратимировића од простога калуђера до игумна дотѣрао.</p> <p>Дали су му тај манастир, кои |
а све ја радим!{S} Да идем од манастира до манастира па да одадирем штаком гдѣ ког стигнем!{S} |
..{S} Бога ти тетице, колико си га пута до сад прочитала?“</p> <p>„Опет ти мене заједаш, неваља |
часови чистог духовног уживања, каквог до сада није имала.</p> <pb n="199" /> <p>Са старом је |
узвишену душу, па се боим, да сам себе до невоље недоведеш.{S} Сад си независан.{S} Докле сам |
, кад су ме оставили мѣрећи ме од главе до пете погледом, у ком се огледаше највеће злурадо вес |
оворио.“</p> <p>О. Теофан стајао је све до сада као штатуа од камена с узвишеном главом, скрште |
>Калуђер омахне главом, и приповѣди све до краја. „Е шта сад велите на то све господине!“ запит |
еђивати.{S} Ја само говорим, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим други.,“</p> <p>„Али ти |
говорио је он највише.</p> <p>Кад дође до здравице, подигне се домаћин, и наздрави њег. високо |
и својој ћелији хитао.</p> <p>Кад дође до ове, залети му се администратор, зграби га за прси, |
једним старијим житељем те обитељи дође до једне ћелије, која бијаше затворена.</p> <p>„А шта в |
ете господине“ рекне калуђер,„а мени је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог новца, ја с |
а тим узме сваки своју чашу и искапи је до дна.</p> <p>На то ће рећи један од гостију:</p> <p>„ |
го важио код кнеза Метерниха, с коим је до смрти у пријатељском одношају стојао.</p> <p>„На угл |
вао.</p> <p>Патријарх је био своје воље до зла бога.{S} Познато је, да је он живио у непријатељ |
братске и бившег настојатеља доведу ме до очајања.{S} Ужасно је то, хтѣти добро, радити цѣлисх |
а вели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће |
им, и уздисао је у својој ћелији, да се до бога чуло.</p> <p>Она два млађа калуђера или су се ч |
Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне се, кад чуј |
и,“ прихвати архимандрит. „Кајали би се до смрти, да јој то сад неучините, и да јој се — та смр |
се калуђер са своје столице, узправи се до пуне висине, метне руке на срдце, као да хоће да га |
Теофан мирно али озбиљно, и узправи се до пуне своје висине.</p> <p>Патријарх тргне натраг.</p |
иру вечерали, па смо пили и веселили се до зоре.“</p> <p>„А како сте се држали?“</p> <p>„Било н |
повѣдићу да се преправе кола, па сам се до подне и вратио.{S} Митровица није далеко, а мои су к |
ости и самопоуздања.</p> <p>Све, што се до сада говорило, слушао је, као да се њега и нетиче:са |
а митрополије, у ком му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир дворска комесија, а дотле д |
а познаду да има таквих створења, па ће до кои час да их остави и да прне у своју небесну висин |
горѣ, па ће ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: рука руку п |
бацио кад је у ћелију ушо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“ викне у очајању. „Кад сам ушо у манастир |
пута од магистрата, а одандѣ дуж пијаце до првог сокака на десно, то ће се све срушити, па сагр |
тране морала му је ова појава све живце до краја затрѣсти и у прсима најсиловитије таласе осѣћа |
о.{S} Метне свѣтњак близу себе и шибице до њега, па угаси свѣћу.</p> <p>Није дуго трајало и мла |
тражио; али му очевидно труд недолазаше до успѣха.{S} Остави се дакле те форме, и почне другом. |
лицом „беле лађе.“</p> <p>Јошт небијаше до ћошка дошо, на ком се та улица са пијацом код ондашњ |
„Намучио сам се с њима кроз 3 године, и до ситости набочио; оставим дакле сам намѣстништво, и е |
ам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритке“, те да је сад постала она господарем.< |
дао на начин малог парка.</p> <p>У соби до киоска налазио се кревет са чистим бѣлим гардинама.< |
> пропадне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му доћи?“</p |
/> <p>Ђак је био јаче грађе, те издржи до поноћи.</p> <p>Но истина је, да му је послѣ и много |
дали код астала; други су се одкотурали до штала; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам бом |
да могу ући.“</p> <p>„А зар нисте могли до сутра пречекати?“ запита патријарх опет из другог то |
манастир.</p> <p>Они остали буду весели до полноћи.</p> <p>Прњаворци и сељаци стојаше у малим г |
} За храну куће нигдѣ ништа, а треба ми до жетве само за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни једног вола |
од синоћ брат и сестра.{S} И остаће ми до самога гроба милим братом.{S} Ово мислим да смѣм сва |
: остало је по старом, а решења нема ни до данашњег дана.</p> <p>Но ова је комесија ипак заљуља |
сата.{S} А дружтво вас неби пустило ни до зоре.{S} Срѣћан пут желим!{S} И држите рѣч!“</p> <p> |
зда.</p> <p>Али семинарије недобисмо ни до данас.</p> <p>Ове су ствари заузимале духове народа |
као глави православне цркве у царевини до знања доноси у ту сврху, да повѣрљиво приобшти своје |
пита га она -жалостиво.</p> <p>„Да стои до мене“, одговори он, „ја бих остао увѣк код тебе; али |
ачким ходником к ћелијама, док недојури до своје.{S} Ту забрави обоја врата и спољска и изнутар |
а сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени |
а на поље.“</p> <p>Ови се стану клањати до земље, па гледећи из потаје, то на себе узајамно, то |
ије могло за њега другога одношаја бити до слушати и овога, као што је слушао и друге.{S} Посао |
ској цркви.{S} Ова може човѣка узвисити до анђела, попети међу светитеље.</p> <p>„Помисли само |
> <pb n="160" /> <p>„Хоћеш ме одпратити до кола, Тошо,“ рекне о.{S} Теофану.</p> <p>Овај пође с |
ѣ је така прилика на другом мѣсту, доћи до имена једног Јоанна Златоуста.</p> <p>„Узвишени пози |
, нити је шибао своје тѣло да се сасуши до коже и кости, као што су многи пустињици у старо врѣ |
човѣк у животу наилази.{S} Дошли су чак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ почињ |
катаном или собаром клањао се свештеник до црне земљице молећи покорним гласом, да га пријави к |
повѣст, високопречестњејши, бити ћу вам до смрти захвалан.{S} Неможете помислити како то мене з |
с оне стране“ одговори стара; „ја нисам до сад била ни у једном манастиру, до у Ковиљу,“</p> <p |
у скупоћи грдној овога времена доплетем до јечмена хлѣба.</p> <p>— — „Интриге братске и бившег |
“ Овај се тим, наравно, осѣти узвишеним до неба, и у својој екстази започне: „<foreign xml:lang |
и изпрати га са највећим пријатељством до степена.</p> <p>„Никад се није послѣ о том епископу |
је радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта овога господина, значај |
о ће рећи из кујне на поље, па ходником до басамака, онда уз басамаке горе, те оним дугачким хо |
ца докраде се, што је више могла кришом до манастира, и оде о. намѣстнику.</p> <p>Но будно око |
</p> <p>„Од год. 1790 па ево за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 година недадоше нашој цркви |
врата и нехотице отворио, учини поклон до земље, и настави свој подругљиви смѣх, у кои сви дру |
.</p> <p>Овако је и о.{S} Теофан доспѣо до владичиних врата, с том само разликом, што камилавку |
за тим да се посвети, нити је дотѣривао до тога да умре од глади као наш просвѣтитељ Доситије у |
добро радили!“</p> <p>Калуђер се препао до дна свога срца.{S} Све му тло клоне.{S} Кад овако го |
га к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се започне појање, митр |
ом смѣјати.</p> <p>Међу тим је кона био до ћошка католичке цркве отишо, те тако му реплика оста |
ва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја говора пријатељице.</p> <p>Чекајући изреку о ж |
ам!</p> <p>Од тог доба улазила су свако до подне и свако послѣ подне ова два јака ђака са нѣшто |
рали до штала; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви |
ећ угрију, па чашицу по чашицу, те тако до зоре, ако их винушко раније у постељу несвали.{S} Др |
едеона.{S} Овога не достиже у томе нико до данданас.</p> <p>„Митрополит Станковић и епископ Пла |
ако твоје пециво остане као што је било до данас.{S} Рехтс ум! марш!</p> <p>„Сутра у 9 сати у ј |
и’ш јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве плећке.“</p> <p>Отац Митрофан бијаше здрав мла |
е.{S} У осталом, гледаћемо да незаспимо до пред зору, пак ћемо избечити очи, чим се укаже на вр |
ити.{S} Хајде, Сава није далеко, ми смо до поноћи на њој, а тамо нас чека пријатељ <pb n="145" |
<pb n="358" /> будним оком прате.{S} Но до тога сигурно неће доћи.{S} Ево ја молим у највећој п |
кратко врѣме изплатимо мајстора поштено до крајцаре.</p> <p>— — „Год. 1842 будем по својој вољи |
оћи савлада га сан, и он проспава мирно до зоре.{S} Кад се дигне из постеље, осѣти се као на но |
т одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто до отца духовника.</p> <p>„Стани!“ загрми сад администр |
било, кад би ја како пре комисије дошо до двора, па ексцеленцију о правом стању ствари извѣсти |
ој: „Ја се особито радујем, да сам дошо до срѣће познати вас.{S} Сматрајте, да сте код своје ку |
<p>„Њих је калуђерство, њих је манастир до оних висина довео.</p> <p>„Но све су ово висине слав |
а великим трудом и муком довео манастир до степена извѣстнога добростања.</p> <p>Одужио је дуго |
моих читатеља овако запитати, ако књигу до краја прочита.</p> <p>„Незнамо!“</p> <p>Прошло је од |
осподин архимандрит сведе стару госпођу до кола и мишљаше понудити Ленку да с њим на његови кол |
сигурао од насртаја братије у манастиру до излазка комисије; а кад једаред господин архимандрит |
и онима из чланова манастирских, кои су до смрти за манастирски живот привезани а потрѣбите спо |
анастира.{S} Лако да је тај дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се да никада таквог |
се извуче нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај! али пр |
има.</p> <p>Лице му је било мршаво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљиво з |
да је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, благост на образи и у |
во, али он га не прими.</p> <p>„Из тога доба познато је више имена појаца умѣтника.{S} Тако ћу |
p> <p>„Међу нашим свештеницима ондашњег доба било је мало тако званих филозофа, кои бијаху сврш |
ушити него да ја страдам!</p> <p>Од тог доба улазила су свако до подне и свако послѣ подне ова |
/p> <p>Он оде у калуђере.</p> <p>Од тог доба била је Ленка осѣћај младости његове, пун милине и |
црква, са 5 кубета.</p> <p>У најновије доба 1337 калуђеровао је у Рилском манастиру Неофит Рил |
у и данас има 14 манастира; а у старије доба начинили су били ту малу Свету Гору. –</p> <p>Рил |
стари свештеник био је у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣ |
тако је и било.“</p> <p>„Па до које сте доба били заједно“ Кад сте се разишли?“</p> <p>„Е ко ће |
народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло благодарну науку слушали, те се за шумаре и л |
нђелска свѣтлост осијава!...{S} У друго доба би га светцем прогласили!“</p> <p>„И ја тако велим |
е је мало жмирнуо и насмѣшио се у једно доба.</p> <p>„Трѣба прије свега задобити о.{S} Теофана. |
> <p>„Незнамо!“</p> <p>Прошло је од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа |
имировића: и колико је традиција до оно доба донела, ми смо год. 1830. јошт слушали, да су мног |
еофан ни мотрио на своје калуђере у оно доба кад су били остављени да за себе живе.</p> <p>О. М |
ом стању ствари извѣстио.“</p> <p>Од то доба пазио је врло позорљиво на оно што се око њега зби |
ути се у манастир натраг.</p> <p>У исто доба упустио се бијаше архимандрит Гурије у разговор са |
важавамо га! како га неби уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба, а радо помаже сваком.{S} Идит |
комесара, и пре него што му овај назове добар дан, повиче на њега:</p> <p>„Г. полицај-комесару! |
А може ми и манастир подићи; економ је добар.{S} Па може се из њега начинити и какав Доситеј, |
Није ништа,“ одговори патријарх. „Он је добар калуђер, али недам да буде архимандрит тога ради, |
огата; муж за кога бијаше пошла, био је добар радин, али небијаше у стању срдце своје жене прид |
Зима је била лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине бајни.</p> |
ах изпусти.</p> <p>„А хоћете ли му бити добар настојатељ?“ запита Ленка спуштајући очи к земљи. |
тку.{S} Немојте се журити.{S} Ја стојим добар, да неће нико на њу ни зинути.“</p> <p>Ленка се н |
и је био племић ни господин.. он је био добар ваљан сеоски трговац у Банату, и више ништа.“ </p |
рими за шалу, и одговори: „Није нам био добар вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде коме |
голубиње, руке отворене.{S} Неизказано добар домаћин био је душа сваком друштву.{S} За то су г |
нас и држи у друштву.{S} Што вам је то добар господин, нема му пара у друштву: што тај зна лѣп |
а десно, и одговори невољно: „Какво вас добар вечер нашло; зар незнате, да смо ближе зори него |
да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скувала у двору, знам да ће грцати, кад га |
>Сад хрупе два млада калуђера у кујну. „Добар вечер куварице“ повичу оба у једаред. „Јеси л рад |
јали.</p> <p>Најпослѣ проговори Ленка: „Добар дан!“</p> <p>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, ди |
а.{S} Јест.{S} Али ако стане спољашност добара опадати, ако унутарњост манастирска буде показив |
p> <p>2., да народ бира управу народних добара;</p> <p>3., да се без сабора ништа не свршује ни |
већи број тих слика бијаху швабе Бахове добе, кои у војводини највиша места у политичкој а и су |
о вољи, и кад то теби остављам, онда га добија онај, кои је мени најмилији и кои је тога најдос |
ри бива.</p> <p>Принесено кључаници ухо добијало је само одломке од рѣчи, и тако их ни ухо немо |
колико би се одредило.{S} Овај би завод добијао покриће у оним трошковима, које и данас имамо п |
о, пак онда идући пѣшице у стан назебе, добије запалу плућа, и умре.{S} Он је био бритка србска |
собе.</p> <pb n="214" /> <p>Свака гошћа добије собу за себе; из једне се ишло у другу.</p> <p>С |
ка тамо, и извади нож иза чизме.{S} Кад добије нож у руке, стане, дигне руку с ножем и повиче и |
тим поводом опрости.</p> <p>„Наједаред добије митрополит Стратимировић из Беча президијал, у к |
ги него обично.</p> <p>Послѣ двѣ недѣље добије управитељ велико писмо из Карловаца.{S} Нико нез |
тво, што су га у Н. Саду зло примили, и добије јошт више куражи.{S} Стави једног шумара на врат |
>И тако се сврши ова парада.{S} Али ђак добије добру ексхортацију, да он има налоге настојатеље |
наредите оче архимандрите, да намѣстник добије писмо, да га недирају, док ви неизиђете.“</p> <p |
државним грађанима Угарске.</p> <p>Тим добије и црква наша и свештенство признати темељ и несу |
рт умртви и животу живот даде, да живот добије људма, да људе даде животу... остави се ти живог |
а сам себе и опет подпуно у своју власт добије.{S} Што је прошастог вечера нашо за право по уну |
ин.</p> <p>„0 једном банатском епископу добије глас да се овај у тесно пријатељство упустио са |
ошт горе нераздражим.</p> <p>— — „Данас добијем решитбу од патријарха ову: </p> <p>— — „Просите |
чујемо, да се као дух појављује.{S} Кад добијемо какву младу лѣпу гошћу, ето га у поноћи у њено |
а у народу <pb n="235" /> засвира, онда добију душу ноте а народ гомилом учи.</p> <p>„Зато неод |
ѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад добију мукте да се напију, а они незнаду, шта је доста. |
авили су јошт тре тога план, како да је добију, кад дође, па по томе оде одмах сваки на своје м |
е у слободној природи.{S} Ноге му чисто добију крила, и одмицао је од мѣста свога затвора, као |
од год. 1790. до 1840. кроз 50. година добила народна каса од митрополита и владика 475.000 фо |
кне му она на ово: „Све што сам од отца добила, и што ми је од мужа остало, остаје мојим и њего |
ина скоро јошт једанпут толико каматама добили.{S} Они који би били давали неби ни осѣтили, а ц |
пак много више, него што су она обојица добили!“ прошапуће архимандрит за себе.</p> <p>„Уписаће |
оду администратору.</p> <p>Јесте ли је добили!“ запита овај горѣћи од нестрпљења.</p> <p>„Јесм |
а умѣтно изрезану, коју смо из Св. Горе добили, нека ју носи на прсима.{S} Она ће га сачувати о |
оје смо год пѣсме Хранисављеве пред очи добили, у свакој је дисао прави дух пѣснички.</p> <p>Вл |
и, и народ им се лѣпо одазивао.{S} Нису добили бог зна шта и колико, ал су се изранили.{S} Калу |
n xml:lang="la">jus civitatis</foreign> добило?“</p> <p>На ове рѣчи уђу Митрофан и Амфилохије• |
имо долазећег или изпред њега пролазио, добио је дубок поздрав од овога, па ма био и сам фурунџ |
ослови Бог, мој помоћник.{S} Од десетка добио сам 1500 акова вина и ставио на подваљак.</p> <p> |
поменутога манастира.</p> <p>Он, кад је добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, или је |
лучај, како да се влада.{S} Нарочито је добио из двора у Карловци поруку, да ће на сваки начин |
реда протођакон оне папире, које бијаше добио од архимандрита, овоме натраг и рекне: „Али ово н |
писаном митрополиту србском, свој израз добио.</p> <p>Но превага хијерархије све је постајала в |
.{S} Већ би дакле и у самом томе лежала добит.“</p> <p>Патријарх се весело насмѣши: „Добро је, |
које се превратило, те неможеш за њега добити купца.</p> <p>Од свиња само 5 маторих и 15 јесењ |
им трудом толико добро учинили; ви ћете добити писмо јошт данас, па идите у манастир III..{S} Б |
ѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стража ће добити строгу заповѣст, да вас одма из пушке убије, как |
плаше горопадно; а куварицу да су могли добити, смождили би је живу.</p> <p>Ова дође ноћу у прњ |
госпођу Ленку, „па може манастир у њој добити добру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала. |
ру.</p> <p>Мислећи да ће какву заповѣст добити, пође тамо.</p> <p>Кад ступи у собу, тргне се.{S |
ате,“ одговори онај; „али ја ћу партију добити,“</p> <p>„Добићеш!{S} Али играш прѣко резона!“ п |
ај; „али ја ћу партију добити,“</p> <p>„Добићеш!{S} Али играш прѣко резона!“ примѣти патријарх |
.{S} Цркве опадоше, кровови манастирски добише прозоре, који им нетрѣбају, зајмови се на манаст |
сасвим погрѣшна мисао, да су та добра, добра народна; ако калуђери то признаду, онда ће кад та |
ио је <pb n="268" /> врло честит човѣк, добра срдца, вољан на свашто, што је добро, срдцем и ду |
>Имаћемо прилику дознати —- како су ова добра браћа прошла, а сад ћемо се забавити са о.{S} Тео |
кругу, и преда по свом увѣрењу нама сва добра и виктуале на разполагање.</p> <p>— — „При обично |
елите, да ће народ најпослѣ манастирска добра као своја поискати, и управу у своје руке узети.. |
аљ; он би одузео калуђерима манастирска добра, и предао их тобоже народу а управо капуту; он би |
ргнуће та пре та после наша манастирска добра из руку калуђерских, и дати их... бог зна коме јо |
ће обиста потражити, да он манастирска добра у своју управу узме, па ће онда калуђери изгледат |
ите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сада има добра три сата.{S} А дружтво вас неби пустило ни до зор |
: ово су народне куће... ово су народна добра... калуђери су се одрекли свакога имања... сваког |
цѣли да поврате, <pb n="109" /> и њина добра јавном народном управљању предаду.{S} Јест.“</p> |
овати?{S} Народ ће се дигнути, па ће та добра у своје руке узети, а разкошне настојатеље уклони |
} То је сасвим погрѣшна мисао, да су та добра, добра народна; ако калуђери то признаду, онда ће |
Ови навуку обично у своју одају подоста добра винца, онда се затворе, пећ угрију, па чашицу по |
и опет поврате, да се њима принадлежећа добра јавном народном управљању вруче, и њихов ужитак п |
кнути, <pb n="60" /> да од манастирског добра што даде, запита листоносца: „Шта ће твој господи |
алуђера одбија, да харчење манастирског добра у очи пада...{S} Неће бити чудо да се појаве глас |
..“ рекне стара госпођа. „Ако кафа буде добра, повешћемо те у Бечкерек, па ћемо те тамо удати з |
одне завара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезарији.</p> <p>Извади из манти |
{S} Није вам то поносит господин; то је добра душа скроз и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и |
здравље нашега домаћина, који нама даје добра вина, и право чини, јер нити је његово ни наше, п |
чи реко; људи би били задовољни, што се добра у реду држе, што се капитал чува.{S} Јест.{S} Али |
тупио у калуђере с намѣром, која бијаше добра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто |
се учине основанима.{S} Он је био човѣк добра срца, па није имао воље икоме што на жао да учини |
ерница од новог сребра...</p> <p>„А јел добра кафа?“ запита тетка подворницу. </p> <p>„Код нас |
али би грдан капитал, којим би се много добра и по народ и по манастире дало учинити.“</p> <p>„ |
изванредан човѣк.{S} Није ми баш много добра учинио; али што је истина, истина је.{S} Његово в |
та <pb n="263" /> Стратимировића народу добра донела, нетрѣба обширно доказивати.{S} Можда прѣк |
која ми је праматер преварила у облику добра пријатеља.“</p> <pb n="132" /> <p>Остала братија |
ати код мене на вечери, па ћемо уз чашу добра вина у собама, у коима је Мушицки живио и пѣвао, |
је — он је био тај нуждник — опорави се добрано; сасвим се немогаше изцѣлити.</p> <p>Уживао је |
Говори само, рѣчи ће твоје избавити двѣ добре душе од пропасти, оне ће изазвати живот, пун срѣћ |
, а разумѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постарао.</p> <p>Тргне се дакле мало, |
састајао са вѣштим људима и послушао је добре савѣте и ваљане предлоге увѣк и са захвалношћу.</ |
ара познато, и познавао га је са стране добре.{S} Није га дакле сматрао као страног.</p> <p>Зат |
да ће бити у мом разлагању више горуће добре жеље, него поуздања, да сам позиву В. Светости по |
а!</p> <p>— — „Узмем пут под ноге, те у добре људе, и напросим у ту сврху колико бијаше доста, |
ас у Варадину и кифле и земичке тако су добре, да их у Бечу нема бољих!“</p> <pb n="265" /> <p> |
су различна кола, ружне и лѣпе каруце, добри и злочести коњи... али нити се појаве оне нове <p |
S} Митровица није далеко, а мои су коњи добри.“</p> <p>То рекне и одведе о.{S} Теофана к писаће |
безно.</p> <p>Видило се да су све стари добри знанци.</p> <p>Архимандрит Партеније обрати се Ле |
дана није вѣк... па ћемо онда опет бити добри пријатељи...{S} Оканите се Карловаца... нама ће с |
а буде миран, ето као сад.{S} О! ми смо добри доктори, што се тога тиче.{S} С нама није лако из |
е.{S} Разговор постане живахан као међу добри познаници, који се састају да се провеселе.</p> < |
ћи један од гостију:</p> <p>„Душа ваља, добро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја много боље.{S |
навали, а такових већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта насликамо.</p> <p>О |
Патријарх се весело насмѣши: „Добро је, добро!{S} Хајде само даље.“</p> <p>„У манастиру Гргетег |
.“</p> <pb n="182" /> <p>„Како је било, добро је прошло!“ одговори нећака озбиљно.</p> <p>„А гд |
и стару и младу госпођу.</p> <p>„Добро, добро, тетка... још ће та доћи у Бечкерек да изкупиш об |
уђер није нико и ништа!“</p> <p>„Добро, добро!“ примѣти на ово архимандрит мирно као и прѣ тога |
ју извршити, па ћуткац!“</p> <p>„Добро, добро,“ одговори на ово архимандрит. „Настојатељ је чов |
твима далеко лѣпа кућа.“</p> <p>„Добро, добро; видићемо; моје је гостима казати.{S} Међутим буд |
ки, баш га је заслужио.“</p> <p>„Добро, добро Митре... сад си доста казао, иди зовни Ацка Нерад |
ије онако било.{S} Оче аминистраторе... добро се промислите, шта ћете да радите.{S} Ако ви оста |
оздрави је.</p> <p>„Добро јутро, Ленка; добро јутро дѣвојко!“</p> <p>Ленка се осврне, и одговор |
"244" /> и проговори им: „Ви бѣжите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сада има добра три сата.{S} А др |
ће допустити, да се стари ред квари.{S} Добро је њему намѣстниковати: игуманство је за паметниј |
ељског створења на овом бѣлом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је нужда до |
анде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без банде!“ одговори јој овај. |
ки није био никада човѣк, кои би најпрѣ добро промислио, шта се све може изсукати из онога, што |
“</p> <p>Игумана је ова проста примѣтба добро засѣкла.{S} Да удар забашури, рекне мало живље: „ |
е пекара, па да му оштро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах <pb |
тога свѣта!“</p> <p>Отац Теофан нађе за добро једним кораком на овом путу за патријархом поћи.{ |
асвим што друго, мој мајору.{S} Знам ја добро шта је <foreign xml:lang="de">Kriegslist</foreign |
о.{S} Амфилохије, кога наша приповѣтка добро познаје, у стању, ком се свак смиловати мора.{S} |
иде на славу Бога, на корист људи и на добро наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. воље ће бити....{S} |
ћете ми захвалити.{S} Станковић истина добро ради на тој ствари; али то иде сасвим полагано.{S |
А то уживање кошта много новаца.{S} Па добро.{S} Ми му нисмо ништа рекли.{S} Наш је ћеф добро |
под батинама умреш.{S} Је с’ чуо?{S} Па добро запамти.{S} Ту нема шале.{S} Или ја морам касиран |
е дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} Тај твој сабор одузео би пре свега Новос |
астир премѣштен.{S} Она се бијаше доста добро опоравила, али он није имао воље да она долази у |
фре.“</p> <p>Калуђер устане да пође: „Е добро, господине, ја ћу доћи, него шта сам дужан за ова |
“</p> <p>„Тако је, и остаје!“</p> <p>„Е добро,“ рекне најпослѣ администратор.</p> <p>„Сутра ћем |
свијају око ове свете куће.“</p> <p>„Е добро Крстоношићу,“ проговори на то архимандрит. „Сад с |
ему нетрѣба ни пера ни мастила, јер све добро запамти.</p> <p>„Е коно, опростите; нисам знао, д |
један калуђер с тим налогом, да га даде добро чувати и да се постара на сваки начин да неутѣче. |
апослѣдку. „Видим ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Него помажите ако мож |
<p>„Душа ваља, добро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу в |
то.{S} Ти мораш тај остати, и кад ти је добро и кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и умрѣти!“</p> |
</p> <p>Администратор манастира радо је добро јео, а још радије добро пио.</p> <p>Између људи, |
авѣстно и са најбољом вољом.{S} Ишло је добро.</p> <p>— — „Ваљало ми је ћелије покрити, јер им |
н није ципија, <pb n="115" /> а вино је добро... друштво је пак било удесно, па онда се ради.{S |
к, добра срдца, вољан на свашто, што је добро, срдцем и душом калуђер.</p> <p>„Један од чувених |
говори рањени калуђер.</p> <p>„Грбић је добро згодио — — баш у срдце <pb n="311" /> — одмах ће |
настира радо је добро јео, а још радије добро пио.</p> <p>Између људи, који радо пију, налази с |
тво дужности, и оставио ми је све своје добро.{S} Ја сам сад богата, слободна.{S} Како сам скин |
. „ А, ви сте, отче намѣстниче!{S} Које добро?“</p> <p>О. Теофан приступи сад ближе, поздрави у |
митичке горе.</p> <p>Приправи се дакле добро аргументима и мотивима, пак оде у Карловце, да мо |
угим противностима.</p> <p>„То си дакле добро учинио и ваља да останеш при том.{S} Име ће ти ос |
/> двѣ, па је готов; а други може боме добро да повуче, па му се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ |
почне казивати, како се он мучи, да се добро манастирско сачува, а како администратор троши... |
ељи — фићфирићи.“</p> <p>„А јесте ли се добро пазили“ запита Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Е да, не |
о!“ поздрави ју домаћин.</p> <p>„Ви сте добро спавали!“ рекне архимандрит Партеније. „Ево већ о |
рекне му озбиљним гласом: „појко, нисте добро радили!“</p> <p>Калуђер се препао до дна свога ср |
е.</p> <p>Намѣстник помисли одмах: неће добро бити.{S} Али упне све силе, да равнодушност одржи |
један кошар.</p> <p>„Кажем ја, да неће добро бити“, говорио је самом себи кад је из двора епис |
ади, и хвале, што год виде.</p> <p>Неће добро бити!</p> <p>— — „Дође и архимандрит настојатељ у |
рло добро познат, радо су га примали, и добро дочекивали.{S} Али сад га лоша срѣћа послужи.{S} |
ои хоће да бѣжи.{S} Морамо га чувати, и добро пазити, да се из манастира неизтопи.{S} Прими га |
на чист зрак, даде му собу очистити, и добро прозрачити, постељу му сасвим новом постељином на |
ме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу какве наше корпорације ( |
тељ био, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се закалуђери?</p> <p>„Митрополит му одг |
али да ти право кажем, незнам јесам ли добро изговорила...“</p> <p>„Сасвим добро; мало по србс |
.{S} Теофана: „Шта ти се чини, јесмо ли добро ствар наредили?“</p> <p>„Дѣло је било славно!“ од |
јело и воду, и почистити ћелију.{S} Али добро пазите да неутѣче, јер тешко вама, затворићу вас |
стриг.</p> <p>— — „Мора да су пријатељи добро подупирали, јер за кратко време дође рѣшење, да с |
ко се приправе учитељи.“</p> <p>„Све си добро наредио“, рекне му патријарх; „али де ми реци, ка |
еци, како ћемо с калуђерима!{S} Касу си добро изтресо; де и мантију изпраши.“</p> <p>„Архимандр |
рекне администратор јаростно. „ Знаш ти добро ко.{S} Она куја, што иде и лаже у двору које шта |
у ме до очајања.{S} Ужасно је то, хтѣти добро, радити цѣлисходно, успѣха имати, <pb n="295" /> |
и оде администратору.</p> <p>„Неће бити добро, господине“ повиче овом још с врата.</p> <p>„Зашт |
ста има још доста, а вама ће скоро бити добро, па онда нећемо ништа друго кувати него један дан |
ћало.{S} Ти ниси срѣћан,.. јест, ја сам добро извѣштена... ти си несрѣћан.., мораш бити несрѣћа |
да ми нѣко покривач вуче... сасвим сам добро осѣтила руку на мом рамену...“</p> <pb n="217" /> |
м, проговори мирнијим гласом: „Но нисам добро реко:{S} Хвала ти, хвала ти, драга Ленка, што то |
а фруштукујемо.“</p> <p>„Ја јучер нисам добро ручала... нисам ништа вечерала...{S} Нисам ноћас |
ит, није полицајкомесар, па док са овим добро стоји, немогаше му нико ништа.</p> <p>„Али на њег |
ли добро изговорила...“</p> <p>„Сасвим добро; мало по србски, али ће те свако разумѣти, ко зна |
говори сведок, „а зашто неби за човѣком добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за д |
богослуженију чита!{S} Хоће л бити тако добро, о.{S} Теофане.{S} Шта мислиш?“</p> <p>„Мени се ч |
манастира, ком сте својим трудом толико добро учинили; ви ћете добити писмо јошт данас, па идит |
тељ у манастиру Раковцу.{S} Манастирско добро чувао је као зеницу у оку.{S} Сва су бурад с пиће |
јој ћелији, а с друге несмѣ манастирско добро разсипати, јер није његово.“</p> <p>Протођакон се |
Ја несмѣм допустити, да се манастирско добро разноси; па сам зато тражио, да га тим путем сачу |
богата.{S} Ми можемо од мога имања врло добро и безбрижно живити, можемо сваку потрѣбу подмирит |
ула и тетки и себи.</p> <p>Кафа је врло добро изгледала.</p> <p>Стара је међу тим фруштук кошта |
“</p> <p>„Мени се чини, да ће бити врло добро!“ одговори овај смирено. „Што год иде на увеличањ |
Био је са настојатељем и братством врло добро познат, радо су га примали, и добро дочекивали.{S |
.{S} Ја овако научила, па шта ћу.{S} Но добро, што није Видаковић жив... било би ми заиста непр |
ијемо.{S} Ово су народне куће и народно добро, ваља дакле и народ што одтуда да има.{S} Пијте.{ |
узео, које тим, што је манастир народно добро, а не његово приватно.{S} Он дакле мора с једне с |
тељ дипломат.</head> <p>„Ти си необично добро спавао?“ проговори архимандрит. „Та већ је у вели |
заштиту дворскога зрака.</p> <p>„Добро добро“, проговори о. намѣстник нагло. „Ево ти твоје пла |
а је било наздрављено; нѣкима бијаше то добро дошло, да могу топлину свога чуства дотичној прем |
ће се то њему сторицеју...{S} Зна он то добро, <pb n="242" /> па је паметан кад га даје.{S} Нек |
подин Јоца казивао ми је да је радо што добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му |
,“ проговорио је сам себи, кад је ствар добро промислио и размислио.</p> <p>„Ова дивља светиња“ |
ени сутра непошљеш у митрополитски двор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих |
веден, кад једно јутро, проспававши ноћ добро, дигне се из постеље, стане на све стране оком из |
билно просипао.{S} Мора да је код свију добро стојао, јер су му сви одобравали, кад би што реко |
Манастирски ђак уђе у ћелију, назове му добро јутро и јави му, да га архимандрит к себи позива. |
Ми му нисмо ништа рекли.{S} Наш је ћеф добро <pb n="10" /> вино пити.{S} То кошта много мање н |
дакако онако фино, јест, како је по њих добро!“</p> <p>Владика није мого да се од чуда поврати. |
св. Константина и Јелене...{S} Ха, баш добро, баш ко да смо наручили.{S} Данас је понедѣлник.{ |
подин?“ одговори писмоноша лагано, „баш добро!“</p> <pb n="63" /> <p>На то дигне чутуру и почне |
да је дошо архимандрит Раковачки. „Баш добро“, одговори епископ. „Ја сам га и звао, да се с њи |
закључа дакле брже собу, и повиче: „Баш добро, ухвати се птичица у клопку.{S} Сад хајде да траж |
, спусти се по други пут у гроб.</p> <p>Добро је разумѣла садржај и замашај његових рѣчи.</p> < |
и промумла <pb n="61" /> кроз бркове: „Добро је кадкад и таковом светцу запалити свѣћу.“ Онда |
.“</p> <p>Патријарх се весело насмѣши: „Добро је, добро!{S} Хајде само даље.“</p> <p>„У манасти |
о!“</p> <p>Ленка се осврне, и одговори „добро јутро тетице!“</p> <p>Глас одпоздрава и садржај т |
тне ју архимандрит Партеније.</p> <p>С „Добро јутро!“ поздрави ју домаћин.</p> <p>„Ви сте добро |
n> сваке милине.</p> <pb n="202" /> <p>„Добро би било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо |
и се у заштиту дворскога зрака.</p> <p>„Добро добро“, проговори о. намѣстник нагло. „Ево ти тво |
селим дакле гласом поздрави је.</p> <p>„Добро јутро, Ленка; добро јутро дѣвојко!“</p> <p>Ленка |
овај их срдачно и топло стисне.</p> <p>„Добро ми дошла у овој самоћи, сладка слико из прошлости |
едан старији сусѣд при трапези.</p> <p>„Добро кад ниси казо од <foreign xml:lang="la">parcella< |
ѣдства безобзирно употрѣбљавао.</p> <p>„Добро ће бити, да ти пре свега кажем главно становиште, |
ледала и стару и младу госпођу.</p> <p>„Добро, добро, тетка... још ће та доћи у Бечкерек да изк |
ост калуђер није нико и ништа!“</p> <p>„Добро, добро!“ примѣти на ово архимандрит мирно као и п |
ни морају извршити, па ћуткац!“</p> <p>„Добро, добро,“ одговори на ово архимандрит. „Настојатељ |
, л’ мртвима далеко лѣпа кућа.“</p> <p>„Добро, добро; видићемо; моје је гостима казати.{S} Међу |
ар у двор, па сад како нареде.“</p> <p>„Добро дакле!{S} Сад знам на чему сам.{S} Он неће к мени |
игумански, баш га је заслужио.“</p> <p>„Добро, добро Митре... сад си доста казао, иди зовни Ацк |
бал у манастиру ових месојеђа?</p> <p>„„Добро дакле,“ настави архимандрит, „а ви ћете нам о том |
мо га у брашнару силом одвући, кад неће добровољно тамо да иде.“</p> <p>О. намѣстник стане се о |
На кратко, имао је све квалификације за доброг управитеља, па и реформатора.</p> <p>„Он се чист |
ашила, јер га је познавала, да је човѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣре |
с вама никаква разговора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар |
лише мужки као изредно.{S} Пило се врло добром вољом.{S} Није била трапеза ни без шампањске бат |
што се уложи у ове заводе, вратиће се с добром каматом.“</p> <p>„А јеси ли мало рачунао?{S} Кол |
је сасвим наравно да гледе, да с њима у добром пријатељству живе.{S} Нѣки пут дођу сви са своји |
ом довео манастир до степена извѣстнога добростања.</p> <p>Одужио је дугове.</p> <p>Учинио је е |
у дан.</p> <p>Болестник као да је свога добротвора разликовао од других.{S} Кад му се овај приб |
ржите рѣч!“</p> <p>Оне му се захвале на доброти, и одкасају оштро у село и кроз њега даље.{S} Н |
се сврши ова парада.{S} Али ђак добије добру ексхортацију, да он има налоге настојатељеве стро |
у Ленку, „па може манастир у њој добити добру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала.“</p> < |
шње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне.</p> <p>Мушку нам је опет дѣцу учио о.{S} Т |
ир III..{S} Будите и тамо тако привржен добру свете обитељи; будите примѣран свештеник: само се |
државе и перјаници царевој, који само о добру овога манастира мисли, и све чини радо и весело, |
наше манастире познајем, њима ваља само добру управу и ваљане управитеље дати, па ће ових 10000 |
о људи поштени, који су често манастиру добру услугу учинили; истина је, да сам их том приликом |
дакле да нестои оно, или барем да неће довѣка стојати, да ниси нити свој нити независан.{S} Ме |
вала одговор.{S} Кад овај подуже непослѣдова, настави даље: „Шта те може овдѣ задржати.{S} Буду |
ао Митрофаном, јер иначе тежко да би слѣдовала ужасна ова катастрофа.</p> <p>Ради грађења манас |
а, да ствар изпитамо и успѣх нашег изслѣдованија, честњејшој конзисторији поднесемо.{S} Јест.{S |
архимандрит. „У толико прије, што посрѣдовање између два тако племенита створа, као што сте ва |
ик.</p> <p>„Сава Текелија нарочито посрѣдовањем Тоше Павловића био му је искрено наклоњен.</p> |
ој је била на руци.</p> <p>Одтуда је слѣдовао жесток сукоб између хијерархије и народа, који је |
а ће се одржати.{S} И воћњак његов напрѣдовао је исто тако весело и берићетно.</p> <p>Но и било |
м, да сам прилично у тој умѣтности напрѣдовао.</p> <p>„Код његове особите велике воље к богослу |
то тако дуже потраје, знате л шта ће слѣдовати?{S} Народ ће се дигнути, па ће та добра у своје |
да је морала, нагла смрт неизоставно слѣдовати.</p> <p>Изпитају о.{S} Теофана, и све друге, кои |
о ваљаде да се започне пѣвничко појање, доведе митрополит сам к налоњи <pb n="257" /> архимандр |
ај.</p> <pb n="304" /> <p>Калуђер оде и доведе оне ђаке.{S} Врата се отворе и управитељ уђе.</p |
</p> <p>Но јошт се већма зачуде, кад их доведе домаћин <pb n="223" /> у крајну собу, до које је |
дуго је врѣме прошло, одкад бијаше тамо доведен, кад једно јутро, проспававши ноћ добро, дигне |
руге манастире попремѣштана, а нова два доведена из других.</p> <p>— — „Прегледах кућу.{S} О чу |
оги болници били су за ту црквену славу доведени.</p> <p>Мѣсечина је сјала цѣлу ноћ и благи вѣт |
оде и пошље тај час по пекара, да му га доведу.</p> <p>„Како се овај укаже на врати, оспе га сл |
стир уреде, да иду у други, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има шт |
— „Интриге братске и бившег настојатеља доведу ме до очајања.{S} Ужасно је то, хтѣти добро, рад |
де на све стране, да га ухвате и натраг доведу: али се ови врате <pb n="44" /> о празним рукама |
ом манастиру од како је св. тѣло у њега довезено.</p> <p>Тај се дан видило, шта би могли бити м |
п Будимски Платон.{S} На другој екипажи довезли су се прота Витковић и парох Марго, особе врло |
н кући, и пошље људе те мртвог калуђера довезу у манастир.</p> <p>Већ сутра дан дође судбена ко |
} За један сат дођу опет троје каруце и довезу 7—8 мужкараца и старијих и врло младих.</p> <p>Д |
а!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је нужда довела у ову св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би |
ко и остајемо!“</p> <p>Идеа, која га је довела у калуђерство сијне сад чиста као и прије пред њ |
!{S} Млада глава, која га је у манастир довела, помислила је бар кадкад на Доситија!</p> <p>„Ал |
чињаше се, да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну славу, премда није мало бил |
ака, кога бијаху два шумара на таљигама довели и одведе га у ту удаљенију ћелију на којој су је |
кли да их нема.{S} Али, да су је натраг довели, неби јој ништа било, пошто би се показало, да с |
вам хвала, господине, што сте нас овамо довели,“ каже она даље архимандриту Партенију са изразо |
ну срдца изпуне.</p> <p>„Калуђерство је довело Доситија до оне славе.</p> <p>„Манастир је улио |
то је и он дошо и свога госта генерала довео.</p> <p>„Архимандрит Гедеон био је одличан појац. |
ђерство, њих је манастир до оних висина довео.</p> <p>„Но све су ово висине славе, коима се и и |
је, и она се доиста уда.{S} Отац јој је довео ђувегију, и она га је примила.... то је био адет, |
ит.</p> <p>„Да је настојатељ за свѣдоке довео пред комисију две „кукавице.“</p> <p>Архимандрит |
них дарова.{S} И овога је он у калуђере довео.{S} А то је садањи протосинђел Никанор Грујић, ко |
<p>Он је доиста великим трудом и муком довео манастир до степена извѣстнога добростања.</p> <p |
ри свом дворнику: „Али ко је мене овамо довео?{S} Ко ме је овамо послао?“</p> <p>Сад је дошо ча |
ије ти право?{S} Ја сам, море, ту банду довео, и ја сам наредио да то свирати научи.{S} Боите с |
, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му доћи?“</p> <p>На ов |
ора високе владе, јер се недаду у склад довести ни са његовим бољим знањем ни са начелом правде |
дшественици, смирени калуђери, и ваши дѣдови, прњаворци, који су светој овој кући њиве орали, в |
оуста.</p> <p>„Узвишени позив исповѣсти доводи чистог и човѣкољубивог духовника до висине свети |
{S} Истина, да би семинарија нов трошак доводила, али нам је семинарија прѣко нуждна, а овим би |
тивом и својом снагом створи, неимајући довољне науке ни стварајућег духа.</p> <p>Прѣко епископ |
. јако га је бегенисао.</p> <p>„Имао је довољно и политичке куражи.</p> <p>„Радо се састајао са |
о стари ред одржати, неимајући енержије довољно и снаге; нити је овај био успособљен, да нову е |
да би мого само за препитаније дружине довољно хране прибавити.</p> <p>— — „Из манастира Шишат |
рао, није јој се мого дивоте и дражести довољно нагледати; коју је чистим срдцем мѣрио, морао ј |
чинодѣјствовање!{S} Неможе га се човѣк довољно науживати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да се то дај |
> <p>Настојатељ недочека да архимандрит доврши, него живо повиче: „О тога се небоим; они ће све |
лучајно и од ока.</p> <p>„Кад смо овако довршили слику митрополита <pb n="264" /> Стратимировић |
м, гдѣ је и свој велики бугарски рѣчник довршио.</p> <p>Троицку Лавру недалеко од Москве у Руси |
ло ништа ново... то се у нас врло често догађа, само данас у манастиру, а други пут опет у раки |
па бих отишла из куће, гдѣ се тако што догађа; <pb n="212" /> а сад држим, да се само шалите.{ |
епријатеља које случајним околностима и догађаима.</p> <p>Ленка дошавши кући, осѣти тежину на с |
најнужније, <pb n="136" /> да се разумѣ догађај, који ћемо одмах да опишемо.</p> <p>Ленка је па |
аси свѣћу и заспи.</p> <p>Но овај ноћни догађај имао је ипак једну послѣдицу.</p> <p>Оне се неп |
ноћ много боље провео.</p> <p>Јучерањи догађај узбунио га је јако.</p> <p>Он је имао око 50 го |
Но сваки час очекивао се радостан један догађај у царској породици.{S} Предсѣдник суда незнађаш |
стниковања, доживио је о.{S} Теофан два догађаја, кои се наших <pb n="302" /> познаника тичу, к |
пуцати у славу радостног за сву државу догађаја, кад стану злочинца изводити да га обѣсе.{S} О |
с народом.{S} Управо наступивши велики догађаји у Европи баце наше мало гибање у запећак.</p> |
тихо свога друга.</p> <p>„Наје слободно договарати се“ примѣти архимандрит и пресѣче им потајни |
е банда свирати Штраусов валцер.{S} Без договора, без једне рѣчи, сложише се парови младих људи |
и да јој се — та смртни смо људи — што догоди, то неби могли себи никада опростити.“</p> <p>На |
с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и развесели: али онда ми њему н |
жемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодило.</p> <p>Он буде ухићен.{S} Призна своје злочин |
S} Оду у шуму на мѣсто, гдѣ се убијство догодило, и опишу све потанко, како им је о.{S} Теофан |
је прва мисо била оно, што јој се синоћ догодило.</p> <p>„Право је имао Тоша.{S} Ја сам била на |
напије се шљивовице.</p> <p>Међу тим се догодио интермецо.</p> <p>Архимандрит није имао вѣре у |
pb n="223" /> у крајну собу, до које је дограђен био киоск са прекрасним изгледом на све стране |
другчије!“</p> <p>Та ти незнаш играти“, дода патријарх мало љутит.</p> <p>„Ви боље знате,“ одго |
да Исхаријотски.“</p> <p>„Е мој синко“, дода за овим мало уздахнувши, „и ту ти могу из собствен |
окаже да је то свето писмо, што говори, дода: „И доћиће ови, те јошт како радо; они су данас св |
/p> <p>„Видим ја већ, куд се овде иде!“ дода Амфилохије. „Њој се држи страна.{S} Ми смо само пр |
ње избацити.“ —</p> <p>„Ниткове један!“ дода патријарх кроз зубе да се једва чуло.</p> <p>На ов |
маукало.</p> <p>„Фрушкогорски светац!“ дода о. еклисијарх показујући руком на о.{S} Теофана.</ |
/p> <p>„И то сто пута ћемо се заклети,“ дода Амфилохије.</p> <p>„То неиде.{S} Ви се неможете пр |
г народа, ма с које стране овамо дошо,“ дода архимандрит Партеније.</p> <p>Пођу дакле сви и оду |
каквог насртаја.“</p> <p>„Тако и јест,“ дода на ово архимандрит. „И зато ја увѣк говорим, да на |
емате разлога, да ми узкратите допуст,“ дода о.{S} Теофан озбиљније.</p> <p>„Недам у пркос!“ од |
обито тако лѣпу сестру, и тако отмѣну,“ дода смѣшећи се љубезно.</p> <p>На то јој пружи руку да |
копарним плановима; али напоследку ипак дода: „Док В,.{S} Светост све приправи и приреди за изв |
у нѣки од гостију.</p> <p>„И право је!“ додаду други.</p> <p>„Калуђера ваља да има двѣ феле: је |
купи. . . . . . .{S} 8.400 Ф.</p> <p>Да додамо јошт на непредвиђене потрѣбе. . . . . . . . . .{ |
бична, снажна, импонујућа; к том морамо додати, да је у том <pb n="82" /> тѣлу становао дух јак |
у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код митрополита тако, да је код истог све важи |
ијим личностима, с којима је у животу у додир долазио.</p> <p>Одтуд одуд па би споменуо митропо |
ос није био у стању сачувати од ближега додира са цигљама на поду куваричине собе, те да му се |
медицине Пеичићем био је у непрекидном додиру; овај му је био кућни лѣчник.</p> <p>„Сава Текел |
">fidelis frater</foreign> (весео брат) дође зимус у манастир Бе—, но нећу вам казати имена.{S} |
в, вѣрна љубав, која се врѣменом храни, дође по тебе, да те спасе, да те изведе из живога гроба |
опрости, и својој цркви сасвим посвети, дође к сестри на нѣколико дана пре њеног светога, и ост |
коме је Станковић велики пријатељ био, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се закалу |
, али прави смисао.</p> <p>Године 1790. дође Стратимировић на прѣсто патријарха Арсенија III.{S |
и за Стратимировићем 29. децембра, 1837 дође на архиепископску столицу, био је <pb n="268" /> в |
посѣтити.</p> <p>Прођу шест недѣља.{S} Дође зима.{S} Архимандрит је погледао почесто кроз проз |
дин; то је добра душа скроз и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и у подрум, па и у ракиџијницу |
аној дишпути.</p> <p>„Овај то прими.{S} Дође с дијете из Пожуна нарочито тога ради у Пешту.</p> |
p>Непрође нѣколико дана, а ови дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније, као што је отац Теофан желио |
добити, смождили би је живу.</p> <p>Ова дође ноћу у прњавор, и сутра дан, чим је зора заплавила |
ију му сам настојатељ, па га позове, да дође пред комесију.</p> <p>Одмах помисли у себи: ови ме |
исело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да изтѣра многога Адама |
ровице има прилично покасати, а ваља да дође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу пустили од |
ошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да дође.</p> <p>Нови митрополит крене услѣд тога стања ств |
му драго дијете,“ одговори стара. „Нека дође; нефали јој ни у Бечкереку то, што има у Митровици |
собу.</p> <pb n="195" /> <p>Послѣ ручка дође госпођа Пуљиница овима у гостионицу.</p> <p>Ленка |
т тре тога план, како да је добију, кад дође, па по томе оде одмах сваки на своје мѣсто.</p> <p |
покрива кућу, а ја поим христијане: кад дође ко из двора, и запита вас, кои је калуђер у манаст |
им загрозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} Кад дође прилика, да трѣба трпити или нападати, калуђер ваљ |
и одређивати.{S} Ја само говорим, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим други.,“</p> <p>„Ал |
жара, кои је имао на то мотрити, па кад дође, одмах господину јавити.</p> <p>Овај стражар прове |
је са ватраљем полети за другом, но кад дође на басамаке уплете се у мантију и падне.</p> <p>До |
ну натраг, ускоривши кораке.</p> <p>Кад дође к том мѣсту има што и видити.</p> <p>О. Митрофан л |
лника говорио је он највише.</p> <p>Кад дође до здравице, подигне се домаћин, и наздрави њег. в |
да га нико није мого стићи.</p> <p>Кад дође у Карловце, чује да ексцеленција није ту него у Н. |
о ишо и својој ћелији хитао.</p> <p>Кад дође до ове, залети му се администратор, зграби га за п |
м.{S} Мене се ништа нетиче.“</p> <p>Кад дође у своју ћелију, погледа подуго на куварицу и више |
кад гости на ту страну погледаше, „кад дође овамо.“</p> <p>У соби, гдѣ су се гости примали, би |
ао си ми јутрос“ одговори владика. „Кад дође, а ти га уведи.“</p> <p>За тим устану од стола.{S} |
> <p>„Немарим“, рекне архимандрит. „Кад дође к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{ |
ашни млад човѣк изнутра.</p> <p>Једаред дође један прњаворац о.{S} Теофану, молећи га, да забра |
ога, о.{S} Митрофане,“ повиче кад ближе дође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљи лежи.“</ |
д једаред господин архимандрит Арсеније дође у манастир, онда ако ме казне бићу зацѣло и крив.“ |
и добро подупирали, јер за кратко време дође рѣшење, да се селам у манастир Раваницу, а управа |
n="319" /> брат и тетка.{S} Пред подне дође к њој један млад човѣк, и донесе јој нѣко писмено. |
ру правде.{S} Учини се у Бечу питање: и дође глас да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртне |
е зора заплавила, ушука се у манастир и дође о. намѣстнику.</p> <pb n="21" /> <p>Од овога се ни |
бијаше архимандрит отишо у Митровицу и дође још за вида кући.</p> <p>Одмах пошље по о.{S} Теоф |
није, као што је отац Теофан желио, али дође и протођакон Никанор, као што је друга страна очек |
е нема ни у вече ни у јутру.</p> <p>Али дође и право јутро.</p> <p>Куварица докраде се, што је |
о са једним старијим житељем те обитељи дође до једне ћелије, која бијаше затворена.</p> <p>„А |
n="213" /> позиваш госпођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ |
мах пошље по о.{S} Теофана.{S} Кад овај дође, види на столу једно разпечаћено писмо, једну са в |
а га види.{S} Зазвони и манастирски ђак дође.</p> <p>„Иди, зови ми отца намѣстника?“ гласила је |
апалити свѣћу.“ Онда зазвони, да му ђак дође.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је архимандрит ч |
“ гласила је заповѣст.</p> <p>Намѣстник дође. „О. намѣстниче!“ проговори му управитељ: „Ево вам |
доначелнику, а овај недочека да генерал дође у Карловце него таки послѣ два три дана, кад се ув |
у пити на само по што су живи, и кад им дође воља попити коју чашу више, то траже друштва ма ка |
р у највећој паради.{S} Са митрополитом дође <pb n="271" /> и епископ Будимски Платон.{S} На др |
довезу у манастир.</p> <p>Већ сутра дан дође судбена комесија и прегледи мртво дѣло, те констат |
ри Ленка: „Добар дан!“</p> <p>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, диже се са столице, пљесне рука |
е!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он дође овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ак |
ено.</p> <pb n="166" /> <p>Г. архиђакон дође обучен у цивилне хаљине, стане на салине иза сѣдал |
товање дозволу и благослов.</p> <p>Тако дође и мѣсец мај.</p> <p>Као што удесна свирка чисто ди |
тим налогом, да му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне читати.</p> <p>Болестник отв |
е мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На то дође ђак.</p> <p>„Води овог човѣка у подрум, па му нали |
атеља свѣдоке преслушати.“</p> <p>На то дође настојатељ и позове господу у трапезарију на обѣд. |
но и духовно измучен заспи.</p> <p>У то дође и подне.</p> <p>Администратор сѣти се, да му апсен |
му, да га зове господин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣстник закључа своју ћелију, и оде ад |
ак изнесе празну чинију, кад по њу опет дође.</p> <p>Дође вече и ноћ.{S} Стража се пред његовим |
гостионицу, и стану.</p> <p>Архимандрит дође горѣ, и чувши да су госпође за пут готове, позове |
осподин архимандрит Арсеније на изтрагу дође.{S} Он је строг, али и праведан: што он рекне, ја |
занима,“ рекне архимандрит. „Једаред му дође ако се неварам генерал Де Прерадовић у госте.{S} Т |
и збиљи тих рѣчи посумњати.</p> <p>Њему дође пред очи сва криминална процедура.... и зној га пр |
а страну неодлази.</p> <p>Сутра у јутру дође администратор манастира к протођакону, да га зове |
е, обуче се брже боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгла |
зну чинију, кад по њу опет дође.</p> <p>Дође вече и ноћ.{S} Стража се пред његовим вратма и под |
а, па сѣди онда тамо код Крсте.“</p> <p>Дође и трећи свѣдок.{S} Преслушају се и остали, што их |
де.</p> <p>Неће добро бити!</p> <p>— — „Дође и архимандрит настојатељ у манастир.{S} Мои хрђави |
олазио онај млади Србин на ред.</p> <p>„Дође митрополит у својој пуној гали.{S} Четири коња, по |
е бити вражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одговори куварица уздајући се у заштиту дворско |
учују ме браћи свакога манастира, у кои дођем.{S} На ово ми се с правдом неможе узкратити допус |
ја то хрђаво пециво кад други пут овамо дођем, приправите се да за осам дана примите ваш <forei |
м нѣшто рећи, него, нека допусти, да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати се с одговором. |
: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве плећке.“</p> <p>Отац Митрофан бијаше зд |
<pb n="41" /> реко да хоћете к њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га неудавите!“</p> <p |
г. архимандрита Партенија част, кад му дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете.. |
и мене опет посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. архимандрита Партенија част, ка |
ота, а ја сам теби дужан реванж. — Само дођи!“</p> <p>„Доћи ћу!“ одговори мајор и оде из собе.< |
то очевидно биле сузе радости.</p> <p>„Дођи Тодоре!“ позове га к себи, и онда му рекне: „Знам |
у. „Заповѣдајте Ваша Светости.“</p> <p>„Дођи послѣ подне, — дужан сам ти дати реванж!“</p> <p>„ |
астојатељ. „Зовните отца намѣстника, па дођите и ви с њим.“</p> <p>Овдѣ ће наши читатељи запита |
е више Бога ради него наплате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign xml:la |
видим децизије куријалне... пак онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb n=" |
сте поштен калуђер.{S} Ако буде могућно дођите да и мене изповѣдите и причестите, кад пођу да м |
о, јер дворска господа, која на промѣну дођоше поставе мене намѣстником, а старога оправе у ман |
Сабор!...{S} Знаш ти, шта је сабор.{S} Дођу људи свакојаке ћуди....{S} Неприправљени... дилета |
руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу какве наше корпорације (заведенија); ал |
а сва ова падне на њега а противници да дођу у мрак и таму; како ће заузети старѣшину својим ид |
реплика остаде неприобштена.</p> <p>Кад дођу кући, посади о.{S} Теофана на столицу, а он напуни |
кођер овом приликом познати.</p> <p>Кад дођу у гостинске собе, зачуде се нови гости, како је св |
и оде с писмоношом у подрум.</p> <p>Кад дођу у подрум, нађу све у најбољем реду.{S} Сва бурад з |
ке.</p> <p>Непрође нѣколико дана, а ови дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније, као што је отац Тео |
сви долазе звани.{S} А приходници, који дођу да манастир <pb n="105" /> виде, спавају више пута |
285" /> на њега како госте, ако нам кои дођу, тако и све угледне људе из прњавора и села нашега |
та уз румску банду.</head> <p>Кад гости дођу у порту и стану се силазити, виде ови са ходника, |
даље, и сврши се тек онда, кад путници дођу у двор у Карловце и с кола сиђу, да у своје собе о |
ћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управу генерали и обрштари.{S} Да виш како би с |
ега живота.“</p> <pb n="231" /> <p>У то дођу госпође са шумним нѣмачким разговором горѣ у салу, |
артеније имао је право.{S} За један сат дођу опет троје каруце и довезу 7—8 мужкараца и старији |
у добром пријатељству живе.{S} Нѣки пут дођу сви са својим фамилијама овамо, те се прођу и пров |
вој манастир сели.</p> <p>Сутра у јутру дођу манастирске тарнице, и наш млади умѣтник „бичопуца |
роз прошле године свога намѣстниковања, доживио је о.{S} Теофан два догађаја, кои се наших <pb |
о је велики таленат за то, те је учитељ доживио радост, да му је ученик труд подпуним успѣхом н |
ка а другому манастира Раковца.</p> <p>„Доживио је послѣ нѣколико година, да је злочестом управ |
онда ћемо формалне балове у манастирима доживити, те ће бити ту и банде.{S} Јест.{S} Е, манасти |
ала Богу!“ рекне један. „Шта неће човѣк доживити, кад дуго живи!“</p> <p>Архимандрит Партеније |
> <p>Тима је рѣчма љубећа жена нехотице дозвала у ту калуђерску ћелију прѣд тога правог калуђер |
похита градоначелник у магистрат, даде дозвати к себи полицајног комесара, и пре него што му о |
неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к себи капетана, градоначелника Карловачког и р |
а да га моли, да му даде за то путовање дозволу и благослов.</p> <p>Тако дође и мѣсец мај.</p> |
износили . . . .{S} 8.250 фор</l> <l>б) дозвољен је био прирез на сваку кућу нашег народа по 3 |
.</p> <p>И доиста.{S} Год.{S} 1861 буде дозвољено, да се држи сабор, те да донесе уредбе, које |
рост калуђер у манастир.{S} Небијаше му дозвољено, ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био |
и у сам тај извор.{S} У старија времена дозиђивали су настојатељи манастире, чували су своје им |
ги свог незна, али како други совѣт што дозна, она мора то већ и уклонити.{S} На примѣр: ко ће |
кође своје пријатеље у двору, и од ових дозна на скоро, да су и он и братија грдно обтужени.</p |
су на сваки његов корак, само да би што дознали, чим би нос овога светца за своју песницу приве |
ца, за коју је привезано.</p> <p>Они су дознали, да је млада лѣпа госпа ушла у ћелију отца Теоф |
главом.</p> <pb n="65" /> <p>Епископ је дознао тужбу администратора, и братије манастирске прот |
се за манастир!</p> <p>Имаћемо прилику дознати —- како су ова добра браћа прошла, а сад ћемо с |
него што су у њу ушле.{S} Одмах за тим дозове <pb n="59" /> свога послужника ђака и заповѣди, |
{S} Теофан сасвим миран и скроман, и да доиста онако мисли како је говорио, онда га опрости стр |
мѣтника свога руфета; али је слика била доиста врло живо и сложена и изведена. <pb n="226" /> Т |
<p>Ленка се окрене, и ту јој се покаже доиста слика пуна дивоте и чара.{S} Зраци сунца, које с |
и бијаше скоро упропашћен.</p> <p>Он је доиста великим трудом и муком довео манастир до степена |
.</p> <p>Владика дакле Хранислав био је доиста пѣсничка природа.{S} Може се мислити, како се са |
о високо држао.</p> <p>„А к тому био је доиста прави државник.{S} Нарочито је много важио код к |
али ипак да га је супутник чуо: „То је доиста знаменито!“</p> <p>Архимандрит погледи и на десн |
во кући.</p> <p>Стара тетка радовала се доиста као дѣте овом крају разговора.{S} Ко зна, како н |
ас да се Рајкова Ленка, удаје, и она се доиста уда.{S} Отац јој је довео ђувегију, и она га је |
це бѣло, а брада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале |
у више стављено у прорачун, него што ће доиста трѣбати.</p> <p>„Изволите само, В. Светости, зап |
Стратимировићу год. 1816. списана.{S} И доиста, које смо год пѣсме Хранисављеве пред очи добили |
било право, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих то одавно учинила, али ме тешка и дуготрајна |
љадијаше чинити.</p> <pb n="95" /> <p>И доиста био је настојатељ у правој неприлици.</p> <p>Нај |
своје собе оду.</p> <pb n="128" /> <p>И доиста год. 1840. износили би годишњи прилози, да су да |
ку, да стару за себе задобије.</p> <p>И доиста је стара тетка тако била обчињена пријатности и |
ори патријарх са свим одсудно.</p> <p>И доиста.{S} Год.{S} 1861 буде дозвољено, да се држи сабо |
д врати, да му неулази у собу.</p> <p>И доиста, ђак му приступи, и рекне му, да га зове господи |
ом и скоро рећи уплашеном оку.</p> <p>И доиста је ушла у ћелију смиреног калуђера Ленка, жива ж |
ски, господин игуман Ананије.“</p> <p>И доиста игуман Ананије био је љубезност сама.</p> <p>Он |
, господине, сад ће га снаћи.“</p> <p>И доиста се примѣтило на болестнику, да се справља као ди |
тче Амфилохије! — Јеси л’ ти?“</p> <p>И доиста пред њим је лежао о.{S} Амфилохије, кога наша пр |
ово швабе и швабице на зиду?“</p> <p>И доиста највећи број тих слика бијаху швабе Бахове добе, |
еди на о.{S} Митрофана и запита: „Је ли доиста мртав?“</p> <pb n="312" /> <p>„Мртав да како!{S} |
виче кад ближе дође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљи лежи.“</p> <p>„Умирем!“ одговори |
остане.</p> <p>Ленка је осѣћала, да јој доиста ваља ићи.{S} Послѣ свега онога, што је проживила |
о Руме... а ено Митровице.{S} Незнам ил доиста видим, ил ми се само чини, да тамо видим Саву ка |
њој добити добру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала.“</p> <p>„Најпослѣ може одпасти што |
и било право,“ проговори стара. „Ја сам доиста са госпођом Пуљиницом о том говорила и она ми се |
х радо овдѣ, кад би ми било могуће; јер доиста боље би било, кад се неби мого ни опоменути оног |
арио: али је Амфилохије помислио, да му доиста шпанске чизме на главу натичу; тако му се учини, |
е.</p> <p>Економске зграде изгледале су доиста као властелинске.</p> <pb n="225" /> <p>Покрио ј |
ју главе, мршавим рукама и великој просѣдој забарушеној бради.{S} На први поглед учини се управ |
шла у ћелију отца Теофана, јер им је то дојавило ђаче, што га је Ленка за Теофана и његову ћели |
освоје коње у кола.</p> <p>Недуго затим дојуре и архимандритове каруце са четири жерава пред го |
>11.{S} Тетка и нећака.</head> <p>Ленка дојури брзо у Митровицу.</p> <p>Већ јој се путем разрој |
угу собу, коју бијаше за себе задржала, док је стара као вѣрни чувар спавала у првој соби.</p> |
живцата, лѣпша него што је никад била, док су се у Новом Саду виђали.</p> <p>О. Теофан у овом |
ар и кренуо се.{S} Звона су га пратила, док су се кола са торња видила; а други сви разишли би |
а тетка, којој је коса на глави растла, док је архимандрит приповѣдао.</p> <p>„Небојте се, мајк |
, те оним дугачким ходником к ћелијама, док недојури до своје.{S} Ту забрави обоја врата и спољ |
сав вѣк убију; да она неиде из ћелије, док је жива...</p> <p>На ове рѣчи скочи, и зграби са ст |
подин вѣштији, па се дао однети раније, док и њега винковић несвали са столице као друге госте. |
би ме заклонили од злостављања братије, док комисија недође.{S} Јер они могу мене дотле и утама |
лажи ухватим.{S} Зато рекне брже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„Ја незнам н |
адне, за навѣк <pb n="207" /> пропадне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? . |
p> <p>Чудним погледом гледао је на нож, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље |
ужити.</p> <p>„Биће боље и мени и теби, док се боље познамо.{S} Зато отвори срдце преда мном, а |
подара од памтивека, па ће такови бити, док је и једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што |
аје навѣк будна, нити се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣшите.“ То рекне, метанише, и прис |
еђене од њих своте све дотлѣ приносити, док им приход бар онакав остане, какав је онда био.“</p |
да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ администратор, <pb n="93" /> братија, и њ |
n="207" /> пропадне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му |
опуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми незаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан смѣрно али одв |
> <p>Како је о.{S} Теофану било у души, док је Ленка ове рѣчи говорила, може сваки лако мислити |
.</p> <p>Архимандрит је слушао помњиво, док је о.{S} Теофан говорио.{S} Кадкад су му се само цр |
врата од сале, ту се стојало и чекало, док се катани или собару свидило, да обрати своју висок |
че за покривач, и једанпут и други пут, док се она пробуди.{S} Како јој једаред види очи, а он |
Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док год небудем изван ових зидова!“ одговори куварица с |
намѣстник добије писмо, да га недирају, док ви неизиђете.“</p> <p>О. Теофан метанише, пољуби вл |
истратора манастирског, да ме недирају, док недође комисија.“</p> <p>Владика се био међу тим ма |
еофан рођака, и тако се смѣсти код њих, док се састане са адвокатом и док га овај научи, шта тр |
и... пропашћемо, оче архимандрите...{S} Док још неизумрѣте ви, који сте из школе Стратимиревиће |
ди на намѣстника закрвављеним очима.{S} Док недође суд од честњејше конзисторије, дотлѣ ће стој |
ти.{S} Ми смо калуђери одморни људи.{S} Док мирјани своје сладке терете сваки дан вуку, идемо м |
нате су нашим пријатељима умѣтности.{S} Док су нове, пуне су топлоте; али му је цртање посве ма |
<p>О. Теофану играло је срдце у њедрима док је ово слушао.{S} То је манастир, каква га је он у |
цки митрополит, није полицајкомесар, па док са овим добро стоји, немогаше му нико ништа.</p> <p |
те искрено па да идем да скачем у Дунав док је раније, да небуде чуда!“ Даље није мого говорити |
шљу овамо.{S} Ми смо много имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О |
и разговор. „Чините као што сам реко; и док сте заједно, опомињем вас, да истину говорите, јер |
код њих, док се састане са адвокатом и док га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.< |
i</foreign>“ (нико нетрѣба, да се осуди док се непреслуша) одговори му владика. „Кажи, али по д |
„Ти си том крив; ти си ме турао и гурао док се врата неотворише.{S} Али погледај се и ти у огле |
свога настојатеља и извршио.</p> <p>Но док небијаше дошло врѣме, да се ови радови предузму и о |
ори сам себи: „Но ове покладе запамтићу док сам жив.“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
vacante nulla fiat innovatio</foreign> (док је прѣстол архијепископски удов, нека се ништа ново |
.“ Онда зазвони, да му ђак дође.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је архимандрит чутуру очима.{ |
аке уплете се у мантију и падне.</p> <p>Док се он дизао и изплитао, дотлѣ се отац Митрофан бија |
аки палио свѣћу и самоме ђаволу.</p> <p>Док је ишо уз степене на први спрат, ту је сирома попа |
е људе спадао је и овај кочијаш.</p> <p>Док су се возили по Бачкој, служио се исти тим своим об |
што но веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Док је адвокат овако говорио, окуражавао се мало по мал |
та или ужасним громом уништења.“</p> <p>Док је лѣпа Ленка говорила, налазио се сиромах калуђер |
не могу га сазвати, јер несмѣм.“</p> <p>Док је патријарх ово говорио, стојао је пред њим о.{S} |
<pb n="80" /> диго; нисам, бог ми је свѣдок, ни на крај памети имао, да га против вас и братије |
овом шлофроку, кои бијаше производ и свѣдок другога „десетолѣтија“, са плаветном марамом за нос |
ме, сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок буде у собу позван.</p> <p>На питање како се зове, |
<p>На питање како се зове, одговори свѣдок: „ја се зовем Крста Муцало.“</p> <p>„Али ваљда имаш |
их је боме и под асталом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад доби |
уги кажу, што ја да тајим?“ одговори свѣдок, на ком се видило, да му је одлануло, кад је одлучи |
<p>„Ето нека каже Муцало,“ проговори свѣдок, и окрене се Крсти.</p> <p>„Крста је казао, што је |
ије, па се ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> <p>„А ти говори истину, па се н |
тамо код Крсте.“</p> <p>Дође и трећи свѣдок.{S} Преслушају се и остали, што их бијаше навео нас |
је тако.. је л’ Крста?“ рекне на ово свѣдок и окрене се прво преслушаном.</p> <p>„Но ваља, да и |
</p> <p>„С драге воље,“ одговори овај, „док смо овдѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет |
м плановима; али напоследку ипак дода: „Док В,.{S} Светост све приправи и приреди за извађање т |
ишла на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жив небуде црквенога сабора!“ одговори патри |
цу.</p> <p>Архимандрит позове новога свѣдока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру држа |
и оче Амфилохије <pb n="117" /> нема свѣдока, јер нико није тамо био; али тужба куварице баца н |
.{S} Је л’ тако Крсто?“ запита првог свѣдока к њему окренушви се.</p> <p>„Остави Крсту на миру. |
ање,“ рекне патријарх жестоко; „али дај докажи, ако имаш куражи.“</p> <p>О. Теофан осѣти ту кур |
опасности нема.{S} Овдѣ ће то само бити доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има особито |
своју дружину.</p> <p>„Ето вам најбољег доказа.{S} Не само Бачка <pb n="48" /> и Торонтал него |
оже противстати, премда није имао за то доказа.</p> <p>Од других мушких гостију највише је обра |
уждама неуклоњивим.{S} Сами његови чини доказали су му ту потрѣбу необоривим слѣдствима.{S} Он |
S} Против вас оче администраторе све је доказано.{S} Оче Теофане, ви сте и сами признали ваше д |
но.</p> <pb n="90" /> <p>„Неможе она то доказати!“ придода Митрофан сигурно.</p> <p>„Она вели д |
ћа народу добра донела, нетрѣба обширно доказивати.{S} Можда прѣко хиљаде изучених младих људи |
наше изврстније људе.{S} Они ће вам све доказима потврдити и цифрама утемељити.{S} Ја из изкуст |
атимировић из Беча президијал, у ком се доказује, како Горњо-Карловачки православни епископ ниј |
мандрит.</p> <p>„Да је настојатељ за свѣдоке довео пред комисију две „кукавице.“</p> <p>Архиман |
то ћу сутра именоване од настојатеља свѣдоке преслушати.“</p> <p>На то дође настојатељ и позове |
м.“</p> <p>„ Е сад би долазио ред на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати све људе, које сте ви ов |
а позовемо за сутра администраторове свѣдоке, да их преслушамо?“</p> <p>„Нашто свѣдоци,“ рекне |
ѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постарао.</p> <p>Тргне се дакле мало, кад јошт |
ојатељ манастира мора за сваки корак свѣдоке тражити.{S} Настојатељ је господар у својој кући.{ |
е како је то било!“</p> <p>„Ето видите, докле то иде“, проговори владика у очајању, „Ми ћемо јо |
воље недоведеш.{S} Сад си независан.{S} Докле сам ја жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене неб |
недочека.{S} Остави је дакле нека чита докле јој је воља, а она изиђе у своју собу.</p> <pb n= |
p> <p>Молбеним дакле гласом проговори: „Докончајте своју повѣст, високопречестњејши, бити ћу ва |
Али дође и право јутро.</p> <p>Куварица докраде се, што је више могла кришом до манастира, и од |
да шумар набрзо изда, то се једаред низ доксат заједно са пуном ћупом натраг скотрља, и тамо по |
њима к степенима, кои вођаху на дрвени доксат.</p> <p>Улазак небијаше баш величанствен.{S} Ал |
/p> <p>Толико сваки види, да је то неки доктор-адвокат, ком је о.{S} Теофан невоље свога живота |
мо разговору оне двоице.</p> <p>„Будући доктор замоли митрополита Станковића, да му буде патрон |
а гдѣ пита:</p> <p>„А како се звао онај доктор адвокат, ког споменуше о.{S} Теофан и патријарх? |
чинили другачији људи, него што је твој доктор и његови другови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} |
рава на универзитету и један млад Србин доктор права.“</p> <p>„Опростите, високопречестњејши го |
а говоримо; он јошт живи.</p> <p>Али за Доктора Стојаковића морамо казати, да је архимандрит по |
кне: „Јесам!“</p> <p>„А јеси ли био код доктора?“</p> <p>„Секулића?“ запита о.{S} Теофан несѣћа |
о.{S} Теофана више помаже него рецепти доктора Фурјаковића кои бијаше вармеђски физикус.</p> < |
воју апатеку; а рецепт казује сам собом доктора, од кога долази. <pb n="338" /> Срљате као слѣп |
Год. 1840 имао је онај исти млади Србин докторатски дишпут из права на универзитету <pb n="269" |
миран, ето као сад.{S} О! ми смо добри доктори, што се тога тиче.{S} С нама није лако изићи на |
изпиту, те да те креирамо код нас првим доктором богословије, и тако друге на разне подвиге поб |
S} Јеси ли ти о том разговарао са твоим доктором, и јеси ли то све чуо од њега?“</p> <p>Патрија |
</p> <p>„Са неуморним књижевним радином доктором медицине Пеичићем био је у непрекидном додиру; |
се Јован Суботић, а онај што је већ био доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш вам хвала висок |
ми та имена и више пута чути.“</p> <p>О Доктору Суботићу нећемо у овај пар ништа да говоримо; о |
протоколом.“</p> <p>На то се окрене свѣдоку, и рекне му мало попрѣче: „Говори што се тиче ства |
по соби оштро; пређе нѣколико пута горѣ долѣ, па онда на једаред стане, метне руку на чело, диг |
Дошавши у порту прође једно дваред горѣ долѣ, па онда скине шешир, протре чело, и мећући опет ш |
е и рекне: „ја сам свршио!“ спусти руке долѣ, преплете прсте и стане их кршити, а глава му клон |
p>Ленка изиђе и нареди, да јој кола чак долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ствари своје даде изнѣти на |
начин да неутѣче.{S} Калуђер је стојао долѣ са своим пратиоцима, а управитељ није хтѣо ни да г |
. свѣтлост, која из очију пријатеља јој долазаше, умножавала је блѣсак наде, и ова се засија у |
чланове друштва, кои му један за другим долазаше, те се с њим куцаше.</p> <p>Кад се пѣсма, свир |
>А у најглавнијем нашем сабору од 1790. долазе о тој ствари закључци, које је цар Леополд II. п |
ѣва. <pb n="300" /> Нѣка велика господа долазе у манастир, разгледају шта се ради, и хвале, што |
фишкали и шта ти ја знам.{S} Али ти сви долазе звани.{S} А приходници, који дођу да манастир <p |
азио.</p> <p>Ко је год том авлијом мимо долазећег или изпред њега пролазио, добио је дубок позд |
преблѣди.{S} Онда устане, прими поздрав долазећега и понуди га у другу собу, али заједно поведе |
д љутине.</p> <p>„А та је ту!“ повиче к долазећему, пре него што овај сасвим ступи у собу.</p> |
ође да иде у шуму да надгледи, да људи, долазећи у тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, кв |
ецепт казује сам собом доктора, од кога долази. <pb n="338" /> Срљате као слѣпи у своју пропаст |
ри протођакон, „него сам мислио од куда долази рѣч „букван“, па ми паде на памет, да се деривир |
е.{S} Они су заједно одрастли, и одтуда долази ово повѣрљиво ти у говору те дражестне жене.</p> |
вим сам погодио, од које птице та пѣсма долази.“</p> <p>О. Теофан мислио је, да ће патријарху у |
еном пѣнију у народ.{S} Из оног времена долази, да наши људи још и данас црквене стихире пѣвају |
опоравила, али он није имао воље да она долази у манастир, него јој поручи, да ће он к њој доћи |
о неби трѣбало да даље говорим, јер сад долази на ред митрополит, кои јошт живи, пак нама свима |
ml:lang="la">Procellas</foreign>!“ море долази од <foreign xml:lang="la">procella</foreign>!“, |
е, коима се и изванманастирским дѣлањем долази.</p> <p>„Ал има манастир баш у свом правоме живо |
есмѣ нико држати, да све ово само собом долази!</p> <p>„Не; у манастиру живе људи, као и други |
примѣтбу, која нам овом приликом у перо долази.</p> <p>Морамо се чудити и дивити, да ова слика |
у теби ће пре видити св. Флоријана, што долази да му гаси ватру у глави, него куварицу.“</p> <p |
сјајно.</p> <p>„И сад ће мислим све што долази обасјати права свѣтлост, те ћеш и ти подпуно схв |
е тако брзо позивљу и сам администратор долази по мене... мора да им нестоје акције најбоље.</p |
при овом одговору показивали су, да му долази из дубљине срца и душе, и да му је то право чист |
„А долазили он к вама на вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S} Није вам то поносит господин; то је |
р на друм, коим се у манастир долазило; долазила су различна кола, ружне и лѣпе каруце, добри и |
м ја реко, да ће бити ђавола!{S} Што си долазила.{S} Господин зна да си овде, а зна, да си га т |
д види да је куварица.</p> <p>„А што си долазила, човѣче“, повиче јој на сусрѣт. „Хоћеш силом д |
шта му је, али му је често суза на око долазила; уздахнуо би чешће горко, више <pb n="133" /> |
добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, или је морао имати Винковића у манастиру, или |
творено црвене боје, широк.{S} К том су долазиле црвене чарапе, као што то епископи носе; шешир |
школу за служење, појање и проповѣдање, долазили би наравно сви богослови; али би се мого одред |
мандујући, кои у Петроварадину служише, долазили више пута на посѣту митрополиту, коју им је он |
и лѣпо да нам неврати зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама на вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S |
оворе, да су учени људи из далеко земље долазили, и све што бијаше знатније и знаменитије, поод |
ржавама.</p> <p>Нарочито су му прѣд очи долазили калуђери и манастири светогорски и руске Троиц |
ласе осѣћања покренути.</p> <p>К том је долазило, да је ту прѣд њим стојала не само најдражестн |
кроз прозор на друм, коим се у манастир долазило; долазила су различна кола, ружне и лѣпе каруц |
ијатељској подпори... видио сам се како долазим као анђео утѣшитељ к разтуженој овчици, као анђ |
а Богу,“ проговори о.{S} Теофан; „чисто долазим к себи од страха.{S} Све сам се бојао да не буд |
<p>Сваки ће се читатељ сѣтити, да овдѣ долазимо племенитодушној сестри нашега о.{S} Теофана, г |
тимировић бивао на изпиту богословском, долазио је у свити и арх. Гедеон.{S} Он је у те часове |
села, тако и из оближњих места гомилама долазио, <pb n="250" /> кад је чуо, да ће на већи какав |
И опет велика свечаност.</p> <p>„Сад је долазио онај млади Србин на ред.</p> <p>„Дође митрополи |
е овако.</p> <pb n="56" /> <p>Обично је долазио свештеник у двор епископов или митрополитов сам |
он одговори: „Јесам.“</p> <p>„ Е сад би долазио ред на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати све љу |
Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни долазио.{S} Стражу можете ставити.{S} Моја рѣч везаће м |
куда је знатан прилог манастирској каси долазио.</p> <p>Нарочито је умѣо код више господе умими |
вони, да му ђак дође.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је архимандрит чутуру очима.{S} Учини му |
сваке године на њен имендан у Бечкерек долазио, тамо код једног њеног рођака одсѣдао, а у њено |
сти, али чист и свет.</p> <p>Ленкин лик долазио му је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела |
в о стварима, којих је ради о.{S}Теофан долазио, да се тужи.</p> <p>Сѣдница се конзисторијална |
ичностима, с којима је у животу у додир долазио.</p> <p>Одтуд одуд па би споменуо митрополита С |
овање“, продужи о.{S} Теофан, „имали би долазити сви они прости калуђери, кои покажу, да имају |
хтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти!“ И опет је загрли и из |
армеђски физикус.</p> <p>На скоро затим долазише и из даље болестници на молитву њему у манасти |
у правом смислу рѣчи, али је ћушка била доле његових руку, <pb n="19" /> те му ипак у мозгу заз |
тим фруштук коштала и стане главом горе доле махати.</p> <p>„А, фајн.{S} Евала!{S} Можеш сести |
е примѣњивао закону, и тражио забрањено доле, за то је ћутио, и уз говор калуђера по коју за се |
зак небијаше баш величанствен.{S} Ал је доликовао пустињској нарави зграде.{S} Ту одма стајаше |
рпа.</head> <p>Наједаред се укаже очима долина као котао округла.{S} Лѣпа је неможе је се око д |
релива као узбуркани вѣтар преко брда и долина.</p> <p>„Пиши јој.{S} Напиши јој како најбоље зн |
n>!“...{S} Али окајте се, хоћу ја у име долње куће да наздравим домаћину.“</p> <p>Срѣћа његова, |
м господину прелазила горња устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на час отварало и са |
ко исто црна дуга брада покривала му је дољни дѣо главе.{S} Широке црне састављене обрве, даваш |
одио је тежко, мало погнут.{S} Хаљину и дољњу и горњу носио је обично од црне свиле са свиленим |
на службу о петрову-дне сваке године у дољњу цркву карловачку.{S} Апостол Петар и Павао, као ш |
батар, на ком се из резиденције возио у дољњу цркву да служи.{S} Коњи су му били управо као цар |
{S} Виногради од 3 године запуштени.{S} Дом у равном стању.{S} Каце и бурад ради небрежљивог на |
г манастира, сферу калуђерског живота и домак просвѣћене побожности пада.</p> <p>О. Теофан био |
} Живио!“</p> <p>Морамо се разумѣти.{S} Домаћин је високородном слао шљива и са дрвета набраних |
мо свратили у овај дивни манастир.{S} А домаћин је у исто такој мѣри љубезан.“</p> <p>На то пре |
>Но јошт се већма зачуде, кад их доведе домаћин <pb n="223" /> у крајну собу, до које је дограђ |
</p> <p>„Та кажите истину госпо!“ рекне домаћин</p> <pb n="203" /> <p>„Немају Банаћани смисла з |
гардинама.</p> <p>„За патриарха,“ рекне домаћин, кад гости на ту страну погледаше, „кад дође ов |
/p> <p>Кад дође до здравице, подигне се домаћин, и наздрави њег. високородију, начелнику окружј |
е; оног старијег архимандрита представи домаћин као архимандрита Пришу.</p> <p>Домаћин остави д |
то бијаше занимљиво у манастиру, понуди домаћин госте, да се потруде да виде мало предѣл око ма |
твом манастиру, л’ има у мом,“ примѣти домаћин и изклиби зубе на свога колегу.</p> <p>„Богме ј |
за све.</p> <p>Нарочито се стане игуман домаћин мувати.{S} Њему небијаше право, да се у манасти |
их морао ту спремити“, одговори игуман домаћин. „Мора човѣк и ђаволу запалити свѣћу.{S} Учинил |
один архимандрит.{S} Ленку је спроводио домаћин.</p> <p>А госпођу Пуљиницу забављао је онај дру |
иње, руке отворене.{S} Неизказано добар домаћин био је душа сваком друштву.{S} За то су га сви |
етније“, обрецне се на њега архимандрит домаћин.</p> <p>Та сад је свануло“, одговори овај; „нећ |
приповѣди своју невољу, али архимандрит домаћин проговори наглије:</p> <p>„Ја вас небих пустио |
head> <p>Код вечере је опет архимандрит домаћин био разкалашно весео.{S} Ту се шалом разћерета |
химандрит Партеније.</p> <p>Архимандрит домаћин заклони уста шаком од другог друштва, и рекне о |
обштој трапезарији.</p> <p>Архимандрит домаћин поведе сад разговор о другим стварима и покаже |
је.</p> <p>С „Добро јутро!“ поздрави ју домаћин.</p> <p>„Ви сте добро спавали!“ рекне архимандр |
му овај.</p> <p>„Помози и ти,“ шапне му домаћин.</p> <pb n="197" /> <p>Ово наравно није нико од |
рх нема тога гласа и славе, што има наш домаћин.</p> <p>„Иди цару... хвале га!{S} Иди министрим |
свирати валцере“</p> <pb n="237" /> <p>Домаћин устане и замоли тога овога духовитог госта да њ |
час се изкупе сви код зајутрака.</p> <p>Домаћин архимандрит предусрѣтне Ленку врло учтиво.{S} А |
тала и кадкад се само насмѣшила.</p> <p>Домаћин покушао је више пута да и њу у шалу уведе, али |
ио је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њих изишо, и дочека их љубезно.</p> |
анастира Р.</p> <p>Представе се.</p> <p>Домаћин архимандрит био је архимандрит Гурије; оног ста |
ављао је онај други архимандрит.</p> <p>Домаћин архимандрит био је врло научен човѣк.</p> <p>У |
домаћин као архимандрита Пришу.</p> <p>Домаћин остави дошљаку колеги стару тетку, а он поднесе |
караца и старијих и врло младих.</p> <p>Домаћин прими и уведе и те госте у салу; упозна и ове с |
се шалити...{S} Дакле у здравље нашега домаћина, који нама даје добра вина, и право чини, јер |
<p>На то представи домаћину госте, а за домаћина рекне истима: „Најврѣднији настојатељ Фрушкого |
>Кад гости посѣдају, запита стара тетка домаћина: „А какве су вам ово швабе и швабице на зиду?“ |
манастир К... затеку тамо архимандрита домаћина и јошт једног старијег архимандрита, настојате |
анас више чује и разноси од имена нашег домаћина А?{S} Ничије.{S} Ни сам патријарх нема тога гл |
наравно најиздашнији, баш што се тицало домаћина; али је високородни тај успѣх свом тоасту прип |
ико је?“ запита потихо Р-ки архимандрит домаћина, кои употрѣби згодну прилику, те дар из таса у |
ло разлога да се одлази, ни да се позив домаћинов одрече.</p> <p>У тај пар рекне архимандрит Па |
ј тетки.</p> <p>„Она госпођа што иде са домаћином, то је супруга окружног предстојника; оне двѣ |
ј мѣри љубезан.“</p> <p>На то представи домаћину госте, а за домаћина рекне истима: „Најврѣдниј |
, хоћу ја у име долње куће да наздравим домаћину.“</p> <p>Срѣћа његова, што високородни није ра |
али дакле са нѣколико рѣчи гостољубивом домаћину; метне шешир на главу; огрне мантил, узме сунц |
он начелствује.{S} А ако тај старѣшина домашња дѣла небрежљиво води, нити се са браћом споразу |
аци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч дометну, нека измисле, да сам на кога замахнуо... да са |
себи. „Шта, ћу онда?</p> <p>Најпослѣ се домисли и рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без допус |
а, да ни сад нећемо да говоримо само по домишљавању и нагађању.</p> <p>У цѣлом овом послу држал |
онијом, али незгоди доскочи црномањасти домишљан, кои се одмах почне из свих сила дерати: „<for |
зати ни тога, јер има људи врло великих домишљана, пак би се ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> |
вића: и колико је традиција до оно доба донела, ми смо год. 1830. јошт слушали, да су многи дав |
n="263" /> Стратимировића народу добра донела, нетрѣба обширно доказивати.{S} Можда прѣко хиља |
је ли истина, што сте ви на оца Теофана донели, а они одрекоше свѣдочбу начином кои пуну сумњу |
и г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас донели писмо од мога Тодора.{S} Смѣм овако рећи, јер см |
ротивио прѣсуди, што му је збор братије донео, а послѣ је ножем на мене ударио, и да нисам утек |
тави старој госпођи.</p> <p>„Ја сам Вам донео писмо, госпођо“, обрати се Ленки.{S} Извади писмо |
пи к свом ковчегу, који бијаше са собом донео, и извади из њега нѣке хартије.{S} С њима приступ |
па метне на стол све, што бијаше собом донео.</p> <p>„Шта се ради на пољу“ запита о.{S} Теофан |
хоћеш Јосифе““ запита га на то.</p> <p>„Донео сам вам мало јела.{S} Отворите, господине; неплаш |
буде дозвољено, да се држи сабор, те да донесе уредбе, које су управо оснивале црквену и школск |
да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу кафицу... чини ми се, да неби ни двѣ шољице |
о калуђерима радило.</p> <p>Прва пошта донесе ту ужасну заповѣст, да се г. архиђакон тај час и |
ед подне дође к њој један млад човѣк, и донесе јој нѣко писмено.</p> <p>„Ово је мој правобранит |
тица излетила.</p> <p>Тек кад ђак Јосиф донесе ручак, и уђе у собу, види да ту нема никога.{S} |
пресуде братског збора: пресуда је била донесена од самих тужитеља, дакле неумѣстна, то је исти |
<p>Таман узме кашику, да мало кусне од донесена варива, кад му нѣшто падне на ум, те онај час |
и вечерас немамо ни капље.“</p> <p>А ви донесите вина,“ проговори гост промумлавши нѣшто кроз з |
љало састати.</p> <p>На несрѣћу нађе се донета Амфилохијева глава баш у онај пар на оној точки, |
записник, па ће честњејша конзисторија донети рѣшеније.{S} Јест.{S} А хоћете л’ се заклети на |
.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу ево донети један јастук из твоје собе и покривач, па ћу спа |
стало? и то незнамо; можда ће будућност донети „тајне Хранислављеве калафе“.</p> </div> <div ty |
ође.</p> <pb n="178" /> <p>„За пол сата донећу вам писмо!“</p> <p>„Па куда идеш?“</p> <p>„У мој |
андрит, „чујте, да вам кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа у честној овој обитељи |
и православне цркве у царевини до знања доноси у ту сврху, да повѣрљиво приобшти своје мњење, к |
одношај, кои само поштовање заслужује и доноси.</p> <p>„Али је првих дана несмеш видити, јер би |
оме, нити броји стакла у којима се вино доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, частимо |
<pb n="251" /> и молитва о.{S} Теофана доносила је сваки дан то већи приход манастиру са свију |
иривала, и о њима разпитивала и наредбе доносила.{S} А у те власти спада и наш нар. сабор.{S} В |
себе издржавала.</p> <p>„А за то врѣме доносила би свака сигурно повећу своту, која би ове при |
ѣ почеше и болнике са стране у манастир доносити, да о.{S} Теофан на „великом входу“ са светом |
и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и самим мртвим архимандритима ове куће.“</p> <p> |
преко астала: „А, Катице, како се теби допада многа лѣта с бандом?“</p> <p>Ово је била Србкиња |
говори као господин.{S} Овај ми се баш допада: овако ваља да се држи и разговара сваки, који к |
тебе сам познао више ствари, које ми се допадају; држим да се неможеш на мене потужити.</p> <p> |
д и лѣп, понашао се господски и угодно, допадао се и мушкима и женскима: сви су видили у њему з |
S} Нож у руци није се баш ни њему самом допадао, а што се могло ту подметнути и налагати, то је |
н отац.{S} Њој се млади гимназиста јако допадаше, и што се овај више уздржаво и натраг повлачио |
„Ја би пошла...{S} Мени се ово неће да допадне...{S} А и сунце се појако опустило.{S} Него ћу |
/p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, који се допасти мого.</p> <p>Међу његовим познатим кућама, у ко |
ио свуда и настојатељ, неби ми се могло допасти!“ примѣти на то озбиљно о.{S} Теофан.</p> <p>„А |
уги су се одкотурали до штала; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</ |
би нам за те школе три учитеља.</p> <p>Доплатак за њих по 500 Ф. на сваког, износио би. . . . |
те једва у скупоћи грдној овога времена доплетем до јечмена хлѣба.</p> <p>— — „Интриге братске |
p> <p>На то се разиђу.</p> <p>О. Теофан допрати архимандрита у овога ћелију, пак онда замоли, д |
ог нашег просвѣтитеља Доситија у Хопово допратила.{S} Тако сам барем мого слушати.</p> <p>„Коли |
н; он је дакле са своје стране што више доприносио, да се друштво боље забави.</p> <p>Он је сво |
n xml:lang="la">Procellas</foreign>!“,“ допуни задиркивало.</p> <p>„<foreign xml:lang="la">Proc |
} Теофан. „Онда ће изкуство В. Светости допунити празнине мога говора, и ја могу свршити.{S} Са |
„Хоћу да ми дате допуст!“</p> <p>„Какав допуст?“ запита он мало зажмиривши, пак онда упрѣ очи у |
зпред очију!“</p> <p>„Молим, да ми дате допуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми незапов |
и, да имате високу милост, и да ми дате допуст.“</p> <p>„Недам!“ повиче патријарх из гласа; „и |
та хоћеш, оче!“</p> <p>„Хоћу да ми дате допуст!“</p> <p>„Какав допуст?“ запита он мало зажмирив |
....{S} Немате разлога, да ми узкратите допуст,“ дода о.{S} Теофан озбиљније.</p> <p>„Недам у п |
арловце, да моли од патријарха потрѣбни допуст и благослов.</p> <p>Срдце му стане јаче куцати к |
На ово ми се с правдом неможе узкратити допуст.“</p> <p>„Па нека ти га даду они!“ примѣти патри |
разрогачи их по свој величини.</p> <p>„Допуст на три године“...</p> <p>Патријарх ступи једним |
ију неће да узме.</p> <p>„Ако ми недате допуста, ја идем без њега,“ одврати о.{S} Теофан смѣрно |
рѣбити какве стеге, да неможе отићи без допуста.{S} Но недочека ни тога.</p> <p>Чинило се као д |
рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без допуста.“</p> <p>У овој одлуци својој види и сам, да му |
манастир почествовати, кад јој послови допусте.“</p> <p>„А, то је друга ствар...{S} То је дакл |
и му, да му имам нѣшто рећи, него, нека допусти, да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати |
мбру поднесем оставку, и молим да ми се допусти отићи у мој постриг.</p> <p>— — „Мора да су при |
га мѣста, јер сам слаба здравља и да ми допусти да се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо праве |
ра к теби“ рекне овај, „то јест, ако ми допусти г. архимандрит да могу из манастира отићи.“</p> |
на то позивам!“</p> <p>„Ако В. Светост допусти, ја могу ту слику овај час поднѣти.{S} Ја већ о |
на за увѣк.</p> <p>За живота није ником допустио, да у њу завири; кад је умро, није било у њој |
/p> <p>Врате се у собе.</p> <p>„Хе, сад допустите, г. игумане, да вам се захвалим на лѣпом доче |
могу свршити.{S} Само бих молио, да ми допустите, јошт ове три ствари да кажем.</p> <p>„Кад би |
а даље: „А шта је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћу сушту истину казати. |
— А ако већ неможете дуже остати, а оно допустите, да вас одвезем бар у манастир К...{S} Тај ле |
ини, да сам дужна да одговорим.</p> <p>„Допустите ми нѣколико рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте м |
.{S} Теофану.</p> <p>Овај пође с њом. „„Допустите да вас и ја изпратим, кад већ није другчије!“ |
не тетка.</p> <p>„Е, да како, сад ћу ја допустити, да ти стара ломиш кости, а ја млада да се ба |
дити.{S} Зато нетрѣба никад другом коме допустити да се у те послове умѣша.{S} У место тога, ви |
{S} И настојатељ је човѣк, и мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бит |
<pb n="11" /> кои мисле као ја, па неће допустити, да се стари ред квари.{S} Добро је њему намѣ |
архимандрит.</p> <p>„А како се може њој допустити да се закуне“ стане мудровати Митрофан. „Та м |
стирске собом била понела.{S} Ја несмѣм допустити, да се манастирско добро разноси; па сам зато |
сам био калуђер, млађи... ја сам морао допустити да буде, што старији налаже, па после сам мог |
материна сестра, с којом је у Митровицу допутовала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ но |
коих се тиче?{S} Учините то; ја вам ево допуштам; што више ја вас на то позивам!“</p> <p>„Ако В |
, светиње, и т, д.</p> <p>Нека нам буде допуштено изложити једну малу примѣтбу, која нам овом п |
ћа наших народних фондова ни из далека, дорасла.</p> <p>Но то је истина, да је патријарх Рајачи |
одлуци својој види и сам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритке“, те да је сад по |
дања, да сам позиву В. Светости подпуно дорасто.“</p> <p>„Говори, само говори!“ рекне патријарх |
мишљана, пак би се ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знајући да ће нас многи и за овај ма |
дражи свѣтска човѣка.</p> <p>Био је пун досѣтака.</p> <p>Говор му се преливао као најлѣпши „кал |
о да им се управа овако остави, како је досад било.“</p> <p>„Лѣпо ће ти се захвалити господа ар |
прописаних органа.{S} Истина је, да ми досад није нико укупно стање манастирске управе у једно |
ми овај пут више времена поклонио, него досад икада.</p> <p>„Хвала ти! велика ти хвала!{S} Сад |
тупи Његовој Екселенцији.</p> <p>Ми смо досад свуда писали ексцеленција: ово је правилно по лат |
ити!{S} То је мени Богом дано!{S} Зашто досад ко ненаучи то од мене?{S} То се са мном родило!“< |
зује како је на то већ више хиљада фор. досада раздао.</p> <p>Молим Ваше Превосходителство са н |
потрѣба изказала.</p> <p>„Али за врѣме досадање управе митрополита Рајачића показала се та пот |
обити истина онога, што му је о његовом досадањем животу говорила.{S} Слѣдујући њеним мислима, |
преда ми управу манастира, одузевши ју досадањем настојатељу архимандриту.{S} Изрично ми изјав |
{S} Па може се из њега начинити и какав Доситеј, пак да видиш свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она с |
ћна љубав и народног нашег просвѣтитеља Доситија у Хопово допратила.{S} Тако сам барем мого слу |
стир довела, помислила је бар кадкад на Доситија!</p> <p>„Али несмѣ нико држати, да све ово сам |
вати собу неумрлог просвѣтитеља србског Доситија Обрадовића.{S} Али је то остало у стању примит |
а изпуне.</p> <p>„Калуђерство је довело Доситија до оне славе.</p> <p>„Манастир је улио Мушицко |
, а јошт мање крије се у свакој мантији Доситије.{S} Или се ваљда теби недопада у Фрушкој Гори? |
га да умре од глади као наш просвѣтитељ Доситије у манастиру Хопову, нити је шибао своје тѣло д |
го и ти хоћеш да се прославиш ваљда као Доситије, ха?{S} Окај се тога.{S} Недаје свако јаје пѣт |
, био је врло деликатне нарави.</p> <p>„Доситије Обрадовић није био мала неприлика за највишег |
ваљало чинити, да се овим недостатцима доскочи, и да се стање манастира и калуђерства на боље |
најсавршенијом хармонијом, али незгоди доскочи црномањасти домишљан, кои се одмах почне из сви |
шти своје мњење, како да се овој невољи доскочи, а влада ће радо одобрити све, што он пронађе д |
ати их... бог зна коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу какв |
ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: рука руку пере... дакл |
ће лице.</p> <p>Овако је и о.{S} Теофан доспѣо до владичиних врата, с том само разликом, што ка |
итрофана састати имале, главом међу њих доспѣо.</p> <p>Шаке Митрофанове приближивале су се као |
народа, који је 1778. године на врхунац доспѣо, и у писму Србаља будимске епархије, писаном мит |
у се чували, или су могли више поднети: доста да су били доста чили, кад други од ноћнога труда |
оди, јер тому има врло много узрока.{S} Доста би било да само један кажемо... али нећемо казати |
ченовић има право.{S} На том путу трѣба доста трошка.{S} Хајде нека узмемо, да ће им мачку истѣ |
сродницима, и сродницима твога супруга доста њих, који на то имају право.... барем веће право |
ћ је знао, да и покрај закона може нама доста трунити такова сила, каква је била онда католичка |
ифа познавали, а такових већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта насликамо.</ |
у највећем цвѣту; људи су имали свашта доста, плаћали су мало, па су се по највише частили и у |
показао, да у теби живи снага, која је доста крѣпка и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣд |
кте да се напију, а они незнаду, шта је доста.{S} А господин није ципија; и кад части, части по |
/p> <p>Митрополит Стратимировић имао је доста од државника у себи.</p> <p>Он је држао ред у све |
“</p> <pb n="101" /> <p>„ Е за данас је доста,“ рекне на ово архимандрит, и закључи изпитну сѣд |
које знадоше златом везти, немогоше се доста нагледати веза и његове красоте.</p> <p>Код многи |
а држаше напрема свѣтлости, немогоше се доста надивити богатству штофа и дивоти веза.</p> <p>„О |
ше, окрену се к манастиру и немогоше се доста дивоте и милине нагледати, која им се при вечерње |
га тражите по Карловци...{S} Зар немате доста мѣста у свом манастиру.{S} Витлате као пси без го |
ги манастир премѣштен.{S} Она се бијаше доста добро опоравила, али он није имао воље да она дол |
де, и напросим у ту сврху колико бијаше доста, и ево моје цркве гдѣ се сија ново измолована као |
м руку с ножем... та то је само по себи доста, да баци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч доме |
су могли више поднети: доста да су били доста чили, кад други од ноћнога труда попадаше.</p> <p |
.“</p> <p>„Добро, добро Митре... сад си доста казао, иди зовни Ацка Нерадница, па сѣди онда там |
е чланови комесије враћали кући, носећи доста написаних табака, да архиву митрополитску умноже, |
усио си за врѣме твога калуђеревања сам доста, а изкусићеш од сада јошт више и боље.{S} Лаку мо |
мо и то на сутра оставити.{S} Данас сам доста говорио.“</p> <p>Тим се разиђу.</p> <p>Кад се сут |
стина је, да је и Патријарх Рајачић дао доста цигаља напећи, премда у цѣлом много мање: и те су |
аковом дочеку.{S} Међу тим и он је имао доста времена размислити, како му се ваља држати.{S} За |
ао округла.{S} Лѣпа је неможе је се око доста нагледати.{S} А мила је, да срдце у човѣку заигра |
сломише те, газише те...{S} Није л’ то доста?{S} Прошлост ти утону у море људског неваљалства, |
јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер се бијаше мало окуражио, а кад ч |
настиру коју букву?“</p> <p>„О имамо их доста“, одговори настојатељ; „овдѣ су скоро све саме бу |
исокопреосвјашченство!{S} Поста има још доста, а вама ће скоро бити добро, па онда нећемо ништа |
ре већ дубоко у коршов загледао.</p> <p>Доста да шумар набрзо изда, то се једаред низ доксат за |
ѣдује, и зато приступи ближе говорећи: „Доста је већ здравица, хајдете само на поље!“</p> <p>И |
о, да је то моја дужност.{S} Ви ме нехтѣдосте примити.{S} Ја тому нисам крив.{S} Сад стојим пре |
“</p> <p>Сви се стану смѣјати, и весеље достигне највиши степен.</p> <p>„Дакле!“ почне се наздр |
е, премда је шесету годину живота скоро достиго.</p> <p>Он ни послѣ тога није престао цѣнити и |
и смо већ епископа Гедеона.{S} Овога не достиже у томе нико до данданас.</p> <p>„Митрополит Ста |
, нема од тог ни говора“, примѣти тетка достојанствено. „Друга су оно времена била.{S} Нисам се |
ѣд захваљујем, господине.{S} То су рѣчи достојне црквенога управитеља.“</p> <pb n="206" /> <p>„ |
има.</p> <p>Овај би драги камен, да се достојно уцѣни, мого бити предметом побожног похађања з |
тво духовно у изванредном дару.</p> <p>„Достојно деспота светитеља!“ примѣти о.{S} Теофан.</p> |
шље, па почне:</p> <p>„Дајте калуђерима достојну задаћу; одредите им пословање, које одговара и |
владика у очајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем. |
мировића од простога калуђера до игумна дотѣрао.</p> <p>Дали су му тај манастир, кои бијаше ско |
<p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче патријарх у крајњој љутости.</p> <p>„ |
и неидући за тим да се посвети, нити је дотѣривао до тога да умре од глади као наш просвѣтитељ |
у пише.{S} Али управитељ даде сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола кожом покривена, смѣсти болестн |
Ми смо много имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми смо добр |
е један прост калуђер у нашем манастиру дотѣрати да га свѣт светитељем признаје и уважава... да |
отов.“</p> <p>„Калуђерима ваља одредити дотацију, пристојну, као члану задруге, а не слуги; пре |
архимандрити сасвим сходно чину и мѣсту дотирају, опет ће манастирски биџе боље проћи, него да |
ње спада на калуђере или на онога, кога дотична власт постави, да води бригу и о имању и о калу |
е много да трпи, баш за то, што наводно дотична наша права небијаху законом државним призната.{ |
змислим... да разберем... да екскутирам дотичне законе... да видим децизије куријалне... пак он |
оне, кои на што позива покажу, да се у дотичним вишим заводима изуче.</p> <p>„Учевна срѣдства |
сабор анђела.</p> <p>„Даћу ти да садиш, дотично продужиш наш шљивик, да буде, каква га нигдѣ не |
ign>. <pb n="75" /> Ово нису праве рѣчи дотичног Erlass-a, али прави смисао.</p> <p>Године 1790 |
бро дошло, да могу топлину свога чуства дотичној према странци изјавити... било је дакле „много |
к недође суд од честњејше конзисторије, дотлѣ ће стојати, што сам ја наредио.{S} Ви ћете оче Те |
дне.</p> <p>Док се он дизао и изплитао, дотлѣ се отац Митрофан бијаше у сигурност ставио.{S} Кр |
одложити преслушавање људи на сутра, а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се преслуш |
нећака. „Други пут ћу ти све казати, а дотлѣ ме немој запиткивати; видиш да сам здрава и читав |
Сад си независан.{S} Докле сам ја жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене небудеш имао, онда си |
.{S} Прси су му биле пуне осѣћања, кога дотлѣ није познавао.{S} Ново му сунце сијне, нов му се |
рс, што је у повѣстници наших манастира дотлѣ и послѣ тога нечувено; а овај је тако изцѣђен и у |
вено обвезали одређене од њих своте све дотлѣ приносити, док им приход бар онакав остане, какав |
говори владика у очајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да из |
дан доћи у манастир дворска комесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника никако да недир |
к комисија недође.{S} Јер они могу мене дотле и утаманити, а то неби било право.{S} Ја молим, д |
S} Гдѣ је така прилика на другом мѣсту, доћи до имена једног Јоанна Златоуста.</p> <p>„Узвишени |
и данас мужеви и мужки чланови друштва доћи мало касније, па ће бити друштво отмѣно.{S} Мило м |
д је у ћелију ушо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“ викне у очајању. „Кад сам ушо у манастир, умро с |
смѣрности.</p> <p>„Па си морао баш сада доћи?“</p> <p>„Казали су ми да могу ући.“</p> <p>„А зар |
обрадује, што ће ствар у руке тога мужа доћи, кога су сви као разборита, страстима неподложна п |
их било.“</p> <p>„Баш за то ниси имала доћи.{S} За плату си могла и другог ког послати.“</p> < |
p>„Изволите ви само послѣ нѣког времена доћи...“</p> <p>Ленка махне главом да неће.</p> <p>„Как |
p> <p>„Добро, добро, тетка... још ће та доћи у Бечкерек да изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што му дра |
м, да ми дате допуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми незаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан |
о калуђери то признаду, онда ће кад тад доћи мајстори, који ће из тога чудновате конзеквенције |
е да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега какав солдачки „<foreign xml:lang="de">Don |
ржао, да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ администратор, <pb n="93" /> братиј |
томе он крив.{S} Тај ће ме човѣк главе доћи.{S} Свему је он крив.“</p> <pb n="29" /> <p>Митроф |
а се видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа немож |
њихов ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бити неће |
foreign>.“</p> <p>„Ово је значило да ће доћи у пензију.</p> <p>„Кад генерал оде, похита градона |
вници рачунали као и она.</p> <p>Она ће доћи по плату, то су за сигурно држали.</p> <p>Доћиће и |
а је ствар већ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣло, па |
етим жицама инштрумента за смѣх, што ће доћи.</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе да га нема!“< |
оком прате.{S} Но до тога сигурно неће доћи.{S} Ево ја молим у највећој понизности, да имате в |
>Овај већ одреди дан, кад ће у Карловце доћи, и спреми ствари, које ће да понесе, и јави то тел |
„Сад сам дакле сигуран, да ми неће више доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пушку грчеви |
путу напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје труде, своје успѣх |
и, ако свѣдоци вас оставе, онда ћете ви доћи у неприлику ради криве заклетве.{S} Сад је час да |
/p> <pb n="164" /> <p>„Кажи, да ћу таки доћи!“ одговори ђаку и дигне се из постеље.</p> <p>Оде |
{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка узме све у шалу и даде му руку.</p> |
говорио, и скоро није дао ником до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта овога господина, значајна јавља |
настир, него јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много по |
е, у ком му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир дворска комесија, а дотле да сѣде сви н |
у Карловци поруку, да ће на сваки начин доћи у комесији и протођакон, са овим је већ био и знао |
ѣба вас гвозденом руком стегнути.{S} Но доћи ће и то!“</p> <pb n="333" /> <p>О. Теофан ћутао је |
андрит мирно као и прѣ тога. „Све ће то доћи у записник, па ће честњејша конзисторија донети рѣ |
умро: „Незнамо!“</p> <p>А да ли ће опет доћи?</p> <p>„Незнамо!“</p> <pb n="361" /> <p>Наши чита |
.. <pb n="72" /> и може бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управ |
ављали, да тај дан јамачно могу у цркву доћи, па су се увѣк <pb n="317" /> нѣколико дана у напр |
ијарх опет из другог тона.</p> <p>„Могу доћи и сутра ако тако заповѣдате,“ одговори о.{S} Теофа |
ѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му доћи?“</p> <p>На ово погледа архимандрит Ленки у лице.{ |
ане да пође: „Е добро, господине, ја ћу доћи, него шта сам дужан за овај разговор, да вам одмах |
еби дужан реванж. — Само дођи!“</p> <p>„Доћи ћу!“ одговори мајор и оде из собе.</p> <p>Ово је б |
Него како сте лѣпо моју тетку дочекали, доћиће вам она.{S} Обадвѣ неможемо од куће.“</p> <p>„Не |
и недођу генерали и обрштари на управу, доћиће зацѣло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад |
д куће, и чекају само, да се позову.{S} Доћиће, како неби дошли.{S} Ја сам на то мислио, па сам |
је то свето писмо, што говори, дода: „И доћиће ови, те јошт како радо; они су данас сви код кућ |
плату, то су за сигурно држали.</p> <p>Доћиће или рано ујутру или по мраку у вече.{S} И то су |
p> <p>„И неће“, придода Ленка одсѣчно. „Доћиће већи духови и бољи списатељи.{S} Али ће се народ |
да пође, говорећи:</p> <p>„Послѣ обѣда доћићу дакле ја са госпођом Пуљиницом овамо, па ћемо се |
“ запита госпођа о.{S} Теофана.</p> <p>„Доћићу сутра к теби“ рекне овај, „то јест, ако ми допус |
и начин“ проговори архимандрит.</p> <p>„Доћићу и ја с њим; имам и онако посла <pb n="161" /> у |
године у годину непренели, ма сав чисти доходак на своје ситне потрѣбице потрошили, јест, неби |
би нам давали око 200.000 фор. годишњег доходка да помажемо цркви нашој и просвѣти!</p> </div> |
показало, да има макар 24 крајцаре више доходка, него разхода.{S} Шта више, имао је то начело, |
орим ништа.{S} Нека говоре тужитељи, свѣдоци и закон... ја сам казао све што сам казати имао.“< |
, и немирним гласом промуца: „Казаће свѣдоци, отац Митрофан и отац Амфилохије, како је било.{S} |
тор, <pb n="93" /> братија, и њихови свѣдоци преслушају, а разумѣо је био, да се настојатељ за |
, да ли сте сигурни, да ће именовани свѣдоци потврдити то што кажете, зато, да иначе људе нетру |
руги најпрѣ рећи.</p> <p>„Гдѣ су јој свѣдоци?“ примѣти Амфилохије, мало обѣстно.</p> <pb n="90" |
и, онда ће отац Теофан страдати, ако свѣдоци вас оставе, онда ћете ви доћи у неприлику ради кри |
ви ћете се морати заклети... пак ако свѣдоци потврде вам рѣчи, онда ће отац Теофан страдати, ак |
ке, да их преслушамо?“</p> <p>„Нашто свѣдоци,“ рекне протођакон осорно. „Зар ћемо тако далеко и |
очитати записнике, да чујете, шта су свѣдоци изказали, и да видите, да је онако уведено како је |
p> <p>„Мени би врло мило било, да се свѣдоцима покаже, да она пијанка у овом манастиру није ист |
га лоша срѣћа послужи.{S} Било је мало доцније у вече. „Ја сам гладан као курјак,“ повиче он к |
ати их у вѣри.</p> <p>Ево свему томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p>Он се скита непрестано које ку |
а оца Теофана донели, а они одрекоше свѣдочбу начином кои пуну сумњу рађа да није онако било.{S |
и о.{S} Теофан, пружајући патријарху свѣдочбу са подписима игумна и братије и печатом манастирс |
ије неће о том ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово архимандрит настојатељу.</p> <p>„ |
култета септемвир Узовић приреди салу и дочек сјајно.</p> <p>„Публике никад толико небијаше.</p |
<p>Промисливши и размисливши сва, једва дочека архимандрит зору и устане необично рано.</p> <p> |
куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека пред врати, да му неулази у собу.</p> <p>И доист |
јим манастир у одношају стоји, прими, и дочека: без тога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Ал |
/p> <p>Домаћин је био пред њих изишо, и дочека их љубезно.</p> <p>Видило се да су све стари доб |
е сматрао као страног.</p> <p>Зато га и дочека у собној одѣћи, коју незнам управ зашто зову „шл |
>Дигне се да пође; али је отац Митрофан дочека у своја наручија. „Ја нисам крив што се дајеш гр |
<pb n="280" /> <p>Архимандрит га весело дочека и запита га из далека: „Погоди о.{S} Теофане, од |
ј манастир.“</p> <p>Уђу у порту.</p> <p>Дочека их настојатељ игуман и нѣколико калуђера и ђака. |
бу осѣти да ју глава боли.</p> <p>Њу је дочекала тетка, материна сестра, с којом је у Митровицу |
људи; а ова моја црна браћа једва би то дочекала, <pb n="26" /> да ме једаред за свагда скину с |
S} Што си се ти вратила; ми би вас овдѣ дочекали. “</p> <p>„Видила сам сав Срѣм,“ — проговори Л |
<p>На другима видило се, да су то једва дочекали.</p> <p>„И то је похвално од вас, оче Теофане, |
и Ленка. „Него како сте лѣпо моју тетку дочекали, доћиће вам она.{S} Обадвѣ неможемо од куће.“< |
т; „нама ће свима бити мило, да је лѣпо дочекамо.“</p> <p>Архимандрит се окрене Ленки.</p> <p>К |
е уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочекамо,“ проговори тетка Ленки, кад се ова приближи. |
е као ћурак, а дворски капелан једва ће дочекати.{S} Сад сам свршио.{S} Од игуманства нема ни р |
је почео о том говорити, тежко је било дочекати краја говору, пак и сада једва сврши.</p> <p>О |
ти мислиш да сам ја просјак, па не могу дочекати?“ загрми протођакон на ново, и администратору |
бро познат, радо су га примали, и добро дочекивали.{S} Али сад га лоша срѣћа послужи.{S} Било ј |
/p> <p>О. Теофан није се надао оваковом дочеку.{S} Међу тим и он је имао доста времена размисли |
г. игумане, да вам се захвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p>„А куда мислите!“ запита овај.</p> <p>„ |
азали.{S} Тужба је ту била подпуно посвѣдочена.</p> <p>Трећи дан у јутру кад буде готов записни |
ори на то о.{S} Теофан с најпунијим освѣдочењем, и онда настави: „па благо нама кад будете!“</p |
д на врата сад на протођакона, једва се дочепа браве, те измакне на ходник.</p> <p>„Јао!“ рекне |
е из собе, и из манастира, те се срѣћно дочепа поља и горе.</p> <p>Нов живот осѣти у себи, кад |
хита отац Амфилохије, „нећу ни ја да свѣдочим.“</p> <p>Архимандрит их погледи прекорљиво, и рек |
м ништа од свега тога; па нећу ни да свѣдочим.“</p> <p>„Незнам ни ја ништа“, похита отац Амфило |
шта би било.{S} То ће сва братија посвѣдочити.{S} И зато сам метнуо стражу пред његова врата, |
м околностима и догађаима.</p> <p>Ленка дошавши кући, осѣти тежину на срдцу и души, коју у прво |
ве приповѣсти метнули.</p> <p>О. Теофан дошавши у свој нови манастир нађе се усамљеним, од свѣт |
d>13.{S} Настојатељ кесеџија.</head> <p>Дошавши у манастир К... затеку тамо архимандрита домаћи |
у тишини размисли, шта да ради.</p> <p>Дошавши у порту прође једно дваред горѣ долѣ, па онда с |
ами ладолежи и пијандуре.“</p> <p>-- — „Дошавши кући призовем у помоћ јединога мога пријатеља, |
о, које бијаше примио, кад је болестник дошао, о тим налогом, да му га преда, ако толико дође к |
е у <pb n="296" /> манастир, из ког сам дошао, али је овај био међутим изгорео, и тако ето ме у |
тном линијом путем, коим бијаше у кујну дошао, а то ће рећи из кујне на поље, па ходником до ба |
инама, млад и тако лѣп, да старији несмѣдоше узети на себе ризико, да га у села на исповѣст пош |
ена.</p> <p>Стрѣсе се.</p> <p>„Чудо!{S} Дошла сам да га видим.{S} Од куда наједаред она ватра.{ |
је чуо, да је као јуче дворска комесија дошла, и надао се, да ће га тај дан преслушати.</p> <p> |
га страна очекивала.</p> <p>Комесија је дошла у вече.{S} Господа чланови вечерали су и отишли с |
намѣстник хладно. <pb n="24" /> „Она је дошла по своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље м |
теља свѣта, она љубав безгранична, није дошла у свѣт гробова ради, да копа гробове и да их пуни |
ој загушљивим гласом „сама си ми у руке дошла!“ Ово рекне па је пољуби.</p> <p>Но куварица бија |
би из веселог Баната у ову кућу црнине дошла.“</p> <p>Овако говорећи, приведе о.{S} Теофан сво |
моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам и дошла.{S} Немора нико ни знати да сам овдѣ била.{S} А њ |
ворења на овом бѣлом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је нужда довела у ов |
рдачно и топло стисне.</p> <p>„Добро ми дошла у овој самоћи, сладка слико из прошлости.{S} До с |
е, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас кући н |
енка, „па и нѣшто од Србије.{S} Пак сам дошла да и тебе одведем.{S} Знам да ћеш се радовати.{S} |
е да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по моју плату, одговори му куварица приступајући |
види му се да му је нова мисао на памет дошла.</p> <p>„Самоубијца!“ повиче на то згрозивши се.< |
оворити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Дошле су против вас нѣке тужбе честњејшој конзисторији, |
ди своје парнице прѣд конзисторију биле дошле, да га информирају.{S} Ове су брже изишле напоље |
и и калуђери, кои бијаху <pb n="287" /> дошли, те се ово начини изванредно торжественим.</p> <p |
сти, на које човѣк у животу наилази.{S} Дошли су чак до нас гласови, да служи дивно, и да га на |
се радовати.{S} Та нарочито тебе ради и дошли смо у овај манастир.“</p> <p>„Та кажите истину го |
амо, да се позову.{S} Доћиће, како неби дошли.{S} Ја сам на то мислио, па сам о људма све утврд |
махне главом да неће.</p> <p>„Како неби дошли!...{S} Та он је толико исто ваш болник, колико мо |
аузет побожницима, кои су нарочито били дошли да им он молитву очита и утѣху пружи.</p> <p>Чино |
да говоре, јест.{S} А кад би људи овамо дошли, морали би се запитати, да их није ко научио, шта |
коих је околна Фрушка гора пуна.</p> <p>Дошли бѣху многи настојатељи манастирски и прости калуђ |
м недонесе какву замѣрку.</p> <p>Кад се дошло пред врата од сале, ту се стојало и чекало, док с |
атеља и извршио.</p> <p>Но док небијаше дошло врѣме, да се ови радови предузму и обаве, показив |
.{S} Њему је једно вече пре више месеци дошло писмо, уз које му се шиље један калуђер с тим нал |
ило наздрављено; нѣкима бијаше то добро дошло, да могу топлину свога чуства дотичној према стра |
е одговорности.“</p> <p>Намѣстник прими дошљака, кога бијаху два шумара на таљигама довели и од |
химандрита Пришу.</p> <p>Домаћин остави дошљаку колеги стару тетку, а он поднесе руку младој не |
ле лађе.“</p> <p>Јошт небијаше до ћошка дошо, на ком се та улица са пијацом код ондашње варошке |
се ручак сврши, уђе момак и јави, да је дошо архимандрит Раковачки. „Баш добро“, одговори еписк |
им читатељима приобштити.</p> <p>Кад је дошо у манастир — —, и примио управитељске кључеве, ста |
} Ко ме је овамо послао?“</p> <p>Сад је дошо час, да му послужник преда писмо, које бијаше прим |
ље би било, кад би ја како пре комисије дошо до двора, па ексцеленцију о правом стању ствари из |
ини као земаљска глава србске војводине дошо у Нови Сад.{S} Начелник даде приредити лов у риту. |
вѣта остављеним.</p> <p>Пред њим бијаше дошо глас, да је нѣки особењак, с којим се дружити немо |
Сад к администратору митрополије био и дошо.{S} Зато с негодовањем проговори о.{S} Теофану: „О |
сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Него помажите ако можете... а ако неможете, а |
на све готов.{S} Оче Теофане!{S} Ти си дошо у манастир, да будеш калуђер какав трѣба да буде.. |
ори јој: „Ја се особито радујем, да сам дошо до срѣће познати вас.{S} Сматрајте, да сте код сво |
говори му: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете!“</p> <p>Печеновић погле |
пропустио, да није недѣљом и празником дошо у цркву на службу божију.</p> <p>„Црквено појање у |
черњу у дворској сали.{S} На то је и он дошо и свога госта генерала довео.</p> <p>„Архимандрит |
од нашег народа, ма с које стране овамо дошо,“ дода архимандрит Партеније.</p> <p>Пођу дакле св |
ије братски поздравио, кад је у дружину дошо; сваки му је одговарао као прѣко бундева, штоно на |
да му није нѣшто од њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣливам десницу Вашој Светости!“ одговори о |
има?“</p> <p>Куварица се тргне из свога дрѣмежа, погледа на улазеће, омахне главом на десно, и |
богословије, конвикта, благодѣјанија, и др.</p> <p>„Треће је начело његово било, такт у свему.< |
<p>ИСТИНА И ПОЕЗИЈА. </p> <p>од</p> <p>Дра Јована Суботића.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ИЗДАЊ |
га ока, глас моје душе, таласање мога нѣдра! — О, ја сам много, много тебе ради препатила!“</p> |
смо мало више говорили, разпучи своја нѣдра тој свѣтлости и тој топлоти, и ружица љубави, најчи |
у своје руке, цѣлива је, и метне је у нѣдра.{S} Онда пољуби благосиљајућу руку архимандритову, |
се тренула.“</p> <p>„То си ти снивала, драга тето.“</p> <p>Тетка свуда прође по соби, свуда за |
исам добро реко:{S} Хвала ти, хвала ти, драга Ленка, што то изговори; сам ти је Бог те рѣчи у у |
ипала.</p> <p>„Кад ћеш ме пустити кући, драга моја сестро?“ запита ју једаред брат, да чује; ка |
него прихвати шалу и проговори тетки: „Драга мајчице, хајде да ти синак помогне.“ На што узме |
Кажите ми што о њему!“</p> <p>„Хоћу, с драге воље; толико радије, што о њему немам толико гово |
вас за то лѣпо молим.“ .</p> <p>„Хоћу с драге воље!“ одговори архимандрит. „У толико прије, што |
оли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге воље, кад те занима,“ рекне архимандрит. „Једаред |
ажете како су се звали?“</p> <p>„Хоћу с драге воље,“ одговори архимандрит. „Онај кои је држао д |
м.“</p> <p>Ленка се насмѣши и рекне: „С драге воље, драги отче.“ Даде му руку и пођу напрѣд.</p |
пита протођакон архимандрита.</p> <p>„С драге воље,“ одговори овај, „док смо овдѣ нека буду код |
енка се насмѣши и рекне: „С драге воље, драги отче.“ Даде му руку и пођу напрѣд.</p> <p>Архиман |
нашим манастирима, да и они себи такав драги камен набаве.</p> <p>Што више, било је баш потрѣб |
ои хришћански народ има.</p> <p>Овај би драги камен, да се достојно уцѣни, мого бити предметом |
србски прости народ бисер а за манастир драги камен.</p> <p>Није другчије било ни данас код наш |
листао, као да је најлѣпшим разнобојним драгим камењем посут.</p> <p>У манастиру Ј...у Фушкој Г |
слегне рамени и рекне: „Радите што вам драго; ја нећу ни за што да знам.{S} Мене се ништа нети |
, да види да није ватра.</p> <p>„Шта им драго сад“, одмахне о. намѣстник <pb n="28" /> рукама. |
> <p>„Макар ме мало и прочупали, што му драго.{S} Али тим ће се нов дух улити у калуђерство, но |
падне никада чисто и цѣло.{S} Но што му драго: барем сам се осигурао од насртаја братије у мана |
рек да изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што му драго дијете,“ одговори стара. „Нека дође; нефали јој н |
риповѣсти.</p> <p>Знамо, да Ленка свога драгог брата није могла у оном манастиру надгледати, у |
или су Богу, што вису за времена све те драгоцѣности народне под своју руку узели, те их к себи |
за оне има гора и даљина јошт и највећу драж, који јој нису навикнути,“ примѣти архимандрит Пар |
офан гледао је подуже на ту лѣпу, сваке дражести пуну жену, немогући рѣчи проговорити.{S} Прси |
ухом сматрао, није јој се мого дивоте и дражести довољно нагледати; коју је чистим срдцем мѣрио |
н у оном расположењу, које напрема свим дражестима и тѣла и духа бијаше оно, што зид бобу.</p> |
уда долази ово повѣрљиво ти у говору те дражестне жене.</p> <p>„А ко је мого и помислити, да ће |
и уђе к нећаци.</p> <p>Ова је стојала у дражестној јутрењој хаљини код прозора.</p> <p>Кад ју т |
оводећи Ленку развио је архимандрит све дражи свѣтска човѣка.</p> <p>Био је пун досѣтака.</p> < |
била.</p> <p>У колико су дакле тѣлесне дражи њезине у срдцу калуђера пламен страсти разбуктава |
а тим, да нам куће цвѣтају: тим су мени дражи и милији.{S} Зашто, јер ће тим боље бити свима, и |
у клоњаше, обасули бѣху гору неописаним дражима. </p> <p>„А погледајте тамо“, рекне архимандрит |
робови.</p> <p>Купује за дубове и друга дрва из шуме козлиће и друге печенке, и тамо код њих ко |
ообразно велики шљивик са 11.000 комада дрва.{S} А касније, кад буде готов са шљивиком, одреди |
не.{S} Сваки нека, чини своје.{S} Он је дрва насѣкао, шиндру набавио, ћелије покрио.{S} То му ј |
морали отићи у шуму к надничарима, који дрва, сѣку.{S} Онда им вино годи, а што их кад кад пошт |
стирских зграда имала су се сѣћи у шуми дрва за грађу.</p> <p>О. Теофан бијаше отишо у шуму да |
рукама.</p> <p>— -— „Почнем сѣћи у шуми дрва за прошће, <pb n="299" /> да могу заградити башту. |
х листова, кои недаду газити човѣка као дрва, па ма да је то и прост само калуђер, — и да се сѣ |
то без вечере.{S} Манастир нема нуждних дрва за гориво; кад хоћемо што да скувамо, морамо да ки |
, — поглед благост — увѣк у пуном чину, дрвена мантија од дамаске. — — </p> <p>„Али му небијаше |
пође с њима к степенима, кои вођаху на дрвени доксат.</p> <p>Улазак небијаше баш величанствен. |
зграде.{S} Ту одма стајаше и клепало са дрвеним маљицама.{S} А и гвоздени будилник висио је ту |
Домаћин је високородном слао шљива и са дрвета набраних и у <pb n="240" /> преображеној форми к |
им узицама.</p> <p>Ходник је био сав од дрвета, широк, и скопчавао је јужни дѣо зграде са сѣвер |
..“</p> <p>„Па зар ћу ти ја калуђере из дрвета да режем, или из папира да изсѣцам?“ запита патр |
<p>„За мога брата прилажемо медалију из дрвета <pb n="281" /> од честног крста умѣтно изрезану, |
од кад се ви бавите са науком о шумским дрвима?“</p> <p>Протођакон мало једовит, одговори: „Кад |
оно, што ми се чинило да је буква, није дрво, него животиња, које је име у титулатури људској < |
колико могаше мирније. „Ко та, ко та!“ дрекне администратор јаростно. „ Знаш ти добро ко.{S} О |
под постељом.</p> <p>„Одлази од мене!“ дрекне за тим на настојатеља; „ја нећу ни да ко може по |
тоје и по другим православним земљама и државама.</p> <p>Нарочито су му прѣд очи долазили калуђ |
ке шљиве немају више равних у европским државама.{S} И саме босанске морају их преда се пустити |
олитично и црквено-административној код државе или црквених области, а најпослѣ и код врховног |
твености бити.</p> <p>И даље: да корист државе и дужност народа изискује, да се монаси њиховој |
лађој господи, извору наде за будућност државе, лаким улацима и галопенима својих старѣшина, ре |
начелнику окружја, <pb n="233" /> стубу државе и перјаници царевој, који само о добру овога ман |
во признати темељ и несумњиви положај у држави.{S} Црква наша имала је пре тога од стране катол |
ја градити и да се на то 10.000 фор. из државне касе одмах изда.</p> <p>Али семинарије недобисм |
ци порезких уреда, и сви други главнији државни органи познавали су игумана Ананију, уважавали |
привилегије или права србског народа у државни закон угарски, и Србљи постану државним грађани |
о.</p> <p>„А к тому био је доиста прави државник.{S} Нарочито је много важио код кнеза Метерних |
трополит Стратимировић имао је доста од државника у себи.</p> <p>Он је држао ред у свештенству |
дно дотична наша права небијаху законом државним призната.{S} Ови нападани имали су сада барем |
државни закон угарски, и Србљи постану државним грађанима Угарске.</p> <p>Тим добије и црква н |
уло, који би на унију опомињао.</p> <p>„Државнички такт много му је пута био од велике корасти. |
био изредан.{S} Говорио је у цркви и на државном сабору.{S} На овом се одликовао тако, да су га |
ама влада одтуд узети повода, да их под државну управу узме, па онда смо на правом путу да с њи |
тересу цркве, чије заслуге за престол и државу влада најбоље знаде и уважава.</p> <p>„Стратимир |
арадина пуцати у славу радостног за сву државу догађаја, кад стану злочинца изводити да га обѣс |
ровић није баш пуно наклоњен Мушицком и држала је да се неће за њега из петних жила заузимати; |
о.{S} Отац мој био је силовит, и ја сам држала да морам учинити, што ми рекне.{S} Ја сам пошла |
а сам из оне школе, која је на то много држала, да свештеник лѣпо служи.{S} И мислим, да сам пр |
лили се до зоре.“</p> <p>„А како сте се држали?“</p> <p>„Било нас је свакојаких.{S} Та ваљда ва |
те ових месојеђа у честној овој обитељи држали нѣкакав бал са мирјани, и ту сте се сви поизопиј |
>Она ће доћи по плату, то су за сигурно држали.</p> <p>Доћиће или рано ујутру или по мраку у ве |
у и нагађању.</p> <p>У цѣлом овом послу држали смо се правила: „Неговори што незнаш; непиши што |
же шта зна о балу што су га у манастиру држали.</p> <p>„Ето нека каже Муцало,“ проговори свѣдок |
кратко врѣме архимандрита и сигурно су држали, да неће предуго бити без епископске круне.</p> |
му, што ми је било најмилије, што ме је држало, дизало, крѣпило, узвишавало!... као убијца да о |
увѣк на својем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало се у његовој дворској капели јутрење и вечерње.{ |
својим „оратором“ звали.{S} Говор његов држан на сабору, кад су га изабрали, славили су сви као |
ћу и оду у комору, гдѣ су разна јестива држана.{S} Ту наиђу на обарену плећку, изнесу је у кујн |
ће описати израз ока, лица, руку, цѣлог држања!{S} Ту се борила нада са страхом свима силама... |
јој зујаше најтоплије пријатељство, из држања и дисања видило се, да се бори о живот и смрт, о |
фина, просѣда брада брижљиво зглађена, држање господско.</p> <p>То је био настојатељ манастира |
к: и обично је вико, кад је говорио.{S} Држање тѣла имало је значај изазивања.</p> <p>Појава на |
говори, и лице, и очи, и звук гласа, и држање тѣла... све је показивало, да, би архимандриту о |
лед, којим је администратора усрѣћио, и држање, које му је тѣло при том заузело, поразило је си |
ну поступао: он је и управу манастира и држање калуђера вишој својој намѣри суобразно удесио; т |
лагост на образи и у очима, и господско држање чиниле су га врло пријатном појавом.</p> <p>У гл |
ти, ја ћу је синовно послушати.“</p> <p>Држање о.{S} Теофана, и израз лица му при овом одговору |
ане пред о.{S} Теофана изазивајући га и држањем и гледањем.</p> <p>Овај се мало прокашље, па по |
свачему над свима, те се по томе како у држању тако и обхођењу управљао.{S} Кад је ишо у процес |
а највишу особу његовог Величанства.{S} Држао је даклем, да је у свачему над свима, те се по то |
ордену собствену.{S} У јавним скуповима држао је више пута слова; ова су била мајсторски написа |
тако избио врањ на бурету, у ком је крв држао.</p> <p>Што се више усѣкњивао, то се више крвљу у |
ће га тај дан преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, док се н |
ље,“ одговори архимандрит. „Онај кои је држао дисертацију, звао се Јован Суботић, а онај што је |
доста од државника у себи.</p> <p>Он је држао ред у свештенству и калуђерству, да се неда повод |
а пољуби у руку.</p> <p>Но овај како је држао карте у руци, којој приступаше о.{S} Теофан, тако |
дина, значајна јављала се у том, што је држао да у сваком друштву и састанку представља највишу |
е!“ запита он, кад је све казао, што је држао да му ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и |
е бити да је тому узрок било то, што је држао, да ће му аукторитет бити у толико већи, у колико |
собу улази, жива и цвѣтућа, за коју је држао, да ће се тек на оном другом свѣту моћи видити, а |
ѣле су свѣће по свим ћелијама.{S} Ту се држао тако названи бал.</p> <p>Администратор манастира |
аке дијецезе по једног младог човѣка, и држао је рѣч.</p> <p>„Ево ћу ти у овој ствари једну при |
и се администратору на овој олакшици, и држао се наредбе тврдо.</p> <p>Он је чуо, да је као јуч |
ношају стојао.</p> <p>„На углед спољски држао је много.{S} Кад је год полазио у народном каквом |
калуђера, што је кваку од браве у руци држао, и врата и нехотице отворио, учини поклон до земљ |
и.{S} Реко сам Вам екселенција, што сам држао, да администратор митрополије свакако више стоји |
дѣд лајо.{S} Лај ти!“</p> <p>У осталом држао је и то, да му ниједна госпођа неможе противстати |
ијом више по ћефу.{S} Међу тим је много држао на своје адвокатство, и увѣк је најпре увио и јед |
Већ зато га је овај цар особито високо држао.</p> <p>„А к тому био је доиста прави државник.{S |
огуће?{S} Ленка!“</p> <p>„Ти си сигурно држао, да је то немогуће,“ проговори Ленка, „па ипак се |
на то архимандрит. „Манастирску управу држао је митрополит у гвозденом процѣпу.{S} Коим тим на |
ање његове особе.{S} А колико је на ову држао, то нам је познато из онога, што смо о њему мало |
ника нашега народа, онако како то будеш држао за најбоље, и дај фундацији наслов, кои ти за схо |
рхимандрит свом штићенику, како се ваља држати, кад се у цркви служи.</p> <p>Архимандрит је био |
ста времена размислити, како му се ваља држати.{S} Зато и сад одмах одговори: „ја сам шиљао виш |
p>„Хоћемо!“</p> <p>„Али хоћете л’ се ви држати чврсто“</p> <p>„Као челик!“</p> <p>„Ји л’ тако?“ |
скупо видило администратору много људи држати, те је по свој прилици нѣке одпустио, јер се виш |
него је у свом манастиру, својој курији држати, млађим заповѣдити, да је као госпођу сматрају, |
о поштен човѣк мора дакле или обѣт свој држати, или из калуђерства изступити.{S} Пак онда неишт |
ио је тајно.</p> <p>Али је уједно морао држати под уздом и сваки напрѣдак и сваки намѣри му про |
кад на Доситија!</p> <p>„Али несмѣ нико држати, да све ово само собом долази!</p> <p>„Не; у ман |
послѣ администратор.</p> <p>„Сутра ћемо држати калуђерски суд!“ „Ми стојимо на свом мѣсту,“ одг |
исте Богородице матере.{S} У петак ћемо држати велико бденије.{S} А у „недељу ћемо служити собо |
е макнете, да бѣжите.{S} Научићу ја вас држати свете обѣте, које сте положили.{S} Кад ја заповѣ |
>На ове рѣчи уђу Митрофан и Амфилохије• Држаше се продрзљиво, али у лицу бијаху блѣди као крпа. |
> <p>„Ала је то дивота!“</p> <p>Онда га држаше напрема свѣтлости, немогоше се доста надивити бо |
итије, поодносили.</p> <p>Нѣки најпослѣ држе, да се није чувало, како би ваљало, јер манастирск |
!{S} Тако су радили стари; а тако и сад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја постанем |
за руком; да више њега стоје људи, који држе да су само они избраници сина Божијег, а друга так |
да у очи.{S} Да настојатељи манастирски држе имање у реду, па ма од прихода ни крајцаре из годи |
би били задовољни, што се добра у реду држе, што се капитал чува.{S} Јест.{S} Али ако стане сп |
; нити нам одају пристојећу нам почаст, држећи нас, не да смо му браћа, него слуге и робови.</p |
е се ту налажаху.</p> <p>Ленка сѣдне, и држећи својом лѣвом руком десну руку пријатеља, гледаше |
сузе, па онда опусти обѣ руке на крило држећи обѣма мараму, дигне лице горѣ, и стане говорити: |
о кући прави штету, а браћу као скотове држи: онда се браћа обраћају <pb n="291" /> к власти и |
м погледи на кључаницу, пак да се тврђе држи, ухвати се једном руком за браву.</p> <p>Дуја пак |
господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму, по г |
.{S} Год.{S} 1861 буде дозвољено, да се држи сабор, те да донесе уредбе, које су управо оснивал |
Овај ми се баш допада: овако ваља да се држи и разговара сваки, који крст на прсима носи.“</p> |
се овде иде!“ дода Амфилохије. „Њој се држи страна.{S} Ми смо само прости калуђери, а прост ка |
ти.</p> <p>О. Митрофан лежи на земљи, и држи руку на срдцу.</p> <p>Из даље види о.{S} Теофан да |
га неби било.{S} Та он управо све нас и држи у друштву.{S} Што вам је то добар господин, нема м |
о али непримѣтљиво, како се она при том држи.</p> <p>„Мислим да знам“ одговори Ленка, која се < |
паметан кад га даје.{S} Нека се он само држи свога система.{S} Одозго сунце грије, а одозго лед |
дговори митрополит; „наш господин пекар држи ваљда да му нема суда, па остаје једнако при злоче |
ознао више ствари, које ми се допадају; држим да се неможеш на мене потужити.</p> <p>„Биће боље |
е тако што догађа; <pb n="212" /> а сад држим, да се само шалите.{S} У осталом, гледаћемо да не |
познајем,“ примѣти архимандрит. „И све држим, да ћемо ми та имена и више пута чути.“</p> <p>О |
ијатељ,“ проговори архимандрит. „И зато држим да ћете ме за такова и сматрати, и радо примити с |
избројани, и зато хоћу да наредим, што држим да ми је дужност учинити.{S} Ту одређујем ја теби |
а ме зажалите.{S} Ја сам оно казао, што држим да морам по дужности онако мислити и говорити.{S} |
а епископску штаку за вашу персону, јер држимо, да ће вам скоро митра главу украсити.</p> <p>„З |
Јест.{S} Опомињем вас, да се св. канона држите, да своју дужност свето изпуњавате, да своје обѣ |
о ни до зоре.{S} Срѣћан пут желим!{S} И држите рѣч!“</p> <p>Оне му се захвале на доброти, и одк |
свето изпуњавате, да своје обѣте строго држите, да се чувате од грѣха и саблазни.“</p> <p>На то |
си реко да ћеш ми данас све казати, што држиш, да ми имаш казати.</p> <p>„Дакле говори: ја слуш |
он вас оправити у закутак.</p> <p>„Де, држте се ви само оних правила, која су начинили другачи |
<quote>Смемо ли, Пијеридо, у Карловце, дрзко где поју: „Отступи ти пијто просте“.</quote> <p>А |
>„Хоћемо!“ одговоре обојица у један мах дрзко.</p> <p>„Ви знате, чим вас куварица манастирска б |
нова храна за бујеће чувство у њеним нѣдрима.{S} Груди јој се преизпуне милином, и дрхћућим сл |
.“</p> <p>На то сви оду, а о. намѣстник дркћући које од зиме које од раздражености, уђе у своју |
своје труде, своје успѣхе сестринском нѣдру приобштити, повѣрити, и из оних уста укрѣпљење, одо |
p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче се на њега друг му: „Можда ће госпођа Ленка више наћи задовољства |
ородију, па ко са мном непије, тај није друг кесарев.</p> <p>„<foreign xml:lang="de">Gott erhal |
то се више крвљу умазивао, и тако му се друг од истине поплаши, кад га крвљу обливена види.</p> |
о, мајору?“ проговори патријарх, кад му друг у сигрању избаци карту, коју овај небијаше очекива |
.{S} Зато рекне брже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„Ја незнам ништа од свега |
ним сѣвајућим очима дивљу ватру.</p> <p>Друг његов Амфилохије имао је нѣшто мало смеђе брадице, |
сам се с црквом.</p> <p>„Друга љубав... друга невѣста била би за мене гадна издаја... злочинств |
а су само они избраници сина Божијег, а друга тако звана браћа, да су њихове слуге и оруђе; да |
разспремише, запита отац Митрофан овога друга: „Је с’ ти гладан?“</p> <p>Отац Амфилохије одгово |
> <p>О. Амфилохије опомиње нас на свога друга из оне балске ноћи, и сваки ће запитати, а шта је |
оно писали“, запита Митрофан тихо свога друга.</p> <p>„Наје слободно договарати се“ примѣти арх |
и способне стромове бијаше се удалио од друга на једно 100—200 корачаја.</p> <p>Наједаред чује |
јој послови допусте.“</p> <p>„А, то је друга ствар...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и то стоји |
и дође и протођакон Никанор, као што је друга страна очекивала.</p> <p>Комесија је дошла у вече |
аже г. архимандрит, па видећи да јој се друга цери, развуче устне и сама.</p> <p>Архимандрит Па |
су лѣпи разговори међу вама кад немате друга посла, мој о.{S} Теофане,“ одговори патријарх озб |
аво насиље, и он на сва питања недаваше друга одговора, него:</p> <p>„Ја сад управ ни сам незна |
чен лежи на својој сламној постељи, без друга, без пријатеља, запојен оцтом и жучи, изпуњен мрж |
ДУ.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ЛУКЕ ЈОЦИЋА И ДРУГА.</p> <p>1881.</p> </div> <pb n="2" /> <div type=" |
уге и робови.</p> <p>Купује за дубове и друга дрва из шуме козлиће и друге печенке, и тамо код |
сестра?...</p> <p>На танчици се појави друга провидна дружина, али и опет лѣпотом дивна, милин |
сам путује, онда је наравно боље имати друга при свему, што духу <pb n="201" /> човѣка годи.{S |
уда нас лед бије?“</p> <pb n="83" /> <p>Друга братија покуње се, као да их је ко ладном водом п |
оро није дао ником до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта овога господина, значајна јављала се у том, |
говора“, примѣти тетка достојанствено. „Друга су оно времена била.{S} Нисам се усудила ни прого |
/p> <p>„Вѣнчао сам се с црквом.</p> <p>„Друга љубав... друга невѣста била би за мене гадна изда |
р са сребрним оковом...{S} Е мој синко, другачије је такав човѣк изгледао, него сви садашњи спи |
>„Њој је тешко — и мени је!</p> <p>„Али другачије неможе да буде.</p> <pb n="163" /> <p>„Та ја |
том из срца радовао, „то ћемо наредити другачије.</p> <p>„Ти ћеш остати код мене на вечери, па |
овај небијаше очекивао.</p> <p>„Немогу другачије Ваша Светости“, одговори мајор.</p> <p>„Ал то |
ви само оних правила, која су начинили другачији људи, него што је твој доктор и његови другов |
. „Није мени трѣбало ничије помоћи ни у другачијим биткама... <foreign xml:lang="la">Alios ego |
и видићемо и практичне послѣдице овога; друге у мислима о.{S} Теофана, да у интересу манастирск |
. . . . .{S} 5.218 ф. 82 н. </p> <l>за друге потрѣбе . . . .{S} 16.781 ф. 18 н.</l> <l>свега. |
ли тако братијо?“ запита погледајући на друге калуђере.</p> <p>„Тако је! одговоре ови сви клима |
дку се нашо већ код <pb n="66" /> врата друге собе.{S} Преповѣдање намѣстниково мал није изтѣра |
а пијете на пол сајтлика, па вам се све друге мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На то дође ђак.</ |
и.</p> <p>Изпитају о.{S} Теофана, и све друге, кои су убијенога из шуме у манастир превезли.{S} |
се узвишен тај позив учинио, да ми све друге изгледе помрачи.{S} Мир и тишина усамљенога мѣста |
волнама однео, као што је толике силне друге духовне снаге и велике духове без гласа и имена у |
јвећма украшена.{S} Из ње се ишло у оне друге.</p> <p>Госпођа Пуљиница каже другима лаку ноћ и |
м“ осмѣхом и лаким омахом главе примаше друге чланове друштва, кои му један за другим долазаше, |
о из срдца.{S} И сама тетка пристане уз друге.</p> <p>„Него знаш како ми се чини“, рекне опет а |
Ту се онда излѣгу и други разговори, и друге пѣсме, па се онда окрене и на валцовање и на гало |
ом зажели просањкати.{S} Мати и једне и друге дѣвојке пристану на то, да им со жеља изпуни.{S} |
ng="de">Hoch!{S} Hoch</foreign>.!“ те и друге натѣра, да се сви стану дерати из петиних жила: „ |
а дубове и друга дрва из шуме козлиће и друге печенке, и тамо код њих коље их и пече, па се с њ |
до слушати и овога, као што је слушао и друге.{S} Посао им је ишо од руке, па су били весели св |
S} Сад иди... иди, па ублажуј душевно и друге болестнике, као што си своју сестру ово дана блаж |
и њега винковић несвали са столице као друге госте.“</p> <p>„Ту је дакле било саблазни? “...</ |
нас првим доктором богословије, и тако друге на разне подвиге побудимо и ободримо.{S} Али ти н |
е и ова комесија прошла као и све скоро друге против настојатеља манастирских предузимане: оста |
врђег срца, што су се свега одрекли што друге занима, ублажава, укроћава.</p> <p>„Борбе трѣба.. |
вар је заиста користна и благотворна, с друге пак стране баца како на владике тако и на манасти |
а њу од улазка у рај живота одбије, а с друге стране калуђеру освѣтли понор, над који се бијаше |
гавати, па и у самој својој ћелији, а с друге несмѣ манастирско добро разсипати, јер није његов |
с једне, а образом св. краља Симеуна с друге стране, са великим бројем других побочних фигура |
ртати и с једне га стране загледати и с друге.</p> <p>„Ви ћете већ знати ко пише?“ запита је ар |
ставио на подваљак.</p> <p>— — „Ево и с друге стране срѣће.{S} Које шљивовице које комовице нап |
ре госпоје, а Ленка се посади у фотељ с друге његове стране ближе прозору.</p> <p>„Ваша рођака? |
мантију једном руком с једне, другом с друге стране, па јуриш повратном линијом путем, коим би |
ама, измишљотинама, клеветама.</p> <p>С друге стране стојаше пред њим лѣпа, жена, цвѣтућа, свак |
, кад види тај необични појав.</p> <p>С друге стране пренерази се калуђер кад <pb n="139" /> ви |
утства примати.{S} Стара братија буду у друге манастире попремѣштана, а нова два доведена из др |
, да је она била обергошћа.{S} И оне су друге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше највећм |
јаких.{S} Једни су попадали код астала; други су се одкотурали до штала; а ја сам допетљао нѣка |
у у други, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има што од манастира, и |
их винушко раније у постељу несвали.{S} Други немогу пити на само по што су живи, и кад им дође |
стане се ова цифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу да сам авгара.“</p> <p>„Лажу, тетице; лажу.{ |
лоне главе, те једни се пруже на под, а други одсрћу у шталу, и сместе се како се ком даде.</p> |
о... једни су отишли око поноћи кући, а други су боме и преноћили у манастиру.{S} Знате како је |
оворили, да је подпуно свѣтски човѣк, а други, да није за финије друштво.</p> <p>Кои су имали п |
често догађа, само данас у манастиру, а други пут опет у ракиџијници код Крсте Муцала, или у по |
међу вама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх, а други погледе ко то говори.{S} То бијаше порезник.</p> |
тила, док су се кола са торња видила; а други сви разишли би се кућама.</p> <p>„Имао је нѣколик |
чашу <pb n="111" /> двѣ, па је готов; а други може боме добро да повуче, па му се и непознаје.“ |
:lang="de">Hoch!{S} Hoch</foreign>.!“ а други опет „Живио!</p> <p>Живио!“, те се од тропара чуј |
та друго кувати него један дан пасуља а други сочива! и онда ћете жељу изтѣрати!“</p> <p>„Бог и |
да навучемо, да нас једни благосиљају а други проклињу.{S} Свакој хвали и свакој грдњи износимо |
д је ишо у процесијама увѣк је пазио да други један корак иду за њим, па је турао натраг онога, |
.</p> <p>„Играју се цица-маце,“ придода други онај маукало.</p> <p>„Фрушкогорски светац!“ дода |
три гледао свети аманет овога живота за други виши свѣт.</p> <p>Често му се представљала као чи |
и далеко идете.{S} Има ствари, у којима други човѣк може бити човѣком, али калуђер се обѣтом об |
својој кући.{S} За њега је и онако сав други свѣт затворен: зар ћемо му и саму кућу да затвори |
днети: доста да су били доста чили, кад други од ноћнога труда попадаше.</p> <p>Кад се гости ко |
ѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> <p>„Е па кад други кажу, што ја да тајим?“ одговори свѣдок, на ком с |
трополита нађем ја то хрђаво пециво кад други пут овамо дођем, приправите се да за осам дана пр |
ад га један повуче мало за мантију, сад други.</p> <p>О. Теофан је ћутао, па само ишо и својој |
налик на ону прву, <pb n="17" /> али је други садржај имала.{S} Кад одпѣва поему стане маукати |
сам прегледати.</p> <p>Архимандрит узме други лист и проговори:</p> <pb n="107" /> <p>„Ово су т |
и, него је један чекао, да чује, шта ће други најпрѣ рећи.</p> <p>„Гдѣ су јој свѣдоци?“ примѣти |
виси ништа“, рекне о.{S} Теофан; „ту ће други одређивати.{S} Ја само говорим, а кад дође до рад |
ѣта свира?</p> <p>„А друго ја хоћу да и други народи науче ту нашу красну поему.{S} Ово је србс |
и.</p> <p>Осим њега читали су молитве и други калуђери.{S} Ови сви осѣте као да су измѣњени.{S} |
на сте браћа.{S} Какав један такав је и други. — Мени је госпођа Ленка дала руку на то, да ће и |
г судишта у Бечу једва учињено, да се и други нѣки манастири од конкурза заклонише?{S} Није ли |
инодѣјствовању при служби придруже се и други настојатељи и калуђери, кои бијаху <pb n="287" /> |
сти, коју сте ми указали.{S} Изволите и други <pb n="220" /> пут.{S} А од старе госпође тетке н |
рата отворише, и да им у собу ступише и други, немили и нечекани гости.</p> <p>Они, кои бијаху |
их манастира врло су празне.{S} Један и други предмет од какове важности, и то у једном другом |
атство, и увѣк је најпре увио и један и други брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат Печеновић.</p> |
p> <p>„Не; у манастиру живе људи, као и други људи, људи грѣшни, слаби, у толико тврђег срца, ш |
ново: „Неблагодарниче!{S} И ти си као и други.{S} Сви сте једнаки.{S} Иди ми изпред очију!“</p> |
архимандрит. „Настојатељ је човѣк као и други људи; и манастир је она кућа, у којој му ваља бит |
нос у звѣзде; њему је паор човѣк као и други господар.. он с нама и једе и пије, па се гдѣкоји |
па јој повуче за покривач, и једанпут и други пут, док се она пробуди.{S} Како јој једаред види |
у всја тјашкаја.{S} Ту се онда излѣгу и други разговори, и друге пѣсме, па се онда окрене и на |
твоје лалоке, него буди весео.{S} А ви други калуђери језик за зубе, па дижите чаше, сад ћу ја |
ици, предстојници порезких уреда, и сви други главнији државни органи познавали су игумана Анан |
настави свој подругљиви смѣх, у кои сви други из гласа пристану.</p> <p>„Какво је то церекање и |
="348" /> у том изкуства више, него сви други заједно.</p> <p>— Нетрѣба мени никога питати.“</p |
Trnka</foreign>!{S} Живио!“</p> <p>Сви други наравно пристану <foreign xml:lang="la">nolens vo |
иви очи: „А ја опет велим, биће ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш опет да забодеш нос куда нет |
</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми други, јео, пио као и ми други: само се у том од нас ра |
Сѣдио као и ми други, јео, пио као и ми други: само се у том од нас разликовао, што смо ми који |
<pb n="154" /> <p>„Шта је?“ питаше они други нестрпљиво.</p> <p>Онај неодговараше ништа.</p> < |
су му нѣкако на ближе стојали него они други, јер му се горе Рил и Витош чинише нѣкако као јед |
ље и упути се својој ћелији.</p> <p>Они други пођу за њим, и стану га нудити да иде у брашнару. |
као увоштен чизмарски фонал.</p> <p>Они други стану се на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Они су |
ан лежаше колики је дуг на поду, а онај други стајаше са свим глумачки о раширеним рукама пред |
<p>А госпођу Пуљиницу забављао је онај други архимандрит.</p> <p>Домаћин архимандрит био је вр |
забодеш нос куда нетрѣба“, примѣти онај други млађи. „Погледај се само у огледалу.{S} Отеко ти |
кад дође до радње ту ће се наћи са свим други.,“</p> <p>„Али ти бушиш, отче! — Но хајде, даље; |
али су тонови тога мумлања били сасвим други него обично.</p> <p>Послѣ двѣ недѣље добије управ |
то с тобом?{S} Ових дана био си сасвим други човѣк спрама тих коња.{S} Чисто нам је било мило, |
једном руком један брк увијати а другом други.</p> <p>Ови су му били намазани, па су на крајеви |
"group" xml:id="SRP18730_P2"> <head>ДѣО ДРУГИ</head> <pb n="130" /> <pb n="131" /> <div type="c |
наше куће, па ми се чинио, да није као други људи...{S} Боже ме прости, чинило ми се да је как |
обште, казују; да је епископ Гедеон био други Стратимировић, савршеније издање тога у малом.{S} |
би њима Хранислав, да је у њему оживио други Стратимировић.“</p> <p>„Па то није немогућно“ про |
ја. „Знам ја те ствари боље, него ма ко други.{S} Живио сам ја у манастири; имам ја <pb n="348" |
. „Сви смо ми били једнаки.... један ко други... као права браћа.{S} Само што је господин вѣшти |
незнати, што други свог незна, али како други совѣт што дозна, она мора то већ и уклонити.{S} Н |
куће.</p> <p>Како данас код мене, тако други дан код мог сусѣда, а послѣ опет редом код других |
и немогу толико топлине поднети, колико други смртни, кои више посла имају у кујни око ватре, и |
<p>„Ја сам господар у манастиру, и нико други“, повиче на то из петних жила, и погледи на намѣс |
>„Та шта је, море!“ повиче скоро гласно други од млађих калуђера, што стојаше прѣд врати.</p> < |
у срдцу младе жене живила, спусти се по други пут у гроб.</p> <p>Добро је разумѣла садржај и за |
ће потврдити“, примѣти настојатељ и по други пут, незнајући смисао предишавшег интермеца, пак |
.{S} Она може много штошта незнати, што други свог незна, али како други совѣт што дозна, она м |
а да пренесем наше народне мелодије и у други свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити угод |
олестна.{S} Касније буде о.{S} Теофан у други манастир премѣштен.{S} Она се бијаше доста добро |
и, а кад један манастир уреде, да иду у други, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да троше |
од гостију.</p> <p>„И право је!“ додаду други.</p> <p>„Калуђера ваља да има двѣ феле: једни да |
ући на Ленку.</p> <p>Сестра! промумлају други калуђери, погледе један на другог, и развуку обра |
.{S} У манастиру незнадоше куда, али су други људи видили.</p> <p>Одвезу га у Н. Сад, и, тамо п |
што смо о њему мало прије чули.</p> <p>Други калуђери погледали су на свога настојатеља <pb n= |
да није ту никад ништа ни било.</p> <p>Други говоре, да су учени људи из далеко земље долазили |
д мене, да ме се нисте такнули.“</p> <p>Други калуђери прсну од њега надалеко.</p> <p>Администр |
p> <p>„И боље је,“ примѣти јој нећака. „Други пут ћу ти све казати, а дотлѣ ме немој запиткиват |
ти и дивити, да ова слика недаде повода другим нашим манастирима, да и они себи такав драги кам |
У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне.</p> <p>Мушку нам је опет дѣцу учио |
бради и повуче је прѣко ње, па један за другим одшуњају се из ћелије.</p> <p>„А јеси ли наредио |
друге чланове друштва, кои му један за другим долазаше, те се с њим куцаше.</p> <p>Кад се пѣсм |
ити систаматично, мало по мало једно за другим.{S} Морали би се дати приправити учитељи из калу |
ш бодрим духом ступити на бојно поље са другим противностима.</p> <p>„То си дакле добро учинио |
о овим стварима и сам премишљавао, и са другим људма о том разбирао; ако можеш и ако си справан |
њеног рођака одсѣдао, а у њеној кући са другим гостима тај дан прослављао.</p> <p>Тим полажењем |
свакога ока.{S} Али ако он то чини пред другим свѣтом, па ма то били и сами његови присни прија |
им одступили, и само се са економијом и другим њиховом чину неприличним дѣлом баве, к њиховој п |
химандрит домаћин поведе сад разговор о другим стварима и покаже толико знања и духа, да је све |
калуђерство и манастире како стоје и по другим православним земљама и државама.</p> <p>Нарочито |
узвишене мисли имају то у себи, да и у другим сродне мисли пробуђују.{S} Под тим утиском рекне |
гвоздену вољу показао је патријарх и у другим пословима и напрама великој господи у Бечу.</p> |
и, тој помаже, да оправи и углади кућу, другима опет даде или лѣпе мараме, или ципеле и црвене |
ати, али стану кола врвити све једна за другима на стотине.</p> <p>Људи и жене у стајаћицама и |
о је чест за мене!“ и поведе госпођу за другима.{S} Примѣтити нам је, да је овај господин био н |
{S} Теофан и патријарх?“ —</p> <p>Свима другима знамо имена, само код овога, незнамо, како му ј |
пустите мене из ове обитељи.“</p> <p>На другима видило се, да су то једва дочекали.</p> <p>„И т |
кад кад поштени људи <pb n="8" /> пред другима гостима у гостијоници изобличе, и што се по кој |
оне друге.</p> <p>Госпођа Пуљиница каже другима лаку ноћ и оде у своју крајњу собу.</p> <p>Стар |
а се није ни обзирала, него је хитала к другима.{S} Неостаде друго ни архимандриту, него да уск |
се високородију пѣва, мора се викати с другима, па како било да било!</p> <p>Удари се и „<fore |
ирем штаком гдѣ ког стигнем!{S} Имам ја других, већих послова, и толико, да незнам, гдѣ ми је г |
ао да је свога добротвора разликовао од других.{S} Кад му се овај приближио, онда је и сад само |
ремда није имао за то доказа.</p> <p>Од других мушких гостију највише је обратио позорности на |
код мог сусѣда, а послѣ опет редом код других, па га сви примамо једнако.{S} Е па онда мора и |
ица, или о свечари код мене, и тако код других.“</p> <pb n="116" /> <p>„Ал ту нема господина ме |
з тога изиђе.{S} А што велите за мѣшање других особа у манастирске ствари, тога је било од увѣк |
, али сам сам својим очима видио.{S} Из других села носили су новорођену дѣцу том свештенику, с |
ре попремѣштана, а нова два доведена из других.</p> <p>— — „Прегледах кућу.{S} О чуда!{S} Ничег |
вославне цркве.</p> <p>А нашло био се и других прилика.</p> <p>Списатељу ових редова пошло је з |
е скоро да опусти.{S} И сами становници других мѣста чуде се, како грозно сѣче шуму и хоће на в |
дговори патријарх озбиљно. „Али ја имам других, већих планова и идеја.</p> <p>„Ти набрајаш све |
меуна с друге стране, са великим бројем других побочних фигура побуди пуну позорност обоице.{S} |
<p>У Н. Саду је у оно врѣме био између других адвоката и Печеновић.</p> <pb n="45" /> <p>Печен |
оних првих прилога 285.600 Ф. а од ових других 347.830 ф., те би тако те године имали од тих пр |
/p> <p>„Ти њу пуштај из твоје ћелије, а друго је моја брига,“ одговори му администратор и окрен |
теничку савѣст као истину признати... а друго је све клевета.“</p> <p>„Што се пак тиче куварице |
смо за то превећ мали. <pb n="334" /> А друго немогу ја калуђера мога слати у Русију.</p> <p>„Т |
оноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, частимо и ми њега код наших кућа, па неби било н |
ину банда многаја лѣта свира?</p> <p>„А друго ја хоћу да и други народи науче ту нашу красну по |
шта ти ја знам.{S} А то све није ништа друго, него претѣрано смиреније, а ако хоћете и, мало м |
а брзо покажу, да та течност није ништа друго него најплеменитији сок у тѣлу отца Амфилохија.{S |
да ћете му казати ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање ни више?“</p> <p>„Ништа друго — ни мање |
скоро бити добро, па онда нећемо ништа друго кувати него један дан пасуља а други сочива! и он |
друго, ни мање ни више?“</p> <p>„Ништа друго — ни мање ни више; па то ево моје руке.“ И пружи |
прошлости...{S} Ништа си, и нећеш никад друго бити, него нико и ништа?{S} Бог сам посла ти најл |
литичном пољу налази, и да јој ваља све друго да ради прије, него узвишење сталиша да подупру, |
, него је хитала к другима.{S} Неостаде друго ни архимандриту, него да ускори кораке, и да иде |
</p> <p>Ленка погледи и нехотице гдѣ је друго друштво, али они сѣли подалеко па се одмарају.</p |
н данас у нашем народу јаче, него ичије друго.{S} Њега се скоро сви јошт тако живо сѣћају, као |
Крста Муцало.“</p> <p>„Али ваљда имаш и друго какво презиме?“ запита га архимандрит. „Кажи нам |
знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к овима.</p> <p>Послѣ овог кратк |
је твој доктор и његови другови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих прави |
тар нож продираше: „Кажи: хоћу! јер ако друго што кажеш, знај да ме на увѣк убијаш.{S} Ја немог |
и зову Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друго име.“</p> <p>„Е, Крстоношићу, би л’ ти знао, зашт |
о по заповѣсти. —</p> <p>„Ако пишеш оно друго, што си од мене чуо, забилѣжи и ово; из тога ћеш |
вици било у Бечкереку.{S} А нити је што друго била у Земуну, нити ће да буде у Букарешту.{S} Не |
"de">Kriegslist</foreign> је сасвим што друго, мој мајору.{S} Знам ја добро шта је <foreign xml |
те а анђелска свѣтлост осијава!...{S} У друго доба би га светцем прогласили!“</p> <p>„И ја тако |
о било: дисциплина најстрожија.</p> <p>„Друго начело његове црквене владе било је развијање црк |
људи, него што је твој доктор и његови другови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣж |
држи, тако исто никојега <pb n="292" /> другог поста, на сабласт и велику жалост не толико нама |
инити, што ми рекне.{S} Ја сам пошла за другог, без љубави... са најсилнијом љубави к другом.{S |
умлају други калуђери, погледе један на другог, и развуку образе као кад ко рекне: осрамотио са |
Та наше госпође знаду, да непуштају са другог свѣта ни патријарха, а камо ли архимандрита.{S} |
еофана, а ако ком устрѣбају мемоари ког другог намѣстника, стои <pb n="290" /> му просто ту књи |
химандрит домаћин заклони уста шаком од другог друштва, и рекне ономе: „Ћт’ бабо!{S} Што се нам |
у изплази подобар кус језика.</p> <p>Од другог друштва је ли ко то чуо и примѣтио и спазио, нез |
ра пречекати?“ запита патријарх опет из другог тона.</p> <p>„Могу доћи и сутра ако тако заповѣд |
ниси имала доћи.{S} За плату си могла и другог ког послати.“</p> <p>„Ја сам сирота жена, мени н |
послушан, па по том није могло за њега другога одношаја бити до слушати и овога, као што је сл |
} Ја нисам оно говорио, да вас или кога другога побудим, да ме зажалите.{S} Ја сам оно казао, ш |
те да би вас угостили радије него и ког другога, али нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а сут |
, и проговори: „Ми смо далеко отишли од другога друштва.{S} Ја ћу да се вратим.{S} Моја тетка с |
у одѣћу.{S} Шест вранаца један лѣпши од другога бивали су упрегнути у батар, на ком се из резид |
сестре строги завѣт пријатељ и једне и другога!“</p> <p>Она му даде руку, и рука је изражавала |
који нам је казао.{S} Али је ту било и другога приузрока, на који ни он сам није више ни мисли |
шлофроку, кои бијаше производ и свѣдок другога „десетолѣтија“, са плаветном марамом за нос у ј |
угога, питајући се, шта урадише и један другога корећи.</p> <p>„Ви знате, оче Амфилохије, а ви |
звѣздном лете од једнога краја среза до другога и извршују заповѣсти Беча, Темишвара и Н. Садск |
то врѣме.</p> <p>На то упру очи један у другога, питајући се, шта урадише и један другога корећ |
су се као двѣ локомотиве једна напрема другој.{S} Митрофан је био чврст дѣчко, а чудо његово б |
71" /> и епископ Будимски Платон.{S} На другој екипажи довезли су се прота Витковић и парох Мар |
ену чешће натѣра, да предмет погледу на другој страни потражи.</p> <p>„Ми ћемо сад на онај мали |
о, што су му се шаке из све снаге једна другој приближивале, ни што је било врло ризично за гла |
да њега замѣни, и да напије здравице и другој господи.</p> <p>Овај се прими и здравице почну.< |
иривао.</p> <pb n="81" /> <p>Приобшти и другој братији, што му је о.{S} Теофан говорио, и ови с |
...</p> <p>Ту је био болестник у сасвим другој, прилици.{S} Соба велика, чиста, зрачна.{S} Око |
изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у другој капу камилавку.</p> <p>Бирај, проговори му стара |
руци а бурмутицом са жутим садржајем у другој није патријарх баш изгледао онако како обично љу |
гове лѣпе јединице.</p> <p>Али је Ленка другојачије мислила, него њен отац.{S} Њој се млади гим |
аби дакле мантију једном руком с једне, другом с друге стране, па јуриш повратном линијом путем |
стане једном руком један брк увијати а другом други.</p> <p>Ови су му били намазани, па су на |
p>Отац Амфилохије са ватраљем полети за другом, но кад дође на басамаке уплете се у мантију и п |
дање у цркви.{S} Гдѣ је така прилика на другом мѣсту, доћи до имена једног Јоанна Златоуста.</p |
103" /> изводити.{S} Зато нетрѣба никад другом коме допустити да се у те послове умѣша.{S} У ме |
а.{S} Остави се дакле те форме, и почне другом. „Он није... он није“,... аја, и тим путем неиђа |
у, кои бијаше у овом случају и једном и другом сушти анђео хранитељ! “</p> <p>„Е, кад ти дирну |
, без љубави... са најсилнијом љубави к другом.{S} Ја сам имала, свачега само не срѣће.{S} Чини |
ти.{S} Скочи нагло на, ноге... потрчи к другом столу и зграби тамо <pb n="38" /> нож онај, који |
ћу вас звати, кад будем готов са вашим другом.“</p> <p>Она двоица стану се згледати. „Шта смо |
госпођица.</p> <p>Ова се јошт са једном другом зажели просањкати.{S} Мати и једне и друге дѣвој |
едмет од какове важности, и то у једном другом ли манастиру, иначе ништа што би човѣка занимало |
за коју је држао, да ће се тек на оном другом свѣту моћи видити, а на овом никада.{S} Он је сѣ |
искати... та земљаци смо, па ваља један другом да помажемо.{S} Него ћу ја све то да размислим.. |
ва, и двоје младих људи лежали би једно другом на грудима; Теофан би умро...{S} Тодор би оживио |
као калуђер и као млађи и у једном и у другом случају.{S} Зато вас молим да ми опростите.{S} О |
и породици му; — онда свѣтлом господину другом комесару барону и супрузи бароници; — пресјајној |
да се трудите господине,“ рекне Ленка. „Другом приликом провешћу ја моју тетку по Фрушкој гори. |
х угодника дао управу манастира Јазка а другому манастира Раковца.</p> <p>„Доживио је послѣ нѣк |
у цигље за врѣме патријарха Рајачића на другу сврху употребљене.</p> <p>Истина је, да је и Патр |
се сваки час окретала с једне стране на другу.</p> <p>„Е ти сад нећеш ока затворити,“ рекне јој |
ка неугодно тим дирнута окрене главу на другу страну.</p> <p>Госпођа Пуљиница насмѣје се сладко |
<p>Тако поћути по дуго, а сузе су једна другу стизале на образу.{S} Маши се у џеп, извади марам |
и свѣта!“</p> <p>Онај старији ђак рекне другу: „Јес’ чуо, како овај загуди?“ Ако само иоле прим |
али свѣћу.{S} Но ова неухвати.{S} Тарне другу, но и ова неприми.</p> <p>„Та пали, шта „мрдаш; и |
n="63" /> <p>На то дигне чутуру и почне другу здравицу: „У здравље господина архимандрита Храни |
спусти с лица најпре једну, па за тим и другу руку.{S} Машући главом, проговори мирнијим гласом |
вљати... па кад он запои многа лѣта или другу какву стихиру... таквог настојатеља нема више у Ф |
ознатој ноти „дај плећке Марице“ пѣвати другу пѣсму, која је звонила налик на ону прву, <pb n=" |
артеније смѣшећи се фино, одговори свом другу: „Виц и ти рођена сте браћа.{S} Какав један такав |
прими поздрав долазећега и понуди га у другу собу, али заједно поведе собом и стару госпођу.</ |
упрегну и пред манастир изведу, и оде у другу собу.</p> <p>Врата за собом затвори.{S} Тамо се у |
S} Лаку ноћ тетка!“</p> <p>За тим оде у другу собу, коју бијаше за себе задржала, док је стара |
тању него у твојој ћелији.{S} Ја идем у другу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши |
добије собу за себе; из једне се ишло у другу.</p> <p>Соба, коју Ленки одредише, показивала је, |
нас врло лако тамо бити.“</p> <p>Е, сад другче било није.{S} Нити је било разлога да се одлази, |
немаре, кад им млађи теже на више... ја другчије мислим. „Што више наши калуђери теже, да су из |
</p> <p>„Али ако он рекне другчије а ја другчије, па се ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок нѣкако |
тите да вас и ја изпратим, кад већ није другчије!“ примѣти архимандрит, пак пође и он с њом.</p |
а за манастир драги камен.</p> <p>Није другчије било ни данас код нашег друштва.{S} Банатски г |
шта ти знаш.“</p> <p>„Али ако он рекне другчије а ја другчије, па се ухватимо у лажи?“ примѣти |
ири коња: али овај бѣше ту вожњу сасвим другчије преднацртао, па му небијаше сасвим угодно, кад |
ри:</p> <pb n="171" /> <p>„Ниси ни мого другчије учинити као поштен човѣк, као ваљан калуђер од |
ило се да му није право.</p> <p>„Немогу другчије!“</p> <p>Та ти незнаш играти“, дода патријарх |
сам га нашла код Каулиције, а ја сам се дружила са његовом Катицом... а иначе само сам га на ул |
<p>На танчици се појави друга провидна дружина, али и опет лѣпотом дивна, милином бајна!...</p |
воме и пође с њим кући.</p> <p>Један од дружине, по изгледу имућан у изображен трговац повиче з |
напети, да би мого само за препитаније дружине довољно хране прибавити.</p> <p>— — „Из манасти |
ико га није братски поздравио, кад је у дружину дошо; сваки му је одговарао као прѣко бундева, |
ченовић погледи тријумфирајући на своју дружину.</p> <p>„Ето вам најбољег доказа.{S} Не само Ба |
о глас, да је нѣки особењак, с којим се дружити неможе, и да га се ваља чувати као ватре и змиј |
/p> <p>Застане мало, кад види, какво је дружство у ћелији.</p> <p>О. Теофан стојао је са уздигн |
<p>Кад се све смири, учини се једном од дружтва да и њему ваља што рећи.</p> <p>Пило се подоста |
комад печења, али се јави један враг из дружтва те повиче:</p> <p>„А шта, мени ту ни мукајет?{S |
ропадно: „Мир всѣм!{S} То је он често у дружтвима чуо, па је сад намѣравао скупо продати.</p> < |
{S} До Н. Сада има добра три сата.{S} А дружтво вас неби пустило ни до зоре.{S} Срѣћан пут жели |
Ове се приуготови.</p> <p>Али како буде дружтво изненађено.</p> <pb n="166" /> <p>Г. архиђакон |
многолѣтствија.</p> <p>За овим се дигне дружтво и оде у салу, да пије црну кафу.{S} Старија гос |
, па ћемо се без рѣчи опростити са овим дружтвом, које можда и воли, да се ми уклонимо.“</p> <p |
/p> <p>Бурно, грохотно смѣјање прасне у дружтву, а наздрављач пружи прѣко стола руку порезнику: |
о ко, и кад је говорио, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се вратимо разговору оне двоице.</p> |
јој падне на ум, да му рѣчи могоше бити друкчије, него што је она желила.</p> <p>Ужаснута том м |
дрит је погледао почесто кроз прозор на друм, коим се у манастир долазило; долазила су различна |
овори: „Ми смо далеко отишли од другога друштва.{S} Ја ћу да се вратим.{S} Моја тетка сѣди; зна |
p>Није другчије било ни данас код нашег друштва.{S} Банатски гости, и млађа и старија, прешле с |
ит домаћин заклони уста шаком од другог друштва, и рекне ономе: „Ћт’ бабо!{S} Што се намећеш ка |
зи подобар кус језика.</p> <p>Од другог друштва је ли ко то чуо и примѣтио и спазио, незнам; ал |
аким омахом главе примаше друге чланове друштва, кои му један за другим долазаше, те се с њим к |
ђе воља попити коју чашу више, то траже друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са кућним слугама |
гурно ће и данас мужеви и мужки чланови друштва доћи мало касније, па ће бити друштво отмѣно.{S |
побудити.</p> <p>Печеновић је био човѣк друштвен; он је дакле са своје стране што више допринос |
то име носи.</p> <p>У оно врѣме био је друштвени живот у Н. Саду у највећем цвѣту; људи су има |
ом правом мѣсту, и тако је више и био у друштвима него у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо да га с |
пија, <pb n="115" /> а вино је добро... друштво је пак било удесно, па онда се ради.{S} Је л’ т |
} Али неможе се одобрити, кад се сазове друштво од 20—40 лица, и мушких и женских, па онда удри |
ѣтски човѣк, а други, да није за финије друштво.</p> <p>Кои су имали право... то се незна, јер |
своје стране што више доприносио, да се друштво боље забави.</p> <p>Он је своју улогу мајсторск |
ару тетку онако јуначки.</p> <p>Цѣло се друштво смѣјало из срдца.{S} И сама тетка пристане уз д |
већ је за тебе хладно!“</p> <p>На то се друштво дигне и упути се у манастир натраг.</p> <p>У ис |
и друштва доћи мало касније, па ће бити друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако десило, да |
вакојаких чуда и покора.{S} У какво сам друштво упао, нећу га се опростити без рана у срцу и у |
p>Ленка погледи и нехотице гдѣ је друго друштво, али они сѣли подалеко па се одмарају.</p> <p>О |
та се ви једнако рукама љубите?“</p> <p>Друштво се било међутим к овим двома приближило.{S} Лен |
</p> <p>Ово рекне, па нагло пође натраг друштву.</p> <p>„Та неће нико појести тетку.{S} Немојте |
ило.{S} Ленка и њен пратиоц окрену се к друштву али нерекну ништа.</p> <p>„Јест, јест,“ настави |
запитати, куда си, ако те сутра у свом друштву неопазе... та то ће им бити најмилије, једино ш |
казано добар домаћин био је душа сваком друштву.{S} За то су га сви радо имали.{S} У женском др |
љала се у том, што је држао да у сваком друштву и састанку представља највишу особу његовог Вел |
а то су га сви радо имали.{S} У женском друштву ћутао је и слушао.{S} Сам рѣдко коју да је прог |
нда ће такови настојатељ и на страни, у друштву, то исто учинити, па ћемо га онда видити, како |
ам је то добар господин, нема му пара у друштву: што тај зна лѣпо наздрављати, одздрављати и по |
у мало, па су се по највише частили и у друштву проводили.{S} Кафане су у осталом и данас пуниј |
било.{S} Та он управо све нас и држи у друштву.{S} Што вам је то добар господин, нема му пара |
усудила ни проговорити кад је он био у друштву.{S} Пред Видаковићем да проговорим ја балавица. |
<p>У погледу начина, коим се обходио у друштву, била су два мњења.</p> <p>Једни су говорили, д |
о да рекне: адвокат Печеновић.</p> <p>У друштву пак био је Печеновић на свом правом мѣсту, и та |
оде администратору.</p> <p>Овај је сав дрхтао од љутине.</p> <p>„А та је ту!“ повиче к долазећ |
а.{S} Груди јој се преизпуне милином, и дрхћућим сладкога осѣћања гласом проговори му:</p> <p>„ |
> <p>„Уздизање манастирског имања... срѣдства, за стоструко благотворне цѣли..</p> <p>„Практичн |
, на корист људи и на добро наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. воље ће бити....{S} Хајде, молим те, |
виновом лозом засади, и пружи му сва срѣдства, која бијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд |
. . . .{S} 1500 ф.</p> <p>На учевна срѣдства ваљало би одредити на сваку школу по 500 Ф. 1500 |
вишим заводима изуче.</p> <p>„Учевна срѣдства имала би се мало по мало набављати, да одмах могу |
Увѣк је знао, шта хоће: па је сходна срѣдства безобзирно употрѣбљавао.</p> <p>„Добро ће бити, д |
ад послѣдње буре вина, да може нужна срѣдства за храну набавити, и данас га је купац одвезо.“</ |
ирима отворити извор науке и пружити срѣдства, да из тога извора сваки узможе црпити, кога жеђ |
к заслугама и признавању; пружите им срѣдства задаћи <pb n="337" /> сходна; улите дух братске у |
доказали су му ту потрѣбу необоривим слѣдствима.{S} Он је једном од своих угодника дао управу м |
е хвалио, да је нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, с којега бијаху г |
народ.{S} И сама смрт његова била је слѣдство једнога таковога жестокога дана.{S} У бурној сѣдн |
противника.{S} Он помисли, да је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло примили, и добије јошт в |
м да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по моју плату, одговори |
сутне, и одговори му: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете!“</p> <p>Пече |
таковом приликом код митрополита на обѣду.</p> <p>„Карловачки пекар неимајући конкуренције пек |
авно-командујући генерал примѣти при обѣду код митрополита, да је пециво изпод сваке критике.</ |
бојим ничега.{S} Ако ваља да истина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣтао из те тужб |
о.</p> <p>Познала је, да је дужност побѣду одржала.</p> <p>Зима је прође, срдце јој се чисто см |
рбуха.{S} Коса и брада тек је по нѣку сѣду показивала.{S} Све ово чинило је, да је изгледао мно |
врши, окрене се тај враголан к свом сусѣду, и лагано му рекне: „Шта велиш Ђуро?“</p> <p>Овај од |
ска у хришћане, да је свагда била црква дубком пуна.</p> <p>Сви су хвалили како дивно служи; св |
ожен у цркви угледу народа, кои је исту дубком пунио прѣко цѣлог осталога дана.</p> <p>Неможе с |
ли је и ви?“ запита Ленку и погледи јој дубље у очи.</p> <p>„Невидим,“ одговори ова, и извуче р |
Он је читао молитве и тѣшио болнике из дубљине срдца и душе своје.{S} Кад је подиго очи своје |
свету своју дужност из свега срдца и из дубљине чисте душе обављаше.{S} Слика његова остала је |
одговору показивали су, да му долази из дубљине срца и душе, и да му је то право чисто увѣрење. |
истим срдцем мѣрио, морао јој се дивити дубљини и узвишености чуства; анђео небесни разширио би |
мѣх као застава у пуном вѣтру.</p> <p>У дубљини код јединог прозора ћелије стајала је млада и л |
, него слуге и робови.</p> <p>Купује за дубове и друга дрва из шуме козлиће и друге печенке, и |
ећег или изпред њега пролазио, добио је дубок поздрав од овога, па ма био и сам фурунџија, јер |
мого рѣчи проговорити.{S} Он је ћутао, дубоко ћутао.</p> <p>Ленка је жељно очекивала одговор.{ |
оде 1825 године на дијету у Пожун, гдѣ дубоко у зиму остане.</p> <p>Зима је била лѣпа; саоник |
ѣколико корачаја од њега, па му се онда дубоко поклони и рекне: „Хвала о. намѣстниче; сад смо г |
обоица падну у собу на колѣна, и учине дубоко метаније.</p> <p>Они старији виде сад занимљиву |
сте и стане их кршити, а глава му клоне дубоко на прси.</p> <p>„О моја златна будућност!“ пович |
ком се тежак бол душе огледаше, уздахне дубоко, и проговори гласом, који показиваше, да му се г |
ом прећи!“ рекне о.{S} Теофан и уздахне дубоко.</p> <p>„Ти знаш шта ће повѣстница радити....{S} |
је недаде.</p> <p>О. Теофан поклони се дубоко, и изиђе из собе.</p> <p>Он је мислио, да ће љут |
одно дирнула.{S} Она му се само ћутећки дубоко поклони, али му руке недаде.</p> <p>„Моја сестра |
престало и зато се и о.{S} Теофан само дубоко поклони, пак приступи патријарху да га пољуби у |
ив о.{S} Теофана на повѣстницу очевидно дубоко потрѣсо.</p> <p>О. Теофан извади из џепа савијен |
топле пећи.</p> <p>А можда је и пре већ дубоко у коршов загледао.</p> <p>Доста да шумар набрзо |
али незнадоше од куд тај умиљати вѣтар дува.</p> <p>Тако су прошли своје фрушкогорско путовање |
усте, а отац Амфилохије ђусне колики је дуг у собу на под.{S} Отац Митрофан мишљаше да ће кувар |
подуже.{S} Онај један лежаше колики је дуг на поду, а онај други стајаше са свим глумачки о ра |
а дефицита.{S} Није онда тако лако било дуг <pb n="260" /> на манастир наваљати.{S} Са сувишком |
фор.</p> <p>Новосадском једном трговцу дуг 175 фор. </p> <p>За оправљање воденице погођено а н |
здрав млад човѣк око 35 година.{S} Црна дуга коса покривала, му је теме и спадала на рамена; а |
е и спадала на рамена; а тако исто црна дуга брада покривала му је дољни дѣо главе.{S} Широке ц |
чуну састављеном одплатио сам 600 ф. од дуга.{S} Хвала Богу.</p> <p>— — „Јао! јао! нѣшто ми се |
ијаше привико о.{S} Теофану, па га је у дуга зимна вечера често призивао к себи.</p> <p>У таков |
рност гледаоца.{S} Овај је био необично дугачак, и изилазио је у тако танак шиљак, да би се мог |
: „Од адвоката нема ништа!{S} То је пут дугачак.{S} Боље ће бити, да и не задирем.{S} Ако они п |
ата навезених.{S} Ројте су биле златне, дугачке и врло честе.{S} А унаоколо је био везом и изве |
у спустило.</p> <p>Предмети бацаше сѣни дугачке.{S} Небо чисто као сребро.{S} Тишина подпуна.</ |
асамака, онда уз басамаке горе, те оним дугачким ходником к ћелијама, док недојури до своје.{S} |
омилуј!“ а дванајесто велико развуку на дугачко и широко.</p> <p>За тим узме сваки своју чашу и |
/p> <p>„Па фрак од плаве чохе, са жутим дугметима...“ прихвати Ленка.</p> <p>„Да,“ настави тетк |
те, кувајте, иди дајте макар и хладног, дуго ће ми бити чекати.“</p> <p>Намѣстник погледа духов |
у.{S} Тако је спавао као заклан дуго... дуго...{S} Дан већ бијаше ојачао, кад му нѣко на врати |
</p> <p>Ту је застао јоште куварицу.{S} Дуго времена стајали су неговорећи ни“ рѣчи.</p> <p>Сад |
S} Пише ми твоја сестра.{S} Она је била дуго болестна; опасно болестна; но сад је изван опаснос |
не један. „Шта неће човѣк доживити, кад дуго живи!“</p> <p>Архимандрит Партеније изручи вѣрно о |
за смрт приправљати.</p> <p>Ова недаде дуго на себе чекати.{S} Ледена њена рука стегне прострѣ |
свога старог штићеника.</p> <p>Непрође дуго времена за тим, а једно јутро огласе манастирска з |
аси.{S} Писмо је било кратко, али га је дуго састављао.{S} Најпослѣ подпише га и поспе пѣском, |
е.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣд је дуго трајао, али то није осујетило вечерњу у дворској с |
олест је била опасна.</p> <p>Трајало је дуго времена, и Ленка немогаше одржати рѣчи, коју бијаш |
са о.{S} Теофаном.</p> <p>Патријарх је дуго говорио о свом горостасном плану; кадгод је почео |
.{S} Једва пред зору заспи.</p> <p>Није дуго спавала.{S} У сну јој се приказао онај ужасни приз |
собе и зазвони по служавку.</p> <p>Није дуго постојало, али ето ти фруштука.. изгледао је сасви |
це до њега, па угаси свѣћу.</p> <p>Није дуго трајало и млада госпођа спавала је у велико.{S} Ал |
рене зиду.{S} Тако је спавао као заклан дуго... дуго...{S} Дан већ бијаше ојачао, кад му нѣко н |
као клобук код војника.{S} Ту је чекао дуго, јер собар се недаваше видити.{S} Наравно да је у |
ништа о том чула; али се то приповѣдало дуго времена у Карловци, како је Хранислав кадио собе р |
ке. — — </p> <p>„Али му небијаше суђено дуго митрополисати,“ настави архимандрит.</p> <p>„Он је |
е заблиста у оку.</p> <p>Тако поћути по дуго, а сузе су једна другу стизале на образу.{S} Маши |
а, и свачега.{S} А отац Теофан има јошт дуго времена радити, ако ћемо да све манастире оправи и |
ено.</p> <p>Сваковрстне мисли недаше му дуго заспати; али око поноћи савлада га сан, и он просп |
атија јавно на братском сабору!{S} Нећу дуго живити!“</p> <p>Из ово мало црта видиће сваки подп |
и и бугарски.... а и сами Руси могу још дуго учити од нас, што се тиче црквеног реда и пристојн |
оде и без ручка у своју пустињу.</p> <p>Дуго је врѣме протекло и о њему није се ни говорило, ка |
аци... у том лежи моја судбина!“</p> <p>Дуго је ишо час брже, час лакше, час жестоко, час мирни |
извѣстнога добростања.</p> <p>Одужио је дугове.</p> <p>Учинио је економију плодоносном.</p> <p> |
епископ Мушицки, којега је име било од дугог времена прѣко свега народу мило и сјајно.</p> <p> |
ола као гола пушка?{S} Није ли Крушедол дугом обтерећен?{S} Није ли и сам Гргетег знатним зајмо |
а бих то одавно учинила, али ме тешка и дуготрајна болест задржа.{S} Сад сам, хвала Богу, и мол |
лице прѣко пута од магистрата, а одандѣ дуж пијаце до првог сокака на десно, то ће се све сруши |
сто небијаше право, што је ова здравица дужа од његове: „<foreign xml:lang="de">Was sagte er wa |
Светости.“</p> <p>„Дођи послѣ подне, — дужан сам ти дати реванж!“</p> <p>„У колико сати?“</p> |
ља млађи пред својим старѣшином, ком је дужан истину казати.“</p> <p>„Неоколиши, него говори!“ |
черње ће одслужити прота, а ја сам теби дужан реванж. — Само дођи!“</p> <p>„Доћи ћу!“ одговори |
>И тако се сиромах Коларовић ни крив ни дужан, морао одрећи архимандритства и архимандрије и от |
страху и бризи, крстећи се. „Ни крив ни дужан, сад да ја страдам.{S} Окани се тога, несрѣћнице, |
да вам одмах платим, јер нисам рад бити дужан.“</p> <p>Адвокат се усправи поносито, и проговори |
ро, господине, ја ћу доћи, него шта сам дужан за овај разговор, да вам одмах платим, јер нисам |
која је све тужнијом постајала, што је дуже времена протицало.</p> <p>Свако ће нас подпуно раз |
га немојте чинити! — А ако већ неможете дуже остати, а оно допустите, да вас одвезем бар у мана |
, што сте мршави ко липов штап, али ако дуже овдѣ останете, нисам вам сигуран ни за кости.“ Кал |
... да се у запт узму...{S} Ако то тако дуже потраје, знате л шта ће слѣдовати?{S} Народ ће се |
ту слику овај час поднѣти.{S} Ја већ од дужег времена радим на том, па га свуда уза се носим.{S |
ари проговорити, а мени се чини, да сам дужна да одговорим.</p> <p>„Допустите ми нѣколико рѣчи |
да нечекамо, да сам изтераш, што смо ти дужни.“</p> <p>Сви се стану смѣјати, и весеље достигне |
лности нетрѣба никакве; то је само моја дужност, као житеља Фрушке Горе, и члана једне манастир |
е молим, јер сам пронашо, да је то моја дужност.{S} Ви ме нехтѣдосте примити.{S} Ја тому нисам |
и почивају, то се мени чини, да је наша дужност!“</p> <p>„Е, дакле наступајуће дане провешћемо |
е њу саживало.</p> <p>Познала је, да је дужност побѣду одржала.</p> <p>Зима је прође, срдце јој |
ато хоћу да наредим, што држим да ми је дужност учинити.{S} Ту одређујем ја теби приход од глав |
о, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} То је дужност настојатеља, да воде бригу о манастирима и калу |
војем и у будуће заостати има, којег ће дужност бити за њему вручену свету обитељ непресѣчно ст |
бити.</p> <p>И даље: да корист државе и дужност народа изискује, да се монаси њиховој правој цѣ |
р нравствености били.{S} Корист цркве и дужност народа изискују, да се монаси, који су од свога |
жене придобити.{S} Она је ћутала, своју дужност извршивала, али све једнако на младог новосадск |
вас, да се св. канона држите, да своју дужност свето изпуњавате, да своје обѣте строго држите, |
им мирно, у пуном увѣрењу да чини своју дужност.</p> <p>„Ја непристајем на ваш суд, и непризнај |
{S} Ја само знам, да ћу ја чинити своју дужност.{S} Строг изпит и праведан суд!“</p> <p>„Ваша е |
, оче архимандрите, морамо чинити своју дужност.{S} Ми морамо бити строги... праведни али строг |
чега само не срѣће.{S} Чинила сам своју дужност, али ми је срдце пуцало.{S} Ко незна те болове |
е живима пресѣсти, што умрли нису своју дужност учинили.{S} Ја сам сигуран, да тога јуристе нем |
ивали зором свештеника, кои свету своју дужност из свега срдца и из дубљине чисте душе обављаше |
е, има се боље наградити; ко неодговара дужности, има се на то присилити; ко зло ради мора се к |
ужности.</p> <p>„Да ниси послушао гласа дужности убио би себе и овога и онога свѣта.</p> <p>„А |
ка, стане му прѣд дух поред слике јавне дужности и слика тајне љубави, лак Ленкин.</p> <p>У тај |
ваљан калуђер одговорио си само својој дужности.</p> <p>„Да ниси послушао гласа дужности убио |
и му владика. „Кажи, али по духовничкој дужности.“</p> <p>(О. Теофан почне преповѣдати.{S} Кад |
реставио.{S} Он је уважавао моје чуство дужности, и оставио ми је све своје добро.{S} Ја сам са |
, да мене стање манастира и калуђера по дужности у велико интересира, наредићу, да ми се о свем |
Ја сам оно казао, што држим да морам по дужности онако мислити и говорити.{S} А ви кажите слобо |
љубави у калуђерско тѣло; оживите свѣст дужности у сваком члану тога тѣла, пробудите у манастир |
чера нашо за право по унутарњем осѣћању дужности: то му је сад хладни разум својим освѣтлењем п |
„Де, да и ја погледим?“ проносови стари дуја од остраг.</p> <p>Но онај први одтури у исто врѣме |
ако заповѣда, морамо слушати,“ одговори дуја са свим мирно, у пуном увѣрењу да чини своју дужно |
ухвати се једном руком за браву.</p> <p>Дуја пак како се бијаше сагнуо, а није узео на ум, шта |
се побои, да јошт која здравица непослѣдује, и зато приступи ближе говорећи: „Доста је већ здр |
и браћа неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и слави, који неможе намѣре своје ос |
више снаге улити, да на свом путу напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи своје нам |
205" /> двоје, уздиже и онога, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше рѣчи вѣрно изпоручати.“</p> <p>„Д |
химандритом.</p> <pb n="359" /> <p>Посрѣдује и сам шеф војводине генерал гроф Коронини, кои је |
да тежи.{S} Останите на том путу, напрѣдујте на њему; нећете се покајати.{S} Будите прави, буд |
ли га дѣца ипак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да видите како се дѣца свијају око ове свет |
еговом досадањем животу говорила.{S} Слѣдујући њеним мислима, морао је сам себи признати, да су |
от св. Стефана у вашу цркву; 2.) 100 ц. дуката, прилога на ваш честни манастир; 3.) Један везен |
ивању свете иконе метне Ленка и опет 12 дуката у тас, које је и овдѣ игуман у своју сахрану одм |
шту има бољара... тамо су свѣ гомиле од дуката.“</p> <p>Подворница се опет закикоће. „Е, нисмо |
мало цванцига... или талира... па ма и дуката... јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то доста |
ри: „Дуката!..а од куд сиротом калуђеру дуката!“</p> <p>„И ви сте намѣстник?!“ рекне мало чудећ |
чудо, што са свим малодушно проговори: „Дуката!..а од куд сиротом калуђеру дуката!“</p> <p>„И в |
ер се бијаше мало окуражио, а кад чу за дукате, мало га капља неудари.</p> <p>Дукати и он!{S} Н |
опет закикоће. „Е, нисмо ми научене на дукате.{S} Ја би била задовољна и са банкама!“</p> <p>О |
уме.{S} Стока му се хиљадила, а коке му дукате носиле.{S} У славу божју а у његово здравље.“</p |
гледи и у манастирску књигу уноси... и дукати!{S} То је <foreign xml:lang="la">contradictio in |
p>Овај учини.{S} Најпре отворе кутију с дукати. <pb n="282" /> Нови новцати засјају ови пред оч |
а дукате, мало га капља неудари.</p> <p>Дукати и он!{S} Намѣстник кои сваку манастирску крајцар |
и кажите искрено па да идем да скачем у Дунав док је раније, да небуде чуда!“ Даље није мого го |
ог крене се он једног лѣпог лѣтњег дана Дунавом на пароброду за Цариград.{S} Одандѣ ће прије св |
глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом дунавском сокаку чути, у ком му је кућа била.</p> <p>„В |
ије могло знати, какав ће вѣтар из нове дупље духнути. <foreign xml:lang="la">Sede archiepiskop |
er" xml:id="SRP18730_C14"> <head>14.{S} Дух у гостинској соби.</head> <p>Код вечере је опет арх |
анују толики свети отци, несмѣ ту такав дух ни присмрдити, у толико мање, што живи настојатељ з |
али, што му драго.{S} Али тим ће се нов дух улити у калуђерство, нов живот увести у манастире, |
излазак из таме и мрака, стане му прѣд дух поред слике јавне дужности и слика тајне љубави, ла |
тва задаћи <pb n="337" /> сходна; улите дух братске узајмне љубави у калуђерско тѣло; оживите с |
ред очи добили, у свакој је дисао прави дух пѣснички.</p> <p>Владика дакле Хранислав био је дои |
му сѣвале од топлоте коју му је бистри дух обилно просипао.{S} Мора да је код свију добро стој |
охијама и ученијих и отменијих али онај дух реко бих да се изгубио.</p> <p>„Стратимировићеви по |
дисао и епископ Хранислав, и ми смо тај дух опазили већ и у разговору са о.{S} Теофаном.</p> <p |
да је у том <pb n="82" /> тѣлу становао дух јако даровит, воља безобзирна.{S} И онда може сваки |
ад већ од више година чујемо, да се као дух појављује.{S} Кад добијемо какву младу лѣпу гошћу, |
ова врата, отварају.“</p> <p>„То је био дух архимандрит,“ примѣти Ленка раскалашно весела.</p> |
неугодне противности изкуси, хоће да му дух клоне, да га воља остави, да му снага малакше.{S} И |
а су произишли.</p> <p>Ове мисли бијаху дух у о.{S} Теофану сасвим спариле, као оно што спарава |
ових људи.{S} Во имја отца и сина и св. духа, амин!“</p> <p>На то благослови медалију.{S} О. Те |
има у миру и тишини изображавањем овога духа, бавити и примѣром нравствености бити.</p> <p>И да |
се у миру и тишини са изображењем свога духа бавили, и примѣр нравствености били.{S} Корист црк |
рхимандритом, него са живим без свакога духа.“</p> <p>И опет се чује онај смѣх са читавом шкало |
} Стара није могла да заспи од мисли на духа архимандрита, а Ленки је свѣћа ометала.{S} Никад н |
ђерску ћелију прѣд тога правог калуђера духа, који с пламеним мачем стане прѣд врата њеног раја |
неимајући довољне науке ни стварајућег духа.</p> <p>Прѣко епископа Хранислава пређе повѣстница |
.</p> <p>„А хоћемо ли запитати за нашег духа-архимандрита? запита смѣшећи се архимандрит Партен |
, које напрема свим дражестима и тѣла и духа бијаше оно, што зид бобу.</p> <p>Било је часова, у |
другим стварима и покаже толико знања и духа, да је све прекрасно забавио.{S} Мало по мало забо |
говим чинодѣјствовањем насладом срдца и духа.{S} Зато су се прѣко године управо преправљали, да |
пуни лулу, укреше на труд ватру, запали духан, сѣдне код стола и рекне:„Е сад ми казујте!“</p> |
гло знати, какав ће вѣтар из нове дупље духнути. <foreign xml:lang="la">Sede archiepiskopali va |
е се госпођама и рекне им.</p> <p>„Нема духова у твом манастиру, л’ има у мом,“ примѣти домаћин |
лакрдија.{S} Нема ту духова...{S} Одкуд духова у манастиру?“...{S} Небојте се ви ништа!“ окрене |
„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка, да имаде духова?“</p> <p>„Ја нити вѣрујем нити невѣрујем,“ одгов |
нивати.{S} Ајде лези, па спавај.{S} Час духова већ је прешао.{S} Ја ћу бдити.“</p> <p>Стара лег |
рујте...то је сама лакрдија.{S} Нема ту духова...{S} Одкуд духова у манастиру?“...{S} Небојте с |
лике силне друге духовне снаге и велике духове без гласа и имена у свом крилу саранио.</p> <p>„ |
о данас.</p> <p>Ове су ствари заузимале духове народа и послѣ год. 1790.</p> <pb n="327" /> <p> |
звисила над људама и дигнула међу чисте духове!...{S} Мислио сам све што знам, све што могу, уп |
е особности тиче, подпуно.{S} Али ноћни духови и швабски валцери отрѣсоше ми са шибица сав лѣпа |
е“, придода Ленка одсѣчно. „Доћиће већи духови и бољи списатељи.{S} Али ће се народ ипак мило с |
ом је крива тетка са њеним разговором о духови.“</p> <p>Дигне се с канапета, затвори врата и за |
дите им пословање, које одговара и оним духовима у народу, што траже не само да се прихране, не |
> <p>Домаћин устане и замоли тога овога духовитог госта да њега замѣни, и да напије здравице и |
кретати чешће по вишим круговима.{S} На духовитост и знаности није се мого ни мало потужити.</p |
мо Ковиљ одранио Раића и одљуљао његова духовна чада.</p> <p>„Да су ови људи остали у свѣту, св |
ма однео, као што је толике силне друге духовне снаге и велике духове без гласа и имена у свом |
p> <p>Ленкин лик долазио му је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела хранитеља...{S} Љубав |
нице. „Прототип калуђерства био је твој духовни отац игуман Иринеј...“</p> <p>„Бог да му душу п |
дак и сваки намѣри му противни развитак духовни.</p> <p>Његова политика била је чисто конзерват |
eign>... и кад узмемо, да је то био ваш духовни <pb n="51" /> отац, и <foreign xml:lang="la">co |
p> <p>„А ено му светитељке!“ примѣти о. духовник кроз нос говорећи. „Сад им још ви напишите тро |
к.</head> <p>Ноћ наступи.</p> <p>Ноћ је духовник дана.</p> <p>Може сваки лако знати, каква је о |
и.</p> <p>„Али шта је то.“ запита стари духовник, који такођер бијаше изишо из трапезарије, да |
ди администратор, до њега с десне стари духовник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан и Амфилохије.< |
бијаху ту два млађа члана.</p> <p>Стари духовник имао је костобољу, то је остао у свом кревету. |
љу“ запита о.{S} Теофан кротко.</p> <p>„Духовник је отишо у Карловце; ваљда је однео тужбу на в |
бити чекати.“</p> <p>Намѣстник погледа духовника а овај њега, поглед им значаше много.</p> <p> |
отрѣбити, јер је био превећ млад.{S} За духовника искала се бѣла брада, а о.{S} Теофан био је ј |
ајало и науке и свѣтског изкуства; а за духовника није се мого употрѣбити, јер је био превећ мл |
и пође да сѣдне на своје мѣсто до отца духовника.</p> <p>„Стани!“ загрми сад администратор. „Н |
исповѣсти доводи чистог и човѣкољубивог духовника до висине светих апостола Петра и Павла, и да |
ка слика, грозних, црних и крвавих пред духовним оком пѣсника-владике.{S} Он се стрѣсе од грозе |
дивно, и да га народ већ почиње у своим духовним и тѣлесним невољама, да тражи.{S} Нека само ид |
ад Србин Михаил Груић са своих особитих духовних дарова.{S} И овога је он у калуђере довео.{S} |
климајући главом.</p> <p>„Па и ти отче духовниче!“ проговори намѣстник зачуђен.</p> <p>„Кад го |
уша) одговори му владика. „Кажи, али по духовничкој дужности.“</p> <p>(О. Теофан почне преповѣд |
ху представи као какав сан, и тѣлесно и духовно измучен заспи.</p> <p>У то дође и подне.</p> <p |
ћелију.</p> <p>Настојатељ није разумѣо духовно разположење свога противника.{S} Он помисли, да |
. „И трѣба да буде тако.{S} То је право духовно сродство.{S} А ово је јаче много пута од сродст |
су подуго уживали оправдано удовољство духовно у изванредном дару.</p> <p>„Достојно деспота св |
толици, дигну ову у вис, и однесу свога духовног оца, свој узор и правило, у игумнову ћелију, т |
>За њу су ови часови били часови чистог духовног уживања, каквог до сада није имала.</p> <pb n= |
ка, прелазила му је по више пута испред духовног ока.</p> <p>Но већ понашање његове црне субраћ |
и калуђерству.{S} Они ударе на прѣчаге духовног развитка; ови на прѣчаге дисциплине.</p> <pb n |
обично за свакога новога частника како духовног тако и грађанског изгубљене прѣким ситним посл |
ин код мене нашо у братском саучешћу, у духовном разбору, у пријатељској подпори... видио сам с |
теља.</p> <p>Око њега и болника, ком је духовну утѣху пружао, стојали су здрави гомилама, па су |
иштавајућа изрека, да је сав живот, сву духовну снагу, сву душевну силу жртвовао задаћи, која с |
више наћи задовољства у конверзацији са духом архимандритом, него са живим без свакога духа.“</ |
а и сладост будућности, која му се пред духом и срдцем разтвараше... све то навали на душу и ср |
и изложена, јер има разлога узети да је духом оболѣо.</p> <p>„То да се њему као глави православ |
је чисто конзервативна.</p> <p>Овим је духом дисао и епископ Хранислав, и ми смо тај дух опази |
небу.</p> <p>Отац Амфилохије поврати се духом, али подлегне тѣлом.</p> <p>Послѣ три мѣсеца прем |
цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом можете ви све ове узпоред и мимогред извести.“</p |
пропаст живота!</p> <p>Ко ју је мирним духом сматрао, није јој се мого дивоте и дражести довољ |
p> <p>Архимандрит Арсеније почне мирним духом и тихим гласом говорити:</p> <p>„Оче администрато |
<p>„Послѣ те сјајне побѣде можеш бодрим духом ступити на бојно поље са другим противностима.</p |
несрѣћа готова.{S} Ту несрѣћу уклонити, духу, вољи, силама нову енержију улити може само пријат |
постељу, и примири се.{S} Сое му се сад духу представи као какав сан, и тѣлесно и духовно измуч |
ље је у таковом случају ћутати, учинити духу по вољи и немицати се!“</p> <p>„Хајде престани, мо |
да се манастири сачувају и калуђерство духу времена суобразно развије.</p> <pb n="275" /> <p>„ |
наравно боље имати друга при свему, што духу <pb n="201" /> човѣка годи.{S} Ево сад смо на брѣж |
а су уста била увѣк нѣма... али је моја душа право у твојим очима читала:{S} Је ли могуће да ти |
ајдражестнија жена, него је с ње сијала душа, која га је из све своје снаге чисто љубила, и на |
је вам то поносит господин; то је добра душа скроз и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и у под |
ене.{S} Неизказано добар домаћин био је душа сваком друштву.{S} За то су га сви радо имали.{S} |
екло, ништа ми срдце пресѣцало.</p> <p>„Душа ми је била спокојна, а то спокојство основа је мир |
На то ће рећи један од гостију:</p> <p>„Душа ваља, добро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја мн |
анастиру сарањен је србски војвода цара Душана <pb n="324" /> Реља, кои је године 1343 умро, Ре |
це, на коме се сѣнка претрпљених болова душе стапљаше са зраком чисте радости, која му се тај ч |
огледале су се најтајније мисли његове душе.</p> <pb n="138" /> <p>Тај сан пресуди и ток живот |
та прочитала.{S} Оно је огледало његове душе, а то огледало показује изванреднога узвишенога чо |
је срдце пуцало.{S} Ко незна те болове душе, тај неможе о боловима говорити... <pb n="142" /> |
ниси разумѣо живот мога ока, глас моје душе, таласање мога нѣдра! — О, ја сам много, много теб |
к богослуженију, и крај његове узвишене душе, надам се, да ће му поћи за руком, те ће га народ |
он ће разумѣти и схватити стање Ленкине душе.</p> <pb n="181" /> <p>Кад изиђе на крај смѣси, ко |
само, рѣчи ће твоје избавити двѣ добре душе од пропасти, оне ће изазвати живот, пун срѣће и сл |
жност из свега срдца и из дубљине чисте душе обављаше.{S} Слика његова остала је на сва времена |
, али о. намѣстника нема.{S} Одтрчи без душе администратору и јави му, да је гњездо празно.</p> |
итве и тѣшио болнике из дубљине срдца и душе своје.{S} Кад је подиго очи своје к небу, чинило с |
двоје младих људи миловали, из срдца и душе љубили, а нису ни рѣчицом изјавили, да се љубе.</p |
вали су, да му долази из дубљине срца и душе, и да му је то право чисто увѣрење.</p> <p>Архиман |
е њихова клетва пасти на ваше гробове и душе.{S} Јест.{S} Опомињем вас, да се св. канона држите |
покрије њима лице, на ком се тежак бол душе огледаше, уздахне дубоко, и проговори гласом, који |
ен страсти разбуктавале, у толико су му душевне јој чини душу заносиле: и он је сѣдио узет на т |
ти хвала!{S} Сад иди... иди, па ублажуј душевно и друге болестнике, као што си своју сестру ово |
к <pb n="317" /> нѣколико дана у напрѣд душевној наслади радовали.{S} Такова је служба хришћанс |
учио... већ сам се унапрѣд радовао оној душевној утѣхи, коју је болан, тужан, несрѣћан, потисну |
, налазио се сиромах калуђер у особитом душевном стању.</p> <p>Слика младе женске, која бијаше |
да је сав живот, сву духовну снагу, сву душевну силу жртвовао задаћи, која се или недаваше нико |
оме, коме потрѣбна бијаше помоћ разуму, души, савѣсти; учитељ народа малог и простог, коме ваља |
и тишина усамљенога мѣста годила ми је души, кад само на њу помислим.{S} Ноћне службе божије д |
заносиле: и он је сѣдио узет на тѣлу и души као слика од камена, као мермерска слика, у коју ј |
а дошавши кући, осѣти тежину на срдцу и души, коју у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дане |
овчици, као анђео хранитељ очајавајућој души, као анђео помоћник сирочету, које само стојаше на |
ва... да буде правим светитељом, врачем души, срдцу и уму народа, вођом к свему, што је узвишен |
питања одговорити, <pb n="84" /> али по души, истину, како се то свештенику пристои.“</p> <p>„Х |
p>Међу тим заблиста, као румена зора, у души љубеће жене нада... љубав ће бити јача — и зазвони |
ораш такав и умрѣти!“</p> <p>Ова бура у души бијаше га јако уморила; сад осѣти тек, да је малак |
ликој мѣри мио.</p> <p>„Није ме ништа у души пекло, ништа ми срдце пресѣцало.</p> <p>„Душа ми ј |
ећу га се опростити без рана у срцу и у души.{S} Међу тим буди божја воља!“</p> <p>То рекне, па |
и најбољи лѣк против таковој болести у души.</p> <p>„Чуо си и читао си, да су многи у љубави н |
.. љубав ће бити јача — и зазвони јој у души глас жеље и крви...{S} Његове руке, које једнако р |
е!“</p> <p>Како је о.{S} Теофану било у души, док је Ленка ове рѣчи говорила, може сваки лако м |
</p> <p>„Дај плећке, Марице, дај плећке душице, дај плећке, дај плећке!“ па кад сврши а он завр |
вати: „Сладка Маро, Марице, сладка душо душице, дад мало плећке, дад мало плећке!“ <pb n="15" / |
и пѣвати: „Сладка Маро, Марице, сладка душо душице, дад мало плећке, дад мало плећке!“ <pb n=" |
вољан на свашто, што је добро, срдцем и душом калуђер.</p> <p>„Један од чувених у оно врѣме мла |
буди калуђер.{S} Ја сам калуђер срцем и душом; и да се наново родим, пак да ми је извѣстно да н |
ијне сад чиста као и прије пред његовом душом.{S} Једва пред зору легне у своју тврду постељу и |
а је читала и читала, и то тако с цѣлом душом, да нити је што чула ни видила, што у соби бива.< |
вом срдцу, да слије душу своју са њеном душом, која се бијаше сва у љубав, у безграничну љубав |
еца за тим са поштеним образом и чистом душом на прѣстол патријарха Арсенија.“</p> <p>„Но хвала |
и срдцем разтвараше... све то навали на душу и срдце малаксалог скоро калуђера с таком силом и |
да у грѣху каквом бдију... којим сатана душу лукавим сном можда тек уплиће... да та молитва све |
руди, да пригрли к свом срдцу, да слије душу своју са њеном душом, која се бијаше сва у љубав, |
та ставио.{S} Срдце си ми просѣкла, али душу би ми од отровних ножева сачувала.{S} Хвала ти и о |
им.{S} Ноћне службе божије дизале су ми душу у небо.{S} Звекет будилника прије зоре... глас зво |
његовом руком калуђеровао, увиле су ми душу особитом атмосфером... чиста, побожност задахује т |
тавале, у толико су му душевне јој чини душу заносиле: и он је сѣдио узет на тѣлу и души као сл |
о, ја ћу јести; грѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се кратким путем свега покора ослободити, |
оду <pb n="235" /> засвира, онда добију душу ноте а народ гомилом учи.</p> <p>„Зато неодромбољу |
са онима, кои су најжешћи: али на моју душу нисам чуо ни једне рѣчи, која би ишла на то, чега |
тац игуман Иринеј...“</p> <p>„Бог да му душу прости!“ уздане о.{S} Теофан и прекрсти се побожно |
тва и снаге.{S} Молитва топла укрѣпи му душу, и он повиче, ободрен вишим нѣким упливом и оснаже |
Ленкине пробудише очевидно онесвѣшћену душу о.{S} Теофана.{S} Он дигне очи к небу и ухвати се |
ом разполагати, јер знам твоју узвишену душу, па се боим, да сам себе до невоље недоведеш.{S} С |
<p>Архимандрит се насмѣје својој приповѣдци а о.{S} Теофан у пуној збиљи одговори: „Јест, кад б |
и, прекосутра биће сто различних приповѣдчица, како те је ђаво жива у пако однео, како те је зе |
“, одговори о.{S} Теофан. „У тим приповѣдчицама живе чисто људи кои су давно умрли.“</p> <p>„И |
а изнети, само да покажу, да ће свакога ђаво однети који се усуди против њих говорити, радити, |
сто различних приповѣдчица, како те је ђаво жива у пако однео, како те је земља прогутала, как |
.{S} Око је прозор за анђела а врата за ђавола.{S} Тако ми је сам покојни Иринеј казао; и имао |
оговори јој: „Јесам ја реко, да ће бити ђавола!{S} Што си долазила.{S} Господин зна да си овде, |
ласом проговори: „Оно пакостно, злобно, ђаволско смѣшење администраторово кад ми нож у руци опа |
људи“ па је сваки палио свѣћу и самоме ђаволу.</p> <p>Док је ишо уз степене на први спрат, ту |
одговори игуман домаћин. „Мора човѣк и ђаволу запалити свѣћу.{S} Учинили су ми много пута вели |
да му неулази у собу.</p> <p>И доиста, ђак му приступи, и рекне му, да га зове господин, да му |
да им је птица излетила.</p> <p>Тек кад ђак Јосиф донесе ручак, и уђе у собу, види да ту нема н |
<head>3.{S} Код адвоката.</head> <p>Кад ђак отиде, приступи о.{S} Теофан к столу, на ком је јес |
Овај изиђе пред врата, да види куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека пред врати, да му |
е чини грдне велике.“</p> <p>На то дође ђак.</p> <p>„Води овог човѣка у подрум, па му налиј“ ту |
е учини архимандрит руком знак, који је ђак разумѣвао.</p> <p>Ђак прими кључеве од подрума и од |
зазвони, да му ђак дође.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је архимандрит чутуру очима.{S} Учин |
ку.</p> <p>Кад је онај наздрављао, чује ђак њеки шум на басамаци и баци очи тамо.{S} У који пар |
„Шта је?{S} Помутило му се овдѣ!“ рекне ђак, и стане једним прстом по челу куцкати.</p> <p>„Зна |
b n="305" /> постељи болестника, повиче ђак с ходника: „Неидите близу њега, хоће вас своим панџ |
ишло: нарав је силнија била од сумње, и ђак изнесе празну чинију, кад по њу опет дође.</p> <p>Д |
м ту.“</p> <p>О. Теофан одкључа врата и ђак унесе чинију <pb n="40" /> с нѣшто мало јела, један |
чутуру принесе к устма, у тај пар опази ђак архимандрита.</p> <p>Мал’ га неудари капља. „Господ |
коро видити свѣта!“</p> <p>Онај старији ђак рекне другу: „Јес’ чуо, како овај загуди?“ Ако само |
и га није било разумѣти.</p> <p>Старији ђак гледао је са ходника у ћелију као да на што пази.{S |
ни да га види.{S} Зазвони и манастирски ђак дође.</p> <p>„Иди, зови ми отца намѣстника?“ гласил |
е, и тим га пробуди.</p> <p>Манастирски ђак уђе у ћелију, назове му добро јутро и јави му, да г |
> <p>И тако се сврши ова парада.{S} Али ђак добије добру ексхортацију, да он има налоге настоја |
нате, он је мало више вуко“, — ту учини ђак знамење, које свак разумѣ — „па је онда кадкад и лу |
ваљда је однео тужбу на вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је ли ту господин администратор?“ запита |
флашу воде.</p> <p>Улазећи у собу баци ђак чудан поглед на намѣстника.{S} Он се бојао, да овај |
о чешће у подрум по „тазе,“</p> <p>Онај ђак, кои је обично приступ у подрум имао, није могао св |
болестник стане мумлати, онда уђе брзо ђак у собицу, повуче управитеља за скут у натраг, и пов |
цу запалити свѣћу.“ Онда зазвони, да му ђак дође.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је архимандр |
маци некако сложи.</p> <pb n="12" /> <p>Ђак је био јаче грађе, те издржи до поноћи.</p> <p>Но и |
ди па ће судити и њему и мени!“ </p> <p>Ђак оде, стража код врата остане, али се предња врата н |
ком знак, који је ђак разумѣвао.</p> <p>Ђак прими кључеве од подрума и оде с писмоношом у подру |
его, нека допусти, да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати се с одговором.</p> <p>„Но?“ з |
подне и свако послѣ подне ова два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више нико.</p> |
м дозове <pb n="59" /> свога послужника ђака и заповѣди, да му собу тамјаном изкади.</p> <p>Сто |
одмах одговори: „ја сам шиљао више пута ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас као млађи з |
а архимандрит зовне к себи манастирског ђака Јосифа, и заповѣди му, да му нѣке сведоке за сутра |
настојатељ игуман и нѣколико калуђера и ђака.</p> <p>Сиђу се с кола.</p> <p>Архимандрит Партени |
хоће на што да скочи.{S} Али како опази ђака, тргне натраг, и само се окрене к зиду.</p> <p>„Шт |
нуо.</p> <p>По гласу позна о. намѣстник ђака манастирског.</p> <p>„Шта хоћеш Јосифе““ запита га |
p>„Шта је том човѣку?“ запита управитељ ђака, видећи да овај његово стање познаје.</p> <p>„Шта |
да пође напоље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к администратору.</p> <p>Мислећи да ће |
рдце каже.“</p> <p>„Младе ваљане србске ђаке волио је, и подупирао их је готовошћу врѣдном свак |
имена комесији — „изпитајте манастирске ђаке и слуге — ево им имена овдѣ — па ћете се увѣрити, |
n="304" /> <p>Калуђер оде и доведе оне ђаке.{S} Врата се отворе и управитељ уђе.</p> <p>Нетрѣб |
е на поље.</p> <p>У тај пар чује се ход ђаков близу врата намѣстникових.</p> <p>Овај изиђе пред |
о-Варнава.</p> <p>Варнава је био мирски ђакон, па је у калуђере отишао, кад му је супруга умрла |
фана к писаћем столу.{S} Зазвони и каже ђаку, да му се каруце упрегну и пред манастир изведу, и |
/> <p>„Кажи, да ћу таки доћи!“ одговори ђаку и дигне се из постеље.</p> <p>Оде на манастирску ч |
нешто јела намѣстник у по манастирском ђаку.</p> <p>Шум, кад су врата одкивали, пробуди намѣст |
цо.</p> <p>Архимандрит није имао вѣре у ђаку, него је за њим полагано и сам пошо, сиђе се у под |
ал, а који на ходнику на нос, а њега су ђаци у његовој столици однели у ћелију.“</p> <p>„А зашт |
ак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђаци приступе к столици, дигну ову у вис, и однесу свог |
ча с поља врата, узме к себи кључеве, а ђацима, њих двоици, од коих је један свршен човѣк био, |
гвоздени штапови ограђивали.{S} Нареди ђацима да му се даје свако јутро и вече нѣшто хране и в |
> <p>„На сваки начин!...</p> <p>Сад уђе ђаче и јави да су кола готова.</p> <p>Сиђу се дакле.</p |
н.</p> <pb n="169" /> <p>Најпослѣ пошље ђаче, да га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне |
ију отца Теофана, јер им је то дојавило ђаче, што га је Ленка за Теофана и његову ћелију била п |
е два смисла, од којих ју један увѣк врѣђаше, ма да незнађаше управо зашто.</p> <p>У смѣху му о |
знаш.</p> <p>Кад човѣк пише, много ће рѣђе погрѣшити, него кад устима изражава што мисли.{S} Ја |
звѣрско подло живљење.</p> <p>И тим убѣђен усуђујем се препокорно молити, да би Ваша Екселенци |
ѣчи администраторове.{S} Он се нађе уврѣђен том самовољом, и запита: „Коим правом!“</p> <p>„Не |
и!“</p> <p>Амфилохије нађе се на то уврѣђен; али таки за тим прими за шалу, и одговори: „Није н |
су му се познавало, да је тим чисто уврѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему трѣба каква информа |
послѣ тога нечувено; а овај је тако изцѣђен и упропашћен, да није био ни зашто.</p> <p>„За то в |
Суботић, а онај што је већ био доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш вам хвала високопречестњ |
она се доиста уда.{S} Отац јој је довео ђувегију, и она га је примила.... то је био адет, а ко |
08" /> <l>Пренос.{S} 9225 ф.</l> <l>Св. Ђурађ . . . . . . . . .{S} 360 ф.</l> <l>Месић . . . . |
м сусѣду, и лагано му рекне: „Шта велиш Ђуро?“</p> <p>Овај одговори: „Набрусио си Швабе и Шваби |
авора, врата попусте, а отац Амфилохије ђусне колики је дуг у собу на под.{S} Отац Митрофан миш |
то били и сами његови присни пријатељи, е онда се то несмѣ трпити.{S} Онда ће такови настојатељ |
показивала, да ту нема ни овце ни руна: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт запитати: мора ли |
праље, у баштама раде, оне купе шљиве: е па која се мало боље пашти, тој помаже, да оправи и у |
} Ако они пођу тим путем, <pb n="55" /> е онда се морам бранити, па по што по то!{S} А ако они |
ебео бамбусрор са сребрним оковом...{S} Е мој синко, другачије је такав човѣк изгледао, него св |
вање и на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако тако пођемо, онда ћемо формалне балове у манасти |
д других, па га сви примамо једнако.{S} Е па онда мора и он нас <pb n="112" /> који пут послужи |
ити, те ће бити ту и банде.{S} Јест.{S} Е, манастири нити су за то ту ни на то, и по том се мор |
ствар свршена.“</p> <pb n="101" /> <p>„ Е за данас је доста,“ рекне на ово архимандрит, и закљу |
>Протођакон одговори: „Јесам.“</p> <p>„ Е сад би долазио ред на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позва |
им парничаром о.</p> <p>Теофана?</p> <p>Е, овај господин неимађаше такођер срѣће у даљем свом ж |
жете данас врло лако тамо бити.“</p> <p>Е, сад другче било није.{S} Нити је било разлога да се |
к?“ прихвати господин (администратор). „Е шта да рекне.{S} Сваки нека, чини своје.{S} Он је дрв |
ахне главом, и приповѣди све до краја. „Е шта сад велите на то све господине!“ запита он, кад ј |
.“</p> <p>Подворница се опет закикоће. „Е, нисмо ми научене на дукате.{S} Ја би била задовољна |
цифре.“</p> <p>Калуђер устане да пође: „Е добро, господине, ја ћу доћи, него шта сам дужан за о |
S} Да удар забашури, рекне мало живље: „Е, одвешћу вас у цркву, пак ћете видити тамо колико сам |
<p>И мајор устане са столице и рекне: „Е, код нас милитара важи: <foreign xml:lang="de">Kriegs |
ељ најпослѣ премучи муку, и проговори: „Е кад је о.{S} Теофан признао сам, да је погрѣшио, нећу |
химандрит у својој благости проговори: „Е видите оче администраторе.{S} Из ваших рѣчи мого бих |
па се онда окрене Ленки, и рекне јој: „Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај |
кне настојатељ нѣким начином узвишено: „Е па кад он мени прашта, праштам и ја њему... и нека бу |
запали духан, сѣдне код стола и рекне:„Е сад ми казујте!“</p> <p>О. Теофан стане му све казива |
,“ одговори ова.</p> <pb n="211" /> <p>„Е, данас ћете изкусити, да их има,“ рекне јој архимандр |
ечу нема бољих!“</p> <pb n="265" /> <p>„Е, код нас је овако,“ одговори митрополит; „наш господи |
орити противник, шта ли судије!</p> <p>„Е мој господине,“ промуца напослѣдку. „Видим ја то и са |
, милостива,“ одговори дѣвојка.</p> <p>„Е видићемо...“ рекне стара госпођа. „Ако кафа буде добр |
поспремати!“ задирне је Ленка.</p> <p>„Е ћути бога ти дѣвојко...{S} Старо.. <pb n="186" /> туп |
ћу лећи на диван,“ рекне тетка.</p> <p>„Е, да како, сад ћу ја допустити, да ти стара ломиш кост |
та вам је ту?“ запита пратиоца.</p> <p>„Е ту нам је тај несрѣтник!“ одговори овај сасвим равнод |
о том славном митрополиту каже.</p> <p>„Е, одговори архимандрит; о њему бих ти мого читаву зиму |
азили“ запита Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Е да, нема од тог ни говора“, примѣти тетка достојанств |
мастила, јер све добро запамти.</p> <p>„Е коно, опростите; нисам знао, да ви имате у глави мѣто |
<p>Сад зазвони звонце на ручак.</p> <p>„Е сад ће сви у трапезарију, и ја морам <pb n="27" /> та |
он тихо, смѣрно, али и одсудно.</p> <p>„Е! лако је само рећи: харче манастирско имање,“ рекне п |
ажеш ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„Е па кад је казао, све је тако.. је л’ Крста?“ рекне на |
ретала с једне стране на другу.</p> <p>„Е ти сад нећеш ока затворити,“ рекне јој тетка. „Угаси |
ка па загрли своју стару тетку.</p> <p>„Е није да“, стане се ова цифрати. „Теби сам лѣпа, а дру |
другом сушти анђео хранитељ! “</p> <p>„Е, кад ти дирну у ту струну,“ рекне архимандрит, кои се |
ели?{S} Зашто није сам отишо? “</p> <p>„Е, господин је, па му може бити: и ја да имам кога да м |
у небѣше по вољи.</p> <p>„Све!“</p> <p>„Е, све!{S} Лако је рећи све!“ осѣче се патријарх; „али |
о?“</p> <p>„Тако је, и остаје!“</p> <p>„Е добро,“ рекне најпослѣ администратор.</p> <p>„Сутра ћ |
веселији него што би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми други, јео, пио као и ми |
мени чини, да је наша дужност!“</p> <p>„Е, дакле наступајуће дане провешћемо у строгом посту и |
једном манастиру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ваља сада да се мало по њима обазрѣте, барем по |
сад мислим поћи у Букарешт...“</p> <p>„Е онда ти и нетрѣба Бечкерек и његове спахије,“ примѣти |
и, и неразтежи ко Наста ташке.“</p> <p>„Е, господине,“ одговори сведок, „а зашто неби за човѣко |
дко ко и зна за оно друго име.“</p> <p>„Е, Крстоношићу, би л’ ти знао, зашто си овамо позван?“ |
ца свијају око ове свете куће.“</p> <p>„Е добро Крстоношићу,“ проговори на то архимандрит. „Сад |
први уписан Јуда Исхаријотски.“</p> <p>„Е мој синко“, дода за овим мало уздахнувши, „и ту ти мо |
видити, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу госпође тетке морате уважити,“ прихвати архи |
да си опет стару кожу навуко.“</p> <p>„Е, господару,“ одговори Гавра и пљуцне извадивши лулу и |
„Говори само ти, што се питаш.“</p> <p>„Е па било нас је свакојаких.{S} Једни су попадали код а |
и заједно“ Кад сте се разишли?“</p> <p>„Е ко ће то знати, ми немамо сатова.{S} Та било је, да р |
го што трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> <p>„Е па кад други кажу, што ја да тајим?“ одговори свѣдок, |
м горе доле махати.</p> <p>„А, фајн.{S} Евала!{S} Можеш сести и јести... ни цар нема боље.“</p> |
обожности којом је народ цѣливао крст и еванђеље, што се находише на истом покрову, или узнешен |
вате само о parcella-ма.{S} Али знам ја еве!{S} Ударићу ја вас по шакама први пут.{S} Ви замѣни |
, мрак за свѣтлост!“</p> <p>При рѣчима: ево те молим на колѣни као што се Бог моли — клоне калу |
пут.</p> <p>„Ево, вис. преч. господине; ево вам писмо.“</p> <p>Архимандрит узме писмо из руке о |
највећма узвишује кад најбоље слуша.{S} Ево и пред вама молим старѣшину да ми опрости: а честње |
што духу <pb n="201" /> човѣка годи.{S} Ево сад смо на брѣжуљку.{S} Погледајте само каква је то |
те.{S} Но до тога сигурно неће доћи.{S} Ево ја молим у највећој понизности, да имате високу мил |
незнате бенгели; то је сасвим лако.{S} Ево видите, само овако:{S} Вав!{S} Вав!{S} Вав!“ Служит |
ако је било с ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је судија: ја ћу сваку пресуду са си |
шој конзисторији поднесемо.{S} Јест.{S} Ево нашег изасланија, које молим да се у записник уведе |
цији наслов, кои ти за сходан нађеш.{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ је главницу примио и о |
на њега учиниле рѣчи пријатељице му:{S} Ево те молим као што се Бог моли.</p> <p>Тима је рѣчма |
а кажем о нама, о нашим пријатељима?{S} Ево, дам руку, ако га сви нехвале као најврстнијег наст |
— „изпитајте манастирске ђаке и слуге — ево им имена овдѣ — па ћете се увѣрити, да смо ми само |
p>Призовите ове људе, који су ту били — ево им имена“ — ту преда настојатељ нѣки списак имена к |
ти 25 мерова ране у Черевић из Даља, а ево ти 200 фор., па изплати и растѣрај слуге, кад их не |
0 ф.</l> <l>Свега.{S} 9530 ф.</l> <p>„А ево вам манастири на колико су се обвезали годишње дава |
карту избацити.</p> <p>„Од год. 1790 па ево за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 година недад |
тина били и млада и лѣпа; али сад имате ево поодрастла сина, па нисте више млада, ако сте и лѣп |
росим у ту сврху колико бијаше доста, и ево моје цркве гдѣ се сија ново измолована као украшена |
очио; оставим дакле сам намѣстништво, и ево ме сада — еклисијархом!</p> <p>— — „О срѣће, о блаж |
им?{S} Та ја у њој видим своју мајку, и ево Ћу је као такову из свег срдца загрлити и пољубити. |
а је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, почеше нѣки куће запуштати.{S} Цр |
пропустило и није се учинило.{S} Али ми ево почињемо дирати и у сам тај извор.{S} У старија вре |
то отвори срдце преда мном, а ја сам ти ево казао, пред ким говориш и коме.</p> <p>„А најпослѣ |
ви коих се тиче?{S} Учините то; ја вам ево допуштам; што више ја вас на то позивам!“</p> <p>„А |
p>„Ништа друго — ни мање ни више; па то ево моје руке.“ И пружи јој своју руку.</p> <p>„Хвала в |
вету.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу ево донети један јастук из твоје собе и покривач, па ћу |
и примѣр и утврђавати их у вѣри.</p> <p>Ево свему томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p>Он се скита |
спавали!“ рекне архимандрит Партеније. „Ево већ осам сати.{S} То ми је мило.“</p> <pb n="219" / |
добро“, проговори о. намѣстник нагло. „Ево ти твоје плате... а ено ти врата, <pb n="23" /> па |
о од ње гласа“, — настави архимандрит. „Ево шта пише: „Високопречестњејши г. архимандрите!{S} В |
е нарави будући удари у смѣх и повиче: „ево вечере, дајте само оцта и уља.“</p> <p>„Нема! “ заз |
. намѣстниче!“ проговори му управитељ: „Ево вам шиљу једног вуцибатину, <pb n="303" /> кои хоће |
т Партеније, кои је на прозору гледао: „Ево нам јошт гостију.“</p> <p>Сви пођу к прозору, и вид |
од пресилног чуства гласом повиче му: „Ево те молим на колѣни, као што се Бог моли: смилуј се |
кога бијаше на мене прешла.</p> <p>— — „Ево ме у новом манастиру.</p> <p>— — „Настојатељ мора д |
ована као украшена невѣста.</p> <p>— — „Ево опет срѣће изненада.{S} Ту ми заслугу призна и наст |
вина и ставио на подваљак.</p> <p>— — „Ево и с друге стране срѣће.{S} Које шљивовице које комо |
кои је пре мене исту водио.</p> <p>— — „Ево ме у манастиру Раковцу опет као намѣстника по налог |
м за се понео, да глад уталожи.</p> <p>„Ево!“ повиче куварица, кад нож у руке узме. „Хоћу се, б |
ија је висила о бѣлој пантљики.</p> <p>„Ево ти је, с мојим благословом! па је обѣси под расу на |
одговори патријарх презирљиво.</p> <p>„Ево свидѣтелства и препоруке од мога игумана и братије, |
иђе к њему сасвим готов за пут.</p> <p>„Ево, вис. преч. господине; ево вам писмо.“</p> <p>Архим |
младог човѣка, и држао је рѣч.</p> <p>„Ево ћу ти у овој ствари једну причицу да приповѣдим.</p |
{S} Управо наступивши велики догађаји у Европи баце наше мало гибање у запећак.</p> <p>Митропол |
.{S} Срѣмске шљиве немају више равних у европским државама.{S} И саме босанске морају их преда |
егова врха види се далеко азур-плаветно егејско море са отоцима Лемнос, Тасос, Самотрака, Тенед |
тос или Света Гора пружа се као језик у егејско море и скопчава се са полуостровом <pb n="323" |
и епископ Будимски Платон.{S} На другој екипажи довезли су се прота Витковић и парох Марго, осо |
.</p> <p>„Фрушкогорски светац!“ дода о. еклисијарх показујући руком на о.{S} Теофана.</p> <p>„А |
оненути.</p> <p>Напослѣдку проговори о. еклисијарх: „Ја само толико знам, да смо се грозно осра |
дакле сам намѣстништво, и ево ме сада — еклисијархом!</p> <p>— — „О срѣће, о блаженства!{S} Сад |
лавом натраг, те мал неразбије нос отцу еклисијарху, који је за њим стојао.</p> <p>Онај, што би |
рѣбало.{S} А може ми и манастир подићи; економ је добар.{S} Па може се из њега начинити и какав |
!</p> <p>— — „Настојатељ незна ништа од економије, а при том је нехатан и немарљив.</p> <pb n=" |
редѣљења сасвим одступили, и само се са економијом и другим њиховом чину неприличним дѣлом баве |
> <p>Одужио је дугове.</p> <p>Учинио је економију плодоносном.</p> <p>Оправио је манастир.{S} У |
итељ непресѣчно старати се и о напредку економичког прихода тог манастира са свима могућим сила |
р.{S} Украсио је гостинске собе.</p> <p>Економске зграде изгледале су доиста као властелинске.< |
свима и четника и жандара, и полиције и ексекуције; па ће бити свашта, и пуцаће свѣт од нашег п |
аћемо код ње.</p> <p>Епископ Хранислав, екселенција интерегнума послѣ смрти митрополита Станков |
pter" xml:id="SRP18730_C4"> <head>4.{S} Екселенција.</head> <p>Осване дан, кад ће сиромах о.{S} |
себи јасно реко:{S} Шта ће рећи његова екселенција, кад чује, да су женске у мојој соби биле!{ |
соби биле!{S} Шта ће на то рећи његова екселенција!</p> <p>Његова Екселенција није на то ништа |
рећи његова екселенција!</p> <p>Његова Екселенција није на то ништа рекла, јер није ништа о то |
Теофан.</p> <p>Владика прсне: „Нисам ја екселенција... а ласкачи су најгори“...</p> <p>Сиромах |
сав се стрѣсе, мислећи да ће можда сама Екселенција изићи.</p> <p>Врата се отворе, и једна свеш |
ти си зло урадио?“</p> <p>„Јесам, Ваша екселенција!“ одговори О. Теофан смирено.</p> <p>„Ја ни |
уђујем се препокорно молити, да би Ваша Екселенција сачувала нам манастир од пада, а чин од обе |
. Теофан смирено.</p> <p>„Ја нисам ваша екселенција; ја сам јошт само Ваше Високопреосвјашченст |
рог изпит и праведан суд!“</p> <p>„Ваша екселенција“, почне о.{S} Теофан.</p> <p>Владика прсне: |
„Нисам мислио ласкати.{S} Реко сам Вам екселенција, што сам држао, да администратор митрополиј |
дијенцију.</p> <p>Аудијенције код наших екселенција, тражиле су се и давале овако.</p> <pb n="5 |
ира имао: но све то паде у воду.</p> <p>Екселенција се бијаше разљутио уобште на поступање калу |
и покорним гласом, да га пријави код Њ. Екселенције.</p> <pb n="57" /> <p>Овај је ишо у салу, п |
тако злочесто пециво давати за стол Њ. Екселенције господина митрополита.{S} Ако се том за кра |
/p> <p>„Г. капетане!{S} Ако на столу Њ. Екселенције господина митрополита нађем ја то хрђаво пе |
ожда је и морао тако чинити, јер правог екселенције није било, избор митрополита, имао се за кр |
ије био „сазидан“ од примања код Његове Екселенције.{S} Више је очекивао од свога говора.{S} См |
ије, и идем из ових стопа у Карловце Њ. Екселенцији, да се тужим, да види, какве славне калуђер |
n="58" /> дишући запита, неби л мого Њ. Екселенцији ући.</p> <p>Варнава се врати к владици, па |
иромах о.{S} Теофан да приступи Његовој Екселенцији.</p> <p>Ми смо досад свуда писали ексцеленц |
товао по десети пут оно, што је смислио Екселенцији казати; и за то је имао очи упрте у прозор |
<p>Да упознамо мало наше читатеље са Њ. Екселенцијом, с којом ће о.{S} Теофан мало час посла да |
ислио бијаше све лѣпо и красно: како ће екселенцију задобити, показујући му се највећим приврже |
ве то да размислим... да разберем... да екскутирам дотичне законе... да видим децизије куријалн |
но, осѣти узвишеним до неба, и у својој екстази започне: „<foreign xml:lang="cu">Господи воззва |
рши ова парада.{S} Али ђак добије добру ексхортацију, да он има налоге настојатељеве строго изп |
лохијев. „Све ће пуцати по двору.{S} Њ. Ексцеленција напућиће се као ћурак, а дворски капелан ј |
ор жупаније срѣмске)!{S} Шта ће рећи Њ. Ексцеленција гроф Ревицки (канцелар мађ. канцеларије)!{ |
ћи.</p> <p>Кад дође у Карловце, чује да ексцеленција није ту него у Н. Саду.</p> <p>Ми смо више |
лав.</p> <p>У овом дакле случају био је ексцеленција управо администратор митрополије, премда м |
нцији.</p> <p>Ми смо досад свуда писали ексцеленција: ово је правилно по латинској граматици, а |
.. крив је (Станковић) митрополит; умро ексцеленција Стратимировић... умрла дисциплина у богосл |
</p> <p>Ми смо више пута употрѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли наши читаоци знаду управ |
а идем у Карловце, да покажем покров Њ. Ексцеленцији, и да изиштем благослов, да га смѣмо освет |
>Она тако и учини.</p> <p>Тужба буде Њ. Ексцеленцији предана.</p> <p>Администратор манастира им |
даде написати тужбу, и да је поднесе Њ. Ексцеленцији, а међу тим да иде у манастир и да иште од |
зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те изшибати, да ћеш га се |
ја како пре комисије дошо до двора, па ексцеленцију о правом стању ствари извѣстио.“</p> <p>Од |
о праву није пристојала.</p> <p>Тражећи ексцеленцију, тражио је о.{S} Теофан епископа Хранислав |
и... руке јој се разшире саме собом као електричким ударом дирнуте <pb n="153" /> и она клоне у |
своје савезнике.{S} Сви дакле либерални елементи били би уз њега.“ Овдѣ мало застане архимандри |
осић, па сѣдне и чита <title>Љубомира у Елисијуму</title>...{S} Онда јој нема пара, што је лѣпа |
немам ја ништа против <title>Љубомира у Елисијуму</title>.{S} Та и ја кад сам била мала читала |
чари, па стане читати <title>Љубомира у Елисијуму</title>...{S} Бога ти тетице, колико си га пу |
вих зидова!“ одговори куварица с дивљом енергијом.</p> <p>Сиромах о. намѣстник хода по соби, ра |
онај могао стари ред одржати, неимајући енержије довољно и снаге; нити је овај био успособљен, |
срѣћу уклонити, духу, вољи, силама нову енержију улити може само пријатељ, каквог он у Вама има |
вених и против закона мирског погрѣшио, ено ми судија у Карловцима, у Вуковару: а ви немате ниш |
дан знанац са стране и рекне му: „Коно, ено вас тражи онај калуђер!“</p> <p>Печеновић се окрене |
о сам ја цигаља више него један милион: ено леже наслагане, и јошт ћу пећи.</p> <p>„То је подуз |
„У моју ћелију!“</p> <p>„Није потрѣбно; ено ти писаћег стола, хартије, пера и мастила: то је св |
а брда, Цер, колѣвка Поцерца Милоша.{S} Ено Руме... а ено Митровице.{S} Незнам ил доиста видим, |
</p> <p>„А погледајте мало иза себе.{S} Ено вам најлѣпше партије Фрушке Горе.“</p> <p>Ленка се |
олѣвка Поцерца Милоша.{S} Ено Руме... а ено Митровице.{S} Незнам ил доиста видим, ил ми се само |
мѣстник нагло. „Ево ти твоје плате... а ено ти врата, <pb n="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{S} |
ела би којекаквих 100.000 фор.</p> <p>А ено једног малог универзитета, кои нема медичког факулт |
ујући руком на о.{S} Теофана.</p> <p>„А ено му светитељке!“ примѣти о. духовник кроз нос говоре |
ту кураж у себи, и одговори поуздано: „Ено Јазка; није ли пао под конкурз?{S} Није ли само срѣ |
кве... молитве су крила у небо.</p> <p>„Ено ти школе... школа је сабор анђела.</p> <p>„Даћу ти |
је задаћа да ствараш и подижеш.</p> <p>„Ено ти цркве... молитве су крила у небо.</p> <p>„Ено ти |
хунац доспѣо, и у писму Србаља будимске епархије, писаном митрополиту србском, свој израз добио |
свештенички, са архиепископским порт-д’-епеом.{S} На прсима је имао звѣзду ордена гвоздене крун |
биљка).</p> <p>Кад је о.{S} Теофан ову епизоду свршио, проговори владика у највећем чуду: „Па |
уних жара и свѣжине.</p> <p>Ми ћемо ову епизоду на краће да изведемо, и тако ћемо само оно спом |
<p>Сѣдница се конзисторијална сврши.{S} Епископ је био болешљив па зато није никога задржао на |
{S} Кад прођу многе године произведе га епископ за архимандрита, и даде му Ковиљ, манастир свој |
кад је онај бал давао у манастиру, буде епископ Рајачић изабран за митрополита.</p> <p>Рачуни а |
а буде архимандрит тога ради, што га је епископ Платон произвео.{S} Нека скине крет, и нека оде |
лужио.</p> <p>„И у обште, казују; да је епископ Гедеон био други Стратимировић, савршеније изда |
е.</p> <p>„Станковић је био у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код митрополита так |
} Са митрополитом дође <pb n="271" /> и епископ Будимски Платон.{S} На другој екипажи довезли с |
ервативна.</p> <p>Овим је духом дисао и епископ Хранислав, и ми смо тај дух опазили већ и у раз |
анданас.</p> <p>„Митрополит Станковић и епископ Платон поцрпили су такођер своје умѣтности из о |
обвезу и цар потврдио с тим, да арадски епископ неплаћа годишње 500 Ф. него само 200 Ф. и да пл |
о, а митрополију је администрирао бачки епископ Хранислав.</p> <p>У овом дакле случају био је е |
зује, како Горњо-Карловачки православни епископ није више за дијецезана способан и како је та ц |
ополије свакако више стоји него редовни епископ.{S} А најпослѣ ми то нѣкако иде у реч, може бит |
андрит Раковачки. „Баш добро“, одговори епископ. „Ја сам га и звао, да се с њим мало разговорим |
то одржати... на ово се чинио позваним епископ Хранислав; или се морао сасвим нов правац узети |
срдца врло умѣтно.</p> <p>„Обишо је као епископ све цркве своих дијецеза, а као митрополит упоз |
пређе повѣстница муком.{S} Он умре као епископ бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штам |
ле.</p> <p>Јошт је једну особеност имао епископ Хранислав у својој нарави.</p> <p>Он је био прѣ |
о те послове обављати.</p> <p>Он је био епископ у Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од г. 183 |
митрополитску столицу, а тај је баш био епископ Мушицки, којега је име било од дугог времена пр |
це, и тако даље.</p> <p>Овако је мислио епископ Хранислав о стварима, којих је ради о.{S}Теофан |
коп је завѣштао годишње. 6000 ф.</l> <l>Епископ темишварски . . . . .{S} 1000 ф.</l> <l>„ вршач |
спуштеним главом.</p> <pb n="65" /> <p>Епископ је дознао тужбу администратора, и братије манас |
пѣсме нису га штампом преживиле.</p> <p>Епископ Рајачић буде на скоро већином сабора позван, да |
камилавке, а и епископске круне.</p> <p>Епископ Хранислав носио је своју калафу увѣк уза се.{S} |
с посла да има, остаћемо код ње.</p> <p>Епископ Хранислав, екселенција интерегнума послѣ смрти |
мо јошт коју о њему да наведемо.</p> <p>Епископ Хранислав имао је извѣстно много дара и науке; |
ави: „па благо нама кад будете!“</p> <p>Епископ Хранислав желио је јако да постане митрополитом |
ежала сада у усти Станковићеви.</p> <p>„Епископ Станковић обрати позорност своју само на правду |
е гори.</p> <p>— — „Опет дадох преко г. Епископа Крагујевића, молбу, да ме одреше од тог званиј |
и разлоге и назоре <pb n="278" /> свога епископа-љубимца, и Мушицки буде спасен.</p> <p>„Страти |
љ: али шта ће.{S} Он погледа смирено на епископа и стане га тѣшити: утѣшите се, Ваше Високопрео |
да коју и о њему проговорити.</p> <p>Од епископа Хранислава остала је у традицији нашој жива ње |
ако...{S} Него да идем ја пре свега код епископа Хранислава, да видим, како ће се тамо ствар уз |
разлог и прилику, да се неугодног себи епископа тим поводом опрости.</p> <p>„Наједаред добије |
ћи ексцеленцију, тражио је о.{S} Теофан епископа Хранислава, пак чувши, да је у Н. Саду, преноћ |
и владика Мушицки у Беч.{S} Њега је као епископа православне цркве јако интересовало стање исте |
науке ни стварајућег духа.</p> <p>Прѣко епископа Хранислава пређе повѣстница муком.{S} Он умре |
ња при божијој служби споменули смо већ епископа Гедеона.{S} Овога не достиже у томе нико до да |
порно најбољи од свих наших оновремених епископа: али је имао чудноватости у понашању, које су |
товима искало:</p> <p>1., да народ бира епископе;</p> <p>2., да народ бира управу народних доба |
ти:</p> <l>а) из прилога, на које су се епископи обвезали и кои су износили . . . .{S} 8.250 фо |
ла толиких црквених Јерарха, кои су као епископи и архиепископи име своје овѣчили!</p> <p>„Њих |
м су долазиле црвене чарапе, као што то епископи носе; шешир обичан свештенички, са архиепископ |
ослѣ на то ишо, да буде судија и мени и епископима.{S} Сад сам ти казао, зашто ја не могу сазва |
аше му дозвољено, ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога протосинђелом толико год |
> <p>Обично је долазио свештеник у двор епископов или митрополитов само онда, кад је имао или к |
у манастир.</p> <p>Ми се нећемо више са епископом Храниславом састати, и зато ћемо јошт коју о |
н живио у непријатељству са Новосадским епископом Платоном.</p> <p>Код овога је био придворним |
а имао је богата изкуства.{S} Он је био епископом у Будиму од 1829 г. у Н. Саду од 1833.</p> <p |
е издање тога у малом.{S} Гедеон је био епископом у Н. Саду од 1807—1831.</p> <p>„Архимандрит к |
била по што по то уклонити Мушицког са епископске столице, на којој је сѣдио.{S} Разлог тому в |
рно су држали, да неће предуго бити без епископске круне.</p> <p>Митрополит оде 1825 године на |
којој се носе калуђерске камилавке, а и епископске круне.</p> <p>Епископ Хранислав носио је сво |
ор није ишо никад.</p> <p>А непонесе ни епископске круне, премда је шесету годину живота скоро |
одила се годинама разправа да се сазида епископски двор у Новом Саду.{S} Ту је за љубав епископ |
, говорио је самом себи кад је из двора епископског изишо. „Како ме јутрос епископу непустише, |
ни предмет.</p> <p>Ово је био ручник за епископску штаку од бѣле свиле богато набран, и богато |
тни манастир; 3.) Један везен ручник на епископску штаку за вашу персону, јер држимо, да ће вам |
Дамаскина сладкопѣвца.“ Њему су нудили епископство, али он га не прими.</p> <p>„Из тога доба п |
је пост, и Варнава је јео пасуља.{S} А епископу лѣчници нису дали да једе варива, него су му н |
ки двор у Новом Саду.{S} Ту је за љубав епископу Платону бечка влада и планове дала направити, |
е ову ствар сам рѣшити, већ је приобшти епископу Станковићу и позове га да му каже, шта он мисл |
као Турчин.</p> <p>„0 једном банатском епископу добије глас да се овај у тесно пријатељство уп |
пена.</p> <p>„Никад се није послѣ о том епископу ни најмањег гласа чуло, који би на унију опоми |
вора епископског изишо. „Како ме јутрос епископу непустише, већ <pb n="78" /> сам знао колико ј |
је налазио презумтивног представника у епископу Рајачићу.</p> <p>Но нити је онај могао стари р |
зом и изведен надпис:</p> <p>„Господину епископу Па...“</p> <p>„Немој читати,“ рекне архимандри |
.{S} Од игуманства нема ни рѣчи више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као змија к мени п |
ерења о помоћи свише.{S} А кад је своим епитрахиљем закрилио главу болника, учинило се сваком, |
58 фор.</l> <l>За зграду је одређено од ерара као што је речено. . . . . . .{S} 58.000 фор.</l> |
дредио је цар Јосиф II. да се са стране ерара даде 58.000 ф.</p> <p>Архиепископ Мојсије Путник |
ле нове, а коњи изгледаше, као да су из ергеле грофа Пејачевића.</p> <p>Код капије манастирске |
исту су се могли примити и богослови из Ердеља и Буковине, али су ови имали платити сваки по 20 |
, на којој да ме носе, па онда „хајд на еро браца Перо!“ те штулецни час на десно час на лѣво, |
е; нити је овај био успособљен, да нову еру својом иницијативом и својом снагом створи, неимају |
вог умѣтног производа био би подобан на естетичко развијање у народу чудесно подѣловати.</p> <p |
S} Ето новог митрополита, ето конгреса, ето и јавних листова: народ ће сам себи и теби помоћи!“ |
омисо ставио.{S} Ето новог митрополита, ето конгреса, ето и јавних листова: народ ће сам себи и |
е док га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми смо добри доктори, што се тога ти |
S} Кад добијемо какву младу лѣпу гошћу, ето га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будна, он ј |
мѣста, на које те је промисо ставио.{S} Ето новог митрополита, ето конгреса, ето и јавних листо |
ковић ће (темишварски владика) рећи:{S} Ето ти Хранислава... <pb n="67" /> Хранислав је светац, |
и, ако је дирнете, па шта ћемо онда?{S} Ето нам на врат свима и четника и жандара, и полиције и |
путовала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Шта ми није п |
ропар, високопречестњејши господине, па ето нове славе нашој обитељи!“</p> <p>Раскалашно, скоро |
дио, да је њима што противно учинио, па ето му тешке главобоље.</p> <p>Па тако је и ова комесиј |
још ми разум није са свим ојачао... па ето погрѣших.{S} Но гледаћу, да никад више несметнем с |
о овдѣ милостива; неможете ви ићи... та ето је скоро ноћ... а ноћ није за госпође да путују.“ С |
та ће твој господин од мене?</p> <p>„Та ето ваљда пише у писму“, одговори овај, који је архиман |
немогуће,“ проговори Ленка, „па ипак се ето збило!{S} Види се, да се нисмо с једним осѣћајима р |
ужавку.</p> <p>Није дуго постојало, али ето ти фруштука.. изгледао је сасвим господски...{S} Сл |
ми се обећала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да има разлога; пак за |
/p> <p>Тек да пође напоље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к администратору.</p> <p>Мисл |
али је овај био међутим изгорео, и тако ето ме у нову сиротињу.</p> <p>— — „Предао сам управу п |
иде своим путем.</p> <pb n="175" /> <p>„Ето и ти си данас једну запрѣку божијом помоћу прешо.</ |
у што су га у манастиру држали.</p> <p>„Ето нека каже Муцало,“ проговори свѣдок, и окрене се Кр |
ријумфирајући на своју дружину.</p> <p>„Ето вам најбољег доказа.{S} Не само Бачка <pb n="48" /> |
ст.{S} Кажите како је то било!“</p> <p>„Ето видите, докле то иде“, проговори владика у очајању, |
ти очи, чим се укаже на врати.“</p> <p>„Ето шта си учинио твојим новим вицем,“прововори архиман |
с, Тасос, Самотрака, Тенедос, Скопелос, Еубеа, — брда Олимп, Осса, Пелијон,... градови Салоник, |
да стоји и то: рука руку пере... дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. оних људи, кои пљене и продају и |
аже јој се дивно ведро јутро.</p> <p>Свѣжа хладовина покуља јој у собу.</p> <p>Зрак сунца и стр |
р пресели из баште у собе.</p> <p>У том жагору приступи Ленка старој тетки, и тихо јој рекне: „ |
и за исток мухамедански.</p> <p>Али, на жалост, није учињено за то ништа; а тешко ће се и у наш |
сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S} Све је на жалост, како се пријавило, и може се узети, да је тако. |
ци.{S} Изтрага је свршена, јест, али на жалост тако, како нисам желио.{S} Против вас оче админи |
2" /> другог поста, на сабласт и велику жалост не толико нама, колико мирском свѣту, коима ваља |
из очију о.{S} Теофана.</p> <p>Тужан и жалостан врати се о.{S} Теофан кући, и пошље људе те мр |
мајку, којој јединче умире, па стоји од жалости окамењена, и неможе ни устне да мрдне ни ногама |
сиромаху човѣку пуцало срдце од туге и жалости.{S} Али патријарх није хтѣо на то ни помислити. |
ељем.{S} Кад патријарх прочита мој опис жалости и невоље: мало га неудари капља.{S} Рекне ми па |
А мораш ли ићи Тодоре?“ запита га она -жалостиво.</p> <p>„Да стои до мене“, одговори он, „ја б |
воде; за мене ће се већ постарати суд и жандар.“</p> <p>На то метне пушку на раме и пође хитрим |
а?{S} Ето нам на врат свима и четника и жандара, и полиције и ексекуције; па ће бити свашта, и |
упољку јошт неразвијеном; — заповѣднику жандармеријског крила, бриткој сабљи у званију и златно |
је истина, и то не сам, него са кметом, жандаром и процѣнитељем!“ рекне му онај.</p> <pb n="239 |
ра срца, па није имао воље икоме што на жао да учини.{S} Закључи дакле све поднети честњејшој к |
с пуним увѣрењем. „А мени ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени вас још већма!“ примѣти о.{S} Теофан |
дговори о.{S} Теофан.</p> <p>„Шта ти је жао?“</p> <pb n="356" /> <p>„Што ће наша црквена повѣст |
нос?“ запита га мало поћутавши.</p> <p>„Жао ми је!“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„Шта ти је жа |
мѣстнику, њега су већ научили.“</p> <p>„Жао ми је, ал ћеш се вратити са празном чутуром?“</p> < |
, а дах ноћи угаси пламен ока и животни жар лица.</p> <p>О. Митрофан пружи се у грчу.{S} Послѣд |
јим женским особама.</p> <p>Одтуда онај жар у жељи Ленкине тетке, а одтуда бар једном страном и |
рочито ради својих великих очију, пуних жара и свѣжине.</p> <p>Ми ћемо ову епизоду на краће да |
није то могло поћи за руком, и увѣк се жацала кад је на то помислила.</p> <pb n="316" /> <p>О. |
ка на ходник да заповѣди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три архимандрита, гдѣ ходају.</p> <p> |
идем сад, да кажем нашем кочијашу да прѣже.</p> <p>„Све је наређено“, рекне архимандрит Партени |
з тога извора сваки узможе црпити, кога жеђ за просвѣтом на више и свѣтлије повуче!</p> <pb n=" |
ће доћи.</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе да га нема!“</p> <p>Бурно, грохотно смѣјање прасне |
о помислити.{S} Он хоће што је најбоље, жели што је најузвишеније... али у свѣту има сто прѣпон |
да ме позове, и да ми каже, шта и како жели, да се ради.{S} Нема позива.</p> <p>— — „Са горњим |
<p>„Пружи му дакле руку, и буди му, што жели да му будеш!</p> <p>„Буди мила сестра љубљеном бра |
и могоше бити друкчије, него што је она желила.</p> <p>Ужаснута том мисли повиче гласом, који с |
ј цѣли поврате.</p> <p>Онда се нарочито желило да се манастири наши онако уреде, како су уређен |
ити.{S} Како бих ја, <pb n="85" /> који желим да данас сутра степеном игуманства будем одликова |
ми то нѣкако иде у реч, може бити, што желим, да тако буде.{S} Што се ствари тиче, ја ту немол |
неби пустило ни до зоре.{S} Срѣћан пут желим!{S} И држите рѣч!“</p> <p>Оне му се захвале на до |
олимо.{S} На лѣто, кад сасвим оздравим, желимо вас у вашој св. обитељи походити.</p> <p>„Примит |
т.{S} А ако би се ко из грађанског реда желио ту учити, тај би морао наравно плаћати, <pb n="34 |
а кад будете!“</p> <p>Епископ Хранислав желио је јако да постане митрополитом, па му је свашта, |
ѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам желио.</p> <pb n="172" /> <p>„Ако сам и послѣ и увѣк на |
а, јест, али на жалост тако, како нисам желио.{S} Против вас оче администраторе све је доказано |
андрит Арсеније, као што је отац Теофан желио, али дође и протођакон Никанор, као што је друга |
n>...{S} Није дакле чудо, што је игумну желио да напредује као његове шљиве.</p> <p>Одзив најго |
и да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управу генерали и обрштари.{S} Д |
та то ће им бити најмилије, једино што желити могу.{S} Они ће сами најбоље настојати, да те жи |
овој одлуци својој види и сам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритке“, те да је с |
друге дѣвојке пристану на то, да им со жеља изпуни.{S} А на предлог г. архиђакона одреди се да |
тријархом подпуно може разумѣти.</p> <p>Жеља, да се манастири уреде и наши калуђери сходно свом |
та чудесним милинама младости, страсти, жеље, наде, страха и ужаса морала је и у само срдце <pb |
/p> <p>Наравно да се и он трудио њихове жеље погодити и изпунити.</p> <p>„Ако изволите, хајдемо |
цу његовом није било примѣтити ни сѣнке жеље какове, да јој одговор чује повољан.{S} Као лик од |
бити у мом разлагању више горуће добре жеље, него поуздања, да сам позиву В. Светости подпуно |
е бити јача — и зазвони јој у души глас жеље и крви...{S} Његове руке, које једнако разширене с |
ѣдку има му се отворити изглед на успѣх жеље и намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити сходне на |
о, како више одговара Вашој смѣрности и жељи него личној заслузи.“</p> <p>На то сѣдне на канапе |
нским особама.</p> <p>Одтуда онај жар у жељи Ленкине тетке, а одтуда бар једном страном и то, д |
идим, нећу га никада ни видити, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу госпође тетке морате |
је ћутао, дубоко ћутао.</p> <p>Ленка је жељно очекивала одговор.{S} Кад овај подуже непослѣдова |
дан пасуља а други сочива! и онда ћете жељу изтѣрати!“</p> <p>„Бог из тебе проговорио!“ рекне |
стигне на скоро како жељу своју, тако и жељу цѣлога народа, и да метне златну митру на главу, к |
раном и то, да се Ленка склонила да јој жељу изпуни, ма да је, нарочито сада, имала пуно узрока |
Да му бог да, да постигне на скоро како жељу своју, тако и жељу цѣлога народа, и да метне златн |
да иде св. патријарху, да му своју живу жељу приобшти, па да га моли, да му даде за то путовање |
, можемо сваку потрѣбу подмирити, сваку жељу задовољити.{S} Ја те љубим још већма, него у оне д |
горске манастире, тај ће разумѣти топлу жељу старе госпође.</p> <p>Приповѣда се у народу, да је |
, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу госпође тетке морате уважити,“ прихвати архимандри |
p>С друге стране стојаше пред њим лѣпа, жена, цвѣтућа, сваке милоте и дивоте пуна, сама љубав н |
ворећи:</p> <p>„Калуђери... куварица... жена... шибе...{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="la">I |
целар мађ. канцеларије)!{S} Калуђери... жена... манастир... шибе... оче архимандрите“, окренувш |
њом узвишености и блѣском.</p> <p>Млада жена застане, кад види тај необични појав.</p> <p>С дру |
прѣд њим стојала не само најдражестнија жена, него је с ње сијала душа, која га је из све своје |
ђер кад <pb n="139" /> види, гдѣ му она жена у собу улази, жива и цвѣтућа, за коју је држао, да |
а.</p> <p>Ко је?{S} Шта је та прекрасна жена?</p> <p>Отајство, што ју је увијало, указивало се |
ивоту и смрти, клечала је млада та лѣпа жена нескидајући ока са уста, која имадоше зазвонити ил |
гог ког послати.“</p> <p>„Ја сам сирота жена, мени новци трѣбају, а ја немам никога, у ког би с |
уд одвући,“</p> <pb n="25" /> <p>Сирота жена удари на ово у плач, клекне преде о. намѣстника и |
е Бог моли.</p> <p>Тима је рѣчма љубећа жена нехотице дозвала у ту калуђерску ћелију прѣд тога |
ам пако.</p> <p>„Ми неможемо бити муж и жена.{S} Неможемо никако!{S} Бићемо дакле брат и сестра |
} Напослѣдку проговори: „Неможе ми бити жена, али ми може бити љубљена сестра.{S} Као такву сам |
разумѣти, кад рекнемо, да се опет љубав жене у њеним прсима разгоре, и да јој се у самоћи жесто |
/p> <p>Она љубав, која је у срдцу младе жене живила, спусти се по други пут у гроб.</p> <p>Добр |
радин, али небијаше у стању срдце своје жене придобити.{S} Она је ћутала, своју дужност извршив |
ово повѣрљиво ти у говору те дражестне жене.</p> <p>„А ко је мого и помислити, да ће срѣћна је |
живио.</p> <p>Али сад прође прѣко устне жене рѣч, на коју је она највише полагала... али која ј |
аблиста, као румена зора, у души љубеће жене нада... љубав ће бити јача — и зазвони јој у души |
менима на опанци.</p> <p>Старији људи и жене посѣдали у гомилама по свои сели око цркве у порти |
на за другима на стотине.</p> <p>Људи и жене у стајаћицама и новом одѣлу, како га Срѣм по своим |
а описаним изразом лица одкриваше лѣпој жени јасно, да му је била и да му је јошт и сад срдцу б |
<p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била милија од цѣлога свѣта.</p> <p>„ |
је мого и помислити, да ће срѣћна једна женска потражити кадгод човѣка, кога крије самоћа манас |
прозора ћелије стајала је млада и лѣпа женска са спуштеном главом недижући ока с пода.</p> <p> |
ето; од памтивѣка несмѣ на њега ступити женска нога.</p> <p>На најјужнијем крају диже се сасвим |
о врѣме казнили су мушке кривце штапом, женске овде споменутим сурогатом.) Него пуштајте је из |
та Стратимировића, да су му послали двѣ женске, које су ради своје парнице прѣд конзисторију би |
итом душевном стању.</p> <p>Слика младе женске, која бијаше обасута чудесним милинама младости, |
у гледао је прѣко свега радо лѣпе младе женске очи, и у том је уживао чисто платонски.{S} Нароч |
аци стојаше у малим гомилицама, мужки и женске, старо и младо, и слушаше музику.</p> <p>„Хвала |
ранислав кадио собе ради тога што су му женске особе прѣко прага у собу прешле.</p> <p>Јошт је |
ећи његова екселенција, кад чује, да су женске у мојој соби биле!{S} Шта ће на то рећи његова е |
лости нашем народу, а нарочито старијим женским особама.</p> <p>Одтуда онај жар у жељи Ленкине |
подски и угодно, допадао се и мушкима и женскима: сви су видили у њему за кратко врѣме архиманд |
е мало на више.</p> <p>„Ми ћемо имати и женскиња!“</p> <p>„Хајдемо само“, повиче Митрофан и нав |
је лѣпо у свѣту, а нарочито међ младим женскињама; али нити су му више пале на ум саонице ни б |
ужујемо у манастиру толико, колико наше женскиње.{S} Оне су праље, у баштама раде, оне купе шљи |
о фотографских слика на зиду и мужких и женских, међу овима највише њих у званичним одорама са |
азове друштво од 20—40 лица, и мушких и женских, па онда удри у весеље, у многаја љета, у всја |
икога.{S} Је ли ту младо, старо, мушко, женско... шта се то кога тиче; да ли он ту пише или чит |
но.{S} Господин незна ни је ли мушко ил женско; а у теби ће пре видити св. Флоријана, што долаз |
ога у гледаоцима будила, а нарочито код женског свѣта.</p> <p>Просте везиље, које знадоше злато |
ву.{S} За то су га сви радо имали.{S} У женском друштву ћутао је и слушао.{S} Сам рѣдко коју да |
>У смѣху му одсијаваше нѣшто, што младу жену чешће натѣра, да предмет погледу на другој страни |
подуже на ту лѣпу, сваке дражести пуну жену, немогући рѣчи проговорити.{S} Прси су му биле пун |
а свѣта.</p> <p>„А убио би и ону сироту жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење живе саранило; а калуђ |
ојуре и архимандритове каруце са четири жерава пред гостионицу, и стану.</p> <p>Архимандрит дођ |
, која му горијаше као да је у њој жива жеравица.{S} С тешком муком заустави крв, и разхлади гл |
коро прозрачна; очи јој горѣше као жива жеравица.</p> <p>Видило се, да јој на корѣну живота риј |
у лицу црнпураст.{S} Очи су му као жива жеравица горѣле; мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је |
оче Партеније?“</p> <p>„Хвала Гурковој жестини што се моје особности тиче, подпуно.{S} Али ноћ |
била на руци.</p> <p>Одтуда је слѣдовао жесток сукоб између хијерархије и народа, који је 1778. |
им прсима разгоре, и да јој се у самоћи жестока страст јошт јаче разпламти: она се разболи, и б |
<p>Дуго је ишо час брже, час лакше, час жестоко, час мирније, по соби.{S} Напослѣдку стане и ре |
рче манастирско имање,“ рекне патријарх жестоко; „али дај докажи, ако имаш куражи.“</p> <p>О. Т |
егова била је слѣдство једнога таковога жестокога дана.{S} У бурној сѣдници разгрѣје се јако, п |
а храну куће нигдѣ ништа, а треба ми до жетве само за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни једног вола, н |
примѣтбама архимандритовим, и проговори жешће: „Његова је ћелија његова курија.{S} Ко се ту нал |
уцибатину, <pb n="303" /> кои хоће да бѣжи.{S} Морамо га чувати, и добро пазити, да се из манас |
е... а ено ти врата, <pb n="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе |
ште од онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи као пред сунцем мрак... ох, и сад ми се груди пуне, |
еш оно друго, што си од мене чуо, забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, да је свуда и у сваком по |
, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жив небуде црквенога сабора!“ одговори патријарх са сви |
анима.{S} То је огледало, у ком се види жив лик нашег црквеног живота.“</p> <p>Архимандрит се м |
себи: „Но ове покладе запамтићу док сам жив.“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18730_ |
та, мени ту ни мукајет?{S} Зар ја нисам жив међу вама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх, а други погле |
ја ћу се њој осветити, већ ако небудем жив.{S} Куварица је код тебе.{S} Немој врдати.{S} Ја зн |
којног Видаковића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и прочаст |
шта ћу.{S} Но добро, што није Видаковић жив... било би ми заиста непријатно да ми замѣри.“</p> |
ушла у ћелију смиреног калуђера Ленка, жива живцата, лѣпша него што је никад била, док су се у |
/> види, гдѣ му она жена у собу улази, жива и цвѣтућа, за коју је држао, да ће се тек на оном |
ш.{S} Сад си независан.{S} Докле сам ја жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене небудеш имао, он |
н јошт извор, из ког се могла црпити та жива вода, јест, па ће лакше бити прегорѣти оно, што се |
к убију; да она неиде из ћелије, док је жива...</p> <p>На ове рѣчи скочи, и зграби са стола нам |
S} Они ће сами најбоље настојати, да те жива направе мртвим.{S} Буди без бриге; сутра отиди, пр |
главу, која му горијаше као да је у њој жива жеравица.{S} С тешком муком заустави крв, и разхла |
Хранислава остала је у традицији нашој жива његова <hi>калафа</hi>.{S} Калафа је она кутија од |
је скоро прозрачна; очи јој горѣше као жива жеравица.</p> <p>Видило се, да јој на корѣну живот |
тан; у лицу црнпураст.{S} Очи су му као жива жеравица горѣле; мислио је чисто као рѣдко ко, и к |
различних приповѣдчица, како те је ђаво жива у пако однео, како те је земља прогутала, како си |
мало незаборавих једног од првих, Јашу Живановића.</p> <p>„У сеоским малим црквама појао је св |
јамно представљене.{S} Разговор постане живахан као међу добри познаници, који се састају да се |
ори о.{S} Теофан. „У тим приповѣдчицама живе чисто људи кои су давно умрли.“</p> <p>„И јест так |
амѣри.“</p> <p>„Има их и горих, кои сад живе!“</p> <p>„Шта ти твои жутокљунци, ваљада“ — Баш ми |
о доба кад су били остављени да за себе живе.</p> <p>О. Митрофан бијаше се слабо проминѣо за 10 |
сироту жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење живе саранило; а калуђерство, то право, чисто, свето ка |
и немисле шта говоре, да нѣколико људи живе како могу и како ком изпадне за руком; да више њег |
ти, ако све непоруши, чим и од чега они живе, и јесу.{S} Неће нико ни запитати, куда си, ако те |
млада ни лѣпа.{S} Премда врло уважавам живе архимандрите, л’ мртвима далеко лѣпа кућа.“</p> <p |
гледе, да с њима у добром пријатељству живе.{S} Нѣки пут дођу сви са својим фамилијама овамо, |
о собом долази!</p> <p>„Не; у манастиру живе људи, као и други људи, људи грѣшни, слаби, у толи |
ума послѣ смрти митрополита Станковића, живи јошт у спомену многога старијег Србина.</p> <p>Он |
— „О срѣће, о блаженства!{S} Сад црква живи за мене а ја за њу.{S} Али је неизмолована!</p> <p |
умента за смѣх, што ће доћи.</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе да га нема!“</p> <p>Бурно, гро |
о је истина, истина је.{S} Његово врѣме живи и дан данас у нашем народу јаче, него ичије друго. |
<p>„Но уједно тим си показао, да у теби живи снага, која је доста крѣпка и за најтежа дѣла.</p> |
дан. „Шта неће човѣк доживити, кад дуго живи!“</p> <p>Архимандрит Партеније изручи вѣрно отцу Т |
в дух ни присмрдити, у толико мање, што живи настојатељ зна цѣнити лѣпе очи боље, него сви, кој |
на корист манастирске управе. (И данас живи тај гост.{S} Припов.)</p> <p>„Јест.{S} Овакова упр |
вратио, то можете мислити.{S} Тај гост живи, и може јошт и 30 година живити, па ће живо препов |
сад долази на ред митрополит, кои јошт живи, пак нама свима заповѣда.{S} Ту је сваки мудар, ко |
о у овај пар ништа да говоримо; он јошт живи.</p> <p>Али за Доктора Стојаковића морамо казати, |
{S} Други немогу пити на само по што су живи, и кад им дође воља попити коју чашу више, то траж |
лик анђела хранитеља...{S} Љубав његова живила је увѣк јошт, али као ружица у пупољку, који неи |
p>Она љубав, која је у срдцу младе жене живила, спусти се по други пут у гроб.</p> <p>Добро је |
рзацији са духом архимандритом, него са живим без свакога духа.“</p> <p>И опет се чује онај смѣ |
бова ради, да копа гробове и да их пуни живим мртвацима, него се родио живота ради, да смрт умр |
тога блага нема ни сав манастир, у ком живим!“</p> <p>„Но, но!“ тѣшио га је правозналац „није |
једну <pb n="122" /> страну, која може живима пресѣсти, што умрли нису своју дужност учинили.{ |
} Кратко врѣме страст би памет умотала; живио би као у рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти б |
errn Kreissvorstand Trnka</foreign>!{S} Живио!“</p> <p>Сви други наравно пристану <foreign xml: |
e... wie seine Zwetschken</foreign>!{S} Живио...{S} Живио!“</p> <p>Морамо се разумѣти.{S} Домаћ |
ne Zwetschken</foreign>!{S} Живио...{S} Живио!“</p> <p>Морамо се разумѣти.{S} Домаћин је високо |
ина приличи му и по Богу и по људма.{S} Живио дакле управо 101 годину, ни мање ни више, али баш |
ја те ствари боље, него ма ко други.{S} Живио сам ја у манастири; имам ја <pb n="348" /> у том |
арх јошт 2 године послѣ овога разговора живио.{S} Од универзитета нема ни нацрта.</p> <p>Гимназ |
асове једино и изкључиво за митрополита живио.</p> <p>„Овај је изпитивао клирике, ишо тамо и ам |
добра вина у собама, у коима је Мушицки живио и пѣвао, пити у славу ова три честита србска хије |
ље до зла бога.{S} Познато је, да је он живио у непријатељству са Новосадским епископом Платоно |
foreign>.!“ а други опет „Живио!</p> <p>Живио!“, те се од тропара чујаше врло мало, а од многај |
och!{S} Hoch</foreign>.!“ а други опет „Живио!</p> <p>Живио!“, те се од тропара чујаше врло мал |
n="45" /> <p>Печеновић је имао од куда живити, па се бавио адвокацијом више по ћефу.{S} Међу т |
Тај гост живи, и може јошт и 30 година живити, па ће живо преповѣдање служити за квасац, који |
е од тебе одбија.{S} Ја немогу без тебе живити.{S} Неповољна рѣч од тебе биће нож, отров, коноп |
сти... тамо ћемо непознати вѣнчати се и живити у благословеном браку у самоћи, свѣту незнани, з |
јавно на братском сабору!{S} Нећу дуго живити!“</p> <p>Из ово мало црта видиће сваки подпуну с |
а; дај ми руку, хајдемо у свѣт, па ћемо живити себи на срѣћу, Богу на славу!“</p> <p>Овдѣ ућути |
ротињу: њему је бог дао да може поштено живити: па ако може помоћи, помоћиће више Бога ради нег |
мо од мога имања врло добро и безбрижно живити, можемо сваку потрѣбу подмирити, сваку жељу задо |
је таман вода на његову воденицу...{S} Живковић ће (темишварски владика) рећи:{S} Ето ти Храни |
а на протођакону видило се, да га нѣке живље мисле забављају.</p> <p>Напослѣдку проговори ипак |
асѣкла.{S} Да удар забашури, рекне мало живље: „Е, одвешћу вас у цркву, пак ћете видити тамо ко |
робско влада огорчење, и звѣрско подло живљење.</p> <p>И тим убѣђен усуђујем се препокорно мол |
илене мараме око врата у најразличнијим живљим бојама.</p> <p>А нису изостали ни гајдаши са нак |
, и може јошт и 30 година живити, па ће живо преповѣдање служити за квасац, који ће се све већм |
ма за његове труде наградити, него ваше живо саучешће... неможе му ништа више снаге улити, да н |
ељ недочека да архимандрит доврши, него живо повиче: „О тога се небоим; они ће све потврдити, ј |
е друго.{S} Њега се скоро сви јошт тако живо сѣћају, као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то би |
а руфета; али је слика била доиста врло живо и сложена и изведена. <pb n="226" /> Ту је било ви |
дакле „многолѣтствије“ и куцање особито живо; а банда, баш као да је знала, коме се напија, упн |
вио.{S} Мало по мало забораве сви поред живог на покојног архимандрита, и разиђу се скоро око п |
т прекратити.{S} Сѣти <pb n="148" /> се живога Бога, неубијај ону која те љуби више него самога |
ужаса и поуздања рекла:</p> <p>Сѣти се живога Бога!</p> <p>Примѣтили смо поражујући утисак, ко |
е по тебе, да те спасе, да те изведе из живога гроба, и уведе у срѣћан живот.{S} Послушај вољу |
ма, да људе даде животу... остави се ти живога гроба, одлази из манастира; дај ми руку, хајдемо |
су му се све неједначије надимале...{S} Живот се у слеђене живце врати...{S} Врућа крв појури ж |
и сласти, као што глас пролѣћа изазива живот цвѣта и мириса...“</p> <p>Калуђер је јошт ћутао.{ |
да смрт умртви и животу живот даде, да живот добије људма, да људе даде животу... остави се ти |
ни и хладни гроб... невраћај ми смрт за живот, убијство за љубав, мрак за свѣтлост!“</p> <p>При |
је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, — пак ће |
суза глас угушила, кад је видио, какав живот у очима народа одсѣва, како му рѣчи чудесно протр |
а неправа мисо од мене растави и за сав живот убије... и тебе и мене!“</p> <p>Како је о.{S} Тео |
горка и уништавајућа изрека, да је сав живот, сву духовну снагу, сву душевну силу жртвовао зад |
ће се нов дух улити у калуђерство, нов живот увести у манастире, и што се уложи у ове заводе, |
</p> <pb n="301" /> <p>— — „Наступи нов живот у манастиру, кои је смѣрао да се манастирско стањ |
е срѣћно дочепа поља и горе.</p> <p>Нов живот осѣти у себи, кад се нађе у слободној природи.{S} |
и струји у њезином срдцу.</p> <p>Нов се живот роди у њој.</p> <p>Стара тетка устала је одавно, |
авао.{S} Ново му сунце сијне, нов му се живот отвори.{S} Пупољак онога небескога цвѣта, о ком с |
ског изображења, које је за манастирски живот сасвим нуждно, узме.““</p> <p>„Услѣд овога назора |
лског изображења које је за манастирски живот са свим нуждно.</p> <p>А у точки II.{S} бр. 14. п |
тирских, кои су до смрти за манастирски живот привезани а потрѣбите способности за то имају.{S} |
си.</p> <p>У оно врѣме био је друштвени живот у Н. Саду у највећем цвѣту; људи су имали свашта |
ад пустите, да се по манастири разкошни живот води, да се свѣт од калуђера одбија, да харчење м |
добре душе од пропасти, оне ће изазвати живот, пун срѣће и сласти, као што глас пролѣћа изазива |
у Бечу питање: и дође глас да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртне каштиге робија у трајањ |
а слика, у коју је Пигмалијонов загрљај живот улѣвати почео.</p> <p>Калуђер се све више губио, |
това дати му сву себе и све своје, свој живот, своје име, своју будућност!{S} Из ока јој сѣваше |
а из куће, којој си своју младост, свој живот био изкључиво посветио.{S} Тражио си обрану код с |
ши настојатељ, да се озбиљно бои за мој живот, јер му је један човѣк казао, да ће ме убити, сам |
тров, конопац или студенац, који ће мој живот прекратити.{S} Сѣти <pb n="148" /> се живога Бога |
бодити, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких чуда и покора.{S} У какво |
зведе из живога гроба, и уведе у срѣћан живот.{S} Послушај вољу божију, прими руку љубави, изић |
држања и дисања видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст живота!</ |
ала:{S} Је ли могуће да ти ниси разумѣо живот мога ока, глас моје душе, таласање мога нѣдра! — |
омат; и тако је остало то у архиви, а у живот није ступило.{S} Али тако је било... а што је бил |
и руку љубави, изићи из гроба и ступи у живот.{S} Онај, кога у свему имаш прѣд очима, онај разп |
ме натраг и рекне: „Али ово није ушло у живот, нема дакле никакове крѣпости.“</p> <p>„Илиричка |
Хладна вода и јутрењи зрак разбистре му живот подпуно.</p> <p>Осѣтио је, да му је глава чиста, |
ио живота ради, да смрт умртви и животу живот даде, да живот добије људма, да људе даде животу. |
ђеру глава на прси, као да га сва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја говора пријатељ |
десило, да видите и лѣпшу страну нашега живота.“</p> <pb n="231" /> <p>У то дођу госпође са шум |
т је у сестри гледао свети аманет овога живота за други виши свѣт.</p> <p>Често му се представљ |
Па ипак се под њим појави гибање новога живота у свештенству и калуђерству.{S} Они ударе на прѣ |
вокат, ком је о.{S} Теофан невоље свога живота казао.</p> <p>И овим завршујемо приповѣст: „Калу |
ће и више мисли о себи и о задаћи свога живота.</p> <p>Калуђере и манастире наше познавао је из |
<p>„Ја сам зрѣо човѣк... изкуство мога живота врло је богато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу |
.</p> <p>„Колико је гимназија јошт и за живота <pb n="263" /> Стратимировића народу добра донел |
Сине депозитирана, и од које ћеш ти за живота 6% на твоје одржавање примати.{S} Кад умреш, а т |
пи.{S} Ограничила сам те, да неможеш за живота са главницом разполагати, јер знам твоју узвишен |
алафе остао је тајна за увѣк.</p> <p>За живота није ником допустио, да у њу завири; кад је умро |
"147" /> На њему није било видити знака живота, осим што су му очи на ту јединствену слику глед |
сугласна, кротка, и како трѣба монашка живота, него робско влада огорчење, и звѣрско подло жив |
е за калуђера најсјајнија одора чистота живота, да му је највеће богатство сиротиња, — да се на |
ѣпона намѣри на пут стављају.{S} Задаћа живота му бијаше густом маглом застрта; он почне сумњат |
ом понео.{S} И сам спомен мога овдашњег живота оставио бих радо овдѣ, кад би ми било могуће; је |
што у круг манастира, сферу калуђерског живота и домак просвѣћене побожности пада.</p> <p>О. Те |
о, у ком се види жив лик нашег црквеног живота.“</p> <p>Архимандрит се мало подуже промисли.</p |
ладе било је развијање цркве и црквеног живота.{S} Одтуда устројење гимназије, богословије, кон |
којна, а то спокојство основа је мирног живота.</p> <p>„Право калуђерство носи у себи најсигурн |
истратора због раскошности и разпустног живота у његовом дѣлокругу, и преда по свом увѣрењу нам |
о разумѣвали.{S} Ти си мени био више од живота, али ми то није било познато.{S} Отац мој био је |
са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣме живота и смрти.</p> <p>Казали смо, како се калуђер сав |
у... тим ми се отвори пут на све стране живота.{S} Мого сам поћи путем, <pb n="36" /> којим су |
калуђера, која је пре тог као слика без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Ленкине пробудише о |
на, гробу отца и мајке, на гробу наде и живота свога!“</p> <p>„Па сад! па сад“ викне гласом, у |
чима стојала.</p> <p>А код њега су људи живота пробудили осѣћање усамљености, те је осѣтио потр |
ахом сгарајућег огња њу од улазка у рај живота одбије, а с друге стране калуђеру освѣтли понор, |
<pb n="138" /> <p>Тај сан пресуди и ток живота му.</p> <p>Он оде у калуђере.</p> <p>Од тог доба |
звијао: јошт један часак под тим сунцем живота, јошт једно тренуће под тим таласима чувства, и |
ја имадоше зазвонити или рајском пѣсмом живота или ужасним громом уништења.“</p> <p>Док је лѣпа |
ући се и у свѣту као поштен човѣк начин живота потражити,</p> <p>— — „Са концем године премѣсте |
их пуни живим мртвацима, него се родио живота ради, да смрт умртви и животу живот даде, да жив |
и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст живота!</p> <p>Ко ју је мирним духом сматрао, није јој |
ј постељи: али јо велика разлика између живота и смрти овога дивнога знанца и између живота и с |
а и смрти овога дивнога знанца и између живота и смрти оне тројице, које сахранисмо.</p> <p>Сва |
згледи тамни и мрачни, и да му на крају живота по свој прилици предстоји горка и уништавајућа и |
рѣд њеним очима, убијајући у њој струју живота као она медузина глава.</p> <p>„На здравље!“ про |
ица.</p> <p>Видило се, да јој на корѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спорије тај сасв |
итрополитовом.</p> <p>„Политичку страну живота Стратимировићева остављамо овдѣ недирнуту, пошто |
ископске круне, премда је шесету годину живота скоро достиго.</p> <p>Он ни послѣ тога није прес |
и на ту јединствену слику гледале, пуну живота, сјаја и сласти.</p> <p>Ленка је била заћутала, |
е и у само срдце <pb n="149" /> од леда животворну топлоту улити, морала је и у крви самог изну |
се чинило да је буква, није дрво, него животиња, које је име у титулатури људској <foreign xml |
но срдце, а дах ноћи угаси пламен ока и животни жар лица.</p> <p>О. Митрофан пружи се у грчу.{S |
рата; она се с њим уздизала над обичним животом; она се с њим поносила.</p> <p>Послѣ оне болест |
де, да живот добије људма, да људе даде животу... остави се ти живога гроба, одлази из манастир |
<p>„Ал има манастир баш у свом правоме животу ствари, које нису мање славне;</p> <p>„Ту је на |
се родио живота ради, да смрт умртви и животу живот даде, да живот добије људма, да људе даде |
на онога, што му је о његовом досадањем животу говорила.{S} Слѣдујући њеним мислима, морао је с |
ин неимађаше такођер срѣће у даљем свом животу.{S} Исте године, кад је онај бал давао у манасти |
читају правила, која да нас калуђерском животу уче.{S} У цркву иде кад му на ум падне, и тако с |
ѣри, коју нарав младости и себи сходном животу одређује.{S} Већ са ове стране морала му је ова |
а пријатељице.</p> <p>Чекајући изреку о животу и смрти, клечала је млада та лѣпа жена нескидају |
о о знатнијим личностима, с којима је у животу у додир долазио.</p> <p>Одтуд одуд па би спомену |
увати од многе напасти, на које човѣк у животу наилази.{S} Дошли су чак до нас гласови, да служ |
црну браћу, која му се подсмѣваше свему животу, који му се ругаше свим лѣпим намѣрама, који га |
ем одликован, тако што учинио?{S} Ни за живу главу.{S} То је клевета, пуста клевета.</p> <p>При |
.{S} Али стара није могла заспати ни за живу главу.</p> <p>Сад је нѣшто пукнуло; сад нѣшто кврц |
с врата.{S} Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док год небудем изван ових зидова!“ одговор |
рицу да су могли добити, смождили би је живу.</p> <p>Ова дође ноћу у прњавор, и сутра дан, чим |
учи, да иде св. патријарху, да му своју живу жељу приобшти, па да га моли, да му даде за то пут |
у ћелију смиреног калуђера Ленка, жива живцата, лѣпша него што је никад била, док су се у Ново |
ове стране морала му је ова појава све живце до краја затрѣсти и у прсима најсиловитије таласе |
нку прође језа по цѣлом тѣлу и кроз све живце, кад виђе ту слику ужаса и очајања, прѣд собом.{S |
ачије надимале...{S} Живот се у слеђене живце врати...{S} Врућа крв појури жилама..{S} Милина ј |
ма; изрази тих лица укоче јој тако рећи живце у мозгу.{S} Као највѣрнија фотографија остане ова |
е и пружи јој га.</p> <p>У Ленки се сви живци потрѣсу.{S} Тражила је мало да оддахне, и зато ст |
тѣра, да се сви стану дерати из петиних жила: „<foreign xml:lang="de">Hoch!{S} Hoch</foreign>.! |
држала је да се неће за њега из петних жила заузимати; <pb n="277" /> што више мислила је, да |
, и нико други“, повиче на то из петних жила, и погледи на намѣстника закрвављеним очима.{S} До |
ђене живце врати...{S} Врућа крв појури жилама..{S} Милина јој силом и неодољивости морских тал |
<p>Слика, коју угледа, смрзне јој крв у жилама; изрази тих лица укоче јој тако рећи живце у моз |
м!“</p> <p>„Не ћу правом него воловском жилом!“ одговори администратор у бѣснилу, (У оно врѣме |
квој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била милија од цѣло |
и својих великих очију, пуних жара и свѣжине.</p> <p>Ми ћемо ову епизоду на краће да изведемо, |
аћете ви свачега, и винца, и ракијце, и жиока, и вѣнчаница и прошћа и прућа, и свачега.{S} А от |
реба ми до жетве само за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни једног вола, ни једних кола: неможеш се нап |
а из пушке убије, како се макнете, да бѣжите.{S} Научићу ја вас држати свете обѣте, које сте по |
је <pb n="244" /> и проговори им: „Ви бѣжите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сада има добра три сата |
м друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих правила, као нечастиви од крста.{S} То је о |
стане сам у ћелији.{S} Гледао је подуже житеља тога кавеза, пустио је мисли по прошлости, и на |
а никакве; то је само моја дужност, као житеља Фрушке Горе, и члана једне манастирске обитељи.“ |
вљати.{S} Идући тако са једним старијим житељем те обитељи дође до једне ћелије, која бијаше за |
чувало, како би ваљало, јер манастирски житељи незнадоше врѣдности, која у таковим стварима сто |
ну.{S} Вуци шљиве у Банат, те продаи за жито.{S} Тим сам сѣмена за њиве прибавио и хране за кућ |
порезнику.</p> <p>Сви изгледаше запетим жицама инштрумента за смѣх, што ће доћи.</p> <p>„Да жив |
и; примѣр народу, који у манастиру прибѣжишта тражаше; подпора свакоме, коме потрѣбна бијаше по |
у најлѣпшег младића.{S} Имао је обичај жмирити, кад је кога помњиво сматрао; али му је из ока |
вођа од млађих <pb n="157" /> калуђера, жмирне очима, и покаже подмитљиво главом на о.{S} Теофа |
ал“ одговори Амфилохије <pb n="14" /> и жмирне мало очима, а шиљак му од носа повуче се мало на |
а нас.“ Овдѣ је мислио себе, те је мало жмирнуо и насмѣшио се у једно доба.</p> <p>„Трѣба прије |
њиве орали, винограде садили, копали и жњели, брали и увозили, отакали и претакали.{S} Па кад |
осѣћај младости његове, пун милине и свѣжости, али чист и свет.</p> <p>Ленкин лик долазио му је |
своје снаге чисто љубила, и на највеће жртве приправна била.</p> <p>У колико су дакле тѣлесне |
от, сву духовну снагу, сву душевну силу жртвовао задаћи, која се или недаваше ником извести, ил |
ни на ум узимао.{S} Он је непрестано у жртву своје страсти укоченим очима гледао и умирањем пр |
не Бечкој високој влади и она повуче мрѣжу своју око тога ужаснога човѣка, да га испије као пау |
<p>На ово узме је под руку да је уз брѣжуљак поведе и случајно јој руку јаче притиште уз себе. |
жи.</p> <p>„Ми ћемо сад на онај мали брѣжуљак.{S} Одандѣ је неописано лѣп изглед на равни Срѣм. |
1" /> човѣка годи.{S} Ево сад смо на брѣжуљку.{S} Погледајте само каква је то красота!{S} Оно в |
trissimus Bitto</foreign>(администратор жупаније срѣмске)!{S} Шта ће рећи Њ. Ексцеленција гроф |
ни у Н. Саду, а у бачкој и торонталској жупанији мого је имати процес и пол.{S} Пак пошто се он |
да мислите!“ запита овај.</p> <p>„Ми се журимо кући, то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се кре |
неће нико појести тетку.{S} Немојте се журити.{S} Ја стојим добар, да неће нико на њу ни зинут |
ма..“</p> <p>„Па фрак од плаве чохе, са жутим дугметима...“ прихвати Ленка.</p> <p>„Да,“ настав |
на марама за нос и сребрна бурмутица са жутим садржајем од табаке.</p> <p>Метанисање било је ко |
ом за нос у једној руци а бурмутицом са жутим садржајем у другој није патријарх баш изгледао он |
рих, кои сад живе!“</p> <p>„Шта ти твои жутокљунци, ваљада“ — Баш ми је брига за те.{S} Ти нису |
басом...</p> <p>Владици се слегне мало жуч на ову примѣтбу, и заћути.</p> <p>Ово употрѣби архи |
з друга, без пријатеља, запојен оцтом и жучи, изпуњен мржњом, горчином, презрѣњем свѣта и људи, |
овикати, а међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час опет мало задрѣмала.</p |
здизање манастирског имања... срѣдства, за стоструко благотворне цѣли..</p> <p>„Практично мудро |
е капела за најсрѣћније врѣме човѣштва, за млада срдца; за вас реко бих баш као нарочито правље |
ра дан у уречено врѣме, сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок буде у собу позван.</p> <p>На п |
Како сам скинула црнину за родитељима, за мужем, похитила сам да тражим пријатеља моје младост |
сузе грунуше, кад је са истог прозора, за који је тај дан, реко би, чаробном силом нѣком приве |
она жена у собу улази, жива и цвѣтућа, за коју је држао, да ће се тек на оном другом свѣту моћ |
слободу, јер би му се изкинула ножица, за коју је привезано.</p> <p>Они су дознали, да је млад |
ѣњивао закону, и тражио забрањено доле, за то је ћутио, и уз говор калуђера по коју за себе рек |
ем, можда поремећеним разумом пропадне, за навѣк <pb n="207" /> пропадне, док му Ви помоћи, док |
/> задржи или да га стегне, да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у висину, и покрије њима лице, |
словеном браку у самоћи, свѣту незнани, за себе и себи, па пиши, предузимај, чини све, што иде |
>Ова хука и бука и била је прави узрок, за што је настојатељ послѣ о.{S} Теофана окривио.</p> < |
сте показали, да тежите за оним узором, за којим сваки калуђер ваља да тежи.{S} Останите на том |
} Сваки нека се употрѣби за онај посао, за <pb n="346" /> кои има дара, способности, и за који |
!“ одговарали су, кад их је ко запитао, за што сирото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се го |
. свѣст, да се ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну почивају... који можда у грѣху |
акултета, па иште годишњих 100.000 фор. за своје издржавање.{S} Овом терету нису плећа наших на |
а се сад направи читав скандал у свѣту: за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнар |
рѣћније врѣме човѣштва, за млада срдца; за вас реко бих баш као нарочито прављена.{S} Ту сѣдити |
ај за овога, а ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ постарати суд и жандар.“</p> <p>На то |
ија престала је на скоро <pb n="119" /> за тим.{S} Цар Леополд умро је набрзо послѣ резоцуција |
ни су из мога непосрѣднога изкуства.{S} За истину стоим пред сваким судом.“</p> <p>„А ти дај ов |
eign> свакога адвоката обојега суда.{S} За то смо учили.{S} Није Печеновић на то спао, да гули |
у, по подруму, по гумни и по шумама.{S} За то су млађи.{S} Ми калуђери сви смо браћа, па ко је |
а подвоз нуждног горива прњаворцима.{S} За будућу потрѣбу нема ни једне цѣпанице усѣчене, нити |
што ваља да је тајна, као чуваркућа.{S} За то се и зове чуваркућа, и зато је и саде на крововим |
употрѣбити, јер је био превећ млад.{S} За духовника искала се бѣла брада, а о.{S} Теофан био ј |
врло опасном стању; штала да падне.{S} За храну куће нигдѣ ништа, а треба ми до жетве само за |
“</p> <p>„Баш за то ниси имала доћи.{S} За плату си могла и другог ког послати.“</p> <p>„Ја сам |
астојатељ је господар у својој кући.{S} За њега је и онако сав други свѣт затворен: зар ћемо му |
у га и звали фрушкогорским славујем.{S} За пѣвницом у цркви био је јединствен.{S} Срдце је имао |
Архимандрит Партеније имао је право.{S} За један сат дођу опет троје каруце и довезу 7—8 мужкар |
а, било угодно, што је на то циљало.{S} За то благо запита о.{S} Теофана даље: „А шта је то бил |
траг аманет, коим управљати неумѣмо.{S} За то велим и опет: сазовите сабор!“</p> <p>Овако је гл |
домаћин био је душа сваком друштву.{S} За то су га сви радо имали.{S} У женском друштву ћутао |
као прѣко бундева, штоно наши кажу.{S} За трапезом су ћутали као заливени; кад су се с њим сук |
</p> <p>На сваки начин отворило се полѣ за особито занимљиву дипломатичну и стратегичну акцију. |
Оне празне формуле узеће народ најпослѣ за истину, те ће обиста потражити, да он манастирска до |
ену: очевидно била је банда „иберашунг“ за све.</p> <p>Нарочито се стане игуман домаћин мувати. |
есемо новце у благајну под два кључа, а за кратко врѣме изплатимо мајстора поштено до крајцаре. |
p> <p>На то представи домаћину госте, а за домаћина рекне истима: „Најврѣднији настојатељ Фрушк |
остајало и науке и свѣтског изкуства; а за духовника није се мого употрѣбити, јер је био превећ |
аја, али чује гласан смѣх од „кранца“ а за тим перорирајући глас адвоката Печеновића.</p> <p>Ка |
е у дѣлу за србски прости народ бисер а за манастир драги камен.</p> <p>Није другчије било ни д |
година, сама себе издржавала.</p> <p>„А за то врѣме доносила би свака сигурно повећу своту, кој |
<p>„ И послао је ову чутуру!“</p> <p>„А за што иште од мене шљивовице?“</p> <p>„За то што је са |
вај запојао, мислио је сваки, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Овај стари св |
ких зграда имала су се сѣћи у шуми дрва за грађу.</p> <p>О. Теофан бијаше отишо у шуму да разгл |
а.</p> <p>— -— „Почнем сѣћи у шуми дрва за прошће, <pb n="299" /> да могу заградити башту.{S} О |
з вечере.{S} Манастир нема нуждних дрва за гориво; кад хоћемо што да скувамо, морамо да кидамо |
м, колико ме је пута та јутрења молитва за све људе узвисила над људама и дигнула међу чисте ду |
лѣдње буре вина, да може нужна срѣдства за храну набавити, и данас га је купац одвезо.“</p> <p> |
у овога ћелију, пак онда замоли, да га за вечерас остави на миру, а сутра ујутру ће му све каз |
Печеновића, код куће: рекну му да ће га за цѣло послѣ ручка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кранц“ је |
, залети му се администратор, зграби га за прси, па повиче: „Што га мољакате; <pb n="33" /> сло |
свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣнију.{S} Стратимировић га је звао: мој авв |
и жутокљунци, ваљада“ — Баш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојног Видаковића.</ |
о земљу, скочи са земље те јапаша овога за рамена да га одбаци од врата.{S} Овај притегне руком |
, да нам се тим измакла особита заслуга за цркву и народ, која би нам увѣк служила за чврсто ст |
м са мајстором из Н. Сада у погодбу, да за 30 хвати крова нужну шиндру набави и ћелије одмах по |
други пут овамо дођем, приправите се да за осам дана примите ваш <foreign xml:lang="de">Blau-bo |
ере у оно доба кад су били остављени да за себе живе.</p> <p>О. Митрофан бијаше се слабо промин |
{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне.</p> <p>Мушку нам је опет дѣцу уч |
иче кроз сузе. „Ти си ми сјајна награда за моје борбе!{S} Али ја немогу овога дара примити: има |
харијотски.“</p> <p>„Е мој синко“, дода за овим мало уздахнувши, „и ту ти могу из собствена изк |
женства!{S} Сад црква живи за мене а ја за њу.{S} Али је неизмолована!</p> <p>— — „Узмем пут по |
оде ваљане.... честите...{S} Нећу ни ја за мој труд много искати... та земљаци смо, па ваља јед |
рђено од краља, да се устрои семинарија за богослове наше цркве у Карловци.</p> <p>На зграду ов |
стнички моменат у овом чини инштрукција за будимске (XIV. пунктова) посланике на сабор од те го |
итије Обрадовић није био мала неприлика за највишег калуђера.</p> <p>„Одношај са Мушицким извео |
Вук Бранковић са 12.000 љутих оклопника за гору заилази и с бојишта одлази и т. д.{S} На кратко |
им је то дојавило ђаче, што га је Ленка за Теофана и његову ћелију била питала.</p> <p>Одмах се |
адати владике, тамо трѣба дати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и право: калуђери са са |
а ни нацрта.</p> <p>Гимназија је остала за њим у горем стању него што је била.</p> <p>Резиденци |
вље лозе, и у њој клупу. „Ово је капела за најсрѣћније врѣме човѣштва, за млада срдца; за вас р |
оље.“</p> <p>И заиста или је Ленка била за кафу, или кафа за њену глад... фруштук је био врло у |
сваки лако знати, каква је ова ноћ била за о.{S} Теофана.</p> <p>Свака црта призора, у ком су б |
цркву и народ, која би нам увѣк служила за чврсто становиште и непробитан штит против ма каквог |
и се установити ратарница, и нижа школа за пољско господарство.{S} Ту би се учили сви калуђери, |
вала.{S} А нарочито нам је нуждна школа за лѣпо служење.{S} Како је дивно Ваше чинодѣјствовање! |
<p>„У Јазку би се могла отворити школа за шумарство.{S} Ова би у првом реду ишла на корист наш |
p>„У Беочину би се могла отворити школа за виноградарство, како за ученике калуђере, тако и за |
b n="203" /> <p>„Немају Банаћани смисла за гору и даљину.</p> <p>На ово се и опет стане крупно |
учинити, што ми рекне.{S} Ја сам пошла за другог, без љубави... са најсилнијом љубави к другом |
ђе брзо ђак у собицу, повуче управитеља за скут у натраг, и повиче јаче: „Натраг, господине, са |
м лежала је повѣстничка плаветна марама за нос и сребрна бурмутица са жутим садржајем од табаке |
је нос влажан, ухвати се дакле прстима за нос, да га те влаге опрости, али му прсти на брзо по |
вас види...{S} Њега ништа неможе већма за његове труде наградити, него ваше живо саучешће... н |
мишљаше.{S} Ово је била само нова храна за бујеће чувство у њеним нѣдрима.{S} Груди јој се преи |
пуцати, али стану кола врвити све једна за другима на стотине.</p> <p>Људи и жене у стајаћицама |
т, те продаи за жито.{S} Тим сам сѣмена за њиве прибавио и хране за кућу спремио.</p> <p>— — „К |
штићеника.</p> <p>Непрође дуго времена за тим, а једно јутро огласе манастирска звона о.{S} Га |
нас људи зову Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друго име.“</p> <p>„Е, Крстоношићу, би л’ ти зна |
ачунати и појати.{S} Он је оштар, незна за шалу; ту има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак вол |
/> <p>Садржај те калафе остао је тајна за увѣк.</p> <p>За живота није ником допустио, да у њу |
, мого бити предметом побожног похађања за наш оријент, као што је ћаба у Меки за исток мухамед |
ком соареу.</p> <p>Најпре шљивовица, па за тим бермет, па онда одмах црвеника вукла се из манас |
.</p> <p>Варнава се врати к владици, па за мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да га владика н |
е овај утисак свога говора примѣтио, па за то запита с нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на тог |
>Калуђер спусти с лица најпре једну, па за тим и другу руку.{S} Машући главом, проговори мирниј |
алеко ићи, да настојатељ манастира мора за сваки корак свѣдоке тражити.{S} Настојатељ је господ |
и опет стане крупно смѣјати.</p> <p>„Та за оне има гора и даљина јошт и највећу драж, који јој |
ати.{S} Око је прозор за анђела а врата за ђавола.{S} Тако ми је сам покојни Иринеј казао; и им |
зведу, и оде у другу собу.</p> <p>Врата за собом затвори.{S} Тамо се умије и очешља, и лѣпо обу |
та?{S} Изгубити процес То би била штета за манастир.“</p> <p>Архимандрит се стане мислити, он п |
ви изгледаше запетим жицама инштрумента за смѣх, што ће доћи.</p> <p>„Да живи онај, коме сви же |
сестри гледао свети аманет овога живота за други виши свѣт.</p> <p>Често му се представљала као |
агодѣјаније“!{S} У оном се давала кошта за малу новчану накнаду, у овом послѣдњем посве безплат |
ста или је Ленка била за кафу, или кафа за њену глад... фруштук је био врло угодан.</p> <p>„Сад |
изјави, да ћу ја само од св. патријарха за кућу нуждна упутства примати.{S} Стара братија буду |
мало рачунао?{S} Колико ти трѣба новаца за те твоје школе?“ запита патријарх о.{S} Теофана, пре |
одном фонду.{S} А одкуд да узмем новаца за те твоје ситнице.{S} У нар. фонд несмѣм дирати, јер |
мао је Станковић једног јединог такмаца за митрополитску столицу, а тај је баш био епископ Муши |
а.</p> <p>„А Станковић сѣдне три мѣсеца за тим са поштеним образом и чистом душом на прѣстол па |
би што дознали, чим би нос овога светца за своју песницу привезали, као што привезују разкалашн |
ећи пакет.</p> <p>Ту нађу најпрѣ покров за св. кивот.{S} Развију га....{S} Немогоше се уздржати |
деће дарове:{S} 1.) Један везени покров за кивот св. Стефана у вашу цркву; 2.) 100 ц. дуката, п |
и архимандрит изиђе к њему сасвим готов за пут.</p> <p>„Ево, вис. преч. господине; ево вам писм |
побожности... свѣст, да се ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну почивају... који м |
града Варадина пуцати у славу радостног за сву државу догађаја, кад стану злочинца изводити да |
и је кад код те ћелије био, нити је кад за њу запитао.{S} Њему је једно вече пре више месеци до |
о дочекала, <pb n="26" /> да ме једаред за свагда скину с врата.{S} Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за |
да ће му поћи за руком, те ће га народ за кратко врѣме тражити и одликовати.{S} Његова молитва |
га извора сваки узможе црпити, кога жеђ за просвѣтом на више и свѣтлије повуче!</p> <pb n="134" |
вар свршена.“</p> <pb n="101" /> <p>„ Е за данас је доста,“ рекне на ово архимандрит, и закључи |
бе увѣк пред очима имати, мало сам себе за навѣк неубих и овога и онога свѣта!{S} Хоћу, спасите |
јужном крилу био је стан игумна и собе за госте.{S} У сѣверном била је славно позната трапезар |
500 Ф. 1500 ф.</p> <p>На нуждне справе за сваку по 300 ф. 900 „</p> <p>На потрѣбне зграде по 4 |
еније сигурно помислио, нека остане све за то кратко врѣме <pb n="120" /> јоште по старом.{S} П |
да лежи у интересу цркве, чије заслуге за престол и државу влада најбоље знаде и уважава.</p> |
ељу приобшти, па да га моли, да му даде за то путовање дозволу и благослов.</p> <p>Тако дође и |
ружицама, и млађој господи, извору наде за будућност државе, лаким улацима и галопенима својих |
им невољама, да тражи.{S} Нека само иде за својом узвишеном цѣли:{S} Бог ће га у тој светој нам |
шт тога свѣта!“</p> <p>Отац Теофан нађе за добро једним кораком на овом путу за патријархом поћ |
ости: а честњејша конзисторија што нађе за право одредити, ја ћу је синовно послушати.“</p> <p> |
Кад човѣк што почне, па му хоће да пође за руком, а оно се само од себе развија; а кад се што п |
е.“ На што узме тетку изпод руке и пође за онима.</p> <p>„А ми ћемо за њима као стари пријатељи |
андрит дође горѣ, и чувши да су госпође за пут готове, позове их да пођу.</p> <p>Као уљудан гос |
е лудо да подадирем ствар, која се може за мене јошт зло свршити.{S} Господин Печеновић има пра |
/p> <p>„А гимназија Карловачка била, је за Стратимировића једна од најбољих у царевини.</p> <p> |
у, да никад више несметнем с ума, да је за калуђера најсјајнија одора чистота живота, да му је |
и главом и скупи уста...</p> <p>„Шта је за Бога господине“ поплаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшто к |
нину тога кобног бухара.</p> <p>„Шта је за бога, о.{S} Митрофане,“ повиче кад ближе дође, и увѣ |
е ноћи поквасила јастук сузама, које је за њим пролѣвала.</p> <p>Њен пријатељ гледао је кроз пр |
заведенија школског изображења, које је за манастирски живот сасвим нуждно, узме.““</p> <p>„Усл |
на заведења школског изображења које је за манастирски живот са свим нуждно.</p> <p>А у точки I |
неразбије нос отцу еклисијарху, који је за њим стојао.</p> <p>Онај, што бија љоснуо о земљу, ск |
ца.</p> <pb n="297" /> <p>Трѣбало ми је за плате слугу, кои небијаху плаћени. . . . . . . . .{S |
по 200 фор.</p> <p>Предрачун изнашао је за плату професора. . . . . . . . . .{S} 5.218 ф. 82 н. |
о је њему намѣстниковати: игуманство је за паметније главе.{S} Игуман ваља да је господин, да с |
имандрит није имао вѣре у ђаку, него је за њим полагано и сам пошо, сиђе се у подрум и стане на |
и сви смо браћа, па ко је за што; ко је за господина, нека господује, а ко је за аргатовање, не |
е за господина, нека господује, а ко је за аргатовање, нека му га.{S} То је, мислим право!{S} Т |
{S} Ми калуђери сви смо браћа, па ко је за што; ко је за господина, нека господује, а ко је за |
ти, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. архимандрита Партенија част, кад му дођете, то ће |
ити... протоколе ћемо написати, како је за нас повољно... вицишпана ћемо подкупити... седрију ћ |
.</p> <p>Списатељу ових редова пошло је за руком, да је архимандрита манастира Хопова Илијћа пр |
теше коље а тамо се ради башта, јер је за то крајње врѣме: ту је 18.{S} Март.</p> <p>Ово сам у |
и рекне тетки: „Хајдемо у собу, већ је за тебе хладно!“</p> <p>На то се друштво дигне и упути |
епископски двор у Новом Саду.{S} Ту је за љубав епископу Платону бечка влада и планове дала на |
подпуно свѣтски човѣк, а други, да није за финије друштво.</p> <p>Кои су имали право... то се н |
ћи... та ето је скоро ноћ... а ноћ није за госпође да путују.“ Све што на човѣку говори, и лице |
тако јо пред „кранцом“ било најзгодније за сунчање.</p> <p>О. Теофана пође послѣ ручка у „кранц |
p>„На кратко, имао је све квалификације за доброг управитеља, па и реформатора.</p> <p>„Он се ч |
n="170" /> и позиву, што већма настоје за тим, да нам куће цвѣтају: тим су мени дражи и милији |
аћа, него слуге и робови.</p> <p>Купује за дубове и друга дрва из шуме козлиће и друге печенке, |
сифа, и заповѣди му, да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у манастир нареди.</p> <p>Сут |
не имао је укупне наше учене млађе силе за своје савезнике.{S} Сви дакле либерални елементи бил |
а резиденција назидати.{S} Ове су цигље за врѣме патријарха Рајачића на другу сврху употребљене |
и архимандрит. „И зато држим да ћете ме за такова и сматрати, и радо примити сваку услугу, коју |
прави све што ваља, па почни како врѣме за то наступи.</p> <p>„Јеси ли задовољан?</p> <p>„Ја ми |
ици да, засадиш виноград, кои ће ти име за навѣк у манастиру одржати.</p> <p>„Знам да умѣш, хоћ |
Тим сам сѣмена за њиве прибавио и хране за кућу спремио.</p> <p>— — „Кукурузи ме прихватише.{S} |
људи живе како могу и како ком изпадне за руком; да више њега стоје људи, који држе да су само |
обичној промѣни год. 1840 поставе мене за намѣстника.{S} Г. протосинђел је морао као професор |
стељом.</p> <p>„Одлази од мене!“ дрекне за тим на настојатеља; „ја нећу ни да ко може помислити |
вачку.</p> <p>„Немој да недођеш,“ викне за њим патријарх, „ја теби морам дати реванж.“</p> <p>З |
ође да одлази.</p> <p>„Мајору!“ повикне за њим патријарх.</p> <p>Мајор стане и окрене главу к п |
да и не баш оваки — писао своје мемоаре за себе, а послѣ је нѣкаква тајностна рука ове поједине |
ћ није јошт ни од кога узео ни крајцаре за савѣт; кад што напишем, ваља да ми се плати... а сав |
ор пресуђујући.</p> <p>„Крив!“ одговоре за њим ови машући главом и одобравајући пресуду.</p> <p |
иђу госпође и стану ствари купити да се за пут спреме.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
90 закључује и цару подноси: „„Народ се за издржавање калуђера побринуо, да би се у миру и тиши |
ба врло благодарну науку слушали, те се за шумаре и лугаре успособили.“</p> <pb n="344" /> <p>А |
ислим да смѣм сваком казати, и да ми се за то замѣрити неможе.“</p> <p>„Неможе госпођо,“ потврд |
pb n="161" /> у Митровици, а ваља ми се за посѣту одужити!“</p> <p>Ленка скочи на кола лако као |
у подсмѣшно: путуј игумане, нестарај се за манастир!</p> <p>Имаћемо прилику дознати —- како су |
та хвале господа.{S} Дакле, постарај се за много уста, па ће ти се орити хвала!</p> <p>„Дед, за |
е није било, избор митрополита, имао се за кратко врѣме обавити: па се није могло знати, какав |
з прозор се видило јарко сунце, како се за гору спушта.{S} Пун туге гледао је честити калуђер н |
у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан из чистога срдца молимо.{S} На лѣто, ка |
лну конзисторију притицати, и сви су се за себе и своје прејемнике пред цѣлом народном скупштин |
млађа калуђера, да им мантије све лете за њима.</p> <p>„Сад ће бити, шта ће бити“, повиче адми |
е погрѣшили, ви сте показали, да тежите за оним узором, за којим сваки калуђер ваља да тежи.{S} |
ред, ко из тога изиђе.{S} А што велите за мѣшање других особа у манастирске ствари, тога је би |
и јошт ћу пећи.</p> <p>„То је подузеће за мене, то ће народу и на хасну бити и на част служити |
аклоњен Мушицком и држала је да се неће за њега из петних жила заузимати; <pb n="277" /> што ви |
а.</p> <p>„Ти набрајаш све мале школице за ово и за оно; али ја хоћу да установим универзитет < |
раг повлачио, то се лѣпа Ленка све јаче за њим разгарала, и њему приближивала.{S} Он је видио, |
гледу имућан у изображен трговац повиче за њим: „Коно! понесите пера и мастила!“</p> <p>Овим се |
н приступи њеном кревету, па јој повуче за покривач, и једанпут и други пут, док се она пробуди |
раст и ону тиквицу с вином, коју бијаше за тај ручак понео.</p> <p>О. Теофан хитио је да буде г |
<p>За тим оде у другу собу, коју бијаше за себе задржала, док је стара као вѣрни чувар спавала |
овори ипак протођакон први, истина више за себе, али ипак да га је супутник чуо: „То је доиста |
. . . .{S} 1200 „</p> <p>На слуге више за сваку по 200 Ф. 600 „</p> <p>За храну више на сваку |
арловачки православни епископ није више за дијецезана способан и како је та црква под његовом у |
ете ставити.{S} Моја рѣч везаће ме више за моје ариште, него пушка вашег стражара.{S} Стража мо |
шла, била <pb n="137" /> је богата; муж за кога бијаше пошла, био је добар радин, али небијаше |
равитеље цркве и црквених заведенија, и за заступнике цркве, њених права и инштитуција и у наро |
басамаке у порту, а одонуд к шталама, и за тили час види намѣстник, како два слуге на коњи јуре |
опусти, да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати се с одговором.</p> <p>„Но?“ запита га о. |
обѣсе!“</p> <p>На то се нагло удали, и за тили час изгуби се из очију о.{S} Теофана.</p> <p>Ту |
n="346" /> кои има дара, способности, и за који је приправљен.</p> <p>„Као правило, од ког се н |
ену тужбу буде администратор уклоњен, и за администратора манастирског г. протосинђел Андреј Ша |
е у бунар скочити, него да је шибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелије, док је жива.. |
о, што је смислио Екселенцији казати; и за то је имао очи упрте у прозор од ходника, а чело му |
у... говорити о њим неби било сходно; и за то вас молим да му кажете, да ја исто онако мислим к |
светом тајном прѣко њих прекорачи.{S} И за чудо, сваки, ком је молитву очитао или прѣко кога је |
теби живи снага, која је доста крѣпка и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а оп |
вдѣ у соби,“ повиче сад на ново тетка и за тили час појави се обучена.</p> <p>Ленка је била у с |
а та молитва свесилном створитељу иде и за оне, који леже на одру смрти, да не могу ни устима н |
ти запросити... да се та молитва диже и за мајку, којој јединче умире, па стоји од жалости окам |
ј, каква неправа мисо од мене растави и за сав живот убије... и тебе и мене!“</p> <p>Како је о. |
ити.</p> <p>А знајући да ће нас многи и за овај мали плагијат то хвалити то грдити, нећемо јошт |
ad> <p>Управо су биле спремиле ствари и за пут приредиле све, и сѣле у теткину собу, кад нѣко к |
м за свѣт... у мојој је власти умрѣти и за сам манастир!“</p> <p>Чудним погледом гледао је на н |
код њега и стане га тѣшити, храбрити и за смрт приправљати.</p> <p>Ова недаде дуго на себе чек |
>„Ти набрајаш све мале школице за ово и за оно; али ја хоћу да установим универзитет <pb n="350 |
рство, како за ученике калуђере, тако и за народ Фрушке Горе,“ одговори о.{S} Теофан у ненаруше |
а.“</p> <p>„Најпослѣ може одпасти што и за нас.“ Овдѣ је мислио себе, те је мало жмирнуо и насм |
шњу.</p> <p>„Колико је гимназија јошт и за живота <pb n="263" /> Стратимировића народу добра до |
е расом завио.</p> <p>„А то исто кажу и за узвишеног нашег Лукијана.</p> <p>„Шта више нѣки прич |
и кои је тога најдостојнији!</p> <p>„И за моју тетку постарала сам се како ваља, да може безбр |
могну.{S} Вуци шљиве у Банат, те продаи за жито.{S} Тим сам сѣмена за њиве прибавио и хране за |
p>„Друга љубав... друга невѣста била би за мене гадна издаја... злочинство!</p> <p>„Само тако ј |
о одговарају.{S} Сваки нека се употрѣби за онај посао, за <pb n="346" /> кои има дара, способно |
ѣлини схватио.</p> <p>Но онај га зграби за рамена, и одтури га на страну, пак сам пришпичи око |
ја се отимам... администратор ме зграби за прса а ја извучем нож и дигнем руку с ножем... та то |
подине,“ одговори сведок, „а зашто неби за човѣком добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе |
срѣће, о блаженства!{S} Сад црква живи за мене а ја за њу.{S} Али је неизмолована!</p> <p>— — |
к В,.{S} Светост све приправи и приреди за извађање тих величанствених планова, немојте заборав |
а ме пустите преда се, да вас као млађи за опроштење молим, јер сам пронашо, да је то моја дужн |
укање?“ повиче озбиљно нѣки глас и таки за тим уђе у собу повисок одличан калуђер са крстом на |
илохије нађе се на то уврѣђен; али таки за тим прими за шалу, и одговори: „Није нам био добар в |
“ промумла лагано кроз зубе.{S} Но таки за тим одговори сам себи: <pb n="42" /> „нека је и отро |
за наш оријент, као што је ћаба у Меки за исток мухамедански.</p> <p>Али, на жалост, није учињ |
н угарске канцеларије, борио се јуначки за србску цркву и србски народ.{S} И сама смрт његова б |
мало даље од огњишта, и чекала, неће ли за коју каву повикати, а међу тим је у ватру гледала, з |
S} Теофан, „За вас неће бити штете, али за мене читава ће бити несрѣћа.“</p> <p>Архимандрит је |
а да говоримо; он јошт живи.</p> <p>Али за Доктора Стојаковића морамо казати, да је архимандрит |
ошт права потрѣба изказала.</p> <p>„Али за врѣме досадање управе митрополита Рајачића показала |
изнања.{S} Онај дан, кад су га изабрали за митрополита, завѣшта, да ће на свој трошак дати учит |
близу њега, хоће вас своим панџама или за косу или за образ!“</p> <p>А кад болестник стане мум |
хоће вас своим панџама или за косу или за образ!“</p> <p>А кад болестник стане мумлати, онда у |
у угуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу најлѣпши и најмилији.</p> <p>Стара тетка и брат Т |
се о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за аудијенцију.</p> <p>Аудијенције код наших екселенциј |
вас, кои је калуђер у манастиру најбољи за народ, ја знам да ћете ви казати: отац администратор |
се на то уврѣђен; али таки за тим прими за шалу, и одговори: „Није нам био добар вѣтар господин |
S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за никога,“ Ово рекне, па |
знам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за никога,“ Ово рекне, па приступи столу, од |
будем одликован, тако што учинио?{S} Ни за живу главу.{S} То је клевета, пуста клевета.</p> <p> |
ћеш и како хоћеш.</p> <p>„Непитам те ни за шта; нетѣрам те да ми кажеш, што нећеш сам собом да |
ико.{S} Али стара није могла заспати ни за живу главу.</p> <p>Сад је нѣшто пукнуло; сад нѣшто к |
е очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за никога,“ О |
уже овдѣ останете, нисам вам сигуран ни за кости.“ Калуђери се насмеју, па га онда <pb n="127" |
тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за никога,“ Ово рекне, па приступи столу, одброи онолик |
екне: „Радите што вам драго; ја нећу ни за што да знам.{S} Мене се ништа нетиче.“</p> <p>Кад до |
љем одалачити, па ма га послѣ на колѣни за опроштење молио.{S} Зграби дакле мантију једном руко |
ну с врата.{S} Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док год небудем изван ових зидова!“ одго |
} Прошле зиме хватови усѣчени и продани за 800 ф.</p> <p>Башта манастирска нема ниједног проштц |
ожје пођите.{S} Одавдѣ сте на ваши коњи за 3 сата у Н. Саду.{S} Можете данас врло лако тамо бит |
ече бивши настојатељ, да се озбиљно бои за мој живот, јер му је један човѣк казао, да ће ме уби |
овѣст овако: „Митрополит Станковић, кои за Стратимировићем 29. децембра, 1837 дође на архиеписк |
а њихови 300 калуђера немогу бити узори за нас.{S} Ми смо за то превећ мали. <pb n="334" /> А д |
p>„Даље ти нећу говорити.{S} Изкусио си за врѣме твога калуђеревања сам доста, а изкусићеш од с |
најбоље, и дај фундацији наслов, кои ти за сходан нађеш.{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ је |
она Сине депозитирана, и од које ћеш ти за живота 6% на твоје одржавање примати.{S} Кад умреш, |
ргне столицу изпод ње.</p> <p>Ова осѣти за времена, да ће онај да извуче столицу изпод ње, па с |
несмѣ више тако злочесто пециво давати за стол Њ. Екселенције господина митрополита.{S} Ако се |
мо на час тамо!“</p> <p>На то је ухвати за руку и пође тамо.</p> <p>Ленка погледи и нехотице гд |
евету.{S} Није ништа.{S} Нѣко ју ухвати за раме...{S} То неможе бити машта.{S} Осѣтила је јасно |
мо те у Бечкерек, па ћемо те тамо удати за једног спахију.{S} Је си ли чула о банатским спахија |
и.“</p> <p>Настојатељ се стане обзирати за вратима, па онда обзирући се сад на врата сад на про |
све, што имађаше у рукама, и ретирирати за оружане стражаре.</p> <p>Но кад опази, да је онај са |
ни трага.</p> <p>„А хоћемо ли запитати за нашег духа-архимандрита? запита смѣшећи се архимандр |
а, ни једних кола: неможеш се наплаћати за подвоз нуждног горива прњаворцима.{S} За будућу потр |
> <p>Отац Амфилохије са ватраљем полети за другом, но кад дође на басамаке уплете се у мантију |
ртенија част, кад му дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, дајте р |
не... пак онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb n="54" /> и онда ћемо гов |
уће заостати има, којег ће дужност бити за њему вручену свету обитељ непресѣчно старати се и о |
тамо приправљају за оно, што имају бити за управитеље цркве и црквених заведенија, и за заступн |
ских и манастирских противника, служити за оштро оружије у борби, ако би се ова разгорѣла?“</p> |
живити, па ће живо преповѣдање служити за квасац, који ће се све већма дизати, али не на корис |
ће ти се захвалити господа архимандрити за тај предлог“, примѣти патријарх мало пакостно.</p> < |
рошковима, које и данас имамо подносити за богословију и благодѣјаније, у колико у њему учеству |
з чланова манастирских, кои су до смрти за манастирски живот привезани а потрѣбите способности |
живот привезани а потрѣбите способности за то имају.{S} Архимандритима <pb n="345" /> би се има |
га ваља утврдити у његовој занешености за калуђеровањем.</p> <p>„Напослѣдку има му се отворити |
хрупили, никада јој није то могло поћи за руком, и увѣк се жацала кад је на то помислила.</p> |
узвишене душе, надам се, да ће му поћи за руком, те ће га народ за кратко врѣме тражити и одли |
ио по пропису манастирском, али неидући за тим да се посвети, нити је дотѣривао до тога да умре |
оју собу.</p> <p>Отац Амфилохије потрчи за њом, али не могаше у собу, јер се она бијаше опрла и |
ма.{S} Ти иди мирно кући па се постарај за овога, а ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ |
то служио, и његове су службе биле увѣк за утисак приређене.</p> <p>„Споменућу само његов ход н |
<p>„А јеси ли наредио да приправе конак за госпођу сестру,“ запита архимандрит; „нама ће свима |
хити кући, то мора да има разлога; пак за то морамо одлазити.{S} А ја би заиста врло радо види |
смрт за живот, убијство за љубав, мрак за свѣтлост!“</p> <p>При рѣчима: ево те молим на колѣни |
а те школе три учитеља.</p> <p>Доплатак за њих по 500 Ф. на сваког, износио би. . . . . . .{S} |
а.{S} Ту је сваки мудар, кои веже језик за зубе и кад је сам у соби. — Али видим да си избочио |
уди весео.{S} А ви други калуђери језик за зубе, па дижите чаше, сад ћу ја да напијем у име мог |
отани предмет.</p> <p>Ово је био ручник за епископску штаку од бѣле свиле богато набран, и бога |
а архимандрит.</p> <p>„Да је настојатељ за свѣдоке довео пред комисију две „кукавице.“</p> <p>А |
ају, а разумѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постарао.</p> <p>Тргне се дакле ма |
p> <p>На ово питање стане се настојатељ за одговором обзирати.{S} Што му је прије било са овим |
рачуну вѣштих тому људи трѣбало би нам за те школе три учитеља.</p> <p>Доплатак за њих по 500 |
е код тебе.{S} Немој врдати.{S} Ја знам за цѣло, да је она мало пре к теби ушла.“</p> <p>„Истин |
јању. „Кад сам ушо у манастир, умро сам за свѣт... у мојој је власти умрѣти и за сам манастир!“ |
в светац.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим за тај разговор мила тетице,“ рекне Ленка смѣјући се, п |
и даде подпуну инштрукцију шта да радим за његова одсутства.{S} Ја сам ову свето набљудавао.{S} |
оно мало смока, што бијаше том приликом за се понео, да глад уталожи.</p> <p>„Ево!“ повиче кува |
} Он дигне очи к небу и ухвати се руком за срдце.</p> <p>Она падне прѣд њега на колѣна, дигне о |
а се тврђе држи, ухвати се једном руком за браву.</p> <p>Дуја пак како се бијаше сагнуо, а није |
га „десетолѣтија“, са плаветном марамом за нос у једној руци а бурмутицом са жутим садржајем у |
је господина митрополита.{S} Ако се том за кратко врѣме недоскочи, то да ће он мене у пензију.{ |
е с њим, а она ће са госпођом Пуљиницом за њима.</p> <p>Господин архимандрит сведе стару госпођ |
к бради и повуче је прѣко ње, па један за другим одшуњају се из ћелије.</p> <p>„А јеси ли наре |
аше друге чланове друштва, кои му један за другим долазаше, те се с њим куцаше.</p> <p>Кад се п |
сподине, ја ћу доћи, него шта сам дужан за овај разговор, да вам одмах платим, јер нисам рад би |
манастиру, буде епископ Рајачић изабран за митрополита.</p> <p>Рачуни администраторови буду о.{ |
ротиван њему.{S} Али је он био спремљен за све послѣдице и истине и лажи, па је чекао мирно да |
<p>О. Митрофан бијаше се слабо проминѣо за 10 година, како су се оном приликом разстали.{S} Он |
ашега народа, онако како то будеш држао за најбоље, и дај фундацији наслов, кои ти за сходан на |
иљи одговори: „Јест, кад би само стојао за нама какав наш главнокомандујући.“</p> </div> <div t |
рацију манастира и калуђерства било као за усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит |
ећ спремају акцију,“ рекне паријарх као за себе. —</p> <p>„Можда вам ја неумѣм казати све како |
раво мислио,“ рекне на то патријарх као за себе. „Сасвим сам погодио, од које птице та пѣсма до |
форматора.</p> <p>„Он се чисто оправљао за велике послове.</p> <p>„У оно врѣме био је на Печујс |
ђа неможе противстати, премда није имао за то доказа.</p> <p>Од других мушких гостију највише ј |
" /> <p>У новије врѣме рѣдко је ко знао за ово што се пређе радило, и тако се о тим стварима ми |
у избацити.</p> <p>„Од год. 1790 па ево за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 година недадоше |
S} Он је у те часове једино и изкључиво за митрополита живио.</p> <p>„Овај је изпитивао клирике |
... невраћај ми смрт за живот, убијство за љубав, мрак за свѣтлост!“</p> <p>При рѣчима: ево те |
ристе нема, који би из оне обвезе извео за народ право, да потражи обвезане своте <foreign xml: |
ој саборној цркви.{S} Мушицки се набрзо за њим спусти у крило мајке земље на Горње-Карловачком |
није га јако мучила.</p> <p>Али је био за својим стварима усталац, као рѣдко ко, и знао се онд |
<pb n="344" /> <p>А јеси ли што оставио за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ запита патријарх с хумор |
несмѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дати трошак на ове твоје |
нистратора митрополије, па је промислио за сваки случај, како да се влада.{S} Нарочито је добио |
Овај остане као да се у камен претворио за цѣло то врѣме како се у почетку бијаше намѣстио.</p> |
мого бих ја свима вама сад судити, како за право налазим; али ја нећу чинити без честњејше конз |
отворити школа за виноградарство, како за ученике калуђере, тако и за народ Фрушке Горе,“ одго |
м обѣшен...{S} Хајде вама јошт којекако за ваш труд смоћићу, имам нѣшто и отчинства.{S} Али да |
први глас за митрополита, да је трѣбало за то гласовати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
ко говорише, и сад га један повуче мало за мантију, сад други.</p> <p>О. Теофан је ћутао, па са |
ми архимандрита Раковачког.</p> <p>Мало за тим уведе Варнава о.{S} Теофана.</p> <p>Овај метаниш |
и сам фурунџија, јер и код нас се знало за „милост малих људи“ па је сваки палио свѣћу и самоме |
p> <p>Патријарх одвуче своју руку нагло за леђа.</p> <p>„Да, па да онда вичете по Карловци, да |
окоран и послушан, па по том није могло за њега другога одношаја бити до слушати и овога, као ш |
сирома попа прокашљивао, да очисти грло за орацију, чешљао браду и косу, да небуде чупав, и при |
да и њу у шалу уведе, али му није пошло за руком.{S} Најпослѣ управи атак управо на њу.</p> <p> |
е нигдѣ ништа, а треба ми до жетве само за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни једног вола, ни једних ко |
{S} Но кад бити неможе, служиће ми само за науку, да се боље чувам змије, која ми је праматер п |
у та господа своје увѣрење... него само за труд... да нетроше врѣме бадава...{S} Пак онда ћемо |
умне и тѣлесне напети, да би мого само за препитаније дружине довољно хране прибавити.</p> <p> |
и му: „Баш се мислим, да ли да позовемо за сутра администраторове свѣдоке, да их преслушамо?“</ |
руке и пође за онима.</p> <p>„А ми ћемо за њима као стари пријатељи,“ рекне госпођа Пуљиница ар |
ера немогу бити узори за нас.{S} Ми смо за то превећ мали. <pb n="334" /> А друго немогу ја кал |
водити систаматично, мало по мало једно за другим.{S} Морали би се дати приправити учитељи из к |
ки.</p> <p>Али, на жалост, није учињено за то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што учинити.< |
е четир године; а прве су године обично за свакога новога частника како духовног тако и грађанс |
иближивале, ни што је било врло ризично за главу, која би се међу њима нашла у оном моменту, ка |
ронатством краља дишпутирао је на скоро за тим и барон Орци.{S} И опет велика свечаност.</p> <p |
андисте нашу ноту свирати.{S} Зар је то за нас каква штета?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, хоћу ја д |
а часак отворила, те се оно изнело, што за човѣчји стан најмање приличи, и нѣшто мало худна зра |
руга окружног предстојника; оне двѣ што за њима иду, то су супруге окружних и срезких политични |
који несадржаваше ни на који начин што за њега похвално; а архимандрит окрене лице на страну и |
добије.{S} Што је прошастог вечера нашо за право по унутарњем осѣћању дужности: то му је сад хл |
прођу многе године произведе га епископ за архимандрита, и даде му Ковиљ, манастир своје дијеце |
адић, али је имао глас од славуја а дар за појање изврстан.{S} Био је родом из Ирига, а послѣ ј |
ђери, кои покажу, да имају природни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског реда же |
а да су пријатељи добро подупирали, јер за кратко време дође рѣшење, да се селам у манастир Рав |
870 с приличним трошком репарирати, јер за цѣло пређашње врѣме није ни најмање репарације видил |
и прости људи, али су сматрали манастир за своју кућу и били су му и привржени.{S} Касније се о |
S} На његово мѣсто пошљу у мој манастир за администратора на ново онога старога, кои се хвалио, |
и; и мораш јој писати.{S} Око је прозор за анђела а врата за ђавола.{S} Тако ми је сам покојни |
е рѣчи приобштити, господине?{S} Ја вас за то лѣпо молим.“ .</p> <p>„Хоћу с драге воље!“ одгово |
пристајем на ваш суд, и непризнајем вас за моје судије, и идем из ових стопа у Карловце Њ. Ексе |
<pb n="196" /> да би му дала први глас за митрополита, да је трѣбало за то гласовати.</p> </di |
се само у огледалу.{S} Отеко ти је нос за два, па изгледа као да је ракијска тиква.“</p> <p>„Х |
, а о.{S} Теофан имао је велики таленат за то, те је учитељ доживио радост, да му је ученик тру |
мају њени послѣдњи дани одсудан моменат за даљи течај ове приповѣсти.</p> <p>Знамо, да Ленка св |
д. 1842 будем по дворској комисији опет за намѣстника преко воље администраторове потврђен.</p> |
обојица добили!“ прошапуће архимандрит за себе.</p> <p>„Уписаћемо је у ктиторке,“ рекне гласно |
црни и хладни гроб... невраћај ми смрт за живот, убијство за љубав, мрак за свѣтлост!“</p> <p> |
и примѣти звонким тенором: „То је чест за мене!“ и поведе госпођу за другима.{S} Примѣтити нам |
.</p> <p>Пријатељи му израде путни лист за иноземство.</p> <p>И са тим листом и свидѣтелством с |
“</p> <p>„Дајте руку на то; у сигурност за брата, прима од сестре строги завѣт пријатељ и једне |
/p> <p>„То је дакле врѣме самим тим већ за регенерацију манастира и калуђерства било као за усѣ |
b n="214" /> <p>Свака гошћа добије собу за себе; из једне се ишло у другу.</p> <p>Соба, коју Ле |
ријалном будем у манастир Прибину Главу за намѣстника и управитеља постављен.</p> <p>— -- „Нена |
} А и из народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло благодарну науку слушали, те се за шу |
увѣк је пазио да други један корак иду за њим, па је турао натраг онога, кои се усудио пред ње |
лѣпог лѣтњег дана Дунавом на пароброду за Цариград.{S} Одандѣ ће прије свега у св. Гору.</p> < |
се својој ћелији.</p> <p>Они други пођу за њим, и стану га нудити да иде у брашнару. „Та идите |
„То је чест за мене!“ и поведе госпођу за другима.{S} Примѣтити нам је, да је овај господин би |
уо, неби знао, шта значи.</p> <p>Покажу за тим и ризницу.{S} Ризнице наших манастира врло су пр |
да ускори кораке, и да иде барем близу за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, д |
дикастерија, те да се тамо приправљају за оно, што имају бити за управитеље цркве и црквених з |
.</p> <p>„Па ћу онда задати резиденцију за патријарха.{S} И то ће бити монументална зграда.“</p |
о је ћутио, и уз говор калуђера по коју за себе реко... <foreign xml:lang="la">Scandalum public |
Један везен ручник на епископску штаку за вашу персону, јер држимо, да ће вам скоро митра глав |
врши сиромах калуђер своју шетњу и муку за тај дан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
х уздисаја.{S} Ова слика била је у дѣлу за србски прости народ бисер а за манастир драги камен. |
ушедолу семинарију и богословију, школу за црквено служење, појање и проповѣдање, и школу за цр |
служење, појање и проповѣдање, и школу за црквено рисовање.{S} У школу за служење, појање и пр |
и школу за црквено рисовање.{S} У школу за служење, појање и проповѣдање, долазили би наравно с |
ан, светитељски служио.</p> <p>„У школу за црквено рисовање“, продужи о.{S} Теофан, „имали би д |
е двору покорио.</p> <p>— — „Мене пошљу за намѣстника у манастир Фенек, а старог намѣстника пов |
му је умирући казивао.</p> <p>Очита му за тим опростну молитву и заложи га мрвом хлѣба и две т |
ушкима и женскима: сви су видили у њему за кратко врѣме архимандрита и сигурно су држали, да не |
а, слободна.{S} Како сам скинула црнину за родитељима, за мужем, похитила сам да тражим пријате |
пломат употрѣби и ову прилику, да стару за себе задобије.</p> <p>И доиста је стара тетка тако б |
дала је народу прве свештенике, који су за свој позив школски приправљени били.</p> <p>„А осим |
ре.{S} Ово су много мање ствари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом можете |
<pb n="286" /> <p>Многи болници били су за ту црквену славу доведени.</p> <p>Мѣсечина је сјала |
банде.{S} Јест.{S} Е, манастири нити су за то ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из |
она.</p> <p>Она ће доћи по плату, то су за сигурно држали.</p> <p>Доћиће или рано ујутру или по |
лити старији сгрѣшили су Богу, што вису за времена све те драгоцѣности народне под своју руку у |
влада ће казати: имате право, кад нису за то, нека нешкоде сами својој цркви ни манастирима.{S |
ђе за добро једним кораком на овом путу за патријархом поћи.{S} Зато смѣшећи се и сам настави ш |
полит Стратимировић оставио је главницу за грађење митрополитске резиденције: но резиденције не |
луђер се бијаше мало окуражио, а кад чу за дукате, мало га капља неудари.</p> <p>Дукати и он!{S |
ве собе него што су у њу ушле.{S} Одмах за тим дозове <pb n="59" /> свога послужника ђака и зап |
личке црквене управе много да трпи, баш за то, што наводно дотична наша права небијаху законом |
и: зато ти ми и судимо!“</p> <p>„Та баш за то неможете ми судити, и да сте ми иначе законите су |
тану кусати, срам их било.“</p> <p>„Баш за то ниси имала доћи.{S} За плату си могла и другог ко |
и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи опростити са овим дружтвом |
ступи.{S} Ограничила сам те, да неможеш за живота са главницом разполагати, јер знам твоју узви |
ша вина, које се превратило, те неможеш за њега добити купца.</p> <p>Од свиња само 5 маторих и |
рхимандрит отишо у Митровицу и дође још за вида кући.</p> <p>Одмах пошље по о.{S} Теофана.{S} К |
бећања од цркава . 3.{S}458 фор.</l> <l>За зграду је одређено од ерара као што је речено. . . . |
. . . . . . .{S} 5.218 ф. 82 н. </p> <l>за друге потрѣбе . . . .{S} 16.781 ф. 18 н.</l> <l>свег |
ком једном трговцу дуг 175 фор. </p> <p>За оправљање воденице погођено а неплаћено. . . . . . . |
а занѣме гласови многолѣтствија.</p> <p>За овим се дигне дружтво и оде у салу, да пије црну каф |
м, којим бијаше отишла куварица.</p> <p>За коњаницима трче она два млађа калуђера, да им мантиј |
а часа и одлазио је утѣшен кући.</p> <p>За придиковање није толико способности показивао; лако |
е калафе остао је тајна за увѣк.</p> <p>За живота није ником допустио, да у њу завири; кад је у |
ико развуку на дугачко и широко.</p> <p>За тим узме сваки своју чашу и искапи је до дна.</p> <p |
рску канцеларију да прими писмо.</p> <p>За кратко врѣме буде све наређено, и сиромах намѣстник |
наложено а неизвршено . 100 фор.</p> <p>За изнутарњу оправу манастирску незнам ни сам колико.</ |
аха . . . . . . . . .{S} 40 фор.</p> <p>За оправљање куће на салашу, које бијаше наложено а неи |
љену своту од. . . . . · 90 фор.</p> <p>За преважање премѣштених јероманаха . . . . . . . . .{S |
Мораћу лећи.{S} Лаку ноћ тетка!“</p> <p>За тим оде у другу собу, коју бијаше за себе задржала, |
и одрекла „мира и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу су ови часови били часови чистог духовног уживања |
славу божју а у његово здравље.“</p> <p>За тим принесе чутуру к устнама и напије се шљивовице.< |
рх, „ја теби морам дати реванж.“</p> <p>За оне кои нису патријарха Јосифа познавали, а такових |
дика. „Кад дође, а ти га уведи.“</p> <p>За тим устану од стола.{S} Варнава цѣлива десницу св, в |
ге више за сваку по 200 Ф. 600 „</p> <p>За храну више на сваку по 400 Ф. 1200 „</p> <p>На тежак |
вас још већма!“ примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће бити штете, али за мене читава ће бити неср |
м те,“ рекне му архимандрит Партеније. „За шалу је превећ.{S} Пак <pb n="213" /> позиваш госпођ |
латим кад шљивовицу продам.</p> <p>— — „За год. 1842 будем по дворској комисији опет за намѣстн |
ово архимандрит.</p> <pb n="86" /> <p>„За отца Теофана истина је све, што сте казали.{S} Али т |
е дигне да пође.</p> <pb n="178" /> <p>„За пол сата донећу вам писмо!“</p> <p>„Па куда идеш?“</ |
евет са чистим бѣлим гардинама.</p> <p>„За патриарха,“ рекне домаћин, кад гости на ту страну по |
вам скоро митра главу украсити.</p> <p>„За мога брата прилажемо медалију из дрвета <pb n="281" |
ни теби да се мало и одсмѣјемо.</p> <p>„За времена митрополисања Стратимировићева био је у Петр |
ропашћен, да није био ни зашто.</p> <p>„За то врѣме показали су се сви увѣти, кои су били од пр |
за што иште од мене шљивовице?“</p> <p>„За то што је сам нема!“</p> <p>„Хм! па зашто баш од мен |
p>На кратко, веселѣ је било неизказано: забава неописано угодна.</p> <p>Али има људи свакојаке |
што више доприносио, да се друштво боље забави.</p> <p>Он је своју улогу мајсторски играо, а пу |
ит Гурије у разговор са старом тетком и забавио се с њом.</p> <p>Ленка се придружи архимандриту |
олико знања и духа, да је све прекрасно забавио.{S} Мало по мало забораве сви поред живог на по |
у ова добра браћа прошла, а сад ћемо се забавити са о.{S} Теофаном, на кога смо задатак ове при |
акону видило се, да га нѣке живље мисле забављају.</p> <p>Напослѣдку проговори ипак протођакон |
одио домаћин.</p> <p>А госпођу Пуљиницу забављао је онај други архимандрит.</p> <p>Домаћин архи |
лаве, мршавим рукама и великој просѣдој забарушеној бради.{S} На први поглед учини се управитељ |
оста примѣтба добро засѣкла.{S} Да удар забашури, рекне мало живље: „Е, одвешћу вас у цркву, па |
ри са чујним „бе!“</p> <p>Настојатељ се забезекне, шта је то, кад овај звук чује, који несадржа |
стојао је пред њим о.{S} Теофан сасвим забезекнут.</p> <p>Њега су патријархове рѣчи упрепастил |
ило, а тога ће му ваљати да информацију забележи.</p> <p>Он се окрене натраг и одговори: „Гледа |
ко пишеш оно друго, што си од мене чуо, забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, да је свуда и у сва |
на стол, а главу на руку, и суза му се заблиста у оку.</p> <p>Тако поћути по дуго, а сузе су ј |
ике од камена изрезане.</p> <p>Међу тим заблиста, као румена зора, у души љубеће жене нада... љ |
нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш опет да забодеш нос куда нетрѣба“, примѣти онај други млађи. „П |
ра говори, у полу пак нечујући.</p> <p>„Заболи ме глава.{S} Мораћу лећи.{S} Лаку ноћ тетка!“</p |
знаменита.{S} Ова је ствар већ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наше ствари изић |
све прекрасно забавио.{S} Мало по мало забораве сви поред живог на покојног архимандрита, и ра |
} Но како је звоно на службу зазвонило, заборави на бол и болѣзањ, устане, обуче се брже боље, |
ного повољније.{S} Колико се трудила да заборави на ону ужасну сцену, кад су они калуђери у ћел |
о казали?“ запита Митрофан, који бијаше заборавио, шта су против Теофана били у тужби навели.</ |
се као да је патријарх на њега са свим заборавио.</p> <p>Пријатељи му израде путни лист за ино |
ше порезник.</p> <p>„На тебе сам сасвим заборавио,“ примѣти наздрављач смѣшећи се. „Него чини м |
ни ми се, да би на тебе сваки врло радо заборавио!“</p> <p>Роди се смѣх и весеље.</p> <p>„Али с |
ћно, да буде човѣк: али он несмѣ никада заборавити, да има ствари, које су том манастирском чов |
му била земљица: а Србљи га неће никада заборавити.“</p> <p>„И неће“, придода Ленка одсѣчно. „Д |
ање тих величанствених планова, немојте заборавити ни на наше сироте манастире и калуђере.{S} О |
истовог гроба.{S} Никада нећу ту дивоту заборавити.{S} Милије их је било слушати него славује к |
од раздражености, уђе у своју ћелију, и забрави се изнутра.</p> <p>Глава му је била сва забуњен |
ћелијама, док недојури до своје.{S} Ту забрави обоја врата и спољска и изнутарња, метне јошт с |
је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто забраздили, и да ћете зло проћи, ако на том путу остане |
прњаворац о.{S} Теофану, молећи га, да забрани о.{S} Митрофану, да му у кућу недолази јер може |
ствари, које су том манастирском човѣку забрањене, које чином, што га је сам по својој вољи на |
да је чине примѣњивао закону, и тражио забрањено доле, за то је ћутио, и уз говор калуђера по |
се изнутра.</p> <p>Глава му је била сва забуњена.{S} Познавао је пакостна срца својих противник |
дан, кад су га изабрали за митрополита, завѣшта, да ће на свој трошак дати учити из сваке дијец |
о.{S} Они, који су помрли, а нису свога завѣта изпунили, спремили су тим велики камен, којим се |
Ово су ти годишњи приходи, који су онда завѣштани:</p> <l>Архиепископ је завѣштао годишње. 6000 |
у онда завѣштани:</p> <l>Архиепископ је завѣштао годишње. 6000 ф.</l> <l>Епископ темишварски . |
руке против себе диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима имати, мало сам себ |
урност за брата, прима од сестре строги завѣт пријатељ и једне и другога!“</p> <p>Она му даде р |
ворити: „Видите само.{S} Цар је потрдио завѣштано давање, и то се имало одмах започети.{S} Да с |
, што га бијаше понео, да глад на подне завара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. |
е ону своту, којом ће годишње на учевна заведенија, семинарију, и апелаторијалну конзисторију п |
бѣди, а сувишак да се у обшти фонд ради заведенија школског изображења, које је за манастирски |
ају бити за управитеље цркве и црквених заведенија, и за заступнике цркве, њених права и инштит |
дођу под управу какве наше корпорације (заведенија); али може и сама влада одтуд узети повода, |
подпуно обезбѣди, а сувишак употрѣби на заведења школског изображења које је за манастирски жив |
и приправљени били.</p> <p>„А осим тога завео је Стратимировић уз богословију и гимназију „конв |
аложи се којим залогајем хлѣба, па онда завије у крпицу мало хлѣба и сланине, што да му буде ру |
звуче један свезчић мањи у већу хартију завијен.{S} Из овога извуче нѣколико писаних табака, па |
аш Стратимировић разцѣпљено срдце расом завио.</p> <p>„А то исто кажу и за узвишеног нашег Луки |
уђе у собу, види да ту нема никога.{S} Завири у сваки кут, у сваки закутак, али о. намѣстника |
>За живота није ником допустио, да у њу завири; кад је умро, није било у њој ништа видити.</p> |
било од увѣк: увѣк је власт у фундације завиривала, и о њима разпитивала и наредбе доносила.{S} |
настира, окупе пред ту ћелију, и час по завирио је кроз кључаницу то овај то онај, да види, шта |
немогућно и недозвољено.{S} Да од мене зависи, ја бих томе о.{S} Теофану показао, што је насто |
илаже.{S} Али ће то неумѣстно смиреније завити калуђере у пртену врѣћу... а народ више потроши |
3" /> колико би се одредило.{S} Овај би завод добијао покриће у оним трошковима, које и данас и |
изучених младих људи изишло је из овог завода.</p> <p>„А гимназија Карловачка била, је за Стра |
вести у манастире, и што се уложи у ове заводе, вратиће се с добром каматом.“</p> <p>„А јеси ли |
главнице, коима мислим оне монументалне заводе извести, налазе се у народном фонду.{S} А одкуд |
о позива покажу, да се у дотичним вишим заводима изуче.</p> <p>„Учевна срѣдства имала би се мал |
на фини начин персифлира, „имале би се заводити систаматично, мало по мало једно за другим.{S} |
плећке, дај плећке!“ па кад сврши а он заврши са једним громовитим „дан!“ које се разлегаше, к |
сти.</p> <p>Кад о.{S} Теофан свој говор заврши, продужио је архимандрит своје ћутање јошт нѣко |
непиши што није било!“</p> <p>Таман да завршимо, али зачусмо једнога читатеља гдѣ пита:</p> <p |
евоље свога живота казао.</p> <p>И овим завршујемо приповѣст: „Калуђер, истина и поезија!“</p> |
<p>А можда је и пре већ дубоко у коршов загледао.</p> <p>Доста да шумар набрзо изда, то се једа |
ане писмо превртати и с једне га стране загледати и с друге.</p> <p>„Ви ћете већ знати ко пише? |
/p> <p>Тетка свуда прође по соби, свуда загледи, па онда проговори: „Можда сам и снивала!“</p> |
дрва за прошће, <pb n="299" /> да могу заградити башту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се ради ба |
. хвале га!{S} Иди у Беч, у Темишвар, у Загреб... и сами слѣпци хвале га уз своје гусле!</p> <p |
0" /> па онда пође да легне, да се мало загрије и поврати од ноћне незгоде и сваковрстне напаст |
ајте људи хлѣба, јер ћу, тако ми имена, загристи у ваше носеве?“</p> <p>„Нема!“ гласио је штере |
умири стару.</p> <p>Она приступи ближе; загрли нећаку и пољуби је топло.</p> <p>Ленка пољуби ст |
тица, је ли?“</p> <p>Ово рекне Ленка па загрли своју стару тетку.</p> <p>„Е није да“, стане се |
срдца загрлити и пољубити.“ То рекне па загрли и цмокне стару тетку онако јуначки.</p> <p>Цѣло |
зиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти!“ И опет је загрли и изљуби.</p> <p>„И боље је,“ примѣти јој нећака |
у, и ево Ћу је као такову из свег срдца загрлити и пољубити.“ То рекне па загрли и цмокне стару |
мермерска слика, у коју је Пигмалијонов загрљај живот улѣвати почео.</p> <p>Калуђер се све више |
је једнако; глава му је од Митрофановог загрљаја јошт једнако бучила, као да у њој млин на два |
младом лѣпом госпом у тѣсном узхићеном загрљају.</p> <p>Ово двоје, како су били заузети својим |
има заједно као пратња засвира банда, и загрме звона те се протегла на далеко слава високога го |
nolens volens</foreign> уз напитницу, и загрме из једнога гласа „Многаја лѣта“, а с њима заједн |
ѣсто до отца духовника.</p> <p>„Стани!“ загрми сад администратор. „Недостои се теби, да сѣднеш |
а сам ја просјак, па не могу дочекати?“ загрми протођакон на ново, и администратору осѣку се но |
ас и братије употрѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} Кад дође прилика, да т |
и ђак рекне другу: „Јес’ чуо, како овај загуди?“ Ако само иоле примѣтим, да што снује, волим га |
ам крив што се дајеш грлити“, рекне јој загушљивим гласом „сама си ми у руке дошла!“ Ово рекне |
њихове слуге и оруђе; да врховна управа задатак свој само на политичном пољу налази, и да јој в |
забавити са о.{S} Теофаном, на кога смо задатак ове приповѣсти метнули.</p> <p>О. Теофан дошавш |
и и на част служити.</p> <p>„Па ћу онда задати резиденцију за патријарха.{S} И то ће бити монум |
сто прѣпона намѣри на пут стављају.{S} Задаћа живота му бијаше густом маглом застрта; он почне |
; да си у послу свеједнако.{S} Твоја је задаћа да ствараш и подижеш.</p> <p>„Ено ти цркве... мо |
.</p> <p>„А има калуђерство по себи већ задаћа, које су у стању да ту празнину срдца изпуне.</p |
угама и признавању; пружите им срѣдства задаћи <pb n="337" /> сходна; улите дух братске узајмне |
Али онда трѣба од њих искати, да својој задаћи подпуно одговарају.{S} Сваки нека се употрѣби за |
ети старѣшину својим идејама, које је о задаћи калуђера и манастира имао: но све то паде у воду |
собом, да чешће и више мисли о себи и о задаћи свога живота.</p> <p>Калуђере и манастире наше п |
уховну снагу, сву душевну силу жртвовао задаћи, која се или недаваше ником извести, или се прер |
почне сумњати, да ли ће му бити могућно задаћу своју извести.</p> <p>Он је мислио да буде калуђ |
очне:</p> <p>„Дајте калуђерима достојну задаћу; одредите им пословање, које одговара и оним дух |
особитом атмосфером... чиста, побожност задахује те а анђелска свѣтлост осијава!...{S} У друго |
урски ножић.{S} Дигне дакле тај ножић и задене га у чизму по обичају свакдањем.</p> <p>Тек да п |
е пут дугачак.{S} Боље ће бити, да и не задирем.{S} Ако они пођу тим путем, <pb n="55" /> е онд |
ang="la">Procellas</foreign>!“,“ допуни задиркивало.</p> <p>„<foreign xml:lang="la">Procellas</ |
ign xml:lang="la">varicella</foreign>!“ задирне га један старији сусѣд при трапези.</p> <p>„Доб |
е се србски паковати, него поспремати!“ задирне је Ленка.</p> <p>„Е ћути бога ти дѣвојко...{S} |
потрѣби и ову прилику, да стару за себе задобије.</p> <p>И доиста је стара тетка тако била обчи |
т је ради побѣде, коју је народ на њему задобио, пошто су ту пунктови будимске инштрукције били |
у једно доба.</p> <p>„Трѣба прије свега задобити о.{S} Теофана.</p> <p>„Онда га ваља утврдити у |
све лѣпо и красно: како ће екселенцију задобити, показујући му се највећим привржеником и пошт |
вуче и легне, запита сам себе: „Јеси ли задовољан са маневром, оче Партеније?“</p> <p>„Хвала Гу |
ко врѣме за то наступи.</p> <p>„Јеси ли задовољан?</p> <p>„Ја мислим, да ће тако бити најбоље!“ |
чуђен. „Та ако ико, то би ти морао бити задовољан.{S} Та теби су се давали манастири као крушке |
итов уроди обћим смѣхом.</p> <p>„Ја сам задовољан,“ примѣти архимандрит Партеније, па се онда о |
гло бити сувишка колико хоће, он је био задовољан, кад се у рачуну показало, да има макар 24 кр |
веће зло увалити, само да својој освети задовоље“</p> <p>На ово пође опет по соби и стане у мис |
емо сваку потрѣбу подмирити, сваку жељу задовољити.{S} Ја те љубим још већма, него у оне дане л |
смо ми научене на дукате.{S} Ја би била задовољна и са банкама!“</p> <p>Ово рекне, па пошто је |
ш да сам здрава и читава, па можеш бити задовољна.</p> <p>„Данас ћемо кући.</p> <p>„Имаш кога о |
неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше чисто задовољна, да је избѣгнула опасност, која се могла лако |
т, неби нико ни рѣчи реко; људи би били задовољни, што се добра у реду држе, што се капитал чув |
г му: „Можда ће госпођа Ленка више наћи задовољства у конверзацији са духом архимандритом, него |
еофан ове послове идуће зиме на највеће задовољство свога настојатеља и извршио.</p> <p>Но док |
аше.</p> <p>„Чин се спроведе на подпуно задовољство митрополита, факултета и публике. —</p> <p> |
/p> <p>Архимандрит га је слушао с пуним задовољством.</p> <p>Протођакон је код најидеалистичниј |
вала, и час се протрѣсла, час опет мало задрѣмала.</p> <p>Сад хрупе два млада калуђера у кујну. |
инила, али ме тешка и дуготрајна болест задржа.{S} Сад сам, хвала Богу, и молитвама мога брата, |
дили данас поћи кући, и зато вас несмѣм задржавати да недобијем кошарицу.{S} Хвала вам дакле на |
м оде у другу собу, коју бијаше за себе задржала, док је стара као вѣрни чувар спавала у првој |
коп је био болешљив па зато није никога задржао на обѣд.{S} Он и Варнава ручали су сами.{S} Био |
лѣдова, настави даље: „Шта те може овдѣ задржати.{S} Будућност си проиграо и саранио, јер и сам |
хоће да га на свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или да га стегне, да непукне, за тим дигне обадв |
, шта се у ћелији говори.</p> <p>Сад се задржи један од млађих гледалаца подуже на кључаници.</ |
одредити дотацију, пристојну, као члану задруге, а не слуги; премда ни на кои начин разкошну.{S |
стире, ви одбијате народ од ових светих задужбина... ви ћете и сами себе убити, ако тако и на д |
да вас или кога другога побудим, да ме зажалите.{S} Ја сам оно казао, што држим да морам по ду |
ам вама све, ради чега бих могао на вас зажалити.{S} А што се саме ствари тиче, ту вас молим, д |
ца.</p> <p>Ова се јошт са једном другом зажели просањкати.{S} Мати и једне и друге дѣвојке прис |
“</p> <p>„Какав допуст?“ запита он мало зажмиривши, пак онда упрѣ очи у о.{S} Теофана и разрога |
вати, боље ће бити, и онако ће на скоро зазвекетати будилник!“</p> <p>Онај шиљконоси стане око |
а управитељ није хтѣо ни да га види.{S} Зазвони и манастирски ђак дође.</p> <p>„Иди, зови ми от |
дведе о.{S} Теофана к писаћем столу.{S} Зазвони и каже ђаку, да му се каруце упрегну и пред ман |
дајте само оцта и уља.“</p> <p>„Нема! “ зазвони и сад из уста намѣстникових; „господин је отиша |
и таковом светцу запалити свѣћу.“ Онда зазвони, да му ђак дође.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣр |
јали су неговорећи ни“ рѣчи.</p> <p>Сад зазвони звонце на ручак.</p> <p>„Е сад ће сви у трапеза |
еће жене нада... љубав ће бити јача — и зазвони јој у души глас жеље и крви...{S} Његове руке, |
и“, примѣти стара, изиђе брзо из собе и зазвони по служавку.</p> <p>Није дуго постојало, али ет |
ове са Банатским гостима.</p> <p>Па то зазвони звонце и гости пођу у трапезарију на обѣд.</p> |
написати.{S} Јест.“</p> <p>Архимандрит зазвони и уђе настојатељ. „Зовните отца намѣстника, па |
и недѣљи.{S} Но како је звоно на службу зазвонило, заборави на бол и болѣзањ, устане, обуче се |
а нескидајући ока са уста, која имадоше зазвонити или рајском пѣсмом живота или ужасним громом |
ри небоје се ни бога ни закона.... само зазиру од овога“... и стане пестницама по зраку бубати. |
руку, <pb n="19" /> те му ипак у мозгу зазори, да отац Амфилохије нема часа најпре разабрати, |
куцање на ново започне; пѣвање тропара зазуи а банда почне опет многаја лѣта.</p> <p>Ово неспо |
ледати.{S} А мила је, да срдце у човѣку заиграва.</p> <pb n="221" /> <p>Јошт нѣколико часова и |
ковић са 12.000 љутих оклопника за гору заилази и с бојишта одлази и т. д.{S} На кратко, код те |
ће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало заискати руку његове лѣпе јединице.</p> <p>Али је Ленка |
тим „дан!“ које се разлегаше, као да је заиста гдѣ на близу топ пуко.</p> <p>„Нема ту ништа“ по |
ти обвезали.{S} С једне стране ствар је заиста користна и благотворна, с друге пак стране баца |
и јести... ни цар нема боље.“</p> <p>И заиста или је Ленка била за кафу, или кафа за њену глад |
; пак за то морамо одлазити.{S} А ја би заиста врло радо видила барем један фрушкогорски <pb n= |
о, што није Видаковић жив... било би ми заиста непријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има их и горих |
ило је и истина; јер је патријарх Јосиф заиста, што каже о.{S} Теофан, светитељски служио.</p> |
е ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи као пред |
ћа, па неби било ни лѣпо да нам неврати зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама на вино?“</p> <p>„ |
до сад прочитала?“</p> <p>„Опет ти мене заједаш, неваљалице једна! <pb n="183" /> Да богме.{S} |
<p>Онај црномањасти кућегазда викне му заједљиво:</p> <p>„Чекај да ти помогнемо.“</p> <p>„Шта |
једнога гласа „Многаја лѣта“, а с њима заједно као пратња засвира банда, и загрме звона те се |
ор. „Чините као што сам реко; и док сте заједно, опомињем вас, да истину говорите, јер ћете се |
{S} Па кад смо заједно радили ваља да и заједно пијемо.{S} Ово су народне куће и народно добро, |
/> у том изкуства више, него сви други заједно.</p> <p>— Нетрѣба мени никога питати.“</p> <p>„ |
олазећега и понуди га у другу собу, али заједно поведе собом и стару госпођу.</p> <p>Пре него ш |
било.“</p> <p>„Па до које сте доба били заједно“ Кад сте се разишли?“</p> <p>„Е ко ће то знати, |
ато су му се нова браћа са настојатељем заједно од њега уклањала.</p> <p>Нико га није братски п |
путу они, који позвани бијаху да с њим заједно раде, да се изведе; да ниже њега нема нико ни с |
или, отакали и претакали.{S} Па кад смо заједно радили ваља да и заједно пијемо.{S} Ово су наро |
описом одем и непозват патријарху, и то заједно са архимандритом настојатељем.{S} Кад патријарх |
р набрзо изда, то се једаред низ доксат заједно са пуном ћупом натраг скотрља, и тамо под басам |
тали!“ придода она и уздахне.{S} Они су заједно одрастли, и одтуда долази ово повѣрљиво ти у го |
мозга мастило!“ примѣти онај, што га је зајео, и сви се стану на ново грохотом смѣјати.</p> <p> |
рски добише прозоре, који им нетрѣбају, зајмови се на манастирске непокретности дижу, разсипање |
рећен?{S} Није ли и сам Гргетег знатним зајмом усрѣћен?{S} А шта још нележи у књигама народних |
манастира к протођакону, да га зове на зајутрак.</p> <p>Том приликом метне на стол нѣшто у хар |
оћи.“</p> <p>Мало час се изкупе сви код зајутрака.</p> <p>Домаћин архимандрит предусрѣтне Ленку |
му и запита га, би ли добро било, да се закалуђери?</p> <p>„Митрополит му одговори са свим приј |
ед његова врата, те стану спољска врата закивати.</p> <pb n="34" /> <p>Шта је то помисли о. нам |
о банатским спахијама?“</p> <p>„Нисам!“ закикоће подворница. „Ја сам из Земуна... била сам у Бе |
е од дуката.“</p> <p>Подворница се опет закикоће. „Е, нисмо ми научене на дукате.{S} Ја би била |
ти, да ће се можда на своје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} Па би могла велика неспретност изићи. |
љи и окрене зиду.{S} Тако је спавао као заклан дуго... дуго...{S} Дан већ бијаше ојачао, кад му |
вари тиче, ја ту немолим, да ме штеде и заклањају: нека ми буде како сам заслужио.{S} Али само |
p> <p>„Примио сам анђелски чин!</p> <p>„Заклео сам се Богу!</p> <p>„Вѣнчао сам се с црквом.</p> |
нда ћете ви доћи у неприлику ради криве заклетве.{S} Сад је час да кажете, при чему остајете.{S |
трофана и Амфилохија, кад чуше о кривој заклетви.</p> <p>Митрофан помисли, боље је да неговорим |
неиде.{S} Ви се неможете припустити на заклетву“ поучавао их је архимандрит.</p> <p>„А како се |
ти рѣшеније.{S} Јест.{S} А хоћете л’ се заклети на оно, што сте на о.{S} Теофана казали?</p> <p |
офан сигурно.</p> <p>„Она вели да ће се заклети, да је било тако“, рекне архимандрит.</p> <p>„И |
Митрофан.</p> <p>„И то сто пута ћемо се заклети,“ дода Амфилохије.</p> <p>„То неиде.{S} Ви се н |
рекне архимандрит.</p> <p>„И ми ћемо се заклети, да није било тако!“ рекне Митрофан.</p> <p>„И |
алном суду предати... ви ћете се морати заклети... пак ако свѣдоци потврде вам рѣчи, онда ће от |
да истину говорите, јер ћете се на рѣчи заклети, а тешко оном, ко се криво закуне, јест.{S} Изл |
у своје џепове — и ударите у бубањ, па закликћите танко гласовито: <pb n="336" /> „хајде браћо |
, клекне преде о. намѣстника и стане га заклињати и преклињати, да је неда срамотити, да она во |
т Партеније.</p> <p>Архимандрит домаћин заклони уста шаком од другог друштва, и рекне ономе: „Ћ |
ве тицало.{S} Само јошт молим, да би ме заклонили од злостављања братије, док комисија недође.{ |
отографија је управо вѣрна... особе смо заклонили.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
а се и други нѣки манастири од конкурза заклонише?{S} Није ли Раковац сасвим упропашћен?{S} Ниј |
} Ова се лако невидише, јер бијаху мало заклоњена.{S} Кочијаш бијаше лѣпо обучен; каруце су бил |
Теофана.{S} Изиђе с њим из своје собе, закључа је и сиђе се на кола.</p> <pb n="179" /> </div> |
тра.{S} Међу тим опази он кључ у врати: закључа дакле брже собу, и повиче: „Баш добро, ухвати с |
ако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} Закључа с поља врата, узме к себи кључеве, а ђацима, њи |
<p>Дигне се с канапета, затвори врата и закључа браву.</p> <p>Затим легне.{S} Но подуже недође |
да му тај час дође.</p> <p>О.намѣстник закључа своју ћелију, и оде администратору.</p> <p>Овај |
ће се срушити, и Чарновић ју је дао на закључак сабора од г. 1870 с приличним трошком репарира |
нова навала.</p> <p>Што је чинио против закључака саборских, чинио је тајно.</p> <p>Али је ујед |
се пребацивало, да је осујетио извађање закључака сабора од 1790 године, кои су по изображавање |
ка сама себи. „Зар ми нисмо синоћ врата закључале?...{S} Том је крива тетка са њеним разговором |
ѣо је подпуно.</p> <p>— — „Год. 1847 по закљученију консисторијалном будем у манастир Прибину Г |
имао воље икоме што на жао да учини.{S} Закључи дакле све поднети честњејшој конзисторији, па н |
је доста,“ рекне на ово архимандрит, и закључи изпитну сѣдницу.</p> <p>Калуђери изиђу напоље, |
тити нашој приповѣдки.</p> <p>О. Теофан закључи, да иде св. патријарху, да му своју живу жељу п |
p>„Видите шта се на сабору од год. 1790 закључује и цару подноси: „„Народ се за издржавање калу |
шем сабору од 1790. долазе о тој ствари закључци, које је цар Леополд II. потврдио.</p> <pb n=" |
ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији заковали, и стражу му пред врата ставили. — Шта велите |
самовластно и насилно у његовој ћелији заковали и под наоружану стражу ставили; кажите сад, ст |
шта.{S} Нека говоре тужитељи, свѣдоци и закон... ја сам казао све што сам казати имао.“</p> <p> |
гије или права србског народа у државни закон угарски, и Србљи постану државним грађанима Угарс |
ли што против правила црквених и против закона мирског погрѣшио, ено ми судија у Карловцима, у |
А такови господари небоје се ни бога ни закона.... само зазиру од овога“... и стане пестницама |
.{S} Стратимировић је знао, да и покрај закона може нама доста трунити такова сила, каква је би |
.. да разберем... да екскутирам дотичне законе... да видим децизије куријалне... пак онда ми до |
о неможете ми судити, и да сте ми иначе законите судије, јер се вас тиче: ко је и кад судио сам |
ена од свих судова, и цар остави правди законити течај.</p> <p>Сад га је ваљало сутра дан обѣси |
што наводно дотична наша права небијаху законом државним призната.{S} Ови нападани имали су сад |
ући разговор, као да је чине примѣњивао закону, и тражио забрањено доле, за то је ћутио, и уз г |
о хоћете, да поступам с вама са свим по закону, а оно ви, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче |
архимандритове рѣчи као да му одкопчаше закопчане устне.</p> <p>„Моја сестра!“ проговори он зна |
из петних жила, и погледи на намѣстника закрвављеним очима.{S} Док недође суд од честњејше конз |
ћи свише.{S} А кад је своим епитрахиљем закрилио главу болника, учинило се сваком, као да га на |
<p>„А како се може њој допустити да се закуне“ стане мудровати Митрофан. „Та ми смо свештеници |
рѣчи заклети, а тешко оном, ко се криво закуне, јест.{S} Излазите оче Амфилохије!“</p> <p>Зној |
никога.{S} Завири у сваки кут, у сваки закутак, али о. намѣстника нема.{S} Одтрчи без душе адм |
ут у манастире, па ће он вас оправити у закутак.</p> <p>„Де, држте се ви само оних правила, кој |
ј ћелији хитао.</p> <p>Кад дође до ове, залети му се администратор, зграби га за прси, па пович |
333" /> <p>О. Теофан ћутао је као водом заливен.</p> <p>Патријарх се мало прошеће к прозору и н |
ом пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као водом заливен.</p> <p>Видило се, да се ови одговори недопадаш |
наши кажу.{S} За трапезом су ћутали као заливени; кад су се с њим сукобили, бѣгали су од њега к |
S} Млад човѣк наједе се пресна купуса и залије га хладном водом... али шта је мислио, шта ли је |
чинити.{S} Он је ћутао, као да га водом залише.</p> <p>Архимандрит је чекао подуже на одговор, |
о икада прије.{S} Мршава је била као да залогаја хране недобија.{S} Ружице на образи горѣле су |
ије се мало шљивовице и заложи се којим залогајем хлѣба, па онда завије у крпицу мало хлѣба и с |
устане рано, напије се мало шљивовице и заложи се којим залогајем хлѣба, па онда завије у крпиц |
> <p>Очита му за тим опростну молитву и заложи га мрвом хлѣба и две три капље вина које је у ти |
ег дана.</p> <p>Но ова је комесија ипак заљуљала таласе на двѣ стране, и то: у мислима архиманд |
ље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благословено ц |
моли тога овога духовитог госта да њега замѣни, и да напије здравице и другој господи.</p> <p>О |
рукама на стол, те хркаху у славу бала замѣњујући клавир, или веркл, или тамбурицу.</p> <p>И о |
дарићу ја вас по шакама први пут.{S} Ви замѣните често <foreign xml:lang="la">parcella</foreign |
в... било би ми заиста непријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има их и горих, кои сад живе!“</p> <p> |
да смѣм сваком казати, и да ми се за то замѣрити неможе.“</p> <p>„Неможе госпођо,“ потврди архи |
му бурмутском самовољом недонесе какву замѣрку.</p> <p>Кад се дошло пред врата од сале, ту се |
>— — „Настојатељ мора да се што у двору замѣрио, јер дворска господа, која на промѣну дођоше по |
ч дометну, нека измисле, да сам на кога замахнуо... да сам на кога ножем насрнуо... а ти људи, |
ти, кога ножем ударити, нит сам на кога замахнуо.{S} Но већ и само потрзање ножа није у реду, а |
роб.</p> <p>Добро је разумѣла садржај и замашај његових рѣчи.</p> <pb n="152" /> <p>Видила је, |
очињу одмах.{S} Ово је ствар од великог замашаја, је ли?“</p> <p>„Па сад пустите, да се по мана |
управо шта је, полети к огњишту, зграби замашан гвоздени ватраљ и удари на Митрофана.</p> <p>Ов |
узео на ум, шта она двојица раде, осѣти замашан сукоб свога носа са лактом једнога од оне двоји |
т хоће прѣко те причице да пређе, па га замоли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге воље, |
о, кад се о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за аудијенцију.</p> <p>Аудијенције код наших екс |
и архимандрита у овога ћелију, пак онда замоли, да га за вечерас остави на миру, а сутра ујутру |
олита Стратимировића.</p> <p>Једно вече замоли га о.{S} Теофан, да му што више о том славном ми |
</p> <pb n="237" /> <p>Домаћин устане и замоли тога овога духовитог госта да њега замѣни, и да |
овору оне двоице.</p> <p>„Будући доктор замоли митрополита Станковића, да му буде патрон при св |
је са болном утробом, и морао је чешће замолити супароха, <pb n="261" /> да одслужи службу о к |
приликом метне на стол нѣшто у хартију замотано, и рекне понизно:</p> <p>„Ово су дијурне ваше, |
га и весеље.</p> <p>Но сад му се поглед замути, види му се да му је нова мисао на памет дошла.< |
лѣта и у трапезарији и ван ње, и једва занѣме гласови многолѣтствија.</p> <p>За овим се дигне |
ога конзеквенције изводити, како коме у занат буде приличило.{S} На сваки пак начин признати мо |
а.{S} Он је видио, да му је кћи богатог занатлије наклоњена, пак се и његово срдце њојзи све ве |
јан, као у сну будан, као каковим чинма занешен.{S} Кадкад му је било да се убије, а кадкад му |
/p> <p>„Онда га ваља утврдити у његовој занешености за калуђеровањем.</p> <p>„Напослѣдку има му |
срца, што су се свега одрекли што друге занима, ублажава, укроћава.</p> <p>„Борбе трѣба... али |
лан.{S} Неможете помислити како то мене занима.{S} То је огледало, у ком се види жив лик нашег |
вѣди.</p> <p>„Хоћу с драге воље, кад те занима,“ рекне архимандрит. „Једаред му дође ако се нев |
ли манастиру, иначе ништа што би човѣка занимало.</p> <p>Шта је овому стању узрок, то јошт нико |
ше разсанио.{S} Њега је све ово особито занимало.</p> <p>Молбеним дакле гласом проговори: „Доко |
будућности.</p> <p>„Теби пак ваља да се занимаш; да си у послу свеједнако.{S} Твоја је задаћа д |
У овом погледу позната ми је једна врло занимљива причица из властитог изкуства.“</p> <p>О. Тео |
видим, има у овом твом спису много јако занимљивих ствари,“ проговори патријарх преврћући листо |
остима.</p> <p>Обишавши све, што бијаше занимљиво у манастиру, понуди домаћин госте, да се потр |
су сви калуђери изкупљени, па су нѣшто занимљиво говорили.</p> <p>Кад опазе госпођу са о.{S} Т |
о метаније.</p> <p>Они старији виде сад занимљиву сцену прѣд <pb n="155" /> собом, гдѣ стои о.{ |
сваки начин отворило се полѣ за особито занимљиву дипломатичну и стратегичну акцију.</p> <p>„Ов |
ова пакостна, лица, отрѣзни се од свога заноса, поправи косу, која јој бијаше пала на лице, и п |
е, у толико су му душевне јој чини душу заносиле: и он је сѣдио узет на тѣлу и души као слика о |
службу зазвонило, заборави на бол и болѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му супарох дође |
да хоће да кажу: шта је то господине у зао час!</p> <p>Онај црномањасти чиновник примѣти ту пр |
пове, да им ни мрвица хлѣба неће у њима заостати... имаће ту посла и вицишпан и седрија... до к |
— „Проситељ у званију својем и у будуће заостати има, којег ће дужност бити за њему вручену све |
срѣћан.</p> <p>Краснопѣвац манастирски запѣва велико многаја лѣта, у које пристану сви гости и |
ишту велику репарацију.{S} Кров зданија западњег у врло опасном стању; штала да падне.{S} За хр |
а.</p> <p>Сунце се бијаше већ подоста к западу спустило.</p> <p>Предмети бацаше сѣни дугачке.{S |
оте и чара.{S} Зраци сунца, које се већ западу клоњаше, обасули бѣху гору неописаним дражима. < |
а он напуни лулу, укреше на труд ватру, запали духан, сѣдне код стола и рекне:„Е сад ми казујте |
урност одузело.</p> <p>Најпослѣ успѣ, и запали свѣћу.</p> <p>„Нѣко је овдѣ у соби,“ повиче сад |
ри игуман домаћин. „Мора човѣк и ђаволу запалити свѣћу.{S} Учинили су ми много пута велико приј |
кове: „Добро је кадкад и таковом светцу запалити свѣћу.“ Онда зазвони, да му ђак дође.</p> <p>Д |
онда идући пѣшице у стан назебе, добије запалу плућа, и умре.{S} Он је био бритка србска сабља |
нај у цркви при оно мало свѣћа, које се запаљиваше... анђеоски гласови црквених песама... узвиш |
тинама умреш.{S} Је с’ чуо?{S} Па добро запамти.{S} Ту нема шале.{S} Или ја морам касиран из по |
трѣба ни пера ни мастила, јер све добро запамти.</p> <p>„Е коно, опростите; нисам знао, да ви и |
не, проговори сам себи: „Но ове покладе запамтићу док сам жив.“ </p> </div> <div type="chapter" |
свога настојатеља <pb n="234" /> чисто запанути, као да хоће да кажу: шта је то господине у за |
драви и порезнику.</p> <p>Сви изгледаше запетим жицама инштрумента за смѣх, што ће доћи.</p> <p |
гађаји у Европи баце наше мало гибање у запећак.</p> <p>Митрополит Стратимировић имао је доста |
чила.</p> <pb n="245" /> <p>Тај одговор запечатио је одлуку овога као црвени восак писмо.</p> < |
ицу у оку.{S} Сва су бурад с пићем била запечаћена, и нигда се није продавало и истакало, да он |
нађу све у најбољем реду.{S} Сва бурад запечаћена.{S} И оно буре, из ког је ваљало дати шљивов |
из ког је ваљало дати шљивовицу, бијаше запечаћено.</p> <p>Писмоноша узме бургију и пробуши дно |
веблагога Господа!“ рекне архимандрит. „Записаћемо је у прилежнице и то златним словима.“</p> < |
/p> <p>Трећи дан у јутру кад буде готов записник, сазове архимандрит све калуђере и настојатеља |
>Послѣ ручка сѣдне протођакон да напише записник преполдневне сѣднице, а архимандрит зовне к се |
во нашег изасланија, које молим да се у записник уведе.“</p> <p>Овим преда протођакону изправу, |
мирно као и прѣ тога. „Све ће то доћи у записник, па ће честњејша конзисторија донети рѣшеније. |
ку се на ходник.</p> <p>„Хоћу л’ и то у записник увести?“ запита протођакон архимандрита, смѣју |
ад ће вам господин протођакон прочитати записнике, да чујете, шта су свѣдоци изказали, и да вид |
сам себе неокаљате.“</p> <p>На то буду записници прочитани и подписани.</p> <p>Кад се ово све |
} Теофану.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“, запита га патријарх негледећи га.</p> <p>„Хрђав знак!“ |
тану се згледати. „Шта смо оно писали“, запита Митрофан тихо свога друга.</p> <p>„Наје слободно |
</foreign>!“?{S}" Дед, кажи, ако знаш“, запита он противника.</p> <p>„Бурје!“ одговори му онај. |
ка.</p> <p>Кад се сврши пѣсма и свирка, запита високородни, којем чисто небијаше право, што је |
повелика, па да се увѣри колико прима, запита писмоношу:</p> <p>„Колика је та чутура?</p> <p>„ |
" /> да од манастирског добра што даде, запита листоносца: „Шта ће твој господин од мене?</p> < |
p> <p>Кад се архимандрит свуче и легне, запита сам себе: „Јеси ли задовољан са маневром, оче Па |
о поспремаше или боље рећи разспремише, запита отац Митрофан овога друга: „Је с’ ти гладан?“</p |
ништа, што би му особито у очи упадало, запита: „Шта је знаменито?“</p> <p>Протођакон одговори: |
тним јакама.</p> <p>Кад гости посѣдају, запита стара тетка домаћина: „А какве су вам ово швабе |
ли запитати за нашег духа-архимандрита? запита смѣшећи се архимандрит Партеније.</p> <p>„Ћути б |
сасвим ступи у собу.</p> <p>„Ко та?{S} Запита о. намѣстник колико могаше мирније. „Ко та, ко т |
</p> <p>Непомаже ништа.</p> <p>Најпослѣ запита Коронини патријарха, да му каже, шта је Коларови |
говори архимандрит.</p> <p>„Зашто то? “ запита онај зачуђено.</p> <p>„Нас ће на скоро разставит |
„Е шта сад велите на то све господине!“ запита он, кад је све казао, што је држао да му ваља ка |
лѣпом дочеку.“</p> <p>„А куда мислите!“ запита овај.</p> <p>„Ми се журимо кући, то јест најпрѣ |
нистратору.</p> <p>Јесте ли је добили!“ запита овај горѣћи од нестрпљења.</p> <p>„Јесмо врага!“ |
у земљу.</p> <p>„Па на што ти тај нос!“ запита администратор љутит Амфилохија, „кад јој виси мо |
дате ове папире, да их мало прегледим,“ запита протођакон архимандрита.</p> <p>„С драге воље,“ |
.“</p> <pb n="217" /> <p>„Па шта јошт,“ запита Ленка све већма смѣшећи се.</p> <p>„Па пуцкало ј |
о да приправе конак за госпођу сестру,“ запита архимандрит; „нама ће свима бити мило, да је лѣп |
ко мого видити.</p> <p>„Али шта је то.“ запита стари духовник, који такођер бијаше изишо из тра |
<p>„Зар нема у Карловци лѣпша пецива?“ запита. „Код нас у Варадину и кифле и земичке тако су д |
не ближе прозору.</p> <p>„Ваша рођака?“ запита архимандрит погледавши на стару.</p> <p>„Моја ро |
писмо?“</p> <p>„Да није из Бечкерека?“ запита овај.</p> <p>„Погоди.{S} Пише ми твоја сестра.{S |
а имате казати на тужбу о.{S} Теофана?“ запита на ово архимандрит.</p> <pb n="86" /> <p>„За отц |
и одсудно.</p> <pb n="335" /> <p>„Шта?“ запита патријарх, кои обично нечујаше оно, што му небѣш |
ли био код доктора?“</p> <p>„Секулића?“ запита о.{S} Теофан несѣћајући се, шта означује патрија |
ог сребра...</p> <p>„А јел добра кафа?“ запита тетка подворницу. </p> <p>„Код нас је најбоља ка |
што се отвараху унутра.</p> <p>„Ко је?“ запита он сасвим мирно.</p> <p>„Ја!“ одговори му онај, |
стни ковчег богато.</p> <p>„Колико је?“ запита потихо Р-ки архимандрит домаћина, кои употрѣби з |
ико ти трѣба новаца за те твоје школе?“ запита патријарх о.{S} Теофана, предпостављајући, да ће |
„Али ваљда имаш и друго какво презиме?“ запита га архимандрит. „Кажи нам и то.“</p> <p>„Управо |
ве прибележили, господине протођаконе?“ запита на ово архимандрит.</p> <p>Протођакон одговори: |
и манастири са ове стране Фрушке Горе?“ запита он даље.</p> <p>„Ни с ове ни с оне стране“ одгов |
мисли.</p> <p>„ А мораш ли ићи Тодоре?“ запита га она -жалостиво.</p> <p>„Да стои до мене“, одг |
вас није ко научио, како да говорите?“ запита архимандрит.</p> <p>„Није; ко ће нас научити.{S} |
ге.</p> <p>„Ви ћете већ знати ко пише?“ запита је архимандрит, мотрећи оштро али непримѣтљиво, |
у сребрну пругу.{S} Видите ли је и ви?“ запита Ленку и погледи јој дубље у очи.</p> <p>„Невидим |
чу: „Свему је он крив!“</p> <p>„Је ли?“ запита администратор, и погледи им у очи.</p> <p>„Јест! |
Амфилохије.</p> <p>„А шта смо казали?“ запита Митрофан, који бијаше заборавио, шта су против Т |
иљно о.{S} Теофан.</p> <p>„А шта фали?“ запита патријарх и приступи тиком о.{S} Теофану. „Врло |
фан.</p> <p>„А гдѣ су вам настојатељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли, да све ја радим!{S} Да |
„А зар нисте могли до сутра пречекати?“ запита патријарх опет из другог тона.</p> <p>„Могу доћи |
.</p> <p>„Хоћемо ли се ми јошт видити?“ запита госпођа о.{S} Теофана.</p> <p>„Доћићу сутра к те |
p> <p>„Хоћу л’ и то у записник увести?“ запита протођакон архимандрита, смѣјући се грохотом.</p |
„А хоћете ли му бити добар настојатељ?“ запита Ленка спуштајући очи к земљи.</p> <p>„Хоћу и то. |
та да режем, или из папира да изсѣцам?“ запита патријарх у истини љутито, напрасито прекинувши |
је очевидно био манастир. „Шта је ово?“ запита Ленка.</p> <p>„То је манастир В.....“ </p> <p>„П |
ути.</p> <p>„Но, шта је управо урадио?“ запита архимандрит упућујући га на што управо има да од |
<pb n="32" /> <p>„Је ли тако братијо?“ запита погледајући на друге калуђере.</p> <p>„Тако је! |
би бива.</p> <p>„Какво ти је то писмо?“ запита је тетка.</p> <p>Но Ленка није ни ове рѣчи чула. |
мало врати се с одговором.</p> <p>„Но?“ запита га о.{S} Теофан.</p> <p>Јосиф се смѣшио.</p> <p> |
еш ме пустити кући, драга моја сестро?“ запита ју једаред брат, да чује; како она о том мисли.< |
, смѣјући се грохотом.</p> <p>„Шта то?“ запита га архимандрит.</p> <p>„Да је настојатељ за свѣд |
едижући ока с пода.</p> <p>„Шта је то?“ запита архимандрит прегледавши сав овај призор, гласом |
ри одсудно О. Теофан.</p> <p>„Како то?“ запита патријарх зачуђен. „Та ако ико, то би ти морао б |
па онда се ради.{S} Је л’ тако Крсто?“ запита првог свѣдока к њему окренушви се.</p> <p>„Остав |
<p>А је ли ту господин администратор?“ запита даље о.{S} Теофан.</p> <p>„Он је код куће?“</p> |
асно. „Што си тако отромбољио тај нос?“ запита га мало поћутавши.</p> <p>„Жао ми је!“ одговори |
ми дате допуст!“</p> <p>„Какав допуст?“ запита он мало зажмиривши, пак онда упрѣ очи у о.{S} Те |
та.</p> <p>„Куда води управо овај пут?“ запита госпођу Пуљиницу, кад су нѣко врѣме ишли.</p> <p |
њега. „Два сата!</p> <p>„Два сата већ?“ запита тетка.</p> <p>„Два! два!“</p> <p>„А то сам ја ип |
уђе Митар Опарушић.“</p> <p>„Опарушић?“ запита Крста мислећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити |
е она брату.</p> <p>„Је ли све у реду?“ запита на то правника.</p> <p>„Све!“ одговори овај.</p> |
ене к зиду.</p> <p>„Шта је том човѣку?“ запита управитељ ђака, видећи да овај његово стање позн |
ше затворена.</p> <p>„А шта вам је ту?“ запита пратиоца.</p> <p>„Е ту нам је тај несрѣтник!“ од |
оставио за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ запита патријарх с хумором.</p> <p>„У Беочину би се мог |
анастирског.</p> <p>„Шта хоћеш Јосифе““ запита га на то.</p> <p>„Донео сам вам мало јела.{S} От |
иче овом још с врата.</p> <p>„Зашто не“ запита га овај намргођено с погледом пуним отрова.</p> |
reign>...</p> <p>„Шта велите господине“ запита о.{S} Теофан, који није разумѣвао шта то све зна |
и.“</p> <p>„А јесте ли се добро пазили“ запита Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Е да, нема од тог ни г |
а, мислим.{S} Него шта ви велите на то“ запита Ленку.</p> <p>„Да је мало раније, ја бих дала уп |
с пушкама на стражи.</p> <p>„Шта је то“ Запита сам себе. „Шта ће ови са мном?{S} Та ови мене ск |
бом донео.</p> <p>„Шта се ради на пољу“ запита о.{S} Теофан кротко.</p> <p>„Духовник је отишо у |
своју високу позорност на попу, и да га запита шта ће.</p> <p>Пред тим катаном или собаром клањ |
и се сгледе, шта је то сада, и један га запита: „Море Гавро, шта је то с тобом?{S} Ових дана би |
јарх се одљути.{S} Поћути мало, па онда запита:</p> <p>„Хајде кажи ти како да набавимо манастир |
а, свирка и куцање сврши, и звона ућуте запита словослов: „<foreign xml:lang="de">Wie gefällt E |
оим христијане: кад дође ко из двора, и запита вас, кои је калуђер у манастиру најбољи за народ |
еотипни одговор.</p> <p>Гост се трже, и запита чудећи се: „А познајете л’ ви мене?“</p> <p>„Как |
{S} Он се нађе уврѣђен том самовољом, и запита: „Коим правом!“</p> <p>„Не ћу правом него воловс |
0" /> <p>Архимандрит га весело дочека и запита га из далека: „Погоди о.{S} Теофане, одкуд писмо |
раг, па онда стане пред о.{S} Теофана и запита та строго: „Шта хоћеш, оче!“</p> <p>„Хоћу да ми |
т једанпут погледи на о.{S} Митрофана и запита: „Је ли доиста мртав?“</p> <pb n="312" /> <p>„Мр |
p>Наједаред дигне очи на архимандрита и запита га смѣрно: „А јесте ли, Високопречестњејши госпо |
>Архимандрит се обрати старој госпођи и запита ју:</p> <p>„Јесте били кад год у овим странама?“ |
овић велики пријатељ био, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се закалуђери?</p> <p>„ |
а слава.</p> <p>Кад су се гости разишли запита архимандрит о.{S} Теофана: „Шта ти се чини, јесм |
та мало слободније <pb n="58" /> дишући запита, неби л мого Њ. Екселенцији ући.</p> <p>Варнава |
е оком изпитивати, па онда тихим гласом запита свога послужника: „Гдѣ сам ја?{S} Та овдѣ је лѣп |
у и цркве наше и народа.“</p> <p>На ово запита патријарх о.{S} Теофана сасвим изненада:</p> <p> |
но, што је на то циљало.{S} За то благо запита о.{S} Теофана даље: „А шта је то било?“</p> <p>„ |
утисак свога говора примѣтио, па за то запита с нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на тог А?“</p |
тивника.</p> <p>Зато кад га архимандрит запита, шта има примѣтити на правдање о.{S} Теофана, сл |
{S} Теофана окривио.</p> <p>Архимандрит запита на ово: „А јесте л’ ви њему казали, да је из сво |
, па ће ти се орити хвала!</p> <p>„Дед, запитај, чије се име данас више чује и разноси од имена |
p>Наравно је било, да је нови управитељ запитао: „Какав несрѣтник?“</p> <p>Стари калуђер као да |
ѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их је ко запитао, за што сирото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А |
ад код те ћелије био, нити је кад за њу запитао.{S} Њему је једно вече пре више месеци дошло пи |
ти.</p> <p>„Изволите само, В. Светости, запитати стручњаке“</p> <p>„Нетрѣбају мени стручњаци,“ |
А кад би људи овамо дошли, морали би се запитати, да их није ко научио, шта ће да говоре, јест, |
га друга из оне балске ноћи, и сваки ће запитати, а шта је са о.{S} Митрофаном?</p> <p>К њему б |
код њега ни трага.</p> <p>„А хоћемо ли запитати за нашег духа-архимандрита? запита смѣшећи се |
ви с њим.“</p> <p>Овдѣ ће наши читатељи запитати: „Да збиља!{S} А шта је са о.{S} Теофаном?{S} |
чега они живе, и јесу.{S} Неће нико ни запитати, куда си, ако те сутра у свом друштву неопазе. |
сам да ће многи од моих читатеља овако запитати, ако књигу до краја прочита.</p> <p>„Незнамо!“ |
: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт запитати: мора ли то тако бити!{S} И нема ли начина да |
ои читатељ ове приповѣсти на овом мѣсту запитати:{S} А шта је било са господином администраторо |
пут ћу ти све казати, а дотлѣ ме немој запиткивати; видиш да сам здрава и читава, па можеш бит |
оћу у прњавор, и сутра дан, чим је зора заплавила, ушука се у манастир и дође о. намѣстнику.</p |
ањске батерије.</p> <p>Окружни начелник заплетао је мало језиком и говорио брзо; а врло је радо |
и неодољивости морских таласева у срдце запљусне... у глави јој начне мозак врѣти... несвѣстица |
па пиши на тенани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣдићу да се преправе кола, па сам се до подне и вр |
ј грофици, пупољку јошт неразвијеном; — заповѣднику жандармеријског крила, бриткој сабљи у зван |
> <p>Кад изиђе стара тетка на ходник да заповѣди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три архимандр |
ти владике, тамо трѣба дати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и право: калуђери са сабља |
ете обѣте, које сте положили.{S} Кад ја заповѣдим, ви морате слушати, слѣпо слушати, па било ва |
трополит, кои јошт живи, пак нама свима заповѣда.{S} Ту је сваки мудар, кои веже језик за зубе |
лаженства.{S} Он узме позитуру врховног заповѣдника, пак тек само „снисходителним“ осмѣхом и ла |
и, зови ми отца намѣстника?“ гласила је заповѣст.</p> <p>Намѣстник дође. „О. намѣстниче!“ прого |
овне к себи манастирског ђака Јосифа, и заповѣди му, да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 са |
е <pb n="59" /> свога послужника ђака и заповѣди, да му собу тамјаном изкади.</p> <p>Сто је и с |
ати му патријарх нестрпљиво.</p> <p>„Ви заповѣдате.... ја ћу слушати.{S} Најпрѣ и најпрѣ, наши |
ти сваки дан, кад небуде учињено што ти заповѣдам.{S} Пре нето што мене из службе одтѣрају, вол |
е опреме коње, те стојаше само чекајући заповѣст.</p> <p>О. намѣстник био се опремио, да иде на |
ад у двор одем, ненађем, да је по мојој заповѣсти учињено!“</p> <p>„Полицај оде и пошље тај час |
манастиру, својој курији држати, млађим заповѣдити, да је као госпођу сматрају, да је игуманицо |
калуђери су само његове руке.{S} Што он заповѣди, то они морају извршити, па ћуткац!“</p> <p>„Д |
Шта више, мени је г. администратор био заповѣдио, да је из моје ћелије пустим, да је немора си |
тник зачуђен.</p> <p>„Кад господин тако заповѣда, морамо слушати,“ одговори дуја са свим мирно, |
она.</p> <p>„Могу доћи и сутра ако тако заповѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и пође да га пољуби |
7" /> и јави генералу, да је учињено по заповѣсти. —</p> <p>„Ако пишеш оно друго, што си од мен |
иљно, да зовнете пекара, па да му оштро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бог |
инистратору.</p> <p>Мислећи да ће какву заповѣст добити, пође тамо.</p> <p>Кад ступи у собу, тр |
просто, шта је учинио... или ако какву заповѣст није изпунио, кажите, шта није учинио.“</p> <p |
е зло проћи.{S} Стража ће добити строгу заповѣст, да вас одма из пушке убије, како се макнете, |
днога краја среза до другога и извршују заповѣсти Беча, Темишвара и Н. Садскога „Сунца“ (овако |
ило.</p> <p>Прва пошта донесе ту ужасну заповѣст, да се г. архиђакон тај час из митрополитског |
јор стане и окрене главу к патријарху. „Заповѣдајте Ваша Светости.“</p> <p>„Дођи послѣ подне, — |
акон што пита, окрене се њему и рекне: „Заповѣдајте пречестњејши господине?“</p> <p>„Незаповѣда |
ко.</p> <p>Промуклим гласом проговори: „Заповѣдајте горѣ,“ и пође с њима к степенима, кои вођах |
одздрављати и поздрављати... па кад он запои многа лѣта или другу какву стихиру... таквог наст |
врстнога гласа и појања.{S} Кад је овај запојао, мислио је сваки, да непѣва за пѣвницом човѣк, |
мној постељи, без друга, без пријатеља, запојен оцтом и жучи, изпуњен мржњом, горчином, презрѣњ |
е најбоље бити немѣшати се ни у тај чин започете комедије.{S} Он слегне рамени и рекне: „Радите |
о завѣштано давање, и то се имало одмах започети.{S} Да се то чинило, као што је било одређено, |
и мастијоница.</p> <p>Изтрага се дакле започне.</p> <p>Кад уђе настојатељ у собу и види ове пр |
о цркве у порти па чекају да се јутрење започне.</p> <pb n="286" /> <p>Многи болници били су за |
лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се започне појање, митрополит куцне овога у раме и прогово |
Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљаде да се започне пѣвничко појање, доведе митрополит сам к налоњи |
и узвишеним до неба, и у својој екстази започне: „<foreign xml:lang="cu">Господи воззвах</forei |
oreign>.!“</p> <p>Сад се куцање на ново започне; пѣвање тропара зазуи а банда почне опет многај |
и опет сваки дан сваки час наилазити на запрѣке, интриге, подла подметања и извртања, да и смрт |
n="175" /> <p>„Ето и ти си данас једну запрѣку божијом помоћу прешо.</p> <p>„Ти си био на опас |
гу ни устима ни срдцима од Бога милости запросити... да се та молитва диже и за мајку, којој је |
врѣме, да се ти људи стегну... да се у запт узму...{S} Ако то тако дуже потраје, знате л шта ћ |
а шикне прамом, и ови напуне чутуру.{S} Запти писмоноша рупу, па онда узме чутуру, и поднесе је |
ево од нѣког врѣмена, почеше нѣки куће запуштати.{S} Цркве опадоше, кровови манастирски добише |
чим набавити.{S} Виногради од 3 године запуштени.{S} Дом у равном стању.{S} Каце и бурад ради |
ега је и онако сав други свѣт затворен: зар ћемо му и саму кућу да затворимо, у којој мора вѣк |
невољно: „Какво вас добар вечер нашло; зар незнате, да смо ближе зори него вечеру.{S} Ид’те сп |
розе и повиче: „На што калуђеру нож!{S} Зар он неможе гризти зубма оно мало хлѣба, што понесе у |
патријарх на њега. „Сабор, те сабор!{S} Зар ниси чуо, шта ти рекох?</p> <p>„Чуо сам,“ одговорио |
та кога врага тражите по Карловци...{S} Зар немате доста мѣста у свом манастиру.{S} Витлате као |
иде господине; вама се то само чини.{S} Зар се ви у чутурама разумѣте То само ми прости људи зн |
швабски бандисте нашу ноту свирати.{S} Зар је то за нас каква штета?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, |
:</p> <p>„А шта, мени ту ни мукајет?{S} Зар ја нисам жив међу вама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх, |
цркви!“</p> <p>„Је с’ ти, море, глув? — Зар ниси чуо, што сам реко?“ одговори му на то патријар |
покаже?{S} Кажи да није, ако смѣш?{S} А зар нису Србљи највѣрнији поданици свога пара и господа |
p>„Казали су ми да могу ући.“</p> <p>„А зар нисте могли до сутра пречекати?“ запита патријарх о |
је мање, и нема изгледа...“</p> <p>„Па зар ћу ти ја калуђере из дрвета да режем, или из папира |
то врагу,“ проговори Ленка сама себи. „Зар ми нисмо синоћ врата закључале?...{S} Том је крива |
што свѣдоци,“ рекне протођакон осорно. „Зар ћемо тако далеко ићи, да настојатељ манастира мора |
азило је сиромака дијурнодавца.</p> <p>„Зар ти мислиш да сам ја просјак, па не могу дочекати?“ |
је пециво изпод сваке критике.</p> <p>„Зар нема у Карловци лѣпша пецива?“ запита. „Код нас у В |
је и он чекао стрпљиво и мирно.</p> <p>„Зар тако, мајору?“ проговори патријарх, кад му друг у с |
ва неће ми дати ока затворити.“</p> <p>„Зар нисте видили, да је сва приповѣст била само хунцута |
идили... они су у стању сами себе ножем зарезати и казати, да сам ја то учинио... они су у стањ |
рестних сељана.{S} Башту даклем урадим, засѣјем и оградим.{S} Надам се имати обилно свега у њој |
<p>Игумана је ова проста примѣтба добро засѣкла.{S} Да удар забашури, рекне мало живље: „Е, одв |
филијалу Петковици, да га виновом лозом засади, и пружи му сва срѣдства, која бијаху на то потр |
p> <p>Покаже му комад земље, да на њему засади крстообразно велики шљивик са 11.000 комада дрва |
емѣштен у манастир Шишатовац.{S} Ту сам засадио велики шљивик и виноград.{S} Успѣо је подпуно.< |
p> <p>Виноград, кои је о.{S} Теофан био засадио, примио се чудесно.{S} Једва је било наћи чокот |
ћу ти један комад земље у Петковици да, засадиш виноград, кои ће ти име за навѣк у манастиру од |
ни; а кад банда у народу <pb n="235" /> засвира, онда добију душу ноте а народ гомилом учи.</p> |
гаја лѣта“, а с њима заједно као пратња засвира банда, и загрме звона те се протегла на далеко |
да се у св. цркви пред очима пријатеља засија.“</p> <p>У недѣљу је праздник св. Константина и |
ше, умножавала је блѣсак наде, и ова се засија у свѣтлости побѣде...</p> <p>„Говори! говори!“ п |
очешља, и лѣпо обуче, тако да се чисто засија.</p> <p>О. Теофан се мало подуже неогласи.{S} Пи |
у с дукати. <pb n="282" /> Нови новцати засјају ови пред очима калуђера.</p> <p>„Дакле ипак мно |
и морамо, да нам се тим измакла особита заслуга за цркву и народ, која би нам увѣк служила за ч |
ржеником и поштоватељем његових великих заслуга; како ће ствар представити у свѣтлости, да сва |
ападаја и злоставе; отворите им врата к заслугама и признавању; пружите им срѣдства задаћи <pb |
ру, заступнику Њ. Високородија, сјајним заслугама увѣнчаној глави и породици му; — онда свѣтлом |
пронађе да лежи у интересу цркве, чије заслуге за престол и државу влада најбоље знаде и уважа |
>— — „Ево опет срѣће изненада.{S} Ту ми заслугу призна и настојатељ и братија јавно на братском |
то пре опаше појас игумански, баш га је заслужио.“</p> <p>„Добро, добро Митре... сад си доста к |
стњејши господине, <pb n="94" /> али је заслужио, и ја сам му по праву судио.“</p> <p>„Шта је д |
да метне златну митру на главу, коју је заслужио ко ико!“</p> <p>И опет принесе чутуру к устима |
теде и заклањају: нека ми буде како сам заслужио.{S} Али само молим, да буде изтрага непристран |
је све, што сте казали.{S} Али то је он заслужио.{S} Он се противио прѣсуди, што му је збор бра |
{S} А то је одношај, кои само поштовање заслужује и доноси.</p> <p>„Али је првих дана несмеш ви |
и, како ће се напунити, и то људма, кои заслужују свако уважење, и кои су у стању извести посло |
вара Вашој смѣрности и жељи него личној заслузи.“</p> <p>На то сѣдне на канапе поред старе госп |
аспи.</p> <p>Ленка кад види да је стара заспала, понесе руку да угаси свећу.</p> <pb n="218" /> |
мило.“</p> <pb n="219" /> <p>„Касно смо заспале,“ одговори тетка. „Него ја идем сад, да кажем н |
ла је у велико.{S} Али стара није могла заспати ни за живу главу.</p> <p>Сад је нѣшто пукнуло; |
пушка вашег стражара.{S} Стража може и заспати, а може се дати и подкупити: а моја рѣч остаје |
/p> <p>Сваковрстне мисли недаше му дуго заспати; али око поноћи савлада га сан, и он проспава м |
а.</p> <p>Легну.{S} Стара није могла да заспи од мисли на духа архимандрита, а Ленки је свѣћа о |
дође јој сан.{S} Најпослѣ угаси свѣћу и заспи.</p> <p>Но овај ноћни догађај имао је ипак једну |
какав сан, и тѣлесно и духовно измучен заспи.</p> <p>У то дође и подне.</p> <p>Администратор с |
дуже.{S} Најпослѣ превари је сан и мало заспи.</p> <pb n="216" /> <p>Но сад јој стане нѣтко пок |
ти.“</p> <p>Стара легне, и мало по мало заспи.</p> <p>Ленка кад види да је стара заспала, понес |
у легне у своју тврду постељу и наскоро заспи.</p> <p>Опет му се присни онај стари светитељ са |
ени грохот калуђера.{S} Једва пред зору заспи.</p> <p>Није дуго спавала.{S} У сну јој се приказ |
борила нада са страхом свима силама... застава страха и бојазни вила се у пуном вѣтру... стѣго |
њега.{S} На лицу им се вио подсмѣх као застава у пуном вѣтру.</p> <p>У дубљини код јединог про |
s... aliasque</foreign>“ — овдѣ штуцно, застане и пљуцне.</p> <pb n="241" /> <p>„<foreign xml:l |
највише у гостима, на частима и“ — овдѣ застане о.{S} Теофан.</p> <pb n="339" /> <p>„И — само д |
звишености и блѣском.</p> <p>Млада жена застане, кад види тај необични појав.</p> <p>С друге ст |
и: „Он је... он је... он је“, овдѣ мало застане и заћути.</p> <p>„Но, шта је управо урадио?“ за |
ни елементи били би уз њега.“ Овдѣ мало застане архимандрит, а о.{S} Теофан уздахне, погне глав |
бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда напрасно застане, и узме капу камилавку.</p> <p>У овом сну оглед |
уби више него самога Бога...“</p> <p>Ту застане Ленка напрасно.{S} Слика калуђера, која је пре |
понављати, шта је било.{S} У један мах застане, <pb n="35" /> скрсти руке на прси, стане главо |
анастира, архимандрит Партеније.</p> <p>Застане мало, кад види, какво је дружство у ћелији.</p> |
и оде опет у своју ћелију.</p> <p>Ту је застао јоште куварицу.{S} Дуго времена стајали су негов |
капље вина које је у тиквици на храсту застао.</p> <p>Пак онда сѣдне код њега и стане га тѣшит |
тице.{S} Врашки архимандрит, како то је застрашио.{S} Но лези само; ја ћу бити будна.“</p> <p>Н |
во рекне, па пошто је била међутим стол застрла, и посуђе и шоље на њега метнула... оде из собе |
осподски...{S} Служавник бѣлим утирачем застрт, шољице и вандле од финога бѣлога порцелана... ш |
} Задаћа живота му бијаше густом маглом застрта; он почне сумњати, да ли ће му бити могућно зад |
опет садржи велику хисторијску слику и заступа прошлост нашег народа.“</p> <p>„А, трапезарија |
а камо ли обѣсили,.. али није никога ни заступао.</p> <p>Међу тим то поуздање и тај сигурности |
тите, што можете пред неумитним судијом заступати!{S} И ово су моје послѣдње рѣчи.{S} Ја више н |
“ примѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Нека је заступи силном својом молитвом код свеблагога Господа!“ |
равду и интерес цркве и хијерархије, те заступи топло и снажно а у једнакој мѣри и племенитодуш |
мѣ што рећи?{S} Није ли Њ. високородије заступник самога нашега земље господара, гдѣ се год у к |
.{S} Као члан највишег суда у Бечу, као заступник на србском сабору од г. <pb n="270" /> 1861. |
атријарх на пријаву послао бијаше свога заступника у лицу једног од придворних виших калуђера.< |
итеље цркве и црквених заведенија, и за заступнике цркве, њених права и инштитуција и у народу |
иди хоће ли се тамо састати са траженим заступником.</p> <p>Ишо је од „фазана“ к пијаци, дакле |
родном господину првом ц. кр. комесару, заступнику Њ. Високородија, сјајним заслугама увѣнчаној |
ије све је постајала већом, и будимским заступницима даје се улазак у сабор од год. 1790. само |
здравље отцу и матери, сину и кћери... затвара гробу врата, и отвара двери срѣће кућама, <pb n |
пресуда <pb n="96" /> самовластност, а затвор право насиље, и он на сва питања недаваше друга |
арицу шибати — како су њега осудили и у затвор тѣрали...</p> <p>Господин одвѣтник слушајући раз |
бију крила, и одмицао је од мѣста свога затвора, као да лети.</p> <p>Стража руча и стане на сво |
ао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из затвора.</p> <p>То је о.{S} Теофан примѣтио.</p> <p>Нар |
матер и прѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, а они онда чине то исто и без свакога страха |
воју одају подоста добра винца, онда се затворе, пећ угрију, па чашицу по чашицу, те тако до зо |
и читав скандал у свѣту: за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“</p> <pb n=" |
и.{S} За њега је и онако сав други свѣт затворен: зар ћемо му и саму кућу да затворимо, у којој |
итељи дође до једне ћелије, која бијаше затворена.</p> <p>„А шта вам је ту?“ запита пратиоца.</ |
а, која су у прњавору више тако званих „затворених“ кругова чинили, састала су се сада у светој |
разпечаћено писмо, једну са више печата затворену кутију, и један повелики пакет.</p> <pb n="28 |
о духови.“</p> <p>Дигне се с канапета, затвори врата и закључа браву.</p> <p>Затим легне.{S} Н |
ке на срдцу разтѣрује, да му угасле очи затвори.{S} Учини му се, да види око мртвог свог тѣла ц |
оде у другу собу.</p> <p>Врата за собом затвори.{S} Тамо се умије и очешља, и лѣпо обуче, тако |
о рођена сестра нѣговала; она му је очи затворила.{S} Тетице, ја сам с њом позната... па сам је |
овићем... а Печеновићу нису јошт никога затворили, а камо ли обѣсили... неће ни вас.“</p> <p>То |
> <p>Калуђер настави, како су га смѣста затворили и стражу поставили.</p> <p> <foreign xml:lang |
подин адвокат реко, њему нису никога ни затворили а камо ли обѣсили,.. али није никога ни засту |
ѣт затворен: зар ћемо му и саму кућу да затворимо, у којој мора вѣк свој да проведе?{S} И насто |
иповѣст архимандритова неће ми дати ока затворити.“</p> <p>„Зар нисте видили, да је сва приповѣ |
не на другу.</p> <p>„Е ти сад нећеш ока затворити,“ рекне јој тетка. „Угаси молим те ту свѣћу, |
обро пазите да неутѣче, јер тешко вама, затворићу вас на његово мѣсто, па нећете на скоро видит |
S} Оваца сам оставио 100 комада а нисам затекао ни једне.{S} Готових новаца оставио сам у каси |
џија.</head> <p>Дошавши у манастир К... затеку тамо архимандрита домаћина и јошт једног старије |
је био епископ у Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од г. 1833.</p> <p>Но да се повратимо к п |
еона, па га постави на десну страну.{S} Затим оде к оном учитељу пѣнија, одведе га к истој нало |
гнути освоје коње у кола.</p> <p>Недуго затим дојуре и архимандритове каруце са четири жерава п |
то кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На брзо затим пукне гром у Пожуну а разпрсне се у Карловци.</p> |
јаше вармеђски физикус.</p> <p>На скоро затим долазише и из даље болестници на молитву њему у м |
ице на страну и насмѣши се мало.</p> <p>Затим продужи архимандрит свој говор. „ја сам вас питао |
, затвори врата и закључа браву.</p> <p>Затим легне.{S} Но подуже недође јој сан.{S} Најпослѣ у |
ако сте подуже чекали на мене.“</p> <p>Затим метанише, пољуби архимандрита у руку, и опет мета |
новани свѣдоци потврдити то што кажете, зато, да иначе људе нетрудимо, јест, јер је сад врѣме р |
ећи, па да ће га к себи натраг позвати, зато је ишо врло лагано прѣко дворске авлије.{S} Но чин |
конзисторијуму или племенитој вармеђи: зато ти ми и судимо!“</p> <p>„Та баш за то неможете ми |
ни радо и весело, што тому иде у хатар; зато да буде са високородном госпођом супругом на све в |
одѣјствовањем насладом срдца и духа.{S} Зато су се прѣко године управо преправљали, да тај дан |
е и змије, јер ће да опече и угризе.{S} Зато су му се нова браћа са настојатељем заједно од њег |
зтѣрати него да мене у пензију баце.{S} Зато вам кажем озбиљно, да зовнете пекара, па да му ошт |
бити строги... праведни али строги.{S} Зато ћете ви отићи тамо са консисторијалним бележником, |
размислити, како му се ваља држати.{S} Зато и сад одмах одговори: „ја сам шиљао више пута ђака |
нзеквенције <pb n="103" /> изводити.{S} Зато нетрѣба никад другом коме допустити да се у те пос |
ом на овом путу за патријархом поћи.{S} Зато смѣшећи се и сам настави шалу и рекне:</p> <p>„Мак |
им ништа, него да се у лажи ухватим.{S} Зато рекне брже боље, док му је ту друг, да и он то чуј |
и мени и теби, док се боље познамо.{S} Зато отвори срдце преда мном, а ја сам ти ево казао, пр |
министратору митрополије био и дошо.{S} Зато с негодовањем проговори о.{S} Теофану: „Оче намѣст |
млађи и у једном и у другом случају.{S} Зато вас молим да ми опростите.{S} Овим сам своју савѣс |
м, да је ја силом из ћелије извучем, па зато сам оставио врата отворена, кад смо на ручак отишл |
на сврши.{S} Епископ је био болешљив па зато није никога задржао на обѣд.{S} Он и Варнава ручал |
слио,“ проговори на то протосинђел, „па зато и кажем, да је ствар знаменита.{S} Ова је ствар ве |
пијанка у овом манастиру није истина, и зато ћу сутра именоване од настојатеља свѣдоке преслуша |
аркућа.{S} За то се и зове чуваркућа, и зато је и саде на крововима од кућа.</p> <p>Лѣпа Ленкин |
<p>О. Теофан хитио је да буде готов, и зато се удали, да изнађе и обиљежи оно нѣколико стромов |
и, да јошт која здравица непослѣдује, и зато приступи ближе говорећи: „Доста је већ здравица, х |
трѣсу.{S} Тражила је мало да оддахне, и зато стане писмо превртати и с једне га стране загледат |
не: „Знам ја да су ми дани избројани, и зато хоћу да наредим, што држим да ми је дужност учинит |
ише са епископом Храниславом састати, и зато ћемо јошт коју о њему да наведемо.</p> <p>Епископ |
професор богословије у Карловци бити, и зато ми даде подпуну инштрукцију шта да радим за његова |
а сте тврдо одредили данас поћи кући, и зато вас несмѣм задржавати да недобијем кошарицу.{S} Хв |
дика се био међу тим мало, разхладио, и зато му одговори повољно. „Нека вам буде; наредите оче |
/p> <p>О. Теофан познавао је Варнаву, и зато се обрадује кад га види, на та мало слободније <pb |
сто, то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И зато муцајући стане одговарати: „Он је... он је... он ј |
{S} То ће сва братија посвѣдочити.{S} И зато сам метнуо стражу пред његова врата, да ноћу на ме |
чко румена.{S} Брада му бијаше поређа и зато излажаше на крају у танак шиљак.</p> <p>Очи су му |
је код патријарха већ одавно престало и зато се и о.{S} Теофан само дубоко поклони, пак приступ |
аш пријатељ,“ проговори архимандрит. „И зато држим да ћете ме за такова и сматрати, и радо прим |
ко и јест,“ дода на ово архимандрит. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{ |
да се манастирско добро разноси; па сам зато тражио, да га тим путем сачувам.{S} Истина, да су |
није толико способности показивао; лако зато, што му је недостајало и науке и свѣтског изкуства |
толики капитал имати, па га немамо само зато, што не одговорише они <pb n="124" /> својој обвез |
то је цар Франц I. постао царем.{S} Већ зато га је овај цар особито високо држао.</p> <p>„А к т |
>Имамо ми људи изван манастира, који су зато и способнији, и више позвани, па нису тога, <pb n= |
и садржај рѣчи свога противника.</p> <p>Зато кад га архимандрит запита, шта има примѣтити на пр |
је га дакле сматрао као страног.</p> <p>Зато га и дочека у собној одѣћи, коју незнам управ зашт |
душу ноте а народ гомилом учи.</p> <p>„Зато неодромбољуј те твоје лалоке, него буди весео.{S} |
Теофан, и склопи руке побожно.</p> <p>„Зато недобисмо од ње гласа“, — настави архимандрит. „Ев |
ала му је ова појава све живце до краја затрѣсти и у прсима најсиловитије таласе осѣћања покрен |
а, сјаја и сласти.</p> <p>Ленка је била заћутала, и чекала је одговор пријатеља.{S} Ко ће описа |
е га да чита.</p> <p>Овај почне читати, заћути мало, пређе брзим погледом преко цѣлог писма, па |
и се слегне мало жуч на ову примѣтбу, и заћути.</p> <p>Ово употрѣби архимандрит и рекне о.{S} Т |
.. он је... он је“, овдѣ мало застане и заћути.</p> <p>„Но, шта је управо урадио?“ запита архим |
вена повѣстница име Ваше Светости“ — ту заћути.</p> <p>„Шта?“</p> <p>„Муком прећи!“ рекне о.{S} |
ѣћио, и држање, које му је тѣло при том заузело, поразило је сиромака дијурнодавца.</p> <p>„Зар |
Теофан био је од раног јутра па до ноћи заузет побожницима, кои су нарочито били дошли да им он |
отивници да дођу у мрак и таму; како ће заузети старѣшину својим идејама, које је о задаћи калу |
агрљају.</p> <p>Ово двоје, како су били заузети својим блаженим чуством, нису ни примѣтили, да |
остол Петар и Павао, као што сви знамо, заузимају прво мѣсто међу апостолима. <pb n="262" /> Ми |
бисмо ни до данас.</p> <p>Ове су ствари заузимале духове народа и послѣ год. 1790.</p> <pb n="3 |
врате на своје старо мѣсто, које сам ја заузимао.</p> <p>— — „Двѣ године нерада и непријатности |
ла је да се неће за њега из петних жила заузимати; <pb n="277" /> што више мислила је, да ће му |
места у политичкој а и судбеној струци заузимаху, и њихове супруге, сестре, кузине, и својаке. |
остави Митрофана, и упути се чесми, да заустави крв из носа, и да накваси главу, која му гориј |
з собе изкочити, па разшири руке, да је заустави.</p> <p>Тако су стајали та два ваљана калуђера |
м кораком у шуму.</p> <p>Но напрасно се заустави и повиче: „Ви сте поштен калуђер.{S} Ако буде |
у њој жива жеравица.{S} С тешком муком заустави крв, и разхлади главу, <pb n="20" /> па онда п |
исокопречестњејши, бити ћу вам до смрти захвалан.{S} Неможете помислити како то мене занима.{S} |
лим!{S} И држите рѣч!“</p> <p>Оне му се захвале на доброти, и одкасају оштро у село и кроз њега |
да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она захвали дакле са нѣколико рѣчи гостољубивом домаћину; м |
ирске никуда неизлази.</p> <p>О. Теофан захвали се администратору на овој олакшици, и држао се |
{S} Консисторијални комесар архимандрит захвали ми у сабору пред браћом јавно.</p> <p>— — „Упра |
е, сад допустите, г. игумане, да вам се захвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p>„А куда мислите!“ зап |
о је досад било.“</p> <p>„Лѣпо ће ти се захвалити господа архимандрити за тај предлог“, примѣти |
вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвалити.{S} Станковић истина добро ради на тој ствари |
м ипак јошт врло слаба.{S} Примите нашу захвалност, и будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћа |
химандриту Партенију са изразом највеће захвалности и у гласу и у образу.</p> <p>„Само кад сам |
„Само кад сам погодио,“ одговори овај; „захвалности нетрѣба никакве; то је само моја дужност, к |
обре савѣте и ваљане предлоге увѣк и са захвалношћу.</p> <p>„Осим тога имао је богата изкуства. |
тужених срдаца.“</p> <p>„Ја Вам унапрѣд захваљујем, господине.{S} То су рѣчи достојне црквенога |
и криви.{S} Ко сету части!{S} Народ?{S} Зацѣло не; него пријатељи настојатељеви; господа солгаб |
у генерали и обрштари на управу, доћиће зацѣло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се изме |
дође у манастир, онда ако ме казне бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и оде у |
нати.</p> <p>Кад дођу у гостинске собе, зачуде се нови гости, како је све лѣпо, чисто и господс |
дски намѣштено.</p> <p>Но јошт се већма зачуде, кад их доведе домаћин <pb n="223" /> у крајну с |
ивни корак калуђера проти њему, па се и зачуди и разљути. „Па куда би! ако смѣм питати?“ рекне |
<p>Стари калуђер као да се овом питању зачуди.</p> <p>Пријашњи управитељ нити је кад код те ће |
о у Н. Саду?“</p> <p>Овај се том питању зачуди, али му одговори како је, и рекне: „Јесам!“</p> |
ти отче духовниче!“ проговори намѣстник зачуђен.</p> <p>„Кад господин тако заповѣда, морамо слу |
фан.</p> <p>„Како то?“ запита патријарх зачуђен. „Та ако ико, то би ти морао бити задовољан.{S} |
ндритом, ступе на страну, и гледаше све зачуђеним погледом.</p> <p>„Хоћемо ли се ми јошт видити |
андрит.</p> <p>„Зашто то? “ запита онај зачуђено.</p> <p>„Нас ће на скоро разставити!“ одговори |
И лик Ленке, али у истини, појави му се зачуђеном и скоро рећи уплашеном оку.</p> <p>И доиста ј |
ећ са свима наредио.“</p> <p>„Букване!“ зачује се са стране протођакона кроз зубе и потмуло, ал |
је било!“</p> <p>Таман да завршимо, али зачусмо једнога читатеља гдѣ пита:</p> <p>„А како се зв |
дођем“, одговори куварица уздајући се у заштиту дворскога зрака.</p> <p>„Добро добро“, проговор |
<p>„Али кад буду на само, онда му каже, зашто га је звао.{S} Овај стане шепртљити.{S} А митропо |
мени и епископима.{S} Сад сам ти казао, зашто ја не могу сазвати нар. сабора; не могу га сазват |
</p> <p>„Е, Крстоношићу, би л’ ти знао, зашто си овамо позван?“ проговори на то архимандрит.</p |
>„Хоћемо, високопречестњејши господине; зашто неби.“</p> <p>„Али ми најпрѣ кажите, да вас није |
е научити!{S} То је мени Богом дано!{S} Зашто досад ко ненаучи то од мене?{S} То се са мном род |
представио: али томе нисам ја крив.{S} Зашто нисте чинили ви коих се тиче?{S} Учините то; ја в |
цвѣтају: тим су мени дражи и милији.{S} Зашто, јер ће тим боље бити свима, и калуђерима и насто |
лију.“</p> <p>„А зашто су га однели?{S} Зашто није сам отишо? “</p> <p>„Е, господин је, па му м |
<p>„Е, господине,“ одговори сведок, „а зашто неби за човѣком добро реко?{S} У садашње врѣме рѣ |
вој столици однели у ћелију.“</p> <p>„А зашто су га однели?{S} Зашто није сам отишо? “</p> <p>„ |
„За то што је сам нема!“</p> <p>„Хм! па зашто баш од мене?“</p> <p>„Јер зна да ви имате најбоље |
ане се архимандрит Гурије церекати. „Па зашто да се ја са тетком не пољубим?{S} Та ја у њој вид |
очека у собној одѣћи, коју незнам управ зашто зову „шлофроком,.“</p> <p>У овом шлофроку, кои би |
ни сам незнам, шта смо онда мислили, и зашто смо тако радили: али онда нам се чинило да је сас |
ко изцѣђен и упропашћен, да није био ни зашто.</p> <p>„За то врѣме показали су се сви увѣти, ко |
ан увѣк врѣђаше, ма да незнађаше управо зашто.</p> <p>У смѣху му одсијаваше нѣшто, што младу же |
одине“ повиче овом још с врата.</p> <p>„Зашто не“ запита га овај намргођено с погледом пуним от |
д тебе!“, одговори архимандрит.</p> <p>„Зашто то? “ запита онај зачуђено.</p> <p>„Нас ће на ско |
ц Краљевића Марка.{S} Чувај се да те не збаци у какву јаругу, те да скрхаш врат.“</p> <p>„Како |
е врло позорљиво на оно што се око њега збива.{S} Осми дан спреми све што му трѣба, па кад му с |
гуће,“ проговори Ленка, „па ипак се ето збило!{S} Види се, да се нисмо с једним осѣћајима разст |
<p>Овдѣ ће наши читатељи запитати: „Да збиља!{S} А шта је са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јошт |
мѣстник није мого ни најмање о истини и збиљи тих рѣчи посумњати.</p> <p>Њему дође пред очи сва |
е,“ одговори о.{S} Теофан у ненарушеној збиљи.</p> <p>Патријарх се смѣшио овој његовој озбиљнос |
војој приповѣдци а о.{S} Теофан у пуној збиљи одговори: „Јест, кад би само стојао за нама какав |
здрав и од моје тетке, која вас са свом збиљом својим господином архимандритом зове.</p> <p>„Пр |
му даде руку, и рука је изражавала пуну збиљу воље.</p> <p>У тај пар чује се глас архимандрита |
и пређашњег намѣстника и администратора због раскошности и разпустног живота у његовом дѣлокруг |
о.{S} Он се противио прѣсуди, што му је збор братије донео, а послѣ је ножем на мене ударио, и |
противити се извађању пресуде братског збора: пресуда је била донесена од самих тужитеља, дакл |
ом.{S} На груди му је сваки дан стајала звѣзда великог Леополдовог крста, а око врата колир ист |
на болестнику, да се справља као дивља звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} Али како опази ђака, |
а живота, него робско влада огорчење, и звѣрско подло живљење.</p> <p>И тим убѣђен усуђујем се |
патицама на небу званичном, кои брзином звѣздном лете од једнога краја среза до другога и изврш |
ким порт-д’-епеом.{S} На прсима је имао звѣзду ордена гвоздене круне, а код врата малу декораци |
е улио Мушицком оне пѣсме, које су га у звѣзде дигнуле.</p> <pb n="173" /> <p>„Ковиљ је и само |
. како се кад деси.{S} Недиже тај нос у звѣзде; њему је паор човѣк као и други господар.. он с |
мишвара и Н. Садскога „Сунца“ (овако се звала палата цкр. предстојништва) а свима и госпођицима |
ако, да су га магнати својим „оратором“ звали.{S} Говор његов држан на сабору, кад су га изабра |
учинили радост, да ми кажете како су се звали?“</p> <p>„Хоћу с драге воље,“ одговори архимандри |
читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фрушкогорским славујем.{S} За пѣвницом у цркви би |
. то се никога нетиче...{S} Иначе би се звало осудити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, |
ни избраници сина Божијег, а друга тако звана браћа, да су њихове слуге и оруђе; да врховна упр |
и шта ти ја знам.{S} Али ти сви долазе звани.{S} А приходници, који дођу да манастир <pb n="10 |
Крагујевића, молбу, да ме одреше од тог званија, јер ћу иначе принуђен бити свући се и у свѣту |
жандармеријског крила, бриткој сабљи у званију и златној челенки при трпези; послѣ тога старој |
патријарха ову: </p> <p>— — „Проситељ у званију својем и у будуће заостати има, којег ће дужнос |
Она браћа, која су у прњавору више тако званих „затворених“ кругова чинили, састала су се сада |
еницима ондашњег доба било је мало тако званих филозофа, кои бијаху свршили поред гимназије и ф |
јвећој својој невољи повиче начелник на званичне послужитеље, да иду у трску и лају нека би се |
ких и женских, међу овима највише њих у званичним одорама са златним јакама.</p> <p>Кад гости п |
<p>Сви су у пуном чину; сви се укочили званично; <pb n="31" /> ћуте да се могла мушица чути ка |
ма својих старѣшина, репатицама на небу званичном, кои брзином звѣздном лете од једнога краја с |
ѣшио,“ одговори о.{S} Теофан, и стане у званичну позитуру понизности.</p> <p>Патријарх се одљут |
андрит. „Онај кои је држао дисертацију, звао се Јован Суботић, а онај што је већ био доктором Ђ |
тора манастирских био родом из Бачке, а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па сад мислимо, да нам н |
буду на само, онда му каже, зашто га је звао.{S} Овај стане шепртљити.{S} А митрополит зграби с |
канон у пѣнију.{S} Стратимировић га је звао: мој авва! а пѣснословци дали су му наслов: „новог |
га читатеља гдѣ пита:</p> <p>„А како се звао онај доктор адвокат, ког споменуше о.{S} Теофан и |
добро“, одговори епископ. „Ја сам га и звао, да се с њим мало разговорим о тој саблазни у Ј... |
од „букве“ <pb n="87" /> а буква има у звателном „букво!“ Имате л’ ви у манастиру коју букву?“ |
оче Амфилохије идите напоље, па ћу вас звати, кад будем готов са вашим другом.“</p> <p>Она дво |
рох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљаде да |
жбе божије дизале су ми душу у небо.{S} Звекет будилника прије зоре... глас звона у пустињи и п |
нда ћемо и боље!“</p> <p>И опет се чује звекет чаша, и опет рецитатив и арија од „господи помил |
/p> <p>На једаред чује се да нѣко оштро звиждне.</p> <p>И администратор и братија скоче од трпе |
па је онда сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су га пратила, док су се кола са торња видила; а |
а тим, а једно јутро огласе манастирска звона о.{S} Гаврила бившег манастирског администратора, |
едно као пратња засвира банда, и загрме звона те се протегла на далеко слава високога госта.</p |
p>Тек што пѣсма у трапезарији умукне, и звона на цркви стану, али исту мелодију почне банда под |
>Кад се пѣсма, свирка и куцање сврши, и звона ућуте запита словослов: „<foreign xml:lang="de">W |
е, главни грађани, придворни калуђери и звона по свим црквама.{S} Најприје је отишао у саборну |
{S} Звекет будилника прије зоре... глас звона у пустињи и потпуној тишини...{S} Сутон онај у цр |
у прњавор прѣко свих брда и покрај свих звона.</p> <p>Кад се ово смири, стане се наздрављач раз |
ћке Марице“ пѣвати другу пѣсму, која је звонила налик на ону прву, <pb n="17" /> али је други с |
убока љубав, која јој је у сваком слогу звонила, срѣћа и сладост будућности, која му се пред ду |
S} Сад први пут разведе устне и примѣти звонким тенором: „То је чест за мене!“ и поведе госпођу |
каквом светцу или недѣљи.{S} Но како је звоно на службу зазвонило, заборави на бол и болѣзањ, у |
неговорећи ни“ рѣчи.</p> <p>Сад зазвони звонце на ручак.</p> <p>„Е сад ће сви у трапезарију, и |
Банатским гостима.</p> <p>Па то зазвони звонце и гости пођу у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд |
уцати.{S} Коњи су имали прапорце и мала звонцета, а јурили су као крилате хале по снѣгу улицама |
што на човѣку говори, и лице, и очи, и звук гласа, и држање тѣла... све је показивало, да, би |
јатељ се забезекне, шта је то, кад овај звук чује, који несадржаваше ни на који начин што за ње |
p> <p>„Спомињу“, – одговори архимандрит звучним басом; „спомињу, јест, али дакако онако фино, ј |
му бијаше фина, просѣда брада брижљиво зглађена, држање господско.</p> <p>То је био настојатељ |
поглед им значаше много.</p> <p>„Шта се згледате?“ повиче гост, „ваљда немате куварице!{S} Дајт |
шим другом.“</p> <p>Она двоица стану се згледати. „Шта смо оно писали“, запита Митрофан тихо св |
а би се дивљач кренула.{S} Ови се стану згледати. „Та незнамо ми лајати господине.“ „Шта незнат |
и шта ћу, нити имам кога да ме носи, ни згоде, на којој да ме носе, па онда „хајд на еро браца |
рањени калуђер.</p> <p>„Грбић је добро згодио — — баш у срдце <pb n="311" /> — одмах ће бити к |
на ће с нама поћи... то ће вам бити још згодније.“</p> <p>„Та мени би било право,“ проговори ст |
остављајући <pb n="43" /> ког човѣка на згодном мѣсту, од куда је могао видити, ако би апсеник |
Р-ки архимандрит домаћина, кои употрѣби згодну прилику, те дар из таса у свој џеп премѣсти, да |
вас молио да ми опростите, што сам вам згрѣшио; ја праштам вама све, ради чега бих могао на ва |
атријарха, да му каже, шта је Коларовић згрѣшио, да се тако на њега изузео.</p> <p>„Није ништа, |
ође до ове, залети му се администратор, зграби га за прси, па повиче: „Што га мољакате; <pb n=" |
д види управо шта је, полети к огњишту, зграби замашан гвоздени ватраљ и удари на Митрофана.</p |
послѣ на колѣни за опроштење молио.{S} Зграби дакле мантију једном руком с једне, другом с дру |
ији у цѣлини схватио.</p> <p>Но онај га зграби за рамена, и одтури га на страну, пак сам пришпи |
ме... ја се отимам... администратор ме зграби за прса а ја извучем нож и дигнем руку с ножем.. |
је жива...</p> <p>На ове рѣчи скочи, и зграби са стола намѣстникова мали турски ножић, кои је |
ише доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пушку грчевитом руком. </p> <p>О. Теофан помисли |
гло на, ноге... потрчи к другом столу и зграби тамо <pb n="38" /> нож онај, који је иза чизме и |
} Овај стане шепртљити.{S} А митрополит зграби своју штаку од подебела бамбуса, па извешти мога |
.</p> <p>Манастир Рил је и данас велика зграда, унаоколо ходник са стубовима, на срѣди црква, с |
резиденције нема.</p> <p>Универзитетска зграда стала би више од 200.000 фор.{S} Опрема изнела б |
све срушити, па саградити величанствена зграда, у којој ће се смѣстити гимназија и семинарија б |
атријарха.{S} И то ће бити монументална зграда.“</p> <p>Ми ћемо овдѣ примѣтити у кратко, да је |
трофа.</p> <p>Ради грађења манастирских зграда имала су се сѣћи у шуми дрва за грађу.</p> <p>О. |
сио је гостинске собе.</p> <p>Економске зграде изгледале су доиста као властелинске.</p> <pb n= |
ваку по 300 ф. 900 „</p> <p>На потрѣбне зграде по 400 ф. на сваку. . . . . . . . .{S} 1200 „</p |
ско, и управо настојатељево.{S} Земље и зграде то су основатељеве; а уживање спада на калуђере |
н.{S} Ал је доликовао пустињској нарави зграде.{S} Ту одма стајаше и клепало са дрвеним маљицам |
дрвета, широк, и скопчавао је јужни дѣо зграде са сѣверним.</p> <p>У јужном крилу био је стан и |
.{S} Соба велика, чиста, зрачна.{S} Око зграде <pb n="307" /> красан велики перивој.{S} Нѣга бе |
у цесту, која вођаше узбрдице к цркви и згради.</p> <p>То је очевидно био манастир. „Шта је ово |
ања од цркава . 3.{S}458 фор.</l> <l>За зграду је одређено од ерара као што је речено. . . . . |
ослове наше цркве у Карловци.</p> <p>На зграду ове семинарије одредио је цар Јосиф II. да се са |
не јој нѣки гласу унутарњости, и она се згрози.</p> <p>Осѣти, као да се у камен претвара.{S} Не |
зрака у њу пустило.</p> <p>Управитељ се згрози кад уђе у собу и по њој прегледи.{S} На кревету |
ошла.</p> <p>„Самоубијца!“ повиче на то згрозивши се.</p> <p>„Сад сам невин, и ако узстрадам, п |
{S} На груди му је сваки дан стајала звѣзда великог Леополдовог крста, а око врата колир истога |
збачени ишту велику репарацију.{S} Кров зданија западњег у врло опасном стању; штала да падне.{ |
— „Кречану дадох спалити.</p> <p>—- — „Зданије репарирају два зидара цѣло лѣто.</p> <p>— — „Дв |
лио Мушицком оне пѣсме, које су га у звѣзде дигнуле.</p> <pb n="173" /> <p>„Ковиљ је и само Ков |
ако се кад деси.{S} Недиже тај нос у звѣзде; њему је паор човѣк као и други господар.. он с нам |
ицама на небу званичном, кои брзином звѣздном лете од једнога краја среза до другога и извршују |
ородном госпођом супругом на све вѣкове здрав и срѣћан.</p> <p>Краснопѣвац манастирски запѣва в |
ве плећке.“</p> <p>Отац Митрофан бијаше здрав млад човѣк око 35 година.{S} Црна дуга коса покри |
а су у стању... у стању су човѣка права здрава у највеће зло увалити, само да својој освети зад |
ла Богу, кад те видим да си ту, и да си здрава читава.“</p> <p>„Није ми баш најбоље,“ одговори |
отлѣ ме немој запиткивати; видиш да сам здрава и читава, па можеш бити задовољна.</p> <p>„Данас |
ком је духовну утѣху пружао, стојали су здрави гомилама, па су се наслађивали зором свештеника, |
је лѣпо!“</p> <p>Ово су били први знаци здравијег чуства, први гласови човѣчјег језика.</p> <p> |
којем чисто небијаше право, што је ова здравица дужа од његове: „<foreign xml:lang="de">Was sa |
> <p>Архимандрит се побои, да јошт која здравица непослѣдује, и зато приступи ближе говорећи: „ |
е величанствено главом к свима, коих се здравица тицала.</p> <p>Многима је било наздрављено; нѣ |
приступи ближе говорећи: „Доста је већ здравица, хајдете само на поље!“</p> <p>И тако се сврши |
же, да наточи чутуру, онда да неда и на здравице, и тако даље.</p> <p>Овако је мислио епископ Х |
витог госта да њега замѣни, и да напије здравице и другој господи.</p> <p>Овај се прими и здрав |
другој господи.</p> <p>Овај се прими и здравице почну.</p> <p>Најпрѣ се напије високо-благород |
ворио је он највише.</p> <p>Кад дође до здравице, подигне се домаћин, и наздрави њег. високород |
/> <p>На то дигне чутуру и почне другу здравицу: „У здравље господина архимандрита Хранислава. |
, да ме рѣши овога мѣста, јер сам слаба здравља и да ми допусти да се вратим у мој постриг.{S} |
>Послѣ оне болести била је увѣк слабога здравља.</p> <p>Кожа на образу била јој је скоро прозра |
вѣк кинути, да му неповиче калуђер: „на здравље!“ То је морска дисциплина.{S} Ради што ко хоће. |
вота као она медузина глава.</p> <p>„На здравље!“ проговори сад онај од млађих <pb n="156" /> к |
ри архимандрита, гдѣ ходају.</p> <p>„На здравље одпочивање!“ предусрѣтне ју архимандрит Партени |
ате носиле.{S} У славу божју а у његово здравље.“</p> <p>За тим принесе чутуру к устнама и напи |
литва над болнима... повраћа често мило здравље отцу и матери, сину и кћери... затвара гробу вр |
сад ћу ја да напијем у име мога среза у здравље Њ. Високородију, па ко са мном непије, тај није |
foreign>!“ није се шалити...{S} Дакле у здравље нашега домаћина, који нама даје добра вина, и п |
дигне чутуру и почне другу здравицу: „У здравље господина архимандрита Хранислава.{S} Да му бог |
апитницу и стане наздрављати.</p> <p>„У здравље нашега господина настојатеља ове свете обитељи. |
боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, пили!“</p> <p>„Хе, пило се то, високопречестњеј |
тхом мантијом огрнути.{S} Храну му даде здраву и подпуну.{S} Болестнику је очевидно годило.{S} |
порт-д’-епеом.{S} На прсима је имао звѣзду ордена гвоздене круне, а код врата малу декорацију |
е више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене гранчице, макар да је на пољу јовањски снѣг покр |
кроз које се проћи неможе и то од увѣк зелене вегетације око које се увијају лијане.{S} Гудуре |
> <p>Он дигне руку, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда напрасно застане, и узме капу ка |
вѣдају, да је једаред гроф Коронини као земаљска глава србске војводине дошо у Нови Сад.{S} Нач |
тетка Ленки: „Ти су манастири прави рај земаљски!“</p> <p>Ленка јој одговори кисело смѣшећи се: |
јући конкуренције пеко је своје кифле и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га је пута опоменуо м |
“ запита. „Код нас у Варадину и кифле и земичке тако су добре, да их у Бечу нема бољих!“</p> <p |
е је ђаво жива у пако однео, како те је земља прогутала, како си побѣснио, па у хладну Саву ско |
дине нерада и непријатности.{S} Лака им земља!</p> <p>— — „Настојатељ незна ништа од економије, |
ире како стоје и по другим православним земљама и државама.</p> <p>Нарочито су му прѣд очи дола |
ћу ни ја за мој труд много искати... та земљаци смо, па ваља један другом да помажемо.{S} Него |
калуђерско, и управо настојатељево.{S} Земље и зграде то су основатељеве; а уживање спада на к |
Њ. високородије заступник самога нашега земље господара, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ. |
Онај, што бија љоснуо о земљу, скочи са земље те јапаша овога за рамена да га одбаци од врата.{ |
а нигдѣ нема; а одредићу ти један комад земље у Петковици да, засадиш виноград, кои ће ти име з |
отов са шљивиком, одреди му један комад земље у филијалу Петковици, да га виновом лозом засади, |
{S} Теофану дао.</p> <p>Покаже му комад земље, да на њему засади крстообразно велики шљивик са |
и се набрзо за њим спусти у крило мајке земље на Горње-Карловачком гробљу да у њему вѣчни санак |
а поље.“</p> <p>Ови се стану клањати до земље, па гледећи из потаје, то на себе узајамно, то на |
ата и нехотице отворио, учини поклон до земље, и настави свој подругљиви смѣх, у кои сви други |
руги говоре, да су учени људи из далеко земље долазили, и све што бијаше знатније и знаменитије |
стровом <pb n="323" /> Халкидике танким земљеузом названим Превлака.{S} Унутарњост јој је особи |
то и видити.</p> <p>О. Митрофан лежи на земљи, и држи руку на срдцу.</p> <p>Из даље види о.{S} |
ирисом раја: да јој се укаже као рај на земљи.“</p> <p>Промисливши и размисливши сва, једва доч |
ио је, да им је то послѣдњи састанак на земљи.</p> <p>Ленка је била очевидно болестнија него ик |
ође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљи лежи.“</p> <p>„Умирем!“ одговори рањени калуђер.< |
тне останке своје љубљене сестре матери земљи предао.</p> <pb n="322" /> <p>Његова се туга била |
тојатељ?“ запита Ленка спуштајући очи к земљи.</p> <p>„Хоћу и то.{S} Ја сам му већ казао, шта ћ |
и проговори кроз сузе:{S} Лака му била земљица: а Србљи га неће никада заборавити.“</p> <p>„И |
или собаром клањао се свештеник до црне земљице молећи покорним гласом, да га пријави код Њ. Ек |
е чинило да јошт подпуно непознаје тога земљишта.</p> <p>Често му је на памет падало, да би му |
грчких, србских и бугарских.{S} Ово је земљиште свето; од памтивѣка несмѣ на њега ступити женс |
це силније на страну, да се смомитља на земљу, а сам погледи на кључаницу, пак да се тврђе држи |
ње, па скочи, и спасе се, те непаде на земљу.</p> <p>„О убиле вас силе, шта вам је?“ Шта вас ј |
с на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту било саблазни, високопречестњејши гос |
поцѣпа је на ситно комађе и трѣсне је о земљу.</p> <pb n="79" /> <p>„Ја сам господар у манастир |
стојао.</p> <p>Онај, што бија љоснуо о земљу, скочи са земље те јапаша овога за рамена да га о |
а!“ одговори Митрофан, као да пропаде у земљу.</p> <p>„Па на што ти тај нос!“ запита администра |
ој јарко сунце; скоро ће мрачна ноћ сву земљу увити: мене увија мрачна ноћ и кад си ти на врху |
Нисам!“ закикоће подворница. „Ја сам из Земуна... била сам у Београду... па сад мислим поћи у Б |
мајор Јосим Матић, бивши градоначелник Земунски и Карловачки, родом из Карловаца, кои је при с |
ечкереку.{S} А нити је што друго била у Земуну, нити ће да буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди |
ра са свима могућим силама бринути се У Земуну 1.{S} Јулија 1849.</p> <p>Патријарх управитељ на |
овцу.{S} Манастирско добро чувао је као зеницу у оку.{S} Сва су бурад с пићем била запечаћена, |
та.{S} То је оно право; у том грму лежи зец!“ –</p> <p>„Ваша светост имате подпуно право, кад к |
оду најпре у трапезарију.{S} Један цѣо зид њен представљао је велику слику, сцене из косовске |
ражестима и тѣла и духа бијаше оно, што зид бобу.</p> <p>Било је часова, у коима није ни чула, |
шњу, да уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на столицу.</p> <p>Архимандрит позове новога свѣдо |
ти.</p> <p>—- — „Зданије репарирају два зидара цѣло лѣто.</p> <p>— — „Два пинтера оправљају и у |
живу главу, док год небудем изван ових зидова!“ одговори куварица с дивљом енергијом.</p> <p>С |
у дивотне.{S} На брѣгу морском сјају се зидови и бедемови стародревних манастира, грчких, србск |
ли, било је много фотографских слика на зиду и мужких и женских, међу овима највише њих у звани |
„А какве су вам ово швабе и швабице на зиду?“</p> <p>И доиста највећи број тих слика бијаху шв |
и.“</p> <p>На то се промешкољи и окрене зиду.{S} Тако је спавао као заклан дуго... дуго...{S} Д |
ђака, тргне натраг, и само се окрене к зиду.</p> <p>„Шта је том човѣку?“ запита управитељ ђака |
тити.</p> <p>Прођу шест недѣља.{S} Дође зима.{S} Архимандрит је погледао почесто кроз прозор на |
Манастирска слава.</head> <p>Прошла је зима, и пролѣће се развило у велико.</p> <p>Виноград, к |
е, да је дужност побѣду одржала.</p> <p>Зима је прође, срдце јој се чисто смрзне, крв јој се у |
Пожун, гдѣ дубоко у зиму остане.</p> <p>Зима је била лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери |
сви оду, а о. намѣстник дркћући које од зиме које од раздражености, уђе у своју ћелију, и забра |
зсѣчена најштетнијим начином.{S} Прошле зиме хватови усѣчени и продани за 800 ф.</p> <p>Башта м |
1841 дадем грађу у шуми одсећи, још те зиме скрбити и изтесати.{S} На тај посао био сам прошле |
т, да је о.{S} Теофан ове послове идуће зиме на највеће задовољство свога настојатеља и извршио |
да га гледим.{S} Онај сиви самуркалпак зими, па оно модро јап.... огртач, хоћу да кажем шлифер |
амо своје плотове.{S} У ћелијама гинемо зими неимајући приправљеног огрѣва.</p> <p>Све се кочи |
привико о.{S} Теофану, па га је у дуга зимна вечера често призивао к себи.</p> <p>У такова веч |
.{S} Бал у манастиру.</head> <p>Било је зимње вече у фебруару 1842. г.</p> <p>Дебео снег бијаше |
године на дијету у Пожун, гдѣ дубоко у зиму остане.</p> <p>Зима је била лѣпа; саоник што може |
архимандрит; о њему бих ти мого читаву зиму приповѣдати.{S} То је био изванредан човѣк.{S} Ниј |
elis frater</foreign> (весео брат) дође зимус у манастир Бе—, но нећу вам казати имена.{S} Био |
Ја стојим добар, да неће нико на њу ни зинути.“</p> <p>Ленка се није ни обзирала, него је хита |
иновник.{S} Лице бѣло, а брада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом сматрати.{S} Очи |
јарх разљућен.</p> <p>„Ја нисам никаква зла учинио,“ примѣти о.{S} Теофан понизно.</p> <p>„Неда |
.</p> <p>Патријарх је био своје воље до зла бога.{S} Познато је, да је он живио у непријатељств |
н са више серафимских глава из сребра и злата навезених.{S} Ројте су биле златне, дугачке и врл |
јтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а опасност снагу човѣка.</p> <p>„Послѣ те сјајне |
ани . . . . . . . . . .{S} 100 „</l> <l>Златица . . . . . . . . . .{S} 24 „</l> <l>Пакра . . . |
му клоне дубоко на прси.</p> <p>„О моја златна будућност!“ повиче најпослѣ и баци се на столицу |
бра и злата навезених.{S} Ројте су биле златне, дугачке и врло честе.{S} А унаоколо је био везо |
вима највише њих у званичним одорама са златним јакама.</p> <p>Кад гости посѣдају, запита стара |
ндрит. „Записаћемо је у прилежнице и то златним словима.“</p> <p>Напослѣтку разтвори о.{S} Теоф |
Отац је био у пуној гали ту са орденом златнога руна о врату.</p> <p>„Исто тако под патронатст |
ијског крила, бриткој сабљи у званију и златној челенки при трпези; послѣ тога старој ктиторки, |
е круне, а код врата малу декорацију на златном ланчићу овом ордену собствену.{S} У јавним скуп |
, тако и жељу цѣлога народа, и да метне златну митру на главу, коју је заслужио ко ико!“</p> <p |
е и овај увој.</p> <p>Дивна медалија из златожутог кедра, са умѣтно изрезаном сликом св. разпећ |
ѣта.</p> <p>Просте везиље, које знадоше златом везти, немогоше се доста нагледати веза и његове |
у од бѣле свиле богато набран, и богато златом извезен са више серафимских глава из сребра и зл |
угом мѣсту, доћи до имена једног Јоанна Златоуста.</p> <p>„Узвишени позив исповѣсти доводи чист |
, повиче јој на сусрѣт. „Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам |
} Али није тако било опасно, нити је на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је било с нож |
удра и света правила недрже, премда све зло недолази само од тога.{S} Међутим, ја нисам крив, ш |
макни.{S} Ако се сад не спасеш, онда је зло готово.“ Ово рекне о. намѣстник, узме чин на себе, |
ј остати, и кад ти је добро и кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и умрѣти!“</p> <p>Ова бура у душ |
ажем, да сте љуто забраздили, и да ћете зло проћи, ако на том путу останете.{S} Ви убијате угле |
, да непокушавате више бѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стража ће добити строгу заповѣст, да вас |
стању су човѣка права здрава у највеће зло увалити, само да својој освети задовоље“</p> <p>На |
и о.{S} Теофану: „Оче намѣстниче, ти си зло урадио?“</p> <p>„Јесам, Ваша екселенција!“ одговори |
ну, да му у кућу недолази јер може бити зло.</p> <pb n="309" /> <p>О. Теофан објави ово свом ка |
ра дужности, има се на то присилити; ко зло ради мора се казнити; ред и дисциплина ваља да имај |
адирем ствар, која се може за мене јошт зло свршити.{S} Господин Печеновић има право.{S} На том |
да је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло примили, и добије јошт више куражи.{S} Стави једног |
ћим се гласом проговори: „Оно пакостно, злобно, ђаволско смѣшење администраторово кад ми нож у |
трогом дисциплином од подлих нападаја и злоставе; отворите им врата к заслугама и признавању; п |
{S} Кад стане казивати како су куварицу злоставили... како су је хтѣли шибањем да каштигују... |
, те је неће нико ни опазити, а камо ли злоставити.</p> <p>Тако је и учинила.</p> <p>Али су њен |
Само јошт молим, да би ме заклонили од злостављања братије, док комисија недође.{S} Јер они мо |
S} Неговори ништа... знам све.{S} Ти си злостављен... посрамљен... понижен... <pb n="143" /> по |
е посапиње, него што ћу се дати од оних злотвора без сваке кривице шибати и срамотити!“</p> <p> |
ична кола, ружне и лѣпе каруце, добри и злочести коњи... али нити се појаве оне нове <pb n="252 |
је данас, да тај пекар несмѣ више тако злочесто пециво давати за стол Њ. Екселенције господина |
Доживио је послѣ нѣколико година, да је злочестом управом онај пао под конкурс, што је у повѣст |
да му нема суда, па остаје једнако при злочестом пециву, премда сам га већ више пута опоменути |
невѣста била би за мене гадна издаја... злочинство!</p> <p>„Само тако је могло бити!“</p> <p>Он |
</p> <p>Он буде ухићен.{S} Призна своје злочинство и буде осуђен на смрт.</p> <p>Пресуда ова бу |
стног за сву државу догађаја, кад стану злочинца изводити да га обѣсе.{S} Он јави то министру п |
ете погледом, у ком се огледаше највеће злурадо весеље: хо, то су хрђави знаци... у том лежи мо |
оје расипање, ако га је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, почеше нѣки ку |
питимију већ видим у напред, гдѣ се као змија к мени приближује.{S} Свему је томе он крив.{S} Т |
оже, и да га се ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече и угризе.{S} Зато су му се нова |
ају.</p> <p>„Са свију страна пружиле би змије отровнице главе управљене твом срдцу и савѣсти: н |
жиће ми само за науку, да се боље чувам змије, која ми је праматер преварила у облику добра при |
А накнадиће се то њему сторицеју...{S} Зна он то добро, <pb n="242" /> па је паметан кад га да |
долазила.{S} Господин зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те из |
ити, само чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ кадкад помрчина појела, па ни |
} Прочитао два три броја „Дневника,“ па зна шта ће рећи повѣстница о патријарху.{S} А знаш ли т |
дрит позове новога свѣдока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру држали.</p> <p>„Ето не |
а из руку калуђерских, и дати их... бог зна коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро бил |
им се лѣпо одазивао.{S} Нису добили бог зна шта и колико, ал су се изранили.{S} Калуђери су бил |
ма и неизказује, да манастири имају бог зна какве велике чисте приходе.{S} Мислили су да он то |
али нас људи зову Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друго име.“</p> <p>„Е, Крстоношићу, би л’ ти |
сподин, нема му пара у друштву: што тај зна лѣпо наздрављати, одздрављати и поздрављати... па к |
ити, у толико мање, што живи настојатељ зна цѣнити лѣпе очи боље, него сви, који су на тој стол |
ђавола!{S} Што си долазила.{S} Господин зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па |
по србски, али ће те свако разумѣти, ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој да се дишпутирамо; |
/p> <p>„Ја ћу сутра зором поћи кући, ко зна хоћемо <pb n="204" /> ли моћи коју у овој ствари пр |
ем на мене ударио, и да нисам утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва братија посвѣдочити.{S} И |
та као дѣте овом крају разговора.{S} Ко зна, како наш свѣт гледа на наше фрушкогорске манастире |
ао. „То јошт лежи у Божијој руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цр |
ргне кашиком од јела натраг.</p> <p>„Ко зна је ли чисто?“ промумла лагано кроз зубе.{S} Но таки |
повода читавој гомили мисли.</p> <p>„Ко зна шта су ти на мене наплели.{S} Најбоље би било, кад |
„Хм! па зашто баш од мене?“</p> <p>„Јер зна да ви имате најбоље.“</p> <p>„Али није моја, него м |
слуге за престол и државу влада најбоље знаде и уважава.</p> <p>„Стратимировић но хтеде ову ств |
нског свѣта.</p> <p>Просте везиље, које знадоше златом везти, немогоше се доста нагледати веза |
и о.{S} Амфилохије неће о том ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово архимандрит насто |
аснији.{S} Све они знаду најбоље, а све знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би било боље....{S} Јес |
им би провели вечер?{S} Та наше госпође знаду, да непуштају са другог свѣта ни патријарха, а ка |
а дилетанти су најопаснији.{S} Све они знаду најбоље, а све знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би |
еленција, а незнамо, да ли наши читаоци знаду управо, ко је то.</p> <p>У оно врѣме био је србск |
ема игумна Иринеја... архимандрити само знаду упрегнути 4 коња па хајд у Руму, части се, онда у |
ш и да ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако |
: „Кажи: хоћу! јер ако друго што кажеш, знај да ме на увѣк убијаш.{S} Ја немогу преживити рѣч, |
ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знајући да ће нас многи и за овај мали плагијат то хвал |
Ја ћу да се вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даље.“</p> <p>Ово рекне, па нагло пођ |
а патријарх негледећи га.</p> <p>„Хрђав знак!“ рекне о.{S} Теофан сам себи.</p> <p>Патријарх је |
а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није нѣшто од њега право.</p> <p>„Дошо сам д |
спе пѣском, пак онда се накашље, дајући знак тим да је готов.</p> <p>Врата се одмах отворе и ар |
“</p> <p>Правозналац му само даде руком знак да говори даље.</p> <p>Калуђер настави, како су га |
римѣти патријарх поругљиво дајући руком знак, да пружену хартију неће да узме.</p> <p>„Ако ми н |
та, знаш!“ Овде учини архимандрит руком знак, који је ђак разумѣвао.</p> <p>Ђак прими кључеве о |
рогобатно да изпадне.{S} То је сигуран знак, да неиде само собом: а што се силом надвезује и к |
ио, па стане само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђаци приступе |
<pb n="147" /> На њему није било видити знака живота, осим што су му очи на ту јединствену слик |
ње особито живо; а банда, баш као да је знала, коме се напија, упне све гуше, те се чуше и у тр |
то је значило много.</p> <p>„При том је знала, да Стратимировић није баш пуно наклоњен Мушицком |
и громко овом вицу; а стара тетка није знала, шта <pb n="208" /> управо каже г. архимандрит, п |
Париз“.</p> <p>„Но, тетице...{S} Нисам знала да ти и нѣмачки штрбецаш...“</p> <p>„Та чула сам, |
<p>„Знамо“, рекне Амфилохије. „Одкуд би знали?“ примѣти Митрофан у исто врѣме.</p> <p>На то упр |
ири народу у многим струкама, кад би се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг манастира, сфе |
а био и сам фурунџија, јер и код нас се знало за „милост малих људи“ па је сваки палио свѣћу и |
сам ја већ добар ручак скувала у двору, знам да ће грцати, кад га стану кусати, срам их било.“< |
си у њега ступио!{S} Неговори ништа... знам све.{S} Ти си злостављен... посрамљен... понижен.. |
{S} Пак сам дошла да и тебе одведем.{S} Знам да ћеш се радовати.{S} Та нарочито тебе ради и дош |
gn> је сасвим што друго, мој мајору.{S} Знам ја добро шта је <foreign xml:lang="de">Kriegslist< |
арх смѣшећи се. „Толико те познајем, да знам да ниси луд, ако си и фантаста.{S} Дакле почни!“</ |
жи куд те очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за ни |
се она при том држи.</p> <p>„Мислим да знам“ одговори Ленка, која се <pb n="190" /> бијаше међ |
ите што вам драго; ја нећу ни за што да знам.{S} Мене се ништа нетиче.“</p> <p>Кад дође у своју |
алуђер у манастиру најбољи за народ, ја знам да ћете ви казати: отац администратор!“</p> <p>„И |
ица је код тебе.{S} Немој врдати.{S} Ја знам за цѣло, да је она мало пре к теби ушла.“</p> <p>„ |
огу.</p> <p>„На тебе многи вичу; али ја знам да вичу на свакога.</p> <p>„Многи те мрзе... али ј |
Саву скочио... или... или... шта ти ја знам, шта неће скромна уста светих богомољаца изнети, с |
. сваког мирског уживања... и шта ти ја знам.{S} А то све није ништа друго, него претѣрано смир |
јурасори, ассесори, фишкали и шта ти ја знам.{S} Али ти сви долазе звани.{S} А приходници, који |
на валцовање и на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако тако пођемо, онда ћемо формалне балове |
сподине!“</p> <p>„Изволите!“</p> <p>„Ја знам, да ће боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се |
ко нареде.“</p> <p>„Добро дакле!{S} Сад знам на чему сам.{S} Он неће к мени, ја немогу к њему.{ |
Ја радим што највише могу и што најбоље знам; а повѣстница нека чини своје!{S} Што год је рађен |
нири снивате само о parcella-ма.{S} Али знам ја еве!{S} Ударићу ја вас по шакама први пут.{S} В |
роговори о. еклисијарх: „Ја само толико знам, да смо се грозно осрамотили.“</p> <p>Један од они |
на видѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чинити своју дужност.{S} Строг изпит и п |
чисте духове!...{S} Мислио сам све што знам, све што могу, употрѣбити, да се дигне света кућа, |
за живота са главницом разполагати, јер знам твоју узвишену душу, па се боим, да сам себе до не |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Знам да ће кои читатељ ове приповѣсти на овом мѣсту зап |
мисли да њему трѣба каква информација. „Знам ја те ствари боље, него ма ко други.{S} Живио сам |
е!“ позове га к себи, и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани избројани, и зато хоћу да наредим |
ндрит Партеније.</p> <pb n="209" /> <p>„Знам шта мислиш,“ стане се архимандрит Гурије церекати. |
е за навѣк у манастиру одржати.</p> <p>„Знам да умѣш, хоћеш и можеш.{S} Преправи све што ваља, |
године.</p> <p>Сабор београдски од 1730 знаменит је ради побѣде, коју је народ на њему задобио, |
ком србских нар.{S} Новина, кои је онда знаменита сила био, стојао је у врло пријатељском однош |
тосинђел, „па зато и кажем, да је ствар знаменита.{S} Ова је ствар већ отишла у заборав; али ће |
е долазили, и све што бијаше знатније и знаменитије, поодносили.</p> <p>Нѣки најпослѣ држе, да |
рхимандрит. „Нема сумње да та ствар има знаменитих страна.{S} Ја сам о тој ствари разбирао, мис |
ш о њима мислио.“</p> <p>„Тамо има више знаменитих ствари,“ примѣти архимандрит, „немогу знати |
ак да га је супутник чуо: „То је доиста знаменито!“</p> <p>Архимандрит погледи и на десно на лѣ |
особито у очи упадало, запита: „Шта је знаменито?“</p> <p>Протођакон одговори: „Садржај оних с |
гурно повећу своту, која би ове приносе знаменито одплаћивала.</p> <p>„Најпослѣ, колико ја наше |
1" /> бијаше близу 77 година, па се већ знаменито смежурао, штоно наши веле.</p> <p>Коса и брад |
>„А, трапезарија манастира В. велика је знаменитост код нашег народа, ма с које стране овамо до |
енка богата је.{S} Она може цркви нашој знамениту помоћ принети, а да неосѣти.{S} А то је однош |
али се брзо од њега одврати и помркне, знамење, да му та појава небијаше угодна.</p> <p>Архима |
, он је мало више вуко“, — ту учини ђак знамење, које свак разумѣ — „па је онда кадкад и лудова |
ан и патријарх?“ —</p> <p>Свима другима знамо имена, само код овога, незнамо, како му је име!“< |
.{S} Апостол Петар и Павао, као што сви знамо, заузимају прво мѣсто међу апостолима. <pb n="262 |
утурама разумѣте То само ми прости људи знамо, који из чутуре пијемо; а ви велика господа пијет |
е господа мишеви тој архиви нанели, али знамо, да <pb n="121" /> су митрополитски секретари из |
своје куће.{S} Ми сви имамо сестре, пак знамо такову уважавати... особито тако лѣпу сестру, и т |
ат за даљи течај ове приповѣсти.</p> <p>Знамо, да Ленка свога драгог брата није могла у оном ма |
вас куварица манастирска бѣди?</p> <p>„Знамо“, рекне Амфилохије. „Одкуд би знали?“ примѣти Мит |
gn>!</p> <p>У тај пар приступи му један знанац са стране и рекне му: „Коно, ено вас тражи онај |
по вишим круговима.{S} На духовитост и знаности није се мого ни мало потужити.</p> <p>И преком |
ика између живота и смрти овога дивнога знанца и између живота и смрти оне тројице, које сахран |
о га је нос опомињао на старога једнога знанца.</p> <p>„Изиђите на ходник,“ рекне пратиоцима, и |
и опет да се састанемо са једним старим знанцем, пак и са њим на смртној постељи: али јо велика |
водом.{S} Они су били већ и онако стари знанци.</p> <p>Одведу госте у цркву.</p> <p>Ленка дарив |
</p> <p>Видило се да су све стари добри знанци.</p> <p>Архимандрит Партеније обрати се Ленки и |
о глави православне цркве у царевини до знања доноси у ту сврху, да повѣрљиво приобшти своје мњ |
говор о другим стварима и покаже толико знања и духа, да је све прекрасно забавио.{S} Мало по м |
аду у склад довести ни са његовим бољим знањем ни са начелом правде и интересом православне црк |
је пакостна срца својих противника.{S} Знао је да су у стању и најгоре што измислити и на њега |
ла наравна ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а нѣки друго.{S} Ма би |
о је рѣдко проста сељанина наћи, кои је знао, како митрополит изгледа.{S} Може бити да је тому |
е изишо.</p> <pb n="254" /> <p>„Увѣк је знао, шта хоће: па је сходна срѣдства безобзирно употрѣ |
и, и изиђу на поље.</p> <p>Намѣстник је знао, да у ову ствар није ништа помѣшан, па је хвалио Б |
е Крсти.</p> <p>„Крста је казао, што је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архимандрит.</p |
на врѣме престати.{S} Стратимировић је знао, да и покрај закона може нама доста трунити такова |
нама строг престрог.{S} А нарочито није знао шале, кад се о калуђерима радило.</p> <p>Прва пошт |
рдце у санту леда претвара.</p> <p>Није знао шта му је, али му је често суза на око долазила; у |
војим стварима усталац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сладак опет ка |
сији и протођакон, са овим је већ био и знао је, да му је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, кад се од |
ико од гостију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта значи.</p> <p>Покажу за тим и ризницу.{S} Риз |
па би га подворила и прочастила да неби знао шта га је снашло.{S} Господин Јоца казивао ми је д |
име.“</p> <p>„Е, Крстоношићу, би л’ ти знао, зашто си овамо позван?“ проговори на то архимандр |
ископу непустише, већ <pb n="78" /> сам знао колико је куцнуло.{S} Кад човѣк што почне, па му х |
} Ти ми ниси ништа скривио.{S} А ја сам знао шта ме чека, кад то учиним.{S} Сад нек буде што би |
памти.</p> <p>„Е коно, опростите; нисам знао, да ви имате у глави мѣто мозга мастило!“ примѣти |
="327" /> <p>У новије врѣме рѣдко је ко знао за ово што се пређе радило, и тако се о тим ствари |
у двор пошљеш.“</p> <p>„Полицај-комесар знао је да и градоначелник неће познавати шале у овом п |
и на то архимандрит.</p> <p>„Како небих знао; нисам ја тако прост, да незнам шта радим.{S} Нама |
умѣтника Аврамовића измоловати.</p> <p>Знао је храм цркве, видовдан, омилити народу тако, да с |
тај дан к манастиру стицало, одкуда је знатан прилог манастирској каси долазио.</p> <p>Нарочит |
иде своје слике у манастиру, а некошта, знате ништа.“</p> <pb n="224" /> <p>А истина је била, д |
пт узму...{S} Ако то тако дуже потраје, знате л шта ће слѣдовати?{S} Народ ће се дигнути, па ће |
еве, биће како тако: а послѣ ће бити... знате, шта ће бити? манастири ће падати под конкурс... |
познавали, господине; ви <pb n="126" /> знате да би вас угостили радије него и ког другога, али |
осито, и проговори: „Шта ви мислите!{S} Знате л ви да стојите пред Печеновићем, а Печеновић ниј |
првог окр. комесара, родом Бечкиња.{S} Знате, манастири трѣбају чиновнике у сто и сто прилика, |
уци. „Ви знате, да ми нисте платили.{S} Знате, колико ми припада, па дајте ми што је моје, а ја |
имају више новаца, него настојатељи.{S} Знате како наши људи кажу: што црвено црквено, а што је |
уги су боме и преноћили у манастиру.{S} Знате како је ко мого.{S} Кога су ноге послужиле, тај ј |
им гласом: „Та шта сте о преплашили?{S} Знате <pb n="52" /> пред киме стоите?{S} Ви стоите пред |
{S} Тражите спаса код капута.</p> <p>„А знате л’ ви ону причу о јежу?{S} А?{S} Увуците само кап |
а патријарх мало љутит.</p> <p>„Ви боље знате,“ одговори онај; „али ја ћу партију добити,“</p> |
вѣст олакшао: а ви чините, како најбоље знате.{S} Ја ћу ићи у моју ћелију, и сматраћу се аришта |
ви кажите слободно, што год против мене знате.{S} Ја се небојим ничега.{S} Ако ваља да истина п |
и му куварица приступајући му руци. „Ви знате, да ми нисте платили.{S} Знате, колико ми припада |
дише и један другога корећи.</p> <p>„Ви знате, оче Амфилохије, а ви незнате, оче Митрофане“, пр |
е обојица у један мах дрзко.</p> <p>„Ви знате, чим вас куварица манастирска бѣди?</p> <p>„Знамо |
о, од кад је он настојатељ.{S} Ми мушки знате, не <pb n="113" /> послужујемо у манастиру толико |
чини ми се, уморили.{S} Ви Бечкеречани знате само по паркетима и банатској длановидној равници |
ово... па и ово... идите па радите како знате.{S} Наши стари подигли су вам велике куће, дали с |
ви ћете нам о том балу приповѣдити, што знате.“</p> <p>„Хоћемо, високопречестњејши господине; з |
једним прстом по челу куцкати.</p> <p>„Знате, он је мало више вуко“, — ту учини ђак знамење, к |
reign>“ почне штуцати.</p> <p>Морали би знати, да је овом великом господину прелазила горња уст |
ѣба ни рѣчи да рекнемо па ипак ће сваки знати, како је било у тој малој собици, на којој су се |
и одкуда сам и дошла.{S} Немора нико ни знати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар руча |
како му је име!“</p> <p>А ко би то мого знати?</p> <p>О. Теофан нерече му имена.{S} А нерече га |
е духовник дана.</p> <p>Може сваки лако знати, каква је ова ноћ била за о.{S} Теофана.</p> <p>С |
кратко врѣме обавити: па се није могло знати, какав ће вѣтар из нове дупље духнути. <foreign x |
Кад сте се разишли?“</p> <p>„Е ко ће то знати, ми немамо сатова.{S} Та било је, да рекнем... ни |
агледати и с друге.</p> <p>„Ви ћете већ знати ко пише?“ запита је архимандрит, мотрећи оштро ал |
х ствари,“ примѣти архимандрит, „немогу знати дакле на што управо мислите.“</p> <p>„На што?{S} |
што би иначе мого по граматичком смислу знати.</p> <pb n="50" /> <p>Сад настане моменат, у ком |
далеко земље долазили, и све што бијаше знатније и знаменитије, поодносили.</p> <p>Нѣки најпосл |
p>У такова вечера приповѣдао је много о знатнијим личностима, с којима је у животу у додир дола |
гом обтерећен?{S} Није ли и сам Гргетег знатним зајмом усрѣћен?{S} А шта још нележи у књигама н |
ајвеће злурадо весеље: хо, то су хрђави знаци... у том лежи моја судбина!“</p> <p>Дуго је ишо ч |
овдѣ је лѣпо!“</p> <p>Ово су били први знаци здравијег чуства, први гласови човѣчјег језика.</ |
кад је говорио.{S} Држање тѣла имало је значај изазивања.</p> <p>Појава на сваки начин необична |
оћи.</p> <p>Друга црта овога господина, значајна јављала се у том, што је држао да у сваком дру |
патријарховог питања.{S} Одговори дакле значајним гласом: „Јесам.“</p> <p>„Видим да јеси,“ рекн |
тне.</p> <p>„Моја сестра!“ проговори он значајним, али одсѣчним гласом, показујући на Ленку.</p |
ђаше.</p> <p>„Дванајест.“ Одговори овај значајно.</p> <p>„Мажи пискове!“ одврати му овај.</p> < |
огледа духовника а овај њега, поглед им значаше много.</p> <p>„Шта се згледате?“ повиче гост, „ |
тију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта значи.</p> <p>Покажу за тим и ризницу.{S} Ризнице наших |
Теофан, који није разумѣвао шта то све значи.</p> <p>„Ништа, ништа... говорте ви само даље“ ре |
ѣло.{S} То кад се на калуђерски преведе значи: што је црквено, то је настојатељево, а што је бѣ |
">Blau-bogen</foreign>.“</p> <p>„Ово је значило да ће доћи у пензију.</p> <p>„Кад генерал оде, |
мала према себи Стратимировића, а то је значило много.</p> <p>„При том је знала, да Стратимиров |
наслов припадао, па је тако тај наслов значио управо што митрополит.</p> <p>Но у врѣме наше пр |
иј“ ту чутуру шљивовице из оног бурета, знаш!“ Овде учини архимандрит руком знак, који је ђак р |
ко негледи.{S} Сто очију мотре на мене, знаш ли ти?{S} Сѣди с миром код куће.{S} Наши су калуђе |
S} А нисам ја много пута <pb n="187" /> знаш ни била с њиме.{S} Једаред дваред десило се да сам |
умукну.</p> <p>„Сабор!{S} Сабор!...{S} Знаш ти, шта је сабор.{S} Дођу људи свакојаке ћуди....{ |
о та!“ дрекне администратор јаростно. „ Знаш ти добро ко.{S} Она куја, што иде и лаже у двору к |
а ће рећи повѣстница о патријарху.{S} А знаш ли ти, шта сам ја све учинио србском народу!{S} То |
p>„Пиши јој.{S} Напиши јој како најбоље знаш.</p> <p>Кад човѣк пише, много ће рѣђе погрѣшити, н |
осте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче се на њега друг му: „Можда ће госпођа Ленк |
миру.{S} Ми сад хоћемо да чујемо шта ти знаш.“</p> <p>„Али ако он рекне другчије а ја другчије, |
он, „ја бих остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да има на мене право и настојате |
{S} Теофан и уздахне дубоко.</p> <p>„Ти знаш шта ће повѣстница радити....{S} Видиш ти њега.{S} |
а тетка пристане уз друге.</p> <p>„Него знаш како ми се чини“, рекне опет архимандрит Гурије. „ |
ocellas</foreign>!“?{S}" Дед, кажи, ако знаш“, запита он противника.</p> <p>„Бурје!“ одговори м |
то је скраћена форма од domicella...{S}Знаш сад?{S} Јеси ли контен?“</p> <p>„Није него од <for |
лом хранитељем нашег манастира!</p> <p>„Знаш, да наша обитељ није богата, што више да је сирома |
и калуђере и њихова пакостна, лица, отрѣзни се од свога заноса, поправи косу, која јој бијаше п |
својој породици.</p> <p>„Ја сам се отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам о |
барем у тој форми не.{S} Већ се почне и зноити од ревности, којом је одговор тражио; али му оче |
није“,... аја, и тим путем неиђаше.{S} Зној га свега облије, и он стане марамом брисати лице и |
буде чуда!“ Даље није мого говорити.{S} Зној му је све цурио низ лице.{S} Извади мараму и стане |
ру стане коса на глави у вис скакати, и зној га пробијати, кад чује те страшне рѣчи.</p> <p>Адв |
пред очи сва криминална процедура.... и зној га пробије.</p> <p>„Хо, јесам ја награисао!“ пович |
ло се да га нѣшто гуши.{S} Онај фатални зној удари му опет на образ, видило се јасно, у чему је |
ст.{S} Излазите оче Амфилохије!“</p> <p>Зној пробије и Митрофана и Амфилохија, кад чуше о криво |
ста, ђак му приступи, и рекне му, да га зове господин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣстник з |
истратор манастира к протођакону, да га зове на зајутрак.</p> <p>Том приликом метне на стол нѣш |
нам и то.“</p> <p>„Управо наша вамилија зове се Крстоношић, <pb n="110" /> али нас људи зову Му |
у собу позван.</p> <p>На питање како се зове, одговори свѣдок: „ја се зовем Крста Муцало.“</p> |
је тајна, као чуваркућа.{S} За то се и зове чуваркућа, и зато је и саде на крововима од кућа.< |
збиљом својим господином архимандритом зове.</p> <p>„Препоручујемо се вашим смиреним молитвама |
е како се зове, одговори свѣдок: „ја се зовем Крста Муцало.“</p> <p>„Али ваљда имаш и друго как |
ни и манастирски ђак дође.</p> <p>„Иди, зови ми отца намѣстника?“ гласила је заповѣст.</p> <p>Н |
части се, онда у Митровицу, части се... зови сто гостију у манастир, части се... а игумни опашу |
га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне к настојатељу.</p> </div> <div type="chapter" xml |
е напоље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к администратору.</p> <p>Мислећи да ће какву з |
ник преполдневне сѣднице, а архимандрит зовне к себи манастирског ђака Јосифа, и заповѣди му, д |
ију баце.{S} Зато вам кажем озбиљно, да зовнете пекара, па да му оштро заповѣдите, да добро пец |
добро Митре... сад си доста казао, иди зовни Ацка Нерадница, па сѣди онда тамо код Крсте.“</p> |
жда вам ја неумѣм казати све како ваља; зовните само наше изврстније људе.{S} Они ће вам све до |
>Архимандрит зазвони и уђе настојатељ. „Зовните отца намѣстника, па дођите и ви с њим.“</p> <p> |
Крстоношић, <pb n="110" /> али нас људи зову Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друго име.“</p> < |
а по манастиру трче, и њега јавно отцем зову!{S} А то несмѣ бити, јер је калуђерском суставу пр |
моди, као што су они твои, како се оно зову? „Христо Монте“ —</p> <p>„<title>Монте Христо</tit |
у собној одѣћи, коју незнам управ зашто зову „шлофроком,.“</p> <p>У овом шлофроку, кои бијаше п |
} Али сам већ прѣко ботанике прешо, и у зоологију ушо, јер оно, што ми се чинило да је буква, н |
најмањег облачка.{S} Тек што је почела зора пуцати, али стану кола врвити све једна за другима |
ихања, да је под том црном ризом румена зора просијнула.{S} Остави га, дакле, да се у том новом |
е.</p> <p>Међу тим заблиста, као румена зора, у души љубеће жене нада... љубав ће бити јача — и |
ође ноћу у прњавор, и сутра дан, чим је зора заплавила, ушука се у манастир и дође о. намѣстник |
душу у небо.{S} Звекет будилника прије зоре... глас звона у пустињи и потпуној тишини...{S} Су |
вечерали, па смо пили и веселили се до зоре.“</p> <p>„А како сте се држали?“</p> <p>„Било нас |
та.{S} А дружтво вас неби пустило ни до зоре.{S} Срѣћан пут желим!{S} И држите рѣч!“</p> <p>Оне |
угрију, па чашицу по чашицу, те тако до зоре, ако их винушко раније у постељу несвали.{S} Други |
савлада га сан, и он проспава мирно до зоре.{S} Кад се дигне из постеље, осѣти се као на ново |
вечер нашло; зар незнате, да смо ближе зори него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ће бити, и она |
ију, и пођу напрѣд.</p> <p>„Ја ћу сутра зором поћи кући, ко зна хоћемо <pb n="204" /> ли моћи к |
у здрави гомилама, па су се наслађивали зором свештеника, кои свету своју дужност из свега срдц |
паклени грохот калуђера.{S} Једва пред зору заспи.</p> <p>Није дуго спавала.{S} У сну јој се п |
прије пред његовом душом.{S} Једва пред зору легне у своју тврду постељу и наскоро заспи.</p> < |
осталом, гледаћемо да незаспимо до пред зору, пак ћемо избечити очи, чим се укаже на врати.“</p |
змисливши сва, једва дочека архимандрит зору и устане необично рано.</p> <p>Но о.{S} Теофана не |
увѣрен да говориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк... изкуство мога живота врло је богато.</p> |
ању са простим калуђерима.{S} И овај је зрак бацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га мало ниже |
умије се.</p> <p>Хладна вода и јутрењи зрак разбистре му живот подпуно.</p> <p>Осѣтио је, да м |
р.</p> <p>Шумари су навикнути на хладан зрак, и немогу толико топлине поднети, колико други смр |
човѣку, што крв <pb n="177" /> није као зрак коим дишемо, него као црвено вино.{S} Ово врије у |
љ два човѣка, изведе болестника на чист зрак, даде му собу очистити, и добро прозрачити, постељ |
офан истина на обрану бијаше подигнуо у зрак, сложи читава поворка слика, грозних, црних и крва |
ѣжа хладовина покуља јој у собу.</p> <p>Зрак сунца и струја зрака одговорише свѣтлости у њезино |
уварица уздајући се у заштиту дворскога зрака.</p> <p>„Добро добро“, проговори о. намѣстник наг |
ја с успѣхом оперира.</p> <p>По гдѣкоја зрака у очима пратиоца дирне госпођу неугодно.</p> <p>Г |
јој у собу.</p> <p>Зрак сунца и струја зрака одговорише свѣтлости у њезиној глави и струји у њ |
тан најмање приличи, и нѣшто мало худна зрака у њу пустило.</p> <p>Управитељ се згрози кад уђе |
Али му је из ока сијнула у два три маха зрака, која је Ленку врло неугодно дирнула.{S} Она му с |
S} Са тог лица из тих очију блистала се зрака тако топла, тако привржена пријатеља, да јој је с |
нка претрпљених болова душе стапљаше са зраком чисте радости, која му се тај час у срдцу таласа |
p> <p>„А најпослѣ има се осути манастир зраком и мирисом раја: да јој се укаже као рај на земљи |
зиру од овога“... и стане пестницама по зраку бубати.</p> <p>О. Теофан уздахне, и суза му удари |
аже доиста слика пуна дивоте и чара.{S} Зраци сунца, које се већ западу клоњаше, обасули бѣху г |
другој, прилици.{S} Соба велика, чиста, зрачна.{S} Око зграде <pb n="307" /> красан велики пери |
до, што се сваки јављао мањим од макова зрна.</p> <p>Ту се скинуо шешир још на капији од двориш |
" /> Митрофан умро од пушке, која му је зрном плућа пробила и срце тако озлѣдила, да је морала, |
S} Ту је сваки мудар, кои веже језик за зубе и кад је сам у соби. — Али видим да си избочио очи |
весео.{S} А ви други калуђери језик за зубе, па дижите чаше, сад ћу ја да напијем у име мога с |
!“ зачује се са стране протођакона кроз зубе и потмуло, али разговетно.</p> <p>Настојатељ небиј |
<p>Протођакон опет нѣшто проговори кроз зубе; али то нечује нити архимандрит нити настојатељ.{S |
зна је ли чисто?“ промумла лагано кроз зубе.{S} Но таки за тим одговори сам себи: <pb n="42" / |
“ проговори гост промумлавши нѣшто кроз зубе, и стане својим ножем рибати главицу купуса и онак |
<p>„Ниткове један!“ дода патријарх кроз зубе да се једва чуло.</p> <p>На ово пође о.{S} Теофан |
’ има у мом,“ примѣти домаћин и изклиби зубе на свога колегу.</p> <p>„Богме ја нећу тренути,“ р |
о калуђеру нож!{S} Зар он неможе гризти зубма оно мало хлѣба, што понесе у шуму.{S} Није него д |
јој сѣваше само блаженство, из уста јој зујаше најтоплије пријатељство, из држања и дисања види |
и него један дан пасуља а други сочива! и онда ћете жељу изтѣрати!“</p> <p>„Бог из тебе прогово |
било није.</p> <p>„Она се удала послѣ, и била је срѣћна у срѣћној својој породици.</p> <p>„Ја |
игурност одузело.</p> <p>Најпослѣ успѣ, и запали свѣћу.</p> <p>„Нѣко је овдѣ у соби,“ повиче са |
и стану.</p> <p>Архимандрит дође горѣ, и чувши да су госпође за пут готове, позове их да пођу. |
о држећи обѣма мараму, дигне лице горѣ, и стане говорити:</p> <p>„Сврших гимназију... тим ми се |
ити.</p> <p>Кад је дошо у манастир — —, и примио управитељске кључеве, стане обилазити све прос |
имандрит повиче: „Молчи, безобразниче“, и погледи га, као да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Он |
тим, наравно, осѣти узвишеним до неба, и у својој екстази започне: „<foreign xml:lang="cu">Гос |
те спасе, да те изведе из живога гроба, и уведе у срѣћан живот.{S} Послушај вољу божију, прими |
е јошт стол пред врата, стане пред ова, и дигне обѣма рукама у висину батину глогову, којом се |
у очи.</p> <p>„Невидим,“ одговори ова, и извуче руку изпод његове.</p> <p>„А погледајте мало и |
суда ова буде потврђена од свих судова, и цар остави правди законити течај.</p> <p>Сад га је ва |
гнем!{S} Имам ја других, већих послова, и толико, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} То је дужност |
остало.</p> <p>Протече нѣколико часова, и они стојаше као слике од камена изрезане.</p> <p>Међу |
настирског.“ Даље преврне више листова, и баци поглед на више мѣста.</p> <p>„Како видим, има у |
једно тренуће под тим таласима чувства, и двоје младих људи лежали би једно другом на грудима; |
администратора са свога управитељства, и пошље у манастир игумана Константина свога старог шти |
н заклони уста шаком од другог друштва, и рекне ономе: „Ћт’ бабо!{S} Што се намећеш као сочиво |
а постанем игумном, имаћете ви свачега, и винца, и ракијце, и жиока, и вѣнчаница и прошћа и пру |
три на нѣколико дана пре њеног светога, и остане нѣколико дана и иза праздника.</p> <pb n="318" |
<p>Господари се сгледе, шта је то сада, и један га запита: „Море Гавро, шта је то с тобом?{S} О |
а ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и нехотице са нѣколико корачаја унатраг.</p> <p |
начелници, предстојници порезких уреда, и сви други главнији државни органи познавали су игуман |
њима заједно као пратња засвира банда, и загрме звона те се протегла на далеко слава високога |
јединога мога пријатеља, Бога господа, и размахнем рукама.</p> <p>— -— „Почнем сѣћи у шуми дрв |
жељу своју, тако и жељу цѣлога народа, и да метне златну митру на главу, коју је заслужио ко и |
обу и види ове припреме, прође га језа, и срдце му стане чудновато куцати.</p> <p>Архимандрит А |
е другом. „Он није... он није“,... аја, и тим путем неиђаше.{S} Зној га свега облије, и он стан |
, богословије, конвикта, благодѣјанија, и др.</p> <p>„Треће је начело његово било, такт у свему |
управитеље цркве и црквених заведенија, и за заступнике цркве, њених права и инштитуција и у на |
пријатељу све је бивала јача и силнија, и већ је многе ноћи поквасила јастук сузама, које је за |
ѣ администратор, <pb n="93" /> братија, и њихови свѣдоци преслушају, а разумѣо је био, да се на |
, нека поведе и Митрофана и Амфилохија, и колико их год јошт хоће.“</p> <p>Јосиф оде, и врати с |
сваке дијецезе по једног младог човѣка, и држао је рѣч.</p> <p>„Ево ћу ти у овој ствари једну п |
>У Н. Саду имао је о.{S} Теофан рођака, и тако се смѣсти код њих, док се састане са адвокатом и |
и свачега, и винца, и ракијце, и жиока, и вѣнчаница и прошћа и прућа, и свачега.{S} А отац Теоф |
ота.</p> <p>Овдѣ нема сугласна, кротка, и како трѣба монашка живота, него робско влада огорчење |
а међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час опет мало задрѣмала.</p> <p>Сад |
: увѣк је власт у фундације завиривала, и о њима разпитивала и наредбе доносила.{S} А у те влас |
у Пешти смѣстила, па га је надгледала, и као рођена сестра нѣговала; она му је очи затворила.{ |
олца мислила, кад год је времена имала, и кадгод је мислима својима могла дати онај правац, кој |
д његовим вратма и под прозором мѣњала, и о.{S} Теофан увиди, да је све како ваља удешено.</p> |
е лѣпа Ленка све јаче за њим разгарала, и њему приближивала.{S} Он је видио, да му је кћи богат |
з собе отишо, те га је читала и читала, и то тако с цѣлом душом, да нити је што чула ни видила, |
сласти.</p> <p>Ленка је била заћутала, и чекала је одговор пријатеља.{S} Ко ће описати израз о |
о висине светих апостола Петра и Павла, и даје му у руке кључе од раја.</p> <p>„Молитва над бол |
на на ово: „Све што сам од отца добила, и што ми је од мужа остало, остаје мојим и његовим рођа |
га је из све своје снаге чисто љубила, и на највеће жртве приправна била.</p> <p>У колико су д |
ђом Пуљиницом на своје каруце посадила, и тако архимандрит <foreign xml:lang="la">nolens volens |
ко други“, повиче на то из петних жила, и погледи на намѣстника закрвављеним очима.{S} Док недо |
природи.{S} Ноге му чисто добију крила, и одмицао је од мѣста свога затвора, као да лети.</p> < |
о, колико је плата куваричина износила, и даде јој новце.</p> <p>Куварица узме новце и пољуби г |
кривена, смѣсти болестника на, та кола, и она два чувара одпрате, га нѣкуда.{S} У манастиру нез |
е нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај! али приступи ар |
па пошто је била међутим стол застрла, и посуђе и шоље на њега метнула... оде из собе.</p> <pb |
што бијаше у манастир у службу отишла, и тако је тамо дворске чиновнике познавала.</p> <p>Нара |
да је као јуче дворска комесија дошла, и надао се, да ће га тај дан преслушати.</p> <p>Али је |
нечастивог анђела и његових служитеља, и његових људи.{S} Во имја отца и сина и св. духа, амин |
мо сјајан обѣд у славу нашег светитеља, и позваћемо <pb n="285" /> на њега како госте, ако нам |
заједно са пуном ћупом натраг скотрља, и тамо под басамаци некако сложи.</p> <pb n="12" /> <p> |
бом затвори.{S} Тамо се умије и очешља, и лѣпо обуче, тако да се чисто засија.</p> <p>О. Теофан |
калуђерству, да се неда повода тужбама, и да се неузбуди нова навала.</p> <p>Што је чинио проти |
му нисам крив.{S} Сад стојим пред вама, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, што с |
раван бацити све, што имађаше у рукама, и ретирирати за оружане стражаре.</p> <p>Но кад опази, |
и право: калуђери са сабљама и пушкама, и владике са штурмхутом... то би лѣпо стојало...{S} Ока |
з басамаке у порту, а одонуд к шталама, и за тили час види намѣстник, како два слуге на коњи ју |
p> <p>Ово пријатељство к лѣпим госпама, и симпатичка <pb n="165" /> наклоност са њихове стране |
најпослѣ госпођицама, руменим ружицама, и млађој господи, извору наде за будућност државе, лаки |
.{S} Зашто, јер ће тим боље бити свима, и калуђерима и настојатељима.</p> <p>„Код тебе сам позн |
тирска слава.</head> <p>Прошла је зима, и пролѣће се развило у велико.</p> <p>Виноград, кои је |
ра примити: има међу твојим сродницима, и сродницима твога супруга доста њих, који на то имају |
>„Изиђите на ходник,“ рекне пратиоцима, и остане сам у ћелији.{S} Гледао је подуже житеља тога |
<pb n="157" /> калуђера, жмирне очима, и покаже подмитљиво главом на о.{S} Теофана и Ленку.</p |
ј. „Нељуби се само устма, него и очима, и руком... кадкад и ногом... онако изпод стола!“ И овај |
рој очију, благост на образи и у очима, и господско држање чиниле су га врло пријатном појавом. |
p>У тај час му бијаше пукло међу очима, и он увиди, да је суд његов био самовоља, пресуда <pb n |
је био прост човѣк, али чистога разума, и узвишеност мисли о.{S} Теофана ипак га потрѣсе.{S} Он |
е, и они обоица падну у собу на колѣна, и учине дубоко метаније.</p> <p>Они старији виде сад за |
, која је код барона Сине депозитирана, и од које ћеш ти за живота 6% на твоје одржавање примат |
ослушати.“</p> <p>Држање о.{S} Теофана, и израз лица му при овом одговору показивали су, да му |
ѣдовати.</p> <p>Изпитају о.{S} Теофана, и све друге, кои су убијенога из шуме у манастир превез |
То га све примора да остави Митрофана, и упути се чесми, да заустави крв из носа, и да накваси |
имала темеља, дакле је била неправедна, и то је истина; али ја сам био калуђер, млађи... ја сам |
којему је митра више пута била нуђена, и ког је србски народ с особитим пијететом славио, и мл |
/> <p>Стара госпођа пала је на кољена, и грозне сузе прелију јој лице.</p> <p>Кад се мало поут |
јасно: „отац Теофан!“, падне на кољена, и дигне склопљене руке к небу.</p> <p>Отац Амфилохије п |
ио.</p> <p>Но онај га зграби за рамена, и одтури га на страну, пак сам пришпичи око кључаници.< |
опасна.</p> <p>Трајало је дуго времена, и Ленка немогаше одржати рѣчи, коју бијаше дала архиман |
е умире, па стоји од жалости окамењена, и неможе ни устне да мрдне ни ногама да крене, а камо л |
} Сва су бурад с пићем била запечаћена, и нигда се није продавало и истакало, да он није ту био |
га домаћина, који нама даје добра вина, и право чини, јер нити је његово ни наше, па што га неб |
р Ленку.{S} Ова је имала тек 16 година, и падала је у очи нарочито млађем мушком свѣту ради сво |
м“, примѣти онај.</p> <p>„То је истина, и то не сам, него са кметом, жандаром и процѣнитељем!“ |
а пијанка у овом манастиру није истина, и зато ћу сутра именоване од настојатеља свѣдоке преслу |
вић у госте.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣд је дуго трајао, али то није осујетило вечерњу у |
пак ћете видити тамо колико сам икона, и каквих дао измоловати, све својим трудом и трошком.“< |
нам на врат свима и четника и жандара, и полиције и ексекуције; па ће бити свашта, и пуцаће св |
аде дозвати к себи полицајног комесара, и пре него што му овај назове добар дан, повиче на њега |
би одузео калуђерима манастирска добра, и предао их тобоже народу а управо капуту; он би узео п |
мо бити на корист манастира и калуђера, и препоручују ме браћи свакога манастира, у кои дођем.{ |
троше, да и народ има што од манастира, и ти ваља да су игумни и архимандрити, па да отворе рук |
је она неваљалица побѣгла из манастира, и морали смо је послѣ са онолико хуке буке по прњавору |
што је више могла кришом до манастира, и оде о. намѣстнику.</p> <p>Но будно око стражара опази |
поим христијане: кад дође ко из двора, и запита вас, кои је калуђер у манастиру најбољи за нар |
Светости допунити празнине мога говора, и ја могу свршити.{S} Само бих молио, да ми допустите, |
Али да купимо и солгабирова и јурасора, и вицишпана и сву седрију... тога блага нема ни сав ман |
Епископ је дознао тужбу администратора, и братије манастирске против намѣстника од архимандрита |
Небо је било чисто од најранијег јутра, и изтрајало је читав дан без најмањег облачка.{S} Тек ш |
ку говори, и лице, и очи, и звук гласа, и држање тѣла... све је показивало, да, би архимандриту |
пути се чесми, да заустави крв из носа, и да накваси главу, која му горијаше као да је у њој жи |
теткину собу, кад нѣко куцне на врата, и на одговор слободно, уђе.</p> <p>То је био архимандри |
наједу плећке оду на куваричина врата, и отац Амфилохије почне по познатој ноти „дај плећке Ма |
је ова бијаше савила око његовог врата, и дигне јој лагано главу са своих груди, на коима ова п |
у на дебелу мѣру.{S} Онда отвори врата, и изпрати га са највећим пријатељством до степена.</p> |
и, сину и кћери... затвара гробу врата, и отвара двери срѣће кућама, <pb n="174" /> које је већ |
коком сиђе се госпођа са првога спрата, и изиђе на манастирска врата на поље пред манастир.{S} |
е произведе га епископ за архимандрита, и даде му Ковиљ, манастир своје дијецезе, а патријарху |
и поред живог на покојног архимандрита, и разиђу се скоро око поноћи у своје спаваће собе.</p> |
апросим у ту сврху колико бијаше доста, и ево моје цркве гдѣ се сија ново измолована као украше |
подин адвокат велики један дим из уста, и рекне: „даље!“</p> <p>Калуђер омахне главом, и припов |
лиције и ексекуције; па ће бити свашта, и пуцаће свѣт од нашег покора.“</p> <p>„Ти њу пуштај из |
јпослѣ и код врховног црквеног судишта, и код виших дикастерија, те да се тамо приправљају за о |
постављен.</p> <p>— -- „Ненађем ништа, и морам све силе и умне и тѣлесне напети, да би мого са |
уварица је сѣдила мало даље од огњишта, и чекала, неће ли за коју каву повикати, а међу тим је |
{S} И ја имам радо покојног Видаковића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би г |
ка Бранковића и похвале Милоша Обилића, и израза најдубље побожности, и суза туге и срдачних уз |
уваркућа.{S} За то се и зове чуваркућа, и зато је и саде на крововима од кућа.</p> <p>Лѣпа Ленк |
ице у стан назебе, добије запалу плућа, и умре.{S} Он је био бритка србска сабља на народним по |
и жиока, и вѣнчаница и прошћа и прућа, и свачега.{S} А отац Теофан има јошт дуго времена радит |
зовне к себи манастирског ђака Јосифа, и заповѣди му, да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 |
у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су |
и, кад се сазове друштво од 20—40 лица, и мушких и женских, па онда удри у весеље, у многаја ље |
етегу могла би се установити ратарница, и нижа школа за пољско господарство.{S} Ту би се учили |
<pb n="278" /> свога епископа-љубимца, и Мушицки буде спасен.</p> <p>„Стратимировић изјави вла |
м игумном, имаћете ви свачега, и винца, и ракијце, и жиока, и вѣнчаница и прошћа и прућа, и сва |
му падне на памет она прѣтња прњаворца, и похита ко о.{S} Митрофану натраг, ускоривши кораке.</ |
ашта манастирска нема ниједног проштца, и што има гдѣгдѣ то огорѣли.</p> <p>У подруму мало јаче |
ље!“</p> <p>И опет се чује звекет чаша, и опет рецитатив и арија од „господи помилуј.“</p> <p>П |
вим је духом дисао и епископ Хранислав, и ми смо тај дух опазили већ и у разговору са о.{S} Тео |
, чешљао браду и косу, да небуде чупав, и приправљао нос, да му бурмутском самовољом недонесе к |
p> <p>О. Теофан хитио је да буде готов, и зато се удали, да изнађе и обиљежи оно нѣколико стром |
равица.{S} С тешком муком заустави крв, и разхлади главу, <pb n="20" /> па онда пође да легне, |
.{S} Али како опази ђака, тргне натраг, и само се окрене к зиду.</p> <p>„Шта је том човѣку?“ за |
фан повуче се ближе к вратима у натраг, и стане тамо прекрстивши смѣрно руке на прси.</p> <p>Би |
цу, повуче управитеља за скут у натраг, и повиче јаче: „Натраг, господине, сад ће га снаћи.“</p |
руги калуђери, погледе један на другог, и развуку образе као кад ко рекне: осрамотио сам се!</p |
људи видили.</p> <p>Одвезу га у Н. Сад, и, тамо предаду на пароброд.{S} Један лѣчник прими га т |
руком по хартији, те ова одлети на под, и стани се под постељом.</p> <p>„Одлази од мене!“ дрекн |
ост.</p> <p>„Ја непристајем на ваш суд, и непризнајем вас за моје судије, и идем из ових стопа |
о рекне о. намѣстник, узме чин на себе, и пође у трапезарију, а ћелију остави отворену.</p> <p> |
де ручати, а он полагано изиђе из собе, и из манастира, те се срѣћно дочепа поља и горе.</p> <p |
овори гост промумлавши нѣшто кроз зубе, и стане својим ножем рибати главицу купуса и онако прес |
ви и старања: хајде рано, хајде голубе, и т. д.</p> <pb n="193" /> <p>То падне господарима у оч |
товни људи, мирјани, тим стварима баве, и рачуне о томе праве.</p> <p>О. Теофан одговори са сви |
о све непоруши, чим и од чега они живе, и јесу.{S} Неће нико ни запитати, куда си, ако те сутра |
>— — „Чекам од патријарха да ме позове, и да ми каже, шта и како жели, да се ради.{S} Нема пози |
спремиле ствари и за пут приредиле све, и сѣле у теткину собу, кад нѣко куцне на врата, и на од |
ој долазаше, умножавала је блѣсак наде, и ова се засија у свѣтлости побѣде...</p> <p>„Говори! г |
допусти, да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати се с одговором.</p> <p>„Но?“ запита га |
ко их год јошт хоће.“</p> <p>Јосиф оде, и врати се скоро.</p> <p>„Господин вели, да нема с вама |
— „Узмем пут под ноге, те у добре људе, и напросим у ту сврху колико бијаше доста, и ево моје ц |
дакле, да се у том новом чуству снађе, и продужи свој говор овако: „Јест, ја сам много препати |
но узрока свог да сваки манастир обиђе, и што прије похита кући.</p> <pb n="194" /> <p>На то ус |
.{S} Митрофане,“ повиче кад ближе дође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљи лежи.“</p> <p> |
а ново рођеним.</p> <p>Више дана прође, и све остане по старом.{S} Само је стража бивала све ме |
ако је говорио, онда га опрости страже, и само наложи, да изван ограде манастирске никуда неизл |
е ко у том часу понудио да се постриже, и да то може код нас бити.... невѣрујем, да се неби одр |
ки особењак, с којим се дружити неможе, и да га се ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опе |
ереотипни одговор.</p> <p>Гост се трже, и запита чудећи се: „А познајете л’ ви мене?“</p> <p>„К |
дрит и покаже јој сѣницу од дивље лозе, и у њој клупу. „Ово је капела за најсрѣћније врѣме човѣ |
ечећи медалију у своје руке, цѣлива је, и метне је у нѣдра.{S} Онда пољуби благосиљајућу руку а |
ови учестају.</p> <p>— — „Видим шта је, и да ће најбоље бити, да се сам одпустим.</p> <p>— — „У |
</p> <p>Но будно око стражара опази је, и таки јави господину, да је птица у клот улѣгла.</p> < |
<p>„Младе ваљане србске ђаке волио је, и подупирао их је готовошћу врѣдном свакога признања.{S |
питању зачуди, али му одговори како је, и рекне: „Јесам!“</p> <p>„А јеси ли био код доктора?“</ |
“</p> <p>„Ји л’ тако?“</p> <p>„Тако је, и остаје!“</p> <p>„Е добро,“ рекне најпослѣ администрат |
пукне глас да се Рајкова Ленка, удаје, и она се доиста уда.{S} Отац јој је довео ђувегију, и о |
жем... ја сам само реко, да их нестаје, и више ништа.“</p> <p>„Пак што неидете у врбонку по њих |
трѣбе у струци учевној код богословије, и у струци политично и црквено-административној код држ |
амо код нас првим доктором богословије, и тако друге на разне подвиге побудимо и ободримо.{S} А |
суд, и непризнајем вас за моје судије, и идем из ових стопа у Карловце Њ. Екселенцији, да се т |
путем неиђаше.{S} Зној га свега облије, и он стане марамом брисати лице и трти чело.</p> <p>„Не |
</p> <p>„Хајдемо“, одговори Амфилохије, и пође у кујну.</p> <p>Манастирске су кујне простране и |
у манастиру као најстарији начелствује, и против манастирских правила непрестано са мирским људ |
бои, да јошт која здравица непослѣдује, и зато приступи ближе говорећи: „Доста је већ здравица, |
а неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и слави, који неможе намѣре своје остварит |
ни архимандриту, него да ускори кораке, и да иде барем близу за њом, кад већ неможе уз њу.</p> |
а дрва из шуме козлиће и друге печенке, и тамо код њих коље их и пече, па се с њима части и пои |
!{S} Хвала!“</p> <p>На то разшири руке, и с очима пуним суза, проговори меко и њежно:</p> <p>„С |
теби су се давали манастири као крушке, и свуда си био газда.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушк |
<p>Разговор овај продужи се и на даље, и сврши се тек онда, кад путници дођу у двор у Карловце |
> самовластност, а затвор право насиље, и он на сва питања недаваше друга одговора, него:</p> < |
ехотице отворио, учини поклон до земље, и настави свој подругљиви смѣх, у кои сви други из глас |
и болѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, он је већ б |
, онако како то будеш држао за најбоље, и дај фундацији наслов, кои ти за сходан нађеш.{S} Ево |
дати!“</p> <p>Администратор се накашље, и поуздано одговори: „Истина је, високопречестњејши гос |
а куцне митрополит арх. Гедеона у раме, и проговори му: „Сад ти!“ Гедеон одпои своју строфу нес |
е чуше и у трапезарији прѣко све ларме, и у прњавор прѣко свих брда и покрај свих звона.</p> <p |
до успѣха.{S} Остави се дакле те форме, и почне другом. „Он није... он није“,... аја, и тим пут |
него један милион: ено леже наслагане, и јошт ћу пећи.</p> <p>„То је подузеће за мене, то ће н |
ија ипак заљуљала таласе на двѣ стране, и то: у мислима архимандрита Арсенија, да се <foreign x |
еленом вѣнцу, па онда напрасно застане, и узме капу камилавку.</p> <p>У овом сну огледале су се |
о.{S} Ја ћу бдити.“</p> <p>Стара легне, и мало по мало заспи.</p> <p>Ленка кад види да је стара |
да се неогрѣшим!“</p> <p>Сад се дигне, и сасвим миран продужи: „Сад нека раде, што им је воља. |
буди намѣстника из сна.{S} Он се дигне, и осѣти се са свим опорављеним.{S} Устане са постеље и |
оје се ту налажаху.</p> <p>Ленка сѣдне, и држећи својом лѣвом руком десну руку пријатеља, гледа |
уче.{S} У цркву иде кад му на ум падне, и тако своим примѣром и искушенике и ученике одводи од |
лоша Нерадница, или о свечари код мене, и тако код других.“</p> <pb n="116" /> <p>„Ал ту нема г |
е Фрушке Горе.“</p> <p>Ленка се окрене, и ту јој се покаже доиста слика пуна дивоте и чара.{S} |
— „Намучио сам се с њима кроз 3 године, и до ситости набочио; оставим дакле сам намѣстништво, и |
маху, и њихове супруге, сестре, кузине, и својаке.</p> <p>„А, то су ми дала та господа, па сам |
е и причести!“</p> <p>О. Теофан клекне, и приклони ухо к устма умирућега.{S} Овај је говорио с |
<p>Тек што пѣсма у трапезарији умукне, и звона на цркви стану, али исту мелодију почне банда п |
јутро дѣвојко!“</p> <p>Ленка се осврне, и одговори „добро јутро тетице!“</p> <p>Глас одпоздрава |
</p> <p>Архимандрит мало развуче устне, и проговори: „То можемо устмено казати, а гриота би бил |
ад ближе, поздрави учтиво све присутне, и одговори му: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да ва |
потрѣсу.{S} Тражила је мало да оддахне, и зато стане писмо превртати и с једне га стране заглед |
зраку бубати.</p> <p>О. Теофан уздахне, и суза му удари на око:{S} Несрѣћно створење!{S} Он се |
аше ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га пробуди.</p> <p>Манастирски ђак уђе у ћелију, |
многаја лѣта и у трапезарији и ван ње, и једва занѣме гласови многолѣтствија.</p> <p>За овим с |
мо.{S} Цар је потрдио завѣштано давање, и то се имало одмах започети.{S} Да се то чинило, као ш |
су прошли своје фрушкогорско путовање, и вратили се срѣћно у Бачку.</p> <p>Чим су ступили у Ба |
црквено служење, појање и проповѣдање, и школу за црквено рисовање.{S} У школу за служење, пој |
коро калуђера.{S} Сваки дан их је мање, и нема изгледа...“</p> <p>„Па зар ћу ти ја калуђере из |
атељи манастире, чували су своје имање, и што је најважније, крили су своје расипање, ако га је |
то људма, кои заслужују свако уважење, и кои су у стању извести послове, што ће да служе на ве |
шка живота, него робско влада огорчење, и звѣрско подло живљење.</p> <p>И тим убѣђен усуђујем с |
поноса, страха, радости, туге, светиње, и т, д.</p> <p>Нека нам буде допуштено изложити једну м |
е ишло: нарав је силнија била од сумње, и ђак изнесе празну чинију, кад по њу опет дође.</p> <p |
уђерство, нов живот увести у манастире, и што се уложи у ове заводе, вратиће се с добром камато |
га поштовали као светца.</p> <p>„Умре, и у нашој га цркви сахране.</p> <p>„Сад већ од више год |
а буде.</p> <p>Врата се спољска отворе, и нѣко куцне на његова врата, што се отвараху унутра.</ |
руком кључаницу боље: врата се отворе, и они обоица падну у собу на колѣна, и учине дубоко мет |
еленција изићи.</p> <p>Врата се отворе, и једна свештена особа изиђе... али је то био дворски п |
о моја дужност, као житеља Фрушке Горе, и члана једне манастирске обитељи.“</p> <pb n="229" /> |
опет љубав жене у њеним прсима разгоре, и да јој се у самоћи жестока страст јошт јаче разпламти |
ружи о.{S} Теофан обѣ ноге прѣко лотре, и отрѣсе прах с ногу говорећи: „Ни праха нећу да понесе |
/p> <p>Кад се мало поутѣши, подигне се, и сад је са најдубљим чуством гледала на светитеља, кои |
миран, мирнији него икада, окуражи се, и уђе у собу, па метне на стол све, што бијаше собом до |
.{S} Јест.{S} Али ми идемо, чини ми се, и даље на том неправом путу.{S} Наша црква и наш народ |
ћи, и спреми ствари, које ће да понесе, и јави то телеграфично патријарху; али овај и <pb n="35 |
оз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већма за његове т |
и се до смрти, да јој то сад неучините, и да јој се — та смртни смо људи — што догоди, то неби |
т како радо; они су данас сви код куће, и чекају само, да се позову.{S} Доћиће, како неби дошли |
очи чутуру, онда да неда и на здравице, и тако даље.</p> <p>Овако је мислио епископ Хранислав о |
охије имао је нѣшто мало смеђе брадице, и само му је нос навлачио на себе позорност гледаоца.{S |
ави косу, која јој бијаше пала на лице, и повуче се к прозору од ћелије.</p> <p>Слика, коју угл |
ују.“ Све што на човѣку говори, и лице, и очи, и звук гласа, и држање тѣла... све је показивало |
аву и пусти му руку; погледи му у лице, и позна по свѣтлости ока, по топлини образа, по таласу |
Сутра у јутру дођу манастирске тарнице, и наш млади умѣтник „бичопуцанија“ оде и без ручка у св |
pb n="15" /> На ово обиђе око куварице, и изтргне столицу изпод ње.</p> <p>Ова осѣти за времена |
же спавати.“</p> <p>„И снивати, тетице, и снивати.{S} Ајде лези, па спавај.{S} Час духова већ ј |
имаћете ви свачега, и винца, и ракијце, и жиока, и вѣнчаница и прошћа и прућа, и свачега.{S} А |
другима гостима у гостијоници изобличе, и што се по који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову стро |
рају, и да њена дѣца по манастиру трче, и њега јавно отцем зову!{S} А то несмѣ бити, јер је кал |
добра јавном народном управљању вруче, и њихов ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак да се у обшт |
Њој се млади гимназиста јако допадаше, и што се овај више уздржаво и натраг повлачио, то се лѣ |
љоцну врата, која у предњу собу водише, и мало се отворе.</p> <p>Ленка се сад са своје стране т |
од ње неодрѣшите.“ То рекне, метанише, и приступи руци настојатељу, али му је овај недаде цѣли |
о вама једном“..</p> <p>Овако говорише, и сад га један повуче мало за мантију, сад други.</p> < |
ису ни примѣтили, да се врата отворише, и да им у собу ступише и други, немили и нечекани гости |
у, да му долази из дубљине срца и душе, и да му је то право чисто увѣрење.</p> <p>Архимандрит г |
истратор манастира, да сте изтргли нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта |
/p> <p>„Дођи Тодоре!“ позове га к себи, и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани избројани, и за |
/p> <p>О. Теофан осѣти ту кураж у себи, и одговори поуздано: „Ено Јазка; није ли пао под конкур |
о, то можете мислити.{S} Тај гост живи, и може јошт и 30 година живити, па ће живо преповѣдање |
уги немогу пити на само по што су живи, и кад им дође воља попити коју чашу више, то траже друш |
, онда је најстарији над осталима први, и он начелствује.{S} А ако тај старѣшина домашња дѣла н |
и имао је аукторитета и напрема влади, и напрема свом свештенству и народу, каква је рѣдко ко |
ку порту, да му се мало глава разхлади, и да се у тишини размисли, шта да ради.</p> <p>Дошавши |
азе у манастир, разгледају шта се ради, и хвале, што год виде.</p> <p>Неће добро бити!</p> <p>— |
Петковици, да га виновом лозом засади, и пружи му сва срѣдства, која бијаху на то потрѣбна.{S} |
е колико је сати!</p> <p>Ленка погледи, и види да је већ подне.{S} Није ни на ум узела, како је |
и упне све силе, да равнодушност одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто до отца духовника.</p> < |
ак свој само на политичном пољу налази, и да јој ваља све друго да ради прије, него узвишење ст |
павају више пута на коли него у ћелији, и једу из торбе, што су понели.{S} Јест.{S} Ја немам ни |
н манастира, који су зато и способнији, и више позвани, па нису тога, <pb n="198" /> до сада уч |
и администраторови нису баш најчистији, и да је много штошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да |
вце, да покажем покров Њ. Ексцеленцији, и да изиштем благослов, да га смѣмо осветити и на св. к |
тетку, а он поднесе руку младој нећаки, и тако пођу.{S} Госпођу Пуљиницу усрѣћи трећи крстонсац |
рит Партеније, па се онда окрене Ленки, и рекне јој: „Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к в |
имандрита.{S} Све је на њему господски, и хаљине и персона и начин.{S} Не као онај наш у К. нео |
србског народа у државни закон угарски, и Србљи постану државним грађанима Угарске.</p> <p>Тим |
том жагору приступи Ленка старој тетки, и тихо јој рекне: „Ја би пошла...{S} Мени се ово неће д |
ковић је био у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код митрополита тако, да је код ис |
и, ви сте га у његовој ћелији заковали, и стражу му пред врата ставили. — Шта велите ви на све |
ме обѣсе!“</p> <p>На то се нагло удали, и за тили час изгуби се из очију о.{S} Теофана.</p> <p> |
ке, да чујете, шта су свѣдоци изказали, и да видите, да је онако уведено како је сваки говорио |
а мирјани, и ту сте се сви поизопијали, и саблазн велику учинили. — Ви сте манастирску куварицу |
врло добро познат, радо су га примали, и добро дочекивали.{S} Али сад га лоша срѣћа послужи.{S |
себи пренели, под строги надзор узели, и на једном мѣсту изложили онако, како би народу пред и |
ишини са изображењем свога духа бавили, и примѣр нравствености били.{S} Корист цркве и дужност |
Али вам кажем, да сте љуто забраздили, и да ћете зло проћи, ако на том путу останете.{S} Ви уб |
трополије, да сте га, неумѣстно судили, и без разлога осудили, те да сте га послѣ самовластно и |
су учени људи из далеко земље долазили, и све што бијаше знатније и знаменитије, поодносили.</p |
ав ни сам незнам, шта смо онда мислили, и зашто смо тако радили: али онда нам се чинило да је с |
дство, што су га у Н. Саду зло примили, и добије јошт више куражи.{S} Стави једног шумара на вр |
те!{S} Ви сте нас тако човѣчно примили, и тако пријатељски кроз она два манастира провели, да н |
у од свога опредѣљења сасвим одступили, и само се са економијом и другим њиховом чину неприличн |
коњаници у <pb n="30" /> потѣру летили, и сви од свакога, кога су срѣли, распитивали, није ли в |
ст јошт јаче разпламти: она се разболи, и болест је била опасна.</p> <p>Трајало је дуго времена |
оји само о добру овога манастира мисли, и све чини радо и весело, што тому иде у хатар; зато да |
и уздахне.{S} Они су заједно одрастли, и одтуда долази ово повѣрљиво ти у говору те дражестне |
о видим могу рећи и оно, што нису чули, и оно, што нису видили... они су у стању сами себе ноже |
едаред сѣти се, приступи ближе постељи, и повиче:</p> <p>„Отче Амфилохије! — Јеси л’ ти?“</p> < |
дити.</p> <p>О. Митрофан лежи на земљи, и држи руку на срдцу.</p> <p>Из даље види о.{S} Теофан |
м.{S} Са овим могу разполагати по вољи, и кад то теби остављам, онда га добија онај, кои је мен |
а... јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер се бијаше мало окуражио, а |
којим манастир у одношају стоји, прими, и дочека: без тога неможе бити, а и неваља да буде.{S} |
а овога духовитог госта да њега замѣни, и да напије здравице и другој господи.</p> <p>Овај се п |
рњавора, који бијаху пушкама наоружани, и ту на стражу стану.</p> <p>Од врата оде к прозору; но |
екне: „Знам ја да су ми дани избројани, и зато хоћу да наредим, што држим да ми је дужност учин |
обитељи држали нѣкакав бал са мирјани, и ту сте се сви поизопијали, и саблазн велику учинили. |
а правдање о.{S} Теофана, слеже рамени, и немирним гласом промуца: „Казаће свѣдоци, отац Митроф |
спавати ко царица.“</p> <p>То и учини, и тако се смѣсте.</p> <p>„Нек остане свѣћа да горе,“ ре |
знати, да су му изгледи тамни и мрачни, и да му на крају живота по свој прилици предстоји горка |
итељу пѣнија, одведе га к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се |
собу.</p> <p>И доиста, ђак му приступи, и рекне му, да га зове господин, да му тај час дође.</p |
ло попрѣче: „Говори што се тиче ствари, и неразтежи ко Наста ташке.“</p> <p>„Е, господине,“ одг |
његова врата, да ноћу на мене неудари, и да ме незакоље!“</p> <p>„Јесте л’ све прибележили, го |
<p>„Лаку ноћ,“ одговоре млађи калуђери, и изиђу на поље.</p> <p>Намѣстник је знао, да у ову ств |
наши предшественици, смирени калуђери, и ваши дѣдови, прњаворци, који су светој овој кући њиве |
е да путују.“ Све што на човѣку говори, и лице, и очи, и звук гласа, и држање тѣла... све је по |
S} Ту се онда излѣгу и други разговори, и друге пѣсме, па се онда окрене и на валцовање и на га |
у вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да |
о највећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фрушкогорским славујем.{S} За пѣ |
и је отрована прошлости...{S} Ништа си, и нећеш никад друго бити, него нико и ништа?{S} Бог сам |
кои хоће да бѣжи.{S} Морамо га чувати, и добро пазити, да се из манастира неизтопи.{S} Прими г |
м.{S} Ово мислим да смѣм сваком казати, и да ми се за то замѣрити неможе.“</p> <p>„Неможе госпо |
ти дужни.“</p> <p>Сви се стану смѣјати, и весеље достигне највиши степен.</p> <p>„Дакле!“ почне |
ђеру стане коса на глави у вис скакати, и зној га пробијати, кад чује те страшне рѣчи.</p> <p>А |
ла!“</p> <p>На ове рѣчи бризне плакати, и метне своје <pb n="141" /> бѣло чело на руку пријатељ |
ѣ манастирска добра као своја поискати, и управу у своје руке узети... то неће бити, јер је већ |
ђер нема противника? могли су изтѣрати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њима што противно уч |
де к прозору, али се брзо натраг врати, и сматраше подуже калуђера.</p> <p>Овај остане као да с |
држим да ћете ме за такова и сматрати, и радо примити сваку услугу, коју од правога пријатеља |
ележником, па ћете цѣлу ствар изпитати, и што је нуждно наредити.{S} Ја вам дајем пуну власт, д |
своје руке.{S} С њиме ћемо се састати, и онда ћемо можда коју и о њему проговорити.</p> <p>Од |
више са епископом Храниславом састати, и зато ћемо јошт коју о њему да наведемо.</p> <p>Еписко |
="39" /> на то.{S} Ти мораш тај остати, и кад ти је добро и кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и |
апелаторијалну конзисторију притицати, и сви су се за себе и своје прејемнике пред цѣлом народ |
имо, па ћемо у 12 сати мало што ручати, и одмах на пут поћи,“ рекне Ленка устајући.</p> <p>„Сѣд |
. намѣстник уздахне, окрене се на пети, и оде опет у своју ћелију.</p> <p>Ту је застао јоште ку |
вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ће бити, и онако ће на скоро зазвекетати будилник!“</p> <p>Онај |
о професор богословије у Карловци бити, и зато ми даде подпуну инштрукцију шта да радим за њего |
може нужна срѣдства за храну набавити, и данас га је купац одвезо.“</p> <p>Гост се пљесне рука |
у бечка влада и планове дала направити, и из све снаге силила, да се грађење <pb n="351" /> изв |
p> <p>„Та баш за то неможете ми судити, и да сте ми иначе законите судије, јер се вас тиче: ко |
ећи какав празник о.{S} Теофан служити, и глас о његовом „чинодѣјствовању“ пронео се по читавом |
ћу, спаситељу; увѣк ћу на тебе мислити, и то ће ме одржати, да неклонем, да се неокаљам, да се |
— пак ћете видити, како ће се напунити, и то људма, кои заслужују свако уважење, и кои су у ста |
сестринском нѣдру приобштити, повѣрити, и из оних уста укрѣпљење, одобрење, прѣсуду чути, кроз |
ан види, да ту непомаже ништа говорити, и да ће најбоље бити немѣшати се ни у тај чин започете |
ји, ишли су калуђери по народу просити, и народ им се лѣпо одазивао.{S} Нису добили бог зна шта |
ка на чист зрак, даде му собу очистити, и добро прозрачити, постељу му сасвим новом постељином |
је послѣ њега прѣтила да ће се срушити, и Чарновић ју је дао на закључак сабора од г. 1870 с пр |
воја нѣдра тој свѣтлости и тој топлоти, и ружица љубави, најчистије љубави процвѣта у срдцу чов |
!“</p> <p>Оне му се захвале на доброти, и одкасају оштро у село и кроз њега даље.{S} На врху бр |
рсти руке на прси, стане главом трѣсти, и трѣсућим се гласом проговори: „Оно пакостно, злобно, |
с код нашег друштва.{S} Банатски гости, и млађа и старија, прешле су сву шкалу чуства од поноса |
а кавеза, пустио је мисли по прошлости, и на једаред сѣти се, приступи ближе постељи, и повиче: |
b n="346" /> кои има дара, способности, и за који је приправљен.</p> <p>„Као правило, од ког се |
дан и други предмет од какове важности, и то у једном другом ли манастиру, иначе ништа што би ч |
Обилића, и израза најдубље побожности, и суза туге и срдачних уздисаја.{S} Ова слика била је у |
S} Он је уважавао моје чуство дужности, и оставио ми је све своје добро.{S} Ја сам сад богата, |
но болестна; но сад је изван опасности, и опоравља се.“</p> <p>„Хвала Богу,“ проговори о.{S} Те |
а си! викне јој нѣки гласу унутарњости, и она се згрози.</p> <p>Осѣти, као да се у камен претва |
S} Теофан намѣстниковања посве опрости, и својој цркви сасвим посвети, дође к сестри на нѣколик |
p> <p>То рекне, па се побожно прекрсти, и стане ручати.{S} Наравно, да му је она мисао грло сте |
већ одреди дан, кад ће у Карловце доћи, и спреми ствари, које ће да понесе, и јави то телеграфи |
нас на свога друга из оне балске ноћи, и сваки ће запитати, а шта је са о.{S} Митрофаном?</p> |
да сте тврдо одредили данас поћи кући, и зато вас несмѣм задржавати да недобијем кошарицу.{S} |
и жалостан врати се о.{S} Теофан кући, и пошље људе те мртвог калуђера довезу у манастир.</p> |
али се администратору на овој олакшици, и држао се наредбе тврдо.</p> <p>Он је чуо, да је као ј |
и ухо добијало је само одломке од рѣчи, и тако их ни ухо немогаше подпуно извѣстити, шта се у ћ |
о, што за човѣчји стан најмање приличи, и нѣшто мало худна зрака у њу пустило.</p> <p>Управитељ |
прѣко свега радо лѣпе младе женске очи, и у том је уживао чисто платонски.{S} Нарочито је имао |
ве што на човѣку говори, и лице, и очи, и звук гласа, и држање тѣла... све је показивало, да, б |
ња, прѣд собом.{S} Она се тргне, скочи, и ступи једним кораком од њега даље.</p> <p>Калуђер спу |
ј да извуче столицу изпод ње, па скочи, и спасе се, те непаде на земљу.</p> <p>„О убиле вас сил |
ок је жива...</p> <p>На ове рѣчи скочи, и зграби са стола намѣстникова мали турски ножић, кои ј |
инити, да се овим недостатцима доскочи, и да се стање манастира и калуђерства на боље изведе.“< |
не госпођа Пуљиница архимандриту Приши, и пружи му руку.</p> <p>Ово је био старији господин, ко |
капља. „Господин“, пришапне писмоноши, и стане се спремати да се врати из подрума.</p> <p>„Гос |
<p>Кад се пѣсма, свирка и куцање сврши, и звона ућуте запита словослов: „<foreign xml:lang="de" |
Пред подне дође к њој један млад човѣк, и донесе јој нѣко писмено.</p> <p>„Ово је мој правобран |
и мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да с |
ј да проведе?{S} И настојатељ је човѣк, и мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на |
изиђе пред врата, да види куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека пред врати, да му неула |
је?{S} Помутило му се овдѣ!“ рекне ђак, и стане једним прстом по челу куцкати.</p> <p>„Знате, о |
<p>Шумари су навикнути на хладан зрак, и немогу толико топлине поднети, колико други смртни, к |
даоца.{S} Овај је био необично дугачак, и изилазио је у тако танак шиљак, да би се могао у чува |
хлѣба и сланине, што да му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, да људи, долазећи у т |
</p> <p>Тек кад ђак Јосиф донесе ручак, и уђе у собу, види да ту нема никога.{S} Завири у сваки |
} Уведе ме г. архимандрит... изасланик, и преда ми управу манастира, одузевши ју досадањем наст |
то нека каже Муцало,“ проговори свѣдок, и окрене се Крсти.</p> <p>„Крста је казао, што је знао; |
<p>Ходник је био сав од дрвета, широк, и скопчавао је јужни дѣо зграде са сѣверним.</p> <p>У ј |
р, и да има на мене право и настојатељ, и црква а и народ оне цркве.{S} Ја нити сам свој, нити |
остали, што их бијаше навео настојатељ, и сви приповѣде онако, као и она два прва.</p> <p>Сви с |
> <p>Сад је био о.{S} Теофан управитељ, и о.{S} Митрофан бијаше му десна рука.{S} Он се био нау |
ино је страдао и сам учитељ и спаситељ, и ми нисмо бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен, да је невино |
јавља, да сте ви потегли на њега ножем, и да су се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и |
о.{S} Теофан с најпунијим освѣдочењем, и онда настави: „па благо нама кад будете!“</p> <p>Епис |
љу.</p> <p>Ово је ишло све своим путем, и план настојатељев, у колико се тицаше манастирске кор |
зжести овим примѣтбама архимандритовим, и проговори жешће: „Његова је ћелија његова курија.{S} |
промишљање о себи о одношаима спољским, и дивна слика идеалне узвишености о.{S} Теофана, која ј |
свиме калуђер... ја то с богом и чиним, и трудим се да том положају одговорим... али јошт крв у |
толико муке стало, учинио се болестним, и уздисао је у својој ћелији, да се до бога чуло.</p> < |
ј ћелији.</p> <p>Они други пођу за њим, и стану га нудити да иде у брашнару. „Та идите о.{S} Те |
ости својој лежао је са болном утробом, и морао је чешће замолити супароха, <pb n="261" /> да о |
: „даље!“</p> <p>Калуђер омахне главом, и приповѣди све до краја. „Е шта сад велите на то све г |
никада јој није то могло поћи за руком, и увѣк се жацала кад је на то помислила.</p> <pb n="316 |
е.{S} Он се нађе уврѣђен том самовољом, и запита: „Коим правом!“</p> <p>„Не ћу правом него воло |
ило најтање.{S} Шљивовица шикне прамом, и ови напуне чутуру.{S} Запти писмоноша рупу, па онда у |
има.{S} Груди јој се преизпуне милином, и дрхћућим сладкога осѣћања гласом проговори му:</p> <p |
>Све се кочи тим да ће постати игумном, и казује како је на то већ више хиљада фор. досада разд |
тајало благо, које смо трудом, штедњом, и мудрим разполагањем стекли... већ су ми пред очима ст |
ти о том разговарао са твоим доктором, и јеси ли то све чуо од њега?“</p> <p>Патријарху би пра |
колико часова и путници престану касом, и пођу кораком.</p> <p>Пред њима се појави ред дивних ј |
ага хијерархије све је постајала већом, и будимским заступницима даје се улазак у сабор од год. |
, „али је овај спомен био чист, сјајан, и у великој мѣри мио.</p> <p>„Није ме ништа у души пекл |
је о.{S} Теофан сасвим миран и скроман, и да доиста онако мисли како је говорио, онда га опрост |
пску штаку од бѣле свиле богато набран, и богато златом извезен са више серафимских глава из ср |
заспати; али око поноћи савлада га сан, и он проспава мирно до зоре.{S} Кад се дигне из постеље |
му се сад духу представи као какав сан, и тѣлесно и духовно измучен заспи.</p> <p>У то дође и п |
Каменице.“</p> <p>Дан је био прекрасан, и Ленка је управо уживала возећи се кроз винограде и шљ |
об скоро отворити?“ рекне о.{S} Теофан, и опет нехотице изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је д |
а сам погрѣшио,“ одговори о.{S} Теофан, и стане у званичну позитуру понизности.</p> <p>Патријар |
p>„Хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан, и склопи руке побожно.</p> <p>„Зато недобисмо од ње гла |
калуђера!“ примѣти на ово о.{S} Теофан, и пружи јој и нехотице обѣ руке на сусрѣт.</p> <p>Ленка |
есену тужбу буде администратор уклоњен, и за администратора манастирског г. протосинђел Андреј |
то згрозивши се.</p> <p>„Сад сам невин, и ако узстрадам, поћићу тратом спаситељевим... а ако се |
д дође до здравице, подигне се домаћин, и наздрави њег. високородију, начелнику окружја, <pb n= |
који је 1778. године на врхунац доспѣо, и у писму Србаља будимске епархије, писаном митрополиту |
и ти о овим стварима и сам премишљавао, и са другим људма о том разбирао; ако можеш и ако си сп |
е усѣкњивао, то се више крвљу умазивао, и тако му се друг од истине поплаши, кад га крвљу облив |
ола, која му је администратор радо дао, и пође у нову своју обитељ.</p> <p>Пре него што се кола |
ра, што је кваку од браве у руци држао, и врата и нехотице отворио, учини поклон до земље, и на |
инства.{S} Ја сам се тога ради покајао, и молио сам отца администратора, да ми опрости.{S} И но |
орак од чуда и ужаса у натраг одступао, и напослѣдку се нашо већ код <pb n="66" /> врата друге |
речено врѣме, сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок буде у собу позван.</p> <p>На питање како |
аче, да га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне к настојатељу.</p> </div> <div type="chap |
Архимандрит погледи и на десно на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особито у очи упадало, з |
> <p>Архимандрит их погледи прекорљиво, и рекне им: „идите обоица на поље.“</p> <p>Ови се стану |
у дочекати?“ загрми протођакон на ново, и администратору осѣку се ноге.</p> <p>„Сахрани боже!“ |
им је много држао на своје адвокатство, и увѣк је најпре увио и један и други брк, кад је хтѣо |
абочио; оставим дакле сам намѣстништво, и ево ме сада — еклисијархом!</p> <p>— — „О срѣће, о бл |
ра, да ми опрости.{S} И нож сам потрго, и можда сам у оној фурији и реко коју непаметну: али <p |
илицама, мужки и женске, старо и младо, и слушаше музику.</p> <p>„Хвала Богу!“ рекне један. „Шт |
право?{S} Ја сам, море, ту банду довео, и ја сам наредио да то свирати научи.{S} Боите се ваљда |
астило!“ примѣти онај, што га је зајео, и сви се стану на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Међу ти |
ом ковчегу, који бијаше са собом донео, и извади из њега нѣке хартије.{S} С њима приступи прото |
дошао, али је овај био међутим изгорео, и тако ето ме у нову сиротињу.</p> <p>— — „Предао сам у |
бски народ с особитим пијететом славио, и младог митрополита, био је врло деликатне нарави.</p> |
ладика се био међу тим мало, разхладио, и зато му одговори повољно. „Нека вам буде; наредите оч |
праздник обично у великој цркви служио, и служба његова имала је толико утиска у хришћане, да ј |
p>„Стратимировић је и сам често служио, и његове су службе биле увѣк за утисак приређене.</p> < |
сподине, <pb n="94" /> али је заслужио, и ја сам му по праву судио.“</p> <p>„Шта је дакле уради |
којом се помагао, кад је шуму обилазио, и која би и најгоропаднијег вампира у млѣво сатрла.</p> |
ј породици.</p> <p>„Ја сам се отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда по |
ког, Исусоваца, отац Игња Лојола чинио, и тако му је тѣло цвѣтало у пуној мѣри, коју нарав млад |
донео, а послѣ је ножем на мене ударио, и да нисам утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва брат |
.</p> <p>Дебео снег бијаше поља покрио, и овај се напрам пуног мѣсеца блистао, као да је најлѣп |
ратији, што му је о.{S} Теофан говорио, и ови су у пуној сигурности очекивали конзисторијалне и |
и говорио брзо; а врло је радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта |
тражио забрањено доле, за то је ћутио, и уз говор калуђера по коју за себе реко... <foreign xm |
оглед, којим је администратора усрѣћио, и држање, које му је тѣло при том заузело, поразило је |
им.{S} Признајем да сам и тим погрѣшио, и претрпићу сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣбало би да кал |
својим стварима усталац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сладак опет |
а горѣле; мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се |
проговори: „Огрѣшио сам свети владико, и радо ћу пољубити свету десницу, која ме буде казнила. |
ежак бол душе огледаше, уздахне дубоко, и проговори гласом, који показиваше, да му се грло грче |
де.</p> <p>О. Теофан поклони се дубоко, и изиђе из собе.</p> <p>Он је мислио, да ће љутост патр |
ског, то није народно, него калуђерско, и управо настојатељево.{S} Земље и зграде то су основат |
/> нож онај, који је иза чизме извуко, и који бијаше тамо бацио кад је у ћелију ушо.</p> <p>„Н |
оних млађих стисне устне, набере чело, и искриви очи: „А ја опет велим, биће ту нѣки други вра |
долѣ, па онда скине шешир, протре чело, и мећући опет шешир на главу проговори: „Од адвоката не |
S} Све је на жалост, како се пријавило, и може се узети, да је тако.{S} По даној мени власти мо |
је ко знао за ово што се пређе радило, и тако се о тим стварима мислило без обзира на ово што |
уму на мѣсто, гдѣ се убијство догодило, и опишу све потанко, како им је о.{S} Теофан показивао. |
он скочи са столице, узправи се охоло, и почне јачим гласом: „Та шта сте о преплашили?{S} Знат |
нехотице дакле понесе му се рука тамо, и извади нож иза чизме.{S} Кад добије нож у руке, стане |
ћемо ову епизоду на краће да изведемо, и тако ћемо само оно споменути, што је најнужније, <pb |
чини много света рука. — Али ми пијемо, и право чинимо; но шта ће рећи отац Теофан?“</p> <p>„От |
отац администратор!“</p> <p>„И хоћемо, и хоћемо!“ повичу нѣки од гостију.</p> <p>„И право је!“ |
метне на стол нѣшто у хартију замотано, и рекне понизно:</p> <p>„Ово су дијурне ваше, високопре |
ј.</p> <p>Стара тетка устала је одавно, и прислушкивала је код врата од Ленкине собе, да ли је |
су чак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у своим духовним и тѣлесним не |
дам се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвалити.{S} Станковић истина добро ради |
> <p>За кратко врѣме буде све наређено, и сиромах намѣстник крене се сутра дан у манастир.</p> |
столу, на ком је јестиво било стављено, и сѣдне, да се мало подкрѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, |
дговори о.{S} Теофан мирно али озбиљно, и узправи се до пуне своје висине.</p> <p>Патријарх трг |
еда на улазеће, омахне главом на десно, и одговори невољно: „Какво вас добар вечер нашло; зар н |
Е, манастири нити су за то ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А ш |
тражу ставили; кажите сад, стоји ли то, и чим мислите, да можете то оправдати!“</p> <p>Админист |
је то из намѣстничких мемоара познато, и познавао га је са стране добре.{S} Није га дакле смат |
ам ја крив!“ повиче патријарх грчевито, и приступи о.{S} Теофану као да ће да га смрви.</p> <p> |
н.“</p> <p>Адвокат се усправи поносито, и проговори: „Шта ви мислите!{S} Знате л ви да стојите |
а је издржао; и онда је главу подигнуо, и очи су му се к плавом небу узнеле; одозго је чекао уп |
о и нехотице главу к говорнику окренуо, и озбиљно га слушао.{S} А кад овај сврши, онда опет као |
“.{S} Али сам већ прѣко ботанике прешо, и у зоологију ушо, јер оно, што ми се чинило да је букв |
.</p> <p>Домаћин је био пред њих изишо, и дочека их љубезно.</p> <p>Видило се да су све стари д |
к код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да има на мене право и настојатељ, и црква а и народ |
е живу.</p> <p>Ова дође ноћу у прњавор, и сутра дан, чим је зора заплавила, ушука се у манастир |
“</p> <p>„Је ли?“ запита администратор, и погледи им у очи.</p> <p>„Јест!“ одговоре она двоица |
ци приступе к столици, дигну ову у вис, и однесу свога духовног оца, свој узор и правило, у игу |
езон!“ примѣти патријарх мало кроз нос, и видило се да му није право.</p> <p>„Немогу другчије!“ |
служити соборно, осветићемо тај принос, и поставити га на кивот светитељев.{S} Огласићемо то св |
оп Платон произвео.{S} Нека скине крет, и нека оде као прост калуђер у манастир Грабовац, пак ћ |
ло познато.{S} Отац мој био је силовит, и ја сам држала да морам учинити, што ми рекне.{S} Ја с |
најпослѣ стане људе нападати као манит, и онда га пошљу овамо.{S} Ми смо много имали невоље док |
ас је доста,“ рекне на ово архимандрит, и закључи изпитну сѣдницу.</p> <p>Калуђери изиђу напоље |
тратора,“ рекне напослѣдку архимандрит, и окрене се намѣстнику.</p> <p>„О. намѣстниче!{S} Вас т |
/p> <pb n="229" /> <p>На ово оду у врт, и изиђу на изглед.{S} Све дивно, све божанствено.</p> < |
није ко научио, шта ће да говоре, јест, и морали би се опоменути, да ће се можда на своје рѣчи |
еће служити ни вама ни обитељи на чест, и моћиће имати велике послѣдице.{S} Јест.{S} Честњејша |
ћој понизности, да имате високу милост, и да ми дате допуст.“</p> <p>„Недам!“ повиче патријарх |
н. „Него молим, да имате високу милост, и да примите ове моје рѣчи као рѣчи, које говори послуш |
врло слаба.{S} Примите нашу захвалност, и будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним п |
вај је зрак бацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га мало ниже јасно разпознати.</p> <p>Сутра д |
Варнава ручали су сами.{S} Био је пост, и Варнава је јео пасуља.{S} А епископу лѣчници нису дал |
брштари на управу, доћиће зацѣло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између себе кољете |
{S} Они се сви слажу да обавим тај шут, и изјављују, да ће то само бити на корист манастира и к |
више доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пушку грчевитом руком. </p> <p>О. Теофан помис |
и од те ноге имађаше онај турски ножић, и онај га мало убоде.{S} И нехотице дакле понесе му се |
метне руку на чело, дигне лице к небу, и повиче: „Та ти ће мене и направити убијцом!{S} Гоне м |
и јој савѣтују, да даде написати тужбу, и да је поднесе Њ. Ексцеленцији, а међу тим да иде у ма |
кључ у врати: закључа дакле брже собу, и повиче: „Баш добро, ухвати се птичица у клопку.{S} Са |
ата, повиче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на столицу.</p> <p>Архимандрит |
ан у двору, а владика оде у своју собу, и прими архимандрита Раковачког.</p> <p>Мало за тим уве |
ици се слегне мало жуч на ову примѣтбу, и заћути.</p> <p>Ово употрѣби архимандрит и рекне о.{S} |
ечем.“</p> <p>О. Теофан приклони главу, и смирено проговори: „Огрѣшио сам свети владико, и радо |
.</p> <p>О. Теофан познавао је Варнаву, и зато се обрадује кад га види, на та мало слободније < |
и.</p> <p>Он јој врати дану му изправу, и мораде се к прозору повући.</p> <p>И у Ленкиним очима |
</p> <pb n="225" /> <p>Покрио је цркву, и дао ју је од покојног нашег умѣтника Аврамовића измол |
ашем путу.{S} Ту ћете прегледати цркву, и видити како манастир изгледа, пак онда сутра можете р |
болест задржа.{S} Сад сам, хвала Богу, и молитвама мога брата, подобро оздравила, али сам ипак |
разпустног живота у његовом дѣлокругу, и преда по свом увѣрењу нама сва добра и виктуале на ра |
, окрене се тај враголан к свом сусѣду, и лагано му рекне: „Шта велиш Ђуро?“</p> <p>Овај одгово |
каруце упрегну и пред манастир изведу, и оде у другу собу.</p> <p>Врата за собом затвори.{S} Т |
говори: „Ви ћете му носити јело и воду, и почистити ћелију.{S} Али добро пазите да неутѣче, јер |
а у јутру сва братија у манастиру нађу, и да нико на страну неодлази.</p> <p>Сутра у јутру дође |
оле у бунар скочити, него да је шибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелије, док је жива |
, да се такове реликвије боље сачувају, и цѣлисходније смѣсте.</p> <p>А митрополити старији сгр |
у, да је игуманицом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по манастиру трче, и њега јавно отцем зо |
ста уда.{S} Отац јој је довео ђувегију, и она га је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у |
p> <p>О.намѣстник закључа своју ћелију, и оде администратору.</p> <p>Овај је сав дрхтао од љути |
е од раздражености, уђе у своју ћелију, и забрави се изнутра.</p> <p>Глава му је била сва забуњ |
боље знате.{S} Ја ћу ићи у моју ћелију, и сматраћу се ариштанцем; бѣгати нећу, тог се небојте.{ |
изван манастира, окупе пред ту ћелију, и час по завирио је кроз кључаницу то овај то онај, да |
ве особите велике воље к богослуженију, и крај његове узвишене душе, надам се, да ће му поћи за |
нка се придружи архимандриту Партенију, и пођу напрѣд.</p> <p>„Ја ћу сутра зором поћи кући, ко |
ак.</p> <p>„Е сад ће сви у трапезарију, и ја морам <pb n="27" /> тамо.{S} А ти гледај па умакни |
дишње на учевна заведенија, семинарију, и апелаторијалну конзисторију притицати, и сви су се за |
једну са више печата затворену кутију, и један повелики пакет.</p> <pb n="280" /> <p>Архимандр |
вете и чисте смежура се срдце у човѣку, и он постане огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да |
p> <p>— — „У децембру поднесем оставку, и молим да ми се допусти отићи у мој постриг.</p> <p>— |
ра ваља да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манастир уреде |
убим?{S} Та ја у њој видим своју мајку, и ево Ћу је као такову из свег срдца загрлити и пољубит |
колом.“</p> <p>На то се окрене свѣдоку, и рекне му мало попрѣче: „Говори што се тиче ствари, и |
p> <p>Настојатељ најпослѣ премучи муку, и проговори: „Е кад је о.{S} Теофан признао сам, да је |
наслони лакат на стол, а главу на руку, и суза му се заблиста у оку.</p> <p>Тако поћути по дуго |
не и другога!“</p> <p>Она му даде руку, и рука је изражавала пуну збиљу воље.</p> <p>У тај пар |
е сачувао!</p> <p>„Пружи му дакле руку, и буди му, што жели да му будеш!</p> <p>„Буди мила сест |
м метанише, пољуби архимандрита у руку, и опет метанише.</p> <p>„Ништа, ништа,“ проговори му ов |
дмарају.</p> <p>Она одтргне своју руку, и проговори: „Ми смо далеко отишли од другога друштва.{ |
gn>!“</p> <p>На то пружи калуђеру руку, и изпрати га напоље.</p> <p>Кад о.{S} Теофан изиђе од а |
а једним господином у грађанском одѣлу, и продужи свој посао и кад о.{S} Теофан уђе.</p> <p>На |
шумним нѣмачким разговором горѣ у салу, и буду све себи узајамно представљене.{S} Разговор пост |
е пруже на под, а други одсрћу у шталу, и сместе се како се ком даде.</p> <p>Од калуђера манаст |
уврѣђен; али таки за тим прими за шалу, и одговори: „Није нам био добар вѣтар господине!“</p> < |
} Теофан своју познаницу ближе к столу, и посади је на једну од оне двѣ просте столице од дасак |
мало очисти и уреди, оде к настојатељу, и преда му писмо од администратора митрополије, у ком м |
ије тицало, па је мирно лего у постељу, и тиме је боље спавао, што је чуо да су се гонци вратил |
алаксао.{S} Спусти се на своју постељу, и примири се.{S} Сое му се сад духу представи као какав |
на колѣна, дигне оклопљене руке к њему, и изумирућим од пресилног чуства гласом повиче му: „Ево |
фаном и архимандритом, ступе на страну, и гледаше све зачуђеним погледом.</p> <p>„Хоћемо ли се |
<p>Протођакон се окрене мало на страну, и промумла: „Овдѣ су све саме букве, нема ни једног хра |
то преда она то писмено о.{S} Теофану, и позове га да чита.</p> <p>Овај почне читати, заћути м |
кне, за тим дигне обадвѣ руке у висину, и покрије њима лице, на ком се тежак бол душе огледаше, |
овор, као да је чине примѣњивао закону, и тражио забрањено доле, за то је ћутио, и уз говор кал |
огући нека излије своју благодат на њу, и нека јој подѣли крѣпост, да те штити и одбрањује од с |
обрати своју високу позорност на попу, и да га запита шта ће.</p> <p>Пред тим катаном или соба |
отворен само митрополитском секретару, и дворским мишевима.</p> <p>Незнамо казати, јесу ли тол |
мишљавајући, па се онда врати калуђеру, и проговори му исто тако мирно и озбиљно:</p> <p>„Ја ра |
<p>О. Теофан објави ово свом калуђеру, и опомене га пријатељски, да се чува, јер има примѣра, |
комесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника никако да недирају.</p> <p>Настојатељ је н |
79" /> <p>„Ја сам господар у манастиру, и нико други“, повиче на то из петних жила, и погледи н |
имао је такође своје пријатеље у двору, и од ових дозна на скоро, да су и он и братија грдно об |
шт гостију.“</p> <p>Сви пођу к прозору, и виде већ у алеји троје каруце, које се приближују к м |
уважавати... особито тако лѣпу сестру, и тако отмѣну,“ дода смѣшећи се љубезно.</p> <p>На то ј |
ти писмоноша рупу, па онда узме чутуру, и поднесе је под нос.</p> <p>„Хо, да лѣпа мириса, као б |
пароброд.{S} Један лѣчник прими га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је |
ило, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и да си здрава читава.“</p> <p>„Није ми баш најбоље,“ о |
ио добар ваљан сеоски трговац у Банату, и више ништа.“ </p> <p>Архимандрит се међутим бијаше ве |
био је Печеновић на свом правом мѣсту, и тако је више и био у друштвима него у прокуратури.</p |
оз и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и у подрум, па и у ракиџијницу... како се кад деси.{S} |
литичкој а и судбеној струци заузимаху, и њихове супруге, сестре, кузине, и својаке.</p> <p>„А, |
рњим описом одем и непозват патријарху, и то заједно са архимандритом настојатељем.{S} Кад патр |
аруце са четири жерава пред гостионицу, и стану.</p> <p>Архимандрит дође горѣ, и чувши да су го |
">nolens volens</foreign> уз напитницу, и загрме из једнога гласа „Многаја лѣта“, а с њима заје |
ао рѣчи, које говори послушни син отцу, и као исповѣст, коју обавља млађи пред својим старѣшино |
у, одрѣши се на једаред језик кочијашу, и стара пѣсма почне снова, реко бих у умноженом издању. |
снаге.{S} Молитва топла укрѣпи му душу, и он повиче, ободрен вишим нѣким упливом и оснажен таја |
манастирска добра из руку калуђерских, и дати их... бог зна коме јошт могу у руке доспѣти.{S} |
м смрт бѣжи као пред сунцем мрак... ох, и сад ми се груди пуне, срце ми се надимље, кад се сѣти |
оговори послѣ подужег ћутања патријарх, и насмѣши се. — „Гледај га само, како стои.... марки По |
то био ваш духовни <pb n="51" /> отац, и <foreign xml:lang="la">conatus parricidii</foreign>.{ |
ном кревету, па јој повуче за покривач, и једанпут и други пут, док се она пробуди.{S} Како јој |
е пред очи сва криминална процедура.... и зној га пробије.</p> <p>„Хо, јесам ја награисао!“ пов |
ang="la">conatus homicidii</foreign>... и кад узмемо, да је то био ваш духовни <pb n="51" /> от |
ни закона.... само зазиру од овога“... и стане пестницама по зраку бубати.</p> <p>О. Теофан уз |
кога имања... сваког мирског уживања... и шта ти ја знам.{S} А то све није ништа друго, него пр |
!{S} Иди у Беч, у Темишвар, у Загреб... и сами слѣпци хвале га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да |
од мене растави и за сав живот убије... и тебе и мене!“</p> <p>Како је о.{S} Теофану било у душ |
њу гледи и у манастирску књигу уноси... и дукати!{S} То је <foreign xml:lang="la">contradictio |
ад он мени прашта, праштам и ја њему... и нека буде тим наша ствар свршена.“</p> <pb n="101" /> |
бском сабору од г. <pb n="270" /> 1861. и као члан угарске канцеларије, борио се јуначки за срб |
.</p> <p>Ево свему томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p>Он се скита непрестано које куда на страни |
а, да о.{S} Теофан оде у манастир П. Г. и предузме тамо као намѣстник управу манастирску. </p> |
губи шешире, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити, иначе одосмо у гл |
неплаћа годишње 500 Ф. него само 200 Ф. и да плаћања ова почињу одмах.{S} Ово је ствар од велик |
ит.</p> <p>„Он је умро 31.{S} Јула 1842 и тако једва пређе четир године; а прве су године обичн |
народа.</p> <p>Јошт у саборима од 1774 и 1776. налазимо тому трага.</p> <p>А у најглавнијем на |
им на двору митрополита Стратимировића: и колико је традиција до оно доба донела, ми смо год. 1 |
о су му душевне јој чини душу заносиле: и он је сѣдио узет на тѣлу и души као слика од камена, |
гаља напећи, премда у цѣлом много мање: и те су цигље развучене.</p> <p>Митрополит Стратимирови |
стру правде.{S} Учини се у Бечу питање: и дође глас да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртн |
а ће невини ваши прејемници одкијавати: и онда ће њихова клетва пасти на ваше гробове и душе.{S |
p> <p>„Е, господин је, па му може бити: и ја да имам кога да ме носи, небих никад ишо сам, кад |
у те партије лица.{S} Глас је имао јак: и обично је вико, кад је говорио.{S} Држање тѣла имало |
p> <p>Дан је био лѣп, сунце пригрѣјало: и тако јо пред „кранцом“ било најзгодније за сунчање.</ |
естру, која га љуби као брата рођенога; и да ће се у мом спомену блистати његова слика као слик |
та је доста.{S} А господин није ципија; и кад части, части поштено; он негледи у чашу никоме, н |
„Настојатељ је човѣк као и други људи; и манастир је она кућа, у којој му ваља бити <pb n="102 |
оно, што је смислио Екселенцији казати; и за то је имао очи упрте у прозор од ходника, а чело м |
<p>„То је истина.{S} Можеш јој писати; и мораш јој писати.{S} Око је прозор за анђела а врата |
луђер.{S} Ја сам калуђер срцем и душом; и да се наново родим, пак да ми је извѣстно да нећу ник |
глас:{S} Издржи!{S} И онда је издржао; и онда је главу подигнуо, и очи су му се к плавом небу |
S} Тако ми је сам покојни Иринеј казао; и имао је посве право.{S} Благо човѣку, што крв <pb n=" |
јни разговор. „Чините као што сам реко; и док сте заједно, опомињем вас, да истину говорите, је |
огу... говорити о њим неби било сходно; и за то вас молим да му кажете, да ја исто онако мислим |
лит Стратимировић био је вѣшт дипломат; и тако је остало то у архиви, а у живот није ступило.{S |
е имају воље к свом чину <pb n="170" /> и позиву, што већма настоје за тим, да нам куће цвѣтају |
изпуњавати, јер и служба <pb n="251" /> и молитва о.{S} Теофана доносила је сваки дан то већи п |
{S} Са митрополитом дође <pb n="271" /> и епископ Будимски Платон.{S} На другој екипажи довезли |
стега и гвоздена рука... <pb n="72" /> и може бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желит |
јамно, то на архимандрита <pb n="92" /> и на протођакона, извуку се на ходник.</p> <p>„Хоћу л’ |
ектричким ударом дирнуте <pb n="153" /> и она клоне у изумљењу на прси човѣка, кога је тако сил |
бал“ одговори Амфилохије <pb n="14" /> и жмирне мало очима, а шиљак му од носа повуче се мало |
пи архимандрит Партеније <pb n="244" /> и проговори им: „Ви бѣжите.{S} Добро чините.{S} До Н. С |
за мѣсец дана све у реду: <pb n="54" /> и онда ћемо говорити по рачуну, на нека говоре цифре.“< |
Он се окрене болестнику <pb n="306" /> и проговори му меко и пријатељски. „Лаку ноћ о.{S} Амфи |
кола, оде у Петроварадин <pb n="267" /> и јави генералу, да је учињено по заповѣсти. —</p> <p>„ |
доказа.{S} Не само Бачка <pb n="48" /> и Торонтал него и Срѣм тражи помоћи од адвоката Печенов |
својој цѣли да поврате, <pb n="109" /> и њина добра јавном народном управљању предаду.{S} Јест |
знамо; како је садржаја калафе нестало? и то незнамо; можда ће будућност донети „тајне Хранисла |
му пара!</p> <p>„Јест, нема му пара!{S} И нема му пара!{S} Па кад му нема пара, нека и проживи |
ијарх суне на ново: „Неблагодарниче!{S} И ти си као и други.{S} Сви сте једнаки.{S} Иди ми изпр |
апнуо нѣки унутарњи глас:{S} Издржи!{S} И онда је издржао; и онда је главу подигнуо, и очи су м |
те пред неумитним судијом заступати!{S} И ово су моје послѣдње рѣчи.{S} Ја више неговорим ништа |
свѣт запитати: мора ли то тако бити!{S} И нема ли начина да то буде боље!{S} Јест. <pb n="125" |
ило ни до зоре.{S} Срѣћан пут желим!{S} И држите рѣч!“</p> <p>Оне му се захвале на доброти, и о |
елије...{S} Он одговори: слободно...{S} И лик Ленке, али у истини, појави му се зачуђеном и ско |
ћ са своих особитих духовних дарова.{S} И овога је он у калуђере довео.{S} А то је садањи прото |
и, али не по изговору нашега народа.{S} И будући да сад о.{S} Теофан приступа лично администрат |
менитији сок у тѣлу отца Амфилохија.{S} И сад види да је љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није |
о, <pb n="222" /> као да је владика.{S} И начин му је био врло углађен: видило се да се морао к |
трѣба дати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и право: калуђери са сабљама и пушкама, и |
ју више равних у европским државама.{S} И саме босанске морају их преда се пустити.{S} Високоро |
о бива и самим војничким стратезима.{S} И њихов план, кои у почетку акције или јошт и пре те на |
у располагању са простим калуђерима.{S} И овај је зрак бацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га |
у Стратимировићу год. 1816. списана.{S} И доиста, које смо год пѣсме Хранисављеве пред очи доби |
бољем реду.{S} Сва бурад запечаћена.{S} И оно буре, из ког је ваљало дати шљивовицу, бијаше зап |
о дух јако даровит, воља безобзирна.{S} И онда може сваки схватити, да је тај човѣк, ако је и м |
ећи, јер смо од синоћ брат и сестра.{S} И остаће ми до самога гроба милим братом.{S} Ово мислим |
чисто, то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И зато муцајући стане одговарати: „Он је... он је... он |
је чешће руку, да узме мало бурмута.{S} И увѣк је нашо под руком бурмутицу <pb n="258" /> отвор |
зивала је, да је она била обергошћа.{S} И оне су друге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаш |
да задати резиденцију за патријарха.{S} И то ће бити монументална зграда.“</p> <p>Ми ћемо овдѣ |
<p>Цѣло се друштво смѣјало из срдца.{S} И сама тетка пристане уз друге.</p> <p>„Него знаш како |
ачки за србску цркву и србски народ.{S} И сама смрт његова била је слѣдство једнога таковога же |
турски ножић, и онај га мало убоде.{S} И нехотице дакле понесе му се рука тамо, и извади нож и |
ак онда сутра можете рано поћи даље.{S} И ја ћу с вама поћи.“</p> <p>„Није нужно да се трудите |
му кћери народа тако о њему говоре.{S} И ја имам радо покојног Видаковића, и да је којом срѣћо |
или рано ујутру или по мраку у вече.{S} И то су имали разлога као истину узети.</p> <p>Дакле... |
га воља остави, да му снага малакше.{S} И онда је тек несрѣћа готова.{S} Ту несрѣћу уклонити, д |
а; руке јој се узеше, ноге одсѣкоше.{S} И само око немогаше кренути.{S} Ово, како је пало на ли |
ого држала, да свештеник лѣпо служи.{S} И мислим, да сам прилично у тој умѣтности напрѣдовао.</ |
и о ком се сумњало да ће се одржати.{S} И воћњак његов напрѣдовао је исто тако весело и берићет |
90" /> му просто ту књигу потражити.{S} И то је наравно да му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се та |
с <pb n="112" /> који пут послужити.{S} И то је тај бал, што су га описали као да је сам антикр |
о.{S} То ће сва братија посвѣдочити.{S} И зато сам метнуо стражу пред његова врата, да ноћу на |
отца администратора, да ми опрости.{S} И нож сам потрго, и можда сам у оној фурији и реко коју |
о, да манастир хоће скоро да опусти.{S} И сами становници других мѣста чуде се, како грозно сѣч |
рао је на скоро за тим и барон Орци.{S} И опет велика свечаност.</p> <p>„Сад је долазио онај мл |
а светом тајном прѣко њих прекорачи.{S} И за чудо, сваки, ком је молитву очитао или прѣко кога |
дику је говорио дворски протосинђел.{S} И на њега је ова чудновата слава чудновато утицала.{S} |
уздигнутом руком и прѣтећим прстом.{S} И тако су се ово двоје младих људи миловали, из срдца и |
прекорите, да сам и тај собом понео.{S} И сам спомен мога овдашњег живота оставио бих радо овдѣ |
ће боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником неучини неправда, ја мислим да одпустите |
и било право, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих то одавно учинила, али ме тешка и дуготрај |
тију:</p> <p>„Душа ваља, добро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја много боље.{S} Чудо, на једн |
{S} Није него да му припашемо сабљу.{S} И онако изгледа та сцена, као да су ту били пијани солд |
ЈА.</p> <p>(Писано I. дѣо 1873., II.{S} и III. 1880.)</p> </div> </front> <body> <pb n="4" /> < |
о, у којој мора вѣк свој да проведе?{S} И настојатељ је човѣк, и мора му се допустити, да буде |
крили су своје расипање, ако га је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, по |
ћи.</p> <p>Но истина је, да му је послѣ и много лакше било.{S} Браћа гости већ се бијаху подобр |
</p> <pb n="172" /> <p>„Ако сам и послѣ и увѣк на њу мислио, „али је овај спомен био чист, сјај |
државе или црквених области, а најпослѣ и код врховног црквеног судишта, и код виших дикастериј |
моја златна будућност!“ повиче најпослѣ и баци се на столицу, која стојаше при писаћем столу, н |
о је у повѣстници наших манастира дотлѣ и послѣ тога нечувено; а овај је тако изцѣђен и упропаш |
заповѣдате.... ја ћу слушати.{S} Најпрѣ и најпрѣ, наши манастири немају скоро калуђера.{S} Свак |
па ма да је то и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да су ти листови баш у рукама моих најб |
луђерски барјак, понесите кесу талира — и онако сви турате приходе манастирске у своје џепове — |
убеће жене нада... љубав ће бити јача — и зазвони јој у души глас жеље и крви...{S} Његове руке |
те приходе манастирске у своје џепове — и ударите у бубањ, па закликћите танко гласовито: <pb n |
све оправданим.</p> <p>„Њој је тешко — и мени је!</p> <p>„Али другачије неможе да буде.</p> <p |
а, извуку се на ходник.</p> <p>„Хоћу л’ и то у записник увести?“ запита протођакон архимандрита |
. кадкад и ногом... онако изпод стола!“ И овај је свој виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ в |
да набавимо манастирима више калуђера!“ и стане пред о.{S} Теофана изазивајући га и држањем и г |
звонким тенором: „То је чест за мене!“ и поведе госпођу за другима.{S} Примѣтити нам је, да је |
д куд долазиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти!“ И опет је загрли и изљуби.</p> <p>„И боље је,“ примѣти |
м гласом проговори: „Заповѣдајте горѣ,“ и пође с њима к степенима, кои вођаху на дрвени доксат. |
ни мање ни више; па то ево моје руке.“ И пружи јој своју руку.</p> <p>„Хвала вам!“ рекне Ленка |
глас отвара се небо!“ говорио је свѣт;“ и „његова молитва иде право у божије уво.“ Имамо ми сад |
авити... било је дакле „многолѣтствије“ и куцање особито живо; а банда, баш као да је знала, ко |
ић уз богословију и гимназију „конвикт“ и „благодѣјаније“!{S} У оном се давала кошта за малу но |
о.</p> <p>„Он иште шљивовице!“</p> <p>„ И послао је ову чутуру!“</p> <p>„А за што иште од мене |
нека он дође овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека повед |
ени, да нѣколико људи читају молитве, а и немисле шта говоре, да нѣколико људи живе како могу и |
у којој се носе калуђерске камилавке, а и епископске круне.</p> <p>Епископ Хранислав носио је с |
и и они, који су приличан глас имали, а и они, кои су само крештали.{S} Та његовом се високород |
рими, и дочека: без тога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе се одобрити, кад се саз |
рике, ишо тамо и амо по соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том времену пружио је чешће руку, д |
Ово наравно није нико од гостију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта значи.</p> <p>Покажу за тим |
ким манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си у |
леко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами Руси могу још дуго учити од нас, што се тиче црк |
ој можда најсјајнија и најузвишенија; а и иначе имају њени послѣдњи дани одсудан моменат за даљ |
.</p> <p>Али има људи свакојаке ћуди; а и очи нису у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нар |
{S} Мени се ово неће да допадне...{S} А и сунце се појако опустило.{S} Него ћу ја да се украдем |
Она нема више никаква посла овдѣ.{S} А и вече се приближује...{S} До Митровице има прилично по |
аше и клепало са дрвеним маљицама.{S} А и гвоздени будилник висио је ту на своим узицама.</p> < |
а особиту коју грану умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце |
ду ишла на корист наших манастира.{S} А и из народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло б |
а на мене право и настојатељ, и црква а и народ оне цркве.{S} Ја нити сам свој, нити сам незави |
војводини највиша места у политичкој а и судбеној струци заузимаху, и њихове супруге, сестре, |
огим струкама, кад би се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг манастира, сферу калуђерског |
ато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу а и могу.</p> <p>„На тебе многи вичу; али ја знам да вичу |
/> с нѣшто мало јела, један комад хлѣба и једну флашу воде.</p> <p>Улазећи у собу баци ђак чуда |
простну молитву и заложи га мрвом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици на храсту застао |
лежао, извади крпицу са оно мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на подне завара, а |
ѣба, па онда завије у крпицу мало хлѣба и сланине, што да му буде ручак, и пође да иде у шуму д |
аља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно што је мого прећутати.{S} Али јуридички пацијенти |
жију, прими руку љубави, изићи из гроба и ступи у живот.{S} Онај, кога у свему имаш прѣд очима, |
немој запиткивати; видиш да сам здрава и читава, па можеш бити задовољна.</p> <p>„Данас ћемо к |
о јутро тетице!“</p> <p>Глас одпоздрава и садржај тога умири стару.</p> <p>Она приступи ближе; |
ија, и за заступнике цркве, њених права и инштитуција и у народу и код владе.{S} Баш да се архи |
овог плана изјалови посве.{S} Тако бива и самим војничким стратезима.{S} И њихов план, кои у по |
иди, гдѣ му она жена у собу улази, жива и цвѣтућа, за коју је држао, да ће се тек на оном друго |
.{S} Домаћин је високородном слао шљива и са дрвета набраних и у <pb n="240" /> преображеној фо |
ју чашу више, то траже друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са кућним слугама у јавној гостион |
би били давали неби ни осѣтили, а црква и народ имали би грдан капитал, којим би се много добра |
аље на том неправом путу.{S} Наша црква и наш народ уздануће, кад изкуси, да смо могли толики к |
рит. „И зато држим да ћете ме за такова и сматрати, и радо примити сваку услугу, коју од правог |
љно. „Али ја имам других, већих планова и идеја.</p> <p>„Ти набрајаш све мале школице за ово и |
чинства.{S} Али да купимо и солгабирова и јурасора, и вицишпана и сву седрију... тога блага нем |
<pb n="221" /> <p>Јошт нѣколико часова и путници престану касом, и пођу кораком.</p> <p>Пред њ |
рх презирљиво.</p> <p>„Ево свидѣтелства и препоруке од мога игумана и братије,“ примѣти о.{S} Т |
ине, кои су по изображавање свештенства и народа од велике користи бити могли.{S} Истина је, да |
пружене руке пријатеља свога дѣтињства и овај их срдачно и топло стисне.</p> <p>„Добро ми дошл |
ни дужан, морао одрећи архимандритства и архимандрије и отићи као прост калуђер у манастир.{S} |
м небу узнеле; одозго је чекао упутства и снаге.{S} Молитва топла укрѣпи му душу, и он повиче, |
му се таласао одјек срдачнога сучуства и подпунога уверења о помоћи свише.{S} А кад је своим е |
му је показивало, да се тамо нѣшто кува и пече.</p> <p>Сад шклоцне брава на владичиним вратима, |
о било противно; а осим тога пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двору патријарховом.</p> <p |
дуго састављао.{S} Најпослѣ подпише га и поспе пѣском, пак онда се накашље, дајући знак тим да |
стане пред о.{S} Теофана изазивајући га и држањем и гледањем.</p> <p>Овај се мало прокашље, па |
аш добро“, одговори епископ. „Ја сам га и звао, да се с њим мало разговорим о тој саблазни у Ј. |
Ми смо теби већ суд изрекли, па ћемо га и извршити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одговори |
кле сматрао као страног.</p> <p>Зато га и дочека у собној одѣћи, коју незнам управ зашто зову „ |
у читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фрушкогорским славујем.{S} За пѣвницом у цркви |
повѣдим, из које ћеш видити, како су га и срѣдњи органи владини уважавали.</p> <p>„Послѣ озбиљн |
икад неизгуби из очију, да је пре свега и над свиме калуђер... ја то с богом и чиним, и трудим |
ј сиромах свршио, онда се дигне од њега и обрати убијци, кои је једнако ту на пушку наслоњен ст |
застао.</p> <p>Пак онда сѣдне код њега и стане га тѣшити, храбрити и за смрт приправљати.</p> |
ада говорило, слушао је, као да се њега и нетиче:само су му једине очи прелазиле на онога, кои |
проговори сад њему. „Ти си убио и њега и себе!“</p> <p>Грбић се на ове рѣчи узправи.{S} Јошт ј |
ога анђела покровитеља.</p> <p>Око њега и болника, ком је духовну утѣху пружао, стојали су здра |
му није прѣд очима стојао из међу њега и ње отац са уздигнутом руком и прѣтећим прстом.{S} И т |
<p>Тим полажењем развије се између њега и Ленке чисти управо братски и сестрински одношај.</p> |
тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена рука... <pb n="72" /> и може бити да ће јошт |
} Онда устане, прими поздрав долазећега и понуди га у другу собу, али заједно поведе собом и ст |
шао гласа дужности убио би себе и овога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону сироту жену.</p> |
, мало сам себе за навѣк неубих и овога и онога свѣта!{S} Хоћу, спаситељу; увѣк ћу на тебе мисл |
лете од једнога краја среза до другога и извршују заповѣсти Беча, Темишвара и Н. Садскога „Сун |
ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но сад му се поглед замути, види му се |
е прво преслушаном.</p> <p>„Но ваља, да и ти све по реду кажеш!..{S} Крста је казо, како је бил |
аде повода другим нашим манастирима, да и они себи такав драги камен набаве.</p> <p>Што више, б |
интриге, подла подметања и извртања, да и смртна непријатељевања.</p> <p>— — „Синоћ ми рече бив |
рекне брже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„Ја незнам ништа од свега тога; па |
пришпичи око кључаници.</p> <p>„Де, да и ја погледим?“ проносови стари дуја од остраг.</p> <p> |
оведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има што од манастира, и ти ваља да су игумни и |
S} А узвишене мисли имају то у себи, да и у другим сродне мисли пробуђују.{S} Под тим утиском р |
То је пут дугачак.{S} Боље ће бити, да и не задирем.{S} Ако они пођу тим путем, <pb n="55" /> |
<p>А јеси ли што оставио за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ запита патријарх с хумором.</p> <p>„У |
престати.{S} Стратимировић је знао, да и покрај закона може нама доста трунити такова сила, ка |
ве смири, учини се једном од дружтва да и њему ваља што рећи.</p> <p>Пило се подоста; није чудо |
и нѣшто од Србије.{S} Пак сам дошла да и тебе одведем.{S} Знам да ћеш се радовати.{S} Та нароч |
и.{S} Па кад смо заједно радили ваља да и заједно пијемо.{S} Ово су народне куће и народно добр |
</p> <p>Домаћин покушао је више пута да и њу у шалу уведе, али му није пошло за руком.{S} Најпо |
еш.“</p> <p>„Полицај-комесар знао је да и градоначелник неће познавати шале у овом послу, те се |
к св. Константина и Јелене чинило се да и само небо славу хоће да увелича.{S} Небо је било чист |
калуђер.{S} Ако буде могућно дођите да и мене изповѣдите и причестите, кад пођу да ме обѣсе!“< |
лѣта свира?</p> <p>„А друго ја хоћу да и други народи науче ту нашу красну поему.{S} Ово је ср |
анастирски и прости калуђери.</p> <p>Да и сам патријарх на пријаву послао бијаше свога заступни |
е за љубав епископу Платону бечка влада и планове дала направити, и из све снаге силила, да се |
о бити доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и самим |
јединог прозора ћелије стајала је млада и лѣпа женска са спуштеном главом недижући ока с пода.< |
кне јој он. „Ви сте истина били и млада и лѣпа; али сад имате ево поодрастла сина, па нисте виш |
. градови Салоник, до Херзонеза, Троада и малоазијска брда.</p> <p>Витош је дивна гора близу Со |
да има особито лѣпе очи и да се допада и самим мртвим архимандритима ове куће.“</p> <p>Уз ово |
аредбе доносила.{S} А у те власти спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће народ најпослѣ ма |
заузимао.</p> <p>— — „Двѣ године нерада и непријатности.{S} Лака им земља!</p> <p>— — „Настојат |
овѣк од најбољег свѣта поздрави је сада и проговори јој: „Ја се особито радујем, да сам дошо до |
Теофан бијаше отишо у шуму да разгледа и избере стромове, који се имају сѣћи, а о.{S} Митрофан |
се каже, да наточи чутуру, онда да неда и на здравице, и тако даље.</p> <p>Овако је мислио епис |
учити од нас, што се тиче црквеног реда и пристојног богослуженија.</p> <p>„Него и ти хоћеш да |
це му је од радости и поноса... а можда и од вина... сјајало као сунце.</p> <p>Кад се све смири |
> <p>Ваљда је сваки намѣстник — а можда и не баш оваки — писао своје мемоаре за себе, а послѣ ј |
опростити са овим дружтвом, које можда и воли, да се ми уклонимо.“</p> <p>Овако и буде.</p> <p |
јошт и сад срдцу ближа, него што можда и сам мишљаше.{S} Ово је била само нова храна за бујеће |
и по“, одговори овај, а чутура је ваљда и десет пута толико примала!</p> <p>„Ал си мајстор“ при |
што скорије посѣтити...“</p> <p>„Понда и ви морате нас надгледати“, рекне ова.</p> <p>„На свак |
ку чесму и умије се.</p> <p>Хладна вода и јутрењи зрак разбистре му живот подпуно.</p> <p>Осѣти |
, да пије црну кафу.{S} Старија господа и госпође продужише стари разговор, а младеж пође шетат |
p>Ове су ствари заузимале духове народа и послѣ год. 1790.</p> <pb n="327" /> <p>У новије врѣме |
године 1726. водио се бој између народа и клира о упливу онога у црквену управу.</p> <p>Повѣстн |
прелива као узбуркани вѣтар преко брда и долина.</p> <p>„Пиши јој.{S} Напиши јој како најбоље |
све ларме, и у прњавор прѣко свих брда и покрај свих звона.</p> <p>Кад се ово смири, стане се |
ме адету противити?</p> <p>Ленка се уда и оде са својим мужем на село у Банат.{S} Кућа, у коју |
и ово; из тога ћеш видити, да је свуда и у сваком послу истина, што стари рекоше: небои се сва |
ѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ, неби ми се могло допасти!“ примѣти на то |
же се са столице, пљесне рукама од чуда и повиче: „Је л’ могуће?{S} Ленка!“</p> <p>„Ти си сигур |
. владика је све корак по корак од чуда и ужаса у натраг одступао, и напослѣдку се нашо већ код |
о мој живот бити гомила свакојаких чуда и покора.{S} У какво сам друштво упао, нећу га се опрос |
шег друштва.{S} Банатски гости, и млађа и старија, прешле су сву шкалу чуства од поноса, страха |
дачко румена.{S} Брада му бијаше поређа и зато излажаше на крају у танак шиљак.</p> <p>Очи су м |
једно узетима, као красној кити од ружа и каранфила, крина и трандафила, љубичица и босијока.</ |
везти, немогоше се доста нагледати веза и његове красоте.</p> <p>Код многих се видило из поглед |
ој Ленка; „па ћемо бити слободније и ја и ти.“</p> <p>„Ја ћу лећи на диван,“ рекне тетка.</p> < |
строгом дисциплином од подлих нападаја и злоставе; отворите им врата к заслугама и признавању; |
твену слику гледале, пуну живота, сјаја и сласти.</p> <p>Ленка је била заћутала, и чекала је од |
и најдаљих села равнога Срѣма, Подлужја и Посавине.</p> <p>На праздник св. Константина и Јелене |
н би најпослѣ на то ишо, да буде судија и мени и епископима.{S} Сад сам ти казао, зашто ја не м |
града, у којој ће се смѣстити гимназија и семинарија богословска и сви универзитетски факултети |
појава, која је у њој можда најсјајнија и најузвишенија; а и иначе имају њени послѣдњи дани одс |
е се и потврђује, како да се семинарија и главне школе по дијецезама установе, „да се нико у ма |
<p>Већ сутра дан дође судбена комесија и прегледи мртво дѣло, те констатује, да је о. <pb n="3 |
упнике цркве, њених права и инштитуција и у народу и код владе.{S} Баш да се архимандрити сасви |
оница у Н. Саду, чини нам се иста, која и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣме био је друштвен |
ове <pb n="59" /> свога послужника ђака и заповѣди, да му собу тамјаном изкади.</p> <p>Сто је и |
ође напоље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к администратору.</p> <p>Мислећи да ће какву |
а му пара!{S} Па кад му нема пара, нека и проживи године без пара.{S} Сто и једна година прилич |
280" /> <p>Архимандрит га весело дочека и запита га из далека: „Погоди о.{S} Теофане, одкуд пис |
нда?{S} Ето нам на врат свима и четника и жандара, и полиције и ексекуције; па ће бити свашта, |
ово у плач, клекне преде о. намѣстника и стане га заклињати и преклињати, да је неда срамотити |
у манастир Прибину Главу за намѣстника и управитеља постављен.</p> <p>— -- „Ненађем ништа, и м |
ен.{S} Он ограничи пређашњег намѣстника и администратора због раскошности и разпустног живота у |
ђутим к овим двома приближило.{S} Ленка и њен пратиоц окрену се к друштву али нерекну ништа.</p |
ом.{S} Прочитавши писмо савије га Ленка и метне га пред себе на стол.</p> <p>Стара госпођа глед |
примѣтио и спазио, незнам; али је Ленка и чула и видила.</p> <p>Она погледи на архимандрита, ко |
у руку.</p> <p>„Хвала вам!“ рекне Ленка и да му своју руку, коју архимандрит топло стисне и одм |
<p>При цѣливању свете иконе метне Ленка и опет 12 дуката у тас, које је и овдѣ игуман у своју с |
љено срдце, а дах ноћи угаси пламен ока и животни жар лица.</p> <p>О. Митрофан пружи се у грчу. |
у теби живи снага, која је доста крѣпка и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а |
њим куцаше.</p> <p>Кад се пѣсма, свирка и куцање сврши, и звона ућуте запита словослов: „<forei |
живота по свој прилици предстоји горка и уништавајућа изрека, да је сав живот, сву духовну сна |
тити гимназија и семинарија богословска и сви универзитетски факултети.</p> <p>„Напеко сам ја ц |
је.{S} Ту забрави обоја врата и спољска и изнутарња, метне јошт стол пред врата, стане пред ова |
l:id="SRP18730_C11"> <head>11.{S} Тетка и нећака.</head> <p>Ленка дојури брзо у Митровицу.</p> |
ајлѣпши и најмилији.</p> <p>Стара тетка и брат Тодор били су кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико |
овдѣ у соби,“ повиче сад на ново тетка и за тили час појави се обучена.</p> <p>Ленка је била у |
и селу тражити!“</p> <p>Ова хука и бука и била је прави узрок, за што је настојатељ послѣ о.{S} |
њавору и селу тражити!“</p> <p>Ова хука и бука и била је прави узрок, за што је настојатељ посл |
ста бих то одавно учинила, али ме тешка и дуготрајна болест задржа.{S} Сад сам, хвала Богу, и м |
њу, које напрема свим дражестима и тѣла и духа бијаше оно, што зид бобу.</p> <p>Било је часова, |
дације завиривала, и о њима разпитивала и наредбе доносила.{S} А у те власти спада и наш нар. с |
" /> <p>Али је најпре пажљиво погледала и стару и младу госпођу.</p> <p>„Добро, добро, тетка... |
кратко, код те је слике множина стајала и дивила се по читаве сатове.{S} Било је ту чути и грдњ |
ове рѣчи чула. </p> <p>Стара је стојала и чекала, да Ленка остави писмо и да се с њом разговара |
имандрит из собе отишо, те га је читала и читала, и то тако с цѣлом душом, да нити је што чула |
оспођу Пуљиницу.</p> <p>Ленка је ћутала и кадкад се само насмѣшила.</p> <p>Домаћин покушао је в |
p> <p>Стара је међу тим фруштук коштала и стане главом горе доле махати.</p> <p>„А, фајн.{S} Ев |
о ниси имала доћи.{S} За плату си могла и другог ког послати.“</p> <p>„Ја сам сирота жена, мени |
њује од сваке напасти нечастивог анђела и његових служитеља, и његових људи.{S} Во имја отца и |
ѣ подне ова два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више нико.</p> <p>Ово приповѣди ка |
и лѣпе, то је познато.{S} Таква је била и у нашем манастиру.</p> <p>Вечера је била издана, с то |
криваше лѣпој жени јасно, да му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што можда и сам |
д пушке, која му је зрном плућа пробила и срце тако озлѣдила, да је морала, нагла смрт неизоста |
ити, да се чуварном владици кожа јежила и коса на глави од ужаса дизала.</p> <p>Он је више пута |
зната... па сам је толико пута изгрлила и изљубила, кад ми је о послѣдним часовима љубљеног спи |
стна рука ове поједине мемоаре покупила и у један дебео, али баш дебео рукопис сложила.</p> <p> |
и га у госте позвала па би га подворила и прочастила да неби знао шта га је снашло.{S} Господин |
рој госпоји. „Она ми је о вама говорила и казала ми је да би радо видили кои манастир У Фрушкој |
та са госпођом Пуљиницом о том говорила и она ми се обећала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад |
{S} Одушевљење, којим је говорила, сила и истина осѣћања, која јој се на лицу изражавала, <pb n |
на крај смѣси, која јој бијаше узмутила и главу и срдце, сване јој у глави, усели јој се мир у |
reign> понуди стару тетку на своја кола и посади се крај ње.</p> <p>Старој је било врло угодно, |
т Партеније даде упрегнути у своја кола и оде и он у свој манастир.</p> <p>Они остали буду весе |
и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и оде у манастир.</p> <p>Администратор манастирски већ |
архимандрит сведе стару госпођу до кола и мишљаше понудити Ленку да с њим на његови коли иде; а |
уд ватру, запали духан, сѣдне код стола и рекне:„Е сад ми казујте!“</p> <p>О. Теофан стане му с |
н је оштар, незна за шалу; ту има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер очевидно напрѣд |
неће у њима заостати... имаће ту посла и вицишпан и седрија... до краљевске табле и септемвира |
еолади.“</p> <p>Међутим је Ленка насула и тетки и себи.</p> <p>Кафа је врло добро изгледала.</p |
о и спазио, незнам; али је Ленка и чула и видила.</p> <p>Она погледи на архимандрита, ком је па |
лоте и дивоте пуна, сама љубав најдубља и најжешћа, готова дати му сву себе и све своје, свој ж |
рѣши овога мѣста, јер сам слаба здравља и да ми допусти да се вратим у мој постриг.{S} Нисам см |
се могли примити и богослови из Ердеља и Буковине, али су ови имали платити сваки по 200 фор.< |
о, кад овај продужи: „Имам ја пријатеља и у Вуковару и у Пешти... инквизицију ћемо обуставити.. |
а највеће задовољство свога настојатеља и извршио.</p> <p>Но док небијаше дошло врѣме, да се ов |
архимандрит све калуђере и настојатеља и почне им говорити:</p> <p>„Честни отци.{S} Изтрага је |
ски, најславнији од Бугарских светитеља и патрон Бугарске.{S} Ту и сад почива.{S} У Рилском ман |
из манастира, те се срѣћно дочепа поља и горе.</p> <p>Нов живот осѣти у себи, кад се нађе у сл |
сторије, да види како се находе и споља и изнутра, јер је све ваљало оправљати и понављати.{S} |
по мало цванцига... или талира... па ма и дуката... јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то дос |
цркве и народа; осигурајте их наредбама и строгом дисциплином од подлих нападаја и злоставе; от |
злоставе; отворите им врата к заслугама и признавању; пружите им срѣдства задаћи <pb n="337" /> |
молитва за све људе узвисила над људама и дигнула међу чисте духове!...{S} Мислио сам све што з |
бојте се ви ништа!“ окрене се госпођама и рекне им.</p> <p>„Нема духова у твом манастиру, л’ им |
и сада важнијих свештеника у парохијама и ученијих и отменијих али онај дух реко бих да се изгу |
каже:</p> <p>„Било је у таким приликама и више паметних и изкусних људи из нашега народа, па су |
.</p> <p>Сам је себе видио, како мукама и временом изопачен лежи на својој сламној постељи, без |
познало по строју главе, мршавим рукама и великој просѣдој забарушеној бради.{S} На први поглед |
то би било и право: калуђери са сабљама и пушкама, и владике са штурмхутом... то би лѣпо стојал |
стоје и по другим православним земљама и државама.</p> <p>Нарочито су му прѣд очи долазили кал |
а душа скроз и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и у подрум, па и у ракиџијницу... како се кад |
човѣк као и други господар.. он с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мал |
</p> <p>За тим принесе чутуру к устнама и напије се шљивовице.</p> <p>Међу тим се догодио интер |
пасни облак са своим смртоносним муњама и громовима пређе без слѣди прѣко главе пѣсника „Шишато |
отине.</p> <p>Људи и жене у стајаћицама и новом одѣлу, како га Срѣм по своим покраинама показуј |
одговори свѣдок мало смѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад добију мукте да се напију, а они |
казао је патријарх и у другим пословима и напрама великој господи у Бечу.</p> <p>Он је тим више |
нског изгубљене прѣким ситним пословима и потрѣбним оријентирањем.</p> <p>„То је дакле врѣме са |
ала палата цкр. предстојништва) а свима и госпођицима уједно узетима, као красној кити од ружа |
шта ћемо онда?{S} Ето нам на врат свима и четника и жандара, и полиције и ексекуције; па ће бит |
> <p>„Радо се састајао са вѣштим људима и послушао је добре савѣте и ваљане предлоге увѣк и са |
осподски и угодно, допадао се и мушкима и женскима: сви су видили у њему за кратко врѣме архима |
е; како му глас влада чуствима, мислима и осѣћајима народа као палица каквога чудотворца.</p> < |
ти; узбуђење било је велико.{S} Мислима и преметању нигдѣ краја.</p> <p>Нећемо потање описивати |
ше, имао је то начело, да се у рачунима и неизказује, да манастири имају бог зна какве велике ч |
у тим види се, да си ти о овим стварима и сам премишљавао, и са другим људма о том разбирао; ак |
н поведе сад разговор о другим стварима и покаже толико знања и духа, да је све прекрасно забав |
ер ће тим боље бити свима, и калуђерима и настојатељима.</p> <p>„Код тебе сам познао више ствар |
астојатеља, да воде бригу о манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам они?“</p> <p>Но видило се, |
оје!{S} Што год је рађено у манастирима и о манастирима, радило се прописаним путем прѣко пропи |
Ви Бечкеречани знате само по паркетима и банатској длановидној равници без умора ходити.{S} Да |
<p>Приправи се дакле добро аргументима и мотивима, пак оде у Карловце, да моли од патријарха п |
мком —— понајвише у гостима, на частима и“ — овдѣ застане о.{S} Теофан.</p> <pb n="339" /> <p>„ |
сположењу, које напрема свим дражестима и тѣла и духа бијаше оно, што зид бобу.</p> <p>Било је |
непријатеља које случајним околностима и догађаима.</p> <p>Ленка дошавши кући, осѣти тежину на |
наде за будућност државе, лаким улацима и галопенима својих старѣшина, репатицама на небу звани |
а и босијока.</p> <p>Кад се сврши пѣсма и свирка, запита високородни, којем чисто небијаше прав |
и ноћ.{S} Стража се пред његовим вратма и под прозором мѣњала, и о.{S} Теофан увиди, да је све |
ао.</p> <p>Ђак прими кључеве од подрума и оде с писмоношом у подрум.</p> <p>Кад дођу у подрум, |
е њеног светога, и остане нѣколико дана и иза праздника.</p> <pb n="318" /> <p>Слутио је, да им |
е и србску и турску, старог Југ Богдана и девет Југовића, битку саму, Обилића, Топлицу и Косанч |
видѣтелства и препоруке од мога игумана и братије,“ примѣти о.{S} Теофан, пружајући патријарху |
о и солгабирова и јурасора, и вицишпана и сву седрију... тога блага нема ни сав манастир, у ком |
само молим, да буде изтрага непристрана и суд праведан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх упи |
су измѣњени.{S} Поглед на о.{S} Теофана и на утисак његове молитве бијаше и њих очистио, узвиси |
каже подмитљиво главом на о.{S} Теофана и Ленку.</p> <p>„Играју се цица-маце,“ придода други он |
атраг, па онда стане пред о.{S} Теофана и запита та строго: „Шта хоћеш, оче!“</p> <p>„Хоћу да м |
ивши, пак онда упрѣ очи у о.{S} Теофана и разрогачи их по свој величини.</p> <p>„Допуст на три |
јавило ђаче, што га је Ленка за Теофана и његову ћелију била питала.</p> <p>Одмах се сви, кои н |
ошт једанпут погледи на о.{S} Митрофана и запита: „Је ли доиста мртав?“</p> <pb n="312" /> <p>„ |
шавају. — Сад ми пошљите отца Митрофана и Амфилохија, а ви се нађите ту пред врати.“</p> <p>Нас |
је све то мало, нека поведе и Митрофана и Амфилохија, и колико их год јошт хоће.“</p> <p>Јосиф |
охије!“</p> <p>Зној пробије и Митрофана и Амфилохија, кад чуше о кривој заклетви.</p> <p>Митроф |
е слика била доиста врло живо и сложена и изведена. <pb n="226" /> Ту је било видити на једном |
дрит. „И све држим, да ћемо ми та имена и више пута чути.“</p> <p>О Доктору Суботићу нећемо у о |
срѣће изненада.{S} Ту ми заслугу призна и настојатељ и братија јавно на братском сабору!{S} Нећ |
прими и уведе и те госте у салу; упозна и ове са Банатским гостима.</p> <p>Па то зазвони звонце |
S} Од десетка добио сам 1500 акова вина и ставио на подваљак.</p> <p>— — „Ево и с друге стране |
красној кити од ружа и каранфила, крина и трандафила, љубичица и босијока.</p> <p>Кад се сврши |
и његових људи.{S} Во имја отца и сина и св. духа, амин!“</p> <p>На то благослови медалију.{S} |
ине.</p> <p>На праздник св. Константина и Јелене чинило се да и само небо славу хоће да увелича |
<p>У недѣљу је праздник св. Константина и Јелене...{S} Ха, баш добро, баш ко да смо наручили.{S |
завршујемо приповѣст: „Калуђер, истина и поезија!“</p> <p>(Крај.)</p> </div> </div> </body> </ |
="titlepage"> <p>КАЛУЂЕР.</p> <p>ИСТИНА И ПОЕЗИЈА. </p> <p>од</p> <p>Дра Јована Суботића.</p> < |
="titlepage"> <p>КАЛУЂЕР.</p> <p>ИСТИНА И ПОЕЗИЈА.</p> <p>(Писано I. дѣо 1873., II.{S} и III. 1 |
К... затеку тамо архимандрита домаћина и јошт једног старијег архимандрита, настојатеља манаст |
зведе, на којој би се огледала величина и сјајност нашега народа у старој повѣстници.</p> <pb n |
велико охладило; а сад му ноћна тишина и враћајућа се превлада хладнога разума помогне, да сам |
чене на дукате.{S} Ја би била задовољна и са банкама!“</p> <p>Ово рекне, па пошто је била међут |
патријарху свѣдочбу са подписима игумна и братије и печатом манастирским из „сословија“ издану. |
калуђера.</p> <p>Он се обрати на игумна и продере се на њега: „Шта?{S} Није ти право?{S} Ја сам |
p> <p>У јужном крилу био је стан игумна и собе за госте.{S} У сѣверном била је славно позната т |
огледа архимандрит Ленки у лице.{S} Она и нехотице погледи му у лице и очи.{S} Са тог лица из т |
једним осѣћајима разстали!“ придода она и уздахне.{S} Они су заједно одрастли, и одтуда долази |
е на њему господски, и хаљине и персона и начин.{S} Не као онај наш у К. неочешљан, неодељан; н |
С једне стране ствар је заиста користна и благотворна, с друге пак стране баца како на владике |
се лако разставити од старога благовања и аговања.</p> <p>— — „Намучио сам се с њима кроз 3 год |
јаше најтоплије пријатељство, из држања и дисања видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и |
о другим стварима и покаже толико знања и духа, да је све прекрасно забавио.{S} Мало по мало за |
ти на запрѣке, интриге, подла подметања и извртања, да и смртна непријатељевања.</p> <p>— — „Си |
ропустио ни једног „катадневног јутрења и вечерња,“ пак била његова „чреда“ или небила.{S} Шта |
ради чешће походио руског посланика, па и свештеника код посланичке капеле.</p> <p>„Мушицки је |
квалификације за доброг управитеља, па и реформатора.</p> <p>„Он се чисто оправљао за велике п |
вѣта стече се много из цѣле околине, па и најдаљих села равнога Срѣма, Подлужја и Посавине.</p> |
едан манастир уреде, да иду у други, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и нар |
исли, али су му ипак мисли погодили, па и они повичу: „Свему је он крив!“</p> <p>„Је ли?“ запит |
не стране сваку саблазан избѣгавати, па и у самој својој ћелији, а с друге несмѣ манастирско до |
Дође он к нама и у кућу, и у подрум, па и у ракиџијницу... како се кад деси.{S} Недиже тај нос |
пута велико пријатељство манастиру, па и ја сам њима ту радост учинио, да виде своје слике у м |
сусрѣт. „Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по м |
ва.{S} Како једу Турци без ножева... па и без виљушака... како су се толики пустињици хранили б |
его интабулацијама... па јошт ово... па и ово... идите па радите како знате.{S} Наши стари поди |
ствар...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже не само устма, него и |
а сам сав Срѣм,“ — проговори Ленка, „па и нѣшто од Србије.{S} Пак сам дошла да и тебе одведем.{ |
ао најврстнијег настојатеља.</p> <p>„Па и госпође наше и госпођице... шта велите?{S} Нема му па |
ре ови сви климајући главом.</p> <p>„Па и ти отче духовниче!“ проговори намѣстник зачуђен.</p> |
а ће.{S} Он погледа смирено на епископа и стане га тѣшити: утѣшите се, Ваше Високопреосвјашченс |
у; одредите им пословање, које одговара и оним духовима у народу, што траже не само да се прихр |
га и извршују заповѣсти Беча, Темишвара и Н. Садскога „Сунца“ (овако се звала палата цкр. предс |
п Хранислав имао је извѣстно много дара и науке; али слѣди хисторичне нити <pb n="74" /> је у н |
о ради својих великих очију, пуних жара и свѣжине.</p> <p>Ми ћемо ову епизоду на краће да извед |
су Србљи највѣрнији поданици свога пара и господара од памтивека, па ће такови бити, док је и ј |
зен са више серафимских глава из сребра и злата навезених.{S} Ројте су биле златне, дугачке и в |
и преда по свом увѣрењу нама сва добра и виктуале на разполагање.</p> <p>— — „При обичној пром |
у калуђере с намѣром, која бијаше добра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто |
грдан капитал, којим би се много добра и по народ и по манастире дало учинити.“</p> <p>„То сам |
“</p> <p>„Е, господару,“ одговори Гавра и пљуцне извадивши лулу из уста. „Ових дана били смо св |
о при свем том била је безбрижна, ведра и весела.</p> <p>Брат је у сестри гледао свети аманет о |
дпуно право, кад кажете да се она мудра и света правила недрже, премда све зло недолази само од |
ојим идејама, које је о задаћи калуђера и манастира имао: но све то паде у воду.</p> <p>Екселен |
х настојатељ игуман и нѣколико калуђера и ђака.</p> <p>Сиђу се с кола.</p> <p>Архимандрит Парте |
стане махати главом, погледи у калуђера и рекне му озбиљним гласом: „појко, нисте добро радили! |
но; ено ти писаћег стола, хартије, пера и мастила: то је све у бољем стању него у твојој ћелији |
вац повиче за њим: „Коно! понесите пера и мастила!“</p> <p>Овим се указивало на то, да се госпо |
... невѣрујем, да се неби одрекла „мира и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу су ови часови били часови |
ака учинио, да се инштитуција манастира и калуђерства регенерира, то није чудо, јер се у оно вр |
год човѣка, кога крије самоћа манастира и раса калуђера!“ примѣти на ово о.{S} Теофан, и пружи |
ове. „Да видиш, да мене стање манастира и калуђера по дужности у велико интересира, наредићу, д |
атцима доскочи, и да се стање манастира и калуђерства на боље изведе.“</p> <p>„Могу,“ одговори |
ти.</p> <p>Куварица изишла из манастира и јури као бѣсом гоњена к прњавору.</p> <p>Отац Митрофа |
да ће то само бити на корист манастира и калуђера, и препоручују ме браћи свакога манастира, у |
лану поступао: он је и управу манастира и држање калуђера вишој својој намѣри суобразно удесио; |
се овај тѣсни одношај између манастира и калуђера сасвим преокрене.</p> <p>„Калуђера је било у |
самим тим већ за регенерацију манастира и калуђерства било као за усѣве лѣто без кише.“</p> <p> |
ђу, тако и све угледне људе из прњавора и села нашега.“</p> <p>Тако и буде.{S} Свѣта стече се м |
светитељ.{S} Народ је како из прњавора и села, тако и из оближњих места гомилама долазио, <pb |
S} Теофан, „Ми смо имали мало разговора и свршили смо га.{S} Она нема више никаква посла овдѣ.{ |
пно смѣјати.</p> <p>„Та за оне има гора и даљина јошт и највећу драж, који јој нису навикнути,“ |
сви примамо једнако.{S} Е па онда мора и он нас <pb n="112" /> који пут послужити.{S} И то је |
„Кад човѣк види буквана, одмах му мора и нехотице пасти на памет „буква“.{S} Али сам већ прѣко |
ховника до висине светих апостола Петра и Павла, и даје му у руке кључе од раја.</p> <p>„Молитв |
ше сасвим узхићена манастиром и изнутра и споља.</p> <p>Да ју је ко у том часу понудио да се по |
ачином потрѣсо, кад је она гласом ужаса и поуздања рекла:</p> <p>Сѣти се живога Бога!</p> <p>Пр |
кроз све живце, кад виђе ту слику ужаса и очајања, прѣд собом.{S} Она се тргне, скочи, и ступи |
тимировићев ради свога изврстнога гласа и појања.{S} Кад је овај запојао, мислио је сваки, да н |
је.{S} Ни сам патријарх нема тога гласа и славе, што има наш домаћин.</p> <p>„Иди цару... хвале |
ођа Јовановићка инжинирка учинила гласа и себи и нашем народу.{S} Она га је у своју кућу у Пешт |
духовне снаге и велике духове без гласа и имена у свом крилу саранио.</p> <p>„Па дична дѣла тол |
осѣћао је чудесно олакшање истога часа и одлазио је утѣшен кући.</p> <p>За придиковање није то |
м, што није имао велика трбуха.{S} Коса и брада тек је по нѣку сѣду показивала.{S} Све ово чини |
рхимандрит. „Срѣдњи узраст, — црна коса и брада, румени образи реко би сад ће крв пробити, <pb |
смежурао, штоно наши веле.</p> <p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко рум |
спусти на колѣно, прекрсти руке на прса и тихо проговори: „Хвала ти преблаги спаситељу, што ми |
.{S} Млад човѣк наједе се пресна купуса и залије га хладном водом... али шта је мислио, шта ли |
тане својим ножем рибати главицу купуса и онако пресну јести.</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери |
tle>Љубомира у Елисијуму</title>.{S} Та и ја кад сам била мала читала сам га спрам мѣсечине.“</ |
пуњен мржњом, горчином, презрѣњем свѣта и људи, неимајући никога, да га тѣши, да <pb n="146" /> |
ао што глас пролѣћа изазива живот цвѣта и мириса...“</p> <p>Калуђер је јошт ћутао.{S} Ленка се |
в!“</p> <p>Опет се разигра многаја лѣта и у трапезарији и ван ње, и једва занѣме гласови многол |
у оно врѣме био између других адвоката и Печеновић.</p> <pb n="45" /> <p>Печеновић је имао од |
/p> <p>Ти дани саставили су срдца брата и сестре као да их је једна мајка родила.</p> <p>Ленка |
ури до своје.{S} Ту забрави обоја врата и спољска и изнутарња, метне јошт стол пред врата, стан |
стане маукати као мачак, одкључа врата и тури их у собу, мислећи, да ће куварица бити јошт на |
сам ту.“</p> <p>О. Теофан одкључа врата и ђак унесе чинију <pb n="40" /> с нѣшто мало јела, јед |
је кваку од браве у руци држао, и врата и нехотице отворио, учини поклон до земље, и настави св |
> <p>Дигне се с канапета, затвори врата и закључа браву.</p> <p>Затим легне.{S} Но подуже недођ |
прозор отвори, одшкрине полагано врата и уђе к нећаци.</p> <p>Ова је стојала у дражестној јутр |
калашно весео.{S} Ту се шалом разћерета и стара тетка уз госпођу Пуљиницу.</p> <p>Ленка је ћута |
зивао.</p> <p>„Но и имао је аукторитета и напрема влади, и напрема свом свештенству и народу, к |
пуно задовољство митрополита, факултета и публике. —</p> <p>„Станковић служио је врло радо из п |
је Лукијан био <pb n="256" /> силовита и нагла природа, могло је бити покора.</p> <p>„Него је |
дина добила народна каса од митрополита и владика 475.000 фор. а од манастира 579.850 фор и так |
<p>Наједаред дигне очи на архимандрита и запита га смѣрно: „А јесте ли, Високопречестњејши гос |
</p> <p>Ленка се окрене од архимандрита и рекне тетки: „Хајдемо у собу, већ је за тебе хладно!“ |
или у њему за кратко врѣме архимандрита и сигурно су држали, да неће предуго бити без епископск |
очито били дошли да им он молитву очита и утѣху пружи.</p> <p>Чинодѣјствовању при служби придру |
руг манастира, сферу калуђерског живота и домак просвѣћене побожности пада.</p> <p>О. Теофан би |
стране оштар, лѣк — отров, сѣме живота и смрти.</p> <p>Казали смо, како се калуђер сав чудесни |
љи: али јо велика разлика између живота и смрти овога дивнога знанца и између живота и смрти он |
ти овога дивнога знанца и између живота и смрти оне тројице, које сахранисмо.</p> <p>Сваки ће с |
алу изгледати могли.{S} Вањска простота и пониженост осијана изнутарњом узвишености и блѣском.< |
Теофана.</p> <p>Овај метанише три пута и пољуби владику у руку, па одступи три корака у натраг |
и повиче: „ево вечере, дајте само оцта и уља.“</p> <p>„Нема! “ зазвони и сад из уста намѣстник |
ријарха да ме позове, и да ми каже, шта и како жели, да се ради.{S} Нема позива.</p> <p>— — „Са |
е.{S} Изиђе и намѣстник.</p> <p>Има шта и видити.</p> <p>Куварица изишла из манастира и јури ка |
по одазивао.{S} Нису добили бог зна шта и колико, ал су се изранили.{S} Калуђери су били прости |
сасвим невѣшт, као да се то њега ништа и нетиче и прихвати поглед госпође с лаким осмѣјком.</p |
ништа нетиче.“</p> <p>„Ја од тебе ништа и нетражим.{S} Ти си и онако нѣки дивљи светац.{S} Али |
мном о.{S} Теофане!{S} Та ја море ништа и незнам о твојој фамилији.{S} Ходи да ми приповѣдиш.{S |
а Гоморра!{S} А они о том у тужби ништа и неспомињу?“</p> <p>„Спомињу“, – одговори архимандрит |
мо, у ком се овај из обитељи Ј. одпушта и братији св. обитељи Ш. придружује.</p> <p>Услѣд тога |
ја јој је у сваком слогу звонила, срѣћа и сладост будућности, која му се пред духом и срдцем ра |
<p>„Ковиљ је и само Ковиљ одранио Раића и одљуљао његова духовна чада.</p> <p>„Да су ови људи о |
о је ту чути и грдње на Вука Бранковића и похвале Милоша Обилића, и израза најдубље побожности, |
САДУ.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ЛУКЕ ЈОЦИЋА И ДРУГА.</p> <p>1881.</p> </div> <pb n="2" /> <div type |
ракијце, и жиока, и вѣнчаница и прошћа и прућа, и свачега.{S} А отац Теофан има јошт дуго врем |
огоше се доста надивити богатству штофа и дивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у нас и више нигдѣ!“ |
те строго држите, да се чувате од грѣха и саблазни.“</p> <p>На то се окрене отцу Теофану и рекн |
а младости, страсти, жеље, наде, страха и ужаса морала је и у само срдце <pb n="149" /> од леда |
страхом свима силама... застава страха и бојазни вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистал |
се мало по мало калуђер од свога страха и бриге.</p> <p>Сад почне онај на ново.</p> <p>„А ви се |
онда чине то исто и без свакога страха и стида; нити нам одају пристојећу нам почаст, држећи н |
пет троје каруце и довезу 7—8 мужкараца и старијих и врло младих.</p> <p>Домаћин прими и уведе |
кои свету своју дужност из свега срдца и из дубљине чисте душе обављаше.{S} Слика његова остал |
олитве и тѣшио болнике из дубљине срдца и душе своје.{S} Кад је подиго очи своје к небу, чинило |
во двоје младих људи миловали, из срдца и душе љубили, а нису ни рѣчицом изјавили, да се љубе.< |
његовим чинодѣјствовањем насладом срдца и духа.{S} Зато су се прѣко године управо преправљали, |
ађем мушком свѣту ради свога лѣпог лица и стаса, а нарочито ради својих великих очију, пуних жа |
винца, и ракијце, и жиока, и вѣнчаница и прошћа и прућа, и свачега.{S} А отац Теофан има јошт |
сам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритке“, те да је сад постала она господарем |
каранфила, крина и трандафила, љубичица и босијока.</p> <p>Кад се сврши пѣсма и свирка, запита |
еђу живота и смрти овога дивнога знанца и између живота и смрти оне тројице, које сахранисмо.</ |
на покуља јој у собу.</p> <p>Зрак сунца и струја зрака одговорише свѣтлости у њезиној глави и с |
} Браћи псује и пред простим људима оца и матер и прѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, а о |
зивали су, да му долази из дубљине срца и душе, и да му је то право чисто увѣрење.</p> <p>Архим |
житеља, и његових људи.{S} Во имја отца и сина и св. духа, амин!“</p> <p>На то благослови медал |
.</p> <p>„Но на срѣћу имала је она отца и мајку, те јој на пут стану.</p> <p>„Мало ми срдце ниј |
стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај виц архимандритов уроди обћим см |
сам калуђер.</p> <p>„Одреко сам се отца и матере!</p> <p>„Примио сам анђелски чин!</p> <p>„Закл |
очету, које само стојаше на, гробу отца и мајке, на гробу наде и живота свога!“</p> <p>„Па сад! |
овосадском пријатељу све је бивала јача и силнија, и већ је многе ноћи поквасила јастук сузама, |
атвора, као да лети.</p> <p>Стража руча и стане на своје мѣсто и неузимајући на ум, да им је пт |
Угарске.</p> <p>Тим добије и црква наша и свештенство признати темељ и несумњиви положај у држа |
о дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало смока, што бијаше том приликом за се понео, |
више нѣки причају, да је несрѣћна љубав и народног нашег просвѣтитеља Доситија у Хопово допрати |
обро и кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и умрѣти!“</p> <p>Ова бура у души бијаше га јако уморил |
м госпођом супругом на све вѣкове здрав и срѣћан.</p> <p>Краснопѣвац манастирски запѣва велико |
итељи походити.</p> <p>„Примите поздрав и од моје тетке, која вас са свом збиљом својим господи |
т се чује звекет чаша, и опет рецитатив и арија од „господи помилуј.“</p> <p>Пило се оштро; ниј |
даред види очи, а он јој даде благослов и изчезне.“</p> <p>„Јао мене!“ повиче стара тетка, којо |
м је било мило, како си био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си опет стару кожу навуко.“< |
аше добио од архимандрита, овоме натраг и рекне: „Али ово није ушло у живот, нема дакле никаков |
ју забележи.</p> <p>Он се окрене натраг и одговори: „Гледајте ви ваш риф; а моје перо и мастило |
у руку, па одступи три корака у натраг и стане са спуштеним главом.</p> <pb n="65" /> <p>Еписк |
<pb n="291" /> к власти и ишту мудријег и обазрителнијег старѣшину.</p> <p>Господин Гаврил М. м |
би капетана, градоначелника Карловачког и рекне му:</p> <p>„Г. капетане!{S} Ако на столу Њ. Екс |
уму, души, савѣсти; учитељ народа малог и простог, коме ваљаше у манастирима отворити извор нау |
ће му угодно бити, ако му пружи разлог и прилику, да се неугодног себи епископа тим поводом оп |
„Узвишени позив исповѣсти доводи чистог и човѣкољубивог духовника до висине светих апостола Пет |
та оде к прозору; но како се тргне, кад и ту види два човѣка с пушкама на стражи.</p> <p>„Шта ј |
ошлости.{S} До сад си ми се јављала кад и кад као лик чистијег створења каквог у мојим мислима, |
устма, него и очима, и руком... кадкад и ногом... онако изпод стола!“ И овај је свој виц прати |
, које свак разумѣ — „па је онда кадкад и лудовао и кад није ништа повуко; — најпослѣ стане људ |
n="61" /> кроз бркове: „Добро је кадкад и таковом светцу запалити свѣћу.“ Онда зазвони, да му ђ |
вдан, омилити народу тако, да се кадкад и по 10.000 људи на тај дан к манастиру стицало, одкуда |
аче би се звало осудити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да одложи нарав ч |
н био је јошт у најбољим годинама, млад и тако лѣп, да старији несмѣдоше узети на себе ризико, |
у двору у Карловци.</p> <p>Био је млад и лѣп, понашао се господски и угодно, допадао се и мушк |
илити; ко зло ради мора се казнити; ред и дисциплина ваља да имају гвоздену руку.“ „Чувај браду |
великим духом можете ви све ове узпоред и мимогред извести.“</p> <p>„Јест, ал гдѣ су ми на то н |
<p>У овом шлофроку, кои бијаше производ и свѣдок другога „десетолѣтија“, са плаветном марамом з |
тал, којим би се много добра и по народ и по манастире дало учинити.“</p> <p>„То сам и сам мисл |
и воде; за мене ће се већ постарати суд и жандар.“</p> <p>На то метне пушку на раме и пође хитр |
p> <p>Овај одговори: „Набрусио си Швабе и Швабице баш како ваља.{S} Мајстор си!“</p> <p>Онај пр |
тка домаћина: „А какве су вам ово швабе и швабице на зиду?“</p> <p>И доиста највећи број тих сл |
браку у самоћи, свѣту незнани, за себе и себи, па пиши, предузимај, чини све, што иде на славу |
историју притицати, и сви су се за себе и своје прејемнике пред цѣлом народном скупштином торже |
ијаше појака.{S} Тури га снажно од себе и одтрчи у своју собу.</p> <p>Отац Амфилохије потрчи за |
си послушао гласа дужности убио би себе и овога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону сироту ж |
да хладнога разума помогне, да сам себе и опет подпуно у своју власт добије.{S} Што је прошасто |
бља и најжешћа, готова дати му сву себе и све своје, свој живот, своје име, своју будућност!{S} |
учини тако.{S} Метне свѣтњак близу себе и шибице до њега, па угаси свѣћу.</p> <p>Није дуго трај |
растави и за сав живот убије... и тебе и мене!“</p> <p>Како је о.{S} Теофану било у души, док |
љесне рукама, погледи у гредице од собе и уздахне: „о Б... ново, Б... ново, та ниси ново него с |
у ево донети један јастук из твоје собе и покривач, па ћу спавати ко царица.“</p> <p>То и учини |
оћи“, примѣти стара, изиђе брзо из собе и зазвони по служавку.</p> <p>Није дуго постојало, али |
је сваки мудар, кои веже језик за зубе и кад је сам у соби. — Али видим да си избочио очи као |
чује се са стране протођакона кроз зубе и потмуло, али разговетно.</p> <p>Настојатељ небијаше р |
и бити.</p> <p>И даље: да корист државе и дужност народа изискује, да се монаси њиховој правој |
ку окружја, <pb n="233" /> стубу државе и перјаници царевој, који само о добру овога манастира |
у кујну на куваричин стол, узму ножеве и стану се частити.</p> <p>Куварица види ове с ножеви к |
ви, који сте из школе Стратимиревићеве и Иринијеве, биће како тако: а послѣ ће бити... знате, |
ити.{S} Високородни је уважавао и шљиве и шљивовицу: али је највећу цѣну имао у његовим очима п |
оно, што имају бити за управитеље цркве и црквених заведенија, и за заступнике цркве, њених пра |
е црквене владе било је развијање цркве и црквеног живота.{S} Одтуда устројење гимназије, богос |
ст своју само на правду и интерес цркве и хијерархије, те заступи топло и снажно а у једнакој м |
мѣр нравствености били.{S} Корист цркве и дужност народа изискују, да се монаси, који су од сво |
своје умне силе развију на корист цркве и народа; осигурајте их наредбама и строгом дисциплином |
ла у свѣт гробова ради, да копа гробове и да их пуни живим мртвацима, него се родио живота ради |
ће њихова клетва пасти на ваше гробове и душе.{S} Јест.{S} Опомињем вас, да се св. канона држи |
слуге и робови.</p> <p>Купује за дубове и друга дрва из шуме козлиће и друге печенке, и тамо ко |
г да да ове године напуни све хамбарове и све подруме.{S} Стока му се хиљадила, а коке му дукат |
ше архимандриту; он сабере наново обрве и погледи неугодно на калуђере, па онда са највећом озб |
вѣ три и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из властита изкуства познати.</p> <p>„Године 1842 |
као преображен.{S} Он је читао молитве и тѣшио болнике из дубљине срдца и душе своје.{S} Кад ј |
или.</p> <p>Осим њега читали су молитве и други калуђери.{S} Ови сви осѣте као да су измѣњени.{ |
што је толике силне друге духовне снаге и велике духове без гласа и имена у свом крилу саранио. |
Имајући и дању и ноћу пуну главу бриге и послова, које му је ваљало свршити, није о.{S} Теофан |
</p> <p>„Стратимировић прихвати разлоге и назоре <pb n="278" /> свога епископа-љубимца, и Мушиц |
ила, имајући више поуздања у своје ноге и прњаворске пријатеље него у своју руку и турски ножић |
га тако звана браћа, да су њихове слуге и оруђе; да врховна управа задатак свој само на политич |
ећи нас, не да смо му браћа, него слуге и робови.</p> <p>Купује за дубове и друга дрва из шуме |
израза најдубље побожности, и суза туге и срдачних уздисаја.{S} Ова слика била је у дѣлу за срб |
ом сиромаху човѣку пуцало срдце од туге и жалости.{S} Али патријарх није хтѣо на то ни помислит |
алуђерима!{S} Касу си добро изтресо; де и мантију изпраши.“</p> <p>„Архимандрити неби смѣли ост |
мо бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то било!“</p> <p> |
па се с њима части и пои.</p> <p>Срѣде и петка недржи, тако исто никојега <pb n="292" /> друго |
е на, гробу отца и мајке, на гробу наде и живота свога!“</p> <p>„Па сад! па сад“ викне гласом, |
за престол и државу влада најбоље знаде и уважава.</p> <p>„Стратимировић но хтеде ову ствар сам |
ште на поступање калуђера, па тако паде и он с њима у један кошар.</p> <p>„Кажем ја, да неће до |
управо уживала возећи се кроз винограде и шљивике.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
говим бољим знањем ни са начелом правде и интересом православне цркве.</p> <p>„Глас митрополита |
и; а ако му је све то мало, нека поведе и Митрофана и Амфилохија, и колико их год јошт хоће.“</ |
ме је под руку да је уз брѣжуљак поведе и случајно јој руку јаче притиште уз себе.</p> <p>Ленка |
ло младих.</p> <p>Домаћин прими и уведе и те госте у салу; упозна и ове са Банатским гостима.</ |
као и други господар.. он с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и раз |
ѣти.</p> <p>Жеља, да се манастири уреде и наши калуђери сходно свом вишем позиву изображавају, |
ствари тиче, ја ту немолим, да ме штеде и заклањају: нека ми буде како сам заслужио.{S} Али сам |
Знаш ти добро ко.{S} Она куја, што иде и лаже у двору које шта на поштене људе.{S} Али ја ћу с |
да та молитва свесилном створитељу иде и за оне, који леже на одру смрти, да не могу ни устима |
и очи нису у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На бр |
ам се бојао да не буде чега да се стиде и поздни праунуци.</p> <p>„Слава Стратимировићу!{S} Сла |
и наш млади умѣтник „бичопуцанија“ оде и без ручка у своју пустињу.</p> <p>Дуго је врѣме проте |
еније даде упрегнути у своја кола и оде и он у свој манастир.</p> <p>Они остали буду весели до |
заповѣсти учињено!“</p> <p>„Полицај оде и пошље тај час по пекара, да му га доведу.</p> <p>„Как |
овај.</p> <pb n="304" /> <p>Калуђер оде и доведе оне ђаке.{S} Врата се отворе и управитељ уђе.< |
мало загрије и поврати од ноћне незгоде и сваковрстне напасти.</p> <p>Кад се свуче и у постељу |
све просторије, да види како се находе и споља и изнутра, јер је све ваљало оправљати и понављ |
човѣк и невин да пострада... нека буде и то.{S} Невино је страдао и сам учитељ и спаситељ, и м |
д је прочита, поцѣпа је на ситно комађе и трѣсне је о земљу.</p> <pb n="79" /> <p>„Ја сам госпо |
буде готов, и зато се удали, да изнађе и обиљежи оно нѣколико стромова што му је јошт трѣбало. |
че од трпезе и потрче на поље.{S} Изиђе и намѣстник.</p> <p>Има шта и видити.</p> <p>Куварица и |
/p> <p>Овако и буде.</p> <p>Ленка изиђе и нареди, да јој кола чак долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ст |
као што је отац Теофан желио, али дође и протођакон Никанор, као што је друга страна очекивала |
а ни у вече ни у јутру.</p> <p>Али дође и право јутро.</p> <p>Куварица докраде се, што је више |
е дозволу и благослов.</p> <p>Тако дође и мѣсец мај.</p> <p>Као што удесна свирка чисто диже но |
духовно измучен заспи.</p> <p>У то дође и подне.</p> <p>Администратор сѣти се, да му апсенику в |
сѣди онда тамо код Крсте.“</p> <p>Дође и трећи свѣдок.{S} Преслушају се и остали, што их бијаш |
p> <p>Неће добро бити!</p> <p>— — „Дође и архимандрит настојатељ у манастир.{S} Мои хрђави снов |
ругчије!“ примѣти архимандрит, пак пође и он с њом.</p> <p>Лаким скоком сиђе се госпођа са прво |
етињства!“</p> <p>Сад се разиђу госпође и стану ствари купити да се за пут спреме.</p> </div> < |
је била међутим стол застрла, и посуђе и шоље на њега метнула... оде из собе.</p> <pb n="185" |
Митрофана бијаше повео, да му их покаже и означи, па да их овај послѣ даде посѣћи и израдити.</ |
ости запросити... да се та молитва диже и за мајку, којој јединче умире, па стоји од жалости ок |
, да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и слави, који неможе намѣре своје остварити, ако све не |
агом <pb n="188" /> оку.{S} Она се диже и проговори кроз сузе:{S} Лака му била земљица: а Србљи |
то сте вас <pb n="205" /> двоје, уздиже и онога, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше рѣчи вѣрно изпо |
е шибао своје тѣло да се сасуши до коже и кости, као што су многи пустињици у старо врѣме радил |
го пушка вашег стражара.{S} Стража може и заспати, а може се дати и подкупити: а моја рѣч остај |
наше корпорације (заведенија); али може и сама влада одтуд узети повода, да их под државну упра |
пуна густара кроз које се проћи неможе и то од увѣк зелене вегетације око које се увијају лија |
администратор и братија скоче од трпезе и потрче на поље.{S} Изиђе и намѣстник.</p> <p>Има шта |
сника-владике.{S} Он се стрѣсе од грозе и повиче: „На што калуђеру нож!{S} Зар он неможе гризти |
опет у самом манастиру Рилском, гдѣ је и свој велики бугарски рѣчник довршио.</p> <p>Троицку Л |
е господар у својој кући.{S} За њега је и онако сав други свѣт затворен: зар ћемо му и саму кућ |
ху употребљене.</p> <p>Истина је, да је и Патријарх Рајачић дао доста цигаља напећи, премда у ц |
ти познато, али мени су казивали, да је и велики наш Стратимировић разцѣпљено срдце расом завио |
икрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и господин администратор био веселији него што би га иш |
ће бити и најбоље.“</p> <p>„Кажу, да је и господин био мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти |
, шта онај говори, него да покаже да је и он језик круновине научио, повиче горопадно: „Мир всѣ |
ђује, како јој буде воља.{S} А можда је и морао тако чинити, јер правог екселенције није било, |
соби око топле пећи.</p> <p>А можда је и пре већ дубоко у коршов загледао.</p> <p>Доста да шум |
е неће да се пале, те неће.{S} Ваљда је и код Ленке узбуђење сигурност одузело.</p> <p>Најпослѣ |
х.{S} Кад му се овај приближио, онда је и сад само мумлао, али су тонови тога мумлања били сасв |
говори сам себи: <pb n="42" /> „нека је и отровано, ја ћу јести; грѣх ће пасти на њихову душу, |
еда животворну топлоту улити, морала је и у крви самог изнуреног аските (пустињака који своје т |
и, жеље, наде, страха и ужаса морала је и у само срдце <pb n="149" /> од леда животворну топлот |
атим кућама, у које је одлазио, била је и обитељ Рајка Папратића.</p> <p>Рајко Папратић био је |
води) гласила је наредба црквена, па је и строго црквени архимандрит Арсеније сигурно помислио, |
је патријарх примио пријатељски, па је и он чекао стрпљиво и мирно.</p> <p>„Зар тако, мајору?“ |
Он је то примѣрима разјашњавао... па је и послѣдњи бал описао, како је био...{S} Може се мислит |
е на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је било с ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника |
мандрита, то на Ленку, незнајући шта је и како је.</p> <p>„Видите из свега да пред вама стоји в |
} Изиђе с њим из своје собе, закључа је и сиђе се на кола.</p> <pb n="179" /> </div> <div type= |
ђена сте браћа.{S} Какав један такав је и други. — Мени је госпођа Ленка дала руку на то, да ће |
е Ленка и опет 12 дуката у тас, које је и овдѣ игуман у своју сахрану одмах узео, да недоспу у |
ао танку сребрну пругу.{S} Видите ли је и ви?“ запита Ленку и погледи јој дубље у очи.</p> <p>„ |
видила има пуна врѣћа година.{S} Али је и она остарила.“</p> <p>„Но сигурно није тако лѣпа баки |
са великим успѣхом сврше.{S} Тако ми је и сад, кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учинил |
од памтивека, па ће такови бити, док је и једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што се мрзн |
их наших пѣсама.</p> <p>Манастир Рил је и данас велика зграда, унаоколо ходник са стубовима, на |
игнуле.</p> <pb n="173" /> <p>„Ковиљ је и само Ковиљ одранио Раића и одљуљао његова духовна чад |
к је по начињеном плану поступао: он је и управу манастира и држање калуђера вишој својој намѣр |
вакових Бахусових поштоватеља спадао је и администратор споменутога манастира.</p> <p>Он, кад ј |
жасно псују.</p> <p>У те људе спадао је и овај кочијаш.</p> <p>Док су се возили по Бачкој, служ |
ствар.</p> <pb n="99" /> <p>Погледао је и на протођакона; овај је намрштено гледао артију пред |
.{S} Лај ти!“</p> <p>У осталом држао је и то, да му ниједна госпођа неможе противстати, премда |
је држао да му ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно што је мого прећутати.{S} Али ју |
до имали.{S} У женском друштву ћутао је и слушао.{S} Сам рѣдко коју да је проговорио.</p> </div |
, могло је бити покора.</p> <p>„Него је и он био увѣк на својем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало |
законите судије, јер се вас тиче: ко је и кад судио сам у својој ствари! примѣти о, намѣстник.< |
сваки схватити, да је тај човѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломити.</p> <p>Глас, којим ј |
и му усрѣћавајуће лице.</p> <p>Овако је и о.{S} Теофан доспѣо до владичиних врата, с том само р |
да смо мало били весели.{S} Па тако је и било.“</p> <p>„Па до које сте доба били заједно“ Кад |
о му тешке главобоље.</p> <p>Па тако је и ова комесија прошла као и све скоро друге против наст |
на то није ни мислио.</p> <p>Па тако је и о.{S} Теофан узалуд чекао, да <pb n="360" /> га к пат |
и, а камо ли злоставити.</p> <p>Тако је и учинила.</p> <p>Али су њени противници рачунали као и |
ху је ово очевидно годило.{S} А било је и истина; јер је патријарх Јосиф заиста, што каже о.{S} |
рбкиња.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и без банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без ба |
ло вечерњу у дворској сали.{S} На то је и он дошо и свога госта генерала довео.</p> <p>„Архиман |
S} За то се и зове чуваркућа, и зато је и саде на крововима од кућа.</p> <p>Лѣпа Ленкина слика |
му собу тамјаном изкади.</p> <p>Сто је и сто пута тај дан себи јасно реко:{S} Шта ће рећи њего |
да се у манастиру чује банда.{S} Већ је и његовом чуству то некако било противно; а осим тога п |
м богослужењу.</p> <p>„Стратимировић је и сам често служио, и његове су службе биле увѣк за ути |
или утѣхе у манастирској ћелији и ту је и нашли.</p> <p>„Незнам је л ти познато, али мени су ка |
дотѣрати да га свѣт светитељем признаје и уважава... да буде правим светитељом, врачем души, ср |
им грађанима Угарске.</p> <p>Тим добије и црква наша и свештенство признати темељ и несумњиви п |
те оче Амфилохије!“</p> <p>Зној пробије и Митрофана и Амфилохија, кад чуше о кривој заклетви.</ |
ћу ја да пренесем наше народне мелодије и у други свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити |
„Што год иде на увеличање славе Божије и његовог угодника, којега смртни остатци у нашој кући |
офа, кои бијаху свршили поред гимназије и филозофију.{S} Али они најпростији били су најбољи цр |
вагда су га изпраћали ученици гимназије и богословије, главни грађани, придворни калуђери и зво |
ану без сваке першпективе обадвѣ армије и србску и турску, старог Југ Богдана и девет Југовића, |
рата за собом затвори.{S} Тамо се умије и очешља, и лѣпо обуче, тако да се чисто засија.</p> <p |
ори јој Ленка; „па ћемо бити слободније и ја и ти.“</p> <p>„Ја ћу лећи на диван,“ рекне тетка.< |
изпратити,“ рекне архимандрит Партеније и попне тетку у своја кола, те и он крај ње сѣдне.</p> |
мље долазили, и све што бијаше знатније и знаменитије, поодносили.</p> <p>Нѣки најпослѣ држе, д |
онда пође да легне, да се мало загрије и поврати од ноћне незгоде и сваковрстне напасти.</p> < |
о одрећи архимандритства и архимандрије и отићи као прост калуђер у манастир.{S} Небијаше му до |
свѣдочбу са подписима игумна и братије и печатом манастирским из „сословија“ издану.{S} Они се |
. трапезарији.</p> <p>Извади из мантије и метне на храст и ону тиквицу с вином, коју бијаше за |
да био.“</p> <p>Протођакон узме хартије и стане их сам прегледати.</p> <p>Архимандрит узме друг |
вади из џепа савијен један омут хартије и преда га патријарху.</p> <p>Овај га прими и развије.< |
лѣдовао жесток сукоб између хијерархије и народа, који је 1778. године на врхунац доспѣо, и у п |
т свима и четника и жандара, и полиције и ексекуције; па ће бити свашта, и пуцаће свѣт од нашег |
добијао покриће у оним трошковима, које и данас имамо подносити за богословију и благодѣјаније, |
озна калуђерство и манастире како стоје и по другим православним земљама и државама.</p> <p>Нар |
дритом.</p> <pb n="359" /> <p>Посрѣдује и сам шеф војводине генерал гроф Коронини, кои је код ц |
е одношај, кои само поштовање заслужује и доноси.</p> <p>„Али је првих дана несмеш видити, јер |
де само собом: а што се силом надвезује и крпари, то неизпадне никада чисто и цѣло.{S} Но што м |
<p>Рачуне неводи точно.{S} Браћи псује и пред простим људима оца и матер и прѣти нам да Ће нас |
д, запитај, чије се име данас више чује и разноси од имена нашег домаћина А?{S} Ничије.{S} Ни с |
шта се на сабору од год. 1790 закључује и цару подноси: „„Народ се за издржавање калуђера побри |
комесији — „изпитајте манастирске ђаке и слуге — ево им имена овдѣ — па ћете се увѣрити, да см |
.{S} Варнава цѣлива десницу св, владике и оде у свој стан у двору, а владика оде у своју собу, |
овога назора искао је сабор да владике и манастири сами одреде ону своту, којом ће годишње на |
протођакон. „На оно, што су се владике и манастири сваке године на народне потрѣбе давати обве |
х може видити и онај, који нема прилике и трошка, да их у нарави види.</p> <p>Имамо ми људи изв |
дне, и тако своим примѣром и искушенике и ученике одводи од цркве.{S} Манастирске слуге неплаћа |
били јавили, да је нѣке сребрне кашике и ножеве манастирске собом била понела.{S} Ја несмѣм до |
мена хлѣба.</p> <p>— — „Интриге братске и бившег настојатеља доведу ме до очајања.{S} Ужасно је |
ростити.“</p> <p>На те рѣчи своје тетке и примѣтбу архимандрита нађе се Ленка присиљеном да при |
се ни цртицом.</p> <p>Присутност тетке и странога господина учине јој лице каменом.{S} Прочита |
ако зато, што му је недостајало и науке и свѣтског изкуства; а за духовника није се мого употрѣ |
љаше у манастирима отворити извор науке и пружити срѣдства, да из тога извора сваки узможе црпи |
помогне.“ На што узме тетку изпод руке и пође за онима.</p> <p>„А ми ћемо за њима као стари пр |
гумни и архимандрити, па да отворе руке и подруме, да се и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, т |
простој памети.{S} Ако ми скрстимо руке и на даље па неучинимо ништа: ми ћемо у истини сами нат |
ати магистрат новосадски и архива бачке и торонталске вармеђе!“</p> <p>То рекне, па се баци у п |
зених.{S} Ројте су биле златне, дугачке и врло честе.{S} А унаоколо је био везом и изведен надп |
јаш ошине коње и ови поскоче као стрѣле и изчезну као муња изпред очију калуђера.</p> <p>„Ходи |
ли поју свемогућем прѣстолу химну хвале и славе.</p> <p>„И дан данас може један прост калуђер у |
ицишпан и седрија... до краљевске табле и септемвирата... до самог краља тѣраћу их немилице.{S} |
; казаћу јој, да си се узвисио у анђеле и светитеље, да си сачувао име благослову садашњости а |
а опет даде или лѣпе мараме, или ципеле и црвене чарапе или шарене кецеље.“</p> <p>Протођакон с |
p>— -- „Ненађем ништа, и морам све силе и умне и тѣлесне напети, да би мого само за препитаније |
вѣк?{S} То би било протуприродно, дакле и немогућно и недозвољено.{S} Да од мене зависи, ја бих |
з манастира неизтопи.{S} Прими га дакле и учини нуждне наредбе.{S} Предајем ти га под теретом с |
ародне куће и народно добро, ваља дакле и народ што одтуда да има.{S} Пијте.{S} У славу Божију. |
жава напосе у Карловци.{S} Већ би дакле и у самом томе лежала добит.“</p> <p>Патријарх се весел |
сија недође.{S} Јер они могу мене дотле и утаманити, а то неби било право.{S} Ја молим, да би м |
мајући конкуренције пеко је своје кифле и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га је пута опоменуо |
а?“ запита. „Код нас у Варадину и кифле и земичке тако су добре, да их у Бечу нема бољих!“</p> |
и јача — и зазвони јој у души глас жеље и крви...{S} Његове руке, које једнако разширене стајах |
има му се отворити изглед на успѣх жеље и намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити сходне начине, |
свим опорављеним.{S} Устане са постеље и гледаше к вратма, очекујући шта ће да буде.</p> <p>Вр |
ерско, и управо настојатељево.{S} Земље и зграде то су основатељеве; а уживање спада на калуђер |
жеш на мене потужити.</p> <p>„Биће боље и мени и теби, док се боље познамо.{S} Зато отвори срдц |
мѣ стојати незабављена.{S} Ко ради боље и више, има се боље наградити; ко неодговара дужности, |
пате, ми ћемо нашу крајцару на што боље и племенитије употрѣбити.{S} А како народ од калуђера р |
„Овако ће бити најбоље!“ изиђе на поље и оде администратору.</p> <p>„Неће бити добро, господин |
има.“</p> <p>То рекне, па изиђе на поље и упути се својој ћелији.</p> <p>Они други пођу за њим, |
/> — одмах ће бити крај!{S} Изповѣди ме и причести!“</p> <p>О. Теофан клекне, и приклони ухо к |
и свуда си био газда.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ |
ндар.“</p> <p>На то метне пушку на раме и пође хитрим кораком у шуму.</p> <p>Но напрасно се зау |
е појање, митрополит куцне овога у раме и проговори му: „Почни ти!“ Овај се тим, наравно, осѣти |
ослѣ топле молитве нашо излазак из таме и мрака, стане му прѣд дух поред слике јавне дужности и |
S} Црна дуга коса покривала, му је теме и спадала на рамена; а тако исто црна дуга брада покрив |
го да поднесу?“</p> <p>„Било их је боме и под асталом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „А има |
отишли око поноћи кући, а други су боме и преноћили у манастиру.{S} Знате како је ко мого.{S} К |
S} Хајдемо отче намѣстниче“ рекне овоме и пође с њим кући.</p> <p>Један од дружине, по изгледу |
што може бити добар; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине бајни.</p> <p>Архиђакона су у свакој |
пар приступи му један знанац са стране и рекне му: „Коно, ено вас тражи онај калуђер!“</p> <p> |
.</p> <p>Манастирске су кујне простране и лѣпе, то је познато.{S} Таква је била и у нашем манас |
се даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} Закључа с поља врата, узме к себи кључеве, а |
астира, што те ствари нису тако описане и нацртане, да их може видити и онај, који нема прилике |
икакве паметне мисли.{S} Најпослѣ стане и рекне: „Овако ће бити најбоље!“ изиђе на поље и оде а |
не за њим патријарх.</p> <p>Мајор стане и окрене главу к патријарху. „Заповѣдајте Ваша Светости |
с мирније, по соби.{S} Напослѣдку стане и рекне: „ја сам свршио!“ спусти руке долѣ, преплете пр |
asque</foreign>“ — овдѣ штуцно, застане и пљуцне.</p> <pb n="241" /> <p>„<foreign xml:lang="la" |
е... он је... он је“, овдѣ мало застане и заћути.</p> <p>„Но, шта је управо урадио?“ запита арх |
љинама скоро подпуно обучена.{S} Устане и узме свѣћу, те посвѣтли на све стране.</p> <p>Нигдѣ н |
е“</p> <pb n="237" /> <p>Домаћин устане и замоли тога овога духовитог госта да њега замѣни, и д |
ште тѣрали.{S} Против вас оче Митрофане и оче Амфилохије <pb n="117" /> нема свѣдока, јер нико |
хладно!“</p> <p>На то се друштво дигне и упути се у манастир натраг.</p> <p>У исто доба упусти |
> <p>Ленка се сад са своје стране тргне и погледи на врата.</p> <p>Ова остану само одшкринута, |
скочи из постеље.</p> <p>Ленка се тргне и тарне шибицу, да упали свѣћу.{S} Но ова неухвати.{S} |
енка синоћ познала.</p> <p>Она се тргне и на час преблѣди.{S} Онда устане, прими поздрав долазе |
нѣшто овом пришапће.</p> <p>Он се тргне и дигне.</p> <p>„<foreign xml:lang="de">Meine Herrn,</f |
ј и њега да убије да га неодда, и тргне и нехотице са нѣколико корачаја унатраг.</p> <p>Но Грби |
пу на главу, наочари на носић, па сѣдне и чита <title>Љубомира у Елисијуму</title>...{S} Онда ј |
од предње собе отварају.{S} Опет сѣдне и слухти; но није ништа.</p> <p>Потрајало је то подуже. |
угом зажели просањкати.{S} Мати и једне и друге дѣвојке пристану на то, да им со жеља изпуни.{S |
од сестре строги завѣт пријатељ и једне и другога!“</p> <p>Она му даде руку, и рука је изражава |
да се преправе кола, па сам се до подне и вратио.{S} Митровица није далеко, а мои су коњи добри |
p>Од тог доба улазила су свако до подне и свако послѣ подне ова два јака ђака са нѣшто јела и в |
се увѣк руке т. ј. оних људи, кои пљене и продају и пишу платежне налоге ма од које форме.</p> |
Честњејша конзисторија изаслала је мене и господина протођакона Никанора, да ствар изпитамо и у |
е лице к небу, и повиче: „Та ти ће мене и направити убијцом!{S} Гоне ме... ја се отимам... адми |
овори, и друге пѣсме, па се онда окрене и на валцовање и на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ак |
ај калуђер!“</p> <p>Печеновић се окрене и позна о.{S} Теофана. „ А, ви сте, отче намѣстниче!{S} |
азило; долазила су различна кола, ружне и лѣпе каруце, добри и злочести коњи... али нити се пој |
у скоро све саме букве, мало храстовине и имамо!“</p> <p>Протођакон се неузмогне уздржати, да м |
енка осѣћај младости његове, пун милине и свѣжости, али чист и свет.</p> <p>Ленкин лик долазио |
.{S} Све је на њему господски, и хаљине и персона и начин.{S} Не као онај наш у К. неочешљан, н |
био спремљен за све послѣдице и истине и лажи, па је чекао мирно да чује, шта ће онај да рекне |
, а мои су коњи добри.“</p> <p>То рекне и одведе о.{S} Теофана к писаћем столу.{S} Зазвони и ка |
„Ненађем ништа, и морам све силе и умне и тѣлесне напети, да би мого само за препитаније дружин |
оју руку, коју архимандрит топло стисне и одмах изпусти.</p> <p>„А хоћете ли му бити добар наст |
ћа.{S} И оне су друге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше највећма украшена.{S} Из ње се |
изустио.{S} Сад први пут разведе устне и примѣти звонким тенором: „То је чест за мене!“ и пове |
ећи да јој се друга цери, развуче устне и сама.</p> <p>Архимандрит Партеније смѣшећи се фино, о |
камилавком.</p> <p>У сну разтвори устне и разговетно проговори: „Нуз ту капу није мѣста том див |
и није мого срдцу одолѣти, да неуздахне и нерекне: „Благо теби, Варнаво!{S} Ти смѣш јести пасуљ |
, барем у тој форми не.{S} Већ се почне и зноити од ревности, којом је одговор тражио; али му о |
пѣсме, па се онда окрене и на валцовање и на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако тако пођемо, |
и заступао.</p> <p>Међу тим то поуздање и тај сигурности пун глас охрабри калуђера, те је свога |
рисовање.{S} У школу за служење, појање и проповѣдање, долазили би наравно сви богослови; али б |
овију, школу за црквено служење, појање и проповѣдање, и школу за црквено рисовање.{S} У школу |
пристану.</p> <p>„Какво је то церекање и маукање?“ повиче озбиљно нѣки глас и таки за тим уђе |
ло се у његовој дворској капели јутрење и вечерње.{S} Никада није пропустио, да није недѣљом и |
ори кочијашу.</p> <p>Кочијаш ошине коње и ови поскоче као стрѣле и изчезну као муња изпред очиј |
руке нагло склопи, да се дланови ударе и своје чудо фактично покаже.</p> <pb n="18" /> <p>Међу |
агодарну науку слушали, те се за шумаре и лугаре успособили.“</p> <pb n="344" /> <p>А јеси ли ш |
писник, сазове архимандрит све калуђере и настојатеља и почне им говорити:</p> <p>„Честни отци. |
па сте је у пол дана кроз ваше калуђере и слуге по прњавору и селу гонити и тражити дали. — Ви |
почиваше.</p> <p>Ова кад опази калуђере и њихова пакостна, лица, отрѣзни се од свога заноса, по |
о задаћи свога живота.</p> <p>Калуђере и манастире наше познавао је из непосрѣднога изкуства с |
заборавити ни на наше сироте манастире и калуђере.{S} Ово су много мање ствари, али су за цркв |
е лежала је медалија увијена.{S} Отворе и овај увој.</p> <p>Дивна медалија из златожутог кедра, |
е и доведе оне ђаке.{S} Врата се отворе и управитељ уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи да рекнемо па и |
је готов.</p> <p>Врата се одмах отворе и архимандрит изиђе к њему сасвим готов за пут.</p> <p> |
Гора пружа се као језик у егејско море и скопчава се са полуостровом <pb n="323" /> Халкидике |
еможе, и да га се ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече и угризе.{S} Зато су му се нов |
коње у кола.</p> <p>Недуго затим дојуре и архимандритове каруце са четири жерава пред гостиониц |
ити, па да отворе руке и подруме, да се и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, те ја постанем игу |
риса, као босиљак.{S} Није право, да се и ми мало ненапијемо.“ То рекне па онда дигне чутуру на |
ног судишта у Бечу једва учињено, да се и други нѣки манастири од конкурза заклонише?{S} Није л |
ти приправни били.</p> <p>Наравно да се и он трудио њихове жеље погодити и изпунити.</p> <p>„Ак |
аже друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са кућним слугама у јавној гостионици куцали, или мор |
p>„Но све су ово висине славе, коима се и изванманастирским дѣлањем долази.</p> <p>„Ал има мана |
есивни корак калуђера проти њему, па се и зачуди и разљути. „Па куда би! ако смѣм питати?“ рекн |
отворену.</p> <p>У трапезарији нађе се и администратор и сва братија.</p> <p>Сѣдну ручати.</p> |
<p>А у точки II.{S} бр. 14. предлаже се и потврђује, како да се семинарија и главне школе по ди |
>Чинодѣјствовању при служби придруже се и други настојатељи и калуђери, кои бијаху <pb n="287" |
пустио; пак видећи црну браћу, тргне се и одкопча Ленкине руке, које ова бијаше савила око њего |
ћ уништожио.{S} Црквене утвари кваре се и размећу.{S} Манастирска, дѣла ради сам а браћу и непи |
о прикрије, јер пред ноћ скоро врате се и коњаници и калуђери с празним рукама.</p> <p>Нису бил |
ѣба да се виђате, али касније можете се и виђати и разговарати.</p> <p>„Твоја сестра биће сестр |
а врху славе твога дана.... да ли ће се и мени мој гроб скоро отворити?“ рекне о.{S} Теофан, и |
није учињено за то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што учинити.</p> <p>Наравна је ствар, да |
вамо. “</p> <p>Разговор овај продужи се и на даље, и сврши се тек онда, кад путници дођу у двор |
то он рекне, ја ћу примити, па ма ми се и главе тицало.{S} Само јошт молим, да би ме заклонили |
, па како било да било!</p> <p>Удари се и „<foreign xml:lang="cu">во всја тјажкаја.</foreign>“< |
чену свету обитељ непресѣчно старати се и о напредку економичког прихода тог манастира са свима |
S} Теофан протрне сав.{S} Но поврати се и понизно проговори: „Нисам мислио ласкати.{S} Реко сам |
вести... тамо ћемо непознати вѣнчати се и живити у благословеном браку у самоћи, свѣту незнани, |
за патријархом поћи.{S} Зато смѣшећи се и сам настави шалу и рекне:</p> <p>„Макар ме мало и про |
ја, јер ћу иначе принуђен бити свући се и у свѣту као поштен човѣк начин живота потражити,</p> |
се врата неотворише.{S} Али погледај се и ти у огледало.{S} Чини ми се да ти је рожчић на челу |
кћи богатог занатлије наклоњена, пак се и његово срдце њојзи све већма отварало: али није било |
нашао се господски и угодно, допадао се и мушкима и женскима: сви су видили у њему за кратко вр |
исла за гору и даљину.</p> <p>На ово се и опет стане крупно смѣјати.</p> <p>„Та за оне има гора |
равославне цркве.</p> <p>А нашло био се и других прилика.</p> <p>Списатељу ових редова пошло је |
да је тајна, као чуваркућа.{S} За то се и зове чуваркућа, и зато је и саде на крововима од кућа |
атријарха већ одавно престало и зато се и о.{S} Теофан само дубоко поклони, пак приступи патриј |
p>Дође и трећи свѣдок.{S} Преслушају се и остали, што их бијаше навео настојатељ, и сви приповѣ |
уги може боме добро да повуче, па му се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ било и такових, који не м |
је код наших екселенција, тражиле су се и давале овако.</p> <pb n="56" /> <p>Обично је долазио |
артеније и попне тетку у своја кола, те и он крај ње сѣдне.</p> <p>Ленка се опет повезе са госп |
lang="de">Hoch!{S} Hoch</foreign>.!“ те и друге натѣра, да се сви стану дерати из петиних жила: |
ѣштим људима и послушао је добре савѣте и ваљане предлоге увѣк и са захвалношћу.</p> <p>„Осим т |
одмах људе на све стране, да га ухвате и натраг доведу: али се ови врате <pb n="44" /> о празн |
в, највећи пријатељ.{S} Пак онда морате и на то помислити.{S} Он хоће што је најбоље, жели што |
аке љубави, а нарочито без љубави свете и чисте смежура се срдце у човѣку, и он постане огорѣли |
ти по вољи, а сад се између себе кољете и износите своју наготу на видѣло.{S} Нека вам буде.{S} |
јте и мени руку; госпођо Ленка, да ћете и мене опет посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако |
род од ових светих задужбина... ви ћете и сами себе убити, ако тако и на даље останете.{S} Што |
хајдемо да видите цркву.{S} А видићете и манастирску трапезарију.{S} Она опет садржи велику хи |
него претѣрано смиреније, а ако хоћете и, мало мајсторије, да се ко бајаги тим народ побуди, д |
уде могућно дођите да и мене изповѣдите и причестите, кад пођу да ме обѣсе!“</p> <p>На то се на |
ми је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега живота.“</p> <pb n="231" /> <p>У |
у?“</p> <p>„Ваљда ће господин да видите и тај манастир.“</p> <p>Уђу у порту.</p> <p>Дочека их н |
ас, па идите у манастир III..{S} Будите и тамо тако привржен добру свете обитељи; будите примѣр |
ељ. „Зовните отца намѣстника, па дођите и ви с њим.“</p> <p>Овдѣ ће наши читатељи запитати: „Да |
части, коју сте ми указали.{S} Изволите и други <pb n="220" /> пут.{S} А од старе госпође тетке |
не само устма, него и руком...{S} Дајте и мени руку; госпођо Ленка, да ћете и мене опет посѣтит |
јој се покаже доиста слика пуна дивоте и чара.{S} Зраци сунца, које се већ западу клоњаше, оба |
к манастиру и немогоше се доста дивоте и милине нагледати, која им се при вечерњем сунцу укаже |
духом сматрао, није јој се мого дивоте и дражести довољно нагледати; коју је чистим срдцем мѣр |
д њим лѣпа, жена, цвѣтућа, сваке милоте и дивоте пуна, сама љубав најдубља и најжешћа, готова д |
све је доказано.{S} Оче Теофане, ви сте и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су в |
стла сина, па нисте више млада, ако сте и лѣпа... стара госпођа, мислим.{S} Него шта ви велите |
ију, па ћете бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, |
ршио!“ спусти руке долѣ, преплете прсте и стане их кршити, а глава му клоне дубоко на прси.</p> |
и нам увѣк служила за чврсто становиште и непробитан штит против ма каквог насртаја.“</p> <p>„Т |
је госпођа Ленка дала руку на то, да ће и мој манастир почествовати, кад јој послови допусте.“< |
ошло.{S} Пожалиће, покудиће, а можда ће и осудити, јест, али <foreign xml:lang="la">praeterita |
гвозденом руком стегнути.{S} Но доћи ће и то!“</p> <pb n="333" /> <p>О. Теофан ћутао је као вод |
те се прођу и провеселе.{S} Сигурно ће и данас мужеви и мужки чланови друштва доћи мало касниј |
пасти, оне ће изазвати живот, пун срѣће и сласти, као што глас пролѣћа изазива живот цвѣта и ми |
за дубове и друга дрва из шуме козлиће и друге печенке, и тамо код њих коље их и пече, па се с |
заједно пијемо.{S} Ово су народне куће и народно добро, ваља дакле и народ што одтуда да има.{ |
с.{S} Нити он прави разлику између куће и куће.</p> <p>Како данас код мене, тако други дан код |
зивала га ја већ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и о задаћи свога живота.</p> <p>Кал |
пуштени.{S} Дом у равном стању.{S} Каце и бурад ради небрежљивог надзирања попропадале; мањих с |
нда, кад путници дођу у двор у Карловце и с кола сиђу, да у своје собе оду.</p> <pb n="128" /> |
е јој новце.</p> <p>Куварица узме новце и пољуби га у руку, па се окрене к вратма да пође на по |
та да њега замѣни, и да напије здравице и другој господи.</p> <p>Овај се прими и здравице почну |
у устане рано, напије се мало шљивовице и заложи се којим залогајем хлѣба, па онда завије у крп |
Али је он био спремљен за све послѣдице и истине и лажи, па је чекао мирно да чује, шта ће онај |
облије, и он стане марамом брисати лице и трти чело.</p> <p>„Немојте се са формом слога мучити“ |
це.{S} Она и нехотице погледи му у лице и очи.{S} Са тог лица из тих очију блистала се зрака та |
апета.</p> <p>И мајор устане са столице и рекне: „Е, код нас милитара важи: <foreign xml:lang=" |
Служавник бѣлим утирачем застрт, шољице и вандле од финога бѣлога порцелана... шећерница од нов |
рхимандрит. „Записаћемо је у прилежнице и то златним словима.“</p> <p>Напослѣтку разтвори о.{S} |
и се Ленки.{S} Извади писмо из листнице и пружи јој га.</p> <p>У Ленки се сви живци потрѣсу.{S} |
им гостима.</p> <p>Па то зазвони звонце и гости пођу у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био |
ерски пуцати.{S} Коњи су имали прапорце и мала звонцета, а јурили су као крилате хале по снѣгу |
{S} За један сат дођу опет троје каруце и довезу 7—8 мужкараца и старијих и врло младих.</p> <p |
„На сваки начин!...</p> <p>Сад уђе ђаче и јави да су кола готова.</p> <p>Сиђу се дакле.</p> <p> |
е. „Ленка пали свѣћу,“ повиче јошт јаче и скочи из постеље.</p> <p>Ленка се тргне и тарне шибиц |
, кад по њу опет дође.</p> <p>Дође вече и ноћ.{S} Стража се пред његовим вратма и под прозором |
вати као ватре и змије, јер ће да опече и угризе.{S} Зато су му се нова браћа са настојатељем з |
евѣшт, као да се то њега ништа и нетиче и прихвати поглед госпође с лаким осмѣјком.</p> <p>Ленк |
ваковрстне напасти.</p> <p>Кад се свуче и у постељу легне, проговори сам себи: „Но ове покладе |
писмо.</p> <p>Кад се архимандрит свуче и легне, запита сам себе: „Јеси ли задовољан са маневро |
ја.</p> <p>Наједаред чује да пушка пуче и човѣк јаукну.</p> <p>Одмах му падне на памет она прѣт |
ега.</p> <p>„Пијте браћо, та то је ваше и наше.{S} То су наши стари садили, наши предшественици |
свим лѣпим намѣрама, који га осуђиваше и с презрѣњем на њега погледаше, који му и послѣ смрти |
њској нарави зграде.{S} Ту одма стајаше и клепало са дрвеним маљицама.{S} А и гвоздени будилник |
офана и на утисак његове молитве бијаше и њих очистио, узвисио и просвѣтио.</p> <p>У тај мах по |
корист а уједно и на славу и цркве наше и народа.“</p> <p>На ово запита патријарх о.{S} Теофана |
настојатеља.</p> <p>„Па и госпође наше и госпођице... шта велите?{S} Нема му пара!</p> <p>„Јес |
ву њему у манастир; а мало послѣ почеше и болнике са стране у манастир доносити, да о.{S} Теофа |
е црпити, кога жеђ за просвѣтом на више и свѣтлије повуче!</p> <pb n="134" /> <p>А сад је изкус |
ић на свом правом мѣсту, и тако је више и био у друштвима него у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо |
изводило.{S} Али је свѣт ишо много више и рађе у цркву него данас.</p> <p>„Чему се чудимо, то ј |
ам доста, а изкусићеш од сада јошт више и боље.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, сад се сѣтих.</p> < |
дан у другога, питајући се, шта урадише и један другога корећи.</p> <p>„Ви знате, оче Амфилохиј |
физикус.</p> <p>На скоро затим долазише и из даље болестници на молитву њему у манастир; а мало |
гослови медалију.{S} О. Теофан метанише и прими клечећи медалију у своје руке, цѣлива је, и мет |
врата отворише, и да им у собу ступише и други, немили и нечекани гости.</p> <p>Они, кои бијах |
ме се напија, упне све гуше, те се чуше и у трапезарији прѣко све ларме, и у прњавор прѣко свих |
атор ме зграби за прса а ја извучем нож и дигнем руку с ножем... та то је само по себи доста, д |
сам пако.</p> <p>„Ми неможемо бити муж и жена.{S} Неможемо никако!{S} Бићемо дакле брат и сест |
="240" /> преображеној форми као пекмез и шљивовицу.{S} Срѣмске шљиве немају више равних у евро |
оносит господин; то је добра душа скроз и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и у подрум, па и у |
омагао, кад је шуму обилазио, и која би и најгоропаднијег вампира у млѣво сатрла.</p> <p>Отац А |
едан дан... јошт нѣколико сати... па би и овај човѣк лако пошо путем, који би га међу обичне љу |
овога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону сироту жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење живе сара |
горко, више <pb n="133" /> пута реко би и нехотице:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣди |
зно удесио; те је све рађено по потрѣби и разлогу, а не случајно и од ока.</p> <p>„Кад смо овак |
<p>Међутим као прави дипломат употрѣби и ову прилику, да стару за себе задобије.</p> <p>И доис |
са пријатељима „уније.“ Позове га себи и прими га врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду на само, |
ановићка инжинирка учинила гласа и себи и нашем народу.{S} Она га је у своју кућу у Пешти смѣст |
ето и јавних листова: народ ће сам себи и теби помоћи!“</p> <p>И ово је било крајње врѣме, да ј |
ама собом, да чешће и више мисли о себи и о задаћи свога живота.</p> <p>Калуђере и манастире на |
довоље“</p> <p>На ово пође опет по соби и стане у мислима понављати, шта је било.{S} У један ма |
а за 30 хвати крова нужну шиндру набави и ћелије одмах покрије, а ја да му 800 фор. платим кад |
своје коње врло њежним изразима љубави и старања: хајде рано, хајде голубе, и т. д.</p> <pb n= |
дија, сјајним заслугама увѣнчаној глави и породици му; — онда свѣтлом господину другом комесару |
ка одговорише свѣтлости у њезиној глави и струји у њезином срдцу.</p> <p>Нов се живот роди у њо |
очне се наздрављач спремати да наздрави и порезнику.</p> <p>Сви изгледаше запетим жицама инштру |
дода: „Док В,.{S} Светост све приправи и приреди за извађање тих величанствених планова, немој |
мало боље пашти, тој помаже, да оправи и углади кућу, другима опет даде или лѣпе мараме, или ц |
адити, ако ћемо да све манастире оправи и уреди, кои су посрнули.“</p> <p>„Али ако њега игумном |
чај, каква неправа мисо од мене растави и за сав живот убије... и тебе и мене!“</p> <p>Како је |
створења, па ће до кои час да их остави и да прне у своју небесну висину.</p> <p>Оне године кад |
у шуму.</p> <p>Но напрасно се заустави и повиче: „Ви сте поштен калуђер.{S} Ако буде могућно д |
ам.{S} Истина, да су се послѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца уплашила, да их нестане, |
провеселе.{S} Сигурно ће и данас мужеви и мужки чланови друштва доћи мало касније, па ће бити д |
истина, истина је.{S} Његово врѣме живи и дан данас у нашем народу јаче, него ичије друго.{S} Њ |
расу на прси своје.{S} Бог свемилостиви и свемогући нека излије своју благодат на њу, и нека јо |
сту цесту, која вођаше узбрдице к цркви и згради.</p> <p>То је очевидно био манастир. „Шта је о |
к је био изредан.{S} Говорио је у цркви и на државном сабору.{S} На овом се одликовао тако, да |
не.{S} На брѣгу морском сјају се зидови и бедемови стародревних манастира, грчких, србских и бу |
ости тиче, подпуно.{S} Али ноћни духови и швабски валцери отрѣсоше ми са шибица сав лѣпак.“</p> |
дода Ленка одсѣчно. „Доћиће већи духови и бољи списатељи.{S} Али ће се народ ипак мило сѣћати с |
андрит Партеније.</p> <p>Пођу дакле сви и оду најпре у трапезарију.{S} Један цѣо зид њен предст |
го се родио живота ради, да смрт умртви и животу живот даде, да живот добије људма, да људе дад |
ѣтити.</p> <p>А знајући да ће нас многи и за овај мали плагијат то хвалити то грдити, нећемо јо |
бѣлом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је нужда довела у ову св. обитељ, ј |
p>„То се недопадне Бечкој високој влади и она повуче мрѣжу своју око тога ужаснога човѣка, да г |
и док га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био и |
ш се радовати.{S} Та нарочито тебе ради и дошли смо у овај манастир.“</p> <p>„Та кажите истину |
хотице понесе сваки од њих руку к бради и повуче је прѣко ње, па један за другим одшуњају се из |
мањи били, него да се семинарија гради и издржава напосе у Карловци.{S} Већ би дакле и у самом |
говим рођацима <pb n="321" /> по правди и правици.{S} Ово сам ја стекла, послѣ мога мужа мојом |
манастирску крајцару као светињу гледи и у манастирску књигу уноси... и дукати!{S} То је <fore |
руку и пође тамо.</p> <p>Ленка погледи и нехотице гдѣ је друго друштво, али они сѣли подалеко |
знаменито!“</p> <p>Архимандрит погледи и на десно на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особ |
оји, да га неудавите!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он дође овамо.{S} Ту је стража, а и ти |
уста.“</p> <p>У овој одлуци својој види и сам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабље бри |
ни мрве хлѣба.“</p> <p>Гост се разсрди и изиђе из собе на ходник.{S} Тамо негдѣ нађе сложен ку |
ременима на опанци.</p> <p>Старији људи и жене посѣдали у гомилама по свои сели око цркве у пор |
, што иде на славу Бога, на корист људи и на добро наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. воље ће бити.. |
дне рѣчи, сложише се парови младих људи и лѣпих госпођица, те се валцер пресели из баште у собе |
една за другима на стотине.</p> <p>Људи и жене у стајаћицама и новом одѣлу, како га Срѣм по сво |
.</p> <pb n="138" /> <p>Тај сан пресуди и ток живота му.</p> <p>Он оде у калуђере.</p> <p>Од то |
рак калуђера проти њему, па се и зачуди и разљути. „Па куда би! ако смѣм питати?“ рекне мало по |
сам погрѣшио и као калуђер и као млађи и у једном и у другом случају.{S} Зато вас молим да ми |
<p>Архимандрит се обрати старој госпођи и запита ју:</p> <p>„Јесте били кад год у овим странама |
оно друго, што си од мене чуо, забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, да је свуда и у сваком послу |
Крста је казо, како је било, а сад кажи и ти, па ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па кад је он казао, |
да нам куће цвѣтају: тим су мени дражи и милији.{S} Зашто, јер ће тим боље бити свима, и калуђ |
да неможеш, јер су то све сами ладолежи и пијандуре.“</p> <p>-- — „Дошавши кући призовем у помо |
ми се баш допада: овако ваља да се држи и разговара сваки, који крст на прсима носи.“</p> <p>Ле |
ника за гору заилази и с бојишта одлази и т. д.{S} На кратко, код те је слике множина стајала и |
12.000 љутих оклопника за гору заилази и с бојишта одлази и т. д.{S} На кратко, код те је слик |
чно и лѣп крој очију, благост на образи и у очима, и господско држање чиниле су га врло пријатн |
скове!“ одврати му овај.</p> <p>„Помози и ти,“ шапне му домаћин.</p> <pb n="197" /> <p>Ово нара |
ји је у оваковим стварма био осѣтљивији и од саме мимозе (најосѣтљивија биљка).</p> <p>Кад је о |
ћни тражили утѣхе у манастирској ћелији и ту је и нашли.</p> <p>„Незнам је л ти познато, али ме |
а га добија онај, кои је мени најмилији и кои је тога најдостојнији!</p> <p>„И за моју тетку по |
во калуђерство носи у себи најсигурнији и најбољи лѣк против таковој болести у души.</p> <p>„Чу |
се разигра многаја лѣта и у трапезарији и ван ње, и једва занѣме гласови многолѣтствија.</p> <p |
ж сам потрго, и можда сам у оној фурији и реко коју непаметну: али <pb n="97" /> нити сам имао |
у, да ће на сваки начин доћи у комесији и протођакон, са овим је већ био и знао је, да му је пр |
е до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: рука руку пере... дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. он |
ј соби, пак онда се врати својој нећаки и рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, ја се бојим сама сп |
ељаци стојаше у малим гомилицама, мужки и женске, старо и младо, и слушаше музику.</p> <p>„Хвал |
p>Архимандрит Партеније обрати се Ленки и њеној тетки.</p> <p>„Она госпођа што иде са домаћином |
<p>Архимандрит Партеније приступи Ленки и рекне јој: „Уз пут смо свратили у овај дивни манастир |
, то ће вам казати магистрат новосадски и архива бачке и торонталске вармеђе!“</p> <p>То рекне, |
Био је млад и лѣп, понашао се господски и угодно, допадао се и мушкима и женскима: сви су видил |
сим Матић, бивши градоначелник Земунски и Карловачки, родом из Карловаца, кои је при смрти свој |
ошли бѣху многи настојатељи манастирски и прости калуђери.</p> <p>Да и сам патријарх на пријаву |
лазили калуђери и манастири светогорски и руске Троицке лавре.</p> <p>Нѣшто га је особито привл |
змеђу њега и Ленке чисти управо братски и сестрински одношај.</p> <p>Код ње је пречистило страс |
</p> <p>Међутим је Ленка насула и тетки и себи.</p> <p>Кафа је врло добро изгледала.</p> <p>Ста |
акви су да су, далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами Руси могу још дуго учити од нас |
ли Крушедол дугом обтерећен?{S} Није ли и сам Гргетег знатним зајмом усрѣћен?{S} А шта још неле |
и се појави друга провидна дружина, али и опет лѣпотом дивна, милином бајна!...</p> <p>На сваки |
је на изтрагу дође.{S} Он је строг, али и праведан: што он рекне, ја ћу примити, па ма ми се и |
чку истѣрати на оџак, као што рече, али и мени неће бити на лако...{S} Него да идем ја пре свег |
p> <p>Ово изговори он тихо, смѣрно, али и одсудно.</p> <p>„Е! лако је само рећи: харче манастир |
ред врати стајали, па ноћу тамо спавали и кад кад музикално хркали, а на подне одлазили су у ку |
тно и насилно у његовој ћелији заковали и под наоружану стражу ставили; кажите сад, стоји ли то |
иљају а други проклињу.{S} Свакој хвали и свакој грдњи износимо ми на супрот овај свети шиболет |
рилога, на које су се епископи обвезали и кои су износили . . . .{S} 8.250 фор</l> <l>б) дозвољ |
опали и жњели, брали и увозили, отакали и претакали.{S} Па кад смо заједно радили ваља да и зај |
олгабирови, јурасори, ассесори, фишкали и шта ти ја знам.{S} Али ти сви долазе звани.{S} А прих |
ћи њиве орали, винограде садили, копали и жњели, брали и увозили, отакали и претакали.{S} Па ка |
винограде садили, копали и жњели, брали и увозили, отакали и претакали.{S} Па кад смо заједно р |
желити, да нам дођу на управу генерали и обрштари.{S} Да виш како би се онда све у своје врѣме |
изгледали.{S} Али ако и недођу генерали и обрштари на управу, доћиће зацѣло капут, и онда ће ва |
у једној собици на страни мало вечерали и чашу двѣ вина попили, па су се онда око девет сати св |
о ни у собама настојатељским.{S} Астали и столице поломљени и разбачени ишту велику репарацију. |
д су калуђери по прњавору и селу трчали и њихови коњаници у <pb n="30" /> потѣру летили, и сви |
га бијаху два шумара на таљигама довели и одведе га у ту удаљенију ћелију на којој су једини пр |
јко,“ рекне јој он. „Ви сте истина били и млада и лѣпа; али сад имате ево поодрастла сина, па н |
чини пред другим свѣтом, па ма то били и сами његови присни пријатељи, е онда се то несмѣ трпи |
стане у постељи.</p> <p>Код ње су „били и опет њени најмилији, <pb n="319" /> брат и тетка.{S} |
су многи пустињици у старо врѣме радили и као што је сам основатељ највећег светог реда калуђер |
куварицу шибати — како су њега осудили и у затвор тѣрали...</p> <p>Господин одвѣтник слушајући |
и да им у собу ступише и други, немили и нечекани гости.</p> <p>Они, кои бијаху хрупили у собу |
и смо у манастиру вечерали, па смо пили и веселили се до зоре.“</p> <p>„А како сте се држали?“< |
ер настави, како су га смѣста затворили и стражу поставили.</p> <p> <foreign xml:lang="la">Mino |
ли су мало, па су се по највише частили и у друштву проводили.{S} Кафане су у осталом и данас п |
агрлити и пољубити.“ То рекне па загрли и цмокне стару тетку онако јуначки.</p> <p>Цѣло се друш |
Ти, јогунице!{S} Ти!“ И опет је загрли и изљуби.</p> <p>„И боље је,“ примѣти јој нећака. „Друг |
та, ћу онда?</p> <p>Најпослѣ се домисли и рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без допуста.“</p> |
нећу га никада ни видити, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу госпође тетке морате уваж |
служби придруже се и други настојатељи и калуђери, кои бијаху <pb n="287" /> дошли, те се ово |
ом случају ћутати, учинити духу по вољи и немицати се!“</p> <p>„Хајде престани, молим те,“ рекн |
ојој глави.“</p> <p>На то се промешкољи и окрене зиду.{S} Тако је спавао као заклан дуго... дуг |
амо би ми јошт то трѣбало.{S} А може ми и манастир подићи; економ је добар.{S} Па може се из ње |
јуму или племенитој вармеђи: зато ти ми и судимо!“</p> <p>„Та баш за то неможете ми судити, и д |
већ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецива видили!“</p> <p>„Генерал оћути; али се в |
еда га патријарху.</p> <p>Овај га прими и развије.</p> <p>Наслов прочита на глас: „Мемоари вѣчи |
и другој господи.</p> <p>Овај се прими и здравице почну.</p> <p>Најпрѣ се напије високо-благор |
јих и врло младих.</p> <p>Домаћин прими и уведе и те госте у салу; упозна и ове са Банатским го |
“</p> <p>На то буду записници прочитани и подписани.</p> <p>Кад се ово све уреди, преда протођа |
ски.{S} Хамови су били сребром обложени и црвеном свилом превучени.{S} Кочијаш је обуко своју г |
атељским.{S} Астали и столице поломљени и разбачени ишту велику репарацију.{S} Кров зданија зап |
јпослѣ на то ишо, да буде судија и мени и епископима.{S} Сад сам ти казао, зашто ја не могу саз |
мене потужити.</p> <p>„Биће боље и мени и теби, док се боље познамо.{S} Зато отвори срдце преда |
започете комедије.{S} Он слегне рамени и рекне: „Радите што вам драго; ја нећу ни за што да зн |
би парницу.{S} Најпослѣ слегне с рамени и промумла <pb n="61" /> кроз бркове: „Добро је кадкад |
начином.{S} Прошле зиме хватови усѣчени и продани за 800 ф.</p> <p>Башта манастирска нема нијед |
S} Огласићемо то свуда по нашој околини и тако ћемо имати дан великог торжества.{S} А онда ћемо |
дцем мѣрио, морао јој се дивити дубљини и узвишености чуства; анђео небесни разширио би таковој |
намѣстник није мого ни најмање о истини и збиљи тих рѣчи посумњати.</p> <p>Њему дође пред очи с |
м себи признати, да су му изгледи тамни и мрачни, и да му на крају живота по свој прилици предс |
се вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шумама.{S} За то су млађи.{S} Ми калуђери сви смо |
то од манастира, и ти ваља да су игумни и архимандрити, па да отворе руке и подруме, да се и на |
тељ није хтѣо ни да га види.{S} Зазвони и манастирски ђак дође.</p> <p>„Иди, зови ми отца намѣс |
{S} Теофана к писаћем столу.{S} Зазвони и каже ђаку, да му се каруце упрегну и пред манастир из |
мо оцта и уља.“</p> <p>„Нема! “ зазвони и сад из уста намѣстникових; „господин је отишао у варо |
и.{S} Јест.“</p> <p>Архимандрит зазвони и уђе настојатељ. „Зовните отца намѣстника, па дођите и |
а од њега, па му се онда дубоко поклони и рекне: „Хвала о. намѣстниче; сад смо готови.“</p> <p> |
бијај ме, небацај ме овако младу у црни и хладни гроб... невраћај ми смрт за живот, убијство за |
ника прије зоре... глас звона у пустињи и потпуној тишини...{S} Сутон онај у цркви при оно мало |
х црквених Јерарха, кои су као епископи и архиепископи име своје овѣчили!</p> <p>„Њих је калуђе |
аступи топло и снажно а у једнакој мѣри и племенитодушно свога колегу, над коим бијаше очевидно |
head> <p>Управо су биле спремиле ствари и за пут приредиле све, и сѣле у теткину собу, кад нѣко |
злична кола, ружне и лѣпе каруце, добри и злочести коњи... али нити се појаве оне нове <pb n="2 |
рочито су му прѣд очи долазили калуђери и манастири светогорски и руске Троицке лавре.</p> <p>Н |
ије, главни грађани, придворни калуђери и звона по свим црквама.{S} Најприје је отишао у саборн |
и с миром код куће.{S} Наши су калуђери и манастири, какви су да су, далеко бољи него и грчки и |
та. „Ових дана били смо све у манастири и близу њих, па нисам смѣо псовати; а сад смо опет од њ |
свѣћу, па <pb n="274" /> ћу ти двѣ три и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из властита изку |
езависан.{S} Докле сам ја жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене небудеш имао, онда си само сво |
>„Ја од тебе ништа и нетражим.{S} Ти си и онако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибат |
е познајем, да знам да ниси луд, ако си и фантаста.{S} Дакле почни!“</p> <pb n="342" /> <p>О. Т |
ѣшто мораш казати, то сам увиђаш; то си и синоћ увидио, кад си реко да ћеш ми данас све казати, |
таковој болести у души.</p> <p>„Чуо си и читао си, да су многи у љубави несрѣћни тражили утѣхе |
<p>„Но, тетице...{S} Нисам знала да ти и нѣмачки штрбецаш...“</p> <p>„Та чула сам, ћерко... ал |
м поћи у Букарешт...“</p> <p>„Е онда ти и нетрѣба Бечкерек и његове спахије,“ примѣти стара.. „ |
д отровних ножева сачувала.{S} Хвала ти и опет!{S} Хвала!“</p> <p>На то разшири руке, и с очима |
познаје нарав човѣчију, он ће разумѣти и схватити стање Ленкине душе.</p> <pb n="181" /> <p>Ка |
сам за свѣт... у мојој је власти умрѣти и за сам манастир!“</p> <p>Чудним погледом гледао је на |
оних злотвора без сваке кривице шибати и срамотити!“</p> <p>Она изрече ове рѣчи тако да о. нам |
ти.{S} Даде дакле предња врата одковати и пошље нешто јела намѣстник у по манастирском ђаку.</p |
с тим налогом, да га даде добро чувати и да се постара на сваки начин да неутѣче.{S} Калуђер ј |
} Стража може и заспати, а може се дати и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна, нити се дај |
превртати и с једне га стране загледати и с друге.</p> <p>„Ви ћете већ знати ко пише?“ запита ј |
аву узме, па ће онда калуђери изгледати и комад хлѣба из његове руке.</p> <p>„Мени се чини“, пр |
виђате, али касније можете се и виђати и разговарати.</p> <p>„Твоја сестра биће сестра свега м |
спође тетке надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣтити...“</p> <p>„Понда и ви |
о и медички; они мисле да морају казати и најмању маленкост.</p> <p>Адвокат је ћутао, премишљао |
они су у стању сами себе ножем зарезати и казати, да сам ја то учинио... они су у стању... у ст |
ав!{S} Вав!“ Служитељи се стану смѣјати и изгубе се на страну мумлајући: „та није нам ни дѣд ла |
ај да како побѣгнеш, а немој се убијати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи |
е, мало га капља неудари.</p> <p>Дукати и он!{S} Намѣстник кои сваку манастирску крајцару као с |
из Даља, а ево ти 200 фор., па изплати и растѣрај слуге, кад их неможеш употрѣбити; а верујем |
о тај зна лѣпо наздрављати, одздрављати и поздрављати... па кад он запои многа лѣта или другу к |
и изнутра, јер је све ваљало оправљати и понављати.{S} Идући тако са једним старијим житељем т |
едном другом зажели просањкати.{S} Мати и једне и друге дѣвојке пристану на то, да им со жеља и |
ја с тетком, онда се казују свѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца |
се мало на више.</p> <p>„Ми ћемо имати и женскиња!“</p> <p>„Хајдемо само“, повиче Митрофан и н |
немам ништа против тога, да се познати и пријатељ и онај, о којим манастир у одношају стоји, п |
тирској школи читати, писати и рачунати и појати.{S} Он је оштар, незна за шалу; ту има посла и |
реде о. намѣстника и стане га заклињати и преклињати, да је неда срамотити, да она воле у бунар |
аските (пустињака који своје тѣло пати и мучи) буру покренути.{S} О. Теофан бијо је млад човѣк |
лећи, да ће куварица бити јошт на врати и ова отискивати.</p> <p>Но куварица била је већ на кра |
астојатеља, али се брзо од њега одврати и помркне, знамење, да му та појава небијаше угодна.</p |
учинило.{S} Али ми ево почињемо дирати и у сам тај извор.{S} У старија времена дозиђивали су н |
подин,“ проговори стара, кад га изпрати и натраг се врати. „То је прави господин.{S} Јошт нисам |
фан у манастирској школи читати, писати и рачунати и појати.{S} Он је оштар, незна за шалу; ту |
<p>Овај изјави, да их неможе подписати и поднесе своје примѣдбе на исте.</p> <p>Из његових при |
а оддахне, и зато стане писмо превртати и с једне га стране загледати и с друге.</p> <p>„Ви ћет |
шиљконоси стане око куварице скакутати и пѣвати: „Сладка Маро, Марице, сладка душо душице, дад |
човѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломити.</p> <p>Глас, којим је он изговорио оне рѣчи: |
а њега другога одношаја бити до слушати и овога, као што је слушао и друге.{S} Посао им је ишо |
а... десет година робија... а може бити и <foreign xml:lang="la">capitividium exempli causa</fo |
Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О. Теофан пр |
“</p> <p>„Та право кажете, тако ће бити и најбоље.“</p> <p>„Кажу, да је и господин био мало вес |
е за мене, то ће народу и на хасну бити и на част служити.</p> <p>„Па ћу онда задати резиденциј |
рађу у шуми одсећи, још те зиме скрбити и изтесати.{S} На тај посао био сам прошле јесени 100 а |
тишини изображавањем овога духа, бавити и примѣром нравствености бити.</p> <p>И даље: да корист |
ски краљеви лозе Немањине у пуној свити и слави, међу коима има више светитеља православне цркв |
изпиту богословском, долазио је у свити и арх. Гедеон.{S} Он је у те часове једино и изкључиво |
да се што пре почне семинарија градити и да се на то 10.000 фор. из државне касе одмах изда.</ |
о описане и нацртане, да их може видити и онај, који нема прилике и трошка, да их у нарави види |
да се и он трудио њихове жеље погодити и изпунити.</p> <p>„Ако изволите, хајдемо да видите црк |
е.{S} Они ће вам све доказима потврдити и цифрама утемељити.{S} Ја из изкуства видим, да има мн |
гу к њему.{S} Бог све види па ће судити и њему и мени!“ </p> <p>Ђак оде, стража код врата остан |
у перо долази.</p> <p>Морамо се чудити и дивити, да ова слика недаде повода другим нашим манас |
те ће га народ за кратко врѣме тражити и одликовати.{S} Његова молитва дѣловаће као лѣк код бо |
от стављати.{S} У четвртак ћемо служити и метнути га пред образ пречисте Богородице матере.{S} |
Ћу је као такову из свег срдца загрлити и пољубити.“ То рекне па загрли и цмокне стару тетку он |
ржим да морам по дужности онако мислити и говорити.{S} А ви кажите слободно, што год против мен |
е да су у стању и најгоре што измислити и на њега потворити.{S} Нож у руци није се баш ни њему |
аших.</p> <p>У исту су се могли примити и богослови из Ердеља и Буковине, али су ови имали плат |
<p>Он ни послѣ тога није престао цѣнити и <pb n="167" /> уважавати све, што је лѣпо у свѣту, а |
е добар.{S} Па може се из њега начинити и какав Доситеј, пак да видиш свѣта у манастиру.“</p> < |
уђере и слуге по прњавору и селу гонити и тражити дали. — Ви сте отца намѣстника ове куће осуди |
не код њега и стане га тѣшити, храбрити и за смрт приправљати.</p> <p>Ова недаде дуго на себе ч |
изиштем благослов, да га смѣмо осветити и на св. кивот стављати.{S} У четвртак ћемо служити и м |
и нека јој подѣли крѣпост, да те штити и одбрањује од сваке напасти нечастивог анђела и његови |
ширио би таковој љубави, таковој лѣпоти и таковом пожртвовању чиста своја наручија, да је прими |
ова појава све живце до краја затрѣсти и у прсима најсиловитије таласе осѣћања покренути.</p> |
браћа обраћају <pb n="291" /> к власти и ишту мудријег и обазрителнијег старѣшину.</p> <p>Госп |
њих коље их и пече, па се с њима части и пои.</p> <p>Срѣде и петка недржи, тако исто никојега |
> <p>„А, фајн.{S} Евала!{S} Можеш сести и јести... ни цар нема боље.“</p> <p>И заиста или је Ле |
p>О. Теофан, кад се од пута мало очисти и уреди, оде к настојатељу, и преда му писмо од админис |
многаја лѣта, у које пристану сви гости и они, који су приличан глас имали, а и они, кои су сам |
ѣтало у пуној мѣри, коју нарав младости и себи сходном животу одређује.{S} Већ са ове стране мо |
стране окретао, а лице му је од радости и поноса... а можда и од вина... сјајало као сунце.</p> |
Кад патријарх прочита мој опис жалости и невоље: мало га неудари капља.{S} Рекне ми патријарх: |
ран свештеник: само се чувајте наглости и страсти, да сам себе неокаљате.“</p> <p>На то буду за |
рили, разпучи своја нѣдра тој свѣтлости и тој топлоти, и ружица љубави, најчистије љубави процв |
настави о.{S} Теофан, у својој ревности и непримѣчавајући, да га патријарх на фини начин персиф |
ниженост осијана изнутарњом узвишености и блѣском.</p> <p>Млада жена застане, кад види тај необ |
На лицу му се сијало чуство узвишености и самопоуздања.</p> <p>Све, што се до сада говорило, сл |
му прѣд дух поред слике јавне дужности и слика тајне љубави, лак Ленкин.</p> <p>У тај пар куцн |
артенију са изразом највеће захвалности и у гласу и у образу.</p> <p>„Само кад сам погодио,“ од |
ако, како више одговара Вашој смѣрности и жељи него личној заслузи.“</p> <p>На то сѣдне на кана |
ра тетка тако била обчињена пријатности и разговором господина архимандрита, <pb n="196" /> да |
тника и администратора због раскошности и разпустног живота у његовом дѣлокругу, и преда по сво |
у све казати.{S} Архимандрит га одпусти и он оде у своју собицу.</p> </div> <div type="chapter" |
м допадао, а што се могло ту подметнути и налагати, то је само нагађати почео.</p> <p>Сад се чу |
се по читаве сатове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука Бранковића и похвале Милоша Обилића, и |
емиривао.</p> <pb n="81" /> <p>Приобшти и другој братији, што му је о.{S} Теофан говорио, и ови |
е.“</p> <p>Протођакон се на ово намршти и проговори архимандриту: „Ако ја морам све написати, ш |
означи, па да их овај послѣ даде посѣћи и израдити.</p> <p>Подне је већ било превалило.{S} О. М |
.</p> <p>Кошута им умаче.</p> <p>Грдећи и псујући врате се у манастир и оду администратору.</p> |
рнуо... а ти људи, како видим могу рећи и оно, што нису чули, и оно, што нису видили... они су |
р, него јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много повољни |
опет из другог тона.</p> <p>„Могу доћи и сутра ако тако заповѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и п |
том план начини.{S} Ту би имали помоћи и користи од околнога народа, кои би се у тој школи нап |
остељином намѣсти, а њега даде пресвући и очишћеном премда ветхом мантијом огрнути.{S} Храну му |
руке, па су били весели сви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу бриге и послова, које му је ва |
здрављао, чује ђак њеки шум на басамаци и баци очи тамо.{S} У који пар онај чутуру принесе к ус |
што је он устроио гимназију у Карловци и богословију тамошњу.</p> <p>„Колико је гимназија јошт |
и, како губи шешире, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити, иначе одо |
јер пред ноћ скоро врате се и коњаници и калуђери с празним рукама.</p> <p>Нису били срѣћни у |
ништа.{S} Нека говоре тужитељи, свѣдоци и закон... ја сам казао све што сам казати имао.“</p> < |
уду весели до полноћи.</p> <p>Прњаворци и сељаци стојаше у малим гомилицама, мужки и женске, ст |
је био чудновата слика.</p> <p>У науци и владању био је безпрепорно најбољи од свих наших онов |
ку рѣч, да ћете му казати ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање ни више?“</p> <p>„Ништа друго — |
а млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и самим мртвим архимандритима ове куће.“ |
да опишемо.</p> <p>Ленка је пала у очи и младом шестошколцу... садањем нашем о.{S} Теофану.{S} |
Џак ако је будна, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а он приступи њеном кре |
да те одведем.“</p> <p>Ленка се насмѣши и рекне: „С драге воље, драги отче.“ Даде му руку и пођ |
т погледа на протођакона, па се насмѣши и проговори му: „А од кад се ви бавите са науком о шумс |
е као рај на земљи.“</p> <p>Промисливши и размисливши сва, једва дочека архимандрит зору и уста |
>И опет су ови дани били за њу најлѣпши и најмилији.</p> <p>Стара тетка и брат Тодор били су кр |
ви то телеграфично патријарху; али овај и <pb n="355" /> неодговори, него оде пре тога дана у Г |
гроб.</p> <p>Добро је разумѣла садржај и замашај његових рѣчи.</p> <pb n="152" /> <p>Видила је |
. Теофан помисли у први мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и нехотице са нѣк |
ло се, да се бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст живота!</p> <p>Ко ју је мирни |
н.{S} Докле сам ја жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене небудеш имао, онда си само свој.{S} В |
римѣти на ово о.{S} Теофан, и пружи јој и нехотице обѣ руке на сусрѣт.</p> <p>Ленка метне своје |
је много радио ни у Н. Саду, а у бачкој и торонталској жупанији мого је имати процес и пол.{S} |
одишњег доходка да помажемо цркви нашој и просвѣти!</p> </div> </div> <pb n="129" /> <div type= |
“, одговори игуман домаћин. „Мора човѣк и ђаволу запалити свѣћу.{S} Учинили су ми много пута ве |
свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пострада... нека буде и то.{S} Невино је стр |
је добре савѣте и ваљане предлоге увѣк и са захвалношћу.</p> <p>„Осим тога имао је богата изку |
морао држати под уздом и сваки напрѣдак и сваки намѣри му противни развитак духовни.</p> <p>Њег |
знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сладак опет као рѣдко ко.</p> <p>Промуклим гласом про |
.</p> <p>Како се ручак сврши, уђе момак и јави, да је дошо архимандрит Раковачки. „Баш добро“, |
састанемо са једним старим знанцем, пак и са њим на смртној постељи: али јо велика разлика изме |
ежко је било дочекати краја говору, пак и сада једва сврши.</p> <p>О. Теофан био је узхићен од |
ходно, успѣха имати, <pb n="295" /> пак и опет сваки дан сваки час наилазити на запрѣке, интриг |
дне на њега а противници да дођу у мрак и таму; како ће заузети старѣшину својим идејама, које |
.“</p> <p>„Е онда ти и нетрѣба Бечкерек и његове спахије,“ примѣти стара.. „У Букарешту има бољ |
атовац.{S} Ту сам засадио велики шљивик и виноград.{S} Успѣо је подпуно.</p> <p>— — „Год. 1847 |
p>„Колика је та чутура?</p> <p>„Сајтлик и по“, одговори овај, а чутура је ваљда и десет пута то |
4" /> <p>Шта је то помисли о. намѣстник и полети кључаници.</p> <p>На ову види нѣколико људи из |
н вѣштији, па се дао однети раније, док и њега винковић несвали са столице као друге госте.“</p |
ако.. је л’ Крста?“ рекне на ово свѣдок и окрене се прво преслушаном.</p> <p>„Но ваља, да и ти |
> (од старијег учи млађи), плету курјук и браду... лакиране штифле... шешир ко локвањ, да непоц |
/> Теофана, — „може ми начинити скандал и побѣћи из манастира.{S} А како ме гледи митрополит, с |
јали него они други, јер му се горе Рил и Витош чинише нѣкако као једнородне сестре миле Фрушке |
но на службу зазвонило, заборави на бол и болѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му супарох |
примѣти патријарх и баци карте на стол и устане са канапета.</p> <p>И мајор устане са столице |
интересу цркве, чије заслуге за престол и државу влада најбоље знаде и уважава.</p> <p>„Стратим |
огњишту, зграби замашан гвоздени ватраљ и удари на Митрофана.</p> <p>Овај није истина био крив |
црква наша и свештенство признати темељ и несумњиви положај у држави.{S} Црква наша имала је пр |
а против тога, да се познати и пријатељ и онај, о којим манастир у одношају стоји, прими, и доч |
, прима од сестре строги завѣт пријатељ и једне и другога!“</p> <p>Она му даде руку, и рука је |
еслушати.“</p> <p>На то дође настојатељ и позове господу у трапезарију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли |
а.{S} Ту ми заслугу призна и настојатељ и братија јавно на братском сабору!{S} Нећу дуго живити |
мѣ трпити.{S} Онда ће такови настојатељ и на страни, у друштву, то исто учинити, па ћемо га онд |
, све ће потврдити“, примѣти настојатељ и по други пут, незнајући смисао предишавшег интермеца, |
и то.{S} Невино је страдао и сам учитељ и спаситељ, и ми нисмо бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен, |
андрит.</p> <p>„Доћићу и ја с њим; имам и онако посла <pb n="161" /> у Митровици, а ваља ми се |
зиме?“ запита га архимандрит. „Кажи нам и то.“</p> <p>„Управо наша вамилија зове се Крстоношић, |
итељи, да ме кадгод непрекорите, да сам и тај собом понео.{S} И сам спомен мога овдашњег живота |
тоји пред старијим.{S} Признајем да сам и тим погрѣшио, и претрпићу сваку казан стрпѣљиво.{S} Т |
загледи, па онда проговори: „Можда сам и снивала!“</p> <p>„Снивала, снивала, тетице.{S} Врашки |
је моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам и дошла.{S} Немора нико ни знати да сам овдѣ била.{S} А |
х приобштили, неиду ми из главе, па сам и сада баш о њима мислио.“</p> <p>„Тамо има више знамен |
и свој грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто таквој прилици.</p> <p>„Већ сам |
о са многима од наших људи, говорио сам и са онима, кои су најжешћи: али на моју душу нисам чуо |
м желио.</p> <pb n="172" /> <p>„Ако сам и послѣ и увѣк на њу мислио, „али је овај спомен био чи |
манастире дало учинити.“</p> <p>„То сам и сам мислио,“ проговори на то протосинђел, „па зато и |
шено: „Е па кад он мени прашта, праштам и ја њему... и нека буде тим наша ствар свршена.“</p> < |
о опустило.{S} Него ћу ја да се украдем и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш за мном, па ћем |
е ми премилостиво издати пасош, да идем и тражим настојатеља човѣка, па да се станим тамо, гдѣ |
зива.</p> <p>— — „Са горњим описом одем и непозват патријарху, и то заједно са архимандритом на |
е нож у руке, стане, дигне руку с ножем и повиче им: „Натраг од мене, да ме се нисте такнули.“< |
сељана.{S} Башту даклем урадим, засѣјем и оградим.{S} Надам се имати обилно свега у њој.</p> <p |
</p> <p>— — „Проситељ у званију својем и у будуће заостати има, којег ће дужност бити за њему |
казати имена.{S} Био је са настојатељем и братством врло добро познат, радо су га примали, и до |
рућега.{S} Овај је говорио с прекидањем и врло слабим гласом: али је о.{S} Теофан ипак све разу |
о.{S} Теофана изазивајући га и држањем и гледањем.</p> <p>Овај се мало прокашље, па почне:</p> |
, вољан на свашто, што је добро, срдцем и душом калуђер.</p> <p>„Један од чувених у оно врѣме м |
онај стари светитељ са миртовим вѣнцем и камилавком.</p> <p>У сну разтвори устне и разговетно |
: буди калуђер.{S} Ја сам калуђер срцем и душом; и да се наново родим, пак да ми је извѣстно да |
ала се та потрѣба у појавама несумњивим и нуждама неуклоњивим.{S} Сами његови чини доказали су |
што ми је од мужа остало, остаје мојим и његовим рођацима <pb n="321" /> по правди и правици.{ |
ога старога, кои се хвалио, да је нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, |
особито привлачило манастирима Рилским и Витешким у Бугарској.</p> <p>Ови су му нѣкако на ближ |
као оно што смо прошли са манастирским и црквеним сребром.“</p> <p>На ово уздахне честити овај |
коим управљати неумѣмо.{S} За то велим и опет: сазовите сабор!“</p> <p>Овако је гласио одговор |
да га народ већ почиње у своим духовним и тѣлесним невољама, да тражи.{S} Нека само иде за свој |
р спусти с лица најпре једну, па за тим и другу руку.{S} Машући главом, проговори мирнијим глас |
вом краља дишпутирао је на скоро за тим и барон Орци.{S} И опет велика свечаност.</p> <p>„Сад ј |
и знао, шта значи.</p> <p>Покажу за тим и ризницу.{S} Ризнице наших манастира врло су празне.{S |
е се надао оваковом дочеку.{S} Међу тим и он је имао доста времена размислити, како му се ваља |
своје остварити, ако све непоруши, чим и од чега они живе, и јесу.{S} Неће нико ни запитати, к |
у другу собу, али заједно поведе собом и стару госпођу.</p> <p>Пре него што се архимандрит пос |
ii</foreign> ... ту стане махати главом и скупи уста...</p> <p>„Шта је за Бога господине“ попла |
рив!“ одговоре за њим ови машући главом и одобравајући пресуду.</p> <p>„Дакле ћемо га судити“</ |
. Теофан стојао је са уздигнутом главом и поноситим погледом, што његов обичај небијаше.</p> <p |
он повиче, ободрен вишим нѣким упливом и оснажен тајанственом нѣком силом: „Теофане!{S} Постој |
собљен, да нову еру својом иницијативом и својом снагом створи, неимајући довољне науке ни ства |
га и над свиме калуђер... ја то с богом и чиним, и трудим се да том положају одговорим... али ј |
али прости калуђери из манастира, редом и временом, како би то управа манастирска опредѣљавала. |
<p>Али је уједно морао држати под уздом и сваки напрѣдак и сваки намѣри му противни развитак ду |
аквих дао измоловати, све својим трудом и трошком.“</p> <p>У ствари је било ово.</p> <p>Игуман |
а рода ни науке.{S} Он је својим трудом и привржености код митрополита Стратимировића од просто |
ћен.</p> <p>Он је доиста великим трудом и муком довео манастир до степена извѣстнога добростања |
е три мѣсеца за тим са поштеним образом и чистом душом на прѣстол патријарха Арсенија.“</p> <p> |
врло честе.{S} А унаоколо је био везом и изведен надпис:</p> <p>„Господину епископу Па...“</p> |
свим одступили, и само се са економијом и другим њиховом чину неприличним дѣлом баве, к њиховој |
ѣле су кадкад тако, да су наравне бојом и топлином много надвишавали.{S} Сув кашаљ давио је кад |
А најпослѣ има се осути манастир зраком и мирисом раја: да јој се укаже као рај на земљи.“</p> |
ружни начелник заплетао је мало језиком и говорио брзо; а врло је радо говорио, и скоро није да |
унао, па ћу вам баш нѣшто овом приликом и да приобштим.“</p> <p>На ово извади архимандрит из св |
показујући му се највећим привржеником и поштоватељем његових великих заслуга; како ће ствар п |
<p>Кад је о.{S} Теофан био намѣстником и управитељем манастира — —-, састане се тамо са о.{S} |
еограничена управа у имању манастирском и у располагању са простим калуђерима.{S} И овај је зра |
дрит Гурије у разговор са старом тетком и забавио се с њом.</p> <p>Ленка се придружи архимандри |
међу њега и ње отац са уздигнутом руком и прѣтећим прстом.{S} И тако су се ово двоје младих људ |
мировић није баш пуно наклоњен Мушицком и држала је да се неће за њега из петних жила заузимати |
/p> <p>Он дигне руку, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда напрасно застане, и узме капу |
уштву проводили.{S} Кафане су у осталом и данас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је |
крв појури жилама..{S} Милина јој силом и неодољивости морских таласева у срдце запљусне... у г |
малаксалог скоро калуђера с таком силом и потрѣсом, да није мого рѣчи проговорити.{S} Он је ћут |
Никада није пропустио, да није недѣљом и празником дошо у цркву на службу божију.</p> <p>„Цркв |
и; а Ваша Светост ће своим високим умом и богатим свестраним изкуством јошт боље просудити!“</p |
кине тетке, а одтуда бар једном страном и то, да се Ленка склонила да јој жељу изпуни, ма да је |
<p>Кад опазе госпођу са о.{S} Теофаном и архимандритом, ступе на страну, и гледаше све зачуђен |
ићу, кои бијаше у овом случају и једном и другом сушти анђео хранитељ! “</p> <p>„Е, кад ти дирн |
ио и као калуђер и као млађи и у једном и у другом случају.{S} Зато вас молим да ми опростите.{ |
е, али у истини, појави му се зачуђеном и скоро рећи уплашеном оку.</p> <p>И доиста је ушла у ћ |
а стекла, послѣ мога мужа мојом штедњом и управом.{S} Са овим могу разполагати по вољи, и кад т |
д му на ум падне, и тако своим примѣром и искушенике и ученике одводи од цркве.{S} Манастирске |
, и то не сам, него са кметом, жандаром и процѣнитељем!“ рекне му онај.</p> <pb n="239" /> <p>„ |
тетка бијаше сасвим узхићена манастиром и изнутра и споља.</p> <p>Да ју је ко у том часу понуди |
одпои своју строфу несравњивом бравуром и славујским гласом.</p> <p>„Генерал буде очаран.</p> < |
ш!“ опомене га патријарх строгим гласом и погледом.</p> <p>„Признајем да сам погрѣшио,“ одговор |
играчи чисто обучени са намазаном косом и ременима на опанци.</p> <p>Старији људи и жене посѣда |
ти код њих, док се састане са адвокатом и док га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори |
т за иноземство.</p> <p>И са тим листом и свидѣтелством свога манастирског собранија братског к |
без друга, без пријатеља, запојен оцтом и жучи, изпуњен мржњом, горчином, презрѣњем свѣта и људ |
пао под конкурз?{S} Није ли само срѣћом и тешком муком код врховног судишта у Бечу једва учињен |
, пак тек само „снисходителним“ осмѣхом и лаким омахом главе примаше друге чланове друштва, кои |
адост будућности, која му се пред духом и срдцем разтвараше... све то навали на душу и срдце ма |
Архимандрит Арсеније почне мирним духом и тихим гласом говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} |
као госпођу сматрају, да је игуманицом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по манастиру трче, и |
м полагано и сам пошо, сиђе се у подрум и стане на последњем басамаку.</p> <p>Кад је онај наздр |
пископ није више за дијецезана способан и како је та црква под његовом управом полибељи изложен |
аших манастира врло су празне.{S} Један и други предмет од какове важности, и то у једном друго |
окатство, и увѣк је најпре увио и један и други брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат Печеновић.</ |
се из очију о.{S} Теофана.</p> <p>Тужан и жалостан врати се о.{S} Теофан кући, и пошље људе те |
рију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сјајан и обилан.{S} Вино хвалише мужки као изредно.{S} Пило се |
рту.</p> <p>Дочека их настојатељ игуман и нѣколико калуђера и ђака.</p> <p>Сиђу се с кола.</p> |
а заостати... имаће ту посла и вицишпан и седрија... до краљевске табле и септемвирата... до са |
на главу; огрне мантил, узме сунцобран и пође.</p> <pb n="160" /> <p>„Хоћеш ме одпратити до ко |
увѣрио, да је о.{S} Теофан сасвим миран и скроман, и да доиста онако мисли како је говорио, онд |
се био научио настојатељу бити покоран и послушан, па по том није могло за њега другога одноша |
е то подуже.{S} Најпослѣ превари је сан и мало заспи.</p> <pb n="216" /> <p>Но сад јој стане нѣ |
ишта од економије, а при том је нехатан и немарљив.</p> <pb n="301" /> <p>— — „Наступи нов живо |
да му душу прости!“ уздане о.{S} Теофан и прекрсти се побожно. „Оних 6. година, што сам под њег |
p> <p>„Муком прећи!“ рекне о.{S} Теофан и уздахне дубоко.</p> <p>„Ти знаш шта ће повѣстница рад |
.</p> <p>„ Чуо сам,“ рекне о.{S} Теофан и спусти ожалошћен главу к прсима.</p> <p>Патријарх га |
речи патријарха, усуди се о.{S} Теофан и послѣдњу своју карту избацити.</p> <p>„Од год. 1790 п |
тор адвокат, ког споменуше о.{S} Теофан и патријарх?“ —</p> <p>Свима другима знамо имена, само |
тако заповѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и пође да га пољуби у руку па да изиђе напоље.</p> <p>П |
/p> <p>Напослѣтку разтвори о.{S} Теофан и послѣдњи умотани предмет.</p> <p>Ово је био ручник за |
уховник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан и Амфилохије.</p> <p>Сви су у пуном чину; сви се укочил |
</p> <p>„Хајдемо само“, повиче Митрофан и навуче јаче обрве на очи.</p> <p>„Хајдемо“, одговори |
обило?“</p> <p>На ове рѣчи уђу Митрофан и Амфилохије• Држаше се продрзљиво, али у лицу бијаху б |
промуца: „Казаће свѣдоци, отац Митрофан и отац Амфилохије, како је било.{S} Њима се може највиш |
гоњена к прњавору.</p> <p>Отац Митрофан и Амфилохије похитају низ басамаке у порту, а одонуд к |
же највише вѣровати.“</p> <p>О.Митрофан и о.{S} Амфилохије неће о том ништа да знаду, ни да свѣ |
он крив.“</p> <pb n="29" /> <p>Митрофан и Амфилохије нису чули, кога господин управо мисли, али |
ѣ тога нечувено; а овај је тако изцѣђен и упропашћен, да није био ни зашто.</p> <p>„За то врѣме |
ркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благословено царство!“ То је чудо, али сам |
настиру, л’ има у мом,“ примѣти домаћин и изклиби зубе на свога колегу.</p> <p>„Богме ја нећу т |
зато није никога задржао на обѣд.{S} Он и Варнава ручали су сами.{S} Био је пост, и Варнава је |
синовним страхопоштовањем, ако је да он и даље начелствује, благоволите ми премилостиво издати |
призора, у ком су биле главне особе он и Ленка, прелазила му је по више пута испред духовног о |
у, и од ових дозна на скоро, да су и он и братија грдно обтужени.</p> <p>Сви се поплаше горопад |
врд у сѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, али се мајор поклонио и пође да одлаз |
се пустити.{S} Високородни је уважавао и шљиве и шљивовицу: али је највећу цѣну имао у његовим |
к разумѣ — „па је онда кадкад и лудовао и кад није ништа повуко; — најпослѣ стане људе нападати |
.. нека буде и то.{S} Невино је страдао и сам учитељ и спаситељ, и ми нисмо бољи од њега.{S} Ја |
подин, кои је све <pb n="210" /> гледао и слушао са благим саучешћем, али није рѣчи изустио.{S} |
тву своје страсти укоченим очима гледао и умирањем противника наслађавао се.</p> <p>О. Теофан и |
мантију и падне.</p> <p>Док се он дизао и изплитао, дотлѣ се отац Митрофан бијаше у сигурност с |
</p> <p>„Не; у манастиру живе људи, као и други људи, људи грѣшни, слаби, у толико тврђег срца, |
настојатељ, и сви приповѣде онако, као и она два прва.</p> <p>Сви су настојатеља хвалили... ал |
видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље руно.{S} Образи су му цватили као у најлѣпшег |
<p>Па тако је и ова комесија прошла као и све скоро друге против настојатеља манастирских преду |
овела у калуђерство сијне сад чиста као и прије пред његовом душом.{S} Једва пред зору легне у |
стране.</p> <p>Нигдѣ никога.{S} Све као и пре него што легоше.</p> <p>„Ти си тето снивала!“ про |
у протођакону већу позорност; он је као и нехотице главу к говорнику окренуо, и озбиљно га слуш |
<p>Али су њени противници рачунали као и она.</p> <p>Она ће доћи по плату, то су за сигурно др |
а ново: „Неблагодарниче!{S} И ти си као и други.{S} Сви сте једнаки.{S} Иди ми изпред очију!“</ |
о архимандрит. „Настојатељ је човѣк као и други људи; и манастир је она кућа, у којој му ваља б |
ај нос у звѣзде; њему је паор човѣк као и други господар.. он с нама и једе и пије, па се гдѣко |
шло!“</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми други, јео, пио као и ми други: само се у том од н |
!{S} Сѣдио као и ми други, јео, пио као и ми други: само се у том од нас разликовао, што смо ми |
!“ примѣти на ово архимандрит мирно као и прѣ тога. „Све ће то доћи у записник, па ће честњејша |
тати.{S} Али јуридички пацијенти су као и медички; они мисле да морају казати и најмању маленко |
коју је дѣцу сиромашку безплатно примао и учио... већ сам се унапрѣд радовао оној душевној утѣх |
Једва је било наћи чокота, ком је куњао и о ком се сумњало да ће се одржати.{S} И воћњак његов |
овдѣ задржати.{S} Будућност си проиграо и саранио, јер и сам мораш признати, да ти браћа неће т |
у овај. „Ти си том крив; ти си ме турао и гурао док се врата неотворише.{S} Али погледај се и т |
нзервативна.</p> <p>Овим је духом дисао и епископ Хранислав, и ми смо тај дух опазили већ и у р |
грађанском одѣлу, и продужи свој посао и кад о.{S} Теофан уђе.</p> <p>На столу пред њим лежала |
огло бити!“</p> <p>Онда је подуже ћутао и премишљао.{S} Напослѣдку проговори: „Неможе ми бити ж |
и до слушати и овога, као што је слушао и друге.{S} Посао им је ишо од руке, па су били весели |
о допадаше, и што се овај више уздржаво и натраг повлачио, то се лѣпа Ленка све јаче за њим раз |
да сам калуђер, и да има на мене право и настојатељ, и црква а и народ оне цркве.{S} Ја нити с |
а прсима.</p> <p>Лице му је било мршаво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљ |
ећма узвишује кад најбоље слуша.{S} Ево и пред вама молим старѣшину да ми опрости: а честњејша |
а и ставио на подваљак.</p> <p>— — „Ево и с друге стране срѣће.{S} Које шљивовице које комовице |
ета; али је слика била доиста врло живо и сложена и изведена. <pb n="226" /> Ту је било видити |
пријатељски, па је и он чекао стрпљиво и мирно.</p> <p>„Зар тако, мајору?“ проговори патријарх |
<p>„Ти набрајаш све мале школице за ово и за оно; али ја хоћу да установим универзитет <pb n="3 |
у руку архимандритову, метанише на ново и устане.</p> <p>Чудно!{S} Осѣти, као да му особита сна |
ствија.</p> <p>За овим се дигне дружтво и оде у салу, да пије црну кафу.{S} Старија господа и г |
гуман поносио, да има таково познанство и пријатељство са великом господом.</p> <p>Стара тетка |
буде ухићен.{S} Призна своје злочинство и буде осуђен на смрт.</p> <p>Пресуда ова буде потврђен |
, да би му ваљало, да позна калуђерство и манастире како стоје и по другим православним земљама |
а се присѣга полаже не само устма, него и руком...{S} Дајте и мени руку; госпођо Ленка, да ћете |
стави онај. „Нељуби се само устма, него и очима, и руком... кадкад и ногом... онако изпод стола |
што траже не само да се прихране, него и да своје умне силе развију на корист цркве и народа; |
га без сумње не само рѣчма одбио, него и батином из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало |
/> знате да би вас угостили радије него и ког другога, али нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, |
стири, какви су да су, далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами Руси могу још дуго учит |
амо Бачка <pb n="48" /> и Торонтал него и Срѣм тражи помоћи од адвоката Печеновића!{S} Но сад с |
пристојног богослуженија.</p> <p>„Него и ти хоћеш да се прославиш ваљда као Доситије, ха?{S} О |
те дражестне жене.</p> <p>„А ко је мого и помислити, да ће срѣћна једна женска потражити кадгод |
овога манастира мисли, и све чини радо и весело, што тому иде у хатар; зато да буде са високор |
ивао ми је да је радо што добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најбоље иш |
ио је дубок поздрав од овога, па ма био и сам фурунџија, јер и код нас се знало за „милост мали |
Н. Сад к администратору митрополије био и дошо.{S} Зато с негодовањем проговори о.{S} Теофану: |
петљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, пили!“</p> <p>„Хе |
месији и протођакон, са овим је већ био и знао је, да му је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, кад се |
тужан!“ проговори сад њему. „Ти си убио и њега и себе!“</p> <p>Грбић се на ове рѣчи узправи.{S} |
е имао арх. Гедеон.{S} Гедеона је љубио и тога ради, што је овај врло лѣпо служио.</p> <p>„И у |
ито.{S} Тим сам сѣмена за њиве прибавио и хране за кућу спремио.</p> <p>— — „Кукурузи ме прихва |
међутим бијаше већ на одговор приправио и рекне: „Ваше одлично понашање даје Вам пуно право на |
вина у собама, у коима је Мушицки живио и пѣвао, пити у славу ова три честита србска хијерарха. |
воје адвокатство, и увѣк је најпре увио и један и други брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат Пече |
елику, чисту, коју је манастир саградио и у коју је дѣцу сиромашку безплатно примао и учио... в |
S} Ја сам о тој ствари разбирао, мислио и рачунао, па ћу вам баш нѣшто овом приликом и да приоб |
49" /> калуђер у својој самоћи измислио и намѣстио.{S} Неби му било право, да се свѣтовни људи, |
сам себи, кад је ствар добро промислио и размислио.</p> <p>„Ова дивља светиња“ — мислио је на |
ве, а барон Сина већ је главницу примио и одобрио је, да ти се 6% камате сваке године кад ти је |
стима.</p> <p>„То си дакле добро учинио и ваља да останеш при том.{S} Име ће ти остати сјајно, |
и даље да говори, али се мајор поклонио и пође да одлази.</p> <p>„Мајору!“ повикне за њим патри |
је онако уведено како је сваки говорио и како је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто забраздил |
е молитве бијаше и њих очистио, узвисио и просвѣтио.</p> <p>У тај мах познаду и они висину о.{S |
угог друштва је ли ко то чуо и примѣтио и спазио, незнам; али је Ленка и чула и видила.</p> <p> |
ере.{S} Признајем дакле да сам погрѣшио и као калуђер и као млађи и у једном и у другом случају |
вѣк по нарави благ, а при том је свршио и философију.{S} Био је дакле углађенији него многи оно |
> али нас људи зову Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друго име.“</p> <p>„Е, Крстоношићу, би л’ |
иш како би рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу генерали и обрштари на управу, доћиће зацѣло к |
воли, да се ми уклонимо.“</p> <p>Овако и буде.</p> <p>Ленка изиђе и нареди, да јој кола чак до |
Народ је како из прњавора и села, тако и из оближњих места гомилама долазио, <pb n="250" /> ка |
дарство, како за ученике калуђере, тако и за народ Фрушке Горе,“ одговори о.{S} Теофан у ненару |
њега како госте, ако нам кои дођу, тако и све угледне људе из прњавора и села нашега.“</p> <p>Т |
постигне на скоро како жељу своју, тако и жељу цѣлога народа, и да метне златну митру на главу, |
а играње код оних, кои радо плѣшу: тако и красни овај мај стане чисто вући о.{S} Теофана на пут |
у сам је срдцу свом пригрлио...{S} Тако и остајемо!“</p> <p>Идеа, која га је довела у калуђерст |
право!{S} Тако су радили стари; а тако и сад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја пос |
, што јој је припадала.</p> <p>Она тако и учини.</p> <p>Тужба буде Њ. Ексцеленцији предана.</p> |
кога новога частника како духовног тако и грађанског изгубљене прѣким ситним пословима и потрѣб |
ге пак стране баца како на владике тако и на манастирце не баш најугоднију сѣнку: а напослѣдку |
прави.</p> <p>— — „Како настојатељ тако и братија недају се лако разставити од старога благовањ |
ромѣну како на лицу настојатељевом тако и у погледима калуђера.</p> <p>Он се обрати на игумна и |
... ви ћете и сами себе убити, ако тако и на даље останете.{S} Што ви сад грѣшите, можда ће нев |
свима, те се по томе како у држању тако и обхођењу управљао.{S} Кад је ишо у процесијама увѣк ј |
из прњавора и села нашега.“</p> <p>Тако и буде.{S} Свѣта стече се много из цѣле околине, па и н |
честита србска хијерарха.“</p> <p>Тако и буде. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1873 |
ротив ма каквог насртаја.“</p> <p>„Тако и јест,“ дода на ово архимандрит. „И зато ја увѣк говор |
> <p>Госпођа Пуљиница насмѣје се сладко и громко овом вицу; а стара тетка није знала, шта <pb n |
е, и с очима пуним суза, проговори меко и њежно:</p> <p>„Сестро, оди на срдце брата?“</p> <p>У |
нику <pb n="306" /> и проговори му меко и пријатељски. „Лаку ноћ о.{S} Амфилохије! видићемо се |
сти калуђери, а прост калуђер није нико и ништа!“</p> <p>„Добро, добро!“ примѣти на ово архиман |
си, и нећеш никад друго бити, него нико и ништа?{S} Бог сам посла ти најлѣпшег свог анђела да т |
а дванајесто велико развуку на дугачко и широко.</p> <p>За тим узме сваки своју чашу и искапи |
манастир, онда ако ме казне бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и оде у манасти |
а запечаћена, и нигда се није продавало и истакало, да он није ту био.</p> <p>Једаред пошље му |
исокој мудрости, то се чешће показивало и мојој простој памети.{S} Ако ми скрстимо руке и на да |
авно да је ово народу јако у очи падало и велики утисак у њему изводило.{S} Али је свѣт ишо мно |
а угаси свѣћу.</p> <p>Није дуго трајало и млада госпођа спавала је у велико.{S} Али стара није |
зивао; лако зато, што му је недостајало и науке и свѣтског изкуства; а за духовника није се мог |
дошло пред врата од сале, ту се стојало и чекало, док се катани или собару свидило, да обрати с |
ави шалу и рекне:</p> <p>„Макар ме мало и прочупали, што му драго.{S} Али тим ће се нов дух ули |
се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и развесели: али онда ми њему недамо на поље, да га свѣ |
неће шкодити ни мени ни теби да се мало и одсмѣјемо.</p> <p>„За времена митрополисања Стратимир |
ло као да му се од часа на час отварало и сасвим отискивало, па је изгледало као да штуца.</p> |
о је код патријарха већ одавно престало и зато се и о.{S} Теофан само дубоко поклони, пак прист |
био, проговори: „Ви ћете му носити јело и воду, и почистити ћелију.{S} Али добро пазите да неут |
але на доброти, и одкасају оштро у село и кроз њега даље.{S} На врху брда, уз које пут вођаше, |
ак његов напрѣдовао је исто тако весело и берићетно.</p> <p>Но и било је пролѣће као наручено.< |
у се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ било и такових, који не могу много да поднесу?“</p> <p>„Било |
м водицом неумије.</p> <p>Ленки је било и самој мило, а нарочито, што јој је тетка тако очевидн |
оћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много повољније.{S} Колико се трудила да заборави |
енерала за заповѣдника.{S} И то би било и право: калуђери са сабљама и пушкама, и владике са шт |
а, који нам је казао.{S} Али је ту било и другога приузрока, на који ни он сам није више ни мис |
сти; врѣме је моју страст само оснажило и повећало.{S} Ти ниси срѣћан,.. јест, ја сам добро изв |
кажем.</p> <p>„Кад би се све утемељило и развило, свака би од ових школа послѣ нѣколико година |
д дугог времена прѣко свега народу мило и сјајно.</p> <p>„И сад ће мислим све што долази обасја |
ога ради славили Н. Садски прота Данило и поп Платон из Каменице. „Прототип калуђерства био је |
е бити прегорѣти оно, што се пропустило и није се учинило.{S} Али ми ево почињемо дирати и у са |
пустињу.</p> <p>Дуго је врѣме протекло и о њему није се ни говорило, као да је умро.</p> <p>Вр |
с цркве и хијерархије, те заступи топло и снажно а у једнакој мѣри и племенитодушно свога колег |
изгубимо, што нисмо врѣдни да сачувамо и умножавамо. “</p> <p>Разговор овај продужи се и на да |
2" /> познаника тичу, које дакле морамо и нашим читатељима приобштити.</p> <p>Кад је дошо у ман |
<p>„Овај је изпитивао клирике, ишо тамо и амо по соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том времен |
протођакона Никанора, да ствар изпитамо и успѣх нашег изслѣдованија, честњејшој конзисторији по |
нувши се к архимандриту... „да небудемо и ми криви томе разсулу, оче архимандрите, морамо чинит |
естрина тестамента.</head> <p>Овдѣ ћемо и опет да се састанемо са једним старим знанцем, пак и |
оже бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управу генерали и обрштар |
о; а кад ја постанем игумном, онда ћемо и боље!“</p> <p>И опет се чује звекет чаша, и опет реци |
њему немам толико говорити.{S} Али ћемо и то на сутра оставити.{S} Данас сам доста говорио.“</p |
ти неда.{S} У току ове повѣсти видићемо и практичне послѣдице овога; друге у мислима о.{S} Теоф |
и тако друге на разне подвиге побудимо и ободримо.{S} Али ти не могу рећи: буди калуђер.{S} Ја |
мам нѣшто и отчинства.{S} Али да купимо и солгабирова и јурасора, и вицишпана и сву седрију... |
он није тај човѣк.{S} А друго, частимо и ми њега код наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам н |
олби шљивовице.</p> <p>Он прочита писмо и види шта се ту управо пише, али немогући се на ту мис |
стојала и чекала, да Ленка остави писмо и да се с њом разговара, али тога недочека.{S} Остави ј |
м подобро окуражила.{S} Разпечати писмо и стане га у себи читати.</p> <p>Њено лице непромѣни се |
{S} Но ова неухвати.{S} Тарне другу, но и ова неприми.</p> <p>„Та пали, шта „мрдаш; има неког у |
исто тако весело и берићетно.</p> <p>Но и било је пролѣће као наручено.</p> <p>Један дан бијаше |
е буде мање свѣту показивао.</p> <p>„Но и имао је аукторитета и напрема влади, и напрема свом с |
ао вѣре у ђаку, него је за њим полагано и сам пошо, сиђе се у подрум и стане на последњем басам |
!{S} Сад иди... иди, па ублажуј душевно и друге болестнике, као што си своју сестру ово дана бл |
о ће да служе на велику корист а уједно и на славу и цркве наше и народа.“</p> <p>На ово запита |
врло неугодно.{S} Он дакле тому сходно и одговори:</p> <p>„Ви нам недате барјака, а настојатељ |
ала сам се како ваља, да може безбрижно и остале дане проживити, те на своју нећаку радо мислит |
рх. Гедеон.{S} Он је у те часове једино и изкључиво за митрополита живио.</p> <p>„Овај је изпит |
ено по потрѣби и разлогу, а не случајно и од ока.</p> <p>„Кад смо овако довршили слику митропол |
а је бегенисао.</p> <p>„Имао је довољно и политичке куражи.</p> <p>„Радо се састајао са вѣштим |
ред одржати, неимајући енержије довољно и снаге; нити је овај био успособљен, да нову еру својо |
тако?“</p> <p>О. Теофан одговори мирно и смирено: „Није тако, високопречестњејши господине!{S} |
алуђеру, и проговори му исто тако мирно и озбиљно:</p> <p>„Ја радим што највише могу и што најб |
вај калуђер, па онда настави опет мирно и тихо свој разговор овако:{S} Јест.{S} Ми ваља да смо |
а мучити“, примѣти му архимандрит мирно и пријатељски. „Кажите просто, шта је учинио... или ако |
духу представи као какав сан, и тѣлесно и духовно измучен заспи.</p> <p>У то дође и подне.</p> |
о набљудавао.{S} Радио сам све савѣстно и са најбољом вољом.{S} Ишло је добро.</p> <p>— — „Ваља |
осудили, те да сте га послѣ самовластно и насилно у његовој ћелији заковали и под наоружану стр |
и било протуприродно, дакле и немогућно и недозвољено.{S} Да од мене зависи, ја бих томе о.{S} |
атеља свога дѣтињства и овај их срдачно и топло стисне.</p> <p>„Добро ми дошла у овој самоћи, с |
много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, благост на образи и у очима, и господ |
ј код богословије, и у струци политично и црквено-административној код државе или црквених обла |
вога говора.{S} Смислио бијаше све лѣпо и красно: како ће екселенцију задобити, показујући му с |
малим гомилицама, мужки и женске, старо и младо, и слушаше музику.</p> <p>„Хвала Богу!“ рекне ј |
Ти мораш тај остати, и кад ти је добро и кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и умрѣти!“</p> <p>Ов |
.{S} Ми можемо од мога имања врло добро и безбрижно живити, можемо сваку потрѣбу подмирити, сва |
Јоца казивао ми је да је радо што добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш на |
тра непошљеш у митрополитски двор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпи |
о је протођакон, пред њим хартија, перо и мастијоница.</p> <p>Изтрага се дакле започне.</p> <p> |
вори: „Гледајте ви ваш риф; а моје перо и мастило је овдѣ“ показујући на чело, као да њему нетр |
Нареди ђацима да му се даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} Закључа с поља врата, узм |
ђак уђе у ћелију, назове му добро јутро и јави му, да га архимандрит к себи позива.</p> <pb n=" |
дине,“ промуца напослѣдку. „Видим ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Него |
опоменуо мајордомо митрополитски на то и позивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад д |
а смѣјући се, премда мало кисело, па то и учини. „Та кости незаборављеног списатеља морају се у |
газити човѣка као дрва, па ма да је то и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да су ти листов |
ач, па ћу спавати ко царица.“</p> <p>То и учини, и тако се смѣсте.</p> <p>„Нек остане свѣћа да |
ислити, како му се ваља држати.{S} Зато и сад одмах одговори: „ја сам шиљао више пута ђака к ва |
“ проговори на то протосинђел, „па зато и кажем, да је ствар знаменита.{S} Ова је ствар већ оти |
о ми људи изван манастира, који су зато и способнији, и више позвани, па нису тога, <pb n="198" |
то новог митрополита, ето конгреса, ето и јавних листова: народ ће сам себи и теби помоћи!“</p> |
своим путем.</p> <pb n="175" /> <p>„Ето и ти си данас једну запрѣку божијом помоћу прешо.</p> < |
нека и проживи године без пара.{S} Сто и једна година приличи му и по Богу и по људма.{S} Живи |
ана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављају.{S} Задаћа живота |
нате, манастири трѣбају чиновнике у сто и сто прилика, па је сасвим наравно да гледе, да с њима |
> <p>Стража руча и стане на своје мѣсто и неузимајући на ум, да им је птица излетила.</p> <p>Те |
приступи протођакону, нађе једно место и покаже му га.</p> <pb n="106" /> <p>„Видите шта се на |
љиву сцену у манастирској ћелији, често и трајно промишљање о себи о одношаима спољским, и дивн |
нару затворати, а они онда чине то исто и без свакога страха и стида; нити нам одају пристојећу |
се нови гости, како је све лѣпо, чисто и господски намѣштено.</p> <p>Но јошт се већма зачуде, |
ује и крпари, то неизпадне никада чисто и цѣло.{S} Но што му драго: барем сам се осигурао од на |
ао набрекле.{S} Али је био обучен чисто и скупоцѣно, <pb n="222" /> као да је владика.{S} И нач |
ке.</p> <p>Кад дође к том мѣсту има што и видити.</p> <p>О. Митрофан лежи на земљи, и држи руку |
ала.“</p> <p>„Најпослѣ може одпасти што и за нас.“ Овдѣ је мислио себе, те је мало жмирнуо и на |
лита Стратимировића важио је у Бечу што и глас србског народа; влада се повуче натраг.</p> <p>„ |
ојекако за ваш труд смоћићу, имам нѣшто и отчинства.{S} Али да купимо и солгабирова и јурасора, |
ви даље: како се убо у ногу, нож тргнуо и оне разтѣрао.</p> <p> <foreign xml:lang="la">Conatus |
Овдѣ је мислио себе, те је мало жмирнуо и насмѣшио се у једно доба.</p> <p>„Трѣба прије свега з |
p> <p>Од другог друштва је ли ко то чуо и примѣтио и спазио, незнам; али је Ленка и чула и види |
па ћете се увѣрити, да смо ми само тихо и то не у трапезарији него у једној собици на страни ма |
</p> <p>О. Теофан је ћутао, па само ишо и својој ћелији хитао.</p> <p>Кад дође до ове, залети м |
у дворској сали.{S} На то је и он дошо и свога госта генерала довео.</p> <p>„Архимандрит Гедео |
мирском свѣту, коима ваља давати примѣр и утврђавати их у вѣри.</p> <p>Ево свему томе свѣдочбе |
ј руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очима пријатеља з |
собу. „Пеците, кувајте, иди дајте макар и хладног, дуго ће ми бити чекати.“</p> <p>Намѣстник по |
аша у Бечу.{S} Острагу су стојали хусар и ловац у врло скупоцѣно одѣло обучени.</p> <p>„Наравно |
о помолио Богу, па је онда сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су га пратила, док су се кола са |
ољњу цркву карловачку.{S} Апостол Петар и Павао, као што сви знамо, заузимају прво мѣсто међу а |
18730_C24"> <head>24.{S} Прости калуђер и патријарх Јосиф.</head> <p>Протѣкло је више мѣсеци од |
јем дакле да сам погрѣшио и као калуђер и као млађи и у једном и у другом случају.{S} Зато вас |
д овога, па ма био и сам фурунџија, јер и код нас се знало за „милост малих људи“ па је сваки п |
ористи, почне се сјајно изпуњавати, јер и служба <pb n="251" /> и молитва о.{S} Теофана доносил |
S} Будућност си проиграо и саранио, јер и сам мораш признати, да ти браћа неће трпити, да онај |
псује и пред простим људима оца и матер и прѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, а они онда |
да ми све друге изгледе помрачи.{S} Мир и тишина усамљенога мѣста годила ми је души, кад само н |
целенцији, а међу тим да иде у манастир и да иште од намѣстника своју плату, што јој је припада |
је зора заплавила, ушука се у манастир и дође о. намѣстнику.</p> <pb n="21" /> <p>Од овога се |
<p>Грдећи и псујући врате се у манастир и оду администратору.</p> <p>Јесте ли је добили!“ запит |
и однесу свога духовног оца, свој узор и правило, у игумнову ћелију, те га предаду судбини.</p |
дођи!“</p> <p>„Доћи ћу!“ одговори мајор и оде из собе.</p> <p>Ово је био пензионирани мајор Јос |
ити, шта ће бити“, повиче администратор и оде у своје собе, из којих је на далеко мого видити.< |
p>У трапезарији нађе се и администратор и сва братија.</p> <p>Сѣдну ручати.</p> <p>На једаред ч |
о оштро звиждне.</p> <p>И администратор и братија скоче од трпезе и потрче на поље.{S} Изиђе и |
моја брига,“ одговори му администратор и окрене му леђа.</p> <p>О. намѣстник уздахне, окрене с |
другачији људи, него што је твој доктор и његови другови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви |
475.000 фор. а од манастира 579.850 фор и тако би ми данас имали 1.054.550 фор. од самих прилог |
<p>Овај пође с њом. „„Допустите да вас и ја изпратим, кад већ није другчије!“ примѣти архиманд |
и на крај памети имао, да га против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Ту са |
ње и маукање?“ повиче озбиљно нѣки глас и таки за тим уђе у собу повисок одличан калуђер са крс |
о га неби било.{S} Та он управо све нас и држи у друштву.{S} Што вам је то добар господин, нема |
дивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у нас и више нигдѣ!“ проговори архимандрит, кад су подуго ужи |
онталској жупанији мого је имати процес и пол.{S} Пак пошто се он бацакао, као да су архиве нап |
а је повѣстничка плаветна марама за нос и сребрна бурмутица са жутим садржајем од табаке.</p> < |
несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би то дочекала, <pb |
пет њени најмилији, <pb n="319" /> брат и тетка.{S} Пред подне дође к њој један млад човѣк, и д |
} Неможемо никако!{S} Бићемо дакле брат и сестра.</p> <p>„Колико сам га пређе љубила, толико га |
Смѣм овако рећи, јер смо од синоћ брат и сестра.{S} И остаће ми до самога гроба милим братом.{ |
а ћу бити будна.“</p> <p>На то узме сат и погледа на њега. „Два сата!</p> <p>„Два сата већ?“ за |
ја чинити своју дужност.{S} Строг изпит и праведан суд!“</p> <p>„Ваша екселенција“, почне о.{S} |
оријална комесија свршила је свој изпит и кренула се натраг у Карловце.</p> <p>Архимандрит Арсе |
<p>Калуђери изиђу напоље, а архимандрит и протођакон устану од стола.</p> <p>Архимандрит оде ма |
>„А погледајте тамо“, рекне архимандрит и покаже јој сѣницу од дивље лозе, и у њој клупу. „Ово |
заћути.</p> <p>Ово употрѣби архимандрит и рекне о.{S} Теофану, да говори даље.</p> <pb n="68" / |
одно договарати се“ примѣти архимандрит и пресѣче им потајни разговор. „Чините као што сам реко |
ез кише.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде да сврши приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофа |
и дисања видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст живота!</p> <p> |
<pb n="292" /> другог поста, на сабласт и велику жалост не толико нама, колико мирском свѣту, к |
шај.</p> <p>Код ње је пречистило страст и ту идеализовало неослабљено сѣћање на ону незаборављи |
> <p>Извади из мантије и метне на храст и ону тиквицу с вином, коју бијаше за тај ручак понео.< |
ати.</p> <p>Архимандрит узме други лист и проговори:</p> <pb n="107" /> <p>„Ово су ти годишњи п |
његове, пун милине и свѣжости, али чист и свет.</p> <p>Ленкин лик долазио му је прѣд очи духовн |
.</p> <p>„Шта наопако,“ продере се гост и разрогачи очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмеза ил што |
ће по вишим круговима.{S} На духовитост и знаности није се мого ни мало потужити.</p> <p>И прек |
побожности којом је народ цѣливао крст и еванђеље, што се находише на истом покрову, или узнеш |
, да моли од патријарха потрѣбни допуст и благослов.</p> <p>Срдце му стане јаче куцати кад ступ |
, па јој повуче за покривач, и једанпут и други пут, док се она пробуди.{S} Како јој једаред ви |
мошњу.</p> <p>„Колико је гимназија јошт и за живота <pb n="263" /> Стратимировића народу добра |
p> <p>„Та за оне има гора и даљина јошт и највећу драж, који јој нису навикнути,“ примѣти архим |
мислити.{S} Тај гост живи, и може јошт и 30 година живити, па ће живо преповѣдање служити за к |
ни јасно, да му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што можда и сам мишљаше.{S} Ово |
хов план, кои у почетку акције или јошт и пре те нацртају, изјалови се врло често које протупла |
небојте се.{S} Може бити да се ми јошт и на годину на овај дан весело проведемо.</p> <p>„сѣди |
елите на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар потврдио с тим, да арадски |
гијат то хвалити то грдити, нећемо јошт и то на себе да навучемо, да нас једни благосиљају а др |
о иначе; а та самоћа позивала га ја већ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и о задаћи с |
или да је он мирнији.{S} А можда се већ и сувише скупо видило администратору много људи држати, |
ац својим спроводом.{S} Они су били већ и онако стари знанци.</p> <p>Одведу госте у цркву.</p> |
Хранислав, и ми смо тај дух опазили већ и у разговору са о.{S} Теофаном.</p> <p>Митрополит Стан |
лу ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и медени мирис раних липа, коих је околна Фрушка гора п |
и.</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери већ и сами стидећи се свога вечитога нема. „Господин је про |
прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А има калуђерство по себи већ задаћ |
ти, нит сам на кога замахнуо.{S} Но већ и само потрзање ножа није у реду, а особито, кад млађи |
други совѣт што дозна, она мора то већ и уклонити.{S} На примѣр: ко ће одобрити, да се настоја |
ријарха Јосифа познавали, а такових већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта н |
м смѣјати, а како му је био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом дунавском сокаку чути, у ком |
данданас.</p> <p>„Митрополит Станковић и епископ Платон поцрпили су такођер своје умѣтности из |
ој екипажи довезли су се прота Витковић и парох Марго, особе врло угледне.</p> <p>„Управитељ фа |
турски ножић.{S} Дигне дакле тај ножић и задене га у чизму по обичају свакдањем.</p> <p>Тек да |
сву земљу увити: мене увија мрачна ноћ и кад си ти на врху славе твога дана.... да ли ће се и |
>Госпођа Пуљиница каже другима лаку ноћ и оде у своју крајњу собу.</p> <p>Стара тетка огледала |
дени.</p> <p>Мѣсечина је сјала цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и медени мирис раних л |
за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“</p> <pb n="32" /> <p>„Је ли тако бр |
у о.{S} Теофана.{S} Он дигне очи к небу и ухвати се руком за срдце.</p> <p>Она падне прѣд њега |
јте оче Митрофане“.{S} На то узме тужбу и прочита им је.</p> <p>„Шта велите на то?“</p> <p>„Ниј |
> <p>Управитељ се згрози кад уђе у собу и по њој прегледи.{S} На кревету је лежао човѣк — да је |
почне.</p> <p>Кад уђе настојатељ у собу и види ове припреме, прође га језа, и срдце му стане чу |
. намѣстник хода по соби, разбија главу и мисли, шта да ради, али никакве паметне мисли.{S} Нај |
те побожности!</p> <p>Ленка дигне главу и пусти му руку; погледи му у лице, и позна по свѣтлост |
ит, а о.{S} Теофан уздахне, погне главу и упрѣ очи пред себе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да га са |
смѣси, која јој бијаше узмутила и главу и срдце, сване јој у глави, усели јој се мир у срдце.</ |
же на велику корист а уједно и на славу и цркве наше и народа.“</p> <p>На ово запита патријарх |
нтијом огрнути.{S} Храну му даде здраву и подпуну.{S} Болестнику је очевидно годило.{S} Тако је |
е познајем, њима ваља само добру управу и ваљане управитеље дати, па ће ових 10000 фор, на годи |
плата, која да одговара њиховом позиву и снаги манастира, па нека се употрѣбе у струци учевној |
се тим измакла особита заслуга за цркву и народ, која би нам увѣк служила за чврсто становиште |
арије, борио се јуначки за србску цркву и србски народ.{S} И сама смрт његова била је слѣдство |
/p> <p>Очита му за тим опростну молитву и заложи га мрвом хлѣба и две три капље вина које је у |
према влади, и напрема свом свештенству и народу, каква је рѣдко ко пре њега уживао, а послѣ ње |
јави гибање новога живота у свештенству и калуђерству.{S} Они ударе на прѣчаге духовног развитк |
и.</p> <p>Он је држао ред у свештенству и калуђерству, да се неда повода тужбама, и да се неузб |
у том, што је држао да у сваком друштву и састанку представља највишу особу његовог Величанства |
, у всја тјашкаја.{S} Ту се онда излѣгу и други разговори, и друге пѣсме, па се онда окрене и н |
га дотична власт постави, да води бригу и о имању и о калуђерима.{S} То је сасвим погрѣшна миса |
Сто и једна година приличи му и по Богу и по људма.{S} Живио дакле управо 101 годину, ни мање н |
лужити.</p> <p>„И ти си свештеник; могу и ја теби свој грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам м |
му.{S} Ово је србска војводина, па могу и швабски бандисте нашу ноту свирати.{S} Зар је то за н |
иљно:</p> <p>„Ја радим што највише могу и што најбоље знам; а повѣстница нека чини своје!{S} Шт |
говоре, да нѣколико људи живе како могу и како ком изпадне за руком; да више њега стоје људи, к |
о и просвѣтио.</p> <p>У тај мах познаду и они висину о.{S} Теофана.</p> <p>Предику је говорио д |
нда окрене и на валцовање и на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако тако пођемо, онда ћемо форм |
да очисти грло за орацију, чешљао браду и косу, да небуде чупав, и приправљао нос, да му бурмут |
ћ обрати позорност своју само на правду и интерес цркве и хијерархије, те заступи топло и снажн |
ило је много фотографских слика на зиду и мужких и женских, међу овима највише њих у званичним |
p>„То је подузеће за мене, то ће народу и на хасну бити и на част служити.</p> <p>„Па ћу онда з |
е, њених права и инштитуција и у народу и код владе.{S} Баш да се архимандрити сасвим сходно чи |
вао је из непосрѣднога изкуства скрожђу и скрожђу, али му се чинило да јошт подпуно непознаје т |
са својим фамилијама овамо, те се прођу и провеселе.{S} Сигурно ће и данас мужеви и мужки члано |
дце расом завио.</p> <p>„А то исто кажу и за узвишеног нашег Лукијана.</p> <p>„Шта више нѣки пр |
а вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар потврдио с тим, да арадски епископ неплаћа годишњ |
ниси комарац.{S} Комарци најпрѣ пѣвају и угризу, па онда ћуте.“</p> <p>„И код своих — кућа!“ п |
људи још и данас црквене стихире пѣвају и при частима, које нестоје ни у каквом одношају к цркв |
ако смо хтѣли, да се манастири сачувају и калуђерство духу времена суобразно развије.</p> <pb n |
ке т. ј. оних људи, кои пљене и продају и пишу платежне налоге ма од које форме.</p> <p>А неће |
лѣто.</p> <p>— — „Два пинтера оправљају и удѣшавају кроз цѣло лѣто искварену бурад ни каце.</p> |
а Станковићу, кои бијаше у овом случају и једном и другом сушти анђео хранитељ! “</p> <p>„Е, ка |
и данас имамо подносити за богословију и благодѣјаније, у колико у њему учествују богословци.{ |
а завео је Стратимировић уз богословију и гимназију „конвикт“ и „благодѣјаније“!{S} У оном се д |
печаћено.</p> <p>Писмоноша узме бургију и пробуши дно, <pb n="62" /> гдѣ је ово било најтање.{S |
а ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више нико.</p> <p>Ово приповѣди калуђер, кои спровађа |
еријског крила, бриткој сабљи у званију и златној челенки при трпези; послѣ тога старој ктиторк |
тости, у манастиру Крушедолу семинарију и богословију, школу за црквено служење, појање и пропо |
ад дође на басамаке уплете се у мантију и падне.</p> <p>Док се он дизао и изплитао, дотлѣ се от |
ћемо се састати, и онда ћемо можда коју и о њему проговорити.</p> <p>Од епископа Хранислава ост |
>„Кажи, да ћу таки доћи!“ одговори ђаку и дигне се из постеље.</p> <p>Оде на манастирску чесму |
p> <p>Она приступи ближе; загрли нећаку и пољуби је топло.</p> <p>Ленка пољуби стару у руку.</p |
на опет садржи велику хисторијску слику и заступа прошлост нашег народа.“</p> <p>„А, трапезариј |
гу.{S} Видите ли је и ви?“ запита Ленку и погледи јој дубље у очи.</p> <p>„Невидим,“ одговори о |
ваке першпективе обадвѣ армије и србску и турску, старог Југ Богдана и девет Југовића, битку са |
на званичне послужитеље, да иду у трску и лају нека би се дивљач кренула.{S} Ови се стану зглед |
с тамо!“</p> <p>На то је ухвати за руку и пође тамо.</p> <p>Ленка погледи и нехотице гдѣ је дру |
Теофан метанише, пољуби владику у руку и оде са архимандритом у дворску канцеларију да прими п |
прњаворске пријатеље него у своју руку и турски ножић.{S} Дигне дакле тај ножић и задене га у |
јој тетки, да даде господину своју руку и иде с њим, а она ће са госпођом Пуљиницом за њима.</p |
С драге воље, драги отче.“ Даде му руку и пођу напрѣд.</p> <p>Архимандвит Гурије недође у непри |
шу заносиле: и он је сѣдио узет на тѣлу и души као слика од камена, као мермерска слика, у коју |
.</p> <p>Ленку прође језа по цѣлом тѣлу и кроз све живце, кад виђе ту слику ужаса и очајања, пр |
факултета септемвир Узовић приреди салу и дочек сјајно.</p> <p>„Публике никад толико небијаше.< |
.{S} Зато смѣшећи се и сам настави шалу и рекне:</p> <p>„Макар ме мало и прочупали, што му драг |
недође у неприлику, него прихвати шалу и проговори тетки: „Драга мајчице, хајде да ти синак по |
ми доћи!“</p> <p>Тетка узме све у шалу и даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у тв |
и по бугарским манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S |
моли, да му даде за то путовање дозволу и благослов.</p> <p>Тако дође и мѣсец мај.</p> <p>Као ш |
нагло на, ноге... потрчи к другом столу и зграби тамо <pb n="38" /> нож онај, који је иза чизме |
омисли у себи: ови ме тако брзо позивљу и сам администратор долази по мене... мора да им нестој |
а пред зору легне у своју тврду постељу и наскоро заспи.</p> <p>Опет му се присни онај стари св |
с презрѣњем на њега погледаше, који му и послѣ смрти спомен међу људма троваше свакојаким безс |
пара.{S} Сто и једна година приличи му и по Богу и по људма.{S} Живио дакле управо 101 годину, |
ко сав други свѣт затворен: зар ћемо му и саму кућу да затворимо, у којој мора вѣк свој да пров |
али манастир за своју кућу и били су му и привржени.{S} Касније се овај тѣсни одношај између ма |
образу.{S} Маши се у џеп, извади мараму и убрише сузе, па онда опусти обѣ руке на крило држећи |
је све цурио низ лице.{S} Извади мараму и стане га брисати.</p> <p>На то почне адвокат, као да |
га протођакон што пита, окрене се њему и рекне: „Заповѣдајте пречестњејши господине?“</p> <p>„ |
му.{S} Бог све види па ће судити и њему и мени!“ </p> <p>Ђак оде, стража код врата остане, али |
нковић велики пријатељ био, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се закалуђери?</p> <p |
дошло врѣме, да се ови радови предузму и обаве, показиваше архимандрит свом штићенику, како се |
остеље.</p> <p>Оде на манастирску чесму и умије се.</p> <p>Хладна вода и јутрењи зрак разбистре |
их мѣста чуде се, како грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је |
но; а архимандрит окрене лице на страну и насмѣши се мало.</p> <p>Затим продужи архимандрит сво |
и.“</p> <p>На то се окрене отцу Теофану и рекне му блаже: „Ви сте се оче Теофане боље владали о |
ни и каже ђаку, да му се каруце упрегну и пред манастир изведу, и оде у другу собу.</p> <p>Врат |
уредбе, које су управо оснивале црквену и школску аутономију србскога народа у угарским покраин |
.</p> <p>Света Гора позната је по имену и нашем народу.{S} То је права калуђерска република.</p |
ша пецива?“ запита. „Код нас у Варадину и кифле и земичке тако су добре, да их у Бечу нема бољи |
<p>„Јесмо.“</p> <p>„А ти иди господину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, него, нека допусти, д |
Ходио је тежко, мало погнут.{S} Хаљину и дољњу и горњу носио је обично од црне свиле са свилен |
често мило здравље отцу и матери, сину и кћери... затвара гробу врата, и отвара двери срѣће ку |
ш да се архимандрити сасвим сходно чину и мѣсту дотирају, опет ће манастирски биџе боље проћи, |
а поље, па се онда окрене к протођакону и проговори му: „Баш се мислим, да ли да позовемо за су |
вѣтлом господину другом комесару барону и супрузи бароници; — пресјајној грофици, пупољку јошт |
полѣ за особито занимљиву дипломатичну и стратегичну акцију.</p> <p>„Овдѣ се дају прибавити ко |
нећемо да говоримо само по домишљавању и нагађању.</p> <p>У цѣлом овом послу држали смо се пра |
а су били весели сви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу бриге и послова, које му је ваљало св |
власт постави, да води бригу и о имању и о калуђерима.{S} То је сасвим погрѣшна мисао, да су т |
их противника.{S} Знао је да су у стању и најгоре што измислити и на њега потворити.{S} Нож у р |
е тежко, мало погнут.{S} Хаљину и дољњу и горњу носио је обично од црне свиле са свиленим гајта |
овим сврши сиромах калуђер своју шетњу и муку за тај дан.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
родужи: „Имам ја пријатеља и у Вуковару и у Пешти... инквизицију ћемо обуставити... протоколе ћ |
Али је најпре пажљиво погледала и стару и младу госпођу.</p> <p>„Добро, добро, тетка... још ће |
каже, да се манастирски ред има у миру и тишини изображавањем овога духа, бавити и примѣром нр |
вање калуђера побринуо, да би се у миру и тишини са изображењем свога духа бавили, и примѣр нра |
које пут вођаше, окрену се к манастиру и немогоше се доста дивоте и милине нагледати, која им |
ени, да би то служило на дику манастиру и народу.</p> <p>Из трапезарије оду гости у цркву.</p> |
кроз ваше калуђере и слуге по прњавору и селу гонити и тражити дали. — Ви сте отца намѣстника |
да каштигују... како су је по прњавору и селу у пол дана витлали... владика је све корак по ко |
послѣ са онолико хуке буке по прњавору и селу тражити!“</p> <p>Ова хука и бука и била је прави |
ла је било, кад су калуђери по прњавору и селу трчали и њихови коњаници у <pb n="30" /> потѣру |
жним увѣрењем к болестницима у прњавору и селу призивати; већ се почео разносити глас, да молит |
" /> <p>„Немају Банаћани смисла за гору и даљину.</p> <p>На ово се и опет стане крупно смѣјати. |
ивши сва, једва дочека архимандрит зору и устане необично рано.</p> <p>Но о.{S} Теофана нема ва |
<p>Патријарх се мало прошеће к прозору и натраг, па онда стане пред о.{S} Теофана и запита та |
нема.{S} Одтрчи без душе администратору и јави му, да је гњездо празно.</p> <p>Овај пошље одмах |
/p> <pb n="63" /> <p>На то дигне чутуру и почне другу здравицу: „У здравље господина архимандри |
двору, и од ових дозна на скоро, да су и он и братија грдно обтужени.</p> <p>Сви се поплаше го |
у вече.{S} Господа чланови вечерали су и отишли спавати: о самој ствари није се рекло ни рѣчи. |
поп Тодор био изврстан појац и по гласу и по вѣштини.“</p> <pb n="259" /> <p>„Слушао сам их јед |
а изразом највеће захвалности и у гласу и у образу.</p> <p>„Само кад сам погодио,“ одговори ова |
ије у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и данас има 14 манастира; а у старије доба начинили су |
ских светитеља и патрон Бугарске.{S} Ту и сад почива.{S} У Рилском манастиру сарањен је србски |
е у манастирима доживити, те ће бити ту и банде.{S} Јест.{S} Е, манастири нити су за то ту ни н |
професор римског права на универзитету и један млад Србин доктор права.“</p> <p>„Опростите, ви |
тељице.</p> <p>Чекајући изреку о животу и смрти, клечала је млада та лѣпа жена нескидајући ока |
банду.</head> <p>Кад гости дођу у порту и стану се силазити, виде ови са ходника, на кои бијаху |
упајуће дане провешћемо у строгом посту и молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег |
{S} Теофаном?{S} Је ли он јошт у аришту и под стражом?“</p> <p>Није!{S} Кад се администратор ма |
недође јој сан.{S} Најпослѣ угаси свѣћу и заспи.</p> <p>Но овај ноћни догађај имао је ипак једн |
ост малих људи“ па је сваки палио свѣћу и самоме ђаволу.</p> <p>Док је ишо уз степене на први с |
и горопадну молитву.“</p> <p>Узму свѣћу и оду у комору, гдѣ су разна јестива држана.{S} Ту наиђ |
и о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст живота!</p> <p>Ко ју је мирним духом сматрао, |
а кад је он казао, како је било, казаћу и ја.{S} Ми смо у манастиру вечерали, па смо пили и вес |
.{S} Манастирска, дѣла ради сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се читају правила, која д |
ти, већ је приобшти епископу Станковићу и позове га да му каже, шта он мисли у том.</p> <p>„Лак |
“ проговори архимандрит.</p> <p>„Доћићу и ја с њим; имам и онако посла <pb n="161" /> у Митрови |
ка спуштајући очи к земљи.</p> <p>„Хоћу и то.{S} Ја сам му већ казао, шта ћу му чинити.{S} Осим |
али су сматрали манастир за своју кућу и били су му и привржени.{S} Касније се овај тѣсни одно |
о, јесам ја награисао!“ повиче у страху и бризи, крстећи се. „Ни крив ни дужан, сад да ја страд |
<pb n="328" /> <p>Пријаве га патријарху и овај га пусти преда се.</p> <p>Патријарх је познавао |
ору.</p> <p>Може бити, да је патријарху и угодно било, да се о.{S} Теофан уклони.</p> <p>Ово је |
е правим светитељом, врачем души, срдцу и уму народа, вођом к свему, што је узвишено, свето, сј |
нка дошавши кући, осѣти тежину на срдцу и души, коју у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дан |
је отровнице главе управљене твом срдцу и савѣсти: нити има онога на свѣту, ко би ти у напред м |
ен купус на хрпи.{S} Узме једну главицу и однесе је у собу.{S} Веселе нарави будући удари у смѣ |
> <p>— — „У јануарију продамо шљивовицу и унесемо новце у благајну под два кључа, а за кратко в |
ан бијаше архимандрит отишо у Митровицу и дође још за вида кући.</p> <p>Одмах пошље по о.{S} Те |
Југовића, битку саму, Обилића, Топлицу и Косанчића у боју, како је цар Лазар с коња спао, како |
рекне па онда дигне чутуру на напитницу и стане наздрављати.</p> <p>„У здравље нашега господина |
воју ћелију, погледа подуго на куварицу и више искрено него обзирно проговори јој: „Јесам ја ре |
о, нећу га се опростити без рана у срцу и у души.{S} Међу тим буди божја воља!“</p> <p>То рекне |
нима... повраћа често мило здравље отцу и матери, сину и кћери... затвара гробу врата, и отвара |
сунцу укаже.{S} Рај! прави рај! повичу и једва се одкину од тога призора, те оду.</p> <p>Кад с |
издашно.</p> <p>Отац“ Гаврил дигне чашу и почне говорити. <pb n="9" /> Сви гости упру очи у њег |
ко.</p> <p>За тим узме сваки своју чашу и искапи је до дна.</p> <p>На то ће рећи један од гости |
цем разтвараше... све то навали на душу и срдце малаксалог скоро калуђера с таком силом и потрѣ |
ло радо заборавио!“</p> <p>Роди се смѣх и весеље.</p> <p>„Али се увѣк ја сам пријавим“, примѣти |
у.{S} Веселе нарави будући удари у смѣх и повиче: „ево вечере, дајте само оцта и уља.“</p> <p>„ |
епријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има их и горих, кои сад живе!“</p> <p>„Шта ти твои жутокљунци, |
и друге печенке, и тамо код њих коље их и пече, па се с њима части и пои.</p> <p>Срѣде и петка |
да нећу никад бити митрополитом, ја бих и опет отишо у калуђере.{S} А ти изпитај себе, пак чини |
ма имати, мало сам себе за навѣк неубих и овога и онога свѣта!{S} Хоћу, спаситељу; увѣк ћу на т |
ијих свештеника у парохијама и ученијих и отменијих али онај дух реко бих да се изгубио.</p> <p |
аруце и довезу 7—8 мужкараца и старијих и врло младих.</p> <p>Домаћин прими и уведе и те госте |
ого фотографских слика на зиду и мужких и женских, међу овима највише њих у званичним одорама с |
стародревних манастира, грчких, србских и бугарских.{S} Ово је земљиште свето; од памтивѣка нес |
могла би ова ствар у рукама калуђерских и манастирских противника, служити за оштро оружије у б |
сазове друштво од 20—40 лица, и мушких и женских, па онда удри у весеље, у многаја љета, у всј |
ородном слао шљива и са дрвета набраних и у <pb n="240" /> преображеној форми као пекмез и шљив |
. „Јесам ли што против правила црквених и против закона мирског погрѣшио, ено ми судија у Карло |
што за њима иду, то су супруге окружних и срезких политичних и порезних чиновника.{S} Оно је гр |
жи читава поворка слика, грозних, црних и крвавих пред духовним оком пѣсника-владике.{S} Он се |
ло је у таким приликама и више паметних и изкусних људи из нашега народа, па су се сви слагали. |
у супруге окружних и срезких политичних и порезних чиновника.{S} Оно је грофица Бутлер удата ба |
S} Теофан. „Али камо срѣће, да више њих и у полу само тако светитељски служе.“</p> <p>Патријарх |
и купца.</p> <p>Од свиња само 5 маторих и 15 јесењих прасаца.</p> <p>Ни крајцаре у каси.{S} Шта |
.</p> <p>„А шта фали?“ запита патријарх и приступи тиком о.{S} Теофану. „Врло много!“ одговори |
кову гвоздену вољу показао је патријарх и у другим пословима и напрама великој господи у Бечу.< |
играш прѣко резона!“ примѣти патријарх и баци карте на стол и устане са канапета.</p> <p>И мај |
оп Аћимов, поп Тодор био изврстан појац и по гласу и по вѣштини.“</p> <pb n="259" /> <p>„Слушао |
/p> <p>„Нека! нека!“ прошапуће гледалац и махне руком, да се претрпе, а напне из све снаге око, |
шећи се фино, одговори свом другу: „Виц и ти рођена сте браћа.{S} Какав један такав је и други. |
стане на салине иза сѣдала, развије бич и почне кинстлерски пуцати.{S} Коњи су имали прапорце и |
, у ког би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошл |
са о.{S} Митрофаном?</p> <p>К њему баш и хоћемо да приступимо.</p> <p>Кад је о.{S} Теофан био |
м Крста Муцало.“</p> <p>„Али ваљда имаш и друго какво презиме?“ запита га архимандрит. „Кажи на |
еједнако.{S} Твоја је задаћа да ствараш и подижеш.</p> <p>„Ено ти цркве... молитве су крила у н |
другим људма о том разбирао; ако можеш и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би |
долази обасјати права свѣтлост, те ћеш и ти подпуно схватити моменат онога, што ћу ти даље да |
ру одржати.</p> <p>„Знам да умѣш, хоћеш и можеш.{S} Преправи све што ваља, па почни како врѣме |
ме.</p> <p>„А најпослѣ говори што хоћеш и како хоћеш.</p> <p>„Непитам те ни за шта; нетѣрам те |
ту.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣда боље природе у те |
а ја сам ти ево казао, пред ким говориш и коме.</p> <p>„А најпослѣ говори што хоћеш и како хоће |
з оног времена долази, да наши људи још и данас црквене стихире пѣвају и при частима, које нест |
, али не на корист манастирске управе. (И данас живи тај гост.{S} Припов.)</p> <p>„Јест.{S} Ова |
ваљадијаше чинити.</p> <pb n="95" /> <p>И доиста био је настојатељ у правој неприлици.</p> <p>Н |
у своје собе оду.</p> <pb n="128" /> <p>И доиста год. 1840. износили би годишњи прилози, да су |
кад ко рекне: осрамотио сам се!</p> <p>И нехотице понесе сваки од њих руку к бради и повуче је |
неимађаше увѣта, да се разцвѣта.</p> <p>И данас, кад је послѣ топле молитве нашо излазак из там |
те на стол и устане са канапета.</p> <p>И мајор устане са столице и рекне: „Е, код нас милитара |
ини много код обичних гледалаца.</p> <p>И наши гости били су врло очарани.</p> <p>При цѣливању |
лику, да стару за себе задобије.</p> <p>И доиста је стара тетка тако била обчињена пријатности |
д чује се да нѣко оштро звиждне.</p> <p>И администратор и братија скоче од трпезе и потрче на п |
орчење, и звѣрско подло живљење.</p> <p>И тим убѣђен усуђујем се препокорно молити, да би Ваша |
н, да је већ прелазио у тврдице.</p> <p>И са ове стране приповѣдају се многе ствари о њему.{S} |
изнѣти на кола, да нико неопази.</p> <p>И тетка се извуче нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, |
и и примѣром нравствености бити.</p> <p>И даље: да корист државе и дужност народа изискује, да |
и није се мого ни мало потужити.</p> <p>И прекомѣрна уљудност напрѣма млађима није га јако мучи |
се није могло на пољу диванити.</p> <p>И о.{S} Теофан је бадава тражио Печеновића, код куће: р |
у, и мораде се к прозору повући.</p> <p>И у Ленкиним очима појаве се сузе, али су то очевидно б |
олестницу као да ће да ју угуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу најлѣпши и најмилији.</p> |
еофан невоље свога живота казао.</p> <p>И овим завршујемо приповѣст: „Калуђер, истина и поезија |
израде путни лист за иноземство.</p> <p>И са тим листом и свидѣтелством свога манастирског собр |
овори патријарх са свим одсудно.</p> <p>И доиста.{S} Год.{S} 1861 буде дозвољено, да се држи са |
му је глава чиста, срдце мирно.</p> <p>И архимандрит није ту ноћ много боље провео.</p> <p>Јуч |
ред врати, да му неулази у собу.</p> <p>И доиста, ђак му приступи, и рекне му, да га зове госпо |
еном и скоро рећи уплашеном оку.</p> <p>И доиста је ушла у ћелију смиреног калуђера Ленка, жива |
лавир, или веркл, или тамбурицу.</p> <p>И отац администратор није више пио.{S} Очи су истина ми |
но по потрѣбама овога времена. —</p> <p>И сад ћемо се вратити нашој приповѣдки.</p> <p>О. Теофа |
анем игумном, онда ћемо и боље!“</p> <p>И опет се чује звекет чаша, и опет рецитатив и арија од |
здравица, хајдете само на поље!“</p> <p>И тако се сврши ова парада.{S} Али ђак добије добру екс |
арод ће сам себи и теби помоћи!“</p> <p>И ово је било крајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт |
главу, коју је заслужио ко ико!“</p> <p>И опет принесе чутуру к устима.</p> <p>Архимандрит се п |
него са живим без свакога духа.“</p> <p>И опет се чује онај смѣх са читавом шкалом од тонова.</ |
орски, господин игуман Ананије.“</p> <p>И доиста игуман Ананије био је љубезност сама.</p> <p>О |
ти и јести... ни цар нема боље.“</p> <p>И заиста или је Ленка била за кафу, или кафа за њену гл |
ц, пак ћу га онда ја наградити.“</p> <p>И тако се сиромах Коларовић ни крив ни дужан, морао одр |
аг, господине, сад ће га снаћи.“</p> <p>И доиста се примѣтило на болестнику, да се справља као |
нку, онда сви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај виц архимандритов уроди обћим смѣхом.</p> <p>„Ја |
„Отче Амфилохије! — Јеси л’ ти?“</p> <p>И доиста пред њим је лежао о.{S} Амфилохије, кога наша |
ам ово швабе и швабице на зиду?“</p> <p>И доиста највећи број тих слика бијаху швабе Бахове доб |
е намѣстник Ј...чки“, примѣти Варнава, „и моли, да га пустите пред себе.“</p> <p>„Казао си ми ј |
ати Ленка.</p> <p>„Да,“ настави тетка, „и то си чула од мене, па штап у руци, подебео бамбусрор |
синко“, дода за овим мало уздахнувши, „и ту ти могу из собствена изкуства послужити.</p> <p>„И |
ако изволѣвате,“ одговори арлимандрит. „И ја судим, да морамо бити строги, јер ће сва дисциплин |
„Неможе госпођо,“ потврди архимандрит. „И трѣба да буде тако.{S} То је право духовно сродство.{ |
ваш пријатељ,“ проговори архимандрит. „И зато држим да ћете ме за такова и сматрати, и радо пр |
лично познајем,“ примѣти архимандрит. „И све држим, да ћемо ми та имена и више пута чути.“</p> |
Тако и јест,“ дода на ово архимандрит. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо |
а је то свето писмо, што говори, дода: „И доћиће ови, те јошт како радо; они су данас сви код к |
<p>„Недам!“ повиче патријарх из гласа; „и ако ми тај час из ове моје собе неизиђеш напоље, даћу |
S} Набрао сам их пун таван.</p> <p>— — „И винограде благослови Бог, мој помоћник.{S} Од десетка |
не о.{S} Теофан.</p> <pb n="339" /> <p>„И — само даље, даље,“ прихвати патријарх. „Ваљда ниси к |
ји и кои је тога најдостојнији!</p> <p>„И за моју тетку постарала сам се како ваља, да може без |
м прѣстолу химну хвале и славе.</p> <p>„И дан данас може један прост калуђер у нашем манастиру |
Ти!“ И опет је загрли и изљуби.</p> <p>„И боље је,“ примѣти јој нећака. „Други пут ћу ти све ка |
ло се, да су то једва дочекали.</p> <p>„И то је похвално од вас, оче Теофане,“ одговори му архи |
з собствена изкуства послужити.</p> <p>„И ти си свештеник; могу и ја теби свој грѣх исповѣдити. |
ије било тако!“ рекне Митрофан.</p> <p>„И то сто пута ћемо се заклети,“ дода Амфилохије.</p> <p |
, што је овај врло лѣпо служио.</p> <p>„И у обште, казују; да је епископ Гедеон био други Страт |
ѣко свега народу мило и сјајно.</p> <p>„И сад ће мислим све што долази обасјати права свѣтлост, |
било тако“, рекне архимандрит.</p> <p>„И ми ћемо се заклети, да није било тако!“ рекне Митрофа |
оћемо!“ повичу нѣки од гостију.</p> <p>„И право је!“ додаду други.</p> <p>„Калуђера ваља да има |
д куд сиротом калуђеру дуката!“</p> <p>„И ви сте намѣстник?!“ рекне мало чудећи се мало невѣруј |
доба би га светцем прогласили!“</p> <p>„И ја тако велим“, рекне на то архимандрит. „Манастирску |
е.“</p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Него нисам свршила што сам |
ви казати: отац администратор!“</p> <p>„И хоћемо, и хоћемо!“ повичу нѣки од гостију.</p> <p>„И |
читала сам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S |
пѣвају и угризу, па онда ћуте.“</p> <p>„И код своих — кућа!“ проспе о.{S} Теофан, „Пуштају калу |
чисто људи кои су давно умрли.“</p> <p>„И јест тако“, одговори архимандрит, „Слушај дакле.{S} К |
ак морала мало подуже спавати.“</p> <p>„И снивати, тетице, и снивати.{S} Ајде лези, па спавај.{ |
бљи га неће никада заборавити.“</p> <p>„И неће“, придода Ленка одсѣчно. „Доћиће већи духови и б |
је нашем господарењу приносио.“</p> <p>„И то није хрђаво,“ примѣти патријарх, кои се све весели |
честњејши... познајем обојицу.“</p> <p>„И ја их лично познајем,“ примѣти архимандрит. „И све др |
p>Сви се прену: очевидно била је банда „иберашунг“ за све.</p> <p>Нарочито се стане игуман дома |
чинили.{S} А најмање смѣ то виша власт игноровати, или повлађивати.{S} Она може много штошта н |
ветог реда калуђерског, Исусоваца, отац Игња Лојола чинио, и тако му је тѣло цвѣтало у пуној мѣ |
Теофан у рѣч архимандриту.</p> <p>„Мени игра срдце у прсима, кад чујем, да се говори о младим С |
лавом на о.{S} Теофана и Ленку.</p> <p>„Играју се цица-маце,“ придода други онај маукало.</p> < |
шено, свето, сјајно.“</p> <p>О. Теофану играло је срдце у њедрима док је ово слушао.{S} То је м |
ао што удесна свирка чисто диже ноге на играње код оних, кои радо плѣшу: тако и красни овај мај |
тављају главу једне цркве.</p> <p>Он се играо карата са једним господином у грађанском одѣлу, и |
ви.</p> <p>Он је своју улогу мајсторски играо, а публика му је вѣштину радо награђивала, па су |
ори ова.</p> <p>„А може л’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш игр |
>„Немогу другчије!“</p> <p>Та ти незнаш играти“, дода патријарх мало љутит.</p> <p>„Ви боље зна |
ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без банде!“ одговори јој овај. „Баш у пркос теби |
али ни гајдаши са накићеним гајдама, ни играчи чисто обучени са намазаном косом и ременима на о |
’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без банде!“ одговори |
артију добити,“</p> <p>„Добићеш!{S} Али играш прѣко резона!“ примѣти патријарх и баци карте на |
и: игуманство је за паметније главе.{S} Игуман ваља да је господин, да се о господом мѣша, да с |
и опет 12 дуката у тас, које је и овдѣ игуман у своју сахрану одмах узео, да недоспу у неправу |
сподин игуман Ананије.“</p> <p>И доиста игуман Ананије био је љубезност сама.</p> <p>Он небијаш |
ашунг“ за све.</p> <p>Нарочито се стане игуман домаћин мувати.{S} Њему небијаше право, да се у |
b n="224" /> <p>А истина је била, да се игуман поносио, да има таково познанство и пријатељство |
па сам их морао ту спремити“, одговори игуман домаћин. „Мора човѣк и ђаволу запалити свѣћу.{S} |
ђу у порту.</p> <p>Дочека их настојатељ игуман и нѣколико калуђера и ђака.</p> <p>Сиђу се с кол |
ијемо!“ рекне му господин. „Отац Теофан игуман?{S} То би било само онда, кад би сви настојатељи |
днији настојатељ Фрушкогорски, господин игуман Ананије.“</p> <p>И доиста игуман Ананије био је |
ип калуђерства био је твој духовни отац игуман Иринеј...“</p> <p>„Бог да му душу прости!“ уздан |
м.“</p> <p>У ствари је било ово.</p> <p>Игуман Ананије нити је био велика рода ни науке.{S} Он |
p>„Ево свидѣтелства и препоруке од мога игумана и братије,“ примѣти о.{S} Теофан, пружајући пат |
свога управитељства, и пошље у манастир игумана Константина свога старог штићеника.</p> <p>Непр |
ги главнији државни органи познавали су игумана Ананију, уважавали су га тако, да су му сваку м |
х слика, а врло мало св. икона!“</p> <p>Игумана је ова проста примѣтба добро засѣкла.{S} Да уда |
е у собе.</p> <p>„Хе, сад допустите, г. игумане, да вам се захвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p>„А |
рили смѣхом, вичући му подсмѣшно: путуј игумане, нестарај се за манастир!</p> <p>Имаћемо прилик |
дити, да је као госпођу сматрају, да је игуманицом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по манаст |
подине, гледајте да што пре опаше појас игумански, баш га је заслужио.“</p> <p>„Добро, добро Ми |
а ће дочекати.{S} Сад сам свршио.{S} Од игуманства нема ни рѣчи више, а епитимију већ видим у н |
" /> који желим да данас сутра степеном игуманства будем одликован, тако што учинио?{S} Ни за ж |
квари.{S} Добро је њему намѣстниковати: игуманство је за паметније главе.{S} Игуман ваља да је |
нема више архимандрита Крстића... нема игумна Иринеја... архимандрити само знаду упрегнути 4 к |
жајући патријарху свѣдочбу са подписима игумна и братије и печатом манастирским из „сословија“ |
ледима калуђера.</p> <p>Он се обрати на игумна и продере се на њега: „Шта?{S} Није ти право?{S} |
ојаца умѣтника.{S} Тако ћу ти споменути игумна Дионисија, ... гимназијског професора Лазића,.. |
рним.</p> <p>У јужном крилу био је стан игумна и собе за госте.{S} У сѣверном била је славно по |
Стратимировића од простога калуђера до игумна дотѣрао.</p> <p>Дали су му тај манастир, кои биј |
и сто гостију у манастир, части се... а игумни опашу двѣ педи широк црвен појас, па разкопчају |
д има што од манастира, и ти ваља да су игумни и архимандрити, па да отворе руке и подруме, да |
га духовног оца, свој узор и правило, у игумнову ћелију, те га предаду судбини.</p> <p>Остали п |
кои су посрнули.“</p> <p>„Али ако њега игумном поставе?“ примѣти један од гостију.</p> <p>„Нем |
а.</p> <p>Све се кочи тим да ће постати игумном, и казује како је на то већ више хиљада фор. до |
} Него дај да пијемо; а кад ја постанем игумном, онда ћемо и боље!“</p> <p>И опет се чује звеке |
помогне.{S} Ако Бог да, те ја постанем игумном, имаћете ви свачега, и винца, и ракијце, и жиок |
/foreign>...{S} Није дакле чудо, што је игумну желио да напредује као његове шљиве.</p> <p>Одзи |
нате, да смо ближе зори него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ће бити, и онако ће на скоро зазвек |
одуже трајало.</p> <p>Опет нѣшто шушне: иде нѣко по соби.{S} Сѣдне у кревету, слухти свом снаго |
о!“ говорио је свѣт;“ и „његова молитва иде право у божије уво.“ Имамо ми сада важнијих свештен |
риповѣдки.</p> <p>О. Теофан закључи, да иде св. патријарху, да му своју живу жељу приобшти, па |
</p> <p>О. намѣстник био се опремио, да иде на посао, кад нѣко на врата лагано куцне.</p> <p>„С |
ланине, што да му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, да људи, долазећи у тај дан као |
химандриту, него да ускори кораке, и да иде барем близу за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А |
други пођу за њим, и стану га нудити да иде у брашнару. „Та идите о.{S} Теофане.... па шта ће в |
поднесе Њ. Ексцеленцији, а међу тим да иде у манастир и да иште од намѣстника своју плату, што |
лом одвући, кад неће добровољно тамо да иде.“</p> <p>О. намѣстник стане се отимати, те тако у т |
<p>Овај изиђе пред врата, да види куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека пред врати, да |
добро!“ одговори овај смирено. „Што год иде на увеличање славе Божије и његовог угодника, којег |
ена.“</p> <p>„Видим ја већ, куд се овде иде!“ дода Амфилохије. „Њој се држи страна.{S} Ми смо с |
ј тетки, да даде господину своју руку и иде с њим, а она ће са госпођом Пуљиницом за њима.</p> |
понудити Ленку да с њим на његови коли иде; али се ова већ бијаше са госпођом Пуљиницом на сво |
а пуцкало је по соби као да неко по њој иде...{S} Учинило ми се, да се ова врата, отварају.“</p |
вни епископ.{S} А најпослѣ ми то нѣкако иде у реч, може бити, што желим, да тако буде.{S} Што с |
лесним невољама, да тражи.{S} Нека само иде за својом узвишеном цѣли:{S} Бог ће га у тој светој |
.. али нема сумње о успѣху, ако се само иде своим путем.</p> <pb n="175" /> <p>„Ето и ти си дан |
то било!“</p> <p>„Ето видите, докле то иде“, проговори владика у очајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ |
истина добро ради на тој ствари; али то иде сасвим полагано.{S} Ноте су мртве, клавири су осамљ |
о. „ Знаш ти добро ко.{S} Она куја, што иде и лаже у двору које шта на поштене људе.{S} Али ја |
еби, па пиши, предузимај, чини све, што иде на славу Бога, на корист људи и на добро наше.{S} С |
и њеној тетки.</p> <p>„Она госпођа што иде са домаћином, то је супруга окружног предстојника; |
нас калуђерском животу уче.{S} У цркву иде кад му на ум падне, и тако своим примѣром и искушен |
е... да та молитва свесилном створитељу иде и за оне, који леже на одру смрти, да не могу ни ус |
сли, и све чини радо и весело, што тому иде у хатар; зато да буде са високородном госпођом супр |
тор“ примѣти на ово архимандрит. „Та ту иде много више.“</p> <p>„Неиде господине; вама се то са |
пригрлио...{S} Тако и остајемо!“</p> <p>Идеа, која га је довела у калуђерство сијне сад чиста к |
ве рѣчи: чудо међ чудеси!</p> <p>Ово су идеали, кои су о.{S} Теофана оживљавали. —</p> <p>Јошт |
/p> <p>Код ње је пречистило страст и ту идеализовало неослабљено сѣћање на ону незаборављиву сц |
еби о одношаима спољским, и дивна слика идеалне узвишености о.{S} Теофана, која јој је непреста |
е ствар, да ми овдѣ мислимо на узвишену идеалну побожност, а никако на мрачно сујевѣрство.</p> |
је у истину као што су први калуђери у идеалу изгледати могли.{S} Вањска простота и пониженост |
ао.{S} То је манастир, каква га је он у идеи виђао!{S} Млада глава, која га је у манастир довел |
о. „Али ја имам других, већих планова и идеја.</p> <p>„Ти набрајаш све мале школице за ово и за |
таму; како ће заузети старѣшину својим идејама, које је о задаћи калуђера и манастира имао: но |
истина, да је патријарх Рајачић у овој идеји уживао!{S} Барем је о том радо говорио.</p> <p>Он |
та вас је снашло, што сте ме напали?{S} Идем одмах господину, да му кажем, шта му свети отци ра |
волите ми премилостиво издати пасош, да идем и тражим настојатеља човѣка, па да се станим тамо, |
х. „Ви би хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од манастира до манастира па да одадирем штаком гд |
ако неможете, а ви кажите искрено па да идем да скачем у Дунав док је раније, да небуде чуда!“ |
и мени неће бити на лако...{S} Него да идем ја пре свега код епископа Хранислава, да видим, ка |
узме.</p> <p>„Ако ми недате допуста, ја идем без њега,“ одврати о.{S} Теофан смѣрно али одсудно |
бољем стању него у твојој ћелији.{S} Ја идем у другу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, |
ирно кући па се постарај за овога, а ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ постарати суд и |
омисли и рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без допуста.“</p> <p>У овој одлуци својој види и с |
смо заспале,“ одговори тетка. „Него ја идем сад, да кажем нашем кочијашу да прѣже.</p> <p>„Све |
јарх на ново.</p> <pb n="357" /> <p>„Ја идем у интересу наше цркве у православне манастире, о с |
учили.{S} Данас је понедѣлник.{S} Сутра идем у Карловце, да покажем покров Њ. Ексцеленцији, и д |
уд, и непризнајем вас за моје судије, и идем из ових стопа у Карловце Њ. Екселенцији, да се туж |
ети!{S} Тако ће бити најбоље.{S} Даклем идем одмах сутра!“</p> <p>Са овим сврши сиромах калуђер |
ани своје сладке терете сваки дан вуку, идемо ми салтаџије, сами лако кроз најлѣпшу природу.{S} |
е јој: „Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те одведем.“</p> |
м по најближима.“</p> <p>„Ленка хоће да идемо одмах послѣ ручка <pb n="191" /> кући“ проговори |
хасне или врло мало.{S} Јест.{S} Али ми идемо, чини ми се, и даље на том неправом путу.{S} Наша |
римѣти на то архимандрит, „да ви далеко идете.{S} Има ствари, у којима други човѣк може бити чо |
га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће те силом одовуд одвући,“</p> <pb n |
сата донећу вам писмо!“</p> <p>„Па куда идеш?“</p> <p>„У моју ћелију!“</p> <p>„Није потрѣбно; е |
ође у гостинску собу. „Пеците, кувајте, иди дајте макар и хладног, дуго ће ми бити чекати.“</p> |
бро, добро Митре... сад си доста казао, иди зовни Ацка Нерадница, па сѣди онда тамо код Крсте.“ |
вала ти! велика ти хвала!{S} Сад иди... иди, па ублажуј душевно и друге болестнике, као што си |
е га!{S} Иди министрима... хвале га!{S} Иди у Беч, у Темишвар, у Загреб... и сами слѣпци хвале |
маћин.</p> <p>„Иди цару... хвале га!{S} Иди министрима... хвале га!{S} Иди у Беч, у Темишвар, у |
ова.</p> <p>„Куда ћеш?{S} Господину!{S} Иди слободно.{S} Господин незна ни је ли мушко ил женск |
си као и други.{S} Сви сте једнаки.{S} Иди ми изпред очију!“</p> <p>„Молим, да ми дате допуст, |
> <p>„Хвала ти! велика ти хвала!{S} Сад иди... иди, па ублажуј душевно и друге болестнике, као |
им.{S} Сад нек буде што бити има.{S} Ти иди мирно кући па се постарај за овога, а ја идем куд м |
но боји, да га неудавите!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он дође овамо.{S} Ту је стража, а и |
чали већ?“</p> <p>„Јесмо.“</p> <p>„А ти иди господину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, него, н |
Зазвони и манастирски ђак дође.</p> <p>„Иди, зови ми отца намѣстника?“ гласила је заповѣст.</p> |
а и славе, што има наш домаћин.</p> <p>„Иди цару... хвале га!{S} Иди министрима... хвале га!{S} |
з отворена врата манастирска напоље, па идиди — управо у Карловце.</p> <p>А она двоица кад се н |
улацијама... па јошт ово... па и ово... идите па радите како знате.{S} Наши стари подигли су ва |
о комад хлѣба, а радо помаже сваком.{S} Идите само мало у прњавор, па ћете видити, колико се ку |
и сасвим подерано!{S} Дајте ми воде, па идите од мене, јер вас је данас само то сачувало, што с |
ли; ви ћете добити писмо јошт данас, па идите у манастир III..{S} Будите и тамо тако привржен д |
стану га нудити да иде у брашнару. „Та идите о.{S} Теофане.... па шта ће вам бити... три дана |
фане останите овдѣ, а ви оче Амфилохије идите напоље, па ћу вас звати, кад будем готов са вашим |
рит их погледи прекорљиво, и рекне им: „идите обоица на поље.“</p> <p>Ови се стану клањати до з |
ѣстници, а кад један манастир уреде, да иду у други, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да |
че начелник на званичне послужитеље, да иду у трску и лају нека би се дивљач кренула.{S} Ови се |
Ленка присиљеном да пристане на то, да иду послѣ ручка са госпођом Пуљиницом у речени манастир |
ужног предстојника; оне двѣ што за њима иду, то су супруге окружних и срезких политичних и поре |
јама увѣк је пазио да други један корак иду за њим, па је турао натраг онога, кои се усудио пре |
ѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове послове идуће зиме на највеће задовољство свога настојатеља и и |
је све ваљало оправљати и понављати.{S} Идући тако са једним старијим житељем те обитељи дође д |
рној сѣдници разгрѣје се јако, пак онда идући пѣшице у стан назебе, добије запалу плућа, и умре |
Трошкови су се имали покрити:</p> <l>а) из прилога, на које су се епископи обвезали и кои су из |
овиче администратор и оде у своје собе, из којих је на далеко мого видити.</p> <p>„Али шта је т |
S} Сва бурад запечаћена.{S} И оно буре, из ког је ваљало дати шљивовицу, бијаше запечаћено.</p> |
ако осѣћа, које га из чиста срдца љуби, из некористољубива увѣрења цѣни.</p> <p>Он је на тај пр |
о су се ово двоје младих људи миловали, из срдца и душе љубили, а нису ни рѣчицом изјавили, да |
Ту сѣдити, око собе ову дивоту гледати, из пѣсничких уста прелѣвање страстне љубави слушати, а |
да ти још једну малу шаљиву приповѣдим, из које ћеш видити, како су га и срѣдњи органи владини |
ста јој зујаше најтоплије пријатељство, из држања и дисања видило се, да се бори о живот и смрт |
!{S} Из ока јој сѣваше само блаженство, из уста јој зујаше најтоплије пријатељство, из држања и |
премѣсте ме у <pb n="296" /> манастир, из ког сам дошао, али је овај био међутим изгорео, и та |
{S} Остао је на сваки начин јошт извор, из ког се могла црпити та жива вода, јест, па ће лакше |
рије, него узвишење сталиша да подупру, из кога су произишли.</p> <p>Ове мисли бијаху дух у о.{ |
арија градити и да се на то 10.000 фор. из државне касе одмах изда.</p> <p>Али семинарије недоб |
S} Патријарх није био Платону пријатељ: из грађења небуде ништа.</p> <p>Од Стратимировића остал |
/> <p>Свака гошћа добије собу за себе; из једне се ишло у другу.</p> <p>Соба, коју Ленки одред |
го, што си од мене чуо, забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, да је свуда и у сваком послу истина |
ј живот, своје име, своју будућност!{S} Из ока јој сѣваше само блаженство, из уста јој зујаше н |
, али њена бијаше највећма украшена.{S} Из ње се ишло у оне друге.</p> <p>Госпођа Пуљиница каже |
су љубав к црквеном пѣнију у народ.{S} Из оног времена долази, да наши људи још и данас црквен |
овори: „Е видите оче администраторе.{S} Из ваших рѣчи мого бих ја посумњати, да сте ви људе нау |
вога калуђера са неједнаким утиском.{S} Из почетка се невѣрно смѣшио; али у течају говора Теофа |
свезчић мањи у већу хартију завијен.{S} Из овога извуче нѣколико писаних табака, па онда гледећ |
удо, али сам сам својим очима видио.{S} Из других села носили су новорођену дѣцу том свештенику |
е онда калуђери изгледати и комад хлѣба из његове руке.</p> <p>„Мени се чини“, примѣти на то ар |
латом извезен са више серафимских глава из сребра и злата навезених.{S} Ројте су биле златне, д |
и.</p> <p>Купује за дубове и друга дрва из шуме козлиће и друге печенке, и тамо код њих коље их |
рхимандрит га весело дочека и запита га из далека: „Погоди о.{S} Теофане, одкуд писмо?“</p> <p> |
зумѣ, које с њим једнако осѣћа, које га из чиста срдца љуби, из некористољубива увѣрења цѣни.</ |
Мушицком и држала је да се неће за њега из петних жила заузимати; <pb n="277" /> што више мисли |
Теофана, и све друге, кои су убијенога из шуме у манастир превезли.{S} Оду у шуму на мѣсто, гд |
офан мишљаше да ће куварица преко онога из собе изкочити, па разшири руке, да је заустави.</p> |
. Амфилохије опомиње нас на свога друга из оне балске ноћи, и сваки ће запитати, а шта је са о. |
рити извор науке и пружити срѣдства, да из тога извора сваки узможе црпити, кога жеђ за просвѣт |
ма потврдити и цифрама утемељити.{S} Ја из изкуства видим, да има много истине у ствари; а Ваша |
воре и овај увој.</p> <p>Дивна медалија из златожутог кедра, са умѣтно изрезаном сликом св. раз |
уменога јутра осијана... свѣтлост, која из очију пријатеља јој долазаше, умножавала је блѣсак н |
д су врата одкивали, пробуди намѣстника из сна.{S} Он се дигне, и осѣти се са свим опорављеним. |
је ћелије, те је она неваљалица побѣгла из манастира, и морали смо је послѣ са онолико хуке бук |
могаше у собу, јер се она бијаше опрла из нутра.{S} Међу тим опази он кључ у врати: закључа да |
ма шта и видити.</p> <p>Куварица изишла из манастира и јури као бѣсом гоњена к прњавору.</p> <p |
е.</head> <p>Дворска је комесија отишла из манастира.</p> <p>Архимандрит Арсеније дао је о.{S} |
е, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако што догађа; <pb n="212" /> а сад д |
пламеним мачем, да изтѣра многога Адама из њега.“</p> <p>Тетка избечи очи на њу.</p> <p>Она ју |
ће добити строгу заповѣст, да вас одма из пушке убије, како се макнете, да бѣжите.{S} Научићу |
ра, него би се ова морала предати онима из чланова манастирских, кои су до смрти за манастирски |
стире попремѣштана, а нова два доведена из других.</p> <p>— — „Прегледах кућу.{S} О чуда!{S} Ни |
си био газда.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ, неби |
та пре та после наша манастирска добра из руку калуђерских, и дати их... бог зна коме јошт мог |
налазили у том, да тога честитога брата из свога круга удале, па су му на то одговорили смѣхом, |
ржаше... ти си изкључен као шугава овца из куће, којој си своју младост, свој живот био изкључи |
погледи му у лице и очи.{S} Са тог лица из тих очију блистала се зрака тако топла, тако приврже |
ната ми је једна врло занимљива причица из властитог изкуства.“</p> <p>О. Теофан примѣти да арх |
варати без свакога размишљавања извукав из џепа нѣку цедуљу:</p> <pb n="347" /> <p>„По рачуну в |
рофан бијаше у сигурност ставио.{S} Крв из носа цурила је једнако; глава му је од Митрофановог |
фана, и упути се чесми, да заустави крв из носа, и да накваси главу, која му горијаше као да је |
де комад печења, али се јави један враг из дружтва те повиче:</p> <p>„А шта, мени ту ни мукајет |
и онда ћете жељу изтѣрати!“</p> <p>„Бог из тебе проговорио!“ рекне му на то владика, али не иро |
а и уља.“</p> <p>„Нема! “ зазвони и сад из уста намѣстникових; „господин је отишао у варош, да |
дође по тебе, да те спасе, да те изведе из живога гроба, и уведе у срѣћан живот.{S} Послушај во |
ибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелије, док је жива...</p> <p>На ове рѣчи скочи, и з |
е ће бити....{S} Хајде, молим те, хајде из ових стопа... немој да те какав случај, каква неправ |
и посуђе и шоље на њега метнула... оде из собе.</p> <pb n="185" /> <p>Али је најпре пажљиво по |
</p> <p>„Доћи ћу!“ одговори мајор и оде из собе.</p> <p>Ово је био пензионирани мајор Јосим Мат |
о нам кои дођу, тако и све угледне људе из прњавора и села нашега.“</p> <p>Тако и буде.{S} Свѣт |
<p>О. Теофан поклони се дубоко, и изиђе из собе.</p> <p>Он је мислио, да ће љутост патријарха п |
хлѣба.“</p> <p>Гост се разсрди и изиђе из собе на ходник.{S} Тамо негдѣ нађе сложен купус на х |
стража оде ручати, а он полагано изиђе из собе, и из манастира, те се срѣћно дочепа поља и гор |
а, него је с ње сијала душа, која га је из све своје снаге чисто љубила, и на највеће жртве при |
ово: „А јесте л’ ви њему казали, да је из своје ћелије непусти?“</p> <p>Ко се сѣћа, како је би |
е г. администратор био заповѣдио, да је из моје ћелије пустим, да је немора силом напоље извлач |
бро бити“, говорио је самом себи кад је из двора епископског изишо. „Како ме јутрос епископу не |
споменутим сурогатом.) Него пуштајте је из ваше ћелије, да је неморам сам из ње извлачити, те д |
ну приповѣдити о Станковићу, која ми је из поузданих уста позната а по свој прилици јој је при |
p>Калуђере и манастире наше познавао је из непосрѣднога изкуства скрожђу и скрожђу, али му се ч |
о хиљаде изучених младих људи изишло је из овог завода.</p> <p>„А гимназија Карловачка била, је |
кад је кога помњиво сматрао; али му је из ока бистра муња просѣцала.{S} Мантију је обично носи |
т најуглађенијег понашања.{S} Али му је из ока сијнула у два три маха зрака, која је Ленку врло |
Теофане, одкуд писмо?“</p> <p>„Да није из Бечкерека?“ запита овај.</p> <p>„Погоди.{S} Пише ми |
е дакле ни мало чудо, што су му се шаке из све снаге једна другој приближивале, ни што је било |
{S} Он је читао молитве и тѣшио болнике из дубљине срдца и душе своје.{S} Кад је подиго очи сво |
з прозор, кои је у ходник водио, напоље из собе, прокраде се кроз отворена врата манастирска на |
ју свакдањем.</p> <p>Тек да пође напоље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к администратор |
формирају.{S} Ове су брже изишле напоље из његове собе него што су у њу ушле.{S} Одмах за тим д |
volens</foreign> уз напитницу, и загрме из једнога гласа „Многаја лѣта“, а с њима заједно као п |
проспава мирно до зоре.{S} Кад се дигне из постеље, осѣти се као на ново рођеним.</p> <p>Више д |
рада гостима?“</p> <p>Куварица се тргне из свога дрѣмежа, погледа на улазеће, омахне главом на |
и неправда, ја мислим да одпустите мене из ове обитељи.“</p> <p>На другима видило се, да су то |
што ти заповѣдам.{S} Пре нето што мене из службе одтѣрају, волим видити тебе, да на мацку под |
њен представљао је велику слику, сцене из косовске битке.{S} Молер није баш спадао у први ред |
ико опростио, да тако без трага изчезне из ове приповѣсти она појава, која је у њој можда најсј |
ц и махне руком, да се претрпе, а напне из све снаге око, неби ли призор у ћелији у цѣлини схва |
рномањасти домишљан, кои се одмах почне из свих сила дерати: „<foreign xml:lang="de">Hoch!{S} H |
ње у реду, па ма од прихода ни крајцаре из године у годину непренели, ма сав чисти доходак на с |
да...“</p> <p>„Па зар ћу ти ја калуђере из дрвета да режем, или из папира да изсѣцам?“ запита п |
о!</p> <p>О. Теофан отишо је у калуђере из узрока, који нам је казао.{S} Али је ту било и друго |
А ви се ништа небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла може изводити <foreign xml:lang="la">cona |
Морамо га чувати, и добро пазити, да се из манастира неизтопи.{S} Прими га дакле и учини нуждне |
бермет, па онда одмах црвеника вукла се из манастирског подрума издашно.</p> <p>Отац“ Гаврил ди |
подићи; економ је добар.{S} Па може се из њега начинити и какав Доситеј, пак да видиш свѣта у |
јутро, проспававши ноћ добро, дигне се из постеље, стане на све стране оком изпитивати, па онд |
ћу таки доћи!“ одговори ђаку и дигне се из постеље.</p> <p>Оде на манастирску чесму и умије се. |
се нагло удали, и за тили час изгуби се из очију о.{S} Теофана.</p> <p>Тужан и жалостан врати с |
бивали су упрегнути у батар, на ком се из резиденције возио у дољњу цркву да служи.{S} Коњи су |
ког у соби!“</p> <p>Смртни страх чуо се из теткинога гласа.</p> <p>Но шибице неће да се пале, т |
рѣко ње, па један за другим одшуњају се из ћелије.</p> <p>„А јеси ли наредио да приправе конак |
ове моје собе неизиђеш напоље, даћу те из ње избацити.“ —</p> <p>„Ниткове један!“ дода патрија |
/p> <p>„Овај то прими.{S} Дође с дијете из Пожуна нарочито тога ради у Пешту.</p> <p>„Кратко вр |
најући шта је и како је.</p> <p>„Видите из свега да пред вама стоји ваш пријатељ... ваш пријате |
архимандрит, „да ви хоћете да одлазите из манастира, ком сте својим трудом толико добро учинил |
е...{S} Док још неизумрѣте ви, који сте из школе Стратимиревићеве и Иринијеве, биће како тако: |
идѣло, па онда ће се наћи људи, који ће из тога конзеквенције изводити, како коме у занат буде |
онда ће кад тад доћи мајстори, који ће из тога чудновате конзеквенције <pb n="103" /> изводити |
<pb n="361" /> <p>Наши читатељи видиће из овог одговора, да ни сад нећемо да говоримо само по |
одрум, па му налиј“ ту чутуру шљивовице из оног бурета, знаш!“ Овде учини архимандрит руком зна |
ручати, а он полагано изиђе из собе, и из манастира, те се срѣћно дочепа поља и горе.</p> <p>Н |
бечка влада и планове дала направити, и из све снаге силила, да се грађење <pb n="351" /> извед |
стринском нѣдру приобштити, повѣрити, и из оних уста укрѣпљење, одобрење, прѣсуду чути, кроз ко |
ишла на корист наших манастира.{S} А и из народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло бла |
ои свету своју дужност из свега срдца и из дубљине чисте душе обављаше.{S} Слика његова остала |
зикус.</p> <p>На скоро затим долазише и из даље болестници на молитву њему у манастир; а мало п |
арод је како из прњавора и села, тако и из оближњих места гомилама долазио, <pb n="250" /> кад |
обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу црнине дошла.“</p> <p>Овак |
сигуран, да тога јуристе нема, који би из оне обвезе извео за народ право, да потражи обвезане |
S} Трѣбало би да калуђер никад неизгуби из очију, да је пре свега и над свиме калуђер... ја то |
>У исту су се могли примити и богослови из Ердеља и Буковине, али су ови имали платити сваки по |
и свој подругљиви смѣх, у кои сви други из гласа пристану.</p> <p>„Какво је то церекање и маука |
у, који бијаше са собом донео, и извади из њега нѣке хартије.{S} С њима приступи протођакону, н |
дубоко потрѣсо.</p> <p>О. Теофан извади из џепа савијен један омут хартије и преда га патријарх |
ечера у ман. трапезарији.</p> <p>Извади из мантије и метне на храст и ону тиквицу с вином, коју |
.</p> <p>Други говоре, да су учени људи из далеко земље долазили, и све што бијаше знатније и з |
аници.</p> <p>На ову види нѣколико људи из прњавора, који бијаху пушкама наоружани, и ту на стр |
иликама и више паметних и изкусних људи из нашега народа, па су се сви слагали.“</p> <p>„Охо!{S |
ту... остави се ти живога гроба, одлази из манастира; дај ми руку, хајдемо у свѣт, па ћемо живи |
ом одговору показивали су, да му долази из дубљине срца и душе, и да му је то право чисто увѣре |
мѣте То само ми прости људи знамо, који из чутуре пијемо; а ви велика господа пијете на пол сај |
„Учинило ми се истина подуже врѣме; али из тога видиш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди на ту |
и лѣпих госпођица, те се валцер пресели из баште у собе.</p> <p>У том жагору приступи Ленка ста |
ѣк мора дакле или обѣт свој држати, или из калуђерства изступити.{S} Пак онда неиште ни свѣт, д |
ти ја калуђере из дрвета да режем, или из папира да изсѣцам?“ запита патријарх у истини љутито |
S} Морали би се дати приправити учитељи из калуђера, шиљући оне, кои на што позива покажу, да с |
790, што сте ми их приобштили, неиду ми из главе, па сам и сада баш о њима мислио.“</p> <p>„Там |
ту нису плећа наших народних фондова ни из далека, дорасла.</p> <p>Но то је истина, да је патри |
b n="121" /> су митрополитски секретари из те архиве врло мало користи нашој повѣстници набавил |
, кои би полазити имали прости калуђери из манастира, редом и временом, како би то управа манас |
бро промислио, шта се све може изсукати из онога, што њему наврије да учини.</p> <p>„Он је дакл |
со код њега родила.{S} Ову ћемо познати из питања патријархова, кад о.{S} Теофан ућути.</p> <p> |
моноши, и стане се спремати да се врати из подрума.</p> <p>„Господин?“ одговори писмоноша лаган |
и друге натѣра, да се сви стану дерати из петиних жила: „<foreign xml:lang="de">Hoch!{S} Hoch< |
авѣшта, да ће на свој трошак дати учити из сваке дијецезе по једног младог човѣка, и држао је р |
ство.</p> <p>С пуним срдцем изиђу гости из цркве.</p> <p>„Но, не могу вам казати, како ми је ми |
тон поцрпили су такођер своје умѣтности из оновременог извора.</p> <p>„Нарочито су се тога ради |
а, — „може ми начинити скандал и побѣћи из манастира.{S} А како ме гледи митрополит, само би ми |
могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из затвора.</p> <p>То је о.{S} Теофан примѣтио.</p> <p> |
и се стану клањати до земље, па гледећи из потаје, то на себе узајамно, то на архимандрита <pb |
</p> <p>О. Теофан оде кући, на излазећи из двора прогунђа: „Неће бити срѣће, одбише ме од врата |
коим бијаше у кујну дошао, а то ће рећи из кујне на поље, па ходником до басамака, онда уз баса |
ј вољу божију, прими руку љубави, изићи из гроба и ступи у живот.{S} Онај, кога у свему имаш пр |
а пали свѣћу,“ повиче јошт јаче и скочи из постеље.</p> <p>Ленка се тргне и тарне шибицу, да уп |
о је о.{S} Теофану писмо, у ком се овај из обитељи Ј. одпушта и братији св. обитељи Ш. придружу |
од нашег покора.“</p> <p>„Ти њу пуштај из твоје ћелије, а друго је моја брига,“ одговори му ад |
прилици митре, а нарочито један случај из раније младости, кои ћемо те релативне важности ради |
кад је послѣ топле молитве нашо излазак из таме и мрака, стане му прѣд дух поред слике јавне ду |
кревет, а ја ћу ево донети један јастук из твоје собе и покривач, па ћу спавати ко царица.“</p> |
ћу га, да научи лѣпо служити.{S} Ја сам из оне школе, која је на то много држала, да свештеник |
p>„Нисам!“ закикоће подворница. „Ја сам из Земуна... била сам у Београду... па сад мислим поћи |
и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из властита изкуства познати.</p> <p>„Године 1842, 28. |
те је из ваше ћелије, да је неморам сам из ње извлачити, те да се не прави хука бука без невоље |
непризнајем вас за моје судије, и идем из ових стопа у Карловце Њ. Екселенцији, да се тужим, д |
пило, узвишавало!... као убијца да одем из манастира у... тамницу!“</p> <p>Ту мисао немогаше по |
огу говорећи: „Ни праха нећу да понесем из ове обитељи, да ме кадгод непрекорите, да сам и тај |
пусти господин адвокат велики један дим из уста, и рекне: „даље!“</p> <p>Калуђер омахне главом, |
игумна и братије и печатом манастирским из „сословија“ издану.{S} Они се сви слажу да обавим та |
о из руке о.{S} Теофана.{S} Изиђе с њим из своје собе, закључа је и сиђе се на кола.</p> <pb n= |
доначелник Земунски и Карловачки, родом из Карловаца, кои је при смрти својој (умро је у ноћи п |
дар за појање изврстан.{S} Био је родом из Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму |
д администратора манастирских био родом из Бачке, а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па сад мисли |
ајбољи <pb n="276" /> пријатељ Мушицком из разлога, које овдѣ наводити нити ми је нужде, нити и |
се учинило недостојним, да је ја силом из ћелије извучем, па зато сам оставио врата отворена, |
мње не само рѣчма одбио, него и батином из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало заискати р |
— „При концу године ступим са мајстором из Н. Сада у погодбу, да за 30 хвати крова нужну шиндру |
рекне архимандрит, кои се очевидно том из срца радовао, „то ћемо наредити другачије.</p> <p>„Т |
ах плату издати, па ће тако исто кришом из манастира отићи, те је неће нико ни опазити, а камо |
мѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан из чистога срдца молимо.{S} На лѣто, кад сасвим оздрави |
} Ту нема шале.{S} Или ја морам касиран из полиције или ти мртав у полицију, ако твоје пециво о |
или Н. Садски прота Данило и поп Платон из Каменице. „Прототип калуђерства био је твој духовни |
ило часа, кад му није прѣд очима стојао из међу њега и ње отац са уздигнутом руком и прѣтећим п |
ржи, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пострада... |
м крају диже се сасвим бѣо шиљак управо из мора под облаке; са његова врха види се далеко азур- |
ваки, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Овај стари свештеник био је у старије |
<p>Тако и буде.{S} Свѣта стече се много из цѣле околине, па и најдаљих села равнога Срѣма, Подл |
—</p> <p>„Станковић служио је врло радо из пунога срдца врло умѣтно.</p> <p>„Обишо је као еписк |
лако помоћи“, примѣти стара, изиђе брзо из собе и зазвони по служавку.</p> <p>Није дуго постоја |
како да се влада.{S} Нарочито је добио из двора у Карловци поруку, да ће на сваки начин доћи у |
а то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што велите за мѣшање других особа у |
кућу, а ја поим христијане: кад дође ко из двора, и запита вас, кои је калуђер у манастиру најб |
и дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског реда желио ту учити, тај би морао наравно |
то ћемо ми ту титулу онако писати, како из његових уста изиђе.</p> <p>Четвртак је био, кад се о |
ши кажу, као светитељ.{S} Народ је како из прњавора и села, тако и из оближњих места гомилама д |
ро ми дошла у овој самоћи, сладка слико из прошлости.{S} До сад си ми се јављала кад и кад као |
јуначки.</p> <p>Цѣло се друштво смѣјало из срдца.{S} И сама тетка пристане уз друге.</p> <p>„Не |
о годило.{S} Тако је двѣ недѣље трајало из дана у дан.</p> <p>Болестник као да је свога добротв |
повѣдање намѣстниково мал није изтѣрало из собе владику, који је у оваковим стварма био осѣтљив |
ве красоте.</p> <p>Код многих се видило из погледа, како утискују у памет слику тога веза да га |
Ову главу наше приповѣсти преписали смо из једног дебелог рукописа манастирског, у ком се налаз |
честног крста умѣтно изрезану, коју смо из Св. Горе добили, нека ју носи на прсима.{S} Она ће г |
м писмо.“</p> <p>Архимандрит узме писмо из руке о.{S} Теофана.{S} Изиђе с њим из своје собе, за |
пођо“, обрати се Ленки.{S} Извади писмо из листнице и пружи јој га.</p> <p>У Ленки се сви живци |
вѣ недѣље добије управитељ велико писмо из Карловаца.{S} Нико незнађаше, шта се у том писму пиш |
коба са владом; али је понајвише срѣћно из борбе изишо.</p> <pb n="254" /> <p>„Увѣк је знао, шт |
манастиру, и нико други“, повиче на то из петних жила, и погледи на намѣстника закрвављеним оч |
е познавао о.{S} Теофана како нам је то из намѣстничких мемоара познато, и познавао га је са ст |
е чисте приходе.{S} Мислили су да он то из политичког разлога тако хоће.</p> <p>„Из манастира, |
лико је на ову држао, то нам је познато из онога, што смо о њему мало прије чули.</p> <p>Други |
ари духовник, који такођер бијаше изишо из трапезарије, да види да није ватра.</p> <p>„Шта им д |
на, кои употрѣби згодну прилику, те дар из таса у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме неиђ |
па се није могло знати, какав ће вѣтар из нове дупље духнути. <foreign xml:lang="la">Sede arch |
сну јој се приказао онај ужасни призор из манастирске ћелије.</p> <pb n="180" /> <p>Глава јој |
е патријарх из гласа; „и ако ми тај час из ове моје собе неизиђеш напоље, даћу те из ње избацит |
ну заповѣст, да се г. архиђакон тај час из митрополитског двора у свој манастир сели.</p> <p>Су |
сутра пречекати?“ запита патријарх опет из другог тона.</p> <p>„Могу доћи и сутра ако тако запо |
ела писмо са стола, како је архимандрит из собе отишо, те га је читала и читала, и то тако с цѣ |
штим.“</p> <p>На ово извади архимандрит из своје путне торбе један омут хартије, стане је превр |
ром свештеника, кои свету своју дужност из свега срдца и из дубљине чисте душе обављаше.{S} Сли |
нај исти млади Србин докторатски дишпут из права на универзитету <pb n="269" /> у Пешти.{S} Опу |
х: „Послаћу ти 25 мерова ране у Черевић из Даља, а ево ти 200 фор., па изплати и растѣрај слуге |
једаред добије митрополит Стратимировић из Беча президијал, у ком се доказује, како Горњо-Карло |
дим своју мајку, и ево Ћу је као такову из свег срдца загрлити и пољубити.“ То рекне па загрли |
, ако ми допусти г. архимандрит да могу из манастира отићи.“</p> <p>„На сваки начин“ проговори |
за овим мало уздахнувши, „и ту ти могу из собствена изкуства послужити.</p> <p>„И ти си свеште |
више пута на коли него у ћелији, и једу из торбе, што су понели.{S} Јест.{S} Ја немам ништа про |
p> <p>„За мога брата прилажемо медалију из дрвета <pb n="281" /> од честног крста умѣтно изреза |
одговори Гавра и пљуцне извадивши лулу из уста. „Ових дана били смо све у манастири и близу њи |
биле нове, а коњи изгледаше, као да су из ергеле грофа Пејачевића.</p> <p>Код капије манастирс |
м, па га свуда уза се носим.{S} Чини су из мога непосрѣднога изкуства.{S} За истину стоим пред |
пуст.“</p> <p>„Недам!“ повиче патријарх из гласа; „и ако ми тај час из ове моје собе неизиђеш н |
пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из службе изтѣрати него да мене у пензију баце.{S} Зато |
тојатељи талира.“</p> <p>„Оче! ти губиш из вида, пред ким стојиш!“ опомене га патријарх строгим |
нице.{S} То ми је једино познанство још из младих година.{S} Нисам је видила има пуна врѣћа год |
екрасним изгледом на све стране.</p> <p>Из њега се узким степенима силазило у врт манастирски, |
поднесе своје примѣдбе на исте.</p> <p>Из његових приговора покаже се да рачуни администраторо |
жило на дику манастиру и народу.</p> <p>Из трапезарије оду гости у цркву.</p> <p>Црква је била |
на земљи, и држи руку на срдцу.</p> <p>Из даље види о.{S} Теофан да му је рука крвава.</p> <p> |
ом сабору!{S} Нећу дуго живити!“</p> <p>Из ово мало црта видиће сваки подпуну слику управе, кој |
е на то пазио, него је даље говорио... „Из тога видите, да то није шала ни ствар мала... ариште |
не довољно хране прибавити.</p> <p>— — „Из манастира Шишатовца узајмим 8 акова кисела купуса, т |
з политичког разлога тако хоће.</p> <p>„Из манастира, кои су били слабији, ишли су калуђери по |
пископство, али он га не прими.</p> <p>„Из тога доба познато је више имена појаца умѣтника.{S} |
би тамо <pb n="38" /> нож онај, који је иза чизме извуко, и који бијаше тамо бацио кад је у ћел |
бучен у цивилне хаљине, стане на салине иза сѣдала, развије бич и почне кинстлерски пуцати.{S} |
ле понесе му се рука тамо, и извади нож иза чизме.{S} Кад добије нож у руке, стане, дигне руку |
њеног светога, и остане нѣколико дана и иза праздника.</p> <pb n="318" /> <p>Слутио је, да им ј |
изпод његове.</p> <p>„А погледајте мало иза себе.{S} Ено вам најлѣпше партије Фрушке Горе.“</p> |
> <p>Архимандрит је погодио.{S} Наскоро иза ове славе стигне наредба од митрополита, да о.{S} Т |
моменат, у ком су обоица ћутали.</p> <p>Иза кратке почивке пусти господин адвокат велики један |
вакога признања.{S} Онај дан, кад су га изабрали за митрополита, завѣшта, да ће на свој трошак |
Говор његов држан на сабору, кад су га изабрали, славили су сви као изврстан.</p> <p>„Цар Фран |
давао у манастиру, буде епископ Рајачић изабран за митрополита.</p> <p>Рачуни администраторови |
тога благовања, па узме велику мараму, изађе кроз прозор, кои је у ходник водио, напоље из соб |
вити двѣ добре душе од пропасти, оне ће изазвати живот, пун срѣће и сласти, као што глас пролѣћ |
ун срѣће и сласти, као што глас пролѣћа изазива живот цвѣта и мириса...“</p> <p>Калуђер је јошт |
е калуђера!“ и стане пред о.{S} Теофана изазивајући га и држањем и гледањем.</p> <p>Овај се мал |
говорио.{S} Држање тѣла имало је значај изазивања.</p> <p>Појава на сваки начин необична, снажн |
ице.{S} Јест.{S} Честњејша конзисторија изаслала је мене и господина протођакона Никанора, да с |
торији поднесемо.{S} Јест.{S} Ево нашег изасланија, које молим да се у записник уведе.“</p> <p> |
ријалном.{S} Уведе ме г. архимандрит... изасланик, и преда ми управу манастира, одузевши ју дос |
ој сигурности очекивали конзисторијалне изасланике.</p> <p>Непрође нѣколико дана, а ови дођу.{S |
тите.{S} Нека вам Варнава напише нуждно изаслање, а ја ћу га одмах подписати.“</p> <p>„Како изв |
прве дане бијаше чисто задовољна, да је избѣгнула опасност, која се могла лако у погибељ претво |
ѣтом обвезао, да те човѣчанске слабости избѣгава.{S} Као поштен човѣк мора дакле или обѣт свој |
акле мора с једне стране сваку саблазан избѣгавати, па и у самој својој ћелији, а с друге несмѣ |
а у свему имаш прѣд очима, онај разпети избавитељ свѣта, онај син створитеља свѣта, она љубав б |
ободрена... „Говори само, рѣчи ће твоје избавити двѣ добре душе од пропасти, оне ће изазвати жи |
него га њом мало гурне од себе, па онда избаци карту, коју је ваљало изиграти.</p> <pb n="329" |
говори патријарх, кад му друг у сигрању избаци карту, коју овај небијаше очекивао.</p> <p>„Немо |
оје собе неизиђеш напоље, даћу те из ње избацити.“ —</p> <p>„Ниткове један!“ дода патријарх кро |
се о.{S} Теофан и послѣдњу своју карту избацити.</p> <p>„Од год. 1790 па ево за кои дан до год |
рпити или нападати, калуђер ваља оно да избере.{S} Признајем дакле да сам погрѣшио и као калуђе |
еофан бијаше отишо у шуму да разгледа и избере стромове, који се имају сѣћи, а о.{S} Митрофана |
ра многога Адама из њега.“</p> <p>Тетка избечи очи на њу.</p> <p>Она ју небијаше разумѣла.</p> |
емо да незаспимо до пред зору, пак ћемо избечити очи, чим се укаже на врати.“</p> <p>„Ето шта с |
поду куваричине собе, те да му се тако избио врањ на бурету, у ком је крв држао.</p> <p>Што се |
нити, јер правог екселенције није било, избор митрополита, имао се за кратко врѣме обавити: па |
крив... ја крив...{S} А ту конгрес...ту избор митрополита...{S} Ал ће се радовати Рајачић (влад |
и кад је сам у соби. — Али видим да си избочио очи као маче у свѣћу, па <pb n="274" /> ћу ти д |
га стоје људи, који држе да су само они избраници сина Божијег, а друга тако звана браћа, да су |
и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани избројани, и зато хоћу да наредим, што држим да ми је д |
рудом и муком довео манастир до степена извѣстнога добростања.</p> <p>Одужио је дугове.</p> <p> |
шом; и да се наново родим, пак да ми је извѣстно да нећу никад бити митрополитом, ја бих и опет |
едемо.</p> <p>Епископ Хранислав имао је извѣстно много дара и науке; али слѣди хисторичне нити |
жете, при чему остајете.{S} Изволите се извѣстно изразити.“</p> <p>На настојатељу видило се да |
и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити се онако, како се о том план начи |
, па ексцеленцију о правом стању ствари извѣстио.“</p> <p>Од то доба пазио је врло позорљиво на |
има <pb n="345" /> би се имала одредити извѣстна плата, која да одговара њиховом позиву и снаги |
мфилохије; већ се видило, да су се мало извѣштили.{S} Сад нису у једаред говорили, него је једа |
рѣчи, и тако их ни ухо немогаше подпуно извѣстити, шта се у ћелији говори.</p> <p>Сад се задржи |
есира, наредићу, да ми се о свему точно извѣшће поднесе.{S} Међу тим види се, да си ти о овим с |
S} Ти ниси срѣћан,.. јест, ја сам добро извѣштена... ти си несрѣћан.., мораш бити несрѣћан...{S |
то буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам Варнава напише нуждно изаслање, |
а један сув храст кои је поваљен лежао, извади крпицу са оно мало хлѣба и јела, што га бијаше п |
гу стизале на образу.{S} Маши се у џеп, извади мараму и убрише сузе, па онда опусти обѣ руке на |
и.{S} Зној му је све цурио низ лице.{S} Извади мараму и стане га брисати.</p> <p>На то почне ад |
ео писмо, госпођо“, обрати се Ленки.{S} Извади писмо из листнице и пружи јој га.</p> <p>У Ленки |
ковчегу, који бијаше са собом донео, и извади из њега нѣке хартије.{S} С њима приступи протођа |
ехотице дакле понесе му се рука тамо, и извади нож иза чизме.{S} Кад добије нож у руке, стане, |
евидно дубоко потрѣсо.</p> <p>О. Теофан извади из џепа савијен један омут хартије и преда га па |
приликом и да приобштим.“</p> <p>На ово извади архимандрит из своје путне торбе један омут харт |
добра вечера у ман. трапезарији.</p> <p>Извади из мантије и метне на храст и ону тиквицу с вино |
„Е, господару,“ одговори Гавра и пљуцне извадивши лулу из уста. „Ових дана били смо све у манас |
,.{S} Светост све приправи и приреди за извађање тих величанствених планова, немојте заборавити |
<p>„Њему се пребацивало, да је осујетио извађање закључака сабора од 1790 године, кои су по изо |
знајем, да нисам имао пута противити се извађању пресуде братског збора: пресуда је била донесе |
да га опрости страже, и само наложи, да изван ограде манастирске никуда неизлази.</p> <p>О. Тео |
го болестна; опасно болестна; но сад је изван опасности, и опоравља се.“</p> <p>„Хвала Богу,“ п |
их у нарави види.</p> <p>Имамо ми људи изван манастира, који су зато и способнији, и више позв |
> <p>„Ни за живу главу, док год небудем изван ових зидова!“ одговори куварица с дивљом енергијо |
ва остављамо овдѣ недирнуту, пошто стоп изван сфере, о којој ми говоримо.</p> <p>„Њему се преба |
тала.</p> <p>Одмах се сви, кои небијаху изван манастира, окупе пред ту ћелију, и час по завирио |
„Но све су ово висине славе, коима се и изванманастирским дѣлањем долази.</p> <p>„Ал има манаст |
о читаву зиму приповѣдати.{S} То је био изванредан човѣк.{S} Није ми баш много добра учинио; ал |
<pb n="287" /> дошли, те се ово начини изванредно торжественим.</p> <p>Појали су најславнији п |
десну руку пријатеља, гледаше му својим изванредно лѣпим оком у лице, на коме се сѣнка претрпље |
ало његове душе, а то огледало показује изванреднога узвишенога човѣка.{S} Ја одобравам подпуно |
уживали оправдано удовољство духовно у изванредном дару.</p> <p>„Достојно деспота светитеља!“ |
p>Сутра дан најми управитељ два човѣка, изведе болестника на чист зрак, даде му собу очистити, |
ге силила, да се грађење <pb n="351" /> изведе.{S} Патријарх није био Платону пријатељ: из грађ |
е баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, на којој би се огледала величина и сјајност наш |
е стање манастира и калуђерства на боље изведе.“</p> <p>„Могу,“ одговори о.{S} Теофан. „Но приз |
ани бијаху да с њим заједно раде, да се изведе; да ниже њега нема нико ни слутње о томе, шта му |
храни, дође по тебе, да те спасе, да те изведе из живога гроба, и уведе у срѣћан живот.{S} Посл |
са настојатељем, који га пред комесију изведе.</p> <p>Ту су стојала обојица.</p> <p>Архимандри |
</p> <p>Ми ћемо ову епизоду на краће да изведемо, и тако ћемо само оно споменути, што је најнуж |
рло честе.{S} А унаоколо је био везом и изведен надпис:</p> <p>„Господину епископу Па...“</p> < |
слика била доиста врло живо и сложена и изведена. <pb n="226" /> Ту је било видити на једном пл |
да му се каруце упрегну и пред манастир изведу, и оде у другу собу.</p> <p>Врата за собом затво |
ле свиле богато набран, и богато златом извезен са више серафимских глава из сребра и злата нав |
ога јуристе нема, који би из оне обвезе извео за народ право, да потражи обвезане своте <foreig |
г калуђера.</p> <p>„Одношај са Мушицким извео је Стратимировић такођер са великим тактом на кра |
ом можете ви све ове узпоред и мимогред извести.“</p> <p>„Јест, ал гдѣ су ми на то новци?{S} Он |
е, коима мислим оне монументалне заводе извести, налазе се у народном фонду.{S} А одкуд да узме |
овао задаћи, која се или недаваше ником извести, или се прерано подузе да се изврши.</p> <p>Сам |
Али се није усудила то сама једнострано извести, јер је имала према себи Стратимировића, а то ј |
, да ли ће му бити могућно задаћу своју извести.</p> <p>Он је мислио да буде калуђером у лѣпшем |
служују свако уважење, и кои су у стању извести послове, што ће да служе на велику корист а ује |
аби своју штаку од подебела бамбуса, па извешти мога владику на дебелу мѣру.{S} Онда отвори вра |
ритиште уз себе.</p> <p>Ленка стане ову извијати.</p> <p>„Оставите само руку на миру, није мени |
архимандрит посади, проговори:</p> <p>„Извините, милостива госпођо, што вас узнемирујем.“</p> |
елије пустим, да је немора силом напоље извлачити.{S} Мени се учинило недостојним, да је ја сил |
из ваше ћелије, да је неморам сам из ње извлачити, те да се не прави хука бука без невоље.“</p> |
ако у очи падало и велики утисак у њему изводило.{S} Али је свѣт ишо много више и рађе у цркву |
чудновате конзеквенције <pb n="103" /> изводити.{S} Зато нетрѣба никад другом коме допустити д |
сву државу догађаја, кад стану злочинца изводити да га обѣсе.{S} Он јави то министру правде.{S} |
те.{S} Истина, да се из вашег дѣла може изводити <foreign xml:lang="la">conatus homicidii</fore |
аћи људи, који ће из тога конзеквенције изводити, како коме у занат буде приличило.{S} На сваки |
ја ћу га одмах подписати.“</p> <p>„Како изволѣвате,“ одговори арлимандрит. „И ја судим, да мора |
је час да кажете, при чему остајете.{S} Изволите се извѣстно изразити.“</p> <p>На настојатељу в |
кле на почасти, коју сте ми указали.{S} Изволите и други <pb n="220" /> пут.{S} А од старе госп |
е жеље погодити и изпунити.</p> <p>„Ако изволите, хајдемо да видите цркву.{S} А видићете и мана |
ога управитеља.“</p> <pb n="206" /> <p>„Изволите ви само послѣ нѣког времена доћи...“</p> <p>Ле |
ун, него што ће доиста трѣбати.</p> <p>„Изволите само, В. Светости, запитати стручњаке“</p> <p> |
високопречестњејши господине!“</p> <p>„Изволите!“</p> <p>„Ја знам, да ће боље бити, ако се ми |
тог, коме ваљаше у манастирима отворити извор науке и пружити срѣдства, да из тога извора сваки |
Али ми ево почињемо дирати и у сам тај извор.{S} У старија времена дозиђивали су настојатељи м |
авити).{S} Остао је на сваки начин јошт извор, из ког се могла црпити та жива вода, јест, па ће |
ор науке и пружити срѣдства, да из тога извора сваки узможе црпити, кога жеђ за просвѣтом на ви |
такођер своје умѣтности из оновременог извора.</p> <p>„Нарочито су се тога ради славили Н. Сад |
ма, руменим ружицама, и млађој господи, извору наде за будућност државе, лаким улацима и галопе |
је имао глас од славуја а дар за појање изврстан.{S} Био је родом из Ирига, а послѣ је провео в |
кад су га изабрали, славили су сви као изврстан.</p> <p>„Цар Франц I. јако га је бегенисао.</p |
ко је супарох поп Аћимов, поп Тодор био изврстан појац и по гласу и по вѣштини.“</p> <pb n="259 |
казати све како ваља; зовните само наше изврстније људе.{S} Они ће вам све доказима потврдити и |
ођер љубимац Стратимировићев ради свога изврстнога гласа и појања.{S} Кад је овај запојао, мисл |
на запрѣке, интриге, подла подметања и извртања, да и смртна непријатељевања.</p> <p>— — „Сино |
ом извести, или се прерано подузе да се изврши.</p> <p>Сам је себе видио, како мукама и времено |
добити.{S} Она је ћутала, своју дужност извршивала, али све једнако на младог новосадског шесто |
воје метаније, као да је рукоцѣлованије извршио — ни оде у своју ћелију.</p> <p>Настојатељ није |
највеће задовољство свога настојатеља и извршио.</p> <p>Но док небијаше дошло врѣме, да се ови |
смо теби већ суд изрекли, па ћемо га и извршити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одговори а |
руке.{S} Што он заповѣди, то они морају извршити, па ћуткац!“</p> <p>„Добро, добро,“ одговори н |
ете од једнога краја среза до другога и извршују заповѣсти Беча, Темишвара и Н. Садскога „Сунца |
ане одговарати без свакога размишљавања извукав из џепа нѣку цедуљу:</p> <pb n="347" /> <p>„По |
b n="38" /> нож онај, који је иза чизме извуко, и који бијаше тамо бацио кад је у ћелију ушо.</ |
андрита <pb n="92" /> и на протођакона, извуку се на ходник.</p> <p>„Хоћу л’ и то у записник ув |
ањи у већу хартију завијен.{S} Из овога извуче нѣколико писаних табака, па онда гледећи у њих, |
<p>Ова осѣти за времена, да ће онај да извуче столицу изпод ње, па скочи, и спасе се, те непад |
т хартије, стане је превртати, пак онда извуче један свезчић мањи у већу хартију завијен.{S} Из |
ола, да нико неопази.</p> <p>И тетка се извуче нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и таман Ле |
очи.</p> <p>„Невидим,“ одговори ова, и извуче руку изпод његове.</p> <p>„А погледајте мало иза |
.. администратор ме зграби за прса а ја извучем нож и дигнем руку с ножем... та то је само по с |
о недостојним, да је ја силом из ћелије извучем, па зато сам оставио врата отворена, кад смо на |
229" /> <p>На ово оду у врт, и изиђу на изглед.{S} Све дивно, све божанствено.</p> <p>На чесми |
.</p> <p>„Напослѣдку има му се отворити изглед на успѣх жеље и намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба упот |
ли брѣжуљак.{S} Одандѣ је неописано лѣп изглед на равни Срѣм.{S} Него ви сте се, чини ми се, ум |
луђера.{S} Сваки дан их је мање, и нема изгледа...“</p> <p>„Па зар ћу ти ја калуђере из дрвета |
огледалу.{S} Отеко ти је нос за два, па изгледа као да је ракијска тиква.“</p> <p>„Хм!“ одговор |
него да му припашемо сабљу.{S} И онако изгледа та сцена, као да су ту били пијани солдати, а н |
регледати цркву, и видити како манастир изгледа, пак онда сутра можете рано поћи даље.{S} И ја |
нина наћи, кои је знао, како митрополит изгледа.{S} Може бити да је тому узрок било то, што је |
тетки и себи.</p> <p>Кафа је врло добро изгледала.</p> <p>Стара је међу тим фруштук коштала и с |
гостинске собе.</p> <p>Економске зграде изгледале су доиста као властелинске.</p> <pb n="225" / |
и су му били намазани, па су на крајеви изгледали као увоштен чизмарски фонал.</p> <p>Они други |
врѣме урадило... да виш како би рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу генерали и обрштари на у |
час отварало и сасвим отискивало, па је изгледало као да штуца.</p> <p>„<foreign xml:lang="de"> |
а музика очевидно врло угодна.{S} То је изгледало као нѣко ванредно одликовање његове особе.{S} |
з погледа тврд, устне танке; тѣло му је изгледало мршаво као да је постом изнурено.{S} Ходио је |
е дуго постојало, али ето ти фруштука.. изгледао је сасвим господски...{S} Служавник бѣлим утир |
показивала.{S} Све ово чинило је, да је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп |
нима силазило у врт манастирски, кои је изгледао на начин малог парка.</p> <p>У соби до киоска |
ао око 50 година.{S} Али је много млађи изгледао.</p> <p>Узраста је био повисока; а чинио се јо |
} Е мој синко, другачије је такав човѣк изгледао, него сви садашњи списатељи — фићфирићи.“</p> |
иђали.</p> <p>О. Теофан у овом тренутку изгледао је у истину као што су први калуђери у идеалу |
м садржајем у другој није патријарх баш изгледао онако како обично људи себи представљају главу |
своју управу узме, па ће онда калуђери изгледати и комад хлѣба из његове руке.</p> <p>„Мени се |
стину као што су први калуђери у идеалу изгледати могли.{S} Вањска простота и пониженост осијан |
ати да наздрави и порезнику.</p> <p>Сви изгледаше запетим жицама инштрумента за смѣх, што ће до |
ѣпо обучен; каруце су биле нове, а коњи изгледаше, као да су из ергеле грофа Пејачевића.</p> <p |
вишен тај позив учинио, да ми све друге изгледе помрачи.{S} Мир и тишина усамљенога мѣста годил |
а, морао је сам себи признати, да су му изгледи тамни и мрачни, и да му на крају живота по свој |
оје је дограђен био киоск са прекрасним изгледом на све стране.</p> <p>Из њега се узким степени |
с њим кући.</p> <p>Један од дружине, по изгледу имућан у изображен трговац повиче за њим: „Коно |
ни харче манастирско имање.“</p> <p>Ово изговори он тихо, смѣрно, али и одсудно.</p> <p>„Е! лак |
Хвала ти, хвала ти, драга Ленка, што то изговори; сам ти је Бог те рѣчи у уста ставио.{S} Срдце |
грло грчевито стегнуло: „Ох Ленка! што изговори те кобне рѣчи, што ме опомену на тога страшног |
а ти право кажем, незнам јесам ли добро изговорила...“</p> <p>„Сасвим добро; мало по србски, ал |
хати и ломити.</p> <p>Глас, којим је он изговорио оне рѣчи: „Какве дијурне?“ поглед, којим је а |
он муцати.</p> <p>Протођакон му недаде изговорити, него се на ново осѣче:</p> <p>„Или ваљда ми |
вилно по латинској граматици, али не по изговору нашега народа.{S} И будући да сад о.{S} Теофан |
ког сам дошао, али је овај био међутим изгорео, и тако ето ме у нову сиротињу.</p> <p>— — „Пре |
с њом позната... па сам је толико пута изгрлила и изљубила, кад ми је о послѣдним часовима љуб |
!{S} Вав!“ Служитељи се стану смѣјати и изгубе се на страну мумлајући: „та није нам ни дѣд лајо |
, или ша даде адвокату шљивовице или да изгуби парницу.{S} Најпослѣ слегне с рамени и промумла |
стина, што путници пишу, да пола сласти изгуби, ко сам путује, онда је наравно боље имати друга |
<p>На то се нагло удали, и за тили час изгуби се из очију о.{S} Теофана.</p> <p>Тужан и жалост |
у.{S} Ови ил су пијани трештени, или су изгубили памет,“</p> <pb n="16" /> <p>Дигне се да пође; |
лни.“ 'Такове погрѣшке могу учинити, да изгубимо, што нисмо врѣдни да сачувамо и умножавамо. “< |
ијарх је био очевидно мало љутит што је изгубио.</p> <pb n="332" /> <p>То није било по вољи о.{ |
и отменијих али онај дух реко бих да се изгубио.</p> <p>„Стратимировићеви појци пренели су љуба |
овосадског магистрата.“</p> <p>„Шта?{S} Изгубити процес То би била штета за манастир.“</p> <p>А |
са празном чутуром?“</p> <p>„А ви ћете изгубити онај процес код новосадског магистрата.“</p> < |
се кићени сватови изпрѣд његових очију изгубише, а нехотице му сузе грунуше, кад је са истог п |
астника како духовног тако и грађанског изгубљене прѣким ситним пословима и потрѣбним оријентир |
загледао.</p> <p>Доста да шумар набрзо изда, то се једаред низ доксат заједно са пуном ћупом н |
на то 10.000 фор. из државне касе одмах изда.</p> <p>Али семинарије недобисмо ни до данас.</p> |
ето калуђерство уписало би тебе у књигу издаица, у којој је први уписан Јуда Исхаријотски.“</p> |
... друга невѣста била би за мене гадна издаја... злочинство!</p> <p>„Само тако је могло бити!“ |
е 6% камате сваке године кад ти је воља издају, <pb n="320" /> а са главницом по твом тестамент |
нашем манастиру.</p> <p>Вечера је била издана, с тога је само мала ватрица на огњишту горѣла.< |
е и печатом манастирским из „сословија“ издану.{S} Они се сви слажу да обавим тај шут, и изјављ |
еон био други Стратимировић, савршеније издање тога у малом.{S} Гедеон је био епископом у Н. Са |
Суботића.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ЛУКЕ ЈОЦИЋА И ДРУГА.</p> <p>1881.</p> </ |
пѣсма почне снова, реко бих у умноженом издању.</p> <p>Господари се сгледе, шта је то сада, и ј |
ачелствује, благоволите ми премилостиво издати пасош, да идем и тражим настојатеља човѣка, па д |
на је дакле била, да ће јој одмах плату издати, па ће тако исто кришом из манастира отићи, те ј |
веника вукла се из манастирског подрума издашно.</p> <p>Отац“ Гаврил дигне чашу и почне говорит |
настојатељ.{S} Него је морало бити што издашно, јер се при том јако намршти.</p> <pb n="88" /> |
ањи били, него да се семинарија гради и издржава напосе у Карловци.{S} Већ би дакле и у самом т |
школа послѣ нѣколико година, сама себе издржавала.</p> <p>„А за то врѣме доносила би свака сиг |
закључује и цару подноси: „„Народ се за издржавање калуђера побринуо, да би се у миру и тишини |
па иште годишњих 100.000 фор. за своје издржавање.{S} Овом терету нису плећа наших народних фо |
унутарњи глас:{S} Издржи!{S} И онда је издржао; и онда је главу подигнуо, и очи су му се к пла |
кад му је шапнуо нѣки унутарњи глас:{S} Издржи!{S} И онда је издржао; и онда је главу подигнуо, |
n="12" /> <p>Ђак је био јаче грађе, те издржи до поноћи.</p> <p>Но истина је, да му је послѣ и |
е, па онда избаци карту, коју је ваљало изиграти.</p> <pb n="329" /> <p>О. Теофан повуче се бли |
Па томе је лако помоћи“, примѣти стара, изиђе брзо из собе и зазвони по служавку.</p> <p>Није д |
ит узме писмо из руке о.{S} Теофана.{S} Изиђе с њим из своје собе, закључа је и сиђе се на кола |
ја скоче од трпезе и потрче на поље.{S} Изиђе и намѣстник.</p> <p>Има шта и видити.</p> <p>Кува |
стане и рекне: „Овако ће бити најбоље!“ изиђе на поље и оде администратору.</p> <p>„Неће бити д |
Врата се отворе, и једна свештена особа изиђе... али је то био дворски протођако-Варнава.</p> < |
по том се мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што велите за мѣшање других особа у манасти |
Теофан и пође да га пољуби у руку па да изиђе напоље.</p> <p>Патријарх одвуче своју руку нагло |
имо.“</p> <p>Овако и буде.</p> <p>Ленка изиђе и нареди, да јој кола чак долѣ изиђу прѣко моста. |
акле нека чита докле јој је воља, а она изиђе у своју собу.</p> <pb n="195" /> <p>Послѣ ручка д |
авне калуђере има.“</p> <p>То рекне, па изиђе на поље и упути се својој ћелији.</p> <p>Они друг |
тулу онако писати, како из његових уста изиђе.</p> <p>Четвртак је био, кад се о.{S} Теофан нађе |
Ленкине душе.</p> <pb n="181" /> <p>Кад изиђе на крај смѣси, која јој бијаше узмутила и главу и |
и отвориле.</p> <p>Обуку се.</p> <p>Кад изиђе стара тетка на ходник да заповѣди кочијашу да прѣ |
ком сиђе се госпођа са првога спрата, и изиђе на манастирска врата на поље пред манастир.{S} Ма |
.</p> <p>О. Теофан поклони се дубоко, и изиђе из собе.</p> <p>Он је мислио, да ће љутост патриј |
и мрве хлѣба.“</p> <p>Гост се разсрди и изиђе из собе на ходник.{S} Тамо негдѣ нађе сложен купу |
близу врата намѣстникових.</p> <p>Овај изиђе пред врата, да види куда иде ђак, и да неће њему, |
рати га напоље.</p> <p>Кад о.{S} Теофан изиђе од адвоката оде у Јовановоску порту, да му се мал |
>Варнава се врати к владици, па за мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да га владика неможе са |
кад му стража оде ручати, а он полагано изиђе из собе, и из манастира, те се срѣћно дочепа поља |
<p>Врата се одмах отворе и архимандрит изиђе к њему сасвим готов за пут.</p> <p>„Ево, вис. пре |
крадем и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи опростити са овим д |
ињао на старога једнога знанца.</p> <p>„Изиђите на ходник,“ рекне пратиоцима, и остане сам у ће |
ка изиђе и нареди, да јој кола чак долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ствари своје даде изнѣти на кола, |
и?“ рекне о.{S} Теофан, и опет нехотице изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p> |
>„Лаку ноћ,“ одговоре млађи калуђери, и изиђу на поље.</p> <p>Намѣстник је знао, да у ову ствар |
> <pb n="229" /> <p>На ово оду у врт, и изиђу на изглед.{S} Све дивно, све божанствено.</p> <p> |
акључи изпитну сѣдницу.</p> <p>Калуђери изиђу напоље, а архимандрит и протођакон устану од стол |
ачно сујевѣрство.</p> <p>С пуним срдцем изиђу гости из цркве.</p> <p>„Но, не могу вам казати, к |
оца.{S} Овај је био необично дугачак, и изилазио је у тако танак шиљак, да би се могао у чувалд |
. . . . . . .{S} 1600„</p> <p>То би се изискивало на годину . .{S} 10.000„</p> <p>„Овдѣ је у с |
даље: да корист државе и дужност народа изискује, да се монаси њиховој правој цѣли поврате.</p> |
били.{S} Корист цркве и дужност народа изискују, да се монаси, који су од свога опредѣљења сас |
ослушај вољу божију, прими руку љубави, изићи из гроба и ступи у живот.{S} Онај, кога у свему и |
е, мислећи да ће можда сама Екселенција изићи.</p> <p>Врата се отворе, и једна свештена особа и |
и ће доћи врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣло, па онда ће се наћи људи, који ће из то |
или ил изпросили, али се морало на крај изићи, тако да нема дефицита.{S} Није онда тако лако би |
, што се тога тиче.{S} С нама није лако изићи на крај.{S} А такови господари небоје се ни бога |
јест.{S} Па би могла велика неспретност изићи.{S} Него ћемо одложити преслушавање људи на сутра |
ина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин д |
"57" /> <p>Овај је ишо у салу, пак онда изишавши, јављао је високу резолуцију, по којој је попа |
p> <p>Има шта и видити.</p> <p>Куварица изишла из манастира и јури као бѣсом гоњена к прњавору. |
ошле, да га информирају.{S} Ове су брже изишле напоље из његове собе него што су у њу ушле.{S} |
ити, виде ови са ходника, на кои бијаху изишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а од осталих мл |
Можда прѣко хиљаде изучених младих људи изишло је из овог завода.</p> <p>„А гимназија Карловачк |
самом себи кад је из двора епископског изишо. „Како ме јутрос епископу непустише, већ <pb n="7 |
ладом; али је понајвише срѣћно из борбе изишо.</p> <pb n="254" /> <p>„Увѣк је знао, шта хоће: п |
ита стари духовник, који такођер бијаше изишо из трапезарије, да види да није ватра.</p> <p>„Шт |
во је било крајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт један дан... јошт нѣколико сати... па би и |
војчица.</p> <p>Домаћин је био пред њих изишо, и дочека их љубезно.</p> <p>Видило се да су све |
да покажем покров Њ. Ексцеленцији, и да изиштем благослов, да га смѣмо осветити и на св. кивот |
<p>„Хвала Богу, само кад је оздравила!“ изјави о.{S} Теофан са своје стране.</p> <p>„Хајдѣ да в |
настојатељу архимандриту.{S} Изрично ми изјави, да ћу ја само од св. патријарха за кућу нуждна |
ику послани, да их подпише.</p> <p>Овај изјави, да их неможе подписати и поднесе своје примѣдбе |
ицки буде спасен.</p> <p>„Стратимировић изјави влади, да неможе уважити назора високе владе, је |
то обичај у оно врѣме.</p> <p>Патријарх изјави, да он Коларовића непризнаје архимандритом.</p> |
срдца и душе љубили, а нису ни рѣчицом изјавили, да се љубе.</p> <p>Наједаред пукне глас да се |
ину свога чуства дотичној према странци изјавити... било је дакле „многолѣтствије“ и куцање осо |
} Они се сви слажу да обавим тај шут, и изјављују, да ће то само бити на корист манастира и кал |
етку акције или јошт и пре те нацртају, изјалови се врло често које протупланом непријатеља кој |
<p>Али стратегичка страна његовог плана изјалови посве.{S} Тако бива и самим војничким стратези |
ѣшли к овима.</p> <p>Послѣ овог кратког изјашњења да се вратимо <pb n="352" /> разговору патриј |
ка ђака и заповѣди, да му собу тамјаном изкади.</p> <p>Сто је и сто пута тај дан себи јасно рек |
ожда се није ни онда јошт права потрѣба изказала.</p> <p>„Али за врѣме досадање управе митропол |
ти записнике, да чујете, шта су свѣдоци изказали, и да видите, да је онако уведено како је свак |
у своју узвишену слободу, јер би му се изкинула ножица, за коју је привезано.</p> <p>Они су до |
стиру, л’ има у мом,“ примѣти домаћин и изклиби зубе на свога колегу.</p> <p>„Богме ја нећу тре |
има, који се као прави одржаше... ти си изкључен као шугава овца из куће, којој си своју младос |
. Гедеон.{S} Он је у те часове једино и изкључиво за митрополита живио.</p> <p>„Овај је изпитив |
којој си своју младост, свој живот био изкључиво посветио.{S} Тражио си обрану код старијих, о |
љаше да ће куварица преко онога из собе изкочити, па разшири руке, да је заустави.</p> <p>Тако |
па ћемо одмах поћи.“</p> <p>Мало час се изкупе сви код зајутрака.</p> <p>Домаћин архимандрит пр |
, тетка... још ће та доћи у Бечкерек да изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што му драго дијете,“ одговор |
капије манастирске били су сви калуђери изкупљени, па су нѣшто занимљиво говорили.</p> <p>Кад о |
S} Наша црква и наш народ уздануће, кад изкуси, да смо могли толики капитал имати, па га немамо |
е прѣпоне наиђе, — неугодне противности изкуси, хоће да му дух клоне, да га воља остави, да му |
која бијаше добра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пу |
="275" /> <p>„Даље ти нећу говорити.{S} Изкусио си за врѣме твога калуђеревања сам доста, а изк |
повуче!</p> <pb n="134" /> <p>А сад је изкусио, да тој намѣри баш највише стајаше на путу они, |
о примити у придворне калуђере, јер сам изкусио да имаш велике таленте, па сам наумио да те сво |
а.</p> <pb n="211" /> <p>„Е, данас ћете изкусити, да их има,“ рекне јој архимандрит.</p> <p>„Мо |
а врѣме твога калуђеревања сам доста, а изкусићеш од сада јошт више и боље.{S} Лаку моћ!</p> <p |
је у таким приликама и више паметних и изкусних људи из нашега народа, па су се сви слагали.“< |
носим.{S} Чини су из мога непосрѣднога изкуства.{S} За истину стоим пред сваким судом.“</p> <p |
астире наше познавао је из непосрѣднога изкуства скрожђу и скрожђу, али му се чинило да јошт по |
уздахнувши, „и ту ти могу из собствена изкуства послужити.</p> <p>„И ти си свештеник; могу и ј |
ношћу.</p> <p>„Осим тога имао је богата изкуства.{S} Он је био епископом у Будиму од 1829 г. у |
ћи; а касније ћеш све и сам из властита изкуства познати.</p> <p>„Године 1842, 28. септембра на |
то му је недостајало и науке и свѣтског изкуства; а за духовника није се мого употрѣбити, јер ј |
дна врло занимљива причица из властитог изкуства.“</p> <p>О. Теофан примѣти да архимандрит хоће |
потврдити и цифрама утемељити.{S} Ја из изкуства видим, да има много истине у ствари; а Ваша Св |
манастири; имам ја <pb n="348" /> у том изкуства више, него сви други заједно.</p> <p>— Нетрѣба |
ориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк... изкуство мога живота врло је богато.</p> <p>„Ако трѣба |
чути“, прихвати о.{S} Теофан. „Онда ће изкуство В. Светости допунити празнине мога говора, и ј |
своим високим умом и богатим свестраним изкуством јошт боље просудити!“</p> <p>„То су лѣпи разг |
ја љета, у всја тјашкаја.{S} Ту се онда излѣгу и други разговори, и друге пѣсме, па се онда окр |
умена.{S} Брада му бијаше поређа и зато излажаше на крају у танак шиљак.</p> <p>Очи су му биле |
данас, кад је послѣ топле молитве нашо излазак из таме и мрака, стане му прѣд дух поред слике |
пријави.</p> <p>О. Теофан оде кући, на излазећи из двора прогунђа: „Неће бити срѣће, одбише ме |
ешко оном, ко се криво закуне, јест.{S} Излазите оче Амфилохије!“</p> <p>Зној пробије и Митрофа |
урао од насртаја братије у манастиру до излазка комисије; а кад једаред господин архимандрит Ар |
сто и неузимајући на ум, да им је птица излетила.</p> <p>Тек кад ђак Јосиф донесе ручак, и уђе |
е.{S} Бог свемилостиви и свемогући нека излије своју благодат на њу, и нека јој подѣли крѣпост, |
ој, служио се исти тим своим обичајем у излишној мѣри.</p> <p>Но наједаред престане са његове с |
рца.</p> <p>Освећени покров кивота буде изложен у цркви угледу народа, кои је исту дубком пунио |
е та црква под његовом управом полибељи изложена, јер има разлога узети да је духом оболѣо.</p> |
строги надзор узели, и на једном мѣсту изложили онако, како би народу пред изображеним свѣтом |
и т, д.</p> <p>Нека нам буде допуштено изложити једну малу примѣтбу, која нам овом приликом у |
и, јогунице!{S} Ти!“ И опет је загрли и изљуби.</p> <p>„И боље је,“ примѣти јој нећака. „Други |
ата... па сам је толико пута изгрлила и изљубила, кад ми је о послѣдним часовима љубљеног списа |
>На то почне адвокат, као да се са свим измѣнио.{S} Глас му је био пун поуздања, он скочи са ст |
ги калуђери.{S} Ови сви осѣте као да су измѣњени.{S} Поглед на о.{S} Теофана и на утисак његове |
ак начин признати морамо, да нам се тим измакла особита заслуга за цркву и народ, која би нам у |
протођакона, једва се дочепа браве, те измакне на ходник.</p> <p>„Јао!“ рекне настојатељ ходећ |
смртној постељи: али јо велика разлика између живота и смрти овога дивнога знанца и између жив |
</p> <p>Одтуда је слѣдовао жесток сукоб између хијерархије и народа, који је 1778. године на вр |
себи већ чудан светац.{S} Одношај дакле између старог архимандрита, којему је митра више пута б |
ндрит. „У толико прије, што посрѣдовање између два тако племенита створа, као што сте вас <pb n |
т, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између себе кољете и износите своју наготу на видѣло.{S |
лављао.</p> <p>Тим полажењем развије се између њега и Ленке чисти управо братски и сестрински о |
у живота и смрти овога дивнога знанца и између живота и смрти оне тројице, које сахранисмо.</p> |
ржени.{S} Касније се овај тѣсни одношај између манастира и калуђера сасвим преокрене.</p> <p>„К |
ио.</p> <p>Од године 1726. водио се бој између народа и клира о упливу онога у црквену управу.< |
ри.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био између других адвоката и Печеновић.</p> <pb n="45" /> < |
свѣтао од нас.{S} Нити он прави разлику између куће и куће.</p> <p>Како данас код мене, тако др |
бро јео, а још радије добро пио.</p> <p>Између људи, који радо пију, налази се једна битна разл |
ене.{S} Још нека коју рѣч дометну, нека измисле, да сам на кога замахнуо... да сам на кога ноже |
<pb n="349" /> калуђер у својој самоћи измислио и намѣстио.{S} Неби му било право, да се свѣто |
{S} Знао је да су у стању и најгоре што измислити и на њега потворити.{S} Нож у руци није се ба |
људма троваше свакојаким безсмислицама, измишљотинама, клеветама.</p> <p>С друге стране стојаше |
оста, и ево моје цркве гдѣ се сија ново измолована као украшена невѣста.</p> <p>— — „Ево опет с |
е од покојног нашег умѣтника Аврамовића измоловати.</p> <p>Знао је храм цркве, видовдан, омилит |
ити тамо колико сам икона, и каквих дао измоловати, све својим трудом и трошком.“</p> <p>У ства |
тави као какав сан, и тѣлесно и духовно измучен заспи.</p> <p>У то дође и подне.</p> <p>Админис |
изиђу прѣко моста.{S} Ствари своје даде изнѣти на кола, да нико неопази.</p> <p>И тетка се изву |
о је да буде готов, и зато се удали, да изнађе и обиљежи оно нѣколико стромова што му је јошт т |
тити сваки по 200 фор.</p> <p>Предрачун изнашао је за плату професора. . . . . . . . . .{S} 5.2 |
ава на прси, као да га сва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја говора пријатељице.</p |
ге послужиле, тај је отишо; а кога ноге изневѣрише, тај је одспавао у манастиру.{S} Људи смо, с |
стала би више од 200.000 фор.{S} Опрема изнела би којекаквих 100.000 фор.</p> <p>А ено једног м |
дан врата на часак отворила, те се оно изнело, што за човѣчји стан најмање приличи, и нѣшто ма |
воју корист.</p> <p>Читав вашар нађе се изненада код манастира.{S} Лако да је тај дан било ту д |
ена невѣста.</p> <p>— — „Ево опет срѣће изненада.{S} Ту ми заслугу призна и настојатељ и братиј |
о запита патријарх о.{S} Теофана сасвим изненада:</p> <p>„Је с’ ти био скоро у Н. Саду?“</p> <p |
риуготови.</p> <p>Али како буде дружтво изненађено.</p> <pb n="166" /> <p>Г. архиђакон дође обу |
ити катанама.“</p> <p>Овдѣ је патријарх изнео на прво варијацију оне старе хусарске врбонке: „Х |
: нарав је силнија била од сумње, и ђак изнесе празну чинију, кад по њу опет дође.</p> <p>Дође |
у ноћ снѣвао је, да му један сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у другој капу кам |
држана.{S} Ту наиђу на обарену плећку, изнесу је у кујну на куваричин стол, узму ножеве и стан |
шта неће скромна уста светих богомољаца изнети, само да покажу, да ће свакога ђаво однети који |
ни он од кривице чист.</p> <p>„С малом изнимком —— понајвише у гостима, на частима и“ — овдѣ з |
<l>г) 5% интереси од народних капитала износећи . . . . . . .{S} 10.150 ф. 53 н.</l> <l>д) обе |
рои онолико, колико је плата куваричина износила, и даде јој новце.</p> <p>Куварица узме новце |
> <pb n="128" /> <p>И доиста год. 1840. износили би годишњи прилози, да су давани, владичји 415 |
а које су се епископи обвезали и кои су износили . . . .{S} 8.250 фор</l> <l>б) дозвољен је био |
ваку кућу нашег народа по 3 кр, а то би износило 9472 ф. 9н.</l> <l>в) обећања манастирска . .{ |
роклињу.{S} Свакој хвали и свакој грдњи износимо ми на супрот овај свети шиболет: „Не нам, не н |
<p>Доплатак за њих по 500 Ф. на сваког, износио би. . . . . . .{S} 1500 ф.</p> <p>На учевна срѣ |
по вољи, а сад се између себе кољете и износите своју наготу на видѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ј |
му је изгледало мршаво као да је постом изнурено.{S} Ходио је тежко, мало погнут.{S} Хаљину и д |
топлоту улити, морала је и у крви самог изнуреног аските (пустињака који своје тѣло пати и мучи |
.{S} Ту забрави обоја врата и спољска и изнутарња, метне јошт стол пред врата, стане пред ова, |
S} Вањска простота и пониженост осијана изнутарњом узвишености и блѣском.</p> <p>Млада жена зас |
ожено а неизвршено . 100 фор.</p> <p>За изнутарњу оправу манастирску незнам ни сам колико.</p> |
ности, уђе у своју ћелију, и забрави се изнутра.</p> <p>Глава му је била сва забуњена.{S} Позна |
орије, да види како се находе и споља и изнутра, јер је све ваљало оправљати и понављати.{S} Ид |
тка бијаше сасвим узхићена манастиром и изнутра и споља.</p> <p>Да ју је ко у том часу понудио |
ђер с поља а онај раскалашни млад човѣк изнутра.</p> <p>Једаред дође један прњаворац о.{S} Теоф |
олазку оставио сам хране од сваке врсти изобилно.{S} Стоку сам сугубо умножио, као свиње, козе, |
" /> пред другима гостима у гостијоници изобличе, и што се по који пут у шуми код ватре сѣдећи |
наши калуђери сходно свом вишем позиву изображавају, врло је стара код нашег народа.</p> <p>Јо |
ључака сабора од 1790 године, кои су по изображавање свештенства и народа од велике користи бит |
се манастирски ред има у миру и тишини изображавањем овога духа, бавити и примѣром нравственос |
p>Један од дружине, по изгледу имућан у изображен трговац повиче за њим: „Коно! понесите пера и |
им. „Што више наши калуђери теже, да су изображенији, што више имају воље к свом чину <pb n="17 |
сту изложили онако, како би народу пред изображеним свѣтом на углед служиле.</p> <p>Но сад је о |
е у обшти фонд ради заведенија школског изображења, које је за манастирски живот сасвим нуждно, |
а сувишак употрѣби на заведења школског изображења које је за манастирски живот са свим нуждно. |
а побринуо, да би се у миру и тишини са изображењем свога духа бавили, и примѣр нравствености б |
м је себе видио, како мукама и временом изопачен лежи на својој сламној постељи, без друга, без |
азличнијим живљим бојама.</p> <p>А нису изостали ни гајдаши са накићеним гајдама, ни играчи чис |
види, него га смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣпо изтрезни, па онда одлази свѣтао од нас.{S} |
почне, па прекине, увѣк ће рогобатно да изпадне.{S} То је сигуран знак, да неиде само собом: а |
што га очекива ако одговор настојатељев изпадне противан њему.{S} Али је он био спремљен за све |
нѣколико људи живе како могу и како ком изпадне за руком; да више њега стоје људи, који држе да |
да ћу ја чинити своју дужност.{S} Строг изпит и праведан суд!“</p> <p>„Ваша екселенција“, почне |
онсисторијална комесија свршила је свој изпит и кренула се натраг у Карловце.</p> <p>Архимандри |
ја бих и опет отишо у калуђере.{S} А ти изпитај себе, пак чини како ти срдце каже.“</p> <p>„Мла |
астојатељ нѣки списак имена комесији — „изпитајте манастирске ђаке и слуге — ево им имена овдѣ |
агла смрт неизоставно слѣдовати.</p> <p>Изпитају о.{S} Теофана, и све друге, кои су убијенога и |
осподина протођакона Никанора, да ствар изпитамо и успѣх нашег изслѣдованија, честњејшој конзис |
ријалним бележником, па ћете цѣлу ствар изпитати, и што је нуждно наредити.{S} Ја вам дајем пун |
о за митрополита живио.</p> <p>„Овај је изпитивао клирике, ишо тамо и амо по соби, слушао, а и |
се из постеље, стане на све стране оком изпитивати, па онда тихим гласом запита свога послужник |
а,“ рекне на ово архимандрит, и закључи изпитну сѣдницу.</p> <p>Калуђери изиђу напоље, а архима |
дакле.{S} Кад је Стратимировић бивао на изпиту богословском, долазио је у свити и арх. Гедеон.{ |
те своим временом подвргнем синодалном изпиту, те да те креирамо код нас првим доктором богосл |
се намећеш као сочиво на божић,“ па му изплази подобар кус језика.</p> <p>Од другог друштва је |
Черевић из Даља, а ево ти 200 фор., па изплати и растѣрај слуге, кад их неможеш употрѣбити; а |
агајну под два кључа, а за кратко врѣме изплатимо мајстора поштено до крајцаре.</p> <p>— — „Год |
нтију и падне.</p> <p>Док се он дизао и изплитао, дотлѣ се отац Митрофан бијаше у сигурност ста |
<pb n="311" /> — одмах ће бити крај!{S} Изповѣди ме и причести!“</p> <p>О. Теофан клекне, и при |
р.{S} Ако буде могућно дођите да и мене изповѣдите и причестите, кад пођу да ме обѣсе!“</p> <p> |
314" /> <p>Грбићу није дакле трѣбало ни изповѣдника ни причешћа: дакле ни о.{S} Теофана.</p> <m |
при обѣду код митрополита, да је пециво изпод сваке критике.</p> <p>„Зар нема у Карловци лѣпша |
има, и руком... кадкад и ногом... онако изпод стола!“ И овај је свој виц пратио са оним смѣхом, |
да ти синак помогне.“ На што узме тетку изпод руке и пође за онима.</p> <p>„А ми ћемо за њима к |
>„Невидим,“ одговори ова, и извуче руку изпод његове.</p> <p>„А погледајте мало иза себе.{S} Ен |
о обиђе око куварице, и изтргне столицу изпод ње.</p> <p>Ова осѣти за времена, да ће онај да из |
а времена, да ће онај да извуче столицу изпод ње, па скочи, и спасе се, те непаде на земљу.</p> |
и посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше рѣчи вѣрно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то Вашу свештеничку рѣ |
су ту били пијани солдати, а не смирени изпостници.{S} Нека само чује то Њ. Величанство, па да |
; он је уздахнуо, кад се кићени сватови изпрѣд његових очију изгубише, а нехотице му сузе груну |
слов, кои ти за сходан нађеш.{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ је главницу примио и одобрио |
> (што је прошло да се боље кудити него изправити).{S} Остао је на сваки начин јошт извор, из к |
узе на очи.</p> <p>Он јој врати дану му изправу, и мораде се к прозору повући.</p> <p>И у Ленки |
о него ја!“ Ово рекне, па јој пружи ону изправу натраг.</p> <p>Она је нехтеде преузети.</p> <p> |
к уведе.“</p> <p>Овим преда протођакону изправу, о којој бијаше говор.</p> <p>„А ви ћете сад на |
езан господин,“ проговори стара, кад га изпрати и натраг се врати. „То је прави господин.{S} Јо |
на дебелу мѣру.{S} Онда отвори врата, и изпрати га са највећим пријатељством до степена.</p> <p |
>!“</p> <p>На то пружи калуђеру руку, и изпрати га напоље.</p> <p>Кад о.{S} Теофан изиђе од адв |
вај пође с њом. „„Допустите да вас и ја изпратим, кад већ није другчије!“ примѣти архимандрит, |
ла су упрѣгнута.</p> <p>„Ја ћу вас мало изпратити,“ рекне архимандрит Партеније и попне тетку у |
, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпраћали ученици гимназије и богословије, главни грађа |
{S} Касу си добро изтресо; де и мантију изпраши.“</p> <p>„Архимандрити неби смѣли остати на упр |
и поскоче као стрѣле и изчезну као муња изпред очију калуђера.</p> <p>„Ходи ба мном о.{S} Теофа |
о је год том авлијом мимо долазећег или изпред њега пролазио, добио је дубок поздрав од овога, |
и други.{S} Сви сте једнаки.{S} Иди ми изпред очију!“</p> <p>„Молим, да ми дате допуст, па Вам |
јој је сѣдио.{S} Разлог тому већ сам ти изпричао.{S} Али се није усудила то сама једнострано из |
у.{S} Коим тим начином... ил урадили ил изпросили, али се морало на крај изићи, тако да нема де |
а, које су у стању да ту празнину срдца изпуне.</p> <p>„Калуђерство је довело Доситија до оне с |
е дѣвојке пристану на то, да им со жеља изпуни.{S} А на предлог г. архиђакона одреди се да се с |
и то, да се Ленка склонила да јој жељу изпуни, ма да је, нарочито сада, имала пуно узрока свог |
ни, који су помрли, а нису свога завѣта изпунили, спремили су тим велики камен, којим се на стѣ |
е учинио... или ако какву заповѣст није изпунио, кажите, шта није учинио.“</p> <p>Но то је био |
а се и он трудио њихове жеље погодити и изпунити.</p> <p>„Ако изволите, хајдемо да видите цркву |
жавали су га тако, да су му сваку молбу изпунити приправни били.</p> <p>Наравно да се и он труд |
. канона држите, да своју дужност свето изпуњавате, да своје обѣте строго држите, да се чувате |
, да он има налоге настојатељеве строго изпуњавати; па кад му се каже, да наточи чутуру, онда д |
ше манастирске користи, почне се сјајно изпуњавати, јер и служба <pb n="251" /> и молитва о.{S} |
а, без пријатеља, запојен оцтом и жучи, изпуњен мржњом, горчином, презрѣњем свѣта и људи, неима |
, коју архимандрит топло стисне и одмах изпусти.</p> <p>„А хоћете ли му бити добар настојатељ?“ |
са свим заборавио.</p> <p>Пријатељи му израде путни лист за иноземство.</p> <p>И са тим листом |
начи, па да их овај послѣ даде посѣћи и израдити.</p> <p>Подне је већ било превалило.{S} О. Мит |
ного ће рѣђе погрѣшити, него кад устима изражава што мисли.{S} Ја ћу јој јошт данас однети твој |
га!“</p> <p>Она му даде руку, и рука је изражавала пуну збиљу воље.</p> <p>У тај пар чује се гл |
а и истина осѣћања, која јој се на лицу изражавала, <pb n="144" /> предубока љубав, која јој је |
е руке, које једнако разширене стајаху, изражаваху више силу љубави мужа него брата...{S} Очи с |
<p>Очи су му биле јасне, чисто округле, израз погледа тврд, устне танке; тѣло му је изгледало м |
ца преобразиле; при крају узме на образ израз пуне озбиљности.</p> <p>Кад о.{S} Теофан свој гов |
лушати.“</p> <p>Држање о.{S} Теофана, и израз лица му при овом одговору показивали су, да му до |
је одговор пријатеља.{S} Ко ће описати израз ока, лица, руку, цѣлог држања!{S} Ту се борила на |
хије, писаном митрополиту србском, свој израз добио.</p> <p>Но превага хијерархије све је поста |
Бранковића и похвале Милоша Обилића, и израза најдубље побожности, и суза туге и срдачних узди |
, коју угледа, смрзне јој крв у жилама; изрази тих лица укоче јој тако рећи живце у мозгу.{S} К |
ђери старим калуђерима.</p> <p>Он дакле изрази патријарху своје удивљење напрема његовим високо |
а ни опомињао је своје коње врло њежним изразима љубави и старања: хајде рано, хајде голубе, и |
чему остајете.{S} Изволите се извѣстно изразити.“</p> <p>На настојатељу видило се да га нѣшто |
каже она даље архимандриту Партенију са изразом највеће захвалности и у гласу и у образу.</p> < |
/p> <p>Његове рѣчи скопчане са описаним изразом лица одкриваше лѣпој жени јасно, да му је била |
у добили бог зна шта и колико, ал су се изранили.{S} Калуђери су били прости људи, али су сматр |
.{S} Чини ми се да ти је рожчић на челу израсто.{S} Ниси <pb n="162" /> тако челом лупио о под |
а митрополитом.</p> <p>„Говорник је био изредан.{S} Говорио је у цркви и на државном сабору.{S} |
јан и обилан.{S} Вино хвалише мужки као изредно.{S} Пило се врло добром вољом.{S} Није била тра |
<p>О. Теофан сѣдио је као лик од камена изрезан. <pb n="147" /> На њему није било видити знака |
сова, и они стојаше као слике од камена изрезане.</p> <p>Међу тим заблиста, као румена зора, у |
медалија из златожутог кедра, са умѣтно изрезаном сликом св. разпећа с једне, а образом св. кра |
<pb n="281" /> од честног крста умѣтно изрезану, коју смо из Св. Горе добили, нека ју носи на |
човѣка, који бијаше на врати тога срдца изрезао рѣчи:{S} Љубав нема приступа у ово светилиште п |
прилици предстоји горка и уништавајућа изрека, да је сав живот, сву духовну снагу, сву душевну |
намѣстник.</p> <p>„Ми смо теби већ суд изрекли, па ћемо га и извршити; а ти тражи послѣ лѣка, |
аја говора пријатељице.</p> <p>Чекајући изреку о животу и смрти, клечала је млада та лѣпа жена |
у Божију.“</p> <p>Гости устану на ноге, изрецитују 11 пути „господи помилуј!“ а дванајесто вели |
кривице шибати и срамотити!“</p> <p>Она изрече ове рѣчи тако да о. намѣстник није мого ни најма |
и, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О. Теофан приклони главу, и смирено пр |
гу, над коим бијаше очевидно горѣ осуда изречена.</p> <p>„Стратимировић прихвати разлоге и назо |
p>О. Теофан одговори понизно: „Ја немам изрицати, ко је крив.{S} Али да је тако, то стои.“</p> |
рода борави.</p> <p>„Ово је била његова изрична наредба.</p> <p>„А Станковић сѣдне три мѣсеца з |
досадањем настојатељу архимандриту.{S} Изрично ми изјави, да ћу ја само од св. патријарха за к |
уго живи!“</p> <p>Архимандрит Партеније изручи вѣрно отцу Теофану, што му бијаше сестра поручил |
ајнеуреднијем стању, <pb n="298" /> сва изсѣчена најштетнијим начином.{S} Прошле зиме хватови у |
ре из дрвета да режем, или из папира да изсѣцам?“ запита патријарх у истини љутито, напрасито п |
тивника наслађавао се.</p> <p>О. Теофан изскочи сад на празнину тога кобног бухара.</p> <p>„Шта |
канора, да ствар изпитамо и успѣх нашег изслѣдованија, честњејшој конзисторији поднесемо.{S} Је |
ли обѣт свој држати, или из калуђерства изступити.{S} Пак онда неиште ни свѣт, да калуђер буде |
најпрѣ добро промислио, шта се све може изсукати из онога, што њему наврије да учини.</p> <p>„О |
. до самог краља тѣраћу их немилице.{S} Изтѣраћу им мачку на оџак, што но веле, да ће све пуцат |
, да дође херувим са пламеним мачем, да изтѣра многога Адама из њега.“</p> <p>Тетка избечи очи |
} А ја ћу прије вас на прѣчац из службе изтѣрати него да мене у пензију баце.{S} Зато вам кажем |
е.{S} Преповѣдање намѣстниково мал није изтѣрало из собе владику, који је у оваковим стварма би |
амо рѣчма одбио, него и батином из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало заискати руку њего |
пасуља а други сочива! и онда ћете жељу изтѣрати!“</p> <p>„Бог из тебе проговорио!“ рекне му на |
који калуђер нема противника? могли су изтѣрати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њима што п |
рамо бити строги, јер ће сва дисциплина изтајати као восак на сунцу. <pb n="70" /> Јест...{S} Н |
> <p>„Боље ће бити, да нечекамо, да сам изтераш, што смо ти дужни.“</p> <p>Сви се стану смѣјати |
ђу у шуми одсећи, још те зиме скрбити и изтесати.{S} На тај посао био сам прошле јесени 100 ако |
не могу од тешка решпекта ни словца да изтиснем...{S} А нисам ја много пута <pb n="187" /> зна |
:lang="la">minor potentia</foreign>!... изтрѣшћу им џепове, да им ни мрвица хлѣба неће у њима з |
о сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све већ уништожио.{S} |
не им говорити:</p> <p>„Честни отци.{S} Изтрага је свршена, јест, али на жалост тако, како ниса |
ам заслужио.{S} Али само молим, да буде изтрага непристрана и суд праведан, а то мислим, да ми |
њим хартија, перо и мастијоница.</p> <p>Изтрага се дакле започне.</p> <p>Кад уђе настојатељ у с |
тњејши господин архимандрит Арсеније на изтрагу дође.{S} Он је строг, али и праведан: што он ре |
ао лик од мермера сѣдио је, остављајући изтраженику да сам судбу своју рѣши.</p> <p>О. Теофан ч |
бо је било чисто од најранијег јутра, и изтрајало је читав дан без најмањег облачка.{S} Тек што |
жи отац администратор манастира, да сте изтргли нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те би можд |
n="15" /> На ово обиђе око куварице, и изтргне столицу изпод ње.</p> <p>Ова осѣти за времена, |
рипов.)</p> <p>„Јест.{S} Овакова управа изтргнуће та пре та после наша манастирска добра из рук |
а смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣпо изтрезни, па онда одлази свѣтао од нас.{S} Нити он прав |
ако ћемо с калуђерима!{S} Касу си добро изтресо; де и мантију изпраши.“</p> <p>„Архимандрити не |
то је било, то је сѣме, које можда није изтрулило.{S} Јест.“ </p> </div> <div type="chapter" xm |
sagte er</foreign>?</p> <p>Кад му сусѣд изтумачи, онда рекне: „<foreign xml:lang="de">Also <pb |
е Коларовић згрѣшио, да се тако на њега изузео.</p> <p>„Није ништа,“ одговори патријарх. „Он је |
колѣна, дигне оклопљене руке к њему, и изумирућим од пресилног чуства гласом повиче му: „Ево т |
ом дирнуте <pb n="153" /> и она клоне у изумљењу на прси човѣка, кога је тако силном љубави љуб |
ушао са благим саучешћем, али није рѣчи изустио.{S} Сад први пут разведе устне и примѣти звонки |
покажу, да се у дотичним вишим заводима изуче.</p> <p>„Учевна срѣдства имала би се мало по мало |
лужи.</p> <p>Архимандрит је био особито изучен у овој вештини, а о.{S} Теофан имао је велики та |
ширно доказивати.{S} Можда прѣко хиљаде изучених младих људи изишло је из овог завода.</p> <p>„ |
неприми, кои неизкаже да је семинарију изучио.“</p> <p>Год. 1790 одређено је од сабора, а потв |
опорави се добрано; сасвим се немогаше изцѣлити.</p> <p>Уживао је своје дане као човѣк.{S} Али |
ѣ и послѣ тога нечувено; а овај је тако изцѣђен и упропашћен, да није био ни зашто.</p> <p>„За |
м неби нико опростио, да тако без трага изчезне из ове приповѣсти она појава, која је у њој мож |
ред види очи, а он јој даде благослов и изчезне.“</p> <p>„Јао мене!“ повиче стара тетка, којој |
ак ако је будна, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а он приступи њеном креве |
ш ошине коње и ови поскоче као стрѣле и изчезну као муња изпред очију калуђера.</p> <p>„Ходи ба |
тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледај д |
нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О. намѣс |
ј пут више времена поклонио, него досад икада.</p> <p>„Хвала ти! велика ти хвала!{S} Сад иди... |
арочито у старости.{S} Ја незнам да сам икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада велика, пуна, бѣл |
>Ленка је била очевидно болестнија него икада прије.{S} Мршава је била као да залогаја хране не |
, да је онај сасвим миран, мирнији него икада, окуражи се, и уђе у собу, па метне на стол све, |
тну митру на главу, коју је заслужио ко ико!“</p> <p>И опет принесе чутуру к устима.</p> <p>Арх |
то?“ запита патријарх зачуђен. „Та ако ико, то би ти морао бити задовољан.{S} Та теби су се да |
био човѣк добра срца, па није имао воље икоме што на жао да учини.{S} Закључи дакле све поднети |
о фотографијских слика, а врло мало св. икона!“</p> <p>Игумана је ова проста примѣтба добро зас |
дговори му на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало. „То ми се недопада.{S |
цркву, пак ћете видити тамо колико сам икона, и каквих дао измоловати, све својим трудом и тро |
врло очарани.</p> <p>При цѣливању свете иконе метне Ленка и опет 12 дуката у тас, које је и овд |
иности одговори му на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало. „То ми се нед |
о Митровице.{S} Незнам ил доиста видим, ил ми се само чини, да тамо видим Саву као танку сребрн |
озденом процѣпу.{S} Коим тим начином... ил урадили ил изпросили, али се морало на крај изићи, т |
остало у стању примитивног почетка.{S} Ил’ се није умѣло, л’ се није смѣло, то незнамо; али см |
а од синоћ није му силазила с очију.{S} Ил спавао ил се будан по постељи превртао, увѣк му је б |
чи очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмеза ил што имате, само брже, јер ћу напослѣдку на вас напас |
у тој илузији!{S} Је л’ та била наравна ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Нѣки су тврдили ј |
ица, „морам ићи отцу намѣстнику.{S} Ови ил су пијани трештени, или су изгубили памет,“</p> <pb |
цѣпу.{S} Коим тим начином... ил урадили ил изпросили, али се морало на крај изићи, тако да нема |
Ено Руме... а ено Митровице.{S} Незнам ил доиста видим, ил ми се само чини, да тамо видим Саву |
није му силазила с очију.{S} Ил спавао ил се будан по постељи превртао, увѣк му је била пред о |
бодно.{S} Господин незна ни је ли мушко ил женско; а у теби ће пре видити св. Флоријана, што до |
ут опет у ракиџијници код Крсте Муцала, или у подруму код Милоша Нерадница, или о свечари код м |
у да пије, а та му је почесто долазила, или је морао имати Винковића у манастиру, или је сам от |
ла, или у подруму код Милоша Нерадница, или о свечари код мене, и тако код других.“</p> <pb n=" |
ућу, другима опет даде или лѣпе мараме, или ципеле и црвене чарапе или шарене кецеље.“</p> <p>П |
кои више посла имају у кујни око ватре, или у соби око топле пећи.</p> <p>А можда је и пре већ |
ећи, чему би се човѣк имао дивити више, или побожности којом је народ цѣливао крст и еванђеље, |
на два млађа калуђера или су се чували, или су могли више поднети: доста да су били доста чили, |
ним слугама у јавној гостионици куцали, или морали отићи у шуму к надничарима, који дрва, сѣку. |
мѣстнику.{S} Ови ил су пијани трештени, или су изгубили памет,“</p> <pb n="16" /> <p>Дигне се д |
еселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у качари, или ракиџијници, или у соби, то је њему било све једно. |
А најмање смѣ то виша власт игноровати, или повлађивати.{S} Она може много штошта незнати, што |
човѣк мора дакле или обѣт свој држати, или из калуђерства изступити.{S} Пак онда неиште ни свѣ |
ћи, која се или недаваше ником извести, или се прерано подузе да се изврши.</p> <p>Сам је себе |
у л’ ти били у качари, или ракиџијници, или у соби, то је њему било све једно.</p> <p>Незнамо х |
лаву бала замѣњујући клавир, или веркл, или тамбурицу.</p> <p>И отац администратор није више пи |
р ћу ти ја калуђере из дрвета да режем, или из папира да изсѣцам?“ запита патријарх у истини љу |
амо свој.{S} Видиш дакле да нестои оно, или барем да неће довѣка стојати, да ниси нити свој нит |
хркаху у славу бала замѣњујући клавир, или веркл, или тамбурицу.</p> <p>И отац администратор н |
чуни у памети, шта је боље по манастир, или ша даде адвокату шљивовице или да изгуби парницу.{S |
ђеље, што се находише на истом покрову, или узнешености, коју је умѣтност тога у гледаоцима буд |
јој је попа одмах ушо к свом поглавару, или је одлазио неимајући срѣће видити му усрѣћавајуће л |
и је морао имати Винковића у манастиру, или је сам отишао куда у прњавор, те је гледао, гдѣ се |
<p>И заиста или је Ленка била за кафу, или кафа за њену глад... фруштук је био врло угодан.</p |
д полазио у народном каквом дѣлу у Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпраћали ученици |
Него, имате ли ви попо мало цванцига... или талира... па ма и дуката... јер ће трѣбати... трѣба |
снио, па у хладну Саву скочио... или... или... шта ти ја знам, шта неће скромна уста светих бог |
ељски. „Кажите просто, шта је учинио... или ако какву заповѣст није изпунио, кажите, шта није у |
си побѣснио, па у хладну Саву скочио... или... или... шта ти ја знам, шта неће скромна уста све |
итом тајном остане.</p> <p>„Године 1834 или 1835 оде покојни владика Мушицки у Беч.{S} Њега је |
во се чинио позваним епископ Хранислав; или се морао сасвим нов правац узети... овај је налазио |
крије се у свакој мантији Доситије.{S} Или се ваљда теби недопада у Фрушкој Гори?“</p> <p>„Нед |
} Па добро запамти.{S} Ту нема шале.{S} Или ја морам касиран из полиције или ти мртав у полициј |
дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S |
ења и вечерња,“ пак била његова „чреда“ или небила.{S} Шта више, у старости својој лежао је са |
а тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва или плаче, пуши или пије... то се никога нетиче...{S} И |
о натраг онога, кои се усудио пред њега или уз њега ићи.</p> <pb n="232" /> <p>Према своим стар |
ити, да човѣк разумѣ шта је то - царска или велика лавра.{S} То се неда накратко описати.{S} Мо |
лине.</p> <pb n="76" /> <p>Ту се морала или стара политика по што по то одржати... на ово се чи |
дите близу њега, хоће вас своим панџама или за косу или за образ!“</p> <p>А кад болестник стане |
ога чуло.</p> <p>Она два млађа калуђера или су се чували, или су могли више поднети: доста да с |
здрављати... па кад он запои многа лѣта или другу какву стихиру... таквог настојатеља нема више |
оше зазвонити или рајском пѣсмом живота или ужасним громом уништења.“</p> <p>Док је лѣпа Ленка |
и... ни цар нема боље.“</p> <p>И заиста или је Ленка била за кафу, или кафа за њену глад... фру |
о је долазио свештеник у двор епископов или митрополитов само онда, кад је имао или какову мило |
<p>Ко је год том авлијом мимо долазећег или изпред њега пролазио, добио је дубок поздрав од ово |
о и црквено-административној код државе или црквених области, а најпослѣ и код врховног црквено |
оправи и углади кућу, другима опет даде или лѣпе мараме, или ципеле и црвене чарапе или шарене |
. 1791 чланком 27. уведу се привилегије или права србског народа у државни закон угарски, и Срб |
ле.{S} Или ја морам касиран из полиције или ти мртав у полицију, ако твоје пециво остане као шт |
.{S} И њихов план, кои у почетку акције или јошт и пре те нацртају, изјалови се врло често које |
збѣгава.{S} Као поштен човѣк мора дакле или обѣт свој држати, или из калуђерства изступити.{S} |
и пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се није могло на пољу диванити.</p> |
сами нису одтуд имали или никакве хасне или врло мало.{S} Јест.{S} Али ми идемо, чини ми се, и |
лѣпе мараме, или ципеле и црвене чарапе или шарене кецеље.“</p> <p>Протођакон се на ово намршти |
новатељеве; а уживање спада на калуђере или на онога, кога дотична власт постави, да води бригу |
у душевну силу жртвовао задаћи, која се или недаваше ником извести, или се прерано подузе да се |
то су за сигурно држали.</p> <p>Доћиће или рано ујутру или по мраку у вече.{S} И то су имали р |
анастир, или ша даде адвокату шљивовице или да изгуби парницу.{S} Најпослѣ слегне с рамени и пр |
ајпре разабрати, је л’ то било хотимице или нехотице, него да ће он њега оним ватраљем одалачит |
/p> <p>Кад се гости којекако поспремаше или боље рећи разспремише, запита отац Митрофан овога д |
. шта се то кога тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва или плаче, пуши или пије... то се никога |
спариле, као оно што спарава биље мраз или превелика препека.</p> <p>Он је нишо као пијан, као |
га на свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или да га стегне, да непукне, за тим дигне обадвѣ руке |
м ударити може, а сами нису одтуд имали или никакве хасне или врло мало.{S} Јест.{S} Али ми иде |
<p>— — „Год. 1842 будем по својој вољи или невољи премѣштен у манастир Шишатовац.{S} Ту сам за |
, ту се стојало и чекало, док се катани или собару свидило, да обрати своју високу позорност на |
ући ока са уста, која имадоше зазвонити или рајском пѣсмом живота или ужасним громом уништења.“ |
о.{S} Кад дође прилика, да трѣба трпити или нападати, калуђер ваља оно да избере.{S} Признајем |
, кад је имао или какову милост просити или какову немилост чути.</p> <p>Није дакле чудо, што с |
ту пише или чита, пѣва или плаче, пуши или пије... то се никога нетиче...{S} Иначе би се звало |
собе баш онда пасти, кад је тај просјак или осуђеник туда пролазио.</p> <p>Ко је год том авлијо |
запита шта ће.</p> <p>Пред тим катаном или собаром клањао се свештеник до црне земљице молећи |
или митрополитов само онда, кад је имао или какову милост просити или какову немилост чути.</p> |
И за чудо, сваки, ком је молитву очитао или прѣко кога је са св. тајном при служби прешо, осѣћа |
ушати, слѣпо слушати, па било вам право или небило.{S} Сад одлазите... па тубите, што вам рекох |
е тако.{S} Ја нисам оно говорио, да вас или кога другога побудим, да ме зажалите.{S} Ја сам оно |
права калуђерска република.</p> <p>Атос или Света Гора пружа се као језик у егејско море и скоп |
сгрѣшио, а не честњејшем конзисторијуму или племенитој вармеђи: зато ти ми и судимо!“</p> <p>„Т |
о држали.</p> <p>Доћиће или рано ујутру или по мраку у вече.{S} И то су имали разлога као истин |
ега, хоће вас своим панџама или за косу или за образ!“</p> <p>А кад болестник стане мумлати, он |
1" /> да одслужи службу о каквом светцу или недѣљи.{S} Но како је звоно на службу зазвонило, за |
на рѣч од тебе биће нож, отров, конопац или студенац, који ће мој живот прекратити.{S} Сѣти <pb |
оворити, него се на ново осѣче:</p> <p>„Или ваљда мислиш, да ме подкупиш тим тричавим дијурнама |
ом, да је архимандрита манастира Хопова Илијћа приволио, те је овај почео уређивати собу неумрл |
нема дакле никакове крѣпости.“</p> <p>„Илиричка канцеларија престала је на скоро <pb n="119" / |
м радо говорио.</p> <p>Он је умро у тој илузији!{S} Је л’ та била наравна ил’ умѣтна?{S} Ко би |
<p>Но побѣда ова од год. 1730. била је илузорна.{S} Хијерархија је против ње радила.</p> <p>Вл |
Неће ваљда неугодно бити читатељима, да им кажемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодило.< |
аницима трче она два млађа калуђера, да им мантије све лете за њима.</p> <p>„Сад ће бити, шта ћ |
ia</foreign>!... изтрѣшћу им џепове, да им ни мрвица хлѣба неће у њима заостати... имаће ту пос |
ка.</p> <pb n="318" /> <p>Слутио је, да им је то послѣдњи састанак на земљи.</p> <p>Ленка је би |
на своје мѣсто и неузимајући на ум, да им је птица излетила.</p> <p>Тек кад ђак Јосиф донесе р |
едне и друге дѣвојке пристану на то, да им со жеља изпуни.{S} А на предлог г. архиђакона одреди |
администратор долази по мене... мора да им нестоје акције најбоље.</p> <p>Али се одмах прибере, |
и примѣтили, да се врата отворише, и да им у собу ступише и други, немили и нечекани гости.</p> |
ожницима, кои су нарочито били дошли да им он молитву очита и утѣху пружи.</p> <p>Чинодѣјствова |
ће манастирски биџе боље проћи, него да им се управа овако остави, како је досад било.“</p> <p> |
к надничарима, који дрва, сѣку.{S} Онда им вино годи, а што их кад кад поштени људи <pb n="8" / |
е доста дивоте и милине нагледати, која им се при вечерњем сунцу укаже.{S} Рај! прави рај! пови |
године нерада и непријатности.{S} Лака им земља!</p> <p>— — „Настојатељ незна ништа од економи |
трофане“.{S} На то узме тужбу и прочита им је.</p> <p>„Шта велите на то?“</p> <p>„Није истина!“ |
>Нису били срѣћни у лову.</p> <p>Кошута им умаче.</p> <p>Грдећи и псујући врате се у манастир и |
ије, да види да није ватра.</p> <p>„Шта им драго сад“, одмахне о. намѣстник <pb n="28" /> рукам |
/p> <p>„Наша господа обично немаре, кад им млађи теже на више... ја другчије мислим. „Што више |
се међу њима нашла у оном моменту, кад им се ваљало састати.</p> <p>На несрѣћу нађе се донета |
могу пити на само по што су живи, и кад им дође воља попити коју чашу више, то траже друштва ма |
ѣти о. духовник кроз нос говорећи. „Сад им још ви напишите тропар, високопречестњејши господине |
к погледа духовника а овај њега, поглед им значаше много.</p> <p>„Шта се згледате?“ повиче гост |
су калуђери по народу просити, и народ им се лѣпо одазивао.{S} Нису добили бог зна шта и колик |
имандрит их погледи прекорљиво, и рекне им: „идите обоица на поље.“</p> <p>Ови се стану клањати |
ви ништа!“ окрене се госпођама и рекне им.</p> <p>„Нема духова у твом манастиру, л’ има у мом, |
дрит све калуђере и настојатеља и почне им говорити:</p> <p>„Честни отци.{S} Изтрага је свршена |
те калуђерима достојну задаћу; одредите им пословање, које одговара и оним духовима у народу, ш |
врата к заслугама и признавању; пружите им срѣдства задаћи <pb n="337" /> сходна; улите дух бра |
од подлих нападаја и злоставе; отворите им врата к заслугама и признавању; пружите им срѣдства |
ста трошка.{S} Хајде нека узмемо, да ће им мачку истѣрати на оџак, као што рече, али и мени нећ |
ти у народу да просе милостињу, него ће им људи <pb n="69" /> рећи: ви разсипате, а ми од уста |
утра у свом друштву неопазе... та то ће им бити најмилије, једино што желити могу.{S} Они ће са |
арати се“ примѣти архимандрит и пресѣче им потајни разговор. „Чините као што сам реко; и док ст |
уке, стане, дигне руку с ножем и повиче им: „Натраг од мене, да ме се нисте такнули.“</p> <p>Др |
Је ли?“ запита администратор, и погледи им у очи.</p> <p>„Јест!“ одговоре она двоица једногласн |
ровови манастирски добише прозоре, који им нетрѣбају, зајмови се на манастирске непокретности д |
ит Партеније <pb n="244" /> и проговори им: „Ви бѣжите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сада има добр |
е од њих своте све дотлѣ приносити, док им приход бар онакав остане, какав је онда био.“</p> <p |
га, као што је слушао и друге.{S} Посао им је ишо од руке, па су били весели сви.{S} Имајући и |
зпитајте манастирске ђаке и слуге — ево им имена овдѣ — па ћете се увѣрити, да смо ми само тихо |
изовите ове људе, који су ту били — ево им имена“ — ту преда настојатељ нѣки списак имена комес |
тво догодило, и опишу све потанко, како им је о.{S} Теофан показивао.</p> <p>Отац Митрофан нађе |
ко ладном водом прелио, кад чују, како им је прошо настојатељ код господина протођакона.</p> < |
и што важити у очима читатеља, али ћемо им ипак казати, да је овај узор од администратора манас |
свим миран продужи: „Сад нека раде, што им је воља.{S} Ја сам на све готов.{S} Оче Теофане!{S} |
а госпа ушла у ћелију отца Теофана, јер им је то дојавило ђаче, што га је Ленка за Теофана и ње |
p>— — „Ваљало ми је ћелије покрити, јер им је кров био у врло лошем стању.</p> <p>Одмах 1841 да |
и више пута на посѣту митрополиту, коју им је он савѣстно враћао.</p> <p>„Барон Сигентал остане |
награђивала, па су се они смѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он је стајао, па их је гле |
г краља тѣраћу их немилице.{S} Изтѣраћу им мачку на оџак, што но веле, да ће све пуцати!“</p> < |
">minor potentia</foreign>!... изтрѣшћу им џепове, да им ни мрвица хлѣба неће у њима заостати.. |
и калуђера стојаше око њега.{S} На лицу им се вио подсмѣх као застава у пуном вѣтру.</p> <p>У д |
алуђер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ готова:</p> <quote> <l>„Мајка Мару хоп хоп х |
ти незабављена.{S} Ко ради боље и више, има се боље наградити; ко неодговара дужности, има се н |
боље наградити; ко неодговара дужности, има се на то присилити; ко зло ради мора се казнити; ре |
глед на више мѣста.</p> <p>„Како видим, има у овом твом спису много јако занимљивих ствари,“ пр |
е манастире.</p> <p>Као што је познато, има много људи у нашем народу, који ужасно псују.</p> < |
е!{S} Али ја немогу овога дара примити: има међу твојим сродницима, и сродницима твога супруга |
а неприми.</p> <p>„Та пали, шта „мрдаш; има неког у соби!“</p> <p>Смртни страх чуо се из теткин |
то архимандрит, „да ви далеко идете.{S} Има ствари, у којима други човѣк може бити човѣком, али |
ити, можда свега, тога неће трѣбати.{S} Има у Срѣму господе ваљане.... честите...{S} Нећу ни ја |
јер је калуђерском суставу противно.{S} Има свуда свашта, али што није у реду, шкодило је увѣк |
ју к њему привлачио.</p> <p>„А најпослѣ има се осути манастир зраком и мирисом раја: да јој се |
p> <p>„Нема духова у твом манастиру, л’ има у мом,“ примѣти домаћин и изклиби зубе на свога кол |
м,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад добију мукте да се напију, а |
дѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А има калуђерство по себи већ задаћа, које су у стању да |
ривира од „букве“ <pb n="87" /> а буква има у звателном „букво!“ Имате л’ ви у манастиру коју б |
з, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и самим мртвим архи |
вѣк: али он несмѣ никада заборавити, да има ствари, које су том манастирском човѣку забрањене, |
утемељити.{S} Ја из изкуства видим, да има много истине у ствари; а Ваша Светост ће своим висо |
стина је била, да се игуман поносио, да има таково познанство и пријатељство са великом господо |
задовољан, кад се у рачуну показало, да има макар 24 крајцаре више доходка, него разхода.{S} Шт |
а исто онако мислим као што он пише; да има у мени највѣрнију сестру, која га љуби као брата ро |
добро, ваља дакле и народ што одтуда да има.{S} Пијте.{S} У славу Божију.“</p> <p>Гости устану |
којом ће о.{S} Теофан мало час посла да има, остаћемо код ње.</p> <p>Епископ Хранислав, екселен |
додаду други.</p> <p>„Калуђера ваља да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстниц |
Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да има разлога; пак за то морамо одлазити.{S} А ја би заис |
тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да има на мене право и настојатељ, и црква а и народ оне ц |
ње усамљености, те је осѣтио потрѣбу да има бар једно људско створење, које га разумѣ, које с њ |
се међу људма находи само да познаду да има таквих створења, па ће до кои час да их остави и да |
бѣжите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сада има добра три сата.{S} А дружтво вас неби пустило ни до |
Јосифа познавали, а такових већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта насликам |
ош из младих година.{S} Нисам је видила има пуна врѣћа година.{S} Али је и она остарила.“</p> < |
ти може само пријатељ, каквог он у Вама има.{S} Хоћете ли рескирати да с раздераним срдцем, мож |
ањине у пуној свити и слави, међу коима има више светитеља православне цркве.</p> <p>А нашло би |
„Хајдемо куварици“ рекне Митрофан; „она има сигурно обарене плећке, па ћемо се нас двоица по на |
, Ваше Високопреосвјашченство!{S} Поста има још доста, а вама ће скоро бити добро, па онда неће |
<p>Зато кад га архимандрит запита, шта има примѣтити на правдање о.{S} Теофана, слеже рамени, |
ипастиру!</p> <p>По смислу оном,... кад има браће у великој кући, онда је најстарији над остали |
оно гдѣ се каже, да се манастирски ред има у миру и тишини изображавањем овога духа, бавити и |
ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има што од манастира, и ти ваља да су игумни и архиманд |
квија, какву рѣдко кои хришћански народ има.</p> <p>Овај би драги камен, да се достојно уцѣни, |
као отац Теофан; али од те наше господе има више њих, <pb n="11" /> кои мисле као ја, па неће д |
стане крупно смѣјати.</p> <p>„Та за оне има гора и даљина јошт и највећу драж, који јој нису на |
е тужим, да види, какве славне калуђере има.“</p> <p>То рекне, па изиђе на поље и упути се свој |
нема ни једне цѣпанице усѣчене, нити се има чим набавити.{S} Виногради од 3 године запуштени.{S |
и вече се приближује...{S} До Митровице има прилично покасати, а ваља да дође тамо пре мрака!“< |
но: забава неописано угодна.</p> <p>Али има људи свакојаке ћуди; а и очи нису у свих једнаке.{S |
би за онај посао, за <pb n="346" /> кои има дара, способности, и за који је приправљен.</p> <p> |
ељ у званију својем и у будуће заостати има, којег ће дужност бити за њему вручену свету обитељ |
кад то учиним.{S} Сад нек буде што бити има.{S} Ти иди мирно кући па се постарај за овога, а ја |
ве управљене твом срдцу и савѣсти: нити има онога на свѣту, ко би ти у напред мого казати, да ћ |
манастирским дѣлањем долази.</p> <p>„Ал има манастир баш у свом правоме животу ствари, које нис |
ћа и прућа, и свачега.{S} А отац Теофан има јошт дуго времена радити, ако ћемо да све манастире |
ли ђак добије добру ексхортацију, да он има налоге настојатељеве строго изпуњавати; па кад му с |
архимандрит упућујући га на што управо има да одговори.</p> <p>Настојатељ немогаше очевидно да |
и сада баш о њима мислио.“</p> <p>„Тамо има више знаменитих ствари,“ примѣти архимандрит, „немо |
патријарх нема тога гласа и славе, што има наш домаћин.</p> <p>„Иди цару... хвале га!{S} Иди м |
дође; нефали јој ни у Бечкереку то, што има у Митровици.{S} Собарица собарица, било у Митровици |
анастирска нема ниједног проштца, и што има гдѣгдѣ то огорѣли.</p> <p>У подруму мало јаче од 30 |
то архимандрит. „Нема сумње да та ствар има знаменитих страна.{S} Ја сам о тој ствари разбирао, |
опомене га пријатељски, да се чува, јер има примѣра, гдѣ се таково похађање трагично свршило.</ |
ажемо... али нећемо казати ни тога, јер има људи врло великих домишљана, пак би се ипак том мѣс |
његовом управом полибељи изложена, јер има разлога узети да је духом оболѣо.</p> <p>„То да се |
, да га владика неможе сад примити, јер има конзисторију, него послѣ ручка у 3 сата нека се при |
гарској, виша од Балкана.{S} Ту и данас има 14 манастира; а у старије доба начинили су били ту |
јошт зло свршити.{S} Господин Печеновић има право.{S} На том путу трѣба доста трошка.{S} Хајде |
не баш најугоднију сѣнку: а напослѣдку има то питање једну <pb n="122" /> страну, која може жи |
ти за калуђеровањем.</p> <p>„Напослѣдку има му се отворити изглед на успѣх жеље и намѣре.</p> < |
тај врло важни рукопис находи, јер тому има врло много узрока.{S} Доста би било да само један к |
јати.{S} Он је оштар, незна за шалу; ту има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер очеви |
ели што је најузвишеније... али у свѣту има сто прѣпона, хиљаду противности.{S} Кад човѣк на мн |
вши кораке.</p> <p>Кад дође к том мѣсту има што и видити.</p> <p>О. Митрофан лежи на земљи, и д |
спахије,“ примѣти стара.. „У Букарешту има бољара... тамо су свѣ гомиле од дуката.“</p> <p>Под |
1" /> <p>„Е, данас ћете изкусити, да их има,“ рекне јој архимандрит.</p> <p>„Мој предходник у о |
е на поље.{S} Изиђе и намѣстник.</p> <p>Има шта и видити.</p> <p>Куварица изишла из манастира и |
аиста непријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има их и горих, кои сад живе!“</p> <p>„Шта ти твои жуто |
p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка, да имаде духова?“</p> <p>„Ја нити вѣрујем нити невѣрујем,“ |
је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле сам ја имадем.“</p> <p>С тим пођу на ручак.</p> <p>Послѣ ручка |
лѣпа жена нескидајући ока са уста, која имадоше зазвонити или рајском пѣсмом живота или ужасним |
су била отворена.{S} У чизми од те ноге имађаше онај турски ножић, и онај га мало убоде.{S} И н |
га, па је био приправан бацити све, што имађаше у рукама, и ретирирати за оружане стражаре.</p> |
го сунце грије, а одозго лед бије...{S} Имај пријатеља горѣ, па ће ти сијати сунце, а лед неће |
сви они прости калуђери, кои покажу, да имају природни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из |
ници <pb n="53" /> манастирски треба да имају више новаца, него настојатељи.{S} Знате како наши |
ра се казнити; ред и дисциплина ваља да имају гвоздену руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако те чују |
ти, колико други смртни, кои више посла имају у кујни око ватре, или у соби око топле пећи.</p> |
да разгледа и избере стромове, који се имају сѣћи, а о.{S} Митрофана бијаше повео, да му их по |
најсјајнија и најузвишенија; а и иначе имају њени послѣдњи дани одсудан моменат за даљи течај |
ђери теже, да су изображенији, што више имају воље к свом чину <pb n="170" /> и позиву, што већ |
које бијаше ступио.{S} А узвишене мисли имају то у себи, да и у другим сродне мисли пробуђују.{ |
е у рачунима и неизказује, да манастири имају бог зна какве велике чисте приходе.{S} Мислили су |
привезани а потрѣбите способности за то имају.{S} Архимандритима <pb n="345" /> би се имала одр |
има твога супруга доста њих, који на то имају право.... барем веће право него ја!“ Ово рекне, п |
, те да се тамо приправљају за оно, што имају бити за управитеље цркве и црквених заведенија, и |
га је куварица јуче тамо била оставила, имајући више поуздања у своје ноге и прњаворске пријате |
ишо од руке, па су били весели сви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу бриге и послова, које |
ј жељу изпуни, ма да је, нарочито сада, имала пуно узрока свог да сваки манастир обиђе, и што п |
у великој цркви служио, и служба његова имала је толико утиска у хришћане, да је свагда била цр |
заводима изуче.</p> <p>„Учевна срѣдства имала би се мало по мало набављати, да одмах могу почет |
/p> <p>Ради грађења манастирских зграда имала су се сѣћи у шуми дрва за грађу.</p> <p>О. Теофан |
шестошколца мислила, кад год је времена имала, и кадгод је мислима својима могла дати онај прав |
сумњиви положај у држави.{S} Црква наша имала је пре тога од стране католичке црквене управе мн |
је имао јединицу кћер Ленку.{S} Ова је имала тек 16 година, и падала је у очи нарочито млађем |
ила то сама једнострано извести, јер је имала према себи Стратимировића, а то је значило много. |
ља, дакле неумѣстна, то је истина; није имала темеља, дакле је била неправедна, и то је истина; |
г духовног уживања, каквог до сада није имала.</p> <pb n="199" /> <p>Са старом је ишо њен госпо |
{S} Архимандритима <pb n="345" /> би се имала одредити извѣстна плата, која да одговара њиховом |
, срам их било.“</p> <p>„Баш за то ниси имала доћи.{S} За плату си могла и другог ког послати.“ |
и, гдѣ су се та два локомотива сусрѣсти имала.</p> <p>Може се дакле помислити каква је то пљуск |
рву, <pb n="17" /> али је други садржај имала.{S} Кад одпѣва поему стане маукати као мачак, одк |
најсилнијом љубави к другом.{S} Ја сам имала, свачега само не срѣће.{S} Чинила сам своју дужно |
ја од цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу имала је она отца и мајку, те јој на пут стану.</p> <p> |
, кад су се шаке отца Митрофана састати имале, главом међу њих доспѣо.</p> <p>Шаке Митрофанове |
га патријарх на фини начин персифлира, „имале би се заводити систаматично, мало по мало једно з |
давали неби ни осѣтили, а црква и народ имали би грдан капитал, којим би се много добра и по на |
успѣхом ударити може, а сами нису одтуд имали или никакве хасне или врло мало.{S} Јест.{S} Али |
других 347.830 ф., те би тако те године имали од тих прилога од владика 760.000 Ф., од манастир |
а. 22.{S}000 фор.</l> <p>Трошкови су се имали покрити:</p> <l>а) из прилога, на које су се епис |
ко, како се о том план начини.{S} Ту би имали помоћи и користи од околнога народа, кои би се у |
ослови из Ердеља и Буковине, али су ови имали платити сваки по 200 фор.</p> <p>Предрачун изнаша |
оном државним призната.{S} Ови нападани имали су сада барем на врѣме престати.{S} Стратимировић |
и свој огромности тих планова манастири имали остати старим манастирима а калуђери старим калуђ |
урс од нѣколико недѣља, кои би полазити имали прости калуђери из манастира, редом и временом, к |
и онда га пошљу овамо.{S} Ми смо много имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето |
сваком друштву.{S} За то су га сви радо имали.{S} У женском друштву ћутао је и слушао.{S} Сам р |
ај час, проговори о.{S} Теофан, „Ми смо имали мало разговора и свршили смо га.{S} Она нема више |
сви гости и они, који су приличан глас имали, а и они, кои су само крештали.{S} Та његовом се |
анастира 579.850 фор и тако би ми данас имали 1.054.550 фор. од самих прилога.{S} А како се ниј |
вот у Н. Саду у највећем цвѣту; људи су имали свашта доста, плаћали су мало, па су се по највиш |
и почне кинстлерски пуцати.{S} Коњи су имали прапорце и мала звонцета, а јурили су као крилате |
а није за финије друштво.</p> <p>Кои су имали право... то се незна, јер мњења неспадају ни на ц |
ујутру или по мраку у вече.{S} И то су имали разлога као истину узети.</p> <p>Дакле.... постав |
квено рисовање“, продужи о.{S} Теофан, „имали би долазити сви они прости калуђери, кои покажу, |
је вико, кад је говорио.{S} Држање тѣла имало је значај изазивања.</p> <p>Појава на сваки начин |
ар је потрдио завѣштано давање, и то се имало одмах започети.{S} Да се то чинило, као што је би |
ао правило, од ког се несмије одступити имало би важити:{S} Ни једна снага несмѣ стојати незаба |
<pb n="326" /> <p>По одобреном предлогу имало би се у тој семинарији учити 120 богословаца наши |
вама јошт којекако за ваш труд смоћићу, имам нѣшто и отчинства.{S} Али да купимо и солгабирова |
ко други.{S} Живио сам ја у манастири; имам ја <pb n="348" /> у том изкуства више, него сви др |
архимандрит.</p> <p>„Доћићу и ја с њим; имам и онако посла <pb n="161" /> у Митровици, а ваља м |
да одадирем штаком гдѣ ког стигнем!{S} Имам ја других, већих послова, и толико, да незнам, гдѣ |
, господин је, па му може бити: и ја да имам кога да ме носи, небих никад ишо сам, кад ми мало |
ћери народа тако о њему говоре.{S} И ја имам радо покојног Видаковића, и да је којом срѣћом жив |
е,“ одговори патријарх озбиљно. „Али ја имам других, већих планова и идеја.</p> <p>„Ти набрајаш |
учтиво све присутне, и одговори му: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете |
је овдѣ наводити нити ми је нужде, нити имам на то воље.</p> <p>„Станковић је био у оно врѣме е |
ало вино удари у ноге: али шта ћу, нити имам кога да ме носи, ни згоде, на којој да ме носе, па |
<p>„А ти иди господину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, него, нека допусти, да му дођем.“</p> |
алца мирније слушао, кад овај продужи: „Имам ја пријатеља и у Вуковару и у Пешти... инквизицију |
итати?“ рекне мало подсмѣшљиво.</p> <p>„Имам велику вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по |
ут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣдићу да се преправе кола, па са |
његова молитва иде право у божије уво.“ Имамо ми сада важнијих свештеника у парохијама и учениј |
о. „Само ћу молити, да незаборавите, да имамо јавних листова, кои недаду газити човѣка као дрва |
скоро све саме букве, мало храстовине и имамо!“</p> <p>Протођакон се неузмогне уздржати, да му |
рајте, да сте код своје куће.{S} Ми сви имамо сестре, пак знамо такову уважавати... особито так |
’ ви у манастиру коју букву?“</p> <p>„О имамо их доста“, одговори настојатељ; „овдѣ су скоро св |
покриће у оним трошковима, које и данас имамо подносити за богословију и благодѣјаније, у колик |
е и трошка, да их у нарави види.</p> <p>Имамо ми људи изван манастира, који су зато и способниј |
добра... калуђери су се одрекли свакога имања... сваког мирског уживања... и шта ти ја знам.{S} |
м што више богата.{S} Ми можемо од мога имања врло добро и безбрижно живити, можемо сваку потрѣ |
мотавати.</p> <p>„Уздизање манастирског имања... срѣдства, за стоструко благотворне цѣли..</p> |
го управо убити га!...{S} А што се тиче имања манастирског, то није народно, него калуђерско, и |
очи.{S} Да настојатељи манастирски држе имање у реду, па ма од прихода ни крајцаре из године у |
настојатељи манастире, чували су своје имање, и што је најважније, крили су своје расипање, ак |
Е! лако је само рећи: харче манастирско имање,“ рекне патријарх жестоко; „али дај докажи, ако и |
аде ко шта хоће;а они харче манастирско имање.“</p> <p>Ово изговори он тихо, смѣрно, али и одсу |
отична власт постави, да води бригу и о имању и о калуђерима.{S} То је сасвим погрѣшна мисао, д |
стојатељима одржи неограничена управа у имању манастирском и у располагању са простим калуђерим |
селенције није било, избор митрополита, имао се за кратко врѣме обавити: па се није могло знати |
ише доходка, него разхода.{S} Шта више, имао је то начело, да се у рачунима и неизказује, да ма |
1833.</p> <pb n="272" /> <p>„На кратко, имао је све квалификације за доброг управитеља, па и ре |
ричицу да приповѣдим.</p> <p>„Год. 1840 имао је онај исти млади Србин докторатски дишпут из пра |
му цватили као у најлѣпшег младића.{S} Имао је обичај жмирити, кад је кога помњиво сматрао; ал |
вѣк и са захвалношћу.</p> <p>„Осим тога имао је богата изкуства.{S} Он је био епископом у Будим |
, које је о задаћи калуђера и манастира имао: но све то паде у воду.</p> <p>Екселенција се бија |
предана.</p> <p>Администратор манастира имао је такође своје пријатеље у двору, и од ових дозна |
у да наведемо.</p> <p>Епископ Хранислав имао је извѣстно много дара и науке; али слѣди хисторич |
скопским порт-д’-епеом.{S} На прсима је имао звѣзду ордена гвоздене круне, а код врата малу дек |
опов или митрополитов само онда, кад је имао или какову милост просити или какову немилост чути |
у цркви био је јединствен.{S} Срдце је имао голубиње, руке отворене.{S} Неизказано добар домаћ |
вршени „клирик,“ сиромах младић, али је имао глас од славуја а дар за појање изврстан.{S} Био ј |
свих наших оновремених епископа: али је имао чудноватости у понашању, које су му она својства у |
> <p>Дакле.... поставе стражара, кои је имао на то мотрити, па кад дође, одмах господину јавити |
врло гиздав са свога имућства.{S} Он је имао јединицу кћер Ленку.{S} Ова је имала тек 16 година |
ао оваковом дочеку.{S} Међу тим и он је имао доста времена размислити, како му се ваља држати.{ |
огађај узбунио га је јако.</p> <p>Он је имао око 50 година.{S} Али је много млађи изгледао.</p> |
јој се синоћ догодило.</p> <p>„Право је имао Тоша.{S} Ја сам била на хрђавом путу.</p> <p>„Чудо |
смислио Екселенцији казати; и за то је имао очи упрте у прозор од ходника, а чело му је покази |
уживао чисто платонски.{S} Нарочито је имао пасију на очи, као што су те ваше.</p> <p>„Није би |
обиту снагу те партије лица.{S} Глас је имао јак: и обично је вико, кад је говорио.{S} Држање т |
/p> <p>Администратор манастирски већ је имао глас, да је о.{S} Теофан био код администратора ми |
овић.</p> <pb n="45" /> <p>Печеновић је имао од куда живити, па се бавио адвокацијом више по ће |
мутицу <pb n="258" /> отворену, коју је имао арх. Гедеон.{S} Гедеона је љубио и тога ради, што |
о.{S} Теофан оно мало ствари, што их је имао, сѣдне на манастирска кола, која му је администрат |
госпођа неможе противстати, премда није имао за то доказа.</p> <p>Од других мушких гостију најв |
{S} Он је био човѣк добра срца, па није имао воље икоме што на жао да учини.{S} Закључи дакле с |
јаше доста добро опоравила, али он није имао воље да она долази у манастир, него јој поручи, да |
овисока; а чинио се још вишим, што није имао велика трбуха.{S} Коса и брада тек је по нѣку сѣду |
одио интермецо.</p> <p>Архимандрит није имао вѣре у ђаку, него је за њим полагано и сам пошо, с |
провеселе.</p> <p>Архимандрит Партеније имао је право.{S} За један сат дођу опет троје каруце и |
вљу ватру.</p> <p>Друг његов Амфилохије имао је нѣшто мало смеђе брадице, и само му је нос навл |
ено наклоњен.</p> <p>„Уз народне Новине имао је укупне наше учене млађе силе за своје савезнике |
Тако ми је сам покојни Иринеј казао; и имао је посве право.{S} Благо човѣку, што крв <pb n="17 |
буде мање свѣту показивао.</p> <p>„Но и имао је аукторитета и напрема влади, и напрема свом све |
ојеђа једно два три мирјанина на вечери имао, али су то људи поштени, који су често манастиру д |
акон... ја сам казао све што сам казати имао.“</p> <p>Ове рѣчи побуде у протођакону већу позорн |
ам, бог ми је свѣдок, ни на крај памети имао, да га против вас и братије употрѣбим, али сам вам |
у и заспи.</p> <p>Но овај ноћни догађај имао је ипак једну послѣдицу.</p> <p>Оне се непробуде р |
/p> <p>Неможе се рећи, чему би се човѣк имао дивити више, или побожности којом је народ цѣливао |
два млађа члана.</p> <p>Стари духовник имао је костобољу, то је остао у свом кревету.</p> <pb |
у непаметну: али <pb n="97" /> нити сам имао на крај памети, кога ножем ударити, нит сам на ког |
тужби казао.{S} Ја признајем, да нисам имао пута противити се извађању пресуде братског збора: |
нај ђак, кои је обично приступ у подрум имао, није могао свом позиву овога вечера сам одговорит |
о изучен у овој вештини, а о.{S} Теофан имао је велики таленат за то, те је учитељ доживио радо |
прешле.</p> <p>Јошт је једну особеност имао епископ Хранислав у својој нарави.</p> <p>Он је би |
апећак.</p> <p>Митрополит Стратимировић имао је доста од државника у себи.</p> <p>Он је држао р |
рано похита у Н. Сад.</p> <p>У Н. Саду имао је о.{S} Теофан рођака, и тако се смѣсти код њих, |
даном упразнити.</p> <p>„У овом случају имао је Станковић једног јединог такмаца за митрополитс |
шљиве и шљивовицу: али је највећу цѣну имао у његовим очима пекмез... <foreign xml:lang="de">p |
тлѣ си и твој и мој; а кад мене небудеш имао, онда си само свој.{S} Видиш дакле да нестои оно, |
други сви разишли би се кућама.</p> <p>„Имао је нѣколико пута озбиљних сукоба са владом; али је |
Франц I. јако га је бегенисао.</p> <p>„Имао је довољно и политичке куражи.</p> <p>„Радо се сас |
краљевске табле готов посао...{S} Него, имате ли ви попо мало цванцига... или талира... па ма и |
еуму да је руководе, а влада ће казати: имате право, кад нису за то, нека нешкоде сами својој ц |
87" /> а буква има у звателном „букво!“ Имате л’ ви у манастиру коју букву?“</p> <p>„О имамо их |
Ево ја молим у највећој понизности, да имате високу милост, и да ми дате допуст.“</p> <p>„Неда |
одговори о.{S} Теофан. „Него молим, да имате високу милост, и да примите ове моје рѣчи као рѣч |
казало, да су ствари ту.“</p> <p>„А шта имате казати на тужбу о.{S} Теофана?“ запита на ово арх |
сте истина били и млада и лѣпа; али сад имате ево поодрастла сина, па нисте више млада, ако сте |
p>„Е коно, опростите; нисам знао, да ви имате у глави мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, што га |
што баш од мене?“</p> <p>„Јер зна да ви имате најбоље.“</p> <p>„Али није моја, него манастирска |
лико мој.{S} Ви јошт већу снагу над њим имате него његов настојатељ, ма да му је брат рођени.{S |
„А ви дајте сира, јаја, пекмеза ил што имате, само брже, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да |
грму лежи зец!“ –</p> <p>„Ваша светост имате подпуно право, кад кажете да се она мудра и света |
орби, ако би се ова разгорѣла?“</p> <p>„Имате пуно право,“ проговори на то архимандрит. „Нема с |
се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима имати, мало сам себе за навѣк неубих и овога и онога св |
хтѣти добро, радити цѣлисходно, успѣха имати, <pb n="295" /> пак и опет сваки дан сваки час на |
Са интереси могли смо, да је срѣће сад имати око 3,000.000 фор. који би нам давали око 200.000 |
бачкој и торонталској жупанији мого је имати процес и пол.{S} Пак пошто се он бацакао, као да |
би, ко сам путује, онда је наравно боље имати друга при свему, што духу <pb n="201" /> човѣка г |
урадим, засѣјем и оградим.{S} Надам се имати обилно свега у њој.</p> <p>— — „Кречану дадох спа |
ће падати под конкурс... калуђери неће имати хлѣба...{S} Неће бити чаше вина у манастиру да се |
ти ни вама ни обитељи на чест, и моћиће имати велике послѣдице.{S} Јест.{S} Честњејша конзистор |
кад изкуси, да смо могли толики капитал имати, па га немамо само зато, што не одговорише они <p |
та му је почесто долазила, или је морао имати Винковића у манастиру, или је сам отишао куда у п |
важимо, онда ће настојатељ моћи не само имати пријатељице, <pb n="104" /> него је у свом манаст |
повуче се мало на више.</p> <p>„Ми ћемо имати и женскиња!“</p> <p>„Хајдемо само“, повиче Митроф |
о то свуда по нашој околини и тако ћемо имати дан великог торжества.{S} А онда ћемо уписати име |
т људи и на добро наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. воље ће бити....{S} Хајде, молим те, хајде из о |
ни мрвица хлѣба неће у њима заостати... имаће ту посла и вицишпан и седрија... до краљевске таб |
гумане, нестарај се за манастир!</p> <p>Имаћемо прилику дознати —- како су ова добра браћа прош |
{S} Ако Бог да, те ја постанем игумном, имаћете ви свачега, и винца, и ракијце, и жиока, и вѣнч |
придворне калуђере, јер сам изкусио да имаш велике таленте, па сам наумио да те своим временом |
зовем Крста Муцало.“</p> <p>„Али ваљда имаш и друго какво презиме?“ запита га архимандрит. „Ка |
ш ми данас све казати, што држиш, да ми имаш казати.</p> <p>„Дакле говори: ја слушам.“</p> <p>О |
патријарх жестоко; „али дај докажи, ако имаш куражи.“</p> <p>О. Теофан осѣти ту кураж у себи, и |
и ступи у живот.{S} Онај, кога у свему имаш прѣд очима, онај разпети избавитељ свѣта, онај син |
вољна.</p> <p>„Данас ћемо кући.</p> <p>„Имаш кога овдѣ походити, походи га до подне.{S} Послѣ р |
ро учинио и ваља да останеш при том.{S} Име ће ти остати сјајно, савѣст чиста а будућност без о |
" /> <p>„Што ће наша црквена повѣстница име Ваше Светости“ — ту заћути.</p> <p>„Шта?“</p> <p>„М |
ј је баш био епископ Мушицки, којега је име било од дугог времена прѣко свега народу мило и сја |
уква, није дрво, него животиња, које је име у титулатури људској <foreign xml:lang="la">jus civ |
на, само код овога, незнамо, како му је име!“</p> <p>А ко би то мого знати?</p> <p>О. Теофан не |
сву себе и све своје, свој живот, своје име, своју будућност!{S} Из ока јој сѣваше само блаженс |
ти хвала!</p> <p>„Дед, запитај, чије се име данас више чује и разноси од имена нашег домаћина А |
андрит подпуно право реко.{S} Његово се име од г. 1848 овамо проносило по свѣту као име једног |
рха, кои су као епископи и архиепископи име своје овѣчили!</p> <p>„Њих је калуђерство, њих је м |
тковици да, засадиш виноград, кои ће ти име за навѣк у манастиру одржати.</p> <p>„Знам да умѣш, |
ликог торжества.{S} А онда ћемо уписати име смирене прилежнице у читуљу, која се при сваком бог |
сио у анђеле и светитеље, да си сачувао име благослову садашњости а слави будућности.</p> <p>„Т |
од г. 1848 овамо проносило по свѣту као име једног од највећих Србаља.{S} Год.{S} 1848. прекужи |
Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друго име.“</p> <p>„Е, Крстоношићу, би л’ ти знао, зашто си о |
Саду, чини нам се иста, која и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣме био је друштвени живот у Н |
/p> <p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак онда у име божје пођите.{S} Одавдѣ сте на ваши коњи за 3 сата |
reign>!“...{S} Али окајте се, хоћу ја у име долње куће да наздравим домаћину.“</p> <p>Срѣћа њег |
па дижите чаше, сад ћу ја да напијем у име мога среза у здравље Њ. Високородију, па ко са мном |
рхимандрит. „И све држим, да ћемо ми та имена и више пута чути.“</p> <p>О Доктору Суботићу неће |
ије се име данас више чује и разноси од имена нашег домаћина А?{S} Ничије.{S} Ни сам патријарх |
и.</p> <p>„Из тога доба познато је више имена појаца умѣтника.{S} Тако ћу ти споменути игумна Д |
ховне снаге и велике духове без гласа и имена у свом крилу саранио.</p> <p>„Па дична дѣла толик |
шно. „Дајте људи хлѣба, јер ћу, тако ми имена, загристи у ваше носеве?“</p> <p>„Нема!“ гласио ј |
имус у манастир Бе—, но нећу вам казати имена.{S} Био је са настојатељем и братством врло добро |
мена“ — ту преда настојатељ нѣки списак имена комесији — „изпитајте манастирске ђаке и слуге — |
тајте манастирске ђаке и слуге — ево им имена овдѣ — па ћете се увѣрити, да смо ми само тихо и |
вите ове људе, који су ту били — ево им имена“ — ту преда настојатељ нѣки списак имена комесији |
е така прилика на другом мѣсту, доћи до имена једног Јоанна Златоуста.</p> <p>„Узвишени позив и |
атријарх?“ —</p> <p>Свима другима знамо имена, само код овога, незнамо, како му је име!“</p> <p |
мого знати?</p> <p>О. Теофан нерече му имена.{S} А нерече га, ни патријарх.</p> <p>Толико свак |
је дакле послѣ тога сваке године на њен имендан у Бечкерек долазио, тамо код једног њеног рођак |
овај свети шиболет: „Не нам, не нам, но имени твојему.“</p> <p>Дакле к дѣлу.{S} Ови мемоари пис |
им покраинама.</p> <p>К. комесаром буде именован бан хрватски, генерал Шокчевић.</p> <p>Овај ве |
манастиру није истина, и зато ћу сутра именоване од настојатеља свѣдоке преслушати.“</p> <p>На |
сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће именовани свѣдоци потврдити то што кажете, зато, да ина |
иканор Грујић, кога славе под књижевним именом Срб-Милутина; снага врло одлична.</p> <p>„Са Тош |
помињу.</p> <p>Света Гора позната је по имену и нашем народу.{S} То је права калуђерска републи |
егових служитеља, и његових људи.{S} Во имја отца и сина и св. духа, амин!“</p> <p>На то благос |
Појава на сваки начин необична, снажна, импонујућа; к том морамо додати, да је у том <pb n="82" |
ћи.</p> <p>Један од дружине, по изгледу имућан у изображен трговац повиче за њим: „Коно! понеси |
роговори Ленка. „Чуј ме само.{S} Ја сам имућна, ја сам што више богата.{S} Ми можемо од мога им |
иком чашом вина угостио, али то су људи имућни, који светом овом храму велике користи дају.</p> |
уди онога времена, врло гиздав са свога имућства.{S} Он је имао јединицу кћер Ленку.{S} Ова је |
. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити, иначе одосмо у глиб, који дна нема.{S} Јест.{S} А што с |
сти, и то у једном другом ли манастиру, иначе ништа што би човѣка занимало.</p> <p>Шта је овому |
и или пије... то се никога нетиче...{S} Иначе би се звало осудити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ |
сам се дружила са његовом Катицом... а иначе само сам га на улици видила, кад пролази поред на |
ѣдоци потврдити то што кажете, зато, да иначе људе нетрудимо, јест, јер је сад врѣме радње.“</p |
можда најсјајнија и најузвишенија; а и иначе имају њени послѣдњи дани одсудан моменат за даљи |
ве биле, те није ни оно разумѣо, што би иначе мого по граматичком смислу знати.</p> <pb n="50" |
ш за то неможете ми судити, и да сте ми иначе законите судије, јер се вас тиче: ко је и кад суд |
принуђавала да већма тражи самоћу него иначе; а та самоћа позивала га ја већ и сама собом, да |
илици Митрофан је остао Митрофаном, јер иначе тежко да би слѣдовала ужасна ова катастрофа.</p> |
бу, да ме одреше од тог званија, јер ћу иначе принуђен бити свући се и у свѣту као поштен човѣк |
их виших калуђера.</p> <p>Наравно да ни индустрија није пропустила употрѣбити ову прилику на св |
xml:lang="la">parcella</foreign>!“; ви инжинири снивате само о parcella-ма.{S} Али знам ја еве |
боље ишло.{S} Ту је госпођа Јовановићка инжинирка учинила гласа и себи и нашем народу.{S} Она г |
овај био успособљен, да нову еру својом иницијативом и својом снагом створи, неимајући довољне |
ја пријатеља и у Вуковару и у Пешти... инквизицију ћемо обуставити... протоколе ћемо написати, |
p> <p>Пријатељи му израде путни лист за иноземство.</p> <p>И са тим листом и свидѣтелством свог |
окривате манастире цигљом ни лимом него интабулацијама... па јошт ово... па и ово... идите па р |
.</p> <p>Епископ Хранислав, екселенција интерегнума послѣ смрти митрополита Станковића, живи јо |
обрати позорност своју само на правду и интерес цркве и хијерархије, те заступи топло и снажно |
настирска . .{S} 9200 фор.</l> <l>г) 5% интереси од народних капитала износећи . . . . . . .{S} |
280 фор. у скупи 1,687.280 Ф. ср.{S} Са интереси могли смо, да је срѣће сад имати око 3,000.000 |
настира и калуђера по дужности у велико интересира, наредићу, да ми се о свему точно извѣшће по |
же врѣме; али из тога видиш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди на ту столицу пак отвори срдце; |
је као епископа православне цркве јако интересовало стање исте цркве, како се у Русији находи. |
вим бољим знањем ни са начелом правде и интересом православне цркве.</p> <p>„Глас митрополита С |
га; друге у мислима о.{S} Теофана, да у интересу манастирског нижег клира нележи, да се настоја |
одобрити све, што он пронађе да лежи у интересу цркве, чије заслуге за престол и државу влада |
ново.</p> <pb n="357" /> <p>„Ја идем у интересу наше цркве у православне манастире, о свом тро |
други пут, незнајући смисао предишавшег интермеца, пак да покаже да је то свето писмо, што гово |
е шљивовице.</p> <p>Међу тим се догодио интермецо.</p> <p>Архимандрит није имао вѣре у ђаку, не |
аки дан сваки час наилазити на запрѣке, интриге, подла подметања и извртања, да и смртна неприј |
доплетем до јечмена хлѣба.</p> <p>— — „Интриге братске и бившег настојатеља доведу ме до очаја |
о.{S} Теофан мисли да њему трѣба каква информација. „Знам ја те ствари боље, него ма ко други. |
астило сасушило, а тога ће му ваљати да информацију забележи.</p> <p>Он се окрене натраг и одго |
ице прѣд конзисторију биле дошле, да га информирају.{S} Ове су брже изишле напоље из његове соб |
слити, да је која странка мене приватно информирала.{S} Одлази: биће мѣста, гдѣ ћемо се састати |
ровић није никаква корака учинио, да се инштитуција манастира и калуђерства регенерира, то није |
а, и за заступнике цркве, њених права и инштитуција и у народу и код владе.{S} Баш да се архима |
</p> <p>Повѣстнички моменат у овом чини инштрукција за будимске (XIV. пунктова) посланике на са |
задобио, пошто су ту пунктови будимске инштрукције били примљени.</p> <p>У тим се пунктовима и |
у Карловци бити, и зато ми даде подпуну инштрукцију шта да радим за његова одсутства.{S} Ја сам |
ку.</p> <p>Сви изгледаше запетим жицама инштрумента за смѣх, што ће доћи.</p> <p>„Да живи онај, |
„Јес’ чуо, како овај загуди?“ Ако само иоле примѣтим, да што снује, волим га угушити него да ј |
</p> <p>„Два! два!“</p> <p>„А то сам ја ипак морала мало подуже спавати.“</p> <p>„И снивати, те |
анашњег дана.</p> <p>Но ова је комесија ипак заљуљала таласе на двѣ стране, и то: у мислима арх |
азума, и узвишеност мисли о.{S} Теофана ипак га потрѣсе.{S} Он се нађе са свим пораженим на пољ |
алнији: али је мало митрополисао.{S} Па ипак се под њим појави гибање новога живота у свештенст |
е.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи да рекнемо па ипак ће сваки знати, како је било у тој малој собици, н |
а је то немогуће,“ проговори Ленка, „па ипак се ето збило!{S} Види се, да се нисмо с једним осѣ |
; ту има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да видите како |
ви и бољи списатељи.{S} Али ће се народ ипак мило сѣћати списатеља свога детињства!“</p> <p>Сад |
оростасних планова паријархових; али је ипак одмах видио, да би при свој огромности тих планова |
и.</p> <p>Но овај ноћни догађај имао је ипак једну послѣдицу.</p> <p>Оне се непробуде рано.{S} |
ови пред очима калуђера.</p> <p>„Дакле ипак много више, него што су она обојица добили!“ проша |
људи врло великих домишљана, пак би се ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знајући да ће н |
отођакон први, истина више за себе, али ипак да га је супутник чуо: „То је доиста знаменито!“</ |
забављају.</p> <p>Напослѣдку проговори ипак протођакон први, истина више за себе, али ипак да |
„Јесам, В. Светости!“</p> <p>„Дакле сам ипак право мислио,“ рекне на то патријарх као за себе. |
мога брата, подобро оздравила, али сам ипак јошт врло слаба.{S} Примите нашу захвалност, и буд |
то важити у очима читатеља, али ћемо им ипак казати, да је овај узор од администратора манастир |
врло слабим гласом: али је о.{S} Теофан ипак све разумѣо.</p> <p>Видило му се на лицу, да су ст |
удова Обрадовић.“</p> <p>„Дакле ће нас ипак посѣтити“, рекне на ово архимандрит. „Но баш ће ми |
високопарним плановима; али напоследку ипак дода: „Док В,.{S} Светост све приправи и приреди з |
доле његових руку, <pb n="19" /> те му ипак у мозгу зазори, да отац Амфилохије нема часа најпр |
, кога господин управо мисли, али су му ипак мисли погодили, па и они повичу: „Свему је он крив |
ме ишли.</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣко Каменице.“</p> |
за појање изврстан.{S} Био је родом из Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S |
та за ђавола.{S} Тако ми је сам покојни Иринеј казао; и имао је посве право.{S} Благо човѣку, ш |
ђерства био је твој духовни отац игуман Иринеј...“</p> <p>„Бог да му душу прости!“ уздане о.{S} |
ише архимандрита Крстића... нема игумна Иринеја... архимандрити само знаду упрегнути 4 коња па |
и, који сте из школе Стратимиревићеве и Иринијеве, биће како тако: а послѣ ће бити... знате, шт |
оворио!“ рекне му на то владика, али не иронично, него у пуној истини.</p> <p>Како се ручак свр |
p>Код овога је био придворним калуђером Исидор Коларовић.{S} Служио га је као свѣћа.{S} Кад про |
а тако исто са познатим нашим пѣсником Исидором Николићем, тајником код уг. кр. намѣстничког в |
јер је био превећ млад.{S} За духовника искала се бѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најб |
ли примљени.</p> <p>У тим се пунктовима искало:</p> <p>1., да народ бира епископе;</p> <p>2., д |
дно, узме.““</p> <p>„Услѣд овога назора искао је сабор да владике и манастири сами одреде ону с |
.</p> <p>За тим узме сваки своју чашу и искапи је до дна.</p> <p>На то ће рећи један од гостију |
вѣт, да калуђер буде анђео, али то може искати, да <foreign xml:lang="la">si non caste, adminus |
тите...{S} Нећу ни ја за мој труд много искати... та земљаци смо, па ваља један другом да помаж |
одложи нарав човѣчију, а то је не само искати, што је немогућно, него управо убити га!...{S} А |
ачин разкошну.{S} Али онда трѣба од њих искати, да својој задаћи подпуно одговарају.{S} Сваки н |
ра оправљају и удѣшавају кроз цѣло лѣто искварену бурад ни каце.</p> <p>-— —„Већ сам набавио дв |
ромокрене.“</p> <p>Очи су му разнобојне искре просипале; уста се најсочнијим смѣхом развлачила. |
о посрѣдовањем Тоше Павловића био му је искрено наклоњен.</p> <p>„Уз народне Новине имао је уку |
о можете... а ако неможете, а ви кажите искрено па да идем да скачем у Дунав док је раније, да |
лију, погледа подуго на куварицу и више искрено него обзирно проговори јој: „Јесам ја реко, да |
них млађих стисне устне, набере чело, и искриви очи: „А ја опет велим, биће ту нѣки други враг! |
му на ум падне, и тако своим примѣром и искушенике и ученике одводи од цркве.{S} Манастирске сл |
у своју око тога ужаснога човѣка, да га испије као паук муву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти кажем, ка |
е узети на себе ризико, да га у села на исповѣст пошљу.</p> <p>Ово је ишло све своим путем, и п |
оанна Златоуста.</p> <p>„Узвишени позив исповѣсти доводи чистог и човѣкољубивог духовника до ви |
и, које говори послушни син отцу, и као исповѣст, коју обавља млађи пред својим старѣшином, ком |
си свештеник; могу и ја теби свој грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто такв |
н и Ленка, прелазила му је по више пута испред духовног ока.</p> <p>Но већ понашање његове црне |
а.{S} Хајде нека узмемо, да ће им мачку истѣрати на оџак, као што рече, али и мени неће бити на |
била гостионица у Н. Саду, чини нам се иста, која и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣме био |
запечаћена, и нигда се није продавало и истакало, да он није ту био.</p> <p>Једаред пошље му је |
е такођер срѣће у даљем свом животу.{S} Исте године, кад је онај бал давао у манастиру, буде еп |
е подписати и поднесе своје примѣдбе на исте.</p> <p>Из његових приговора покаже се да рачуни а |
авославне цркве јако интересовало стање исте цркве, како се у Русији находи.</p> <p>„Мушицки ни |
м маневрима осујетио.</p> <p>У децембру исте године умре. —</p> <p>На те одсудне речи патријарх |
о да је умро.</p> <p>Временом постао је исти архимандритом, али у двор није ишо никад.</p> <p>А |
p>Док су се возили по Бачкој, служио се исти тим своим обичајем у излишној мѣри.</p> <p>Но наје |
повѣдим.</p> <p>„Год. 1840 имао је онај исти млади Србин докторатски дишпут из права на универз |
шта да ради, пошто бијаше могуће, да у исти пар стану топови са града Варадина пуцати у славу |
устио, јер се више нису мѣњали, него су исти пред врати стајали, па ноћу тамо спавали и кад кад |
стник, како два слуге на коњи јуре оним истим путем, којим бијаше отишла куварица.</p> <p>За ко |
ави домаћину госте, а за домаћина рекне истима: „Најврѣднији настојатељ Фрушкогорски, господин |
много добра учинио; али што је истина, истина је.{S} Његово врѣме живи и дан данас у нашем нар |
ета.“</p> <p>„Што се пак тиче куварице, истина је, да сам је дао тражити по прњавору, али не да |
ослѣдку проговори ипак протођакон први, истина више за себе, али ипак да га је супутник чуо: „Т |
>И овим завршујемо приповѣст: „Калуђер, истина и поезија!“</p> <p>(Крај.)</p> </div> </div> </b |
у често манастиру добру услугу учинили; истина је, да сам их том приликом чашом вина угостио, а |
саним путем прѣко прописаних органа.{S} Истина је, да ми досад није нико укупно стање манастирс |
ново.</p> <p>„А ви се ништа небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла може изводити <foreign xml: |
народа од велике користи бити могли.{S} Истина је, да се трудио накнадити их начином његовој ми |
колико у њему учествују богословци.{S} Истина, да би семинарија нов трошак доводила, али нам ј |
ато тражио, да га тим путем сачувам.{S} Истина, да су се послѣ ти ножеви и кашике нашле, али су |
, знате ништа.“</p> <pb n="224" /> <p>А истина је била, да се игуман поносио, да има таково поз |
S} Ја се небојим ничега.{S} Ако ваља да истина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣтао |
рекне јој ова.</p> <p>„Била шала, била истина,“ рекне тетка; „да виш мени се јежи кожа!“</p> < |
аке с њом сукобиле.</p> <p>Лупа је била истина мања него да је длан о длан ударио: али је Амфил |
.</p> <pb n="86" /> <p>„За отца Теофана истина је све, што сте казали.{S} Али то је он заслужио |
.. неће ни вас.“</p> <p>То је била пуна истина, што је господин адвокат реко, њему нису никога |
ад незнам управо шта је боље.{S} Ако је истина, што путници пишу, да пола сласти изгуби, ко сам |
самих тужитеља, дакле неумѣстна, то је истина; није имала темеља, дакле је била неправедна, и |
меља, дакле је била неправедна, и то је истина; али ја сам био калуђер, млађи... ја сам морао д |
ни из далека, дорасла.</p> <p>Но то је истина, да је патријарх Рајачић у овој идеји уживао!{S} |
едавши у очи архимандриту.</p> <p>То је истина“ примѣти архимандрит, погледавши га проницавајућ |
пријавим“, примѣти онај.</p> <p>„То је истина, и то не сам, него са кметом, жандаром и процѣни |
проницавајућим погледом.</p> <p>„То је истина.{S} Можеш јој писати; и мораш јој писати.{S} Око |
ко што најрадије слушаш!“</p> <p>„То је истина“, одговори о.{S} Теофан. „У тим приповѣдчицама ж |
е ми баш много добра учинио; али што је истина, истина је.{S} Његово врѣме живи и дан данас у н |
и удари на Митрофана.</p> <p>Овај није истина био крив у правом смислу рѣчи, али је ћушка била |
опили, да смо саблазни чинили: то није истина високопречестњејши господине+; то немојте ни пом |
е, да она пијанка у овом манастиру није истина, и зато ћу сутра именоване од настојатеља свѣдок |
/p> <p>„Шта велите на то?“</p> <p>„Није истина!“ викне Митрофан.</p> <p>„Све сама лаж!“ придода |
проговори му овај благо. „Учинило ми се истина подуже врѣме; али из тога видиш да ме ствар инте |
бојте се, мајко,“ рекне јој он. „Ви сте истина били и млада и лѣпа; али сад имате ево поодрастл |
} Одушевљење, којим је говорила, сила и истина осѣћања, која јој се на лицу изражавала, <pb n=" |
је ово очевидно годило.{S} А било је и истина; јер је патријарх Јосиф заиста, што каже о.{S} Т |
смо њих час пре позвали, да кажу, је ли истина, што сте ви на оца Теофана донели, а они одрекош |
> <p>С једне стране није се дала побити истина онога, што му је о његовом досадањем животу гово |
ако се са овим ножем, који о.{S} Теофан истина на обрану бијаше подигнуо у зрак, сложи читава п |
е грађе, те издржи до поноћи.</p> <p>Но истина је, да му је послѣ и много лакше било.{S} Браћа |
о, и да ћете ми захвалити.{S} Станковић истина добро ради на тој ствари; али то иде сасвим пола |
еш видити, да је свуда и у сваком послу истина, што стари рекоше: небои се свака шуша бога, већ |
администратор није више пио.{S} Очи су истина миловидно чашицу погледале, али руке бијаху узет |
чића на другу сврху употребљене.</p> <p>Истина је, да је и Патријарх Рајачић дао доста цигаља н |
iv type="titlepage"> <p>КАЛУЂЕР.</p> <p>ИСТИНА И ПОЕЗИЈА. </p> <p>од</p> <p>Дра Јована Суботића |
iv type="titlepage"> <p>КАЛУЂЕР.</p> <p>ИСТИНА И ПОЕЗИЈА.</p> <p>(Писано I. дѣо 1873., II.{S} и |
ратор се накашље, и поуздано одговори: „Истина је, високопречестњејши господине, <pb n="94" /> |
није учинио, а — ни патријарх!“</p> <p>„Истина је,“ рекне о.{S} Теофан топло. „Народу сте чинил |
а је она мало пре к теби ушла.“</p> <p>„Истина је“, одговори о. намѣстник хладно. <pb n="24" /> |
и. — Шта велите ви на све ово?“</p> <p>„Истина је, високопречестњејши господине архимандрите,“ |
ше крвљу умазивао, и тако му се друг од истине поплаши, кад га крвљу обливена види.</p> <p>Он р |
и је он био спремљен за све послѣдице и истине и лажи, па је чекао мирно да чује, шта ће онај д |
.{S} Ја из изкуства видим, да има много истине у ствари; а Ваша Светост ће своим високим умом и |
владика, али не иронично, него у пуној истини.</p> <p>Како се ручак сврши, уђе момак и јави, д |
да о. намѣстник није мого ни најмање о истини и збиљи тих рѣчи посумњати.</p> <p>Њему дође пре |
вори: слободно...{S} И лик Ленке, али у истини, појави му се зачуђеном и скоро рећи уплашеном о |
и на даље па неучинимо ништа: ми ћемо у истини сами натѣрати народ, да потражи натраг аманет, к |
папира да изсѣцам?“ запита патријарх у истини љутито, напрасито прекинувши му говор.</p> <p>„Т |
одговорити, <pb n="84" /> али по души, истину, како се то свештенику пристои.“</p> <p>„Хоћу ви |
ко; и док сте заједно, опомињем вас, да истину говорите, јер ћете се на рѣчи заклети, а тешко о |
су из мога непосрѣднога изкуства.{S} За истину стоим пред сваким судом.“</p> <p>„А ти дај овамо |
празне формуле узеће народ најпослѣ за истину, те ће обиста потражити, да он манастирска добра |
смо у овај манастир.“</p> <p>„Та кажите истину госпо!“ рекне домаћин</p> <pb n="203" /> <p>„Нем |
сав овај призор, гласом старѣшине, кои истину тражи.</p> <p>„Грле се!“ проговори онај коловођа |
док нѣкако немирно.</p> <p>„А ти говори истину, па се нећеш ухватити у лажи.“</p> <p>„Та право |
ђи пред својим старѣшином, ком је дужан истину казати.“</p> <p>„Неоколиши, него говори!“ одврат |
ку у вече.{S} И то су имали разлога као истину узети.</p> <p>Дакле.... поставе стражара, кои је |
Оволико могу на свештеничку савѣст као истину признати... а друго је све клевета.“</p> <p>„Што |
дило, да му је одлануло, кад је одлучио истину говорити. „Сви смо ми били једнаки.... један ко |
на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало. „То ми се недопада.{S} У манасти |
О. Теофан у овом тренутку изгледао је у истину као што су први калуђери у идеалу изгледати могл |
и о.{S} Теофан, који <pb n="73" /> се у истину обрадује, што ће ствар у руке тога мужа доћи, ко |
вића.</p> <p>Кад савије на десно види у истину пред кафаном више господара у једној гомили, а п |
о мислили узајмити у селу.{S} Вечерас у истину немамо ни мрве хлѣба.“</p> <p>Гост се разсрди и |
> <p>Архимандрит их опомене, да му кажу истину, што их буде питао.</p> <p>„Хоћемо!“ одговоре об |
опустите да Вам преповѣдим, ја ћу сушту истину казати.“</p> <p>„<foreign xml:lang="la">Nemo ina |
; и за то вас молим да му кажете, да ја исто онако мислим као што он пише; да има у мени највѣр |
није скинуо; јер је ова по чину морала исто тако на свом мѣсту стојати, као клобук код војника |
држати.{S} И воћњак његов напрѣдовао је исто тако весело и берићетно.</p> <p>Но и било је пролѣ |
пои.</p> <p>Срѣде и петка недржи, тако исто никојега <pb n="292" /> другог поста, на сабласт и |
је у врло пријатељском одношају, а тако исто са познатим нашим пѣсником Исидором Николићем, тај |
му је теме и спадала на рамена; а тако исто црна дуга брада покривала му је дољни дѣо главе.{S |
м собама ни спаваћих хаљина нема а тако исто ни у собама настојатељским.{S} Астали и столице по |
а ће јој одмах плату издати, па ће тако исто кришом из манастира отићи, те је неће нико ни опаз |
да се украдем и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи опростити с |
„Како неби дошли!...{S} Та он је толико исто ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт већу снагу над |
pb n="227" /> <p>Примѣра ради да узмемо исто тако велику слику, на којој би били представљени с |
и настојатељ и на страни, у друштву, то исто учинити, па ћемо га онда видити, како клима на кол |
цѣпљено срдце расом завио.</p> <p>„А то исто кажу и за узвишеног нашег Лукијана.</p> <p>„Шта ви |
брашнару затворати, а они онда чине то исто и без свакога страха и стида; нити нам одају прист |
овај дивни манастир.{S} А домаћин је у исто такој мѣри љубезан.“</p> <p>На то представи домаћи |
од остраг.</p> <p>Но онај први одтури у исто врѣме онога од кључанице силније на страну, да се |
е. „Одкуд би знали?“ примѣти Митрофан у исто врѣме.</p> <p>На то упру очи један у другога, пита |
дити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣк |
и упути се у манастир натраг.</p> <p>У исто доба упустио се бијаше архимандрит Гурије у разгов |
Гедеон био је одличан појац.</p> <p>„У исто врѣме предавао је „пѣније“ на богословији један св |
се онда врати калуђеру, и проговори му исто тако мирно и озбиљно:</p> <p>„Ја радим што највише |
орденом златнога руна о врату.</p> <p>„Исто тако под патронатством краља дишпутирао је на скор |
, а нехотице му сузе грунуше, кад је са истог прозора, за који је тај дан, реко би, чаробном си |
одворио код митрополита тако, да је код истог све важио.</p> <p>„Митрополит није био далеко од |
лужби прешо, осѣћао је чудесно олакшање истога часа и одлазио је утѣшен кући.</p> <p>За придико |
ог Леополдовог крста, а око врата колир истога реда, као што га свештеници ношаху.</p> <p>„Ходи |
оде к оном учитељу пѣнија, одведе га к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита.</p> |
наш оријент, као што је ћаба у Меки за исток мухамедански.</p> <p>Али, на жалост, није учињено |
вао крст и еванђеље, што се находише на истом покрову, или узнешености, коју је умѣтност тога у |
анастир Раваницу, а управа се даде оном истом, од кога бијаше на мене прешла.</p> <p>— — „Ево м |
е изложен у цркви угледу народа, кои је исту дубком пунио прѣко цѣлог осталога дана.</p> <p>Нем |
прима стари настојатељ, кои је пре мене исту водио.</p> <p>— — „Ево ме у манастиру Раковцу опет |
ији умукне, и звона на цркви стану, али исту мелодију почне банда под прозори трапезарије свира |
и учити 120 богословаца наших.</p> <p>У исту су се могли примити и богослови из Ердеља и Букови |
ватељ највећег светог реда калуђерског, Исусоваца, отац Игња Лојола чинио, и тако му је тѣло цв |
гу издаица, у којој је први уписан Јуда Исхаријотски.“</p> <p>„Е мој синко“, дода за овим мало |
га, кои се усудио пред њега или уз њега ићи.</p> <pb n="232" /> <p>Према своим старѣшинама био |
<p>Ленка је осѣћала, да јој доиста ваља ићи.{S} Послѣ свега онога, што је проживила у послѣдњем |
на ариште, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији заковали, и стражу му п |
ите ви само овдѣ милостива; неможете ви ићи... та ето је скоро ноћ... а ноћ није за госпође да |
ко она о том мисли.</p> <p>„ А мораш ли ићи Тодоре?“ запита га она -жалостиво.</p> <p>„Да стои |
е своје дигне, неће нико у њихов ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манас |
„Нема ту ништа“ повиче куварица, „морам ићи отцу намѣстнику.{S} Ови ил су пијани трештени, или |
ротођакон осорно. „Зар ћемо тако далеко ићи, да настојатељ манастира мора за сваки корак свѣдок |
ви чините, како најбоље знате.{S} Ја ћу ићи у моју ћелију, и сматраћу се ариштанцем; бѣгати нећ |
вите манастире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у |
оже и сама влада одтуд узети повода, да их под државну управу узме, па онда смо на правом путу |
и онај, који нема прилике и трошка, да их у нарави види.</p> <p>Имамо ми људи изван манастира, |
шике нашле, али су се дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже боље рекли да их нема.{S} Али |
о за сутра администраторове свѣдоке, да их преслушамо?“</p> <p>„Нашто свѣдоци,“ рекне протођако |
ствари нису тако описане и нацртане, да их може видити и онај, који нема прилике и трошка, да и |
ину и кифле и земичке тако су добре, да их у Бечу нема бољих!“</p> <pb n="265" /> <p>„Е, код на |
ѣм ли молити, да ми дате ове папире, да их мало прегледим,“ запита протођакон архимандрита.</p> |
, да их подпише.</p> <p>Овај изјави, да их неможе подписати и поднесе своје примѣдбе на исте.</ |
офану као бившем намѣстнику послани, да их подпише.</p> <p>Овај изјави, да их неможе подписати |
овамо дошли, морали би се запитати, да их није ко научио, шта ће да говоре, јест, и морали би |
"211" /> <p>„Е, данас ћете изкусити, да их има,“ рекне јој архимандрит.</p> <p>„Мој предходник |
<p>„То некажем... ја сам само реко, да их нестаје, и више ништа.“</p> <p>„Пак што неидете у вр |
повео, да му их покаже и означи, па да их овај послѣ даде посѣћи и израдити.</p> <p>Подне је в |
свѣт гробова ради, да копа гробове и да их пуни живим мртвацима, него се родио живота ради, да |
их нестане, па су ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг довели, неби јој ништа |
" /> <p>Друга братија покуње се, као да их је ко ладном водом прелио, кад чују, како им је прош |
аставили су срдца брата и сестре као да их је једна мајка родила.</p> <p>Ленка је љубила управо |
новорођену дѣцу том свештенику, само да их он крсти. „Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их |
ма таквих створења, па ће до кои час да их остави и да прне у своју небесну висину.</p> <p>Оне |
молити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле сам ја имадем.“</p> <p>С тим пођу на ручак.</p |
ејши... познајем обојицу.“</p> <p>„И ја их лично познајем,“ примѣти архимандрит. „И све држим, |
Домаћин је био пред њих изишо, и дочека их љубезно.</p> <p>Видило се да су све стари добри знан |
тир.“</p> <p>Уђу у порту.</p> <p>Дочека их настојатељ игуман и нѣколико калуђера и ђака.</p> <p |
а непријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има их и горих, кои сад живе!“</p> <p>„Шта ти твои жутокљун |
незнађаше правога смисла ових рѣчи; она их је дакле само просто саслушала.</p> <p>Архимандрит с |
ога, који се неимадоше одкуда учити, па их манастир на науку посла.. већ сам видио школу нову, |
сузе на очи врцале, а он је стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне: <foreign xml:lang=" |
фор., па изплати и растѣрај слуге, кад их неможеш употрѣбити; а верујем да неможеш, јер су то |
но.</p> <p>Но јошт се већма зачуде, кад их доведе домаћин <pb n="223" /> у крајну собу, до које |
„Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их је ко запитао, за што сирото дѣте тако надалеко вуца |
вши да су госпође за пут готове, позове их да пођу.</p> <p>Као уљудан господин пружи руку Ленки |
да нећу ту дивоту заборавити.{S} Милије их је било слушати него славује кад се надпѣвају!“</p> |
ће и друге печенке, и тамо код њих коље их и пече, па се с њима части и пои.</p> <p>Срѣде и пет |
</p> <p>Протођакон узме хартије и стане их сам прегледати.</p> <p>Архимандрит узме други лист и |
пусти руке долѣ, преплете прсте и стане их кршити, а глава му клоне дубоко на прси.</p> <p>„О м |
ѣности народне под своју руку узели, те их к себи пренели, под строги надзор узели, и на једном |
ју на корист цркве и народа; осигурајте их наредбама и строгом дисциплином од подлих нападаја и |
„Да су ови људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама однео, као што је толике силне друге д |
орских списа од године 1790, што сте ми их приобштили, неиду ми из главе, па сам и сада баш о њ |
ојала обојица.</p> <p>Архимандрит прими их благо.</p> <p>Протођакон баци један од својих поражу |
маукати као мачак, одкључа врата и тури их у собу, мислећи, да ће куварица бити јошт на врати и |
е одржавање примати.{S} Кад умреш, а ти их остави у корист сиротих ученика нашега народа, онако |
, коима ваља давати примѣр и утврђавати их у вѣри.</p> <p>Ево свему томе свѣдочбе под А. и Б.</ |
ирска добра из руку калуђерских, и дати их... бог зна коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би |
и.{S} Истина је, да се трудио накнадити их начином његовој мисли одговарајућим.{S} Митрополит С |
да упрѣ очи у о.{S} Теофана и разрогачи их по свој величини.</p> <p>„Допуст на три године“...</ |
е руке пријатеља свога дѣтињства и овај их срдачно и топло стисне.</p> <p>„Добро ми дошла у ово |
да ће грцати, кад га стану кусати, срам их било.“</p> <p>„Баш за то ниси имала доћи.{S} За плат |
добру услугу учинили; истина је, да сам их том приликом чашом вина угостио, али то су људи имућ |
<p>„А, то су ми дала та господа, па сам их морао ту спремити“, одговори игуман домаћин. „Мора ч |
„Кукурузи ме прихватише.{S} Набрао сам их пун таван.</p> <p>— — „И винограде благослови Бог, м |
ини.“</p> <pb n="259" /> <p>„Слушао сам их једаред“ проговори о.{S} Теофан, „кад су на велику с |
ири немају скоро калуђера.{S} Сваки дан их је мање, и нема изгледа...“</p> <p>„Па зар ћу ти ја |
можете припустити на заклетву“ поучавао их је архимандрит.</p> <p>„А како се може њој допустити |
калуђерима манастирска добра, и предао их тобоже народу а управо капуту; он би узео под своју |
аљане србске ђаке волио је, и подупирао их је готовошћу врѣдном свакога признања.{S} Онај дан, |
чашицу по чашицу, те тако до зоре, ако их винушко раније у постељу несвали.{S} Други немогу пи |
обијало је само одломке од рѣчи, и тако их ни ухо немогаше подпуно извѣстити, шта се у ћелији г |
веде и Митрофана и Амфилохија, и колико их год јошт хоће.“</p> <p>Јосиф оде, и врати се скоро.< |
не могу много да поднесу?“</p> <p>„Било их је боме и под асталом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи |
манастиру коју букву?“</p> <p>„О имамо их доста“, одговори настојатељ; „овдѣ су скоро све саме |
у црквено-славенским слогом, но ми ћемо их дати у преводу, као што у наше време ишту нѣки хрват |
свѣдок.{S} Преслушају се и остали, што их бијаше навео настојатељ, и сви приповѣде онако, као |
окупи о.{S} Теофан оно мало ствари, што их је имао, сѣдне на манастирска кола, која му је админ |
дрит их опомене, да му кажу истину, што их буде питао.</p> <p>„Хоћемо!“ одговоре обојица у једа |
дрва, сѣку.{S} Онда им вино годи, а што их кад кад поштени људи <pb n="8" /> пред другима гости |
ас.{S} Али послѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле сам ја имадем.“</p> |
крпа.</p> <pb n="89" /> <p>Архимандрит их опомене, да му кажу истину, што их буде питао.</p> < |
ни ја да свѣдочим.“</p> <p>Архимандрит их погледи прекорљиво, и рекне им: „идите обоица на пољ |
ким државама.{S} И саме босанске морају их преда се пустити.{S} Високородни је уважавао и шљиве |
, а о.{S} Митрофана бијаше повео, да му их покаже и означи, па да их овај послѣ даде посѣћи и и |
овдѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле |
и септемвирата... до самог краља тѣраћу их немилице.{S} Изтѣраћу им мачку на оџак, што но веле, |
и и дан данас у нашем народу јаче, него ичије друго.{S} Њега се скоро сви јошт тако живо сѣћају |
у душу нисам чуо ни једне рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жив н |
ла за шумарство.{S} Ова би у првом реду ишла на корист наших манастира.{S} А и из народа би се |
<p>„Из манастира, кои су били слабији, ишли су калуђери по народу просити, и народ им се лѣпо |
ита госпођу Пуљиницу, кад су нѣко врѣме ишли.</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг, а оданде се |
ам све савѣстно и са најбољом вољом.{S} Ишло је добро.</p> <p>— — „Ваљало ми је ћелије покрити, |
министратор био веселији него што би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми други, је |
да му је она мисао грло стезала, али је ишло: нарав је силнија била од сумње, и ђак изнесе праз |
у села на исповѣст пошљу.</p> <p>Ово је ишло све своим путем, и план настојатељев, у колико се |
ли у послѣдње врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпођа Јовановићка инжинирка учинила гл |
шешир још на капији од дворишта, па се ишло с голом главом прѣко авлије, на коју је случајно м |
гошћа добије собу за себе; из једне се ишло у другу.</p> <p>Соба, коју Ленки одредише, показив |
а бијаше највећма украшена.{S} Из ње се ишло у оне друге.</p> <p>Госпођа Пуљиница каже другима |
вио.</p> <p>„Овај је изпитивао клирике, ишо тамо и амо по соби, слушао, а и сам говорио.{S} У т |
ја да имам кога да ме носи, небих никад ишо сам, кад ми мало вино удари у ноге: али шта ћу, нит |
ању тако и обхођењу управљао.{S} Кад је ишо у процесијама увѣк је пазио да други један корак ид |
селенције.</p> <pb n="57" /> <p>Овај је ишо у салу, пак онда изишавши, јављао је високу резолуц |
ио свѣћу и самоме ђаволу.</p> <p>Док је ишо уз степене на први спрат, ту је сирома попа прокашљ |
о што је слушао и друге.{S} Посао им је ишо од руке, па су били весели сви.{S} Имајући и дању и |
ала.</p> <pb n="199" /> <p>Са старом је ишо њен господин архимандрит.{S} Ленку је спроводио дом |
том лежи моја судбина!“</p> <p>Дуго је ишо час брже, час лакше, час жестоко, час мирније, по с |
да ће га к себи натраг позвати, зато је ишо врло лагано прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да |
је исти архимандритом, али у двор није ишо никад.</p> <p>А непонесе ни епископске круне, премд |
ј собом носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало смока, што |
уги.</p> <p>О. Теофан је ћутао, па само ишо и својој ћелији хитао.</p> <p>Кад дође до ове, зале |
у народне фондове; он би најпослѣ на то ишо, да буде судија и мени и епископима.{S} Сад сам ти |
утисак у њему изводило.{S} Али је свѣт ишо много више и рађе у цркву него данас.</p> <p>„Чему |
састати са траженим заступником.</p> <p>Ишо је од „фазана“ к пијаци, дакле данашњом улицом „бел |
цији, а међу тим да иде у манастир и да иште од намѣстника своју плату, што јој је припадала.</ |
зитета, кои нема медичког факултета, па иште годишњих 100.000 фор. за своје издржавање.{S} Овом |
ји је архимандрита познавао.</p> <p>„Он иште шљивовице!“</p> <p>„ И послао је ову чутуру!“</p> |
послао је ову чутуру!“</p> <p>„А за што иште од мене шљивовице?“</p> <p>„За то што је сам нема! |
ити човѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било протуприродно |
их дати у преводу, као што у наше време ишту нѣки хрватски чиновници од ћирилских поднесака да |
раћа обраћају <pb n="291" /> к власти и ишту мудријег и обазрителнијег старѣшину.</p> <p>Господ |
Астали и столице поломљени и разбачени ишту велику репарацију.{S} Кров зданија западњег у врло |
руку пере... дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. оних људи, кои пљене и продају и пишу платежне налог |
Теофану писмо, у ком се овај из обитељи Ј. одпушта и братији св. обитељи Ш. придружује.</p> <p> |
аблазни у Ј...“</p> <p>„Ту је намѣстник Ј...чки“, примѣти Варнава, „и моли, да га пустите пред |
с њим мало разговорим о тој саблазни у Ј...“</p> <p>„Ту је намѣстник Ј...чки“, примѣти Варнава |
рагим камењем посут.</p> <p>У манастиру Ј...у Фушкој Гори горѣле су свѣће по свим ћелијама.{S} |
ign xml:lang="de">Kriegslist</foreign>, ја сам учио стратегију...., ту сам ти ја тврд у сѣдлу!“ |
емо.{S} И да се ником неучини неправда, ја мислим да одпустите мене из ове обитељи.“</p> <p>На |
Ленка. „Чуј ме само.{S} Ја сам имућна, ја сам што више богата.{S} Ми можемо од мога имања врло |
да узме.</p> <p>„Ако ми недате допуста, ја идем без њега,“ одврати о.{S} Теофан смѣрно али одсу |
} Ако то неможе бити без великог новца, ја сам обѣшен...{S} Хајде вама јошт којекако за ваш тру |
е калуђер у манастиру најбољи за народ, ја знам да ћете ви казати: отац администратор!“</p> <p> |
апита Ленку.</p> <p>„Да је мало раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се та |
ер устане да пође: „Е добро, господине, ја ћу доћи, него шта сам дужан за овај разговор, да вам |
је строг, али и праведан: што он рекне, ја ћу примити, па ма ми се и главе тицало.{S} Само јошт |
аки и рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, ја се бојим сама спавати.{S} Она приповѣст архимандрито |
ла; она му је очи затворила.{S} Тетице, ја сам с њом позната... па сам је толико пута изгрлила |
м, да тако буде.{S} Што се ствари тиче, ја ту немолим, да ме штеде и заклањају: нека ми буде ка |
га.{S} Ако ваља да истина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ак |
ад знам на чему сам.{S} Он неће к мени, ја немогу к њему.{S} Бог све види па ће судити и њему и |
ја морам све написати, што овај говори, ја нећу бити никад готов с протоколом.“</p> <p>На то се |
но и недозвољено.{S} Да од мене зависи, ја бих томе о.{S} Теофану показао, што је настојатељ а |
онзисторија што нађе за право одредити, ја ћу је синовно послушати.“</p> <p>Држање о.{S} Теофан |
О тога се небоим; они ће све потврдити, ја сам већ са свима наредио.“</p> <p>„Букване!“ зачује |
зивам!“</p> <p>„Ако В. Светост допусти, ја могу ту слику овај час поднѣти.{S} Ја већ од дужег в |
p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћу сушту истину казати.“</p> <p>„<foreign xml:lang=" |
зло недолази само од тога.{S} Међутим, ја нисам крив, што се строго недржи дисциплина,“ одгово |
вѣстно да нећу никад бити митрополитом, ја бих и опет отишо у калуђере.{S} А ти изпитај себе, п |
ас моје душе, таласање мога нѣдра! — О, ја сам много, много тебе ради препатила!“</p> <p>На ове |
митрополитски двор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то |
е Ленка устајући.</p> <p>„Сѣди ти само, ја ћу све паковати...“</p> <p>„Паковати!{S} Тетице, да |
еби: <pb n="42" /> „нека је и отровано, ја ћу јести; грѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се к |
и повећало.{S} Ти ниси срѣћан,.. јест, ја сам добро извѣштена... ти си несрѣћан.., мораш бити |
ађе, и продужи свој говор овако: „Јест, ја сам много препатила Ми смо ћутали... ми се нисмо раз |
х нестрпљиво.</p> <p>„Ви заповѣдате.... ја ћу слушати.{S} Најпрѣ и најпрѣ, наши манастири немај |
си — у манастиру.{S} Ја сам слободна... ја сам богата...“</p> <p>„Но ја сам везан!“ упадне јој |
apite piscis</foreign>...{S} Ја крив... ја крив...{S} А ту конгрес...ту избор митрополита...{S} |
мене и направити убијцом!{S} Гоне ме... ја се отимам... администратор ме зграби за прса а ја из |
но немаре, кад им млађи теже на више... ја другчије мислим. „Што више наши калуђери теже, да су |
стина; али ја сам био калуђер, млађи... ја сам морао допустити да буде, што старији налаже, па |
кинувши му говор.</p> <p>„То некажем... ја сам само реко, да их нестаје, и више ништа.“</p> <p> |
ека говоре тужитељи, свѣдоци и закон... ја сам казао све што сам казати имао.“</p> <p>Ове рѣчи |
да је пре свега и над свиме калуђер... ја то с богом и чиним, и трудим се да том положају одго |
</foreign>?..{S} Па ја администратор... ја глава...{S} С главе риба смрди... <foreign xml:lang= |
било.{S} Ево грѣшника, а ту је судија: ја ћу сваку пресуду са синовном покорности примити!“</p |
Отац је мој умро, мати ми се упокоила: ја сам једина њихова наслѣдница.{S} Мој муж се такођер |
а ми имаш казати.</p> <p>„Дакле говори: ја слушам.“</p> <p>О. Теофан приповѣди архимандриту у к |
ено.</p> <p>„Ја нисам ваша екселенција; ја сам јошт само Ваше Високопреосвјашченство!“</p> <p>„ |
рамени и рекне: „Радите што вам драго; ја нећу ни за што да знам.{S} Мене се ништа нетиче.“</p |
о да ми опростите, што сам вам згрѣшио; ја праштам вама све, ради чега бих могао на вас зажалит |
како то је застрашио.{S} Но лези само; ја ћу бити будна.“</p> <p>На то узме сат и погледа на њ |
чинили ви коих се тиче?{S} Учините то; ја вам ево допуштам; што више ја вас на то позивам!“</p |
че се патријарх. „Немогу <pb n="353" /> ја натѣрати манастире да тај терет на себе узму!“</p> < |
ng="la">а capite piscis</foreign>...{S} Ја крив... ја крив...{S} А ту конгрес...ту избор митроп |
м својим очима видио да су срѣћни...{S} Ја нећу тим путем...{S} Срце ме вукло у манастир!{S} Та |
познати са госпођом Пуљиницом овдѣ.{S} Ја сам код ње одсѣо, јер је то моја пријатељска кућа од |
Ту сам сагрѣшио против старѣшинства.{S} Ја сам се тога ради покајао, и молио сам отца администр |
ју шта да радим за његова одсутства.{S} Ја сам ову свето набљудавао.{S} Радио сам све савѣстно |
мо далеко отишли од другога друштва.{S} Ја ћу да се вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да немо |
и спаситељ, и ми нисмо бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен, да је невино <pb n="100" /> страдање узв |
ите, господине; неплашите се ничега.{S} Ја сам сам ту.“</p> <p>О. Теофан одкључа врата и ђак ун |
еживити рѣч, која ме од тебе одбија.{S} Ја немогу без тебе живити.{S} Неповољна рѣч од тебе бић |
зује изванреднога узвишенога човѣка.{S} Ја одобравам подпуно његове мисли.{S} Писати му немогу. |
ожеве манастирске собом била понела.{S} Ја несмѣм допустити, да се манастирско добро разноси; п |
ужи: „Сад нека раде, што им је воља.{S} Ја сам на све готов.{S} Оче Теофане!{S} Ти си дошо у ма |
е да та ствар има знаменитих страна.{S} Ја сам о тој ствари разбирао, мислио и рачунао, па ћу в |
огодило.</p> <p>„Право је имао Тоша.{S} Ја сам била на хрђавом путу.</p> <p>„Чудо, шта узаврѣла |
ојатељ, и црква а и народ оне цркве.{S} Ја нити сам свој, нити сам независан.“</p> <p>Сутра дан |
b n="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни |
наготу на видѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чинити своју дужност.{S} Строг и |
жала да морам учинити, што ми рекне.{S} Ја сам пошла за другог, без љубави... са најсилнијом љу |
но <pb n="100" /> страдање узвишење.{S} Ја сам вас молио да ми опростите, што сам вам згрѣшио; |
оће. „Е, нисмо ми научене на дукате.{S} Ја би била задовољна и са банкама!“</p> <p>Ово рекне, п |
ао: а ви чините, како најбоље знате.{S} Ја ћу ићи у моју ћелију, и сматраћу се ариштанцем; бѣга |
слободно, што год против мене знате.{S} Ја се небојим ничега.{S} Ако ваља да истина побѣду одрж |
ога другога побудим, да ме зажалите.{S} Ја сам оно казао, што држим да морам по дужности онако |
у бољем стању него у твојој ћелији.{S} Ја идем у другу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди т |
то умрли нису своју дужност учинили.{S} Ја сам сигуран, да тога јуристе нема, који би из оне об |
него кад устима изражава што мисли.{S} Ја ћу јој јошт данас однети твоје писмо; казаћу јој, да |
позову.{S} Доћиће, како неби дошли.{S} Ја сам на то мислио, па сам о људма све утврдио.“</p> < |
, ја могу ту слику овај час поднѣти.{S} Ја већ од дужег времена радим на том, па га свуда уза с |
{S} Теофан; „ту ће други одређивати.{S} Ја само говорим, а кад дође до радње ту ће се наћи са с |
варица је код тебе.{S} Немој врдати.{S} Ја знам за цѣло, да је она мало пре к теби ушла.“</p> < |
изпитати, и што је нуждно наредити.{S} Ја вам дајем пуну власт, да можете учинити ондѣ на мѣст |
чинио.{S} Ми се нећемо више видити.{S} Ја нећу годину саставити.“</p> <p>О. Теофан пригрли ту |
о послушати, па онда правду тражити.{S} Ја сам нехотице нож на вас <pb n="80" /> диго; нисам, б |
а упутићу га, да научи лѣпо служити.{S} Ја сам из оне школе, која је на то много држала, да све |
азима потврдити и цифрама утемељити.{S} Ја из изкуства видим, да има много истине у ствари; а В |
бу подмирити, сваку жељу задовољити.{S} Ја те љубим још већма, него у оне дане луде младости; в |
ужност.{S} Ви ме нехтѣдосте примити.{S} Ја тому нисам крив.{S} Сад стојим пред вама, и хоћу ову |
појести тетку.{S} Немојте се журити.{S} Ја стојим добар, да неће нико на њу ни зинути.“</p> <p> |
то био човѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незнам да сам икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада |
ати!{S} И ово су моје послѣдње рѣчи.{S} Ја више неговорим ништа.{S} Нека говоре тужитељи, свѣдо |
и... са најсилнијом љубави к другом.{S} Ја сам имала, свачега само не срѣће.{S} Чинила сам свој |
кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја нисам послушао вашу прѣсуду: као калуђер погрѣшио са |
{S} Онако је како сам у тужби казао.{S} Ја признајем, да нисам имао пута противити се извађању |
спавај.{S} Час духова већ је прешао.{S} Ја ћу бдити.“</p> <p>Стара легне, и мало по мало заспи. |
е и утаманити, а то неби било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на администратора манасти |
подине администраторе, немојте тако.{S} Ја нисам оно говорио, да вас или кога другога побудим, |
ути,“ проговори Ленка. „Чуј ме само.{S} Ја сам имућна, ја сам што више богата.{S} Ми можемо од |
о...{S} Старо.. <pb n="186" /> тупо.{S} Ја овако научила, па шта ћу.{S} Но добро, што није Вида |
ти, и оставио ми је све своје добро.{S} Ја сам сад богата, слободна.{S} Како сам скинула црнину |
јући очи к земљи.</p> <p>„Хоћу и то.{S} Ја сам му већ казао, шта ћу му чинити.{S} Осим тога упу |
} Али ти не могу рећи: буди калуђер.{S} Ја сам калуђер срцем и душом; и да се наново родим, пак |
ду из торбе, што су понели.{S} Јест.{S} Ја немам ништа против тога, да се познати и пријатељ и |
д ће вас народ јошт слушати у свему.{S} Ја сам био са многима од наших људи, говорио сам и са о |
} Нашла сам га у раси — у манастиру.{S} Ја сам слободна... ја сам богата...“</p> <p>„Но ја сам |
то кажеш, знај да ме на увѣк убијаш.{S} Ја немогу преживити рѣч, која ме од тебе одбија.{S} Ја |
ове моје рѣчи приобштити, господине?{S} Ја вас за то лѣпо молим.“ .</p> <p>„Хоћу с драге воље!“ |
се на њега: „Шта?{S} Није ти право?{S} Ја сам, море, ту банду довео, и ја сам наредио да то св |
и мирно кући па се постарај за овога, а ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ постарати су |
тријарх; „вечерње ће одслужити прота, а ја сам теби дужан реванж. — Само дођи!“</p> <p>„Доћи ћу |
шиндру набави и ћелије одмах покрије, а ја да му 800 фор. платим кад шљивовицу продам.</p> <p>— |
ило се да сам га нашла код Каулиције, а ја сам се дружила са његовом Катицом... а иначе само са |
ми припада, па дајте ми што је моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам и дошла.{S} Немора нико ни |
а вам Варнава напише нуждно изаслање, а ја ћу га одмах подписати.“</p> <p>„Како изволѣвате,“ од |
а допустити, да ти стара ломиш кости, а ја млада да се башим по кревету.{S} Лези ти само у крев |
е домисли и рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без допуста.“</p> <p>У овој одлуци својој види |
амо.{S} Зато отвори срдце преда мном, а ја сам ти ево казао, пред ким говориш и коме.</p> <p>„А |
!“</p> <p>„А ти лези ту у мој кревет, а ја ћу се сложити на овај диван,“ одговори јој Ленка; „п |
по кревету.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу ево донети један јастук из твоје собе и покривач, |
сам сирота жена, мени новци трѣбају, а ја немам никога, у ког би се могла поуздати.{S} Па баш |
{S} Сваком своје.{S} Он покрива кућу, а ја поим христијане: кад дође ко из двора, и запита вас, |
јести; грѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се кратким путем свега покора ослободити, јер ја |
ти.{S} Ако на мене наиђе какав страх, а ја ћу те викнути, па онда упали свѣћу.“</p> <p>Ленка уч |
, Варнаво!{S} Ти смѣш јести пасуља... а ја сиромах <pb n="64" /> морам да се патим са овим пиле |
гоњен, па ниси руке против себе диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима имат |
ала; други су се одкотурали до штала; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у сн |
ји стакла у којима се вино доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, частимо и ми њега ко |
азлога; пак за то морамо одлазити.{S} А ја би заиста врло радо видила барем један фрушкогорски |
ишта.{S} Ти ми ниси ништа скривио.{S} А ја сам знао шта ме чека, кад то учиним.{S} Сад нек буде |
скочи, то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из службе изтѣрати него да ме |
ам... администратор ме зграби за прса а ја извучем нож и дигнем руку с ножем... та то је само п |
ш.“</p> <p>„Али ако он рекне другчије а ја другчије, па се ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок нѣк |
блаженства!{S} Сад црква живи за мене а ја за њу.{S} Али је неизмолована!</p> <p>— — „Узмем пут |
е устне, набере чело, и искриви очи: „А ја опет велим, биће ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш |
S} Теофан смѣрно али одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче патр |
оћу него иначе; а та самоћа позивала га ја већ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и о з |
дно; и за то вас молим да му кажете, да ја исто онако мислим као што он пише; да има у мени нај |
, крстећи се. „Ни крив ни дужан, сад да ја страдам.{S} Окани се тога, несрѣћнице, па гледај да |
да што снује, волим га угушити него да ја страдам!</p> <p>Од тог доба улазила су свако до подн |
ђер у манастир Грабовац, пак ћу га онда ја наградити.“</p> <p>И тако се сиромах Коларовић ни кр |
lentissimus Reviczky</foreign>?..{S} Па ја администратор... ја глава...{S} С главе риба смрди.. |
> <p>„Ходи ба мном о.{S} Теофане!{S} Та ја море ништа и незнам о твојој фамилији.{S} Ходи да ми |
то да се ја са тетком не пољубим?{S} Та ја у њој видим своју мајку, и ево Ћу је као такову из с |
може да буде.</p> <pb n="163" /> <p>„Та ја сам калуђер.</p> <p>„Одреко сам се отца и матере!</p |
свете обѣте, које сте положили.{S} Кад ја заповѣдим, ви морате слушати, слѣпо слушати, па било |
е у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја постанем игумном, онда ћемо и боље!“</p> <p>И опет с |
запита патријарх. „Ви би хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од манастира до манастира па да од |
.{S} Мени се учинило недостојним, да је ја силом из ћелије извучем, па зато сам оставио врата о |
орећи:</p> <p>„Послѣ обѣда доћићу дакле ја са госпођом Пуљиницом овамо, па ћемо се онда одвезти |
иби зубе на свога колегу.</p> <p>„Богме ја нећу тренути,“ рекне тетка, „ма да нисам ни млада ни |
андрит Гурије церекати. „Па зашто да се ја са тетком не пољубим?{S} Та ја у њој видим своју мај |
</p> <p>„Како ви спавала: — Боме сам се ја синоћ јако била поплашила.“</p> <pb n="182" /> <p>„К |
и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, те ја постанем игумном, имаћете ви свачега, и винца, и рак |
ините то; ја вам ево допуштам; што више ја вас на то позивам!“</p> <p>„Ако В. Светост допусти, |
етости допунити празнине мога говора, и ја могу свршити.{S} Само бих молио, да ми допустите, јо |
аво?{S} Ја сам, море, ту банду довео, и ја сам наредио да то свирати научи.{S} Боите се ваљда?{ |
одине, <pb n="94" /> али је заслужио, и ја сам му по праву судио.“</p> <p>„Шта је дакле урадио? |
познато.{S} Отац мој био је силовит, и ја сам држала да морам учинити, што ми рекне.{S} Ја сам |
.</p> <p>„Е сад ће сви у трапезарију, и ја морам <pb n="27" /> тамо.{S} А ти гледај па умакни.{ |
<p>„Е, господин је, па му може бити: и ја да имам кога да ме носи, небих никад ишо сам, кад ми |
онда сутра можете рано поћи даље.{S} И ја ћу с вама поћи.“</p> <p>„Није нужно да се трудите го |
у кћери народа тако о њему говоре.{S} И ја имам радо покојног Видаковића, и да је којом срѣћом |
ришпичи око кључаници.</p> <p>„Де, да и ја погледим?“ проносови стари дуја од остраг.</p> <p>Но |
ута велико пријатељство манастиру, па и ја сам њима ту радост учинио, да виде своје слике у ман |
e>Љубомира у Елисијуму</title>.{S} Та и ја кад сам била мала читала сам га спрам мѣсечине.“</p> |
и јој Ленка; „па ћемо бити слободније и ја и ти.“</p> <p>„Ја ћу лећи на диван,“ рекне тетка.</p |
но: „Е па кад он мени прашта, праштам и ја њему... и нека буде тим наша ствар свршена.“</p> <pb |
p>Овај пође с њом. „„Допустите да вас и ја изпратим, кад већ није другчије!“ примѣти архимандри |
жити.</p> <p>„И ти си свештеник; могу и ја теби свој грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам мла |
кад је он казао, како је било, казаћу и ја.{S} Ми смо у манастиру вечерали, па смо пили и весел |
проговори архимандрит.</p> <p>„Доћићу и ја с њим; имам и онако посла <pb n="161" /> у Митровици |
о изволѣвате,“ одговори арлимандрит. „И ја судим, да морамо бити строги, јер ће сва дисциплина |
ба би га светцем прогласили!“</p> <p>„И ја тако велим“, рекне на то архимандрит. „Манастирску у |
стњејши... познајем обојицу.“</p> <p>„И ја их лично познајем,“ примѣти архимандрит. „И све држи |
ене наплели.{S} Најбоље би било, кад би ја како пре комисије дошо до двора, па ексцеленцију о п |
Видим ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Него помажите ако можете... а ако |
а свакога.</p> <p>„Многи те мрзе... али ја те уважавам.</p> <p>„Наша господа обично немаре, кад |
је била неправедна, и то је истина; али ја сам био калуђер, млађи... ја сам морао допустити да |
сад судити, како за право налазим; али ја нећу чинити без честњејше конзисторије ништа, да нер |
ш све мале школице за ово и за оно; али ја хоћу да установим универзитет <pb n="350" /> у Карло |
и могу.</p> <p>„На тебе многи вичу; али ја знам да вичу на свакога.</p> <p>„Многи те мрзе... ал |
ми сјајна награда за моје борбе!{S} Али ја немогу овога дара примити: има међу твојим сродницим |
двору које шта на поштене људе.{S} Али ја ћу се њој осветити, већ ако небудем жив.{S} Куварица |
фане,“ одговори патријарх озбиљно. „Али ја имам других, већих планова и идеја.</p> <p>„Ти набра |
<p>„Ви боље знате,“ одговори онај; „али ја ћу партију добити,“</p> <p>„Добићеш!{S} Али играш пр |
добро запамти.{S} Ту нема шале.{S} Или ја морам касиран из полиције или ти мртав у полицију, а |
нећу ни да свѣдочим.“</p> <p>„Незнам ни ја ништа“, похита отац Амфилохије, „нећу ни ја да свѣдо |
ан признао сам, да је погрѣшио, нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека, буде како он казује.“</p |
осподе ваљане.... честите...{S} Нећу ни ја за мој труд много искати... та земљаци смо, па ваља |
ишта“, похита отац Амфилохије, „нећу ни ја да свѣдочим.“</p> <p>Архимандрит их погледи прекорљи |
и био на опасном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣд |
дну Саву скочио... или... или... шта ти ја знам, шта неће скромна уста светих богомољаца изнети |
а... сваког мирског уживања... и шта ти ја знам.{S} А то све није ништа друго, него претѣрано с |
и, јурасори, ассесори, фишкали и шта ти ја знам.{S} Али ти сви долазе звани.{S} А приходници, к |
е и на валцовање и на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако тако пођемо, онда ћемо формалне бало |
, ја сам учио стратегију...., ту сам ти ја тврд у сѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да г |
и нема изгледа...“</p> <p>„Па зар ћу ти ја калуђере из дрвета да режем, или из папира да изсѣца |
и се смѣх и весеље.</p> <p>„Али се увѣк ја сам пријавим“, примѣти онај.</p> <p>„То је истина, и |
ријарх као за себе. —</p> <p>„Можда вам ја неумѣм казати све како ваља; зовните само наше изврс |
ш.{S} Но немој да се дишпутирамо; немам ја ништа против <title>Љубомира у Елисијуму</title>.{S} |
руги.{S} Живио сам ја у манастири; имам ја <pb n="348" /> у том изкуства више, него сви други з |
дадирем штаком гдѣ ког стигнем!{S} Имам ја других, већих послова, и толико, да незнам, гдѣ ми ј |
мирније слушао, кад овај продужи: „Имам ја пријатеља и у Вуковару и у Пешти... инквизицију ћемо |
е сасвим што друго, мој мајору.{S} Знам ја добро шта је <foreign xml:lang="de">Kriegslist</fore |
снивате само о parcella-ма.{S} Али знам ја еве!{S} Ударићу ја вас по шакама први пут.{S} Ви зам |
да њему трѣба каква информација. „Знам ја те ствари боље, него ма ко други.{S} Живио сам ја у |
озове га к себи, и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани избројани, и зато хоћу да наредим, што |
p> <p>„Сутра у 9 сати у јутру визитирам ја у персони пециво, које у двор пошљеш.“</p> <p>„Полиц |
ласом запита свога послужника: „Гдѣ сам ја?{S} Та овдѣ је лѣпо!“</p> <p>Ово су били први знаци |
ми себе ножем зарезати и казати, да сам ја то учинио... они су у стању... у стању...{S} Шта су |
<pb n="340" /> <p>„Јошт ћеш рећи да сам ја крив!“ повиче патријарх грчевито, и приступи о.{S} Т |
урнодавца.</p> <p>„Зар ти мислиш да сам ја просјак, па не могу дочекати?“ загрми протођакон на |
,“ почне настојатељ бранећи се, „да сам ја ових месојеђа једно два три мирјанина на вечери имао |
и знати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скувала у двору, знам да ће грцати, |
о патријарху.{S} А знаш ли ти, шта сам ја све учинио србском народу!{S} То му јошт ниједан мит |
поврате на своје старо мѣсто, које сам ја заузимао.</p> <p>— — „Двѣ године нерада и непријатно |
их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле сам ја имадем.“</p> <p>С тим пођу на ручак.</p> <p>Послѣ ру |
едеш.{S} Сад си независан.{S} Докле сам ја жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене небудеш имао, |
то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жив небуде црквенога сабора!“ одговори патријарх са |
321" /> по правди и правици.{S} Ово сам ја стекла, послѣ мога мужа мојом штедњом и управом.{S} |
ри боље, него ма ко други.{S} Живио сам ја у манастири; имам ја <pb n="348" /> у том изкуства в |
рзитетски факултети.</p> <p>„Напеко сам ја цигаља више него један милион: ено леже наслагане, и |
ка.</p> <p>„Два! два!“</p> <p>„А то сам ја ипак морала мало подуже спавати.“</p> <p>„И снивати, |
конзисторије, дотлѣ ће стојати, што сам ја наредио.{S} Ви ћете оче Теофане, одмах у вашу ћелију |
.. и зној га пробије.</p> <p>„Хо, јесам ја награисао!“ повиче у страху и бризи, крстећи се. „Ни |
рено него обзирно проговори јој: „Јесам ја реко, да ће бити ђавола!{S} Што си долазила.{S} Госп |
мандрит.</p> <p>„Како небих знао; нисам ја тако прост, да незнам шта радим.{S} Нама је господин |
кта ни словца да изтиснем...{S} А нисам ја много пута <pb n="187" /> знаш ни била с њиме.{S} Је |
једној слици представио: али томе нисам ја крив.{S} Зашто нисте чинили ви коих се тиче?{S} Учин |
S} Теофан.</p> <p>Владика прсне: „Нисам ја екселенција... а ласкачи су најгори“...</p> <p>Сиром |
ни неће бити на лако...{S} Него да идем ја пре свега код епископа Хранислава, да видим, како ће |
Екселенције господина митрополита нађем ја то хрђаво пециво кад други пут овамо дођем, приправи |
> <p>„Тако је то, тако.{S} То вам кажем ја, адвокат Печеновић; а ко је адвокат Печеновић, то ће |
он с њима у један кошар.</p> <p>„Кажем ја, да неће добро бити“, говорио је самом себи кад је и |
ми је дужност учинити.{S} Ту одређујем ја теби приход од главнице од 25.000 ф., која је код ба |
ѣ патријарх грохотом смѣјући се. „Видим ја, непознајеш ти јошт тога свѣта!“</p> <p>Отац Теофан |
господине,“ промуца напослѣдку. „Видим ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} |
је наша прѣча него њена.“</p> <p>„Видим ја већ, куд се овде иде!“ дода Амфилохије. „Њој се држи |
не опет архимандрит Гурије. „Кад стојим ја с тетком, онда се казују свѣту мати и син, а кад ти |
штву.{S} Пред Видаковићем да проговорим ја балавица...{S} Боже сачувај!{S} Та стегнуло ми се гр |
аслов, коим сам се послужио.{S} Међутим ја Ћу се служити онако, како више одговара Вашој смѣрно |
а више њих, <pb n="11" /> кои мисле као ја, па неће допустити, да се стари ред квари.{S} Добро |
S} Но до тога сигурно неће доћи.{S} Ево ја молим у највећој понизности, да имате високу милост, |
добро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу виногради, па м |
о имају право.... барем веће право него ја!“ Ово рекне, па јој пружи ону изправу натраг.</p> <p |
сно смо заспале,“ одговори тетка. „Него ја идем сад, да кажем нашем кочијашу да прѣже.</p> <p>„ |
нда многаја лѣта свира?</p> <p>„А друго ја хоћу да и други народи науче ту нашу красну поему.{S |
намршти и проговори архимандриту: „Ако ја морам све написати, што овај говори, ја нећу бити ни |
о одплаћивала.</p> <p>„Најпослѣ, колико ја наше манастире познајем, њима ваља само добру управу |
24" /> „Она је дошла по своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништа нетиче.“</p> < |
лободна... ја сам богата...“</p> <p>„Но ја сам везан!“ упадне јој о.{S} Теофан у рѣч.</p> <p>„Т |
јест,“ дода на ово архимандрит. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Он |
елиш?“</p> <p>„Е па кад други кажу, што ја да тајим?“ одговори свѣдок, на ком се видило, да му |
епископима.{S} Сад сам ти казао, зашто ја не могу сазвати нар. сабора; не могу га сазвати, јер |
> <p>„А шта, мени ту ни мукајет?{S} Зар ја нисам жив међу вама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх, а др |
тким путем свега покора ослободити, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаки |
већ мали. <pb n="334" /> А друго немогу ја калуђера мога слати у Русију.</p> <p>„Ти мислиш, да |
химандриту.{S} Изрично ми изјави, да ћу ја само од св. патријарха за кућу нуждна упутства прима |
} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чинити своју дужност.{S} Строг изпит и праведан суд! |
андрит. „Кад дође к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} |
и језик за зубе, па дижите чаше, сад ћу ја да напијем у име мога среза у здравље Њ. Високородиј |
рекне тетка.</p> <p>„Е, да како, сад ћу ја допустити, да ти стара ломиш кости, а ја млада да се |
си и онако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> |
и сунце се појако опустило.{S} Него ћу ја да се украдем и одем, а ти гледај тако исто да изиђе |
ља један другом да помажемо.{S} Него ћу ја све то да размислим... да разберем... да екскутирам |
е: „Небој се господине намѣстниче! нећу ја теби ништа.{S} Ти ми ниси ништа скривио.{S} А ја сам |
.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни данас, ни сутра; небојте се.{S} |
ella-ма.{S} Али знам ја еве!{S} Ударићу ја вас по шакама први пут.{S} Ви замѣните често <foreig |
како се макнете, да бѣжите.{S} Научићу ја вас држати свете обѣте, које сте положили.{S} Кад ја |
а штета?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, хоћу ја да пренесем наше народне мелодије и у други свѣт.{S} |
a</foreign>!“...{S} Али окајте се, хоћу ја у име долње куће да наздравим домаћину.“</p> <p>Срѣћ |
рекне Ленка. „Другом приликом провешћу ја моју тетку по Фрушкој гори.{S} Али сада морамо одлаз |
тако.{S} По даној мени власти мого бих ја свима вама сад судити, како за право налазим; али ја |
министраторе.{S} Из ваших рѣчи мого бих ја посумњати, да сте ви људе научили шта да говоре, јес |
+; то немојте ни помислити.{S} Како бих ја, <pb n="85" /> који желим да данас сутра степеном иг |
/p> <p>„Да стои до мене“, одговори он, „ја бих остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам калуђер, |
ј да недођеш,“ викне за њим патријарх, „ја теби морам дати реванж.“</p> <p>За оне кои нису патр |
отац Митрофан дочека у своја наручија. „Ја нисам крив што се дајеш грлити“, рекне јој загушљиви |
мени би било право,“ проговори стара. „Ја сам доиста са госпођом Пуљиницом о том говорила и он |
“</p> <p>„Нисам!“ закикоће подворница. „Ја сам из Земуна... била сам у Београду... па сад мисли |
служи.{S} Било је мало доцније у вече. „Ја сам гладан као курјак,“ повиче он кад пође у гостинс |
овачки. „Баш добро“, одговори епископ. „Ја сам га и звао, да се с њим мало разговорим о тој саб |
>Затим продужи архимандрит свој говор. „ја сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће именовани св |
по соби.{S} Напослѣдку стане и рекне: „ја сам свршио!“ спусти руке долѣ, преплете прсте и стан |
Ленка старој тетки, и тихо јој рекне: „Ја би пошла...{S} Мени се ово неће да допадне...{S} А и |
полит му одговори са свим пријатељски: „Ја ћу те радо примити у придворне калуђере, јер сам изк |
држати.{S} Зато и сад одмах одговори: „ја сам шиљао више пута ђака к вама, да ме пустите преда |
вѣта поздрави је сада и проговори јој: „Ја се особито радујем, да сам дошо до срѣће познати вас |
питање како се зове, одговори свѣдок: „ја се зовем Крста Муцало.“</p> <p>„Али ваљда имаш и дру |
и!“</p> <p>О. Теофан одговори понизно: „Ја немам изрицати, ко је крив.{S} Али да је тако, то ст |
<p>Напослѣдку проговори о. еклисијарх: „Ја само толико знам, да смо се грозно осрамотили.“</p> |
д мене!“ дрекне за тим на настојатеља; „ја нећу ни да ко може помислити, да је која странка мен |
с ове ни с оне стране“ одговори стара; „ја нисам до сад била ни у једном манастиру, до у Ковиљу |
тријарх на ново.</p> <pb n="357" /> <p>„Ја идем у интересу наше цркве у православне манастире, |
рѣсне је о земљу.</p> <pb n="79" /> <p>„Ја сам господар у манастиру, и нико други“, повиче на т |
боја кола стојала су упрѣгнута.</p> <p>„Ја ћу вас мало изпратити,“ рекне архимандрит Партеније |
дриту Партенију, и пођу напрѣд.</p> <p>„Ја ћу сутра зором поћи кући, ко зна хоћемо <pb n="204" |
на то представи старој госпођи.</p> <p>„Ја сам Вам донео писмо, госпођо“, обрати се Ленки.{S} И |
ѣћна у срѣћној својој породици.</p> <p>„Ја сам се отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан ч |
химандритов уроди обћим смѣхом.</p> <p>„Ја сам задовољан,“ примѣти архимандрит Партеније, па се |
!“ одговори патријарх разљућен.</p> <p>„Ја нисам никаква зла учинио,“ примѣти о.{S} Теофан пони |
е чудо, што се мало теже дизао.</p> <p>„Ја се подижем...“</p> <p>Онај црномањасти кућегазда вик |
шће страсти тако јуначки одбио.</p> <p>„Ја ти честитам на тој побѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} К |
а!“ одговори О. Теофан смирено.</p> <p>„Ја нисам ваша екселенција; ја сам јошт само Ваше Високо |
Ко је?“ запита он сасвим мирно.</p> <p>„Ја!“ одговори му онај, што бијаше куцнуо.</p> <p>По гла |
увѣрењу да чини своју дужност.</p> <p>„Ја непристајем на ваш суд, и непризнајем вас за моје су |
еш бити увѣрен да говориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк... изкуство мога живота врло је богат |
дрит домаћин проговори наглије:</p> <p>„Ја вас небих пустио ни данас.{S} Прави гости остају три |
му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„Ја незнам ништа од свега тога; па нећу ни да свѣдочим.“ |
недаваше друга одговора, него:</p> <p>„Ја сад управ ни сам незнам, шта смо онда мислили, и заш |
и му исто тако мирно и озбиљно:</p> <p>„Ја радим што највише могу и што најбоље знам; а повѣстн |
то сте на о.{S} Теофана казали?</p> <p>„Ја хоћу“, одговори брзо Амфилохије.</p> <p>„А шта смо к |
упи.</p> <p>„Јеси ли задовољан?</p> <p>„Ја мислим, да ће тако бити најбоље!“</p> <p>О. Теофан с |
господине!“</p> <p>„Изволите!“</p> <p>„Ја знам, да ће боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да |
еш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по моју плату, одговори му куварица п |
е утѣхе код разтужених срдаца.“</p> <p>„Ја Вам унапрѣд захваљујем, господине.{S} То су рѣчи дос |
{S} Послѣ ручка ћемо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам јучер била код госпође Пуљинице.{S} То ми је јед |
{S} А даље ме се ништа нетиче.“</p> <p>„Ја од тебе ништа и нетражим.{S} Ти си и онако нѣки дивљ |
е много пута од сродства крви.“</p> <p>„Ја сам његово писмо више пута прочитала.{S} Оно је огле |
емо бити слободније и ја и ти.“</p> <p>„Ја ћу лећи на диван,“ рекне тетка.</p> <p>„Е, да како, |
си могла и другог ког послати.“</p> <p>„Ја сам сирота жена, мени новци трѣбају, а ја немам нико |
а ми се неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја ћу послати господина архимандрита Арсенија: против т |
два шестнајест, па чист рачун.“</p> <p>„Ја неумѣм такав рачун правити.“</p> <p>„А ви подајте от |
<p>„Него ваља да фруштукујемо.“</p> <p>„Ја јучер нисам добро ручала... нисам ништа вечерала...{ |
оспођо Ленка, да имаде духова?“</p> <p>„Ја нити вѣрујем нити невѣрујем,“ одговори ова.</p> <pb |
.</p> <p>Пред њима се појави ред дивних јабланова уз чисту цесту, која вођаше узбрдице к цркви |
виљушку, да набоде комад печења, али се јави један враг из дружтва те повиче:</p> <p>„А шта, ме |
, и спреми ствари, које ће да понесе, и јави то телеграфично патријарху; али овај и <pb n="355" |
ла, оде у Петроварадин <pb n="267" /> и јави генералу, да је учињено по заповѣсти. —</p> <p>„Ак |
а сваки начин!...</p> <p>Сад уђе ђаче и јави да су кола готова.</p> <p>Сиђу се дакле.</p> <p>Об |
/p> <p>Како се ручак сврши, уђе момак и јави, да је дошо архимандрит Раковачки. „Баш добро“, од |
к уђе у ћелију, назове му добро јутро и јави му, да га архимандрит к себи позива.</p> <pb n="16 |
ма.{S} Одтрчи без душе администратору и јави му, да је гњездо празно.</p> <p>Овај пошље одмах љ |
>Но будно око стражара опази је, и таки јави господину, да је птица у клот улѣгла.</p> <p>Проти |
ну злочинца изводити да га обѣсе.{S} Он јави то министру правде.{S} Учини се у Бечу питање: и д |
, манастир своје дијецезе, а патријарху јави да је то учинио, као што бијаше то обичај у оно вр |
него да је предам суду, јер су ми били јавили, да је нѣке сребрне кашике и ножеве манастирске |
ром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад како нареде.“</p> <p>„Добро |
о мотрити, па кад дође, одмах господину јавити.</p> <p>Овај стражар проведе нѣколико дана на св |
администратора митрополије, у ком му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир дворска комеси |
предмету администраторове тужбе.{S} Он јавља, да сте ви потегли на њега ножем, и да су се само |
<p>Друга црта овога господина, значајна јављала се у том, што је држао да у сваком друштву и са |
слико из прошлости.{S} До сад си ми се јављала кад и кад као лик чистијег створења каквог у мо |
>Овај је ишо у салу, пак онда изишавши, јављао је високу резолуцију, по којој је попа одмах ушо |
и.</p> <p>Није дакле чудо, што се сваки јављао мањим од макова зрна.</p> <p>Ту се скинуо шешир |
и мрака, стане му прѣд дух поред слике јавне дужности и слика тајне љубави, лак Ленкин.</p> <p |
„Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није нѣшто од њега право.</p> <p>„Дошо |
ном ланчићу овом ордену собствену.{S} У јавним скуповима држао је више пута слова; ова су била |
новог митрополита, ето конгреса, ето и јавних листова: народ ће сам себи и теби помоћи!“</p> < |
мо ћу молити, да незаборавите, да имамо јавних листова, кои недаду газити човѣка као дрва, па м |
да њена дѣца по манастиру трче, и њега јавно отцем зову!{S} А то несмѣ бити, јер је калуђерско |
и заслугу призна и настојатељ и братија јавно на братском сабору!{S} Нећу дуго живити!“</p> <p> |
мандрит захвали ми у сабору пред браћом јавно.</p> <p>— — „Управу прима стари настојатељ, кои ј |
p>„А убио би и ону сироту жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење живе саранило; а калуђерство, то пра |
ма гдѣ, па ма се и са кућним слугама у јавној гостионици куцали, или морали отићи у шуму к над |
да поврате, <pb n="109" /> и њина добра јавном народном управљању предаду.{S} Јест.“</p> <p>„Ме |
поврате, да се њима принадлежећа добра јавном народном управљању вруче, и њихов ужитак подпуно |
пригрли ту анђелску главу на своје пуне јада груди. „Та нема ти пара!“ повиче кроз сузе. „Ти си |
. невѣрујем, да се неби одрекла „мира и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу су ови часови били часови ч |
ово . . . . . . . . . .{S} 990 „</l> <l>Јазак . . . . . . . . . . .{S} 675 „</l> <l>Бешеново . |
пређе у одсутсву настојатеља манастира Јазка а сад опет удову манастиру као најстарији начелст |
од своих угодника дао управу манастира Јазка а другому манастира Раковца.</p> <p>„Доживио је п |
кураж у себи, и одговори поуздано: „Ено Јазка; није ли пао под конкурз?{S} Није ли само срѣћом |
а чин од обезчешћења.</p> <p>У ман.{S} Јазку 8.{S} окт. 1839.“</p> <pb n="293" /> <p>— — „На п |
јим показивао. „Хајдмо даље.“</p> <p>„У Јазку би се могла отворити школа за шумарство.{S} Ова б |
гост и разрогачи очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмеза ил што имате, само брже, јер ћу напослѣдк |
е, ха?{S} Окај се тога.{S} Недаје свако јаје пѣтла, а јошт мање крије се у свакој мантији Досит |
снагу те партије лица.{S} Глас је имао јак: и обично је вико, кад је говорио.{S} Држање тѣла и |
ко до подне и свако послѣ подне ова два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више нико. |
више њих у званичним одорама са златним јакама.</p> <p>Кад гости посѣдају, запита стара тетка д |
љенију ћелију на којој су једини прозор јаки гвоздени штапови ограђивали.{S} Нареди ђацима да м |
сви као изврстан.</p> <p>„Цар Франц I. јако га је бегенисао.</p> <p>„Имао је довољно и политич |
>„Но немојте више о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти |
омѣрна уљудност напрѣма млађима није га јако мучила.</p> <p>Али је био за својим стварима устал |
рѣти!“</p> <p>Ова бура у души бијаше га јако уморила; сад осѣти тек, да је малаксао.{S} Спусти |
го њен отац.{S} Њој се млади гимназиста јако допадаше, и што се овај више уздржаво и натраг пов |
бити добру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала.“</p> <p>„Најпослѣ може одпасти што и за н |
Њега је као епископа православне цркве јако интересовало стање исте цркве, како се у Русији на |
.</p> <p>Јучерањи догађај узбунио га је јако.</p> <p>Он је имао око 50 година.{S} Али је много |
ивао је своје дане као човѣк.{S} Али је јако тѣлом опадао.</p> <p>„Један дан, као да је о себи |
ете!“</p> <p>Епископ Хранислав желио је јако да постане митрополитом, па му је свашта, било уго |
а дана.{S} У бурној сѣдници разгрѣје се јако, пак онда идући пѣшице у стан назебе, добије запал |
морало бити што издашно, јер се при том јако намршти.</p> <pb n="88" /> <p>Архимандрит у својој |
инили.</p> <p>Настојатељи су само у том јако сгрѣшили што се нису старали, да се такове реликви |
Како видим, има у овом твом спису много јако занимљивих ствари,“ проговори патријарх преврћући |
Како ви спавала: — Боме сам се ја синоћ јако била поплашила.“</p> <pb n="182" /> <p>„Како је би |
учени.</p> <p>„Наравно да је ово народу јако у очи падало и велики утисак у њему изводило.{S} А |
е у том <pb n="82" /> тѣлу становао дух јако даровит, воља безобзирна.{S} И онда може сваки схв |
>Они су се онда разумѣвали, па су се смѣјали једним мислима покренути једногласно; а ми морамо |
акла, којим су се остали непријатељи смѣјали, кад су ме оставили мѣрећи ме од главе до пете пог |
штину радо награђивала, па су се они смѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он је стајао, п |
нако јуначки.</p> <p>Цѣло се друштво смѣјало из срдца.{S} И сама тетка пристане уз друге.</p> < |
шма.</p> <p>Дан је био лѣп, сунце пригрѣјало: и тако јо пред „кранцом“ било најзгодније за сунч |
о године управо преправљали, да тај дан јамачно могу у цркву доћи, па су се увѣк <pb n="317" /> |
имназије, богословије, конвикта, благодѣјанија, и др.</p> <p>„Треће је начело његово било, такт |
имамо подносити за богословију и благодѣјаније, у колико у њему учествују богословци.{S} Истина |
словију и гимназију „конвикт“ и „благодѣјаније“!{S} У оном се давала кошта за малу новчану накн |
дминистраторове потврђен.</p> <p>— — „У јануарију продамо шљивовицу и унесемо новце у благајну |
да га нема!“</p> <p>Бурно, грохотно смѣјање прасне у дружтву, а наздрављач пружи прѣко стола р |
д дуга.{S} Хвала Богу.</p> <p>— — „Јао! јао! нѣшто ми се хрђаво снѣва. <pb n="300" /> Нѣка вели |
ндритима ове куће.“</p> <p>Уз ово се смѣјао опет чудноватим оним његовим смѣјом.{S} Најбоље је |
ф. од дуга.{S} Хвала Богу.</p> <p>— — „Јао! јао! нѣшто ми се хрђаво снѣва. <pb n="300" /> Нѣка |
па браве, те измакне на ходник.</p> <p>„Јао!“ рекне настојатељ ходећи у своју ћелију, сам себи. |
јој даде благослов и изчезне.“</p> <p>„Јао мене!“ повиче стара тетка, којој је коса на глави р |
нај сиви самуркалпак зими, па оно модро јап.... огртач, хоћу да кажем шлифер са 7. јачица, чизм |
бија љоснуо о земљу, скочи са земље те јапаша овога за рамена да га одбаци од врата.{S} Овај п |
а сѣдајуће сунце. „Ти падаш у гроб твој јарко сунце; скоро ће мрачна ноћ сву земљу увити: мене |
својој ћелији.{S} Кроз прозор се видило јарко сунце, како се за гору спушта.{S} Пун туге гледао |
е. „Ко та, ко та!“ дрекне администратор јаростно. „ Знаш ти добро ко.{S} Она куја, што иде и ла |
рка.{S} Чувај се да те не збаци у какву јаругу, те да скрхаш врат.“</p> <p>„Како ми буде“, одго |
брата?“</p> <p>У овима је рѣчма лежала јасна пресуда.</p> <p>Она љубав, која је у срдцу младе |
ју у танак шиљак.</p> <p>Очи су му биле јасне, чисто округле, израз погледа тврд, устне танке; |
.{S} Мајстор си!“</p> <p>Онај проговори јасним гласом једној госпођици преко астала: „А, Катице |
</p> <p>Болестник отвори писмо, прочита јасно: „отац Теофан!“, падне на кољена, и дигне склопље |
ост у будућност, и ми ћемо га мало ниже јасно разпознати.</p> <p>Сутра дан су манастирске каруц |
{S} То неможе бити машта.{S} Осѣтила је јасно да јој рука почива на рамену.{S} Сад већ није бил |
зној удари му опет на образ, видило се јасно, у чему је ствар.</p> <pb n="99" /> <p>Погледао ј |
.</p> <p>Сто је и сто пута тај дан себи јасно реко:{S} Шта ће рећи његова екселенција, кад чује |
саним изразом лица одкриваше лѣпој жени јасно, да му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, |
силнија, и већ је многе ноћи поквасила јастук сузама, које је за њим пролѣвала.</p> <p>Њен при |
само у кревет, а ја ћу ево донети један јастук из твоје собе и покривач, па ћу спавати ко цариц |
о цѣло!“ На то се стане сам грохотом смѣјати, а како му је био глас кречећ и оштар, морало се у |
>Они други стану се на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Они су се онда разумѣвали, па су се смѣјал |
јео, и сви се стану на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Међу тим је кона био до ћошка католичке цр |
/p> <p>На ово се и опет стане крупно смѣјати.</p> <p>„Та за оне има гора и даљина јошт и највећ |
о смо ти дужни.“</p> <p>Сви се стану смѣјати, и весеље достигне највиши степен.</p> <p>„Дакле!“ |
{S} Вав!{S} Вав!“ Служитељи се стану смѣјати и изгубе се на страну мумлајући: „та није нам ни д |
S} Одкуд се надасмо, да ће нас сунце грѣјати, одтуда нас лед бије?“</p> <pb n="83" /> <p>Друга |
<p>Наједаред чује да пушка пуче и човѣк јаукну.</p> <p>Одмах му падне на памет она прѣтња прњав |
ѣма новосадском пријатељу све је бивала јача и силнија, и већ је многе ноћи поквасила јастук су |
души љубеће жене нада... љубав ће бити јача — и зазвони јој у души глас жеље и крви...{S} Њего |
и натраг повлачио, то се лѣпа Ленка све јаче за њим разгарала, и њему приближивала.{S} Он је ви |
мужа него брата...{S} Очи су му се све јаче сијале, све већма разгорѣвале,.. прси су му се све |
је право духовно сродство.{S} А ово је јаче много пута од сродства крви.“</p> <p>„Ја сам његов |
пуст и благослов.</p> <p>Срдце му стане јаче куцати кад ступи у патријархов двор у Карловци.</p |
е управитеља за скут у натраг, и повиче јаче: „Натраг, господине, сад ће га снаћи.“</p> <p>И до |
Хајдемо само“, повиче Митрофан и навуче јаче обрве на очи.</p> <p>„Хајдемо“, одговори Амфилохиј |
сложи.</p> <pb n="12" /> <p>Ђак је био јаче грађе, те издржи до поноћи.</p> <p>Но истина је, д |
дѣгдѣ то огорѣли.</p> <p>У подруму мало јаче од 300 акова лоша вина, које се превратило, те нем |
овикне. „Ленка пали свѣћу,“ повиче јошт јаче и скочи из постеље.</p> <p>Ленка се тргне и тарне |
да јој се у самоћи жестока страст јошт јаче разпламти: она се разболи, и болест је била опасна |
о врѣме живи и дан данас у нашем народу јаче, него ичије друго.{S} Њега се скоро сви јошт тако |
уз брѣжуљак поведе и случајно јој руку јаче притиште уз себе.</p> <p>Ленка стане ову извијати. |
и са столице, узправи се охоло, и почне јачим гласом: „Та шта сте о преплашили?{S} Знате <pb n= |
.... огртач, хоћу да кажем шлифер са 7. јачица, чизме с високим сарама..“</p> <p>„Па фрак од пл |
} Нарочито чињаше се, да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну славу, премда ниј |
охо! мало незаборавих једног од првих, Јашу Живановића.</p> <p>„У сеоским малим црквама појао |
х.{S} Ово је ствар од великог замашаја, је ли?“</p> <p>„Па сад пустите, да се по манастири разк |
а.</p> <p>„А гимназија Карловачка била, је за Стратимировића једна од најбољих у царевини.</p> |
није тако лѣпа бакица, као моја тетица, је ли?“</p> <p>Ово рекне Ленка па загрли своју стару те |
>Куварица окрене главу к њему, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом великим: |
Амфилохије нема часа најпре разабрати, је л’ то било хотимице или нехотице, него да ће он њега |
p>„Ми смо њих час пре позвали, да кажу, је ли истина, што сте ви на оца Теофана донели, а они о |
p> <p>„Е па кад је казао, све је тако.. је л’ Крста?“ рекне на ово свѣдок и окрене се прво прес |
;“ рекне патријарх, кога <pb n="341" /> је позив о.{S} Теофана на повѣстницу очевидно дубоко по |
али слѣди хисторичне нити <pb n="74" /> је у нашој књижевности, нити у наглој цркви оставио.</p |
коју бијаше пошла, била <pb n="137" /> је богата; муж за кога бијаше пошла, био је добар радин |
eign xml:lang="de">Kriegslist</foreign> је сасвим што друго, мој мајору.{S} Знам ја добро шта ј |
ио.</p> <p>Он је умро у тој илузији!{S} Је л’ та била наравна ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао |
о се ту налази; то се нетиче никога.{S} Је ли ту младо, старо, мушко, женско... шта се то кога |
је пак било удесно, па онда се ради.{S} Је л’ тако Крсто?“ запита првог свѣдока к њему окренушв |
ких.{S} Та ваљда вам је Крста казао.{S} Је л’ Крсто!“</p> <p>„Говори само ти, што се питаш.“</p |
емо те тамо удати за једног спахију.{S} Је си ли чула о банатским спахијама?“</p> <p>„Нисам!“ з |
ебе, да на мацку под батинама умреш.{S} Је с’ чуо?{S} Па добро запамти.{S} Ту нема шале.{S} Или |
ја душа право у твојим очима читала:{S} Је ли могуће да ти ниси разумѣо живот мога ока, глас мо |
биља!{S} А шта је са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јошт у аришту и под стражом?“</p> <p>Није!{S} |
јпослѣ може одпасти што и за нас.“ Овдѣ је мислио себе, те је мало жмирнуо и насмѣшио се у једн |
ога послужника: „Гдѣ сам ја?{S} Та овдѣ је лѣпо!“</p> <p>Ово су били први знаци здравијег чуств |
не ћемо оставити катанама.“</p> <p>Овдѣ је патријарх изнео на прво варијацију оне старе хусарск |
о на годину . .{S} 10.000„</p> <p>„Овдѣ је у свему више стављено у прорачун, него што ће доиста |
о, ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога протосинђелом толико година.</p> <p>Мож |
слѣ опет у самом манастиру Рилском, гдѣ је и свој велики бугарски рѣчник довршио.</p> <p>Троицк |
ургију и пробуши дно, <pb n="62" /> гдѣ је ово било најтање.{S} Шљивовица шикне прамом, и ови н |
xml:id="SRP18730_C25"> <head>25.{S} Гдѣ је сад о.{S} Теофан?</head> <p>Увѣрен сам да ће многи о |
сли само на проповѣдање у цркви.{S} Гдѣ је така прилика на другом мѣсту, доћи до имена једног Ј |
мо.</p> <p>Ленка погледи и нехотице гдѣ је друго друштво, али они сѣли подалеко па се одмарају. |
мо сад на онај мали брѣжуљак.{S} Одандѣ је неописано лѣп изглед на равни Срѣм.{S} Него ви сте с |
снѣгу улицама.</p> <p>На кратко, веселѣ је било неизказано: забава неописано угодна.</p> <p>Али |
га к патријарху натраг позову.{S} Послѣ је чекао подуже времена, неће ли патријарх употрѣбити к |
стан.{S} Био је родом из Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се |
— писао своје мемоаре за себе, а послѣ је нѣкаква тајностна рука ове поједине мемоаре покупила |
, што му је збор братије донео, а послѣ је ножем на мене ударио, и да нисам утеко, ко зна шта б |
ѣ ручка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кранц“ је била гостионица у Н. Саду, чини нам се иста, која и |
о тужбу на вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је ли ту господин администратор?“ запита даље о.{S} Тео |
овуче, па му се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ било и такових, који не могу много да поднесу?“</ |
ољи оно, што су о балу казали.{S} Тужба је ту била подпуно посвѣдочена.</p> <p>Трећи дан у јутр |
народу чудесно подѣловати.</p> <p>Слава је дакле била права слава.</p> <p>Кад су се гости разиш |
чали су сами.{S} Био је пост, и Варнава је јео пасуља.{S} А епископу лѣчници нису дали да једе |
орски протођако-Варнава.</p> <p>Варнава је био мирски ђакон, па је у калуђере отишао, кад му је |
болестнија него икада прије.{S} Мршава је била као да залогаја хране недобија.{S} Ружице на об |
ио засадио, примио се чудесно.{S} Једва је било наћи чокота, ком је куњао и о ком се сумњало да |
и клечећи медалију у своје руке, цѣлива је, и метне је у нѣдра.{S} Онда пољуби благосиљајућу ру |
е нама доста трунити такова сила, каква је била онда католичка црквена управа, пак је нарочито |
на.</p> <p>Може сваки лако знати, каква је ова ноћ била за о.{S} Теофана.</p> <p>Свака црта при |
апрема свом свештенству и народу, каква је рѣдко ко пре њега уживао, а послѣ њега нико.{S} Аукт |
а.</p> <p>Може се дакле помислити каква је то пљуска била, која је Амфилохијеву главу усрѣћила, |
о на брѣжуљку.{S} Погледајте само каква је то красота!{S} Оно вам је тамо Авала, недалеко од Бе |
остране и лѣпе, то је познато.{S} Таква је била и у нашем манастиру.</p> <p>Вечера је била изда |
езарије оду гости у цркву.</p> <p>Црква је била ново молована од Аврамовића.{S} Аврамовићеве бо |
и кажем, да је ствар знаменита.{S} Ова је ствар већ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ћ |
Он је имао јединицу кћер Ленку.{S} Ова је имала тек 16 година, и падала је у очи нарочито млађ |
нема ни до данашњег дана.</p> <p>Но ова је комесија ипак заљуљала таласе на двѣ стране, и то: у |
лагано врата и уђе к нећаци.</p> <p>Ова је стојала у дражестној јутрењој хаљини код прозора.</p |
мандритовим, и проговори жешће: „Његова је ћелија његова курија.{S} Ко се ту налази; то се нети |
ѣд душевној наслади радовали.{S} Такова је служба хришћанској цркви у прва времена језичнике хи |
е била спокојна, а то спокојство основа је мирног живота.</p> <p>„Право калуђерство носи у себи |
ар кус језика.</p> <p>Од другог друштва је ли ко то чуо и примѣтио и спазио, незнам; али је Лен |
а подне завара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезарији.</p> <p>Извади из ма |
ово слушао.{S} То је манастир, каква га је он у идеи виђао!{S} Млада глава, која га је у манаст |
уга била мало поублажила.</p> <p>Ова га је туга принуђавала да већма тражи самоћу него иначе; а |
на прси.</p> <p>Било је очевидно, да га је патријарх примио пријатељски, па је и он чекао стрпљ |
ви, истина више за себе, али ипак да га је супутник чуо: „То је доиста знаменито!“</p> <p>Архим |
безобразниче“, и погледи га, као да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као водом залив |
н у идеи виђао!{S} Млада глава, која га је у манастир довела, помислила је бар кадкад на Досити |
Тако и остајемо!“</p> <p>Идеа, која га је довела у калуђерство сијне сад чиста као и прије пре |
жена, него је с ње сијала душа, која га је из све своје снаге чисто љубила, и на највеће жртве |
гласа и себи и нашем народу.{S} Она га је у своју кућу у Пешти смѣстила, па га је надгледала, |
S} Отац јој је довео ђувегију, и она га је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣм |
је у своју кућу у Пешти смѣстила, па га је надгледала, и као рођена сестра нѣговала; она му је |
се бијаше привико о.{S} Теофану, па га је у дуга зимна вечера често призивао к себи.</p> <p>У |
ворила и прочастила да неби знао шта га је снашло.{S} Господин Јоца казивао ми је да је радо шт |
ви правди законити течај.</p> <p>Сад га је ваљало сутра дан обѣсити.</p> <p>Но сваки час очекив |
ио се што се толико вино троши, које га је толико муке стало, учинио се болестним, и уздисао је |
ако је архимандрит из собе отишо, те га је читала и читала, и то тако с цѣлом душом, да нити је |
и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га је пута опоменуо мајордомо митрополитски на то и позива |
огласи.{S} Писмо је било кратко, али га је дуго састављао.{S} Најпослѣ подпише га и поспе пѣско |
стничких мемоара познато, и познавао га је са стране добре.{S} Није га дакле сматрао као страно |
ордомо митрополитски на то и позивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега к |
алуђером Исидор Коларовић.{S} Служио га је као свѣћа.{S} Кад прођу многе године произведе га еп |
вео.</p> <p>Јучерањи догађај узбунио га је јако.</p> <p>Он је имао око 50 година.{S} Али је мно |
у ком живим!“</p> <p>„Но, но!“ тѣшио га је правозналац „није то баш толико, та непродају та гос |
ажније, крили су своје расипање, ако га је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣм |
изврстан.</p> <p>„Цар Франц I. јако га је бегенисао.</p> <p>„Имао је довољно и политичке кураж |
оност са њихове стране к њему, стало га је по свој прилици митре, а нарочито један случај из ра |
р Франц I. постао царем.{S} Већ зато га је овај цар особито високо држао.</p> <p>„А к тому био |
ељу, да познаје то лице.{S} Нарочито га је нос опомињао на старога једнога знанца.</p> <p>„Изиђ |
ана, јер им је то дојавило ђаче, што га је Ленка за Теофана и његову ћелију била питала.</p> <p |
м да буде архимандрит тога ради, што га је епископ Платон произвео.{S} Нека скине крет, и нека |
то мозга мастило!“ примѣти онај, што га је зајео, и сви се стану на ново грохотом смѣјати.</p> |
ом човѣку забрањене, које чином, што га је сам по својој вољи на себе узео, које тим, што је ма |
и руске Троицке лавре.</p> <p>Нѣшто га је особито привлачило манастирима Рилским и Витешким у |
ад буду на само, онда му каже, зашто га је звао.{S} Овај стане шепртљити.{S} А митрополит зграб |
/> <p>Од овога се није плашила, јер га је познавала, да је човѣк доброга срдца, а није ни у шт |
вој турски ножић опази на столу, јер га је куварица јуче тамо била оставила, имајући више поузд |
срѣдства за храну набавити, и данас га је купац одвезо.“</p> <p>Гост се пљесне рукама, погледи |
во чисто увѣрење.</p> <p>Архимандрит га је слушао с пуним задовољством.</p> <p>Протођакон је ко |
за канон у пѣнију.{S} Стратимировић га је звао: мој авва! а пѣснословци дали су му наслов: „но |
а што пре опаше појас игумански, баш га је заслужио.“</p> <p>„Добро, добро Митре... сад си дост |
ворити:</p> <p>„Честни отци.{S} Изтрага је свршена, јест, али на жалост тако, како нисам желио. |
тај је баш био епископ Мушицки, којега је име било од дугог времена прѣко свега народу мило и |
е о.{S} Теофан бијаше разсанио.{S} Њега је све ово особито занимало.</p> <p>Молбеним дакле глас |
покојни владика Мушицки у Беч.{S} Њега је као епископа православне цркве јако интересовало ста |
љ је господар у својој кући.{S} За њега је и онако сав други свѣт затворен: зар ћемо му и саму |
ворио дворски протосинђел.{S} И на њега је ова чудновата слава чудновато утицала.{S} Никад није |
н да му је рука крвава.</p> <p>Код њега је стојао онај прњаворац наслонивши се на убијствено ор |
им епископом Платоном.</p> <p>Код овога је био придворним калуђером Исидор Коларовић.{S} Служио |
их особитих духовних дарова.{S} И овога је он у калуђере довео.{S} А то је садањи протосинђел Н |
а клоне у изумљењу на прси човѣка, кога је тако силном љубави љубила!</p> </div> <div type="cha |
и, ком је молитву очитао или прѣко кога је са св. тајном при служби прешо, осѣћао је чудесно ол |
других особа у манастирске ствари, тога је било од увѣк: увѣк је власт у фундације завиривала, |
у.</p> <p>Вечера је била издана, с тога је само мала ватрица на огњишту горѣла.</p> <p>Куварица |
ом пожртвовању чиста своја наручија, да је прими на своје груди, да пригрли к свом срдцу, да сл |
едстоји горка и уништавајућа изрека, да је сав живот, сву духовну снагу, сву душевну силу жртво |
е није плашила, јер га је познавала, да је човѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.</p> |
плућа пробила и срце тако озлѣдила, да је морала, нагла смрт неизоставно слѣдовати.</p> <p>Изп |
даћу, да никад више несметнем с ума, да је за калуђера најсјајнија одора чистота живота, да му |
p>„Доживио је послѣ нѣколико година, да је злочестом управом онај пао под конкурс, што је у пов |
ка, дорасла.</p> <p>Но то је истина, да је патријарх Рајачић у овој идеји уживао!{S} Барем је о |
У прве дане бијаше чисто задовољна, да је избѣгнула опасност, која се могла лако у погибељ пре |
по топлини образа, по таласу дихања, да је под том црном ризом румена зора просијнула.{S} Остав |
би му дала први глас за митрополита, да је трѣбало за то гласовати.</p> </div> <div type="chapt |
л примѣти при обѣду код митрополита, да је пециво изпод сваке критике.</p> <p>„Зар нема у Карло |
варима и покаже толико знања и духа, да је све прекрасно забавио.{S} Мало по мало забораве сви |
да буде, показао би њима Хранислав, да је у њему оживио други Стратимировић.“</p> <p>„Па то ни |
коју Ленки одредише, показивала је, да је она била обергошћа.{S} И оне су друге двѣ биле прија |
е је њу саживало.</p> <p>Познала је, да је дужност побѣду одржала.</p> <p>Зима је прође, срдце |
сврху употребљене.</p> <p>Истина је, да је и Патријарх Рајачић дао доста цигаља напећи, премда |
ођу за другима.{S} Примѣтити нам је, да је овај господин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој Го |
ду показивала.{S} Све ово чинило је, да је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и л |
оје воље до зла бога.{S} Познато је, да је он живио у непријатељству са Новосадским епископом П |
м.) Него пуштајте је из ваше ћелије, да је неморам сам из ње извлачити, те да се не прави хука |
прегледи мртво дѣло, те констатује, да је о. <pb n="313" /> Митрофан умро од пушке, која му је |
а из собе изкочити, па разшири руке, да је заустави.</p> <p>Тако су стајали та два ваљана калуђ |
“</p> <p>И ово је било крајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт један дан... јошт нѣколико сати |
а имала је толико утиска у хришћане, да је свагда била црква дубком пуна.</p> <p>Сви су хвалили |
та су свѣдоци изказали, и да видите, да је онако уведено како је сваки говорио и како је било.{ |
нема.{S} Овдѣ ће то само бити доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи |
ко се ручак сврши, уђе момак и јави, да је дошо архимандрит Раковачки. „Баш добро“, одговори еп |
патријарх.</p> <p>Толико сваки види, да је то неки доктор-адвокат, ком је о.{S} Теофан невоље с |
ирно.“</p> <p>Кад о.{S} Теофан види, да је овај сиромах свршио, онда се дигне од њега и обрати |
озором мѣњала, и о.{S} Теофан увиди, да је све како ваља удешено.</p> <p>Сваковрстне мисли неда |
бијаше пукло међу очима, и он увиди, да је суд његов био самовоља, пресуда <pb n="96" /> самовл |
ужане стражаре.</p> <p>Но кад опази, да је онај сасвим миран, мирнији него икада, окуражи се, и |
л ти познато, али мени су казивали, да је и велики наш Стратимировић разцѣпљено срдце расом за |
на ово: „А јесте л’ ви њему казали, да је из своје ћелије непусти?“</p> <p>Ко се сѣћа, како је |
је привезано.</p> <p>Они су дознали, да је млада лѣпа госпа ушла у ћелију отца Теофана, јер им |
предам суду, јер су ми били јавили, да је нѣке сребрне кашике и ножеве манастирске собом била |
атворити.“</p> <p>„Зар нисте видили, да је сва приповѣст била само хунцутарија,“ рекне јој ова. |
два мњења.</p> <p>Једни су говорили, да је подпуно свѣтски човѣк, а други, да није за финије др |
b n="255" /> <p>„О њему су говорили, да је строг као Турчин.</p> <p>„0 једном банатском епископ |
ење свога противника.{S} Он помисли, да је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло примили, и доби |
ашој кући почивају, то се мени чини, да је наша дужност!“</p> <p>„Е, дакле наступајуће дане про |
на, импонујућа; к том морамо додати, да је у том <pb n="82" /> тѣлу становао дух јако даровит, |
а читатеља, али ћемо им ипак казати, да је овај узор од администратора манастирских био родом и |
а Доктора Стојаковића морамо казати, да је архимандрит подпуно право реко.{S} Његово се име од |
чне штуцати.</p> <p>Морали би знати, да је овом великом господину прелазила горња устна прѣко д |
а и стане га заклињати и преклињати, да је неда срамотити, да она воле у бунар скочити, него да |
како се пријавило, и може се узети, да је тако.{S} По даној мени власти мого бих ја свима вама |
.</p> <p>„Она вели да ће се заклети, да је било тако“, рекне архимандрит.</p> <p>„И ми ћемо се |
свега у св. Гору.</p> <p>Може бити, да је патријарху и угодно било, да се о.{S} Теофан уклони. |
ој курији држати, млађим заповѣдити, да је као госпођу сматрају, да је игуманицом и т. д. титул |
забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, да је свуда и у сваком послу истина, што стари рекоше: неб |
у том.</p> <p>„Лако се даје увидити, да је судбина Мушицкова лежала сада у усти Станковићеви.</ |
сѣћа, како је било, тај ће увидити, да је ово питање настојатеља морало нѣмим учинити.{S} Он ј |
лико година.</p> <p>Може се мислити, да је том сиромаху човѣку пуцало срдце од туге и жалости.{ |
а; „ја нећу ни да ко може помислити, да је која странка мене приватно информирала.{S} Одлази: б |
ирна.{S} И онда може сваки схватити, да је тај човѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломити. |
, да је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ће с |
астире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣл |
офан епископа Хранислава, пак чувши, да је у Н. Саду, преноћи у Карловци, а сутра рано похита у |
јаше га јако уморила; сад осѣти тек, да је малаксао.{S} Спусти се на своју постељу, и примири с |
„Е кад је о.{S} Теофан признао сам, да је погрѣшио, нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека, буд |
први пут, кад у двор одем, ненађем, да је по мојој заповѣсти учињено!“</p> <p>„Полицај оде и п |
на то протосинђел, „па зато и кажем, да је ствар знаменита.{S} Ова је ствар већ отишла у забора |
вог Величанства.{S} Држао је даклем, да је у свачему над свима, те се по томе како у држању так |
ити.{S} Мени се учинило недостојним, да је ја силом из ћелије извучем, па зато сам оставио врат |
овѣдио, да је из моје ћелије пустим, да је немора силом напоље извлачити.{S} Мени се учинило не |
атељу ових редова пошло је за руком, да је архимандрита манастира Хопова Илијћа приволио, те је |
ио прѣко мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ прелазио у тврдице.</p> <p>И са ове стране припо |
исмо бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен, да је невино <pb n="100" /> страдање узвишење.{S} Ја сам в |
Ленка!“</p> <p>„Ти си сигурно држао, да је то немогуће,“ проговори Ленка, „па ипак се ето збило |
није пукло; али сам касније познао, да је било боље, што тог било није.</p> <p>„Она се удала п |
и је г. администратор био заповѣдио, да је из моје ћелије пустим, да је немора силом напоље изв |
тѣрати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њима што противно учинио, па ето му тешке главобоље. |
а ново онога старога, кои се хвалио, да је нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто |
м кораком натраг.{S} Он је помислио, да је то какав агресивни корак калуђера проти њему, па се |
д се администратор манастира увѣрио, да је о.{S} Теофан сасвим миран и скроман, и да доиста она |
ше се додворио код митрополита тако, да је код истог све важио.</p> <p>„Митрополит није био дал |
а кратко: установите манастире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, |
<p>Ми ћемо овдѣ примѣтити у кратко, да је патријарх јошт 2 године послѣ овога разговора живио. |
S} Немој врдати.{S} Ја знам за цѣло, да је она мало пре к теби ушла.“</p> <p>„Истина је“, одгов |
ени нико.“ По гласу му се познавало, да је тим чисто уврѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему тр |
воримо.</p> <p>„Њему се пребацивало, да је осујетио извађање закључака сабора од 1790 године, к |
да је кужан.</p> <p>Наравно је било, да је о.{S} Теофан осѣћао, као да нема никог на свѣту; учи |
равнодушно.</p> <p>Наравно је било, да је нови управитељ запитао: „Какав несрѣтник?“</p> <p>Ст |
“</p> <p>Патријарху би правије било, да је то сам <pb n="349" /> калуђер у својој самоћи измисл |
000 фор.</l> <p>Пак пошто се видило, да је овим начином семинарија осигурана, одреди цар Леопол |
покренути.</p> <p>К том је долазило, да је ту прѣд њим стојала не само најдражестнија жена, нег |
химандрит; „нама ће свима бити мило, да је лѣпо дочекамо.“</p> <p>Архимандрит се окрене Ленки.< |
homicidii</foreign>... и кад узмемо, да је то био ваш духовни <pb n="51" /> отац, и <foreign xm |
280 Ф. ср.{S} Са интереси могли смо, да је срѣће сад имати око 3,000.000 фор. који би нам давал |
што мало час рекосмо: то је наравно, да је тај контраст морао слушаоце на грохотни смѣх побудит |
{S} Теофан примѣтио.</p> <p>Наравно, да је то морало дати повода читавој гомили мисли.</p> <p>„ |
ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар потврдио с тим, да арадски епископ |
се наредбе тврдо.</p> <p>Он је чуо, да је као јуче дворска комесија дошла, и надао се, да ће г |
за опроштење молим, јер сам пронашо, да је то моја дужност.{S} Ви ме нехтѣдосте примити.{S} Ја |
тратор манастирски већ је имао глас, да је о.{S} Теофан био код администратора митрополије, па |
м.</p> <p>Пред њим бијаше дошо глас, да је нѣки особењак, с којим се дружити неможе, и да га се |
потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове послове идуће зиме на највеће задов |
спође.</p> <p>Приповѣда се у народу, да је један бачки кочијаш возио киријом једну обитељ у фру |
антикрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и господин администратор био веселији него што би га |
ко ће бити и најбоље.“</p> <p>„Кажу, да је и господин био мало веселији него што трѣба.{S} Шта |
покорни млађи.{S} Тако приповѣдају, да је једаред гроф Коронини као земаљска глава србске војв |
овѣдити, да је као госпођу сматрају, да је игуманицом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по ман |
јана.</p> <p>„Шта више нѣки причају, да је несрѣћна љубав и народног нашег просвѣтитеља Доситиј |
да калуђер никад неизгуби из очију, да је пре свега и над свиме калуђер... ја то с богом и чин |
адин <pb n="267" /> и јави генералу, да је учињено по заповѣсти. —</p> <p>„Ако пишеш оно друго, |
и без душе администратору и јави му, да је гњездо празно.</p> <p>Овај пошље одмах људе на све с |
ара опази је, и таки јави господину, да је птица у клот улѣгла.</p> <p>Противници њени направил |
о служио.</p> <p>„И у обште, казују; да је епископ Гедеон био други Стратимировић, савршеније и |
а напослѣдку. „Видим ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Него помажите ако |
леди.{S} На кревету је лежао човѣк — да је човѣк то се познало по строју главе, мршавим рукама |
е за паметније главе.{S} Игуман ваља да је господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто, а |
ко неприкрива у кућама оно, што ваља да је тајна, као чуваркућа.{S} За то се и зове чуваркућа, |
енка склонила да јој жељу изпуни, ма да је, нарочито сада, имала пуно узрока свог да сваки мана |
недаду газити човѣка као дрва, па ма да је то и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да су ти |
бистри дух обилно просипао.{S} Мора да је код свију добро стојао, јер су му сви одобравали, ка |
у срдцу сласти раја осѣћати: то мора да је <foreign xml:lang="la">non plus ultra</foreign> свак |
енка раскалашно весела.</p> <p>„Мора да је,“ рекне тетка сасвим озбиљно.</p> <p>„А јеси л спава |
ико у манастир неприми, кои неизкаже да је семинарију изучио.“</p> <p>Год. 1790 одређено је од |
предишавшег интермеца, пак да покаже да је то свето писмо, што говори, дода: „И доћиће ови, те |
мѣо, шта онај говори, него да покаже да је и он језик круновине научио, повиче горопадно: „Мир |
ашло.{S} Господин Јоца казивао ми је да је радо што добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње вр |
м је дао тражити по прњавору, али не да је дадем шибати, него да је предам суду, јер су ми били |
чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ кадкад помрчина појела, па ништа.</p> < |
и...{S} Боже ме прости, чинило ми се да је какав светац.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим за тај р |
ла до „коњица и до сабље бритке“, те да је сад постала она господарем.</p> <pb n="328" /> <p>Пр |
да наша обитељ није богата, што више да је сиромашна.</p> <p>„Госпођа Ленка богата је.{S} Она м |
ја имам радо покојног Видаковића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га под |
инистраторови нису баш најчистији, и да је много штошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да дође |
ема противника? могли су изтѣрати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њима што противно учинио, |
савѣтују, да даде написати тужбу, и да је поднесе Њ. Ексцеленцији, а међу тим да иде у манасти |
аравно није нико од гостију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта значи.</p> <p>Покажу за тим и ри |
ир своје дијецезе, а патријарху јави да је то учинио, као што бијаше то обичај у оно врѣме.</p> |
он на то; но упрѣпасти се, кад види да је куварица.</p> <p>„А што си долазила, човѣче“, повиче |
по мало заспи.</p> <p>Ленка кад види да је стара заспала, понесе руку да угаси свећу.</p> <pb n |
тѣлу отца Амфилохија.{S} И сад види да је љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није био у стању с |
та у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је богата“, мислио је на госпођу Ленку, „па може манаст |
е сати!</p> <p>Ленка погледи, и види да је већ подне.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме про |
а немам изрицати, ко је крив.{S} Али да је тако, то стои.“</p> <pb n="340" /> <p>„Јошт ћеш рећи |
екша, него првих дана, што су видили да је он мирнији.{S} А можда се већ и сувише скупо видило |
бељи изложена, јер има разлога узети да је духом оболѣо.</p> <p>„То да се њему као глави правос |
ако митрополит изгледа.{S} Може бити да је тому узрок било то, што је држао, да ће му аукторите |
пак онда се накашље, дајући знак тим да је готов.</p> <p>Врата се одмах отворе и архимандрит из |
офан учини на то своје метаније, као да је рукоцѣлованије извршио — ни оде у своју ћелију.</p> |
овитим „дан!“ које се разлегаше, као да је заиста гдѣ на близу топ пуко.</p> <p>„Нема ту ништа“ |
чуда!{S} Ничега у њој небијаше, као да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, со |
тѣлом опадао.</p> <p>„Један дан, као да је о себи мислио, проговори свом дворнику: „Али ко је м |
се напрам пуног мѣсеца блистао, као да је најлѣпшим разнобојним драгим камењем посут.</p> <p>У |
ло и о њему није се ни говорило, као да је умро.</p> <p>Временом постао је исти архимандритом, |
дин одвѣтник слушајући разговор, као да је чине примѣњивао закону, и тражио забрањено доле, за |
скоро сви јошт тако живо сѣћају, као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочито |
исто и скупоцѣно, <pb n="222" /> као да је владика.{S} И начин му је био врло углађен: видило с |
њим сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан.</p> <p>Наравно је било, да је о.{S} Теофан ос |
еко ти је нос за два, па изгледа као да је ракијска тиква.“</p> <p>„Хм!“ одговори му овај. „Ти |
дочека ни тога.</p> <p>Чинило се као да је патријарх на њега са свим заборавио.</p> <p>Пријатељ |
накваси главу, која му горијаше као да је у њој жива жеравица.{S} С тешком муком заустави крв, |
то је тај бал, што су га описали као да је сам антикрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и гос |
из дана у дан.</p> <p>Болестник као да је свога добротвора разликовао од других.{S} Кад му се |
нке; тѣло му је изгледало мршаво као да је постом изнурено.{S} Ходио је тежко, мало погнут.{S} |
уцање особито живо; а банда, баш као да је знала, коме се напија, упне све гуше, те се чуше и у |
ору, али не да је дадем шибати, него да је предам суду, јер су ми били јавили, да је нѣке сребр |
и, да она воле у бунар скочити, него да је шибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелије, |
/p> <p>Лупа је била истина мања него да је длан о длан ударио: али је Амфилохије помислио, да м |
..{S} Ша онда да буде? русвај!{S} Ко да је крив!{S} Администратор Хранислав!{S} Није крив Храни |
аправили су јошт тре тога план, како да је добију, кад дође, па по томе оде одмах сваки на свој |
е се изненада код манастира.{S} Лако да је тај дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило |
огију ушо, јер оно, што ми се чинило да је буква, није дрво, него животиња, које је име у титул |
тако радили: али онда нам се чинило да је сасвим у реду.“</p> <p>„Прибележите, господине прото |
собар се недаваше видити.{S} Наравно да је у мислима опетовао по десети пут оно, што је смислио |
оцѣно одѣло обучени.</p> <p>„Наравно да је ово народу јако у очи падало и велики утисак у њему |
рала је вавѣк зелене гранчице, макар да је на пољу јовањски снѣг покривао све.</p> <p>Архимандр |
ћутао је и слушао.{S} Сам рѣдко коју да је проговорио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
ене!“</p> <p>На ово узме је под руку да је уз брѣжуљак поведе и случајно јој руку јаче притиште |
иће од управе манастирске, кад неуму да је руководе, а влада ће казати: имате право, кад нису з |
то?“ запита га архимандрит.</p> <p>„Да је настојатељ за свѣдоке довео пред комисију две „кукав |
велите на то“ запита Ленку.</p> <p>„Да је мало раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из |
даље да кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је била по што по то уклонити Мушицког са епископске ст |
аређује, како јој буде воља.{S} А можда је и морао тако чинити, јер правог екселенције није бил |
и у соби око топле пећи.</p> <p>А можда је и пре већ дубоко у коршов загледао.</p> <p>Доста да |
Теофану ни гласа ни трага.</p> <p>Можда је умро: „Незнамо!“</p> <p>А да ли ће опет доћи?</p> <p |
а она је тек само једна куварица, ваљда је наша прѣча него њена.“</p> <p>„Видим ја већ, куд се |
<p>„Духовник је отишо у Карловце; ваљда је однео тужбу на вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је ли ту |
бице неће да се пале, те неће.{S} Ваљда је и код Ленке узбуђење сигурност одузело.</p> <p>Најпо |
амѣстника свију манастира.</p> <p>Ваљда је сваки намѣстник — а можда и не баш оваки — писао сво |
>А непонесе ни епископске круне, премда је шесету годину живота скоро достиго.</p> <p>Он ни пос |
пола сласти изгуби, ко сам путује, онда је наравно боље имати друга при свему, што духу <pb n=" |
,... кад има браће у великој кући, онда је најстарији над осталима први, и он начелствује.{S} А |
угих.{S} Кад му се овај приближио, онда је и сад само мумлао, али су тонови тога мумлања били с |
а умакни.{S} Ако се сад не спасеш, онда је зло готово.“ Ово рекне о. намѣстник, узме чин на себ |
ти... седрију ћемо подплатити... а онда је код краљевске табле готов посао...{S} Него, имате ли |
S} Издржи!{S} И онда је издржао; и онда је главу подигнуо, и очи су му се к плавом небу узнеле; |
ѣки унутарњи глас:{S} Издржи!{S} И онда је издржао; и онда је главу подигнуо, и очи су му се к |
остави, да му снага малакше.{S} И онда је тек несрѣћа готова.{S} Ту несрѣћу уклонити, духу, во |
е оне лѣпе прилоге послала.</p> <p>Онда је била болестна.{S} Касније буде о.{S} Теофан у други |
>„Само тако је могло бити!“</p> <p>Онда је подуже ћутао и премишљао.{S} Напослѣдку проговори: „ |
/> ког човѣка на згодном мѣсту, од куда је могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из затвора.< |
на тај дан к манастиру стицало, одкуда је знатан прилог манастирској каси долазио.</p> <p>Наро |
звађању пресуде братског збора: пресуда је била донесена од самих тужитеља, дакле неумѣстна, то |
лада јој је била на руци.</p> <p>Одтуда је слѣдовао жесток сукоб између хијерархије и народа, к |
им смѣхом развлачила.</p> <p>Но госпођа је била баш тај дан у оном расположењу, које напрема св |
нерал Де Прерадовић у госте.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣд је дуго трајао, али то није осуј |
зитета нема ни нацрта.</p> <p>Гимназија је остала за њим у горем стању него што је била.</p> <p |
буди пуну позорност обоице.{S} Медалија је висила о бѣлој пантљики.</p> <p>„Ево ти је, с мојим |
друга страна очекивала.</p> <p>Комесија је дошла у вече.{S} Господа чланови вечерали су и отишл |
тѣли њима фотографисати.{S} Фотографија је управо вѣрна... особе смо заклонили.</p> </div> <div |
1730. била је илузорна.{S} Хијерархија је против ње радила.</p> <p>Влада јој је била на руци.< |
њу него што је била.</p> <p>Резиденција је послѣ њега прѣтила да ће се срушити, и Чарновић ју ј |
маш; да си у послу свеједнако.{S} Твоја је задаћа да ствараш и подижеш.</p> <p>„Ено ти цркве... |
и приход од главнице од 25.000 ф., која је код барона Сине депозитирана, и од које ћеш ти за жи |
езне из ове приповѣсти она појава, која је у њој можда најсјајнија и најузвишенија; а и иначе и |
си показао, да у теби живи снага, која је доста крѣпка и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша в |
ока сијнула у два три маха зрака, која је Ленку врло неугодно дирнула.{S} Она му се само ћутећ |
помислити каква је то пљуска била, која је Амфилохијеву главу усрѣћила, кад су се Митрофанове ш |
Ленка напрасно.{S} Слика калуђера, која је пре тог као слика без живота сѣдила, оживи: послѣдње |
а јасна пресуда.</p> <p>Она љубав, која је у срдцу младе жене живила, спусти се по други пут у |
о служити.{S} Ја сам из оне школе, која је на то много држала, да свештеник лѣпо служи.{S} И ми |
јславнији манастир у Рилској гори, која је много виша него Мара-Гедик, највиши балкански врх.</ |
плећке Марице“ пѣвати другу пѣсму, која је звонила налик на ону прву, <pb n="17" /> али је друг |
ѣти најпрѣ пусту празнину у срдцу, која је све тужнијом постајала, што је дуже времена протицал |
одговори сам себи: <pb n="42" /> „нека је и отровано, ја ћу јести; грѣх ће пасти на њихову душ |
ља!“ примѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Нека је заступи силном својом молитвом код свеблагога Господ |
ру и селу у пол дана витлали... владика је све корак по корак од чуда и ужаса у натраг одступао |
<p>„А, трапезарија манастира В. велика је знаменитост код нашег народа, ма с које стране овамо |
прима, запита писмоношу:</p> <p>„Колика је та чутура?</p> <p>„Сајтлик и по“, одговори овај, а ч |
.“</p> <p>Дан је био прекрасан, и Ленка је управо уживала возећи се кроз винограде и шљивике.</ |
их је једна мајка родила.</p> <p>Ленка је љубила управо сестрински свога брата; она се с њим у |
или час појави се обучена.</p> <p>Ленка је била у спаваћим хаљинама скоро подпуно обучена.{S} У |
гошћа у манастиру остане.</p> <p>Ленка је осѣћала, да јој доиста ваља ићи.{S} Послѣ свега оног |
ослѣдњи састанак на земљи.</p> <p>Ленка је била очевидно болестнија него икада прије.{S} Мршава |
ну живота, сјаја и сласти.</p> <p>Ленка је била заћутала, и чекала је одговор пријатеља.{S} Ко |
Он је ћутао, дубоко ћутао.</p> <p>Ленка је жељно очекивала одговор.{S} Кад овај подуже непослѣд |
оји ћемо одмах да опишемо.</p> <p>Ленка је пала у очи и младом шестошколцу... садањем нашем о.{ |
тетка уз госпођу Пуљиницу.</p> <p>Ленка је ћутала и кадкад се само насмѣшила.</p> <p>Домаћин по |
<head>7.{S} Разпуће.</head> <p>Дворска је комесија отишла из манастира.</p> <p>Архимандрит Арс |
угога!“</p> <p>Она му даде руку, и рука је изражавала пуну збиљу воље.</p> <p>У тај пар чује се |
> <p>Ленка се само поклони.</p> <p>„Ала је то љубезан господин,“ проговори стара, кад га изпрат |
ти да неповичу у један мах:</p> <p>„Ала је то дивота!“</p> <p>Онда га држаше напрема свѣтлости, |
чију пријатеља јој долазаше, умножавала је блѣсак наде, и ова се засија у свѣтлости побѣде...</ |
је дуго трајало и млада госпођа спавала је у велико.{S} Али стара није могла заспати ни за живу |
p>Соба, коју Ленки одредише, показивала је, да је она била обергошћа.{S} И оне су друге двѣ бил |
тетка устала је одавно, и прислушкивала је код врата од Ленкине собе, да ли је ова будна.</p> < |
ни.</p> <p>„Богословија карловачка дала је народу прве свештенике, који су за свој позив школск |
S} Ова је имала тек 16 година, и падала је у очи нарочито млађем мушком свѣту ради свога лѣпог |
е на стол.</p> <p>Стара госпођа гледала је то на архимандрита, то на Ленку, незнајући шта је и |
варица с врата скинула.</p> <p>Скандала је било, кад су калуђери по прњавору и селу трчали и њи |
елики дар!“</p> <p>На дну кутије лежала је медалија увијена.{S} Отворе и овај увој.</p> <p>Дивн |
ан уђе.</p> <p>На столу пред њим лежала је повѣстничка плаветна марама за нос и сребрна бурмути |
ије баш пуно наклоњен Мушицком и држала је да се неће за њега из петних жила заузимати; <pb n=" |
љини код јединог прозора ћелије стајала је млада и лѣпа женска са спуштеном главом недижући ока |
/p> <p>Ленка је била заћутала, и чекала је одговор пријатеља.{S} Ко ће описати израз ока, лица, |
ест.{S} Честњејша конзисторија изаслала је мене и господина протођакона Никанора, да ствар изпи |
кој цркви служио, и служба његова имала је толико утиска у хришћане, да је свагда била црква ду |
и положај у држави.{S} Црква наша имала је пре тога од стране католичке црквене управе много да |
цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу имала је она отца и мајку, те јој на пут стану.</p> <p>„Мало |
во, које је њу саживало.</p> <p>Познала је, да је дужност побѣду одржала.</p> <p>Зима је прође, |
p> <pb n="228" /> <p>Стара госпођа пала је на кољена, и грозне сузе прелију јој лице.</p> <p>Ка |
лѣдило све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене гранчице, макар да је на пољу јовањски |
д леда животворну топлоту улити, морала је и у крви самог изнуреног аските (пустињака који свој |
асти, жеље, наде, страха и ужаса морала је и у само срдце <pb n="149" /> од леда животворну топ |
“</p> <p>„Илиричка канцеларија престала је на скоро <pb n="119" /> за тим.{S} Цар Леополд умро |
и.</p> <p>Од епископа Хранислава остала је у традицији нашој жива његова <hi>калафа</hi>.{S} Ка |
е душе обављаше.{S} Слика његова остала је на сва времена у памети оних који су га видили.</p> |
т роди у њој.</p> <p>Стара тетка устала је одавно, и прислушкивала је код врата од Ленкине собе |
вати, кад је свѣћа горела.{S} Но ћутала је.{S} Само се сваки час окретала с једне стране на дру |
кајући изреку о животу и смрти, клечала је млада та лѣпа жена нескидајући ока са уста, која има |
ознатим кућама, у које је одлазио, била је и обитељ Рајка Папратића.</p> <p>Рајко Папратић био |
/p> <p>Но побѣда ова од год. 1730. била је илузорна.{S} Хијерархија је против ње радила.</p> <p |
оде у калуђере.</p> <p>Од тог доба била је Ленка осѣћај младости његове, пун милине и свѣжости, |
рбски народ.{S} И сама смрт његова била је слѣдство једнога таковога жестокога дана.{S} У бурно |
и срдачних уздисаја.{S} Ова слика била је у дѣлу за србски прости народ бисер а за манастир др |
ак духовни.</p> <p>Његова политика била је чисто конзервативна.</p> <p>Овим је духом дисао и еп |
највише шкодити морала.{S} Рѣч та била је нож са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣме живота и |
ова отискивати.</p> <p>Но куварица била је већ на крај прњавора, врата попусте, а отац Амфилохи |
је свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп, сунце пр |
ије.</p> <p>„Она се удала послѣ, и била је срѣћна у срѣћној својој породици.</p> <p>„Ја сам се |
тражити!“</p> <p>Ова хука и бука и била је прави узрок, за што је настојатељ послѣ о.{S} Теофан |
поносила.</p> <p>Послѣ оне болести била је увѣк слабога здравља.</p> <p>Кожа на образу била јој |
мна и собе за госте.{S} У сѣверном била је славно позната трапезарија, коју ћемо такођер овом п |
м прегриза.</p> <p>Но при свем том била је безбрижна, ведра и весела.</p> <p>Брат је у сестри г |
ати.</p> <p>Сви се прену: очевидно била је банда „иберашунг“ за све.</p> <p>Нарочито се стане и |
ела хранитеља...{S} Љубав његова живила је увѣк јошт, али као ружица у пупољку, који неимађаше |
ових рѣчи.</p> <pb n="152" /> <p>Видила је, да у његовом срдцу букнуло бијаше чуство, које је њ |
Ленки се сви живци потрѣсу.{S} Тражила је мало да оддахне, и зато стане писмо превртати и с је |
зимати; <pb n="277" /> што више мислила је, да ће му угодно бити, ако му пружи разлог и прилику |
која га је у манастир довела, помислила је бар кадкад на Доситија!</p> <p>„Али несмѣ нико држат |
же је се око доста нагледати.{S} А мила је, да срдце у човѣку заиграва.</p> <pb n="221" /> <p>Ј |
сигурност ставио.{S} Крв из носа цурила је једнако; глава му је од Митрофановог загрљаја јошт ј |
ов, нека се ништа ново неуводи) гласила је наредба црквена, па је и строго црквени архимандрит |
„Иди, зови ми отца намѣстника?“ гласила је заповѣст.</p> <p>Намѣстник дође. „О. намѣстниче!“ пр |
51" /> и молитва о.{S} Теофана доносила је сваки дан то већи приход манастиру са свију страна.< |
...{S} То неможе бити машта.{S} Осѣтила је јасно да јој рука почива на рамену.{S} Сад већ није |
ad> <p>Консисторијална комесија свршила је свој изпит и кренула се натраг у Карловце.</p> <p>Ар |
а у небо.</p> <p>„Ено ти школе... школа је сабор анђела.</p> <p>„Даћу ти да садиш, дотично прод |
{S} Манастирска слава.</head> <p>Прошла је зима, и пролѣће се развило у велико.</p> <p>Виноград |
ако прост, да незнам шта радим.{S} Нама је господин (администратор манастирски) казао, да ћете |
ро, оди на срдце брата?“</p> <p>У овима је рѣчма лежала јасна пресуда.</p> <p>Она љубав, која ј |
коих се здравица тицала.</p> <p>Многима је било наздрављено; нѣкима бијаше то добро дошло, да м |
је дужност побѣду одржала.</p> <p>Зима је прође, срдце јој се чисто смрзне, крв јој се у леден |
, гдѣ дубоко у зиму остане.</p> <p>Зима је била лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери ради |
много о знатнијим личностима, с којима је у животу у додир долазио.</p> <p>Одтуд одуд па би сп |
мо уз чашу добра вина у собама, у коима је Мушицки живио и пѣвао, пити у славу ова три честита |
епископским порт-д’-епеом.{S} На прсима је имао звѣзду ордена гвоздене круне, а код врата малу |
молим као што се Бог моли.</p> <p>Тима је рѣчма љубећа жена нехотице дозвала у ту калуђерску ћ |
виших људи, степенитог раста.{S} Очима је стрѣљао; а строј вилица показивао је особиту снагу т |
> <p>На крову манастира његова нѣгована је велика густа чуваркућа; — а нико тако неприкрива у к |
а врло мало св. икона!“</p> <p>Игумана је ова проста примѣтба добро засѣкла.{S} Да удар забашу |
ш дебео рукопис сложила.</p> <p>Наравна је ствар, да смо се ми послужили само мемоарима о.{S} Т |
наше врѣме што учинити.</p> <p>Наравна је ствар, да ми овдѣ мислимо на узвишену идеалну побожн |
ије ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој одмах плату издати, па ће тако |
кашиком од јела натраг.</p> <p>„Ко зна је ли чисто?“ промумла лагано кроз зубе.{S} Но таки за |
добра учинио; али што је истина, истина је.{S} Његово врѣме живи и дан данас у нашем народу јач |
p> <p>„Што се пак тиче куварице, истина је, да сам је дао тражити по прњавору, али не да је дад |
манастиру добру услугу учинили; истина је, да сам их том приликом чашом вина угостио, али то с |
утем прѣко прописаних органа.{S} Истина је, да ми досад није нико укупно стање манастирске упра |
од велике користи бити могли.{S} Истина је, да се трудио накнадити их начином његовој мисли одг |
ништа.“</p> <pb n="224" /> <p>А истина је била, да се игуман поносио, да има таково познанство |
pb n="86" /> <p>„За отца Теофана истина је све, што сте казали.{S} Али то је он заслужио.{S} Он |
, те издржи до поноћи.</p> <p>Но истина је, да му је послѣ и много лакше било.{S} Браћа гости в |
другу сврху употребљене.</p> <p>Истина је, да је и Патријарх Рајачић дао доста цигаља напећи, |
е накашље, и поуздано одговори: „Истина је, високопречестњејши господине, <pb n="94" /> али је |
инио, а — ни патријарх!“</p> <p>„Истина је,“ рекне о.{S} Теофан топло. „Народу сте чинили много |
а мало пре к теби ушла.“</p> <p>„Истина је“, одговори о. намѣстник хладно. <pb n="24" /> „Она ј |
а велите ви на све ово?“</p> <p>„Истина је, високопречестњејши господине архимандрите,“ почне н |
црквену славу доведени.</p> <p>Мѣсечина је сјала цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и ме |
Погоди.{S} Пише ми твоја сестра.{S} Она је била дуго болестна; опасно болестна; но сад је изван |
ни слушала шта јој тетка говори.{S} Она је на ново узела писмо са стола, како је архимандрит из |
тању срдце своје жене придобити.{S} Она је ћутала, своју дужност извршивала, али све једнако на |
ије смѣо да ју на болест опомене, а она је послѣдње своје силе кроз све врѣме разсипала.</p> <p |
Митрофан. „Та ми смо свештеници, а она је тек само једна куварица, ваљда је наша прѣча него ње |
је срѣћно у Карловце утекла.</p> <p>Она је у митрополитском двору служила пре него што бијаше у |
p>Но глава јој клоне натраг.</p> <p>Она је била.... мртва.</p> <p>О. Теофану учини се, да му се |
ој пружи ону изправу натраг.</p> <p>Она је нехтеде преузети.</p> <p>„Немој тако мислити“, рекне |
о. намѣстник хладно. <pb n="24" /> „Она је дошла по своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даљ |
у, коју је имао арх. Гедеон.{S} Гедеона је љубио и тога ради, што је овај врло лѣпо служио.</p> |
и му на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало. „То ми се недопада.{S} У ма |
<p>„Ево ти је, с мојим благословом! па је обѣси под расу на прси своје.{S} Бог свемилостиви и |
едан попије чашу <pb n="111" /> двѣ, па је готов; а други може боме добро да повуче, па му се и |
ојао, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био приправан бацити све, што имађаше у рукама, и ре |
ѣбају чиновнике у сто и сто прилика, па је сасвим наравно да гледе, да с њима у добром пријатељ |
неуводи) гласила је наредба црквена, па је и строго црквени архимандрит Арсеније сигурно помисл |
био код администратора митрополије, па је промислио за сваки случај, како да се влада.{S} Наро |
ен за све послѣдице и истине и лажи, па је чекао мирно да чује, шта ће онај да рекне.</p> <p>На |
га је патријарх примио пријатељски, па је и он чекао стрпљиво и мирно.</p> <p>„Зар тако, мајор |
зио да други један корак иду за њим, па је турао натраг онога, кои се усудио пред њега или уз њ |
, да у ову ствар није ништа помѣшан, па је хвалио Бога, да му се куварица с врата скинула.</p> |
</p> <p>Варнава је био мирски ђакон, па је у калуђере отишао, кад му је супруга умрла.{S} Он је |
ни тај успѣх свом тоасту приписивао, па је са погледом побѣдитеља очи на све стране окретао, а |
једини, коме је тај наслов припадао, па је тако тај наслов значио управо што митрополит.</p> <p |
на час отварало и сасвим отискивало, па је изгледало као да штуца.</p> <p>„<foreign xml:lang="d |
стирску: али се то њега није тицало, па је мирно лего у постељу, и тиме је боље спавао, што је |
!{S} То је он често у дружтвима чуо, па је сад намѣравао скупо продати.</p> <p>„Тако је!“ одобр |
у саборну цркву, те со помолио Богу, па је онда сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су га пратил |
S} Он је то примѣрима разјашњавао... па је и послѣдњи бал описао, како је био...{S} Може се мис |
"254" /> <p>„Увѣк је знао, шта хоће: па је сходна срѣдства безобзирно употрѣбљавао.</p> <p>„Доб |
.{S} Зна он то добро, <pb n="242" /> па је паметан кад га даје.{S} Нека се он само држи свога с |
нас се знало за „милост малих људи“ па је сваки палио свѣћу и самоме ђаволу.</p> <p>Док је ишо |
„сама си ми у руке дошла!“ Ово рекне па је пољуби.</p> <p>Но куварица бијаше појака.{S} Тури га |
очима долина као котао округла.{S} Лѣпа је неможе је се око доста нагледати.{S} А мила је, да с |
ао бурунтију.{S} Кад је прочита, поцѣпа је на ситно комађе и трѣсне је о земљу.</p> <pb n="79" |
ини ђак знамење, које свак разумѣ — „па је онда кадкад и лудовао и кад није ништа повуко; — нај |
фанове шаке с њом сукобиле.</p> <p>Лупа је била истина мања него да је длан о длан ударио: али |
ка није ни ове рѣчи чула. </p> <p>Стара је стојала и чекала, да Ленка остави писмо и да се с њо |
а је врло добро изгледала.</p> <p>Стара је међу тим фруштук коштала и стане главом горе доле ма |
ђера сасвим преокрене.</p> <p>„Калуђера је било у сваком манастиру много више него данас; било |
била и у нашем манастиру.</p> <p>Вечера је била издана, с тога је само мала ватрица на огњишту |
„Сајтлик и по“, одговори овај, а чутура је ваљда и десет пута толико примала!</p> <p>„Ал си мај |
ј је сав дрхтао од љутине.</p> <p>„А та је ту!“ повиче к долазећему, пре него што овај сасвим с |
сиромашна.</p> <p>„Госпођа Ленка богата је.{S} Она може цркви нашој знамениту помоћ принети, а |
овдѣ спомињу.</p> <p>Света Гора позната је по имену и нашем народу.{S} То је права калуђерска р |
<p>„Ви ћете већ знати ко пише?“ запита је архимандрит, мотрећи оштро али непримѣтљиво, како се |
.</p> <p>„Какво ти је то писмо?“ запита је тетка.</p> <p>Но Ленка није ни ове рѣчи чула. </p> < |
је много млађи изгледао.</p> <p>Узраста је био повисока; а чинио се још вишим, што није имао ве |
стару за себе задобије.</p> <p>И доиста је стара тетка тако била обчињена пријатности и разгово |
оро рећи уплашеном оку.</p> <p>И доиста је ушла у ћелију смиреног калуђера Ленка, жива живцата, |
и зато приступи ближе говорећи: „Доста је већ здравица, хајдете само на поље!“</p> <p>И тако с |
, да и ти све по реду кажеш!..{S} Крста је казо, како је било, а сад кажи и ти, па ћемо пре свр |
вѣдок, и окрене се Крсти.</p> <p>„Крста је казао, што је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи г |
издању.</p> <p>Господари се сгледе, шта је то сада, и један га запита: „Море Гавро, шта је то с |
та Коронини патријарха, да му каже, шта је Коларовић згрѣшио, да се тако на њега изузео.</p> <p |
е!“</p> <p>Настојатељ се забезекне, шта је то, кад овај звук чује, који несадржаваше ни на који |
ој кажеш.“</p> <p>Калуђери гледаше, шта је то, да архимандрит наједаред тако признаде о.{S} Тео |
<p>„Сабор!{S} Сабор!...{S} Знаш ти, шта је сабор.{S} Дођу људи свакојаке ћуди....{S} Неприправљ |
о соби и стане у мислима понављати, шта је било.{S} У један мах застане, <pb n="35" /> скрсти р |
ане мислити, он прорачуни у памети, шта је боље по манастир, или ша даде адвокату шљивовице или |
мало застане и заћути.</p> <p>„Но, шта је управо урадио?“ запита архимандрит упућујући га на ш |
да, и један га запита: „Море Гавро, шта је то с тобом?{S} Ових дана био си сасвим други човѣк с |
ирно и пријатељски. „Кажите просто, шта је учинио... или ако какву заповѣст није изпунио, кажит |
роговори: „Показаће њима Печеновић, шта је <foreign xml:lang="la">major</foreign> шта ли <forei |
мукте да се напију, а они незнаду, шта је доста.{S} А господин није ципија; и кад части, части |
исто запанути, као да хоће да кажу: шта је то господине у зао час!</p> <p>Онај црномањасти чино |
е била пред очима.</p> <p>Ко је?{S} Шта је та прекрасна жена?</p> <p>Отајство, што ју је увијал |
Русији ваља видити, да човѣк разумѣ шта је то - царска или велика лавра.{S} То се неда накратко |
балске ноћи, и сваки ће запитати, а шта је са о.{S} Митрофаном?</p> <p>К њему баш и хоћемо да п |
читатељи запитати: „Да збиља!{S} А шта је са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јошт у аришту и под с |
la">Procellas</foreign>!“, да.{S} А шта је то <foreign xml:lang="la">procellas</foreign>!“?{S}" |
овѣсти на овом мѣсту запитати:{S} А шта је било са господином администратором, главним парничар |
благо запита о.{S} Теофана даље: „А шта је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ј |
Онај неодговараше ништа.</p> <p>„Та шта је, море!“ повиче скоро гласно други од млађих калуђера |
и је на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је било с ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшн |
са и залије га хладном водом... али шта је мислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вратио, то |
на далеко мого видити.</p> <p>„Али шта је то.“ запита стари духовник, који такођер бијаше изиш |
рхимандрита, то на Ленку, незнајући шта је и како је.</p> <p>„Видите из свега да пред вама стој |
и снови учестају.</p> <p>— — „Видим шта је, и да ће најбоље бити, да се сам одпустим.</p> <p>— |
ком натраг, па онда кад види управо шта је, полети к огњишту, зграби замашан гвоздени ватраљ и |
лѣпшу природу.{S} Сад незнам управо шта је боље.{S} Ако је истина, што путници пишу, да пола сл |
друго, мој мајору.{S} Знам ја добро шта је <foreign xml:lang="de">Kriegslist</foreign>, ја сам |
е.{S} Учио си осам школа, па незнаш шта је <foreign xml:lang="la"> procellas</foreign>!“! <fore |
рата закивати.</p> <pb n="34" /> <p>Шта је то помисли о. намѣстник и полети кључаници.</p> <p>Н |
ишта што би човѣка занимало.</p> <p>Шта је овому стању узрок, то јошт нико није показао.</p> <p |
о похађање трагично свршило.</p> <p>Шта је о.{S} Митрофан даље радио, то му управитељу није бил |
љ ходећи у своју ћелију, сам себи. „Шта је то?{S} Одкуд се надасмо, да ће нас сунце грѣјати, од |
p> <p>То је очевидно био манастир. „Шта је ово?“ запита Ленка.</p> <p>„То је манастир В.....“ < |
му особито у очи упадало, запита: „Шта је знаменито?“</p> <p>Протођакон одговори: „Садржај они |
а кључаници.</p> <pb n="154" /> <p>„Шта је?“ питаше они други нестрпљиво.</p> <p>Онај неодговар |
хати главом и скупи уста...</p> <p>„Шта је за Бога господине“ поплаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшт |
главом недижући ока с пода.</p> <p>„Шта је то?“ запита архимандрит прегледавши сав овај призор, |
разнину тога кобног бухара.</p> <p>„Шта је за бога, о.{S} Митрофане,“ повиче кад ближе дође, и |
овај његово стање познаје.</p> <p>„Шта је?{S} Помутило му се овдѣ!“ рекне ђак, и стане једним |
човѣка с пушкама на стражи.</p> <p>„Шта је то“ Запита сам себе. „Шта ће ови са мном?{S} Та ови |
г, и само се окрене к зиду.</p> <p>„Шта је том човѣку?“ запита управитељ ђака, видећи да овај њ |
ја сам му по праву судио.“</p> <p>„Шта је дакле урадио?“</p> <p>На ово питање стане се настоја |
енка насула и тетки и себи.</p> <p>Кафа је врло добро изгледала.</p> <p>Стара је међу тим фрушт |
жива његова <hi>калафа</hi>.{S} Калафа је она кутија од плеха, у којој се носе калуђерске ками |
етити, већ ако небудем жив.{S} Куварица је код тебе.{S} Немој врдати.{S} Ја знам за цѣло, да је |
2.{S}Калуђерски суд.</head> <p>Куварица је срѣћно у Карловце утекла.</p> <p>Она је у митрополит |
рица на огњишту горѣла.</p> <p>Куварица је сѣдила мало даље од огњишта, и чекала, неће ли за ко |
ави јој начне мозак врѣти... несвѣстица је ухвати... руке јој се разшире саме собом као електри |
.{S} Изиђе с њим из своје собе, закључа је и сиђе се на кола.</p> <pb n="179" /> </div> <div ty |
док им приход бар онакав остане, какав је онда био.“</p> <p>Протођакон узме хартије и стане их |
с позвати, па да ћете нас питати, какав је оно био бал у манастиру ових месојеђа?</p> <p>„„Добр |
рођена сте браћа.{S} Какав један такав је и други. — Мени је госпођа Ленка дала руку на то, да |
и Хранислава... <pb n="67" /> Хранислав је светац, а гле шта му раде калуђери...{S} Хранислав ј |
ле шта му раде калуђери...{S} Хранислав је крив...{S} Није Хранислав крив... крив је (Станковић |
пада на нашу материју.</p> <p>Хранислав је био као архимандрит настојатељ у манастиру Раковцу.{ |
мисао грло стезала, али је ишло: нарав је силнија била од сумње, и ђак изнесе празну чинију, к |
крив...{S} Није Хранислав крив... крив је (Станковић) митрополит; умро ексцеленција Стратимиро |
ре она двоица једногласно.</p> <p>„Крив је!“ рекне администратор пресуђујући.</p> <p>„Крив!“ од |
бурад запечаћена.{S} И оно буре, из ког је ваљало дати шљивовицу, бијаше запечаћено.</p> <p>Пис |
у је митра више пута била нуђена, и ког је србски народ с особитим пијететом славио, и младог м |
осте.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣд је дуго трајао, али то није осујетило вечерњу у дворско |
пођу у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сјајан и обилан.{S} Вино хвалише мужки као изред |
ископов или митрополитов само онда, кад је имао или какову милост просити или какову немилост ч |
ста мало му није суза глас угушила, кад је видио, какав живот у очима народа одсѣва, како му рѣ |
во, како је пало на лице пријатеља, кад је говорио, тако је, реко би, укочено остало.</p> <p>Пр |
даљем свом животу.{S} Исте године, кад је онај бал давао у манастиру, буде епископ Рајачић иза |
ѣколико пута погледао, осврћући се, кад је од мене одлазио!{S} Онај грохот пакла, којим су се о |
губише, а нехотице му сузе грунуше, кад је са истог прозора, за који је тај дан, реко би, чароб |
ише врсти,“ проговорио је сам себи, кад је ствар добро промислио и размислио.</p> <p>„Ова дивља |
етала.{S} Никад није могла спавати, кад је свѣћа горела.{S} Но ћутала је.{S} Само се сваки час |
младића.{S} Имао је обичај жмирити, кад је кога помњиво сматрао; али му је из ока бистра муња п |
високе једне особе баш онда пасти, кад је тај просјак или осуђеник туда пролазио.</p> <p>Ко је |
Није осѣћао ни старости ни болести, кад је ваљало те послове обављати.</p> <p>Он је био епископ |
је најпре увио и један и други брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат Печеновић.</p> <p>У друштву п |
те на то све господине!“ запита он, кад је све казао, што је држао да му ваља казати, а казао ј |
р споменутога манастира.</p> <p>Он, кад је добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, или |
у батину глогову, којом се помагао, кад је шуму обилазио, и која би и најгоропаднијег вампира у |
<p>Нико га није братски поздравио, кад је у дружину дошо; сваки му је одговарао као прѣко бунд |
ик преда писмо, које бијаше примио, кад је болестник дошао, о тим налогом, да му га преда, ако |
ски ножић, кои је овај собом носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб |
Он је очевидно ово неправо тумачио, кад је узимао, да му артиљерија с успѣхом оперира.</p> <p>П |
Глас је имао јак: и обично је вико, кад је говорио.{S} Држање тѣла имало је значај изазивања.</ |
а ком се видило, да му је одлануло, кад је одлучио истину говорити. „Сви смо ми били једнаки... |
луђер сав чудесним начином потрѣсо, кад је она гласом ужаса и поуздања рекла:</p> <p>Сѣти се жи |
та, да се разцвѣта.</p> <p>И данас, кад је послѣ топле молитве нашо излазак из таме и мрака, ст |
ма лѣпоме полу.</p> <p>Приповѣдају, кад је био протођакон код митрополита Стратимировића, да су |
ије ником допустио, да у њу завири; кад је умро, није било у њој ништа видити.</p> <p>Ко је био |
та гомилама долазио, <pb n="250" /> кад је чуо, да ће на већи какав празник о.{S} Теофан служит |
свога изврстнога гласа и појања.{S} Кад је овај запојао, мислио је сваки, да непѣва за пѣвницом |
е из дубљине срдца и душе своје.{S} Кад је подиго очи своје к небу, чинило се као да му ове рај |
вори архимандрит, „Слушај дакле.{S} Кад је Стратимировић бивао на изпиту богословском, долазио |
држању тако и обхођењу управљао.{S} Кад је ишо у процесијама увѣк је пазио да други један корак |
На углед спољски држао је много.{S} Кад је год полазио у народном каквом дѣлу у Беч, или на диј |
тељ је намрштен читао бурунтију.{S} Кад је прочита, поцѣпа је на ситно комађе и трѣсне је о зем |
ало је да га потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се није могло на |
пунога уверења о помоћи свише.{S} А кад је своим епитрахиљем закрилио главу болника, учинило се |
а видити.</p> <p>Ко је био код њега кад је умирао? незнамо; како је садржаја калафе нестало? и |
гло поћи за руком, и увѣк се жацала кад је на то помислила.</p> <pb n="316" /> <p>О. Теофан је |
дрит је чекао подуже на одговор, па кад је настојатељ све једнако ћутао, позове о.{S} Теофана, |
поучи га архимандрит.</p> <p>„Е па кад је казао, све је тако.. је л’ Крста?“ рекне на ово свѣд |
и, па ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па кад је он казао, како је било, казаћу и ја.{S} Ми смо у ман |
о се кућа у ово врѣме подигнуло, од кад је он настојатељ.{S} Ми мушки знате, не <pb n="113" /> |
послѣ премучи муку, и проговори: „Е кад је о.{S} Теофан признао сам, да је погрѣшио, нећу ни ја |
ле; мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се врати |
аки мудар, кои веже језик за зубе и кад је сам у соби. — Али видим да си избочио очи као маче у |
добро бити“, говорио је самом себи кад је из двора епископског изишо. „Како ме јутрос епископу |
{S} Нисам се усудила ни проговорити кад је он био у друштву.{S} Пред Видаковићем да проговорим |
ме извуко, и који бијаше тамо бацио кад је у ћелију ушо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“ викне у оч |
рукама. „Нека буде, шта хоће, само кад је моја ћелија остала на миру.“</p> <p>Куварица се нѣка |
ити мило!“</p> <p>„Хвала Богу, само кад је оздравила!“ изјави о.{S} Теофан са своје стране.</p> |
.{S} Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На брзо затим пукне гром у Пож |
имозе (најосѣтљивија биљка).</p> <p>Кад је о.{S} Теофан ову епизоду свршио, проговори владика у |
нашим читатељима приобштити.</p> <p>Кад је дошо у манастир — —, и примио управитељске кључеве, |
баш и хоћемо да приступимо.</p> <p>Кад је о.{S} Теофан био намѣстником и управитељем манастира |
стане на последњем басамаку.</p> <p>Кад је онај наздрављао, чује ђак њеки шум на басамаци и бац |
. <pb n="142" /> Но сад хвала Богу, сад је та нужда престала да будем несрѣћном.{S} Отац је мој |
у неприлику ради криве заклетве.{S} Сад је час да кажете, при чему остајете.{S} Изволите се изв |
ије повуче!</p> <pb n="134" /> <p>А сад је изкусио, да тој намѣри баш највише стајаше на путу о |
њега архимандрит домаћин.</p> <p>Та сад је свануло“, одговори овај; „нећемо ником покварити ноћ |
>Кад се мало поутѣши, подигне се, и сад је са најдубљим чуством гледала на светитеља, кои ту цѣ |
дуго болестна; опасно болестна; но сад је изван опасности, и опоравља се.“</p> <p>„Хвала Богу, |
свѣтом на углед служиле.</p> <p>Но сад је овако.</p> <p>Да се вратимо нашим гостима.</p> <p>Об |
у премѣстили у тај манастир.</p> <p>Сад је био о.{S} Теофан управитељ, и о.{S} Митрофан бијаше |
ла заспати ни за живу главу.</p> <p>Сад је нѣшто пукнуло; сад нѣшто кврцнуло, сад опет шушнуло. |
?{S} Ко ме је овамо послао?“</p> <p>Сад је дошо час, да му послужник преда писмо, које бијаше п |
S} И опет велика свечаност.</p> <p>„Сад је долазио онај млади Србин на ред.</p> <p>„Дође митроп |
овосадског шестошколца мислила, кад год је времена имала, и кадгод је мислима својима могла дат |
повѣстница нека чини своје!{S} Што год је рађено у манастирима и о манастирима, радило се проп |
оворио о свом горостасном плану; кадгод је почео о том говорити, тежко је било дочекати краја г |
ила, кад год је времена имала, и кадгод је мислима својима могла дати онај правац, који њој биј |
, што наши кажу, као светитељ.{S} Народ је како из прњавора и села, тако и из оближњих места го |
мандрит.</p> <p>„Е па кад је казао, све је тако.. је л’ Крста?“ рекне на ово свѣдок и окрене се |
сто као рѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се вратимо разговору оне |
очи, и звук гласа, и држање тѣла... све је показивало, да, би архимандриту особито мило било, д |
сам видила таквога архимандрита.{S} Све је на њему господски, и хаљине и персона и начин.{S} Не |
али на сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S} Све је на жалост, како се пријавило, и може се узети, да је |
обио.</p> <p>Но превага хијерархије све је постајала већом, и будимским заступницима даје се ул |
о.{S} Против вас оче администраторе све је доказано.{S} Оче Теофане, ви сте и сами признали ваш |
њена напрѣма новосадском пријатељу све је бивала јача и силнија, и већ је многе ноћи поквасила |
ем нашем кочијашу да прѣже.</p> <p>„Све је наређено“, рекне архимандрит Партеније. „Није нужде |
на као котао округла.{S} Лѣпа је неможе је се око доста нагледати.{S} А мила је, да срдце у чов |
ри и звона по свим црквама.{S} Најприје је отишао у саборну цркву, те со помолио Богу, па је он |
ним оковом...{S} Е мој синко, другачије је такав човѣк изгледао, него сви садашњи списатељи — ф |
ноге ноћи поквасила јастук сузама, које је за њим пролѣвала.</p> <p>Њен пријатељ гледао је кроз |
заузети старѣшину својим идејама, које је о задаћи калуђера и манастира имао: но све то паде у |
ди заведенија школског изображења, које је за манастирски живот сасвим нуждно, узме.““</p> <p>„ |
је било мало прошарано од богиња, које је у младости преболѣо.{S} Устне су му подебеле као наб |
е буква, није дрво, него животиња, које је име у титулатури људској <foreign xml:lang="la">jus |
790. долазе о тој ствари закључци, које је цар Леополд II. потврдио.</p> <pb n="325" /> <p>О то |
говом срдцу букнуло бијаше чуство, које је њу саживало.</p> <p>Познала је, да је дужност побѣду |
етне Ленка и опет 12 дуката у тас, које је и овдѣ игуман у своју сахрану одмах узео, да недоспу |
двери срѣће кућама, <pb n="174" /> које је већ смрт црним велом почела обмотавати.</p> <p>„Узди |
а мрвом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици на храсту застао.</p> <p>Пак онда сѣдне ко |
би на заведења школског изображења које је за манастирски живот са свим нуждно.</p> <p>А у точк |
н <pb n="223" /> у крајну собу, до које је дограђен био киоск са прекрасним изгледом на све стр |
<p>Међу његовим познатим кућама, у које је одлазио, била је и обитељ Рајка Папратића.</p> <p>Ра |
.“</p> <p>„Добро, добро; видићемо; моје је гостима казати.{S} Међутим будите увѣрени, да никакв |
суду: као калуђер погрѣшио сам.{S} Моје је било послушати, па онда правду тражити.{S} Ја сам не |
p> <p>„Душа ваља, добро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣг |
то је истина; није имала темеља, дакле је била неправедна, и то је истина; али ја сам био калу |
заклетви.</p> <p>Митрофан помисли, боље је да неговорим ништа, него да се у лажи ухватим.{S} За |
опет је загрли и изљуби.</p> <p>„И боље је,“ примѣти јој нећака. „Други пут ћу ти све казати, а |
новатим оним његовим смѣјом.{S} Најбоље је у таковом случају ћутати, учинити духу по вољи и нем |
: „Али ко је мене овамо довео?{S} Ко ме је овамо послао?“</p> <p>Сад је дошо час, да му послужн |
ми се надимље, кад се сѣтим, колико ме је пута та јутрења молитва за све људе узвисила над људ |
свему, што ми је било најмилије, што ме је држало, дизало, крѣпило, узвишавало!... као убијца д |
и рекне јој: „Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те одведем |
а, него у оне дане луде младости; врѣме је моју страст само оснажило и повећало.{S} Ти ниси срѣ |
оните мало на мене!“</p> <p>На ово узме је под руку да је уз брѣжуљак поведе и случајно јој рук |
ало, па је мирно лего у постељу, и тиме је боље спавао, што је чуо да су се гонци вратили, а ку |
д чувених у оно врѣме младих људи, коме је Станковић велики пријатељ био, дође к њему и запита |
бски митрополит у Карловци једини, коме је тај наслов припадао, па је тако тај наслов значио уп |
сувише.“</p> <pb n="184" /> <p>„Па томе је лако помоћи“, примѣти стара, изиђе брзо из собе и за |
е путне торбе један омут хартије, стане је превртати, пак онда извуче један свезчић мањи у већу |
лѣ даде посѣћи и израдити.</p> <p>Подне је већ било превалило.{S} О. Митрофан уморен од многога |
ски паковати, него поспремати!“ задирне је Ленка.</p> <p>„Е ћути бога ти дѣвојко...{S} Старо.. |
ита, поцѣпа је на ситно комађе и трѣсне је о земљу.</p> <pb n="79" /> <p>„Ја сам господар у ман |
далију у своје руке, цѣлива је, и метне је у нѣдра.{S} Онда пољуби благосиљајућу руку архимандр |
ски и сестрински одношај.</p> <p>Код ње је пречистило страст и ту идеализовало неослабљено сѣћа |
руце ни они халовити коњи.{S} Очекивање је блѣдило све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зе |
тако ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи стегну... да се у запт узму...{ |
у гостинској соби.</head> <p>Код вечере је опет архимандрит домаћин био разкалашно весео.{S} Ту |
на хрпи.{S} Узме једну главицу и однесе је у собу.{S} Веселе нарави будући удари у смѣх и пович |
ша рупу, па онда узме чутуру, и поднесе је под нос.</p> <p>„Хо, да лѣпа мириса, као босиљак.{S} |
му старац.</p> <p>Он дигне руку, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда напрасно застане, и |
игурности пун глас охрабри калуђера, те је свога правозналца мирније слушао, кад овај продужи: |
што и за нас.“ Овдѣ је мислио себе, те је мало жмирнуо и насмѣшио се у једно доба.</p> <p>„Трѣ |
авио отворена врата од своје ћелије, те је она неваљалица побѣгла из манастира, и морали смо је |
ло администратору много људи држати, те је по свој прилици нѣке одпустио, јер се више нису мѣња |
ивота пробудили осѣћање усамљености, те је осѣтио потрѣбу да има бар једно људско створење, кој |
тако исто кришом из манастира отићи, те је неће нико ни опазити, а камо ли злоставити.</p> <p>Т |
та манастира Хопова Илијћа приволио, те је овај почео уређивати собу неумрлог просвѣтитеља србс |
ац Амфилохије кораком напрѣд ступио, те је тако у онај пар, кад су се шаке отца Митрофана саста |
Теофан имао је велики таленат за то, те је учитељ доживио радост, да му је ученик труд подпуним |
у, или је сам отишао куда у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били |
ишој својој намѣри суобразно удесио; те је све рађено по потрѣби и разлогу, а не случајно и од |
о ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је нужда довела у ову св. обитељ, јер без нужде невѣруј |
?</p> <p>„Непитај Ленка!</p> <p>„Бог те је сачувао!</p> <p>„Пружи му дакле руку, и буди му, што |
шта одлази и т. д.{S} На кратко, код те је слике множина стајала и дивила се по читаве сатове.{ |
о, али немој бѣгати с мѣста, на које те је промисо ставио.{S} Ето новог митрополита, ето конгре |
иће сто различних приповѣдчица, како те је ђаво жива у пако однео, како те је земља прогутала, |
о те је ђаво жива у пако однео, како те је земља прогутала, како си побѣснио, па у хладну Саву |
да се није бѣгством уклонио.{S} Кажите је ли тако?“</p> <p>О. Теофан одговори мирно и смирено: |
де споменутим сурогатом.) Него пуштајте је из ваше ћелије, да је неморам сам из ње извлачити, т |
у куварицу хтѣли да дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђере и слуге по прњавору и |
кта, благодѣјанија, и др.</p> <p>„Треће је начело његово било, такт у свему.</p> <pb n="255" /> |
цом у цркви био је јединствен.{S} Срдце је имао голубиње, руке отворене.{S} Неизказано добар до |
т на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све већ уништожио.{S} Црквене утвари кваре се |
несе сваки од њих руку к бради и повуче је прѣко ње, па један за другим одшуњају се из ћелије.< |
примања код Његове Екселенције.{S} Више је очекивао од свога говора.{S} Смислио бијаше све лѣпо |
ије мого да се од чуда поврати.{S} Више је пута опетовао, као сам са собом говорећи:</p> <p>„Ка |
/p> <p>Од других мушких гостију највише је обратио позорности на себе један црномањаст млад чин |
уварицу да су могли добити, смождили би је живу.</p> <p>Ова дође ноћу у прњавор, и сутра дан, ч |
приступи ближе; загрли нећаку и пољуби је топло.</p> <p>Ленка пољуби стару у руку.</p> <p>„Как |
<p>Као човѣк од најбољег свѣта поздрави је сада и проговори јој: „Ја се особито радујем, да сам |
е.</p> <p>Веселим дакле гласом поздрави је.</p> <p>„Добро јутро, Ленка; добро јутро дѣвојко!“</ |
>„<title>Монте Христо</title>!“ поправи је нећака. „Све једно“, рекне тетка. „Монте Христо — Хр |
разговара, али тога недочека.{S} Остави је дакле нека чита докле јој је воља, а она изиђе у сво |
своју познаницу ближе к столу, и посади је на једну од оне двѣ просте столице од дасака, које с |
ику.</p> <p>Но будно око стражара опази је, и таки јави господину, да је птица у клот улѣгла.</ |
сукоб између хијерархије и народа, који је 1778. године на врхунац доспѣо, и у писму Србаља буд |
аљда пише у писму“, одговори овај, који је архимандрита познавао.</p> <p>„Он иште шљивовице!“</ |
граби тамо <pb n="38" /> нож онај, који је иза чизме извуко, и који бијаше тамо бацио кад је у |
Овде учини архимандрит руком знак, који је ђак разумѣвао.</p> <p>Ђак прими кључеве од подрума и |
мал није изтѣрало из собе владику, који је у оваковим стварма био осѣтљивији и од саме мимозе ( |
ал неразбије нос отцу еклисијарху, који је за њим стојао.</p> <p>Онај, што бија љоснуо о земљу, |
унуше, кад је са истог прозора, за који је тај дан, реко би, чаробном силом нѣком привезан био, |
/> кои има дара, способности, и за који је приправљен.</p> <p>„Као правило, од ког се несмије о |
неза Лазара са тѣлом угодника, на сваки је начин света реликвија, какву рѣдко кои хришћански на |
попусте, а отац Амфилохије ђусне колики је дуг у собу на под.{S} Отац Митрофан мишљаше да ће ку |
ера подуже.{S} Онај један лежаше колики је дуг на поду, а онај други стајаше са свим глумачки о |
од мисли на духа архимандрита, а Ленки је свѣћа ометала.{S} Никад није могла спавати, кад је с |
ом светом водицом неумије.</p> <p>Ленки је било и самој мило, а нарочито, што јој је тетка тако |
код посланичке капеле.</p> <p>„Мушицки је био врло отворен карактер, па тако није ни ове своје |
ала је код врата од Ленкине собе, да ли је ова будна.</p> <p>Кад чује да се прозор отвори, одшк |
дном водом... али шта је мислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вратио, то можете мислити.{S} |
у као танку сребрну пругу.{S} Видите ли је и ви?“ запита Ленку и погледи јој дубље у очи.</p> < |
р и оду администратору.</p> <p>Јесте ли је добили!“ запита овај горѣћи од нестрпљења.</p> <p>„Ј |
ој одговори кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да изтѣра |
о, да му је она мисао грло стезала, али је ишло: нарав је силнија била од сумње, и ђак изнесе п |
тина био крив у правом смислу рѣчи, али је ћушка била доле његових руку, <pb n="19" /> те му ип |
296" /> манастир, из ког сам дошао, али је овај био међутим изгорео, и тако ето ме у нову сирот |
н свршени „клирик,“ сиромах младић, али је имао глас од славуја а дар за појање изврстан.{S} Би |
{S} Твоја су уста била увѣк нѣма... али је моја душа право у твојим очима читала:{S} Је ли могу |
ре, и једна свештена особа изиђе... али је то био дворски протођако-Варнава.</p> <p>Варнава је |
од свих наших оновремених епископа: али је имао чудноватости у понашању, које су му она својств |
т Станковић био је већ либералнији: али је мало митрополисао.{S} Па ипак се под њим појави гиба |
с прекидањем и врло слабим гласом: али је о.{S} Теофан ипак све разумѣо.</p> <p>Видило му се н |
мања него да је длан о длан ударио: али је Амфилохије помислио, да му доиста шпанске чизме на г |
ни је уважавао и шљиве и шљивовицу: али је највећу цѣну имао у његовим очима пекмез... <foreign |
ашнији, баш што се тицало домаћина; али је високородни тај успѣх свом тоасту приписивао, па је |
о у први ред умѣтника свога руфета; али је слика била доиста врло живо и сложена и изведена. <p |
<pb n="16" /> <p>Дигне се да пође; али је отац Митрофан дочека у своја наручија. „Ја нисам кри |
то чуо и примѣтио и спазио, незнам; али је Ленка и чула и видила.</p> <p>Она погледи на архиман |
ико пута озбиљних сукоба са владом; али је понајвише срѣћно из борбе изишо.</p> <pb n="254" /> |
х горостасних планова паријархових; али је ипак одмах видио, да би при свој огромности тих план |
ечестњејши господине, <pb n="94" /> али је заслужио, и ја сам му по праву судио.“</p> <p>„Шта ј |
ла налик на ону прву, <pb n="17" /> али је други садржај имала.{S} Кад одпѣва поему стане маука |
/p> <p>Он је имао око 50 година.{S} Али је много млађи изгледао.</p> <p>Узраста је био повисока |
је видила има пуна врѣћа година.{S} Али је и она остарила.“</p> <p>„Но сигурно није тако лѣпа б |
еља србског Доситија Обрадовића.{S} Али је то остало у стању примитивног почетка.{S} Ил’ се ниј |
тне су му подебеле као набрекле.{S} Али је био обучен чисто и скупоцѣно, <pb n="222" /> као да |
>Уживао је своје дане као човѣк.{S} Али је јако тѣлом опадао.</p> <p>„Један дан, као да је о се |
ре из узрока, који нам је казао.{S} Али је ту било и другога приузрока, на који ни он сам није |
и велики утисак у њему изводило.{S} Али је свѣт ишо много више и рађе у цркву него данас.</p> < |
тојатељев изпадне противан њему.{S} Али је он био спремљен за све послѣдице и истине и лажи, па |
д црква живи за мене а ја за њу.{S} Али је неизмолована!</p> <p>— — „Узмем пут под ноге, те у д |
оде из собе.</p> <pb n="185" /> <p>Али је најпре пажљиво погледала и стару и младу госпођу.</p |
млађима није га јако мучила.</p> <p>Али је био за својим стварима усталац, као рѣдко ко, и знао |
и руку његове лѣпе јединице.</p> <p>Али је Ленка другојачије мислила, него њен отац.{S} Њој се |
да ће га тај дан преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, док с |
а саборских, чинио је тајно.</p> <p>Али је уједно морао држати под уздом и сваки напрѣдак и сва |
о сам и послѣ и увѣк на њу мислио, „али је овај спомен био чист, сјајан, и у великој мѣри мио.< |
штовање заслужује и доноси.</p> <p>„Али је првих дана несмеш видити, јер би се рана позлѣдила.“ |
пије, а та му је почесто долазила, или је морао имати Винковића у манастиру, или је сам отишао |
је попа одмах ушо к свом поглавару, или је одлазио неимајући срѣће видити му усрѣћавајуће лице. |
морао имати Винковића у манастиру, или је сам отишао куда у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћ |
ни цар нема боље.“</p> <p>И заиста или је Ленка била за кафу, или кафа за њену глад... фруштук |
их послова, и толико, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} То је дужност настојатеља, да воде бригу о |
тице изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калуђере с намѣром, |
душом; и да се наново родим, пак да ми је извѣстно да нећу никад бити митрополитом, ја бих и о |
и зато хоћу да наредим, што држим да ми је дужност учинити.{S} Ту одређујем ја теби приход од г |
/> пута реко би и нехотице:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својој ћ |
науку, да се боље чувам змије, која ми је праматер преварила у облику добра пријатеља.“</p> <p |
о да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била милија од цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу има |
једну приповѣдити о Станковићу, која ми је из поузданих уста позната а по свој прилици јој је п |
„Она ми је о вама говорила и казала ми је да би радо видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А |
Мир и тишина усамљенога мѣста годила ми је души, кад само на њу помислим.{S} Ноћне службе божиј |
химандрит на то старој госпоји. „Она ми је о вама говорила и казала ми је да би радо видили кои |
вега.</p> <p>„У овом погледу позната ми је једна врло занимљива причица из властитог изкуства.“ |
шта ми срдце пресѣцало.</p> <p>„Душа ми је била спокојна, а то спокојство основа је мирног живо |
а вас <pb n="80" /> диго; нисам, бог ми је свѣдок, ни на крај памети имао, да га против вас и б |
толико пута изгрлила и изљубила, кад ми је о послѣдним часовима љубљеног списатеља свога времен |
ће.{S} Чинила сам своју дужност, али ми је срдце пуцало.{S} Ко незна те болове душе, тај неможе |
из разлога, које овдѣ наводити нити ми је нужде, нити имам на то воље.</p> <p>„Станковић је би |
ци опази... онај сатански глас, коим ми је повикао: сад ти хвала!{S} Онај мефистов поглед, коим |
је снашло.{S} Господин Јоца казивао ми је да је радо што добро и појео и попио.{S} Али у послѣ |
апита га мало поћутавши.</p> <p>„Жао ми је!“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„Шта ти је жао?“</p> |
у, њега су већ научили.“</p> <p>„Жао ми је, ал ћеш се вратити са празном чутуром?“</p> <p>„А ви |
авао моје чуство дужности, и оставио ми је све своје добро.{S} Ја сам сад богата, слободна.{S} |
} Господин главнокомандујући наложио ми је данас, да тај пекар несмѣ више тако злочесто пециво |
ојим путем сатисфакцију тражити, ако ми је била воља.{S} Ту сам сагрѣшио против старѣшинства.{S |
/p> <p>„Но, не могу вам казати, како ми је мило, што сам све то видила,“ рекне стара тетка. „Ба |
/p> <p>„Тако нека буде!</p> <p>„Како ми је олакшало на срдцу!“</p> <p>Ко познаје нарав човѣчију |
за анђела а врата за ђавола.{S} Тако ми је сам покојни Иринеј казао; и имао је посве право.{S} |
ле са великим успѣхом сврше.{S} Тако ми је и сад, кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учи |
оваца.</p> <pb n="297" /> <p>Трѣбало ми је за плате слугу, кои небијаху плаћени. . . . . . . . |
S} Ишло је добро.</p> <p>— — „Ваљало ми је ћелије покрити, јер им је кров био у врло лошем стањ |
, па ће бити друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну наше |
чер била код госпође Пуљинице.{S} То ми је једино познанство још из младих година.{S} Нисам је |
Партеније. „Ево већ осам сати.{S} То ми је мило.“</p> <pb n="219" /> <p>„Касно смо заспале,“ од |
рѣба мени никога питати.“</p> <p>„То ми је најмилије чути“, прихвати о.{S} Теофан. „Онда ће изк |
<p>— — „Данас сам одахнуо.{S} Чисто ми је лакше.{S} По рачуну састављеном одплатио сам 600 ф. |
да нађем у манастиру гроб свему, што ми је било најмилије, што ме је држало, дизало, крѣпило, у |
: „Све што сам од отца добила, и што ми је од мужа остало, остаје мојим и његовим рођацима <pb |
ду сваковрстно моћи помагати.{S} Већ ми је пред очима стајало благо, које смо трудом, штедњом, |
та ти твои жутокљунци, ваљада“ — Баш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојног Вида |
!{S} Иди слободно.{S} Господин незна ни је ли мушко ил женско; а у теби ће пре видити св. Флори |
ају их преда се пустити.{S} Високородни је уважавао и шљиве и шљивовицу: али је највећу цѣну им |
Дајте, сланине, плећке, сува меса, мени је све једно.“</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери слежући |
мѣрним гласом: „Није.{S} Шта више, мени је г. администратор био заповѣдио, да је из моје ћелије |
> <p>„Но! али цркви?{S} Говори!{S} Мени је свеједно, ма што казао, само хоћу да чујем.{S} Говор |
S} Какав један такав је и други. — Мени је госпођа Ленка дала руку на то, да ће и мој манастир |
мијете господине“ рекне калуђер,„а мени је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог новца, ј |
равданим.</p> <p>„Њој је тешко — и мени је!</p> <p>„Али другачије неможе да буде.</p> <pb n="16 |
у му једине очи прелазиле на онога, кои је управо што говорио.</p> <p>Ове архимандритове рѣчи к |
буде изложен у цркви угледу народа, кои је исту дубком пунио прѣко цѣлог осталога дана.</p> <p> |
да цара Душана <pb n="324" /> Реља, кои је године 1343 умро, Реља Крилатић народних наших пѣсам |
, уредником србских нар.{S} Новина, кои је онда знаменита сила био, стојао је у врло пријатељск |
</p> <p>Дакле.... поставе стражара, кои је имао на то мотрити, па кад дође, одмах господину јав |
и и Карловачки, родом из Карловаца, кои је при смрти својој (умро је у ноћи пред св. Саву 1872) |
ѣстника од архимандрита Раковачког, кои је баш тога ради у Н. Сад к администратору митрополије |
развило у велико.</p> <p>Виноград, кои је о.{S} Теофан био засадио, примио се чудесно.{S} Једв |
ај пар рекне архимандрит Партеније, кои је на прозору гледао: „Ево нам јошт гостију.“</p> <p>Св |
у Рилском манастиру Неофит Рилски, кои је у вароши Копривштици народну школу устроио, а послѣ |
епенима силазило у врт манастирски, кои је изгледао на начин малог парка.</p> <p>У соби до киос |
еф војводине генерал гроф Коронини, кои је код цара особито био уважен.</p> <p>Непомаже ништа.< |
било је рѣдко проста сељанина наћи, кои је знао, како митрополит изгледа.{S} Може бити да је то |
а се дигне од њега и обрати убијци, кои је једнако ту на пушку наслоњен стојао, као да бијаше ф |
теби остављам, онда га добија онај, кои је мени најмилији и кои је тога најдостојнији!</p> <p>„ |
подрум по „тазе,“</p> <p>Онај ђак, кои је обично приступ у подрум имао, није могао свом позиву |
— — „Управу прима стари настојатељ, кои је пре мене исту водио.</p> <p>— — „Ево ме у манастиру |
/p> <p>Ово је био старији господин, кои је све <pb n="210" /> гледао и слушао са благим саучешћ |
е велику мараму, изађе кроз прозор, кои је у ходник водио, напоље из собе, прокраде се кроз отв |
кад дође ко из двора, и запита вас, кои је калуђер у манастиру најбољи за народ, ја знам да ћет |
ола намѣстникова мали турски ножић, кои је овај собом носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те с |
— — „Наступи нов живот у манастиру, кои је смѣрао да се манастирско стање поправи.</p> <p>— — „ |
обија онај, кои је мени најмилији и кои је тога најдостојнији!</p> <p>„И за моју тетку постарал |
воље,“ одговори архимандрит. „Онај кои је држао дисертацију, звао се Јован Суботић, а онај што |
огога хода сѣдне на један сув храст кои је поваљен лежао, извади крпицу са оно мало хлѣба и јел |
огла у оном манастиру надгледати, у кои је оне лѣпе прилоге послала.</p> <p>Онда је била болест |
p>За тим узме сваки своју чашу и искапи је до дна.</p> <p>На то ће рећи један од гостију:</p> < |
ајало је то подуже.{S} Најпослѣ превари је сан и мало заспи.</p> <pb n="216" /> <p>Но сад јој с |
, биле пуне његових алегата, а у ствари је било као што мало час рекосмо: то је наравно, да је |
ојим трудом и трошком.“</p> <p>У ствари је било ово.</p> <p>Игуман Ананије нити је био велика р |
и?“</p> <p>„У четири.“</p> <p>„У четири је велико вечерње!“ примѣти мајор мало пакостио. „Што с |
се и ти у огледало.{S} Чини ми се да ти је рожчић на челу израсто.{S} Ниси <pb n="162" /> тако |
{S} Ходи да ми приповѣдиш.{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ходи да ми мало повише о њој кажеш |
“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„Шта ти је жао?“</p> <pb n="356" /> <p>„Што ће наша црквена пов |
да ти се 6% камате сваке године кад ти је воља издају, <pb n="320" /> а са главницом по твом т |
на то.{S} Ти мораш тај остати, и кад ти је добро и кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и умрѣти!“< |
тај остати, и кад ти је добро и кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и умрѣти!“</p> <p>Ова бура у |
и, драга Ленка, што то изговори; сам ти је Бог те рѣчи у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкла, |
висила о бѣлој пантљики.</p> <p>„Ево ти је, с мојим благословом! па је обѣси под расу на прси с |
дила, што у соби бива.</p> <p>„Какво ти је то писмо?“ запита је тетка.</p> <p>Но Ленка није ни |
данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд!“</p> <p>„Ви нисте моје судије!“ прогов |
/> Буди јунак!{S} Падни у борби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те је |
огледај се само у огледалу.{S} Отеко ти је нос за два, па изгледа као да је ракијска тиква.“</p |
море људског неваљалства, будућност ти је отрована прошлости...{S} Ништа си, и нећеш никад дру |
али неидући за тим да се посвети, нити је дотѣривао до тога да умре од глади као наш просвѣтит |
тељ нити је кад код те ћелије био, нити је кад за њу запитао.{S} Њему је једно вече пре више ме |
ила.{S} Али није тако било опасно, нити је на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је било |
титељ Доситије у манастиру Хопову, нити је шибао своје тѣло да се сасуши до коже и кости, као ш |
еимајући енержије довољно и снаге; нити је овај био успособљен, да нову еру својом иницијативом |
/p> <p>Е, сад другче било није.{S} Нити је било разлога да се одлази, ни да се позив домаћинов |
у Митровици било у Бечкереку.{S} А нити је што друго била у Земуну, нити ће да буде у Букарешту |
итала, и то тако с цѣлом душом, да нити је што чула ни видила, што у соби бива.</p> <p>„Какво т |
мој <pb n="189" /> покојни супруг нити је био племић ни господин.. он је био добар ваљан сеоск |
је било ово.</p> <p>Игуман Ананије нити је био велика рода ни науке.{S} Он је својим трудом и п |
зачуди.</p> <p>Пријашњи управитељ нити је кад код те ћелије био, нити је кад за њу запитао.{S} |
ика у епископу Рајачићу.</p> <p>Но нити је онај могао стари ред одржати, неимајући енержије дов |
даје добра вина, и право чини, јер нити је његово ни наше, па што га неби дао... био би луд кад |
е морао сасвим нов правац узети... овај је налазио презумтивног представника у епископу Рајачић |
> <p>Погледао је и на протођакона; овај је намрштено гледао артију пред собом.</p> <p>Архимандр |
приклони ухо к устма умирућега.{S} Овај је говорио с прекидањем и врло слабим гласом: али је о. |
њу, ком се свак смиловати мора.{S} Овај је гледао управитеља укоченим погледом.{S} Нѣшто је про |
чио на себе позорност гледаоца.{S} Овај је био необично дугачак, и изилазио је у тако танак шиљ |
ира дотлѣ и послѣ тога нечувено; а овај је тако изцѣђен и упропашћен, да није био ни зашто.</p> |
лагању са простим калуђерима.{S} И овај је зрак бацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га мало н |
д и ногом... онако изпод стола!“ И овај је свој виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ више гор |
Екселенције.</p> <pb n="57" /> <p>Овај је ишо у салу, пак онда изишавши, јављао је високу резо |
ши се на убијствено оружје.</p> <p>Овај је морао чути, да се ко приближује, јер је старо лишће |
ојатеља питајућим погледом.</p> <p>Овај је био прост човѣк, али чистога разума, и узвишеност ми |
лију, и оде администратору.</p> <p>Овај је сав дрхтао од љутине.</p> <p>„А та је ту!“ повиче к |
настојатеља к архимандриту.</p> <p>Овај је сѣдио на канапету, пред којим се стол налазио; а са |
чиво за митрополита живио.</p> <p>„Овај је изпитивао клирике, ишо тамо и амо по соби, слушао, а |
} Увѣравам вас, биће боље!“</p> <p>Онај је само мумлао.</p> <p>Сутра дан најми управитељ два чо |
ко мого.{S} Кога су ноге послужиле, тај је отишо; а кога ноге изневѣрише, тај је одспавао у ман |
ј је отишо; а кога ноге изневѣрише, тај је одспавао у манастиру.{S} Људи смо, свакојаке нарави, |
такмаца за митрополитску столицу, а тај је баш био епископ Мушицки, којега је име било од дугог |
топла, тако привржена пријатеља, да јој је само један одговор могућим остао.{S} Она дакле одгов |
сан.“</p> <p>Сутра дан осѣтивши, да јој је горе, остане у постељи.</p> <p>Код ње су „били и опе |
.</p> <p>Кад се пробуди, наравно да јој је прва мисо била оно, што јој се синоћ догодило.</p> < |
а је против ње радила.</p> <p>Влада јој је била на руци.</p> <p>Одтуда је слѣдовао жесток сукоб |
лне узвишености о.{S} Теофана, која јој је непрестанце пред очима стојала.</p> <p>А код њега су |
pb n="144" /> предубока љубав, која јој је у сваком слогу звонила, срѣћа и сладост будућности, |
је она највише полагала... али која јој је највише шкодити морала.{S} Рѣч та била је нож са обѣ |
здравља.</p> <p>Кожа на образу била јој је скоро прозрачна; очи јој горѣше као жива жеравица.</ |
{S} Остави је дакле нека чита докле јој је воља, а она изиђе у своју собу.</p> <pb n="195" /> < |
аних уста позната а по свој прилици јој је при постанку намѣњено да вѣчитом тајном остане.</p> |
било и самој мило, а нарочито, што јој је тетка тако очевидно необично уживала.</p> <p>Врате с |
иште од намѣстника своју плату, што јој је припадала.</p> <p>Она тако и учини.</p> <p>Тужба буд |
ом названим Превлака.{S} Унутарњост јој је особито дивна; богата шума, пуна густара кроз које с |
удаје, и она се доиста уда.{S} Отац јој је довео ђувегију, и она га је примила.... то је био ад |
p>„Јао мене!“ повиче стара тетка, којој је коса на глави растла, док је архимандрит приповѣдао. |
ушицког са епископске столице, на којој је сѣдио.{S} Разлог тому већ сам ти изпричао.{S} Али се |
, јављао је високу резолуцију, по којој је попа одмах ушо к свом поглавару, или је одлазио неим |
писало би тебе у књигу издаица, у којој је први уписан Јуда Исхаријотски.“</p> <p>„Е мој синко“ |
ву на наслон од велике столице, у којој је сѣдио, па стане само пљуцкати, а то је био знак, да |
у манастир, умро сам за свѣт... у мојој је власти умрѣти и за сам манастир!“</p> <p>Чудним погл |
Хранисављеве пред очи добили, у свакој је дисао прави дух пѣснички.</p> <p>Владика дакле Храни |
показао по све оправданим.</p> <p>„Њој је тешко — и мени је!</p> <p>„Али другачије неможе да б |
кола и посади се крај ње.</p> <p>Старој је било врло угодно, што се возила са господином архима |
рске ствари, тога је било од увѣк: увѣк је власт у фундације завиривала, и о њима разпитивала и |
ављао.{S} Кад је ишо у процесијама увѣк је пазио да други један корак иду за њим, па је турао н |
ного држао на своје адвокатство, и увѣк је најпре увио и један и други брк, кад је хтѣо да рекн |
е руку, да узме мало бурмута.{S} И увѣк је нашо под руком бурмутицу <pb n="258" /> отворену, ко |
орбе изишо.</p> <pb n="254" /> <p>„Увѣк је знао, шта хоће: па је сходна срѣдства безобзирно упо |
некако сложи.</p> <pb n="12" /> <p>Ђак је био јаче грађе, те издржи до поноћи.</p> <p>Но истин |
да се вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даље.“</p> <p>Ово рекне, па нагло пође нат |
била онда католичка црквена управа, пак је нарочито на то мотрио, да се са наше стране неда ник |
ровић мислио је шта му радити ваља, пак је по начињеном плану поступао: он је и управу манастир |
из његових уста изиђе.</p> <p>Четвртак је био, кад се о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за |
имао велика трбуха.{S} Коса и брада тек је по нѣку сѣду показивала.{S} Све ово чинило је, да је |
а о.{S} Теофан кротко.</p> <p>„Духовник је отишо у Карловце; ваљда је однео тужбу на вас!“ одго |
о је ту на своим узицама.</p> <p>Ходник је био сав од дрвета, широк, и скопчавао је јужни дѣо з |
ељане са митрополитом.</p> <p>„Говорник је био изредан.{S} Говорио је у цркви и на државном саб |
ђери, и изиђу на поље.</p> <p>Намѣстник је знао, да у ову ствар није ништа помѣшан, па је хвали |
собу, коју бијаше за себе задржала, док је стара као вѣрни чувар спавала у првој соби.</p> <p>Л |
тка, којој је коса на глави растла, док је архимандрит приповѣдао.</p> <p>„Небојте се, мајко,“ |
вѣк убију; да она неиде из ћелије, док је жива...</p> <p>На ове рѣчи скочи, и зграби са стола |
p>Чудним погледом гледао је на нож, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље.</p |
ра од памтивека, па ће такови бити, док је и једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што се м |
>Како је о.{S} Теофану било у души, док је Ленка ове рѣчи говорила, може сваки лако мислити.</p |
> <p>Архимандрит је слушао помњиво, док је о.{S} Теофан говорио.{S} Кадкад су му се само црте л |
. Теофану играло је срдце у њедрима док је ово слушао.{S} То је манастир, каква га је он у идеи |
скрено па да идем да скачем у Дунав док је раније, да небуде чуда!“ Даље није мого говорити.{S} |
nte nulla fiat innovatio</foreign> (док је прѣстол архијепископски удов, нека се ништа ново неу |
нда зазвони, да му ђак дође.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је архимандрит чутуру очима.{S} У |
палио свѣћу и самоме ђаволу.</p> <p>Док је ишо уз степене на први спрат, ту је сирома попа прок |
но веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Док је адвокат овако говорио, окуражавао се мало по мало ка |
ли ужасним громом уништења.“</p> <p>Док је лѣпа Ленка говорила, налазио се сиромах калуђер у ос |
огу га сазвати, јер несмѣм.“</p> <p>Док је патријарх ово говорио, стојао је пред њим о.{S} Теоф |
кафу, или кафа за њену глад... фруштук је био врло угодан.</p> <p>„Сад хајде да се полагано сп |
Улазак небијаше баш величанствен.{S} Ал је доликовао пустињској нарави зграде.{S} Ту одма стаја |
е мене за намѣстника.{S} Г. протосинђел је морао као професор богословије у Карловци бити, и за |
одних наших пѣсама.</p> <p>Манастир Рил је и данас велика зграда, унаоколо ходник са стубовима, |
у били ту малу Свету Гору. –</p> <p>Рил је бугарски најславнији манастир у Рилској гори, која ј |
што је подчињени калуђер!{S} Настојатељ је господар а калуђери су само његове руке.{S} Што он з |
ки корак свѣдоке тражити.{S} Настојатељ је господар у својој кући.{S} За њега је и онако сав др |
ра вѣк свој да проведе?{S} И настојатељ је човѣк, и мора му се допустити, да буде човѣк, и дати |
смо на ручак отишли.</p> <p>Настојатељ је ћутао.</p> <p>У тај час му бијаше пукло међу очима, |
а никако да недирају.</p> <p>Настојатељ је намрштен читао бурунтију.{S} Кад је прочита, поцѣпа |
дговори на ово архимандрит. „Настојатељ је човѣк као и други људи; и манастир је она кућа, у ко |
е дигнуле.</p> <pb n="173" /> <p>„Ковиљ је и само Ковиљ одранио Раића и одљуљао његова духовна |
Било нас је свакојаких.{S} Та ваљда вам је Крста казао.{S} Је л’ Крсто!“</p> <p>„Говори само ти |
емљу.</p> <p>„О убиле вас силе, шта вам је?“ Шта вас је снашло, што сте ме напали?{S} Идем одма |
оја бијаше затворена.</p> <p>„А шта вам је ту?“ запита пратиоца.</p> <p>„Е ту нам је тај несрѣт |
те само каква је то красота!{S} Оно вам је тамо Авала, недалеко од Београда, ово је равни Срѣм, |
во све нас и држи у друштву.{S} Што вам је то добар господин, нема му пара у друштву: што тај з |
отишо је у калуђере из узрока, који нам је казао.{S} Али је ту било и другога приузрока, на кој |
семинарија нов трошак доводила, али нам је семинарија прѣко нуждна, а овим би начином трошкови |
де госпођу за другима.{S} Примѣтити нам је, да је овај господин био највећи пѣвац у читавој Фру |
ије; ко ће нас научити.{S} Господин нам је само реко, да смо мало били весели.{S} Па тако је и |
јарх је познавао о.{S} Теофана како нам је то из намѣстничких мемоара познато, и познавао га је |
бе.{S} А колико је на ову држао, то нам је познато из онога, што смо о њему мало прије чули.</p |
стирска опредѣљавала.{S} А нарочито нам је нуждна школа за лѣпо служење.{S} Како је дивно Ваше |
уги човѣк спрама тих коња.{S} Чисто нам је било мило, како си био с њима благ и љубезан.{S} Одк |
} Теофана оживљавали. —</p> <p>Јошт нам је нѣке ствари напоменути, да се разговор о.{S} Теофана |
за другим добру рекне.</p> <p>Мушку нам је опет дѣцу учио о.{S} Теофан у манастирској школи чит |
ту?“ запита пратиоца.</p> <p>„Е ту нам је тај несрѣтник!“ одговори овај сасвим равнодушно.</p> |
ћелији и ту је и нашли.</p> <p>„Незнам је л ти познато, али мени су казивали, да је и велики н |
ика „Шишатовачке харфе.“</p> <p>„Незнам је ли прошло више од године дана, Стратимировића смѣсте |
се пак тиче куварице, истина је, да сам је дао тражити по прњавору, али не да је дадем шибати, |
Тетице, ја сам с њом позната... па сам је толико пута изгрлила и изљубила, кад ми је о послѣдн |
е бити љубљена сестра.{S} Као такву сам је срдцу свом пригрлио...{S} Тако и остајемо!“</p> <p>И |
прерано подузе да се изврши.</p> <p>Сам је себе видио, како мукама и временом изопачен лежи на |
знанство још из младих година.{S} Нисам је видила има пуна врѣћа година.{S} Али је и она остари |
х Рајачић у овој идеји уживао!{S} Барем је о том радо говорио.</p> <p>Он је умро у тој илузији! |
</p> <pb n="318" /> <p>Слутио је, да им је то послѣдњи састанак на земљи.</p> <p>Ленка је била |
своје мѣсто и неузимајући на ум, да им је птица излетила.</p> <p>Тек кад ђак Јосиф донесе руча |
фане“.{S} На то узме тужбу и прочита им је.</p> <p>„Шта велите на то?“</p> <p>„Није истина!“ ви |
као што је слушао и друге.{S} Посао им је ишо од руке, па су били весели сви.{S} Имајући и дањ |
догодило, и опишу све потанко, како им је о.{S} Теофан показивао.</p> <p>Отац Митрофан нађе вѣ |
ладном водом прелио, кад чују, како им је прошо настојатељ код господина протођакона.</p> <p>У |
м миран продужи: „Сад нека раде, што им је воља.{S} Ја сам на све готов.{S} Оче Теофане!{S} Ти |
оспа ушла у ћелију отца Теофана, јер им је то дојавило ђаче, што га је Ленка за Теофана и његов |
— „Ваљало ми је ћелије покрити, јер им је кров био у врло лошем стању.</p> <p>Одмах 1841 дадем |
ише пута на посѣту митрополиту, коју им је он савѣстно враћао.</p> <p>„Барон Сигентал остане је |
н доћи у комесији и протођакон, са овим је већ био и знао је, да му је пријатељ.</p> <p>О. Теоф |
ила је чисто конзервативна.</p> <p>Овим је духом дисао и епископ Хранислав, и ми смо тај дух оп |
глас лѣпог архимандрита.</p> <p>Сасвим је наравно, да су га нарочито госпе хвалиле.</p> <p>Он |
не рѣчи: „Какве дијурне?“ поглед, којим је администратора усрѣћио, и држање, које му је тѣло пр |
/p> <p>Овдѣ ућути.{S} Одушевљење, којим је говорила, сила и истина осѣћања, која јој се на лицу |
гао крхати и ломити.</p> <p>Глас, којим је он изговорио оне рѣчи: „Какве дијурне?“ поглед, који |
— Јеси л’ ти?“</p> <p>И доиста пред њим је лежао о.{S} Амфилохије, кога наша приповѣтка добро п |
ти хвала!{S} Онај мефистов поглед, коим је нѣколико пута погледао, осврћући се, кад је од мене |
много важио код кнеза Метерниха, с коим је до смрти у пријатељском одношају стојао.</p> <p>„На |
о адвокацијом више по ћефу.{S} Међу тим је много држао на своје адвокатство, и увѣк је најпре у |
ће ли за коју каву повикати, а међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час опе |
ново грохотом смѣјати.</p> <p>Међу тим је кона био до ћошка католичке цркве отишо, те тако му |
но покаже.</p> <pb n="18" /> <p>Међутим је отац Амфилохије кораком напрѣд ступио, те је тако у |
да се фруштук неолади.“</p> <p>Међутим је Ленка насула и тетки и себи.</p> <p>Кафа је врло доб |
а дође ноћу у прњавор, и сутра дан, чим је зора заплавила, ушука се у манастир и дође о. намѣст |
ећ се почне и зноити од ревности, којом је одговор тражио; али му очевидно труд недолазаше до у |
имао дивити више, или побожности којом је народ цѣливао крст и еванђеље, што се находише на ис |
очекала тетка, материна сестра, с којом је у Митровицу допутовала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S |
овитеља.</p> <p>Око њега и болника, ком је духовну утѣху пружао, стојали су здрави гомилама, па |
/p> <p>Она погледи на архимандрита, ком је пантомима упућена била.</p> <p>Овај се чинио сасвим |
есно.{S} Једва је било наћи чокота, ком је куњао и о ком се сумњало да ће се одржати.{S} И воћњ |
њих прекорачи.{S} И за чудо, сваки, ком је молитву очитао или прѣко кога је са св. тајном при с |
бавља млађи пред својим старѣшином, ком је дужан истину казати.“</p> <p>„Неоколиши, него говори |
види, да је то неки доктор-адвокат, ком је о.{S} Теофан невоље свога живота казао.</p> <p>И ови |
е свега кажем главно становиште, на ком је Стратимировић стојао.</p> <p>„Год. 1791 чланком 27. |
, приступи о.{S} Теофан к столу, на ком је јестиво било стављено, и сѣдне, да се мало подкрѣпи. |
ђе вѣчна мира у гробљу манастира, у ком је погинуо.</p> <p>Неће ваљда неугодно бити читатељима, |
му се тако избио врањ на бурету, у ком је крв држао.</p> <p>Што се више усѣкњивао, то се више |
{S} А може ми и манастир подићи; економ је добар.{S} Па може се из њега начинити и какав Досите |
шта ћемо с рачуном?“</p> <p>„С рачуном је најлакше.{S} Два пут два шестнајест, па чист рачун.“ |
имала.</p> <pb n="199" /> <p>Са старом је ишо њен господин архимандрит.{S} Ленку је спроводио |
нисмо синоћ врата закључале?...{S} Том је крива тетка са њеним разговором о духови.“</p> <p>Ди |
је био човѣк по нарави благ, а при том је свршио и философију.{S} Био је дакле углађенији него |
тељ незна ништа од економије, а при том је нехатан и немарљив.</p> <pb n="301" /> <p>— — „Насту |
а то је значило много.</p> <p>„При том је знала, да Стратимировић није баш пуно наклоњен Мушиц |
таласе осѣћања покренути.</p> <p>К том је долазило, да је ту прѣд њим стојала не само најдраже |
. потврдио.</p> <pb n="325" /> <p>О том је већ архимандрит Арсеније протођакону Никанору нѣка м |
ега радо лѣпе младе женске очи, и у том је уживао чисто платонски.{S} Нарочито је имао пасију н |
била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп, сунце пригрѣјало: и тако јо пред „кранцом“ |
у Нови Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан је био прекрасан, и Ленка је управо уживала возећи се к |
ислила.</p> <pb n="316" /> <p>О. Теофан је дакле послѣ тога сваке године на њен имендан у Бечке |
за мантију, сад други.</p> <p>О. Теофан је ћутао, па само ишо и својој ћелији хитао.</p> <p>Кад |
на пољу диванити.</p> <p>И о.{S} Теофан је бадава тражио Печеновића, код куће: рекну му да ће г |
ије више ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, који се допасти мого.</p> <p>Међу њег |
отиве једна напрема другој.{S} Митрофан је био чврст дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Ни |
то.</p> <p>Али по свој прилици Митрофан је остао Митрофаном, јер иначе тежко да би слѣдовала уж |
. . . .{S} 8.250 фор</l> <l>б) дозвољен је био прирез на сваку кућу нашег народа по 3 кр, а то |
почива.{S} У Рилском манастиру сарањен је србски војвода цара Душана <pb n="324" /> Реља, кои |
о није сам отишо? “</p> <p>„Е, господин је, па му може бити: и ја да имам кога да ме носи, неби |
идећи се свога вечитога нема. „Господин је продао ономад послѣдње буре вина, да може нужна срѣд |
и сад из уста намѣстникових; „господин је отишао у варош, да купи такових ситница, али вечерас |
“</p> <p>Морамо се разумѣти.{S} Домаћин је високородном слао шљива и са дрвета набраних и у <pb |
или у овај дивни манастир.{S} А домаћин је у исто такој мѣри љубезан.“</p> <p>На то представи д |
ћи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њих изишо, и дочека их љубезно.</p> <p>Види |
стом по челу куцкати.</p> <p>„Знате, он је мало више вуко“, — ту учини ђак знамење, које свак р |
у је могло бити сувишка колико хоће, он је био задовољан, кад се у рачуну показало, да има мака |
у супарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благословено царство!“ То |
стане одговарати: „Он је... он је... он је“, овдѣ мало застане и заћути.</p> <p>„Но, шта је упр |
муцајући стане одговарати: „Он је... он је... он је“, овдѣ мало застане и заћути.</p> <p>„Но, ш |
руг нити је био племић ни господин.. он је био добар ваљан сеоски трговац у Банату, и више ништ |
пак је по начињеном плану поступао: он је и управу манастира и држање калуђера вишој својој на |
р, кад се Ленка на вѣнчање провезла; он је уздахнуо, кад се кићени сватови изпрѣд његових очију |
ти.{S} О. Теофан бијо је млад човѣк; он је постио по пропису манастирском, али неидући за тим д |
<p>Печеновић је био човѣк друштвен; он је дакле са своје стране што више доприносио, да се дру |
побуде у протођакону већу позорност; он је као и нехотице главу к говорнику окренуо, и озбиљно |
ти ја тврд у сѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, али се мајор поклонио и пође |
а, врло гиздав са свога имућства.{S} Он је имао јединицу кћер Ленку.{S} Ова је имала тек 16 год |
сим тога имао је богата изкуства.{S} Он је био епископом у Будиму од 1829 г. у Н. Саду од 1833. |
ту моћи видити, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на столици својој као да се скаменио.</p> <p>Т |
м разгарала, и њему приближивала.{S} Он је видио, да му је кћи богатог занатлије наклоњена, пак |
отишао, кад му је супруга умрла.{S} Он је био човѣк по нарави благ, а при том је свршио и фило |
ту потрѣбу необоривим слѣдствима.{S} Он је једном од своих угодника дао управу манастира Јазка |
дбе, које му се учине основанима.{S} Он је био човѣк добра срца, па није имао воље икоме што на |
тратор троши... харчи... разсипа.{S} Он је то примѣрима разјашњавао... па је и послѣдњи бал опи |
јарх ступи једним кораком натраг.{S} Он је помислио, да је то какав агресивни корак калуђера пр |
мандрит Арсеније на изтрагу дође.{S} Он је строг, али и праведан: што он рекне, ја ћу примити, |
рекне.{S} Сваки нека, чини своје.{S} Он је дрва насѣкао, шиндру набавио, ћелије покрио.{S} То м |
нити је био велика рода ни науке.{S} Он је својим трудом и привржености код митрополита Стратим |
ебе, добије запалу плућа, и умре.{S} Он је био бритка србска сабља на народним политичним мејда |
ако су се оном приликом разстали.{S} Он је био јошт онај лѣпи црни калуђер с поља а онај раскал |
тати, писати и рачунати и појати.{S} Он је оштар, незна за шалу; ту има посла и шибица.{S} Али |
настојатеља морало нѣмим учинити.{S} Он је ћутао, као да га водом залише.</p> <p>Архимандрит је |
м, да није мого рѣчи проговорити.{S} Он је ћутао, дубоко ћутао.</p> <p>Ленка је жељно очекивала |
добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад како нареде.“</p> <p>„Доб |
Теофан стајао је као преображен.{S} Он је читао молитве и тѣшио болнике из дубљине срдца и душ |
него оде пре тога дана у Гастајн.{S} Он је састанак тога сабора најразличнијим маневрима осујет |
долазио је у свити и арх. Гедеон.{S} Он је у те часове једино и изкључиво за митрополита живио. |
о прњаворац није ни на ум узимао.{S} Он је непрестано у жртву своје страсти укоченим очима глед |
{S} Мој муж се такођер преставио.{S} Он је уважавао моје чуство дужности, и оставио ми је све с |
човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био професором на нашој гимназији.{S} Као да га глед |
ѣчјег језика.</p> <p>О. Амфилохије — он је био тај нуждник — опорави се добрано; сасвим се немо |
и да су им све сузе на очи врцале, а он је стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне: <fore |
кона су у свакој кући радо видили: а он је у једну најрадије одлазио.{S} Случајно је у тој обит |
е.</p> <p>„Како неби дошли!...{S} Та он је толико исто ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт већу |
му душевне јој чини душу заносиле: и он је сѣдио узет на тѣлу и души као слика од камена, као м |
надао оваковом дочеку.{S} Међу тим и он је имао доста времена размислити, како му се ваља држат |
ни одговора. </p> <pb n="200" /> <p>Он је очевидно ово неправо тумачио, кад је узимао, да му а |
ѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калуђере с намѣром, која бијаше добра и пун |
е мраз или превелика препека.</p> <p>Он је нишо као пијан, као у сну будан, као каковим чинма з |
оса на глави од ужаса дизала.</p> <p>Он је више пута од чуда узвикнуо, руку о руку ударио... ће |
мену многога старијег Србина.</p> <p>Он је био чудновата слика.</p> <p>У науци и владању био је |
и се дубоко, и изиђе из собе.</p> <p>Он је мислио, да ће љутост патријарха прећи, па да ће га к |
је доста од државника у себи.</p> <p>Он је држао ред у свештенству и калуђерству, да се неда по |
о, да се друштво боље забави.</p> <p>Он је своју улогу мајсторски играо, а публика му је вѣштин |
оп Хранислав у својој нарави.</p> <p>Он је био прѣко мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ прел |
некористољубива увѣрења цѣни.</p> <p>Он је на тај праздник обично у великој цркви служио, и слу |
е ваљало те послове обављати.</p> <p>Он је био епископ у Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од |
могућно задаћу своју извести.</p> <p>Он је мислио да буде калуђером у лѣпшем образу.</p> <p>Чис |
кои бијаше скоро упропашћен.</p> <p>Он је доиста великим трудом и муком довео манастир до степ |
ци, и држао се наредбе тврдо.</p> <p>Он је чуо, да је као јуче дворска комесија дошла, и надао |
Барем је о том радо говорио.</p> <p>Он је умро у тој илузији!{S} Је л’ та била наравна ил’ умѣ |
и догађај узбунио га је јако.</p> <p>Он је имао око 50 година.{S} Али је много млађи изгледао.< |
га с нѣколико црта насликамо.</p> <p>Он је био од већих људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> би |
прама великој господи у Бечу.</p> <p>Он је тим више пута народу нашем шкодио.{S} Али ни на то н |
p>„Није ништа,“ одговори патријарх. „Он је добар калуђер, али недам да буде архимандрит тога ра |
} И зато муцајући стане одговарати: „Он је... он је... он је“, овдѣ мало застане и заћути.</p> |
, што њему наврије да учини.</p> <p>„Он је дакле тога ради чешће походио руског посланика, па и |
о га сад неоцѣниво уваживам.</p> <p>„Он је био мој анђео хранитељ.“</p> <p>Сад јој се опет поја |
?“ запита даље о.{S} Теофан.</p> <p>„Он је код куће?“</p> <p>„Јесте л ручали већ?“</p> <p>„Јесм |
мислећи, куд пукло да пукло.</p> <p>„Он је оставио отворена врата од своје ћелије, те је она не |
исати,“ настави архимандрит.</p> <p>„Он је умро 31.{S} Јула 1842 и тако једва пређе четир годин |
слѣдње дане лако као младић.</p> <p>„Он је постао митрополитом 29. октобра 1790 године; дакле н |
вршеније издање тога у малом.{S} Гедеон је био епископом у Н. Саду од 1807—1831.</p> <p>„Архима |
с пуним задовољством.</p> <p>Протођакон је код најидеалистичнијих мѣста најпре устне на лаки ос |
и њихови свѣдоци преслушају, а разумѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постарао. |
адио велики шљивик и виноград.{S} Успѣо је подпуно.</p> <p>— — „Год. 1847 по закљученију консис |
супругу одведоше.</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му један сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац о |
ан појац.</p> <p>„У исто врѣме предавао је „пѣније“ на богословији један свршени „клирик,“ сиро |
божију.</p> <p>„Црквено појање уважавао је више свега.</p> <p>„У овом погледу позната ми је јед |
ва му је била сва забуњена.{S} Познавао је пакостна срца својих противника.{S} Знао је да су у |
> <p>Калуђере и манастире наше познавао је из непосрѣднога изкуства скрожђу и скрожђу, али му с |
нога времена.</p> <p>О. Теофан познавао је Варнаву, и зато се обрадује кад га види, на та мало |
е био сав од дрвета, широк, и скопчавао је јужни дѣо зграде са сѣверним.</p> <p>У јужном крилу |
вим се немогаше изцѣлити.</p> <p>Уживао је своје дане као човѣк.{S} Али је јако тѣлом опадао.</ |
ма је стрѣљао; а строј вилица показивао је особиту снагу те партије лица.{S} Глас је имао јак: |
е одржати.{S} И воћњак његов напрѣдовао је исто тако весело и берићетно.</p> <p>Но и било је пр |
p> <p>У најновије доба 1337 калуђеровао је у Рилском манастиру Неофит Рилски, кои је у вароши К |
иру Раковцу.{S} Манастирско добро чувао је као зеницу у оку.{S} Сва су бурад с пићем била запеч |
астира.</p> <p>Архимандрит Арсеније дао је о.{S} Теофану писмо, у ком се овај из обитељи Ј. одп |
себи.</p> <p>У такова вечера приповѣдао је много о знатнијим личностима, с којима је у животу у |
у овакових Бахусових поштоватеља спадао је и администратор споменутога манастира.</p> <p>Он, ка |
и ужасно псују.</p> <p>У те људе спадао је и овај кочијаш.</p> <p>Док су се возили по Бачкој, с |
оцима, и остане сам у ћелији.{S} Гледао је подуже житеља тога кавеза, пустио је мисли по прошло |
о се за гору спушта.{S} Пун туге гледао је честити калуђер на сѣдајуће сунце. „Ти падаш у гроб |
ило разумѣти.</p> <p>Старији ђак гледао је са ходника у ћелију као да на што пази.{S} Кад се уп |
м пролѣвала.</p> <p>Њен пријатељ гледао је кроз прозор, кад се Ленка на вѣнчање провезла; он је |
анастир!“</p> <p>Чудним погледом гледао је на нож, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала ту |
својима ороси.</p> <p>О. Теофан гледао је подуже на ту лѣпу, сваке дражести пуну жену, немогућ |
„Мој предходник у овом манастиру гледао је прѣко свега радо лѣпе младе женске очи, и у том је у |
стојало, али ето ти фруштука.. изгледао је сасвим господски...{S} Служавник бѣлим утирачем заст |
> <p>О. Теофан у овом тренутку изгледао је у истину као што су први калуђери у идеалу изгледати |
је ствар.</p> <pb n="99" /> <p>Погледао је и на протођакона; овај је намрштено гледао артију пр |
а.{S} Шта више, у старости својој лежао је са болном утробом, и морао је чешће замолити супарох |
ишу особу његовог Величанства.{S} Држао је даклем, да је у свачему над свима, те се по томе как |
собствену.{S} У јавним скуповима држао је више пута слова; ова су била мајсторски написана, ал |
јецезе по једног младог човѣка, и држао је рѣч.</p> <p>„Ево ћу ти у овој ствари једну причицу д |
стојао.</p> <p>„На углед спољски држао је много.{S} Кад је год полазио у народном каквом дѣлу |
ајо.{S} Лај ти!“</p> <p>У осталом држао је и то, да му ниједна госпођа неможе противстати, прем |
архимандрит. „Манастирску управу држао је митрополит у гвозденом процѣпу.{S} Коим тим начином. |
</head> <p>Архимандрит Партеније одржао је рѣч, што ју је о.{S} Теофану дао.</p> <p>Покаже му к |
што је држао да му ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно што је мого прећутати.{S} Али |
и.</p> <p>Овакову гвоздену вољу показао је патријарх и у другим пословима и напрама великој гос |
ци Фрушке Горе.</p> <p>О. Теофан стајао је као преображен.{S} Он је читао молитве и тѣшио болни |
си проговорио.“</p> <p>О. Теофан стајао је све до сада као штатуа од камена с узвишеном главом, |
.</p> <p>„У сеоским малим црквама појао је свештеник на много мѣста чудесно лѣпо.{S} Тако је су |
кои је онда знаменита сила био, стојао је у врло пријатељском одношају, а тако исто са познати |
<p>Док је патријарх ово говорио, стојао је пред њим о.{S} Теофан сасвим забезекнут.</p> <p>Њега |
жство у ћелији.</p> <p>О. Теофан стојао је са уздигнутом главом и поноситим погледом, што његов |
зме.““</p> <p>„Услѣд овога назора искао је сабор да владике и манастири сами одреде ону своту, |
>„Он иште шљивовице!“</p> <p>„ И послао је ову чутуру!“</p> <p>„А за што иште од мене шљивовице |
ћин.</p> <p>А госпођу Пуљиницу забављао је онај други архимандрит.</p> <p>Домаћин архимандрит б |
е ишо у салу, пак онда изишавши, јављао је високу резолуцију, по којој је попа одмах ушо к свом |
арију.{S} Један цѣо зид њен представљао је велику слику, сцене из косовске битке.{S} Молер није |
оходка, него разхода.{S} Шта више, имао је то начело, да се у рачунима и неизказује, да манасти |
</p> <pb n="272" /> <p>„На кратко, имао је све квалификације за доброг управитеља, па и реформа |
у да приповѣдим.</p> <p>„Год. 1840 имао је онај исти млади Србин докторатски дишпут из права на |
ватили као у најлѣпшег младића.{S} Имао је обичај жмирити, кад је кога помњиво сматрао; али му |
са захвалношћу.</p> <p>„Осим тога имао је богата изкуства.{S} Он је био епископом у Будиму од |
на.</p> <p>Администратор манастира имао је такође своје пријатеље у двору, и од ових дозна на с |
наведемо.</p> <p>Епископ Хранислав имао је извѣстно много дара и науке; али слѣди хисторичне ни |
селе.</p> <p>Архимандрит Партеније имао је право.{S} За један сат дођу опет троје каруце и дове |
атру.</p> <p>Друг његов Амфилохије имао је нѣшто мало смеђе брадице, и само му је нос навлачио |
аклоњен.</p> <p>„Уз народне Новине имао је укупне наше учене млађе силе за своје савезнике.{S} |
ми је сам покојни Иринеј казао; и имао је посве право.{S} Благо човѣку, што крв <pb n="177" /> |
мање свѣту показивао.</p> <p>„Но и имао је аукторитета и напрема влади, и напрема свом свештенс |
аспи.</p> <p>Но овај ноћни догађај имао је ипак једну послѣдицу.</p> <p>Оне се непробуде рано.{ |
млађа члана.</p> <p>Стари духовник имао је костобољу, то је остао у свом кревету.</p> <pb n="13 |
чен у овој вештини, а о.{S} Теофан имао је велики таленат за то, те је учитељ доживио радост, д |
к.</p> <p>Митрополит Стратимировић имао је доста од државника у себи.</p> <p>Он је држао ред у |
похита у Н. Сад.</p> <p>У Н. Саду имао је о.{S} Теофан рођака, и тако се смѣсти код њих, док с |
упразнити.</p> <p>„У овом случају имао је Станковић једног јединог такмаца за митрополитску ст |
сви разишли би се кућама.</p> <p>„Имао је нѣколико пута озбиљних сукоба са владом; али је пона |
ц I. јако га је бегенисао.</p> <p>„Имао је довољно и политичке куражи.</p> <p>„Радо се састајао |
акостна срца својих противника.{S} Знао је да су у стању и најгоре што измислити и на њега потв |
и протођакон, са овим је већ био и знао је, да му је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, кад се од пута |
р пошљеш.“</p> <p>„Полицај-комесар знао је да и градоначелник неће познавати шале у овом послу, |
ника Аврамовића измоловати.</p> <p>Знао је храм цркве, видовдан, омилити народу тако, да се кад |
воих дијецеза, а као митрополит упознао је своим каноничким визитама управо срѣмске сељане са м |
његове стране свака псовка ни опомињао је своје коње врло њежним изразима љубави и старања: ха |
тако под патронатством краља дишпутирао је на скоро за тим и барон Орци.{S} И опет велика свеча |
p> <p>„Кратко врѣме пред тим дишпутирао је млади гроф Цираки, син <foreign xml:lang="la">Judex- |
рила.{S} Слѣдујући њеним мислима, морао је сам себи признати, да су му изгледи тамни и мрачни, |
јој лежао је са болном утробом, и морао је чешће замолити супароха, <pb n="261" /> да одслужи с |
е стало, учинио се болестним, и уздисао је у својој ћелији, да се до бога чуло.</p> <p>Она два |
ерије.</p> <p>Окружни начелник заплетао је мало језиком и говорио брзо; а врло је радо говорио, |
е боље кудити него изправити).{S} Остао је на сваки начин јошт извор, из ког се могла црпити та |
pb n="77" /> <p>Садржај те калафе остао је тајна за увѣк.</p> <p>За живота није ником допустио, |
као да је умро.</p> <p>Временом постао је исти архимандритом, али у двор није ишо никад.</p> < |
“</p> <pb n="333" /> <p>О. Теофан ћутао је као водом заливен.</p> <p>Патријарх се мало прошеће |
химандрит ућути.</p> <p>О. Теофан ћутао је равним начином.</p> <p>Наједаред дигне очи на архима |
радо имали.{S} У женском друштву ћутао је и слушао.{S} Сам рѣдко коју да је проговорио.</p> </ |
са св. тајном при служби прешо, осѣћао је чудесно олакшање истога часа и одлазио је утѣшен кућ |
} Ноге му чисто добију крила, и одмицао је од мѣста свога затвора, као да лети.</p> <p>Стража р |
ки по 200 фор.</p> <p>Предрачун изнашао је за плату професора. . . . . . . . . .{S} 5.218 ф. 82 |
само насмѣшила.</p> <p>Домаћин покушао је више пута да и њу у шалу уведе, али му није пошло за |
<p>Све, што се до сада говорило, слушао је, као да се њега и нетиче:само су му једине очи прела |
се састајао са вѣштим људима и послушао је добре савѣте и ваљане предлоге увѣк и са захвалношћу |
амо небо славу хоће да увелича.{S} Небо је било чисто од најранијег јутра, и изтрајало је читав |
повичу нѣки од гостију.</p> <p>„И право је!“ додаду други.</p> <p>„Калуђера ваља да има двѣ фел |
то јој се синоћ догодило.</p> <p>„Право је имао Тоша.{S} Ја сам била на хрђавом путу.</p> <p>„Ч |
рофан развуче своје црне бркове; управо је развукао своје устне, али се ове нису видиле од црни |
е.</p> <p>Застане мало, кад види, какво је дружство у ћелији.</p> <p>О. Теофан стојао је са узд |
други из гласа пристану.</p> <p>„Какво је то церекање и маукање?“ повиче озбиљно нѣки глас и т |
е тамо Авала, недалеко од Београда, ово је равни Срѣм, у ком нема стопе неурађене.{S} Оно тамо |
мо досад свуда писали ексцеленција: ово је правилно по латинској граматици, али не по изговору |
к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много повољније.{S} Колико се трудила да |
а, него што можда и сам мишљаше.{S} Ово је била само нова храна за бујеће чувство у њеним нѣдри |
роди науче ту нашу красну поему.{S} Ово је србска војводина, па могу и швабски бандисте нашу но |
. и да плаћања ова почињу одмах.{S} Ово је ствар од великог замашаја, је ли?“</p> <p>„Па сад пу |
ра, грчких, србских и бугарских.{S} Ово је земљиште свето; од памтивѣка несмѣ на њега ступити ж |
S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign xml:lang="la">gratis</foreign>!“</p> |
То је право духовно сродство.{S} А ово је јаче много пута од сродства крви.“</p> <p>„Ја сам ње |
тупи ти пијто просте“.</quote> <p>А ово је била Хранисављева најновија пѣсма митрополиту Страти |
е сам себи и теби помоћи!“</p> <p>И ово је било крајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт један |
дговори мајор и оде из собе.</p> <p>Ово је био пензионирани мајор Јосим Матић, бивши градоначел |
, да се о.{S} Теофан уклони.</p> <p>Ово је било год. 1859.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
и послѣдњи умотани предмет.</p> <p>Ово је био ручник за епископску штаку од бѣле свиле богато |
риту Приши, и пружи му руку.</p> <p>Ово је био старији господин, кои је све <pb n="210" /> глед |
га у села на исповѣст пошљу.</p> <p>Ово је ишло све своим путем, и план настојатељев, у колико |
допада многа лѣта с бандом?“</p> <p>Ово је била Србкиња.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и без |
ницу од дивље лозе, и у њој клупу. „Ово је капела за најсрѣћније врѣме човѣштва, за млада срдца |
анак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово је била његова изрична наредба.</p> <p>„А Станковић сѣд |
и донесе јој нѣко писмено.</p> <p>„Ово је мој правобранитељ, Тодоре!“ рекне она брату.</p> <p> |
"de">Blau-bogen</foreign>.“</p> <p>„Ово је значило да ће доћи у пензију.</p> <p>„Кад генерал од |
обро је њему намѣстниковати: игуманство је за паметније главе.{S} Игуман ваља да је господин, д |
знину срдца изпуне.</p> <p>„Калуђерство је довело Доситија до оне славе.</p> <p>„Манастир је ул |
b n="115" /> а вино је добро... друштво је пак било удесно, па онда се ради.{S} Је л’ тако Крст |
</p> <p>Ленка се није ни обзирала, него је хитала к другима.{S} Неостаде друго ни архимандриту, |
ојала не само најдражестнија жена, него је с ње сијала душа, која га је из све своје снаге чист |
и.{S} Сад нису у једаред говорили, него је један чекао, да чује, шта ће други најпрѣ рећи.</p> |
.</p> <p>Адвокат није на то пазио, него је даље говорио... „Из тога видите, да то није шала ни |
Архимандрит није имао вѣре у ђаку, него је за њим полагано и сам пошо, сиђе се у подрум и стане |
имати пријатељице, <pb n="104" /> него је у свом манастиру, својој курији држати, млађим запов |
ти архимандрит нити настојатељ.{S} Него је морало бити што издашно, јер се при том јако намршти |
ода, могло је бити покора.</p> <p>„Него је и он био увѣк на својем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држ |
и су му се к плавом небу узнеле; одозго је чекао упутства и снаге.{S} Молитва топла укрѣпи му д |
а у бачкој и торонталској жупанији мого је имати процес и пол.{S} Пак пошто се он бацакао, као |
без ручка у своју пустињу.</p> <p>Дуго је врѣме протекло и о њему није се ни говорило, као да |
. у том лежи моја судбина!“</p> <p>Дуго је ишо час брже, час лакше, час жестоко, час мирније, п |
перивој.{S} Нѣга безпримѣрна.{S} Подуго је врѣме прошло, одкад бијаше тамо доведен, кад једно ј |
>„Ти њу пуштај из твоје ћелије, а друго је моја брига,“ одговори му администратор и окрене му л |
у савѣст као истину признати... а друго је све клевета.“</p> <p>„Што се пак тиче куварице, исти |
ал.</p> <p>Администратор манастира радо је добро јео, а још радије добро пио.</p> <p>Између људ |
рављени били.</p> <p>„А осим тога завео је Стратимировић уз богословију и гимназију „конвикт“ и |
ђера.</p> <p>„Одношај са Мушицким извео је Стратимировић такођер са великим тактом на крај.{S} |
су му наредили мало пилета.</p> <p>Јео је што је морао; али није мого срдцу одолѣти, да неузда |
p> <p>Архиепископ Мојсије Путник поднео је на позив царев предлог, како да се та семинарија, ус |
е богата; муж за кога бијаше пошла, био је добар радин, али небијаше у стању срдце своје жене п |
тетом славио, и младог митрополита, био је врло деликатне нарави.</p> <p>„Доситије Обрадовић ни |
837 дође на архиепископску столицу, био је <pb n="268" /> врло честит човѣк, добра срдца, вољан |
а народним политичним мејданима.{S} Био је осрѣдан, сувоњав, ситан; у лицу црнпураст.{S} Очи су |
р Бе—, но нећу вам казати имена.{S} Био је са настојатељем и братством врло добро познат, радо |
{S} Он и Варнава ручали су сами.{S} Био је пост, и Варнава је јео пасуља.{S} А епископу лѣчници |
лавуја а дар за појање изврстан.{S} Био је родом из Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгд |
при том је свршио и философију.{S} Био је дакле углађенији него многи онога времена.</p> <p>О. |
мена митрополисања Стратимировићева био је у Петроварадину генерал-командирендер славонске краи |
из Каменице. „Прототип калуђерства био је твој духовни отац игуман Иринеј...“</p> <p>„Бог да м |
"232" /> <p>Према своим старѣшинама био је подпуно покорни млађи.{S} Тако приповѣдају, да је је |
нити.</p> <pb n="95" /> <p>И доиста био је настојатељ у правој неприлици.</p> <p>Најпослѣ нагне |
већ дане митрополита Стратимировића био је он архиђаконом у двору у Карловци.</p> <p>Био је мла |
примити!“</p> <p>Владика Хранислав био је пѣсник.{S} Он се у своје млађе врѣме надтицао са Лук |
чки.</p> <p>Владика дакле Хранислав био је доиста пѣсничка природа.{S} Може се мислити, како се |
је.“</p> <p>И доиста игуман Ананије био је љубезност сама.</p> <p>Он небијаше ни млад ни лѣп.{S |
нас то име носи.</p> <p>У оно врѣме био је друштвени живот у Н. Саду у највећем цвѣту; људи су |
право, ко је то.</p> <p>У оно врѣме био је србски митрополит у Карловци једини, коме је тај нас |
велике послове.</p> <p>„У оно врѣме био је на Печујском лицеју врло чувен млад Србин Михаил Гру |
p> <p>Одзив најгоре можда напитнице био је наравно најиздашнији, баш што се тицало домаћина; ал |
им славујем.{S} За пѣвницом у цркви био је јединствен.{S} Срдце је имао голубиње, руке отворене |
и то није било познато.{S} Отац мој био је силовит, и ја сам држала да морам учинити, што ми ре |
кат Печеновић.</p> <p>У друштву пак био је Печеновић на свом правом мѣсту, и тако је више и био |
неба анђео.{S} Овај стари свештеник био је у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се |
радином доктором медицине Пеичићем био је у непрекидном додиру; овај му је био кућни лѣчник.</ |
е побожности пада.</p> <p>О. Теофан био је од раног јутра па до ноћи заузет побожницима, кои су |
сада једва сврши.</p> <p>О. Теофан био је узхићен од ових горостасних планова паријархових; ал |
скала се бѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годинама, млад и тако лѣп, да стариј |
ворене.{S} Неизказано добар домаћин био је душа сваком друштву.{S} За то су га сви радо имали.{ |
а довео.</p> <p>„Архимандрит Гедеон био је одличан појац.</p> <p>„У исто врѣме предавао је „пѣн |
тођакон.</p> <p>Господин протођакон био је млад човѣк, од виших људи, степенитог раста.{S} Очим |
таве се.</p> <p>Домаћин архимандрит био је архимандрит Гурије; оног старијег архимандрита предс |
мандрит.</p> <p>Домаћин архимандрит био је врло научен човѣк.</p> <p>У погледу начина, коим се |
<p>„Стари ковиљски архимандрит Раић био је по себи већ чудан светац.{S} Одношај дакле између ст |
офаном.</p> <p>Митрополит Станковић био је већ либералнији: али је мало митрополисао.{S} Па ипа |
} Јест.{S} Митрополит Стратимировић био је вѣшт дипломат; и тако је остало то у архиви, а у жив |
ци.</p> <p>Митрополит Стратимировић био је у старијим својим годинама строг престрог.{S} А наро |
ка Папратића.</p> <p>Рајко Папратић био је богат кожухар; поштен човѣк, али као наши људи онога |
<p>„Архимандрит крушедолски Крстић био је такођер љубимац Стратимировићев ради свога изврстног |
нислав.</p> <p>У овом дакле случају био је ексцеленција управо администратор митрополије, премд |
са сѣверним.</p> <p>У јужном крилу био је стан игумна и собе за госте.{S} У сѣверном била је с |
бито високо држао.</p> <p>„А к тому био је доиста прави државник.{S} Нарочито је много важио ко |
ата слика.</p> <p>У науци и владању био је безпрепорно најбољи од свих наших оновремених еписко |
тарије госпође, а од осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пре |
ит све дражи свѣтска човѣка.</p> <p>Био је пун досѣтака.</p> <p>Говор му се преливао као најлѣп |
иђаконом у двору у Карловци.</p> <p>Био је млад и лѣп, понашао се господски и угодно, допадао с |
лазећег или изпред њега пролазио, добио је дубок поздрав од овога, па ма био и сам фурунџија, ј |
м много надвишавали.{S} Сув кашаљ давио је кадкад болестницу као да ће да ју угуши.</p> <p>И оп |
е економију плодоносном.</p> <p>Оправио је манастир.{S} Украсио је гостинске собе.</p> <p>Еконо |
/p> <p>Митрополит Стратимировић оставио је главницу за грађење митрополитске резиденције: но ре |
пороту.</p> <p>Спроводећи Ленку развио је архимандрит све дражи свѣтска човѣка.</p> <p>Био је |
ле године свога намѣстниковања, доживио је о.{S} Теофан два догађаја, кои се наших <pb n="302" |
гому манастира Раковца.</p> <p>„Доживио је послѣ нѣколико година, да је злочестом управом онај |
ол налазио; а са стране код стола сѣдио је протођакон, пред њим хартија, перо и мастијоница.</p |
је повољан.{S} Као лик од мермера сѣдио је, остављајући изтраженику да сам судбу своју рѣши.</p |
убав претворила.</p> <p>О. Теофан сѣдио је као лик од камена изрезан. <pb n="147" /> На њему ни |
/p> <p>На зграду ове семинарије одредио је цар Јосиф II. да се са стране ерара даде 58.000 ф.</ |
аво као да је постом изнурено.{S} Ходио је тежко, мало погнут.{S} Хаљину и дољњу и горњу носио |
што га свештеници ношаху.</p> <p>„Ходио је у своје послѣдње дане лако као младић.</p> <p>„Он је |
>„Глас митрополита Стратимировића важио је у Бечу што и глас србског народа; влада се повуче на |
ла.</p> <p>Тражећи ексцеленцију, тражио је о.{S} Теофан епископа Хранислава, пак чувши, да је у |
на извѣстнога добростања.</p> <p>Одужио је дугове.</p> <p>Учинио је економију плодоносном.</p> |
.{S} Теофан свој говор заврши, продужио је архимандрит своје ћутање јошт нѣко врѣме.{S} Напослѣ |
а и публике. —</p> <p>„Станковић служио је врло радо из пунога срдца врло умѣтно.</p> <p>„Обишо |
и сам говорио.{S} У том времену пружио је чешће руку, да узме мало бурмута.{S} И увѣк је нашо |
пѣхом наплатио.</p> <p>О. Теофан стужио је, што наши кажу, као светитељ.{S} Народ је како из пр |
чудесно олакшање истога часа и одлазио је утѣшен кући.</p> <p>За придиковање није толико спосо |
вај је био необично дугачак, и изилазио је у тако танак шиљак, да би се могао у чувалдуз уденут |
ћ бивао на изпиту богословском, долазио је у свити и арх. Гедеон.{S} Он је у те часове једино и |
вари извѣстио.“</p> <p>Од то доба пазио је врло позорљиво на оно што се око њега збива.{S} Осми |
будете!“</p> <p>Епископ Хранислав желио је јако да постане митрополитом, па му је свашта, било |
</p> <p>„Младе ваљане србске ђаке волио је, и подупирао их је готовошћу врѣдном свакога признањ |
> <p>„Она се види да је богата“, мислио је на госпођу Ленку, „па може манастир у њој добити доб |
појања.{S} Кад је овај запојао, мислио је сваки, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђ |
су му као жива жеравица горѣле; мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, н |
ио.</p> <p>„Ова дивља светиња“ — мислио је на о. <pb n="168" /> Теофана, — „може ми начинити ск |
пѣсма долази.“</p> <p>О. Теофан мислио је, да ће патријарху учинити радост, кад му све каже:</ |
ћим.{S} Митрополит Стратимировић мислио је шта му радити ваља, пак је по начињеном плану поступ |
чинио против закључака саборских, чинио је тајно.</p> <p>Али је уједно морао држати под уздом и |
</p> <p>Одужио је дугове.</p> <p>Учинио је економију плодоносном.</p> <p>Оправио је манастир.{S |
дође.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је архимандрит чутуру очима.{S} Учини му се повелика, п |
н Сина већ је главницу примио и одобрио је, да ти се 6% камате сваке године кад ти је воља изда |
окупе пред ту ћелију, и час по завирио је кроз кључаницу то овај то онај, да види, шта се у ће |
стелинске.</p> <pb n="225" /> <p>Покрио је цркву, и дао ју је од покојног нашег умѣтника Аврамо |
„Кажем ја, да неће добро бити“, говорио је самом себи кад је из двора епископског изишо. „Како |
<p>„Говорник је био изредан.{S} Говорио је у цркви и на државном сабору.{S} На овом се одликова |
оп Аћимов глас отвара се небо!“ говорио је свѣт;“ и „његова молитва иде право у божије уво.“ Им |
лећке, дај!“ — „Дај плећке дај“ говорио је отац Амфилохије непрекидајући.</p> <p>Куварица окрен |
што реко.{S} А послѣ начелника говорио је он највише.</p> <p>Кад дође до здравице, подигне се |
когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је тражени одвѣтник:</p> <p>„Тако је то, тако.{S} То ва |
вити користи од више врсти,“ проговорио је сам себи, кад је ствар добро промислио и размислио.< |
и у ваше носеве?“</p> <p>„Нема!“ гласио је штереотипни одговор.</p> <p>Гост се трже, и запита ч |
</p> <p>Оправио је манастир.{S} Украсио је гостинске собе.</p> <p>Економске зграде изгледале су |
аљицама.{S} А и гвоздени будилник висио је ту на своим узицама.</p> <p>Ходник је био сав од дрв |
е круне.</p> <p>Епископ Хранислав носио је своју калафу увѣк уза се.{S} Чинило се да стоји на њ |
погнут.{S} Хаљину и дољњу и горњу носио је обично од црне свиле са свиленим гајтанима врло прос |
збистре му живот подпуно.</p> <p>Осѣтио је, да му је глава чиста, срдце мирно.</p> <p>И архиман |
<pb n="245" /> <p>Тај одговор запечатио је одлуку овога као црвени восак писмо.</p> <p>Кад се а |
тај ручак понео.</p> <p>О. Теофан хитио је да буде готов, и зато се удали, да изнађе и обиљежи |
ао је подуже житеља тога кавеза, пустио је мисли по прошлости, и на једаред сѣти се, приступи б |
праздника.</p> <pb n="318" /> <p>Слутио је, да им је то послѣдњи састанак на земљи.</p> <p>Ленк |
мучи) буру покренути.{S} О. Теофан бијо је млад човѣк; он је постио по пропису манастирском, ал |
дговори понизно: „Ја немам изрицати, ко је крив.{S} Али да је тако, то стои.“</p> <pb n="340" / |
мо, да ли наши читаоци знаду управо, ко је то.</p> <p>У оно врѣме био је србски митрополит у Ка |
че законите судије, јер се вас тиче: ко је и кад судио сам у својој ствари! примѣти о, намѣстни |
ђери сви смо браћа, па ко је за што; ко је за господина, нека господује, а ко је за аргатовање, |
о је за господина, нека господује, а ко је за аргатовање, нека му га.{S} То је, мислим право!{S |
о вам кажем ја, адвокат Печеновић; а ко је адвокат Печеновић, то ће вам казати магистрат новоса |
говору те дражестне жене.</p> <p>„А ко је мого и помислити, да ће срѣћна једна женска потражит |
ђи.{S} Ми калуђери сви смо браћа, па ко је за што; ко је за господина, нека господује, а ко је |
јарху удари крв у образе.</p> <p>„Па ко је тому крив?{S} А? — Шта велиш ти у твојој мудрости?{S |
ислио, проговори свом дворнику: „Али ко је мене овамо довео?{S} Ко ме је овамо послао?“</p> <p> |
, увѣк му је била пред очима.</p> <p>Ко је?{S} Шта је та прекрасна жена?</p> <p>Отајство, што ј |
друштвима него у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пре |
није било у њој ништа видити.</p> <p>Ко је био код њега кад је умирао? незнамо; како је садржај |
к или осуђеник туда пролазио.</p> <p>Ко је год том авлијом мимо долазећег или изпред њега прола |
ослѣ успѣ, и запали свѣћу.</p> <p>„Нѣко је овдѣ у соби,“ повиче сад на ново тетка и за тили час |
.{S} Сад већ није била шала.</p> <p>„Ко је то?“ повикне. „Ленка пали свѣћу,“ повиче јошт јаче и |
ата, што се отвараху унутра.</p> <p>„Ко је?“ запита он сасвим мирно.</p> <p>„Ја!“ одговори му о |
ва хоће да се убије у мојој ћелији, ако је дирнете, па шта ћемо онда?{S} Ето нам на врат свима |
по стати.</p> <p>„Но пекар помисли, ако је Стратимировић рацки митрополит, није полицајкомесар, |
же сваки схватити, да је тај човѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломити.</p> <p>Глас, који |
ајдубљим синовним страхопоштовањем, ако је да он и даље начелствује, благоволите ми премилостив |
} Сад незнам управо шта је боље.{S} Ако је истина, што путници пишу, да пола сласти изгуби, ко |
ѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. архимандрита Партенија част, кад му дођете, то |
то га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будна, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако није |
на здравице, и тако даље.</p> <p>Овако је мислио епископ Хранислав о стварима, којих је ради о |
дити му усрѣћавајуће лице.</p> <p>Овако је и о.{S} Теофан доспѣо до владичиних врата, с том сам |
м и опет: сазовите сабор!“</p> <p>Овако је гласио одговор о.{S} Теофана.</p> <p>„Ти мора да си |
и шта је и како је било с ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је судија: ја ћу сваку п |
већ подне.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме прошло.</p> <p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак онда |
а је на ново узела писмо са стола, како је архимандрит из собе отишо, те га је читала и читала, |
елије непусти?“</p> <p>Ко се сѣћа, како је било, тај ће увидити, да је ово питање настојатеља м |
, отац Митрофан и отац Амфилохије, како је било.{S} Њима се може највише вѣровати.“</p> <p>О.Ми |
него да им се управа овако остави, како је досад било.“</p> <p>„Лѣпо ће ти се захвалити господа |
да рекнемо па ипак ће сваки знати, како је било у тој малој собици, на којој су се само двапут |
тавити... протоколе ћемо написати, како је за нас повољно... вицишпана ћемо подкупити... седриј |
тинске собе, зачуде се нови гости, како је све лѣпо, чисто и господски намѣштено.</p> <p>Но још |
иповѣдало дуго времена у Карловци, како је Хранислав кадио собе ради тога што су му женске особ |
шити.“</p> <p>„Па кад је он казао, како је било, казаћу и ја.{S} Ми смо у манастиру вечерали, п |
ао... па је и послѣдњи бал описао, како је био...{S} Може се мислити, да се чуварном владици ко |
само око немогаше кренути.{S} Ово, како је пало на лице пријатеља, кад је говорио, тако је, рек |
по реду кажеш!..{S} Крста је казо, како је било, а сад кажи и ти, па ћемо пре свршити.“</p> <p> |
крај.{S} Да није тога такта било, како је Лукијан био <pb n="256" /> силовита и нагла природа, |
јест, али дакако онако фино, јест, како је по њих добро!“</p> <p>Владика није мого да се од чуд |
илића, Топлицу и Косанчића у боју, како је цар Лазар с коња спао, како му Турци главу сѣку, как |
о код њега кад је умирао? незнамо; како је садржаја калафе нестало? и то незнамо; можда ће буду |
е нуждна школа за лѣпо служење.{S} Како је дивно Ваше чинодѣјствовање!{S} Неможе га се човѣк до |
</p> <p>Наравно да се овима тужила како је у манастиру прошла.{S} Ови јој савѣтују, да даде нап |
ead> <p>Протѣкло је више мѣсеци од како је о.{S} Теофан смртне останке своје љубљене сестре мат |
ества није било у том манастиру од како је св. тѣло у њега довезено.</p> <p>Тај се дан видило, |
у, па хајд по прњавору, да га виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А калуђери... <foreign xml: |
им да ће постати игумном, и казује како је на то већ више хиљада фор. досада раздао.</p> <p>Мол |
и преноћили у манастиру.{S} Знате како је ко мого.{S} Кога су ноге послужиле, тај је отишо; а |
бѣде и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то било!“</p> <p>„Ето видите, докле то иде“, прогово |
о смѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је било с ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту |
а, то на Ленку, незнајући шта је и како је.</p> <p>„Видите из свега да пред вама стоји ваш приј |
није више за дијецезана способан и како је та црква под његовом управом полибељи изложена, јер |
ко уведено како је сваки говорио и како је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто забраздили, и да |
и скроман, и да доиста онако мисли како је говорио, онда га опрости страже, и само наложи, да и |
том питању зачуди, али му одговори како је, и рекне: „Јесам!“</p> <p>„А јеси ли био код доктора |
а га пољуби у руку.</p> <p>Но овај како је држао карте у руци, којој приступаше о.{S} Теофан, т |
ead>12.{S} Није како се хоће, него како је суђено.</head> <p>Управо су биле спремиле ствари и з |
о каквом светцу или недѣљи.{S} Но како је звоно на службу зазвонило, заборави на бол и болѣзањ |
, и да видите, да је онако уведено како је сваки говорио и како је било.{S} Али вам кажем, да с |
от убије... и тебе и мене!“</p> <p>Како је о.{S} Теофану било у души, док је Ленка ове рѣчи гов |
поплашила.“</p> <pb n="182" /> <p>„Како је било, добро је прошло!“ одговори нећака озбиљно.</p> |
и мир.{S} Никакве промѣне.</p> <p>„Како је то врагу,“ проговори Ленка сама себи. „Зар ми нисмо |
смѣрно, али и одсудно.</p> <p>„Е! лако је само рећи: харче манастирско имање,“ рекне патријарх |
.</p> <p>„Све!“</p> <p>„Е, све!{S} Лако је рећи све!“ осѣче се патријарх; „али де кажи ми бар ј |
високопречестњејши господине!{S} Онако је како сам у тужби казао.{S} Ја признајем, да нисам им |
о да га сва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја говора пријатељице.</p> <p>Чекајући и |
на лице пријатеља, кад је говорио, тако је, реко би, укочено остало.</p> <p>Протече нѣколико ча |
Болестнику је очевидно годило.{S} Тако је двѣ недѣље трајало из дана у дан.</p> <p>Болестник к |
ик на много мѣста чудесно лѣпо.{S} Тако је супарох поп Аћимов, поп Тодор био изврстан појац и п |
то се промешкољи и окрене зиду.{S} Тако је спавао као заклан дуго... дуго...{S} Дан већ бијаше |
ко, да смо мало били весели.{S} Па тако је и било.“</p> <p>„Па до које сте доба били заједно“ К |
ето му тешке главобоље.</p> <p>Па тако је и ова комесија прошла као и све скоро друге против н |
ни на то није ни мислио.</p> <p>Па тако је и о.{S} Теофан узалуд чекао, да <pb n="360" /> га к |
јаше у манастир у службу отишла, и тако је тамо дворске чиновнике познавала.</p> <p>Наравно да |
Печеновић на свом правом мѣсту, и тако је више и био у друштвима него у прокуратури.</p> <p>Ко |
атимировић био је вѣшт дипломат; и тако је остало то у архиви, а у живот није ступило.{S} Али т |
ви, а у живот није ступило.{S} Али тако је било... а што је било, то је сѣме, које можда није и |
издаја... злочинство!</p> <p>„Само тако је могло бити!“</p> <p>Онда је подуже ћутао и премишљао |
ву, напне уши: ничега нема!</p> <p>Тако је подуже трајало.</p> <p>Опет нѣшто шушне: иде нѣко по |
це:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својој ћелији.{S} Кроз прозор се |
зити, а камо ли злоставити.</p> <p>Тако је и учинила.</p> <p>Али су њени противници рачунали ка |
едајући на друге калуђере.</p> <p>„Тако је! одговоре ови сви климајући главом.</p> <p>„Па и ти |
д намѣравао скупо продати.</p> <p>„Тако је!“ одобри говорник. „Мир всѣм! то је калуђерско: <for |
ворио је тражени одвѣтник:</p> <p>„Тако је то, тако.{S} То вам кажем ја, адвокат Печеновић; а к |
лик!“</p> <p>„Ји л’ тако?“</p> <p>„Тако је, и остаје!“</p> <p>„Е добро,“ рекне најпослѣ админис |
<pb n="327" /> <p>У новије врѣме рѣдко је ко знао за ово што се пређе радило, и тако се о тим |
вачки пекар неимајући конкуренције пеко је своје кифле и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га ј |
; кадгод је почео о том говорити, тежко је било дочекати краја говору, пак и сада једва сврши.< |
приступи столу, одброи онолико, колико је плата куваричина износила, и даде јој новце.</p> <p> |
но одликовање његове особе.{S} А колико је на ову држао, то нам је познато из онога, што смо о |
емо даље. “</p> <p>„А погледајте колико је сати!</p> <p>Ленка погледи, и види да је већ подне.{ |
ру митрополита Стратимировића: и колико је традиција до оно доба донела, ми смо год. 1830. јошт |
тише, већ <pb n="78" /> сам знао колико је куцнуло.{S} Кад човѣк што почне, па му хоће да пође |
сам барем мого слушати.</p> <p>„Колико је дакле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онак |
ва честни ковчег богато.</p> <p>„Колико је?“ запита потихо Р-ки архимандрит домаћина, кои употр |
и и богословију тамошњу.</p> <p>„Колико је гимназија јошт и за живота <pb n="263" /> Стратимиро |
јој писати; и мораш јој писати.{S} Око је прозор за анђела а врата за ђавола.{S} Тако ми је са |
ли добро ствар наредили?“</p> <p>„Дѣло је било славно!“ одговори овај.</p> <pb n="289" /> <p>„ |
тету Стратимировића код народа помагало је то, што је он устроио гимназију у Карловци и богосло |
и болест је била опасна.</p> <p>Трајало је дуго времена, и Ленка немогаше одржати рѣчи, коју би |
чисто од најранијег јутра, и изтрајало је читав дан без најмањег облачка.{S} Тек што је почела |
слухти; но није ништа.</p> <p>Потрајало је то подуже.{S} Најпослѣ превари је сан и мало заспи.< |
/p> <p>Принесено кључаници ухо добијало је само одломке од рѣчи, и тако их ни ухо немогаше подп |
ве већма смѣшећи се.</p> <p>„Па пуцкало је по соби као да неко по њој иде...{S} Учинило ми се, |
p>Ко је хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме |
о, кад је говорио.{S} Држање тѣла имало је значај изазивања.</p> <p>Појава на сваки начин необи |
вето, сјајно.“</p> <p>О. Теофану играло је срдце у њедрима док је ово слушао.{S} То је манастир |
јатеља манастирских предузимане: остало је по старом, а решења нема ни до данашњег дана.</p> <p |
ништа.</p> <p>Од Стратимировића остало је толико цигаља, да се могла резиденција назидати.{S} |
256" /> силовита и нагла природа, могло је бити покора.</p> <p>„Него је и он био увѣк на својем |
аги камен набаве.</p> <p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, на кој |
p>У соби, гдѣ су се гости примали, било је много фотографских слика на зиду и мужких и женских, |
дотичној према странци изјавити... било је дакле „многолѣтствије“ и куцање особито живо; а банд |
м манастиру много више него данас; било је обитељи, у коима си видио 10—12 црноризаца.</p> <p>„ |
а и дивила се по читаве сатове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука Бранковића и похвале Милоша |
Али сад га лоша срѣћа послужи.{S} Било је мало доцније у вече. „Ја сам гладан као курјак,“ пов |
јарху је ово очевидно годило.{S} А било је и истина; јер је патријарх Јосиф заиста, што каже о. |
у нашим свештеницима ондашњег доба било је мало тако званих филозофа, кои бијаху свршили поред |
а лѣпа лица код одрастлих дѣвојака било је видити, која су уздизале свилене мараме око врата у |
то знати, ми немамо сатова.{S} Та било је, да рекнем... није било једнако... једни су отишли о |
„Друго начело његове црквене владе било је развијање цркве и црквеног живота.{S} Одтуда устроје |
жајем од табаке.</p> <p>Метанисање било је код патријарха већ одавно престало и зато се и о.{S} |
Ленка није могла спавати; узбуђење било је велико.{S} Мислима и преметању нигдѣ краја.</p> <p>Н |
ко весело и берићетно.</p> <p>Но и било је пролѣће као наручено.</p> <p>Један дан бијаше архима |
ноничких визита.{S} У архидијецези било је рѣдко проста сељанина наћи, кои је знао, како митроп |
је био чврст дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Није дакле ни мало чудо, што су му се шак |
d>I.{S} Бал у манастиру.</head> <p>Било је зимње вече у фебруару 1842. г.</p> <p>Дебео снег биј |
стивши смѣрно руке на прси.</p> <p>Било је очевидно, да га је патријарх примио пријатељски, па |
а бијаше оно, што зид бобу.</p> <p>Било је часова, у коима није ни чула, шта, јој пратиоц говор |
и радост, кад му све каже:</p> <p>„Било је у таким приликама и више паметних и изкусних људи из |
да свашта, али што није у реду, шкодило је увѣк онима највише, који су против реда што чинили.{ |
је му је тѣло при том заузело, поразило је сиромака дијурнодавца.</p> <p>„Зар ти мислиш да сам |
нѣку сѣду показивала.{S} Све ово чинило је, да је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице оби |
дајте ви ваш риф; а моје перо и мастило је овдѣ“ показујући на чело, као да њему нетрѣба ни пер |
р и патријарх Јосиф.</head> <p>Протѣкло је више мѣсеци од како је о.{S} Теофан смртне останке с |
не, дугачке и врло честе.{S} А унаоколо је био везом и изведен надпис:</p> <p>„Господину еписко |
но свом вишем позиву изображавају, врло је стара код нашег народа.</p> <p>Јошт у саборима од 17 |
је мало језиком и говорио брзо; а врло је радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи доћи.</ |
зрѣо човѣк... изкуство мога живота врло је богато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу а и могу.</ |
е савѣстно и са најбољом вољом.{S} Ишло је добро.</p> <p>— — „Ваљало ми је ћелије покрити, јер |
рѣко хиљаде изучених младих људи изишло је из овог завода.</p> <p>„А гимназија Карловачка била, |
ика.</p> <p>Списатељу ових редова пошло је за руком, да је архимандрита манастира Хопова Илијћа |
рочита.</p> <p>„Незнамо!“</p> <p>Прошло је од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану |
и су настојатеља хвалили... али незнамо је ли му било по вољи оно, што су о балу казали.{S} Туж |
ј ствари није се рекло ни рѣчи.{S} Само је архимандрит наредио да се сутра у јутру сва братија |
прође, и све остане по старом.{S} Само је стража бивала све мекша, него првих дана, што су вид |
е тетка.</p> <pb n="215" /> <p>„Па ћемо је оставати да горе,“ одговори Ленка.</p> <p>Легну.{S} |
биће сестра свега манастира.{S} Ми ћемо је сви примити као своју сестру... као браћа сестру сво |
оспода!“ рекне архимандрит. „Записаћемо је у прилежнице и то златним словима.“</p> <p>Напослѣтк |
архимандрит за себе.</p> <p>„Уписаћемо је у ктиторке,“ рекне гласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p |
лица побѣгла из манастира, и морали смо је послѣ са онолико хуке буке по прњавору и селу тражит |
еофан се мало подуже неогласи.{S} Писмо је било кратко, али га је дуго састављао.{S} Најпослѣ п |
од њега као да је кужан.</p> <p>Наравно је било, да је о.{S} Теофан осѣћао, као да нема никог н |
овај сасвим равнодушно.</p> <p>Наравно је било, да је нови управитељ запитао: „Какав несрѣтник |
ам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Него ни |
рију изучио.“</p> <p>Год. 1790 одређено је од сабора, а потврђено од краља, да се устрои семина |
один није ципија, <pb n="115" /> а вино је добро... друштво је пак било удесно, па онда се ради |
а пострада... нека буде и то.{S} Невино је страдао и сам учитељ и спаситељ, и ми нисмо бољи од |
у једну најрадије одлазио.{S} Случајно је у тој обитељи била млада лѣпа умиљата госпођица.</p> |
политичних и порезних чиновника.{S} Оно је грофица Бутлер удата бароница Сајфертиц, а она до ње |
егово писмо више пута прочитала.{S} Оно је огледало његове душе, а то огледало показује изванре |
ојатеља доведу ме до очајања.{S} Ужасно је то, хтѣти добро, радити цѣлисходно, успѣха имати, <p |
ије лица.{S} Глас је имао јак: и обично је вико, кад је говорио.{S} Држање тѣла имало је значај |
вале овако.</p> <pb n="56" /> <p>Обично је долазио свештеник у двор епископов или митрополитов |
а Србкиња.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и без банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без |
<pb n="182" /> <p>„Како је било, добро је прошло!“ одговори нећака озбиљно.</p> <p>„А гдѣ си б |
устити, да се стари ред квари.{S} Добро је њему намѣстниковати: игуманство је за паметније глав |
ти се по други пут у гроб.</p> <p>Добро је разумѣла садржај и замашај његових рѣчи.</p> <pb n=" |
мумла <pb n="61" /> кроз бркове: „Добро је кадкад и таковом светцу запалити свѣћу.“ Онда зазвон |
<p>Патријарх се весело насмѣши: „Добро је, добро!{S} Хајде само даље.“</p> <p>„У манастиру Грг |
n="119" /> за тим.{S} Цар Леополд умро је набрзо послѣ резоцуција своих.{S} Сабора није било к |
арловаца, кои је при смрти својој (умро је у ноћи пред св. Саву 1872) оставио около 15000 фор. |
ако је!“ одобри говорник. „Мир всѣм! то је калуђерско: <foreign xml:lang="de">Habt Acht</foreig |
xml:lang="la">procella</foreign>!“, то је скраћена форма од domicella...{S}Знаш сад?{S} Јеси л |
кад јој послови допусте.“</p> <p>„А, то је друга ствар...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и то ст |
ка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то је супруга првог окр. комесара, родом Бечкиња.{S} Знате |
од самих тужитеља, дакле неумѣстна, то је истина; није имала темеља, дакле је била неправедна, |
покојног Видаковића.</p> <p>„Богме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био пр |
ата бароница Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то је |
настирске су кујне простране и лѣпе, то је познато.{S} Таква је била и у нашем манастиру.</p> < |
качари, или ракиџијници, или у соби, то је њему било све једно.</p> <p>Незнамо хоће ли што важи |
о се могло ту подметнути и налагати, то је само нагађати почео.</p> <p>Сад се чује ход од више |
p>„Она госпођа што иде са домаћином, то је супруга окружног предстојника; оне двѣ што за њима и |
то је настојатељево, а што је бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам грохотом смѣј |
} Али тако је било... а што је било, то је сѣме, које можда није изтрулило.{S} Јест.“ </p> </di |
него данас.</p> <p>„Чему се чудимо, то је, да митрополит није био пријатељ каноничких визита.{ |
ерски преведе значи: што је црквено, то је настојатељево, а што је бѣло, то је намѣстниково цѣл |
<p>Стари духовник имао је костобољу, то је остао у свом кревету.</p> <pb n="13" /> <p>Отац намѣ |
ео ђувегију, и она га је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити? |
аћег стола, хартије, пера и мастила: то је све у бољем стању него у твојој ћелији.{S} Ја идем у |
ри је било као што мало час рекосмо: то је наравно, да је тај контраст морао слушаоце на грохот |
овај; „захвалности нетрѣба никакве; то је само моја дужност, као житеља Фрушке Горе, и члана ј |
ти господине.“ „Шта незнате бенгели; то је сасвим лако.{S} Ево видите, само овако:{S} Вав!{S} В |
ко.{S} Није вам то поносит господин; то је добра душа скроз и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу |
лико, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} То је дужност настојатеља, да воде бригу о манастирима и к |
оговори: „Од адвоката нема ништа!{S} То је пут дугачак.{S} Боље ће бити, да и не задирем.{S} Ак |
астирску књигу уноси... и дукати!{S} То је <foreign xml:lang="la">contradictio in adjecto</fore |
ти мислиш, да се то даје научити!{S} То је мени Богом дано!{S} Зашто досад ко ненаучи то од мен |
чио, повиче горопадно: „Мир всѣм!{S} То је он често у дружтвима чуо, па је сад намѣравао скупо |
вати Рајачић (владика вршачки)...{S} То је таман вода на његову воденицу...{S} Живковић ће (тем |
“</p> <p>„А, то је друга ствар...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаж |
говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није нѣшто од њега право.</p> < |
ко је за аргатовање, нека му га.{S} То је, мислим право!{S} Тако су радили стари; а тако и сад |
те помислити како то мене занима.{S} То је огледало, у ком се види жив лик нашег црквеног живот |
и бригу и о имању и о калуђерима.{S} То је сасвим погрѣшна мисао, да су та добра, добра народна |
е та музика очевидно врло угодна.{S} То је изгледало као нѣко ванредно одликовање његове особе. |
правила, као нечастиви од крста.{S} То је оно право; у том грму лежи зец!“ –</p> <p>„Ваша свет |
не, увѣк ће рогобатно да изпадне.{S} То је сигуран знак, да неиде само собом: а што се силом на |
ти мого читаву зиму приповѣдати.{S} То је био изванредан човѣк.{S} Није ми баш много добра учи |
рдце у њедрима док је ово слушао.{S} То је манастир, каква га је он у идеи виђао!{S} Млада глав |
химандрит. „И трѣба да буде тако.{S} То је право духовно сродство.{S} А ово је јаче много пута |
што учинио?{S} Ни за живу главу.{S} То је клевета, пуста клевета.</p> <p>Призовите ове људе, к |
зната је по имену и нашем народу.{S} То је права калуђерска република.</p> <p>Атос или Света Го |
а му неповиче калуђер: „на здравље!“ То је морска дисциплина.{S} Ради што ко хоће.{S} Трѣба вас |
н и узгласио „Благословено царство!“ То је чудо, али сам сам својим очима видио.{S} Из других с |
е имала према себи Стратимировића, а то је значило много.</p> <p>„При том је знала, да Стратими |
је сѣдио, па стане само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђаци п |
дити га, да одложи нарав човѣчију, а то је не само искати, што је немогућно, него управо убити |
ту помоћ принети, а да неосѣти.{S} А то је одношај, кои само поштовање заслужује и доноси.</p> |
И овога је он у калуђере довео.{S} А то је садањи протосинђел Никанор Грујић, кога славе под књ |
закону, и тражио забрањено доле, за то је ћутио, и уз говор калуђера по коју за себе реко... < |
је смислио Екселенцији казати; и за то је имао очи упрте у прозор од ходника, а чело му је пок |
етило вечерњу у дворској сали.{S} На то је и он дошо и свога госта генерала довео.</p> <p>„Архи |
е да сѣднемо на час тамо!“</p> <p>На то је ухвати за руку и пође тамо.</p> <p>Ленка погледи и н |
очи у њега.</p> <p>„Пијте браћо, та то је ваше и наше.{S} То су наши стари садили, наши предше |
учем нож и дигнем руку с ножем... та то је само по себи доста, да баци сумњу на мене.{S} Још не |
темеља, дакле је била неправедна, и то је истина; али ја сам био калуђер, млађи... ја сам мора |
> му просто ту књигу потражити.{S} И то је наравно да му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врл |
n="112" /> који пут послужити.{S} И то је тај бал, што су га описали као да је сам антикрист т |
, да су то једва дочекали.</p> <p>„И то је похвално од вас, оче Теофане,“ одговори му архимандр |
стина је све, што сте казали.{S} Али то је он заслужио.{S} Он се противио прѣсуди, што му је зб |
тетице.{S} Врашки архимандрит, како то је застрашио.{S} Но лези само; ја ћу бити будна.“</p> < |
ова ни из далека, дорасла.</p> <p>Но то је истина, да је патријарх Рајачић у овој идеји уживао! |
кажите, шта није учинио.“</p> <p>Но то је био врат, што о.{S} Теофан нити бијаше што учинио, ш |
се плати... а савѣтом помоћи човѣку то је <foreign xml:lang="la">nobile officium</foreign> сва |
ка ноћас склопити.{S} Та невѣрујте...то је сама лакрдија.{S} Нема ту духова...{S} Одкуд духова |
псеник хтѣо умаћи из затвора.</p> <p>То је о.{S} Теофан примѣтио.</p> <p>Наравно, да је то мора |
, и на одговор слободно, уђе.</p> <p>То је био архимандрит, с којим се бијаше Ленка синоћ позна |
ше узбрдице к цркви и згради.</p> <p>То је очевидно био манастир. „Шта је ово?“ запита Ленка.</ |
о зглађена, држање господско.</p> <p>То је био настојатељ манастира, архимандрит Партеније.</p> |
огледавши у очи архимандриту.</p> <p>То је истина“ примѣти архимандрит, погледавши га проницава |
о ли обѣсили... неће ни вас.“</p> <p>То је била пуна истина, што је господин адвокат реко, њему |
, кад га изпрати и натраг се врати. „То је прави господин.{S} Јошт нисам видила таквога архиман |
де устне и примѣти звонким тенором: „То је чест за мене!“ и поведе госпођу за другима.{S} Примѣ |
бе, али ипак да га је супутник чуо: „То је доиста знаменито!“</p> <p>Архимандрит погледи и на д |
„Шта је ово?“ запита Ленка.</p> <p>„То је манастир В.....“ </p> <p>„Па шта ћемо ту?“</p> <p>„В |
е наслагане, и јошт ћу пећи.</p> <p>„То је подузеће за мене, то ће народу и на хасну бити и на |
сам пријавим“, примѣти онај.</p> <p>„То је истина, и то не сам, него са кметом, жандаром и проц |
ја то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣда боље природе у теби, што си напаст нај |
а и потрѣбним оријентирањем.</p> <p>„То је дакле врѣме самим тим већ за регенерацију манастира |
га проницавајућим погледом.</p> <p>„То је истина.{S} Можеш јој писати; и мораш јој писати.{S} |
адне јој о.{S} Теофан у рѣч.</p> <p>„То је спона, која се даје лако разкинути,“ проговори Ленка |
тако што најрадије слушаш!“</p> <p>„То је истина“, одговори о.{S} Теофан. „У тим приповѣдчицам |
да се ова врата, отварају.“</p> <p>„То је био дух архимандрит,“ примѣти Ленка раскалашно весел |
па да ће га к себи натраг позвати, зато је ишо врло лагано прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, |
а.{S} За то се и зове чуваркућа, и зато је и саде на крововима од кућа.</p> <p>Лѣпа Ленкина сли |
био своје воље до зла бога.{S} Познато је, да је он живио у непријатељству са Новосадским епис |
не прими.</p> <p>„Из тога доба познато је више имена појаца умѣтника.{S} Тако ћу ти споменути |
дѣ милостива; неможете ви ићи... та ето је скоро ноћ... а ноћ није за госпође да путују.“ Све ш |
и случај, како да се влада.{S} Нарочито је добио из двора у Карловци поруку, да ће на сваки нач |
је уживао чисто платонски.{S} Нарочито је имао пасију на очи, као што су те ваше.</p> <p>„Није |
о је доиста прави државник.{S} Нарочито је много важио код кнеза Метерниха, с коим је до смрти |
ства у велико побијала.</p> <p>Нарочито је био особењак према лѣпоме полу.</p> <p>Приповѣдају, |
астирској каси долазио.</p> <p>Нарочито је умѣо код више господе умимилити се.</p> <p>Патријарх |
да му собу тамјаном изкади.</p> <p>Сто је и сто пута тај дан себи јасно реко:{S} Шта ће рећи њ |
ста ваља ићи.{S} Послѣ свега онога, што је проживила у послѣдњем часу, појави јој се прѣка потр |
цу, која је све тужнијом постајала, што је дуже времена протицало.</p> <p>Свако ће нас подпуно |
ас.“</p> <p>То је била пуна истина, што је господин адвокат реко, њему нису никога ни затворили |
у</title>...{S} Онда јој нема пара, што је лѣпа; баш као... као... но, као професорка.“</p> <p> |
од млађих <pb n="156" /> калуђера, што је кваку од браве у руци држао, и врата и нехотице отво |
ити и <pb n="167" /> уважавати све, што је лѣпо у свѣту, а нарочито међ младим женскињама; али |
риповѣди архимандриту у кратко све, што је нама већ познато.</p> <p>Архимандрит је слушао помњи |
јутро.</p> <p>Куварица докраде се, што је више могла кришом до манастира, и оде о. намѣстнику. |
н.{S} Гедеона је љубио и тога ради, што је овај врло лѣпо служио.</p> <p>„И у обште, казују; да |
в човѣчију, а то је не само искати, што је немогућно, него управо убити га!...{S} А што се тиче |
мо, и тако ћемо само оно споменути, што је најнужније, <pb n="136" /> да се разумѣ догађај, кој |
о, може се узрок барем у томе наћи, што је кратко врѣме митрополисао.{S} А можда се није ни онд |
својој вољи на себе узео, које тим, што је манастир народно добро, а не његово приватно.{S} Он |
сподина, значајна јављала се у том, што је држао да у сваком друштву и састанку представља најв |
о у постељу, и тиме је боље спавао, што је чуо да су се гонци вратили, а куварице нису ни видил |
дине!“ запита он, кад је све казао, што је држао да му ваља казати, а казао је и оно, што трѣба |
е се Крсти.</p> <p>„Крста је казао, што је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архимандрит. |
ја бих томе о.{S} Теофану показао, што је настојатељ а што је подчињени калуђер!{S} Настојатељ |
ородни, којем чисто небијаше право, што је ова здравица дужа од његове: „<foreign xml:lang="de" |
dl</foreign>...{S} Није дакле чудо, што је игумну желио да напредује као његове шљиве.</p> <p>О |
итом, па му је свашта, било угодно, што је на то циљало.{S} За то благо запита о.{S} Теофана да |
ло се, да му је та калафа била оно, што је садашњим банкијерима вертхајмова каса.</p> <pb n="77 |
мислима опетовао по десети пут оно, што је смислио Екселенцији казати; и за то је имао очи упрт |
мировића код народа помагало је то, што је он устроио гимназију у Карловци и богословију тамошњ |
Може бити да је тому узрок било то, што је држао, да ће му аукторитет бити у толико већи, у кол |
овѣк, добра срдца, вољан на свашто, што је добро, срдцем и душом калуђер.</p> <p>„Један од чуве |
естом управом онај пао под конкурс, што је у повѣстници наших манастира дотлѣ и послѣ тога нечу |
срдцу и уму народа, вођом к свему, што је узвишено, свето, сјајно.“</p> <p>О. Теофану играло ј |
кад се на калуђерски преведе значи: што је црквено, то је настојатељево, а што је бѣло, то је н |
ет подпуно у своју власт добије.{S} Што је прошастог вечера нашо за право по унутарњем осѣћању |
је црквено, то је настојатељево, а што је бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам г |
ши људи кажу: што црвено црквено, а што је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад се на калуђерски прев |
е ступило.{S} Али тако је било... а што је било, то је сѣме, које можда није изтрулило.{S} Јест |
еофану показао, што је настојатељ а што је подчињени калуђер!{S} Настојатељ је господар а калуђ |
ка и бука и била је прави узрок, за што је настојатељ послѣ о.{S} Теофана окривио.</p> <p>Архим |
наредили мало пилета.</p> <p>Јео је што је морао; али није мого срдцу одолѣти, да неуздахне и н |
орате и на то помислити.{S} Он хоће што је најбоље, жели што је најузвишеније... али у свѣту им |
манастире, чували су своје имање, и што је најважније, крили су своје расипање, ако га је гдѣ и |
ком, па ћете цѣлу ствар изпитати, и што је нуждно наредити.{S} Ја вам дајем пуну власт, да може |
Није ми баш много добра учинио; али што је истина, истина је.{S} Његово врѣме живи и дан данас |
ти.{S} Он хоће што је најбоље, жели што је најузвишеније... али у свѣту има сто прѣпона, хиљаду |
ате, колико ми припада, па дајте ми што је моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам и дошла.{S} Нем |
снаге једна другој приближивале, ни што је било врло ризично за главу, која би се међу њима наш |
цију, звао се Јован Суботић, а онај што је већ био доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш вам |
ав дан без најмањег облачка.{S} Тек што је почела зора пуцати, али стану кола врвити све једна |
ношаја бити до слушати и овога, као што је слушао и друге.{S} Посао им је ишо од руке, па су би |
.{S} Дође архимандрит Арсеније, као што је отац Теофан желио, али дође и протођакон Никанор, ка |
свѣт би их своим волнама однео, као што је толике силне друге духовне снаге и велике духове без |
х започети.{S} Да се то чинило, као што је било одређено, то би од год. 1790. до 1840. кроз 50. |
али дође и протођакон Никанор, као што је друга страна очекивала.</p> <p>Комесија је дошла у в |
божног похађања за наш оријент, као што је ћаба у Меки за исток мухамедански.</p> <p>Али, на жа |
>За зграду је одређено од ерара као што је речено. . . . . . .{S} 58.000 фор.</l> <p>Пак пошто |
лицију, ако твоје пециво остане као што је било до данас.{S} Рехтс ум! марш!</p> <p>„Сутра у 9 |
устињици у старо врѣме радили и као што је сам основатељ највећег светог реда калуђерског, Исус |
фрушкогорске манастире.</p> <p>Као што је познато, има много људи у нашем народу, који ужасно |
не; дакле на двѣ године прије, него што је цар Франц I. постао царем.{S} Већ зато га је овај ца |
му рѣчи могоше бити друкчије, него што је она желила.</p> <p>Ужаснута том мисли повиче гласом, |
ја су начинили другачији људи, него што је твој доктор и његови другови, па вам друго ништа нет |
ера Ленка, жива живцата, лѣпша него што је никад била, док су се у Новом Саду виђали.</p> <p>О. |
S} Та ти си усѣо на коња већег него што је био шарац Краљевића Марка.{S} Чувај се да те не збац |
је остала за њим у горем стању него што је била.</p> <p>Резиденција је послѣ њега прѣтила да ће |
о други... као права браћа.{S} Само што је господин вѣштији, па се дао однети раније, док и њег |
, а казао је и оно, што трѣба и оно што је мого прећутати.{S} Али јуридички пацијенти су као и |
е од мене шљивовице?“</p> <p>„За то што је сам нема!“</p> <p>„Хм! па зашто баш од мене?“</p> <p |
атријарх је био очевидно мало љутит што је изгубио.</p> <pb n="332" /> <p>То није било по вољи |
di possunt, quam corrigi</foreign> (што је прошло да се боље кудити него изправити).{S} Остао ј |
да се неузбуди нова навала.</p> <p>Што је чинио против закључака саборских, чинио је тајно.</p |
управитеља укоченим погледом.{S} Нѣшто је протепао, али га није било разумѣти.</p> <p>Старији |
са банкама!“</p> <p>Ово рекне, па пошто је била међутим стол застрла, и посуђе и шоље на њега м |
судбу своју рѣши.</p> <p>О. Теофан чуо је, што га очекива ако одговор настојатељев изпадне про |
ати са траженим заступником.</p> <p>Ишо је од „фазана“ к пијаци, дакле данашњом улицом „беле ла |
пунога срдца врло умѣтно.</p> <p>„Обишо је као епископ све цркве своих дијецеза, а као митропол |
ичне људе турио!</p> <p>О. Теофан отишо је у калуђере из узрока, који нам је казао.{S} Али је т |
ћају, као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незнам да |
ца се конзисторијална сврши.{S} Епископ је био болешљив па зато није никога задржао на обѣд.{S} |
им главом.</p> <pb n="65" /> <p>Епископ је дознао тужбу администратора, и братије манастирске п |
и су онда завѣштани:</p> <l>Архиепископ је завѣштао годишње. 6000 ф.</l> <l>Епископ темишварски |
мо га! како га неби уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба, а радо помаже сваком.{S} Идите само |
авати обвезали.{S} С једне стране ствар је заиста користна и благотворна, с друге пак стране ба |
бски бандисте нашу ноту свирати.{S} Зар је то за нас каква штета?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, хоћ |
чне даље говорити: „Видите само.{S} Цар је потрдио завѣштано давање, и то се имало одмах започе |
а на сваки начин да неутѣче.{S} Калуђер је стојао долѣ са своим пратиоцима, а управитељ није хт |
живот цвѣта и мириса...“</p> <p>Калуђер је јошт ћутао.{S} Ленка се прене.{S} Очевидно јој падне |
и како се находе и споља и изнутра, јер је све ваљало оправљати и понављати.{S} Идући тако са ј |
се теше коље а тамо се ради башта, јер је за то крајње врѣме: ту је 18.{S} Март.</p> <p>Ово са |
је морао чути, да се ко приближује, јер је старо лишће шуштало а ситно грање кршкало појако.</p |
е да се сањкају од 8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна мѣсечина.</p> <p>Ове се приуготови.</p |
вно отцем зову!{S} А то несмѣ бити, јер је калуђерском суставу противно.{S} Има свуда свашта, а |
у своје руке узети... то неће бити, јер је већ било.{S} Јест.“</p> <p>На то приступи к свом ков |
духовника није се мого употрѣбити, јер је био превећ млад.{S} За духовника искала се бѣла брад |
судила то сама једнострано извести, јер је имала према себи Стратимировића, а то је значило мно |
ницом овдѣ.{S} Ја сам код ње одсѣо, јер је то моја пријатељска кућа одавна“, проговори архиманд |
ато, да иначе људе нетрудимо, јест, јер је сад врѣме радње.“</p> <p>„Потврдиће, све ће потврдит |
идно годило.{S} А било је и истина; јер је патријарх Јосиф заиста, што каже о.{S} Теофан, свети |
азликом, што камилавку није скинуо; јер је ова по чину морала исто тако на свом мѣсту стојати, |
љ је човѣк као и други људи; и манастир је она кућа, у којој му ваља бити <pb n="102" /> могућн |
Доситија до оне славе.</p> <p>„Манастир је улио Мушицком оне пѣсме, које су га у звѣзде дигнуле |
су била мајсторски написана, али говор је био далеко од умѣтности.{S} Најмилији послови биле с |
„О убиле вас силе, шта вам је?“ Шта вас је снашло, што сте ме напали?{S} Идем одмах господину, |
ајте ми воде, па идите од мене, јер вас је данас само то сачувало, што сте мршави ко липов штап |
особиту снагу те партије лица.{S} Глас је имао јак: и обично је вико, кад је говорио.{S} Држањ |
љих!“</p> <pb n="265" /> <p>„Е, код нас је овако,“ одговори митрополит; „наш господин пекар држ |
пита тетка подворницу. </p> <p>„Код нас је најбоља кафа у Митровици, милостива,“ одговори дѣвој |
и, што се питаш.“</p> <p>„Е па било нас је свакојаких.{S} Једни су попадали код астала; други с |
А како сте се држали?“</p> <p>„Било нас је свакојаких.{S} Та ваљда вам је Крста казао.{S} Је л’ |
одине; пили смо, напили смо се: нит нас је ко страни видио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакле уважавате |
добро, баш ко да смо наручили.{S} Данас је понедѣлник.{S} Сутра идем у Карловце, да покажем пок |
на.“</p> <pb n="101" /> <p>„ Е за данас је доста,“ рекне на ово архимандрит, и закључи изпитну |
ати и најмању маленкост.</p> <p>Адвокат је ћутао, премишљао, па онда оштро проговори: „Показаће |
ито госпе хвалиле.</p> <p>Он пак познат је био већ од своје младости као велики пријатељ лѣпога |
безбрижна, ведра и весела.</p> <p>Брат је у сестри гледао свети аманет овога живота за други в |
олазиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти!“ И опет је загрли и изљуби.</p> <p>„И боље је,“ примѣти јој нећ |
p> <p>Сабор београдски од 1730 знаменит је ради побѣде, коју је народ на њему задобио, пошто су |
ст недѣља.{S} Дође зима.{S} Архимандрит је погледао почесто кроз прозор на друм, коим се у мана |
да га водом залише.</p> <p>Архимандрит је чекао подуже на одговор, па кад је настојатељ све је |
ад се у цркви служи.</p> <p>Архимандрит је био особито изучен у овој вештини, а о.{S} Теофан им |
о артију пред собом.</p> <p>Архимандрит је очекивао мирно одговор; на лицу његовом није било пр |
је нама већ познато.</p> <p>Архимандрит је слушао помњиво, док је о.{S} Теофан говорио.{S} Кадк |
ва ће бити несрѣћа.“</p> <p>Архимандрит је погодио.{S} Наскоро иза ове славе стигне наредба од |
аче разпламти: она се разболи, и болест је била опасна.</p> <p>Трајало је дуго времена, и Ленка |
ка Ленки, кад се ова приближи. „Старост је старост.{S} Стар човѣк није никуда пристао.{S} Што с |
прѣко прага у собу прешле.</p> <p>Јошт је једну особеност имао епископ Хранислав у својој нара |
овић но хтеде ову ствар сам рѣшити, већ је приобшти епископу Станковићу и позове га да му каже, |
ита и рекне тетки: „Хајдемо у собу, већ је за тебе хладно!“</p> <p>На то се друштво дигне и упу |
о, да се у манастиру чује банда.{S} Већ је и његовом чуству то некако било противно; а осим тог |
у.</p> <p>Оне се непробуде рано.{S} Већ је било 8 сати, кад су очи отвориле.</p> <p>Обуку се.</ |
Ајде лези, па спавај.{S} Час духова већ је прешао.{S} Ја ћу бдити.“</p> <p>Стара легне, и мало |
еш.{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ је главницу примио и одобрио је, да ти се 6% камате сва |
спавао?“ проговори архимандрит. „Та већ је у велико дан.“</p> <p>„Касно сам устао“ одговори ова |
ељу све је бивала јача и силнија, и већ је многе ноћи поквасила јастук сузама, које је за њим п |
р.</p> <p>Администратор манастирски већ је имао глас, да је о.{S} Теофан био код администратора |
одговори рањени калуђер.</p> <p>„Грбић је добро згодио — — баш у срдце <pb n="311" /> — одмах |
нити имам на то воље.</p> <p>„Станковић је био у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио |
ченовић.</p> <pb n="45" /> <p>Печеновић је имао од куда живити, па се бавио адвокацијом више по |
рохотни смѣх побудити.</p> <p>Печеновић је био човѣк друштвен; он је дакле са своје стране што |
рем на врѣме престати.{S} Стратимировић је знао, да и покрај закона може нама доста трунити так |
еном богослужењу.</p> <p>„Стратимировић је и сам често служио, и његове су службе биле увѣк за |
овѣк.</head> <p>Ноћ наступи.</p> <p>Ноћ је духовник дана.</p> <p>Може сваки лако знати, каква ј |
цркава . 3.{S}458 фор.</l> <l>За зграду је одређено од ерара као што је речено. . . . . . .{S} |
ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био између других адвоката и Печеновић.< |
астиром и изнутра и споља.</p> <p>Да ју је ко у том часу понудио да се постриже, и да то може к |
n="225" /> <p>Покрио је цркву, и дао ју је од покојног нашег умѣтника Аврамовића измоловати.</p |
о срѣћу и пропаст живота!</p> <p>Ко ју је мирним духом сматрао, није јој се мого дивоте и драж |
прекрасна жена?</p> <p>Отајство, што ју је увијало, указивало се као она танчица, на којој се м |
мандрит Партеније одржао је рѣч, што ју је о.{S} Теофану дао.</p> <p>Покаже му комад земље, да |
прѣтила да ће се срушити, и Чарновић ју је дао на закључак сабора од г. 1870 с приличним трошко |
ит Станковић бијаше умро, а митрополију је администрирао бачки епископ Хранислав.</p> <p>У овом |
з ока бистра муња просѣцала.{S} Мантију је обично носио од црне <pb n="253" /> свиле с црвеном |
и од 1730 знаменит је ради побѣде, коју је народ на њему задобио, пошто су ту пунктови будимске |
на истом покрову, или узнешености, коју је умѣтност тога у гледаоцима будила, а нарочито код же |
апрѣд радовао оној душевној утѣхи, коју је болан, тужан, несрѣћан, потиснут, оскрбљен хришћанин |
и да метне златну митру на главу, коју је заслужио ко ико!“</p> <p>И опет принесе чутуру к уст |
бурмутицу <pb n="258" /> отворену, коју је имао арх. Гедеон.{S} Гедеона је љубио и тога ради, ш |
рне од себе, па онда избаци карту, коју је ваљало изиграти.</p> <pb n="329" /> <p>О. Теофан пов |
м видио школу нову, велику, чисту, коју је манастир саградио и у коју је дѣцу сиромашку безплат |
воте и дражести довољно нагледати; коју је чистим срдцем мѣрио, морао јој се дивити дубљини и у |
а у собу улази, жива и цвѣтућа, за коју је држао, да ће се тек на оном другом свѣту моћи видити |
, јер би му се изкинула ножица, за коју је привезано.</p> <p>Они су дознали, да је млада лѣпа г |
ло с голом главом прѣко авлије, на коју је случајно мого поглед високе једне особе баш онда пас |
сад прође прѣко устне жене рѣч, на коју је она највише полагала... али која јој је највише шкод |
од камена, као мермерска слика, у коју је Пигмалијонов загрљај живот улѣвати почео.</p> <p>Кал |
да архиву митрополитску умноже, у коју је приступ био у оно врѣме отворен само митрополитском |
сту, коју је манастир саградио и у коју је дѣцу сиромашку безплатно примао и учио... већ сам се |
ни висину о.{S} Теофана.</p> <p>Предику је говорио дворски протосинђел.{S} И на њега је ова чуд |
му даде здраву и подпуну.{S} Болестнику је очевидно годило.{S} Тако је двѣ недѣље трајало из да |
ишо њен господин архимандрит.{S} Ленку је спроводио домаћин.</p> <p>А госпођу Пуљиницу забавља |
екне му архимандрит Партеније. „За шалу је превећ.{S} Пак <pb n="213" /> позиваш госпођу Ленку |
к, највиши балкански врх.</p> <p>У Рилу је пустињевао св. Јован Рилски, најславнији од Бугарски |
чима пријатеља засија.“</p> <p>У недѣљу је праздник св. Константина и Јелене...{S} Ха, баш добр |
година.{S} Црна дуга коса покривала, му је теме и спадала на рамена; а тако исто црна дуга брад |
Крв из носа цурила је једнако; глава му је од Митрофановог загрљаја јошт једнако бучила, као да |
, и забрави се изнутра.</p> <p>Глава му је била сва забуњена.{S} Познавао је пакостна срца свој |
најсјајнија одора чистота живота, да му је највеће богатство сиротиња, — да се највећма узвишуј |
и до поноћи.</p> <p>Но истина је, да му је послѣ и много лакше било.{S} Браћа гости већ се бија |
он, са овим је већ био и знао је, да му је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, кад се од пута мало очис |
живот подпуно.</p> <p>Осѣтио је, да му је глава чиста, срдце мирно.</p> <p>И архимандрит није |
је носим уза се).{S} Говорило се, да му је та калафа била оно, што је садашњим банкијерима верт |
>У овој одлуци својој види и сам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритке“, те да ј |
ему приближивала.{S} Он је видио, да му је кћи богатог занатлије наклоњена, пак се и његово срд |
дговори свѣдок, на ком се видило, да му је одлануло, кад је одлучио истину говорити. „Сви смо м |
рсти, и стане ручати.{S} Наравно, да му је она мисао грло стезала, али је ишло: нарав је силниј |
лица одкриваше лѣпој жени јасно, да му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што мож |
то, те је учитељ доживио радост, да му је ученик труд подпуним успѣхом наплатио.</p> <p>О. Тео |
м имате него његов настојатељ, ма да му је брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се видите; али к |
д му се поглед замути, види му се да му је нова мисао на памет дошла.</p> <p>„Самоубијца!“ пови |
долази из дубљине срца и душе, и да му је то право чисто увѣрење.</p> <p>Архимандрит га је слу |
лѣпој жени јасно, да му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што можда и сам мишљаше |
лагано дигне.{S} У устајању осѣти да му је нос влажан, ухвати се дакле прстима за нос, да га те |
</p> <p>Из даље види о.{S} Теофан да му је рука крвава.</p> <p>Код њега је стојао онај прњавора |
неда никаква повода.</p> <p>„Одтуда му је прво начело било: дисциплина најстрожија.</p> <p>„Др |
мао, сѣдне на манастирска кола, која му је администратор радо дао, и пође у нову своју обитељ.< |
313" /> Митрофан умро од пушке, која му је зрном плућа пробила и срце тако озлѣдила, да је мора |
ју улогу мајсторски играо, а публика му је вѣштину радо награђивала, па су се они смѣјали да су |
тако исто црна дуга брада покривала му је дољни дѣо главе.{S} Широке црне састављене обрве, да |
дређује.{S} Већ са ове стране морала му је ова појава све живце до краја затрѣсти и у прсима на |
наши веле.</p> <p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко румена.{S} Брада му |
сласт.</p> <p>Ова личност прибавила му је глас лѣпог архимандрита.</p> <p>Сасвим је наравно, д |
е главне особе он и Ленка, прелазила му је по више пута испред духовног ока.</p> <p>Но већ пона |
а, и као рођена сестра нѣговала; она му је очи затворила.{S} Тетице, ја сам с њом позната... па |
је јако да постане митрополитом, па му је свашта, било угодно, што је на то циљало.{S} За то б |
глене слике појављују.</p> <p>Сестра му је?... какви то мили призори прелазе прѣко танчице!</p> |
>Он, кад је добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, или је морао имати Винковића у ман |
леда претвара.</p> <p>Није знао шта му је, али му је често суза на око долазила; уздахнуо би ч |
ђакон, па је у калуђере отишао, кад му је супруга умрла.{S} Он је био човѣк по нарави благ, а |
као каковим чинма занешен.{S} Кадкад му је било да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњ |
кад му је било да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи глас:{S} Издржи!{S} И онда је и |
оћу пуну главу бриге и послова, које му је ваљало свршити, није о.{S} Теофан ни мотрио на своје |
да су ствари биле врло озбиљне, које му је умирући казивао.</p> <p>Очита му за тим опростну мол |
министратора усрѣћио, и држање, које му је тѣло при том заузело, поразило је сиромака дијурнода |
>Он небијаше ни млад ни лѣп.{S} Лице му је било мало прошарано од богиња, које је у младости пр |
ља очи на све стране окретао, а лице му је од радости и поноса... а можда и од вина... сјајало |
ђер са крстом на прсима.</p> <p>Лице му је било мршаво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, прос |
виле с црвеном поставом.{S} На груди му је сваки дан стајала звѣзда великог Леополдовог крста, |
дравио, кад је у дружину дошо; сваки му је одговарао као прѣко бундева, штоно наши кажу.{S} За |
ара.</p> <p>Није знао шта му је, али му је често суза на око долазила; уздахнуо би чешће горко, |
ше, и приступи руци настојатељу, али му је овај недаде цѣливати.{S} О. Теофан учини на то своје |
S} Док су нове, пуне су топлоте; али му је цртање посве мањкаво.{S} Но то нечини много код обич |
ти, кад је кога помњиво сматрао; али му је из ока бистра муња просѣцала.{S} Мантију је обично н |
лост најуглађенијег понашања.{S} Али му је из ока сијнула у два три маха зрака, која је Ленку в |
ем био је у непрекидном додиру; овај му је био кућни лѣчник.</p> <p>„Сава Текелија нарочито пос |
атријарху да му цѣлива руку, но овај му је недаде.</p> <p>О. Теофан поклони се дубоко, и изиђе |
а!“ Даље није мого говорити.{S} Зној му је све цурио низ лице.{S} Извади мараму и стане га брис |
л се будан по постељи превртао, увѣк му је била пред очима.</p> <p>Ко је?{S} Шта је та прекрасн |
хватим.{S} Зато рекне брже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„Ја незнам ништа од |
у цѣлом дунавском сокаку чути, у ком му је кућа била.</p> <p>„Ви се смијете господине“ рекне ка |
22" /> као да је владика.{S} И начин му је био врло углађен: видило се да се морао кретати чешћ |
мињао.</p> <p>„Државнички такт много му је пута био од велике корасти.</p> <p>„Стари ковиљски а |
чито посрѣдовањем Тоше Павловића био му је искрено наклоњен.</p> <p>„Уз народне Новине имао је |
ст и свет.</p> <p>Ленкин лик долазио му је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела хранитеља. |
стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека поведе и Митрофана и Амфилохија, и |
имена, само код овога, незнамо, како му је име!“</p> <p>А ко би то мого знати?</p> <p>О. Теофан |
е стане сам грохотом смѣјати, а како му је био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом дунавском |
којој приступаше о.{S} Теофан, тако му је недаде да ју цѣлива, него га њом мало гурне од себе, |
ваца, отац Игња Лојола чинио, и тако му је тѣло цвѣтало у пуној мѣри, коју нарав младости и себ |
зраз погледа тврд, устне танке; тѣло му је изгледало мршаво као да је постом изнурено.{S} Ходио |
чи упрте у прозор од ходника, а чело му је показивало, да се тамо нѣшто кува и пече.</p> <p>Сад |
је нѣшто мало смеђе брадице, и само му је нос навлачио на себе позорност гледаоца.{S} Овај је |
во по унутарњем осѣћању дужности: то му је сад хладни разум својим освѣтлењем показао по све оп |
шиндру набавио, ћелије покрио.{S} То му је било велико уживање.{S} А то уживање кошта много нов |
епознаје тога земљишта.</p> <p>Често му је на памет падало, да би му ваљало, да позна калуђерст |
ије се дала побити истина онога, што му је о његовом досадањем животу говорила.{S} Слѣдујући ње |
ужио.{S} Он се противио прѣсуди, што му је збор братије донео, а послѣ је ножем на мене ударио, |
/> <p>Приобшти и другој братији, што му је о.{S} Теофан говорио, и ови су у пуној сигурности оч |
пособности показивао; лако зато, што му је недостајало и науке и свѣтског изкуства; а за духовн |
ојатељ за одговором обзирати.{S} Што му је прије било са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на ус |
и обиљежи оно нѣколико стромова што му је јошт трѣбало.</p> <pb n="310" /> <p>Тражећи способне |
да се озбиљно бои за мој живот, јер му је један човѣк казао, да ће ме убити, само чим ме сама |
, као да се са свим измѣнио.{S} Глас му је био пун поуздања, он скочи са столице, узправи се ох |
{S} Очи су му сѣвале од топлоте коју му је бистри дух обилно просипао.{S} Мора да је код свију |
на нож, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но сад му се поглед зам |
ло пријатном појавом.</p> <p>У гласу му је лежала угодна љубкост, у говору сласт.</p> <p>Ова ли |
е као змија к мени приближује.{S} Свему је томе он крив.{S} Тај ће ме човѣк главе доћи.{S} Свем |
S} Тај ће ме човѣк главе доћи.{S} Свему је он крив.“</p> <pb n="29" /> <p>Митрофан и Амфилохије |
мисли погодили, па и они повичу: „Свему је он крив!“</p> <p>„Је ли?“ запита администратор, и по |
акле између старог архимандрита, којему је митра више пута била нуђена, и ког је србски народ с |
овић на то спао, да гули сиротињу: њему је бог дао да може поштено живити: па ако може помоћи, |
деси.{S} Недиже тај нос у звѣзде; њему је паор човѣк као и други господар.. он с нама и једе и |
био, нити је кад за њу запитао.{S} Њему је једно вече пре више месеци дошло писмо, уз које му с |
опет на образ, видило се јасно, у чему је ствар.</p> <pb n="99" /> <p>Погледао је и на протођа |
собу осѣти да ју глава боли.</p> <p>Њу је дочекала тетка, материна сестра, с којом је у Митров |
же боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг довели, неби јој ништа било, пошто би се пока |
како су куварицу злоставили... како су је хтѣли шибањем да каштигују... како су је по прњавору |
е хтѣли шибањем да каштигују... како су је по прњавору и селу у пол дана витлали... владика је |
.{S} Ту наиђу на обарену плећку, изнесу је у кујну на куваричин стол, узму ножеве и стану се ча |
Док је ишо уз степене на први спрат, ту је сирома попа прокашљивао, да очисти грло за орацију, |
ди башта, јер је за то крајње врѣме: ту је 18.{S} Март.</p> <p>Ово сам урадио мобом окрестних с |
и сложена и изведена. <pb n="226" /> Ту је било видити на једном плану без сваке першпективе об |
шт живи, пак нама свима заповѣда.{S} Ту је сваки мудар, кои веже језик за зубе и кад је сам у с |
стојати, као клобук код војника.{S} Ту је чекао дуго, јер собар се недаваше видити.{S} Наравно |
Са сувишком није био тако строг.{S} Ту је могло бити сувишка колико хоће, он је био задовољан, |
е врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпођа Јовановићка инжинирка учинила гласа и себи и |
ди и кажи му, нека он дође овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мал |
ида епископски двор у Новом Саду.{S} Ту је за љубав епископу Платону бечка влада и планове дала |
. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је судија: ја ћу сваку пресуду са синовном покорности п |
ражили утѣхе у манастирској ћелији и ту је и нашли.</p> <p>„Незнам је л ти познато, али мени су |
у Беч у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је био болестник у сасвим другој, прилици.{S} Соба вели |
и, и оде опет у своју ћелију.</p> <p>Ту је застао јоште куварицу.{S} Дуго времена стајали су не |
вари, које нису мање славне;</p> <p>„Ту је на прилику служба божија у манастирској цркви.{S} Ов |
ворим о тој саблазни у Ј...“</p> <p>„Ту је намѣстник Ј...чки“, примѣти Варнава, „и моли, да га |
са столице као друге госте.“</p> <p>„Ту је дакле било саблазни? “...</p> <p>„Какве саблазни?..{ |
у собу и по њој прегледи.{S} На кревету је лежао човѣк — да је човѣк то се познало по строју гл |
орија што нађе за право одредити, ја ћу је синовно послушати.“</p> <p>Држање о.{S} Теофана, и и |
Та ја у њој видим своју мајку, и ево Ћу је као такову из свег срдца загрлити и пољубити.“ То ре |
о светитељски служе.“</p> <p>Патријарху је ово очевидно годило.{S} А било је и истина; јер је п |
> <p>Друга братија покуње се, као да их је ко ладном водом прелио, кад чују, како им је прошо н |
авили су срдца брата и сестре као да их је једна мајка родила.</p> <p>Ленка је љубила управо се |
нађаше правога смисла ових рѣчи; она их је дакле само просто саслушала.</p> <p>Архимандрит се о |
зе на очи врцале, а он је стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне: <foreign xml:lang="la" |
иће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их је ко запитао, за што сирото дѣте тако надалеко вуцаре. |
нећу ту дивоту заборавити.{S} Милије их је било слушати него славује кад се надпѣвају!“</p> <p> |
немају скоро калуђера.{S} Сваки дан их је мање, и нема изгледа...“</p> <p>„Па зар ћу ти ја кал |
ете припустити на заклетву“ поучавао их је архимандрит.</p> <p>„А како се може њој допустити да |
не србске ђаке волио је, и подупирао их је готовошћу врѣдном свакога признања.{S} Онај дан, кад |
могу много да поднесу?“</p> <p>„Било их је боме и под асталом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се |
пи о.{S} Теофан оно мало ствари, што их је имао, сѣдне на манастирска кола, која му је админист |
{S} Али послѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле сам ја имадем.“</p> <p |
лио епископ Хранислав о стварима, којих је ради о.{S}Теофан долазио, да се тужи.</p> <p>Сѣдница |
инистратор и оде у своје собе, из којих је на далеко мого видити.</p> <p>„Али шта је то.“ запит |
вѣчили!</p> <p>„Њих је калуђерство, њих је манастир до оних висина довео.</p> <p>„Но све су ово |
епископи име своје овѣчили!</p> <p>„Њих је калуђерство, њих је манастир до оних висина довео.</ |
или већ и медени мирис раних липа, коих је околна Фрушка гора пуна.</p> <p>Дошли бѣху многи нас |
кључеве, а ђацима, њих двоици, од коих је један свршен човѣк био, проговори: „Ви ћете му носит |
хове рѣчи упрепастиле.</p> <p>Патријарх је овај утисак свога говора примѣтио, па за то запита с |
вај га пусти преда се.</p> <p>Патријарх је познавао о.{S} Теофана како нам је то из намѣстнички |
о.{S} Теофан сам себи.</p> <p>Патријарх је њему увѣк говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је |
овратимо к приповѣсти.</p> <p>Патријарх је био очевидно мало љутит што је изгубио.</p> <pb n="3 |
вом са о.{S} Теофаном.</p> <p>Патријарх је дуго говорио о свом горостасном плану; кадгод је поч |
, да га није познавао.</p> <p>Патријарх је био своје воље до зла бога.{S} Познато је, да је он |
под патроцинијем самога краља.{S} Отац је био у пуној гали ту са орденом златнога руна о врату |
да престала да будем несрѣћном.{S} Отац је мој умро, мати ми се упокоила: ја сам једина њихова |
види, шта се у ћелији ради.{S} Но кључ је стајао у кључаници, те тако немогаше ни један видити |
и црвеном свилом превучени.{S} Кочијаш је обуко своју галу са трокутним шеширом по начину царс |
бро.{S} Ми му нисмо ништа рекли.{S} Наш је ћеф добро <pb n="10" /> вино пити.{S} То кошта много |
<pb n="176" /> <p>„Али као сестру можеш је пуним правом сматрати.{S} Без сваке љубави, а нарочи |
Троада и малоазијска брда.</p> <p>Витош је дивна гора близу Софије у Бугарској, виша од Балкана |
гу страну.</p> <p>Госпођа Пуљиница насмѣје се сладко и громко овом вицу; а стара тетка није зна |
већ батина!“</p> <p>Архимандрит се насмѣје својој приповѣдци а о.{S} Теофан у пуној збиљи одгов |
и Поза у мантији.“ На ову примѣдбу насмѣје се патријарх гласно. „Што си тако отромбољио тај нос |
стокога дана.{S} У бурној сѣдници разгрѣје се јако, пак онда идући пѣшице у стан назебе, добије |
ише, запита отац Митрофан овога друга: „Је с’ ти гладан?“</p> <p>Отац Амфилохије одговори: „Да |
т погледи на о.{S} Митрофана и запита: „Је ли доиста мртав?“</p> <pb n="312" /> <p>„Мртав да ка |
олице, пљесне рукама од чуда и повиче: „Је л’ могуће?{S} Ленка!“</p> <p>„Ти си сигурно држао, д |
води у брашнари!“</p> <pb n="32" /> <p>„Је ли тако братијо?“ запита погледајући на друге калуђе |
полиција најгрубљим картачима.</p> <p>„Је с’ чуо ти, Петеру!{S} Ако ти мени сутра непошљеш у м |
итељ, Тодоре!“ рекне она брату.</p> <p>„Је ли све у реду?“ запита на то правника.</p> <p>„Све!“ |
о.{S} Теофана сасвим изненада:</p> <p>„Је с’ ти био скоро у Н. Саду?“</p> <p>Овај се том питањ |
они повичу: „Свему је он крив!“</p> <p>„Је ли?“ запита администратор, и погледи им у очи.</p> < |
ста!{S} Одпечатите уста цркви!“</p> <p>„Је с’ ти, море, глув? — Зар ниси чуо, што сам реко?“ од |
емо вам по пошти слѣдеће дарове:{S} 1.) Један везени покров за кивот св. Стефана у вашу цркву; |
та, прилога на ваш честни манастир; 3.) Један везен ручник на епископску штаку за вашу персону, |
чинију <pb n="40" /> с нѣшто мало јела, један комад хлѣба и једну флашу воде.</p> <p>Улазећи у |
говорити. „Сви смо ми били једнаки.... један ко други... као права браћа.{S} Само што је госпо |
и, па неподносимо једнако чашу вина.{S} Један попије чашу <pb n="111" /> двѣ, па је готов; а др |
Н. Сад, и, тамо предаду на пароброд.{S} Један лѣчник прими га ту, и одпрати та у Беч у ону вели |
нице наших манастира врло су празне.{S} Један и други предмет од какове важности, и то у једном |
те само шта ми приповѣдаше нѣки дан.{S} Један <foreign xml:lang="la">fidelis frater</foreign> ( |
акле сви и оду најпре у трапезарију.{S} Један цѣо зид њен представљао је велику слику, сцене из |
дном“..</p> <p>Овако говорише, и сад га један повуче мало за мантију, сад други.</p> <p>О. Теоф |
g="la">varicella</foreign>!“ задирне га један старији сусѣд при трапези.</p> <p>„Добро кад ниси |
имандрит Партеније имао је право.{S} За један сат дођу опет троје каруце и довезу 7—8 мужкараца |
много искати... та земљаци смо, па ваља један другом да помажемо.{S} Него ћу ја све то да разми |
итрофан уморен од многога хода сѣдне на један сув храст кои је поваљен лежао, извади крпицу са |
х руку к бради и повуче је прѣко ње, па један за другим одшуњају се из ћелије.</p> <p>„А јеси л |
ан у најсјајнију одѣћу.{S} Шест вранаца један лѣпши од другога бивали су упрегнути у батар, на |
у: „Виц и ти рођена сте браћа.{S} Какав један такав је и други. — Мени је госпођа Ленка дала ру |
еку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манастир уреде, да иду у други, па и тај да довед |
у највише је обратио позорности на себе један црномањаст млад чиновник.{S} Лице бѣло, а брада ц |
извади архимандрит из своје путне торбе један омут хартије, стане је превртати, пак онда извуче |
у те из ње избацити.“ —</p> <p>„Ниткове један!“ дода патријарх кроз зубе да се једва чуло.</p> |
тра! промумлају други калуђери, погледе један на другог, и развуку образе као кад ко рекне: оср |
млад човѣк изнутра.</p> <p>Једаред дође један прњаворац о.{S} Теофану, молећи га, да забрани о. |
хвале и славе.</p> <p>„И дан данас може један прост калуђер у нашем манастиру дотѣрати да га св |
ђе.</p> <p>Приповѣда се у народу, да је један бачки кочијаш возио киријом једну обитељ у фрушко |
S} Сад нису у једаред говорили, него је један чекао, да чује, шта ће други најпрѣ рећи.</p> <p> |
се озбиљно бои за мој живот, јер му је један човѣк казао, да ће ме убити, само чим ме сама у ш |
учеве, а ђацима, њих двоици, од коих је један свршен човѣк био, проговори: „Ви ћете му носити ј |
месеци дошло писмо, уз које му се шиље један калуђер с тим налогом, да га даде добро чувати и |
шаше музику.</p> <p>„Хвала Богу!“ рекне један. „Шта неће човѣк доживити, кад дуго живи!“</p> <p |
је, стане је превртати, пак онда извуче један свезчић мањи у већу хартију завијен.{S} Из овога |
>Господари се сгледе, шта је то сада, и један га запита: „Море Гавро, шта је то с тобом?{S} Ови |
едну са више печата затворену кутију, и један повелики пакет.</p> <pb n="280" /> <p>Архимандрит |
н у другога, питајући се, шта урадише и један другога корећи.</p> <p>„Ви знате, оче Амфилохије, |
је адвокатство, и увѣк је најпре увио и један и други брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат Печено |
рофесор римског права на универзитету и један млад Србин доктор права.“</p> <p>„Опростите, висо |
ку, да набоде комад печења, али се јави један враг из дружтва те повиче:</p> <p>„А шта, мени ту |
шо у процесијама увѣк је пазио да други један корак иду за њим, па је турао натраг онога, кои с |
е у ћелији говори.</p> <p>Сад се задржи један од млађих гледалаца подуже на кључаници.</p> <pb |
ѣме предавао је „пѣније“ на богословији један свршени „клирик,“ сиромах младић, али је имао гла |
е почивке пусти господин адвокат велики један дим из уста, и рекне: „даље!“</p> <p>Калуђер омах |
стајао у кључаници, те тако немогаше ни један видити шта унутри бива.</p> <p>Принесено кључаниц |
уде, каква га нигдѣ нема; а одредићу ти један комад земље у Петковици да, засадиш виноград, кои |
„Али ако њега игумном поставе?“ примѣти један од гостију.</p> <p>„Немој да ти се у очи насмијем |
зи ти само у кревет, а ја ћу ево донети један јастук из твоје собе и покривач, па ћу спавати ко |
искапи је до дна.</p> <p>На то ће рећи један од гостију:</p> <p>„Душа ваља, добро вино.{S} И м |
прими их благо.</p> <p>Протођакон баци један од својих поражујућих погледа на намѣстника.</p> |
фан у исто врѣме.</p> <p>На то упру очи један у другога, питајући се, шта урадише и један друго |
та два ваљана калуђера подуже.{S} Онај један лежаше колики је дуг на поду, а онај други стајаш |
брат и тетка.{S} Пред подне дође к њој један млад човѣк, и донесе јој нѣко писмено.</p> <p>„Ов |
} А ја би заиста врло радо видила барем један фрушкогорски <pb n="192" /> манастир.{S} Ако га с |
игне главу охоло, па стане једном руком један брк увијати а другом други.</p> <p>Ови су му били |
p> <p>Но сваки час очекивао се радостан један догађај у царској породици.{S} Предсѣдник суда не |
/p> <p>О. Теофан извади из џепа савијен један омут хартије и преда га патријарху.</p> <p>Овај г |
</p> <p>„Напеко сам ја цигаља више него један милион: ено леже наслагане, и јошт ћу пећи.</p> < |
па онда нећемо ништа друго кувати него један дан пасуља а други сочива! и онда ћете жељу изтѣр |
много узрока.{S} Доста би било да само један кажемо... али нећемо казати ни тога, јер има људи |
ако привржена пријатеља, да јој је само један одговор могућим остао.{S} Она дакле одговори муже |
га је по свој прилици митре, а нарочито један случај из раније младости, кои ћемо те релативне |
<pb n="150" /> све већма развијао: јошт један часак под тим сунцем живота, јошт једно тренуће п |
рајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт један дан... јошт нѣколико сати... па би и овај човѣк л |
у мислима понављати, шта је било.{S} У један мах застане, <pb n="35" /> скрсти руке на прси, с |
ње калуђера, па тако паде и он с њима у један кошар.</p> <p>„Кажем ја, да неће добро бити“, гов |
ао.</p> <p>„Хоћемо!“ одговоре обојица у један мах дрзко.</p> <p>„Ви знате, чим вас куварица ман |
рука ове поједине мемоаре покупила и у један дебео, али баш дебео рукопис сложила.</p> <p>Нара |
.{S} Немогоше се уздржати да неповичу у један мах:</p> <p>„Ала је то дивота!“</p> <p>Онда га др |
рѣчи садржаваше два смисла, од којих ју један увѣк врѣђаше, ма да незнађаше управо зашто.</p> < |
дведоше.</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му један сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од мирте а |
он није ту био.</p> <p>Једаред пошље му један новосадски адвокат човѣка с писмом, да му даде нѣ |
, кад буде готов са шљивиком, одреди му један комад земље у филијалу Петковици, да га виновом л |
е примаше друге чланове друштва, кои му један за другим долазаше, те се с њим куцаше.</p> <p>Ка |
/foreign>!</p> <p>У тај пар приступи му један знанац са стране и рекне му: „Коно, ено вас тражи |
“ рекне овоме и пође с њим кући.</p> <p>Један од дружине, по изгледу имућан у изображен трговац |
и било је пролѣће као наручено.</p> <p>Један дан бијаше архимандрит отишо у Митровицу и дође ј |
м, да смо се грозно осрамотили.“</p> <p>Један од оних млађих стисне устне, набере чело, и искри |
к.{S} Али је јако тѣлом опадао.</p> <p>„Један дан, као да је о себи мислио, проговори свом двор |
добро, срдцем и душом калуђер.</p> <p>„Један од чувених у оно врѣме младих људи, коме је Станк |
м кревету, па јој повуче за покривач, и једанпут и други пут, док се она пробуди.{S} Како јој ј |
p>Грбић се на ове рѣчи узправи.{S} Јошт једанпут погледи на о.{S} Митрофана и запита: „Је ли до |
жавале, па би кроз 50 година скоро јошт једанпут толико каматама добили.{S} Они који би били да |
<pb n="187" /> знаш ни била с њиме.{S} Једаред дваред десило се да сам га нашла код Каулиције, |
еђе нѣколико пута горѣ долѣ, па онда на једаред стане, метне руку на чело, дигне лице к небу, и |
<p>Чим су ступили у Бачку, одрѣши се на једаред језик кочијашу, и стара пѣсма почне снова, реко |
еза, пустио је мисли по прошлости, и на једаред сѣти се, приступи ближе постељи, и повиче:</p> |
братија.</p> <p>Сѣдну ручати.</p> <p>На једаред чује се да нѣко оштро звиждне.</p> <p>И админис |
у манастиру до излазка комисије; а кад једаред господин архимандрит Арсеније дође у манастир, |
корни млађи.{S} Тако приповѣдају, да је једаред гроф Коронини као земаљска глава србске војводи |
два би то дочекала, <pb n="26" /> да ме једаред за свагда скину с врата.{S} Дај тај нож!“</p> < |
о враћао.</p> <p>„Барон Сигентал остане једаред таковом приликом код митрополита на обѣду.</p> |
p> <p>Доста да шумар набрзо изда, то се једаред низ доксат заједно са пуном ћупом натраг скотрљ |
ги пут, док се она пробуди.{S} Како јој једаред види очи, а он јој даде благослов и изчезне.“</ |
госпођи Ленки.{S} С њом се морамо јошт једаред састати, јер нам неби нико опростио, да тако бе |
ну. „Добар вечер куварице“ повичу оба у једаред. „Јеси л рада гостима?“</p> <p>Куварица се тргн |
да су се мало извѣштили.{S} Сад нису у једаред говорили, него је један чекао, да чује, шта ће |
ити кући, драга моја сестро?“ запита ју једаред брат, да чује; како она о том мисли.</p> <p>„ А |
.“</p> <pb n="259" /> <p>„Слушао сам их једаред“ проговори о.{S} Теофан, „кад су на велику субо |
ј раскалашни млад човѣк изнутра.</p> <p>Једаред дође један прњаворац о.{S} Теофану, молећи га, |
о и истакало, да он није ту био.</p> <p>Једаред пошље му један новосадски адвокат човѣка с писм |
ље, кад те занима,“ рекне архимандрит. „Једаред му дође ако се неварам генерал Де Прерадовић у |
“</p> <p>Промисливши и размисливши сва, једва дочека архимандрит зору и устане необично рано.</ |
ући се сад на врата сад на протођакона, једва се дочепа браве, те измакне на ходник.</p> <p>„Ја |
речује онај паклени грохот калуђера.{S} Једва пред зору заспи.</p> <p>Није дуго спавала.{S} У с |
иста као и прије пред његовом душом.{S} Једва пред зору легне у своју тврду постељу и наскоро з |
офан био засадио, примио се чудесно.{S} Једва је било наћи чокота, ком је куњао и о ком се сумњ |
било дочекати краја говору, пак и сада једва сврши.</p> <p>О. Теофан био је узхићен од ових го |
рећи свѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би то дочекала, <pb n="26" /> да ме једаред за св |
један!“ дода патријарх кроз зубе да се једва чуло.</p> <p>На ово пође о.{S} Теофан к патријарх |
товца узајмим 8 акова кисела купуса, те једва у скупоћи грдној овога времена доплетем до јечмен |
ногаја лѣта и у трапезарији и ван ње, и једва занѣме гласови многолѣтствија.</p> <p>За овим се |
унцу укаже.{S} Рај! прави рај! повичу и једва се одкину од тога призора, те оду.</p> <p>Кад се |
апућиће се као ћурак, а дворски капелан једва ће дочекати.{S} Сад сам свршио.{S} Од игуманства |
<p>„Он је умро 31.{S} Јула 1842 и тако једва пређе четир године; а прве су године обично за св |
“</p> <p>На другима видило се, да су то једва дочекали.</p> <p>„И то је похвално од вас, оче Те |
ешком муком код врховног судишта у Бечу једва учињено, да се и други нѣки манастири од конкурза |
уља.{S} А епископу лѣчници нису дали да једе варива, него су му наредили мало пилета.</p> <p>Је |
овѣк као и други господар.. он с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало |
е мој умро, мати ми се упокоила: ја сам једина њихова наслѣдница.{S} Мој муж се такођер престав |
је, као да се њега и нетиче:само су му једине очи прелазиле на онога, кои је управо што говори |
ѣме био је србски митрополит у Карловци једини, коме је тај наслов припадао, па је тако тај нас |
де га у ту удаљенију ћелију на којој су једини прозор јаки гвоздени штапови ограђивали.{S} Наре |
од на ум пало заискати руку његове лѣпе јединице.</p> <p>Али је Ленка другојачије мислила, него |
гиздав са свога имућства.{S} Он је имао јединицу кћер Ленку.{S} Ова је имала тек 16 година, и п |
неопазе... та то ће им бити најмилије, једино што желити могу.{S} Они ће сами најбоље настојат |
ити и арх. Гедеон.{S} Он је у те часове једино и изкључиво за митрополита живио.</p> <p>„Овај ј |
била код госпође Пуљинице.{S} То ми је једино познанство још из младих година.{S} Нисам је вид |
У овом случају имао је Станковић једног јединог такмаца за митрополитску столицу, а тај је баш |
ава у пуном вѣтру.</p> <p>У дубљини код јединог прозора ћелије стајала је млада и лѣпа женска с |
им мислима, а сад ми приступаш, као лик јединог <pb n="140" /> пријатељског створења на овом бѣ |
<p>-- — „Дошавши кући призовем у помоћ јединога мога пријатеља, Бога господа, и размахнем рука |
славујем.{S} За пѣвницом у цркви био је јединствен.{S} Срдце је имао голубиње, руке отворене.{S |
знака живота, осим што су му очи на ту јединствену слику гледале, пуну живота, сјаја и сласти. |
да се та молитва диже и за мајку, којој јединче умире, па стоји од жалости окамењена, и неможе |
ту.</p> <pb n="13" /> <p>Отац намѣстник једио се што се толико вино троши, које га је толико му |
„А ко је мого и помислити, да ће срѣћна једна женска потражити кадгод човѣка, кога крије самоћа |
а Карловачка била, је за Стратимировића једна од најбољих у царевини.</p> <p>„Богословија карло |
е приближивале су се као двѣ локомотиве једна напрема другој.{S} Митрофан је био чврст дѣчко, а |
зора пуцати, али стану кола врвити све једна за другима на стотине.</p> <p>Људи и жене у стаја |
ло чудо, што су му се шаке из све снаге једна другој приближивале, ни што је било врло ризично |
а.</p> <p>„У овом погледу позната ми је једна врло занимљива причица из властитог изкуства.“</p |
ли су срдца брата и сестре као да их је једна мајка родила.</p> <p>Ленка је љубила управо сестр |
>Између људи, који радо пију, налази се једна битна разлика.{S} Једни радо пију сами.{S} Ови на |
p> <p>„Опет ти мене заједаш, неваљалице једна! <pb n="183" /> Да богме.{S} То није роман по мод |
енција изићи.</p> <p>Врата се отворе, и једна свештена особа изиђе... али је то био дворски про |
ека и проживи године без пара.{S} Сто и једна година приличи му и по Богу и по људма.{S} Живио |
есмије одступити имало би важити:{S} Ни једна снага несмѣ стојати незабављена.{S} Ко ради боље |
Та ми смо свештеници, а она је тек само једна куварица, ваљда је наша прѣча него њена.“</p> <p> |
.</p> <p>Тако поћути по дуго, а сузе су једна другу стизале на образу.{S} Маши се у џеп, извади |
уди свакојаке ћуди; а и очи нису у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа |
иче!{S} И ти си као и други.{S} Сви сте једнаки.{S} Иди ми изпред очију!“</p> <p>„Молим, да ми |
лучио истину говорити. „Сви смо ми били једнаки.... један ко други... као права браћа.{S} Само |
тала, своју дужност извршивала, али све једнако на младог новосадског шестошколца мислила, кад |
же на одговор, па кад је настојатељ све једнако ћутао, позове о.{S} Теофана, да он одговори.</p |
урност ставио.{S} Крв из носа цурила је једнако; глава му је од Митрофановог загрљаја јошт једн |
е дигне од њега и обрати убијци, кои је једнако ту на пушку наслоњен стојао, као да бијаше фигу |
р држи ваљда да му нема суда, па остаје једнако при злочестом пециву, премда сам га већ више пу |
лас жеље и крви...{S} Његове руке, које једнако разширене стајаху, изражаваху више силу љубави |
се глас архимандрита Гурија: „Шта се ви једнако рукама љубите?“</p> <p>Друштво се било међутим |
ко створење, које га разумѣ, које с њим једнако осѣћа, које га из чиста срдца љуби, из некорист |
.{S} Та било је, да рекнем... није било једнако... једни су отишли око поноћи кући, а други су |
пет редом код других, па га сви примамо једнако.{S} Е па онда мора и он нас <pb n="112" /> који |
и смо, свакојаке нарави, па неподносимо једнако чашу вина.{S} Један попије чашу <pb n="111" /> |
ава му је од Митрофановог загрљаја јошт једнако бучила, као да у њој млин на два кола меље.{S} |
ерархије, те заступи топло и снажно а у једнакој мѣри и племенитодушно свога колегу, над коим б |
ужност, као житеља Фрушке Горе, и члана једне манастирске обитељи.“</p> <pb n="229" /> <p>На ов |
на коју је случајно мого поглед високе једне особе баш онда пасти, кад је тај просјак или осуђ |
и Штраусов валцер.{S} Без договора, без једне рѣчи, сложише се парови младих људи и лѣпих госпо |
<p>Свака гошћа добије собу за себе; из једне се ишло у другу.</p> <p>Соба, коју Ленки одредише |
ном другом зажели просањкати.{S} Мати и једне и друге дѣвојке пристану на то, да им со жеља изп |
прима од сестре строги завѣт пријатељ и једне и другога!“</p> <p>Она му даде руку, и рука је из |
њаворцима.{S} За будућу потрѣбу нема ни једне цѣпанице усѣчене, нити се има чим набавити.{S} Ви |
м оставио 100 комада а нисам затекао ни једне.{S} Готових новаца оставио сам у каси 700 фор. к. |
најжешћи: али на моју душу нисам чуо ни једне рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите.“</p> |
ним старијим житељем те обитељи дође до једне ћелије, која бијаше затворена.</p> <p>„А шта вам |
а народне потрѣбе давати обвезали.{S} С једне стране ствар је заиста користна и благотворна, с |
ала је.{S} Само се сваки час окретала с једне стране на другу.</p> <p>„Е ти сад нећеш ока затво |
не његово приватно.{S} Он дакле мора с једне стране сваку саблазан избѣгавати, па и у самој св |
а умѣтно изрезаном сликом св. разпећа с једне, а образом св. краља Симеуна с друге стране, са в |
мачем стане прѣд врата њеног раја, те с једне страно дахом сгарајућег огња њу од улазка у рај ж |
дахне, и зато стане писмо превртати и с једне га стране загледати и с друге.</p> <p>„Ви ћете ве |
{S} Зграби дакле мантију једном руком с једне, другом с друге стране, па јуриш повратном линијо |
рила, може сваки лако мислити.</p> <p>С једне стране није се дала побити истина онога, што му ј |
ако обично људи себи представљају главу једне цркве.</p> <p>Он се играо карата са једним господ |
о је, да рекнем... није било једнако... једни су отишли око поноћи кући, а други су боме и прен |
</p> <p>„Калуђера ваља да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један |
пију, налази се једна битна разлика.{S} Једни радо пију сами.{S} Ови навуку обично у своју одај |
/p> <p>„Е па било нас је свакојаких.{S} Једни су попадали код астала; други су се одкотурали до |
потраже мѣста, гдѣ да склоне главе, те једни се пруже на под, а други одсрћу у шталу, и сместе |
о јошт и то на себе да навучемо, да нас једни благосиљају а други проклињу.{S} Свакој хвали и с |
ио у друштву, била су два мњења.</p> <p>Једни су говорили, да је подпуно свѣтски човѣк, а други |
зрок, то јошт нико није показао.</p> <p>Једни мисле, да није ту никад ништа ни било.</p> <p>Дру |
дне цркве.</p> <p>Он се играо карата са једним господином у грађанском одѣлу, и продужи свој по |
ај плећке!“ па кад сврши а он заврши са једним громовитим „дан!“ које се разлегаше, као да је з |
оправљати и понављати.{S} Идући тако са једним старијим житељем те обитељи дође до једне ћелије |
<p>Овдѣ ћемо и опет да се састанемо са једним старим знанцем, пак и са њим на смртној постељи: |
омутило му се овдѣ!“ рекне ђак, и стане једним прстом по челу куцкати.</p> <p>„Знате, он је мал |
правој неприлици.</p> <p>Најпослѣ нагне једним путем, мислећи, куд пукло да пукло.</p> <p>„Он ј |
ања разпаде.</p> <p>Пре свега повуче се једним кораком натраг, па онда кад види управо шта је, |
су се онда разумѣвали, па су се смѣјали једним мислима покренути једногласно; а ми морамо нашим |
собом.{S} Она се тргне, скочи, и ступи једним кораком од њега даље.</p> <p>Калуђер спусти с ли |
а три године“...</p> <p>Патријарх ступи једним кораком натраг.{S} Он је помислио, да је то кака |
вѣта!“</p> <p>Отац Теофан нађе за добро једним кораком на овом путу за патријархом поћи.{S} Зат |
се ето збило!{S} Види се, да се нисмо с једним осѣћајима разстали!“ придода она и уздахне.{S} О |
б 25 мерова жита.{S} Ни једног вола, ни једних кола: неможеш се наплаћати за подвоз нуждног гор |
.</p> <p>Непрође дуго времена за тим, а једно јутро огласе манастирска звона о.{S} Гаврила бивш |
ељ бранећи се, „да сам ја ових месојеђа једно два три мирјанина на вечери имао, али су то људи |
е стромове бијаше се удалио од друга на једно 100—200 корачаја.</p> <p>Наједаред чује да пушка |
прошло, одкад бијаше тамо доведен, кад једно јутро, проспававши ноћ добро, дигне се из постеље |
сланине, плећке, сува меса, мени је све једно.“</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери слежући рамени |
ијници, или у соби, то је њему било све једно.</p> <p>Незнамо хоће ли што важити у очима читате |
ристо</title>!“ поправи је нећака. „Све једно“, рекне тетка. „Монте Христо — Христо Монте.{S} Н |
е.{S} С њима приступи протођакону, нађе једно место и покаже му га.</p> <pb n="106" /> <p>„Види |
а да ради.</p> <p>Дошавши у порту прође једно дваред горѣ долѣ, па онда скине шешир, протре чел |
, нити је кад за њу запитао.{S} Њему је једно вече пре више месеци дошло писмо, уз које му се ш |
чувства, и двоје младих људи лежали би једно другом на грудима; Теофан би умро...{S} Тодор би |
Ко би то сада знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к овима.</p> <p>По |
да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својој ћелији.{S} Кроз прозор се видило ја |
се заводити систаматично, мало по мало једно за другим.{S} Морали би се дати приправити учитељ |
ености, те је осѣтио потрѣбу да има бар једно људско створење, које га разумѣ, које с њим једна |
осѣче се патријарх; „али де кажи ми бар једно.“</p> <p>„Хоћу,“ одговори о.{S} Теофан. „Него мол |
један часак под тим сунцем живота, јошт једно тренуће под тим таласима чувства, и двоје младих |
ебе, те је мало жмирнуо и насмѣшио се у једно доба.</p> <p>„Трѣба прије свега задобити о.{S} Те |
еофана.{S} Кад овај дође, види на столу једно разпечаћено писмо, једну са више печата затворену |
енуо митрополита Стратимировића.</p> <p>Једно вече замоли га о.{S} Теофан, да му што више о том |
те у Бечкерек, па ћемо те тамо удати за једног спахију.{S} Је си ли чула о банатским спахијама? |
прилика на другом мѣсту, доћи до имена једног Јоанна Златоуста.</p> <p>„Узвишени позив исповѣс |
ен имендан у Бечкерек долазио, тамо код једног њеног рођака одсѣдао, а у њеној кући са другим г |
. 1848 овамо проносило по свѣту као име једног од највећих Србаља.{S} Год.{S} 1848. прекужи мађ |
главу наше приповѣсти преписали смо из једног дебелог рукописа манастирског, у ком се налазе м |
ли, и добије јошт више куражи.{S} Стави једног шумара на врата од Теофанове ћелије, али га више |
етве само за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни једног вола, ни једних кола: неможеш се наплаћати за по |
адале; мањих судова никаквих, фртаља ни једног.{S} Шума у најнеуреднијем стању, <pb n="298" /> |
мумла: „Овдѣ су све саме букве, нема ни једног храста!“</p> <p>Архимандрит продужи: „Ко незна, |
ути појац није у свом вѣку пропустио ни једног „катадневног јутрења и вечерња,“ пак била његова |
стирског собранија братског крене се он једног лѣпог лѣтњег дана Дунавом на пароброду за Царигр |
би којекаквих 100.000 фор.</p> <p>А ено једног малог универзитета, кои нема медичког факултета, |
трошак дати учити из сваке дијецезе по једног младог човѣка, и држао је рѣч.</p> <p>„Ево ћу ти |
атеку тамо архимандрита домаћина и јошт једног старијег архимандрита, настојатеља манастира Р.< |
p> <p>„У овом случају имао је Станковић једног јединог такмаца за митрополитску столицу, а тај |
“ проговори му управитељ: „Ево вам шиљу једног вуцибатину, <pb n="303" /> кои хоће да бѣжи.{S} |
у послао бијаше свога заступника у лицу једног од придворних виших калуђера.</p> <p>Наравно да |
аврентија, пак... охо! мало незаборавих једног од првих, Јашу Живановића.</p> <p>„У сеоским мал |
Нарочито га је нос опомињао на старога једнога знанца.</p> <p>„Изиђите на ходник,“ рекне прати |
званичном, кои брзином звѣздном лете од једнога краја среза до другога и извршују заповѣсти Беч |
ens</foreign> уз напитницу, и загрме из једнога гласа „Многаја лѣта“, а с њима заједно као прат |
памтивека, па ће такови бити, док је и једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што се мрзнеш |
на то стара. „Па тако нећемо ни сада ни једнога видити моћи.“</p> <p>„Одлазите јошт данас?“ обр |
сѣти замашан сукоб свога носа са лактом једнога од оне двојице, пљусне главом натраг, те мал не |
{S} И сама смрт његова била је слѣдство једнога таковога жестокога дана.{S} У бурној сѣдници ра |
“</p> <p>Таман да завршимо, али зачусмо једнога читатеља гдѣ пита:</p> <p>„А како се звао онај |
очи.</p> <p>„Јест!“ одговоре она двоица једногласно.</p> <p>„Крив је!“ рекне администратор прес |
су се смѣјали једним мислима покренути једногласно; а ми морамо нашим читаоцима ствар мало раз |
а лаки осмѣх развуко, па онда овима, на једној страни онај познати кут направио.</p> <pb n="98" |
и!“</p> <p>Онај проговори јасним гласом једној госпођици преко астала: „А, Катице, како се теби |
у истину пред кафаном више господара у једној гомили, а пред њима Печеновића.</p> <p>Мора да г |
нико укупно стање манастирске управе у једној слици представио: али томе нисам ја крив.{S} Заш |
вао је, да му један сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у другој капу камилавку.</ |
само тихо и то не у трапезарији него у једној собици на страни мало вечерали и чашу двѣ вина п |
олѣтија“, са плаветном марамом за нос у једној руци а бурмутицом са жутим садржајем у другој ни |
рили, да је строг као Турчин.</p> <p>„0 једном банатском епископу добије глас да се овај у тесн |
а... нама ће се више вѣровати него вама једном“..</p> <p>Овако говорише, и сад га један повуче |
обро, ал ово ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу виногради, па манастирско боље.{S} Сад нек |
пренели, под строги надзор узели, и на једном мѣсту изложили онако, како би народу пред изобра |
на. <pb n="226" /> Ту је било видити на једном плану без сваке першпективе обадвѣ армије и србс |
миљата госпођица.</p> <p>Ова се јошт са једном другом зажели просањкати.{S} Мати и једне и друг |
потрѣбу необоривим слѣдствима.{S} Он је једном од своих угодника дао управу манастира Јазка а д |
у позитуру, дигне главу охоло, па стане једном руком један брк увијати а другом други.</p> <p>О |
унце.</p> <p>Кад се све смири, учини се једном од дружтва да и њему ваља што рећи.</p> <p>Пило |
чаницу, пак да се тврђе држи, ухвати се једном руком за браву.</p> <p>Дуја пак како се бијаше с |
Станковићу, кои бијаше у овом случају и једном и другом сушти анђео хранитељ! “</p> <p>„Е, кад |
. . . .{S} 400 фор.</p> <p>Новосадском једном трговцу дуг 175 фор. </p> <p>За оправљање водени |
жар у жељи Ленкине тетке, а одтуда бар једном страном и то, да се Ленка склонила да јој жељу и |
погрѣшио и као калуђер и као млађи и у једном и у другом случају.{S} Зато вас молим да ми опро |
, састала су се сада у светој обитељи у једном великом соареу.</p> <p>Најпре шљивовица, па за т |
овори стара; „ја нисам до сад била ни у једном манастиру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ваља са |
руги предмет од какове важности, и то у једном другом ли манастиру, иначе ништа што би човѣка з |
проштење молио.{S} Зграби дакле мантију једном руком с једне, другом с друге стране, па јуриш п |
у се горе Рил и Витош чинише нѣкако као једнородне сестре миле Фрушке Горе.</p> <p>Морамо коју |
зпричао.{S} Али се није усудила то сама једнострано извести, јер је имала према себи Стратимиро |
види на столу једно разпечаћено писмо, једну са више печата затворену кутију, и један повелики |
познаницу ближе к столу, и посади је на једну од оне двѣ просте столице од дасака, које се ту н |
ѣко прага у собу прешле.</p> <p>Јошт је једну особеност имао епископ Хранислав у својој нарави. |
егдѣ нађе сложен купус на хрпи.{S} Узме једну главицу и однесе је у собу.{S} Веселе нарави буду |
днију сѣнку: а напослѣдку има то питање једну <pb n="122" /> страну, која може живима пресѣсти, |
ље.</p> <p>Калуђер спусти с лица најпре једну, па за тим и другу руку.{S} Машући главом, прогов |
с нѣшто мало јела, један комад хлѣба и једну флашу воде.</p> <p>Улазећи у собу баци ђак чудан |
је рѣч.</p> <p>„Ево ћу ти у овој ствари једну причицу да приповѣдим.</p> <p>„Год. 1840 имао је |
Но да, сад се сѣтих.</p> <p>„Јошт ћу ти једну приповѣдити о Станковићу, која ми је из поузданих |
/p> <p>Нека нам буде допуштено изложити једну малу примѣтбу, која нам овом приликом у перо дола |
> <p>Но овај ноћни догађај имао је ипак једну послѣдицу.</p> <p>Оне се непробуде рано.{S} Већ ј |
да је један бачки кочијаш возио киријом једну обитељ у фрушкогорске манастире.</p> <p>Као што ј |
дају се многе ствари о њему.{S} Ми ћемо једну споменути, која управо спада на нашу материју.</p |
p> <pb n="175" /> <p>„Ето и ти си данас једну запрѣку божијом помоћу прешо.</p> <p>„Ти си био н |
л буде очаран.</p> <p>„Споменућемо јошт једну о Гедеону.{S} Видим да ти тако што најрадије слуш |
су у свакој кући радо видили: а он је у једну најрадије одлазио.{S} Случајно је у тој обитељи б |
264" /> Стратимировића, хајде да ти још једну малу шаљиву приповѣдим, из које ћеш видити, како |
шумским дрвима?“</p> <p>Протођакон мало једовит, одговори: „Кад човѣк види буквана, одмах му мо |
вају више пута на коли него у ћелији, и једу из торбе, што су понели.{S} Јест.{S} Ја немам ништ |
јало...{S} Оканте се ви ножева.{S} Како једу Турци без ножева... па и без виљушака... како су с |
а истина,“ рекне тетка; „да виш мени се јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој кревет, а ја ћу |
се мислити, да се чуварном владици кожа јежила и коса на глави од ужаса дизала.</p> <p>Он је ви |
пута.</p> <p>„А знате л’ ви ону причу о јежу?{S} А?{S} Увуците само капут у манастире, па ће он |
ељ у собу и види ове припреме, прође га језа, и срдце му стане чудновато куцати.</p> <p>Архиман |
ишица немило трзала.</p> <p>Ленку прође језа по цѣлом тѣлу и кроз све живце, кад виђе ту слику |
у ступили у Бачку, одрѣши се на једаред језик кочијашу, и стара пѣсма почне снова, реко бих у у |
аповѣда.{S} Ту је сваки мудар, кои веже језик за зубе и кад је сам у соби. — Али видим да си из |
него буди весео.{S} А ви други калуђери језик за зубе, па дижите чаше, сад ћу ја да напијем у и |
онај говори, него да покаже да је и он језик круновине научио, повиче горопадно: „Мир всѣм!{S} |
/p> <p>Атос или Света Гора пружа се као језик у егејско море и скопчава се са полуостровом <pb |
здравијег чуства, први гласови човѣчјег језика.</p> <p>О. Амфилохије — он је био тај нуждник — |
во на божић,“ па му изплази подобар кус језика.</p> <p>Од другог друштва је ли ко то чуо и прим |
није мала ствар...{S} То се каже нашим језиком отцеубијство...“</p> <p>Калуђеру стане коса на |
p> <p>Окружни начелник заплетао је мало језиком и говорио брзо; а врло је радо говорио, и скоро |
служба хришћанској цркви у прва времена језичнике хиљадама присвајала.</p> <p>Ти дани саставили |
шећерница од новог сребра...</p> <p>„А јел добра кафа?“ запита тетка подворницу. </p> <p>„Код |
дне на ум, те онај час тргне кашиком од јела натраг.</p> <p>„Ко зна је ли чисто?“ промумла лага |
ежао, извади крпицу са оно мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на подне завара, а в |
та га на то.</p> <p>„Донео сам вам мало јела.{S} Отворите, господине; неплашите се ничега.{S} Ј |
унесе чинију <pb n="40" /> с нѣшто мало јела, један комад хлѣба и једну флашу воде.</p> <p>Улаз |
послѣ подне ова два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више нико.</p> <p>Ово приповѣ |
кле предња врата одковати и пошље нешто јела намѣстник у по манастирском ђаку.</p> <p>Шум, кад |
е.</p> <p>На праздник св. Константина и Јелене чинило се да и само небо славу хоће да увелича.{ |
>У недѣљу је праздник св. Константина и Јелене...{S} Ха, баш добро, баш ко да смо наручили.{S} |
овѣк био, проговори: „Ви ћете му носити јело и воду, и почистити ћелију.{S} Али добро пазите да |
них сељана.{S} Башту даклем урадим, засѣјем и оградим.{S} Надам се имати обилно свега у њој.</p |
одити ни мени ни теби да се мало и одсмѣјемо.</p> <p>„За времена митрополисања Стратимировићева |
>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми други, јео, пио као и ми други: само се у том од нас разликова |
и су сами.{S} Био је пост, и Варнава је јео пасуља.{S} А епископу лѣчници нису дали да једе вар |
p>Администратор манастира радо је добро јео, а још радије добро пио.</p> <p>Између људи, који р |
него су му наредили мало пилета.</p> <p>Јео је што је морао; али није мого срдцу одолѣти, да не |
а као оштар нож продираше: „Кажи: хоћу! јер ако друго што кажеш, знај да ме на увѣк убијаш.{S} |
сасвим простодушно. „Дајте људи хлѣба, јер ћу, тако ми имена, загристи у ваше носеве?“</p> <p> |
, и опомене га пријатељски, да се чува, јер има примѣра, гдѣ се таково похађање трагично свршил |
ан кажемо... али нећемо казати ни тога, јер има људи врло великих домишљана, пак би се ипак том |
ћа, молбу, да ме одреше од тог званија, јер ћу иначе принуђен бити свући се и у свѣту као поште |
ав од овога, па ма био и сам фурунџија, јер и код нас се знало за „милост малих људи“ па је сва |
Амфилохије <pb n="117" /> нема свѣдока, јер нико није тамо био; али тужба куварице баца на вас |
као да њему нетрѣба ни пера ни мастила, јер све добро запамти.</p> <p>„Е коно, опростите; нисам |
n="21" /> <p>Од овога се није плашила, јер га је познавала, да је човѣк доброга срдца, а није |
ова Екселенција није на то ништа рекла, јер није ништа о том чула; али се то приповѣдало дуго в |
лѣпа госпа ушла у ћелију отца Теофана, јер им је то дојавило ђаче, што га је Ленка за Теофана |
под његовом управом полибељи изложена, јер има разлога узети да је духом оболѣо.</p> <p>„То да |
> <p>Кои су имали право... то се незна, јер мњења неспадају ни на царске судове ни на пороту.</ |
види како се находе и споља и изнутра, јер је све ваљало оправљати и понављати.{S} Идући тако |
арху молбеницу, да ме рѣши овога мѣста, јер сам слаба здравља и да ми допусти да се вратим у мо |
Овдѣ се теше коље а тамо се ради башта, јер је за то крајње врѣме: ту је 18.{S} Март.</p> <p>Ов |
да неможе уважити назора високе владе, јер се недаду у склад довести ни са његовим бољим знање |
јаја, пекмеза ил што имате, само брже, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да глад утолим.“</p> |
ити, и да сте ми иначе законите судије, јер се вас тиче: ко је и кад судио сам у својој ствари! |
да га се ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече и угризе.{S} Зато су му се нова браћа с |
<p>Куварица се нѣкако срѣтно прикрије, јер пред ноћ скоро врате се и коњаници и калуђери с пра |
вај је морао чути, да се ко приближује, јер је старо лишће шуштало а ситно грање кршкало појако |
но!{S} Дајте ми воде, па идите од мене, јер вас је данас само то сачувало, што сте мршави ко ли |
сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће те силом одовуд одвући,“</p> <pb n="25" /> <p>Си |
у те радо примити у придворне калуђере, јер сам изкусио да имаш велике таленте, па сам наумио д |
едно, опомињем вас, да истину говорите, јер ћете се на рѣчи заклети, а тешко оном, ко се криво |
ћелију.{S} Али добро пазите да неутѣче, јер тешко вама, затворићу вас на његово мѣсто, па нећет |
ди се да се сањкају од 8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна мѣсечина.</p> <p>Ове се приуготови |
стојала кола.{S} Ова се лако невидише, јер бијаху мало заклоњена.{S} Кочијаш бијаше лѣпо обуче |
ит. „И ја судим, да морамо бити строги, јер ће сва дисциплина изтајати као восак на сунцу. <pb |
нѣкако на ближе стојали него они други, јер му се горе Рил и Витош чинише нѣкако као једнородне |
, гдѣ се тај врло важни рукопис находи, јер тому има врло много узрока.{S} Доста би било да сам |
„Мора да су пријатељи добро подупирали, јер за кратко време дође рѣшење, да се селам у манастир |
оји нама даје добра вина, и право чини, јер нити је његово ни наше, па што га неби дао... био б |
ке користи, почне се сјајно изпуњавати, јер и служба <pb n="251" /> и молитва о.{S} Теофана дон |
азвати нар. сабора; не могу га сазвати, јер несмѣм.“</p> <p>Док је патријарх ово говорио, стоја |
савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стража ће добити строгу заповѣст |
жеш за живота са главницом разполагати, јер знам твоју узвишену душу, па се боим, да сам себе д |
руге несмѣ манастирско добро разсипати, јер није његово.“</p> <p>Протођакон се мало разжести ов |
ситнице.{S} У нар. фонд несмѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне велике ствари; ко ће ми |
г. 1870 с приличним трошком репарирати, јер за цѣло пређашње врѣме није ни најмање репарације в |
} С њом се морамо јошт једаред састати, јер нам неби нико опростио, да тако без трага изчезне и |
а јавно отцем зову!{S} А то несмѣ бити, јер је калуђерском суставу противно.{S} Има свуда свашт |
аву у своје руке узети... то неће бити, јер је већ било.{S} Јест.“</p> <p>На то приступи к свом |
а за духовника није се мого употрѣбити, јер је био превећ млад.{S} За духовника искала се бѣла |
p> <p>„Али је првих дана несмеш видити, јер би се рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам |
кратким путем свега покора ослободити, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свако |
од вас.{S} Али послѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле сам ја имадем.“ |
асом, да га владика неможе сад примити, јер има конзисторију, него послѣ ручка у 3 сата нека се |
оља.{S} А можда је и морао тако чинити, јер правог екселенције није било, избор митрополита, им |
p> <p>— — „Ваљало ми је ћелије покрити, јер им је кров био у врло лошем стању.</p> <p>Одмах 184 |
је усудила то сама једнострано извести, јер је имала према себи Стратимировића, а то је значило |
ѣти се, да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај умре од глади, како ће онда одговарати.{S} |
смо од мога Тодора.{S} Смѣм овако рећи, јер смо од синоћ брат и сестра.{S} И остаће ми до самог |
ва те је нужда довела у ову св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би из веселог Баната у ову |
е, да вас као млађи за опроштење молим, јер сам пронашо, да је то моја дужност.{S} Ви ме нехтѣд |
p>„Управо неби трѣбало да даље говорим, јер сад долази на ред митрополит, кои јошт живи, пак на |
за овај разговор, да вам одмах платим, јер нисам рад бити дужан.“</p> <p>Адвокат се усправи по |
ј прилици Митрофан је остао Митрофаном, јер иначе тежко да би слѣдовала ужасна ова катастрофа.< |
и позивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега какав солдачки „<foreign xm |
Пуљиницом овдѣ.{S} Ја сам код ње одсѣо, јер је то моја пријатељска кућа одавна“, проговори архи |
.{S} Мора да је код свију добро стојао, јер су му сви одобравали, кад би што реко.{S} А послѣ н |
лобук код војника.{S} Ту је чекао дуго, јер собар се недаваше видити.{S} Наравно да је у мислим |
и калуђерства регенерира, то није чудо, јер се у оно врѣме потрѣба тога јоште није осѣћала.</p> |
ти.{S} Будућност си проиграо и саранио, јер и сам мораш признати, да ти браћа неће трпити, да о |
тојатељ мора да се што у двору замѣрио, јер дворска господа, која на промѣну дођоше поставе мен |
и, те је по свој прилици нѣке одпустио, јер се више нису мѣњали, него су исти пред врати стајал |
рже, да се није чувало, како би ваљало, јер манастирски житељи незнадоше врѣдности, која у тако |
ељ.{S} Него је морало бити што издашно, јер се при том јако намршти.</p> <pb n="88" /> <p>Архим |
: тим су мени дражи и милији.{S} Зашто, јер ће тим боље бити свима, и калуђерима и настојатељим |
</p> <p>Мора да га бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је тражени одвѣтник:</p> <p>„ |
рѣко ботанике прешо, и у зоологију ушо, јер оно, што ми се чинило да је буква, није дрво, него |
аповѣдите, да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах <pb n="266" /> одтѣрати, ако п |
ојатељ, да се озбиљно бои за мој живот, јер му је један човѣк казао, да ће ме убити, само чим м |
е, зато, да иначе људе нетрудимо, јест, јер је сад врѣме радње.“</p> <p>„Потврдиће, све ће потв |
је потрчи за њом, али не могаше у собу, јер се она бијаше опрла из нутра.{S} Међу тим опази он |
више да дигне у своју узвишену слободу, јер би му се изкинула ножица, за коју је привезано.</p> |
е дадем шибати, него да је предам суду, јер су ми били јавили, да је нѣке сребрне кашике и ноже |
сла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да видите како се дѣца св |
е.{S} Свој турски ножић опази на столу, јер га је куварица јуче тамо била оставила, имајући виш |
ик на епископску штаку за вашу персону, јер држимо, да ће вам скоро митра главу украсити.</p> < |
не јој тетка. „Угаси молим те ту свѣћу, јер нећеш трѣнути.{S} Ако на мене наиђе какав страх, а |
можеш употрѣбити; а верујем да неможеш, јер су то све сами ладолежи и пијандуре.“</p> <p>-- — „ |
цига... или талира... па ма и дуката... јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то доста!“</p> <p> |
очевидно годило.{S} А било је и истина; јер је патријарх Јосиф заиста, што каже о.{S} Теофан, с |
о бих радо овдѣ, кад би ми било могуће; јер доиста боље би било, кад се неби мого ни опоменути |
мо разликом, што камилавку није скинуо; јер је ова по чину морала исто тако на свом мѣсту стоја |
ављања братије, док комисија недође.{S} Јер они могу мене дотле и утаманити, а то неби било пра |
о.{S} Митрофану, да му у кућу недолази јер може бити зло.</p> <pb n="309" /> <p>О. Теофан обја |
l> </quote> <p>Даље није мого продужити јер му архимандрит повиче: „Молчи, безобразниче“, и пог |
<p>„Хм! па зашто баш од мене?“</p> <p>„Јер зна да ви имате најбоље.“</p> <p>„Али није моја, не |
</p> <p>„Па дична дѣла толиких црквених Јерарха, кои су као епископи и архиепископи име своје о |
а се није усудио принети чашу к устима, јербо ће се вино претворити у отров!“</p> <p>Опет се ра |
90 фор.</p> <p>За преважање премѣштених јероманаха . . . . . . . . .{S} 40 фор.</p> <p>За оправ |
“</p> <p>Онај старији ђак рекне другу: „Јес’ чуо, како овај загуди?“ Ако само иоле примѣтим, да |
дура.... и зној га пробије.</p> <p>„Хо, јесам ја награисао!“ повиче у страху и бризи, крстећи с |
ћерко... али да ти право кажем, незнам јесам ли добро изговорила...“</p> <p>„Сасвим добро; мал |
> <p>Отац Амфилохије одговори: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве плећке.“</ |
судије!“ проговори на то о. намѣстник. „Јесам ли што против правила црквених и против закона ми |
уди, али му одговори како је, и рекне: „Јесам!“</p> <p>„А јеси ли био код доктора?“</p> <p>„Сек |
химандрит.</p> <p>Протођакон одговори: „Јесам.“</p> <p>„ Е сад би долазио ред на свѣдоке.{S} Ми |
ше искрено него обзирно проговори јој: „Јесам ја реко, да ће бити ђавола!{S} Што си долазила.{S |
а.{S} Одговори дакле значајним гласом: „Јесам.“</p> <p>„Видим да јеси,“ рекне патријарх. „Та ме |
>О. Теофан одговори са свим безазлено; „Јесам, В. Светости!“</p> <p>„Дакле сам ипак право мисли |
но.</p> <p>„А јеси л спавала? “</p> <p>„Јесам, чини ми се тренула.“</p> <p>„То си ти снивала, д |
намѣстниче, ти си зло урадио?“</p> <p>„Јесам, Ваша екселенција!“ одговори О. Теофан смирено.</ |
зтесати.{S} На тај посао био сам прошле јесени 100 акова шљивовице спремио.</p> <p>— — „Протоси |
ца.</p> <p>Од свиња само 5 маторих и 15 јесењих прасаца.</p> <p>Ни крајцаре у каси.{S} Шта да р |
на форма од domicella...{S}Знаш сад?{S} Јеси ли контен?“</p> <p>„Није него од <foreign xml:lang |
Теофане, које тебе том свему научио?{S} Јеси ли ти о том разговарао са твоим доктором, и јеси л |
и, и повиче:</p> <p>„Отче Амфилохије! — Јеси л’ ти?“</p> <p>И доиста пред њим је лежао о.{S} Ам |
ре успособили.“</p> <pb n="344" /> <p>А јеси ли што оставио за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ запи |
другим одшуњају се из ћелије.</p> <p>„А јеси ли наредио да приправе конак за госпођу сестру,“ з |
“ рекне тетка сасвим озбиљно.</p> <p>„А јеси л спавала? “</p> <p>„Јесам, чини ми се тренула.“</ |
ри како је, и рекне: „Јесам!“</p> <p>„А јеси ли био код доктора?“</p> <p>„Секулића?“ запита о.{ |
вратиће се с добром каматом.“</p> <p>„А јеси ли мало рачунао?{S} Колико ти трѣба новаца за те т |
ајним гласом: „Јесам.“</p> <p>„Видим да јеси,“ рекне патријарх. „Та медицина мирише са свим на |
и о том разговарао са твоим доктором, и јеси ли то све чуо од њега?“</p> <p>Патријарху би прави |
вечер куварице“ повичу оба у једаред. „Јеси л рада гостима?“</p> <p>Куварица се тргне из свога |
андрит свуче и легне, запита сам себе: „Јеси ли задовољан са маневром, оче Партеније?“</p> <p>„ |
почни како врѣме за то наступи.</p> <p>„Јеси ли задовољан?</p> <p>„Ја мислим, да ће тако бити н |
мандрит о.{S} Теофана: „Шта ти се чини, јесмо ли добро ствар наредили?“</p> <p>„Дѣло је било сл |
пита овај горѣћи од нестрпљења.</p> <p>„Јесмо врага!“ одговори Митрофан, као да пропаде у земљу |
?“</p> <p>„Јесте л ручали већ?“</p> <p>„Јесмо.“</p> <p>„А ти иди господину и кажи му, да му има |
р, из ког се могла црпити та жива вода, јест, па ће лакше бити прегорѣти оно, што се пропустило |
<p>„Честни отци.{S} Изтрага је свршена, јест, али на жалост тако, како нисам желио.{S} Против в |
лети, а тешко оном, ко се криво закуне, јест.{S} Излазите оче Амфилохије!“</p> <p>Зној пробије |
, да сте ви људе научили шта да говоре, јест.{S} А кад би људи овамо дошли, морали би се запита |
да их није ко научио, шта ће да говоре, јест, и морали би се опоменути, да ће се можда на своје |
дак на своје ситне потрѣбице потрошили, јест, неби нико ни рѣчи реко; људи би били задовољни, ш |
се можда на своје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} Па би могла велика неспретност изићи.{S} Него |
жалиће, покудиће, а можда ће и осудити, јест, али <foreign xml:lang="la">praeterita magis repre |
кажете, зато, да иначе људе нетрудимо, јест, јер је сад врѣме радње.“</p> <p>„Потврдиће, све ћ |
„спомињу, јест, али дакако онако фино, јест, како је по њих добро!“</p> <p>Владика није мого д |
руштву али нерекну ништа.</p> <p>„Јест, јест,“ настави онај. „Нељуби се само устма, него и очим |
ри архимандрит звучним басом; „спомињу, јест, али дакако онако фино, јест, како је по њих добро |
нажило и повећало.{S} Ти ниси срѣћан,.. јест, ја сам добро извѣштена... ти си несрѣћан.., мораш |
ајати као восак на сунцу. <pb n="70" /> Јест...{S} Него оче намѣстниче, нисте нам јошт ништа ка |
S} И нема ли начина да то буде боље!{S} Јест. <pb n="125" /> Слушајте само шта ми приповѣдаше н |
о.{S} Ти мислиш, да би било боље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто |
ра у реду држе, што се капитал чува.{S} Јест.{S} Али ако стане спољашност добара опадати, ако у |
иначе одосмо у глиб, који дна нема.{S} Јест.{S} А што се тиче чашћења по манастири, ту су калу |
бора није било кроз 50 скоро година.{S} Јест.{S} Митрополит Стратимировић био је вѣшт дипломат; |
има доживити, те ће бити ту и банде.{S} Јест.{S} Е, манастири нити су за то ту ни на то, и по т |
тњејша конзисторија донети рѣшеније.{S} Јест.{S} А хоћете л’ се заклети на оно, што сте на о.{S |
гли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то било!“</p> <p>„Ето видите, д |
ст, и моћиће имати велике послѣдице.{S} Јест.{S} Честњејша конзисторија изаслала је мене и госп |
клетва пасти на ваше гробове и душе.{S} Јест.{S} Опомињем вас, да се св. канона држите, да свој |
ији, и једу из торбе, што су понели.{S} Јест.{S} Ја немам ништа против тога, да се познати и пр |
а гриота би било труда то написати.{S} Јест.“</p> <p>Архимандрит зазвони и уђе настојатељ. „Зо |
а сте се владали на сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S} Све је на жалост, како се пријавило, и може се |
а вам није ваш редовни судија судио.{S} Јест.{S} Онда се нећете моћи потужити ни на што.{S} Сад |
али или никакве хасне или врло мало.{S} Јест.{S} Али ми идемо, чини ми се, и даље на том неправ |
ти... то неће бити, јер је већ било.{S} Јест.“</p> <p>На то приступи к свом ковчегу, који бијаш |
је сѣме, које можда није изтрулило.{S} Јест.“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18730 |
, честњејшој конзисторији поднесемо.{S} Јест.{S} Ево нашег изасланија, које молим да се у запис |
а јавном народном управљању предаду.{S} Јест.“</p> <p>„Мени би врло мило било, да се свѣдоцима |
ет мирно и тихо свој разговор овако:{S} Јест.{S} Ми ваља да смо врло „обозрителни.“ 'Такове пог |
тив ма каквог насртаја.“</p> <p>„Тако и јест,“ дода на ово архимандрит. „И зато ја увѣк говорим |
сто људи кои су давно умрли.“</p> <p>„И јест тако“, одговори архимандрит, „Слушај дакле.{S} Кад |
ита овај.</p> <p>„Ми се журимо кући, то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се крећемо даље. “</p> |
p>„Доћићу сутра к теби“ рекне овај, „то јест, ако ми допусти г. архимандрит да могу из манастир |
а о.{S} Теофан у пуној збиљи одговори: „Јест, кад би само стојао за нама какав наш главнокоманд |
тву снађе, и продужи свој говор овако: „Јест, ја сам много препатила Ми смо ћутали... ми се нис |
.. шта велите?{S} Нема му пара!</p> <p>„Јест, нема му пара!{S} И нема му пара!{S} Па кад му нем |
анас живи тај гост.{S} Припов.)</p> <p>„Јест.{S} Овакова управа изтргнуће та пре та после наша |
се к друштву али нерекну ништа.</p> <p>„Јест, јест,“ настави онај. „Нељуби се само устма, него |
инистратор, и погледи им у очи.</p> <p>„Јест!“ одговоре она двоица једногласно.</p> <p>„Крив је |
ве узпоред и мимогред извести.“</p> <p>„Јест, ал гдѣ су ми на то новци?{S} Оне главнице, коима |
о.</p> <p>Архимандрит запита на ово: „А јесте л’ ви њему казали, да је из своје ћелије непусти? |
на архимандрита и запита га смѣрно: „А јесте ли, Високопречестњејши господине, познавали митро |
дашњи списатељи — фићфирићи.“</p> <p>„А јесте ли се добро пазили“ запита Ленка смѣшећи се.</p> |
е, које сте ви овдѣ побележили.{S} Само јесте л’ ви сигурни, да ће они све потврдити, што сте в |
у манастир и оду администратору.</p> <p>Јесте ли је добили!“ запита овај горѣћи од нестрпљења.< |
ати старој госпођи и запита ју:</p> <p>„Јесте били кад год у овим странама?“</p> <p>„Никада до |
ене неудари, и да ме незакоље!“</p> <p>„Јесте л’ све прибележили, господине протођаконе?“ запит |
еофан.</p> <p>„Он је код куће?“</p> <p>„Јесте л ручали већ?“</p> <p>„Јесмо.“</p> <p>„А ти иди г |
<p>„А, фајн.{S} Евала!{S} Можеш сести и јести... ни цар нема боље.“</p> <p>И заиста или је Ленк |
ратор сѣти се, да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај умре од глади, како ће онда одговар |
ем рибати главицу купуса и онако пресну јести.</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери већ и сами стид |
pb n="42" /> „нека је и отровано, ја ћу јести; грѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се кратким |
рекне: „Благо теби, Варнаво!{S} Ти смѣш јести пасуља... а ја сиромах <pb n="64" /> морам да се |
Узму свѣћу и оду у комору, гдѣ су разна јестива држана.{S} Ту наиђу на обарену плећку, изнесу ј |
риступи о.{S} Теофан к столу, на ком је јестиво било стављено, и сѣдне, да се мало подкрѣпи.</p |
орским мишевима.</p> <p>Незнамо казати, јесу ли толико штете господа мишеви тој архиви нанели, |
да до сада,“ одговори му она.</p> <p>„А јесу ли вам познати наши манастири са ове стране Фрушке |
све непоруши, чим и од чега они живе, и јесу.{S} Неће нико ни запитати, куда си, ако те сутра у |
а стопе неурађене.{S} Оно тамо на десно јесу Босанска брда, Цер, колѣвка Поцерца Милоша.{S} Ено |
је гледао, гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у качари, или ракиџијници, или у соби, |
купоћи грдној овога времена доплетем до јечмена хлѣба.</p> <p>— — „Интриге братске и бившег нас |
ати чврсто“</p> <p>„Као челик!“</p> <p>„Ји л’ тако?“</p> <p>„Тако је, и остаје!“</p> <p>„Е добр |
е и прихвати поглед госпође с лаким осмѣјком.</p> <p>Ленка се окрене од архимандрита и рекне те |
м, пак и са њим на смртној постељи: али јо велика разлика између живота и смрти овога дивнога з |
ан је био лѣп, сунце пригрѣјало: и тако јо пред „кранцом“ било најзгодније за сунчање.</p> <p>О |
а на другом мѣсту, доћи до имена једног Јоанна Златоуста.</p> <p>„Узвишени позив исповѣсти дово |
ки врх.</p> <p>У Рилу је пустињевао св. Јован Рилски, најславнији од Бугарских светитеља и патр |
„Онај кои је држао дисертацију, звао се Јован Суботић, а онај што је већ био доктором Ђорђе Сто |
xml:lang="la">Judex-a Curiae</foreign> Јована гр.{S} Циракија под патроцинијем самога краља.{S |
ИСТИНА И ПОЕЗИЈА. </p> <p>од</p> <p>Дра Јована Суботића.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊ |
е му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпођа Јовановићка инжинирка учинила гласа и себи и нашем наро |
ад о.{S} Теофан изиђе од адвоката оде у Јовановоску порту, да му се мало глава разхлади, и да с |
ѣк зелене гранчице, макар да је на пољу јовањски снѣг покривао све.</p> <p>Архимандрит се бијаш |
гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти!“ И опет је загрли и изљуби.</p> <p>„И |
о је часова, у коима није ни чула, шта, јој пратиоц говори.</p> <p>Она остане хладна.{S} На виш |
мало узправи у кревету.</p> <p>Но глава јој клоне натраг.</p> <p>Она је била.... мртва.</p> <p> |
ске ћелије.</p> <pb n="180" /> <p>Глава јој бијаше попустила, крв се мало умирила.</p> <p>Кад с |
а; све Србкиње ваља да повичу:{S} Слава јој!“</p> <p>Старој се укаже суза у бистром благом <pb |
иру остане.</p> <p>Ленка је осѣћала, да јој доиста ваља ићи.{S} Послѣ свега онога, што је прожи |
ако топла, тако привржена пријатеља, да јој је само један одговор могућим остао.{S} Она дакле о |
било примѣтити ни сѣнке жеље какове, да јој одговор чује повољан.{S} Као лик од мермера сѣдио ј |
као жива жеравица.</p> <p>Видило се, да јој на корѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ сп |
и буде.</p> <p>Ленка изиђе и нареди, да јој кола чак долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ствари своје да |
архимандрит. „Кајали би се до смрти, да јој то сад неучините, и да јој се — та смртни смо људи |
зависан.“</p> <p>Сутра дан осѣтивши, да јој је горе, остане у постељи.</p> <p>Код ње су „били и |
сути манастир зраком и мирисом раја: да јој се укаже као рај на земљи.“</p> <p>Промисливши и ра |
м страном и то, да се Ленка склонила да јој жељу изпуни, ма да је, нарочито сада, имала пуно уз |
љубав жене у њеним прсима разгоре, и да јој се у самоћи жестока страст јошт јаче разпламти: она |
до смрти, да јој то сад неучините, и да јој се — та смртни смо људи — што догоди, то неби могли |
ој само на политичном пољу налази, и да јој ваља све друго да ради прије, него узвишење сталиша |
право каже г. архимандрит, па видећи да јој се друга цери, развуче устне и сама.</p> <p>Архиман |
рила.</p> <p>Кад се пробуди, наравно да јој је прва мисо била оно, што јој се синоћ догодило.</ |
може бити машта.{S} Осѣтила је јасно да јој рука почива на рамену.{S} Сад већ није била шала.</ |
у ћелију о.{S} Теофана хрупили, никада јој није то могло поћи за руком, и увѣк се жацала кад ј |
рхија је против ње радила.</p> <p>Влада јој је била на руци.</p> <p>Одтуда је слѣдовао жесток с |
Љубомира у Елисијуму</title>...{S} Онда јој нема пара, што је лѣпа; баш као... као... но, као п |
идеалне узвишености о.{S} Теофана, која јој је непрестанце пред очима стојала.</p> <p>А код њег |
е говорила, сила и истина осѣћања, која јој се на лицу изражавала, <pb n="144" /> предубока љуб |
а, <pb n="144" /> предубока љубав, која јој је у сваком слогу звонила, срѣћа и сладост будућнос |
81" /> <p>Кад изиђе на крај смѣси, која јој бијаше узмутила и главу и срдце, сване јој у глави, |
се од свога заноса, поправи косу, која јој бијаше пала на лице, и повуче се к прозору од ћелиј |
оју је она највише полагала... али која јој је највише шкодити морала.{S} Рѣч та била је нож са |
ека излије своју благодат на њу, и нека јој подѣли крѣпост, да те штити и одбрањује од сваке на |
стири прави рај земаљски!“</p> <p>Ленка јој одговори кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да д |
, своје име, своју будућност!{S} Из ока јој сѣваше само блаженство, из уста јој зујаше најтопли |
воју нећаку радо мислити.“</p> <p>Тетка јој бризне плакати.</p> <p>„Но немојте више о том да го |
ога здравља.</p> <p>Кожа на образу била јој је скоро прозрачна; очи јој горѣше као жива жеравиц |
на... свѣтлост, која из очију пријатеља јој долазаше, умножавала је блѣсак наде, и ова се засиј |
ро јутро.</p> <p>Свѣжа хладовина покуља јој у собу.</p> <p>Зрак сунца и струја зрака одговорише |
{S} Врућа крв појури жилама..{S} Милина јој силом и неодољивости морских таласева у срдце запљу |
арем веће право него ја!“ Ово рекне, па јој пружи ону изправу натраг.</p> <p>Она је нехтеде пре |
будна, а он приступи њеном кревету, па јој повуче за покривач, и једанпут и други пут, док се |
ока јој сѣваше само блаженство, из уста јој зујаше најтоплије пријатељство, из држања и дисања |
носи.“</p> <p>Ленка није ни слушала шта јој тетка говори.{S} Она је на ново узела писмо са стол |
е прође, срдце јој се чисто смрзне, крв јој се у ледену струју претвори, кад то примѣти.</p> <p |
да ће и мој манастир почествовати, кад јој послови допусте.“</p> <p>„А, то је друга ствар...{S |
та администратор љутит Амфилохија, „кад јој виси мого на траг наићи!“</p> <p>Амфилохије нађе се |
ало заспи.</p> <pb n="216" /> <p>Но сад јој стане нѣтко покривач вући.{S} Пробуди се.{S} Скочи |
је био мој анђео хранитељ.“</p> <p>Сад јој се опет појави пред очима она ужаса пуна сцена.</p> |
ко је плата куваричина износила, и даде јој новце.</p> <p>Куварица узме новце и пољуби га у рук |
/p> <p>Затим легне.{S} Но подуже недође јој сан.{S} Најпослѣ угаси свѣћу и заспи.</p> <p>Но ова |
дајте тамо“, рекне архимандрит и покаже јој сѣницу од дивље лозе, и у њој клупу. „Ово је капела |
у срдце.</p> <p>Отвори прозор.{S} Укаже јој се дивно ведро јутро.</p> <p>Свѣжа хладовина покуља |
<p>Ко ју је мирним духом сматрао, није јој се мого дивоте и дражести довољно нагледати; коју ј |
к врѣти... несвѣстица је ухвати... руке јој се разшире саме собом као електричким ударом дирнут |
а.{S} Немогаше се макнути с места; руке јој се узеше, ноге одсѣкоше.{S} И само око немогаше кре |
ека.{S} Остави је дакле нека чита докле јој је воља, а она изиђе у своју собу.</p> <pb n="195" |
бијаше узмутила и главу и срдце, сване јој у глави, усели јој се мир у срдце.</p> <p>Отвори пр |
ти разбуктавале, у толико су му душевне јој чини душу заносиле: и он је сѣдио узет на тѣлу и ду |
ијаше савила око његовог врата, и дигне јој лагано главу са своих груди, на коима ова почиваше. |
та...“</p> <p>„Но ја сам везан!“ упадне јој о.{S} Теофан у рѣч.</p> <p>„То је спона, која се да |
лије.</p> <p>Слика, коју угледа, смрзне јој крв у жилама; изрази тих лица укоче јој тако рећи ж |
утност тетке и странога господина учине јој лице каменом.{S} Прочитавши писмо савије га Ленка и |
нисам крив што се дајеш грлити“, рекне јој загушљивим гласом „сама си ми у руке дошла!“ Ово ре |
приповѣст била само хунцутарија,“ рекне јој ова.</p> <p>„Била шала, била истина,“ рекне тетка; |
данас ћете изкусити, да их има,“ рекне јој архимандрит.</p> <p>„Мој предходник у овом манастир |
p>„Е ти сад нећеш ока затворити,“ рекне јој тетка. „Угаси молим те ту свѣћу, јер нећеш трѣнути. |
ѣдао.</p> <p>„Небојте се, мајко,“ рекне јој он. „Ви сте истина били и млада и лѣпа; али сад има |
еније, па се онда окрене Ленки, и рекне јој: „Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к вечери.{S |
пак онда се врати својој нећаки и рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, ја се бојим сама спавати.{S |
андрит Партеније приступи Ленки и рекне јој: „Уз пут смо свратили у овај дивни манастир.{S} А д |
ад то примѣти.</p> <p>Пропала си! викне јој нѣки гласу унутарњости, и она се згрози.</p> <p>Осѣ |
е дође к њој један млад човѣк, и донесе јој нѣко писмено.</p> <p>„Ово је мој правобранитељ, Тод |
на срѣћу имала је она отца и мајку, те јој на пут стану.</p> <p>„Мало ми срдце није пукло; али |
ан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој одмах плату издати, па ће тако исто кришом из манас |
ду одржала.</p> <p>Зима је прође, срдце јој се чисто смрзне, крв јој се у ледену струју претвор |
<p>„А што си долазила, човѣче“, повиче јој на сусрѣт. „Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да |
јој крв у жилама; изрази тих лица укоче јој тако рећи живце у мозгу.{S} Као највѣрнија фотограф |
га себи може лако представити.{S} Више јој се пута, пречује онај паклени грохот калуђера.{S} Ј |
а.{S} Али, да су је натраг довели, неби јој ништа било, пошто би се показало, да су ствари ту.“ |
о је проживила у послѣдњем часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p> |
их таласева у срдце запљусне... у глави јој начне мозак врѣти... несвѣстица је ухвати... руке ј |
жила како је у манастиру прошла.{S} Ови јој савѣтују, да даде написати тужбу, и да је поднесе Њ |
ите ли је и ви?“ запита Ленку и погледи јој дубље у очи.</p> <p>„Невидим,“ одговори ова, и изву |
ујеће чувство у њеним нѣдрима.{S} Груди јој се преизпуне милином, и дрхћућим сладкога осѣћања г |
!“ примѣти на ово о.{S} Теофан, и пружи јој и нехотице обѣ руке на сусрѣт.</p> <p>Ленка метне с |
ни више; па то ево моје руке.“ И пружи јој своју руку.</p> <p>„Хвала вам!“ рекне Ленка и да му |
ки.{S} Извади писмо из листнице и пружи јој га.</p> <p>У Ленки се сви живци потрѣсу.{S} Тражила |
гора и даљина јошт и највећу драж, који јој нису навикнути,“ примѣти архимандрит Партеније.</p> |
те,“ одговори стара. „Нека дође; нефали јој ни у Бечкереку то, што има у Митровици.{S} Собарица |
главу и срдце, сване јој у глави, усели јој се мир у срдце.</p> <p>Отвори прозор.{S} Укаже јој |
ичинило јој се.</p> <p>Мало послѣ учини јој се, да се врата од предње собе отварају.{S} Опет сѣ |
нада... љубав ће бити јача — и зазвони јој у души глас жеље и крви...{S} Његове руке, које јед |
.{S} Ти ћеш играти без банде!“ одговори јој овај. „Баш у пркос теби, недам свирати валцере“</p> |
ћу се сложити на овај диван,“ одговори јој Ленка; „па ћемо бити слободније и ја и ти.“</p> <p> |
ољег свѣта поздрави је сада и проговори јој: „Ја се особито радујем, да сам дошо до срѣће позна |
у и више искрено него обзирно проговори јој: „Јесам ја реко, да ће бити ђавола!{S} Што си долаз |
и и изљуби.</p> <p>„И боље је,“ примѣти јој нећака. „Други пут ћу ти све казати, а дотлѣ ме нем |
оузданих уста позната а по свој прилици јој је при постанку намѣњено да вѣчитом тајном остане.< |
образу била јој је скоро прозрачна; очи јој горѣше као жива жеравица.</p> <p>Видило се, да јој |
вѣтар преко брда и долина.</p> <p>„Пиши јој.{S} Напиши јој како најбоље знаш.</p> <p>Кад човѣк |
а и долина.</p> <p>„Пиши јој.{S} Напиши јој како најбоље знаш.</p> <p>Кад човѣк пише, много ће |
позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то о.{S} |
„Она је дошла по своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништа нетиче.“</p> <p>„Ја о |
и у њеној соби.{S} Џак ако је будна, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а он |
уди.{S} Како јој једаред види очи, а он јој даде благослов и изчезне.“</p> <p>„Јао мене!“ пович |
па му онда ударе сузе на очи.</p> <p>Он јој врати дану му изправу, и мораде се к прозору повући |
ати; коју је чистим срдцем мѣрио, морао јој се дивити дубљини и узвишености чуства; анђео небес |
...{S} Дакле, дајте руку!“...{S} На ово јој пружи руку.</p> <p>„Неби било право, господине,“ пр |
мао воље да она долази у манастир, него јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} |
онзисторији, па нека она наређује, како јој буде воља.{S} А можда је и морао тако чинити, јер п |
други пут, док се она пробуди.{S} Како јој једаред види очи, а он јој даде благослов и изчезне |
снагом: нема нигдѣ ништа.{S} Причинило јој се.</p> <p>Мало послѣ учини јој се, да се врата од |
т ћутао.{S} Ленка се прене.{S} Очевидно јој падне на ум, да му рѣчи могоше бити друкчије, него |
уку да је уз брѣжуљак поведе и случајно јој руку јаче притиште уз себе.</p> <p>Ленка стане ову |
“ дода смѣшећи се љубезно.</p> <p>На то јој пружи руку да се с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле сл |
равно да јој је прва мисо била оно, што јој се синоћ догодило.</p> <p>„Право је имао Тоша.{S} Ј |
и је било и самој мило, а нарочито, што јој је тетка тако очевидно необично уживала.</p> <p>Вра |
да иште од намѣстника своју плату, што јој је припадала.</p> <p>Она тако и учини.</p> <p>Тужба |
ору приступи Ленка старој тетки, и тихо јој рекне: „Ја би пошла...{S} Мени се ово неће да допад |
љеузом названим Превлака.{S} Унутарњост јој је особито дивна; богата шума, пуна густара кроз ко |
нка дојури брзо у Митровицу.</p> <p>Већ јој се путем разроје мисли у глави.</p> <p>Кад уђе у со |
ала је на кољена, и грозне сузе прелију јој лице.</p> <p>Кад се мало поутѣши, подигне се, и сад |
спи.</p> <p>Није дуго спавала.{S} У сну јој се приказао онај ужасни призор из манастирске ћелиј |
бѣлом својом марамом на страну, гдѣ су јој стојала кола.{S} Ова се лако невидише, јер бијаху м |
та ће други најпрѣ рећи.</p> <p>„Гдѣ су јој свѣдоци?“ примѣти Амфилохије, мало обѣстно.</p> <pb |
шке Горе.“</p> <p>Ленка се окрене, и ту јој се покаже доиста слика пуна дивоте и чара.{S} Зраци |
кад устима изражава што мисли.{S} Ја ћу јој јошт данас однети твоје писмо; казаћу јој, да си се |
ј јошт данас однети твоје писмо; казаћу јој, да си се узвисио у анђеле и светитеље, да си сачув |
ка, удаје, и она се доиста уда.{S} Отац јој је довео ђувегију, и она га је примила.... то је би |
атеља свога времена приповѣдала.{S} Баш јој хвала; све Србкиње ваља да повичу:{S} Слава јој!“</ |
је истина.{S} Можеш јој писати; и мораш јој писати.{S} Око је прозор за анђела а врата за ђавол |
огледом.</p> <p>„То је истина.{S} Можеш јој писати; и мораш јој писати.{S} Око је прозор за анђ |
смѣјао опет чудноватим оним његовим смѣјом.{S} Најбоље је у таковом случају ћутати, учинити ду |
е.</p> <p>Ово је био пензионирани мајор Јосим Матић, бивши градоначелник Земунски и Карловачки, |
1849.</p> <p>Патријарх управитељ народа Јосиф с. р.“</p> <p>— — „Одношаји мои постају све гори. |
м је птица излетила.</p> <p>Тек кад ђак Јосиф донесе ручак, и уђе у собу, види да ту нема никог |
На зграду ове семинарије одредио је цар Јосиф II. да се са стране ерара даде 58.000 ф.</p> <p>А |
S} А било је и истина; јер је патријарх Јосиф заиста, што каже о.{S} Теофан, светитељски служио |
<head>24.{S} Прости калуђер и патријарх Јосиф.</head> <p>Протѣкло је више мѣсеци од како је о.{ |
<p>„Но?“ запита га о.{S} Теофан.</p> <p>Јосиф се смѣшио.</p> <p>„Шта вели господин?“</p> <p>„Ма |
ија, и колико их год јошт хоће.“</p> <p>Јосиф оде, и врати се скоро.</p> <p>„Господин вели, да |
имандрит зовне к себи манастирског ђака Јосифа, и заповѣди му, да му нѣке сведоке за сутра у ју |
анж.“</p> <p>За оне кои нису патријарха Јосифа познавали, а такових већ и сада има доста, добро |
ик ђака манастирског.</p> <p>„Шта хоћеш Јосифе““ запита га на то.</p> <p>„Донео сам вам мало је |
неби знао шта га је снашло.{S} Господин Јоца казивао ми је да је радо што добро и појео и попио |
НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ЛУКЕ ЈОЦИЋА И ДРУГА.</p> <p>1881.</p> </div> <pb n="2" /> <d |
одговорим... али јошт крв у мени врије, још ми разум није са свим ојачао... па ето погрѣших.{S} |
p>Одмах 1841 дадем грађу у шуми одсећи, још те зиме скрбити и изтесати.{S} На тај посао био сам |
госпођу.</p> <p>„Добро, добро, тетка... још ће та доћи у Бечкерек да изкупиш обѣћање.“</p> <p>„ |
о себи доста, да баци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч дометну, нека измисле, да сам на кога |
истратор манастира радо је добро јео, а још радије добро пио.</p> <p>Између људи, који радо пиј |
ше Високопреосвјашченство!{S} Поста има још доста, а вама ће скоро бити добро, па онда нећемо н |
ргетег знатним зајмом усрѣћен?{S} А шта још нележи у књигама народних фондова!“</p> <p>Патријар |
ше архимандрит отишо у Митровицу и дође још за вида кући.</p> <p>Одмах пошље по о.{S} Теофана.{ |
{S} Нема мојој тетки пара.{S} Па кад се још лѣпе обуче, па метне наочари, па стане читати <titl |
<p>Узраста је био повисока; а чинио се још вишим, што није имао велика трбуха.{S} Коса и брада |
S} Из оног времена долази, да наши људи још и данас црквене стихире пѣвају и при частима, које |
n="264" /> Стратимировића, хајде да ти још једну малу шаљиву приповѣдим, из које ћеш видити, к |
А она ће с нама поћи... то ће вам бити још згодније.“</p> <p>„Та мени би било право,“ проговор |
пропашћемо, оче архимандрите...{S} Док још неизумрѣте ви, који сте из школе Стратимиревићеве и |
о. духовник кроз нос говорећи. „Сад им још ви напишите тропар, високопречестњејши господине, п |
, сваку жељу задовољити.{S} Ја те љубим још већма, него у оне дане луде младости; врѣме је моју |
Неће бити добро, господине“ повиче овом још с врата.</p> <p>„Зашто не“ запита га овај намргођен |
Пуљинице.{S} То ми је једино познанство још из младих година.{S} Нисам је видила има пуна врѣћа |
макова зрна.</p> <p>Ту се скинуо шешир још на капији од дворишта, па се ишло с голом главом пр |
ени ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени вас још већма!“ примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће бити ште |
грчки и бугарски.... а и сами Руси могу још дуго учити од нас, што се тиче црквеног реда и прис |
јошт један часак под тим сунцем живота, јошт једно тренуће под тим таласима чувства, и двоје мл |
ти.{S} Само бих молио, да ми допустите, јошт ове три ствари да кажем.</p> <p>„Кад би се све уте |
да је на чисто изишо; јошт један дан... јошт нѣколико сати... па би и овај човѣк лако пошо путе |
а до оно доба донела, ми смо год. 1830. јошт слушали, да су многи давали предност Храниславу.</ |
к се <pb n="150" /> све већма развијао: јошт један часак под тим сунцем живота, јошт једно трен |
ило крајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт један дан... јошт нѣколико сати... па би и овај чо |
/p> <p>Грбић се на ове рѣчи узправи.{S} Јошт једанпут погледи на о.{S} Митрофана и запита: „Је |
г зна коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу какве наше корпо |
раг се врати. „То је прави господин.{S} Јошт нисам видила таквога архимандрита.{S} Све је на ње |
се тога.{S} Недаје свако јаје пѣтла, а јошт мање крије се у свакој мантији Доситије.{S} Или се |
устима.</p> <p>Архимандрит се побои, да јошт која здравица непослѣдује, и зато приступи ближе г |
скрожђу и скрожђу, али му се чинило да јошт подпуно непознаје тога земљишта.</p> <p>Често му ј |
ђеревања сам доста, а изкусићеш од сада јошт више и боље.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, сад се сѣ |
итрополисао.{S} А можда се није ни онда јошт права потрѣба изказала.</p> <p>„Али за врѣме досад |
о; глава му је од Митрофановог загрљаја јошт једнако бучила, као да у њој млин на два кола меље |
ју тамошњу.</p> <p>„Колико је гимназија јошт и за живота <pb n="263" /> Стратимировића народу д |
г новца, ја сам обѣшен...{S} Хајде вама јошт којекако за ваш труд смоћићу, имам нѣшто и отчинст |
прућа, и свачега.{S} А отац Теофан има јошт дуго времена радити, ако ћемо да све манастире опр |
ти.</p> <p>„Та за оне има гора и даљина јошт и највећу драж, који јој нису навикнути,“ примѣти |
гљом ни лимом него интабулацијама... па јошт ово... па и ово... идите па радите како знате.{S} |
амену...“</p> <pb n="217" /> <p>„Па шта јошт,“ запита Ленка све већма смѣшећи се.</p> <p>„Па пу |
аху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове послове идуће зиме на најв |
старао.</p> <p>Тргне се дакле мало, кад јошт далеко прѣ подне ступи у ћелију му сам настојатељ, |
Митрофана и Амфилохија, и колико их год јошт хоће.“</p> <p>Јосиф оде, и врати се скоро.</p> <p> |
јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас народ јошт слушати у свему.{S} Ја сам био са многима од наших |
ожете мислити.{S} Тај гост живи, и може јошт и 30 година живити, па ће живо преповѣдање служити |
ла се бѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годинама, млад и тако лѣп, да старији н |
бароница Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то је су |
от цвѣта и мириса...“</p> <p>Калуђер је јошт ћутао.{S} Ленка се прене.{S} Очевидно јој падне на |
ој жени јасно, да му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што можда и сам мишљаше.{S |
обиљежи оно нѣколико стромова што му је јошт трѣбало.</p> <pb n="310" /> <p>Тражећи способне ст |
о су га у Н. Саду зло примили, и добије јошт више куражи.{S} Стави једног шумара на врата од Те |
јите пред Печеновићем, а Печеновић није јошт ни од кога узео ни крајцаре за савѣт; кад што напи |
о праве разлоге навести, да непријатеље јошт горе нераздражим.</p> <p>— — „Данас добијем решитб |
калуђерских, и дати их... бог зна коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођ |
а подадирем ствар, која се може за мене јошт зло свршити.{S} Господин Печеновић има право.{S} Н |
боја врата и спољска и изнутарња, метне јошт стол пред врата, стане пред ова, и дигне обѣма рук |
и, продужио је архимандрит своје ћутање јошт нѣко врѣме.{S} Напослѣдку му проговори:</p> <pb n= |
тебе, натраг поврати.{S} Та ти си горе јошт био гоњен, па ниси руке против себе диго: а ја кој |
орио Теофан мирно; „али сада нетрѣба се јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас народ јошт слушати у |
а лѣпа умиљата госпођица.</p> <p>Ова се јошт са једном другом зажели просањкати.{S} Мати и једн |
да накратко описати.{S} Може бити да се јошт даде најбоље схватити у ове рѣчи: чудо међ чудеси! |
> <p>Остали прњаворски гости, кои су се јошт могли мицати, потраже мѣста, гдѣ да склоне главе, |
мо, што говори, дода: „И доћиће ови, те јошт како радо; они су данас сви код куће, и чекају сам |
једнога видити моћи.“</p> <p>„Одлазите јошт данас?“ обрати се архимандрит Ленки.</p> <p>„Одмах |
рука... <pb n="72" /> и може бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на |
о?“ повикне. „Ленка пали свѣћу,“ повиче јошт јаче и скочи из постеље.</p> <p>Ленка се тргне и т |
его један милион: ено леже наслагане, и јошт ћу пећи.</p> <p>„То је подузеће за мене, то ће нар |
... затеку тамо архимандрита домаћина и јошт једног старијег архимандрита, настојатеља манастир |
лико исто ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт већу снагу над њим имате него његов настојатељ, ма |
ослѣ смрти митрополита Станковића, живи јошт у спомену многога старијег Србина.</p> <p>Он је би |
него ичије друго.{S} Њега се скоро сви јошт тако живо сѣћају, као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣ |
овај дан весело проведемо.</p> <p>„сѣди јошт мало Тодоре, да те се нагледим.{S} Престани тето п |
е ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну почивају... који можда у грѣху каквом бдију. |
дим се да том положају одговорим... али јошт крв у мени врије, још ми разум није са свим ојачао |
И њихов план, кои у почетку акције или јошт и пре те нацртају, изјалови се врло често које про |
утра; небојте се.{S} Може бити да се ми јошт и на годину на овај дан весело проведемо.</p> <p>„ |
ђеним погледом.</p> <p>„Хоћемо ли се ми јошт видити?“ запита госпођа о.{S} Теофана.</p> <p>„Доћ |
А како ме гледи митрополит, само би ми јошт то трѣбало.{S} А може ми и манастир подићи; економ |
, јер сад долази на ред митрополит, кои јошт живи, пак нама свима заповѣда.{S} Ту је сваки муда |
ом смѣјући се. „Видим ја, непознајеш ти јошт тога свѣта!“</p> <p>Отац Теофан нађе за добро једн |
их у собу, мислећи, да ће куварица бити јошт на врати и ова отискивати.</p> <p>Но куварица била |
с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо тамо бити сами.{S} Дакле тетка, |
устима изражава што мисли.{S} Ја ћу јој јошт данас однети твоје писмо; казаћу јој, да си се узв |
итеља...{S} Љубав његова живила је увѣк јошт, али као ружица у пупољку, који неимађаше увѣта, д |
брата, подобро оздравила, али сам ипак јошт врло слаба.{S} Примите нашу захвалност, и будите у |
ст...{S} Него оче намѣстниче, нисте нам јошт ништа казали о правом предмету администраторове ту |
ије, кои је на прозору гледао: „Ево нам јошт гостију.“</p> <p>Сви пођу к прозору, и виде већ у |
> <p>„Ја нисам ваша екселенција; ја сам јошт само Ваше Високопреосвјашченство!“</p> <p>„Ако нис |
шта велите на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар потврдио с тим, да ар |
ким умом и богатим свестраним изкуством јошт боље просудити!“</p> <p>„То су лѣпи разговори међу |
изправити).{S} Остао је на сваки начин јошт извор, из ког се могла црпити та жива вода, јест, |
нећемо у овај пар ништа да говоримо; он јошт живи.</p> <p>Али за Доктора Стојаковића морамо каз |
говора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад како |
А шта је са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јошт у аришту и под стражом?“</p> <p>Није!{S} Кад се ад |
се оном приликом разстали.{S} Он је био јошт онај лѣпи црни калуђер с поља а онај раскалашни мл |
>Најпослѣ пошље ђаче, да га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне к настојатељу.</p> </div |
. . . . .{S} 8.400 Ф.</p> <p>Да додамо јошт на непредвиђене потрѣбе. . . . . . . . . .{S} 1600 |
фана, госпођи Ленки.{S} С њом се морамо јошт једаред састати, јер нам неби нико опростио, да та |
ти, па ма ми се и главе тицало.{S} Само јошт молим, да би ме заклонили од злостављања братије, |
, проговори владика у очајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни |
скопом Храниславом састати, и зато ћемо јошт коју о њему да наведемо.</p> <p>Епископ Хранислав |
и плагијат то хвалити то грдити, нећемо јошт и то на себе да навучемо, да нас једни благосиљају |
енерал буде очаран.</p> <p>„Споменућемо јошт једну о Гедеону.{S} Видим да ти тако што најрадије |
ико добро учинили; ви ћете добити писмо јошт данас, па идите у манастир III..{S} Будите и тамо |
чисто и господски намѣштено.</p> <p>Но јошт се већма зачуде, кад их доведе домаћин <pb n="223" |
умножавале, па би кроз 50 година скоро јошт једанпут толико каматама добили.{S} Они који би би |
ло.</p> <p>Шта је овому стању узрок, то јошт нико није показао.</p> <p>Једни мисле, да није ту |
284" /> већ бијаше надпис прочитао. „То јошт лежи у Божијој руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи д |
ре, и да јој се у самоћи жестока страст јошт јаче разпламти: она се разболи, и болест је била о |
рововори архимандрит Партеније. „Нећеду јошт госпође ни ока ноћас склопити.{S} Та невѣрујте...т |
бароници; — пресјајној грофици, пупољку јошт неразвијеном; — заповѣднику жандармеријског крила, |
ја све учинио србском народу!{S} То му јошт ниједан митрополит није учинио, а — ни патријарх!“ |
ла.</p> <p>Противници њени направили су јошт тре тога план, како да је добију, кад дође, па по |
е пред Печеновићем... а Печеновићу нису јошт никога затворили, а камо ли обѣсили... неће ни вас |
вдѣ примѣтити у кратко, да је патријарх јошт 2 године послѣ овога разговора живио.{S} Од универ |
човѣку заиграва.</p> <pb n="221" /> <p>Јошт нѣколико часова и путници престану касом, и пођу к |
врло је стара код нашег народа.</p> <p>Јошт у саборима од 1774 и 1776. налазимо тому трага.</p |
особе прѣко прага у собу прешле.</p> <p>Јошт је једну особеност имао епископ Хранислав у својој |
и су о.{S} Теофана оживљавали. —</p> <p>Јошт нам је нѣке ствари напоменути, да се разговор о.{S |
кле данашњом улицом „беле лађе.“</p> <p>Јошт небијаше до ћошка дошо, на ком се та улица са пија |
тако, то стои.“</p> <pb n="340" /> <p>„Јошт ћеш рећи да сам ја крив!“ повиче патријарх грчевит |
ћ!</p> <p>„Но да, сад се сѣтих.</p> <p>„Јошт ћу ти једну приповѣдити о Станковићу, која ми је и |
е све за то кратко врѣме <pb n="120" /> јоште по старом.{S} Противници му, а који калуђер нема |
е чудо, јер се у оно врѣме потрѣба тога јоште није осѣћала.</p> <p>„Ако Станковић није такођер |
пет у своју ћелију.</p> <p>Ту је застао јоште куварицу.{S} Дуго времена стајали су неговорећи н |
е надпѣвају!“</p> <p>„У умѣтности чинодѣјствовања при божијој служби споменули смо већ епископа |
по служење.{S} Како је дивно Ваше чинодѣјствовање!{S} Неможе га се човѣк довољно науживати.“</p |
ли да служба наша постаје његовим чинодѣјствовањем насладом срдца и духа.{S} Зато су се прѣко г |
литву очита и утѣху пружи.</p> <p>Чинодѣјствовању при служби придруже се и други настојатељи и |
Теофан служити, и глас о његовом „чинодѣјствовању“ пронео се по читавом равном Срѣму.{S} Већ су |
ао уљудан господин пружи руку Ленки, да ју одведе на кола.</p> <p>Но ова рекне својој тетки, да |
паше о.{S} Теофан, тако му је недаде да ју цѣлива, него га њом мало гурне од себе, па онда изба |
давио је кадкад болестницу као да ће да ју угуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу најлѣпши |
у глави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава боли.</p> <p>Њу је дочекала тетка, материна се |
е дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест опомене, а она је послѣдње своје силе кроз |
озно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све већ уништожио. |
манастиром и изнутра и споља.</p> <p>Да ју је ко у том часу понудио да се постриже, и да то мож |
зану, коју смо из Св. Горе добили, нека ју носи на прсима.{S} Она ће га сачувати од многе напас |
> <p>Тетка избечи очи на њу.</p> <p>Она ју небијаше разумѣла.</p> <p>Архимандрит Партеније даде |
устити кући, драга моја сестро?“ запита ју једаред брат, да чује; како она о том мисли.</p> <p> |
ндрит се обрати старој госпођи и запита ју:</p> <p>„Јесте били кад год у овим странама?“</p> <p |
јутрењој хаљини код прозора.</p> <p>Кад ју тетка опази обрадује се.</p> <p>Веселим дакле гласом |
<p>„На здравље одпочивање!“ предусрѣтне ју архимандрит Партеније.</p> <p>С „Добро јутро!“ поздр |
ваља сачувати манастиру магнет, кои би ју к њему привлачио.</p> <p>„А најпослѣ има се осути ма |
еније.</p> <p>С „Добро јутро!“ поздрави ју домаћин.</p> <p>„Ви сте добро спавали!“ рекне архима |
они <pb n="124" /> својој обвези, који ју на себе узеше.{S} Али било па прошло.{S} Пожалиће, п |
, и преда ми управу манастира, одузевши ју досадањем настојатељу архимандриту.{S} Изрично ми из |
госпођи.{S} Ова га пољуби у руку.{S} Он ју благослови: „<foreign xml:lang="cu">Бог својеју благ |
pb n="225" /> <p>Покрио је цркву, и дао ју је од покојног нашег умѣтника Аврамовића измоловати. |
ко, о срѣћу и пропаст живота!</p> <p>Ко ју је мирним духом сматрао, није јој се мого дивоте и д |
Скочи у кревету.{S} Није ништа.{S} Нѣко ју ухвати за раме...{S} То неможе бити машта.{S} Осѣтил |
та прекрасна жена?</p> <p>Отајство, што ју је увијало, указивало се као она танчица, на којој с |
рхимандрит Партеније одржао је рѣч, што ју је о.{S} Теофану дао.</p> <p>Покаже му комад земље, |
га прѣтила да ће се срушити, и Чарновић ју је дао на закључак сабора од г. 1870 с приличним тро |
е причице да пређе, па га замоли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге воље, кад те занима, |
му рѣчи садржаваше два смисла, од којих ју један увѣк врѣђаше, ма да незнађаше управо зашто.</p |
обадвѣ армије и србску и турску, старог Југ Богдана и девет Југовића, битку саму, Обилића, Топл |
ку и турску, старог Југ Богдана и девет Југовића, битку саму, Обилића, Топлицу и Косанчића у бо |
у књигу издаица, у којој је први уписан Јуда Исхаријотски.“</p> <p>„Е мој синко“, дода за овим |
ио сав од дрвета, широк, и скопчавао је јужни дѣо зграде са сѣверним.</p> <p>У јужном крилу био |
јужни дѣо зграде са сѣверним.</p> <p>У јужном крилу био је стан игумна и собе за госте.{S} У с |
архимандрит.</p> <p>„Он је умро 31.{S} Јула 1842 и тако једва пређе четир године; а прве су го |
а виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу кафицу... чини ми се, да неби ни двѣ ш |
огућим силама бринути се У Земуну 1.{S} Јулија 1849.</p> <p>Патријарх управитељ народа Јосиф с. |
Теофане!{S} Постој! <pb n="135" /> Буди јунак!{S} Падни у борби, ако ти је тако суђено, али нем |
као члан угарске канцеларије, борио се јуначки за србску цркву и србски народ.{S} И сама смрт |
не па загрли и цмокне стару тетку онако јуначки.</p> <p>Цѣло се друштво смѣјало из срдца.{S} И |
би, што си напаст најжешће страсти тако јуначки одбио.</p> <p>„Ја ти честитам на тој побѣди.</p |
нства.{S} Али да купимо и солгабирова и јурасора, и вицишпана и сву седрију... тога блага нема |
ељи настојатељеви; господа солгабирови, јурасори, ассесори, фишкали и шта ти ја знам.{S} Али ти |
види намѣстник, како два слуге на коњи јуре оним истим путем, којим бијаше отишла куварица.</p |
.</p> <p>Куварица изишла из манастира и јури као бѣсом гоњена к прњавору.</p> <p>Отац Митрофан |
ѣба и оно што је мого прећутати.{S} Али јуридички пацијенти су као и медички; они мисле да мора |
њи су имали прапорце и мала звонцета, а јурили су као крилате хале по снѣгу улицама.</p> <p>На |
н бацакао, као да су архиве напоменутих јурисдикција, биле пуне његових алегата, а у ствари је |
ост учинили.{S} Ја сам сигуран, да тога јуристе нема, који би из оне обвезе извео за народ прав |
уком с једне, другом с друге стране, па јуриш повратном линијом путем, коим бијаше у кујну доша |
блистали су се пуном свѣтлости руменога јутра осијана... свѣтлост, која из очију пријатеља јој |
ча.{S} Небо је било чисто од најранијег јутра, и изтрајало је читав дан без најмањег облачка.{S |
пада.</p> <p>О. Теофан био је од раног јутра па до ноћи заузет побожницима, кои су нарочито би |
мље, кад се сѣтим, колико ме је пута та јутрења молитва за све људе узвисила над људама и дигну |
м вѣку пропустио ни једног „катадневног јутрења и вечерња,“ пак била његова „чреда“ или небила. |
сели око цркве у порти па чекају да се јутрење започне.</p> <pb n="286" /> <p>Многи болници би |
дан држало се у његовој дворској капели јутрење и вечерње.{S} Никада није пропустио, да није не |
чесму и умије се.</p> <p>Хладна вода и јутрењи зрак разбистре му живот подпуно.</p> <p>Осѣтио |
аци.</p> <p>Ова је стојала у дражестној јутрењој хаљини код прозора.</p> <p>Кад ју тетка опази |
ече ни у јутру.</p> <p>Али дође и право јутро.</p> <p>Куварица докраде се, што је више могла кр |
и.{S} Нареди ђацима да му се даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} Закључа с поља врат |
<p>Непрође дуго времена за тим, а једно јутро огласе манастирска звона о.{S} Гаврила бившег ман |
о, одкад бијаше тамо доведен, кад једно јутро, проспававши ноћ добро, дигне се из постеље, стан |
и је.</p> <p>„Добро јутро, Ленка; добро јутро дѣвојко!“</p> <p>Ленка се осврне, и одговори „доб |
ирски ђак уђе у ћелију, назове му добро јутро и јави му, да га архимандрит к себи позива.</p> < |
> <p>Ленка се осврне, и одговори „добро јутро тетице!“</p> <p>Глас одпоздрава и садржај тога ум |
архимандрит Партеније.</p> <p>С „Добро јутро!“ поздрави ју домаћин.</p> <p>„Ви сте добро спава |
дакле гласом поздрави је.</p> <p>„Добро јутро, Ленка; добро јутро дѣвојко!“</p> <p>Ленка се осв |
ори прозор.{S} Укаже јој се дивно ведро јутро.</p> <p>Свѣжа хладовина покуља јој у собу.</p> <p |
је из двора епископског изишо. „Како ме јутрос епископу непустише, већ <pb n="78" /> сам знао к |
пустите пред себе.“</p> <p>„Казао си ми јутрос“ одговори владика. „Кад дође, а ти га уведи.“</p |
овѣди му, да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у манастир нареди.</p> <p>Сутра дан у ур |
мо је архимандрит наредио да се сутра у јутру сва братија у манастиру нађу, и да нико на страну |
нико на страну неодлази.</p> <p>Сутра у јутру дође администратор манастира к протођакону, да га |
ра у свој манастир сели.</p> <p>Сутра у јутру дођу манастирске тарнице, и наш млади умѣтник „би |
куварице нису ни видили.</p> <p>Сутра у јутру устане рано, напије се мало шљивовице и заложи се |
узалуд.{S} Куварице нема ни у вече ни у јутру.</p> <p>Али дође и право јутро.</p> <p>Куварица д |
ехтс ум! марш!</p> <p>„Сутра у 9 сати у јутру визитирам ја у персони пециво, које у двор пошљеш |
подпуно посвѣдочена.</p> <p>Трећи дан у јутру кад буде готов записник, сазове архимандрит све к |
ти?“ запита протођакон архимандрита, смѣјући се грохотом.</p> <p>„Шта то?“ запита га архимандри |
ј разговор мила тетице,“ рекне Ленка смѣјући се, премда мало кисело, па то и учини. „Та кости н |
ати,“ упадне овдѣ патријарх грохотом смѣјући се. „Видим ја, непознајеш ти јошт тога свѣта!“</p> |
ожић опази на столу, јер га је куварица јуче тамо била оставила, имајући више поуздања у своје |
едбе тврдо.</p> <p>Он је чуо, да је као јуче дворска комесија дошла, и надао се, да ће га тај д |
„Него ваља да фруштукујемо.“</p> <p>„Ја јучер нисам добро ручала... нисам ништа вечерала...{S} |
ро сви јошт тако живо сѣћају, као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочито у с |
лѣ ручка ћемо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам јучер била код госпође Пуљинице.{S} То ми је једино поз |
т није ту ноћ много боље провео.</p> <p>Јучерањи догађај узбунио га је јако.</p> <p>Он је имао |
редусрѣтне Ленку врло учтиво.{S} Али од јучерашње несташности небѣше код њега ни трага.</p> <p> |
„Ваше Високопревосходителство, Милостивѣјши Архипастиру!</p> <p>По смислу оном,... кад има браћ |
им њиховом чину неприличним дѣлом баве, к њиховој правој цѣли опет поврате, да се њима принадле |
ових новаца оставио сам у каси 700 фор. к. м.{S} Консисторијални комесар архимандрит захвали ми |
аки начин необична, снажна, импонујућа; к том морамо додати, да је у том <pb n="82" /> тѣлу ста |
: онда се браћа обраћају <pb n="291" /> к власти и ишту мудријег и обазрителнијег старѣшину.</p |
} Појас отворено црвене боје, широк.{S} К том су долазиле црвене чарапе, као што то епископи но |
заступником.</p> <p>Ишо је од „фазана“ к пијаци, дакле данашњом улицом „беле лађе.“</p> <p>Још |
вај цар особито високо држао.</p> <p>„А к тому био је доиста прави државник.{S} Нарочито је мно |
офан узалуд чекао, да <pb n="360" /> га к патријарху натраг позову.{S} Послѣ је чекао подуже вр |
адости.</p> <p>„Дођи Тодоре!“ позове га к себи, и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани изброја |
им оде к оном учитељу пѣнија, одведе га к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита.</ |
из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к администратору.</p> <p>Мислећи да ће какву заповѣст д |
ће љутост патријарха прећи, па да ће га к себи натраг позвати, зато је ишо врло лагано прѣко дв |
им ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Него помажите ако можете... а ако не |
ју већ видим у напред, гдѣ се као змија к мени приближује.{S} Свему је томе он крив.{S} Тај ће |
одговори: „ја сам шиљао више пута ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас као млађи за опр |
Је л’ тако Крсто?“ запита првог свѣдока к њему окренушви се.</p> <p>„Остави Крсту на миру.{S} М |
нка се није ни обзирала, него је хитала к другима.{S} Неостаде друго ни архимандриту, него да у |
се појаве гласови, да се калуђери ваља к првој својој цѣли да поврате, <pb n="109" /> и њина д |
</p> <p>У девет сати позову настојатеља к архимандриту.</p> <p>Овај је сѣдио на канапету, пред |
вори: „Заповѣдајте горѣ,“ и пође с њима к степенима, кои вођаху на дрвени доксат.</p> <p>Улазак |
</p> <p>То рекне и одведе о.{S} Теофана к писаћем столу.{S} Зазвони и каже ђаку, да му се каруц |
ла из манастира и јури као бѣсом гоњена к прњавору.</p> <p>Отац Митрофан и Амфилохије похитају |
ра у јутру дође администратор манастира к протођакону, да га зове на зајутрак.</p> <p>Том прили |
ођа о.{S} Теофана.</p> <p>„Доћићу сутра к теби“ рекне овај, „то јест, ако ми допусти г. архиман |
нападаја и злоставе; отворите им врата к заслугама и признавању; пружите им срѣдства задаћи <p |
ира.</p> <p>Сунце се бијаше већ подоста к западу спустило.</p> <p>Предмети бацаше сѣни дугачке. |
Стратимировићеви појци пренели су љубав к црквеном пѣнију у народ.{S} Из оног времена долази, д |
ковачког, кои је баш тога ради у Н. Сад к администратору митрополије био и дошо.{S} Зато с него |
похитају низ басамаке у порту, а одонуд к шталама, и за тили час види намѣстник, како два слуге |
рсима.</p> <p>Патријарх га погледи, оде к прозору, али се брзо натраг врати, и сматраше подуже |
кад се од пута мало очисти и уреди, оде к настојатељу, и преда му писмо од администратора митро |
ту на стражу стану.</p> <p>Од врата оде к прозору; но како се тргне, кад и ту види два човѣка с |
а постави на десну страну.{S} Затим оде к оном учитељу пѣнија, одведе га к истој налоњи, и пост |
ва се врати к владици, па за мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да га владика неможе сад прим |
ата се одмах отворе и архимандрит изиђе к њему сасвим готов за пут.</p> <p>„Ево, вис. преч. гос |
ти, и својој цркви сасвим посвети, дође к сестри на нѣколико дана пре њеног светога, и остане н |
је Станковић велики пријатељ био, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се закалуђери? |
траг, ускоривши кораке.</p> <p>Кад дође к том мѣсту има што и видити.</p> <p>О. Митрофан лежи н |
„Немарим“, рекне архимандрит. „Кад дође к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То |
19" /> брат и тетка.{S} Пред подне дође к њој један млад човѣк, и донесе јој нѣко писмено.</p> |
нка: „Добар дан!“</p> <p>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, диже се са столице, пљесне рукама од |
алогом, да му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне читати.</p> <p>Болестник отвори п |
р отвори, одшкрине полагано врата и уђе к нећаци.</p> <p>Ова је стојала у дражестној јутрењој х |
n="329" /> <p>О. Теофан повуче се ближе к вратима у натраг, и стане тамо прекрстивши смѣрно рук |
веде о.{S} Теофан своју познаницу ближе к столу, и посади је на једну од оне двѣ просте столице |
старац.</p> <p>Он дигне руку, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда напрасно застане, и уз |
душе своје.{S} Кад је подиго очи своје к небу, чинило се као да му ове рајском свѣтлости одсѣв |
ѣд њега на колѣна, дигне оклопљене руке к њему, и изумирућим од пресилног чуства гласом повиче |
падне на кољена, и дигне склопљене руке к небу.</p> <p>Отац Амфилохије поврати се духом, али по |
не нам, но имени твојему.“</p> <p>Дакле к дѣлу.{S} Ови мемоари писани су црквено-славенским сло |
</p> <p>„Код његове особите велике воље к богослуженију, и крај његове узвишене душе, надам се, |
да су изображенији, што више имају воље к свом чину <pb n="170" /> и позиву, што већма настоје |
е и воде.{S} Закључа с поља врата, узме к себи кључеве, а ђацима, њих двоици, од коих је један |
b n="165" /> наклоност са њихове стране к њему, стало га је по свој прилици митре, а нарочито ј |
буди ако јошт није устао, и да га зовне к настојатељу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
еполдневне сѣднице, а архимандрит зовне к себи манастирског ђака Јосифа, и заповѣди му, да му н |
ди кроз њега на поље, па се онда окрене к протођакону и проговори му: „Баш се мислим, да ли да |
новце и пољуби га у руку, па се окрене к вратма да пође на поље.</p> <p>У тај пар чује се ход |
зи ђака, тргне натраг, и само се окрене к зиду.</p> <p>„Шта је том човѣку?“ запита управитељ ђа |
у постељу носити.</p> <p>Ђаци приступе к столици, дигну ову у вис, и однесу свога духовног оца |
{S} Ја знам за цѣло, да је она мало пре к теби ушла.“</p> <p>„Истина је“, одговори о. намѣстник |
јој врати дану му изправу, и мораде се к прозору повући.</p> <p>И у Ленкиним очима појаве се с |
ја јој бијаше пала на лице, и повуче се к прозору од ћелије.</p> <p>Слика, коју угледа, смрзне |
шибе... оче архимандрите“, окренувши се к овоме, „љуља се црква... прѣти нам нова Гоморра!{S} А |
а на нас,“ продужи владика окренувши се к архимандриту... „да небудемо и ми криви томе разсулу, |
онда је главу подигнуо, и очи су му се к плавом небу узнеле; одозго је чекао упутства и снаге. |
рху брда, уз које пут вођаше, окрену се к манастиру и немогоше се доста дивоте и милине нагледа |
ижило.{S} Ленка и њен пратиоц окрену се к друштву али нерекну ништа.</p> <p>„Јест, јест,“ наста |
тамо.{S} У који пар онај чутуру принесе к устма, у тај пар опази ђак архимандрита.</p> <p>Мал’ |
кад сам му <pb n="41" /> реко да хоћете к њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га неудавит |
ле!{S} Сад знам на чему сам.{S} Он неће к мени, ја немогу к њему.{S} Бог све види па ће судити |
ливен.</p> <p>Патријарх се мало прошеће к прозору и натраг, па онда стане пред о.{S} Теофана и |
ва уз чисту цесту, која вођаше узбрдице к цркви и згради.</p> <p>То је очевидно био манастир. „ |
д стане, метне руку на чело, дигне лице к небу, и повиче: „Та ти ће мене и направити убијцом!{S |
од љутине.</p> <p>„А та је ту!“ повиче к долазећему, пре него што овај сасвим ступи у собу.</p |
ављеним.{S} Устане са постеље и гледаше к вратма, очекујући шта ће да буде.</p> <p>Врата се спо |
ог, без љубави... са најсилнијом љубави к другом.{S} Ја сам имала, свачега само не срѣће.{S} Чи |
да је прими на своје груди, да пригрли к свом срдцу, да слије душу своју са њеном душом, која |
ли једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к овима.</p> <p>Послѣ овог кратког изјашњења да се врат |
ћ било.{S} Јест.“</p> <p>На то приступи к свом ковчегу, који бијаше са собом донео, и извади из |
градоначелник у магистрат, даде дозвати к себи полицајног комесара, и пре него што му овај назо |
дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к себи капетана, градоначелника Карловачког и рекне му: |
кселенцији ући.</p> <p>Варнава се врати к владици, па за мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, д |
па онда кад види управо шта је, полети к огњишту, зграби замашан гвоздени ватраљ и удари на Ми |
ену душу о.{S} Теофана.{S} Он дигне очи к небу и ухвати се руком за срдце.</p> <p>Она падне прѣ |
астојатељ?“ запита Ленка спуштајући очи к земљи.</p> <p>„Хоћу и то.{S} Ја сам му већ казао, шта |
нети.{S} Скочи нагло на, ноге... потрчи к другом столу и зграби тамо <pb n="38" /> нож онај, ко |
сам се како долазим као анђео утѣшитељ к разтуженој овчици, као анђео хранитељ очајавајућој ду |
пѣвничко појање, доведе митрополит сам к налоњи <pb n="257" /> архимандрита Гедеона, па га пос |
} Већ су га почели са побожним увѣрењем к болестницима у прњавору и селу призивати; већ се поче |
проговори о.{S} Теофан; „чисто долазим к себи од страха.{S} Све сам се бојао да не буде чега д |
љубите?“</p> <p>Друштво се било међутим к овим двома приближило.{S} Ленка и њен пратиоц окрену |
reign>! “ Па макне величанствено главом к свима, коих се здравица тицала.</p> <p>Многима је бил |
врачем души, срдцу и уму народа, вођом к свему, што је узвишено, свето, сјајно.“</p> <p>О. Тео |
асамаке горе, те оним дугачким ходником к ћелијама, док недојури до своје.{S} Ту забрави обоја |
Кад дође к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда ћем |
а се кадкад и по 10.000 људи на тај дан к манастиру стицало, одкуда је знатан прилог манастирск |
а овација сврши, окрене се тај враголан к свом сусѣду, и лагано му рекне: „Шта велиш Ђуро?“</p> |
а чуло.</p> <p>На ово пође о.{S} Теофан к патријарху да му цѣлива руку, но овај му је недаде.</ |
<p>Кад ђак отиде, приступи о.{S} Теофан к столу, на ком је јестиво било стављено, и сѣдне, да с |
је добра душа скроз и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и у подрум, па и у ракиџијницу... како |
и у манастир, него јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој мн |
м неврати зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама на вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S} Није вам т |
а је у дуга зимна вечера често призивао к себи.</p> <p>У такова вечера приповѣдао је много о зн |
ељ лѣпога пола.</p> <p>Ово пријатељство к лѣпим госпама, и симпатичка <pb n="165" /> наклоност |
у од стола.</p> <p>Архимандрит оде мало к прозору, погледи кроз њега на поље, па се онда окрене |
„Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те одведем.“</p> <p>Ле |
у од г. 1833.</p> <p>Но да се повратимо к приповѣсти.</p> <p>Патријарх је био очевидно мало љут |
/p> <p>О. Теофан клекне, и приклони ухо к устма умирућега.{S} Овај је говорио с прекидањем и вр |
резолуцију, по којој је попа одмах ушо к свом поглавару, или је одлазио неимајући срѣће видити |
кесеџија.</head> <p>Дошавши у манастир К... затеку тамо архимандрита домаћина и јошт једног ст |
опустите, да вас одвезем бар у манастир К...{S} Тај лежи на вашем путу.{S} Ту ћете прегледати ц |
обро јутро и јави му, да га архимандрит к себи позива.</p> <pb n="164" /> <p>„Кажи, да ћу таки |
и персона и начин.{S} Не као онај наш у К. неочешљан, неодељан; нити гледи као свештеник, ни го |
екидајући.</p> <p>Куварица окрене главу к њему, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удар |
јарх.</p> <p>Мајор стане и окрене главу к патријарху. „Заповѣдајте Ваша Светости.“</p> <p>„Дођи |
у позорност; он је као и нехотице главу к говорнику окренуо, и озбиљно га слушао.{S} А кад овај |
е о.{S} Теофан и спусти ожалошћен главу к прсима.</p> <p>Патријарх га погледи, оде к прозору, а |
чему сам.{S} Он неће к мени, ја немогу к њему.{S} Бог све види па ће судити и њему и мени!“ </ |
да видио, да Банаћани нововѣнчану младу к супругу одведоше.</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му једа |
„Ево нам јошт гостију.“</p> <p>Сви пођу к прозору, и виде већ у алеји троје каруце, које се при |
ља сачувати манастиру магнет, кои би ју к њему привлачио.</p> <p>„А најпослѣ има се осути манас |
тима, које нестоје ни у каквом одношају к црквеном богослужењу.</p> <p>„Стратимировић је и сам |
алеји троје каруце, које се приближују к манастирској капији.</p> <pb n="230" /> </div> <div t |
<p>И нехотице понесе сваки од њих руку к бради и повуче је прѣко ње, па један за другим одшуња |
пробудите у манастирима дѣлотворну вољу к стварању; на кратко: установите манастире тако, да је |
тионици куцали, или морали отићи у шуму к надничарима, који дрва, сѣку.{S} Онда им вино годи, а |
здравље.“</p> <p>За тим принесе чутуру к устнама и напије се шљивовице.</p> <p>Међу тим се дог |
о ко ико!“</p> <p>И опет принесе чутуру к устима.</p> <p>Архимандрит се побои, да јошт која здр |
же, а он да се није усудио принети чашу к устима, јербо ће се вино претворити у отров!“</p> <p> |
сти народне под своју руку узели, те их к себи пренели, под строги надзор узели, и на једном мѣ |
га народа у угарским покраинама.</p> <p>К. комесаром буде именован бан хрватски, генерал Шокчев |
витије таласе осѣћања покренути.</p> <p>К том је долазило, да је ту прѣд њим стојала не само на |
и, а шта је са о.{S} Митрофаном?</p> <p>К њему баш и хоћемо да приступимо.</p> <p>Кад је о.{S} |
саму кућу да затворимо, у којој мора вѣк свој да проведе?{S} И настојатељ је човѣк, и мора му |
скочити, него да је шибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелије, док је жива...</p> <p> |
. па шта ће вам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити добри пријатељи...{S} Окани |
је родом из Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{ |
све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене гранчице, макар да је на пољу јовањски снѣг по |
да поремећеним разумом пропадне, за навѣк <pb n="207" /> пропадне, док му Ви помоћи, док га Ви |
пред очима имати, мало сам себе за навѣк неубих и овога и онога свѣта!{S} Хоћу, спаситељу; увѣ |
засадиш виноград, кои ће ти име за навѣк у манастиру одржати.</p> <p>„Знам да умѣш, хоћеш и мо |
дати и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна, нити се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣш |
т, и будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним поштовањем.</p> <p>„Овом приликом шиље |
/p> <p>Калуђер се све више губио, а човѣк се <pb n="150" /> све већма развијао: јошт један часа |
од Москве у Русији ваља видити, да човѣк разумѣ шта је то - царска или велика лавра.{S} То се |
ди.</p> <p>„Мушицки није био никада човѣк, кои би најпрѣ добро промислио, шта се све може изсук |
ти“, одговори игуман домаћин. „Мора човѣк и ђаволу запалити свѣћу.{S} Учинили су ми много пута |
{S} Е мој синко, другачије је такав човѣк изгледао, него сви садашњи списатељи — фићфирићи.“</p |
l:id="SRP18730_C9"> <head>9.{S} Нов човѣк.</head> <p>Ноћ наступи.</p> <p>Ноћ је духовник дана.< |
прѣпона, хиљаду противности.{S} Кад човѣк на многе прѣпоне наиђе, — неугодне противности изкуси |
сам знао колико је куцнуло.{S} Кад човѣк што почне, па му хоће да пође за руком, а оно се само |
и јој како најбоље знаш.</p> <p>Кад човѣк пише, много ће рѣђе погрѣшити, него кад устима изража |
ођакон мало једовит, одговори: „Кад човѣк види буквана, одмах му мора и нехотице пасти на памет |
"127" /> стану разговарати.{S} Млад човѣк наједе се пресна купуса и залије га хладном водом... |
<p>Отац Митрофан бијаше здрав млад човѣк око 35 година.{S} Црна дуга коса покривала, му је тем |
<p>Господин протођакон био је млад човѣк, од виших људи, степенитог раста.{S} Очима је стрѣљао |
окренути.{S} О. Теофан бијо је млад човѣк; он је постио по пропису манастирском, али неидући за |
луђер с поља а онај раскалашни млад човѣк изнутра.</p> <p>Једаред дође један прњаворац о.{S} Те |
S} Пред подне дође к њој један млад човѣк, и донесе јој нѣко писмено.</p> <p>„Ово је мој правоб |
ѣк, и мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда д |
ити <pb n="102" /> могућно, да буде човѣк: али он несмѣ никада заборавити, да има ствари, које |
ѣо да пустим преда се...{S} Не може човѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта кога врага тражите по |
и свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пострада... нека буде и то.{S} Невино је с |
тлате као пси без госе...{S} Неможе човѣк кинути, да му неповиче калуђер: „на здравље!“ То је м |
плашила, јер га је познавала, да је човѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣ |
} На кревету је лежао човѣк — да је човѣк то се познало по строју главе, мршавим рукама и велик |
свој да проведе?{S} И настојатељ је човѣк, и мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, |
на ово архимандрит. „Настојатељ је човѣк као и други људи; и манастир је она кућа, у којој му |
сачувати од многе напасти, на које човѣк у животу наилази.{S} Дошли су чак до нас гласови, да |
Свему је томе он крив.{S} Тај ће ме човѣк главе доћи.{S} Свему је он крив.“</p> <pb n="29" /> < |
ше чинодѣјствовање!{S} Неможе га се човѣк довољно науживати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да се то д |
.</p> <p>Неможе се рећи, чему би се човѣк имао дивити више, или побожности којом је народ цѣлив |
Хвала Богу!“ рекне један. „Шта неће човѣк доживити, кад дуго живи!“</p> <p>Архимандрит Партениј |
> <p>Наједаред чује да пушка пуче и човѣк јаукну.</p> <p>Одмах му падне на памет она прѣтња прњ |
дете.{S} Има ствари, у којима други човѣк може бити човѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, да |
м?{S} Ових дана био си сасвим други човѣк спрама тих коња.{S} Чисто нам је било мило, како си б |
су говорили, да је подпуно свѣтски човѣк, а други, да није за финије друштво.</p> <p>Кои су им |
човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да одложи нарав човѣчију, а то је не сам |
а само од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било протуприродно, дакле и немогућно и нед |
вѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштемо да несмѣ бити чо |
јошт нѣколико сати... па би и овај човѣк лако пошо путем, који би га међу обичне људе турио!</ |
и, да ти браћа неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и слави, који неможе намѣре с |
онда може сваки схватити, да је тај човѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломити.</p> <p>Гла |
е вино доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, частимо и ми њега код наших кућа, па неб |
не главу к њему, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом великим: господи помил |
лио је сваки, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Овај стари свештеник био је у |
о бои за мој живот, јер му је један човѣк казао, да ће ме убити, само чим ме сама у шуми нађе.{ |
риповѣдати.{S} То је био изванредан човѣк.{S} Није ми баш много добра учинио; али што је истина |
био већ по својој нарави разговаран човѣк; а на протођакону видило се, да га нѣке живље мисле з |
, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам желио.</p> <pb n="172" / |
пратић био је богат кожухар; поштен човѣк, али као наши људи онога времена, врло гиздав са свог |
ке слабости избѣгава.{S} Као поштен човѣк мора дакле или обѣт свој држати, или из калуђерства и |
ни мого другчије учинити као поштен човѣк, као ваљан калуђер одговорио си само својој дужности. |
бити свући се и у свѣту као поштен човѣк начин живота потражити,</p> <p>— — „Са концем године |
аћин архимандрит био је врло научен човѣк.</p> <p>У погледу начина, коим се обходио у друштву, |
њих двоици, од коих је један свршен човѣк био, проговори: „Ви ћете му носити јело и воду, и поч |
а говориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк... изкуство мога живота врло је богато.</p> <p>„Ако т |
ој прегледи.{S} На кревету је лежао човѣк — да је човѣк то се познало по строју главе, мршавим |
ти.</p> <p>Уживао је своје дане као човѣк.{S} Али је јако тѣлом опадао.</p> <p>„Један дан, као |
мандрит се окрене Ленки.</p> <p>Као човѣк од најбољег свѣта поздрави је сада и проговори јој: „ |
д му је супруга умрла.{S} Он је био човѣк по нарави благ, а при том је свршио и философију.{S} |
у се учине основанима.{S} Он је био човѣк добра срца, па није имао воље икоме што на жао да учи |
идаковића.</p> <p>„Богме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био професором на |
х побудити.</p> <p>Печеновић је био човѣк друштвен; он је дакле са своје стране што више доприн |
е јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незнам да сам икада так |
лити хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, који се допасти мого.</p> <p>Међу његовим познатим к |
ближи. „Старост је старост.{S} Стар човѣк није никуда пристао.{S} Што си се ти вратила; ми би в |
диже тај нос у звѣзде; њему је паор човѣк као и други господар.. он с нама и једе и пије, па се |
, био је <pb n="268" /> врло честит човѣк, добра срдца, вољан на свашто, што је добро, срдцем и |
погледом.</p> <p>Овај је био прост човѣк, али чистога разума, и узвишеност мисли о.{S} Теофана |
ија; а кад се што почне, па прекине, увѣк ће рогобатно да изпадне.{S} То је сигуран знак, да не |
вао ил се будан по постељи превртао, увѣк му је била пред очима.</p> <p>Ко је?{S} Шта је та пре |
тирске ствари, тога је било од увѣк: увѣк је власт у фундације завиривала, и о њима разпитивала |
а и онога свѣта!{S} Хоћу, спаситељу; увѣк ћу на тебе мислити, и то ће ме одржати, да неклонем, |
пал, мало потмуо, — поглед благост — увѣк у пуном чину, дрвена мантија од дамаске. — — </p> <p> |
>Садржај те калафе остао је тајна за увѣк.</p> <p>За живота није ником допустио, да у њу завири |
дода на ово архимандрит. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, кој |
</p> <p>„Тошо!{S} Твоја су уста била увѣк нѣма... али је моја душа право у твојим очима читала: |
прављао.{S} Кад је ишо у процесијама увѣк је пазио да други један корак иду за њим, па је турао |
р ако друго што кажеш, знај да ме на увѣк убијаш.{S} Ја немогу преживити рѣч, која ме од тебе о |
манастирске ствари, тога је било од увѣк: увѣк је власт у фундације завиривала, и о њима разпи |
ра кроз које се проћи неможе и то од увѣк зелене вегетације око које се увијају лијане.{S} Гуду |
а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима имати, мало сам себе за навѣк неубих и ово |
ао је добре савѣте и ваљане предлоге увѣк и са захвалношћу.</p> <p>„Осим тога имао је богата из |
ла.</p> <p>Послѣ оне болести била је увѣк слабога здравља.</p> <p>Кожа на образу била јој је ск |
анитеља...{S} Љубав његова живила је увѣк јошт, али као ружица у пупољку, који неимађаше увѣта, |
шта, али што није у реду, шкодило је увѣк онима највише, који су против реда што чинили.{S} А н |
есто служио, и његове су службе биле увѣк за утисак приређене.</p> <p>„Споменућу само његов ход |
и то: рука руку пере... дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. оних људи, кои пљене и продају и пишу плат |
оди се смѣх и весеље.</p> <p>„Али се увѣк ја сам пријавим“, примѣти онај.</p> <p>„То је истина, |
доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у п |
јамачно могу у цркву доћи, па су се увѣк <pb n="317" /> нѣколико дана у напрѣд душевној наслад |
а јој није то могло поћи за руком, и увѣк се жацала кад је на то помислила.</p> <pb n="316" /> |
много држао на своје адвокатство, и увѣк је најпре увио и један и други брк, кад је хтѣо да ре |
шће руку, да узме мало бурмута.{S} И увѣк је нашо под руком бурмутицу <pb n="258" /> отворену, |
<pb n="172" /> <p>„Ако сам и послѣ и увѣк на њу мислио, „али је овај спомен био чист, сјајан, и |
долазио му је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела хранитеља...{S} Љубав његова живила је |
аслуга за цркву и народ, која би нам увѣк служила за чврсто становиште и непробитан штит против |
жаваше два смисла, од којих ју један увѣк врѣђаше, ма да незнађаше управо зашто.</p> <p>У смѣху |
до мене“, одговори он, „ја бих остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да има на мен |
сам се отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам желио.</p |
ити покора.</p> <p>„Него је и он био увѣк на својем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало се у његово |
н сам себи.</p> <p>Патријарх је њему увѣк говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни |
скоп Хранислав носио је своју калафу увѣк уза се.{S} Чинило се да стоји на њој написано: <forei |
борбе изишо.</p> <pb n="254" /> <p>„Увѣк је знао, шта хоће: па је сходна срѣдства безобзирно у |
ч та била је нож са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣме живота и смрти.</p> <p>Казали смо, како |
во носи у себи најсигурнији и најбољи лѣк против таковој болести у души.</p> <p>„Чуо си и читао |
овати.{S} Његова молитва дѣловаће као лѣк код болесника, као глас више утѣхе код разтужених срд |
на, дакле по наравном току човѣчијега вѣка, већ близу гроба.</p> <p>„Столица митрополитска могл |
их.{S} Ово је земљиште свето; од памтивѣка несмѣ на њега ступити женска нога.</p> <p>На најјужн |
ле да нестои оно, или барем да неће довѣка стојати, да ниси нити свој нити независан.{S} Међу т |
при свему, што духу <pb n="201" /> човѣка годи.{S} Ево сад смо на брѣжуљку.{S} Погледајте само |
но како се тргне, кад и ту види два човѣка с пушкама на стражи.</p> <p>„Шта је то“ Запита сам с |
p> <p>Сутра дан најми управитељ два човѣка, изведе болестника на чист зрак, даде му собу очисти |
ло показује изванреднога узвишенога човѣка.{S} Ја одобравам подпуно његове мисли.{S} Писати му |
овуче мрѣжу своју око тога ужаснога човѣка, да га испије као паук муву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти |
ио је архимандрит све дражи свѣтска човѣка.</p> <p>Био је пун досѣтака.</p> <p>Говор му се прел |
пасош, да идем и тражим настојатеља човѣка, па да се станим тамо, гдѣ такова нађем.</p> <p>Овај |
p>На то дође ђак.</p> <p>„Води овог човѣка у подрум, па му налиј“ ту чутуру шљивовице из оног б |
из сваке дијецезе по једног младог човѣка, и држао је рѣч.</p> <p>„Ево ћу ти у овој ствари јед |
чали, остављајући <pb n="43" /> ког човѣка на згодном мѣсту, од куда је могао видити, ако би ап |
рѣћна једна женска потражити кадгод човѣка, кога крије самоћа манастира и раса калуђера!“ примѣ |
а у манастирској цркви.{S} Ова може човѣка узвисити до анђела, попети међу светитеље.</p> <p>„П |
ом ли манастиру, иначе ништа што би човѣка занимало.</p> <p>Шта је овому стању узрок, то јошт н |
" /> и она клоне у изумљењу на прси човѣка, кога је тако силном љубави љубила!</p> </div> <div |
иче...{S} Иначе би се звало осудити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да од |
о јавних листова, кои недаду газити човѣка као дрва, па ма да је то и прост само калуђер, — и д |
д пошље му један новосадски адвокат човѣка с писмом, да му даде нѣколико холби шљивовице.</p> < |
уша врѣдност злата а опасност снагу човѣка.</p> <p>„Послѣ те сјајне побѣде можеш бодрим духом с |
...{S} Шта су у стању... у стању су човѣка права здрава у највеће зло увалити, само да својој о |
најчистије љубави процвѣта у срдцу човѣка, који бијаше на врати тога срдца изрезао рѣчи:{S} Љу |
акова нађем.</p> <p>Овај бо прави сучовѣка нижим од скота.</p> <p>Овдѣ нема сугласна, кротка, и |
ћемо га и извршити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одговори администратор. „Ти си пустио к |
а мрдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи као |
то ми се хрђаво снѣва. <pb n="300" /> Нѣка велика господа долазе у манастир, разгледају шта се |
мандрит Арсеније протођакону Никанору нѣка мѣста приобштио, као оно гдѣ се каже, да се манастир |
вила у послѣдњем часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она зах |
ћелији.{S} Гледао је подуже житеља тога кавеза, пустио је мисли по прошлости, и на једаред сѣти |
е од огњишта, и чекала, неће ли за коју каву повикати, а међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и |
овдашњег живота оставио бих радо овдѣ, кад би ми било могуће; јер доиста боље би било, кад се |
шику, да мало кусне од донесена варива, кад му нѣшто падне на ум, те онај час тргне кашиком од |
ву ћемо познати из питања патријархова, кад о.{S} Теофан ућути.</p> <p>„Кажи ми право о.{S} Тео |
дужи се и на даље, и сврши се тек онда, кад путници дођу у двор у Карловце и с кола сиђу, да у |
р епископов или митрополитов само онда, кад је имао или какову милост просити или какову немило |
Теофан игуман?{S} То би било само онда, кад би сви настојатељи били као отац Теофан; али од те |
славу радостног за сву државу догађаја, кад стану злочинца изводити да га обѣсе.{S} Он јави то |
>Зној пробије и Митрофана и Амфилохија, кад чуше о кривој заклетви.</p> <p>Митрофан помисли, бо |
еко:{S} Шта ће рећи његова екселенција, кад чује, да су женске у мојој соби биле!{S} Шта ће на |
скривио.{S} А ја сам знао шта ме чека, кад то учиним.{S} Сад нек буде што бити има.{S} Ти иди |
сам је толико пута изгрлила и изљубила, кад ми је о послѣдним часовима љубљеног списатеља свога |
.. а иначе само сам га на улици видила, кад пролази поред наше куће, па ми се чинио, да није ка |
младог новосадског шестошколца мислила, кад год је времена имала, и кадгод је мислима својима м |
н?“</p> <p>„Мал’ га није капља ударила, кад сам му <pb n="41" /> реко да хоћете к њему да дођет |
а, која је Амфилохијеву главу усрѣћила, кад су се Митрофанове шаке с њом сукобиле.</p> <p>Лупа |
е мѣста мало му није суза глас угушила, кад је видио, какав живот у очима народа одсѣва, како м |
S} Ово, како је пало на лице пријатеља, кад је говорио, тако је, реко би, укочено остало.</p> < |
ити манастири народу у многим струкама, кад би се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг мана |
риту.</p> <p>„Мени игра срдце у прсима, кад чујем, да се говори о младим Србљима, кои високе шк |
Карловце него таки послѣ два три дана, кад се увѣрио о сталности промѣне код пекара, сѣдне на |
ем, па зато сам оставио врата отворена, кад смо на ручак отишли.</p> <p>Настојатељ је ћутао.</p |
то љубезан господин,“ проговори стара, кад га изпрати и натраг се врати. „То је прави господин |
све већма отварало: али није било часа, кад му није прѣд очима стојао из међу њега и ње отац са |
о посла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад ме мисао на тебе, натраг поврати.{S} Та ти си горе |
уталожи.</p> <p>„Ево!“ повиче куварица, кад нож у руке узме. „Хоћу се, бога ми пре убити овдѣ н |
ким успѣхом сврше.{S} Тако ми је и сад, кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учинили радос |
угом сушти анђео хранитељ! “</p> <p>„Е, кад ти дирну у ту струну,“ рекне архимандрит, кои се оч |
200 фор., па изплати и растѣрај слуге, кад их неможеш употрѣбити; а верујем да неможеш, јер су |
ѣштено.</p> <p>Но јошт се већма зачуде, кад их доведе домаћин <pb n="223" /> у крајну собу, до |
ик са 11.000 комада дрва.{S} А касније, кад буде готов са шљивиком, одреди му један комад земље |
ојатеље уклониће од управе манастирске, кад неуму да је руководе, а влада ће казати: имате прав |
престрог.{S} А нарочито није знао шале, кад се о калуђерима радило.</p> <p>Прва пошта донесе ту |
ла што сам почела говорити...{S} Дакле, кад моја тетица метне бѣлу набрану капу на главу, наоча |
д ми се груди пуне, срце ми се надимље, кад се сѣтим, колико ме је пута та јутрења молитва за с |
" /> <p>О. Теофан окуражи се мало боље, кад види да се патријарх насмѣши.</p> <p>„Установите В. |
у приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге воље, кад те занима,“ рекне архимандрит. „Једаред му дође ако |
ећ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣло, па онда ће се н |
и и блѣском.</p> <p>Млада жена застане, кад види тај необични појав.</p> <p>С друге стране прен |
врата оде к прозору; но како се тргне, кад и ту види два човѣка с пушкама на стражи.</p> <p>„Ш |
ће у даљем свом животу.{S} Исте године, кад је онај бал давао у манастиру, буде епископ Рајачић |
ам.</p> <p>„Наша господа обично немаре, кад им млађи теже на више... ја другчије мислим. „Што в |
сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне се, кад чује ове рѣчи администраторове.{S} Он се нађе уврѣђ |
дно“, повиче он на то; но упрѣпасти се, кад види да је куварица.</p> <p>„А што си долазила, чов |
је нѣколико пута погледао, осврћући се, кад је од мене одлазио!{S} Онај грохот пакла, којим су |
ђите да и мене изповѣдите и причестите, кад пођу да ме обѣсе!“</p> <p>На то се нагло удали, и з |
ту.{S} Наша црква и наш народ уздануће, кад изкуси, да смо могли толики капитал имати, па га не |
ђе језа по цѣлом тѣлу и кроз све живце, кад виђе ту слику ужаса и очајања, прѣд собом.{S} Она с |
у изгубише, а нехотице му сузе грунуше, кад је са истог прозора, за који је тај дан, реко би, ч |
од више врсти,“ проговорио је сам себи, кад је ствар добро промислио и размислио.</p> <p>„Ова д |
и горе.</p> <p>Нов живот осѣти у себи, кад се нађе у слободној природи.{S} Ноге му чисто добиј |
а вас дочекамо,“ проговори тетка Ленки, кад се ова приближи. „Старост је старост.{S} Стар човѣк |
добро стојао, јер су му сви одобравали, кад би што реко.{S} А послѣ начелника говорио је он нај |
којим су се остали непријатељи смѣјали, кад су ме оставили мѣрећи ме од главе до пете погледом, |
е поднети: доста да су били доста чили, кад други од ноћнога труда попадаше.</p> <p>Кад се гост |
признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Против вас оче Митрофане |
мого казати, да ћеш свршити без казни, кад си се подао грѣху.</p> <p>„Но уједно тим си показао |
е, крв јој се у ледену струју претвори, кад то примѣти.</p> <p>Пропала си! викне јој нѣки гласу |
о је дакле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А има калуђерство по себ |
андрит Партеније.</p> <p>„Ћути бога ти, кад незнаш ништ паметније“, обрецне се на њега архиманд |
.</p> <p>Свако ће нас подпуно разумѣти, кад рекнемо, да се опет љубав жене у њеним прсима разго |
а ометала.{S} Никад није могла спавати, кад је свѣћа горела.{S} Но ћутала је.{S} Само се сваки |
филохије идите напоље, па ћу вас звати, кад будем готов са вашим другом.“</p> <p>Она двоица ста |
то, да ће и мој манастир почествовати, кад јој послови допусте.“</p> <p>„А, то је друга ствар. |
ит свом штићенику, како се ваља држати, кад се у цркви служи.</p> <p>Архимандрит је био особито |
ави у вис скакати, и зној га пробијати, кад чује те страшне рѣчи.</p> <p>Адвокат није на то паз |
непробуде рано.{S} Већ је било 8 сати, кад су очи отвориле.</p> <p>Обуку се.</p> <p>Кад изиђе |
чак скувала у двору, знам да ће грцати, кад га стану кусати, срам их било.“</p> <p>„Баш за то н |
рекне један. „Шта неће човѣк доживити, кад дуго живи!“</p> <p>Архимандрит Партеније изручи вѣр |
аља да буде.{S} Али неможе се одобрити, кад се сазове друштво од 20—40 лица, и мушких и женских |
шег младића.{S} Имао је обичај жмирити, кад је кога помњиво сматрао; али му је из ока бистра му |
...</p> <p>О. Теофан престане говорити, кад ове латинске рѣчи чује, које су му сасвим нове биле |
ђо Ленка, да ћете и мене опет посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. архимандрита |
морају се у гробу од радости потрѣсти, кад му кћери народа тако о њему говоре.{S} И ја имам ра |
глед високе једне особе баш онда пасти, кад је тај просјак или осуђеник туда пролазио.</p> <p>К |
{S} Није осѣћао ни старости ни болести, кад је ваљало те послове обављати.</p> <p>Он је био епи |
но, па ћемо га у брашнару силом одвући, кад неће добровољно тамо да иде.“</p> <p>О. намѣстник с |
о, и тако му се друг од истине поплаши, кад га крвљу обливена види.</p> <p>Он разширене руке на |
ина усамљенога мѣста годила ми је души, кад само на њу помислим.{S} Ноћне службе божије дизале |
вѣк је најпре увио и један и други брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат Печеновић.</p> <p>У друшт |
м кога да ме носи, небих никад ишо сам, кад ми мало вино удари у ноге: али шта ћу, нити имам ко |
њом. „„Допустите да вас и ја изпратим, кад већ није другчије!“ примѣти архимандрит, пак пође и |
ри кораке, и да иде барем близу за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас до |
ник у по манастирском ђаку.</p> <p>Шум, кад су врата одкивали, пробуди намѣстника из сна.{S} Он |
.{S} Екселенција.</head> <p>Осване дан, кад ће сиромах о.{S} Теофан да приступи Његовој Екселен |
л Шокчевић.</p> <p>Овај већ одреди дан, кад ће у Карловце доћи, и спреми ствари, које ће да пон |
пити, па ће се то репетирати сваки дан, кад небуде учињено што ти заповѣдам.{S} Пре нето што ме |
врѣдном свакога признања.{S} Онај дан, кад су га изабрали за митрополита, завѣшта, да ће на св |
вишка колико хоће, он је био задовољан, кад се у рачуну показало, да има макар 24 крајцаре више |
е, да му је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, кад се од пута мало очисти и уреди, оде к настојатељу, |
рѣме прошло, одкад бијаше тамо доведен, кад једно јутро, проспававши ноћ добро, дигне се из пос |
.</p> <p>„За патриарха,“ рекне домаћин, кад гости на ту страну погледаше, „кад дође овамо.“</p> |
велите на то све господине!“ запита он, кад је све казао, што је држао да му ваља казати, а каз |
ратор споменутога манастира.</p> <p>Он, кад је добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, |
исину батину глогову, којом се помагао, кад је шуму обилазио, и која би и најгоропаднијег вампи |
ѣстник био се опремио, да иде на посао, кад нѣко на врата лагано куцне.</p> <p>„Слободно“, пови |
го... дуго...{S} Дан већ бијаше ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га пробуди.</p> <p>Ма |
мирски ђакон, па је у калуђере отишао, кад му је супруга умрла.{S} Он је био човѣк по нарави б |
те је свога правозналца мирније слушао, кад овај продужи: „Имам ја пријатеља и у Вуковару и у П |
ководе, а влада ће казати: имате право, кад нису за то, нека нешкоде сами својој цркви ни манас |
> <p>„Ваша светост имате подпуно право, кад кажете да се она мудра и света правила недрже, прем |
вих уста изиђе.</p> <p>Четвртак је био, кад се о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за аудијенц |
</p> <p>Нико га није братски поздравио, кад је у дружину дошо; сваки му је одговарао као прѣко |
и, то сам увиђаш; то си и синоћ увидио, кад си реко да ћеш ми данас све казати, што држиш, да м |
варио, ма шта да си у манастиру тражио, кад си у њега ступио!{S} Неговори ништа... знам све.{S} |
е, као да их је ко ладном водом прелио, кад чују, како им је прошо настојатељ код господина про |
лужник преда писмо, које бијаше примио, кад је болестник дошао, о тим налогом, да му га преда, |
. али шта је мислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вратио, то можете мислити.{S} Тај гост жи |
турски ножић, кои је овај собом носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући х |
<p>Он је очевидно ово неправо тумачио, кад је узимао, да му артиљерија с успѣхом оперира.</p> |
{S} Глас је имао јак: и обично је вико, кад је говорио.{S} Држање тѣла имало је значај изазивањ |
ћ постарао.</p> <p>Тргне се дакле мало, кад јошт далеко прѣ подне ступи у ћелију му сам настоја |
мандрит Партеније.</p> <p>Застане мало, кад види, какво је дружство у ћелији.</p> <p>О. Теофан |
врата скинула.</p> <p>Скандала је било, кад су калуђери по прњавору и селу трчали и њихови коња |
и било могуће; јер доиста боље би било, кад се неби мого ни опоменути онога, што сам овдѣ претр |
ти на мене наплели.{S} Најбоље би било, кад би ја како пре комисије дошо до двора, па ексцеленц |
к, на ком се видило, да му је одлануло, кад је одлучио истину говорити. „Сви смо ми били једнак |
днацртао, па му небијаше сасвим угодно, кад му лѣпа удовица округове помрси.</p> <p>Међутим као |
е калуђер сав чудесним начином потрѣсо, кад је она гласом ужаса и поуздања рекла:</p> <p>Сѣти с |
<p>Настојатељ се забезекне, шта је то, кад овај звук чује, који несадржаваше ни на који начин |
ан из чистога срдца молимо.{S} На лѣто, кад сасвим оздравим, желимо вас у вашој св. обитељи пох |
обећала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да има разлога; пак за то м |
о потрзање ножа није у реду, а особито, кад млађи стоји пред старијим.{S} Признајем да сам и ти |
ка на вѣнчање провезла; он је уздахнуо, кад се кићени сватови изпрѣд његових очију изгубише, а |
лестнику, да се справља као дивља звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} Али како опази ђака, тргне |
м напрѣд ступио, те је тако у онај пар, кад су се шаке отца Митрофана састати имале, главом међ |
<p>Њен пријатељ гледао је кроз прозор, кад се Ленка на вѣнчање провезла; он је уздахнуо, кад с |
увѣта, да се разцвѣта.</p> <p>И данас, кад је послѣ топле молитве нашо излазак из таме и мрака |
с и више нигдѣ!“ проговори архимандрит, кад су подуго уживали оправдано удовољство духовно у из |
о је за г. архимандрита Партенија част, кад му дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме об |
} Теофан у пуној збиљи одговори: „Јест, кад би само стојао за нама какав наш главнокомандујући. |
ио је, да ће патријарху учинити радост, кад му све каже:</p> <p>„Било је у таким приликама и ви |
<pb n="266" /> одтѣрати, ако први пут, кад у двор одем, ненађем, да је по мојој заповѣсти учињ |
т приредиле све, и сѣле у теткину собу, кад нѣко куцне на врата, и на одговор слободно, уђе.</p |
ми није по глави пролазило, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и да си здрава читава.“</p> <p>„ |
према лѣпоме полу.</p> <p>Приповѣдају, кад је био протођакон код митрополита Стратимировића, д |
јошт тре тога план, како да је добију, кад дође, па по томе оде одмах сваки на своје мѣсто.</p |
а од сумње, и ђак изнесе празну чинију, кад по њу опет дође.</p> <p>Дође вече и ноћ.{S} Стража |
рудила да заборави на ону ужасну сцену, кад су они калуђери у ћелију о.{S} Теофана хрупили, ник |
звали.{S} Говор његов држан на сабору, кад су га изабрали, славили су сви као изврстан.</p> <p |
сти. „Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их је ко запитао, за што сирото дѣте тако надалеко |
а би се међу њима нашла у оном моменту, кад им се ваљало састати.</p> <p>На несрѣћу нађе се дон |
аво овај пут?“ запита госпођу Пуљиницу, кад су нѣко врѣме ишли.</p> <p>„Овај пут води управо у |
Зар тако, мајору?“ проговори патријарх, кад му друг у сигрању избаци карту, коју овај небијаше |
Архипастиру!</p> <p>По смислу оном,... кад има браће у великој кући, онда је најстарији над ос |
Он покрива кућу, а ја поим христијане: кад дође ко из двора, и запита вас, кои је калуђер у ма |
{S} За трапезом су ћутали као заливени; кад су се с њим сукобили, бѣгали су од њега као да је к |
та није ником допустио, да у њу завири; кад је умро, није било у њој ништа видити.</p> <p>Ко је |
} Манастир нема нуждних дрва за гориво; кад хоћемо што да скувамо, морамо да кидамо своје плото |
т ни од кога узео ни крајцаре за савѣт; кад што напишем, ваља да ми се плати... а савѣтом помоћ |
места гомилама долазио, <pb n="250" /> кад је чуо, да ће на већи какав празник о.{S} Теофан сл |
аришту и под стражом?“</p> <p>Није!{S} Кад се администратор манастира увѣрио, да је о.{S} Теоф |
="17" /> али је други садржај имала.{S} Кад одпѣва поему стане маукати као мачак, одкључа врата |
/p> <p>Одмах пошље по о.{S} Теофана.{S} Кад овај дође, види на столу једно разпечаћено писмо, ј |
ади свога изврстнога гласа и појања.{S} Кад је овај запојао, мислио је сваки, да непѣва за пѣвн |
оларовић.{S} Служио га је као свѣћа.{S} Кад прођу многе године произведе га епископ за архиманд |
лнике из дубљине срдца и душе своје.{S} Кад је подиго очи своје к небу, чинило се као да му ове |
ина чујемо, да се као дух појављује.{S} Кад добијемо какву младу лѣпу гошћу, ето га у поноћи у |
одговори архимандрит, „Слушај дакле.{S} Кад је Стратимировић бивао на изпиту богословском, дола |
е рука тамо, и извади нож иза чизме.{S} Кад добије нож у руке, стане, дигне руку с ножем и пови |
дна свога срца.{S} Све му тло клоне.{S} Кад овако говори његов адвокат, да шта ће болан говорит |
га сан, и он проспава мирно до зоре.{S} Кад се дигне из постеље, осѣти се као на ново рођеним.< |
ходника у ћелију као да на што пази.{S} Кад се управитељ приближи <pb n="305" /> постељи болест |
жати свете обѣте, које сте положили.{S} Кад ја заповѣдим, ви морате слушати, слѣпо слушати, па |
/p> <p>(О. Теофан почне преповѣдати.{S} Кад стане казивати како су куварицу злоставили... како |
ивота 6% на твоје одржавање примати.{S} Кад умреш, а ти их остави у корист сиротих ученика наше |
има сто прѣпона, хиљаду противности.{S} Кад човѣк на многе прѣпоне наиђе, — неугодне противност |
једно са архимандритом настојатељем.{S} Кад патријарх прочита мој опис жалости и невоље: мало г |
о у држању тако и обхођењу управљао.{S} Кад је ишо у процесијама увѣк је пазио да други један к |
<p>„На углед спољски држао је много.{S} Кад је год полазио у народном каквом дѣлу у Беч, или на |
ам њим загрозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} Кад дође прилика, да трѣба трпити или нападати, калуђер |
="78" /> сам знао колико је куцнуло.{S} Кад човѣк што почне, па му хоће да пође за руком, а оно |
<p>Ленка је жељно очекивала одговор.{S} Кад овај подуже непослѣдова, настави даље: „Шта те може |
тојатељ је намрштен читао бурунтију.{S} Кад је прочита, поцѣпа је на ситно комађе и трѣсне је о |
ога добротвора разликовао од других.{S} Кад му се овај приближио, онда је и сад само мумлао, ал |
ваљало је да га потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се није могло |
> <p>„Па до које сте доба били заједно“ Кад сте се разишли?“</p> <p>„Е ко ће то знати, ми немам |
“ кад је било лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се није могло на пољу диванити.</p> <p>И о.{S} Теоф |
да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манастир уреде, да иду у други, па и тај да д |
други одређивати.{S} Ја само говорим, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим други.,“</p> <p |
ком, онда се казују свѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и кћер.“ |
> <p>Калуђер се бијаше мало окуражио, а кад чу за дукате, мало га капља неудари.</p> <p>Дукати |
руком, а оно се само од себе развија; а кад се што почне, па прекине, увѣк ће рогобатно да изпа |
тије у манастиру до излазка комисије; а кад једаред господин архимандрит Арсеније дође у манаст |
} Ноте су мртве, клавири су осамљени; а кад банда у народу <pb n="235" /> засвира, онда добију |
ле сам ја жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене небудеш имао, онда си само свој.{S} Видиш дакл |
држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја постанем игумном, онда ћемо и боље!“</p> <p>И оп |
подпунога уверења о помоћи свише.{S} А кад је своим епитрахиљем закрилио главу болника, учинил |
нику окренуо, и озбиљно га слушао.{S} А кад овај сврши, онда опет као нехотице падне му поглед |
људе научили шта да говоре, јест.{S} А кад би људи овамо дошли, морали би се запитати, да их н |
ама или за косу или за образ!“</p> <p>А кад болестник стане мумлати, онда уђе брзо ђак у собицу |
ни мотрио на своје калуђере у оно доба кад су били остављени да за себе живе.</p> <p>О. Митроф |
руди, на коима ова почиваше.</p> <p>Ова кад опази калуђере и њихова пакостна, лица, отрѣзни се |
ништа видити.</p> <p>Ко је био код њега кад је умирао? незнамо; како је садржаја калафе нестало |
овуче се једним кораком натраг, па онда кад види управо шта је, полети к огњишту, зграби замаша |
убомира у Елисијуму</title>.{S} Та и ја кад сам била мала читала сам га спрам мѣсечине.“</p> <p |
гне, и мало по мало заспи.</p> <p>Ленка кад види да је стара заспала, понесе руку да угаси свећ |
з прошлости.{S} До сад си ми се јављала кад и кад као лик чистијег створења каквог у мојим мисл |
о могло поћи за руком, и увѣк се жацала кад је на то помислила.</p> <pb n="316" /> <p>О. Теофан |
</p> <p>„То су лѣпи разговори међу вама кад немате друга посла, мој о.{S} Теофане,“ одговори па |
дочењем, и онда настави: „па благо нама кад будете!“</p> <p>Епископ Хранислав желио је јако да |
S} Осми дан спреми све што му трѣба, па кад му стража оде ручати, а он полагано изиђе из собе, |
мѣстника ове куће осудили на ариште, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћели |
о смѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад добију мукте да се напију, а они незнаду, шта је до |
стражара, кои је имао на то мотрити, па кад дође, одмах господину јавити.</p> <p>Овај стражар п |
имандрит је чекао подуже на одговор, па кад је настојатељ све једнако ћутао, позове о.{S} Теофа |
ављати, одздрављати и поздрављати... па кад он запои многа лѣта или другу какву стихиру... такв |
оге настојатељеве строго изпуњавати; па кад му се каже, да наточи чутуру, онда да неда и на здр |
нема му пара!{S} И нема му пара!{S} Па кад му нема пара, нека и проживи године без пара.{S} Ст |
; лажу.{S} Нема мојој тетки пара.{S} Па кад се још лѣпе обуче, па метне наочари, па стане читат |
и и увозили, отакали и претакали.{S} Па кад смо заједно радили ваља да и заједно пијемо.{S} Ово |
ћке душице, дај плећке, дај плећке!“ па кад сврши а он заврши са једним громовитим „дан!“ које |
астојатељ нѣким начином узвишено: „Е па кад он мени прашта, праштам и ја њему... и нека буде ти |
ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„Е па кад је казао, све је тако.. је л’ Крста?“ рекне на ово |
о трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> <p>„Е па кад други кажу, што ја да тајим?“ одговори свѣдок, на к |
и ти, па ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па кад је он казао, како је било, казаћу и ја.{S} Ми смо у |
управо у Карловце.</p> <p>А она двоица кад се наједу плећке оду на куваричина врата, и отац Ам |
ати стајали, па ноћу тамо спавали и кад кад музикално хркали, а на подне одлазили су у кујну, т |
ѣку.{S} Онда им вино годи, а што их кад кад поштени људи <pb n="8" /> пред другима гостима у го |
олико се кућа у ово врѣме подигнуло, од кад је он настојатељ.{S} Ми мушки знате, не <pb n="113" |
на, па се насмѣши и проговори му: „А од кад се ви бавите са науком о шумским дрвима?“</p> <p>Пр |
наше, па што га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему сторицеју... |
.... „Код адвоката.{S} Шта се чиниш луд кад ниси?“</p> <p>Сад о.{S} Теофан схвати прави смисо п |
најпослѣ премучи муку, и проговори: „Е кад је о.{S} Теофан признао сам, да је погрѣшио, нећу н |
калуђерском животу уче.{S} У цркву иде кад му на ум падне, и тако своим примѣром и искушенике |
нити је кад код те ћелије био, нити је кад за њу запитао.{S} Њему је једно вече пре више месец |
чуди.</p> <p>Пријашњи управитељ нити је кад код те ћелије био, нити је кад за њу запитао.{S} Ње |
Милије их је било слушати него славује кад се надпѣвају!“</p> <p>„У умѣтности чинодѣјствовања |
познавао је Варнаву, и зато се обрадује кад га види, на та мало слободније <pb n="58" /> дишући |
тво сиротиња, — да се највећма узвишује кад најбоље слуша.{S} Ево и пред вама молим старѣшину д |
рио је, да ти се 6% камате сваке године кад ти је воља издају, <pb n="320" /> а са главницом по |
своју небесну висину.</p> <p>Оне године кад се о.{S} Теофан намѣстниковања посве опрости, и сво |
у подрум, па и у ракиџијницу... како се кад деси.{S} Недиже тај нос у звѣзде; њему је паор човѣ |
одна; ако калуђери то признаду, онда ће кад тад доћи мајстори, који ће из тога чудновате конзек |
вао га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега какав солдачки „<foreign xml:lang= |
та је за бога, о.{S} Митрофане,“ повиче кад ближе дође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљ |
болѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био |
и немогу пити на само по што су живи, и кад им дође воља попити коју чашу више, то траже друштв |
{S} Са овим могу разполагати по вољи, и кад то теби остављам, онда га добија онај, кои је мени |
39" /> на то.{S} Ти мораш тај остати, и кад ти је добро и кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и ум |
химандрит погледи и на десно на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особито у очи упадало, зап |
горѣле; мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се в |
g="la">conatus homicidii</foreign>... и кад узмемо, да је то био ваш духовни <pb n="51" /> отац |
је доста.{S} А господин није ципија; и кад части, части поштено; он негледи у чашу никоме, нит |
лости.{S} До сад си ми се јављала кад и кад као лик чистијег створења каквог у мојим мислима, а |
е сваки мудар, кои веже језик за зубе и кад је сам у соби. — Али видим да си избочио очи као ма |
коните судије, јер се вас тиче: ко је и кад судио сам у својој ствари! примѣти о, намѣстник.</p |
д врати стајали, па ноћу тамо спавали и кад кад музикално хркали, а на подне одлазили су у кујн |
разумѣ — „па је онда кадкад и лудовао и кад није ништа повуко; — најпослѣ стане људе нападати к |
рађанском одѣлу, и продужи свој посао и кад о.{S} Теофан уђе.</p> <p>На столу пред њим лежала ј |
и мораш тај остати, и кад ти је добро и кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и умрѣти!“</p> <p>Ова |
ву земљу увити: мене увија мрачна ноћ и кад си ти на врху славе твога дана.... да ли ће се и ме |
неће добро бити“, говорио је самом себи кад је из двора епископског изишо. „Како ме јутрос епис |
њу пустило.</p> <p>Управитељ се згрози кад уђе у собу и по њој прегледи.{S} На кревету је лежа |
би и прими га врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду на само, онда му каже, зашто га је звао.{S} Ов |
госпођи и запита ју:</p> <p>„Јесте били кад год у овим странама?“</p> <p>„Никада до сада,“ одго |
pb n="162" /> тако челом лупио о под ни кад си при рукополагању метанисао.“</p> <p>На то се раз |
да се настојатељ опија?{S} Неваља то ни кад чини тајно у својој ћелији прекривен од свакога ока |
слов.</p> <p>Срдце му стане јаче куцати кад ступи у патријархов двор у Карловци.</p> <p>„Ако ми |
ила.{S} Нисам се усудила ни проговорити кад је он био у друштву.{S} Пред Видаковићем да прогово |
n="31" /> ћуте да се могла мушица чути кад би пролетила.{S} Рукама броје бројанице, а гледе у |
ум, да им је птица излетила.</p> <p>Тек кад ђак Јосиф донесе ручак, и уђе у собу, види да ту не |
мах покрије, а ја да му 800 фор. платим кад шљивовицу продам.</p> <p>— — „За год. 1842 будем по |
то добро, <pb n="242" /> па је паметан кад га даје.{S} Нека се он само држи свога система.{S} |
. „Ја сам гладан као курјак,“ повиче он кад пође у гостинску собу. „Пеците, кувајте, иди дајте |
е један на другог, и развуку образе као кад ко рекне: осрамотио сам се!</p> <p>И нехотице понес |
а митрополита нађем ја то хрђаво пециво кад други пут овамо дођем, приправите се да за осам дан |
обно, ђаволско смѣшење администраторово кад ми нож у руци опази... онај сатански глас, коим ми |
вѣк пише, много ће рѣђе погрѣшити, него кад устима изражава што мисли.{S} Ја ћу јој јошт данас |
чизме извуко, и који бијаше тамо бацио кад је у ћелију ушо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“ викне |
" /> рукама. „Нека буде, шта хоће, само кад је моја ћелија остала на миру.“</p> <p>Куварица се |
ми бити мило!“</p> <p>„Хвала Богу, само кад је оздравила!“ изјави о.{S} Теофан са своје стране. |
ости и у гласу и у образу.</p> <p>„Само кад сам погодио,“ одговори овај; „захвалности нетрѣба н |
лохије са ватраљем полети за другом, но кад дође на басамаке уплете се у мантију и падне.</p> < |
е, дали су вам велике грунтове...{S} Но кад ви тако с њима поступате, ми ћемо нашу крајцару на |
ути онога, што сам овдѣ претрпио.{S} Но кад бити неможе, служиће ми само за науку, да се боље ч |
челник даде приредити лов у риту.{S} Но кад буду на мѣсту, опазе, да нема ловачких паса.{S} У н |
тирирати за оружане стражаре.</p> <p>Но кад опази, да је онај сасвим миран, мирнији него икада, |
тарији сусѣд при трапези.</p> <p>„Добро кад ниси казо од <foreign xml:lang="la">parcella</forei |
но, а што је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад се на калуђерски преведе значи: што је црквено, то |
ржај рѣчи свога противника.</p> <p>Зато кад га архимандрит запита, шта има примѣтити на правдањ |
наке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На брзо затим пукне гром у |
<p>С друге стране пренерази се калуђер кад <pb n="139" /> види, гдѣ му она жена у собу улази, |
о посвѣдочена.</p> <p>Трећи дан у јутру кад буде готов записник, сазове архимандрит све калуђер |
а, сѣку.{S} Онда им вино годи, а што их кад кад поштени људи <pb n="8" /> пред другима гостима |
да нису, ако смѣш?{S} Па што се мрзнеш кад таковом господину банда многаја лѣта свира?</p> <p> |
ање Ленкине душе.</p> <pb n="181" /> <p>Кад изиђе на крај смѣси, која јој бијаше узмутила и гла |
3"> <head>3.{S} Код адвоката.</head> <p>Кад ђак отиде, приступи о.{S} Теофан к столу, на ком је |
Многаја лѣта уз румску банду.</head> <p>Кад гости дођу у порту и стану се силазити, виде ови са |
ме мимозе (најосѣтљивија биљка).</p> <p>Кад је о.{S} Теофан ову епизоду свршио, проговори влади |
Слава је дакле била права слава.</p> <p>Кад су се гости разишли запита архимандрит о.{S} Теофан |
трандафила, љубичица и босијока.</p> <p>Кад се сврши пѣсма и свирка, запита високородни, којем |
попустила, крв се мало умирила.</p> <p>Кад се пробуди, наравно да јој је прва мисо била оно, ш |
ичним одорама са златним јакама.</p> <p>Кад гости посѣдају, запита стара тетка домаћина: „А как |
енкине собе, да ли је ова будна.</p> <p>Кад чује да се прозор отвори, одшкрине полагано врата и |
му реплика остаде неприобштена.</p> <p>Кад дођу кући, посади о.{S} Теофана на столицу, а он на |
о свих брда и покрај свих звона.</p> <p>Кад се ово смири, стане се наздрављач размахивати, да с |
ној јутрењој хаљини код прозора.</p> <p>Кад ју тетка опази обрадује се.</p> <p>Веселим дакле гл |
рајући глас адвоката Печеновића.</p> <p>Кад савије на десно види у истину пред кафаном више гос |
рофану натраг, ускоривши кораке.</p> <p>Кад дође к том мѣсту има што и видити.</p> <p>О. Митроф |
уђеру руку, и изпрати га напоље.</p> <p>Кад о.{S} Теофан изиђе од адвоката оде у Јовановоску по |
/p> <p>Изтрага се дакле започне.</p> <p>Кад уђе настојатељ у собу и види ове припреме, прође га |
у очи отвориле.</p> <p>Обуку се.</p> <p>Кад изиђе стара тетка на ходник да заповѣди кочијашу да |
и грозне сузе прелију јој лице.</p> <p>Кад се мало поутѣши, подигне се, и сад је са најдубљим |
и од вина... сјајало као сунце.</p> <p>Кад се све смири, учини се једном од дружтва да и њему |
други од ноћнога труда попадаше.</p> <p>Кад се гости којекако поспремаше или боље рећи разспрем |
им долазаше, те се с њим куцаше.</p> <p>Кад се пѣсма, свирка и куцање сврши, и звона ућуте запи |
начелника говорио је он највише.</p> <p>Кад дође до здравице, подигне се домаћин, и наздрави ње |
се путем разроје мисли у глави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава боли.</p> <p>Њу је доч |
па су нѣшто занимљиво говорили.</p> <p>Кад опазе госпођу са о.{S} Теофаном и архимандритом, ст |
записници прочитани и подписани.</p> <p>Кад се ово све уреди, преда протођакон оне папире, које |
о такођер овом приликом познати.</p> <p>Кад дођу у гостинске собе, зачуде се нови гости, како ј |
о и нашим читатељима приобштити.</p> <p>Кад је дошо у манастир — —, и примио управитељске кључе |
е незгоде и сваковрстне напасти.</p> <p>Кад се свуче и у постељу легне, проговори сам себи: „Но |
на образ израз пуне озбиљности.</p> <p>Кад о.{S} Теофан свој говор заврши, продужио је архиман |
рио, да га нико није мого стићи.</p> <p>Кад дође у Карловце, чује да ексцеленција није ту него |
ума и оде с писмоношом у подрум.</p> <p>Кад дођу у подрум, нађу све у најбољем реду.{S} Сва бур |
само ишо и својој ћелији хитао.</p> <p>Кад дође до ове, залети му се администратор, зграби га |
мало, а од многаја лѣта нимало.</p> <p>Кад се ова овација сврши, окрене се тај враголан к свом |
акву заповѣст добити, пође тамо.</p> <p>Кад ступи у собу, тргне се.{S} У прочељу код стола сѣди |
њему баш и хоћемо да приступимо.</p> <p>Кад је о.{S} Теофан био намѣстником и управитељем манас |
ку овога као црвени восак писмо.</p> <p>Кад се архимандрит свуче и легне, запита сам себе: „Јес |
одкину од тога призора, те оду.</p> <p>Кад се одмакну, рекне тетка Ленки: „Ти су манастири пра |
говорио.“</p> <p>Тим се разиђу.</p> <p>Кад се сутра на вечер састану, почне архимандрит своју |
м и стане на последњем басамаку.</p> <p>Кад је онај наздрављао, чује ђак њеки шум на басамаци и |
амовољом недонесе какву замѣрку.</p> <p>Кад се дошло пред врата од сале, ту се стојало и чекало |
S} Напиши јој како најбоље знаш.</p> <p>Кад човѣк пише, много ће рѣђе погрѣшити, него кад устим |
sagte er was sagte er</foreign>?</p> <p>Кад му сусѣд изтумачи, онда рекне: „<foreign xml:lang=" |
ви сазовите народни сабор!“ — —</p> <p>Кад спомену о.{S} Теофан нар. сабор, патријарх се сав у |
знам.{S} Мене се ништа нетиче.“</p> <p>Кад дође у своју ћелију, погледа подуго на куварицу и в |
Хвала ти Теофане! умирем мирно.“</p> <p>Кад о.{S} Теофан види, да је овај сиромах свршио, онда |
запита администратор љутит Амфилохија, „кад јој виси мого на траг наићи!“</p> <p>Амфилохије нађ |
ћин, кад гости на ту страну погледаше, „кад дође овамо.“</p> <p>У соби, гдѣ су се гости примали |
ам их једаред“ проговори о.{S} Теофан, „кад су на велику суботу појали статије „плач матере бож |
„Казао си ми јутрос“ одговори владика. „Кад дође, а ти га уведи.“</p> <p>За тим устану од стола |
чини“, рекне опет архимандрит Гурије. „Кад стојим ја с тетком, онда се казују свѣту мати и син |
“</p> <p>„Немарим“, рекне архимандрит. „Кад дође к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкер |
>„Неће до тога доћи!“ викне у очајању. „Кад сам ушо у манастир, умро сам за свѣт... у мојој је |
емишљавао подуже...{S} Најпослѣ рекне: „Кад мислите да ће тако бити најбоље, нека... буде!“</p> |
<p>Протођакон мало једовит, одговори: „Кад човѣк види буквана, одмах му мора и нехотице пасти |
азлогу, а не случајно и од ока.</p> <p>„Кад смо овако довршили слику митрополита <pb n="264" /> |
силе кроз све врѣме разсипала.</p> <p>„Кад ћеш ме пустити кући, драга моја сестро?“ запита ју |
ави га на лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се започне појање, митрополит куцне овога у раме |
, јошт ове три ствари да кажем.</p> <p>„Кад би се све утемељило и развило, свака би од ових шко |
ах</foreign>“ гласом анђелским.</p> <p>„Кад овај сврши, онда куцне митрополит арх. Гедеона у ра |
!“ проговори намѣстник зачуђен.</p> <p>„Кад господин тако заповѣда, морамо слушати,“ одговори д |
е значило да ће доћи у пензију.</p> <p>„Кад генерал оде, похита градоначелник у магистрат, даде |
дуго говорио о свом горостасном плану; кадгод је почео о том говорити, тежко је било дочекати |
а нећу да понесем из ове обитељи, да ме кадгод непрекорите, да сам и тај собом понео.{S} И сам |
ца мислила, кад год је времена имала, и кадгод је мислима својима могла дати онај правац, који |
ти, да ће срѣћна једна женска потражити кадгод човѣка, кога крије самоћа манастира и раса калуђ |
го и батином из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало заискати руку његове лѣпе јединице.</ |
о времена у Карловци, како је Хранислав кадио собе ради тога што су му женске особе прѣко прага |
се само устма, него и очима, и руком... кадкад и ногом... онако изпод стола!“ И овај је свој ви |
ну будан, као каковим чинма занешен.{S} Кадкад му је било да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣ |
омњиво, док је о.{S} Теофан говорио.{S} Кадкад су му се само црте лица преобразиле; при крају у |
ен.{S} Кадкад му је било да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи глас:{S} Издржи!{S} И |
те штулецни час на десно час на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту било сабла |
знамење, које свак разумѣ — „па је онда кадкад и лудовао и кад није ништа повуко; — најпослѣ ст |
ного надвишавали.{S} Сув кашаљ давио је кадкад болестницу као да ће да ју угуши.</p> <p>И опет |
ла <pb n="61" /> кроз бркове: „Добро је кадкад и таковом светцу запалити свѣћу.“ Онда зазвони, |
е, видовдан, омилити народу тако, да се кадкад и по 10.000 људи на тај дан к манастиру стицало, |
пођу Пуљиницу.</p> <p>Ленка је ћутала и кадкад се само насмѣшила.</p> <p>Домаћин покушао је виш |
је у манастир довела, помислила је бар кадкад на Доситија!</p> <p>„Али несмѣ нико држати, да с |
ми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ кадкад помрчина појела, па ништа.</p> <p>— — „Год. 1849 |
недобија.{S} Ружице на образи горѣле су кадкад тако, да су наравне бојом и топлином много надви |
јући главом на архимандрита Партенија — каже, да сте тврдо одредили данас поћи кући, и зато вас |
, господине, што сте нас овамо довели,“ каже она даље архимандриту Партенију са изразом највеће |
p>Архимандрит позове новога свѣдока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру држали.</p> < |
га у манастиру држали.</p> <p>„Ето нека каже Муцало,“ проговори свѣдок, и окрене се Крсти.</p> |
ло у оне друге.</p> <p>Госпођа Пуљиница каже другима лаку ноћ и оде у своју крајњу собу.</p> <p |
е патријарху учинити радост, кад му све каже:</p> <p>„Било је у таким приликама и више паметних |
ру нѣка мѣста приобштио, као оно гдѣ се каже, да се манастирски ред има у миру и тишини изображ |
ign>.{S} То није мала ствар...{S} То се каже нашим језиком отцеубијство...“</p> <p>Калуђеру ста |
атељеве строго изпуњавати; па кад му се каже, да наточи чутуру, онда да неда и на здравице, и т |
ти изпитај себе, пак чини како ти срдце каже.“</p> <p>„Младе ваљане србске ђаке волио је, и под |
} Теофана к писаћем столу.{S} Зазвони и каже ђаку, да му се каруце упрегну и пред манастир изве |
кам од патријарха да ме позове, и да ми каже, шта и како жели, да се ради.{S} Нема позива.</p> |
а није знала, шта <pb n="208" /> управо каже г. архимандрит, па видећи да јој се друга цери, ра |
ина; јер је патријарх Јосиф заиста, што каже о.{S} Теофан, светитељски служио.</p> <p>„У школу |
послѣ запита Коронини патријарха, да му каже, шта је Коларовић згрѣшио, да се тако на њега изуз |
и епископу Станковићу и позове га да му каже, шта он мисли у том.</p> <p>„Лако се даје увидити, |
.</p> <p>„Али кад буду на само, онда му каже, зашто га је звао.{S} Овај стане шепртљити.{S} А м |
а му што више о том славном митрополиту каже.</p> <p>„Е, одговори архимандрит; о њему бих ти мо |
љда нетрѣба да <pb n="91" /> вам најпрѣ кажем!“ рекне на ово архимандрит, намргодивши се мало. |
</p> <p>„Добро ће бити, да ти пре свега кажем главно становиште, на ком је Стратимировић стојао |
“ одговори тетка. „Него ја идем сад, да кажем нашем кочијашу да прѣже.</p> <p>„Све је наређено“ |
але га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, о нашим пријатељима?{S} Ево, дам руку, ак |
ватити моменат онога, што ћу ти даље да кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је била по што по то ук |
да ми допустите, јошт ове три ствари да кажем.</p> <p>„Кад би се све утемељило и развило, свака |
и, па оно модро јап.... огртач, хоћу да кажем шлифер са 7. јачица, чизме с високим сарама..“</p |
проговори на то протосинђел, „па зато и кажем, да је ствар знаменита.{S} Ова је ствар већ отишл |
као паук муву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти кажем, како су стајале напрема себи особе, које ће у ов |
е,“ настави архимандрит, „чујте, да вам кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа у чест |
p>„А, шта велите на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар потврдио с тим, |
ваки говорио и како је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто забраздили, и да ћете зло проћи, ако |
ик:</p> <p>„Тако је то, тако.{S} То вам кажем ја, адвокат Печеновић; а ко је адвокат Печеновић, |
его да мене у пензију баце.{S} Зато вам кажем озбиљно, да зовнете пекара, па да му оштро заповѣ |
>„Та чула сам, ћерко... али да ти право кажем, незнам јесам ли добро изговорила...“</p> <p>„Сас |
на опасном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣда боље |
оћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја нисам послуш |
инио би се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} Тај твој сабор одузео би пре св |
напали?{S} Идем одмах господину, да му кажем, шта му свети отци раде!“ повиче куварица разљуће |
паде и он с њима у један кошар.</p> <p>„Кажем ја, да неће добро бити“, говорио је самом себи ка |
ства, која бијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове послове идућ |
е ваљда неугодно бити читатељима, да им кажемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодило.</p> |
узрока.{S} Доста би било да само један кажемо... али нећемо казати ни тога, јер има људи врло |
у ради криве заклетве.{S} Сад је час да кажете, при чему остајете.{S} Изволите се извѣстно изра |
>„Ваша светост имате подпуно право, кад кажете да се она мудра и света правила недрже, премда с |
оици.{S} Би ли ми учинили радост, да ми кажете како су се звали?“</p> <p>„Хоћу с драге воље,“ о |
ећеш ухватити у лажи.“</p> <p>„Та право кажете, тако ће бити и најбоље.“</p> <p>„Кажу, да је и |
а ће именовани свѣдоци потврдити то што кажете, зато, да иначе људе нетрудимо, јест, јер је сад |
би било сходно; и за то вас молим да му кажете, да ја исто онако мислим као што он пише; да има |
та је казао, што је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„Е па кад је ка |
те свако разумѣти, ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој да се дишпутирамо; немам ја ништа пр |
„Непитам те ни за шта; нетѣрам те да ми кажеш, што нећеш сам собом да говориш.</p> <p>„Али да м |
оспођа.{S} Ходи да ми мало повише о њој кажеш.“</p> <p>Калуђери гледаше, шта је то, да архиманд |
одираше: „Кажи: хоћу! јер ако друго што кажеш, знај да ме на увѣк убијаш.{S} Ја немогу преживит |
м.</p> <p>„Но ваља, да и ти све по реду кажеш!..{S} Крста је казо, како је било, а сад кажи и т |
ng="la">procellas</foreign>!“?{S}" Дед, кажи, ако знаш“, запита он противника.</p> <p>„Бурје!“ |
па ће такови бити, док је и једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што се мрзнеш кад таковом |
рних поданика Њ. величанства покаже?{S} Кажи да није, ако смѣш?{S} А зар нису Србљи највѣрнији |
.{S} Крста је казо, како је било, а сад кажи и ти, па ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па кад је он к |
рећи све!“ осѣче се патријарх; „али де кажи ми бар једно.“</p> <p>„Хоћу,“ одговори о.{S} Теофа |
ути мало, па онда запита:</p> <p>„Хајде кажи ти како да набавимо манастирима више калуђера!“ и |
лом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је нужда довела у ову св. обитељ, јер |
и, да га неудавите!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он дође овамо.{S} Ту је стража, а и ти мо |
p>„Јесмо.“</p> <p>„А ти иди господину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, него, нека допусти, да |
ао; ако можеш и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би ваљало чинити, да се овим |
ок се непреслуша) одговори му владика. „Кажи, али по духовничкој дужности.“</p> <p>(О. Теофан п |
какво презиме?“ запита га архимандрит. „Кажи нам и то.“</p> <p>„Управо наша вамилија зове се Кр |
м, који срдца као оштар нож продираше: „Кажи: хоћу! јер ако друго што кажеш, знај да ме на увѣк |
т к себи позива.</p> <pb n="164" /> <p>„Кажи, да ћу таки доћи!“ одговори ђаку и дигне се из пос |
архова, кад о.{S} Теофан ућути.</p> <p>„Кажи ми право о.{S} Теофане, које тебе том свему научио |
.. или ако какву заповѣст није изпунио, кажите, шта није учинио.“</p> <p>Но то је био врат, што |
аковали и под наоружану стражу ставили; кажите сад, стоји ли то, и чим мислите, да можете то оп |
свашта, да се није бѣгством уклонио.{S} Кажите је ли тако?“</p> <p>О. Теофан одговори мирно и с |
и од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то било!“</p> <p>„Ето видите, докле то и |
е, познавали митрополита Станковића?{S} Кажите ми што о њему!“</p> <p>„Хоћу, с драге воље; толи |
ине; зашто неби.“</p> <p>„Али ми најпрѣ кажите, да вас није ко научио, како да говорите?“ запит |
дошли смо у овај манастир.“</p> <p>„Та кажите истину госпо!“ рекне домаћин</p> <pb n="203" /> |
жите ако можете... а ако неможете, а ви кажите искрено па да идем да скачем у Дунав док је рани |
ности онако мислити и говорити.{S} А ви кажите слободно, што год против мене знате.{S} Ја се не |
ти му архимандрит мирно и пријатељски. „Кажите просто, шта је учинио... или ако какву заповѣст |
</p> <p>„Ми смо њих час пре позвали, да кажу, је ли истина, што сте ви на оца Теофана донели, а |
"234" /> чисто запанути, као да хоће да кажу: шта је то господине у зао час!</p> <p>Онај црнома |
се ова цифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу да сам авгара.“</p> <p>„Лажу, тетице; лажу.{S} Нем |
} Шта ти велиш?“</p> <p>„Е па кад други кажу, што ја да тајим?“ одговори свѣдок, на ком се види |
го настојатељи.{S} Знате како наши људи кажу: што црвено црквено, а што је бѣло, туторово цѣло. |
а је сам антикрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и господин администратор био веселији него |
одговарао као прѣко бундева, штоно наши кажу.{S} За трапезом су ћутали као заливени; кад су се |
о.</p> <p>О. Теофан стужио је, што наши кажу, као светитељ.{S} Народ је како из прњавора и села |
но срдце расом завио.</p> <p>„А то исто кажу и за узвишеног нашег Лукијана.</p> <p>„Шта више нѣ |
89" /> <p>Архимандрит их опомене, да му кажу истину, што их буде питао.</p> <p>„Хоћемо!“ одгово |
ажете, тако ће бити и најбоље.“</p> <p>„Кажу, да је и господин био мало веселији него што трѣба |
ј госпоји. „Она ми је о вама говорила и казала ми је да би радо видили кои манастир У Фрушкој Г |
аклети на оно, што сте на о.{S} Теофана казали?</p> <p>„Ја хоћу“, одговори брзо Амфилохије.</p> |
го оче намѣстниче, нисте нам јошт ништа казали о правом предмету администраторове тужбе.{S} Он |
„За отца Теофана истина је све, што сте казали.{S} Али то је он заслужио.{S} Он се противио прѣ |
и се. „Како то?{S} Та они су мени тврдо казали, да хоће!“</p> <p>„Ми смо њих час пре позвали, д |
вори брзо Амфилохије.</p> <p>„А шта смо казали?“ запита Митрофан, који бијаше заборавио, шта су |
е ли му било по вољи оно, што су о балу казали.{S} Тужба је ту била подпуно посвѣдочена.</p> <p |
дрит запита на ово: „А јесте л’ ви њему казали, да је из своје ћелије непусти?“</p> <p>Ко се сѣ |
ѣк — отров, сѣме живота и смрти.</p> <p>Казали смо, како се калуђер сав чудесним начином потрѣс |
<p>„Па си морао баш сада доћи?“</p> <p>„Казали су ми да могу ући.“</p> <p>„А зар нисте могли до |
а сам и тим погрѣшио, и претрпићу сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣбало би да калуђер никад неизгуб |
је господин (администратор манастирски) казао, да ћете нас позвати, па да ћете нас питати, кака |
азао, што је држао да му ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно што је мого прећутати.{ |
ком је о.{S} Теофан невоље свога живота казао.</p> <p>И овим завршујемо приповѣст: „Калуђер, ис |
<p>„Добро, добро Митре... сад си доста казао, иди зовни Ацка Нерадница, па сѣди онда тамо код |
је свакојаких.{S} Та ваљда вам је Крста казао.{S} Је л’ Крсто!“</p> <p>„Говори само ти, што се |
о све господине!“ запита он, кад је све казао, што је држао да му ваља казати, а казао је и оно |
ок, и окрене се Крсти.</p> <p>„Крста је казао, што је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га а |
учи га архимандрит.</p> <p>„Е па кад је казао, све је тако.. је л’ Крста?“ рекне на ово свѣдок |
шо је у калуђере из узрока, који нам је казао.{S} Али је ту било и другога приузрока, на који н |
господине!{S} Онако је како сам у тужби казао.{S} Ја признајем, да нисам имао пута противити се |
дија и мени и епископима.{S} Сад сам ти казао, зашто ја не могу сазвати нар. сабора; не могу га |
авола.{S} Тако ми је сам покојни Иринеј казао; и имао је посве право.{S} Благо човѣку, што крв |
бои за мој живот, јер му је један човѣк казао, да ће ме убити, само чим ме сама у шуми нађе.{S} |
оре тужитељи, свѣдоци и закон... ја сам казао све што сам казати имао.“</p> <p>Ове рѣчи побуде |
ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па кад је он казао, како је било, казаћу и ја.{S} Ми смо у манастиру |
твори срдце преда мном, а ја сам ти ево казао, пред ким говориш и коме.</p> <p>„А најпослѣ гово |
побудим, да ме зажалите.{S} Ја сам оно казао, што држим да морам по дужности онако мислити и г |
{S} Говори!{S} Мени је свеједно, ма што казао, само хоћу да чујем.{S} Говори!“ рекне патријарх |
љи.</p> <p>„Хоћу и то.{S} Ја сам му већ казао, шта ћу му чинити.{S} Осим тога упутићу га, да на |
моли, да га пустите пред себе.“</p> <p>„Казао си ми јутрос“ одговори владика. „Кад дође, а ти г |
лиш на тог А?“</p> <p>„Што Ваша Светост казасте сада по својој <pb n="354" /> високој мудрости, |
ѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја нисам послушао вашу прѣсуду: као кал |
д је све казао, што је држао да му ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно што је мого п |
Добро, добро; видићемо; моје је гостима казати.{S} Међутим будите увѣрени, да никакве опасности |
римѣти јој нећака. „Други пут ћу ти све казати, а дотлѣ ме немој запиткивати; видиш да сам здра |
увидио, кад си реко да ћеш ми данас све казати, што држиш, да ми имаш казати.</p> <p>„Дакле гов |
стави на миру, а сутра ујутру ће му све казати.{S} Архимандрит га одпусти и он оде у своју соби |
, да су ствари ту.“</p> <p>„А шта имате казати на тужбу о.{S} Теофана?“ запита на ово архимандр |
е, кад неуму да је руководе, а влада ће казати: имате право, кад нису за то, нека нешкоде сами |
и су у стању сами себе ножем зарезати и казати, да сам ја то учинио... они су у стању... у стањ |
ру најбољи за народ, ја знам да ћете ви казати: отац администратор!“</p> <p>„И хоћемо, и хоћемо |
ети пут оно, што је смислио Екселенцији казати; и за то је имао очи упрте у прозор од ходника, |
жити у очима читатеља, али ћемо им ипак казати, да је овај узор од администратора манастирских |
за себе. —</p> <p>„Можда вам ја неумѣм казати све како ваља; зовните само наше изврстније људе |
ћ; а ко је адвокат Печеновић, то ће вам казати магистрат новосадски и архива бачке и торонталск |
гости из цркве.</p> <p>„Но, не могу вам казати, како ми је мило, што сам све то видила,“ рекне |
дође зимус у манастир Бе—, но нећу вам казати имена.{S} Био је са настојатељем и братством врл |
оци и закон... ја сам казао све што сам казати имао.“</p> <p>Ове рѣчи побуде у протођакону већу |
им братом.{S} Ово мислим да смѣм сваком казати, и да ми се за то замѣрити неможе.“</p> <p>„Немо |
онога на свѣту, ко би ти у напред мого казати, да ћеш свршити без казни, кад си се подао грѣху |
ру, и дворским мишевима.</p> <p>Незнамо казати, јесу ли толико штете господа мишеви тој архиви |
p> <p>Али за Доктора Стојаковића морамо казати, да је архимандрит подпуно право реко.{S} Његово |
мандрит продужи: „Ко незна, оном морамо казати.{S} Дакле чујте оче Митрофане“.{S} На то узме ту |
било да само један кажемо... али нећемо казати ни тога, јер има људи врло великих домишљана, па |
ити.{S} И то је наравно да му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рукопис находи, јер |
устне, и проговори: „То можемо устмено казати, а гриота би било труда то написати.{S} Јест.“</ |
и су као и медички; они мисле да морају казати и најмању маленкост.</p> <p>Адвокат је ћутао, пр |
на то Вашу свештеничку рѣч, да ћете му казати ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање ни више?“</ |
својим старѣшином, ком је дужан истину казати.“</p> <p>„Неоколиши, него говори!“ одврати му па |
е да Вам преповѣдим, ја ћу сушту истину казати.“</p> <p>„<foreign xml:lang="la">Nemo inauditas |
данас све казати, што држиш, да ми имаш казати.</p> <p>„Дакле говори: ја слушам.“</p> <p>О. Тео |
говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто мораш казати, то сам увиђаш; то си и синоћ увидио, кад си рек |
еже рамени, и немирним гласом промуца: „Казаће свѣдоци, отац Митрофан и отац Амфилохије, како ј |
> <p>„Па кад је он казао, како је било, казаћу и ја.{S} Ми смо у манастиру вечерали, па смо пил |
а ћу јој јошт данас однети твоје писмо; казаћу јој, да си се узвисио у анђеле и светитеље, да с |
<p>„Незнам је л ти познато, али мени су казивали, да је и велики наш Стратимировић разцѣпљено с |
знао шта га је снашло.{S} Господин Јоца казивао ми је да је радо што добро и појео и попио.{S} |
и биле врло озбиљне, које му је умирући казивао.</p> <p>Очита му за тим опростну молитву и зало |
казујте!“</p> <p>О. Теофан стане му све казивати, како су <pb n="49" /> хтѣли куварицу шибати — |
Теофан почне преповѣдати.{S} Кад стане казивати како су куварицу злоставили... како су је хтѣл |
е.</p> <pb n="68" /> <p>О. Теофан почне казивати, како се он мучи, да се добро манастирско сачу |
т Арсеније дође у манастир, онда ако ме казне бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на ко |
напред мого казати, да ћеш свршити без казни, кад си се подао грѣху.</p> <p>„Но уједно тим си |
ћу пољубити свету десницу, која ме буде казнила.{S} Али није тако било опасно, нити је на зло с |
и администратор у бѣснилу, (У оно врѣме казнили су мушке кривце штапом, женске овде споменутим |
се на то присилити; ко зло ради мора се казнити; ред и дисциплина ваља да имају гвоздену руку.“ |
а и ти све по реду кажеш!..{S} Крста је казо, како је било, а сад кажи и ти, па ћемо пре свршит |
сѣд при трапези.</p> <p>„Добро кад ниси казо од <foreign xml:lang="la">parcella</foreign>!“; ви |
ве се кочи тим да ће постати игумном, и казује како је на то већ више хиљада фор. досада раздао |
аље ствар тѣрати.{S} Нека, буде како он казује.“</p> <p>О. Теофан окрене се настојатељу говорећ |
рише са свим на своју апатеку; а рецепт казује сам собом доктора, од кога долази. <pb n="338" / |
ухан, сѣдне код стола и рекне:„Е сад ми казујте!“</p> <p>О. Теофан стане му све казивати, како |
ај врло лѣпо служио.</p> <p>„И у обште, казују; да је епископ Гедеон био други Стратимировић, с |
урије. „Кад стојим ја с тетком, онда се казују свѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку, |
морате уважити,“ прихвати архимандрит. „Кајали би се до смрти, да јој то сад неучините, и да јо |
.{S} Није по шији него по врату.{S} Па „кајмнисе фон Париз“.</p> <p>„Но, тетице...{S} Нисам зна |
осити, док им приход бар онакав остане, какав је онда био.“</p> <p>Протођакон узме хартије и ст |
врѣме обавити: па се није могло знати, какав ће вѣтар из нове дупље духнути. <foreign xml:lang |
ете нас позвати, па да ћете нас питати, какав је оно био бал у манастиру ових месојеђа?</p> <p> |
у није суза глас угушила, кад је видио, какав живот у очима народа одсѣва, како му рѣчи чудесно |
м другу: „Виц и ти рођена сте браћа.{S} Какав један такав је и други. — Мени је госпођа Ленка д |
узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега какав солдачки „<foreign xml:lang="de">Donnerwetter </f |
вори: „Јест, кад би само стојао за нама какав наш главнокомандујући.“</p> </div> <div type="cha |
јер нећеш трѣнути.{S} Ако на мене наиђе какав страх, а ја ћу те викнути, па онда упали свѣћу.“< |
.{S} Боже ме прости, чинило ми се да је какав светац.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим за тај разг |
те, хајде из ових стопа... немој да те какав случај, каква неправа мисо од мене растави и за с |
добар.{S} Па може се из њега начинити и какав Доситеј, пак да видиш свѣта у манастиру.“</p> <p> |
pb n="250" /> кад је чуо, да ће на већи какав празник о.{S} Теофан служити, и глас о његовом „ч |
се.{S} Сое му се сад духу представи као какав сан, и тѣлесно и духовно измучен заспи.</p> <p>У |
ком натраг.{S} Он је помислио, да је то какав агресивни корак калуђера проти њему, па се и зачу |
Ти си дошо у манастир, да будеш калуђер какав трѣба да буде... незаборави <pb n="39" /> на то.{ |
есојеђа у честној овој обитељи држали нѣкакав бал са мирјани, и ту сте се сви поизопијали, и са |
је било, да је нови управитељ запитао: „Какав несрѣтник?“</p> <p>Стари калуђер као да се овом п |
p> <p>„Хоћу да ми дате допуст!“</p> <p>„Какав допуст?“ запита он мало зажмиривши, пак онда упрѣ |
на може нама доста трунити такова сила, каква је била онда католичка црквена управа, пак је нар |
, дотично продужиш наш шљивик, да буде, каква га нигдѣ нема; а одредићу ти један комад земље у |
.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је нужда довела у ову св. обитељ, јер без нужд |
ник дана.</p> <p>Може сваки лако знати, каква је ова ноћ била за о.{S} Теофана.</p> <p>Свака цр |
ових стопа... немој да те какав случај, каква неправа мисо од мене растави и за сав живот убије |
а док је ово слушао.{S} То је манастир, каква га је он у идеи виђао!{S} Млада глава, која га је |
и, и напрема свом свештенству и народу, каква је рѣдко ко пре њега уживао, а послѣ њега нико.{S |
н, што о.{S} Теофан мисли да њему трѣба каква информација. „Знам ја те ствари боље, него ма ко |
ити коју чашу више, то траже друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са кућним слугама у јавној г |
и имала.</p> <p>Може се дакле помислити каква је то пљуска била, која је Амфилохијеву главу уср |
сад смо на брѣжуљку.{S} Погледајте само каква је то красота!{S} Оно вам је тамо Авала, недалеко |
нашу ноту свирати.{S} Зар је то за нас каква штета?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, хоћу ја да прене |
сао своје мемоаре за себе, а послѣ је нѣкаква тајностна рука ове поједине мемоаре покупила и у |
е Њ. Екселенцији, да се тужим, да види, какве славне калуђере има.“</p> <p>То рекне, па изиђе н |
сѣдају, запита стара тетка домаћина: „А какве су вам ово швабе и швабице на зиду?“</p> <p>И дои |
неизказује, да манастири имају бог зна какве велике чисте приходе.{S} Мислили су да он то из п |
е времена, неће ли патријарх употрѣбити какве стеге, да неможе отићи без допуста.{S} Но недочек |
јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве плећке.“</p> <p>Отац Митрофан бијаше здрав млад ч |
Јошт би добро било, да дођу под управу какве наше корпорације (заведенија); али може и сама вл |
>Глас, којим је он изговорио оне рѣчи: „Какве дијурне?“ поглед, којим је администратора усрѣћио |
Ту је дакле било саблазни? “...</p> <p>„Какве саблазни?..{S} Нико се ту није саблазнио.{S} Није |
високопречестњејши господине!“</p> <p>„Какве дијурне?“ разрогачи се на њега протођакон.</p> <p |
куће.{S} Наши су калуђери и манастири, какви су да су, далеко бољи него и грчки и бугарски.... |
лике појављују.</p> <p>Сестра му је?... какви то мили призори прелазе прѣко танчице!</p> <p>Ниј |
ак ћете видити тамо колико сам икона, и каквих дао измоловати, све својим трудом и трошком.“</p |
ртеније.</p> <p>Застане мало, кад види, какво је дружство у ћелији.</p> <p>О. Теофан стојао је |
Муцало.“</p> <p>„Али ваљда имаш и друго какво презиме?“ запита га архимандрит. „Кажи нам и то.“ |
и гомила свакојаких чуда и покора.{S} У какво сам друштво упао, нећу га се опростити без рана у |
е главом на десно, и одговори невољно: „Какво вас добар вечер нашло; зар незнате, да смо ближе |
ула ни видила, што у соби бива.</p> <p>„Какво ти је то писмо?“ запита је тетка.</p> <p>Но Ленка |
ои сви други из гласа пристану.</p> <p>„Какво је то церекање и маукање?“ повиче озбиљно нѣки гл |
ви били часови чистог духовног уживања, каквог до сада није имала.</p> <pb n="199" /> <p>Са ста |
нову енержију улити може само пријатељ, каквог он у Вама има.{S} Хоћете ли рескирати да с разде |
рх тим насловом.</p> <p>„Не Секулића... каквог Секулића,“ одговори патријарх нестрпљиво..... „К |
о плећку конабе; поплаши се од насртаја каквог послѣ тога благовања, па узме велику мараму, иза |
становиште и непробитан штит против ма каквог насртаја.“</p> <p>„Тако и јест,“ дода на ово арх |
ала кад и кад као лик чистијег створења каквог у мојим мислима, а сад ми приступаш, као лик јед |
спомену блистати његова слика као слика каквога анђела!{S} Хоћете ли му ове моје рѣчи приобштит |
, мислима и осѣћајима народа као палица каквога чудотворца.</p> <p>Освећени покров кивота буде |
много.{S} Кад је год полазио у народном каквом дѣлу у Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су г |
ратка ни милионарима, а камо ли сиротом каквом настојатељу манастира.{S} Будите ви без бриге!{S |
оха, <pb n="261" /> да одслужи службу о каквом светцу или недѣљи.{S} Но како је звоно на службу |
пѣвају и при частима, које нестоје ни у каквом одношају к црквеном богослужењу.</p> <p>„Стратим |
шт у сну почивају... који можда у грѣху каквом бдију... којим сатана душу лукавим сном можда те |
ика, на сваки је начин света реликвија, какву рѣдко кои хришћански народ има.</p> <p>Овај би др |
ос, да му бурмутском самовољом недонесе какву замѣрку.</p> <p>Кад се дошло пред врата од сале, |
к администратору.</p> <p>Мислећи да ће какву заповѣст добити, пође тамо.</p> <p>Кад ступи у со |
Кажите просто, шта је учинио... или ако какву заповѣст није изпунио, кажите, шта није учинио.“< |
а се као дух појављује.{S} Кад добијемо какву младу лѣпу гошћу, ето га у поноћи у њеној соби.{S |
ића Марка.{S} Чувај се да те не збаци у какву јаругу, те да скрхаш врат.“</p> <p>„Како ми буде“ |
.. па кад он запои многа лѣта или другу какву стихиру... таквог настојатеља нема више у Фрушкој |
министратора?“</p> <p>„Та уважавамо га! како га неби уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба, а |
дио, какав живот у очима народа одсѣва, како му рѣчи чудесно протрѣсају слушатеље; како му глас |
/p> <p>Код многих се видило из погледа, како утискују у памет слику тога веза да га по могућнос |
пако однео, како те је земља прогутала, како си побѣснио, па у хладну Саву скочио... или... или |
а је већ подне.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме прошло.</p> <p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак |
S} Она је на ново узела писмо са стола, како је архимандрит из собе отишо, те га је читала и чи |
о дѣте овом крају разговора.{S} Ко зна, како наш свѣт гледа на наше фрушкогорске манастире, тај |
бијаше се слабо проминѣо за 10 година, како су се оном приликом разстали.{S} Он је био јошт он |
ата.</p> <p>Ова остану само одшкринута, како су се одпучила.</p> <p>Најдубљи мир.{S} Никакве пр |
оје ћелије непусти?“</p> <p>Ко се сѣћа, како је било, тај ће увидити, да је ово питање настојат |
осутра биће сто различних приповѣдчица, како те је ђаво жива у пако однео, како те је земља про |
утник поднео је на позив царев предлог, како да се та семинарија, устрои.</p> <pb n="326" /> <p |
кве јако интересовало стање исте цркве, како се у Русији находи.</p> <p>„Мушицки није био никад |
елило да се манастири наши онако уреде, како су уређени православни манастири буковински; да се |
у заповѣст, да вас одма из пушке убије, како се макнете, да бѣжите.{S} Научићу ја вас држати св |
ѣдоци, отац Митрофан и отац Амфилохије, како је било.{S} Њима се може највише вѣровати.“</p> <p |
м узхићеном загрљају.</p> <p>Ово двоје, како су били заузети својим блаженим чуством, нису ни п |
шој конзисторији, па нека она наређује, како јој буде воља.{S} А можда је и морао тако чинити, |
II.{S} бр. 14. предлаже се и потврђује, како да се семинарија и главне школе по дијецезама уста |
из Беча президијал, у ком се доказује, како Горњо-Карловачки православни епископ није више за |
рху, да повѣрљиво приобшти своје мњење, како да се овој невољи доскочи, а влада ће радо одобрит |
, како клима на коли, како губи шешире, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг над |
И сами становници других мѣста чуде се, како грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣ |
сам своју савѣст олакшао: а ви чините, како најбоље знате.{S} Ја ћу ићи у моју ћелију, и сматр |
и чекају само, да се позову.{S} Доћиће, како неби дошли.{S} Ја сам на то мислио, па сам о људма |
ној госпођици преко астала: „А, Катице, како се теби допада многа лѣта с бандом?“</p> <p>Ово је |
.{S} Кроз прозор се видило јарко сунце, како се за гору спушта.{S} Пун туге гледао је честити к |
да говори даље.</p> <p>Калуђер настави, како су га смѣста затворили и стражу поставили.</p> <p> |
оћи, него да им се управа овако остави, како је досад било.“</p> <p>„Лѣпо ће ти се захвалити го |
дати јести, јер ако овај умре од глади, како ће онда одговарати.{S} Даде дакле предња врата одк |
сам на кога ножем насрнуо... а ти људи, како видим могу рећи и оно, што нису чули, и оно, што н |
о можеш и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би ваљало чинити, да се овим недос |
емо га онда видити, како клима на коли, како губи шешире, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} |
ије роман по моди, као што су они твои, како се оно зову? „Христо Монте“ —</p> <p>„<title>Монте |
/p> <p>О. Теофан стане му све казивати, како су <pb n="49" /> хтѣли куварицу шибати — како су њ |
n="68" /> <p>О. Теофан почне казивати, како се он мучи, да се добро манастирско сачува, а како |
цркве.</p> <p>„Но, не могу вам казати, како ми је мило, што сам све то видила,“ рекне стара те |
рѣчи да рекнемо па ипак ће сваки знати, како је било у тој малој собици, на којој су се само дв |
ије, то ћемо ми ту титулу онако писати, како из његових уста изиђе.</p> <p>Четвртак је био, кад |
обуставити... протоколе ћемо написати, како је за нас повољно... вицишпана ћемо подкупити... с |
о исто учинити, па ћемо га онда видити, како клима на коли, како губи шешире, како пада на улиц |
дно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ће се напунити, и то људма, кои заслужују свако ув |
шаљиву приповѣдим, из које ћеш видити, како су га и срѣдњи органи владини уважавали.</p> <p>„П |
који ће из тога конзеквенције изводити, како коме у занат буде приличило.{S} На сваки пак начин |
асти мого бих ја свима вама сад судити, како за право налазим; али ја нећу чинити без честњејше |
а пѣсничка природа.{S} Може се мислити, како се са овим ножем, који о.{S} Теофан истина на обра |
и он је имао доста времена размислити, како му се ваља држати.{S} Зато и сад одмах одговори: „ |
у гостинске собе, зачуде се нови гости, како је све лѣпо, чисто и господски намѣштено.</p> <p>Н |
то приповѣдало дуго времена у Карловци, како је Хранислав кадио собе ради тога што су му женске |
“, рекне му патријарх; „али де ми реци, како ћемо с калуђерима!{S} Касу си добро изтресо; де и |
олије, па је промислио за сваки случај, како да се влада.{S} Нарочито је добио из двора у Карло |
шталама, и за тили час види намѣстник, како два слуге на коњи јуре оним истим путем, којим биј |
ук муву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти кажем, како су стајале напрема себи особе, које ће у овој прил |
вега код епископа Хранислава, да видим, како ће се тамо ствар узети!{S} Тако ће бити најбоље.{S |
алуђери из манастира, редом и временом, како би то управа манастирска опредѣљавала.{S} А нарочи |
и њени направили су јошт тре тога план, како да је добију, кад дође, па по томе оде одмах сваки |
е свршити.“</p> <p>„Па кад је он казао, како је било, казаћу и ја.{S} Ми смо у манастиру вечера |
ѣдко проста сељанина наћи, кои је знао, како митрополит изгледа.{S} Може бити да је тому узрок |
у боју, како је цар Лазар с коња спао, како му Турци главу сѣку, како Вук Бранковић са 12.000 |
ашњавао... па је и послѣдњи бал описао, како је био...{S} Може се мислити, да се чуварном влади |
андрит, мотрећи оштро али непримѣтљиво, како се она при том држи.</p> <p>„Мислим да знам“ одгов |
S} И само око немогаше кренути.{S} Ово, како је пало на лице пријатеља, кад је говорио, тако је |
могла отворити школа за виноградарство, како за ученике калуђере, тако и за народ Фрушке Горе,“ |
ица, како те је ђаво жива у пако однео, како те је земља прогутала, како си побѣснио, па у хлад |
све по реду кажеш!..{S} Крста је казо, како је било, а сад кажи и ти, па ћемо пре свршити.“</p |
да се изврши.</p> <p>Сам је себе видио, како мукама и временом изопачен лежи на својој сламној |
и најпрѣ кажите, да вас није ко научио, како да говорите?“ запита архимандрит.</p> <p>„Није; ко |
98" /> до сада учинили, барем не онако, како би то код срѣћнијих народа одавно били учинили.</p |
ту кроз извѣстне мѣсеце учити се онако, како се о том план начини.{S} Ту би имали помоћи и кори |
зели, и на једном мѣсту изложили онако, како би народу пред изображеним свѣтом на углед служиле |
жио.{S} Међутим ја Ћу се служити онако, како више одговара Вашој смѣрности и жељи него личној з |
а је свршена, јест, али на жалост тако, како нисам желио.{S} Против вас оче администраторе све |
убијство догодило, и опишу све потанко, како им је о.{S} Теофан показивао.</p> <p>Отац Митрофан |
>Нѣки најпослѣ држе, да се није чувало, како би ваљало, јер манастирски житељи незнадоше врѣдно |
ом на крај.{S} Да није тога такта било, како је Лукијан био <pb n="256" /> силовита и нагла при |
ма тих коња.{S} Чисто нам је било мило, како си био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си о |
а знамо имена, само код овога, незнамо, како му је име!“</p> <p>А ко би то мого знати?</p> <p>О |
ијарх, и насмѣши се. — „Гледај га само, како стои.... марки Поза у мантији.“ На ову примѣдбу на |
сѣме живота и смрти.</p> <p>Казали смо, како се калуђер сав чудесним начином потрѣсо, кад је он |
нај старији ђак рекне другу: „Јес’ чуо, како овај загуди?“ Ако само иоле примѣтим, да што снује |
снивала, тетице.{S} Врашки архимандрит, како то је застрашио.{S} Но лези само; ја ћу бити будна |
ињу, јест, али дакако онако фино, јест, како је по њих добро!“</p> <p>Владика није мого да се о |
у хрђаво.{S} Јест.{S} Све је на жалост, како се пријавило, и може се узети, да је тако.{S} По д |
у, Обилића, Топлицу и Косанчића у боју, како је цар Лазар с коња спао, како му Турци главу сѣку |
их је ко ладном водом прелио, кад чују, како им је прошо настојатељ код господина протођакона.< |
с коња спао, како му Турци главу сѣку, како Вук Бранковић са 12.000 љутих оклопника за гору за |
показиваше архимандрит свом штићенику, како се ваља држати, кад се у цркви служи.</p> <p>Архим |
уди и жене у стајаћицама и новом одѣлу, како га Срѣм по своим покраинама показује.{S} Много мла |
ити, <pb n="84" /> али по души, истину, како се то свештенику пристои.“</p> <p>„Хоћу високопреч |
стир!</p> <p>Имаћемо прилику дознати —- како су ова добра браћа прошла, а сад ћемо се забавити |
урци без ножева... па и без виљушака... како су се толики пустињици хранили без свих тих апарат |
казивати како су куварицу злоставили... како су је хтѣли шибањем да каштигују... како су је по |
ако су је хтѣли шибањем да каштигују... како су је по прњавору и селу у пол дана витлали... вла |
кућу, и у подрум, па и у ракиџијницу... како се кад деси.{S} Недиже тај нос у звѣзде; њему је п |
рецепти.“</p> <p>Калуђер настави даље: како се убо у ногу, нож тргнуо и оне разтѣрао.</p> <p> |
том, шегрт мајстором, ученик умѣтником: како ко хоће.</p> <p>На крову манастира његова нѣгована |
а.{S} Смислио бијаше све лѣпо и красно: како ће екселенцију задобити, показујући му се највећим |
и поштоватељем његових великих заслуга; како ће ствар представити у свѣтлости, да сва ова падне |
стро?“ запита ју једаред брат, да чује; како она о том мисли.</p> <p>„ А мораш ли ићи Тодоре?“ |
о му рѣчи чудесно протрѣсају слушатеље; како му глас влада чуствима, мислима и осѣћајима народа |
је био код њега кад је умирао? незнамо; како је садржаја калафе нестало? и то незнамо; можда ће |
ега а противници да дођу у мрак и таму; како ће заузети старѣшину својим идејама, које је о зад |
о стојало...{S} Оканте се ви ножева.{S} Како једу Турци без ножева... па и без виљушака... како |
бро.{S} Ја сам сад богата, слободна.{S} Како сам скинула црнину за родитељима, за мужем, похити |
нам је нуждна школа за лѣпо служење.{S} Како је дивно Ваше чинодѣјствовање!{S} Неможе га се чов |
пут и други пут, док се она пробуди.{S} Како јој једаред види очи, а он јој даде благослов и из |
господине+; то немојте ни помислити.{S} Како бих ја, <pb n="85" /> који желим да данас сутра ст |
у <pb n="49" /> хтѣли куварицу шибати — како су њега осудили и у затвор тѣрали...</p> <p>Господ |
мучи, да се добро манастирско сачува, а како администратор троши... харчи... разсипа.{S} Он је |
На то се стане сам грохотом смѣјати, а како му је био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом д |
и 1.054.550 фор. од самих прилога.{S} А како се није ништа трошило, <pb n="123" /> то би камате |
ити скандал и побѣћи из манастира.{S} А како ме гледи митрополит, само би ми јошт то трѣбало.{S |
што боље и племенитије употрѣбити.{S} А како народ од калуђера руке своје дигне, неће нико у њи |
“ поучавао их је архимандрит.</p> <p>„А како се може њој допустити да се закуне“ стане мудроват |
мо једнога читатеља гдѣ пита:</p> <p>„А како се звао онај доктор адвокат, ког споменуше о.{S} Т |
пили и веселили се до зоре.“</p> <p>„А како сте се држали?“</p> <p>„Било нас је свакојаких.{S} |
еља, и позваћемо <pb n="285" /> на њега како госте, ако нам кои дођу, тако и све угледне људе и |
и на диван,“ рекне тетка.</p> <p>„Е, да како, сад ћу ја допустити, да ти стара ломиш кости, а ј |
он к вама на вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S} Није вам то поносит господин; то је добра душа |
мртав?“</p> <pb n="312" /> <p>„Мртав да како!{S} Нема ту више ни сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад са |
Окани се тога, несрѣћнице, па гледај да како побѣгнеш, а немој се убијати и мене у несрѣћу баца |
наплели.{S} Најбоље би било, кад би ја како пре комисије дошо до двора, па ексцеленцију о прав |
одине обично за свакога новога частника како духовног тако и грађанског изгубљене прѣким ситним |
вала.</p> <p>Наравно да се овима тужила како је у манастиру прошла.{S} Ови јој савѣтују, да дад |
<p>Патријарх је познавао о.{S} Теофана како нам је то из намѣстничких мемоара познато, и позна |
дију пѣва, мора се викати с другима, па како било да било!</p> <p>Удари се и „<foreign xml:lang |
и благотворна, с друге пак стране баца како на владике тако и на манастирце не баш најугоднију |
ем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад како нареде.“</p> <p>„Добро дакле!{S} Сад знам на чему |
ф.</head> <p>Протѣкло је више мѣсеци од како је о.{S} Теофан смртне останке своје љубљене сестр |
торжества није било у том манастиру од како је св. тѣло у њега довезено.</p> <p>Тај се дан вид |
мисле шта говоре, да нѣколико људи живе како могу и како ком изпадне за руком; да више њега сто |
мѣњала, и о.{S} Теофан увиди, да је све како ваља удешено.</p> <p>Сваковрстне мисли недаше му д |
</p> <p>„Можда вам ја неумѣм казати све како ваља; зовните само наше изврстније људе.{S} Они ће |
антију, па хајд по прњавору, да га виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А калуђери... <foreign |
ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека, буде како он казује.“</p> <p>О. Теофан окрене се настојатељу |
, да ме штеде и заклањају: нека ми буде како сам заслужио.{S} Али само молим, да буде изтрага н |
то наши кажу, као светитељ.{S} Народ је како из прњавора и села, тако и из оближњих места гомил |
сокопречестњејши господине!{S} Онако је како сам у тужби казао.{S} Ја признајем, да нисам имао |
ml:id="SRP18730_C12"> <head>12.{S} Није како се хоће, него како је суђено.</head> <p>Управо су |
очи тим да ће постати игумном, и казује како је на то већ више хиљада фор. досада раздао.</p> < |
о набављати, да одмах могу почети школе како се приправе учитељи.“</p> <p>„Све си добро наредио |
а се у камен претворио за цѣло то врѣме како се у почетку бијаше намѣстио.</p> <p>„Штета, што н |
а је у свачему над свима, те се по томе како у држању тако и обхођењу управљао.{S} Кад је ишо у |
ок буде у собу позван.</p> <p>На питање како се зове, одговори свѣдок: „ја се зовем Крста Муцал |
аљало, да позна калуђерство и манастире како стоје и по другим православним земљама и државама. |
од, а други одсрћу у шталу, и сместе се како се ком даде.</p> <p>Од калуђера манастирских бијах |
p> <p>„И за моју тетку постарала сам се како ваља, да може безбрижно и остале дане проживити, т |
у пријатељској подпори... видио сам се како долазим као анђео утѣшитељ к разтуженој овчици, ка |
више новаца, него настојатељи.{S} Знате како наши људи кажу: што црвено црквено, а што је бѣло, |
боме и преноћили у манастиру.{S} Знате како је ко мого.{S} Кога су ноге послужиле, тај је отиш |
} Би ли ми учинили радост, да ми кажете како су се звали?“</p> <p>„Хоћу с драге воље,“ одговори |
јошт ово... па и ово... идите па радите како знате.{S} Наши стари подигли су вам велике куће, д |
јер очевидно напрѣдују.{S} Па да видите како се дѣца свијају око ове свете куће.“</p> <p>„Е доб |
лике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то било!“</p> <p>„Ето видите, докле то иде“, пр |
коле Стратимиревићеве и Иринијеве, биће како тако: а послѣ ће бити... знате, шта ће бити? манас |
а.</p> <p>Овдѣ нема сугласна, кротка, и како трѣба монашка живота, него робско влада огорчење, |
јарха да ме позове, и да ми каже, шта и како жели, да се ради.{S} Нема позива.</p> <p>— — „Са г |
на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је било с ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, |
ндрита, то на Ленку, незнајући шта је и како је.</p> <p>„Видите из свега да пред вама стоји ваш |
док га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био изм |
скоп није више за дијецезана способан и како је та црква под његовом управом полибељи изложена, |
е онако уведено како је сваки говорио и како је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто забраздили, |
воре, да нѣколико људи живе како могу и како ком изпадне за руком; да више њега стоје људи, кој |
.</p> <p>„А најпослѣ говори што хоћеш и како хоћеш.</p> <p>„Непитам те ни за шта; нетѣрам те да |
тити.</p> <p>Куварица види ове с ножеви како плећку конабе; поплаши се од насртаја каквог послѣ |
стане обилазити све просторије, да види како се находе и споља и изнутра, јер је све ваљало опр |
ошта незнати, што други свог незна, али како други совѣт што дозна, она мора то већ и уклонити. |
звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} Али како опази ђака, тргне натраг, и само се окрене к зиду. |
а.</p> <p>Ове се приуготови.</p> <p>Али како буде дружтво изненађено.</p> <pb n="166" /> <p>Г. |
рква дубком пуна.</p> <p>Сви су хвалили како дивно служи; сви су осѣћали да служба наша постаје |
иран и скроман, и да доиста онако мисли како је говорио, онда га опрости страже, и само наложи, |
алуђере.{S} А ти изпитај себе, пак чини како ти срдце каже.“</p> <p>„Младе ваљане србске ђаке в |
жеш.{S} Преправи све што ваља, па почни како врѣме за то наступи.</p> <p>„Јеси ли задовољан?</p |
ј се том питању зачуди, али му одговори како је, и рекне: „Јесам!“</p> <p>„А јеси ли био код до |
, па онда запита:</p> <p>„Хајде кажи ти како да набавимо манастирима више калуђера!“ и стане пр |
очне преповѣдати.{S} Кад стане казивати како су куварицу злоставили... како су је хтѣли шибањем |
.{S} Ту ћете прегледати цркву, и видити како манастир изгледа, пак онда сутра можете рано поћи |
о смрти захвалан.{S} Неможете помислити како то мене занима.{S} То је огледало, у ком се види ж |
рху да га пољуби у руку.</p> <p>Но овај како је држао карте у руци, којој приступаше о.{S} Теоф |
о вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ него шт |
долина.</p> <p>„Пиши јој.{S} Напиши јој како најбоље знаш.</p> <p>Кад човѣк пише, много ће рѣђе |
једном руком за браву.</p> <p>Дуја пак како се бијаше сагнуо, а није узео на ум, шта она двоји |
"> <head>12.{S} Није како се хоће, него како је суђено.</head> <p>Управо су биле спремиле ствар |
право, господине,“ примѣти Ленка. „Него како сте лѣпо моју тетку дочекали, доћиће вам она.{S} О |
ст сиротих ученика нашега народа, онако како то будеш држао за најбоље, и дај фундацији наслов, |
ругој није патријарх баш изгледао онако како обично људи себи представљају главу једне цркве.</ |
тану.</p> <p>Од врата оде к прозору; но како се тргне, кад и ту види два човѣка с пушкама на ст |
лужбу о каквом светцу или недѣљи.{S} Но како је звоно на службу зазвонило, заборави на бол и бо |
азали, и да видите, да је онако уведено како је сваки говорио и како је било.{S} Али вам кажем, |
.{S} Да му бог да, да постигне на скоро како жељу своју, тако и жељу цѣлога народа, и да метне |
то говори, дода: „И доћиће ови, те јошт како радо; они су данас сви код куће, и чекају само, да |
црномањасти чиновник примѣти ту промѣну како на лицу настојатељевом тако и у погледима калуђера |
овори: „Набрусио си Швабе и Швабице баш како ваља.{S} Мајстор си!“</p> <p>Онај проговори јасним |
ка пристане уз друге.</p> <p>„Него знаш како ми се чини“, рекне опет архимандрит Гурије. „Кад с |
нда све у своје врѣме урадило... да виш како би рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу генерали |
а управу генерали и обрштари.{S} Да виш како би се онда све у своје врѣме урадило... да виш как |
рави разлику између куће и куће.</p> <p>Како данас код мене, тако други дан код мог сусѣда, а п |
е иронично, него у пуној истини.</p> <p>Како се ручак сврши, уђе момак и јави, да је дошо архим |
в живот убије... и тебе и мене!“</p> <p>Како је о.{S} Теофану било у души, док је Ленка ове рѣч |
а остала на миру.“</p> <p>Куварица се нѣкако срѣтно прикрије, јер пред ноћ скоро врате се и коњ |
ико неопази.</p> <p>И тетка се извуче нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да ре |
ги, јер му се горе Рил и Витош чинише нѣкако као једнородне сестре миле Фрушке Горе.</p> <p>Мор |
а се ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> <p>„А ти говори истину, па се нећеш у |
дкотурали до штала; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То с |
редовни епископ.{S} А најпослѣ ми то нѣкако иде у реч, може бити, што желим, да тако буде.{S} |
итешким у Бугарској.</p> <p>Ови су му нѣкако на ближе стојали него они други, јер му се горе Ри |
p> <p>„Неће!“ рекне овај, тргнувши се. „Како то?{S} Та они су мени тврдо казали, да хоће!“</p> |
еби кад је из двора епископског изишо. „Како ме јутрос епископу непустише, већ <pb n="78" /> са |
манастирско стање поправи.</p> <p>— — „Како настојатељ тако и братија недају се лако разставит |
била поплашила.“</p> <pb n="182" /> <p>„Како је било, добро је прошло!“ одговори нећака озбиљно |
брату.</p> <p>„Тако нека буде!</p> <p>„Како ми је олакшало на срдцу!“</p> <p>Ко познаје нарав |
а, и баци поглед на више мѣста.</p> <p>„Како видим, има у овом твом спису много јако занимљивих |
јдубљи мир.{S} Никакве промѣне.</p> <p>„Како је то врагу,“ проговори Ленка сама себи. „Зар ми н |
<p>Ленка махне главом да неће.</p> <p>„Како неби дошли!...{S} Та он је толико исто ваш болник, |
е!“ одговори одсудно О. Теофан.</p> <p>„Како то?“ запита патријарх зачуђен. „Та ако ико, то би |
?“ проговори на то архимандрит.</p> <p>„Како небих знао; нисам ја тако прост, да незнам шта рад |
час по пекара, да му га доведу.</p> <p>„Како се овај укаже на врати, оспе га славна полиција на |
> <p>Ленка пољуби стару у руку.</p> <p>„Како ви спавала: — Боме сам се ја синоћ јако била попла |
а ваља да дође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу пустили од нас тако брзо...{S} То неби би |
е, а ја ћу га одмах подписати.“</p> <p>„Како изволѣвате,“ одговори арлимандрит. „И ја судим, да |
кву јаругу, те да скрхаш врат.“</p> <p>„Како ми буде“, одговори о.{S} Теофан сасвим понизно.</p |
л ту нема господина међу вама?“</p> <p>„Како га неби било.{S} Та он управо све нас и држи у дру |
и се: „А познајете л’ ви мене?“</p> <p>„Како вас неби познавали, господине; ви <pb n="126" /> з |
су празне.{S} Један и други предмет од какове важности, и то у једном другом ли манастиру, ина |
говом није било примѣтити ни сѣнке жеље какове, да јој одговор чује повољан.{S} Као лик од мерм |
је нишо као пијан, као у сну будан, као каковим чинма занешен.{S} Кадкад му је било да се убије |
д је имао или какову милост просити или какову немилост чути.</p> <p>Није дакле чудо, што се св |
митрополитов само онда, кад је имао или какову милост просити или какову немилост чути.</p> <p> |
и нашој жива његова <hi>калафа</hi>.{S} Калафа је она кутија од плеха, у којој се носе калуђерс |
им уза се).{S} Говорило се, да му је та калафа била оно, што је садашњим банкијерима вертхајмов |
ла је у традицији нашој жива његова <hi>калафа</hi>.{S} Калафа је она кутија од плеха, у којој |
ад је умирао? незнамо; како је садржаја калафе нестало? и то незнамо; можда ће будућност донети |
е будућност донети „тајне Хранислављеве калафе“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1873 |
а каса.</p> <pb n="77" /> <p>Садржај те калафе остао је тајна за увѣк.</p> <p>За живота није ни |
/p> <p>Епископ Хранислав носио је своју калафу увѣк уза се.{S} Чинило се да стоји на њој написа |
> <p>Говор му се преливао као најлѣпши „калоспинтехромокрене.“</p> <p>Очи су му разнобојне искр |
аш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојног Видаковића.</p> <p>„Богме, то је био ч |
прилика, да трѣба трпити или нападати, калуђер ваља оно да избере.{S} Признајем дакле да сам п |
авије било, да је то сам <pb n="349" /> калуђер у својој самоћи измислио и намѣстио.{S} Неби му |
е постара на сваки начин да неутѣче.{S} Калуђер је стојао долѣ са своим пратиоцима, а управитељ |
ступити.{S} Пак онда неиште ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то може искати, да <foreign xml |
сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣбало би да калуђер никад неизгуби из очију, да је пре свега и над |
дође ко из двора, и запита вас, кои је калуђер у манастиру најбољи за народ, ја знам да ћете в |
и из очију, да је пре свега и над свиме калуђер... ја то с богом и чиним, и трудим се да том по |
</p> <p>„Ви се смијете господине“ рекне калуђер,„а мени је до плача.{S} Ако то неможе бити без |
моглави.</p> <p>Под тим утиском диже се калуђер са своје столице, узправи се до пуне висине, ме |
јав.</p> <p>С друге стране пренерази се калуђер кад <pb n="139" /> види, гдѣ му она жена у собу |
ота и смрти.</p> <p>Казали смо, како се калуђер сав чудесним начином потрѣсо, кад је она гласом |
{S} Неможе човѣк кинути, да му неповиче калуђер: „на здравље!“ То је морска дисциплина.{S} Ради |
елију и више нико.</p> <p>Ово приповѣди калуђер, кои спровађаше новога управитеља. „Отворите вр |
безобразно упадне овдѣ онај први млади калуђер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ гот |
ободримо.{S} Али ти не могу рећи: буди калуђер.{S} Ја сам калуђер срцем и душом; и да се нанов |
ште по старом.{S} Противници му, а који калуђер нема противника? могли су изтѣрати, и да је св. |
а тежите за оним узором, за којим сваки калуђер ваља да тежи.{S} Останите на том путу, напрѣдуј |
јима други човѣк може бити човѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, да те човѣчанске слабости из |
лежи.“</p> <p>„Умирем!“ одговори рањени калуђер.</p> <p>„Грбић је добро згодио — — баш у срдце |
о, што је настојатељ а што је подчињени калуђер!{S} Настојатељ је господар а калуђери су само њ |
стали.{S} Он је био јошт онај лѣпи црни калуђер с поља а онај раскалашни млад човѣк изнутра.</p |
апитао: „Какав несрѣтник?“</p> <p>Стари калуђер као да се овом питању зачуди.</p> <p>Пријашњи у |
у спушта.{S} Пун туге гледао је честити калуђер на сѣдајуће сунце. „Ти падаш у гроб твој јарко |
:id="SRP18730_C24"> <head>24.{S} Прости калуђер и патријарх Јосиф.</head> <p>Протѣкло је више м |
ом.“</p> <p>На ово уздахне честити овај калуђер, па онда настави опет мирно и тихо свој разгово |
е и рекне му: „Коно, ено вас тражи онај калуђер!“</p> <p>Печеновић се окрене и позна о.{S} Теоф |
остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да има на мене право и настојатељ, и црква а |
и не могу рећи: буди калуђер.{S} Ја сам калуђер срцем и душом; и да се наново родим, пак да ми |
буде.</p> <pb n="163" /> <p>„Та ја сам калуђер.</p> <p>„Одреко сам се отца и матере!</p> <p>„П |
на свашто, што је добро, срдцем и душом калуђер.</p> <p>„Један од чувених у оно врѣме младих љу |
и дошло писмо, уз које му се шиље један калуђер с тим налогом, да га даде добро чувати и да се |
ије учинити као поштен човѣк, као ваљан калуђер одговорио си само својој дужности.</p> <p>„Да н |
таки за тим уђе у собу повисок одличан калуђер са крстом на прсима.</p> <p>Лице му је било мрш |
но се заустави и повиче: „Ви сте поштен калуђер.{S} Ако буде могућно дођите да и мене изповѣдит |
{S} Ја нисам послушао вашу прѣсуду: као калуђер погрѣшио сам.{S} Моје је било послушати, па онд |
} Признајем дакле да сам погрѣшио и као калуђер и као млађи и у једном и у другом случају.{S} З |
раведна, и то је истина; али ја сам био калуђер, млађи... ја сам морао допустити да буде, што с |
ако говорио, окуражавао се мало по мало калуђер од свога страха и бриге.</p> <p>Сад почне онај |
а као дрва, па ма да је то и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да су ти листови баш у рукам |
ишта,“ одговори патријарх. „Он је добар калуђер, али недам да буде архимандрит тога ради, што г |
окајати.{S} Будите прави, будите честит калуђер.“</p> <p>О. Теофан проговори на то: „Смѣм ли шт |
S} Ми смо само прости калуђери, а прост калуђер није нико и ништа!“</p> <p>„Добро, добро!“ прим |
е.</p> <p>„И дан данас може један прост калуђер у нашем манастиру дотѣрати да га свѣт светитеље |
} Нека скине крет, и нека оде као прост калуђер у манастир Грабовац, пак ћу га онда ја наградит |
итства и архимандрије и отићи као прост калуђер у манастир.{S} Небијаше му дозвољено, ни да се |
лѣпа Ленка говорила, налазио се сиромах калуђер у особитом душевном стању.</p> <p>Слика младе ж |
ах сутра!“</p> <p>Са овим сврши сиромах калуђер своју шетњу и муку за тај дан.</p> </div> <div |
ане!{S} Ти си дошо у манастир, да будеш калуђер какав трѣба да буде... незаборави <pb n="39" /> |
<pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>КАЛУЂЕР.</p> <p>ИСТИНА И ПОЕЗИЈА. </p> <p>од</p> <p>Дра |
<pb n="3" /> <div type="titlepage"> <p>КАЛУЂЕР.</p> <p>ИСТИНА И ПОЕЗИЈА.</p> <p>(Писано I. дѣо |
тра“, рекне овај.</p> <pb n="304" /> <p>Калуђер оде и доведе оне ђаке.{S} Врата се отворе и упр |
упи једним кораком од њега даље.</p> <p>Калуђер спусти с лица најпре једну, па за тим и другу р |
даде руком знак да говори даље.</p> <p>Калуђер настави, како су га смѣста затворили и стражу п |
нов загрљај живот улѣвати почео.</p> <p>Калуђер се све више губио, а човѣк се <pb n="150" /> св |
.. трѣбаће Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер се бијаше мало окуражио, а кад чу за дукате, ма |
ан дим из уста, и рекне: „даље!“</p> <p>Калуђер омахне главом, и приповѣди све до краја. „Е шта |
ом: „појко, нисте добро радили!“</p> <p>Калуђер се препао до дна свога срца.{S} Све му тло клон |
изазива живот цвѣта и мириса...“</p> <p>Калуђер је јошт ћутао.{S} Ленка се прене.{S} Очевидно ј |
о рачуну, на нека говоре цифре.“</p> <p>Калуђер устане да пође: „Е добро, господине, ја ћу доћи |
вознанац, „ово су наши рецепти.“</p> <p>Калуђер настави даље: како се убо у ногу, нож тргнуо и |
о.</p> <p>И овим завршујемо приповѣст: „Калуђер, истина и поезија!“</p> <p>(Крај.)</p> </div> < |
ој Гори!{S} А руске лавре са њихови 300 калуђера немогу бити узори за нас.{S} Ми смо за то прев |
овори сад онај од млађих <pb n="156" /> калуђера, што је кваку од браве у руци држао, и врата и |
онај коловођа од млађих <pb n="157" /> калуђера, жмирне очима, и покаже подмитљиво главом на о |
p>Патријарх одслуша ово предавање свога калуђера са неједнаким утиском.{S} Из почетка се невѣрн |
митрополита Стратимировића од простога калуђера до игумна дотѣрао.</p> <p>Дали су му тај манас |
о задрѣмала.</p> <p>Сад хрупе два млада калуђера у кујну. „Добар вечер куварице“ повичу оба у ј |
/p> <p>За коњаницима трче она два млађа калуђера, да им мантије све лете за њима.</p> <p>„Сад ћ |
а се до бога чуло.</p> <p>Она два млађа калуђера или су се чували, или су могли више поднети: д |
јимо на свом мѣсту,“ одговоре два млађа калуђера.</p> <p>„А сад лаку ноћ!“ рекне администратор. |
да никад више несметнем с ума, да је за калуђера најсјајнија одора чистота живота, да му је нај |
мали. <pb n="334" /> А друго немогу ја калуђера мога слати у Русију.</p> <p>„Ти мислиш, да на |
<p>Ту застане Ленка напрасно.{S} Слика калуђера, која је пре тог као слика без живота сѣдила, |
лицу настојатељевом тако и у погледима калуђера.</p> <p>Он се обрати на игумна и продере се на |
/> Нови новцати засјају ови пред очима калуђера.</p> <p>„Дакле ипак много више, него што су он |
и!“ рекне патријарх поносито гледећи на калуђера.</p> <p>„Ништа!“ одговори овај тихо.</p> <p>Па |
и.</p> <p>Тако су стајали та два ваљана калуђера подуже.{S} Онај један лежаше колики је дуг на |
ѣка, кога крије самоћа манастира и раса калуђера!“ примѣти на ово о.{S} Теофан, и пружи јој и н |
су те ваше.</p> <p>„Није било смѣрнијег калуђера од њега.{S} Сви су га поштовали као светца.</p |
вић није био мала неприлика за највишег калуђера.</p> <p>„Одношај са Мушицким извео је Стратими |
у ту калуђерску ћелију прѣд тога правог калуђера духа, који с пламеним мачем стане прѣд врата њ |
{S} Теофан кући, и пошље људе те мртвог калуђера довезу у манастир.</p> <p>Већ сутра дан дође с |
> <p>И доиста је ушла у ћелију смиреног калуђера Ленка, жива живцата, лѣпша него што је никад б |
менитије употрѣбити.{S} А како народ од калуђера руке своје дигне, неће нико у њихов ред ни ићи |
тири разкошни живот води, да се свѣт од калуђера одбија, да харчење манастирског добра у очи па |
и сместе се како се ком даде.</p> <p>Од калуђера манастирских бијаху ту два млађа члана.</p> <p |
се брзо натраг врати, и сматраше подуже калуђера.</p> <p>Овај остане као да се у камен претвори |
ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ кадкад помрчина појела, па ништа.</p> <p>— |
цару подноси: „„Народ се за издржавање калуђера побринуо, да би се у миру и тишини са изображе |
упао: он је и управу манастира и држање калуђера вишој својој намѣри суобразно удесио; те је св |
се бијаше разљутио уобште на поступање калуђера, па тако паде и он с њима у један кошар.</p> < |
жи ти како да набавимо манастирима више калуђера!“ и стане пред о.{S} Теофана изазивајући га и |
Морали би се дати приправити учитељи из калуђера, шиљући оне, кои на што позива покажу, да се у |
е. „Да видиш, да мене стање манастира и калуђера по дужности у велико интересира, наредићу, да |
а ће то само бити на корист манастира и калуђера, и препоручују ме браћи свакога манастира, у к |
е овај тѣсни одношај између манастира и калуђера сасвим преокрене.</p> <p>„Калуђера је било у с |
ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бити неће.“</p> <p>„Али да непадне кривица на |
здање и тај сигурности пун глас охрабри калуђера, те је свога правозналца мирније слушао, кад о |
то његов обичај небијаше.</p> <p>Четири калуђера стојаше око њега.{S} На лицу им се вио подсмѣх |
рѣшину својим идејама, које је о задаћи калуђера и манастира имао: но све то паде у воду.</p> < |
омислио, да је то какав агресивни корак калуђера проти њему, па се и зачуди и разљути. „Па куда |
>Дочека их настојатељ игуман и нѣколико калуђера и ђака.</p> <p>Сиђу се с кола.</p> <p>Архиманд |
навали на душу и срдце малаксалог скоро калуђера с таком силом и потрѣсом, да није мого рѣчи пр |
ѣ и најпрѣ, наши манастири немају скоро калуђера.{S} Сваки дан их је мање, и нема изгледа...“</ |
рањено доле, за то је ћутио, и уз говор калуђера по коју за себе реко... <foreign xml:lang="la" |
.“</p> <p>„На што?{S} На оно што се нас калуђера понајближе тиче,“ одговори протођакон. „На оно |
ој се пута, пречује онај паклени грохот калуђера.{S} Једва пред зору заспи.</p> <p>Није дуго сп |
>...“ Ту стане махати главом, погледи у калуђера и рекне му озбиљним гласом: „појко, нисте добр |
стрѣле и изчезну као муња изпред очију калуђера.</p> <p>„Ходи ба мном о.{S} Теофане!{S} Та ја |
о су дакле тѣлесне дражи њезине у срдцу калуђера пламен страсти разбуктавале, у толико су му ду |
е!“ повиче скоро гласно други од млађих калуђера, што стојаше прѣд врати.</p> <p>„Нека! нека!“ |
пника у лицу једног од придворних виших калуђера.</p> <p>Наравно да ни индустрија није пропусти |
ра и калуђера сасвим преокрене.</p> <p>„Калуђера је било у сваком манастиру много више него дан |
<p>„И право је!“ додаду други.</p> <p>„Калуђера ваља да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣб |
ема изгледа...“</p> <p>„Па зар ћу ти ја калуђере из дрвета да режем, или из папира да изсѣцам?“ |
то су основатељеве; а уживање спада на калуђере или на онога, кога дотична власт постави, да в |
бере наново обрве и погледи неугодно на калуђере, па онда са највећом озбиљношћу обрати се о.{S |
готов записник, сазове архимандрит све калуђере и настојатеља и почне им говорити:</p> <p>„Чес |
о братијо?“ запита погледајући на друге калуђере.</p> <p>„Тако је! одговоре ови сви климајући г |
и, није о.{S} Теофан ни мотрио на своје калуђере у оно доба кад су били остављени да за себе жи |
кола за виноградарство, како за ученике калуђере, тако и за народ Фрушке Горе,“ одговори о.{S} |
ији, да се тужим, да види, какве славне калуђере има.“</p> <p>То рекне, па изиђе на поље и упут |
ски: „Ја ћу те радо примити у придворне калуђере, јер сам изкусио да имаш велике таленте, па са |
шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђере и слуге по прњавору и селу гонити и тражити да |
аборавити ни на наше сироте манастире и калуђере.{S} Ово су много мање ствари, али су за цркву |
оима ова почиваше.</p> <p>Ова кад опази калуђере и њихова пакостна, лица, отрѣзни се од свога з |
S} Али ће то неумѣстно смиреније завити калуђере у пртену врѣћу... а народ више потроши својим |
ресуди и ток живота му.</p> <p>Он оде у калуђере.</p> <p>Од тог доба била је Ленка осѣћај младо |
<p>Варнава је био мирски ђакон, па је у калуђере отишао, кад му је супруга умрла.{S} Он је био |
људе турио!</p> <p>О. Теофан отишо је у калуђере из узрока, који нам је казао.{S} Али је ту бил |
тих духовних дарова.{S} И овога је он у калуђере довео.{S} А то је садањи протосинђел Никанор Г |
а ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калуђере с намѣром, која бијаше добра и пуно ваљана.{S} |
ласовито: <pb n="336" /> „хајде браћо у калуђере, на годину сто талира.... а батине ћемо остави |
ити митрополитом, ја бих и опет отишо у калуђере.{S} А ти изпитај себе, пак чини како ти срдце |
— кућа!“ проспе о.{S} Теофан, „Пуштају калуђере, да раде ко шта хоће;а они харче манастирско и |
о себи и о задаћи свога живота.</p> <p>Калуђере и манастире наше познавао је из непосрѣднога и |
говорити.{S} Изкусио си за врѣме твога калуђеревања сам доста, а изкусићеш од сада јошт више и |
народне куће... ово су народна добра... калуђери су се одрекли свакога имања... сваког мирског |
ити? манастири ће падати под конкурс... калуђери неће имати хлѣба...{S} Неће бити чаше вина у м |
а заповѣдника.{S} И то би било и право: калуђери са сабљама и пушкама, и владике са штурмхутом. |
Ревицки (канцелар мађ. канцеларије)!{S} Калуђери... жена... манастир... шибе... оче архимандрит |
зна шта и колико, ал су се изранили.{S} Калуђери су били прости људи, али су сматрали манастир |
танете, нисам вам сигуран ни за кости.“ Калуђери се насмеју, па га онда <pb n="127" /> стану ра |
виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А калуђери... <foreign xml:lang="la">А bove majore discit |
сами својој цркви ни манастирима.{S} А калуђери неће се смѣти ни појавити у народу да просе ми |
стири имали остати старим манастирима а калуђери старим калуђерима.</p> <p>Он дакле изрази патр |
ни калуђер!{S} Настојатељ је господар а калуђери су само његове руке.{S} Што он заповѣди, то он |
а добра у своју управу узме, па ће онда калуђери изгледати и комад хлѣба из његове руке.</p> <p |
Хранислав је светац, а гле шта му раде калуђери...{S} Хранислав је крив...{S} Није Хранислав к |
о пресну јести.</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери већ и сами стидећи се свога вечитога нема. „Го |
је све једно.“</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери слежући рамени.</p> <p>„Шта наопако,“ продере |
е бити чудо да се појаве гласови, да се калуђери ваља к првој својој цѣли да поврате, <pb n="10 |
лужби придруже се и други настојатељи и калуђери, кои бијаху <pb n="287" /> дошли, те се ово на |
ер пред ноћ скоро врате се и коњаници и калуђери с празним рукама.</p> <p>Нису били срѣћни у ло |
ку изгледао је у истину као што су први калуђери у идеалу изгледати могли.{S} Вањска простота и |
ско господарство.{S} Ту би се учили сви калуђери, кои неби били одређени на особиту коју грану |
> <p>Код капије манастирске били су сви калуђери изкупљени, па су нѣшто занимљиво говорили.</p> |
<p>Осим њега читали су молитве и други калуђери.{S} Ови сви осѣте као да су измѣњени.{S} Погле |
лалоке, него буди весео.{S} А ви други калуђери језик за зубе, па дижите чаше, сад ћу ја да на |
Ленку.</p> <p>Сестра! промумлају други калуђери, погледе један на другог, и развуку образе као |
мо о њему мало прије чули.</p> <p>Други калуђери погледали су на свога настојатеља <pb n="234" |
, да ме се нисте такнули.“</p> <p>Други калуђери прсну од њега надалеко.</p> <p>Администратор г |
атор.</p> <p>„Лаку ноћ,“ одговоре млађи калуђери, и изиђу на поље.</p> <p>Намѣстник је знао, да |
>„Судија велике господе нису овако мали калуђери, него повѣстница!“ одговори о.{S} Теофан мирно |
/p> <p>Нарочито су му прѣд очи долазили калуђери и манастири светогорски и руске Троицке лавре. |
и и по шумама.{S} За то су млађи.{S} Ми калуђери сви смо браћа, па ко је за што; ко је за госпо |
ри садили, наши предшественици, смирени калуђери, и ваши дѣдови, прњаворци, који су светој овој |
аборави на ону ужасну сцену, кад су они калуђери у ћелију о.{S} Теофана хрупили, никада јој ниј |
богословије, главни грађани, придворни калуђери и звона по свим црквама.{S} Најприје је отишао |
многи настојатељи манастирски и прости калуђери.</p> <p>Да и сам патријарх на пријаву послао б |
ко недѣља, кои би полазити имали прости калуђери из манастира, редом и временом, како би то упр |
офан, „имали би долазити сви они прости калуђери, кои покажу, да имају природни дар за ту умѣтн |
ј се држи страна.{S} Ми смо само прости калуђери, а прост калуђер није нико и ништа!“</p> <p>„Д |
е... ја другчије мислим. „Што више наши калуђери теже, да су изображенији, што више имају воље |
> <p>Жеља, да се манастири уреде и наши калуђери сходно свом вишем позиву изображавају, врло је |
сао, да су та добра, добра народна; ако калуђери то признаду, онда ће кад тад доћи мајстори, ко |
ени ни мало тешко вас водити.{S} Ми смо калуђери одморни људи.{S} Док мирјани своје сладке тере |
кинула.</p> <p>Скандала је било, кад су калуђери по прњавору и селу трчали и њихови коњаници у |
манастира, кои су били слабији, ишли су калуђери по народу просити, и народ им се лѣпо одазивао |
и?{S} Сѣди с миром код куће.{S} Наши су калуђери и манастири, какви су да су, далеко бољи него |
што се тиче чашћења по манастири, ту су калуђери криви.{S} Ко сету части!{S} Народ?{S} Зацѣло н |
дрит, и закључи изпитну сѣдницу.</p> <p>Калуђери изиђу напоље, а архимандрит и протођакон устан |
да ми мало повише о њој кажеш.“</p> <p>Калуђери гледаше, шта је то, да архимандрит наједаред т |
вао, као сам са собом говорећи:</p> <p>„Калуђери... куварица... жена... шибе...{S} Шта ће рећи |
православни манастири буковински; да се калуђерима ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак употрѣби |
мало прокашље, па почне:</p> <p>„Дајте калуђерима достојну задаћу; одредите им пословање, које |
S} Зашто, јер ће тим боље бити свима, и калуђерима и настојатељима.</p> <p>„Код тебе сам познао |
тојатеља, да воде бригу о манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам они?“</p> <p>Но видило се, да |
ти старим манастирима а калуђери старим калуђерима.</p> <p>Он дакле изрази патријарху своје уди |
манастирском и у располагању са простим калуђерима.{S} И овај је зрак бацио свѣтлост у будућнос |
{S} А нарочито није знао шале, кад се о калуђерима радило.</p> <p>Прва пошта донесе ту ужасну з |
ст постави, да води бригу и о имању и о калуђерима.{S} То је сасвим погрѣшна мисао, да су та до |
владики Сириг, а мени Даљ; он би одузео калуђерима манастирска добра, и предао их тобоже народу |
патријарх; „али де ми реци, како ћемо с калуђерима!{S} Касу си добро изтресо; де и мантију изпр |
де, даље; видим да ниси готов.“</p> <p>„Калуђерима ваља одредити дотацију, пристојну, као члану |
ваља утврдити у његовој занешености за калуђеровањем.</p> <p>„Напослѣдку има му се отворити из |
5 кубета.</p> <p>У најновије доба 1337 калуђеровао је у Рилском манастиру Неофит Рилски, кои ј |
их 6. година, што сам под његовом руком калуђеровао, увиле су ми душу особитом атмосфером... чи |
ју извести.</p> <p>Он је мислио да буде калуђером у лѣпшем образу.</p> <p>Чист слуга светог бож |
ном.</p> <p>Код овога је био придворним калуђером Исидор Коларовић.{S} Служио га је као свѣћа.{ |
по имену и нашем народу.{S} То је права калуђерска република.</p> <p>Атос или Света Гора пружа |
је она кутија од плеха, у којој се носе калуђерске камилавке, а и епископске круне.</p> <p>Епис |
је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад се на калуђерски преведе значи: што је црквено, то је настоја |
не патријарх мало посмѣшљиво. „Развијте калуђерски барјак, понесите кесу талира — и онако сви т |
дминистратор.</p> <p>„Сутра ћемо држати калуђерски суд!“ „Ми стојимо на свом мѣсту,“ одговоре д |
apter" xml:id="SRP18730_C2"> <head>2.{S}Калуђерски суд.</head> <p>Куварица је срѣћно у Карловце |
ог гледишта могла би ова ствар у рукама калуђерских и манастирских противника, служити за оштро |
та после наша манастирска добра из руку калуђерских, и дати их... бог зна коме јошт могу у руке |
је!“ одобри говорник. „Мир всѣм! то је калуђерско: <foreign xml:lang="de">Habt Acht</foreign>! |
ања манастирског, то није народно, него калуђерско, и управо настојатељево.{S} Земље и зграде т |
дна; улите дух братске узајмне љубави у калуђерско тѣло; оживите свѣст дужности у сваком члану |
о је сам основатељ највећег светог реда калуђерског, Исусоваца, отац Игња Лојола чинио, и тако |
тѣло чинити што у круг манастира, сферу калуђерског живота и домак просвѣћене побожности пада.< |
отцем зову!{S} А то несмѣ бити, јер је калуђерском суставу противно.{S} Има свуда свашта, али |
Нема да се читају правила, која да нас калуђерском животу уче.{S} У цркву иде кад му на ум пад |
рѣчма љубећа жена нехотице дозвала у ту калуђерску ћелију прѣд тога правог калуђера духа, који |
мора дакле или обѣт свој држати, или из калуђерства изступити.{S} Пак онда неиште ни свѣт, да к |
а учинио, да се инштитуција манастира и калуђерства регенерира, то није чудо, јер се у оно врѣм |
цима доскочи, и да се стање манастира и калуђерства на боље изведе.“</p> <p>„Могу,“ одговори о. |
мим тим већ за регенерацију манастира и калуђерства било као за усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Ов |
ило и поп Платон из Каменице. „Прототип калуђерства био је твој духовни отац игуман Иринеј...“< |
<p>„Јавно би вас мњење живе саранило; а калуђерство, то право, чисто, свето калуђерство уписало |
и, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А има калуђерство по себи већ задаћа, које су у стању да ту п |
памет падало, да би му ваљало, да позна калуђерство и манастире како стоје и по другим правосла |
скопи име своје овѣчили!</p> <p>„Њих је калуђерство, њих је манастир до оних висина довео.</p> |
о смо хтѣли, да се манастири сачувају и калуђерство духу времена суобразно развије.</p> <pb n=" |
основа је мирног живота.</p> <p>„Право калуђерство носи у себи најсигурнији и најбољи лѣк прот |
; а калуђерство, то право, чисто, свето калуђерство уписало би тебе у књигу издаица, у којој је |
јемо!“</p> <p>Идеа, која га је довела у калуђерство сијне сад чиста као и прије пред његовом ду |
драго.{S} Али тим ће се нов дух улити у калуђерство, нов живот увести у манастире, и што се уло |
њу да ту празнину срдца изпуне.</p> <p>„Калуђерство је довело Доситија до оне славе.</p> <p>„Ма |
том путу останете.{S} Ви убијате углед калуђерству, ви ружите манастире, ви одбијате народ од |
ви гибање новога живота у свештенству и калуђерству.{S} Они ударе на прѣчаге духовног развитка; |
</p> <p>Он је држао ред у свештенству и калуђерству, да се неда повода тужбама, и да се неузбуд |
а у рај живота одбије, а с друге стране калуђеру освѣтли понор, над који се бијаше нанео, да се |
м на колѣни као што се Бог моли — клоне калуђеру глава на прси, као да га сва снага живота изне |
">gratis</foreign>!“</p> <p>На то пружи калуђеру руку, и изпрати га напоље.</p> <p>Кад о.{S} Те |
о тамо премишљавајући, па се онда врати калуђеру, и проговори му исто тако мирно и озбиљно:</p> |
n="309" /> <p>О. Теофан објави ово свом калуђеру, и опомене га пријатељски, да се чува, јер има |
о проговори: „Дуката!..а од куд сиротом калуђеру дуката!“</p> <p>„И ви сте намѣстник?!“ рекне м |
Он се стрѣсе од грозе и повиче: „На што калуђеру нож!{S} Зар он неможе гризти зубма оно мало хл |
е нашим језиком отцеубијство...“</p> <p>Калуђеру стане коса на глави у вис скакати, и зној га п |
оз 50 година скоро јошт једанпут толико каматама добили.{S} Они који би били давали неби ни осѣ |
авницу примио и одобрио је, да ти се 6% камате сваке године кад ти је воља издају, <pb n="320" |
ије ништа трошило, <pb n="123" /> то би камате од тих новаца главно умножавале, па би кроз 50 г |
уложи у ове заводе, вратиће се с добром каматом.“</p> <p>„А јеси ли мало рачунао?{S} Колико ти |
манастирима, да и они себи такав драги камен набаве.</p> <p>Што више, било је баш потрѣбно, да |
шћански народ има.</p> <p>Овај би драги камен, да се достојно уцѣни, мого бити предметом побожн |
прости народ бисер а за манастир драги камен.</p> <p>Није другчије било ни данас код нашег дру |
завѣта изпунили, спремили су тим велики камен, којим се на стѣне нашега града с успѣхом ударити |
на се згрози.</p> <p>Осѣти, као да се у камен претвара.{S} Немогаше се макнути с места; руке јо |
алуђера.</p> <p>Овај остане као да се у камен претворио за цѣло то врѣме како се у почетку бија |
сѣдио узет на тѣлу и души као слика од камена, као мермерска слика, у коју је Пигмалијонов заг |
аслоњен стојао, као да бијаше фигура од камена!</p> <p>„Грбићу, шта учини тужан!“ проговори сад |
фан стајао је све до сада као штатуа од камена с узвишеном главом, скрштеним рукама, гледећи на |
лико часова, и они стојаше као слике од камена изрезане.</p> <p>Међу тим заблиста, као румена з |
а.</p> <p>О. Теофан сѣдио је као лик од камена изрезан. <pb n="147" /> На њему није било видити |
Н. Садски прота Данило и поп Платон из Каменице. „Прототип калуђерства био је твој духовни ота |
Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан је био прекрасан, и Ленка је упра |
тке и странога господина учине јој лице каменом.{S} Прочитавши писмо савије га Ленка и метне га |
као да је најлѣпшим разнобојним драгим камењем посут.</p> <p>У манастиру Ј...у Фушкој Гори гор |
ја од плеха, у којој се носе калуђерске камилавке, а и епископске круне.</p> <p>Епископ Хранисл |
нај стари светитељ са миртовим вѣнцем и камилавком.</p> <p>У сну разтвори устне и разговетно пр |
дичиних врата, с том само разликом, што камилавку није скинуо; јер је ова по чину морала исто т |
, па онда напрасно застане, и узме капу камилавку.</p> <p>У овом сну огледале су се најтајније |
ној руци вѣнац од мирте а у другој капу камилавку.</p> <p>Бирај, проговори му старац.</p> <p>Он |
.{S} Нема ту повратка ни милионарима, а камо ли сиротом каквом настојатељу манастира.{S} Будите |
уштају са другог свѣта ни патријарха, а камо ли архимандрита.{S} Нема ту повратка ни милионарим |
ни устне да мрдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пред којим смр |
еченовићу нису јошт никога затворили, а камо ли обѣсили... неће ни вас.“</p> <p>То је била пуна |
ра отићи, те је неће нико ни опазити, а камо ли злоставити.</p> <p>Тако је и учинила.</p> <p>Ал |
т реко, њему нису никога ни затворили а камо ли обѣсили,.. али није никога ни заступао.</p> <p> |
p>„Вѣрујем,“ примѣти о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да више њих и у полу само тако светитељски |
личној заслузи.“</p> <p>На то сѣдне на канапе поред старе госпоје, а Ленка се посади у фотељ с |
ријарх и баци карте на стол и устане са канапета.</p> <p>И мајор устане са столице и рекне: „Е, |
разговором о духови.“</p> <p>Дигне се с канапета, затвори врата и закључа браву.</p> <p>Затим л |
к архимандриту.</p> <p>Овај је сѣдио на канапету, пред којим се стол налазио; а са стране код с |
ему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣнију.{S} Стратимировић га је звао: мој авва! |
ше.{S} Јест.{S} Опомињем вас, да се св. канона држите, да своју дужност свето изпуњавате, да св |
тивника? могли су изтѣрати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њима што противно учинио, па ето |
цеза, а као митрополит упознао је своим каноничким визитама управо срѣмске сељане са митрополит |
то је, да митрополит није био пријатељ каноничких визита.{S} У архидијецези било је рѣдко прос |
а ће рећи Њ. Ексцеленција гроф Ревицки (канцелар мађ. канцеларије)!{S} Калуђери... жена... мана |
ле никакове крѣпости.“</p> <p>„Илиричка канцеларија престала је на скоро <pb n="119" /> за тим. |
ксцеленција гроф Ревицки (канцелар мађ. канцеларије)!{S} Калуђери... жена... манастир... шибе.. |
<pb n="270" /> 1861. и као члан угарске канцеларије, борио се јуначки за србску цркву и србски |
у руку и оде са архимандритом у дворску канцеларију да прими писмо.</p> <p>За кратко врѣме буде |
е: „Молчи, безобразниче“, и погледи га, као да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као в |
угога одношаја бити до слушати и овога, као што је слушао и друге.{S} Посао им је ишо од руке, |
г крста, а око врата колир истога реда, као што га свештеници ношаху.</p> <p>„Ходио је у своје |
молитва дѣловаће као лѣк код болесника, као глас више утѣхе код разтужених срдаца.“</p> <p>„Ја |
.{S} Али ви сами бѣжите од тих правила, као нечастиви од крста.{S} То је оно право; у том грму |
рофановог загрљаја јошт једнако бучила, као да у њој млин на два кола меље.{S} То га све примор |
) а свима и госпођицима уједно узетима, као красној кити од ружа и каранфила, крина и трандафил |
зет на тѣлу и души као слика од камена, као мермерска слика, у коју је Пигмалијонов загрљај жив |
емо сабљу.{S} И онако изгледа та сцена, као да су ту били пијани солдати, а не смирени изпостни |
ива у кућама оно, што ваља да је тајна, као чуваркућа.{S} За то се и зове чуваркућа, и зато је |
а, и одмицао је од мѣста свога затвора, као да лети.</p> <p>Стража руча и стане на своје мѣсто |
овање између два тако племенита створа, као што сте вас <pb n="205" /> двоје, уздиже и онога, к |
је под нос.</p> <p>„Хо, да лѣпа мириса, као босиљак.{S} Није право, да се и ми мало ненапијемо. |
ена изрезане.</p> <p>Међу тим заблиста, као румена зора, у души љубеће жене нада... љубав ће би |
> <p>„Но сигурно није тако лѣпа бакица, као моја тетица, је ли?“</p> <p>Ово рекне Ленка па загр |
ве, што се до сада говорило, слушао је, као да се њега и нетиче:само су му једине очи прелазиле |
} О. Теофан учини на то своје метаније, као да је рукоцѣлованије извршио — ни оде у своју ћелиј |
ови дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније, као што је отац Теофан желио, али дође и протођакон Ник |
па ублажуј душевно и друге болестнике, као што си своју сестру ово дана блаженом чинио.{S} Ми |
аху дух у о.{S} Теофану сасвим спариле, као оно што спарава биље мраз или превелика препека.</p |
ок.{S} К том су долазиле црвене чарапе, као што то епископи носе; шешир обичан свештенички, са |
b n="83" /> <p>Друга братија покуње се, као да их је ко ладном водом прелио, кад чују, како им |
се до пуне висине, метне руке на срдце, као да хоће да га на свом мѣсту <pb n="151" /> задржи и |
им громовитим „дан!“ које се разлегаше, као да је заиста гдѣ на близу топ пуко.</p> <p>„Нема ту |
каруце су биле нове, а коњи изгледаше, као да су из ергеле грофа Пејачевића.</p> <p>Код капије |
у.{S} О чуда!{S} Ничега у њој небијаше, као да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, вар |
ови са мном?{S} Та ови мене склепташе, као да сам убијца!“</p> <p>Пође по соби оштро; пређе нѣ |
/> Да богме.{S} То није роман по моди, као што су они твои, како се оно зову? „Христо Монте“ — |
ази!</p> <p>„Не; у манастиру живе људи, као и други људи, људи грѣшни, слаби, у толико тврђег с |
вога светца за своју песницу привезали, као што привезују разкалашна дерлад ухваћено младо птич |
сом повиче му: „Ево те молим на колѣни, као што се Бог моли: смилуј се на мене, неубијај ме, не |
ог моли — клоне калуђеру глава на прси, као да га сва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до к |
ново и устане.</p> <p>Чудно!{S} Осѣти, као да му особита снага кроз срдце прође.</p> <pb n="28 |
арњости, и она се згрози.</p> <p>Осѣти, као да се у камен претвара.{S} Немогаше се макнути с ме |
морала исто тако на свом мѣсту стојати, као клобук код војника.{S} Ту је чекао дуго, јер собар |
ће изазвати живот, пун срѣће и сласти, као што глас пролѣћа изазива живот цвѣта и мириса...“</ |
воје тѣло да се сасуши до коже и кости, као што су многи пустињици у старо врѣме радили и као ш |
тојатеља <pb n="234" /> чисто запанути, као да хоће да кажу: шта је то господине у зао час!</p> |
као анђео утѣшитељ к разтуженој овчици, као анђео хранитељ очајавајућој души, као анђео помоћни |
ски.{S} Нарочито је имао пасију на очи, као што су те ваше.</p> <p>„Није било смѣрнијег калуђер |
, као анђео хранитељ очајавајућој души, као анђео помоћник сирочету, које само стојаше на, гроб |
мого другчије учинити као поштен човѣк, као ваљан калуђер одговорио си само својој дужности.</p |
змемо, да ће им мачку истѣрати на оџак, као што рече, али и мени неће бити на лако...{S} Него д |
рилио главу болника, учинило се сваком, као да га надсѣњавају крила самога анђела покровитеља.< |
е јако тѣлом опадао.</p> <p>„Један дан, као да је о себи мислио, проговори свом дворнику: „Али |
>Он је нишо као пијан, као у сну будан, као каковим чинма занешен.{S} Кадкад му је било да се у |
а препека.</p> <p>Он је нишо као пијан, као у сну будан, као каковим чинма занешен.{S} Кадкад м |
p> <p>„Јесмо врага!“ одговори Митрофан, као да пропаде у земљу.</p> <p>„Па на што ти тај нос!“ |
у карловачку.{S} Апостол Петар и Павао, као што сви знамо, заузимају прво мѣсто међу апостолима |
чуда поврати.{S} Више је пута опетовао, као сам са собом говорећи:</p> <p>„Калуђери... куварица |
рцале, а он је стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне: <foreign xml:lang="la">Sublimi fe |
је једнако ту на пушку наслоњен стојао, као да бијаше фигура од камена!</p> <p>„Грбићу, шта учи |
оцес и пол.{S} Пак пошто се он бацакао, као да су архиве напоменутих јурисдикција, биле пуне ње |
и овај се напрам пуног мѣсеца блистао, као да је најлѣпшим разнобојним драгим камењем посут.</ |
а морало нѣмим учинити.{S} Он је ћутао, као да га водом залише.</p> <p>Архимандрит је чекао под |
вно је било, да је о.{S} Теофан осѣћао, као да нема никог на свѣту; учини му се као да се сав с |
свѣту, свѣт би их своим волнама однео, као што је толике силне друге духовне снаге и велике ду |
изобилно.{S} Стоку сам сугубо умножио, као свиње, козе, говеда.{S} Оваца сам оставио 100 комад |
езе, а патријарху јави да је то учинио, као што бијаше то обичај у оно врѣме.</p> <p>Патријарх |
тођакону Никанору нѣка мѣста приобштио, као оно гдѣ се каже, да се манастирски ред има у миру и |
авео настојатељ, и сви приповѣде онако, као и она два прва.</p> <p>Сви су настојатеља хвалили.. |
и мастило је овдѣ“ показујући на чело, као да њему нетрѣба ни пера ни мастила, јер све добро з |
у своје расипање, ако га је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, почеше нѣк |
ало одмах започети.{S} Да се то чинило, као што је било одређено, то би од год. 1790. до 1840. |
протекло и о њему није се ни говорило, као да је умро.</p> <p>Временом постао је исти архиманд |
а смо на правом путу да с њима прођемо, као оно што смо прошли са манастирским и црквеним сребр |
ара, што је лѣпа; баш као... као... но, као професорка.“</p> <p>„Него ваља да фруштукујемо.“</p |
јд по прњавору, да га виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А калуђери... <foreign xml:lang="la |
p>Господин одвѣтник слушајући разговор, као да је чине примѣњивао закону, и тражио забрањено до |
н желио, али дође и протођакон Никанор, као што је друга страна очекивала.</p> <p>Комесија је д |
га брисати.</p> <p>На то почне адвокат, као да се са свим измѣнио.{S} Глас му је био пун поузда |
метом побожног похађања за наш оријент, као што је ћаба у Меки за исток мухамедански.</p> <p>Ал |
трѣба никакве; то је само моја дужност, као житеља Фрушке Горе, и члана једне манастирске обите |
ла.</p> <p>Овај се чинио сасвим невѣшт, као да се то њега ништа и нетиче и прихвати поглед госп |
м слогом, но ми ћемо их дати у преводу, као што у наше време ишту нѣки хрватски чиновници од ћи |
<p>О. Теофан стужио је, што наши кажу, као светитељ.{S} Народ је како из прњавора и села, тако |
ега се скоро сви јошт тако живо сѣћају, као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а на |
рима ваља одредити дотацију, пристојну, као члану задруге, а не слуги; премда ни на кои начин р |
х у вашу ћелију, па ћете бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, да непокушавате |
реса.{S} Као члан највишег суда у Бечу, као заступник на србском сабору од г. <pb n="270" /> 18 |
>Али је био за својим стварима усталац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак |
ог у мојим мислима, а сад ми приступаш, као лик јединог <pb n="140" /> пријатељског створења на |
држало, дизало, крѣпило, узвишавало!... као убијца да одем из манастира у... тамницу!“</p> <p>Т |
о ми били једнаки.... један ко други... као права браћа.{S} Само што је господин вѣштији, па се |
јој нема пара, што је лѣпа; баш као... као... но, као професорка.“</p> <p>„Него ваља да фрушту |
ћемо је сви примити као своју сестру... као браћа сестру свога брата.</p> <p>„Она може бити пра |
тѣо.{S} Ја нисам послушао вашу прѣсуду: као калуђер погрѣшио сам.{S} Моје је било послушати, па |
а губи; као да га тишина гроба обузима; као да му се срдце у санту леда претвара.</p> <p>Није з |
му се као да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба обузима; као да му се срдце у са |
бучен чисто и скупоцѣно, <pb n="222" /> као да је владика.{S} И начин му је био врло углађен: в |
прѣ очи пред себе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да га сад, гледим,“ проговори архимандрит. „Срѣдњи |
да те човѣчанске слабости избѣгава.{S} Као поштен човѣк мора дакле или обѣт свој држати, или и |
на, али ми може бити љубљена сестра.{S} Као такву сам је срдцу свом пригрлио...{S} Тако и остај |
уд ради Пражког славенског конгреса.{S} Као члан највишег суда у Бечу, као заступник на србском |
е био професором на нашој гимназији.{S} Као да га гледим.{S} Онај сиви самуркалпак зими, па оно |
какове, да јој одговор чује повољан.{S} Као лик од мермера сѣдио је, остављајући изтраженику да |
а укоче јој тако рећи живце у мозгу.{S} Као највѣрнија фотографија остане овај призор у њеној г |
као епископ све цркве своих дијецеза, а као митрополит упознао је своим каноничким визитама упр |
во врије у свом суду, али се не прелива као узбуркани вѣтар преко брда и долина.</p> <p>„Пиши ј |
су се с њим сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан.</p> <p>Наравно је било, да је о.{S} Те |
p>Тај одговор запечатио је одлуку овога као црвени восак писмо.</p> <p>Кад се архимандрит свуче |
мраку у вече.{S} И то су имали разлога као истину узети.</p> <p>Дакле.... поставе стражара, ко |
</p> <p>О. Теофан стајао је све до сада као штатуа од камена с узвишеном главом, скрштеним рука |
.{S} Отеко ти је нос за два, па изгледа као да је ракијска тиква.“</p> <p>„Хм!“ одговори му ова |
>„Него и ти хоћеш да се прославиш ваљда као Доситије, ха?{S} Окај се тога.{S} Недаје свако јаје |
да чуствима, мислима и осѣћајима народа као палица каквога чудотворца.</p> <p>Освећени покров к |
авних листова, кои недаду газити човѣка као дрва, па ма да је то и прост само калуђер, — и да с |
се у мом спомену блистати његова слика као слика каквога анђела!{S} Хоћете ли му ове моје рѣчи |
лаву видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље руно.{S} Образи су му цватили као у најлѣ |
и свѣт.</p> <p>Често му се представљала као чисти небески анђео, кои се међу људма находи само |
ија него икада прије.{S} Мршава је била као да залогаја хране недобија.{S} Ружице на образи гор |
м учињен?{S} Није ли Прибина Глава гола као гола пушка?{S} Није ли Крушедол дугом обтерећен?{S} |
/p> <p>Па тако је и ова комесија прошла као и све скоро друге против настојатеља манастирских п |
примѣтило на болестнику, да се справља као дивља звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} Али како о |
ође за онима.</p> <p>„А ми ћемо за њима као стари пријатељи,“ рекне госпођа Пуљиница архимандри |
моје цркве гдѣ се сија ново измолована као украшена невѣста.</p> <p>— — „Ево опет срѣће изнена |
ead> <p>Наједаред се укаже очима долина као котао округла.{S} Лѣпа је неможе је се око доста на |
ад чиновник.{S} Лице бѣло, а брада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом сматрати.{S} |
.</l> <l>За зграду је одређено од ерара као што је речено. . . . . . .{S} 58.000 фор.</l> <p>Па |
у бијаше за себе задржала, док је стара као вѣрни чувар спавала у првој соби.</p> <p>Ленка није |
да ће народ најпослѣ манастирска добра као своја поискати, и управу у своје руке узети... то н |
им очима, убијајући у њој струју живота као она медузина глава.</p> <p>„На здравље!“ проговори |
.</p> <p>Стара тетка радовала се доиста као дѣте овом крају разговора.{S} Ко зна, како наш свѣт |
<p>Економске зграде изгледале су доиста као властелинске.</p> <pb n="225" /> <p>Покрио је цркву |
је довела у калуђерство сијне сад чиста као и прије пред његовом душом.{S} Једва пред зору легн |
ута том мисли повиче гласом, који срдца као оштар нож продираше: „Кажи: хоћу! јер ако друго што |
/> <p>„О њему су говорили, да је строг као Турчин.</p> <p>„0 једном банатском епископу добије |
сно.{S} Слика калуђера, која је пре тог као слика без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Ленки |
и.{S} До сад си ми се јављала кад и кад као лик чистијег створења каквог у мојим мислима, а сад |
све стране.</p> <p>Нигдѣ никога.{S} Све као и пре него што легоше.</p> <p>„Ти си тето снивала!“ |
роизвео.{S} Нека скине крет, и нека оде као прост калуђер у манастир Грабовац, пак ћу га онда ј |
зраком и мирисом раја: да јој се укаже као рај на земљи.“</p> <p>Промисливши и размисливши сва |
гледе један на другог, и развуку образе као кад ко рекне: осрамотио сам се!</p> <p>И нехотице п |
ђером Исидор Коларовић.{S} Служио га је као свѣћа.{S} Кад прођу многе године произведе га еписк |
којни владика Мушицки у Беч.{S} Њега је као епископа православне цркве јако интересовало стање |
курији држати, млађим заповѣдити, да је као госпођу сматрају, да је игуманицом и т. д. титулира |
наредбе тврдо.</p> <p>Он је чуо, да је као јуче дворска комесија дошла, и надао се, да ће га т |
уде у протођакону већу позорност; он је као и нехотице главу к говорнику окренуо, и озбиљно га |
Раковцу.{S} Манастирско добро чувао је као зеницу у оку.{S} Сва су бурад с пићем била запечаће |
Фрушке Горе.</p> <p>О. Теофан стајао је као преображен.{S} Он је читао молитве и тѣшио болнике |
p> <pb n="333" /> <p>О. Теофан ћутао је као водом заливен.</p> <p>Патријарх се мало прошеће к п |
в претворила.</p> <p>О. Теофан сѣдио је као лик од камена изрезан. <pb n="147" /> На њему није |
ога срдца врло умѣтно.</p> <p>„Обишо је као епископ све цркве своих дијецеза, а као митрополит |
га! како га неби уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба, а радо помаже сваком.{S} Идите само ма |
ја у њој видим своју мајку, и ево Ћу је као такову из свег срдца загрлити и пољубити.“ То рекне |
аго човѣку, што крв <pb n="177" /> није као зрак коим дишемо, него као црвено вино.{S} Ово вриј |
оред наше куће, па ми се чинио, да није као други људи...{S} Боже ме прости, чинило ми се да је |
око тога ужаснога човѣка, да га испије као паук муву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти кажем, како су с |
чудо, што је игумну желио да напредује као његове шљиве.</p> <p>Одзив најгоре можда напитнице |
куренције пеко је своје кифле и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га је пута опоменуо мајордомо |
а?{S} Ево, дам руку, ако га сви нехвале као најврстнијег настојатеља.</p> <p>„Па и госпође наше |
дости преболѣо.{S} Устне су му подебеле као набрекле.{S} Али је био обучен чисто и скупоцѣно, < |
е има више њих, <pb n="11" /> кои мисле као ја, па неће допустити, да се стари ред квари.{S} До |
дски, и хаљине и персона и начин.{S} Не као онај наш у К. неочешљан, неодељан; нити гледи као с |
е изцѣлити.</p> <p>Уживао је своје дане као човѣк.{S} Али је јако тѣлом опадао.</p> <p>„Један д |
аше подуже калуђера.</p> <p>Овај остане као да се у камен претворио за цѣло то врѣме како се у |
тав у полицију, ако твоје пециво остане као што је било до данас.{S} Рехтс ум! марш!</p> <p>„Су |
лава пређе повѣстница муком.{S} Он умре као епископ бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га |
дани саставили су срдца брата и сестре као да их је једна мајка родила.</p> <p>Ленка је љубила |
а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као змија к мени приближује.{S} Свему је томе он крив.{ |
„Богме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био професором на нашој гимназији.{ |
p>„Сад већ од више година чујемо, да се као дух појављује.{S} Кад добијемо какву младу лѣпу гош |
ка.</p> <p>Атос или Света Гора пружа се као језик у егејско море и скопчава се са полуостровом |
о двору.{S} Њ. Ексцеленција напућиће се као ћурак, а дворски капелан једва ће дочекати.{S} Сад |
Ти прав крив си међу кривцима, који се као прави одржаше... ти си изкључен као шугава овца из |
е.{S} Кад се дигне из постеље, осѣти се као на ново рођеним.</p> <p>Више дана прође, и све оста |
ајство, што ју је увијало, указивало се као она танчица, на којој се маглене слике појављују.</ |
д је подиго очи своје к небу, чинило се као да му ове рајском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му |
} Но недочека ни тога.</p> <p>Чинило се као да је патријарх на њега са свим заборавио.</p> <p>П |
као да нема никог на свѣту; учини му се као да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроб |
<p>Шаке Митрофанове приближивале су се као двѣ локомотиве једна напрема другој.{S} Митрофан је |
итве и други калуђери.{S} Ови сви осѣте као да су измѣњени.{S} Поглед на о.{S} Теофана и на ути |
оста мѣста у свом манастиру.{S} Витлате као пси без госе...{S} Неможе човѣк кинути, да му непов |
, од кога долази. <pb n="338" /> Срљате као слѣпи у своју пропаст.{S} Тражите спаса код капута. |
и пресѣче им потајни разговор. „Чините као што сам реко; и док сте заједно, опомињем вас, да и |
берићетно.</p> <p>Но и било је пролѣће као наручено.</p> <p>Један дан бијаше архимандрит отишо |
одликовати.{S} Његова молитва дѣловаће као лѣк код болесника, као глас више утѣхе код разтужен |
док и њега винковић несвали са столице као друге госте.“</p> <p>„Ту је дакле било саблазни? “. |
/p> <p>Кочијаш ошине коње и ови поскоче као стрѣле и изчезну као муња изпред очију калуђера.</p |
јој је скоро прозрачна; очи јој горѣше као жива жеравица.</p> <p>Видило се, да јој на корѣну ж |
а, и да накваси главу, која му горијаше као да је у њој жива жеравица.{S} С тешком муком зауста |
>Протече нѣколико часова, и они стојаше као слике од камена изрезане.</p> <p>Међу тим заблиста, |
Пешти смѣстила, па га је надгледала, и као рођена сестра нѣговала; она му је очи затворила.{S} |
рѣчи, које говори послушни син отцу, и као исповѣст, коју обавља млађи пред својим старѣшином, |
ком сабору од г. <pb n="270" /> 1861. и као члан угарске канцеларије, борио се јуначки за србск |
многи пустињици у старо врѣме радили и као што је сам основатељ највећег светог реда калуђерск |
е.{S} Признајем дакле да сам погрѣшио и као калуђер и као млађи и у једном и у другом случају.{ |
м дакле да сам погрѣшио и као калуђер и као млађи и у једном и у другом случају.{S} Зато вас мо |
врѣме страст би памет умотала; живио би као у рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би видио, |
ѣшећи се.</p> <p>„Па пуцкало је по соби као да неко по њој иде...{S} Учинило ми се, да се ова в |
у мени највѣрнију сестру, која га љуби као брата рођенога; и да ће се у мом спомену блистати њ |
ири се.{S} Сое му се сад духу представи као какав сан, и тѣлесно и духовно измучен заспи.</p> < |
твар у руке тога мужа доћи, кога су сви као разборита, страстима неподложна познавали. „Мени ни |
ору, кад су га изабрали, славили су сви као изврстан.</p> <p>„Цар Франц I. јако га је бегенисао |
се продрзљиво, али у лицу бијаху блѣди као крпа.</p> <pb n="89" /> <p>Архимандрит их опомене, |
и је дотѣривао до тога да умре од глади као наш просвѣтитељ Доситије у манастиру Хопову, нити ј |
аш у К. неочешљан, неодељан; нити гледи као свештеник, ни говори као господин.{S} Овај ми се ба |
од онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи као пред сунцем мрак... ох, и сад ми се груди пуне, срц |
сјајан и обилан.{S} Вино хвалише мужки као изредно.{S} Пило се врло добром вољом.{S} Није била |
био је богат кожухар; поштен човѣк, али као наши људи онога времена, врло гиздав са свога имућс |
} Љубав његова живила је увѣк јошт, али као ружица у пупољку, који неимађаше увѣта, да се разцв |
без отрова.</p> <pb n="176" /> <p>„Али као сестру можеш је пуним правом сматрати.{S} Без сваке |
алуђера од њега.{S} Сви су га поштовали као светца.</p> <p>„Умре, и у нашој га цркви сахране.</ |
ли намазани, па су на крајеви изгледали као увоштен чизмарски фонал.</p> <p>Они други стану се |
</p> <p>Али су њени противници рачунали као и она.</p> <p>Она ће доћи по плату, то су за сигурн |
.{S} И то је тај бал, што су га описали као да је сам антикрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да ј |
оно наши кажу.{S} За трапезом су ћутали као заливени; кад су се с њим сукобили, бѣгали су од ње |
само онда, кад би сви настојатељи били као отац Теофан; али од те наше господе има више њих, < |
и најбѣље руно.{S} Образи су му цватили као у најлѣпшег младића.{S} Имао је обичај жмирити, кад |
х и у <pb n="240" /> преображеној форми као пекмез и шљивовицу.{S} Срѣмске шљиве немају више ра |
> <p>При рѣчима: ево те молим на колѣни као што се Бог моли — клоне калуђеру глава на прси, као |
риповѣдају, да је једаред гроф Коронини као земаљска глава србске војводине дошо у Нови Сад.{S} |
ољан.{S} Та теби су се давали манастири као крушке, и свуда си био газда.“</p> <p>„Та то ме и т |
ан; нити гледи као свештеник, ни говори као господин.{S} Овај ми се баш допада: овако ваља да с |
<p>Куварица изишла из манастира и јури као бѣсом гоњена к прњавору.</p> <p>Отац Митрофан и Амф |
не на ново: „Неблагодарниче!{S} И ти си као и други.{S} Сви сте једнаки.{S} Иди ми изпред очију |
дружити неможе, и да га се ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече и угризе.{S} Зато су |
но али одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче патријарх у крајњо |
повуко; — најпослѣ стане људе нападати као манит, и онда га пошљу овамо.{S} Ми смо много имали |
строги, јер ће сва дисциплина изтајати као восак на сунцу. <pb n="70" /> Јест...{S} Него оче н |
мала.{S} Кад одпѣва поему стане маукати као мачак, одкључа врата и тури их у собу, мислећи, да |
га манастира.{S} Ми ћемо је сви примити као своју сестру... као браћа сестру свога брата.</p> < |
1" /> <p>„Ниси ни мого другчије учинити као поштен човѣк, као ваљан калуђер одговорио си само с |
пак познат је био већ од своје младости као велики пријатељ лѣпога пола.</p> <p>Ово пријатељств |
је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као водом заливен.</p> <p>Видило се, да се ови одговори |
архимандритства и архимандрије и отићи као прост калуђер у манастир.{S} Небијаше му дозвољено, |
говорио.</p> <p>Ове архимандритове рѣчи као да му одкопчаше закопчане устне.</p> <p>„Моја сестр |
соку милост, и да примите ове моје рѣчи као рѣчи, које говори послушни син отцу, и као исповѣст |
м у соби. — Али видим да си избочио очи као маче у свѣћу, па <pb n="274" /> ћу ти двѣ три и о њ |
силе: и он је сѣдио узет на тѣлу и души као слика од камена, као мермерска слика, у коју је Пиг |
икада.{S} Он је сѣдио на столици својој као да се скаменио.</p> <p>Тако су подуже ћутећи стојал |
е родом из Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{S} |
а ово архимандрит. „Настојатељ је човѣк као и други људи; и манастир је она кућа, у којој му ва |
же тај нос у звѣзде; њему је паор човѣк као и други господар.. он с нама и једе и пије, па се г |
олазио му је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела хранитеља...{S} Љубав његова живила је у |
трајало из дана у дан.</p> <p>Болестник као да је свога добротвора разликовао од других.{S} Кад |
ој подпори... видио сам се како долазим као анђео утѣшитељ к разтуженој овчици, као анђео храни |
ле рѣчи пријатељице му:{S} Ево те молим као што се Бог моли.</p> <p>Тима је рѣчма љубећа жена н |
м да му кажете, да ја исто онако мислим као што он пише; да има у мени највѣрнију сестру, која |
удовица округове помрси.</p> <p>Међутим као прави дипломат употрѣби и ову прилику, да стару за |
хвати... руке јој се разшире саме собом као електричким ударом дирнуте <pb n="153" /> и она кло |
, у Вуковару: а ви немате ништа са мном као вѣтар са опаклијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣшио, а н |
а надгледи, да људи, долазећи у тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечине.{S} Свој |
је мало доцније у вече. „Ја сам гладан као курјак,“ повиче он кад пође у гостинску собу. „Пеци |
едстављене.{S} Разговор постане живахан као међу добри познаници, који се састају да се провесе |
се као прави одржаше... ти си изкључен као шугава овца из куће, којој си своју младост, свој ж |
старијег архимандрита представи домаћин као архимандрита Пришу.</p> <p>Домаћин остави дошљаку к |
ештеник био је у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} |
ешкољи и окрене зиду.{S} Тако је спавао као заклан дуго... дуго...{S} Дан већ бијаше ојачао, ка |
н досѣтака.</p> <p>Говор му се преливао као најлѣпши „калоспинтехромокрене.“</p> <p>Очи су му р |
о памет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p> <p>„Са свију страна п |
е у дружину дошо; сваки му је одговарао као прѣко бундева, штоно наши кажу.{S} За трапезом су ћ |
намѣстника.{S} Г. протосинђел је морао као професор богословије у Карловци бити, и зато ми дад |
стране добре.{S} Није га дакле сматрао као страног.</p> <p>Зато га и дочека у собној одѣћи, ко |
кву да служи.{S} Коњи су му били управо као царски.{S} Хамови су били сребром обложени и црвено |
стне танке; тѣло му је изгледало мршаво као да је постом изнурено.{S} Ходио је тежко, мало погн |
177" /> није као зрак коим дишемо, него као црвено вино.{S} Ово врије у свом суду, али се не пр |
нашу материју.</p> <p>Хранислав је био као архимандрит настојатељ у манастиру Раковцу.{S} Мана |
га ишло!“</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми други, јео, пио као и ми други: само се у том |
лији!{S} Сѣдио као и ми други, јео, пио као и ми други: само се у том од нас разликовао, што см |
ер му се горе Рил и Витош чинише нѣкако као једнородне сестре миле Фрушке Горе.</p> <p>Морамо к |
ужити!“</p> <p>Ленка скочи на кола лако као птица.</p> <p>„Тѣрај оштро!“ проговори кочијашу.</p |
<p>„Ходио је у своје послѣдње дане лако као младић.</p> <p>„Он је постао митрополитом 29. октоб |
ло и сасвим отискивало, па је изгледало као да штуца.</p> <p>„<foreign xml:lang="de">Meine Herr |
чевидно врло угодна.{S} То је изгледало као нѣко ванредно одликовање његове особе.{S} А колико |
поноса... а можда и од вина... сјајало као сунце.</p> <p>Кад се све смири, учини се једном од |
генерацију манастира и калуђерства било као за усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Овдѣ ућути архиманд |
уне његових алегата, а у ствари је било као што мало час рекосмо: то је наравно, да је тај конт |
елазила горња устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на час отварало и сасвим отискивал |
ан оде у манастир П. Г. и предузме тамо као намѣстник управу манастирску. </p> </div> <div type |
гласа „Многаја лѣта“, а с њима заједно као пратња засвира банда, и загрме звона те се протегла |
обро!“ примѣти на ово архимандрит мирно као и прѣ тога. „Све ће то доћи у записник, па ће честњ |
к га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми смо добри доктори, што се тога тиче.{ |
о жива жеравица горѣле; мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, не друкчиј |
мети бацаше сѣни дугачке.{S} Небо чисто као сребро.{S} Тишина подпуна.</p> <p>Стара тетка бијаш |
ли превелика препека.</p> <p>Он је нишо као пијан, као у сну будан, као каковим чинма занешен.{ |
„Какав несрѣтник?“</p> <p>Стари калуђер као да се овом питању зачуди.</p> <p>Пријашњи управитељ |
к вама, да ме пустите преда се, да вас као млађи за опроштење молим, јер сам пронашо, да је то |
слушао.{S} А кад овај сврши, онда опет као нехотице падне му поглед на настојатеља, али се брз |
гдѣ трѣба показати гладак и сладак опет као рѣдко ко.</p> <p>Промуклим гласом проговори: „Запов |
<p>— — „Ево ме у манастиру Раковцу опет као намѣстника по налогу консисторијалном.{S} Уведе ме |
.{S} Оволико могу на свештеничку савѣст као истину признати... а друго је све клевета.“</p> <p> |
ил ми се само чини, да тамо видим Саву као танку сребрну пругу.{S} Видите ли је и ви?“ запита |
арији ђак гледао је са ходника у ћелију као да на што пази.{S} Кад се управитељ приближи <pb n= |
, ситан; у лицу црнпураст.{S} Очи су му као жива жеравица горѣле; мислио је чисто као рѣдко ко, |
као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣнију.{S} |
је духом оболѣо.</p> <p>„То да се њему као глави православне цркве у царевини до знања доноси |
јарх грчевито, и приступи о.{S} Теофану као да ће да га смрви.</p> <p>„Судија велике господе ни |
уни администраторови буду о.{S} Теофану као бившем намѣстнику послани, да их подпише.</p> <p>Ов |
коње и ови поскоче као стрѣле и изчезну као муња изпред очију калуђера.</p> <p>„Ходи ба мном о. |
ан у овом тренутку изгледао је у истину као што су први калуђери у идеалу изгледати могли.{S} В |
амѣстник кои сваку манастирску крајцару као светињу гледи и у манастирску књигу уноси... и дука |
астира Јазка а сад опет удову манастиру као најстарији начелствује, и против манастирских прави |
и прапорце и мала звонцета, а јурили су као крилате хале по снѣгу улицама.</p> <p>На кратко, ве |
а дѣла толиких црквених Јерарха, кои су као епископи и архиепископи име своје овѣчили!</p> <p>„ |
рећутати.{S} Али јуридички пацијенти су као и медички; они мисле да морају казати и најмању мал |
име од г. 1848 овамо проносило по свѣту као име једног од највећих Србаља.{S} Год.{S} 1848. пре |
иначе принуђен бити свући се и у свѣту као поштен човѣк начин живота потражити,</p> <p>— — „Са |
азумѣва, него кући прави штету, а браћу као скотове држи: онда се браћа обраћају <pb n="291" /> |
S} Сув кашаљ давио је кадкад болестницу као да ће да ју угуши.</p> <p>И опет су ови дани били з |
око њега.{S} На лицу им се вио подсмѣх као застава у пуном вѣтру.</p> <p>У дубљини код јединог |
ле већ спремају акцију,“ рекне паријарх као за себе. —</p> <p>„Можда вам ја неумѣм казати све к |
ак право мислио,“ рекне на то патријарх као за себе. „Сасвим сам погодио, од које птице та пѣсм |
је“ и куцање особито живо; а банда, баш као да је знала, коме се напија, упне све гуше, те се ч |
S} Онда јој нема пара, што је лѣпа; баш као... као... но, као професорка.“</p> <p>„Него ваља да |
ва, за млада срдца; за вас реко бих баш као нарочито прављена.{S} Ту сѣдити, око собе ову дивот |
кне ономе: „Ћт’ бабо!{S} Што се намећеш као сочиво на божић,“ па му изплази подобар кус језика. |
обитељ у фрушкогорске манастире.</p> <p>Као што је познато, има много људи у нашем народу, који |
<p>Архимандрит се окрене Ленки.</p> <p>Као човѣк од најбољег свѣта поздрави је сада и проговор |
в.</p> <p>Тако дође и мѣсец мај.</p> <p>Као што удесна свирка чисто диже ноге на играње код они |
а пут готове, позове их да пођу.</p> <p>Као уљудан господин пружи руку Ленки, да ју одведе на к |
аки нека, чини своје.{S} Он је дрва насѣкао, шиндру набавио, ћелије покрио.{S} То му је било ве |
ности, и за који је приправљен.</p> <p>„Као правило, од ког се несмије одступити имало би важит |
хоћете л’ се ви држати чврсто“</p> <p>„Као челик!“</p> <p>„Ји л’ тако?“</p> <p>„Тако је, и ост |
у од дивље лозе, и у њој клупу. „Ово је капела за најсрѣћније врѣме човѣштва, за млада срдца; з |
енција напућиће се као ћурак, а дворски капелан једва ће дочекати.{S} Сад сам свршио.{S} Од игу |
сланика, па и свештеника код посланичке капеле.</p> <p>„Мушицки је био врло отворен карактер, п |
„Сваки дан држало се у његовој дворској капели јутрење и вечерње.{S} Никада није пропустио, да |
/p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к себи капетана, градоначелника Карловачког и рекне му:</p> <p |
ника Карловачког и рекне му:</p> <p>„Г. капетане!{S} Ако на столу Њ. Екселенције господина митр |
из ергеле грофа Пејачевића.</p> <p>Код капије манастирске били су сви калуђери изкупљени, па с |
зрна.</p> <p>Ту се скинуо шешир још на капији од дворишта, па се ишло с голом главом прѣко авл |
руце, које се приближују к манастирској капији.</p> <pb n="230" /> </div> <div type="chapter" x |
вољни, што се добра у реду држе, што се капитал чува.{S} Јест.{S} Али ако стане спољашност доба |
дануће, кад изкуси, да смо могли толики капитал имати, па га немамо само зато, што не одговориш |
осѣтили, а црква и народ имали би грдан капитал, којим би се много добра и по народ и по манаст |
фор.</l> <l>г) 5% интереси од народних капитала износећи . . . . . . .{S} 10.150 ф. 53 н.</l> |
о окуражио, а кад чу за дукате, мало га капља неудари.</p> <p>Дукати и он!{S} Намѣстник кои сва |
та вели господин?“</p> <p>„Мал’ га није капља ударила, кад сам му <pb n="41" /> реко да хоћете |
ак архимандрита.</p> <p>Мал’ га неудари капља. „Господин“, пришапне писмоноши, и стане се спрем |
опис жалости и невоље: мало га неудари капља.{S} Рекне ми патријарх: „Послаћу ти 25 мерова ран |
такових ситница, али вечерас немамо ни капље.“</p> <p>А ви донесите вина,“ проговори гост пром |
литву и заложи га мрвом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици на храсту застао.</p> <p>П |
вѣнцу, па онда напрасно застане, и узме капу камилавку.</p> <p>У овом сну огледале су се најтај |
у једној руци вѣнац од мирте а у другој капу камилавку.</p> <p>Бирај, проговори му старац.</p> |
кле, кад моја тетица метне бѣлу набрану капу на главу, наочари на носић, па сѣдне и чита <title |
и устне и разговетно проговори: „Нуз ту капу није мѣста том дивном вѣнцу на мојој глави.“</p> < |
али и обрштари на управу, доћиће зацѣло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између себе |
ону причу о јежу?{S} А?{S} Увуците само капут у манастире, па ће он вас оправити у закутак.</p> |
и у своју пропаст.{S} Тражите спаса код капута.</p> <p>„А знате л’ ви ону причу о јежу?{S} А?{S |
бра, и предао их тобоже народу а управо капуту; он би узео под своју руку народне фондове; он б |
ле.</p> <p>„Мушицки је био врло отворен карактер, па тако није ни ове своје састанке ни од кога |
дно узетима, као красној кити од ружа и каранфила, крина и трандафила, љубичица и босијока.</p> |
у главу једне цркве.</p> <p>Он се играо карата са једним господином у грађанском одѣлу, и проду |
будимски . . . . . .{S} 200 ф.</l> <l>„ карлдштадски . . . . .{S} 180 ф.</l> <l>Свега.{S} 9530 |
т бити добри пријатељи...{S} Оканите се Карловаца... нама ће се више вѣровати него вама једном“ |
ачелник Земунски и Карловачки, родом из Карловаца, кои је при смрти својој (умро је у ноћи пред |
недѣље добије управитељ велико писмо из Карловаца.{S} Нико незнађаше, шта се у том писму пише.{ |
ајбољих у царевини.</p> <p>„Богословија карловачка дала је народу прве свештенике, који су за с |
је из овог завода.</p> <p>„А гимназија Карловачка била, је за Стратимировића једна од најбољих |
м Матић, бивши градоначелник Земунски и Карловачки, родом из Карловаца, кои је при смрти својој |
езидијал, у ком се доказује, како Горњо-Карловачки православни епископ није више за дијецезана |
ликом код митрополита на обѣду.</p> <p>„Карловачки пекар неимајући конкуренције пеко је своје к |
дозвати к себи капетана, градоначелника Карловачког и рекне му:</p> <p>„Г. капетане!{S} Ако на |
Стратимировића смѣсте у вѣчну му кућу у Карловачкој саборној цркви.{S} Мушицки се набрзо за њим |
њим спусти у крило мајке земље на Горње-Карловачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди народа |
петрову-дне сваке године у дољњу цркву карловачку.{S} Апостол Петар и Павао, као што сви знамо |
) оставио около 15000 фор. на гимназију Карловачку.</p> <p>„Немој да недођеш,“ викне за њим пат |
n="71" /> <quote>Смемо ли, Пијеридо, у Карловце, дрзко где поју: „Отступи ти пијто просте“.</q |
за моје судије, и идем из ових стопа у Карловце Њ. Екселенцији, да се тужим, да види, какве сл |
ила је свој изпит и кренула се натраг у Карловце.</p> <p>Архимандрит Арсеније није хтѣо употрѣб |
добро аргументима и мотивима, пак оде у Карловце, да моли од патријарха потрѣбни допуст и благо |
нико није мого стићи.</p> <p>Кад дође у Карловце, чује да ексцеленција није ту него у Н. Саду.< |
нику, а овај недочека да генерал дође у Карловце него таки послѣ два три дана, кад се увѣрио о |
ћ.</p> <p>Овај већ одреди дан, кад ће у Карловце доћи, и спреми ствари, које ће да понесе, и ја |
S} Данас је понедѣлник.{S} Сутра идем у Карловце, да покажем покров Њ. Ексцеленцији, и да изишт |
манастирска напоље, па идиди — управо у Карловце.</p> <p>А она двоица кад се наједу плећке оду |
ски суд.</head> <p>Куварица је срѣћно у Карловце утекла.</p> <p>Она је у митрополитском двору с |
фан кротко.</p> <p>„Духовник је отишо у Карловце; ваљда је однео тужбу на вас!“ одговори ђак.</ |
се тек онда, кад путници дођу у двор у Карловце и с кола сиђу, да у своје собе оду.</p> <pb n= |
леђа.</p> <p>„Да, па да онда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим преда се...{S} Не |
е обуче...{S} Шта кога врага тражите по Карловци...{S} Зар немате доста мѣста у свом манастиру. |
установим универзитет <pb n="350" /> у Карловци.{S} Видиш, од куће, у којој директор гимназије |
изпод сваке критике.</p> <p>„Зар нема у Карловци лѣпша пецива?“ запита. „Код нас у Варадину и к |
а; али се то приповѣдало дуго времена у Карловци, како је Хранислав кадио собе ради тога што су |
влада.{S} Нарочито је добио из двора у Карловци поруку, да ће на сваки начин доћи у комесији и |
ои семинарија за богослове наше цркве у Карловци.</p> <p>На зграду ове семинарије одредио је ца |
ђел је морао као професор богословије у Карловци бити, и зато ми даде подпуну инштрукцију шта д |
тим пукне гром у Пожуну а разпрсне се у Карловци.</p> <p>Митрополит Стратимировић био је у стар |
се семинарија гради и издржава напосе у Карловци.{S} Већ би дакле и у самом томе лежала добит.“ |
, пак чувши, да је у Н. Саду, преноћи у Карловци, а сутра рано похита у Н. Сад.</p> <p>У Н. Сад |
е куцати кад ступи у патријархов двор у Карловци.</p> <p>„Ако ми недопусти?“ рекне сам себи. „Ш |
>У оно врѣме био је србски митрополит у Карловци једини, коме је тај наслов припадао, па је так |
ло је то, што је он устроио гимназију у Карловци и богословију тамошњу.</p> <p>„Колико је гимна |
ировића био је он архиђаконом у двору у Карловци.</p> <p>Био је млад и лѣп, понашао се господск |
ан су манастирске каруце лагано спѣшиле Карловцима, а на њима су се чланови комесије враћали ку |
акона мирског погрѣшио, ено ми судија у Карловцима, у Вуковару: а ви немате ништа са мном као в |
ати, оспе га славна полиција најгрубљим картачима.</p> <p>„Је с’ чуо ти, Петеру!{S} Ако ти мени |
прѣко резона!“ примѣти патријарх и баци карте на стол и устане са канапета.</p> <p>И мајор уста |
би у руку.</p> <p>Но овај како је држао карте у руци, којој приступаше о.{S} Теофан, тако му је |
њом мало гурне од себе, па онда избаци карту, коју је ваљало изиграти.</p> <pb n="329" /> <p>О |
патријарх, кад му друг у сигрању избаци карту, коју овај небијаше очекивао.</p> <p>„Немогу друг |
усуди се о.{S} Теофан и послѣдњу своју карту избацити.</p> <p>„Од год. 1790 па ево за кои дан |
клоњена.{S} Кочијаш бијаше лѣпо обучен; каруце су биле нове, а коњи изгледаше, као да су из ерг |
нити се појаве оне нове <pb n="252" /> каруце ни они халовити коњи.{S} Очекивање је блѣдило св |
<p>Недуго затим дојуре и архимандритове каруце са четири жерава пред гостионицу, и стану.</p> < |
ћ бијаше са госпођом Пуљиницом на своје каруце посадила, и тако архимандрит <foreign xml:lang=" |
ођу к прозору, и виде већ у алеји троје каруце, које се приближују к манастирској капији.</p> < |
право.{S} За један сат дођу опет троје каруце и довезу 7—8 мужкараца и старијих и врло младих. |
ознати.</p> <p>Сутра дан су манастирске каруце лагано спѣшиле Карловцима, а на њима су се члано |
долазила су различна кола, ружне и лѣпе каруце, добри и злочести коњи... али нити се појаве оне |
столу.{S} Зазвони и каже ђаку, да му се каруце упрегну и пред манастир изведу, и оде у другу со |
што је садашњим банкијерима вертхајмова каса.</p> <pb n="77" /> <p>Садржај те калафе остао је т |
до 1840. кроз 50. година добила народна каса од митрополита и владика 475.000 фор. а од манасти |
то није шала ни ствар мала... ариште... касација... десет година робија... а може бити и <forei |
ти и да се на то 10.000 фор. из државне касе одмах изда.</p> <p>Али семинарије недобисмо ни до |
о, одкуда је знатан прилог манастирској каси долазио.</p> <p>Нарочито је умѣо код више господе |
5 јесењих прасаца.</p> <p>Ни крајцаре у каси.{S} Шта да радим!...{S} Немогу од бриге да спавам; |
једне.{S} Готових новаца оставио сам у каси 700 фор. к. м.{S} Консисторијални комесар архиманд |
памти.{S} Ту нема шале.{S} Или ја морам касиран из полиције или ти мртав у полицију, ако твоје |
слала.</p> <p>Онда је била болестна.{S} Касније буде о.{S} Теофан у други манастир премѣштен.{S |
своју кућу и били су му и привржени.{S} Касније се овај тѣсни одношај између манастира и калуђе |
"274" /> ћу ти двѣ три и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из властита изкуства познати.</p> |
лики шљивик са 11.000 комада дрва.{S} А касније, кад буде готов са шљивиком, одреди му један ко |
p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али касније можете се и виђати и разговарати.</p> <p>„Твоја |
> <p>„Мало ми срдце није пукло; али сам касније познао, да је било боље, што тог било није.</p> |
ужеви и мужки чланови друштва доћи мало касније, па ће бити друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се |
То ми је мило.“</p> <pb n="219" /> <p>„Касно смо заспале,“ одговори тетка. „Него ја идем сад, |
дрит. „Та већ је у велико дан.“</p> <p>„Касно сам устао“ одговори овај мирно али озбиљно. „Опро |
Јошт нѣколико часова и путници престану касом, и пођу кораком.</p> <p>Пред њима се појави ред д |
де ми реци, како ћемо с калуђерима!{S} Касу си добро изтресо; де и мантију изпраши.“</p> <p>„А |
ц није у свом вѣку пропустио ни једног „катадневног јутрења и вечерња,“ пак била његова „чреда“ |
у сто талира.... а батине ћемо оставити катанама.“</p> <p>Овдѣ је патријарх изнео на прво вариј |
старе хусарске врбонке: „Хајде браћо у катане, на годину сто талира, а на месец сто батина.“</ |
од сале, ту се стојало и чекало, док се катани или собару свидило, да обрати своју високу позор |
и да га запита шта ће.</p> <p>Пред тим катаном или собаром клањао се свештеник до црне земљице |
иначе тежко да би слѣдовала ужасна ова катастрофа.</p> <p>Ради грађења манастирских зграда има |
асом једној госпођици преко астала: „А, Катице, како се теби допада многа лѣта с бандом?“</p> < |
улиције, а ја сам се дружила са његовом Катицом... а иначе само сам га на улици видила, кад про |
трунити такова сила, каква је била онда католичка црквена управа, пак је нарочито на то мотрио, |
и.</p> <p>Међу тим је кона био до ћошка католичке цркве отишо, те тако му реплика остаде неприо |
Црква наша имала је пре тога од стране католичке црквене управе много да трпи, баш за то, што |
ед дваред десило се да сам га нашла код Каулиције, а ја сам се дружила са његовом Катицом... а |
подворницу. </p> <p>„Код нас је најбоља кафа у Митровици, милостива,“ одговори дѣвојка.</p> <p> |
од новог сребра...</p> <p>„А јел добра кафа?“ запита тетка подворницу. </p> <p>„Код нас је нај |
И заиста или је Ленка била за кафу, или кафа за њену глад... фруштук је био врло угодан.</p> <p |
видићемо...“ рекне стара госпођа. „Ако кафа буде добра, повешћемо те у Бечкерек, па ћемо те та |
је Ленка насула и тетки и себи.</p> <p>Кафа је врло добро изгледала.</p> <p>Стара је међу тим |
јвише частили и у друштву проводили.{S} Кафане су у осталом и данас пуније свѣта него цркве, а |
>Кад савије на десно види у истину пред кафаном више господара у једној гомили, а пред њима Печ |
чкереку, па да нам сад Јула донесе нашу кафицу... чини ми се, да неби ни двѣ шољице биле сувише |
.“</p> <p>И заиста или је Ленка била за кафу, или кафа за њену глад... фруштук је био врло угод |
игне дружтво и оде у салу, да пије црну кафу.{S} Старија господа и госпође продужише стари разг |
не запуштени.{S} Дом у равном стању.{S} Каце и бурад ради небрежљивог надзирања попропадале; ма |
авају кроз цѣло лѣто искварену бурад ни каце.</p> <p>-— —„Већ сам набавио двоја кола са 4 вола. |
браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у качари, или ракиџијници, или у соби, то је њему било св |
ом и топлином много надвишавали.{S} Сув кашаљ давио је кадкад болестницу као да ће да ју угуши. |
р су ми били јавили, да је нѣке сребрне кашике и ножеве манастирске собом била понела.{S} Ја не |
.{S} Истина, да су се послѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца уплашила, да их нестане, п |
му нѣшто падне на ум, те онај час тргне кашиком од јела натраг.</p> <p>„Ко зна је ли чисто?“ пр |
да се мало подкрѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, да мало кусне од донесена варива, кад му нѣшто |
убијци живот прашта, а на мѣсто смртне каштиге робија у трајању од 20 година одређује.</p> <pb |
оставили... како су је хтѣли шибањем да каштигују... како су је по прњавору и селу у пол дана в |
млађих <pb n="156" /> калуђера, што је кваку од браве у руци држао, и врата и нехотице отворио |
b n="272" /> <p>„На кратко, имао је све квалификације за доброг управитеља, па и реформатора.</ |
о са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ квалификовали.</p> <p>Ленка неугодно тим дирнута окрене |
ј дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечине.{S} Свој турски ножић опази на столу, јер |
ро све већ уништожио.{S} Црквене утвари кваре се и размећу.{S} Манастирска, дѣла ради сам а бра |
ја, па неће допустити, да се стари ред квари.{S} Добро је њему намѣстниковати: игуманство је з |
вити, па ће живо преповѣдање служити за квасац, који ће се све већма дизати, али не на корист м |
</p> <p>Сад је нѣшто пукнуло; сад нѣшто кврцнуло, сад опет шушнуло.</p> <p>Дигне главу, напне у |
ѣк; а на протођакону видило се, да га нѣке живље мисле забављају.</p> <p>Напослѣдку проговори и |
јаше са собом донео, и извади из њега нѣке хартије.{S} С њима приступи протођакону, нађе једно |
ам суду, јер су ми били јавили, да је нѣке сребрне кашике и ножеве манастирске собом била понел |
фана оживљавали. —</p> <p>Јошт нам је нѣке ствари напоменути, да се разговор о.{S} Теофана са п |
го људи држати, те је по свој прилици нѣке одпустио, јер се више нису мѣњали, него су исти пред |
дминистраторе!{S} Дошле су против вас нѣке тужбе честњејшој конзисторији, које, ако се оправдај |
ког ђака Јосифа, и заповѣди му, да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у манастир нареди. |
зали су се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири сачувају и к |
ного мање ствари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом можете ви све ове узп |
т сваки дан сваки час наилазити на запрѣке, интриге, подла подметања и извртања, да и смртна не |
ој.</p> <p>Дивна медалија из златожутог кедра, са умѣтно изрезаном сликом св. разпећа с једне, |
ју, па ко са мном непије, тај није друг кесарев.</p> <p>„<foreign xml:lang="de">Gott erhalte Se |
"SRP18730_C13"> <head>13.{S} Настојатељ кесеџија.</head> <p>Дошавши у манастир К... затеку тамо |
. „Развијте калуђерски барјак, понесите кесу талира — и онако сви турате приходе манастирске у |
, или ципеле и црвене чарапе или шарене кецеље.“</p> <p>Протођакон се на ово намршти и проговор |
то.</p> <p>„Колико је?“ запита потихо Р-ки архимандрит домаћина, кои употрѣби згодну прилику, т |
ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к ов |
с њима у добром пријатељству живе.{S} Нѣки пут дођу сви са својим фамилијама овамо, те се прођу |
ћуди; а и очи нису у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> |
ада знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к овима.</p> <p>Послѣ овог кр |
> <p>Пред њим бијаше дошо глас, да је нѣки особењак, с којим се дружити неможе, и да га се ваља |
" /> Слушајте само шта ми приповѣдаше нѣки дан.{S} Један <foreign xml:lang="la">fidelis frater< |
.{S} Али ево од нѣког врѣмена, почеше нѣки куће запуштати.{S} Цркве опадоше, кровови манастирск |
еног нашег Лукијана.</p> <p>„Шта више нѣки причају, да је несрѣћна љубав и народног нашег просв |
а у Бечу једва учињено, да се и други нѣки манастири од конкурза заклонише?{S} Није ли Раковац |
примѣти.</p> <p>Пропала си! викне јој нѣки гласу унутарњости, и она се згрози.</p> <p>Осѣти, ка |
— ево им имена“ — ту преда настојатељ нѣки списак имена комесији — „изпитајте манастирске ђаке |
бе ништа и нетражим.{S} Ти си и онако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће м |
о церекање и маукање?“ повиче озбиљно нѣки глас и таки за тим уђе у собу повисок одличан калуђе |
ло да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи глас:{S} Издржи!{S} И онда је издржао; и он |
скриви очи: „А ја опет велим, биће ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш опет да забодеш нос куда |
у преводу, као што у наше време ишту нѣки хрватски чиновници од ћирилских поднесака да се на х |
“</p> <p>„И хоћемо, и хоћемо!“ повичу нѣки од гостију.</p> <p>„И право је!“ додаду други.</p> < |
ије и знаменитије, поодносили.</p> <p>Нѣки најпослѣ држе, да се није чувало, како би ваљало, је |
} Зар ја нисам жив међу вама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх, а други погледе ко то говори.{S} То би |
а.{S} Год.{S} 1848. прекужи мађарски прѣки суд ради Пражког славенског конгреса.{S} Као члан на |
ет.</p> <p>Ту нађу најпрѣ покров за св. кивот.{S} Развију га....{S} Немогоше се уздржати да неп |
лагослов, да га смѣмо осветити и на св. кивот стављати.{S} У четвртак ћемо служити и метнути га |
е дарове:{S} 1.) Један везени покров за кивот св. Стефана у вашу цркву; 2.) 100 ц. дуката, прил |
светићемо тај принос, и поставити га на кивот светитељев.{S} Огласићемо то свуда по нашој околи |
/p> <p>Највећи утисак учини код гостију кивот цара Лазара.</p> <pb n="228" /> <p>Стара госпођа |
титеља, кои ту цѣлокупан почива.</p> <p>Кивот кнеза Лазара са тѣлом угодника, на сваки је начин |
вога чудотворца.</p> <p>Освећени покров кивота буде изложен у цркви угледу народа, кои је исту |
о; кад хоћемо што да скувамо, морамо да кидамо своје плотове.{S} У ћелијама гинемо зими неимају |
а.“</p> <p>„Оче! ти губиш из вида, пред ким стојиш!“ опомене га патријарх строгим гласом и погл |
преда мном, а ја сам ти ево казао, пред ким говориш и коме.</p> <p>„А најпослѣ говори што хоћеш |
о онога старога, кои се хвалио, да је нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто повр |
старога, кои се хвалио, да је нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, с к |
.{S} Под тим утиском рекне настојатељ нѣким начином узвишено: „Е па кад он мени прашта, праштам |
и му душу, и он повиче, ободрен вишим нѣким упливом и оснажен тајанственом нѣком силом: „Теофан |
га говора примѣтио, па за то запита с нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Што В |
духовног тако и грађанског изгубљене прѣким ситним пословима и потрѣбним оријентирањем.</p> <p> |
.</p> <p>Многима је било наздрављено; нѣкима бијаше то добро дошло, да могу топлину свога чуств |
преплашили?{S} Знате <pb n="52" /> пред киме стоите?{S} Ви стоите пред Печеновићем... а Печенов |
салине иза сѣдала, развије бич и почне кинстлерски пуцати.{S} Коњи су имали прапорце и мала зв |
ате као пси без госе...{S} Неможе човѣк кинути, да му неповиче калуђер: „на здравље!“ То је мор |
у крајну собу, до које је дограђен био киоск са прекрасним изгледом на све стране.</p> <p>Из њ |
на начин малог парка.</p> <p>У соби до киоска налазио се кревет са чистим бѣлим гардинама.</p> |
народу, да је један бачки кочијаш возио киријом једну обитељ у фрушкогорске манастире.</p> <p>К |
„Из манастира Шишатовца узајмим 8 акова кисела купуса, те једва у скупоћи грдној овога времена |
ај земаљски!“</p> <p>Ленка јој одговори кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим с |
е,“ рекне Ленка смѣјући се, премда мало кисело, па то и учини. „Та кости незаборављеног списате |
ине“ поплаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшто кисело гледите!“</p> <p>Правозналац му само даде руком |
госпођицима уједно узетима, као красној кити од ружа и каранфила, крина и трандафила, љубичица |
ѣнчање провезла; он је уздахнуо, кад се кићени сватови изпрѣд његових очију изгубише, а нехотиц |
ар неимајући конкуренције пеко је своје кифле и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га је пута оп |
пецива?“ запита. „Код нас у Варадину и кифле и земичке тако су добре, да их у Бечу нема бољих! |
калуђерства било као за усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде да сврши п |
гумана је ова проста примѣтба добро засѣкла.{S} Да удар забашури, рекне мало живље: „Е, одвешћу |
рѣчи у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкла, али душу би ми од отровних ножева сачувала.{S} Хва |
стол, те хркаху у славу бала замѣњујући клавир, или веркл, или тамбурицу.</p> <p>И отац админис |
иде сасвим полагано.{S} Ноте су мртве, клавири су осамљени; а кад банда у народу <pb n="235" / |
ће.</p> <p>Пред тим катаном или собаром клањао се свештеник до црне земљице молећи покорним гла |
те обоица на поље.“</p> <p>Ови се стану клањати до земље, па гледећи из потаје, то на себе узај |
за живу главу.{S} То је клевета, пуста клевета.</p> <p>Призовите ове људе, који су ту били — е |
т као истину признати... а друго је све клевета.“</p> <p>„Што се пак тиче куварице, истина је, |
о учинио?{S} Ни за живу главу.{S} То је клевета, пуста клевета.</p> <p>Призовите ове људе, који |
вакојаким безсмислицама, измишљотинама, клеветама.</p> <p>С друге стране стојаше пред њим лѣпа, |
/> <p>Сирота жена удари на ово у плач, клекне преде о. намѣстника и стане га заклињати и прекл |
повѣди ме и причести!“</p> <p>О. Теофан клекне, и приклони ухо к устма умирућега.{S} Овај је го |
кој нарави зграде.{S} Ту одма стајаше и клепало са дрвеним маљицама.{S} А и гвоздени будилник в |
прејемници одкијавати: и онда ће њихова клетва пасти на ваше гробове и душе.{S} Јест.{S} Опомињ |
p> <p>Чекајући изреку о животу и смрти, клечала је млада та лѣпа жена нескидајући ока са уста, |
медалију.{S} О. Теофан метанише и прими клечећи медалију у своје руке, цѣлива је, и метне је у |
о учинити, па ћемо га онда видити, како клима на коли, како губи шешире, како пада на улици и т |
ђере.</p> <p>„Тако је! одговоре ови сви климајући главом.</p> <p>„Па и ти отче духовниче!“ прог |
офана, да у интересу манастирског нижег клира нележи, да се настојатељима одржи неограничена уп |
дине 1726. водио се бој између народа и клира о упливу онога у црквену управу.</p> <p>Повѣстнич |
„пѣније“ на богословији један свршени „клирик,“ сиромах младић, али је имао глас од славуја а |
полита живио.</p> <p>„Овај је изпитивао клирике, ишо тамо и амо по соби, слушао, а и сам говори |
луђер и патријарх Јосиф.</head> <p>Протѣкло је више мѣсеци од како је о.{S} Теофан смртне остан |
ла исто тако на свом мѣсту стојати, као клобук код војника.{S} Ту је чекао дуго, јер собар се н |
е молим на колѣни као што се Бог моли — клоне калуђеру глава на прси, као да га сва снага живот |
ким ударом дирнуте <pb n="153" /> и она клоне у изумљењу на прси човѣка, кога је тако силном љу |
узправи у кревету.</p> <p>Но глава јој клоне натраг.</p> <p>Она је била.... мртва.</p> <p>О. Т |
препао до дна свога срца.{S} Све му тло клоне.{S} Кад овако говори његов адвокат, да шта ће бол |
ете прсте и стане их кршити, а глава му клоне дубоко на прси.</p> <p>„О моја златна будућност!“ |
одне противности изкуси, хоће да му дух клоне, да га воља остави, да му снага малакше.{S} И онд |
ара.{S} Зраци сунца, које се већ западу клоњаше, обасули бѣху гору неописаним дражима. </p> <p> |
повиче: „Баш добро, ухвати се птичица у клопку.{S} Сад хајде да тражимо плећку, па онда ћемо да |
е, и таки јави господину, да је птица у клот улѣгла.</p> <p>Противници њени направили су јошт т |
окаже јој сѣницу од дивље лозе, и у њој клупу. „Ово је капела за најсрѣћније врѣме човѣштва, за |
ше опрла из нутра.{S} Међу тим опази он кључ у врати: закључа дакле брже собу, и повиче: „Баш д |
ј, да види, шта се у ћелији ради.{S} Но кључ је стајао у кључаници, те тако немогаше ни један в |
вицу и унесемо новце у благајну под два кључа, а за кратко врѣме изплатимо мајстора поштено до |
онај први одтури у исто врѣме онога од кључанице силније на страну, да се смомитља на земљу, а |
ржи један од млађих гледалаца подуже на кључаници.</p> <pb n="154" /> <p>„Шта је?“ питаше они д |
Шта је то помисли о. намѣстник и полети кључаници.</p> <p>На ову види нѣколико људи из прњавора |
тури га на страну, пак сам пришпичи око кључаници.</p> <p>„Де, да и ја погледим?“ проносови ста |
идити шта унутри бива.</p> <p>Принесено кључаници ухо добијало је само одломке од рѣчи, и тако |
е у ћелији ради.{S} Но кључ је стајао у кључаници, те тако немогаше ни један видити шта унутри |
се смомитља на земљу, а сам погледи на кључаницу, пак да се тврђе држи, ухвати се једном руком |
ред ту ћелију, и час по завирио је кроз кључаницу то овај то онај, да види, шта се у ћелији рад |
одбаци од врата.{S} Овај притегне руком кључаницу боље: врата се отворе, и они обоица падну у с |
постола Петра и Павла, и даје му у руке кључе од раја.</p> <p>„Молитва над болнима... повраћа ч |
о у манастир — —, и примио управитељске кључеве, стане обилазити све просторије, да види како с |
е.{S} Закључа с поља врата, узме к себи кључеве, а ђацима, њих двоици, од коих је један свршен |
који је ђак разумѣвао.</p> <p>Ђак прими кључеве од подрума и оде с писмоношом у подрум.</p> <p> |
<p>„То је истина, и то не сам, него са кметом, жандаром и процѣнитељем!“ рекне му онај.</p> <p |
ржавник.{S} Нарочито је много важио код кнеза Метерниха, с коим је до смрти у пријатељском одно |
, кои ту цѣлокупан почива.</p> <p>Кивот кнеза Лазара са тѣлом угодника, на сваки је начин света |
ком је крв држао.</p> <p>Што се више усѣкњивао, то се више крвљу умазивао, и тако му се друг од |
м зајмом усрѣћен?{S} А шта још нележи у књигама народних фондова!“</p> <p>Патријарху удари крв |
ги од моих читатеља овако запитати, ако књигу до краја прочита.</p> <p>„Незнамо!“</p> <p>Прошло |
то, свето калуђерство уписало би тебе у књигу издаица, у којој је први уписан Јуда Исхаријотски |
јцару као светињу гледи и у манастирску књигу уноси... и дукати!{S} То је <foreign xml:lang="la |
тника, стои <pb n="290" /> му просто ту књигу потражити.{S} И то је наравно да му ми нећемо каз |
ћа.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ЛУКЕ ЈОЦИЋА И ДРУГА.</p> <p>1881.</p> </div> <p |
тосинђел Никанор Грујић, кога славе под књижевним именом Срб-Милутина; снага врло одлична.</p> |
ког вѣћа у Будиму.</p> <p>„Са неуморним књижевним радином доктором медицине Пеичићем био је у н |
историчне нити <pb n="74" /> је у нашој књижевности, нити у наглој цркви оставио.</p> <p>Од год |
дност Храниславу.</p> <p>XXIII ода у I. књизи Мишицкових стихотворенија садржи одјек овог однош |
амѣстник колико могаше мирније. „Ко та, ко та!“ дрекне администратор јаростно. „ Знаш ти добро |
и на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што велите за мѣшање других особ |
<p>„Опарушић?“ запита Крста мислећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n= |
то путници пишу, да пола сласти изгуби, ко сам путује, онда је наравно боље имати друга при све |
ло по србски, али ће те свако разумѣти, ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој да се дишпутирам |
н одговори понизно: „Ја немам изрицати, ко је крив.{S} Али да је тако, то стои.“</p> <pb n="340 |
д.</p> <p>„Ја ћу сутра зором поћи кући, ко зна хоћемо <pb n="204" /> ли моћи коју у овој ствари |
ћете се на рѣчи заклети, а тешко оном, ко се криво закуне, јест.{S} Излазите оче Амфилохије!“< |
знамо, да ли наши читаоци знаду управо, ко је то.</p> <p>У оно врѣме био је србски митрополит у |
ножем на мене ударио, и да нисам утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва братија посвѣдочити.{S |
дцу и савѣсти: нити има онога на свѣту, ко би ти у напред мого казати, да ћеш свршити без казни |
иначе законите судије, јер се вас тиче: ко је и кад судио сам у својој ствари! примѣти о, намѣс |
а мора то већ и уклонити.{S} На примѣр: ко ће одобрити, да се настојатељ опија?{S} Неваља то ни |
ите?“ запита архимандрит.</p> <p>„Није; ко ће нас научити.{S} Господин нам је само реко, да смо |
га већ опредѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дати трошак на ове твоје тричарије?“</p> <p>„М |
ади боље и више, има се боље наградити; ко неодговара дужности, има се на то присилити; ко зло |
овара дужности, има се на то присилити; ко зло ради мора се казнити; ред и дисциплина ваља да и |
алуђери сви смо браћа, па ко је за што; ко је за господина, нека господује, а ко је за аргатова |
, али баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже са мном, нека <pb n="243" /> се куцне с њим |
попа...{S} Ша онда да буде? русвај!{S} Ко да је крив!{S} Администратор Хранислав!{S} Није крив |
ће: „Његова је ћелија његова курија.{S} Ко се ту налази; то се нетиче никога.{S} Је ли ту младо |
тала, и чекала је одговор пријатеља.{S} Ко ће описати израз ока, лица, руку, цѣлог држања!{S} Т |
дна снага несмѣ стојати незабављена.{S} Ко ради боље и више, има се боље наградити; ко неодгова |
оиста као дѣте овом крају разговора.{S} Ко зна, како наш свѣт гледа на наше фрушкогорске манаст |
по манастири, ту су калуђери криви.{S} Ко сету части!{S} Народ?{S} Зацѣло не; него пријатељи н |
читао. „То јошт лежи у Божијој руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. |
оју дужност, али ми је срдце пуцало.{S} Ко незна те болове душе, тај неможе о боловима говорити |
S} Је л’ та била наравна ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а нѣки др |
орнику: „Али ко је мене овамо довео?{S} Ко ме је овамо послао?“</p> <p>Сад је дошо час, да му п |
; ко је за господина, нека господује, а ко је за аргатовање, нека му га.{S} То је, мислим право |
, нека <pb n="243" /> се куцне с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио принети чашу к ус |
она га је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка с |
} То вам кажем ја, адвокат Печеновић; а ко је адвокат Печеновић, то ће вам казати магистрат нов |
ти научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ. високородије заступни |
ога, незнамо, како му је име!“</p> <p>А ко би то мого знати?</p> <p>О. Теофан нерече му имена.{ |
и у говору те дражестне жене.</p> <p>„А ко је мого и помислити, да ће срѣћна једна женска потра |
дар из таса у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме неиђаше.</p> <p>„Дванајест.“ Одговори о |
е за тим на настојатеља; „ја нећу ни да ко може помислити, да је која странка мене приватно инф |
ација. „Знам ја те ствари боље, него ма ко други.{S} Живио сам ја у манастири; имам ја <pb n="3 |
млађи.{S} Ми калуђери сви смо браћа, па ко је за што; ко је за господина, нека господује, а ко |
ога среза у здравље Њ. Високородију, па ко са мном непије, тај није друг кесарев.</p> <p>„<fore |
тријарху удари крв у образе.</p> <p>„Па ко је тому крив?{S} А? — Шта велиш ти у твојој мудрости |
на памет она прѣтња прњаворца, и похита ко о.{S} Митрофану натраг, ускоривши кораке.</p> <p>Кад |
дан на другог, и развуку образе као кад ко рекне: осрамотио сам се!</p> <p>И нехотице понесе св |
} То је мени Богом дано!{S} Зашто досад ко ненаучи то од мене?{S} То се са мном родило!“</p> <p |
заједно“ Кад сте се разишли?“</p> <p>„Е ко ће то знати, ми немамо сатова.{S} Та било је, да рек |
.{S} Теофан, „Пуштају калуђере, да раде ко шта хоће;а они харче манастирско имање.“</p> <p>Ово |
> <p>Нѣки ударе у смѣх, а други погледе ко то говори.{S} То бијаше порезник.</p> <p>„На тебе са |
реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне.</p> <p>Мушку нам је опет д |
ва кућу, а ја поим христијане: кад дође ко из двора, и запита вас, кои је калуђер у манастиру н |
преноћили у манастиру.{S} Знате како је ко мого.{S} Кога су ноге послужиле, тај је отишо; а ког |
b n="327" /> <p>У новије врѣме рѣдко је ко знао за ово што се пређе радило, и тако се о тим ств |
не; пили смо, напили смо се: нит нас је ко страни видио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакле уважавате гос |
иром и изнутра и споља.</p> <p>Да ју је ко у том часу понудио да се постриже, и да то може код |
p>Друга братија покуње се, као да их је ко ладном водом прелио, кад чују, како им је прошо наст |
срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их је ко запитао, за што сирото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} |
> <p>„Али ми најпрѣ кажите, да вас није ко научио, како да говорите?“ запита архимандрит.</p> < |
ошли, морали би се запитати, да их није ко научио, шта ће да говоре, јест, и морали би се опоме |
а ако хоћете и, мало мајсторије, да се ко бајаги тим народ побуди, да што више манастирима при |
ружје.</p> <p>Овај је морао чути, да се ко приближује, јер је старо лишће шуштало а ситно грање |
одни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског реда желио ту учити, тај би морао нара |
данас само то сачувало, што сте мршави ко липов штап, али ако дуже овдѣ останете, нисам вам си |
„Говори што се тиче ствари, и неразтежи ко Наста ташке.“</p> <p>„Е, господине,“ одговори сведок |
језика.</p> <p>Од другог друштва је ли ко то чуо и примѣтио и спазио, незнам; али је Ленка и ч |
и мислио, проговори свом дворнику: „Али ко је мене овамо довео?{S} Ко ме је овамо послао?“</p> |
ди, па манастирско боље.{S} Сад нека ми ко рекне, да ту нечини много света рука. — Али ми пијем |
из твоје собе и покривач, па ћу спавати ко царица.“</p> <p>То и учини, и тако се смѣсте.</p> <p |
ти и с друге.</p> <p>„Ви ћете већ знати ко пише?“ запита је архимандрит, мотрећи оштро али непр |
ити. „Сви смо ми били једнаки.... један ко други... као права браћа.{S} Само што је господин вѣ |
а; ти би видио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p> <p>„Са свију страна пружиле би змиј |
златну митру на главу, коју је заслужио ко ико!“</p> <p>И опет принесе чутуру к устима.</p> <p> |
шегрт мајстором, ученик умѣтником: како ко хоће.</p> <p>На крову манастира његова нѣгована је в |
" /> али нас људи зову Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друго име.“</p> <p>„Е, Крстоношићу, би |
ом свештенству и народу, каква је рѣдко ко пре њега уживао, а послѣ њега нико.{S} Аукторитету С |
о за својим стварима усталац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сладак о |
авица горѣле; мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, не друкчије.{S} Но д |
показати гладак и сладак опет као рѣдко ко.</p> <p>Промуклим гласом проговори: „Заповѣдајте гор |
администратор јаростно. „ Знаш ти добро ко.{S} Она куја, што иде и лаже у двору које шта на пош |
!“ То је морска дисциплина.{S} Ради што ко хоће.{S} Трѣба вас гвозденом руком стегнути.{S} Но д |
јук и браду... лакиране штифле... шешир ко локвањ, да непоцрни... па лѣп попа, па цифраст попа. |
нтина и Јелене...{S} Ха, баш добро, баш ко да смо наручили.{S} Данас је понедѣлник.{S} Сутра ид |
пако, о срѣћу и пропаст живота!</p> <p>Ко ју је мирним духом сматрао, није јој се мого дивоте |
тао, увѣк му је била пред очима.</p> <p>Ко је?{S} Шта је та прекрасна жена?</p> <p>Отајство, шт |
у друштвима него у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи |
о, није било у њој ништа видити.</p> <p>Ко је био код њега кад је умирао? незнамо; како је садр |
сјак или осуђеник туда пролазио.</p> <p>Ко је год том авлијом мимо долазећег или изпред њега пр |
>„Како ми је олакшало на срдцу!“</p> <p>Ко познаје нарав човѣчију, он ће разумѣти и схватити ст |
да је из своје ћелије непусти?“</p> <p>Ко се сѣћа, како је било, тај ће увидити, да је ово пит |
S} Скочи у кревету.{S} Није ништа.{S} Нѣко ју ухвати за раме...{S} То неможе бити машта.{S} Осѣ |
ручати.</p> <p>На једаред чује се да нѣко оштро звиждне.</p> <p>И администратор и братија скоч |
био се опремио, да иде на посао, кад нѣко на врата лагано куцне.</p> <p>„Слободно“, повиче он |
едиле све, и сѣле у теткину собу, кад нѣко куцне на врата, и на одговор слободно, уђе.</p> <p>Т |
трајало.</p> <p>Опет нѣшто шушне: иде нѣко по соби.{S} Сѣдне у кревету, слухти свом снагом: нем |
и, лак Ленкин.</p> <p>У тај пар куцне нѣко на врата од његове ћелије...{S} Он одговори: слободн |
де.</p> <p>Врата се спољска отворе, и нѣко куцне на његова врата, што се отвараху унутра.</p> < |
дијете!{S} Са свим сам осѣтила, да ми нѣко покривач вуче... сасвим сам добро осѣтила руку на мо |
к њој један млад човѣк, и донесе јој нѣко писмено.</p> <p>„Ово је мој правобранитељ, Тодоре!“ |
о врло угодна.{S} То је изгледало као нѣко ванредно одликовање његове особе.{S} А колико је на |
ужио је архимандрит своје ћутање јошт нѣко врѣме.{S} Напослѣдку му проговори:</p> <pb n="171" / |
о...{S} Дан већ бијаше ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га пробуди.</p> <p>Манастирски |
пут?“ запита госпођу Пуљиницу, кад су нѣко врѣме ишли.</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг, а о |
ајпослѣ успѣ, и запали свѣћу.</p> <p>„Нѣко је овдѣ у соби,“ повиче сад на ново тетка и за тили |
нетрѣба обширно доказивати.{S} Можда прѣко хиљаде изучених младих људи изишло је из овог завода |
ошак доводила, али нам је семинарија прѣко нуждна, а овим би начином трошкови много мањи били, |
којега је име било од дугог времена прѣко свега народу мило и сјајно.</p> <p>„И сад ће мислим |
иком господину прелазила горња устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на час отварало и |
у Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан је био прекрасан, и Ленка је у |
обе ради тога што су му женске особе прѣко прага у собу прешле.</p> <p>Јошт је једну особеност |
а крену, пружи о.{S} Теофан обѣ ноге прѣко лотре, и отрѣсе прах с ногу говорећи: „Ни праха нећу |
одор би оживио.</p> <p>Али сад прође прѣко устне жене рѣч, на коју је она највише полагала... а |
је?... какви то мили призори прелазе прѣко танчице!</p> <p>Није му сестра?...</p> <p>На танчици |
ваки од њих руку к бради и повуче је прѣко ње, па један за другим одшуњају се из ћелије.</p> <p |
редходник у овом манастиру гледао је прѣко свега радо лѣпе младе женске очи, и у том је уживао |
насладом срдца и духа.{S} Зато су се прѣко године управо преправљали, да тај дан јамачно могу у |
. Теофан примѣти да архимандрит хоће прѣко те причице да пређе, па га замоли, да му ју приповѣд |
азије станује, па до краја оне улице прѣко пута од магистрата, а одандѣ дуж пијаце до првог сок |
м муњама и громовима пређе без слѣди прѣко главе пѣсника „Шишатовачке харфе.“</p> <p>„Незнам је |
прасне у дружтву, а наздрављач пружи прѣко стола руку порезнику: „<foreign xml:lang="de">Nichts |
све гуше, те се чуше и у трапезарији прѣко све ларме, и у прњавор прѣко свих брда и покрај свих |
до, сваки, ком је молитву очитао или прѣко кога је са св. тајном при служби прешо, осѣћао је чу |
астирима, радило се прописаним путем прѣко прописаних органа.{S} Истина је, да ми досад није ни |
илици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била милија од цѣлога свѣт |
дворишта, па се ишло с голом главом прѣко авлије, на коју је случајно мого поглед високе једне |
на „великом входу“ са светом тајном прѣко њих прекорачи.{S} И за чудо, сваки, ком је молитву о |
жину дошо; сваки му је одговарао као прѣко бундева, штоно наши кажу.{S} За трапезом су ћутали к |
ав у својој нарави.</p> <p>Он је био прѣко мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ прелазио у твр |
еду народа, кои је исту дубком пунио прѣко цѣлог осталога дана.</p> <p>Неможе се рећи, чему би |
раг позвати, зато је ишо врло лагано прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да га није познавао.< |
езарији прѣко све ларме, и у прњавор прѣко свих брда и покрај свих звона.</p> <p>Кад се ово сми |
сти на памет „буква“.{S} Али сам већ прѣко ботанике прешо, и у зоологију ушо, јер оно, што ми с |
и нареди, да јој кола чак долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ствари своје даде изнѣти на кола, да нико |
бити,“</p> <p>„Добићеш!{S} Али играш прѣко резона!“ примѣти патријарх и баци карте на стол и ус |
не науке ни стварајућег духа.</p> <p>Прѣко епископа Хранислава пређе повѣстница муком.{S} Он ум |
ружи руку да се с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле слике архимандритове преливала <pb n="159" /> с |
ао рѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се вратимо разговору оне двои |
та о. намѣстник колико могаше мирније. „Ко та, ко та!“ дрекне администратор јаростно. „ Знаш ти |
г храста!“</p> <p>Архимандрит продужи: „Ко незна, оном морамо казати.{S} Дакле чујте оче Митроф |
ену.{S} Сад већ није била шала.</p> <p>„Ко је то?“ повикне. „Ленка пали свѣћу,“ повиче јошт јач |
врата, што се отвараху унутра.</p> <p>„Ко је?“ запита он сасвим мирно.</p> <p>„Ја!“ одговори м |
с тргне кашиком од јела натраг.</p> <p>„Ко зна је ли чисто?“ промумла лагано кроз зубе.{S} Но т |
ти повода читавој гомили мисли.</p> <p>„Ко зна шта су ти на мене наплели.{S} Најбоље би било, к |
о што овај сасвим ступи у собу.</p> <p>„Ко та?{S} Запита о. намѣстник колико могаше мирније. „К |
то стегнуло: „Ох Ленка! што изговори те кобне рѣчи, што ме опомену на тога страшнога осветника! |
>О. Теофан изскочи сад на празнину тога кобног бухара.</p> <p>„Шта је за бога, о.{S} Митрофане, |
високородном госпођом супругом на све вѣкове здрав и срѣћан.</p> <p>Краснопѣвац манастирски зап |
</p> <pb n="173" /> <p>„Ковиљ је и само Ковиљ одранио Раића и одљуљао његова духовна чада.</p> |
е га епископ за архимандрита, и даде му Ковиљ, манастир своје дијецезе, а патријарху јави да је |
дош . . . . . . . . . .{S} 420 „</l> <l>Ковиљ . . . . . . . . . .{S} 420 „</l> <l>Ораовица. . . |
звѣзде дигнуле.</p> <pb n="173" /> <p>„Ковиљ је и само Ковиљ одранио Раића и одљуљао његова ду |
та био од велике корасти.</p> <p>„Стари ковиљски архимандрит Раић био је по себи већ чудан свет |
до сад била ни у једном манастиру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ваља сада да се мало по њима о |
сте у цркву.</p> <p>Ленка дарива честни ковчег богато.</p> <p>„Колико је?“ запита потихо Р-ки а |
{S} Јест.“</p> <p>На то приступи к свом ковчегу, који бијаше са собом донео, и извади из њега н |
<p>„А како се звао онај доктор адвокат, ког споменуше о.{S} Теофан и патријарх?“ —</p> <p>Свима |
тамо ручали, остављајући <pb n="43" /> ког човѣка на згодном мѣсту, од куда је могао видити, а |
до манастира па да одадирем штаком гдѣ ког стигнем!{S} Имам ја других, већих послова, и толико |
ала доћи.{S} За плату си могла и другог ког послати.“</p> <p>„Ја сам сирота жена, мени новци тр |
је приправљен.</p> <p>„Као правило, од ког се несмије одступити имало би важити:{S} Ни једна с |
Сва бурад запечаћена.{S} И оно буре, из ког је ваљало дати шљивовицу, бијаше запечаћено.</p> <p |
емѣсте ме у <pb n="296" /> манастир, из ког сам дошао, али је овај био међутим изгорео, и тако |
Остао је на сваки начин јошт извор, из ког се могла црпити та жива вода, јест, па ће лакше бит |
ојему је митра више пута била нуђена, и ког је србски народ с особитим пијететом славио, и млад |
знате да би вас угостили радије него и ког другога, али нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а |
S} Теофана, а ако ком устрѣбају мемоари ког другог намѣстника, стои <pb n="290" /> му просто ту |
ени новци трѣбају, а ја немам никога, у ког би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта м |
n="206" /> <p>„Изволите ви само послѣ нѣког времена доћи...“</p> <p>Ленка махне главом да неће. |
и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, почеше нѣки куће запуштати.{S} Цркве опадо |
30" /> потѣру летили, и сви од свакога, кога су срѣли, распитивали, није ли видио манастирску к |
уживање спада на калуђере или на онога, кога дотична власт постави, да води бригу и о имању и о |
а једна женска потражити кадгод човѣка, кога крије самоћа манастира и раса калуђера!“ примѣти н |
и она клоне у изумљењу на прси човѣка, кога је тако силном љубави љубила!</p> </div> <div type |
ности.“</p> <p>Намѣстник прими дошљака, кога бијаху два шумара на таљигама довели и одведе га у |
орити.{S} Прси су му биле пуне осѣћања, кога дотлѣ није познавао.{S} Ново му сунце сијне, нов м |
ста пред њим је лежао о.{S} Амфилохије, кога наша приповѣтка добро познаје, у стању, ком се сва |
/> <p>Митрофан и Амфилохије нису чули, кога господин управо мисли, али су му ипак мисли погоди |
n="97" /> нити сам имао на крај памети, кога ножем ударити, нит сам на кога замахнуо.{S} Но већ |
да из тога извора сваки узможе црпити, кога жеђ за просвѣтом на више и свѣтлије повуче!</p> <p |
је, што ће ствар у руке тога мужа доћи, кога су сви као разборита, страстима неподложна познава |
зићи из гроба и ступи у живот.{S} Онај, кога у свему имаш прѣд очима, онај разпети избавитељ св |
-, састане се тамо са о.{S} Митрофаном, кога бијаху премѣстили у тај манастир.</p> <p>Сад је би |
о је садањи протосинђел Никанор Грујић, кога славе под књижевним именом Срб-Милутина; снага врл |
> <p>„А ти дај овамо;“ рекне патријарх, кога <pb n="341" /> је позив о.{S} Теофана на повѣстниц |
манастиру.{S} Знате како је ко мого.{S} Кога су ноге послужиле, тај је отишо; а кога ноге изнев |
Кога су ноге послужиле, тај је отишо; а кога ноге изневѣрише, тај је одспавао у манастиру.{S} Љ |
, била <pb n="137" /> је богата; муж за кога бијаше пошла, био је добар радин, али небијаше у с |
ћемо се забавити са о.{S} Теофаном, на кога смо задатак ове приповѣсти метнули.</p> <p>О. Теоф |
ју рѣч дометну, нека измисле, да сам на кога замахнуо... да сам на кога ножем насрнуо... а ти љ |
е, да сам на кога замахнуо... да сам на кога ножем насрнуо... а ти људи, како видим могу рећи и |
памети, кога ножем ударити, нит сам на кога замахнуо.{S} Но већ и само потрзање ножа није у ре |
е човѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта кога врага тражите по Карловци...{S} Зар немате доста м |
; а рецепт казује сам собом доктора, од кога долази. <pb n="338" /> Срљате као слѣпи у своју пр |
ваницу, а управа се даде оном истом, од кога бијаше на мене прешла.</p> <p>— — „Ево ме у новом |
а тако није ни ове своје састанке ни од кога сакривао.</p> <p>„То се недопадне Бечкој високој в |
еченовићем, а Печеновић није јошт ни од кога узео ни крајцаре за савѣт; кад што напишем, ваља д |
дића.{S} Имао је обичај жмирити, кад је кога помњиво сматрао; али му је из ока бистра муња прос |
е, него узвишење сталиша да подупру, из кога су произишли.</p> <p>Ове мисли бијаху дух у о.{S} |
ко.{S} Ја нисам оно говорио, да вас или кога другога побудим, да ме зажалите.{S} Ја сам оно каз |
подин је, па му може бити: и ја да имам кога да ме носи, небих никад ишо сам, кад ми мало вино |
ино удари у ноге: али шта ћу, нити имам кога да ме носи, ни згоде, на којој да ме носе, па онда |
сваки, ком је молитву очитао или прѣко кога је са св. тајном при служби прешо, осѣћао је чудес |
ладо, старо, мушко, женско... шта се то кога тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва или плаче, п |
.</p> <p>„Данас ћемо кући.</p> <p>„Имаш кога овдѣ походити, походи га до подне.{S} Послѣ ручка |
ма Печеновића.</p> <p>Мора да га бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је тражени одвѣ |
{S} Теофан је бадава тражио Печеновића, код куће: рекну му да ће га за цѣло послѣ ручка у „кран |
>И мајор устане са столице и рекне: „Е, код нас милитара важи: <foreign xml:lang="de">Kriegslis |
нема бољих!“</p> <pb n="265" /> <p>„Е, код нас је овако,“ одговори митрополит; „наш господин п |
с бојишта одлази и т. д.{S} На кратко, код те је слике множина стајала и дивила се по читаве с |
pter" xml:id="SRP18730_C3"> <head>3.{S} Код адвоката.</head> <p>Кад ђак отиде, приступи о.{S} Т |
боту појали статије „плач матере божје“ код христовог гроба.{S} Никада нећу ту дивоту заборавит |
је имао звѣзду ордена гвоздене круне, а код врата малу декорацију на златном ланчићу овом орден |
епрестанце пред очима стојала.</p> <p>А код њега су људи живота пробудили осѣћање усамљености, |
на лако...{S} Него да идем ја пре свега код епископа Хранислава, да видим, како ће се тамо ства |
ај човѣк.{S} А друго, частимо и ми њега код наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам неврати зај |
ст.</p> <p>Читав вашар нађе се изненада код манастира.{S} Лако да је тај дан било ту до пет хиљ |
и њему и мени!“ </p> <p>Ђак оде, стража код врата остане, али се предња врата незакују.</p> </d |
ходио руског посланика, па и свештеника код посланичке капеле.</p> <p>„Мушицки је био врло отво |
мо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам јучер била код госпође Пуљинице.{S} То ми је једино познанство још |
едаред дваред десило се да сам га нашла код Каулиције, а ја сам се дружила са његовом Катицом.. |
О. Теофан није био „сазидан“ од примања код Његове Екселенције.{S} Више је очекивао од свога го |
ишем позиву изображавају, врло је стара код нашег народа.</p> <p>Јошт у саборима од 1774 и 1776 |
слѣпи у своју пропаст.{S} Тражите спаса код капута.</p> <p>„А знате л’ ви ону причу о јежу?{S} |
ега нико.{S} Аукторитету Стратимировића код народа помагало је то, што је он устроио гимназију |
а прсима матере.</p> <p>Млога лѣпа лица код одрастлих дѣвојака било је видити, која су уздизале |
.</p> <p>Пријашњи управитељ нити је кад код те ћелије био, нити је кад за њу запитао.{S} Њему ј |
су понудио да се постриже, и да то може код нас бити.... невѣрујем, да се неби одрекла „мира и |
се додворио код митрополита тако, да је код истог све важио.</p> <p>„Митрополит није био далеко |
стри дух обилно просипао.{S} Мора да је код свију добро стојао, јер су му сви одобравали, кад б |
.. седрију ћемо подплатити... а онда је код краљевске табле готов посао...{S} Него, имате ли ви |
риход од главнице од 25.000 ф., која је код барона Сине депозитирана, и од које ћеш ти за живот |
ка устала је одавно, и прислушкивала је код врата од Ленкине собе, да ли је ова будна.</p> <p>К |
ти, већ ако небудем жив.{S} Куварица је код тебе.{S} Немој врдати.{S} Ја знам за цѣло, да је он |
војводине генерал гроф Коронини, кои је код цара особито био уважен.</p> <p>Непомаже ништа.</p> |
запита даље о.{S} Теофан.</p> <p>„Он је код куће?“</p> <p>„Јесте л ручали већ?“</p> <p>„Јесмо.“ |
уним задовољством.</p> <p>Протођакон је код најидеалистичнијих мѣста најпре устне на лаки осмѣх |
ем од табаке.</p> <p>Метанисање било је код патријарха већ одавно престало и зато се и о.{S} Те |
моли за аудијенцију.</p> <p>Аудијенције код наших екселенција, тражиле су се и давале овако.</p |
дана, кад се увѣрио о сталности промѣне код пекара, сѣдне на кола, оде у Петроварадин <pb n="26 |
тка и брат Тодор били су кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест опомене, |
пред којим се стол налазио; а са стране код стола сѣдио је протођакон, пред њим хартија, перо и |
реше на труд ватру, запали духан, сѣдне код стола и рекне:„Е сад ми казујте!“</p> <p>О. Теофан |
на храсту застао.</p> <p>Пак онда сѣдне код њега и стане га тѣшити, храбрити и за смрт приправљ |
удесна свирка чисто диже ноге на играње код оних, кои радо плѣшу: тако и красни овај мај стане |
срѣће познати вас.{S} Сматрајте, да сте код своје куће.{S} Ми сви имамо сестре, пак знамо таков |
лѣк код болесника, као глас више утѣхе код разтужених срдаца.“</p> <p>„Ја Вам унапрѣд захваљуј |
{S} Али од јучерашње несташности небѣше код њега ни трага.</p> <p>„А хоћемо ли запитати за наше |
ослѣ и код врховног црквеног судишта, и код виших дикастерија, те да се тамо приправљају за оно |
жаве или црквених области, а најпослѣ и код врховног црквеног судишта, и код виших дикастерија, |
неће да се пале, те неће.{S} Ваљда је и код Ленке узбуђење сигурност одузело.</p> <p>Најпослѣ у |
овога, па ма био и сам фурунџија, јер и код нас се знало за „милост малих људи“ па је сваки пал |
њених права и инштитуција и у народу и код владе.{S} Баш да се архимандрити сасвим сходно чину |
вају и угризу, па онда ћуте.“</p> <p>„И код своих — кућа!“ проспе о.{S} Теофан, „Пуштају калуђе |
е молећи покорним гласом, да га пријави код Њ. Екселенције.</p> <pb n="57" /> <p>Овај је ишо у |
ах поћи.“</p> <p>Мало час се изкупе сви код зајутрака.</p> <p>Домаћин архимандрит предусрѣтне Л |
ви, те јошт како радо; они су данас сви код куће, и чекају само, да се позову.{S} Доћиће, како |
нас је свакојаких.{S} Једни су попадали код астала; други су се одкотурали до штала; а ја сам д |
и изобличе, и што се по који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову стровале, те подобро опрље, то њ |
је стојала у дражестној јутрењој хаљини код прозора.</p> <p>Кад ју тетка опази обрадује се.</p> |
застава у пуном вѣтру.</p> <p>У дубљини код јединог прозора ћелије стајала је млада и лѣпа женс |
праву руку.</p> <p>Највећи утисак учини код гостију кивот цара Лазара.</p> <pb n="228" /> <p>Ст |
уму код Милоша Нерадница, или о свечари код мене, и тако код других.“</p> <pb n="116" /> <p>„Ал |
редити другачије.</p> <p>„Ти ћеш остати код мене на вечери, па ћемо уз чашу добра вина у собама |
е о.{S} Теофан рођака, и тако се смѣсти код њих, док се састане са адвокатом и док га овај науч |
.{S} Он је својим трудом и привржености код митрополита Стратимировића од простога калуђера до |
мет слику тога веза да га по могућности код куће репродукују.{S} Чешћи углед оваквог умѣтног пр |
настиру, а други пут опет у ракиџијници код Крсте Муцала, или у подруму код Милоша Нерадница, и |
а, па нека се употрѣбе у струци учевној код богословије, и у струци политично и црквено-админис |
ци политично и црквено-административној код државе или црквених области, а најпослѣ и код врхов |
мене“, одговори он, „ја бих остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да има на мене |
ати.{S} Његова молитва дѣловаће као лѣк код болесника, као глас више утѣхе код разтужених срдац |
тако на свом мѣсту стојати, као клобук код војника.{S} Ту је чекао дуго, јер собар се недаваше |
, кад чују, како им је прошо настојатељ код господина протођакона.</p> <p>У девет сати позову н |
и са госпођом Пуљиницом овдѣ.{S} Ја сам код ње одсѣо, јер је то моја пријатељска кућа одавна“, |
„Нека је заступи силном својом молитвом код свеблагога Господа!“ рекне архимандрит. „Записаћемо |
дан код мог сусѣда, а послѣ опет редом код других, па га сви примамо једнако.{S} Е па онда мор |
игентал остане једаред таковом приликом код митрополита на обѣду.</p> <p>„Карловачки пекар неим |
м пѣсником Исидором Николићем, тајником код уг. кр. намѣстничког вѣћа у Будиму.</p> <p>„Са неум |
?{S} Није ли само срѣћом и тешком муком код врховног судишта у Бечу једва учињено, да се и друг |
ре на мене, знаш ли ти?{S} Сѣди с миром код куће.{S} Наши су калуђери и манастири, какви су да |
шка дошо, на ком се та улица са пијацом код ондашње варошке куће спаја, али чује гласан смѣх од |
<p>Како данас код мене, тако други дан код мог сусѣда, а послѣ опет редом код других, па га св |
несрѣћан, потиснут, оскрбљен хришћанин код мене нашо у братском саучешћу, у духовном разбору, |
> <p>Приповѣдају, кад је био протођакон код митрополита Стратимировића, да су му послали двѣ же |
ј каси долазио.</p> <p>Нарочито је умѣо код више господе умимилити се.</p> <p>Патријарх, минист |
ње посве мањкаво.{S} Но то нечини много код обичних гледалаца.</p> <p>И наши гости били су врло |
ло у њој ништа видити.</p> <p>Ко је био код њега кад је умирао? незнамо; како је садржаја калаф |
и рекне: „Јесам!“</p> <p>„А јеси ли био код доктора?“</p> <p>„Секулића?“ запита о.{S} Теофан не |
ећ је имао глас, да је о.{S} Теофан био код администратора митрополије, па је промислио за свак |
ви државник.{S} Нарочито је много важио код кнеза Метерниха, с коим је до смрти у пријатељском |
ѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код митрополита тако, да је код истог све важио.</p> <p |
радница, или о свечари код мене, и тако код других.“</p> <pb n="116" /> <p>„Ал ту нема господин |
ем синодалном изпиту, те да те креирамо код нас првим доктором богословије, и тако друге на раз |
</p> <p>Свима другима знамо имена, само код овога, незнамо, како му је име!“</p> <p>А ко би то |
на њен имендан у Бечкерек долазио, тамо код једног њеног рођака одсѣдао, а у њеној кући са друг |
зовни Ацка Нерадница, па сѣди онда тамо код Крсте.“</p> <p>Дође и трећи свѣдок.{S} Преслушају с |
из шуме козлиће и друге печенке, и тамо код њих коље их и пече, па се с њима части и пои.</p> < |
Теофан мало час посла да има, остаћемо код ње.</p> <p>Епископ Хранислав, екселенција интерегну |
могла лако у погибељ претворити.{S} Но код куће осѣти најпрѣ пусту празнину у срдцу, која је с |
овора Теофанова мора да се особита мисо код њега родила.{S} Ову ћемо познати из питања патријар |
ада учинили, барем не онако, како би то код срѣћнијих народа одавно били учинили.</p> <p>Настој |
ст тога у гледаоцима будила, а нарочито код женског свѣта.</p> <p>Просте везиље, које знадоше з |
мен.</p> <p>Није другчије било ни данас код нашег друштва.{S} Банатски гости, и млађа и старија |
у између куће и куће.</p> <p>Како данас код мене, тако други дан код мог сусѣда, а послѣ опет р |
</p> <p>„А ви ћете изгубити онај процес код новосадског магистрата.“</p> <p>„Шта?{S} Изгубити п |
рија манастира В. велика је знаменитост код нашег народа, ма с које стране овамо дошо,“ дода ар |
траг одступао, и напослѣдку се нашо већ код <pb n="66" /> врата друге собе.{S} Преповѣдање намѣ |
а Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на столицу.</p> <p>Архимандрит позове новога с |
о-командујући генерал примѣти при обѣду код митрополита, да је пециво изпод сваке критике.</p> |
одговори овај, „док смо овдѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдк |
ад ступи у собу, тргне се.{S} У прочељу код стола сѣди администратор, до њега с десне стари дух |
џијници код Крсте Муцала, или у подруму код Милоша Нерадница, или о свечари код мене, и тако ко |
изкључиво посветио.{S} Тражио си обрану код старијих, они су те упустили... неразумѣше те, непо |
азивало на то, да се господину адвокату код куће перо разкречило а мастило сасушило, а тога ће |
14.{S} Дух у гостинској соби.</head> <p>Код вечере је опет архимандрит домаћин био разкалашно в |
{S} Теофан да му је рука крвава.</p> <p>Код њега је стојао онај прњаворац наслонивши се на убиј |
а су из ергеле грофа Пејачевића.</p> <p>Код капије манастирске били су сви калуђери изкупљени, |
нагледати веза и његове красоте.</p> <p>Код многих се видило из погледа, како утискују у памет |
а јој је горе, остане у постељи.</p> <p>Код ње су „били и опет њени најмилији, <pb n="319" /> б |
во братски и сестрински одношај.</p> <p>Код ње је пречистило страст и ту идеализовало неослабље |
Новосадским епископом Платоном.</p> <p>Код овога је био придворним калуђером Исидор Коларовић. |
а,“ одговори патријарх нестрпљиво..... „Код адвоката.{S} Шта се чиниш луд кад ниси?“</p> <p>Сад |
нема у Карловци лѣпша пецива?“ запита. „Код нас у Варадину и кифле и земичке тако су добре, да |
афа?“ запита тетка подворницу. </p> <p>„Код нас је најбоља кафа у Митровици, милостива,“ одгово |
, и калуђерима и настојатељима.</p> <p>„Код тебе сам познао више ствари, које ми се допадају; д |
чно у тој умѣтности напрѣдовао.</p> <p>„Код његове особите велике воље к богослуженију, и крај |
ина,“ рекне тетка; „да виш мени се јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој кревет, а ја ћу се сл |
Може се мислити, да се чуварном владици кожа јежила и коса на глави од ужаса дизала.</p> <p>Он |
ти била је увѣк слабога здравља.</p> <p>Кожа на образу била јој је скоро прозрачна; очи јој гор |
ити је шибао своје тѣло да се сасуши до коже и кости, као што су многи пустињици у старо врѣме |
даде сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола кожом покривена, смѣсти болестника на, та кола, и она д |
љубезан.{S} Одкуд то, да си опет стару кожу навуко.“</p> <p>„Е, господару,“ одговори Гавра и п |
ића.</p> <p>Рајко Папратић био је богат кожухар; поштен човѣк, али као наши људи онога времена, |
S} Стоку сам сугубо умножио, као свиње, козе, говеда.{S} Оваца сам оставио 100 комада а нисам з |
p>Купује за дубове и друга дрва из шуме козлиће и друге печенке, и тамо код њих коље их и пече, |
незаборавите, да имамо јавних листова, кои недаду газити човѣка као дрва, па ма да је то и про |
ом главе примаше друге чланове друштва, кои му један за другим долазаше, те се с њим куцаше.</p |
мо су му једине очи прелазиле на онога, кои је управо што говорио.</p> <p>Ове архимандритове рѣ |
к иду за њим, па је турао натраг онога, кои се усудио пред њега или уз њега ићи.</p> <pb n="232 |
с <pb n="205" /> двоје, уздиже и онога, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше рѣчи вѣрно изпоручати.“< |
а администратора на ново онога старога, кои се хвалио, да је нѣким и нѣким својим срѣдствима ус |
ли помоћи и користи од околнога народа, кои би се у тој школи напрѣднијем газдовању учио, а сил |
ота буде изложен у цркви угледу народа, кои је исту дубком пунио прѣко цѣлог осталога дана.</p> |
, доживио је о.{S} Теофан два догађаја, кои се наших <pb n="302" /> познаника тичу, које дакле |
па су се наслађивали зором свештеника, кои свету своју дужност из свега срдца и из дубљине чис |
и сваке године курс од нѣколико недѣља, кои би полазити имали прости калуђери из манастира, ред |
ојвода цара Душана <pb n="324" /> Реља, кои је године 1343 умро, Реља Крилатић народних наших п |
и баш у рукама моих најбољих пријатеља, кои сваки мој корак <pb n="358" /> будним оком прате.{S |
најдубљим чуством гледала на светитеља, кои ту цѣлокупан почива.</p> <p>Кивот кнеза Лазара са т |
идити, како ће се напунити, и то људма, кои заслужују свако уважење, и кои су у стању извести п |
д чујем, да се говори о младим Србљима, кои високе школе са великим успѣхом сврше.{S} Тако ми ј |
дајте горѣ,“ и пође с њима к степенима, кои вођаху на дрвени доксат.</p> <p>Улазак небијаше баш |
од наших људи, говорио сам и са онима, кои су најжешћи: али на моју душу нисам чуо ни једне рѣ |
ог јутра па до ноћи заузет побожницима, кои су нарочито били дошли да им он молитву очита и утѣ |
ићем, уредником србских нар.{S} Новина, кои је онда знаменита сила био, стојао је у врло пријат |
апита потихо Р-ки архимандрит домаћина, кои употрѣби згодну прилику, те дар из таса у свој џеп |
ети.</p> <p>Дакле.... поставе стражара, кои је имао на то мотрити, па кад дође, одмах господину |
азлога тако хоће.</p> <p>„Из манастира, кои су били слабији, ишли су калуђери по народу просити |
/p> <p>А ено једног малог универзитета, кои нема медичког факултета, па иште годишњих 100.000 ф |
доба било је мало тако званих филозофа, кои бијаху свршили поред гимназије и филозофију.{S} Али |
Па дична дѣла толиких црквених Јерарха, кои су као епископи и архиепископи име своје овѣчили!</ |
унски и Карловачки, родом из Карловаца, кои је при смрти својој (умро је у ноћи пред св. Саву 1 |
жао за најбоље, и дај фундацији наслов, кои ти за сходан нађеш.{S} Ево ти изправе, а барон Сина |
да јој на корѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спорије тај сасвим прегриза.</p> <p>Но |
намѣстника од архимандрита Раковачког, кои је баш тога ради у Н. Сад к администратору митропол |
земље у Петковици да, засадиш виноград, кои ће ти име за навѣк у манастиру одржати.</p> <p>„Зна |
е се развило у велико.</p> <p>Виноград, кои је о.{S} Теофан био засадио, примио се чудесно.{S} |
рој тих слика бијаху швабе Бахове добе, кои у војводини највиша места у политичкој а и судбеној |
<p>Изпитају о.{S} Теофана, и све друге, кои су убијенога из шуме у манастир превезли.{S} Оду у |
>У тај пар рекне архимандрит Партеније, кои је на прозору гледао: „Ево нам јошт гостију.“</p> < |
вађање закључака сабора од 1790 године, кои су по изображавање свештенства и народа од велике к |
авши сав овај призор, гласом старѣшине, кои истину тражи.</p> <p>„Грле се!“ проговори онај коло |
равити учитељи из калуђера, шиљући оне, кои на што позива покажу, да се у дотичним вишим заводи |
елију била питала.</p> <p>Одмах се сви, кои небијаху изван манастира, окупе пред ту ћелију, и ч |
о ћемо да све манастире оправи и уреди, кои су посрнули.“</p> <p>„Али ако њега игумном поставе? |
дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. оних људи, кои пљене и продају и пишу платежне налоге ма од које ф |
о је у Рилском манастиру Неофит Рилски, кои је у вароши Копривштици народну школу устроио, а по |
м степенима силазило у врт манастирски, кои је изгледао на начин малог парка.</p> <p>У соби до |
чудо међ чудеси!</p> <p>Ово су идеали, кои су о.{S} Теофана оживљавали. —</p> <p>Јошт нам је н |
танове, „да се нико у манастир неприми, кои неизкаже да је семинарију изучио.“</p> <p>Год. 1790 |
ам шеф војводине генерал гроф Коронини, кои је код цара особито био уважен.</p> <p>Непомаже ниш |
, који су приличан глас имали, а и они, кои су само крештали.{S} Та његовом се високородију пѣв |
и, немили и нечекани гости.</p> <p>Они, кои бијаху хрупили у собу са великим „метанијем“, дигну |
о топлине поднети, колико други смртни, кои више посла имају у кујни око ватре, или у соби око |
руже се и други настојатељи и калуђери, кои бијаху <pb n="287" /> дошли, те се ово начини изван |
арство.{S} Ту би се учили сви калуђери, кои неби били одређени на особиту коју грану умног дѣла |
ли би долазити сви они прости калуђери, кои покажу, да имају природни дар за ту умѣтност.{S} А |
>„За то врѣме показали су се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се мана |
удбини.</p> <p>Остали прњаворски гости, кои су се јошт могли мицати, потраже мѣста, гдѣ да скло |
рочито један случај из раније младости, кои ћемо те релативне важности ради овдѣ да споменемо.< |
ези било је рѣдко проста сељанина наћи, кои је знао, како митрополит изгледа.{S} Може бити да ј |
тал.</p> <p>„Сви су главно-командујући, кои у Петроварадину служише, долазили више пута на посѣ |
онда се дигне од њега и обрати убијци, кои је једнако ту на пушку наслоњен стојао, као да бија |
то теби остављам, онда га добија онај, кои је мени најмилији и кои је тога најдостојнији!</p> |
нети, а да неосѣти.{S} А то је одношај, кои само поштовање заслужује и доноси.</p> <p>„Али је п |
</p> <p>„Мушицки није био никада човѣк, кои би најпрѣ добро промислио, шта се све може изсукати |
ће у подрум по „тазе,“</p> <p>Онај ђак, кои је обично приступ у подрум имао, није могао свом по |
<p>— — „Управу прима стари настојатељ, кои је пре мене исту водио.</p> <p>— — „Ево ме у манаст |
тарѣшина, репатицама на небу званичном, кои брзином звѣздном лете од једнога краја среза до дру |
овај је свој виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ квалификовали.</p> <p>Ленка неуго |
војничким стратезима.{S} И њихов план, кои у почетку акције или јошт и пре те нацртају, изјало |
и незгоди доскочи црномањасти домишљан, кои се одмах почне из свих сила дерати: „<foreign xml:l |
ку.</p> <p>Ово је био старији господин, кои је све <pb n="210" /> гледао и слушао са благим сау |
е представљала као чисти небески анђео, кои се међу људма находи само да познаду да има таквих |
анастира.{S} А и из народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло благодарну науку слушали, |
а свима заповѣда.{S} Ту је сваки мудар, кои веже језик за зубе и кад је сам у соби. — Али видим |
ише нико.</p> <p>Ово приповѣди калуђер, кои спровађаше новога управитеља. „Отворите врата, ућић |
отѣрао.</p> <p>Дали су му тај манастир, кои бијаше скоро упропашћен.</p> <p>Он је доиста велики |
узме велику мараму, изађе кроз прозор, кои је у ходник водио, напоље из собе, прокраде се кроз |
не: кад дође ко из двора, и запита вас, кои је калуђер у манастиру најбољи за народ, ја знам да |
p>„Онда ваља сачувати манастиру магнет, кои би ју к њему привлачио.</p> <p>„А најпослѣ има се о |
орим, јер сад долази на ред митрополит, кои јошт живи, пак нама свима заповѣда.{S} Ту је сваки |
> <p>„Немој читати,“ рекне архимандрит, кои <pb n="284" /> већ бијаше надпис прочитао. „То јошт |
дирну у ту струну,“ рекне архимандрит, кои се очевидно том из срца радовао, „то ћемо наредити |
ју повѣст овако: „Митрополит Станковић, кои за Стратимировићем 29. децембра, 1837 дође на архие |
а стола намѣстникова мали турски ножић, кои је овај собом носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, |
97" /> <p>Трѣбало ми је за плате слугу, кои небијаху плаћени. . . . . . . . .{S} 400 фор.</p> < |
у „шлофроком,.“</p> <p>У овом шлофроку, кои бијаше производ и свѣдок другога „десетолѣтија“, са |
<p>— — „Наступи нов живот у манастиру, кои је смѣрао да се манастирско стање поправи.</p> <p>— |
/p> <pb n="279" /> <p>Слава Станковићу, кои бијаше у овом случају и једном и другом сушти анђео |
предати онима из чланова манастирских, кои су до смрти за манастирски живот привезани а потрѣб |
рка чисто диже ноге на играње код оних, кои радо плѣшу: тако и красни овај мај стане чисто вући |
да ми замѣри.“</p> <p>„Има их и горих, кои сад живе!“</p> <p>„Шта ти твои жутокљунци, ваљада“ |
n="335" /> <p>„Шта?“ запита патријарх, кои обично нечујаше оно, што му небѣше по вољи.</p> <p> |
>„И то није хрђаво,“ примѣти патријарх, кои се све веселијим показивао. „Хајдмо даље.“</p> <p>„ |
аше господе има више њих, <pb n="11" /> кои мисле као ја, па неће допустити, да се стари ред кв |
шиљу једног вуцибатину, <pb n="303" /> кои хоће да бѣжи.{S} Морамо га чувати, и добро пазити, |
отрѣби за онај посао, за <pb n="346" /> кои има дара, способности, и за који је приправљен.</p> |
збацити.</p> <p>„Од год. 1790 па ево за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 година недадоше наш |
ну се силазити, виде ови са ходника, на кои бијаху изишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а од |
члану задруге, а не слуги; премда ни на кои начин разкошну.{S} Али онда трѣба од њих искати, да |
помаже него рецепти доктора Фурјаковића кои бијаше вармеђски физикус.</p> <p>На скоро затим дол |
теби морам дати реванж.“</p> <p>За оне кои нису патријарха Јосифа познавали, а такових већ и с |
tone unit="subSection" /> <p>Знам да ће кои читатељ ове приповѣсти на овом мѣсту запитати:{S} А |
о људма, кои заслужују свако уважење, и кои су у стању извести послове, што ће да служе на вели |
га добија онај, кои је мени најмилији и кои је тога најдостојнији!</p> <p>„И за моју тетку пост |
лога, на које су се епископи обвезали и кои су износили . . . .{S} 8.250 фор</l> <l>б) дозвољен |
. „У тим приповѣдчицама живе чисто људи кои су давно умрли.“</p> <p>„И јест тако“, одговори арх |
ворила и казала ми је да би радо видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће с нама поћи... |
раге воље,“ одговори архимандрит. „Онај кои је држао дисертацију, звао се Јован Суботић, а онај |
удари.</p> <p>Дукати и он!{S} Намѣстник кои сваку манастирску крајцару као светињу гледи и у ма |
n="285" /> на њега како госте, ако нам кои дођу, тако и све угледне људе из прњавора и села на |
донели, а они одрекоше свѣдочбу начином кои пуну сумњу рађа да није онако било.{S} Оче аминистр |
ознаду да има таквих створења, па ће до кои час да их остави и да прне у своју небесну висину.< |
и је начин света реликвија, какву рѣдко кои хришћански народ има.</p> <p>Овај би драги камен, д |
д многога хода сѣдне на један сув храст кои је поваљен лежао, извади крпицу са оно мало хлѣба и |
епоручују ме браћи свакога манастира, у кои дођем.{S} На ово ми се с правдом неможе узкратити д |
је могла у оном манастиру надгледати, у кои је оне лѣпе прилоге послала.</p> <p>Онда је била бо |
емље, и настави свој подругљиви смѣх, у кои сви други из гласа пристану.</p> <p>„Какво је то це |
руги, да није за финије друштво.</p> <p>Кои су имали право... то се незна, јер мњења неспадају |
научен човѣк.</p> <p>У погледу начина, коим се обходио у друштву, била су два мњења.</p> <p>Је |
шање даје Вам пуно право на тај наслов, коим сам се послужио.{S} Међутим ја Ћу се служити онако |
сад ти хвала!{S} Онај мефистов поглед, коим је нѣколико пута погледао, осврћући се, кад је од |
ране, па јуриш повратном линијом путем, коим бијаше у кујну дошао, а то ће рећи из кујне на пољ |
е погледао почесто кроз прозор на друм, коим се у манастир долазило; долазила су различна кола, |
нож у руци опази... онај сатански глас, коим ми је повикао: сад ти хвала!{S} Онај мефистов погл |
тѣрати народ, да потражи натраг аманет, коим управљати неумѣмо.{S} За то велим и опет: сазовите |
о је митрополит у гвозденом процѣпу.{S} Коим тим начином... ил урадили ил изпросили, али се мор |
мѣри и племенитодушно свога колегу, над коим бијаше очевидно горѣ осуда изречена.</p> <p>„Страт |
у, што крв <pb n="177" /> није као зрак коим дишемо, него као црвено вино.{S} Ово врије у свом |
о је много важио код кнеза Метерниха, с коим је до смрти у пријатељском одношају стојао.</p> <p |
нађе уврѣђен том самовољом, и запита: „Коим правом!“</p> <p>„Не ћу правом него воловском жилом |
ео.</p> <p>„Но све су ово висине славе, коима се и изванманастирским дѣлањем долази.</p> <p>„Ал |
гдѣ су ми на то новци?{S} Оне главнице, коима мислим оне монументалне заводе извести, налазе се |
т не толико нама, колико мирском свѣту, коима ваља давати примѣр и утврђавати их у вѣри.</p> <p |
гне јој лагано главу са своих груди, на коима ова почиваше.</p> <p>Ова кад опази калуђере и њих |
што зид бобу.</p> <p>Било је часова, у коима није ни чула, шта, јој пратиоц говори.</p> <p>Она |
па ћемо уз чашу добра вина у собама, у коима је Мушицки живио и пѣвао, пити у славу ова три че |
ого више него данас; било је обитељи, у коима си видио 10—12 црноризаца.</p> <p>„Међу нашим све |
зе Немањине у пуној свити и слави, међу коима има више светитеља православне цркве.</p> <p>А на |
Па макне величанствено главом к свима, коих се здравица тицала.</p> <p>Многима је било наздрав |
роносили већ и медени мирис раних липа, коих је околна Фрушка гора пуна.</p> <p>Дошли бѣху мног |
себи кључеве, а ђацима, њих двоици, од коих је један свршен човѣк био, проговори: „Ви ћете му |
нисам ја крив.{S} Зашто нисте чинили ви коих се тиче?{S} Учините то; ја вам ево допуштам; што в |
а теби приход од главнице од 25.000 ф., која је код барона Сине депозитирана, и од које ћеш ти |
а изчезне из ове приповѣсти она појава, која је у њој можда најсјајнија и најузвишенија; а и ин |
га је он у идеи виђао!{S} Млада глава, која га је у манастир довела, помислила је бар кадкад н |
лозом засади, и пружи му сва срѣдства, која бијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, д |
о тим си показао, да у теби живи снага, која је доста крѣпка и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра к |
о у двору замѣрио, јер дворска господа, која на промѣну дођоше поставе мене намѣстником, а стар |
ио...{S} Тако и остајемо!“</p> <p>Идеа, која га је довела у калуђерство сијне сад чиста као и п |
је из ока сијнула у два три маха зрака, која је Ленку врло неугодно дирнула.{S} Она му се само |
/p> <p>„Мислим да знам“ одговори Ленка, која се <pb n="190" /> бијаше међутим подобро окуражила |
акле помислити каква је то пљуска била, која је Амфилохијеву главу усрѣћила, кад су се Митрофан |
ни у чем.{S} Нема да се читају правила, која да нас калуђерском животу уче.{S} У цркву иде кад |
<p>„Де, држте се ви само оних правила, која су начинили другачији људи, него што је твој докто |
их је имао, сѣдне на манастирска кола, која му је администратор радо дао, и пође у нову своју |
лика идеалне узвишености о.{S} Теофана, која јој је непрестанце пред очима стојала.</p> <p>А ко |
.{S} Теофан у рѣч.</p> <p>„То је спона, која се даје лако разкинути,“ проговори Ленка. „Чуј ме |
јим је говорила, сила и истина осѣћања, која јој се на лицу изражавала, <pb n="144" /> предубок |
тане Ленка напрасно.{S} Слика калуђера, која је пре тог као слика без живота сѣдила, оживи: пос |
/> би се имала одредити извѣстна плата, која да одговара њиховом позиву и снаги манастира, па н |
n="218" /> <p>У тај пар шкљоцну врата, која у предњу собу водише, и мало се отворе.</p> <p>Лен |
гостионица у Н. Саду, чини нам се иста, која и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣме био је дру |
а та лѣпа жена нескидајући ока са уста, која имадоше зазвонити или рајском пѣсмом живота или уж |
мало час напоменули.</p> <p>Она браћа, која су у прњавору више тако званих „затворених“ кругов |
естнија жена, него је с ње сијала душа, која га је из све своје снаге чисто љубила, и на највећ |
жавала, <pb n="144" /> предубока љубав, која јој је у сваком слогу звонила, срѣћа и сладост буд |
лежала јасна пресуда.</p> <p>Она љубав, која је у срдцу младе жене живила, спусти се по други п |
а те ослободи...{S} Љубав, вѣрна љубав, која се врѣменом храни, дође по тебе, да те спасе, да т |
макла особита заслуга за цркву и народ, која би нам увѣк служила за чврсто становиште и непроби |
дари ногом о предња врата своје ћелије, која су била отворена.{S} У чизми од те ноге имађаше он |
итељем те обитељи дође до једне ћелије, која бијаше затворена.</p> <p>„А шта вам је ту?“ запита |
само за науку, да се боље чувам змије, која ми је праматер преварила у облику добра пријатеља. |
евном стању.</p> <p>Слика младе женске, која бијаше обасута чудесним милинама младости, страсти |
p> <p>„Примите поздрав и од моје тетке, која вас са свом збиљом својим господином архимандритом |
<pb n="313" /> Митрофан умро од пушке, која му је зрном плућа пробила и срце тако озлѣдила, да |
и лѣпо служити.{S} Ја сам из оне школе, која је на то много држала, да свештеник лѣпо служи.{S} |
божијег олтара; вѣрни пријатељ обитељи, која га у своје крило прими; примѣр народу, који у мана |
ки најславнији манастир у Рилској гори, која је много виша него Мара-Гедик, највиши балкански в |
n="181" /> <p>Кад изиђе на крај смѣси, која јој бијаше узмутила и главу и срдце, сване јој у г |
оше се доста дивоте и милине нагледати, која им се при вечерњем сунцу укаже.{S} Рај! прави рај! |
код одрастлих дѣвојака било је видити, која су уздизале свилене мараме око врата у најразлични |
душе стапљаше са зраком чисте радости, која му се тај час у срдцу таласаше, те му особиту мили |
манастирски житељи незнадоше врѣдности, која у таковим стварима стоји.</p> <p>Брзо дакле бише г |
гу звонила, срѣћа и сладост будућности, која му се пред духом и срдцем разтвараше... све то нав |
ари о њему.{S} Ми ћемо једну споменути, која управо спада на нашу материју.</p> <p>Хранислав је |
нагу, сву душевну силу жртвовао задаћи, која се или недаваше ником извести, или се прерано поду |
и на моју душу нисам чуо ни једне рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам |
сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била милија од цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на с |
> <p>Он је ступио у калуђере с намѣром, која бијаше добра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, |
цу, да слије душу своју са њеном душом, која се бијаше сва у љубав, у безграничну љубав претвор |
и било од мене лудо да подадирем ствар, која се може за мене јошт зло свршити.{S} Господин Пече |
сти руменога јутра осијана... свѣтлост, која из очију пријатеља јој долазаше, умножавала је блѣ |
то задовољна, да је избѣгнула опасност, која се могла лако у погибељ претворити.{S} Но код куће |
допуштено изложити једну малу примѣтбу, која нам овом приликом у перо долази.</p> <p>Морамо се |
, ни што је било врло ризично за главу, која би се међу њима нашла у оном моменту, кад им се ва |
устави крв из носа, и да накваси главу, која му горијаше као да је у њој жива жеравица.{S} С те |
писати име смирене прилежнице у читуљу, која се при сваком богослуженију чита!{S} Хоће л бити т |
„дај плећке Марице“ пѣвати другу пѣсму, која је звонила налик на ону прву, <pb n="17" /> али је |
то питање једну <pb n="122" /> страну, која може живима пресѣсти, што умрли нису своју дужност |
пише; да има у мени највѣрнију сестру, која га љуби као брата рођенога; и да ће се у мом споме |
рѣзни се од свога заноса, поправи косу, која јој бијаше пала на лице, и повуче се к прозору од |
доносила би свака сигурно повећу своту, која би ове приносе знаменито одплаћивала.</p> <p>„Најп |
ви ред дивних јабланова уз чисту цесту, која вођаше узбрдице к цркви и згради.</p> <p>То је оче |
а види око мртвог свог тѣла црну браћу, која му се подсмѣваше свему животу, који му се ругаше с |
т ћу ти једну приповѣдити о Станковићу, која ми је из поузданих уста позната а по свој прилици |
ће осѣти најпрѣ пусту празнину у срдцу, која је све тужнијом постајала, што је дуже времена про |
“ повиче најпослѣ и баци се на столицу, која стојаше при писаћем столу, наслони лакат на стол, |
дико, и радо ћу пољубити свету десницу, која ме буде казнила.{S} Али није тако било опасно, нит |
вѣк убијаш.{S} Ја немогу преживити рѣч, која ме од тебе одбија.{S} Ја немогу без тебе живити.{S |
, да се дигне света кућа, <pb n="37" /> која ме у своје крило прими, да сијне у очима људи, да |
е, у баштама раде, оне купе шљиве: е па која се мало боље пашти, тој помаже, да оправи и углади |
„ја нећу ни да ко може помислити, да је која странка мене приватно информирала.{S} Одлази: биће |
укрѣпљење, одобрење, прѣсуду чути, кроз која говори најчистија љубав, највећи пријатељ.{S} Пак |
јом се помагао, кад је шуму обилазио, и која би и најгоропаднијег вампира у млѣво сатрла.</p> < |
на коју је она највише полагала... али која јој је највише шкодити морала.{S} Рѣч та била је н |
а.</p> <p>Архимандрит се побои, да јошт која здравица непослѣдује, и зато приступи ближе говоре |
n="148" /> се живога Бога, неубијај ону која те љуби више него самога Бога...“</p> <p>Ту застан |
иљерија с успѣхом оперира.</p> <p>По гдѣкоја зрака у очима пратиоца дирне госпођу неугодно.</p> |
једно људско створење, које га разумѣ, које с њим једнако осѣћа, које га из чиста срдца љуби, |
дању и ноћу пуну главу бриге и послова, које му је ваљало свршити, није о.{S} Теофан ни мотрио |
="276" /> пријатељ Мушицком из разлога, које овдѣ наводити нити ми је нужде, нити имам на то во |
семо.{S} Јест.{S} Ево нашег изасланија, које молим да се у записник уведе.“</p> <p>Овим преда п |
ну од оне двѣ просте столице од дасака, које се ту налажаху.</p> <p>Ленка сѣдне, и држећи својо |
је многе ноћи поквасила јастук сузама, које је за њим пролѣвала.</p> <p>Њен пријатељ гледао је |
ко ће заузети старѣшину својим идејама, које је о задаћи калуђера и манастира имао: но све то п |
авод добијао покриће у оним трошковима, које и данас имамо подносити за богословију и благодѣја |
с црквене стихире пѣвају и при частима, које нестоје ни у каквом одношају к црквеном богослужењ |
друму мало јаче од 300 акова лоша вина, које се превратило, те неможеш за њега добити купца.</p |
нд ради заведенија школског изображења, које је за манастирски живот сасвим нуждно, узме.““</p> |
це му је било мало прошарано од богиња, које је у младости преболѣо.{S} Устне су му подебеле ка |
да је буква, није дрво, него животиња, које је име у титулатури људској <foreign xml:lang="la" |
ровићу год. 1816. списана.{S} И доиста, које смо год пѣсме Хранисављеве пред очи добили, у свак |
Сутон онај у цркви при оно мало свѣћа, које се запаљиваше... анђеоски гласови црквених песама. |
је га разумѣ, које с њим једнако осѣћа, које га из чиста срдца љуби, из некористољубива увѣрења |
>„А има калуђерство по себи већ задаћа, које су у стању да ту празнину срдца изпуне.</p> <p>„Ка |
ика пуна дивоте и чара.{S} Зраци сунца, које се већ западу клоњаше, обасули бѣху гору неописани |
номоћи, да на лицу мѣста учини наредбе, које му се учине основанима.{S} Он је био човѣк добра с |
да се држи сабор, те да донесе уредбе, које су управо оснивале црквену и школску аутономију ср |
ем, како су стајале напрема себи особе, које ће у овој прилици напрво ступити.</p> <p>„Митропол |
оке.{S} Ми ћемо дакле позвати све људе, које сте ви овдѣ побележили.{S} Само јесте л’ ви сигурн |
е говорити, кад ове латинске рѣчи чује, које су му сасвим нове биле, те није ни оно разумѣо, шт |
имировића, да су му послали двѣ женске, које су ради своје парнице прѣд конзисторију биле дошле |
уши глас жеље и крви...{S} Његове руке, које једнако разширене стајаху, изражаваху више силу љу |
браћу, тргне се и одкопча Ленкине руке, које ова бијаше савила око његовог врата, и дигне јој л |
од женског свѣта.</p> <p>Просте везиље, које знадоше златом везти, немогоше се доста нагледати |
о је било... а што је било, то је сѣме, које можда није изтрулило.{S} Јест.“ </p> </div> <div t |
p>„Манастир је улио Мушицком оне пѣсме, које су га у звѣзде дигнуле.</p> <pb n="173" /> <p>„Ков |
и.</p> <p>„Кажи ми право о.{S} Теофане, које тебе том свему научио?{S} Јеси ли ти о том разгова |
е су том манастирском човѣку забрањене, које чином, што га је сам по својој вољи на себе узео, |
а лицу, да су ствари биле врло озбиљне, које му је умирући казивао.</p> <p>Очита му за тим опро |
достојну задаћу; одредите им пословање, које одговара и оним духовима у народу, што траже не са |
им је администратора усрѣћио, и држање, које му је тѣло при том заузело, поразило је сиромака д |
ало више вуко“, — ту учини ђак знамење, које свак разумѣ — „па је онда кадкад и лудовао и кад н |
трѣбу да има бар једно људско створење, које га разумѣ, које с њим једнако осѣћа, које га из чи |
све уреди, преда протођакон оне папире, које бијаше добио од архимандрита, овоме натраг и рекне |
.{S} Научићу ја вас држати свете обѣте, које сте положили.{S} Кад ја заповѣдим, ви морате слуша |
ца и између живота и смрти оне тројице, које сахранисмо.</p> <p>Сваки ће се читатељ сѣтити, да |
озору, и виде већ у алеји троје каруце, које се приближују к манастирској капији.</p> <pb n="23 |
вас нѣке тужбе честњејшој конзисторији, које, ако се оправдају, неће служити ни вама ни обитељи |
несмѣ никада заборавити, да има ствари, које су том манастирском човѣку забрањене, које чином, |
p> <p>„Код тебе сам познао више ствари, које ми се допадају; држим да се неможеш на мене потужи |
ад ће у Карловце доћи, и спреми ствари, које ће да понесе, и јави то телеграфично патријарху; а |
астир баш у свом правоме животу ствари, које нису мање славне;</p> <p>„Ту је на прилику служба |
од 1790. долазе о тој ствари закључци, које је цар Леополд II. потврдио.</p> <pb n="325" /> <p |
офан пружи се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, бијаху:</p> <p>„Хвала ти Теоф |
т, и да примите ове моје рѣчи као рѣчи, које говори послушни син отцу, и као исповѣст, коју оба |
тник једио се што се толико вино троши, које га је толико муке стало, учинио се болестним, и уз |
се без рѣчи опростити са овим дружтвом, које можда и воли, да се ми уклонимо.“</p> <p>Овако и б |
} Већ се више њих нађу које под столом, које на поду; а неки се удесише главом на руке а рукама |
у јутру визитирам ја у персони пециво, које у двор пошљеш.“</p> <p>„Полицај-комесар знао је да |
у његовом срдцу букнуло бијаше чуство, које је њу саживало.</p> <p>Познала је, да је дужност п |
{S} Већ ми је пред очима стајало благо, које смо трудом, штедњом, и мудрим разполагањем стекли. |
га је сам по својој вољи на себе узео, које тим, што је манастир народно добро, а не његово пр |
дошо час, да му послужник преда писмо, које бијаше примио, кад је болестник дошао, о тим налог |
амѣстника поврате на своје старо мѣсто, које сам ја заузимао.</p> <p>— — „Двѣ године нерада и н |
оне метне Ленка и опет 12 дуката у тас, које је и овдѣ игуман у своју сахрану одмах узео, да не |
а: али је имао чудноватости у понашању, које су му она својства у велико побијала.</p> <p>Нароч |
је била баш тај дан у оном расположењу, које напрема свим дражестима и тѣла и духа бијаше оно, |
ућој души, као анђео помоћник сирочету, које само стојаше на, гробу отца и мајке, на гробу наде |
се наших <pb n="302" /> познаника тичу, које дакле морамо и нашим читатељима приобштити.</p> <p |
ор.</p> <p>За оправљање куће на салашу, које бијаше наложено а неизвршено . 100 фор.</p> <p>За |
вара двери срѣће кућама, <pb n="174" /> које је већ смрт црним велом почела обмотавати.</p> <p> |
офана. „ А, ви сте, отче намѣстниче!{S} Које добро?“</p> <p>О. Теофан приступи сад ближе, поздр |
<p>— — „Ево и с друге стране срѣће.{S} Које шљивовице које комовице напекао сам 300 ак.</p> <p |
а он заврши са једним громовитим „дан!“ које се разлегаше, као да је заиста гдѣ на близу топ пу |
врло често које протупланом непријатеља које случајним околностима и догађаима.</p> <p>Ленка до |
имали покрити:</p> <l>а) из прилога, на које су се епископи обвезали и кои су износили . . . .{ |
ко суђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те је промисо ставио.{S} Ето новог митрополита, ет |
Она ће га сачувати од многе напасти, на које човѣк у животу наилази.{S} Дошли су чак до нас гла |
н се нађе са свим пораженим на пољу, на које бијаше ступио.{S} А узвишене мисли имају то у себи |
ожи га мрвом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици на храсту застао.</p> <p>Пак онда сѣд |
потрѣби на заведења школског изображења које је за манастирски живот са свим нуждно.</p> <p>А у |
рх као за себе. „Сасвим сам погодио, од које птице та пѣсма долази.“</p> <p>О. Теофан мислио је |
и продају и пишу платежне налоге ма од које форме.</p> <p>А неће нико порећи ни то: уста хвале |
а је код барона Сине депозитирана, и од које ћеш ти за живота 6% на твоје одржавање примати.{S} |
ду, а о. намѣстник дркћући које од зиме које од раздражености, уђе у своју ћелију, и забрави се |
с друге стране срѣће.{S} Које шљивовице које комовице напекао сам 300 ак.</p> <p>— — „Данас сам |
ти још једну малу шаљиву приповѣдим, из које ћеш видити, како су га и срѣдњи органи владини ува |
о дивна; богата шума, пуна густара кроз које се проћи неможе и то од увѣк зелене вегетације око |
о и кроз њега даље.{S} На врху брда, уз које пут вођаше, окрену се к манастиру и немогоше се до |
но вече пре више месеци дошло писмо, уз које му се шиље један калуђер с тим налогом, да га даде |
p>На то сви оду, а о. намѣстник дркћући које од зиме које од раздражености, уђе у своју ћелију, |
омаћин <pb n="223" /> у крајну собу, до које је дограђен био киоск са прекрасним изгледом на св |
и.{S} Па тако је и било.“</p> <p>„Па до које сте доба били заједно“ Кад сте се разишли?“</p> <p |
може и то од увѣк зелене вегетације око које се увијају лијане.{S} Гудуре су дивотне.{S} На брѣ |
д А. и Б.</p> <p>Он се скита непрестано које куда на страни а ми остајемо често без вечере.{S} |
пре те нацртају, изјалови се врло често које протупланом непријатеља које случајним околностима |
а је знаменитост код нашег народа, ма с које стране овамо дошо,“ дода архимандрит Партеније.</p |
</p> <p>Међу његовим познатим кућама, у које је одлазио, била је и обитељ Рајка Папратића.</p> |
настирски запѣва велико многаја лѣта, у које пристану сви гости и они, који су приличан глас им |
обро проредили.{S} Већ се више њих нађу које под столом, које на поду; а неки се удесише главом |
ко.{S} Она куја, што иде и лаже у двору које шта на поштене људе.{S} Али ја ћу се њој осветити, |
тиоца дирне госпођу неугодно.</p> <p>Гдѣкоје му рѣчи садржаваше два смисла, од којих ју један у |
званију својем и у будуће заостати има, којег ће дужност бити за њему вручену свету обитељ непр |
личање славе Божије и његовог угодника, којега смртни остатци у нашој кући почивају, то се мени |
лицу, а тај је баш био епископ Мушицки, којега је име било од дугог времена прѣко свега народу |
дствима успѣо да га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом одтѣрали.</p> <pb n="294" /> |
ише од 200.000 фор.{S} Опрема изнела би којекаквих 100.000 фор.</p> <p>А ено једног малог униве |
ога труда попадаше.</p> <p>Кад се гости којекако поспремаше или боље рећи разспремише, запита о |
ца, ја сам обѣшен...{S} Хајде вама јошт којекако за ваш труд смоћићу, имам нѣшто и отчинства.{S |
рши пѣсма и свирка, запита високородни, којем чисто небијаше право, што је ова здравица дужа од |
ношај дакле између старог архимандрита, којему је митра више пута била нуђена, и ког је србски |
д очима стајали они синови народа мога, који се неимадоше одкуда учити, па их манастир на науку |
сток сукоб између хијерархије и народа, који је 1778. године на врхунац доспѣо, и у писму Србаљ |
чистије љубави процвѣта у срдцу човѣка, који бијаше на врати тога срдца изрезао рѣчи:{S} Љубав |
. Теофан отишо је у калуђере из узрока, који нам је казао.{S} Али је ту било и другога приузрок |
који му се ругаше свим лѣпим намѣрама, који га осуђиваше и с презрѣњем на њега погледаше, који |
} Ја сам сигуран, да тога јуристе нема, који би из оне обвезе извео за народ право, да потражи |
или морали отићи у шуму к надничарима, који дрва, сѣку.{S} Онда им вино годи, а што их кад кад |
ен...{S} Ти прав крив си међу кривцима, који се као прави одржаше... ти си изкључен као шугава |
...{S} Дакле у здравље нашега домаћина, који нама даје добра вина, и право чини, јер нити је ње |
.</p> <p>Имамо ми људи изван манастира, који су зато и способнији, и више позвани, па нису тога |
>На ову види нѣколико људи из прњавора, који бијаху пушкама наоружани, и ту на стражу стану.</p |
ћелију прѣд тога правог калуђера духа, који с пламеним мачем стане прѣд врата њеног раја, те с |
строг надзор бити, иначе одосмо у глиб, који дна нема.{S} Јест.{S} А што се тиче чашћења по ман |
о у шуму да разгледа и избере стромове, који се имају сѣћи, а о.{S} Митрофана бијаше повео, да |
да се ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну почивају... који можда у грѣху каквом б |
ста клевета.</p> <p>Призовите ове људе, који су ту били — ево им имена“ — ту преда настојатељ н |
безекне, шта је то, кад овај звук чује, који несадржаваше ни на који начин што за њега похвално |
ловачка дала је народу прве свештенике, који су за свој позив школски приправљени били.</p> <p> |
итва свесилном створитељу иде и за оне, који леже на одру смрти, да не могу ни устима ни срдцим |
ше, кровови манастирски добише прозоре, који им нетрѣбају, зајмови се на манастирске непокретно |
ђиваше и с презрѣњем на њега погледаше, који му и послѣ смрти спомен међу људма троваше свакоја |
у реду, шкодило је увѣк онима највише, који су против реда што чинили.{S} А најмање смѣ то виш |
има гора и даљина јошт и највећу драж, који јој нису навикнути,“ примѣти архимандрит Партеније |
химандрите...{S} Док још неизумрѣте ви, који сте из школе Стратимиревићеве и Иринијеве, биће ка |
човѣк напрѣдује, и да се диже и слави, који неможе намѣре своје остварити, ако све непоруши, ч |
тељ зна цѣнити лѣпе очи боље, него сви, који су на тој столици пре њега сѣдили.“</p> <p>Гости с |
"107" /> <p>„Ово су ти годишњи приходи, који су онда завѣштани:</p> <l>Архиепископ је завѣштао |
адне за руком; да више њега стоје људи, који држе да су само они избраници сина Божијег, а друг |
ићи на видѣло, па онда ће се наћи људи, који ће из тога конзеквенције изводити, како коме у зан |
ш радије добро пио.</p> <p>Између људи, који радо пију, налази се једна битна разлика.{S} Једни |
ити ваља; да у реду с њиме војују људи, који мисле, да су манастири грађени, да нѣколико људи ч |
орише они <pb n="124" /> својој обвези, који ју на себе узеше.{S} Али било па прошло.{S} Пожали |
вако ваља да се држи и разговара сваки, који крст на прсима носи.“</p> <p>Ленка није ни слушала |
на вечери имао, али су то људи поштени, који су често манастиру добру услугу учинили; истина је |
а нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, који су помрли, а нису свога завѣта изпунили, спремили |
лѣта, у које пристану сви гости и они, који су приличан глас имали, а и они, кои су само крешт |
намѣри баш највише стајаше на путу они, који позвани бијаху да с њим заједно раде, да се изведе |
ом вина угостио, али то су људи имућни, који светом овом храму велике користи дају.</p> <p>Али, |
ризнаду, онда ће кад тад доћи мајстори, који ће из тога чудновате конзеквенције <pb n="103" /> |
дужност народа изискују, да се монаси, који су од свога опредѣљења сасвим одступили, и само се |
стане живахан као међу добри познаници, који се састају да се провеселе.</p> <p>Архимандрит Пар |
и ти сви долазе звани.{S} А приходници, који дођу да манастир <pb n="105" /> виде, спавају више |
ени калуђери, и ваши дѣдови, прњаворци, који су светој овој кући њиве орали, винограде садили, |
ето ваљда пише у писму“, одговори овај, који је архимандрита познавао.</p> <p>„Он иште шљивовиц |
е, <pb n="136" /> да се разумѣ догађај, који ћемо одмах да опишемо.</p> <p>Ленка је пала у очи |
у и зграби тамо <pb n="38" /> нож онај, који је иза чизме извуко, и који бијаше тамо бацио кад |
е и нацртане, да их може видити и онај, који нема прилике и трошка, да их у нарави види.</p> <p |
3" /> стубу државе и перјаници царевој, који само о добру овога манастира мисли, и све чини рад |
и хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, који се допасти мого.</p> <p>Међу његовим познатим кућа |
аш!“ Овде учини архимандрит руком знак, који је ђак разумѣвао.</p> <p>Ђак прими кључеве од подр |
/p> <p>Примѣтили смо поражујући утисак, који су на њега учиниле рѣчи пријатељице му:{S} Ево те |
„Али шта је то.“ запита стари духовник, који такођер бијаше изишо из трапезарије, да види да ни |
Може се мислити, како се са овим ножем, који о.{S} Теофан истина на обрану бијаше подигнуо у зр |
, на све приправан оде са настојатељем, који га пред комесију изведе.</p> <p>Ту су стојала обој |
... па би и овај човѣк лако пошо путем, који би га међу обичне људе турио!</p> <p>О. Теофан оти |
чека пријатељ <pb n="145" /> са чамцем, који ће нас у Србију превести... тамо ћемо непознати вѣ |
p> <p>Ужаснута том мисли повиче гласом, који срдца као оштар нож продираше: „Кажи: хоћу! јер ак |
ше, уздахне дубоко, и проговори гласом, који показиваше, да му се грло грчевито стегнуло: „Ох Л |
братија била су весела својим триумфом, који су налазили у том, да тога честитога брата из свог |
велите господине“ запита о.{S} Теофан, који није разумѣвао шта то све значи.</p> <p>„Ништа, ни |
p>„Боже сахрани“, примѣти о.{S} Теофан, који <pb n="73" /> се у истину обрадује, што ће ствар у |
<p>„А шта смо казали?“ запита Митрофан, који бијаше заборавио, шта су против Теофана били у туж |
о том епископу ни најмањег гласа чуло, који би на унију опомињао.</p> <p>„Државнички такт мног |
разумѣте То само ми прости људи знамо, који из чутуре пијемо; а ви велика господа пијете на по |
“</p> <p>На то приступи к свом ковчегу, који бијаше са собом донео, и извади из њега нѣке харти |
познато, има много људи у нашем народу, који ужасно псују.</p> <p>У те људе спадао је и овај ко |
га у своје крило прими; примѣр народу, који у манастиру прибѣжишта тражаше; подпора свакоме, к |
ково мал није изтѣрало из собе владику, који је у оваковим стварма био осѣтљивији и од саме мим |
је увѣк јошт, али као ружица у пупољку, који неимађаше увѣта, да се разцвѣта.</p> <p>И данас, к |
де обширније описивати бал у манастиру, који смо мало час напоменули.</p> <p>Она браћа, која су |
ћу, која му се подсмѣваше свему животу, који му се ругаше свим лѣпим намѣрама, који га осуђиваш |
те мал неразбије нос отцу еклисијарху, који је за њим стојао.</p> <p>Онај, што бија љоснуо о з |
знаје.“</p> <p>„А је л’ било и такових, који не могу много да поднесу?“</p> <p>„Било их је боме |
, и сродницима твога супруга доста њих, који на то имају право.... барем веће право него ја!“ О |
мислима својима могла дати онај правац, који њој бијаше повољан.</p> <p>Шта више љубав њена нап |
биће нож, отров, конопац или студенац, који ће мој живот прекратити.{S} Сѣти <pb n="148" /> се |
ће живо преповѣдање служити за квасац, који ће се све већма дизати, али не на корист манастирс |
ѣт, за све, који јошт у сну почивају... који можда у грѣху каквом бдију... којим сатана душу лу |
а је срѣће сад имати око 3,000.000 фор. који би нам давали око 200.000 фор. годишњег доходка да |
Е па онда мора и он нас <pb n="112" /> који пут послужити.{S} И то је тај бал, што су га описа |
омислити.{S} Како бих ја, <pb n="85" /> који желим да данас сутра степеном игуманства будем одл |
азликовао, што смо ми који под астал, а који на ходнику на нос, а њега су ђаци у његовој столиц |
/> јоште по старом.{S} Противници му, а који калуђер нема противника? могли су изтѣрати, и да ј |
зе грунуше, кад је са истог прозора, за који је тај дан, реко би, чаробном силом нѣком привезан |
346" /> кои има дара, способности, и за који је приправљен.</p> <p>„Као правило, од ког се несм |
ен, па ниси руке против себе диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима имати, |
крви самог изнуреног аските (пустињака који своје тѣло пати и мучи) буру покренути.{S} О. Теоф |
Али је ту било и другога приузрока, на који ни он сам није више ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан |
овај звук чује, који несадржаваше ни на који начин што за њега похвално; а архимандрит окрене л |
руге стране калуђеру освѣтли понор, над који се бијаше нанео, да се у њ стрмоглави.</p> <p>Под |
> нож онај, који је иза чизме извуко, и који бијаше тамо бацио кад је у ћелију ушо.</p> <p>„Нећ |
се у том од нас разликовао, што смо ми који под астал, а који на ходнику на нос, а њега су ђац |
једанпут толико каматама добили.{S} Они који би били давали неби ни осѣтили, а црква и народ им |
мо да покажу, да ће свакога ђаво однети који се усуди против њих говорити, радити, учити.{S} Ха |
итрополије, у ком му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир дворска комесија, а дотле да с |
има у гостијоници изобличе, и што се по који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову стровале, те под |
и шум на басамаци и баци очи тамо.{S} У који пар онај чутуру принесе к устма, у тај пар опази ђ |
остала је на сва времена у памети оних који су га видили.</p> <p>Осим њега читали су молитве и |
дар.. он с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и развесели: али онда |
сијне у очима људи, да набави средства, којим ће народу сваковрстно моћи помагати.{S} Већ ми је |
од мене одлазио!{S} Онај грохот пакла, којим су се остали непријатељи смѣјали, кад су ме остав |
орио оне рѣчи: „Какве дијурне?“ поглед, којим је администратора усрѣћио, и држање, које му је т |
аву!“</p> <p>Овдѣ ућути.{S} Одушевљење, којим је говорила, сила и истина осѣћања, која јој се н |
а црква и народ имали би грдан капитал, којим би се много добра и по народ и по манастире дало |
ва слуге на коњи јуре оним истим путем, којим бијаше отишла куварица.</p> <p>За коњаницима трче |
изпунили, спремили су тим велики камен, којим се на стѣне нашега града с успѣхом ударити може, |
ио, могао крхати и ломити.</p> <p>Глас, којим је он изговорио оне рѣчи: „Какве дијурне?“ поглед |
у... који можда у грѣху каквом бдију... којим сатана душу лукавим сном можда тек уплиће... да т |
.{S} Мого сам поћи путем, <pb n="36" /> којим су толико пошли, па сам својим очима видио да су |
показали, да тежите за оним узором, за којим сваки калуђер ваља да тежи.{S} Останите на том пу |
и лѣка да заиште од онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи као пред сунцем мрак... ох, и сад ми се |
</p> <p>Овај је сѣдио на канапету, пред којим се стол налазио; а са стране код стола сѣдио је п |
о, напије се мало шљивовице и заложи се којим залогајем хлѣба, па онда завије у крпицу мало хлѣ |
ога, да се познати и пријатељ и онај, о којим манастир у одношају стоји, прими, и дочека: без т |
ијаше дошо глас, да је нѣки особењак, с којим се дружити неможе, и да га се ваља чувати као ват |
о, уђе.</p> <p>То је био архимандрит, с којим се бијаше Ленка синоћ познала.</p> <p>Она се тргн |
ѣдао је много о знатнијим личностима, с којима је у животу у додир долазио.</p> <p>Одтуд одуд п |
, „да ви далеко идете.{S} Има ствари, у којима други човѣк може бити човѣком, али калуђер се об |
леди у чашу никоме, нити броји стакла у којима се вино доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А |
је мислио епископ Хранислав о стварима, којих је ради о.{S}Теофан долазио, да се тужи.</p> <p>С |
ѣкоје му рѣчи садржаваше два смисла, од којих ју један увѣк врѣђаше, ма да незнађаше управо заш |
че администратор и оде у своје собе, из којих је на далеко мого видити.</p> <p>„Али шта је то.“ |
</p> <p>„Јао мене!“ повиче стара тетка, којој је коса на глави растла, док је архимандрит припо |
ти си изкључен као шугава овца из куће, којој си своју младост, свој живот био изкључиво посвет |
<p>Но овај како је држао карте у руци, којој приступаше о.{S} Теофан, тако му је недаде да ју |
ти... да се та молитва диже и за мајку, којој јединче умире, па стоји од жалости окамењена, и н |
ијало, указивало се као она танчица, на којој се маглене слике појављују.</p> <p>Сестра му је?. |
бно, да се гдѣгод протуслика изведе, на којој би се огледала величина и сјајност нашега народа |
нити имам кога да ме носи, ни згоде, на којој да ме носе, па онда „хајд на еро браца Перо!“ те |
нити Мушицког са епископске столице, на којој је сѣдио.{S} Разлог тому већ сам ти изпричао.{S} |
ти, како је било у тој малој собици, на којој су се само двапут на дан врата на часак отворила, |
ди да узмемо исто тако велику слику, на којој би били представљени сви србски краљеви лозе Нема |
ли и одведе га у ту удаљенију ћелију на којој су једини прозор јаки гвоздени штапови ограђивали |
дѣ недирнуту, пошто стоп изван сфере, о којој ми говоримо.</p> <p>„Њему се пребацивало, да је о |
p> <p>Овим преда протођакону изправу, о којој бијаше говор.</p> <p>„А ви ћете сад на сва моја п |
ишавши, јављао је високу резолуцију, по којој је попа одмах ушо к свом поглавару, или је одлази |
и, па саградити величанствена зграда, у којој ће се смѣстити гимназија и семинарија богословска |
и други људи; и манастир је она кућа, у којој му ваља бити <pb n="102" /> могућно, да буде човѣ |
i>.{S} Калафа је она кутија од плеха, у којој се носе калуђерске камилавке, а и епископске крун |
ство уписало би тебе у књигу издаица, у којој је први уписан Јуда Исхаријотски.“</p> <p>„Е мој |
50" /> у Карловци.{S} Видиш, од куће, у којој директор гимназије станује, па до краја оне улице |
ни главу на наслон од велике столице, у којој је сѣдио, па стане само пљуцкати, а то је био зна |
зар ћемо му и саму кућу да затворимо, у којој мора вѣк свој да проведе?{S} И настојатељ је човѣ |
.{S} Већ се почне и зноити од ревности, којом је одговор тражио; али му очевидно труд недолазаш |
е обѣма рукама у висину батину глогову, којом се помагао, кад је шуму обилазио, и која би и нај |
дике и манастири сами одреде ону своту, којом ће годишње на учевна заведенија, семинарију, и ап |
имам радо покојног Видаковића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подвор |
човѣк имао дивити више, или побожности којом је народ цѣливао крст и еванђеље, што се находише |
у је дочекала тетка, материна сестра, с којом је у Митровицу допутовала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣво |
ало наше читатеље са Њ. Екселенцијом, с којом ће о.{S} Теофан мало час посла да има, остаћемо к |
из једне се ишло у другу.</p> <p>Соба, коју Ленки одредише, показивала је, да је она била обер |
ном била је славно позната трапезарија, коју ћемо такођер овом приликом познати.</p> <p>Кад дођ |
е се к прозору од ћелије.</p> <p>Слика, коју угледа, смрзне јој крв у жилама; изрази тих лица у |
n="141" /> бѣло чело на руку пријатеља, коју сузама својима ороси.</p> <p>О. Теофан гледао је п |
црта видиће сваки подпуну слику управе, коју смо хтѣли њима фотографисати.{S} Фотографија је уп |
радски од 1730 знаменит је ради побѣде, коју је народ на њему задобио, пошто су ту пунктови буд |
и тако му је тѣло цвѣтало у пуној мѣри, коју нарав младости и себи сходном животу одређује.{S} |
ошарицу.{S} Хвала вам дакле на почасти, коју сте ми указали.{S} Изволите и други <pb n="220" /> |
дише на истом покрову, или узнешености, коју је умѣтност тога у гледаоцима будила, а нарочито к |
/p> <p>Зато га и дочека у собној одѣћи, коју незнам управ зашто зову „шлофроком,.“</p> <p>У ово |
се унапрѣд радовао оној душевној утѣхи, коју је болан, тужан, несрѣћан, потиснут, оскрбљен хриш |
времена, и Ленка немогаше одржати рѣчи, коју бијаше дала архимандриту Партенију, да ће га на ск |
вши кући, осѣти тежину на срдцу и души, коју у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше |
и метне на храст и ону тиквицу с вином, коју бијаше за тај ручак понео.</p> <p>О. Теофан хитио |
вори послушни син отцу, и као исповѣст, коју обавља млађи пред својим старѣшином, ком је дужан |
тетка!“</p> <p>За тим оде у другу собу, коју бијаше за себе задржала, док је стара као вѣрни чу |
рода, и да метне златну митру на главу, коју је заслужио ко ико!“</p> <p>И опет принесе чутуру |
>На овај смѣх дигне о.{S} Теофан главу, коју бијаше на госпођино раме спустио; пак видећи црну |
сматрати, и радо примити сваку услугу, коју од правога пријатеља тражити ни примити смѣмо,“ —< |
а вам!“ рекне Ленка и да му своју руку, коју архимандрит топло стисне и одмах изпусти.</p> <p>„ |
1" /> од честног крста умѣтно изрезану, коју смо из Св. Горе добили, нека ју носи на прсима.{S} |
уком бурмутицу <pb n="258" /> отворену, коју је имао арх. Гедеон.{S} Гедеона је љубио и тога ра |
лазили више пута на посѣту митрополиту, коју им је он савѣстно враћао.</p> <p>„Барон Сигентал о |
ло гурне од себе, па онда избаци карту, коју је ваљало изиграти.</p> <pb n="329" /> <p>О. Теофа |
рх, кад му друг у сигрању избаци карту, коју овај небијаше очекивао.</p> <p>„Немогу другачије В |
ећ сам видио школу нову, велику, чисту, коју је манастир саградио и у коју је дѣцу сиромашку бе |
го дивоте и дражести довољно нагледати; коју је чистим срдцем мѣрио, морао јој се дивити дубљин |
њиме ћемо се састати, и онда ћемо можда коју и о њему проговорити.</p> <p>Од епископа Хранислав |
а жена у собу улази, жива и цвѣтућа, за коју је држао, да ће се тек на оном другом свѣту моћи в |
ободу, јер би му се изкинула ножица, за коју је привезано.</p> <p>Они су дознали, да је млада л |
о даље од огњишта, и чекала, неће ли за коју каву повикати, а међу тим је у ватру гледала, зѣва |
ста, да баци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч дометну, нека измисле, да сам на кога замахнуо |
се ишло с голом главом прѣко авлије, на коју је случајно мого поглед високе једне особе баш онд |
>Али сад прође прѣко устне жене рѣч, на коју је она највише полагала... али која јој је највише |
матрати.{S} Очи су му сѣвале од топлоте коју му је бистри дух обилно просипао.{S} Мора да је ко |
што су живи, и кад им дође воља попити коју чашу више, то траже друштва ма каква и ма гдѣ, па |
и, ко зна хоћемо <pb n="204" /> ли моћи коју у овој ствари проговорити, а мени се чини, да сам |
друштву ћутао је и слушао.{S} Сам рѣдко коју да је проговорио.</p> </div> <div type="chapter" x |
отрго, и можда сам у оној фурији и реко коју непаметну: али <pb n="97" /> нити сам имао на крај |
сестре миле Фрушке Горе.</p> <p>Морамо коју рећи о овим манастирима што се овдѣ спомињу.</p> < |
за то је ћутио, и уз говор калуђера по коју за себе реко... <foreign xml:lang="la">Scandalum p |
м Храниславом састати, и зато ћемо јошт коју о њему да наведемо.</p> <p>Епископ Хранислав имао |
слика од камена, као мермерска слика, у коју је Пигмалијонов загрљај живот улѣвати почео.</p> < |
војим мужем на село у Банат.{S} Кућа, у коју бијаше пошла, била <pb n="137" /> је богата; муж з |
бака, да архиву митрополитску умноже, у коју је приступ био у оно врѣме отворен само митрополит |
у, чисту, коју је манастир саградио и у коју је дѣцу сиромашку безплатно примао и учио... већ с |
телном „букво!“ Имате л’ ви у манастиру коју букву?“</p> <p>„О имамо их доста“, одговори настој |
ђери, кои неби били одређени на особиту коју грану умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму м |
све подруме.{S} Стока му се хиљадила, а коке му дукате носиле.{S} У славу божју а у његово здра |
тамо на десно јесу Босанска брда, Цер, колѣвка Поцерца Милоша.{S} Ено Руме... а ено Митровице. |
м ватраљем одалачити, па ма га послѣ на колѣни за опроштење молио.{S} Зграби дакле мантију једн |
за срдце.</p> <p>Она падне прѣд њега на колѣна, дигне оклопљене руке к њему, и изумирућим од пр |
ѣха на чело!“</p> <p>На то се спусти на колѣно, прекрсти руке на прса и тихо проговори: „Хвала |
ст!“</p> <p>При рѣчима: ево те молим на колѣни као што се Бог моли — клоне калуђеру глава на пр |
ства гласом повиче му: „Ево те молим на колѣни, као што се Бог моли: смилуј се на мене, неубија |
се отворе, и они обоица падну у собу на колѣна, и учине дубоко метаније.</p> <p>Они старији вид |
еднако бучила, као да у њој млин на два кола меље.{S} То га све примора да остави Митрофана, и |
витељ даде сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола кожом покривена, смѣсти болестника на, та кола, и |
ова.</p> <p>Сиђу се дакле.</p> <p>Обоја кола стојала су упрѣгнута.</p> <p>„Ја ћу вас мало изпра |
каце.</p> <p>-— —„Већ сам набавио двоја кола са 4 вола.</p> <p>— — „Шљивици ме подпомогну.{S} В |
s</foreign> понуди стару тетку на своја кола и посади се крај ње.</p> <p>Старој је било врло уг |
андрит Партеније даде упрегнути у своја кола и оде и он у свој манастир.</p> <p>Они остали буду |
мандрит Партеније и попне тетку у своја кола, те и он крај ње сѣдне.</p> <p>Ленка се опет повез |
и, што их је имао, сѣдне на манастирска кола, која му је администратор радо дао, и пође у нову |
м марамом на страну, гдѣ су јој стојала кола.{S} Ова се лако невидише, јер бијаху мало заклоњен |
подин пружи руку Ленки, да ју одведе на кола.</p> <p>Но ова рекне својој тетки, да даде господи |
сталности промѣне код пекара, сѣдне на кола, оде у Петроварадин <pb n="267" /> и јави генералу |
цѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и оде у манастир.</p> <p>Администратор манастирски |
из своје собе, закључа је и сиђе се на кола.</p> <pb n="179" /> </div> <div type="chapter" xml |
о моста.{S} Ствари своје даде изнѣти на кола, да нико неопази.</p> <p>И тетка се извуче нѣкако |
посѣту одужити!“</p> <p>Ленка скочи на кола лако као птица.</p> <p>„Тѣрај оштро!“ проговори ко |
ј пуној гали.{S} Четири коња, позлаћена кола, кочијаш, ловац, хусар у највећој паради.{S} Са ми |
манастир долазило; долазила су различна кола, ружне и лѣпе каруце, добри и злочести коњи... али |
жом покривена, смѣсти болестника на, та кола, и она два чувара одпрате, га нѣкуда.{S} У манасти |
о времена.{S} Заповѣдићу да се преправе кола, па сам се до подне и вратио.{S} Митровица није да |
ву своју обитељ.</p> <p>Пре него што се кола крену, пружи о.{S} Теофан обѣ ноге прѣко лотре, и |
о се.{S} Звона су га пратила, док су се кола са торња видила; а други сви разишли би се кућама. |
де.</p> <p>Ленка изиђе и нареди, да јој кола чак долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ствари своје даде и |
pb n="160" /> <p>„Хоћеш ме одпратити до кола, Тошо,“ рекне о.{S} Теофану.</p> <p>Овај пође с њо |
один архимандрит сведе стару госпођу до кола и мишљаше понудити Ленку да с њим на његови коли и |
извуче нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај! али прист |
олико калуђера и ђака.</p> <p>Сиђу се с кола.</p> <p>Архимандрит Партеније приступи Ленки и рек |
кад путници дођу у двор у Карловце и с кола сиђу, да у своје собе оду.</p> <pb n="128" /> <p>И |
> <p>Ленка даде упрѣгнути освоје коње у кола.</p> <p>Недуго затим дојуре и архимандритове каруц |
ек што је почела зора пуцати, али стану кола врвити све једна за другима на стотине.</p> <p>Људ |
ин!...</p> <p>Сад уђе ђаче и јави да су кола готова.</p> <p>Сиђу се дакле.</p> <p>Обоја кола ст |
рова жита.{S} Ни једног вола, ни једних кола: неможеш се наплаћати за подвоз нуждног горива прњ |
Коронини патријарха, да му каже, шта је Коларовић згрѣшио, да се тако на њега изузео.</p> <p>„Н |
вога је био придворним калуђером Исидор Коларовић.{S} Служио га је као свѣћа.{S} Кад прођу мног |
ја наградити.“</p> <p>И тако се сиромах Коларовић ни крив ни дужан, морао одрећи архимандритств |
о врѣме.</p> <p>Патријарх изјави, да он Коларовића непризнаје архимандритом.</p> <pb n="359" /> |
та Пришу.</p> <p>Домаћин остави дошљаку колеги стару тетку, а он поднесе руку младој нећаки, и |
примѣти домаћин и изклиби зубе на свога колегу.</p> <p>„Богме ја нећу тренути,“ рекне тетка, „м |
у једнакој мѣри и племенитодушно свога колегу, над коим бијаше очевидно горѣ осуда изречена.</ |
, па ћемо га онда видити, како клима на коли, како губи шешире, како пада на улици и т. д. и т. |
b n="105" /> виде, спавају више пута на коли него у ћелији, и једу из торбе, што су понели.{S} |
шљаше понудити Ленку да с њим на његови коли иде; али се ова већ бијаше са госпођом Пуљиницом н |
ет повезе са госпођом Пуљиницом на свои коли.{S} Она није у том предѣлу била позната.</p> <p>„К |
колико прима, запита писмоношу:</p> <p>„Колика је та чутура?</p> <p>„Сајтлик и по“, одговори ов |
врата попусте, а отац Амфилохије ђусне колики је дуг у собу на под.{S} Отац Митрофан мишљаше д |
а калуђера подуже.{S} Онај један лежаше колики је дуг на поду, а онај други стајаше са свим глу |
наменито одплаћивала.</p> <p>„Најпослѣ, колико ја наше манастире познајем, њима ваља само добру |
сабласт и велику жалост не толико нама, колико мирском свѣту, коима ваља давати примѣр и утврђа |
и знате, да ми нисте платили.{S} Знате, колико ми припада, па дајте ми што је моје, а ја ћу одм |
Елисијуму</title>...{S} Бога ти тетице, колико си га пута до сад прочитала?“</p> <p>„Опет ти ме |
зрак, и немогу толико топлине поднети, колико други смртни, кои више посла имају у кујни око в |
те само мало у прњавор, па ћете видити, колико се кућа у ово врѣме подигнуло, од кад је он наст |
...{S} Та он је толико исто ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт већу снагу над њим имате него ње |
пуне, срце ми се надимље, кад се сѣтим, колико ме је пута та јутрења молитва за све људе узвиси |
кне, па приступи столу, одброи онолико, колико је плата куваричина износила, и даде јој новце.< |
113" /> послужујемо у манастиру толико, колико наше женскиње.{S} Оне су праље, у баштама раде, |
и морао наравно плаћати, <pb n="343" /> колико би се одредило.{S} Овај би завод добијао покриће |
} Ово је било и њој много повољније.{S} Колико се трудила да заборави на ону ужасну сцену, кад |
ом.“</p> <p>„А јеси ли мало рачунао?{S} Колико ти трѣба новаца за те твоје школе?“ запита патри |
ванредно одликовање његове особе.{S} А колико је на ову држао, то нам је познато из онога, што |
тако строг.{S} Ту је могло бити сувишка колико хоће, он је био задовољан, кад се у рачуну показ |
9530 ф.</l> <p>„А ево вам манастири на колико су се обвезали годишње давати:</p> <l>Кушедол . |
се крећемо даље. “</p> <p>„А погледајте колико је сати!</p> <p>Ленка погледи, и види да је већ |
нека поведе и Митрофана и Амфилохија, и колико их год јошт хоће.“</p> <p>Јосиф оде, и врати се |
на двору митрополита Стратимировића: и колико је традиција до оно доба донела, ми смо год. 183 |
одазивао.{S} Нису добили бог зна шта и колико, ал су се изранили.{S} Калуђери су били прости љ |
S} Учини му се повелика, па да се увѣри колико прима, запита писмоношу:</p> <p>„Колика је та чу |
.</p> <p>„Ко та?{S} Запита о. намѣстник колико могаше мирније. „Ко та, ко та!“ дрекне администр |
утарњу оправу манастирску незнам ни сам колико.</p> <p>— — „У гостинским собама ни спаваћих хаљ |
у непустише, већ <pb n="78" /> сам знао колико је куцнуло.{S} Кад човѣк што почне, па му хоће д |
вешћу вас у цркву, пак ћете видити тамо колико сам икона, и каквих дао измоловати, све својим т |
све своим путем, и план настојатељев, у колико се тицаше манастирске користи, почне се сјајно и |
осити за богословију и благодѣјаније, у колико у њему учествују богословци.{S} Истина, да би се |
ће му аукторитет бити у толико већи, у колико се буде мање свѣту показивао.</p> <p>„Но и имао |
највеће жртве приправна била.</p> <p>У колико су дакле тѣлесне дражи њезине у срдцу калуђера п |
— дужан сам ти дати реванж!“</p> <p>„У колико сати?“</p> <p>„У четири.“</p> <p>„У четири је ве |
те у добре људе, и напросим у ту сврху колико бијаше доста, и ево моје цркве гдѣ се сија ново |
ву доћи, па су се увѣк <pb n="317" /> нѣколико дана у напрѣд душевној наслади радовали.{S} Тако |
развило, свака би од ових школа послѣ нѣколико година, сама себе издржавала.</p> <p>„А за то вр |
ира Раковца.</p> <p>„Доживио је послѣ нѣколико година, да је злочестом управом онај пао под кон |
у молитве, а и немисле шта говоре, да нѣколико људи живе како могу и како ком изпадне за руком; |
ји мисле, да су манастири грађени, да нѣколико људи читају молитве, а и немисле шта говоре, да |
ркви сасвим посвети, дође к сестри на нѣколико дана пре њеног светога, и остане нѣколико дана и |
де своја.</p> <p>Она захвали дакле са нѣколико рѣчи гостољубивом домаћину; метне шешир на главу |
е да га неодда, и тргне и нехотице са нѣколико корачаја унатраг.</p> <p>Но Грбић му повиче: „Не |
се мого одредити сваке године курс од нѣколико недѣља, кои би полазити имали прости калуђери из |
и адвокат човѣка с писмом, да му даде нѣколико холби шљивовице.</p> <p>Он прочита писмо и види |
у јавити.</p> <p>Овај стражар проведе нѣколико дана на свом мѣсту узалуд.{S} Куварице нема ни у |
ца!“</p> <p>Пође по соби оштро; пређе нѣколико пута горѣ долѣ, па онда на једаред стане, метне |
сторијалне изасланике.</p> <p>Непрође нѣколико дана, а ови дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније, |
ала!{S} Онај мефистов поглед, коим је нѣколико пута погледао, осврћући се, кад је од мене одлаз |
разишли би се кућама.</p> <p>„Имао је нѣколико пута озбиљних сукоба са владом; али је понајвише |
лико дана пре њеног светога, и остане нѣколико дана и иза праздника.</p> <pb n="318" /> <p>Слут |
> <p>Администратор га пусти; удали се нѣколико корачаја од њега, па му се онда дубоко поклони и |
ко би, укочено остало.</p> <p>Протече нѣколико часова, и они стојаше као слике од камена изреза |
у хартију завијен.{S} Из овога извуче нѣколико писаних табака, па онда гледећи у њих, начне даљ |
</p> <p>Дочека их настојатељ игуман и нѣколико калуђера и ђака.</p> <p>Сиђу се с кола.</p> <p>А |
полети кључаници.</p> <p>На ову види нѣколико људи из прњавора, који бијаху пушкама наоружани, |
на да одговорим.</p> <p>„Допустите ми нѣколико рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас донел |
ато се удали, да изнађе и обиљежи оно нѣколико стромова што му је јошт трѣбало.</p> <pb n="310" |
сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта насликамо.</p> <p>Он је био од већих људи; |
а чисто изишо; јошт један дан... јошт нѣколико сати... па би и овај човѣк лако пошо путем, који |
заиграва.</p> <pb n="221" /> <p>Јошт нѣколико часова и путници престану касом, и пођу кораком. |
{S} Бићемо дакле брат и сестра.</p> <p>„Колико сам га пређе љубила, толико га сад неоцѣниво ува |
S} Тако сам барем мого слушати.</p> <p>„Колико је дакле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ |
ка дарива честни ковчег богато.</p> <p>„Колико је?“ запита потихо Р-ки архимандрит домаћина, ко |
Карловци и богословију тамошњу.</p> <p>„Колико је гимназија јошт и за живота <pb n="263" /> Стр |
великог Леополдовог крста, а око врата колир истога реда, као што га свештеници ношаху.</p> <p |
тражи.</p> <p>„Грле се!“ проговори онај коловођа од млађих <pb n="157" /> калуђера, жмирне очим |
а могу заградити башту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се ради башта, јер је за то крајње врѣме: т |
козлиће и друге печенке, и тамо код њих коље их и пече, па се с њима части и пои.</p> <p>Срѣде |
n="228" /> <p>Стара госпођа пала је на кољена, и грозне сузе прелију јој лице.</p> <p>Кад се м |
прочита јасно: „отац Теофан!“, падне на кољена, и дигне склопљене руке к небу.</p> <p>Отац Амфи |
вам бити по вољи, а сад се између себе кољете и износите своју наготу на видѣло.{S} Нека вам б |
ени позив исповѣсти доводи чистог и човѣкољубивог духовника до висине светих апостола Петра и П |
покровитеља.</p> <p>Око њега и болника, ком је духовну утѣху пружао, стојали су здрави гомилама |
„да ви хоћете да одлазите из манастира, ком сте својим трудом толико добро учинили; ви ћете доб |
ла.</p> <p>Она погледи на архимандрита, ком је пантомима упућена била.</p> <p>Овај се чинио сас |
чудесно.{S} Једва је било наћи чокота, ком је куњао и о ком се сумњало да ће се одржати.{S} И |
ѣко њих прекорачи.{S} И за чудо, сваки, ком је молитву очитао или прѣко кога је са св. тајном п |
ју обавља млађи пред својим старѣшином, ком је дужан истину казати.“</p> <p>„Неоколиши, него го |
аки види, да је то неки доктор-адвокат, ком је о.{S} Теофан невоље свога живота казао.</p> <p>И |
наша приповѣтка добро познаје, у стању, ком се свак смиловати мора.{S} Овај је гледао управитељ |
и пре свега кажем главно становиште, на ком је Стратимировић стојао.</p> <p>„Год. 1791 чланком |
руке у висину, и покрије њима лице, на ком се тежак бол душе огледаше, уздахне дубоко, и прого |
, што ја да тајим?“ одговори свѣдок, на ком се видило, да му је одлануло, кад је одлучио истину |
устити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштем |
теби, да сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је св |
</p> <p>Јошт небијаше до ћошка дошо, на ком се та улица са пијацом код ондашње варошке куће спа |
другога бивали су упрегнути у батар, на ком се из резиденције возио у дољњу цркву да служи.{S} |
тиде, приступи о.{S} Теофан к столу, на ком је јестиво било стављено, и сѣдне, да се мало подкр |
уги одсрћу у шталу, и сместе се како се ком даде.</p> <p>Од калуђера манастирских бијаху ту два |
ри.{S} Пупољак онога небескога цвѣта, о ком смо мало више говорили, разпучи своја нѣдра тој свѣ |
а је било наћи чокота, ком је куњао и о ком се сумњало да ће се одржати.{S} И воћњак његов напр |
или само мемоарима о.{S} Теофана, а ако ком устрѣбају мемоари ког другог намѣстника, стои <pb n |
да нѣколико људи живе како могу и како ком изпадне за руком; да више њега стоје људи, који држ |
н нађе вѣчна мира у гробљу манастира, у ком је погинуо.</p> <p>Неће ваљда неугодно бити читатељ |
} Теофана.</p> <p>Свака црта призора, у ком су биле главне особе он и Ленка, прелазила му је по |
једног дебелог рукописа манастирског, у ком се налазе мемоари намѣстника свију манастира.</p> < |
писмо од администратора митрополије, у ком му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир двор |
ало се у цѣлом дунавском сокаку чути, у ком му је кућа била.</p> <p>„Ви се смијете господине“ р |
лит Стратимировић из Беча президијал, у ком се доказује, како Горњо-Карловачки православни епис |
алеко од Београда, ово је равни Срѣм, у ком нема стопе неурађене.{S} Оно тамо на десно јесу Бос |
мѣрећи ме од главе до пете погледом, у ком се огледаше највеће злурадо весеље: хо, то су хрђав |
/p> <p>„Па сад! па сад“ викне гласом, у ком се видило, да му се срце цепа; „сад да нађем у мана |
ко то мене занима.{S} То је огледало, у ком се види жив лик нашег црквеног живота.“</p> <p>Архи |
Арсеније дао је о.{S} Теофану писмо, у ком се овај из обитељи Ј. одпушта и братији св. обитељи |
у... тога блага нема ни сав манастир, у ком живим!“</p> <p>„Но, но!“ тѣшио га је правозналац „н |
<pb n="50" /> <p>Сад настане моменат, у ком су обоица ћутали.</p> <p>Иза кратке почивке пусти г |
е да му се тако избио врањ на бурету, у ком је крв држао.</p> <p>Што се више усѣкњивао, то се в |
“ одговори сведок, „а зашто неби за човѣком добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да |
ари, у којима други човѣк може бити човѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, да те човѣчанске сл |
и је тај дан, реко би, чаробном силом нѣком привезан био, послѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣ |
нѣким упливом и оснажен тајанственом нѣком силом: „Теофане!{S} Постој! <pb n="135" /> Буди јун |
а: али таман он узме виљушку, да набоде комад печења, али се јави један враг из дружтва те пови |
у узме, па ће онда калуђери изгледати и комад хлѣба из његове руке.</p> <p>„Мени се чини“, прим |
<pb n="40" /> с нѣшто мало јела, један комад хлѣба и једну флашу воде.</p> <p>Улазећи у собу б |
аква га нигдѣ нема; а одредићу ти један комад земље у Петковици да, засадиш виноград, кои ће ти |
буде готов са шљивиком, одреди му један комад земље у филијалу Петковици, да га виновом лозом з |
како га неби уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба, а радо помаже сваком.{S} Идите само мало у |
је о.{S} Теофану дао.</p> <p>Покаже му комад земље, да на њему засади крстообразно велики шљив |
ди крстообразно велики шљивик са 11.000 комада дрва.{S} А касније, кад буде готов са шљивиком, |
козе, говеда.{S} Оваца сам оставио 100 комада а нисам затекао ни једне.{S} Готових новаца оста |
.{S} Кад је прочита, поцѣпа је на ситно комађе и трѣсне је о земљу.</p> <pb n="79" /> <p>„Ја са |
ровићева био је у Петроварадину генерал-командирендер славонске краине барон Сигентал.</p> <p>„ |
е барон Сигентал.</p> <p>„Сви су главно-командујући, кои у Петроварадину служише, долазили више |
а.</p> <p>„Али на његову несрѣћу главно-командујући генерал примѣти при обѣду код митрополита, |
даље,“ прихвати патријарх. „Ваљда ниси комарац.{S} Комарци најпрѣ пѣвају и угризу, па онда ћут |
вати патријарх. „Ваљда ниси комарац.{S} Комарци најпрѣ пѣвају и угризу, па онда ћуте.“</p> <p>„ |
ито живо; а банда, баш као да је знала, коме се напија, упне све гуше, те се чуше и у трапезари |
савѣсти; учитељ народа малог и простог, коме ваљаше у манастирима отворити извор науке и пружит |
а у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме неиђаше.</p> <p>„Дванајест.“ Одговори овај значајн |
ру прибѣжишта тражаше; подпора свакоме, коме потрѣбна бијаше помоћ разуму, души, савѣсти; учите |
дан од чувених у оно врѣме младих људи, коме је Станковић велики пријатељ био, дође к њему и за |
је србски митрополит у Карловци једини, коме је тај наслов припадао, па је тако тај наслов знач |
мѣх, што ће доћи.</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе да га нема!“</p> <p>Бурно, грохотно смѣја |
својим изванредно лѣпим оком у лице, на коме се сѣнка претрпљених болова душе стапљаше са зрако |
руку калуђерских, и дати их... бог зна коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, д |
ја сам ти ево казао, пред ким говориш и коме.</p> <p>„А најпослѣ говори што хоћеш и како хоћеш. |
изводити.{S} Зато нетрѣба никад другом коме допустити да се у те послове умѣша.{S} У место тог |
ће из тога конзеквенције изводити, како коме у занат буде приличило.{S} На сваки пак начин приз |
бити немѣшати се ни у тај чин започете комедије.{S} Он слегне рамени и рекне: „Радите што вам |
господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде комендије“ продужи администратор неузимајући на ум одго |
каси 700 фор. к. м.{S} Консисторијални комесар архимандрит захвали ми у сабору пред браћом јав |
о, које у двор пошљеш.“</p> <p>„Полицај-комесар знао је да и градоначелник неће познавати шале |
а лѣпа висока, то је супруга првог окр. комесара, родом Бечкиња.{S} Знате, манастири трѣбају чи |
гистрат, даде дозвати к себи полицајног комесара, и пре него што му овај назове добар дан, пови |
народа у угарским покраинама.</p> <p>К. комесаром буде именован бан хрватски, генерал Шокчевић. |
соко-благородном господину првом ц. кр. комесару, заступнику Њ. Високородија, сјајним заслугама |
ици му; — онда свѣтлом господину другом комесару барону и супрузи бароници; — пресјајној грофиц |
дан, повиче на њега:</p> <p>„Г. полицај-комесару!{S} Господин главнокомандујући наложио ми је д |
ешке главобоље.</p> <p>Па тако је и ова комесија прошла као и све скоро друге против настојатељ |
l:id="SRP18730_C5"> <head>5.{S} Дворска комесија.</head> <p>О. Теофан није био „сазидан“ од при |
p> <p>Он је чуо, да је као јуче дворска комесија дошла, и надао се, да ће га тај дан преслушати |
ће до који дан доћи у манастир дворска комесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника ник |
стир.</p> <p>Већ сутра дан дође судбена комесија и прегледи мртво дѣло, те констатује, да је о. |
Мало рачуна.</head> <p>Консисторијална комесија свршила је свој изпит и кренула се натраг у Ка |
а ни до данашњег дана.</p> <p>Но ова је комесија ипак заљуљала таласе на двѣ стране, и то: у ми |
ead>7.{S} Разпуће.</head> <p>Дворска је комесија отишла из манастира.</p> <p>Архимандрит Арсени |
/p> <p>Сутра дан у уречено врѣме, сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок буде у собу позван.</ |
о што је друга страна очекивала.</p> <p>Комесија је дошла у вече.{S} Господа чланови вечерали с |
иле Карловцима, а на њима су се чланови комесије враћали кући, носећи доста написаних табака, д |
шој повѣстници набавили.</p> <p>Чланови комесије возили су се подуже ћутећи.</p> <p>Архимандрит |
— ту преда настојатељ нѣки списак имена комесији — „изпитајте манастирске ђаке и слуге — ево им |
вци поруку, да ће на сваки начин доћи у комесији и протођакон, са овим је већ био и знао је, да |
раван оде са настојатељем, који га пред комесију изведе.</p> <p>Ту су стојала обојица.</p> <p>А |
настојатељ, па га позове, да дође пред комесију.</p> <p>Одмах помисли у себи: ови ме тако брзо |
анастирског, да ме недирају, док недође комисија.“</p> <p>Владика се био међу тим мало, разхлад |
е заклонили од злостављања братије, док комисија недође.{S} Јер они могу мене дотле и утаманити |
насртаја братије у манастиру до излазка комисије; а кад једаред господин архимандрит Арсеније д |
{S} Најбоље би било, кад би ја како пре комисије дошо до двора, па ексцеленцију о правом стању |
<p>— — „За год. 1842 будем по дворској комисији опет за намѣстника преко воље администраторове |
p> <p>— — „Предао сам управу придворној комисији.{S} Био сам у њој двѣ године.{S} При полазку о |
„Да је настојатељ за свѣдоке довео пред комисију две „кукавице.“</p> <p>Архимандрит мало развуч |
ге стране срѣће.{S} Које шљивовице које комовице напекао сам 300 ак.</p> <p>— — „Данас сам одах |
дну молитву.“</p> <p>Узму свѣћу и оду у комору, гдѣ су разна јестива држана.{S} Ту наиђу на оба |
во грохотом смѣјати.</p> <p>Међу тим је кона био до ћошка католичке цркве отишо, те тако му реп |
>Куварица види ове с ножеви како плећку конабе; поплаши се од насртаја каквог послѣ тога благов |
.</p> <p>„А јеси ли наредио да приправе конак за госпођу сестру,“ запита архимандрит; „нама ће |
er" xml:id="SRP18730_C22"> <head>22.{S} Конац о.{S} Митрофана.</head> <p>О. Амфилохије опомиње |
е госпођа Ленка више наћи задовољства у конверзацији са духом архимандритом, него са живим без |
ратимировић уз богословију и гимназију „конвикт“ и „благодѣјаније“!{S} У оном се давала кошта з |
дтуда устројење гимназије, богословије, конвикта, благодѣјанија, и др.</p> <p>„Треће је начело |
gn>...{S} Ја крив... ја крив...{S} А ту конгрес...ту избор митрополита...{S} Ал ће се радовати |
арски прѣки суд ради Пражког славенског конгреса.{S} Као члан највишег суда у Бечу, као заступн |
о ставио.{S} Ето новог митрополита, ето конгреса, ето и јавних листова: народ ће сам себи и теб |
а онда ће се наћи људи, који ће из тога конзеквенције изводити, како коме у занат буде приличил |
оћи мајстори, који ће из тога чудновате конзеквенције <pb n="103" /> изводити.{S} Зато нетрѣба |
и.</p> <p>Његова политика била је чисто конзервативна.</p> <p>Овим је духом дисао и епископ Хра |
велике послѣдице.{S} Јест.{S} Честњејша конзисторија изаслала је мене и господина протођакона Н |
им старѣшину да ми опрости: а честњејша конзисторија што нађе за право одредити, ја ћу је синов |
ће то доћи у записник, па ће честњејша конзисторија донети рѣшеније.{S} Јест.{S} А хоћете л’ с |
долазио, да се тужи.</p> <p>Сѣдница се конзисторијална сврши.{S} Епископ је био болешљив па за |
, и ови су у пуној сигурности очекивали конзисторијалне изасланике.</p> <p>Непрође нѣколико дан |
м очима.{S} Док недође суд од честњејше конзисторије, дотлѣ ће стојати, што сам ја наредио.{S} |
лазим; али ја нећу чинити без честњејше конзисторије ништа, да нерекнете да вам није ваш редовн |
и успѣх нашег изслѣдованија, честњејшој конзисторији поднесемо.{S} Јест.{S} Ево нашег изасланиј |
шле су против вас нѣке тужбе честњејшој конзисторији, које, ако се оправдају, неће служити ни в |
S} Закључи дакле све поднети честњејшој конзисторији, па нека она наређује, како јој буде воља. |
га владика неможе сад примити, јер има конзисторију, него послѣ ручка у 3 сата нека се пријави |
женске, које су ради своје парнице прѣд конзисторију биле дошле, да га информирају.{S} Ове су б |
аведенија, семинарију, и апелаторијалну конзисторију притицати, и сви су се за себе и своје пре |
<p>Ти си нама сгрѣшио, а не честњејшем конзисторијуму или племенитој вармеђи: зато ти ми и суд |
ѣду.</p> <p>„Карловачки пекар неимајући конкуренције пеко је своје кифле и земичке као од бѣде. |
и поуздано: „Ено Јазка; није ли пао под конкурз?{S} Није ли само срѣћом и тешком муком код врхо |
чињено, да се и други нѣки манастири од конкурза заклонише?{S} Није ли Раковац сасвим упропашће |
е, шта ће бити? манастири ће падати под конкурс... калуђери неће имати хлѣба...{S} Неће бити ча |
а, да је злочестом управом онај пао под конкурс, што је у повѣстници наших манастира дотлѣ и по |
стила, јер све добро запамти.</p> <p>„Е коно, опростите; нисам знао, да ви имате у глави мѣто м |
ћан у изображен трговац повиче за њим: „Коно! понесите пера и мастила!“</p> <p>Овим се указивал |
му један знанац са стране и рекне му: „Коно, ено вас тражи онај калуђер!“</p> <p>Печеновић се |
Неповољна рѣч од тебе биће нож, отров, конопац или студенац, који ће мој живот прекратити.{S} |
C6"> <head>5.{S} Мало рачуна.</head> <p>Консисторијална комесија свршила је свој изпит и кренул |
ца оставио сам у каси 700 фор. к. м.{S} Консисторијални комесар архимандрит захвали ми у сабору |
и строги.{S} Зато ћете ви отићи тамо са консисторијалним бележником, па ћете цѣлу ствар изпитат |
у Раковцу опет као намѣстника по налогу консисторијалном.{S} Уведе ме г. архимандрит... изаслан |
о.</p> <p>— — „Год. 1847 по закљученију консисторијалном будем у манастир Прибину Главу за намѣ |
ужја и Посавине.</p> <p>На праздник св. Константина и Јелене чинило се да и само небо славу хоћ |
асија.“</p> <p>У недѣљу је праздник св. Константина и Јелене...{S} Ха, баш добро, баш ко да смо |
равитељства, и пошље у манастир игумана Константина свога старог штићеника.</p> <p>Непрође дуго |
бена комесија и прегледи мртво дѣло, те констатује, да је о. <pb n="313" /> Митрофан умро од пу |
од domicella...{S}Знаш сад?{S} Јеси ли контен?“</p> <p>„Није него од <foreign xml:lang="la">va |
. .{S} 90 фор.</p> <p>Арендатору преко контракта примљену своту од. . . . . · 90 фор.</p> <p>З |
о час рекосмо: то је наравно, да је тај контраст морао слушаоце на грохотни смѣх побудити.</p> |
наздрављач размахивати, да се на концу конца одмори од труднога свога краснорѣчија: али таман |
начин живота потражити,</p> <p>— — „Са концем године премѣсте ме у <pb n="296" /> манастир, из |
ане се наздрављач размахивати, да се на концу конца одмори од труднога свога краснорѣчија: али |
одтѣрали.</p> <pb n="294" /> <p>— „При концу године ступим са мајстором из Н. Сада у погодбу, |
... архимандрити само знаду упрегнути 4 коња па хајд у Руму, части се, онда у Митровицу, части |
ру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си усѣо на коња већег него што је био шарац Краљевића Марка.{S} Чу |
трополит у својој пуној гали.{S} Четири коња, позлаћена кола, кочијаш, ловац, хусар у највећој |
а са господином архимандритом на четири коња: али овај бѣше ту вожњу сасвим другчије преднацрта |
и Косанчића у боју, како је цар Лазар с коња спао, како му Турци главу сѣку, како Вук Бранковић |
на био си сасвим други човѣк спрама тих коња.{S} Чисто нам је било мило, како си био с њима бла |
прикрије, јер пред ноћ скоро врате се и коњаници и калуђери с празним рукама.</p> <p>Нису били |
ђери по прњавору и селу трчали и њихови коњаници у <pb n="30" /> потѣру летили, и сви од сваког |
којим бијаше отишла куварица.</p> <p>За коњаницима трче она два млађа калуђера, да им мантије с |
тране свака псовка ни опомињао је своје коње врло њежним изразима љубави и старања: хајде рано, |
ицу.</p> <p>Ленка даде упрѣгнути освоје коње у кола.</p> <p>Недуго затим дојуре и архимандритов |
.</p> <pb n="22" /> <p>Два слуге опреме коње, те стојаше само чекајући заповѣст.</p> <p>О. намѣ |
роговори кочијашу.</p> <p>Кочијаш ошине коње и ови поскоче као стрѣле и изчезну као муња изпред |
енције возио у дољњу цркву да служи.{S} Коњи су му били управо као царски.{S} Хамови су били ср |
вије бич и почне кинстлерски пуцати.{S} Коњи су имали прапорце и мала звонцета, а јурили су као |
аше лѣпо обучен; каруце су биле нове, а коњи изгледаше, као да су из ергеле грофа Пејачевића.</ |
и час види намѣстник, како два слуге на коњи јуре оним истим путем, којим бијаше отишла кувариц |
е <pb n="252" /> каруце ни они халовити коњи.{S} Очекивање је блѣдило све више; но ласкава нада |
, ружне и лѣпе каруце, добри и злочести коњи... али нити се појаве оне нове <pb n="252" /> кару |
име божје пођите.{S} Одавдѣ сте на ваши коњи за 3 сата у Н. Саду.{S} Можете данас врло лако там |
тио.{S} Митровица није далеко, а мои су коњи добри.“</p> <p>То рекне и одведе о.{S} Теофана к п |
види и сам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритке“, те да је сад постала она гос |
чна, није дошла у свѣт гробова ради, да копа гробове и да их пуни живим мртвацима, него се роди |
овој кући њиве орали, винограде садили, копали и жњели, брали и увозили, отакали и претакали.{S |
анастиру Неофит Рилски, кои је у вароши Копривштици народну школу устроио, а послѣ опет у самом |
а жеравица.</p> <p>Видило се, да јој на корѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спорије т |
ва у манастиру пазила су на сваки његов корак, само да би што дознали, чим би нос овога светца |
лу у пол дана витлали... владика је све корак по корак од чуда и ужаса у натраг одступао, и нап |
, да настојатељ манастира мора за сваки корак свѣдоке тражити.{S} Настојатељ је господар у свој |
н је помислио, да је то какав агресивни корак калуђера проти њему, па се и зачуди и разљути. „П |
моих најбољих пријатеља, кои сваки мој корак <pb n="358" /> будним оком прате.{S} Но до тога с |
роцесијама увѣк је пазио да други један корак иду за њим, па је турао натраг онога, кои се усуд |
дана витлали... владика је све корак по корак од чуда и ужаса у натраг одступао, и напослѣдку с |
о митрополит Стратимировић није никаква корака учинио, да се инштитуција манастира и калуђерств |
и пољуби владику у руку, па одступи три корака у натраг и стане са спуштеним главом.</p> <pb n= |
е друго ни архимандриту, него да ускори кораке, и да иде барем близу за њом, кад већ неможе уз |
та ко о.{S} Митрофану натраг, ускоривши кораке.</p> <p>Кад дође к том мѣсту има што и видити.</ |
n="18" /> <p>Међутим је отац Амфилохије кораком напрѣд ступио, те је тако у онај пар, кад су се |
паде.</p> <p>Пре свега повуче се једним кораком натраг, па онда кад види управо шта је, полети |
{S} Она се тргне, скочи, и ступи једним кораком од њега даље.</p> <p>Калуђер спусти с лица најп |
одине“...</p> <p>Патријарх ступи једним кораком натраг.{S} Он је помислио, да је то какав агрес |
/p> <p>Отац Теофан нађе за добро једним кораком на овом путу за патријархом поћи.{S} Зато смѣше |
На то метне пушку на раме и пође хитрим кораком у шуму.</p> <p>Но напрасно се заустави и повиче |
часова и путници престану касом, и пођу кораком.</p> <p>Пред њима се појави ред дивних јабланов |
чки такт много му је пута био од велике корасти.</p> <p>„Стари ковиљски архимандрит Раић био је |
аше се удалио од друга на једно 100—200 корачаја.</p> <p>Наједаред чује да пушка пуче и човѣк ј |
неодда, и тргне и нехотице са нѣколико корачаја унатраг.</p> <p>Но Грбић му повиче: „Небој се |
министратор га пусти; удали се нѣколико корачаја од њега, па му се онда дубоко поклони и рекне: |
итајући се, шта урадише и један другога корећи.</p> <p>„Ви знате, оче Амфилохије, а ви незнате, |
бавили, и примѣр нравствености били.{S} Корист цркве и дужност народа изискују, да се монаси, к |
м нравствености бити.</p> <p>И даље: да корист државе и дужност народа изискује, да се монаси њ |
ај, чини све, што иде на славу Бога, на корист људи и на добро наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. во |
марство.{S} Ова би у првом реду ишла на корист наших манастира.{S} А и из народа би се нашло, к |
који ће се све већма дизати, али не на корист манастирске управе. (И данас живи тај гост.{S} П |
шут, и изјављују, да ће то само бити на корист манастира и калуђера, и препоручују ме браћи сва |
е, него и да своје умне силе развију на корист цркве и народа; осигурајте их наредбама и строго |
примати.{S} Кад умреш, а ти их остави у корист сиротих ученика нашега народа, онако како то буд |
пустила употрѣбити ову прилику на своју корист.</p> <p>Читав вашар нађе се изненада код манасти |
ести послове, што ће да служе на велику корист а уједно и на славу и цркве наше и народа.“</p> |
ражавање свештенства и народа од велике користи бити могли.{S} Истина је, да се трудио накнадит |
и имућни, који светом овом храму велике користи дају.</p> <p>Али, да смо се ми опили, да смо са |
јатељев, у колико се тицаше манастирске користи, почне се сјајно изпуњавати, јер и служба <pb n |
ом план начини.{S} Ту би имали помоћи и користи од околнога народа, кои би се у тој школи напрѣ |
акцију.</p> <p>„Овдѣ се дају прибавити користи од више врсти,“ проговорио је сам себи, кад је |
литски секретари из те архиве врло мало користи нашој повѣстници набавили.</p> <p>Чланови комес |
зали.{S} С једне стране ствар је заиста користна и благотворна, с друге пак стране баца како на |
имилити се.</p> <p>Патријарх, министри, Коронини, Шокчевић, предсѣдници судова, срезки начелниц |
>Непомаже ништа.</p> <p>Најпослѣ запита Коронини патријарха, да му каже, шта је Коларовић згрѣш |
S} Тако приповѣдају, да је једаред гроф Коронини као земаљска глава србске војводине дошо у Нов |
рѣдује и сам шеф војводине генерал гроф Коронини, кои је код цара особито био уважен.</p> <p>Не |
бро било, да дођу под управу какве наше корпорације (заведенија); али може и сама влада одтуд у |
и.</p> <p>А можда је и пре већ дубоко у коршов загледао.</p> <p>Доста да шумар набрзо изда, то |
вишим, што није имао велика трбуха.{S} Коса и брада тек је по нѣку сѣду показивала.{S} Све ово |
млад човѣк око 35 година.{S} Црна дуга коса покривала, му је теме и спадала на рамена; а тако |
ори архимандрит. „Срѣдњи узраст, — црна коса и брада, румени образи реко би сад ће крв пробити, |
Јао мене!“ повиче стара тетка, којој је коса на глави растла, док је архимандрит приповѣдао.</p |
отцеубијство...“</p> <p>Калуђеру стане коса на глави у вис скакати, и зној га пробијати, кад ч |
и, да се чуварном владици кожа јежила и коса на глави од ужаса дизала.</p> <p>Он је више пута о |
енито смежурао, штоно наши веле.</p> <p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачк |
уговића, битку саму, Обилића, Топлицу и Косанчића у боју, како је цар Лазар с коња спао, како м |
н представљао је велику слику, сцене из косовске битке.{S} Молер није баш спадао у први ред умѣ |
а, ни играчи чисто обучени са намазаном косом и ременима на опанци.</p> <p>Старији људи и жене |
овдѣ останете, нисам вам сигуран ни за кости.“ Калуђери се насмеју, па га онда <pb n="127" /> |
премда мало кисело, па то и учини. „Та кости незаборављеног списатеља морају се у гробу од рад |
шибао своје тѣло да се сасуши до коже и кости, као што су многи пустињици у старо врѣме радили |
сад ћу ја допустити, да ти стара ломиш кости, а ја млада да се башим по кревету.{S} Лези ти са |
ђа члана.</p> <p>Стари духовник имао је костобољу, то је остао у свом кревету.</p> <pb n="13" / |
изу њега, хоће вас своим панџама или за косу или за образ!“</p> <p>А кад болестник стане мумлат |
очисти грло за орацију, чешљао браду и косу, да небуде чупав, и приправљао нос, да му бурмутск |
ца, отрѣзни се од свога заноса, поправи косу, која јој бијаше пала на лице, и повуче се к прозо |
<p>Наједаред се укаже очима долина као котао округла.{S} Лѣпа је неможе је се око доста наглед |
јући приправљеног огрѣва.</p> <p>Све се кочи тим да ће постати игумном, и казује како је на то |
ј гали.{S} Четири коња, позлаћена кола, кочијаш, ловац, хусар у највећој паради.{S} Са митропол |
невидише, јер бијаху мало заклоњена.{S} Кочијаш бијаше лѣпо обучен; каруце су биле нове, а коњи |
обложени и црвеном свилом превучени.{S} Кочијаш је обуко своју галу са трокутним шеширом по нач |
риповѣда се у народу, да је један бачки кочијаш возио киријом једну обитељ у фрушкогорске манас |
сују.</p> <p>У те људе спадао је и овај кочијаш.</p> <p>Док су се возили по Бачкој, служио се и |
ѣрај оштро!“ проговори кочијашу.</p> <p>Кочијаш ошине коње и ови поскоче као стрѣле и изчезну к |
са трокутним шеширом по начину царског кочијаша у Бечу.{S} Острагу су стојали хусар и ловац у |
з башту до кола, и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај! али приступи архимандрит Партеније <pb |
изиђе стара тетка на ходник да заповѣди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три архимандрита, гдѣ |
птица.</p> <p>„Тѣрај оштро!“ проговори кочијашу.</p> <p>Кочијаш ошине коње и ови поскоче као с |
или у Бачку, одрѣши се на једаред језик кочијашу, и стара пѣсма почне снова, реко бих у умножен |
етка. „Него ја идем сад, да кажем нашем кочијашу да прѣже.</p> <p>„Све је наређено“, рекне архи |
уђера, па тако паде и он с њима у један кошар.</p> <p>„Кажем ја, да неће добро бити“, говорио ј |
зато вас несмѣм задржавати да недобијем кошарицу.{S} Хвала вам дакле на почасти, коју сте ми ук |
ти с места; руке јој се узеше, ноге одсѣкоше.{S} И само око немогаше кренути.{S} Ово, како је п |
и „благодѣјаније“!{S} У оном се давала кошта за малу новчану накнаду, у овом послѣдњем посве б |
је било велико уживање.{S} А то уживање кошта много новаца.{S} Па добро.{S} Ми му нисмо ништа р |
еф добро <pb n="10" /> вино пити.{S} То кошта много мање новаца.{S} Па што би то било њему прот |
едала.</p> <p>Стара је међу тим фруштук коштала и стане главом горе доле махати.</p> <p>„А, фај |
</p> <p>Нису били срѣћни у лову.</p> <p>Кошута им умаче.</p> <p>Грдећи и псујући врате се у ман |
ло најмилије, што ме је држало, дизало, крѣпило, узвишавало!... као убијца да одем из манастира |
ом Исидором Николићем, тајником код уг. кр. намѣстничког вѣћа у Будиму.</p> <p>„Са неуморним књ |
е високо-благородном господину првом ц. кр. комесару, заступнику Њ. Високородија, сјајним заслу |
прирез на сваку кућу нашег народа по 3 кр, а то би износило 9472 ф. 9н.</l> <l>в) обећања мана |
ао, да у теби живи снага, која је доста крѣпка и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност з |
није ушло у живот, нема дакле никакове крѣпости.“</p> <p>„Илиричка канцеларија престала је на |
своју благодат на њу, и нека јој подѣли крѣпост, да те штити и одбрањује од сваке напасти нечас |
p> <p>— — „Опет дадох преко г. Епископа Крагујевића, молбу, да ме одреше од тог званија, јер ћу |
арадину генерал-командирендер славонске краине барон Сигентал.</p> <p>„Сви су главно-командујућ |
er" xml:id="SRP18730_C21"> <head>21.{S} Крај отца Амфилохија.</head> <p>Но да се вратимо нашој |
уше.</p> <pb n="181" /> <p>Кад изиђе на крај смѣси, која јој бијаше узмутила и главу и срдце, с |
/> диго; нисам, бог ми је свѣдок, ни на крај памети имао, да га против вас и братије употрѣбим, |
тога тиче.{S} С нама није лако изићи на крај.{S} А такови господари небоје се ни бога ни закона |
атимировић такођер са великим тактом на крај.{S} Да није тога такта било, како је Лукијан био < |
тну: али <pb n="97" /> нити сам имао на крај памети, кога ножем ударити, нит сам на кога замахн |
урадили ил изпросили, али се морало на крај изићи, тако да нема дефицита.{S} Није онда тако ла |
вати.</p> <p>Но куварица била је већ на крај прњавора, врата попусте, а отац Амфилохије ђусне к |
и стару тетку на своја кола и посади се крај ње.</p> <p>Старој је било врло угодно, што се вози |
особите велике воље к богослуженију, и крај његове узвишене душе, надам се, да ће му поћи за р |
у срдце <pb n="311" /> — одмах ће бити крај!{S} Изповѣди ме и причести!“</p> <p>О. Теофан клек |
ије и попне тетку у своја кола, те и он крај ње сѣдне.</p> <p>Ленка се опет повезе са госпођом |
т: „Калуђер, истина и поезија!“</p> <p>(Крај.)</p> </div> </div> </body> </text> </TEI> |
је велико.{S} Мислима и преметању нигдѣ краја.</p> <p>Нећемо потање описивати њено стање.{S} Св |
м, кои брзином звѣздном лете од једнога краја среза до другога и извршују заповѣсти Беча, Темиш |
о том говорити, тежко је било дочекати краја говору, пак и сада једва сврши.</p> <p>О. Теофан |
којој директор гимназије станује, па до краја оне улице прѣко пута од магистрата, а одандѣ дуж |
луђер омахне главом, и приповѣди све до краја. „Е шта сад велите на то све господине!“ запита о |
не морала му је ова појава све живце до краја затрѣсти и у прсима најсиловитије таласе осѣћања |
снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја говора пријатељице.</p> <p>Чекајући изреку о живо |
х читатеља овако запитати, ако књигу до краја прочита.</p> <p>„Незнамо!“</p> <p>Прошло је од он |
p> <p>Ови су му били намазани, па су на крајеви изгледали као увоштен чизмарски фонал.</p> <p>О |
кад их доведе домаћин <pb n="223" /> у крајну собу, до које је дограђен био киоск са прекрасни |
и, да, тако ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи стегну... да се у запт у |
би и теби помоћи!“</p> <p>И ово је било крајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт један дан... ј |
коље а тамо се ради башта, јер је за то крајње врѣме: ту је 18.{S} Март.</p> <p>Ово сам урадио |
рукама, гледећи на противнике погледом крајњег <pb n="158" /> презирања.{S} На лицу му се сија |
ца натраг дотѣрати,“ повиче патријарх у крајњој љутости.</p> <p>„Можете,“ одговори о.{S} Теофан |
ица каже другима лаку ноћ и оде у своју крајњу собу.</p> <p>Стара тетка огледала се по својој с |
ада му бијаше поређа и зато излажаше на крају у танак шиљак.</p> <p>Очи су му биле јасне, чисто |
у му изгледи тамни и мрачни, и да му на крају живота по свој прилици предстоји горка и уништава |
у му се само црте лица преобразиле; при крају узме на образ израз пуне озбиљности.</p> <p>Кад о |
пити женска нога.</p> <p>На најјужнијем крају диже се сасвим бѣо шиљак управо из мора под облак |
тетка радовала се доиста као дѣте овом крају разговора.{S} Ко зна, како наш свѣт гледа на наше |
тири него што приврѣди својим приложним крајцарама.{S} Оне празне формуле узеће народ најпослѣ |
д се у рачуну показало, да има макар 24 крајцаре више доходка, него разхода.{S} Шта више, имао |
S} Ни хлѣба, ни смока, варива, соли, ни крајцаре новаца.</p> <pb n="297" /> <p>Трѣбало ми је за |
држе имање у реду, па ма од прихода ни крајцаре из године у годину непренели, ма сав чисти дох |
Печеновић није јошт ни од кога узео ни крајцаре за савѣт; кад што напишем, ваља да ми се плати |
маторих и 15 јесењих прасаца.</p> <p>Ни крајцаре у каси.{S} Шта да радим!...{S} Немогу од бриге |
тко врѣме изплатимо мајстора поштено до крајцаре.</p> <p>— — „Год. 1842 будем по својој вољи ил |
он!{S} Намѣстник кои сваку манастирску крајцару као светињу гледи и у манастирску књигу уноси. |
ви тако с њима поступате, ми ћемо нашу крајцару на што боље и племенитије употрѣбити.{S} А как |
иком св. разпећа с једне, а образом св. краља Симеуна с друге стране, са великим бројем других |
гр.{S} Циракија под патроцинијем самога краља.{S} Отац је био у пуној гали ту са орденом златно |
љевске табле и септемвирата... до самог краља тѣраћу их немилице.{S} Изтѣраћу им мачку на оџак, |
0 одређено је од сабора, а потврђено од краља, да се устрои семинарија за богослове наше цркве |
ту.</p> <p>„Исто тако под патронатством краља дишпутирао је на скоро за тим и барон Орци.{S} И |
а којој би били представљени сви србски краљеви лозе Немањине у пуној свити и слави, међу коима |
сѣо на коња већег него што је био шарац Краљевића Марка.{S} Чувај се да те не збаци у какву јар |
едрију ћемо подплатити... а онда је код краљевске табле готов посао...{S} Него, имате ли ви поп |
аће ту посла и вицишпан и седрија... до краљевске табле и септемвирата... до самог краља тѣраћу |
.</p> <p>О. Теофана пође послѣ ручка у „кранц“ да <pb n="46" /> види хоће ли се тамо састати са |
ло послѣ ручка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кранц“ је била гостионица у Н. Саду, чини нам се иста, |
ке куће спаја, али чује гласан смѣх од „кранца“ а за тим перорирајући глас адвоката Печеновића. |
рно нађе, ваљало је да га потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се н |
лѣп, сунце пригрѣјало: и тако јо пред „кранцом“ било најзгодније за сунчање.</p> <p>О. Теофана |
екну му да ће га за цѣло послѣ ручка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кранц“ је била гостионица у Н. Са |
„кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се није могло на пољу диванити.</p> <p>И о. |
а, зрачна.{S} Око зграде <pb n="307" /> красан велики перивој.{S} Нѣга безпримѣрна.{S} Подуго ј |
играње код оних, кои радо плѣшу: тако и красни овај мај стане чисто вући о.{S} Теофана на путов |
га говора.{S} Смислио бијаше све лѣпо и красно: како ће екселенцију задобити, показујући му се |
свима и госпођицима уједно узетима, као красној кити од ружа и каранфила, крина и трандафила, љ |
ом на све вѣкове здрав и срѣћан.</p> <p>Краснопѣвац манастирски запѣва велико многаја лѣта, у к |
на концу конца одмори од труднога свога краснорѣчија: али таман он узме виљушку, да набоде кома |
ја хоћу да и други народи науче ту нашу красну поему.{S} Ово је србска војводина, па могу и шва |
рѣжуљку.{S} Погледајте само каква је то красота!{S} Оно вам је тамо Авала, недалеко од Београда |
могоше се доста нагледати веза и његове красоте.</p> <p>Код многих се видило из погледа, како у |
нат, у ком су обоица ћутали.</p> <p>Иза кратке почивке пусти господин адвокат велики један дим |
рѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се кратким путем свега покора ослободити, јер ја већ видим |
на тој побѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст би памет умотала; живио би као у ра |
мо новце у благајну под два кључа, а за кратко врѣме изплатимо мајстора поштено до крајцаре.</p |
ће му поћи за руком, те ће га народ за кратко врѣме тражити и одликовати.{S} Његова молитва дѣ |
ије било, избор митрополита, имао се за кратко врѣме обавити: па се није могло знати, какав ће |
господина митрополита.{S} Ако се том за кратко врѣме недоскочи, то да ће он мене у пензију.{S} |
а су пријатељи добро подупирали, јер за кратко време дође рѣшење, да се селам у манастир Равани |
има и женскима: сви су видили у њему за кратко врѣме архимандрита и сигурно су држали, да неће |
у канцеларију да прими писмо.</p> <p>За кратко врѣме буде све наређено, и сиромах намѣстник кре |
астирима дѣлотворну вољу к стварању; на кратко: установите манастире тако, да је врѣдно у њих и |
аилази и с бојишта одлази и т. д.{S} На кратко, код те је слике множина стајала и дивила се по |
рилате хале по снѣгу улицама.</p> <p>На кратко, веселѣ је било неизказано: забава неописано уго |
Саду од 1833.</p> <pb n="272" /> <p>„На кратко, имао је све квалификације за доброг управитеља, |
може се узрок барем у томе наћи, што је кратко врѣме митрополисао.{S} А можда се није ни онда ј |
мало подуже неогласи.{S} Писмо је било кратко, али га је дуго састављао.{S} Најпослѣ подпише г |
сигурно помислио, нека остане све за то кратко врѣме <pb n="120" /> јоште по старом.{S} Противн |
града.“</p> <p>Ми ћемо овдѣ примѣтити у кратко, да је патријарх јошт 2 године послѣ овога разго |
> <p>О. Теофан приповѣди архимандриту у кратко све, што је нама већ познато.</p> <p>Архимандрит |
уна нарочито тога ради у Пешту.</p> <p>„Кратко врѣме пред тим дишпутирао је млади гроф Цираки, |
Ма би прѣшли к овима.</p> <p>Послѣ овог кратког изјашњења да се вратимо <pb n="352" /> разговор |
свѣжине.</p> <p>Ми ћемо ову епизоду на краће да изведемо, и тако ћемо само оно споменути, што |
"180" /> <p>Глава јој бијаше попустила, крв се мало умирила.</p> <p>Кад се пробуди, наравно да |
ма је прође, срдце јој се чисто смрзне, крв јој се у ледену струју претвори, кад то примѣти.</p |
Митрофан бијаше у сигурност ставио.{S} Крв из носа цурила је једнако; глава му је од Митрофано |
рђавом путу.</p> <p>„Чудо, шта узаврѣла крв учини.{S} У онај пар отишла би у сам пако.</p> <p>„ |
от се у слеђене живце врати...{S} Врућа крв појури жилама..{S} Милина јој силом и неодољивости |
се тако избио врањ на бурету, у ком је крв држао.</p> <p>Што се више усѣкњивао, то се више крв |
а и брада, румени образи реко би сад ће крв пробити, <pb n="273" /> глас топал, мало потмуо, — |
итрофана, и упути се чесми, да заустави крв из носа, и да накваси главу, која му горијаше као д |
ва жеравица.{S} С тешком муком заустави крв, и разхлади главу, <pb n="20" /> па онда пође да ле |
одних фондова!“</p> <p>Патријарху удари крв у образе.</p> <p>„Па ко је тому крив?{S} А? — Шта в |
.</p> <p>Слика, коју угледа, смрзне јој крв у жилама; изрази тих лица укоче јој тако рећи живце |
ао је посве право.{S} Благо човѣку, што крв <pb n="177" /> није као зрак коим дишемо, него као |
е да том положају одговорим... али јошт крв у мени врије, још ми разум није са свим ојачао... п |
понашање његове црне субраће бијаше му крв у велико охладило; а сад му ноћна тишина и враћајућ |
Из даље види о.{S} Теофан да му је рука крвава.</p> <p>Код њега је стојао онај прњаворац наслон |
читава поворка слика, грозних, црних и крвавих пред духовним оком пѣсника-владике.{S} Он се ст |
S} А ово је јаче много пута од сродства крви.“</p> <p>„Ја сам његово писмо више пута прочитала. |
јача — и зазвони јој у души глас жеље и крви...{S} Његове руке, које једнако разширене стајаху, |
животворну топлоту улити, морала је и у крви самог изнуреног аските (пустињака који своје тѣло |
ко му се друг од истине поплаши, кад га крвљу обливена види.</p> <p>Он разширене руке нагло скл |
p> <p>Што се више усѣкњивао, то се више крвљу умазивао, и тако му се друг од истине поплаши, ка |
рка.</p> <p>У соби до киоска налазио се кревет са чистим бѣлим гардинама.</p> <p>„За патриарха, |
јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој кревет, а ја ћу се сложити на овај диван,“ одговори јој |
се башим по кревету.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу ево донети један јастук из твоје собе и |
ље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣпо изтрезни, па онда одлази свѣ |
кад уђе у собу и по њој прегледи.{S} На кревету је лежао човѣк — да је човѣк то се познало по с |
к имао је костобољу, то је остао у свом кревету.</p> <pb n="13" /> <p>Отац намѣстник једио се ш |
} А ако није будна, а он приступи њеном кревету, па јој повуче за покривач, и једанпут и други |
ломиш кости, а ја млада да се башим по кревету.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу ево донети ј |
што шушне: иде нѣко по соби.{S} Сѣдне у кревету, слухти свом снагом: нема нигдѣ ништа.{S} Причи |
Стане се подизати, да се мало узправи у кревету.</p> <p>Но глава јој клоне натраг.</p> <p>Она ј |
окривач вући.{S} Пробуди се.{S} Скочи у кревету.{S} Није ништа.{S} Нѣко ју ухвати за раме...{S} |
м подвргнем синодалном изпиту, те да те креирамо код нас првим доктором богословије, и тако дру |
и неможе ни устне да мрдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пред |
м свога манастирског собранија братског крене се он једног лѣпог лѣтњег дана Дунавом на паробро |
буде све наређено, и сиромах намѣстник крене се сутра дан у манастир.</p> <p>Ми се нећемо више |
рачуне да дође.</p> <p>Нови митрополит крене услѣд тога стања ствари администратора са свога у |
оју обитељ.</p> <p>Пре него што се кола крену, пружи о.{S} Теофан обѣ ноге прѣко лотре, и отрѣс |
ијална комесија свршила је свој изпит и кренула се натраг у Карловце.</p> <p>Архимандрит Арсени |
да иду у трску и лају нека би се дивљач кренула.{S} Ови се стану згледати. „Та незнамо ми лајат |
помолио Богу, па је онда сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су га пратила, док су се кола са то |
, ноге одсѣкоше.{S} И само око немогаше кренути.{S} Ово, како је пало на лице пријатеља, кад је |
епископ Платон произвео.{S} Нека скине крет, и нека оде као прост калуђер у манастир Грабовац, |
био врло углађен: видило се да се морао кретати чешће по вишим круговима.{S} На духовитост и зн |
то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се крећемо даље. “</p> <p>„А погледајте колико је сати!</p |
е имати обилно свега у њој.</p> <p>— — „Кречану дадох спалити.</p> <p>—- — „Зданије репарирају |
грохотом смѣјати, а како му је био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом дунавском сокаку чути |
иличан глас имали, а и они, кои су само крештали.{S} Та његовом се високородију пѣва, мора се в |
ав је крив...{S} Није Хранислав крив... крив је (Станковић) митрополит; умро ексцеленција Страт |
te piscis</foreign>...{S} Ја крив... ја крив...{S} А ту конгрес...ту избор митрополита...{S} Ал |
"la">а capite piscis</foreign>...{S} Ја крив... ја крив...{S} А ту конгрес...ту избор митрополи |
n="340" /> <p>„Јошт ћеш рећи да сам ја крив!“ повиче патријарх грчевито, и приступи о.{S} Теоф |
ној слици представио: али томе нисам ја крив.{S} Зашто нисте чинили ви коих се тиче?{S} Учините |
Хранислав је крив...{S} Није Хранислав крив... крив је (Станковић) митрополит; умро ексцеленци |
.. <pb n="143" /> погажен...{S} Ти прав крив си међу кривцима, који се као прави одржаше... ти |
S} Ша онда да буде? русвај!{S} Ко да је крив!{S} Администратор Хранислав!{S} Није крив Хранисла |
шта му раде калуђери...{S} Хранислав је крив...{S} Није Хранислав крив... крив је (Станковић) м |
вори понизно: „Ја немам изрицати, ко је крив.{S} Али да је тако, то стои.“</p> <pb n="340" /> < |
ив!{S} Администратор Хранислав!{S} Није крив Хранислав...{S} Само нека буде, што би ваљало да б |
настир, онда ако ме казне бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и оде у манастир. |
“</p> <p>И тако се сиромах Коларовић ни крив ни дужан, морао одрећи архимандритства и архимандр |
овиче у страху и бризи, крстећи се. „Ни крив ни дужан, сад да ја страдам.{S} Окани се тога, нес |
лази само од тога.{S} Међутим, ја нисам крив, што се строго недржи дисциплина,“ одговори о.{S} |
офан дочека у своја наручија. „Ја нисам крив што се дајеш грлити“, рекне јој загушљивим гласом |
ме нехтѣдосте примити.{S} Ја тому нисам крив.{S} Сад стојим пред вама, и хоћу ову прилику да уп |
> <p>„Хм!“ одговори му овај. „Ти си том крив; ти си ме турао и гурао док се врата неотворише.{S |
ће ме човѣк главе доћи.{S} Свему је он крив.“</p> <pb n="29" /> <p>Митрофан и Амфилохије нису |
погодили, па и они повичу: „Свему је он крив!“</p> <p>„Је ли?“ запита администратор, и погледи |
к мени приближује.{S} Свему је томе он крив.{S} Тај ће ме човѣк главе доћи.{S} Свему је он кри |
Митрофана.</p> <p>Овај није истина био крив у правом смислу рѣчи, али је ћушка била доле његов |
ари крв у образе.</p> <p>„Па ко је тому крив?{S} А? — Шта велиш ти у твојој мудрости?{S} Говори |
екне администратор пресуђујући.</p> <p>„Крив!“ одговоре за њим ови машући главом и одобравајући |
дговоре она двоица једногласно.</p> <p>„Крив је!“ рекне администратор пресуђујући.</p> <p>„Крив |
смо синоћ врата закључале?...{S} Том је крива тетка са њеним разговором о духови.“</p> <p>Дигне |
аве, онда ћете ви доћи у неприлику ради криве заклетве.{S} Сад је час да кажете, при чему остај |
се к архимандриту... „да небудемо и ми криви томе разсулу, оче архимандрите, морамо чинити сво |
че чашћења по манастири, ту су калуђери криви.{S} Ко сету части!{S} Народ?{S} Зацѣло не; него п |
ђера бити неће.“</p> <p>„Али да непадне кривица на нас,“ продужи владика окренувши се к архиман |
одѣло србских деспота.</p> <p>Није само кривица настојатеља тих манастира, што те ствари нису т |
о видило се, да осѣћа, да није ни он од кривице чист.</p> <p>„С малом изнимком —— понајвише у г |
о ћу се дати од оних злотвора без сваке кривице шибати и срамотити!“</p> <p>Она изрече ове рѣчи |
се на рѣчи заклети, а тешко оном, ко се криво закуне, јест.{S} Излазите оче Амфилохије!“</p> <p |
је и Митрофана и Амфилохија, кад чуше о кривој заклетви.</p> <p>Митрофан помисли, боље је да не |
бѣснилу, (У оно врѣме казнили су мушке кривце штапом, женске овде споменутим сурогатом.) Него |
" /> погажен...{S} Ти прав крив си међу кривцима, који се као прави одржаше... ти си изкључен к |
на женска потражити кадгод човѣка, кога крије самоћа манастира и раса калуђера!“ примѣти на ово |
S} Недаје свако јаје пѣтла, а јошт мање крије се у свакој мантији Доситије.{S} Или се ваљда теб |
звијеном; — заповѣднику жандармеријског крила, бриткој сабљи у званију и златној челенки при тр |
чинило се сваком, као да га надсѣњавају крила самога анђела покровитеља.</p> <p>Око њега и болн |
бодној природи.{S} Ноге му чисто добију крила, и одмицао је од мѣста свога затвора, као да лети |
жеш.</p> <p>„Ено ти цркве... молитве су крила у небо.</p> <p>„Ено ти школе... школа је сабор ан |
апорце и мала звонцета, а јурили су као крилате хале по снѣгу улицама.</p> <p>На кратко, веселѣ |
/> Реља, кои је године 1343 умро, Реља Крилатић народних наших пѣсама.</p> <p>Манастир Рил је |
ли су своје имање, и што је најважније, крили су своје расипање, ако га је гдѣ и било, као змиј |
убрише сузе, па онда опусти обѣ руке на крило држећи обѣма мараму, дигне лице горѣ, и стане гов |
вѣрни пријатељ обитељи, која га у своје крило прими; примѣр народу, који у манастиру прибѣжишта |
ета кућа, <pb n="37" /> која ме у своје крило прими, да сијне у очима људи, да набави средства, |
и.{S} Мушицки се набрзо за њим спусти у крило мајке земље на Горње-Карловачком гробљу да у њему |
велике духове без гласа и имена у свом крилу саранио.</p> <p>„Па дична дѣла толиких црквених Ј |
дѣо зграде са сѣверним.</p> <p>У јужном крилу био је стан игумна и собе за госте.{S} У сѣверном |
осумњати.</p> <p>Њему дође пред очи сва криминална процедура.... и зној га пробије.</p> <p>„Хо, |
ем наводу у тужби, ми ћемо морати ствар криминалном суду предати... ви ћете се морати заклети.. |
, као красној кити од ружа и каранфила, крина и трандафила, љубичица и босијока.</p> <p>Кад се |
д митрополита, да је пециво изпод сваке критике.</p> <p>„Зар нема у Карловци лѣпша пецива?“ зап |
>Куварица докраде се, што је више могла кришом до манастира, и оде о. намѣстнику.</p> <p>Но буд |
јој одмах плату издати, па ће тако исто кришом из манастира отићи, те је неће нико ни опазити, |
и разбачени ишту велику репарацију.{S} Кров зданија западњег у врло опасном стању; штала да па |
„Ваљало ми је ћелије покрити, јер им је кров био у врло лошем стању.</p> <p>Одмах 1841 дадем гр |
ом из Н. Сада у погодбу, да за 30 хвати крова нужну шиндру набави и ћелије одмах покрије, а ја |
нѣки куће запуштати.{S} Цркве опадоше, кровови манастирски добише прозоре, који им нетрѣбају, |
е и зове чуваркућа, и зато је и саде на крововима од кућа.</p> <p>Лѣпа Ленкина слика од синоћ н |
еник умѣтником: како ко хоће.</p> <p>На крову манастира његова нѣгована је велика густа чуварку |
cum sua causa</foreign> (са припадцима) кроз цѣло врѣме од год. 1790. па до данас; али са морал |
уста укрѣпљење, одобрење, прѣсуду чути, кроз која говори најчистија љубав, највећи пријатељ.{S} |
одређено, то би од год. 1790. до 1840. кроз 50. година добила народна каса од митрополита и вл |
легне с рамени и промумла <pb n="61" /> кроз бркове: „Добро је кадкад и таковом светцу запалити |
је сѣдио једно вече у својој ћелији.{S} Кроз прозор се видило јарко сунце, како се за гору спуш |
p>Но да се вратимо нашој приповѣсти.{S} Кроз прошле године свога намѣстниковања, доживио је о.{ |
удно!{S} Осѣти, као да му особита снага кроз срдце прође.</p> <pb n="283" /> <p>На то отворе ве |
вања.</p> <p>— — „Намучио сам се с њима кроз 3 године, и до ситости набочио; оставим дакле сам |
ли да дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђере и слуге по прњавору и селу гонити и |
кване!“ зачује се са стране протођакона кроз зубе и потмуло, али разговетно.</p> <p>Настојатељ |
собито дивна; богата шума, пуна густара кроз које се проћи неможе и то од увѣк зелене вегетациј |
благовања, па узме велику мараму, изађе кроз прозор, кои је у ходник водио, напоље из собе, про |
ролѣвала.</p> <p>Њен пријатељ гледао је кроз прозор, кад се Ленка на вѣнчање провезла; он је уз |
упе пред ту ћелију, и час по завирио је кроз кључаницу то овај то онај, да види, шта се у ћелиј |
т опомене, а она је послѣдње своје силе кроз све врѣме разсипала.</p> <p>„Кад ћеш ме пустити ку |
0 па ево за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 година недадоше нашој цркви отворити уста!{S} О |
дник водио, напоље из собе, прокраде се кроз отворена врата манастирска напоље, па идиди — упра |
ан, и Ленка је управо уживала возећи се кроз винограде и шљивике.</p> </div> <div type="chapter |
е јада груди. „Та нема ти пара!“ повиче кроз сузе. „Ти си ми сјајна награда за моје борбе!{S} А |
е на доброти, и одкасају оштро у село и кроз њега даље.{S} На врху брда, уз које пут вођаше, ок |
/p> <p>Ленку прође језа по цѣлом тѣлу и кроз све живце, кад виђе ту слику ужаса и очајања, прѣд |
од тих новаца главно умножавале, па би кроз 50 година скоро јошт једанпут толико каматама доби |
Архимандрит оде мало к прозору, погледи кроз њега на поље, па се онда окрене к протођакону и пр |
ако човѣчно примили, и тако пријатељски кроз она два манастира провели, да неби било право, да |
.{S} Сад није савѣтно да се видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види |
188" /> оку.{S} Она се диже и проговори кроз сузе:{S} Лака му била земљица: а Србљи га неће ник |
</p> <p>Протођакон опет нѣшто проговори кроз зубе; али то нечује нити архимандрит нити настојат |
ено му светитељке!“ примѣти о. духовник кроз нос говорећи. „Сад им још ви напишите тропар, висо |
дан вуку, идемо ми салтаџије, сами лако кроз најлѣпшу природу.{S} Сад незнам управо шта је боље |
то није резон!“ примѣти патријарх мало кроз нос, и видило се да му није право.</p> <p>„Немогу |
ѣ резоцуција своих.{S} Сабора није било кроз 50 скоро година.{S} Јест.{S} Митрополит Стратимиро |
p>„Ко зна је ли чисто?“ промумла лагано кроз зубе.{S} Но таки за тим одговори сам себи: <pb n=" |
има.{S} Архимандрит је погледао почесто кроз прозор на друм, коим се у манастир долазило; долаз |
вина,“ проговори гост промумлавши нѣшто кроз зубе, и стане својим ножем рибати главицу купуса и |
<p>И тетка се извуче нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣ |
>— — „Два пинтера оправљају и удѣшавају кроз цѣло лѣто искварену бурад ни каце.</p> <p>-— —„Већ |
/p> <p>Стара тетка и брат Тодор били су кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на б |
S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити се онако, како се о том план |
</p> <p>„Ниткове један!“ дода патријарх кроз зубе да се једва чуло.</p> <p>На ово пође о.{S} Те |
млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, благост на образи и у очима, и господско др |
им од скота.</p> <p>Овдѣ нема сугласна, кротка, и како трѣба монашка живота, него робско влада |
та се ради на пољу“ запита о.{S} Теофан кротко.</p> <p>„Духовник је отишо у Карловце; ваљда је |
"SRP18730_C15"> <head>15.{S} Настојатељ крпа.</head> <p>Наједаред се укаже очима долина као кот |
продрзљиво, али у лицу бијаху блѣди као крпа.</p> <pb n="89" /> <p>Архимандрит их опомене, да м |
само собом: а што се силом надвезује и крпари, то неизпадне никада чисто и цѣло.{S} Но што му |
сув храст кои је поваљен лежао, извади крпицу са оно мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, д |
којим залогајем хлѣба, па онда завије у крпицу мало хлѣба и сланине, што да му буде ручак, и по |
ваља да се држи и разговара сваки, који крст на прсима носи.“</p> <p>Ленка није ни слушала шта |
, или побожности којом је народ цѣливао крст и еванђеље, што се находише на истом покрову, или |
о ваља, да и ти све по реду кажеш!..{S} Крста је казо, како је било, а сад кажи и ти, па ћемо п |
„Е па кад је казао, све је тако.. је л’ Крста?“ рекне на ово свѣдок и окрене се прво преслушано |
ар Опарушић.“</p> <p>„Опарушић?“ запита Крста мислећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња! |
дан стајала звѣзда великог Леополдовог крста, а око врата колир истога реда, као што га свеште |
ију из дрвета <pb n="281" /> од честног крста умѣтно изрезану, коју смо из Св. Горе добили, нек |
бѣжите од тих правила, као нечастиви од крста.{S} То је оно право; у том грму лежи зец!“ –</p> |
о нас је свакојаких.{S} Та ваљда вам је Крста казао.{S} Је л’ Крсто!“</p> <p>„Говори само ти, ш |
се зове, одговори свѣдок: „ја се зовем Крста Муцало.“</p> <p>„Али ваљда имаш и друго какво пре |
вори свѣдок, и окрене се Крсти.</p> <p>„Крста је казао, што је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ п |
иру, а други пут опет у ракиџијници код Крсте Муцала, или у подруму код Милоша Нерадница, или о |
и Ацка Нерадница, па сѣди онда тамо код Крсте.“</p> <p>Дође и трећи свѣдок.{S} Преслушају се и |
ја награисао!“ повиче у страху и бризи, крстећи се. „Ни крив ни дужан, сад да ја страдам.{S} Ок |
Муцало,“ проговори свѣдок, и окрене се Крсти.</p> <p>„Крста је казао, што је знао; а сад ваља |
ђену дѣцу том свештенику, само да их он крсти. „Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их је ко |
7—1831.</p> <p>„Архимандрит крушедолски Крстић био је такођер љубимац Стратимировићев ради свог |
у манастирима... нема више архимандрита Крстића... нема игумна Иринеја... архимандрити само зна |
} Та ваљда вам је Крста казао.{S} Је л’ Крсто!“</p> <p>„Говори само ти, што се питаш.“</p> <p>„ |
удесно, па онда се ради.{S} Је л’ тако Крсто?“ запита првог свѣдока к њему окренушви се.</p> < |
м уђе у собу повисок одличан калуђер са крстом на прсима.</p> <p>Лице му је било мршаво и блѣдо |
.“</p> <p>„Управо наша вамилија зове се Крстоношић, <pb n="110" /> али нас људи зову Муцало, па |
ко и зна за оно друго име.“</p> <p>„Е, Крстоношићу, би л’ ти знао, зашто си овамо позван?“ про |
ју око ове свете куће.“</p> <p>„Е добро Крстоношићу,“ проговори на то архимандрит. „Сад сѣди та |
пођу.{S} Госпођу Пуљиницу усрѣћи трећи крстонсац својим спроводом.{S} Они су били већ и онако |
окаже му комад земље, да на њему засади крстообразно велики шљивик са 11.000 комада дрва.{S} А |
ока к њему окренушви се.</p> <p>„Остави Крсту на миру.{S} Ми сад хоћемо да чујемо шта ти знаш.“ |
се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг манастира, сферу калуђерског живота и домак просвѣ |
у том, да тога честитога брата из свога круга удале, па су му на то одговорили смѣхом, вичући м |
прњавору више тако званих „затворених“ кругова чинили, састала су се сада у светој обитељи у ј |
о се да се морао кретати чешће по вишим круговима.{S} На духовитост и знаности није се мого ни |
га нашега земље господара, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ. величанства покаже?{S} Кажи да |
ли, да неће предуго бити без епископске круне.</p> <p>Митрополит оде 1825 године на дијету у По |
се калуђерске камилавке, а и епископске круне.</p> <p>Епископ Хранислав носио је своју калафу у |
никад.</p> <p>А непонесе ни епископске круне, премда је шесету годину живота скоро достиго.</p |
а прсима је имао звѣзду ордена гвоздене круне, а код врата малу декорацију на златном ланчићу о |
говори, него да покаже да је и он језик круновине научио, повиче горопадно: „Мир всѣм!{S} То је |
и даљину.</p> <p>На ово се и опет стане крупно смѣјати.</p> <p>„Та за оне има гора и даљина још |
а Глава гола као гола пушка?{S} Није ли Крушедол дугом обтерећен?{S} Није ли и сам Гргетег знат |
Саду од 1807—1831.</p> <p>„Архимандрит крушедолски Крстић био је такођер љубимац Стратимировић |
<p>„Установите В. Светости, у манастиру Крушедолу семинарију и богословију, школу за црквено сл |
.{S} Та теби су се давали манастири као крушке, и свуда си био газда.“</p> <p>„Та то ме и тѣра |
је тај човѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломити.</p> <p>Глас, којим је он изговорио оне |
ти руке долѣ, преплете прсте и стане их кршити, а глава му клоне дубоко на прси.</p> <p>„О моја |
ер је старо лишће шуштало а ситно грање кршкало појако.</p> <p>Но то прњаворац није ни на ум уз |
мандрит за себе.</p> <p>„Уписаћемо је у ктиторке,“ рекне гласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p> <p> |
ј челенки при трпези; послѣ тога старој ктиторки, поносу манастира; најпослѣ госпођицама, румен |
у, „па може манастир у њој добити добру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала.“</p> <p>„Нај |
ојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај виц архимандритов уроди обћим смѣх |
свога имућства.{S} Он је имао јединицу кћер Ленку.{S} Ова је имала тек 16 година, и падала је |
нда окрене Ленки, и рекне јој: „Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отцу руч |
аше ни помислити, да потражи љубав лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би га без сумње не само рѣ |
есто мило здравље отцу и матери, сину и кћери... затвара гробу врата, и отвара двери срѣће кућа |
се у гробу од радости потрѣсти, кад му кћери народа тако о њему говоре.{S} И ја имам радо поко |
приближивала.{S} Он је видио, да му је кћи богатог занатлије наклоњена, пак се и његово срдце |
онај горѣ споменути појац није у свом вѣку пропустио ни једног „катадневног јутрења и вечерња,“ |
е за госпође да путују.“ Све што на човѣку говори, и лице, и очи, и звук гласа, и држање тѣла.. |
да ми се плати... а савѣтом помоћи човѣку то је <foreign xml:lang="la">nobile officium</foreig |
ма ствари, које су том манастирском човѣку забрањене, које чином, што га је сам по својој вољи |
е окрене к зиду.</p> <p>„Шта је том човѣку?“ запита управитељ ђака, видећи да овај његово стање |
ао; и имао је посве право.{S} Благо човѣку, што крв <pb n="177" /> није као зрак коим дишемо, н |
нагледати.{S} А мила је, да срдце у човѣку заиграва.</p> <pb n="221" /> <p>Јошт нѣколико часова |
ви свете и чисте смежура се срдце у човѣку, и он постане огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣб |
Може се мислити, да је том сиромаху човѣку пуцало срдце од туге и жалости.{S} Али патријарх ниј |
свакога размишљавања извукав из џепа нѣку цедуљу:</p> <pb n="347" /> <p>„По рачуну вѣштих тому |
ика трбуха.{S} Коса и брада тек је по нѣку сѣду показивала.{S} Све ово чинило је, да је изгледа |
75" /> <p>„Ето и ти си данас једну запрѣку божијом помоћу прешо.</p> <p>„Ти си био на опасном п |
тићи у шуму к надничарима, који дрва, сѣку.{S} Онда им вино годи, а што их кад кад поштени људи |
азар с коња спао, како му Турци главу сѣку, како Вук Бранковић са 12.000 љутих оклопника за гор |
протођакон на ново, и администратору осѣку се ноге.</p> <p>„Сахрани боже!“ почне он муцати.</p> |
дник са стубовима, на срѣди црква, са 5 кубета.</p> <p>У најновије доба 1337 калуђеровао је у Р |
чело му је показивало, да се тамо нѣшто кува и пече.</p> <p>Сад шклоцне брава на владичиним вра |
он кад пође у гостинску собу. „Пеците, кувајте, иди дајте макар и хладног, дуго ће ми бити чек |
са собом говорећи:</p> <p>„Калуђери... куварица... жена... шибе...{S} Шта ће рећи <foreign xml |
е њој осветити, већ ако небудем жив.{S} Куварица је код тебе.{S} Немој врдати.{S} Ја знам за цѣ |
е оним истим путем, којим бијаше отишла куварица.</p> <p>За коњаницима трче она два млађа калуђ |
смо свештеници, а она је тек само једна куварица, ваљда је наша прѣча него њена.“</p> <p>„Видим |
турски ножић опази на столу, јер га је куварица јуче тамо била оставила, имајући више поуздања |
на то; но упрѣпасти се, кад види да је куварица.</p> <p>„А што си долазила, човѣче“, повиче јо |
та помѣшан, па је хвалио Бога, да му се куварица с врата скинула.</p> <p>Скандала је било, кад |
врата и тури их у собу, мислећи, да ће куварица бити јошт на врати и ова отискивати.</p> <p>Но |
на под.{S} Отац Митрофан мишљаше да ће куварица преко онога из собе изкочити, па разшири руке, |
кажем, шта му свети отци раде!“ повиче куварица разљућена.</p> <p>Отац Митрофан развуче своје |
, да глад уталожи.</p> <p>„Ево!“ повиче куварица, кад нож у руке узме. „Хоћу се, бога ми пре уб |
топ пуко.</p> <p>„Нема ту ништа“ повиче куварица, „морам ићи отцу намѣстнику.{S} Ови ил су пија |
ѣре, ако данас кући не дођем“, одговори куварица уздајући се у заштиту дворскога зрака.</p> <p> |
од небудем изван ових зидова!“ одговори куварица с дивљом енергијом.</p> <p>Сиромах о. намѣстни |
шла!“ Ово рекне па је пољуби.</p> <p>Но куварица бијаше појака.{S} Тури га снажно од себе и одт |
шт на врати и ова отискивати.</p> <p>Но куварица била је већ на крај прњавора, врата попусте, а |
ан мах дрзко.</p> <p>„Ви знате, чим вас куварица манастирска бѣди?</p> <p>„Знамо“, рекне Амфило |
м само дошла по моју плату, одговори му куварица приступајући му руци. „Ви знате, да ми нисте п |
"> <head>2.{S}Калуђерски суд.</head> <p>Куварица је срѣћно у Карловце утекла.</p> <p>Она је у м |
мала ватрица на огњишту горѣла.</p> <p>Куварица је сѣдила мало даље од огњишта, и чекала, неће |
чина износила, и даде јој новце.</p> <p>Куварица узме новце и пољуби га у руку, па се окрене к |
ѣстник.</p> <p>Има шта и видити.</p> <p>Куварица изишла из манастира и јури као бѣсом гоњена к |
узму ножеве и стану се частити.</p> <p>Куварица види ове с ножеви како плећку конабе; поплаши |
е отац Амфилохије непрекидајући.</p> <p>Куварица окрене главу к њему, да види, је ли тај човѣк |
.</p> <p>Али дође и право јутро.</p> <p>Куварица докраде се, што је више могла кришом до манаст |
је моја ћелија остала на миру.“</p> <p>Куварица се нѣкако срѣтно прикрије, јер пред ноћ скоро |
једаред. „Јеси л рада гостима?“</p> <p>Куварица се тргне из свога дрѣмежа, погледа на улазеће, |
нѣколико дана на свом мѣсту узалуд.{S} Куварице нема ни у вече ни у јутру.</p> <p>Али дође и п |
о, што је чуо да су се гонци вратили, а куварице нису ни видили.</p> <p>Сутра у јутру устане ра |
дока, јер нико није тамо био; али тужба куварице баца на вас велику сумњу, да сте се владали на |
е згледате?“ повиче гост, „ваљда немате куварице!{S} Дајте, сланине, плећке, сува меса, мени је |
е све клевета.“</p> <p>„Што се пак тиче куварице, истина је, да сам је дао тражити по прњавору, |
плећке!“ <pb n="15" /> На ово обиђе око куварице, и изтргне столицу изпод ње.</p> <p>Ова осѣти |
илник!“</p> <p>Онај шиљконоси стане око куварице скакутати и пѣвати: „Сладка Маро, Марице, слад |
ва млада калуђера у кујну. „Добар вечер куварице“ повичу оба у једаред. „Јеси л рада гостима?“< |
тражимо плећку, па онда ћемо да читамо куварици горопадну молитву.“</p> <p>Узму свѣћу и оду у |
гао у чувалдуз уденути.</p> <p>„Хајдемо куварици“ рекне Митрофан; „она има сигурно обарене плећ |
ени.</p> <p>Сви се поплаше горопадно; а куварицу да су могли добити, смождили би је живу.</p> < |
дође у своју ћелију, погледа подуго на куварицу и више искрено него обзирно проговори јој: „Је |
своју ћелију.</p> <p>Ту је застао јоште куварицу.{S} Дуго времена стајали су неговорећи ни“ рѣч |
е казивати, како су <pb n="49" /> хтѣли куварицу шибати — како су њега осудили и у затвор тѣрал |
о долази да му гаси ватру у глави, него куварицу.“</p> <p>„Дај плећке, дај!“ — „Дај плећке дај“ |
ио манастирску куварицу...није ли видио куварицу манастирску: али се то њега није тицало, па је |
“ одговори администратор. „Ти си пустио куварицу да утече, па си узрок да се сад направи читав |
зн велику учинили. — Ви сте манастирску куварицу хтѣли да дате шибати, па сте је у пол дана кро |
распитивали, није ли видио манастирску куварицу...није ли видио куварицу манастирску: али се т |
повѣдати.{S} Кад стане казивати како су куварицу злоставили... како су је хтѣли шибањем да кашт |
на обарену плећку, изнесу је у кујну на куваричин стол, узму ножеве и стану се частити.</p> <p> |
она двоица кад се наједу плећке оду на куваричина врата, и отац Амфилохије почне по познатој н |
столу, одброи онолико, колико је плата куваричина износила, и даде јој новце.</p> <p>Куварица |
ти од ближега додира са цигљама на поду куваричине собе, те да му се тако избио врањ на бурету, |
бити добро, па онда нећемо ништа друго кувати него један дан пасуља а други сочива! и онда ћет |
товац . . . . . . . . .{S} 900 „</l> <l>Кувеждин . . . . . . . . .{S} 990 „</l> <l>Бездан . . . |
p>Најпослѣ нагне једним путем, мислећи, куд пукло да пукло.</p> <p>„Он је оставио отворена врат |
прѣча него њена.“</p> <p>„Видим ја већ, куд се овде иде!“ дода Амфилохије. „Њој се држи страна. |
вим малодушно проговори: „Дуката!..а од куд сиротом калуђеру дуката!“</p> <p>„И ви сте намѣстни |
дне господарима у очи; али незнадоше од куд тај умиљати вѣтар дува.</p> <p>Тако су прошли своје |
} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти!“ И опет је загрли |
. а ено ти врата, <pb n="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе, н |
кући па се постарај за овога, а ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ постарати суд и жанд |
живе, и јесу.{S} Неће нико ни запитати, куда си, ако те сутра у свом друштву неопазе... та то ћ |
се захвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p>„А куда мислите!“ запита овај.</p> <p>„Ми се журимо кући, |
оти њему, па се и зачуди и разљути. „Па куда би! ако смѣм питати?“ рекне мало подсмѣшљиво.</p> |
пол сата донећу вам писмо!“</p> <p>„Па куда идеш?“</p> <p>„У моју ћелију!“</p> <p>„Није потрѣб |
"43" /> ког човѣка на згодном мѣсту, од куда је могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из затв |
>„Чудо!{S} Дошла сам да га видим.{S} Од куда наједаред она ватра.{S} Одкуд она страст?</p> <p>„ |
> <pb n="45" /> <p>Печеновић је имао од куда живити, па се бавио адвокацијом више по ћефу.{S} М |
дговори протођакон, „него сам мислио од куда долази рѣч „букван“, па ми паде на памет, да се де |
и Б.</p> <p>Он се скита непрестано које куда на страни а ми остајемо често без вечере.{S} Манас |
те, га нѣкуда.{S} У манастиру незнадоше куда, али су други људи видили.</p> <p>Одвезу га у Н. С |
.</p> <p>Овај изиђе пред врата, да види куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека пред врат |
инковића у манастиру, или је сам отишао куда у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћа веселе.</p> |
раг!“</p> <p>„Хоћеш опет да забодеш нос куда нетрѣба“, примѣти онај други млађи. „Погледај се с |
та кола, и она два чувара одпрате, га нѣкуда.{S} У манастиру незнадоше куда, али су други људи |
управитељ даде сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола кожом покривена, смѣсти болестника на, та кол |
рних са брадом смѣшаних бркова.</p> <p>„Куда ћеш?{S} Господину!{S} Иди слободно.{S} Господин не |
ије у том предѣлу била позната.</p> <p>„Куда води управо овај пут?“ запита госпођу Пуљиницу, ка |
igi</foreign> (што је прошло да се боље кудити него изправити).{S} Остао је на сваки начин јошт |
м сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан.</p> <p>Наравно је било, да је о.{S} Теофан осѣћа |
ци заузимаху, и њихове супруге, сестре, кузине, и својаке.</p> <p>„А, то су ми дала та господа, |
ор јаростно. „ Знаш ти добро ко.{S} Она куја, што иде и лаже у двору које шта на поштене људе.{ |
м бијаше у кујну дошао, а то ће рећи из кујне на поље, па ходником до басамака, онда уз басамак |
, и пође у кујну.</p> <p>Манастирске су кујне простране и лѣпе, то је познато.{S} Таква је била |
ко други смртни, кои више посла имају у кујни око ватре, или у соби око топле пећи.</p> <p>А мо |
.</p> <p>Сад хрупе два млада калуђера у кујну. „Добар вечер куварице“ повичу оба у једаред. „Је |
Хајдемо“, одговори Амфилохије, и пође у кујну.</p> <p>Манастирске су кујне простране и лѣпе, то |
Ту наиђу на обарену плећку, изнесу је у кујну на куваричин стол, узму ножеве и стану се частити |
повратном линијом путем, коим бијаше у кујну дошао, а то ће рећи из кујне на поље, па ходником |
икално хркали, а на подне одлазили су у кујну, те су тамо ручали, остављајући <pb n="43" /> ког |
тељ за свѣдоке довео пред комисију две „кукавице.“</p> <p>Архимандрит мало развуче устне, и про |
ио и хране за кућу спремио.</p> <p>— — „Кукурузи ме прихватише.{S} Набрао сам их пун таван.</p> |
о.{S} Једва је било наћи чокота, ком је куњао и о ком се сумњало да ће се одржати.{S} И воћњак |
ѣдства за храну набавити, и данас га је купац одвезо.“</p> <p>Гост се пљесне рукама, погледи у |
е.{S} Оне су праље, у баштама раде, оне купе шљиве: е па која се мало боље пашти, тој помаже, д |
икових; „господин је отишао у варош, да купи такових ситница, али вечерас немамо ни капље.“</p> |
ћићу, имам нѣшто и отчинства.{S} Али да купимо и солгабирова и јурасора, и вицишпана и сву седр |
<p>Сад се разиђу госпође и стану ствари купити да се за пут спреме.</p> </div> <div type="chapt |
о му браћа, него слуге и робови.</p> <p>Купује за дубове и друга дрва из шуме козлиће и друге п |
бе на ходник.{S} Тамо негдѣ нађе сложен купус на хрпи.{S} Узме једну главицу и однесе је у собу |
астира Шишатовца узајмим 8 акова кисела купуса, те једва у скупоћи грдној овога времена доплете |
оварати.{S} Млад човѣк наједе се пресна купуса и залије га хладном водом... али шта је мислио, |
бе, и стане својим ножем рибати главицу купуса и онако пресну јести.</p> <p>„Нема!“ одговоре ка |
е превратило, те неможеш за њега добити купца.</p> <p>Од свиња само 5 маторих и 15 јесењих прас |
имаш куражи.“</p> <p>О. Теофан осѣти ту кураж у себи, и одговори поуздано: „Ено Јазка; није ли |
ао.</p> <p>„Имао је довољно и политичке куражи.</p> <p>„Радо се састајао са вѣштим људима и пос |
Н. Саду зло примили, и добије јошт више куражи.{S} Стави једног шумара на врата од Теофанове ће |
јарх жестоко; „али дај докажи, ако имаш куражи.“</p> <p>О. Теофан осѣти ту кураж у себи, и одго |
оговори жешће: „Његова је ћелија његова курија.{S} Ко се ту налази; то се нетиче никога.{S} Је |
рам дотичне законе... да видим децизије куријалне... пак онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец |
04" /> него је у свом манастиру, својој курији држати, млађим заповѣдити, да је као госпођу сма |
мало доцније у вече. „Ја сам гладан као курјак,“ повиче он кад пође у гостинску собу. „Пеците, |
foreign> (од старијег учи млађи), плету курјук и браду... лакиране штифле... шешир ко локвањ, д |
и; али би се мого одредити сваке године курс од нѣколико недѣља, кои би полазити имали прости к |
сочиво на божић,“ па му изплази подобар кус језика.</p> <p>Од другог друштва је ли ко то чуо и |
двору, знам да ће грцати, кад га стану кусати, срам их било.“</p> <p>„Баш за то ниси имала доћ |
рѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, да мало кусне од донесена варива, кад му нѣшто падне на ум, те |
ди да ту нема никога.{S} Завири у сваки кут, у сваки закутак, али о. намѣстника нема.{S} Одтрчи |
да овима, на једној страни онај познати кут направио.</p> <pb n="98" /> <p>Настојатељ очевидно |
егова <hi>калафа</hi>.{S} Калафа је она кутија од плеха, у којој се носе калуђерске камилавке, |
о. „Лѣп дар, велики дар!“</p> <p>На дну кутије лежала је медалија увијена.{S} Отворе и овај уво |
е“.</p> <p>Овај учини.{S} Најпре отворе кутију с дукати. <pb n="282" /> Нови новцати засјају ов |
о писмо, једну са више печата затворену кутију, и један повелики пакет.</p> <pb n="280" /> <p>А |
оде са својим мужем на село у Банат.{S} Кућа, у коју бијаше пошла, била <pb n="137" /> је богат |
у, па онда ћуте.“</p> <p>„И код своих — кућа!“ проспе о.{S} Теофан, „Пуштају калуђере, да раде |
од ње одсѣо, јер је то моја пријатељска кућа одавна“, проговори архимандрит на то старој госпој |
вѣк као и други људи; и манастир је она кућа, у којој му ваља бити <pb n="102" /> могућно, да б |
ве архимандрите, л’ мртвима далеко лѣпа кућа.“</p> <p>„Добро, добро; видићемо; моје је гостима |
што могу, употрѣбити, да се дигне света кућа, <pb n="37" /> која ме у своје крило прими, да сиј |
ркућа, и зато је и саде на крововима од кућа.</p> <p>Лѣпа Ленкина слика од синоћ није му силази |
ѣлом дунавском сокаку чути, у ком му је кућа била.</p> <p>„Ви се смијете господине“ рекне калуђ |
ло у прњавор, па ћете видити, колико се кућа у ово врѣме подигнуло, од кад је он настојатељ.{S} |
S} А друго, частимо и ми њега код наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам неврати зајам!“</p> < |
торња видила; а други сви разишли би се кућама.</p> <p>„Имао је нѣколико пута озбиљних сукоба с |
твара гробу врата, и отвара двери срѣће кућама, <pb n="174" /> које је већ смрт црним велом поч |
се онда око девет сати сви људи својим кућама разишли.{S} Оволико могу на свештеничку савѣст к |
асти мого.</p> <p>Међу његовим познатим кућама, у које је одлазио, била је и обитељ Рајка Папра |
а чуваркућа; — а нико тако неприкрива у кућама оно, што ваља да је тајна, као чуваркућа.{S} За |
<pb n="350" /> у Карловци.{S} Видиш, од куће, у којој директор гимназије станује, па до краја о |
, доћиће вам она.{S} Обадвѣ неможемо од куће.“</p> <p>„Немарим“, рекне архимандрит. „Кад дође к |
Теофан је бадава тражио Печеновића, код куће: рекну му да ће га за цѣло послѣ ручка у „кранцу“ |
та даље о.{S} Теофан.</p> <p>„Он је код куће?“</p> <p>„Јесте л ручали већ?“</p> <p>„Јесмо.“</p> |
те јошт како радо; они су данас сви код куће, и чекају само, да се позову.{S} Доћиће, како неби |
слику тога веза да га по могућности код куће репродукују.{S} Чешћи углед оваквог умѣтног произв |
а мене, знаш ли ти?{S} Сѣди с миром код куће.{S} Наши су калуђери и манастири, какви су да су, |
ла лако у погибељ претворити.{S} Но код куће осѣти најпрѣ пусту празнину у срдцу, која је све т |
ало на то, да се господину адвокату код куће перо разкречило а мастило сасушило, а тога ће му в |
жити дали. — Ви сте отца намѣстника ове куће осудили на ариште, па кад он није хтѣо у ариште ић |
опада и самим мртвим архимандритима ове куће.“</p> <p>Уз ово се смѣјао опет чудноватим оним њег |
ати вас.{S} Сматрајте, да сте код своје куће.{S} Ми сви имамо сестре, пак знамо такову уважават |
те.{S} Наши стари подигли су вам велике куће, дали су вам велике грунтове...{S} Но кад ви тако |
та улица са пијацом код ондашње варошке куће спаја, али чује гласан смѣх од „кранца“ а за тим п |
то тога, вичемо ми сами: ово су народне куће... ово су народна добра... калуђери су се одрекли |
да и заједно пијемо.{S} Ово су народне куће и народно добро, ваља дакле и народ што одтуда да |
. . . .{S} 40 фор.</p> <p>За оправљање куће на салашу, које бијаше наложено а неизвршено . 100 |
.{S} Али окајте се, хоћу ја у име долње куће да наздравим домаћину.“</p> <p>Срѣћа његова, што в |
дите како се дѣца свијају око ове свете куће.“</p> <p>„Е добро Крстоношићу,“ проговори на то ар |
на улици видила, кад пролази поред наше куће, па ми се чинио, да није као други људи...{S} Боже |
ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако што догађа; <pb n="212" /> а сад држи |
ше... ти си изкључен као шугава овца из куће, којој си своју младост, свој живот био изкључиво |
не само рѣчма одбио, него и батином из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало заискати руку |
{S} Нити он прави разлику између куће и куће.</p> <p>Како данас код мене, тако други дан код мо |
} Али ево од нѣког врѣмена, почеше нѣки куће запуштати.{S} Цркве опадоше, кровови манастирски д |
озиву, што већма настоје за тим, да нам куће цвѣтају: тим су мени дражи и милији.{S} Зашто, јер |
и до штала; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви зд |
од нас.{S} Нити он прави разлику између куће и куће.</p> <p>Како данас код мене, тако други дан |
сном стању; штала да падне.{S} За храну куће нигдѣ ништа, а треба ми до жетве само за хлѣб 25 м |
се подижем...“</p> <p>Онај црномањасти кућегазда викне му заједљиво:</p> <p>„Чекај да ти помог |
идемо одмах послѣ ручка <pb n="191" /> кући“ проговори на то стара. „Па тако нећемо ни сада ни |
ит отишо у Митровицу и дође још за вида кући.</p> <p>Одмах пошље по о.{S} Теофана.{S} Кад овај |
ваки манастир обиђе, и што прије похита кући.</p> <pb n="194" /> <p>На то устане архимандрит да |
а нека се пријави.</p> <p>О. Теофан оде кући, на излазећи из двора прогунђа: „Неће бити срѣће, |
на њима су се чланови комесије враћали кући, носећи доста написаних табака, да архиву митропол |
е разсипала.</p> <p>„Кад ћеш ме пустити кући, драга моја сестро?“ запита ју једаред брат, да чу |
с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да има разлога; пак за то морамо одлазити |
о једнако... једни су отишли око поноћи кући, а други су боме и преноћили у манастиру.{S} Знате |
напрѣд.</p> <p>„Ја ћу сутра зором поћи кући, ко зна хоћемо <pb n="204" /> ли моћи коју у овој |
каже, да сте тврдо одредили данас поћи кући, и зато вас несмѣм задржавати да недобијем кошариц |
стима и догађаима.</p> <p>Ленка дошавши кући, осѣти тежину на срдцу и души, коју у прво врѣме т |
лежи и пијандуре.“</p> <p>-- — „Дошавши кући призовем у помоћ јединога мога пријатеља, Бога гос |
дѣдови, прњаворци, који су светој овој кући њиве орали, винограде садили, копали и жњели, брал |
ити.{S} Настојатељ је господар у својој кући.{S} За њега је и онако сав други свѣт затворен: за |
не бајни.</p> <p>Архиђакона су у свакој кући радо видили: а он је у једну најрадије одлазио.{S} |
смислу оном,... кад има браће у великој кући, онда је најстарији над осталима први, и он начелс |
једног њеног рођака одсѣдао, а у њеној кући са другим гостима тај дан прослављао.</p> <p>Тим п |
угодника, којега смртни остатци у нашој кући почивају, то се мени чини, да је наша дужност!“</p |
че намѣстниче“ рекне овоме и пође с њим кући.</p> <p>Један од дружине, по изгледу имућан у изоб |
>Тужан и жалостан врати се о.{S} Теофан кући, и пошље људе те мртвог калуђера довезу у манастир |
лакшање истога часа и одлазио је утѣшен кући.</p> <p>За придиковање није толико способности пок |
о преноће, пак сутра да се упуте управо кући.</p> <p>Стара тетка радовала се доиста као дѣте ов |
ди, нити се са браћом споразумѣва, него кући прави штету, а браћу као скотове држи: онда се бра |
ожеш бити задовољна.</p> <p>„Данас ћемо кући.</p> <p>„Имаш кога овдѣ походити, походи га до под |
ите!“ запита овај.</p> <p>„Ми се журимо кући, то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се крећемо да |
нек буде што бити има.{S} Ти иди мирно кући па се постарај за овога, а ја идем куд ме очи воде |
мо, па ће бити вражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одговори куварица уздајући се у заштиту |
ка остаде неприобштена.</p> <p>Кад дођу кући, посади о.{S} Теофана на столицу, а он напуни лулу |
шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало смока, што бијаше том приликом за |
је у непрекидном додиру; овај му је био кућни лѣчник.</p> <p>„Сава Текелија нарочито посрѣдовањ |
руштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са кућним слугама у јавној гостионици куцали, или морали о |
ротивно?{S} Сваком своје.{S} Он покрива кућу, а ја поим христијане: кад дође ко из двора, и зап |
ави, да ћу ја само од св. патријарха за кућу нуждна упутства примати.{S} Стара братија буду у д |
сам сѣмена за њиве прибавио и хране за кућу спремио.</p> <p>— — „Кукурузи ме прихватише.{S} На |
е пашти, тој помаже, да оправи и углади кућу, другима опет даде или лѣпе мараме, или ципеле и ц |
ша скроз и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и у подрум, па и у ракиџијницу... како се кад дес |
м дакле сигуран, да ми неће више доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пушку грчевитом рук |
га, да забрани о.{S} Митрофану, да му у кућу недолази јер може бити зло.</p> <pb n="309" /> <p> |
евѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу црнине дошла.“</p> <p>Овако говорећи, приведе о.{S |
људи, али су сматрали манастир за своју кућу и били су му и привржени.{S} Касније се овај тѣсни |
би и нашем народу.{S} Она га је у своју кућу у Пешти смѣстила, па га је надгледала, и као рођен |
> <l>б) дозвољен је био прирез на сваку кућу нашег народа по 3 кр, а то би износило 9472 ф. 9н. |
га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је био болестник у сасвим другој, п |
дана, Стратимировића смѣсте у вѣчну му кућу у Карловачкој саборној цркви.{S} Мушицки се набрзо |
други свѣт затворен: зар ћемо му и саму кућу да затворимо, у којој мора вѣк свој да проведе?{S} |
ведена из других.</p> <p>— — „Прегледах кућу.{S} О чуда!{S} Ничега у њој небијаше, као да је бу |
те се на уречено врѣме нађе у дворској кухињи.</p> <p>„Али пециво да не може бити боље.</p> <p |
и са кућним слугама у јавној гостионици куцали, или морали отићи у шуму к надничарима, који дрв |
.. ich danke</foreign>.!“</p> <p>Сад се куцање на ново започне; пѣвање тропара зазуи а банда по |
ити... било је дакле „многолѣтствије“ и куцање особито живо; а банда, баш као да је знала, коме |
м куцаше.</p> <p>Кад се пѣсма, свирка и куцање сврши, и звона ућуте запита словослов: „<foreign |
и благослов.</p> <p>Срдце му стане јаче куцати кад ступи у патријархов двор у Карловци.</p> <p> |
ође га језа, и срдце му стане чудновато куцати.</p> <p>Архимандрит Арсеније почне мирним духом |
у један за другим долазаше, те се с њим куцаше.</p> <p>Кад се пѣсма, свирка и куцање сврши, и з |
екне ђак, и стане једним прстом по челу куцкати.</p> <p>„Знате, он је мало више вуко“, — ту учи |
анђелским.</p> <p>„Кад овај сврши, онда куцне митрополит арх. Гедеона у раме, и проговори му: „ |
е слаже са мном, нека <pb n="243" /> се куцне с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио пр |
већ бијаше ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га пробуди.</p> <p>Манастирски ђак уђе у ћ |
ле све, и сѣле у теткину собу, кад нѣко куцне на врата, и на одговор слободно, уђе.</p> <p>То ј |
</p> <p>Врата се спољска отворе, и нѣко куцне на његова врата, што се отвараху унутра.</p> <p>„ |
иде на посао, кад нѣко на врата лагано куцне.</p> <p>„Слободно“, повиче он на то; но упрѣпасти |
не љубави, лак Ленкин.</p> <p>У тај пар куцне нѣко на врата од његове ћелије...{S} Он одговори: |
p>„Кад да се започне појање, митрополит куцне овога у раме и проговори му: „Почни ти!“ Овај се |
е, већ <pb n="78" /> сам знао колико је куцнуло.{S} Кад човѣк што почне, па му хоће да пође за |
> <p>„Ја!“ одговори му онај, што бијаше куцнуо.</p> <p>По гласу позна о. намѣстник ђака манасти |
крѣпка и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а опасност снагу човѣка.</p> <p>„По |
о су се обвезали годишње давати:</p> <l>Кушедол . . . . . . . . .{S} 900 ф.</l> <l>Гргетег . . |
его га смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣпо изтрезни, па онда одлази свѣтао од нас.{S} Нити он |
смиреног калуђера Ленка, жива живцата, лѣпша него што је никад била, док су се у Новом Саду ви |
Премда врло уважавам живе архимандрите, л’ мртвима далеко лѣпа кућа.“</p> <p>„Добро, добро; вид |
митивног почетка.{S} Ил’ се није умѣло, л’ се није смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то |
Рѣч та била је нож са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣме живота и смрти.</p> <p>Казали смо, ка |
.</p> <p>„Нема духова у твом манастиру, л’ има у мом,“ примѣти домаћин и изклиби зубе на свога |
зиваш госпођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче се на ње |
каже очима долина као котао округла.{S} Лѣпа је неможе је се око доста нагледати.{S} А мила је, |
па ћемо га и извршити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одговори администратор. „Ти си пустио |
нарочито млађем мушком свѣту ради свога лѣпог лица и стаса, а нарочито ради својих великих очиј |
але дѣце на прсима матере.</p> <p>Млога лѣпа лица код одрастлих дѣвојака било је видити, која с |
: „А, Катице, како се теби допада многа лѣта с бандом?“</p> <p>Ово је била Србкиња.</p> <p>„Па |
и поздрављати... па кад он запои многа лѣта или другу какву стихиру... таквог настојатеља нема |
рене, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи као пред сунцем мрак... о |
у, и поднесе је под нос.</p> <p>„Хо, да лѣпа мириса, као босиљак.{S} Није право, да се и ми мал |
S} Случајно је у тој обитељи била млада лѣпа умиљата госпођица.</p> <p>Ова се јошт са једном др |
ано.</p> <p>Они су дознали, да је млада лѣпа госпа ушла у ћелију отца Теофана, јер им је то дој |
а.{S} А нарочито нам је нуждна школа за лѣпо служење.{S} Како је дивно Ваше чинодѣјствовање!{S} |
id="SRP18730_C16"> <head>16.{S} Многаја лѣта уз румску банду.</head> <p>Кад гости дођу у порту |
неш кад таковом господину банда многаја лѣта свира?</p> <p>„А друго ја хоћу да и други народи н |
Ово је била Србкиња.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и без банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може |
отров!“</p> <p>Опет се разигра многаја лѣта и у трапезарији и ван ње, и једва занѣме гласови м |
тропара чујаше врло мало, а од многаја лѣта нимало.</p> <p>Кад се ова овација сврши, окрене се |
пѣвац манастирски запѣва велико многаја лѣта, у које пристану сви гости и они, који су приличан |
ропара зазуи а банда почне опет многаја лѣта.</p> <p>Ово неспоразумљење уроди наравно не баш на |
ицу, и загрме из једнога гласа „Многаја лѣта“, а с њима заједно као пратња засвира банда, и заг |
боко у зиму остане.</p> <p>Зима је била лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери ради ране и |
.</p> <p>Нарочито је био особењак према лѣпоме полу.</p> <p>Приповѣдају, кад је био протођакон |
ваки дан из чистога срдца молимо.{S} На лѣто, кад сасвим оздравим, желимо вас у вашој св. обите |
веде га к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се започне појање, |
тите, г. игумане, да вам се захвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p>„А куда мислите!“ запита овај.</p |
p> <p>Архимандрит погледи и на десно на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особито у очи упад |
Перо!“ те штулецни час на десно час на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту би |
ин, нема му пара у друштву: што тај зна лѣпо наздрављати, одздрављати и поздрављати... па кад о |
то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то је супруга првог окр. комесара, родом Б |
е... шешир ко локвањ, да непоцрни... па лѣп попа, па цифраст попа...{S} Ша онда да буде? русвај |
у о животу и смрти, клечала је млада та лѣпа жена нескидајући ока са уста, која имадоше зазвони |
е била Србкиња.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и без банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ с |
есмијаше ни помислити, да потражи љубав лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би га без сумње не са |
абски валцери отрѣсоше ми са шибица сав лѣпак.“</p> </div> <pb n="246" /> </div> <pb n="247" /> |
г собранија братског крене се он једног лѣпог лѣтњег дана Дунавом на пароброду за Цариград.{S} |
анија братског крене се он једног лѣпог лѣтњег дана Дунавом на пароброду за Цариград.{S} Одандѣ |
настира и калуђерства било као за усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде д |
кадгод на ум пало заискати руку његове лѣпе јединице.</p> <p>Али је Ленка другојачије мислила, |
собе, зачуде се нови гости, како је све лѣпо, чисто и господски намѣштено.</p> <p>Но јошт се ве |
од свога говора.{S} Смислио бијаше све лѣпо и красно: како ће екселенцију задобити, показујући |
ез банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добр |
филохије нема часа најпре разабрати, је л’ то било хотимице или нехотице, него да ће он њега он |
<p>„Е па кад је казао, све је тако.. је л’ Крста?“ рекне на ово свѣдок и окрене се прво преслуш |
</p> <p>Он је умро у тој илузији!{S} Је л’ та била наравна ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S |
пак било удесно, па онда се ради.{S} Је л’ тако Крсто?“ запита првог свѣдока к њему окренушви с |
.{S} Та ваљда вам је Крста казао.{S} Је л’ Крсто!“</p> <p>„Говори само ти, што се питаш.“</p> < |
послужника: „Гдѣ сам ја?{S} Та овдѣ је лѣпо!“</p> <p>Ово су били први знаци здравијег чуства, |
че, па му се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ било и такових, који не могу много да поднесу?“</p> |
андрит; „нама ће свима бити мило, да је лѣпо дочекамо.“</p> <p>Архимандрит се окрене Ленки.</p> |
} Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На брзо затим пукне гром у Пожуну |
ужасним громом уништења.“</p> <p>Док је лѣпа Ленка говорила, налазио се сиромах калуђер у особи |
лији и ту је и нашли.</p> <p>„Незнам је л ти познато, али мени су казивали, да је и велики наш |
па хајд по прњавору, да га виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А калуђери... <foreign xml:lan |
title>...{S} Онда јој нема пара, што је лѣпа; баш као... као... но, као професорка.“</p> <p>„Не |
и <pb n="167" /> уважавати све, што је лѣпо у свѣту, а нарочито међ младим женскињама; али нит |
це, пљесне рукама од чуда и повиче: „Је л’ могуће?{S} Ленка!“</p> <p>„Ти си сигурно држао, да ј |
ше те, сломише те, газише те...{S} Није л’ то доста?{S} Прошлост ти утону у море људског неваља |
оном манастиру надгледати, у кои је оне лѣпе прилоге послала.</p> <p>Онда је била болестна.{S} |
луђери по народу просити, и народ им се лѣпо одазивао.{S} Нису добили бог зна шта и колико, ал |
више уздржаво и натраг повлачио, то се лѣпа Ленка све јаче за њим разгарала, и њему приближива |
а буква има у звателном „букво!“ Имате л’ ви у манастиру коју букву?“</p> <p>„О имамо их доста |
у...{S} Ако то тако дуже потраје, знате л шта ће слѣдовати?{S} Народ ће се дигнути, па ће та до |
и проговори: „Шта ви мислите!{S} Знате л ви да стојите пред Печеновићем, а Печеновић није јошт |
ажите спаса код капута.</p> <p>„А знате л’ ви ону причу о јежу?{S} А?{S} Увуците само капут у м |
трже, и запита чудећи се: „А познајете л’ ви мене?“</p> <p>„Како вас неби познавали, господине |
ави атак управо на њу.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка, да имаде духова?“</p> <p>„Ја нити |
а донети рѣшеније.{S} Јест.{S} А хоћете л’ се заклети на оно, што сте на о.{S} Теофана казали?< |
ти“</p> <p>„Хоћемо!“</p> <p>„Али хоћете л’ се ви држати чврсто“</p> <p>„Као челик!“</p> <p>„Ји |
сподине,“ примѣти Ленка. „Него како сте лѣпо моју тетку дочекали, доћиће вам она.{S} Обадвѣ нем |
<p>Архимандрит запита на ово: „А јесте л’ ви њему казали, да је из своје ћелије непусти?“</p> |
е сте ви овдѣ побележили.{S} Само јесте л’ ви сигурни, да ће они све потврдити, што сте ви рекл |
удари, и да ме незакоље!“</p> <p>„Јесте л’ све прибележили, господине протођаконе?“ запита на о |
</p> <p>„Он је код куће?“</p> <p>„Јесте л ручали већ?“</p> <p>„Јесмо.“</p> <p>„А ти иди господи |
при сваком богослуженију чита!{S} Хоће л бити тако добро, о.{S} Теофане.{S} Шта мислиш?“</p> < |
чане са описаним изразом лица одкриваше лѣпој жени јасно, да му је била и да му је јошт и сад с |
ијаху мало заклоњена.{S} Кочијаш бијаше лѣпо обучен; каруце су биле нове, а коњи изгледаше, као |
м затвори.{S} Тамо се умије и очешља, и лѣпо обуче, тако да се чисто засија.</p> <p>О. Теофан с |
бити доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и самим мр |
диног прозора ћелије стајала је млада и лѣпа женска са спуштеном главом недижући ока с пода.</p |
е јој он. „Ви сте истина били и млада и лѣпа; али сад имате ево поодрастла сина, па нисте више |
двору у Карловци.</p> <p>Био је млад и лѣп, понашао се господски и угодно, допадао се и мушким |
/p> <p>Манастирске су кујне простране и лѣпе, то је познато.{S} Таква је била и у нашем манасти |
ило; долазила су различна кола, ружне и лѣпе каруце, добри и злочести коњи... али нити се појав |
.{S} И оне су друге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше највећма украшена.{S} Из ње се иш |
и је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега живота.“</p> <pb n="231" /> <p>У то |
ла сина, па нисте више млада, ако сте и лѣпа... стара госпођа, мислим.{S} Него шта ви велите на |
е рѣчи, сложише се парови младих људи и лѣпих госпођица, те се валцер пресели из баште у собе.< |
ого млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, благост на образи и у очима, и господск |
а непошљеш у митрополитски двор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити |
друго име.“</p> <p>„Е, Крстоношићу, би л’ ти знао, зашто си овамо позван?“ проговори на то арх |
шкама, и владике са штурмхутом... то би лѣпо стојало...{S} Оканте се ви ножева.{S} Како једу Ту |
дније <pb n="58" /> дишући запита, неби л мого Њ. Екселенцији ући.</p> <p>Варнава се врати к вл |
чврсто“</p> <p>„Као челик!“</p> <p>„Ји л’ тако?“</p> <p>„Тако је, и остаје!“</p> <p>„Е добро,“ |
да мрдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи к |
ви и углади кућу, другима опет даде или лѣпе мараме, или ципеле и црвене чарапе или шарене кеце |
ство носи у себи најсигурнији и најбољи лѣк против таковој болести у души.</p> <p>„Чуо си и чит |
“ рекне тетка, „ма да нисам ни млада ни лѣпа.{S} Премда врло уважавам живе архимандрите, л’ мрт |
ост сама.</p> <p>Он небијаше ни млад ни лѣп.{S} Лице му је било мало прошарано од богиња, које |
ми њега код наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам неврати зајам!“</p> <p>„А долазили он к вам |
епрекидном додиру; овај му је био кућни лѣчник.</p> <p>„Сава Текелија нарочито посрѣдовањем Тош |
повиче:</p> <p>„Отче Амфилохије! — Јеси л’ ти?“</p> <p>И доиста пред њим је лежао о.{S} Амфилох |
не тетка сасвим озбиљно.</p> <p>„А јеси л спавала? “</p> <p>„Јесам, чини ми се тренула.“</p> <p |
р куварице“ повичу оба у једаред. „Јеси л рада гостима?“</p> <p>Куварица се тргне из свога дрѣм |
ко мање, што живи настојатељ зна цѣнити лѣпе очи боље, него сви, који су на тој столици пре њег |
ке критике.</p> <p>„Зар нема у Карловци лѣпша пецива?“ запита. „Код нас у Варадину и кифле и зе |
нити.{S} Осим тога упутићу га, да научи лѣпо служити.{S} Ја сам из оне школе, која је на то мно |
иликом разстали.{S} Он је био јошт онај лѣпи црни калуђер с поља а онај раскалашни млад човѣк и |
у Божијој руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очима пр |
сни разширио би таковој љубави, таковој лѣпоти и таковом пожртвовању чиста своја наручија, да ј |
лѣпога пола.</p> <p>Ово пријатељство к лѣпим госпама, и симпатичка <pb n="165" /> наклоност са |
оја је на то много држала, да свештеник лѣпо служи.{S} И мислим, да сам прилично у тој умѣтност |
ћ од своје младости као велики пријатељ лѣпога пола.</p> <p>Ово пријатељство к лѣпим госпама, и |
је да“, стане се ова цифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу да сам авгара.“</p> <p>„Лажу, тетице |
ше свему животу, који му се ругаше свим лѣпим намѣрама, који га осуђиваше и с презрѣњем на њега |
</p> <p>С друге стране стојаше пред њим лѣпа, жена, цвѣтућа, сваке милоте и дивоте пуна, сама љ |
собом, гдѣ стои о.{S} Теофан са младом лѣпом госпом у тѣсном узхићеном загрљају.</p> <p>Ово дв |
ху.</p> <p>Ленка сѣдне, и држећи својом лѣвом руком десну руку пријатеља, гледаше му својим изв |
, и, тамо предаду на пароброд.{S} Један лѣчник прими га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућ |
ајсјајнију одѣћу.{S} Шест вранаца један лѣпши од другога бивали су упрегнути у батар, на ком се |
иковати.{S} Његова молитва дѣловаће као лѣк код болесника, као глас више утѣхе код разтужених с |
ом манастиру гледао је прѣко свега радо лѣпе младе женске очи, и у том је уживао чисто платонск |
у њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп, сунце пригрѣјало: и тако јо пред „кранцом“ било на |
е ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, који се допасти мого.</p> <p>Међу његовим по |
удновато утицала.{S} Никад није говорио лѣпше; никад му <pb n="288" /> слово није било боље.{S} |
тарости.{S} Ја незнам да сам икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и нај |
остарила.“</p> <p>„Но сигурно није тако лѣпа бакица, као моја тетица, је ли?“</p> <p>Ово рекне |
е јошт у најбољим годинама, млад и тако лѣп, да старији несмѣдоше узети на себе ризико, да га у |
знамо такову уважавати... особито тако лѣпу сестру, и тако отмѣну,“ дода смѣшећи се љубезно.</ |
ам живе архимандрите, л’ мртвима далеко лѣпа кућа.“</p> <p>„Добро, добро; видићемо; моје је гос |
- — „Зданије репарирају два зидара цѣло лѣто.</p> <p>— — „Два пинтера оправљају и удѣшавају кро |
пинтера оправљају и удѣшавају кроз цѣло лѣто искварену бурад ни каце.</p> <p>-— —„Већ сам набав |
нас тако брзо...{S} То неби било нимало лѣпо...{S} Шта би о нама мислила...{S} Останите ви само |
а га потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се није могло на пољу див |
рада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале од топлоте к |
је љубио и тога ради, што је овај врло лѣпо служио.</p> <p>„И у обште, казују; да је епископ Г |
ј мали брѣжуљак.{S} Одандѣ је неописано лѣп изглед на равни Срѣм.{S} Него ви сте се, чини ми се |
пријатеља, гледаше му својим изванредно лѣпим оком у лице, на коме се сѣнка претрпљених болова |
јао је свештеник на много мѣста чудесно лѣпо.{S} Тако је супарох поп Аћимов, поп Тодор био извр |
приобштити, господине?{S} Ја вас за то лѣпо молим.“ .</p> <p>„Хоћу с драге воље!“ одговори арх |
пођа Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и самим мртвим архимандритима о |
ор, до њега с десне стари духовник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан и Амфилохије.</p> <p>Сви су |
/p> <p>Ова личност прибавила му је глас лѣпог архимандрита.</p> <p>Сасвим је наравно, да су га |
јави друга провидна дружина, али и опет лѣпотом дивна, милином бајна!...</p> <p>На сваки начин |
/p> <p>Он је мислио да буде калуђером у лѣпшем образу.</p> <p>Чист слуга светог божијег олтара; |
појављује.{S} Кад добијемо какву младу лѣпу гошћу, ето га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је |
о, па му небијаше сасвим угодно, кад му лѣпа удовица округове помрси.</p> <p>Међутим као прави |
и Варнава је јео пасуља.{S} А епископу лѣчници нису дали да једе варива, него су му наредили м |
вом јошт боље просудити!“</p> <p>„То су лѣпи разговори међу вама кад немате друга посла, мој о. |
ледао, гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у качари, или ракиџијници, или у соби, то је |
/p> <p>О. Теофан гледао је подуже на ту лѣпу, сваке дражести пуну жену, немогући рѣчи проговори |
кона, извуку се на ходник.</p> <p>„Хоћу л’ и то у записник увести?“ запита протођакон архимандр |
Нема мојој тетки пара.{S} Па кад се још лѣпе обуче, па метне наочари, па стане читати <title>Љу |
је и саде на крововима од кућа.</p> <p>Лѣпа Ленкина слика од синоћ није му силазила с очију.{S |
госте, да се потруде да виде мало предѣл око манастира.</p> <p>Сунце се бијаше већ подоста к з |
писаћемо је у ктиторке,“ рекне гласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p> <p>На дну кутије лежала је ме |
о сѣћају, као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незна |
ко остави, како је досад било.“</p> <p>„Лѣпо ће ти се захвалити господа архимандрити за тај пре |
у главу видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље руно.{S} Образи су му цватили као у на |
ревећ млад.{S} За духовника искала се бѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годинам |
к био је у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сма |
</p> <p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко румена.{S} Брада му бијаше пор |
и кваре се и размећу.{S} Манастирска, дѣла ради сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се чи |
га, која је доста крѣпка и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а опасност снагу |
свом крилу саранио.</p> <p>„Па дична дѣла толиких црквених Јерарха, кои су као епископи и архи |
твује.{S} А ако тај старѣшина домашња дѣла небрежљиво води, нити се са браћом споразумѣва, него |
та небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла може изводити <foreign xml:lang="la">conatus homicid |
други пут у гроб.</p> <p>Добро је разумѣла садржај и замашај његових рѣчи.</p> <pb n="152" /> < |
очи на њу.</p> <p>Она ју небијаше разумѣла.</p> <p>Архимандрит Партеније даде упрегнути у своја |
њој небијаше, као да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, соли, ни крајцаре но |
а хрђавом путу.</p> <p>„Чудо, шта узаврѣла крв учини.{S} У онај пар отишла би у сам пако.</p> < |
ога је само мала ватрица на огњишту горѣла.</p> <p>Куварица је сѣдила мало даље од огњишта, и ч |
о оружије у борби, ако би се ова разгорѣла?“</p> <p>„Имате пуно право,“ проговори на то архиман |
те свѣст дужности у сваком члану тога тѣла, пробудите у манастирима дѣлотворну вољу к стварању; |
Учини му се, да види око мртвог свог тѣла црну браћу, која му се подсмѣваше свему животу, који |
но је вико, кад је говорио.{S} Држање тѣла имало је значај изазивања.</p> <p>Појава на сваки на |
и лице, и очи, и звук гласа, и држање тѣла... све је показивало, да, би архимандриту особито ми |
ожењу, које напрема свим дражестима и тѣла и духа бијаше оно, што зид бобу.</p> <p>Било је часо |
ѣк разумѣ шта је то - царска или велика лавра.{S} То се неда накратко описати.{S} Може бити да |
ни слуге нашој Фрушкој Гори!{S} А руске лавре са њихови 300 калуђера немогу бити узори за нас.{ |
и манастири светогорски и руске Троицке лавре.</p> <p>Нѣшто га је особито привлачило манастирим |
ића,...{S} Гершићевог сина архимандрита Лаврентија, пак... охо! мало незаборавих једног од први |
ори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си усѣо на коња већег н |
бугарски рѣчник довршио.</p> <p>Троицку Лавру недалеко од Москве у Русији ваља видити, да човѣк |
.</p> <p>„Ко зна је ли чисто?“ промумла лагано кроз зубе.{S} Но таки за тим одговори сам себи: |
мио, да иде на посао, кад нѣко на врата лагано куцне.</p> <p>„Слободно“, повиче он на то; но уп |
.</p> <p>„Господин?“ одговори писмоноша лагано, „баш добро!“</p> <pb n="63" /> <p>На то дигне ч |
</p> <p>Сутра дан су манастирске каруце лагано спѣшиле Карловцима, а на њима су се чланови коме |
окрене се тај враголан к свом сусѣду, и лагано му рекне: „Шта велиш Ђуро?“</p> <p>Овај одговори |
е савила око његовог врата, и дигне јој лагано главу са своих груди, на коима ова почиваше.</p> |
к себи натраг позвати, зато је ишо врло лагано прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да га није |
руга братија покуње се, као да их је ко ладном водом прелио, кад чују, како им је прошо настоја |
верујем да неможеш, јер су то све сами ладолежи и пијандуре.“</p> <p>-- — „Дошавши кући призов |
“ к пијаци, дакле данашњом улицом „беле лађе.“</p> <p>Јошт небијаше до ћошка дошо, на ком се та |
тина!“ викне Митрофан.</p> <p>„Све сама лаж!“ придода Амфилохије; већ се видило, да су се мало |
наш ти добро ко.{S} Она куја, што иде и лаже у двору које шта на поштене људе.{S} Али ја ћу се |
ио спремљен за све послѣдице и истине и лажи, па је чекао мирно да чује, шта ће онај да рекне.< |
оље је да неговорим ништа, него да се у лажи ухватим.{S} Зато рекне брже боље, док му је ту дру |
и говори истину, па се нећеш ухватити у лажи.“</p> <p>„Та право кажете, тако ће бити и најбоље. |
ругчије а ја другчије, па се ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> <p>„А ти гово |
у да сам авгара.“</p> <p>„Лажу, тетице; лажу.{S} Нема мојој тетки пара.{S} Па кад се још лѣпе о |
а, а други кажу да сам авгара.“</p> <p>„Лажу, тетице; лажу.{S} Нема мојој тетки пара.{S} Па кад |
Топлицу и Косанчића у боју, како је цар Лазар с коња спао, како му Турци главу сѣку, како Вук Б |
ту цѣлокупан почива.</p> <p>Кивот кнеза Лазара са тѣлом угодника, на сваки је начин света релик |
ећи утисак учини код гостију кивот цара Лазара.</p> <pb n="228" /> <p>Стара госпођа пала је на |
а Дионисија, ... гимназијског професора Лазића,.. директора нормалних школа Гершића,...{S} Герш |
мумлајући: „та није нам ни дѣд лајо.{S} Лај ти!“</p> <p>У осталом држао је и то, да му ниједна |
} Ови се стану згледати. „Та незнамо ми лајати господине.“ „Шта незнате бенгели; то је сасвим л |
а страну мумлајући: „та није нам ни дѣд лајо.{S} Лај ти!“</p> <p>У осталом држао је и то, да му |
званичне послужитеље, да иду у трску и лају нека би се дивљач кренула.{S} Ови се стану згледат |
ке јавне дужности и слика тајне љубави, лак Ленкин.</p> <p>У тај пар куцне нѣко на врата од њег |
„Двѣ године нерада и непријатности.{S} Лака им земља!</p> <p>— — „Настојатељ незна ништа од ек |
} Она се диже и проговори кроз сузе:{S} Лака му била земљица: а Србљи га неће никада заборавити |
која стојаше при писаћем столу, наслони лакат на стол, а главу на руку, и суза му се заблиста у |
ајидеалистичнијих мѣста најпре устне на лаки осмѣх развуко, па онда овима, на једној страни она |
споди, извору наде за будућност државе, лаким улацима и галопенима својих старѣшина, репатицама |
пак тек само „снисходителним“ осмѣхом и лаким омахом главе примаше друге чланове друштва, кои м |
та и нетиче и прихвати поглед госпође с лаким осмѣјком.</p> <p>Ленка се окрене од архимандрита |
рхимандрит, пак пође и он с њом.</p> <p>Лаким скоком сиђе се госпођа са првога спрата, и изиђе |
јег учи млађи), плету курјук и браду... лакиране штифле... шешир ко локвањ, да непоцрни... па л |
тихо, смѣрно, али и одсудно.</p> <p>„Е! лако је само рећи: харче манастирско имање,“ рекне патр |
вање није толико способности показивао; лако зато, што му је недостајало и науке и свѣтског изк |
вољи.</p> <p>„Све!“</p> <p>„Е, све!{S} Лако је рећи све!“ осѣче се патријарх; „али де кажи ми |
ашар нађе се изненада код манастира.{S} Лако да је тај дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Г |
да је избѣгнула опасност, која се могла лако у погибељ претворити.{S} Но код куће осѣти најпрѣ |
ту одужити!“</p> <p>Ленка скочи на кола лако као птица.</p> <p>„Тѣрај оштро!“ проговори кочијаш |
, као што рече, али и мени неће бити на лако...{S} Него да идем ја пре свега код епископа Храни |
ивати њено стање.{S} Сваки га себи може лако представити.{S} Више јој се пута, пречује онај пак |
ише.“</p> <pb n="184" /> <p>„Па томе је лако помоћи“, примѣти стара, изиђе брзо из собе и зазво |
рѣч.</p> <p>„То је спона, која се даје лако разкинути,“ проговори Ленка. „Чуј ме само.{S} Ја с |
ктори, што се тога тиче.{S} С нама није лако изићи на крај.{S} А такови господари небоје се ни |
</p> <p>„Ходио је у своје послѣдње дане лако као младић.</p> <p>„Он је постао митрополитом 29. |
ану, гдѣ су јој стојала кола.{S} Ова се лако невидише, јер бијаху мало заклоњена.{S} Кочијаш би |
ако настојатељ тако и братија недају се лако разставити од старога благовања и аговања.</p> <p> |
је Ленка ове рѣчи говорила, може сваки лако мислити.</p> <p>С једне стране није се дала побити |
Ноћ је духовник дана.</p> <p>Може сваки лако знати, каква је ова ноћ била за о.{S} Теофана.</p> |
ваки дан вуку, идемо ми салтаџије, сами лако кроз најлѣпшу природу.{S} Сад незнам управо шта је |
ошт нѣколико сати... па би и овај човѣк лако пошо путем, који би га међу обичне људе турио!</p> |
не.“ „Шта незнате бенгели; то је сасвим лако.{S} Ево видите, само овако:{S} Вав!{S} Вав!{S} Вав |
ако да нема дефицита.{S} Није онда тако лако било дуг <pb n="260" /> на манастир наваљати.{S} С |
3 сата у Н. Саду.{S} Можете данас врло лако тамо бити.“</p> <p>Е, сад другче било није.{S} Нит |
и, па ће ових 10000 фор, на годину врло лако моћи саставити.“</p> <p>Овдѣ ућути о.{S} Теофан.</ |
да му каже, шта он мисли у том.</p> <p>„Лако се даје увидити, да је судбина Мушицкова лежала са |
говори свѣдок мало смѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад добију мукте да се напију, а они н |
склопити.{S} Та невѣрујте...то је сама лакрдија.{S} Нема ту духова...{S} Одкуд духова у манаст |
раде, осѣти замашан сукоб свога носа са лактом једнога од оне двојице, пљусне главом натраг, те |
изкусићеш од сада јошт више и боље.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, сад се сѣтих.</p> <p>„Јошт ћу |
<p>„Заболи ме глава.{S} Мораћу лећи.{S} Лаку ноћ тетка!“</p> <p>За тим оде у другу собу, коју б |
е.</p> <p>Госпођа Пуљиница каже другима лаку ноћ и оде у своју крајњу собу.</p> <p>Стара тетка |
оворе два млађа калуђера.</p> <p>„А сад лаку ноћ!“ рекне администратор.</p> <p>„Лаку ноћ,“ одго |
/> и проговори му меко и пријатељски. „Лаку ноћ о.{S} Амфилохије! видићемо се сутра.{S} Увѣрав |
лаку ноћ!“ рекне администратор.</p> <p>„Лаку ноћ,“ одговоре млађи калуђери, и изиђу на поље.</p |
>— — „Данас сам одахнуо.{S} Чисто ми је лакше.{S} По рачуну састављеном одплатио сам 600 ф. од |
могла црпити та жива вода, јест, па ће лакше бити прегорѣти оно, што се пропустило и није се у |
<p>Но истина је, да му је послѣ и много лакше било.{S} Браћа гости већ се бијаху подобро проред |
бина!“</p> <p>Дуго је ишо час брже, час лакше, час жестоко, час мирније, по соби.{S} Напослѣдку |
учи.</p> <p>„Зато неодромбољуј те твоје лалоке, него буди весео.{S} А ви други калуђери језик з |
а код врата малу декорацију на златном ланчићу овом ордену собствену.{S} У јавним скуповима др |
одређени на особиту коју грану умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣ |
е славе, коима се и изванманастирским дѣлањем долази.</p> <p>„Ал има манастир баш у свом правом |
е, те се чуше и у трапезарији прѣко све ларме, и у прњавор прѣко свих брда и покрај свих звона. |
и.{S} Очекивање је блѣдило све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене гранчице, макар да |
и се и понизно проговори: „Нисам мислио ласкати.{S} Реко сам Вам екселенција, што сам држао, да |
адика прсне: „Нисам ја екселенција... а ласкачи су најгори“...</p> <p>Сиромах о.{S} Теофан прот |
<p>О. Теофан престане говорити, кад ове латинске рѣчи чује, које су му сасвим нове биле, те ниј |
писали ексцеленција: ово је правилно по латинској граматици, али не по изговору нашега народа.{ |
је био ручник за епископску штаку од бѣле свиле богато набран, и богато златом извезен са више |
е на сусрѣт.</p> <p>Ленка метне своје бѣле пуне округле ручице у пружене руке пријатеља свога д |
аст.{S} Очи су му као жива жеравица горѣле; мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, све |
хране недобија.{S} Ружице на образи горѣле су кадкад тако, да су наравне бојом и топлином много |
p> <p>У манастиру Ј...у Фушкој Гори горѣле су свѣће по свим ћелијама.{S} Ту се држао тако назва |
очијаш ошине коње и ови поскоче као стрѣле и изчезну као муња изпред очију калуђера.</p> <p>„Хо |
миле ствари и за пут приредиле све, и сѣле у теткину собу, кад нѣко куцне на врата, и на одгово |
шнога осветника!“</p> <p>Ту ућути.{S} Цѣле му се тѣло у грчу стегло.{S} Свака му се мишица неми |
ко и буде.{S} Свѣта стече се много из цѣле околине, па и најдаљих села равнога Срѣма, Подлужја |
Стара тетка и брат Тодор били су кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест о |
руку да се с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле слике архимандритове преливала <pb n="159" /> се свѣ |
ди главу, <pb n="20" /> па онда пође да легне, да се мало загрије и поврати од ноћне незгоде и |
е прешао.{S} Ја ћу бдити.“</p> <p>Стара легне, и мало по мало заспи.</p> <p>Ленка кад види да ј |
исмо.</p> <p>Кад се архимандрит свуче и легне, запита сам себе: „Јеси ли задовољан са маневром, |
ори врата и закључа браву.</p> <p>Затим легне.{S} Но подуже недође јој сан.{S} Најпослѣ угаси с |
апасти.</p> <p>Кад се свуче и у постељу легне, проговори сам себи: „Но ове покладе запамтићу до |
пред његовом душом.{S} Једва пред зору легне у своју тврду постељу и наскоро заспи.</p> <p>Опе |
тавати да горе,“ одговори Ленка.</p> <p>Легну.{S} Стара није могла да заспи од мисли на духа ар |
али се то њега није тицало, па је мирно лего у постељу, и тиме је боље спавао, што је чуо да су |
Нигдѣ никога.{S} Све као и пре него што легоше.</p> <p>„Ти си тето снивала!“ проговори сад Ленк |
ријатеља горѣ, па ће ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: ру |
истема.{S} Одозго сунце грије, а одозго лед бије...{S} Имај пријатеља горѣ, па ће ти сијати сун |
мо, да ће нас сунце грѣјати, одтуда нас лед бије?“</p> <pb n="83" /> <p>Друга братија покуње се |
ала је и у само срдце <pb n="149" /> од леда животворну топлоту улити, морала је и у крви самог |
оба обузима; као да му се срдце у санту леда претвара.</p> <p>Није знао шта му је, али му је че |
> <p>Ова недаде дуго на себе чекати.{S} Ледена њена рука стегне прострѣљено срдце, а дах ноћи у |
срдце јој се чисто смрзне, крв јој се у ледену струју претвори, кад то примѣти.</p> <p>Пропала |
<p>Патријарх одвуче своју руку нагло за леђа.</p> <p>„Да, па да онда вичете по Карловци, да вас |
“ одговори му администратор и окрене му леђа.</p> <p>О. намѣстник уздахне, окрене се на пети, и |
е даје увидити, да је судбина Мушицкова лежала сада у усти Станковићеви.</p> <p>„Епископ Станко |
а срдце брата?“</p> <p>У овима је рѣчма лежала јасна пресуда.</p> <p>Она љубав, која је у срдцу |
пријатном појавом.</p> <p>У гласу му је лежала угодна љубкост, у говору сласт.</p> <p>Ова лично |
дар, велики дар!“</p> <p>На дну кутије лежала је медалија увијена.{S} Отворе и овај увој.</p> |
арловци.{S} Већ би дакле и у самом томе лежала добит.“</p> <p>Патријарх се весело насмѣши: „Доб |
S} Теофан уђе.</p> <p>На столу пред њим лежала је повѣстничка плаветна марама за нос и сребрна |
м таласима чувства, и двоје младих људи лежали би једно другом на грудима; Теофан би умро...{S} |
еси л’ ти?“</p> <p>И доиста пред њим је лежао о.{S} Амфилохије, кога наша приповѣтка добро позн |
обу и по њој прегледи.{S} На кревету је лежао човѣк — да је човѣк то се познало по строју главе |
небила.{S} Шта више, у старости својој лежао је са болном утробом, и морао је чешће замолити с |
сѣдне на један сув храст кои је поваљен лежао, извади крпицу са оно мало хлѣба и јела, што га б |
а ваљана калуђера подуже.{S} Онај један лежаше колики је дуг на поду, а онај други стајаше са с |
свесилном створитељу иде и за оне, који леже на одру смрти, да не могу ни устима ни срдцима од |
м ја цигаља више него један милион: ено леже наслагане, и јошт ћу пећи.</p> <p>„То је подузеће |
ће радо одобрити све, што он пронађе да лежи у интересу цркве, чије заслуге за престол и државу |
увѣри се да овај доиста рањен на земљи лежи.“</p> <p>„Умирем!“ одговори рањени калуђер.</p> <p |
вас одвезем бар у манастир К...{S} Тај лежи на вашем путу.{S} Ту ћете прегледати цркву, и види |
весеље: хо, то су хрђави знаци... у том лежи моја судбина!“</p> <p>Дуго је ишо час брже, час ла |
ту има што и видити.</p> <p>О. Митрофан лежи на земљи, и држи руку на срдцу.</p> <p>Из даље вид |
видио, како мукама и временом изопачен лежи на својој сламној постељи, без друга, без пријатељ |
/> већ бијаше надпис прочитао. „То јошт лежи у Божијој руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и |
д крста.{S} То је оно право; у том грму лежи зец!“ –</p> <p>„Ваша светост имате подпуно право, |
, а ја млада да се башим по кревету.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу ево донети један јастук |
>„И снивати, тетице, и снивати.{S} Ајде лези, па спавај.{S} Час духова већ је прешао.{S} Ја ћу |
да виш мени се јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој кревет, а ја ћу се сложити на овај диван, |
рхимандрит, како то је застрашио.{S} Но лези само; ја ћу бити будна.“</p> <p>На то узме сат и п |
е, даље!{S} Невѣрујем, да си већ свршио лекцију.“</p> <p>„Све ове школе,“ настави о.{S} Теофан, |
о азур-плаветно егејско море са отоцима Лемнос, Тасос, Самотрака, Тенедос, Скопелос, Еубеа, — б |
ласом поздрави је.</p> <p>„Добро јутро, Ленка; добро јутро дѣвојко!“</p> <p>Ленка се осврне, и |
са...“</p> <p>Калуђер је јошт ћутао.{S} Ленка се прене.{S} Очевидно јој падне на ум, да му рѣчи |
ило међутим к овим двома приближило.{S} Ленка и њен пратиоц окрену се к друштву али нерекну ниш |
ама од чуда и повиче: „Је л’ могуће?{S} Ленка!“</p> <p>„Ти си сигурно држао, да је то немогуће, |
сѣдне на канапе поред старе госпоје, а Ленка се посади у фотељ с друге његове стране ближе про |
> <p>Наједаред пукне глас да се Рајкова Ленка, удаје, и она се доиста уда.{S} Отац јој је довео |
каменом.{S} Прочитавши писмо савије га Ленка и метне га пред себе на стол.</p> <p>Стара госпођ |
обро реко:{S} Хвала ти, хвала ти, драга Ленка, што то изговори; сам ти је Бог те рѣчи у уста ст |
. </p> <p>Стара је стојала и чекала, да Ленка остави писмо и да се с њом разговара, али тога не |
течај ове приповѣсти.</p> <p>Знамо, да Ленка свога драгог брата није могла у оном манастиру на |
а заборавити.“</p> <p>„И неће“, придода Ленка одсѣчно. „Доћиће већи духови и бољи списатељи.{S} |
дѣ ће то само бити доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се доп |
дан такав је и други. — Мени је госпођа Ленка дала руку на то, да ће и мој манастир почествоват |
е се на њега друг му: „Можда ће госпођа Ленка више наћи задовољства у конверзацији са духом арх |
о више да је сиромашна.</p> <p>„Госпођа Ленка богата је.{S} Она може цркви нашој знамениту помо |
им громом уништења.“</p> <p>Док је лѣпа Ленка говорила, налазио се сиромах калуђер у особитом д |
уздржаво и натраг повлачио, то се лѣпа Ленка све јаче за њим разгарала, и њему приближивала.{S |
иста је ушла у ћелију смиреног калуђера Ленка, жива живцата, лѣпша него што је никад била, док |
<pb n="217" /> <p>„Па шта јошт,“ запита Ленка све већма смѣшећи се.</p> <p>„Па пуцкало је по со |
те ли му бити добар настојатељ?“ запита Ленка спуштајући очи к земљи.</p> <p>„Хоћу и то.{S} Ја |
идно био манастир. „Шта је ово?“ запита Ленка.</p> <p>„То је манастир В.....“ </p> <p>„Па шта ћ |
<p>„А јесте ли се добро пазили“ запита Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Е да, нема од тог ни говора“, |
<p>„Ти си тето снивала!“ проговори сад Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Та нисам дијете!{S} Са свим с |
, јер им је то дојавило ђаче, што га је Ленка за Теофана и његову ћелију била питала.</p> <p>Од |
у калуђере.</p> <p>Од тог доба била је Ленка осѣћај младости његове, пун милине и свѣжости, ал |
паковати, него поспремати!“ задирне је Ленка.</p> <p>„Е ћути бога ти дѣвојко...{S} Старо.. <pb |
чуо и примѣтио и спазио, незнам; али је Ленка и чула и видила.</p> <p>Она погледи на архимандри |
уку његове лѣпе јединице.</p> <p>Али је Ленка другојачије мислила, него њен отац.{S} Њој се мла |
цар нема боље.“</p> <p>И заиста или је Ленка била за кафу, или кафа за њену глад... фруштук је |
ко је о.{S} Теофану било у души, док је Ленка ове рѣчи говорила, може сваки лако мислити.</p> < |
се фруштук неолади.“</p> <p>Међутим је Ленка насула и тетки и себи.</p> <p>Кафа је врло добро |
него самога Бога...“</p> <p>Ту застане Ленка напрасно.{S} Слика калуђера, која је пре тог као |
ј своју руку.</p> <p>„Хвала вам!“ рекне Ленка и да му своју руку, коју архимандрит топло стисне |
е нужно да се трудите господине,“ рекне Ленка. „Другом приликом провешћу ја моју тетку по Фрушк |
бим за тај разговор мила тетице,“ рекне Ленка смѣјући се, премда мало кисело, па то и учини. „Т |
што ручати, и одмах на пут поћи,“ рекне Ленка устајући.</p> <p>„Сѣди ти само, ја ћу све паковат |
о моја тетица, је ли?“</p> <p>Ово рекне Ленка па загрли своју стару тетку.</p> <p>„Е није да“, |
.</p> <p>При цѣливању свете иконе метне Ленка и опет 12 дуката у тас, које је и овдѣ игуман у с |
а одтуда бар једном страном и то, да се Ленка склонила да јој жељу изпуни, ма да је, нарочито с |
пријатељ гледао је кроз прозор, кад се Ленка на вѣнчање провезла; он је уздахнуо, кад се кићен |
е тетке и примѣтбу архимандрита нађе се Ленка присиљеном да пристане на то, да иду послѣ ручка |
бѣде...</p> <p>„Говори! говори!“ повиче Ленка тим погледом ободрена... „Говори само, рѣчи ће тв |
о је био архимандрит, с којим се бијаше Ленка синоћ познала.</p> <p>Она се тргне и на час пребл |
асна.</p> <p>Трајало је дуго времена, и Ленка немогаше одржати рѣчи, коју бијаше дала архимандр |
менице.“</p> <p>Дан је био прекрасан, и Ленка је управо уживала возећи се кроз винограде и шљив |
ризора, у ком су биле главне особе он и Ленка, прелазила му је по више пута испред духовног ока |
те у собе.</p> <p>У том жагору приступи Ленка старој тетки, и тихо јој рекне: „Ја би пошла...{S |
</p> <p>„Није ми баш најбоље,“ одговори Ленка у полу чујући, што стара говори, у полу пак нечуј |
„Па ћемо је оставати да горе,“ одговори Ленка.</p> <p>Легну.{S} Стара није могла да заспи од ми |
држи.</p> <p>„Мислим да знам“ одговори Ленка, која се <pb n="190" /> бијаше међутим подобро ок |
тећи стојали.</p> <p>Најпослѣ проговори Ленка: „Добар дан!“</p> <p>О. Теофан дође к себи на те |
> <p>„Видила сам сав Срѣм,“ — проговори Ленка, „па и нѣшто од Србије.{S} Пак сам дошла да и теб |
но држао, да је то немогуће,“ проговори Ленка, „па ипак се ето збило!{S} Види се, да се нисмо с |
која се даје лако разкинути,“ проговори Ленка. „Чуј ме само.{S} Ја сам имућна, ја сам што више |
е.</p> <p>„Како је то врагу,“ проговори Ленка сама себи. „Зар ми нисмо синоћ врата закључале?.. |
p>„Неби било право, господине,“ примѣти Ленка. „Него како сте лѣпо моју тетку дочекали, доћиће |
<p>„То је био дух архимандрит,“ примѣти Ленка раскалашно весела.</p> <p>„Мора да је,“ рекне тет |
е чохе, са жутим дугметима...“ прихвати Ленка.</p> <p>„Да,“ настави тетка, „и то си чула од мен |
а.{S} Одкуд она страст?</p> <p>„Непитај Ленка!</p> <p>„Бог те је сачувао!</p> <p>„Пружи му дакл |
се сложити на овај диван,“ одговори јој Ленка; „па ћемо бити слободније и ја и ти.“</p> <p>„Ја |
вѣште; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај! али приступи архимандри |
о на њу.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка, да имаде духова?“</p> <p>„Ја нити вѣрујем нити н |
руком...{S} Дајте и мени руку; госпођо Ленка, да ћете и мене опет посѣтити, кад у Фрушку-Гору |
е то писмо?“ запита је тетка.</p> <p>Но Ленка није ни ове рѣчи чула. </p> <p>Стара је стојала и |
е, да му се грло грчевито стегнуло: „Ох Ленка! што изговори те кобне рѣчи, што ме опомену на то |
<head>11.{S} Тетка и нећака.</head> <p>Ленка дојури брзо у Митровицу.</p> <p>Већ јој се путем |
<p>„А погледајте колико је сати!</p> <p>Ленка погледи, и види да је већ подне.{S} Није ни на ум |
упа у ово светилиште побожности!</p> <p>Ленка дигне главу и пусти му руку; погледи му у лице, и |
итвама.</p> <p>У Бечкереку......</p> <p>Ленка удова Обрадовић.“</p> <p>„Дакле ће нас ипак посѣт |
као да их је једна мајка родила.</p> <p>Ленка је љубила управо сестрински свога брата; она се с |
учајним околностима и догађаима.</p> <p>Ленка дошавши кући, осѣти тежину на срдцу и души, коју |
и за тили час појави се обучена.</p> <p>Ленка је била у спаваћим хаљинама скоро подпуно обучена |
јој руку јаче притиште уз себе.</p> <p>Ленка стане ову извијати.</p> <p>„Оставите само руку на |
уклонимо.“</p> <p>Овако и буде.</p> <p>Ленка изиђе и нареди, да јој кола чак долѣ изиђу прѣко |
че јошт јаче и скочи из постеље.</p> <p>Ленка се тргне и тарне шибицу, да упали свѣћу.{S} Но ов |
ло, да гошћа у манастиру остане.</p> <p>Ленка је осѣћала, да јој доиста ваља ићи.{S} Послѣ свег |
оја кола, те и он крај ње сѣдне.</p> <p>Ленка се опет повезе са госпођом Пуљиницом на свои коли |
у собу водише, и мало се отворе.</p> <p>Ленка се сад са своје стране тргне и погледи на врата.< |
ѣрни чувар спавала у првој соби.</p> <p>Ленка није могла спавати; узбуђење било је велико.{S} М |
смо већ више горѣ квалификовали.</p> <p>Ленка неугодно тим дирнута окрене главу на другу страну |
е то послѣдњи састанак на земљи.</p> <p>Ленка је била очевидно болестнија него икада прије.{S} |
ара легне, и мало по мало заспи.</p> <p>Ленка кад види да је стара заспала, понесе руку да угас |
ле, пуну живота, сјаја и сласти.</p> <p>Ленка је била заћутала, и чекала је одговор пријатеља.{ |
поглед госпође с лаким осмѣјком.</p> <p>Ленка се окрене од архимандрита и рекне тетки: „Хајдемо |
таром тетком и забавио се с њом.</p> <p>Ленка се придружи архимандриту Партенију, и пођу напрѣд |
и.{S} Он је ћутао, дубоко ћутао.</p> <p>Ленка је жељно очекивала одговор.{S} Кад овај подуже не |
загрли нећаку и пољуби је топло.</p> <p>Ленка пољуби стару у руку.</p> <p>„Како ви спавала: — Б |
о је ухвати за руку и пође тамо.</p> <p>Ленка погледи и нехотице гдѣ је друго друштво, али они |
ђај, који ћемо одмах да опишемо.</p> <p>Ленка је пала у очи и младом шестошколцу... садањем наш |
ј и нехотице обѣ руке на сусрѣт.</p> <p>Ленка метне своје бѣле пуне округле ручице у пружене ру |
ци.</p> <p>Одведу госте у цркву.</p> <p>Ленка дарива честни ковчег богато.</p> <p>„Колико је?“ |
од дасака, које се ту налажаху.</p> <p>Ленка сѣдне, и држећи својом лѣвом руком десну руку при |
стара тетка уз госпођу Пуљиницу.</p> <p>Ленка је ћутала и кадкад се само насмѣшила.</p> <p>Дома |
ођа Пуљиница овима у гостионицу.</p> <p>Ленка даде упрѣгнути освоје коње у кола.</p> <p>Недуго |
ѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка се уда и оде са својим мужем на село у Банат.{S} |
еља тражити ни примити смѣмо,“ —</p> <p>Ленка незнађаше правога смисла ових рѣчи; она их је дак |
у манастири прави рај земаљски!“</p> <p>Ленка јој одговори кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме |
а ваља ми се за посѣту одужити!“</p> <p>Ленка скочи на кола лако као птица.</p> <p>„Тѣрај оштро |
ро, Ленка; добро јутро дѣвојко!“</p> <p>Ленка се осврне, и одговори „добро јутро тетице!“</p> < |
амо послѣ нѣког времена доћи...“</p> <p>Ленка махне главом да неће.</p> <p>„Како неби дошли!... |
својеју благодатију</foreign>.“</p> <p>Ленка се само поклони.</p> <p>„Ала је то љубезан господ |
м најлѣпше партије Фрушке Горе.“</p> <p>Ленка се окрене, и ту јој се покаже доиста слика пуна д |
ваки, који крст на прсима носи.“</p> <p>Ленка није ни слушала шта јој тетка говори.{S} Она је н |
, да неће нико на њу ни зинути.“</p> <p>Ленка се није ни обзирала, него је хитала к другима.{S} |
Дај отцу ручицу, да те одведем.“</p> <p>Ленка се насмѣши и рекне: „С драге воље, драги отче.“ Д |
а госпођо, што вас узнемирујем.“</p> <p>Ленка му прекине реч:</p> <p>„Опростите, господине архи |
е викнути, па онда упали свѣћу.“</p> <p>Ленка учини тако.{S} Метне свѣтњак близу себе и шибице |
била шала.</p> <p>„Ко је то?“ повикне. „Ленка пали свѣћу,“ повиче јошт јаче и скочи из постеље. |
обазрѣте, барем по најближима.“</p> <p>„Ленка хоће да идемо одмах послѣ ручка <pb n="191" /> ку |
да се пале, те неће.{S} Ваљда је и код Ленке узбуђење сигурност одузело.</p> <p>Најпослѣ успѣ, |
>Тим полажењем развије се између њега и Ленке чисти управо братски и сестрински одношај.</p> <p |
..{S} Он одговори: слободно...{S} И лик Ленке, али у истини, појави му се зачуђеном и скоро рећ |
заспи од мисли на духа архимандрита, а Ленки је свѣћа ометала.{S} Никад није могла спавати, ка |
оду.</p> <p>Кад се одмакну, рекне тетка Ленки: „Ти су манастири прави рај земаљски!“</p> <p>Лен |
овдѣ, да вас дочекамо,“ проговори тетка Ленки, кад се ова приближи. „Старост је старост.{S} Ста |
рхимандрит Партеније, па се онда окрене Ленки, и рекне јој: „Е, мила кћери моја, врѣме је да ид |
дочекамо.“</p> <p>Архимандрит се окрене Ленки.</p> <p>Као човѣк од најбољег свѣта поздрави је с |
ам Вам донео писмо, госпођо“, обрати се Ленки.{S} Извади писмо из листнице и пружи јој га.</p> |
</p> <p>Архимандрит Партеније обрати се Ленки и њеној тетки.</p> <p>„Она госпођа што иде са дом |
ој сестри нашега о.{S} Теофана, госпођи Ленки.{S} С њом се морамо јошт једаред састати, јер нам |
.</p> <p>Архимандрит Партеније приступи Ленки и рекне јој: „Уз пут смо свратили у овај дивни ма |
оћи?“</p> <p>На ово погледа архимандрит Ленки у лице.{S} Она и нехотице погледи му у лице и очи |
зите јошт данас?“ обрати се архимандрит Ленки.</p> <p>„Одмах послѣ ручка!“</p> <p>„А, тога немо |
мо из листнице и пружи јој га.</p> <p>У Ленки се сви живци потрѣсу.{S} Тражила је мало да оддах |
едне се ишло у другу.</p> <p>Соба, коју Ленки одредише, показивала је, да је она била обергошћа |
.</p> <p>Као уљудан господин пружи руку Ленки, да ју одведе на кола.</p> <p>Но ова рекне својој |
а се том светом водицом неумије.</p> <p>Ленки је било и самој мило, а нарочито, што јој је тетк |
авне дужности и слика тајне љубави, лак Ленкин.</p> <p>У тај пар куцне нѣко на врата од његове |
ине и свѣжости, али чист и свет.</p> <p>Ленкин лик долазио му је прѣд очи духовне, али увѣк као |
саде на крововима од кућа.</p> <p>Лѣпа Ленкина слика од синоћ није му силазила с очију.{S} Ил |
к видећи црну браћу, тргне се и одкопча Ленкине руке, које ова бијаше савила око његовог врата, |
одавно, и прислушкивала је код врата од Ленкине собе, да ли је ова будна.</p> <p>Кад чује да се |
вѣчију, он ће разумѣти и схватити стање Ленкине душе.</p> <pb n="181" /> <p>Кад изиђе на крај с |
особама.</p> <p>Одтуда онај жар у жељи Ленкине тетке, а одтуда бар једном страном и то, да се |
без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Ленкине пробудише очевидно онесвѣшћену душу о.{S} Теофа |
мораде се к прозору повући.</p> <p>И у Ленкиним очима појаве се сузе, али су то очевидно биле |
ром је ишо њен господин архимандрит.{S} Ленку је спроводио домаћин.</p> <p>А госпођу Пуљиницу з |
ним, али одсѣчним гласом, показујући на Ленку.</p> <p>Сестра! промумлају други калуђери, поглед |
ђа гледала је то на архимандрита, то на Ленку, незнајући шта је и како је.</p> <p>„Видите из св |
ну пругу.{S} Видите ли је и ви?“ запита Ленку и погледи јој дубље у очи.</p> <p>„Невидим,“ одго |
им.{S} Него шта ви велите на то“ запита Ленку.</p> <p>„Да је мало раније, ја бих дала упрѣгнути |
а сијнула у два три маха зрака, која је Ленку врло неугодно дирнула.{S} Она му се само ћутећки |
</p> <p>Домаћин архимандрит предусрѣтне Ленку врло учтиво.{S} Али од јучерашње несташности небѣ |
же подмитљиво главом на о.{S} Теофана и Ленку.</p> <p>„Играју се цица-маце,“ придода други онај |
тару госпођу до кола и мишљаше понудити Ленку да с њим на његови коли иде; али се ова већ бијаш |
судове ни на пороту.</p> <p>Спроводећи Ленку развио је архимандрит све дражи свѣтска човѣка.</ |
а имућства.{S} Он је имао јединицу кћер Ленку.{S} Ова је имала тек 16 година, и падала је у очи |
вѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај виц ар |
иди да је богата“, мислио је на госпођу Ленку, „па може манастир у њој добити добру ктиторку, а |
.{S} Пак <pb n="213" /> позиваш госпођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шт |
вака му се мишица немило трзала.</p> <p>Ленку прође језа по цѣлом тѣлу и кроз све живце, кад ви |
на скоро <pb n="119" /> за тим.{S} Цар Леополд умро је набрзо послѣ резоцуција своих.{S} Сабор |
лазе о тој ствари закључци, које је цар Леополд II. потврдио.</p> <pb n="325" /> <p>О том је ве |
ачином семинарија осигурана, одреди цар Леополд II. да се што пре почне семинарија градити и да |
му је сваки дан стајала звѣзда великог Леополдовог крста, а око врата колир истога реда, као ш |
кра . . . . . . . . . .{S} 100 „</l> <l>Лепавина . . . . . . . . .{S} 25 „</l> <l>Гомирје . . . |
правна била.</p> <p>У колико су дакле тѣлесне дражи њезине у срдцу калуђера пламен страсти разб |
ађем ништа, и морам све силе и умне и тѣлесне напети, да би мого само за препитаније дружине до |
а народ већ почиње у своим духовним и тѣлесним невољама, да тражи.{S} Нека само иде за својом у |
е сад духу представи као какав сан, и тѣлесно и духовно измучен заспи.</p> <p>У то дође и подне |
а два млађа калуђера, да им мантије све лете за њима.</p> <p>„Сад ће бити, шта ће бити“, повиче |
на небу званичном, кои брзином звѣздном лете од једнога краја среза до другога и извршују запов |
мицао је од мѣста свога затвора, као да лети.</p> <p>Стража руча и стане на своје мѣсто и неузи |
њихови коњаници у <pb n="30" /> потѣру летили, и сви од свакога, кога су срѣли, распитивали, н |
ти слободније и ја и ти.“</p> <p>„Ја ћу лећи на диван,“ рекне тетка.</p> <p>„Е, да како, сад ћу |
ући.</p> <p>„Заболи ме глава.{S} Мораћу лећи.{S} Лаку ноћ тетка!“</p> <p>За тим оде у другу соб |
поћи кући, ко зна хоћемо <pb n="204" /> ли моћи коју у овој ствари проговорити, а мени се чини, |
кивала је код врата од Ленкине собе, да ли је ова будна.</p> <p>Кад чује да се прозор отвори, о |
ом маглом застрта; он почне сумњати, да ли ће му бити могућно задаћу своју извести.</p> <p>Он ј |
кону и проговори му: „Баш се мислим, да ли да позовемо за сутра администраторове свѣдоке, да их |
ндрит свој говор. „ја сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће именовани свѣдоци потврдити то шт |
трѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли наши читаоци знаду управо, ко је то.</p> <p>У оно вр |
д си ти на врху славе твога дана.... да ли ће се и мени мој гроб скоро отворити?“ рекне о.{S} Т |
ушко, женско... шта се то кога тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва или плаче, пуши или пије.. |
p>Можда је умро: „Незнамо!“</p> <p>А да ли ће опет доћи?</p> <p>„Незнамо!“</p> <pb n="361" /> < |
питати: мора ли то тако бити!{S} И нема ли начина да то буде боље!{S} Јест. <pb n="125" /> Слуш |
е увѣрени, да ће се свѣт запитати: мора ли то тако бити!{S} И нема ли начина да то буде боље!{S |
да шта ће болан говорити противник, шта ли судије!</p> <p>„Е мој господине,“ промуца напослѣдку |
хладном водом... али шта је мислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вратио, то можете мислити. |
reign xml:lang="la">major</foreign> шта ли <foreign xml:lang="la">minor potentia</foreign>!... |
S} Ово је ствар од великог замашаја, је ли?“</p> <p>„Па сад пустите, да се по манастири разкошн |
е тако лѣпа бакица, као моја тетица, је ли?“</p> <p>Ово рекне Ленка па загрли своју стару тетку |
варица окрене главу к њему, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом великим: го |
Ми смо њих час пре позвали, да кажу, је ли истина, што сте ви на оца Теофана донели, а они одре |
е ту налази; то се нетиче никога.{S} Је ли ту младо, старо, мушко, женско... шта се то кога тич |
душа право у твојим очима читала:{S} Је ли могуће да ти ниси разумѣо живот мога ока, глас моје |
а!{S} А шта је са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јошт у аришту и под стражом?“</p> <p>Није!{S} Кад |
ужбу на вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је ли ту господин администратор?“ запита даље о.{S} Теофан |
кус језика.</p> <p>Од другог друштва је ли ко то чуо и примѣтио и спазио, незнам; али је Ленка |
шиком од јела натраг.</p> <p>„Ко зна је ли чисто?“ промумла лагано кроз зубе.{S} Но таки за тим |
се није бѣгством уклонио.{S} Кажите је ли тако?“</p> <p>О. Теофан одговори мирно и смирено: „Н |
} Иди слободно.{S} Господин незна ни је ли мушко ил женско; а у теби ће пре видити св. Флоријан |
„Шишатовачке харфе.“</p> <p>„Незнам је ли прошло више од године дана, Стратимировића смѣсте у |
у настојатеља хвалили... али незнамо је ли му било по вољи оно, што су о балу казали.{S} Тужба |
огледи на о.{S} Митрофана и запита: „Је ли доиста мртав?“</p> <pb n="312" /> <p>„Мртав да како! |
и у брашнари!“</p> <pb n="32" /> <p>„Је ли тако братијо?“ запита погледајући на друге калуђере. |
љ, Тодоре!“ рекне она брату.</p> <p>„Је ли све у реду?“ запита на то правника.</p> <p>„Све!“ од |
повичу: „Свему је он крив!“</p> <p>„Је ли?“ запита администратор, и погледи им у очи.</p> <p>„ |
акога, кога су срѣли, распитивали, није ли видио манастирску куварицу...није ли видио куварицу |
, и одговори поуздано: „Ено Јазка; није ли пао под конкурз?{S} Није ли само срѣћом и тешком мук |
е ли Бешеново остало без хлѣба?{S} Није ли Шишатовац просјаком учињен?{S} Није ли Прибина Глава |
бина Глава гола као гола пушка?{S} Није ли Крушедол дугом обтерећен?{S} Није ли и сам Гргетег з |
анастири од конкурза заклонише?{S} Није ли Раковац сасвим упропашћен?{S} Није ли Бешеново остал |
Јазка; није ли пао под конкурз?{S} Није ли само срѣћом и тешком муком код врховног судишта у Бе |
{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ. високородије заступник самога нашега земље господ |
ли Шишатовац просјаком учињен?{S} Није ли Прибина Глава гола као гола пушка?{S} Није ли Крушед |
је ли Крушедол дугом обтерећен?{S} Није ли и сам Гргетег знатним зајмом усрѣћен?{S} А шта још н |
е ли Раковац сасвим упропашћен?{S} Није ли Бешеново остало без хлѣба?{S} Није ли Шишатовац прос |
је ли видио манастирску куварицу...није ли видио куварицу манастирску: али се то њега није тица |
ске табле готов посао...{S} Него, имате ли ви попо мало цванцига... или талира... па ма и дукат |
ика као слика каквога анђела!{S} Хоћете ли му ове моје рѣчи приобштити, господине?{S} Ја вас за |
до успѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му доћи?“</p> <p>На ово погледа архимандрит Ленки у |
ијатељ, каквог он у Вама има.{S} Хоћете ли рескирати да с раздераним срдцем, можда поремећеним |
тисне и одмах изпусти.</p> <p>„А хоћете ли му бити добар настојатељ?“ запита Ленка спуштајући о |
Саву као танку сребрну пругу.{S} Видите ли је и ви?“ запита Ленку и погледи јој дубље у очи.</p |
химандрита и запита га смѣрно: „А јесте ли, Високопречестњејши господине, познавали митрополита |
списатељи — фићфирићи.“</p> <p>„А јесте ли се добро пазили“ запита Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Е |
стир и оду администратору.</p> <p>Јесте ли је добили!“ запита овај горѣћи од нестрпљења.</p> <p |
ла мало даље од огњишта, и чекала, неће ли за коју каву повикати, а међу тим је у ватру гледала |
{S} Послѣ је чекао подуже времена, неће ли патријарх употрѣбити какве стеге, да неможе отићи бе |
шт лежи у Божијој руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред о |
уди на сутра, а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се преслушавају. — Сад ми пошљите |
ка у „кранц“ да <pb n="46" /> види хоће ли се тамо састати са траженим заступником.</p> <p>Ишо |
ему било све једно.</p> <p>Незнамо хоће ли што важити у очима читатеља, али ћемо им ипак казати |
ијатељ био, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се закалуђери?</p> <p>„Митрополит му |
ад, кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учинили радост, да ми кажете како су се звали?“</ |
претрпе, а напне из све снаге око, неби ли призор у ћелији у цѣлини схватио.</p> <p>Но онај га |
ужану стражу ставили; кажите сад, стоји ли то, и чим мислите, да можете то оправдати!“</p> <p>А |
тамо удати за једног спахију.{S} Је си ли чула о банатским спахијама?“</p> <p>„Нисам!“ закикоћ |
рма од domicella...{S}Знаш сад?{S} Јеси ли контен?“</p> <p>„Није него од <foreign xml:lang="la" |
не, које тебе том свему научио?{S} Јеси ли ти о том разговарао са твоим доктором, и јеси ли то |
пособили.“</p> <pb n="344" /> <p>А јеси ли што оставио за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ запита па |
м одшуњају се из ћелије.</p> <p>„А јеси ли наредио да приправе конак за госпођу сестру,“ запита |
ко је, и рекне: „Јесам!“</p> <p>„А јеси ли био код доктора?“</p> <p>„Секулића?“ запита о.{S} Те |
ће се с добром каматом.“</p> <p>„А јеси ли мало рачунао?{S} Колико ти трѣба новаца за те твоје |
ом разговарао са твоим доктором, и јеси ли то све чуо од њега?“</p> <p>Патријарху би правије би |
т свуче и легне, запита сам себе: „Јеси ли задовољан са маневром, оче Партеније?“</p> <p>„Хвала |
како врѣме за то наступи.</p> <p>„Јеси ли задовољан?</p> <p>„Ја мислим, да ће тако бити најбољ |
/p> <p>О. Теофан проговори на то: „Смѣм ли шта рећи, високопречестњејши господине!“</p> <p>„Изв |
оду у трапезарију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, да их мало прегледим, |
... али да ти право кажем, незнам јесам ли добро изговорила...“</p> <p>„Сасвим добро; мало по с |
!“ проговори на то о. намѣстник. „Јесам ли што против правила црквених и против закона мирског |
д какове важности, и то у једном другом ли манастиру, иначе ништа што би човѣка занимало.</p> < |
Нема ту повратка ни милионарима, а камо ли сиротом каквом настојатељу манастира.{S} Будите ви б |
у са другог свѣта ни патријарха, а камо ли архимандрита.{S} Нема ту повратка ни милионарима, а |
тне да мрдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пред којим смрт бѣж |
вићу нису јошт никога затворили, а камо ли обѣсили... неће ни вас.“</p> <p>То је била пуна исти |
ићи, те је неће нико ни опазити, а камо ли злоставити.</p> <p>Тако је и учинила.</p> <p>Али су |
о, њему нису никога ни затворили а камо ли обѣсили,.. али није никога ни заступао.</p> <p>Међу |
Мушицки:</p> <pb n="71" /> <quote>Смемо ли, Пијеридо, у Карловце, дрзко где поју: „Отступи ти п |
ѣше код њега ни трага.</p> <p>„А хоћемо ли запитати за нашег духа-архимандрита? запита смѣшећи |
све зачуђеним погледом.</p> <p>„Хоћемо ли се ми јошт видити?“ запита госпођа о.{S} Теофана.</p |
т о.{S} Теофана: „Шта ти се чини, јесмо ли добро ствар наредили?“</p> <p>„Дѣло је било славно!“ |
м мишевима.</p> <p>Незнамо казати, јесу ли толико штете господа мишеви тој архиви нанели, али з |
сада,“ одговори му она.</p> <p>„А јесу ли вам познати наши манастири са ове стране Фрушке Горе |
гледи.{S} Сто очију мотре на мене, знаш ли ти?{S} Сѣди с миром код куће.{S} Наши су калуђери и |
рећи повѣстница о патријарху.{S} А знаш ли ти, шта сам ја све учинио србском народу!{S} То му ј |
како она о том мисли.</p> <p>„ А мораш ли ићи Тодоре?“ запита га она -жалостиво.</p> <p>„Да ст |
је своју благодат на њу, и нека јој подѣли крѣпост, да те штити и одбрањује од сваке напасти не |
изпраши.“</p> <p>„Архимандрити неби смѣли остати на управи манастира, него би се ова морала пр |
ра се срдце у човѣку, и он постане огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али ка |
едног проштца, и што има гдѣгдѣ то огорѣли.</p> <p>У подруму мало јаче од 300 акова лоша вина, |
ру летили, и сви од свакога, кога су срѣли, распитивали, није ли видио манастирску куварицу...н |
м, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочекамо,“ проговори тетка Ленки, кад с |
ехотице гдѣ је друго друштво, али они сѣли подалеко па се одмарају.</p> <p>Она одтргне своју ру |
све казивати, како су <pb n="49" /> хтѣли куварицу шибати — како су њега осудили и у затвор тѣ |
су куварицу злоставили... како су је хтѣли шибањем да каштигују... како су је по прњавору и сел |
стојатељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од манастира до манасти |
ои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири сачувају и калуђерство духу времена |
сваки подпуну слику управе, коју смо хтѣли њима фотографисати.{S} Фотографија је управо вѣрна.. |
инили. — Ви сте манастирску куварицу хтѣли да дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђ |
.. срѣдства, за стоструко благотворне цѣли..</p> <p>„Практично мудрословље..</p> <p>„Свето пѣсн |
изискује, да се монаси њиховој правој цѣли поврате.</p> <p>Онда се нарочито желило да се манаст |
риличним дѣлом баве, к њиховој правој цѣли опет поврате, да се њима принадлежећа добра јавном н |
и, да се калуђери ваља к првој својој цѣли да поврате, <pb n="109" /> и њина добра јавном народ |
{S} Нека само иде за својом узвишеном цѣли:{S} Бог ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се |
е силе за своје савезнике.{S} Сви дакле либерални елементи били би уз њега.“ Овдѣ мало застане |
</p> <p>Митрополит Станковић био је већ либералнији: али је мало митрополисао.{S} Па ипак се по |
прими клечећи медалију у своје руке, цѣлива је, и метне је у нѣдра.{S} Онда пољуби благосиљају |
<p>За тим устану од стола.{S} Варнава цѣлива десницу св, владике и оде у свој стан у двору, а в |
о.{S} Теофан, тако му је недаде да ју цѣлива, него га њом мало гурне од себе, па онда избаци ка |
пође о.{S} Теофан к патријарху да му цѣлива руку, но овај му је недаде.</p> <p>О. Теофан покло |
сно час на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту било саблазни, високопречестњеј |
то од њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣливам десницу Вашој Светости!“ одговори о.{S} Теофан с |
ости били су врло очарани.</p> <p>При цѣливању свете иконе метне Ленка и опет 12 дуката у тас, |
и више, или побожности којом је народ цѣливао крст и еванђеље, што се находише на истом покрову |
ци настојатељу, али му је овај недаде цѣливати.{S} О. Теофан учини на то своје метаније, као да |
к зелене вегетације око које се увијају лијане.{S} Гудуре су дивотне.{S} На брѣгу морском сјају |
а.{S} То је огледало, у ком се види жив лик нашег црквеног живота.“</p> <p>Архимандрит се мало |
ије...{S} Он одговори: слободно...{S} И лик Ленке, али у истини, појави му се зачуђеном и скоро |
вѣжости, али чист и свет.</p> <p>Ленкин лик долазио му је прѣд очи духовне, али увѣк као лик ан |
мојим мислима, а сад ми приступаш, као лик јединог <pb n="140" /> пријатељског створења на ово |
ве, да јој одговор чује повољан.{S} Као лик од мермера сѣдио је, остављајући изтраженику да сам |
} До сад си ми се јављала кад и кад као лик чистијег створења каквог у мојим мислима, а сад ми |
етворила.</p> <p>О. Теофан сѣдио је као лик од камена изрезан. <pb n="147" /> На њему није било |
ио му је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела хранитеља...{S} Љубав његова живила је увѣк |
о је сасвим господски...{S} Служавник бѣлим утирачем застрт, шољице и вандле од финога бѣлога п |
до киоска налазио се кревет са чистим бѣлим гардинама.</p> <p>„За патриарха,“ рекне домаћин, ка |
ите; ви непокривате манастире цигљом ни лимом него интабулацијама... па јошт ово... па и ово... |
снаге око, неби ли призор у ћелији у цѣлини схватио.</p> <p>Но онај га зграби за рамена, и одт |
угом с друге стране, па јуриш повратном линијом путем, коим бијаше у кујну дошао, а то ће рећи |
онд несмѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дати трошак на ове т |
и су проносили већ и медени мирис раних липа, коих је околна Фрушка гора пуна.</p> <p>Дошли бѣх |
нас само то сачувало, што сте мршави ко липов штап, али ако дуже овдѣ останете, нисам вам сигур |
егледати.</p> <p>Архимандрит узме други лист и проговори:</p> <pb n="107" /> <p>„Ово су ти годи |
равио.</p> <p>Пријатељи му израде путни лист за иноземство.</p> <p>И са тим листом и свидѣтелст |
о“, обрати се Ленки.{S} Извади писмо из листнице и пружи јој га.</p> <p>У Ленки се сви живци по |
стника манастирског.“ Даље преврне више листова, и баци поглед на више мѣста.</p> <p>„Како види |
митрополита, ето конгреса, ето и јавних листова: народ ће сам себи и теби помоћи!“</p> <p>И ово |
олити, да незаборавите, да имамо јавних листова, кои недаду газити човѣка као дрва, па ма да је |
ствари,“ проговори патријарх преврћући листове. „Да видиш, да мене стање манастира и калуђера |
амо калуђер, — и да се сѣтите, да су ти листови баш у рукама моих најбољих пријатеља, кои сваки |
тни лист за иноземство.</p> <p>И са тим листом и свидѣтелством свога манастирског собранија бра |
од манастирског добра што даде, запита листоносца: „Шта ће твој господин од мене?</p> <p>„Та е |
се такове реликвије боље сачувају, и цѣлисходније смѣсте.</p> <p>А митрополити старији сгрѣшил |
{S} Ужасно је то, хтѣти добро, радити цѣлисходно, успѣха имати, <pb n="295" /> пак и опет сваки |
рави се добрано; сасвим се немогаше изцѣлити.</p> <p>Уживао је своје дане као човѣк.{S} Али је |
пријатеља.{S} Ко ће описати израз ока, лица, руку, цѣлог држања!{S} Ту се борила нада са страх |
а кад опази калуђере и њихова пакостна, лица, отрѣзни се од свога заноса, поправи косу, која јо |
добрити, кад се сазове друштво од 20—40 лица, и мушких и женских, па онда удри у весеље, у мног |
а и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко румена.{S} Брада му бијаше поређа и зато |
ѣце на прсима матере.</p> <p>Млога лѣпа лица код одрастлих дѣвојака било је видити, која су узд |
то млађем мушком свѣту ради свога лѣпог лица и стаса, а нарочито ради својих великих очију, пун |
тице погледи му у лице и очи.{S} Са тог лица из тих очију блистала се зрака тако топла, тако пр |
а показивао је особиту снагу те партије лица.{S} Глас је имао јак: и обично је вико, кад је гов |
н говорио.{S} Кадкад су му се само црте лица преобразиле; при крају узме на образ израз пуне оз |
.“</p> <p>Држање о.{S} Теофана, и израз лица му при овом одговору показивали су, да му долази и |
ојазни вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали су се пуном свѣтлости руменога јутра осиј |
егове рѣчи скопчане са описаним изразом лица одкриваше лѣпој жени јасно, да му је била и да му |
дах ноћи угаси пламен ока и животни жар лица.</p> <p>О. Митрофан пружи се у грчу.{S} Послѣдње р |
м од њега даље.</p> <p>Калуђер спусти с лица најпре једну, па за тим и другу руку.{S} Машући гл |
да, смрзне јој крв у жилама; изрази тих лица укоче јој тако рећи живце у мозгу.{S} Као највѣрни |
себе један црномањаст млад чиновник.{S} Лице бѣло, а брада црна као зифт: мого се доиста врло л |
.</p> <p>Он небијаше ни млад ни лѣп.{S} Лице му је било мало прошарано од богиња, које је у мла |
побѣдитеља очи на све стране окретао, а лице му је од радости и поноса... а можда и од вина... |
не обадвѣ руке у висину, и покрије њима лице, на ком се тежак бол душе огледаше, уздахне дубоко |
, поправи косу, која јој бијаше пала на лице, и повуче се к прозору од ћелије.</p> <p>Слика, ко |
могаше кренути.{S} Ово, како је пало на лице пријатеља, кад је говорио, тако је, реко би, укоче |
едаред стане, метне руку на чело, дигне лице к небу, и повиче: „Та ти ће мене и направити убијц |
уке на крило држећи обѣма мараму, дигне лице горѣ, и стане говорити:</p> <p>„Сврших гимназију.. |
за њега похвално; а архимандрит окрене лице на страну и насмѣши се мало.</p> <p>Затим продужи |
неимајући срѣће видити му усрѣћавајуће лице.</p> <p>Овако је и о.{S} Теофан доспѣо до владичин |
о говорити.{S} Зној му је све цурио низ лице.{S} Извади мараму и стане га брисати.</p> <p>На то |
да путују.“ Све што на човѣку говори, и лице, и очи, и звук гласа, и држање тѣла... све је пока |
вега облије, и он стане марамом брисати лице и трти чело.</p> <p>„Немојте се са формом слога му |
ст тетке и странога господина учине јој лице каменом.{S} Прочитавши писмо савије га Ленка и мет |
је на кољена, и грозне сузе прелију јој лице.</p> <p>Кад се мало поутѣши, подигне се, и сад је |
је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, благост на образи и у очи |
а високога госта.</p> <p>Овом се сијало лице од блаженства.{S} Он узме позитуру врховног заповѣ |
о и стане га у себи читати.</p> <p>Њено лице непромѣни се ни цртицом.</p> <p>Присутност тетке и |
глед учини се управитељу, да познаје то лице.{S} Нарочито га је нос опомињао на старога једнога |
> <p>На ово погледа архимандрит Ленки у лице.{S} Она и нехотице погледи му у лице и очи.{S} Са |
едаше му својим изванредно лѣпим оком у лице, на коме се сѣнка претрпљених болова душе стапљаше |
гне главу и пусти му руку; погледи му у лице, и позна по свѣтлости ока, по топлини образа, по т |
у лице.{S} Она и нехотице погледи му у лице и очи.{S} Са тог лица из тих очију блистала се зра |
чан калуђер са крстом на прсима.</p> <p>Лице му је било мршаво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фи |
/p> <p>„У оно врѣме био је на Печујском лицеју врло чувен млад Србин Михаил Груић са своих особ |
химандрит је очекивао мирно одговор; на лицу његовом није било примѣтити ни сѣнке жеље какове, |
Четири калуђера стојаше око њега.{S} На лицу им се вио подсмѣх као застава у пуном вѣтру.</p> < |
крајњег <pb n="158" /> презирања.{S} На лицу му се сијало чуство узвишености и самопоуздања.</p |
е хтѣо употрѣбити своје пуномоћи, да на лицу мѣста учини наредбе, које му се учине основанима.{ |
, сила и истина осѣћања, која јој се на лицу изражавала, <pb n="144" /> предубока љубав, која ј |
пак све разумѣо.</p> <p>Видило му се на лицу, да су ствари биле врло озбиљне, које му је умирућ |
сти чиновник примѣти ту промѣну како на лицу настојатељевом тако и у погледима калуђера.</p> <p |
а.{S} Био је осрѣдан, сувоњав, ситан; у лицу црнпураст.{S} Очи су му као жива жеравица горѣле; |
ријаву послао бијаше свога заступника у лицу једног од придворних виших калуђера.</p> <p>Наравн |
} Теофан нар. сабор, патријарх се сав у лицу промѣни, тако, да о.{S} Теофан одједаред умукну.</ |
Амфилохије• Држаше се продрзљиво, али у лицу бијаху блѣди као крпа.</p> <pb n="89" /> <p>Архима |
} И будући да сад о.{S} Теофан приступа лично администратору митрополије, то ћемо ми ту титулу |
и... познајем обојицу.“</p> <p>„И ја их лично познајем,“ примѣти архимандрит. „И све држим, да |
ше одговара Вашој смѣрности и жељи него личној заслузи.“</p> <p>На то сѣдне на канапе поред ста |
дна љубкост, у говору сласт.</p> <p>Ова личност прибавила му је глас лѣпог архимандрита.</p> <p |
вечера приповѣдао је много о знатнијим личностима, с којима је у животу у додир долазио.</p> < |
чути, да се ко приближује, јер је старо лишће шуштало а ситно грање кршкало појако.</p> <p>Но т |
ш ко да смо наручили.{S} Данас је понедѣлник.{S} Сутра идем у Карловце, да покажем покров Њ. Ек |
плакати, и метне своје <pb n="141" /> бѣло чело на руку пријатеља, коју сузама својима ороси.</ |
о је, да је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, благост на образ |
рквено, то је настојатељево, а што је бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам грохот |
ди кажу: што црвено црквено, а што је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад се на калуђерски преведе з |
дан црномањаст млад чиновник.{S} Лице бѣло, а брада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом гл |
Теофане, ви сте и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S} |
ође судбена комесија и прегледи мртво дѣло, те констатује, да је о. <pb n="313" /> Митрофан умр |
смо ли добро ствар наредили?“</p> <p>„Дѣло је било славно!“ одговори овај.</p> <pb n="289" /> < |
ме, кад ће све наше ствари изићи на видѣло, па онда ће се наћи људи, који ће из тога конзеквенц |
е кољете и износите своју наготу на видѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чинити |
<p>Особиту позорност гостију побуди одѣло србских деспота.</p> <p>Није само кривица настојатељ |
ојали хусар и ловац у врло скупоцѣно одѣло обучени.</p> <p>„Наравно да је ово народу јако у очи |
ка.{S} Ил’ се није умѣло, л’ се није смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то служило на ди |
у многим струкама, кад би се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг манастира, сферу калуђер |
примитивног почетка.{S} Ил’ се није умѣло, л’ се није смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да б |
е било у том манастиру од како је св. тѣло у њега довезено.</p> <p>Тај се дан видило, шта би мо |
гле, израз погледа тврд, устне танке; тѣло му је изгледало мршаво као да је постом изнурено.{S} |
тратора усрѣћио, и држање, које му је тѣло при том заузело, поразило је сиромака дијурнодавца.< |
отац Игња Лојола чинио, и тако му је тѣло цвѣтало у пуној мѣри, коју нарав младости и себи схо |
знуреног аските (пустињака који своје тѣло пати и мучи) буру покренути.{S} О. Теофан бијо је мл |
манастиру Хопову, нити је шибао своје тѣло да се сасуши до коже и кости, као што су многи пусти |
ника!“</p> <p>Ту ућути.{S} Цѣле му се тѣло у грчу стегло.{S} Свака му се мишица немило трзала.< |
х братске узајмне љубави у калуђерско тѣло; оживите свѣст дужности у сваком члану тога тѣла, пр |
струкама, кад би се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг манастира, сферу калуђерског живот |
овића, код куће: рекну му да ће га за цѣло послѣ ручка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кранц“ је била |
тебе.{S} Немој врдати.{S} Ја знам за цѣло, да је она мало пре к теби ушла.“</p> <p>„Истина је“ |
остане као да се у камен претворио за цѣло то врѣме како се у почетку бијаше намѣстио.</p> <p>„ |
приличним трошком репарирати, јер за цѣло пређашње врѣме није ни најмање репарације видила.</p |
p>—- — „Зданије репарирају два зидара цѣло лѣто.</p> <p>— — „Два пинтера оправљају и удѣшавају |
causa</foreign> (са припадцима) кроз цѣло врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног гле |
ва пинтера оправљају и удѣшавају кроз цѣло лѣто искварену бурад ни каце.</p> <p>-— —„Већ сам на |
и крпари, то неизпадне никада чисто и цѣло.{S} Но што му драго: барем сам се осигурао од насрта |
во, а што је бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам грохотом смѣјати, а како му је |
вено црквено, а што је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад се на калуђерски преведе значи: што је цр |
кне стару тетку онако јуначки.</p> <p>Цѣло се друштво смѣјало из срдца.{S} И сама тетка пристан |
иви.{S} Ко сету части!{S} Народ?{S} Зацѣло не; него пријатељи настојатељеви; господа солгабиров |
нерали и обрштари на управу, доћиће зацѣло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између с |
у манастир, онда ако ме казне бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и оде у мана |
у Нови Сад.{S} Начелник даде приредити лов у риту.{S} Но кад буду на мѣсту, опазе, да нема лов |
и на то своје метаније, као да је рукоцѣлованије извршио — ни оде у своју ћелију.</p> <p>Настој |
живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ће се напунити, и то љу |
стетичко развијање у народу чудесно подѣловати.</p> <p>Слава је дакле била права слава.</p> <p> |
ажити и одликовати.{S} Његова молитва дѣловаће као лѣк код болесника, као глас више утѣхе код р |
} Четири коња, позлаћена кола, кочијаш, ловац, хусар у највећој паради.{S} Са митрополитом дође |
а у Бечу.{S} Острагу су стојали хусар и ловац у врло скупоцѣно одѣло обучени.</p> <p>„Наравно д |
S} Но кад буду на мѣсту, опазе, да нема ловачких паса.{S} У највећој својој невољи повиче начел |
азним рукама.</p> <p>Нису били срѣћни у лову.</p> <p>Кошута им умаче.</p> <p>Грдећи и псујући в |
Ко ће описати израз ока, лица, руку, цѣлог држања!{S} Ту се борила нада са страхом свима силам |
арода, кои је исту дубком пунио прѣко цѣлог осталога дана.</p> <p>Неможе се рећи, чему би се чо |
ћути мало, пређе брзим погледом преко цѣлог писма, па му онда ударе сузе на очи.</p> <p>Он јој |
чем застрт, шољице и вандле од финога бѣлога порцелана... шећерница од новог сребра...</p> <p>„ |
е са женом, која ми је била милија од цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу имала је она отца и мај |
на скоро како жељу своју, тако и жељу цѣлога народа, и да метне златну митру на главу, коју је |
рхимандрит и покаже јој сѣницу од дивље лозе, и у њој клупу. „Ово је капела за најсрѣћније врѣм |
би били представљени сви србски краљеви лозе Немањине у пуној свити и слави, међу коима има виш |
мље у филијалу Петковици, да га виновом лозом засади, и пружи му сва срѣдства, која бијаху на т |
рност обоице.{S} Медалија је висила о бѣлој пантљики.</p> <p>„Ево ти је, с мојим благословом! п |
реда калуђерског, Исусоваца, отац Игња Лојола чинио, и тако му је тѣло цвѣтало у пуној мѣри, к |
и браду... лакиране штифле... шешир ко локвањ, да непоцрни... па лѣп попа, па цифраст попа...{ |
нај пар на оној точки, гдѣ су се та два локомотива сусрѣсти имала.</p> <p>Може се дакле помисли |
Митрофанове приближивале су се као двѣ локомотиве једна напрема другој.{S} Митрофан је био чвр |
ошности и разпустног живота у његовом дѣлокругу, и преда по свом увѣрењу нама сва добра и викту |
чуством гледала на светитеља, кои ту цѣлокупан почива.</p> <p>Кивот кнеза Лазара са тѣлом угод |
врата на поље пред манастир.{S} Махне бѣлом својом марамом на страну, гдѣ су јој стојала кола.{ |
ац.</p> <p>Он дигне руку, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда напрасно застане, и узме к |
140" /> пријатељског створења на овом бѣлом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква |
јом и другим њиховом чину неприличним дѣлом баве, к њиховој правој цѣли опет поврате, да се њим |
почива.</p> <p>Кивот кнеза Лазара са тѣлом угодника, на сваки је начин света реликвија, какву |
лохије поврати се духом, али подлегне тѣлом.</p> <p>Послѣ три мѣсеца премине на сушици.{S} Посл |
своје дане као човѣк.{S} Али је јако тѣлом опадао.</p> <p>„Један дан, као да је о себи мислио, |
су се за себе и своје прејемнике пред цѣлом народном скупштином торжествено обвезали одређене о |
ло трзала.</p> <p>Ленку прође језа по цѣлом тѣлу и кроз све живце, кад виђе ту слику ужаса и оч |
те га је читала и читала, и то тако с цѣлом душом, да нити је што чула ни видила, што у соби би |
чић дао доста цигаља напећи, премда у цѣлом много мање: и те су цигље развучене.</p> <p>Митропо |
био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом дунавском сокаку чути, у ком му је кућа била.</p> < |
о по домишљавању и нагађању.</p> <p>У цѣлом овом послу држали смо се правила: „Неговори што нез |
овѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломити.</p> <p>Глас, којим је он изговорио оне рѣчи: „К |
како, сад ћу ја допустити, да ти стара ломиш кости, а ја млада да се башим по кревету.{S} Лези |
ну тога тѣла, пробудите у манастирима дѣлотворну вољу к стварању; на кратко: установите манасти |
рену, пружи о.{S} Теофан обѣ ноге прѣко лотре, и отрѣсе прах с ногу говорећи: „Ни праха нећу да |
/p> <p>У подруму мало јаче од 300 акова лоша вина, које се превратило, те неможеш за њега добит |
мали, и добро дочекивали.{S} Али сад га лоша срѣћа послужи.{S} Било је мало доцније у вече. „Ја |
лије покрити, јер им је кров био у врло лошем стању.</p> <p>Одмах 1841 дадем грађу у шуми одсећ |
ти...{S} Дакле, кад моја тетица метне бѣлу набрану капу на главу, наочари на носић, па сѣдне и |
ам, но имени твојему.“</p> <p>Дакле к дѣлу.{S} Ови мемоари писани су црквено-славенским слогом, |
Кад је год полазио у народном каквом дѣлу у Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпраћа |
чних уздисаја.{S} Ова слика била је у дѣлу за србски прости народ бисер а за манастир драги кам |
ом на свои коли.{S} Она није у том предѣлу била позната.</p> <p>„Куда води управо овај пут?“ за |
<p>Људи и жене у стајаћицама и новом одѣлу, како га Срѣм по своим покраинама показује.{S} Много |
та са једним господином у грађанском одѣлу, и продужи свој посао и кад о.{S} Теофан уђе.</p> <p |
амо додати, да је у том <pb n="82" /> тѣлу становао дух јако даровит, воља безобзирна.{S} И онд |
душу заносиле: и он је сѣдио узет на тѣлу и души као слика од камена, као мермерска слика, у к |
ала.</p> <p>Ленку прође језа по цѣлом тѣлу и кроз све живце, кад виђе ту слику ужаса и очајања, |
ништа друго него најплеменитији сок у тѣлу отца Амфилохија.{S} И сад види да је љоснуо на нос, |
ву доведени.</p> <p>Мѣсечина је сјала цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и медени мирис |
консисторијалним бележником, па ћете цѣлу ствар изпитати, и што је нуждно наредити.{S} Ја вам |
лаву натичу; тако му се учини, да му се лубања разпаде.</p> <p>Пре свега повуче се једним корак |
одарну науку слушали, те се за шумаре и лугаре успособили.“</p> <pb n="344" /> <p>А јеси ли што |
о ни наше, па што га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему сторицеј |
е. „Толико те познајем, да знам да ниси луд, ако си и фантаста.{S} Дакле почни!“</p> <pb n="342 |
иво..... „Код адвоката.{S} Шта се чиниш луд кад ниси?“</p> <p>Сад о.{S} Теофан схвати прави сми |
Ја те љубим још већма, него у оне дане луде младости; врѣме је моју страст само оснажило и пов |
естану на тај пут, онда би било од мене лудо да подадирем ствар, која се може за мене јошт зло |
које свак разумѣ — „па је онда кадкад и лудовао и кад није ништа повуко; — најпослѣ стане људе |
грѣху каквом бдију... којим сатана душу лукавим сном можда тек уплиће... да та молитва свесилно |
<p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ЛУКЕ ЈОЦИЋА И ДРУГА.</p> <p>1881.</p> </div> <pb n="2" |
ај.{S} Да није тога такта било, како је Лукијан био <pb n="256" /> силовита и нагла природа, мо |
<p>„А то исто кажу и за узвишеног нашег Лукијана.</p> <p>„Шта више нѣки причају, да је несрѣћна |
} Он се у своје млађе врѣме надтицао са Лукијаном Мушицким на двору митрополита Стратимировића: |
и о.{S} Теофана на столицу, а он напуни лулу, укреше на труд ватру, запали духан, сѣдне код сто |
ару,“ одговори Гавра и пљуцне извадивши лулу из уста. „Ових дана били смо све у манастири и бли |
Митрофанове шаке с њом сукобиле.</p> <p>Лупа је била истина мања него да је длан о длан ударио: |
ричавим дијурнама!“</p> <p>То рекне, па лупи руком по хартији, те ова одлети на под, и стани се |
асто.{S} Ниси <pb n="162" /> тако челом лупио о под ни кад си при рукополагању метанисао.“</p> |
савѣтно да се видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега н |
едити сваке године курс од нѣколико недѣља, кои би полазити имали прости калуђери из манастира, |
а скоро посѣтити.</p> <p>Прођу шест недѣља.{S} Дође зима.{S} Архимандрит је погледао почесто кр |
ом, како би то управа манастирска опредѣљавала.{S} А нарочито нам је нуждна школа за лѣпо служе |
људи, степенитог раста.{S} Очима је стрѣљао; а строј вилица показивао је особиту снагу те парти |
{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље руно.{S} Образи су му цватили као у најлѣпшег младић |
други него обично.</p> <p>Послѣ двѣ недѣље добије управитељ велико писмо из Карловаца.{S} Нико |
је очевидно годило.{S} Тако је двѣ недѣље трајало из дана у дан.</p> <p>Болестник као да је св |
кати.{S} Ледена њена рука стегне прострѣљено срдце, а дах ноћи угаси пламен ока и животни жар л |
у, да се монаси, који су од свога опредѣљења сасвим одступили, и само се са економијом и другим |
нских, па онда удри у весеље, у многаја љета, у всја тјашкаја.{S} Ту се онда излѣгу и други раз |
одслужи службу о каквом светцу или недѣљи.{S} Но како је звоно на службу зазвонило, заборави н |
погрѣшио, и претрпићу сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣбало би да калуђер никад неизгуби из очију, |
.{S} Никада није пропустио, да није недѣљом и празником дошо у цркву на службу божију.</p> <p>„ |
је за њим стојао.</p> <p>Онај, што бија љоснуо о земљу, скочи са земље те јапаша овога за рамен |
лу отца Амфилохија.{S} И сад види да је љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није био у стању сачу |
ћемо у строгом посту и молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег светитеља, и позваћ |
д очима пријатеља засија.“</p> <p>У недѣљу је праздник св. Константина и Јелене...{S} Ха, баш д |
румена зора, у души љубеће жене нада... љубав ће бити јача — и зазвони јој у души глас жеље и к |
али увѣк као лик анђела хранитеља...{S} Љубав његова живила је увѣк јошт, али као ружица у пупо |
лѣпшег свог анђела да те ослободи...{S} Љубав, вѣрна љубав, која се врѣменом храни, дође по теб |
ше на врати тога срдца изрезао рѣчи:{S} Љубав нема приступа у ово светилиште побожности!</p> <p |
>„Вѣнчао сам се с црквом.</p> <p>„Друга љубав... друга невѣста била би за мене гадна издаја... |
ископски двор у Новом Саду.{S} Ту је за љубав епископу Платону бечка влада и планове дала напра |
невраћај ми смрт за живот, убијство за љубав, мрак за свѣтлост!“</p> <p>При рѣчима: ево те мол |
ѣсуду чути, кроз која говори најчистија љубав, највећи пријатељ.{S} Пак онда морате и на то пом |
цу изражавала, <pb n="144" /> предубока љубав, која јој је у сваком слогу звонила, срѣћа и слад |
ѣтућа, сваке милоте и дивоте пуна, сама љубав најдубља и најжешћа, готова дати му сву себе и св |
љ свѣта, онај син створитеља свѣта, она љубав безгранична, није дошла у свѣт гробова ради, да к |
рѣчма лежала јасна пресуда.</p> <p>Она љубав, која је у срдцу младе жене живила, спусти се по |
нђела да те ослободи...{S} Љубав, вѣрна љубав, која се врѣменом храни, дође по тебе, да те спас |
>„Шта више нѣки причају, да је несрѣћна љубав и народног нашег просвѣтитеља Доситија у Хопово д |
оји њој бијаше повољан.</p> <p>Шта више љубав њена напрѣма новосадском пријатељу све је бивала |
и он несмијаше ни помислити, да потражи љубав лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би га без сумње |
дпуно разумѣти, кад рекнемо, да се опет љубав жене у њеним прсима разгоре, и да јој се у самоћи |
ју са њеном душом, која се бијаше сва у љубав, у безграничну љубав претворила.</p> <p>О. Теофан |
ја се бијаше сва у љубав, у безграничну љубав претворила.</p> <p>О. Теофан сѣдио је као лик од |
> <p>„Стратимировићеви појци пренели су љубав к црквеном пѣнију у народ.{S} Из оног времена дол |
ињао је своје коње врло њежним изразима љубави и старања: хајде рано, хајде голубе, и т. д.</p> |
а тој свѣтлости и тој топлоти, и ружица љубави, најчистије љубави процвѣта у срдцу човѣка, који |
ој топлоти, и ружица љубави, најчистије љубави процвѣта у срдцу човѣка, који бијаше на врати то |
је пуним правом сматрати.{S} Без сваке љубави, а нарочито без љубави свете и чисте смежура се |
оред слике јавне дужности и слика тајне љубави, лак Ленкин.</p> <p>У тај пар куцне нѣко на врат |
7" /> сходна; улите дух братске узајмне љубави у калуђерско тѣло; оживите свѣст дужности у свак |
и, из пѣсничких уста прелѣвање страстне љубави слушати, а у срдцу сласти раја осѣћати: то мора |
и рекне.{S} Ја сам пошла за другог, без љубави... са најсилнијом љубави к другом.{S} Ја сам има |
ти.{S} Без сваке љубави, а нарочито без љубави свете и чисте смежура се срдце у човѣку, и он по |
ства; анђео небесни разширио би таковој љубави, таковој лѣпоти и таковом пожртвовању чиста свој |
за другог, без љубави... са најсилнијом љубави к другом.{S} Ја сам имала, свачега само не срѣће |
ењу на прси човѣка, кога је тако силном љубави љубила!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
p> <p>„Чуо си и читао си, да су многи у љубави несрѣћни тражили утѣхе у манастирској ћелији и т |
от.{S} Послушај вољу божију, прими руку љубави, изићи из гроба и ступи у живот.{S} Онај, кога у |
разширене стајаху, изражаваху више силу љубави мужа него брата...{S} Очи су му се све јаче сија |
били, а нису ни рѣчицом изјавили, да се љубе.</p> <p>Наједаред пукне глас да се Рајкова Ленка, |
је било мило, како си био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си опет стару кожу навуко.“</p |
стир.{S} А домаћин је у исто такој мѣри љубезан.“</p> <p>На то представи домаћину госте, а за д |
енка се само поклони.</p> <p>„Ала је то љубезан господин,“ проговори стара, кад га изпрати и на |
сестру, и тако отмѣну,“ дода смѣшећи се љубезно.</p> <p>На то јој пружи руку да се с њом рукује |
„уније.“ Позове га себи и прими га врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду на само, онда му каже, за |
аћин је био пред њих изишо, и дочека их љубезно.</p> <p>Видило се да су све стари добри знанци. |
“</p> <p>И доиста игуман Ананије био је љубезност сама.</p> <p>Он небијаше ни млад ни лѣп.{S} Л |
о што се Бог моли.</p> <p>Тима је рѣчма љубећа жена нехотице дозвала у ту калуђерску ћелију прѣ |
у тим заблиста, као румена зора, у души љубеће жене нада... љубав ће бити јача — и зазвони јој |
а има у мени највѣрнију сестру, која га љуби као брата рођенога; и да ће се у мом спомену блист |
м једнако осѣћа, које га из чиста срдца љуби, из некористољубива увѣрења цѣни.</p> <p>Он је на |
/> се живога Бога, неубијај ону која те љуби више него самога Бога...“</p> <p>Ту застане Ленка |
т и сестра.</p> <p>„Колико сам га пређе љубила, толико га сад неоцѣниво уваживам.</p> <p>„Он је |
је једна мајка родила.</p> <p>Ленка је љубила управо сестрински свога брата; она се с њим узди |
прси човѣка, кога је тако силном љубави љубила!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18730 |
ша, која га је из све своје снаге чисто љубила, и на највеће жртве приправна била.</p> <p>У кол |
е младих људи миловали, из срдца и душе љубили, а нису ни рѣчицом изјавили, да се љубе.</p> <p> |
мирити, сваку жељу задовољити.{S} Ја те љубим још већма, него у оне дане луде младости; врѣме ј |
ндрит крушедолски Крстић био је такођер љубимац Стратимировићев ради свога изврстнога гласа и п |
и назоре <pb n="278" /> свога епископа-љубимца, и Мушицки буде спасен.</p> <p>„Стратимировић и |
коју је имао арх. Гедеон.{S} Гедеона је љубио и тога ради, што је овај врло лѣпо служио.</p> <p |
дрита Гурија: „Шта се ви једнако рукама љубите?“</p> <p>Друштво се било међутим к овим двома пр |
д ружа и каранфила, крина и трандафила, љубичица и босијока.</p> <p>Кад се сврши пѣсма и свирка |
вом.</p> <p>У гласу му је лежала угодна љубкост, у говору сласт.</p> <p>Ова личност прибавила м |
„Неможе ми бити жена, али ми може бити љубљена сестра.{S} Као такву сам је срдцу свом пригрлио |
ко је о.{S} Теофан смртне останке своје љубљене сестре матери земљи предао.</p> <pb n="322" /> |
зљубила, кад ми је о послѣдним часовима љубљеног списатеља свога времена приповѣдала.{S} Баш јо |
и да му будеш!</p> <p>„Буди мила сестра љубљеном брату.</p> <p>„Тако нека буде!</p> <p>„Како ми |
аочари на носић, па сѣдне и чита <title>Љубомира у Елисијуму</title>...{S} Онда јој нема пара, |
шпутирамо; немам ја ништа против <title>Љубомира у Елисијуму</title>.{S} Та и ја кад сам била м |
а метне наочари, па стане читати <title>Љубомира у Елисијуму</title>...{S} Бога ти тетице, коли |
утрења молитва за све људе узвисила над људама и дигнула међу чисте духове!...{S} Мислио сам св |
у живот даде, да живот добије људма, да људе даде животу... остави се ти живога гроба, одлази и |
та, пуста клевета.</p> <p>Призовите ове људе, који су ту били — ево им имена“ — ту преда настој |
ко ме је пута та јутрења молитва за све људе узвисила над људама и дигнула међу чисте духове!.. |
а свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати све људе, које сте ви овдѣ побележили.{S} Само јесте л’ ви |
како ваља; зовните само наше изврстније људе.{S} Они ће вам све доказима потврдити и цифрама ут |
тан врати се о.{S} Теофан кући, и пошље људе те мртвог калуђера довезу у манастир.</p> <p>Већ с |
кад није ништа повуко; — најпослѣ стане људе нападати као манит, и онда га пошљу овамо.{S} Ми с |
е, ако нам кои дођу, тако и све угледне људе из прњавора и села нашега.“</p> <p>Тако и буде.{S} |
иде и лаже у двору које шта на поштене људе.{S} Али ја ћу се њој осветити, већ ако небудем жив |
лако пошо путем, који би га међу обичне људе турио!</p> <p>О. Теофан отишо је у калуђере из узр |
<p>— — „Узмем пут под ноге, те у добре људе, и напросим у ту сврху колико бијаше доста, и ево |
народу, који ужасно псују.</p> <p>У те људе спадао је и овај кочијаш.</p> <p>Док су се возили |
потврдити то што кажете, зато, да иначе људе нетрудимо, јест, јер је сад врѣме радње.“</p> <p>„ |
х рѣчи мого бих ја посумњати, да сте ви људе научили шта да говоре, јест.{S} А кад би људи овам |
гњездо празно.</p> <p>Овај пошље одмах људе на све стране, да га ухвате и натраг доведу: али с |
манастиру живе људи, као и други људи, људи грѣшни, слаби, у толико тврђег срца, што су се све |
и народу тако, да се кадкад и по 10.000 људи на тај дан к манастиру стицало, одкуда је знатан п |
отрошили, јест, неби нико ни рѣчи реко; људи би били задовољни, што се добра у реду држе, што с |
твени живот у Н. Саду у највећем цвѣту; људи су имали свашта доста, плаћали су мало, па су се п |
вѣрише, тај је одспавао у манастиру.{S} Људи смо, свакојаке нарави, па неподносимо једнако чашу |
к, и пође да иде у шуму да надгледи, да људи, долазећи у тај дан као у уредни дан у шуму по огр |
ако да је тај дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се да никада таквога торжества ни |
забава неописано угодна.</p> <p>Али има људи свакојаке ћуди; а и очи нису у свих једнаке.{S} Нѣ |
о... али нећемо казати ни тога, јер има људи врло великих домишљана, пак би се ипак том мѣсту м |
е у своје крило прими, да сијне у очима људи, да набави средства, којим ће народу сваковрстно м |
ом долази!</p> <p>„Не; у манастиру живе људи, као и други људи, људи грѣшни, слаби, у толико тв |
ом изпадне за руком; да више њега стоје људи, који држе да су само они избраници сина Божијег, |
ићи.{S} Него ћемо одложити преслушавање људи на сутра, а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣб |
одговоре они сасвим простодушно. „Дајте људи хлѣба, јер ћу, тако ми имена, загристи у ваше носе |
и почео.</p> <p>Сад се чује ход од више људи.</p> <p>Мало час стану ти људи пред његова врата, |
њен мржњом, горчином, презрѣњем свѣта и људи, неимајући никога, да га тѣши, да <pb n="146" /> г |
срѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би то дочекала, <pb n |
аучили шта да говоре, јест.{S} А кад би људи овамо дошли, морали би се запитати, да их није ко |
његова духовна чада.</p> <p>„Да су ови људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама однео, ка |
опили, па су се онда око девет сати сви људи својим кућама разишли.{S} Оволико могу на свештени |
„Не; у манастиру живе људи, као и други људи, људи грѣшни, слаби, у толико тврђег срца, што су |
ндрит. „Настојатељ је човѣк као и други људи; и манастир је она кућа, у којој му ваља бити <pb |
куће, па ми се чинио, да није као други људи...{S} Боже ме прости, чинило ми се да је какав све |
манастиру незнадоше куда, али су други људи видили.</p> <p>Одвезу га у Н. Сад, и, тамо предаду |
ом и ременима на опанци.</p> <p>Старији људи и жене посѣдали у гомилама по свои сели око цркве |
них правила, која су начинили другачији људи, него што је твој доктор и његови другови, па вам |
а, да их у нарави види.</p> <p>Имамо ми људи изван манастира, који су зато и способнији, и више |
.{S} Неби му било право, да се свѣтовни људи, мирјани, тим стварима баве, и рачуне о томе праве |
им вино годи, а што их кад кад поштени људи <pb n="8" /> пред другима гостима у гостијоници из |
било.</p> <p>Други говоре, да су учени људи из далеко земље долазили, и све што бијаше знатниј |
вас водити.{S} Ми смо калуђери одморни људи.{S} Док мирјани своје сладке терете сваки дан вуку |
.. да сам на кога ножем насрнуо... а ти људи, како видим могу рећи и оно, што нису чули, и оно, |
те видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи стегну... да се у запт узму...{S} Ако то тако дуже |
од више људи.</p> <p>Мало час стану ти људи пред његова врата, те стану спољска врата закивати |
се изранили.{S} Калуђери су били прости људи, али су сматрали манастир за своју кућу и били су |
и у чутурама разумѣте То само ми прости људи знамо, који из чутуре пијемо; а ви велика господа |
ари изићи на видѣло, па онда ће се наћи људи, који ће из тога конзеквенције изводити, како коме |
род.{S} Из оног времена долази, да наши људи још и данас црквене стихире пѣвају и при частима, |
гат кожухар; поштен човѣк, али као наши људи онога времена, врло гиздав са свога имућства.{S} О |
а, него настојатељи.{S} Знате како наши људи кажу: што црвено црквено, а што је бѣло, туторово |
у народу да просе милостињу, него ће им људи <pb n="69" /> рећи: ви разсипате, а ми од уста да |
е.</p> <p>Као што је познато, има много људи у нашем народу, који ужасно псују.</p> <p>У те људ |
увише скупо видило администратору много људи држати, те је по свој прилици нѣке одпустио, јер с |
ве, а и немисле шта говоре, да нѣколико људи живе како могу и како ком изпадне за руком; да виш |
е, да су манастири грађени, да нѣколико људи читају молитве, а и немисле шта говоре, да нѣколик |
кључаници.</p> <p>На ову види нѣколико људи из прњавора, који бијаху пушкама наоружани, и ту н |
неучините, и да јој се — та смртни смо људи — што догоди, то неби могли себи никада опростити. |
атријарх баш изгледао онако како обично људи себи представљају главу једне цркве.</p> <p>Он се |
три мирјанина на вечери имао, али су то људи поштени, који су често манастиру добру услугу учин |
еофан. „У тим приповѣдчицама живе чисто људи кои су давно умрли.“</p> <p>„И јест тако“, одговор |
е се Крстоношић, <pb n="110" /> али нас људи зову Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друго име.“< |
и све, што иде на славу Бога, на корист људи и на добро наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. воље ће б |
, а још радије добро пио.</p> <p>Између људи, који радо пију, налази се једна битна разлика.{S} |
р!...{S} Знаш ти, шта је сабор.{S} Дођу људи свакојаке ћуди....{S} Неприправљени... дилетанти.. |
во чинити ваља; да у реду с њиме војују људи, који мисле, да су манастири грађени, да нѣколико |
pb n="347" /> <p>„По рачуну вѣштих тому људи трѣбало би нам за те школе три учитеља.</p> <p>Доп |
ред очима стојала.</p> <p>А код њега су људи живота пробудили осѣћање усамљености, те је осѣтио |
приликом чашом вина угостио, али то су људи имућни, који светом овом храму велике користи дају |
г анђела и његових служитеља, и његових људи.{S} Во имја отца и сина и св. духа, амин!“</p> <p> |
од тим таласима чувства, и двоје младих људи лежали би једно другом на грудима; Теофан би умро. |
рстом.{S} И тако су се ово двоје младих људи миловали, из срдца и душе љубили, а нису ни рѣчицо |
<p>„Један од чувених у оно врѣме младих људи, коме је Станковић велики пријатељ био, дође к њем |
ез једне рѣчи, сложише се парови младих људи и лѣпих госпођица, те се валцер пресели из баште у |
.{S} Можда прѣко хиљаде изучених младих људи изишло је из овог завода.</p> <p>„А гимназија Карл |
јер и код нас се знало за „милост малих људи“ па је сваки палио свѣћу и самоме ђаволу.</p> <p>Д |
вѣдок мало смѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад добију мукте да се напију, а они незнаду, |
ре... дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. оних људи, кои пљене и продају и пишу платежне налоге ма од |
им приликама и више паметних и изкусних људи из нашега народа, па су се сви слагали.“</p> <p>„О |
та насликамо.</p> <p>Он је био од већих људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаше близу 77 го |
вему.{S} Ја сам био са многима од наших људи, говорио сам и са онима, кои су најжешћи: али на м |
протођакон био је млад човѣк, од виших људи, степенитог раста.{S} Очима је стрѣљао; а строј ви |
све једна за другима на стотине.</p> <p>Људи и жене у стајаћицама и новом одѣлу, како га Срѣм п |
ди точно.{S} Браћи псује и пред простим људима оца и матер и прѣти нам да Ће нас у брашнару зат |
ажи.</p> <p>„Радо се састајао са вѣштим људима и послушао је добре савѣте и ваљане предлоге увѣ |
ви и животу живот даде, да живот добије људма, да људе даде животу... остави се ти живога гроба |
стварима и сам премишљавао, и са другим људма о том разбирао; ако можеш и ако си справан, а ти |
астирских правила непрестано са мирским људма разкоштвује тако, да манастир хоће скоро да опуст |
дошли.{S} Ја сам на то мислио, па сам о људма све утврдио.“</p> <p>Протођакон опет нѣшто прогов |
једна година приличи му и по Богу и по људма.{S} Живио дакле управо 101 годину, ни мање ни виш |
ћете видити, како ће се напунити, и то људма, кои заслужују свако уважење, и кои су у стању из |
ла као чисти небески анђео, кои се међу људма находи само да познаду да има таквих створења, па |
даше, који му и послѣ смрти спомен међу људма троваше свакојаким безсмислицама, измишљотинама, |
, те је осѣтио потрѣбу да има бар једно људско створење, које га разумѣ, које с њим једнако осѣ |
’ то доста?{S} Прошлост ти утону у море људског неваљалства, будућност ти је отрована прошлости |
него животиња, које је име у титулатури људској <foreign xml:lang="la">jus civitatis</foreign> |
е архимандрите“, окренувши се к овоме, „љуља се црква... прѣти нам нова Гоморра!{S} А они о том |
истратору.</p> <p>Овај је сав дрхтао од љутине.</p> <p>„А та је ту!“ повиче к долазећему, пре н |
.</p> <p>Патријарх је био очевидно мало љутит што је изгубио.</p> <pb n="332" /> <p>То није бил |
ти незнаш играти“, дода патријарх мало љутит.</p> <p>„Ви боље знате,“ одговори онај; „али ја ћ |
а што ти тај нос!“ запита администратор љутит Амфилохија, „кад јој виси мого на траг наићи!“</p |
да изсѣцам?“ запита патријарх у истини љутито, напрасито прекинувши му говор.</p> <p>„То некаж |
лаву сѣку, како Вук Бранковић са 12.000 љутих оклопника за гору заилази и с бојишта одлази и т. |
како је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто забраздили, и да ћете зло проћи, ако на том путу о |
иђе из собе.</p> <p>Он је мислио, да ће љутост патријарха прећи, па да ће га к себи натраг позв |
г дотѣрати,“ повиче патријарх у крајњој љутости.</p> <p>„Можете,“ одговори о.{S} Теофан хладно. |
му ђак дође.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је архимандрит чутуру очима.{S} Учини му се повел |
х новаца оставио сам у каси 700 фор. к. м.{S} Консисторијални комесар архимандрит захвали ми у |
патријарху молбеницу, да ме рѣши овога мѣста, јер сам слаба здравља и да ми допусти да се врат |
еде помрачи.{S} Мир и тишина усамљенога мѣста годила ми је души, кад само на њу помислим.{S} Но |
д, ко из тога изиђе.{S} А што велите за мѣшање других особа у манастирске ствари, тога је било |
.. пак онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb n="54" /> и онда ћемо говори |
дрит Арсеније протођакону Никанору нѣка мѣста приобштио, као оно гдѣ се каже, да се манастирски |
ме. „Хоћу се, бога ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд све посапиње, него што ћу се дат |
м пуну власт, да можете учинити ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣ |
ђе глас да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртне каштиге робија у трајању од 20 година одре |
нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом одтѣрали.</ |
приредити лов у риту.{S} Но кад буду на мѣсту, опазе, да нема ловачких паса.{S} У највећој свој |
е у манастир превезли.{S} Оду у шуму на мѣсто, гдѣ се убијство догодило, и опишу све потанко, к |
д 8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна мѣсечина.</p> <p>Ове се приуготови.</p> <p>Али како буд |
и виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На брзо затим пукне гром у Пожуну а ра |
жите по Карловци...{S} Зар немате доста мѣста у свом манастиру.{S} Витлате као пси без госе...{ |
аше поља покрио, и овај се напрам пуног мѣсеца блистао, као да је најлѣпшим разнобојним драгим |
му чисто добију крила, и одмицао је од мѣста свога затвора, као да лети.</p> <p>Стража руча и |
те на пол сајтлика, па вам се све друге мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На то дође ђак.</p> <p> |
и, кои су се јошт могли мицати, потраже мѣста, гдѣ да склоне главе, те једни се пруже на под, а |
разговетно проговори: „Нуз ту капу није мѣста том дивном вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На то се |
ти.</p> <p>Стража руча и стане на своје мѣсто и неузимајући на ум, да им је птица излетила.</p> |
душност одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто до отца духовника.</p> <p>„Стани!“ загрми сад адм |
ђе, па по томе оде одмах сваки на своје мѣсто.</p> <pb n="22" /> <p>Два слуге опреме коње, те с |
бити добар; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине бајни.</p> <p>Архиђакона су у свакој кући радо |
од наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити се онако, како се о том план начини.{S} Ту |
е приватно информирала.{S} Одлази: биће мѣста, гдѣ ћемо се састати.“</p> <p>Настојатељ се стане |
88" /> слово није било боље.{S} На више мѣста мало му није суза глас угушила, кад је видио, как |
рне више листова, и баци поглед на више мѣста.</p> <p>„Како видим, има у овом твом спису много |
ијарх Јосиф.</head> <p>Протѣкло је више мѣсеци од како је о.{S} Теофан смртне останке своје љуб |
дозволу и благослов.</p> <p>Тако дође и мѣсец мај.</p> <p>Као што удесна свирка чисто диже ноге |
да се архимандрити сасвим сходно чину и мѣсту дотирају, опет ће манастирски биџе боље проћи, не |
остите; нисам знао, да ви имате у глави мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, што га је зајео, и с |
непријатељи смѣјали, кад су ме оставили мѣрећи ме од главе до пете погледом, у ком се огледаше |
м, али подлегне тѣлом.</p> <p>Послѣ три мѣсеца премине на сушици.{S} Послѣдње су му рѣчи биле: |
наредба.</p> <p>„А Станковић сѣдне три мѣсеца за тим са поштеним образом и чистом душом на прѣ |
му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да само од |
И то је наравно да му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рукопис находи, јер тому и |
те заступи топло и снажно а у једнакој мѣри и племенитодушно свога колегу, над коим бијаше оче |
манастир.{S} А домаћин је у исто такој мѣри љубезан.“</p> <p>На то представи домаћину госте, а |
ај спомен био чист, сјајан, и у великој мѣри мио.</p> <p>„Није ме ништа у души пекло, ништа ми |
инио, и тако му је тѣло цвѣтало у пуној мѣри, коју нарав младости и себи сходном животу одређуј |
о се исти тим своим обичајем у излишној мѣри.</p> <p>Но наједаред престане са његове стране сва |
нијег старѣшину.</p> <p>Господин Гаврил М. мало пређе у одсутсву настојатеља манастира Јазка а |
а кад сам била мала читала сам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно |
/p> <p>„Него је и он био увѣк на својем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало се у његовој дворској к |
овољно нагледати; коју је чистим срдцем мѣрио, морао јој се дивити дубљини и узвишености чуства |
тву пак био је Печеновић на свом правом мѣсту, и тако је више и био у друштвима него у прокурат |
а ће кои читатељ ове приповѣсти на овом мѣсту запитати:{S} А шта је било са господином админист |
уке на срдце, као да хоће да га на свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или да га стегне, да непукн |
ј стражар проведе нѣколико дана на свом мѣсту узалуд.{S} Куварице нема ни у вече ни у јутру.</p |
је ова по чину морала исто тако на свом мѣсту стојати, као клобук код војника.{S} Ту је чекао д |
ти калуђерски суд!“ „Ми стојимо на свом мѣсту,“ одговоре два млађа калуђера.</p> <p>„А сад лаку |
цркви.{S} Гдѣ је така прилика на другом мѣсту, доћи до имена једног Јоанна Златоуста.</p> <p>„У |
н ваља да је господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по п |
и, под строги надзор узели, и на једном мѣсту изложили онако, како би народу пред изображеним с |
ући <pb n="43" /> ког човѣка на згодном мѣсту, од куда је могао видити, ако би апсеник хтѣо ума |
никаква разговора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, |
а се пред његовим вратма и под прозором мѣњала, и о.{S} Теофан увиди, да је све како ваља удеше |
ускоривши кораке.</p> <p>Кад дође к том мѣсту има што и видити.</p> <p>О. Митрофан лежи на земљ |
о великих домишљана, пак би се ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знајући да ће нас многи |
вољом у манастир Бешеново.{S} На његово мѣсто пошљу у мој манастир за администратора на ново он |
јер тешко вама, затворићу вас на његово мѣсто, па нећете на скоро видити свѣта!“</p> <p>Онај ст |
авао, као што сви знамо, заузимају прво мѣсто међу апостолима. <pb n="262" /> Митрополит Страти |
лим црквама појао је свештеник на много мѣста чудесно лѣпо.{S} Тако је супарох поп Аћимов, поп |
у својој нарави.</p> <p>Он је био прѣко мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ прелазио у тврдиц |
достои се теби, да сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ов |
тарог намѣстника поврате на своје старо мѣсто, које сам ја заузимао.</p> <p>— — „Двѣ године нер |
, и да је много штошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да дође.</p> <p>Нови митрополит крене ус |
узете, а ноге свезане, те се немогаше с мѣста макнути.{S} Он наслони главу на наслон од велике |
о ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те је промисо ставио.{S} Ето новог митро |
велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S} Све је на жалост, како се приј |
буса, па извешти мога владику на дебелу мѣру.{S} Онда отвори врата, и изпрати га са највећим пр |
прилици нѣке одпустио, јер се више нису мѣњали, него су исти пред врати стајали, па ноћу тамо с |
о употрѣбити своје пуномоћи, да на лицу мѣста учини наредбе, које му се учине основанима.{S} Он |
да опусти.{S} И сами становници других мѣста чуде се, како грозно сѣче шуму и хоће на врат на |
<p>Протођакон је код најидеалистичнијих мѣста најпре устне на лаки осмѣх развуко, па онда овима |
су за ту црквену славу доведени.</p> <p>Мѣсечина је сјала цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили |
анас донели писмо од мога Тодора.{S} Смѣм овако рећи, јер смо од синоћ брат и сестра.{S} И оста |
гроба милим братом.{S} Ово мислим да смѣм сваком казати, и да ми се за то замѣрити неможе.“</p> |
и зачуди и разљути. „Па куда би! ако смѣм питати?“ рекне мало подсмѣшљиво.</p> <p>„Имам велику |
“</p> <p>О. Теофан проговори на то: „Смѣм ли шта рећи, високопречестњејши господине!“</p> <p>„И |
споду у трапезарију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, да их мало прегледи |
настирске собом била понела.{S} Ја несмѣм допустити, да се манастирско добро разноси; па сам за |
а те твоје ситнице.{S} У нар. фонд несмѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне велике ствари |
дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О. Теофан приклони главу, и см |
р. сабора; не могу га сазвати, јер несмѣм.“</p> <p>Док је патријарх ово говорио, стојао је пред |
редили данас поћи кући, и зато вас несмѣм задржавати да недобијем кошарицу.{S} Хвала вам дакле |
ао за себе. —</p> <p>„Можда вам ја неумѣм казати све како ваља; зовните само наше изврстније љу |
најест, па чист рачун.“</p> <p>„Ја неумѣм такав рачун правити.“</p> <p>„А ви подајте отцу намѣс |
<p>„Имам велику вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским манастирима у гори Рилу и |
му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калуђере с намѣром, која бијаш |
еко би и нехотице:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својој ћелији.{S} |
у стајаћицама и новом одѣлу, како га Срѣм по своим покраинама показује.{S} Много млађег свѣта.{ |
ѣ дочекали. “</p> <p>„Видила сам сав Срѣм,“ — проговори Ленка, „па и нѣшто од Србије.{S} Пак са |
ачка <pb n="48" /> и Торонтал него и Срѣм тражи помоћи од адвоката Печеновића!{S} Но сад с Бого |
ндѣ је неописано лѣп изглед на равни Срѣм.{S} Него ви сте се, чини ми се, уморили.{S} Ви Бечкер |
, недалеко од Београда, ово је равни Срѣм, у ком нема стопе неурађене.{S} Оно тамо на десно јес |
<p>„Тако је!“ одобри говорник. „Мир всѣм! то је калуђерско: <foreign xml:lang="de">Habt Acht</ |
овине научио, повиче горопадно: „Мир всѣм!{S} То је он често у дружтвима чуо, па је сад намѣрав |
велика је знаменитост код нашег народа, ма с које стране овамо дошо,“ дода архимандрит Партениј |
смисла, од којих ју један увѣк врѣђаше, ма да незнађаше управо зашто.</p> <p>У смѣху му одсијав |
крајцаре из године у годину непренели, ма сав чисти доходак на своје ситне потрѣбице потрошили |
а се Ленка склонила да јој жељу изпуни, ма да је, нарочито сада, имала пуно узрока свог да свак |
гу над њим имате него његов настојатељ, ма да му је брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се види |
ту нема.{S} Признај, да си се преварио, ма шта да си у манастиру тражио, кад си у њега ступио!{ |
цркви?{S} Говори!{S} Мени је свеједно, ма што казао, само хоћу да чујем.{S} Говори!“ рекне пат |
Нѣки су тврдили једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к овима.</p> <p>Послѣ овог кратког изјашње |
попити коју чашу више, то траже друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са кућним слугама у јавно |
то траже друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са кућним слугама у јавној гостионици куцали, и |
, кои недаду газити човѣка као дрва, па ма да је то и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да |
ио, добио је дубок поздрав од овога, па ма био и сам фурунџија, јер и код нас се знало за „мило |
аведан: што он рекне, ја ћу примити, па ма ми се и главе тицало.{S} Само јошт молим, да би ме з |
ће он њега оним ватраљем одалачити, па ма га послѣ на колѣни за опроштење молио.{S} Зграби дак |
и ако он то чини пред другим свѣтом, па ма то били и сами његови присни пријатељи, е онда се то |
атељи манастирски држе имање у реду, па ма од прихода ни крајцаре из године у годину непренели, |
попо мало цванцига... или талира... па ма и дуката... јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то |
сто становиште и непробитан штит против ма каквог насртаја.“</p> <p>„Тако и јест,“ дода на ово |
пљене и продају и пишу платежне налоге ма од које форме.</p> <p>А неће нико порећи ни то: уста |
чашу више, то траже друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са кућним слугама у јавној гостиониц |
ормација. „Знам ја те ствари боље, него ма ко други.{S} Живио сам ја у манастири; имам ја <pb n |
!“; ви инжинири снивате само о parcella-ма.{S} Али знам ја еве!{S} Ударићу ја вас по шакама прв |
пред врата, стане пред ова, и дигне обѣма рукама у висину батину глогову, којом се помагао, ка |
онда опусти обѣ руке на крило држећи обѣма мараму, дигне лице горѣ, и стане говорити:</p> <p>„С |
<p>„Тошо!{S} Твоја су уста била увѣк нѣма... али је моја душа право у твојим очима читала:{S} |
овољан.</p> <p>Шта више љубав њена напрѣма новосадском пријатељу све је бивала јача и силнија, |
жити.</p> <p>И прекомѣрна уљудност напрѣма млађима није га јако мучила.</p> <p>Али је био за св |
околине, па и најдаљих села равнога Срѣма, Подлужја и Посавине.</p> <p>На праздник св. Констан |
>„Богме ја нећу тренути,“ рекне тетка, „ма да нисам ни млада ни лѣпа.{S} Премда врло уважавам ж |
је адвокат Печеновић, то ће вам казати магистрат новосадски и архива бачке и торонталске варме |
Кад генерал оде, похита градоначелник у магистрат, даде дозвати к себи полицајног комесара, и п |
те изгубити онај процес код новосадског магистрата.“</p> <p>„Шта?{S} Изгубити процес То би била |
је, па до краја оне улице прѣко пута од магистрата, а одандѣ дуж пијаце до првог сокака на десн |
азивало се као она танчица, на којој се маглене слике појављују.</p> <p>Сестра му је?... какви |
љају.{S} Задаћа живота му бијаше густом маглом застрта; он почне сумњати, да ли ће му бити могу |
{S} На овом се одликовао тако, да су га магнати својим „оратором“ звали.{S} Говор његов држан н |
е.</p> <p>„Онда ваља сачувати манастиру магнет, кои би ју к њему привлачио.</p> <p>„А најпослѣ |
Њ. Ексцеленција гроф Ревицки (канцелар мађ. канцеларије)!{S} Калуђери... жена... манастир... ш |
јвећих Србаља.{S} Год.{S} 1848. прекужи мађарски прѣки суд ради Пражког славенског конгреса.{S} |
ајест.“ Одговори овај значајно.</p> <p>„Мажи пискове!“ одврати му овај.</p> <p>„Помози и ти,“ ш |
них, кои радо плѣшу: тако и красни овај мај стане чисто вући о.{S} Теофана на путовање у оне ди |
у и благослов.</p> <p>Тако дође и мѣсец мај.</p> <p>Као што удесна свирка чисто диже ноге на иг |
срдца брата и сестре као да их је једна мајка родила.</p> <p>Ленка је љубила управо сестрински |
ote> <l>„Мајка Мару хоп хоп хоп,</l> <l>Мајка Мару цуп цуп цуп..."</l> </quote> <p>Даље није мо |
ара, има га већ готова:</p> <quote> <l>„Мајка Мару хоп хоп хоп,</l> <l>Мајка Мару цуп цуп цуп.. |
ету, које само стојаше на, гробу отца и мајке, на гробу наде и живота свога!“</p> <p>„Па сад! п |
Мушицки се набрзо за њим спусти у крило мајке земље на Горње-Карловачком гробљу да у њему вѣчни |
мандрит приповѣдао.</p> <p>„Небојте се, мајко,“ рекне јој он. „Ви сте истина били и млада и лѣп |
запросити... да се та молитва диже и за мајку, којој јединче умире, па стоји од жалости окамење |
/p> <p>„Но на срѣћу имала је она отца и мајку, те јој на пут стану.</p> <p>„Мало ми срдце није |
не пољубим?{S} Та ја у њој видим своју мајку, и ево Ћу је као такову из свег срдца загрлити и |
/> Он је хтѣо и даље да говори, али се мајор поклонио и пође да одлази.</p> <p>„Мајору!“ повик |
на стол и устане са канапета.</p> <p>И мајор устане са столице и рекне: „Е, код нас милитара в |
из собе.</p> <p>Ово је био пензионирани мајор Јосим Матић, бивши градоначелник Земунски и Карло |
могу другачије Ваша Светости“, одговори мајор.</p> <p>„Ал то није резон!“ примѣти патријарх мал |
Само дођи!“</p> <p>„Доћи ћу!“ одговори мајор и оде из собе.</p> <p>Ово је био пензионирани мај |
p>„У четири је велико вечерње!“ примѣти мајор мало пакостио. „Што се тебе тиче вечерње“, одгово |
јору!“ повикне за њим патријарх.</p> <p>Мајор стане и окрене главу к патријарху. „Заповѣдајте В |
бѣде.</p> <p>„Више га је пута опоменуо мајордомо митрополитски на то и позивао га је да се бољ |
као стрпљиво и мирно.</p> <p>„Зар тако, мајору?“ проговори патријарх, кад му друг у сигрању изб |
list</foreign> је сасвим што друго, мој мајору.{S} Знам ја добро шта је <foreign xml:lang="de"> |
ајор поклонио и пође да одлази.</p> <p>„Мајору!“ повикне за њим патријарх.</p> <p>Мајор стане и |
ио си Швабе и Швабице баш како ваља.{S} Мајстор си!“</p> <p>Онај проговори јасним гласом једној |
есет пута толико примала!</p> <p>„Ал си мајстор“ примѣти на ово архимандрит. „Та ту иде много в |
два кључа, а за кратко врѣме изплатимо мајстора поштено до крајцаре.</p> <p>— — „Год. 1842 буд |
уђери то признаду, онда ће кад тад доћи мајстори, који ће из тога чудновате конзеквенције <pb n |
етѣрано смиреније, а ако хоћете и, мало мајсторије, да се ко бајаги тим народ побуди, да што ви |
94" /> <p>— „При концу године ступим са мајстором из Н. Сада у погодбу, да за 30 хвати крова ну |
Архиђакон постане архимандритом, шегрт мајстором, ученик умѣтником: како ко хоће.</p> <p>На кр |
а држао је више пута слова; ова су била мајсторски написана, али говор је био далеко од умѣтнос |
о боље забави.</p> <p>Он је своју улогу мајсторски играо, а публика му је вѣштину радо награђив |
прихвати шалу и проговори тетки: „Драга мајчице, хајде да ти синак помогне.“ На што узме тетку |
а нада тѣрала је вавѣк зелене гранчице, макар да је на пољу јовањски снѣг покривао све.</p> <p> |
вољан, кад се у рачуну показало, да има макар 24 крајцаре више доходка, него разхода.{S} Шта ви |
инску собу. „Пеците, кувајте, иди дајте макар и хладног, дуго ће ми бити чекати.“</p> <p>Намѣст |
се и сам настави шалу и рекне:</p> <p>„Макар ме мало и прочупали, што му драго.{S} Али тим ће |
ch gut.{S} Gott erhalte</foreign>! “ Па макне величанствено главом к свима, коих се здравица ти |
ст, да вас одма из пушке убије, како се макнете, да бѣжите.{S} Научићу ја вас држати свете обѣт |
а ноге свезане, те се немогаше с мѣста макнути.{S} Он наслони главу на наслон од велике столиц |
да се у камен претвара.{S} Немогаше се макнути с места; руке јој се узеше, ноге одсѣкоше.{S} И |
акле чудо, што се сваки јављао мањим од макова зрна.</p> <p>Ту се скинуо шешир још на капији од |
д оне двојице, пљусне главом натраг, те мал неразбије нос отцу еклисијарху, који је за њим стој |
друге собе.{S} Преповѣдање намѣстниково мал није изтѣрало из собе владику, који је у оваковим с |
тај пар опази ђак архимандрита.</p> <p>Мал’ га неудари капља. „Господин“, пришапне писмоноши, |
ио.</p> <p>„Шта вели господин?“</p> <p>„Мал’ га није капља ударила, кад сам му <pb n="41" /> ре |
сијуму</title>.{S} Та и ја кад сам била мала читала сам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣдно је |
onatus parricidii</foreign>.{S} То није мала ствар...{S} То се каже нашим језиком отцеубијство. |
ски пуцати.{S} Коњи су имали прапорце и мала звонцета, а јурили су као крилате хале по снѣгу ул |
ви.</p> <p>„Доситије Обрадовић није био мала неприлика за највишег калуђера.</p> <p>„Одношај са |
p>Вечера је била издана, с тога је само мала ватрица на огњишту горѣла.</p> <p>Куварица је сѣди |
з тога видите, да то није шала ни ствар мала... ариште... касација... десет година робија... а |
и час се протрѣсла, час опет мало задрѣмала.</p> <p>Сад хрупе два млада калуђера у кујну. „Доб |
вараше... све то навали на душу и срдце малаксалог скоро калуђера с таком силом и потрѣсом, да |
е га јако уморила; сад осѣти тек, да је малаксао.{S} Спусти се на своју постељу, и примири се.{ |
х клоне, да га воља остави, да му снага малакше.{S} И онда је тек несрѣћа готова.{S} Ту несрѣћу |
ланова и идеја.</p> <p>„Ти набрајаш све мале школице за ово и за оно; али ја хоћу да установим |
еобичну славу, премда није мало било ни мале дѣце на прсима матере.</p> <p>Млога лѣпа лица код |
и; они мисле да морају казати и најмању маленкост.</p> <p>Адвокат је ћутао, премишљао, па онда |
и скочи, и зграби са стола намѣстникова мали турски ножић, кои је овај собом носио, кад је у шу |
<p>А знајући да ће нас многи и за овај мали плагијат то хвалити то грдити, нећемо јошт и то на |
ни потражи.</p> <p>„Ми ћемо сад на онај мали брѣжуљак.{S} Одандѣ је неописано лѣп изглед на рав |
p> <p>„Судија велике господе нису овако мали калуђери, него повѣстница!“ одговори о.{S} Теофан |
ти узори за нас.{S} Ми смо за то превећ мали. <pb n="334" /> А друго немогу ја калуђера мога сл |
вих, Јашу Живановића.</p> <p>„У сеоским малим црквама појао је свештеник на много мѣста чудесно |
ћи.</p> <p>Прњаворци и сељаци стојаше у малим гомилицама, мужки и женске, старо и младо, и слуш |
џија, јер и код нас се знало за „милост малих људи“ па је сваки палио свѣћу и самоме ђаволу.</p |
на архимандрита Лаврентија, пак... охо! мало незаборавих једног од првих, Јашу Живановића.</p> |
тојатељ; „овдѣ су скоро све саме букве, мало храстовине и имамо!“</p> <p>Протођакон се неузмогн |
дѣ су јој свѣдоци?“ примѣти Амфилохије, мало обѣстно.</p> <pb n="90" /> <p>„Неможе она то доказ |
јаше мало окуражио, а кад чу за дукате, мало га капља неудари.</p> <p>Дукати и он!{S} Намѣстник |
го претѣрано смиреније, а ако хоћете и, мало мајсторије, да се ко бајаги тим народ побуди, да ш |
ѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима имати, мало сам себе за навѣк неубих и овога и онога свѣта!{S} |
крв пробити, <pb n="273" /> глас топал, мало потмуо, — поглед благост — увѣк у пуном чину, дрве |
је постом изнурено.{S} Ходио је тежко, мало погнут.{S} Хаљину и дољњу и горњу носио је обично |
ра, „имале би се заводити систаматично, мало по мало једно за другим.{S} Морали би се дати прип |
ег старѣшину.</p> <p>Господин Гаврил М. мало пређе у одсутсву настојатеља манастира Јазка а сад |
јарх прочита мој опис жалости и невоље: мало га неудари капља.{S} Рекне ми патријарх: „Послаћу |
ро изговорила...“</p> <p>„Сасвим добро; мало по србски, али ће те свако разумѣти, ко зна шта хо |
pter" xml:id="SRP18730_C6"> <head>5.{S} Мало рачуна.</head> <p>Консисторијална комесија свршила |
и духа, да је све прекрасно забавио.{S} Мало по мало забораве сви поред живог на покојног архим |
варати: „Он је... он је... он је“, овдѣ мало застане и заћути.</p> <p>„Но, шта је управо урадио |
берални елементи били би уз њега.“ Овдѣ мало застане архимандрит, а о.{S} Теофан уздахне, погне |
олестници на молитву њему у манастир; а мало послѣ почеше и болнике са стране у манастир доноси |
си тако отромбољио тај нос?“ запита га мало поћутавши.</p> <p>„Жао ми је!“ одговори о.{S} Теоф |
ге имађаше онај турски ножић, и онај га мало убоде.{S} И нехотице дакле понесе му се рука тамо, |
ацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га мало ниже јасно разпознати.</p> <p>Сутра дан су манасти |
подкрѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, да мало кусне од донесена варива, кад му нѣшто падне на ум |
тетице,“ рекне Ленка смѣјући се, премда мало кисело, па то и учини. „Та кости незаборављеног сп |
p> <p>Варнава се врати к владици, па за мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да га владика немо |
сти, да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати се с одговором.</p> <p>„Но?“ запита га о.{S} |
! два!“</p> <p>„А то сам ја ипак морала мало подуже спавати.“</p> <p>„И снивати, тетице, и снив |
> <pb n="322" /> <p>Његова се туга била мало поублажила.</p> <p>Ова га је туга принуђавала да в |
њишту горѣла.</p> <p>Куварица је сѣдила мало даље од огњишта, и чекала, неће ли за коју каву по |
ј врдати.{S} Ја знам за цѣло, да је она мало пре к теби ушла.“</p> <p>„Истина је“, одговори о. |
, и зато се обрадује кад га види, на та мало слободније <pb n="58" /> дишући запита, неби л мог |
слово није било боље.{S} На више мѣста мало му није суза глас угушила, кад је видио, какав жив |
јатељ.</p> <p>О. Теофан, кад се од пута мало очисти и уреди, оде к настојатељу, и преда му писм |
ладка душо душице, дад мало плећке, дад мало плећке!“ <pb n="15" /> На ово обиђе око куварице, |
а Маро, Марице, сладка душо душице, дад мало плећке, дад мало плећке!“ <pb n="15" /> На ово оби |
да отворе руке и подруме, да се и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, те ја постанем игумном, им |
ди домаћин госте, да се потруде да виде мало предѣл око манастира.</p> <p>Сунце се бијаше већ п |
устану од стола.</p> <p>Архимандрит оде мало к прозору, погледи кроз њега на поље, па се онда о |
лите на то“ запита Ленку.</p> <p>„Да је мало раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из ку |
нки се сви живци потрѣсу.{S} Тражила је мало да оддахне, и зато стане писмо превртати и с једне |
о и за нас.“ Овдѣ је мислио себе, те је мало жмирнуо и насмѣшио се у једно доба.</p> <p>„Трѣба |
танковић био је већ либералнији: али је мало митрополисао.{S} Па ипак се под њим појави гибање |
м по челу куцкати.</p> <p>„Знате, он је мало више вуко“, — ту учини ђак знамење, које свак разу |
је.</p> <p>Окружни начелник заплетао је мало језиком и говорио брзо; а врло је радо говорио, и |
и сад га лоша срѣћа послужи.{S} Било је мало доцније у вече. „Ја сам гладан као курјак,“ повиче |
ашим свештеницима ондашњег доба било је мало тако званих филозофа, кои бијаху свршили поред гим |
да виде ту необичну славу, премда није мало било ни мале дѣце на прсима матере.</p> <p>Млога л |
оке већ постарао.</p> <p>Тргне се дакле мало, кад јошт далеко прѣ подне ступи у ћелију му сам н |
настави шалу и рекне:</p> <p>„Макар ме мало и прочупали, што му драго.{S} Али тим ће се нов ду |
м времену пружио је чешће руку, да узме мало бурмута.{S} И увѣк је нашо под руком бурмутицу <pb |
, архимандрит Партеније.</p> <p>Застане мало, кад види, какво је дружство у ћелији.</p> <p>О. Т |
иљним басом...</p> <p>Владици се слегне мало жуч на ову примѣтбу, и заћути.</p> <p>Ово употрѣби |
свим мирно.</p> <p>Протођакон се окрене мало на страну, и промумла: „Овдѣ су све саме букве, не |
бро засѣкла.{S} Да удар забашури, рекне мало живље: „Е, одвешћу вас у цркву, пак ћете видити та |
а!“</p> <p>„И ви сте намѣстник?!“ рекне мало чудећи се мало невѣрујући адвокат. „Та намѣстници |
и. „Па куда би! ако смѣм питати?“ рекне мало подсмѣшљиво.</p> <p>„Имам велику вољу, да се мало |
овори Амфилохије <pb n="14" /> и жмирне мало очима, а шиљак му од носа повуче се мало на више.< |
та.{S} Нарочито чињаше се, да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну славу, премд |
е, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и развесели: али онда ми њему недамо на поље, да г |
n="20" /> па онда пође да легне, да се мало загрије и поврати од ноћне незгоде и сваковрстне н |
е јестиво било стављено, и сѣдне, да се мало подкрѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, да мало кусне |
им те.“</p> <p>Стане се подизати, да се мало узправи у кревету.</p> <p>Но глава јој клоне натра |
ѣшљиво.</p> <p>„Имам велику вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским манастирима у |
овиљу,“</p> <p>„Е па то ваља сада да се мало по њима обазрѣте, барем по најближима.“</p> <p>„Ле |
раве неће шкодити ни мени ни теби да се мало и одсмѣјемо.</p> <p>„За времена митрополисања Стра |
<pb n="202" /> <p>„Добро би било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час тамо!“</p> <p |
тама раде, оне купе шљиве: е па која се мало боље пашти, тој помаже, да оправи и углади кућу, д |
> <p>Глава јој бијаше попустила, крв се мало умирила.</p> <p>Кад се пробуди, наравно да јој је |
не сузе прелију јој лице.</p> <p>Кад се мало поутѣши, подигне се, и сад је са најдубљим чуством |
<p>Сутра у јутру устане рано, напије се мало шљивовице и заложи се којим залогајем хлѣба, па он |
ало очима, а шиљак му од носа повуче се мало на више.</p> <p>„Ми ћемо имати и женскиња!“</p> <p |
че.</p> <p>„Учевна срѣдства имала би се мало по мало набављати, да одмах могу почети школе како |
<pb n="342" /> <p>О. Теофан окуражи се мало боље, кад види да се патријарх насмѣши.</p> <p>„Ус |
и сте намѣстник?!“ рекне мало чудећи се мало невѣрујући адвокат. „Та намѣстници <pb n="53" /> м |
дрит окрене лице на страну и насмѣши се мало.</p> <p>Затим продужи архимандрит свој говор. „ја |
екне на ово архимандрит, намргодивши се мало. „А ако хоћете, да поступам с вама са свим по зако |
га и држањем и гледањем.</p> <p>Овај се мало прокашље, па почне:</p> <p>„Дајте калуђерима досто |
да се чисто засија.</p> <p>О. Теофан се мало подуже неогласи.{S} Писмо је било кратко, али га ј |
јер није његово.“</p> <p>Протођакон се мало разжести овим примѣтбама архимандритовим, и прогов |
је адвокат овако говорио, окуражавао се мало по мало калуђер од свога страха и бриге.</p> <p>Са |
> <p>Пило се подоста; није чудо, што се мало теже дизао.</p> <p>„Ја се подижем...“</p> <p>Онај |
црквеног живота.“</p> <p>Архимандрит се мало подуже промисли.</p> <p>„Управо неби трѣбало да да |
оката оде у Јовановоску порту, да му се мало глава разхлади, и да се у тишини размисли, шта да |
ода Амфилохије; већ се видило, да су се мало извѣштили.{S} Сад нису у једаред говорили, него је |
као водом заливен.</p> <p>Патријарх се мало прошеће к прозору и натраг, па онда стане пред о.{ |
а ходити.{S} Дајте руку, па се ослоните мало на мене!“</p> <p>На ово узме је под руку да је уз |
руку изпод његове.</p> <p>„А погледајте мало иза себе.{S} Ено вам најлѣпше партије Фрушке Горе. |
p>Овако говорише, и сад га један повуче мало за мантију, сад други.</p> <p>О. Теофан је ћутао, |
, и то доста!“</p> <p>Калуђер се бијаше мало окуражио, а кад чу за дукате, мало га капља неудар |
ивши велики догађаји у Европи баце наше мало гибање у запећак.</p> <p>Митрополит Стратимировић |
{S} Ја ћу бдити.“</p> <p>Стара легне, и мало по мало заспи.</p> <p>Ленка кад види да је стара з |
цну врата, која у предњу собу водише, и мало се отворе.</p> <p>Ленка се сад са своје стране трг |
то подуже.{S} Најпослѣ превари је сан и мало заспи.</p> <pb n="216" /> <p>Но сад јој стане нѣтк |
се с добром каматом.“</p> <p>„А јеси ли мало рачунао?{S} Колико ти трѣба новаца за те твоје шко |
, проговори о.{S} Теофан, „Ми смо имали мало разговора и свршили смо га.{S} Она нема више никак |
али да једе варива, него су му наредили мало пилета.</p> <p>Јео је што је морао; али није мого |
стра ти је дивна госпођа.{S} Ходи да ми мало повише о њој кажеш.“</p> <p>Калуђери гледаше, шта |
да ме носи, небих никад ишо сам, кад ми мало вино удари у ноге: али шта ћу, нити имам кога да м |
као босиљак.{S} Није право, да се и ми мало ненапијемо.“ То рекне па онда дигне чутуру на напи |
његово било је велико.{S} Није дакле ни мало чудо, што су му се шаке из све снаге једна другој |
ставите само руку на миру, није мени ни мало тешко вас водити.{S} Ми смо калуђери одморни људи. |
а духовитост и знаности није се мого ни мало потужити.</p> <p>И прекомѣрна уљудност напрѣма мла |
пезарији него у једној собици на страни мало вечерали и чашу двѣ вина попили, па су се онда око |
од о.{S} Теофана, оде на прозор, постои мало тамо премишљавајући, па се онда врати калуђеру, и |
се полагано спремимо, па ћемо у 12 сати мало што ручати, и одмах на пут поћи,“ рекне Ленка уста |
чита.</p> <p>Овај почне читати, заћути мало, пређе брзим погледом преко цѣлог писма, па му онд |
.</p> <p>Патријарх се одљути.{S} Поћути мало, па онда запита:</p> <p>„Хајде кажи ти како да наб |
нас мужеви и мужки чланови друштва доћи мало касније, па ће бити друштво отмѣно.{S} Мило ми је |
је боме и под асталом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад добију м |
запита га на то.</p> <p>„Донео сам вам мало јела.{S} Отворите, господине; неплашите се ничега. |
ки.“</p> <p>„Е мој синко“, дода за овим мало уздахнувши, „и ту ти могу из собствена изкуства по |
епископ. „Ја сам га и звао, да се с њим мало разговорим о тој саблазни у Ј...“</p> <p>„Ту је на |
мисија.“</p> <p>Владика се био међу тим мало, разхладио, и зато му одговори повољно. „Нека вам |
му је недаде да ју цѣлива, него га њом мало гурне од себе, па онда избаци карту, коју је ваљал |
. Екселенцијом, с којом ће о.{S} Теофан мало час посла да има, остаћемо код ње.</p> <p>Епископ |
пуст!“</p> <p>„Какав допуст?“ запита он мало зажмиривши, пак онда упрѣ очи у о.{S} Теофана и ра |
ом о шумским дрвима?“</p> <p>Протођакон мало једовит, одговори: „Кад човѣк види буквана, одмах |
ру!{S} Нећу дуго живити!“</p> <p>Из ово мало црта видиће сваки подпуну слику управе, коју смо х |
ље.“</p> <p>„Кажу, да је и господин био мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> <p> |
јаше ни млад ни лѣп.{S} Лице му је било мало прошарано од богиња, које је у младости преболѣо.{ |
стиру пуно фотографијских слика, а врло мало св. икона!“</p> <p>Игумана је ова проста примѣтба |
трополитски секретари из те архиве врло мало користи нашој повѣстници набавили.</p> <p>Чланови |
p>Живио!“, те се од тропара чујаше врло мало, а од многаја лѣта нимало.</p> <p>Кад се ова оваци |
одтуд имали или никакве хасне или врло мало.{S} Јест.{S} Али ми идемо, чини ми се, и даље на т |
вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало. „То ми се недопада.{S} У манастиру пуно фотографи |
одбише ме од врата.“</p> <p>Да упознамо мало наше читатеље са Њ. Екселенцијом, с којом ће о.{S} |
ба, а радо помаже сваком.{S} Идите само мало у прњавор, па ћете видити, колико се кућа у ово вр |
и.{S} Господин нам је само реко, да смо мало били весели.{S} Па тако је и било.“</p> <p>„Па до |
ије описивати бал у манастиру, који смо мало час напоменули.</p> <p>Она браћа, која су у прњаво |
упољак онога небескога цвѣта, о ком смо мало више говорили, разпучи своја нѣдра тој свѣтлости и |
вѣсти.</p> <p>Патријарх је био очевидно мало љутит што је изгубио.</p> <pb n="332" /> <p>То ниј |
нож!{S} Зар он неможе гризти зубма оно мало хлѣба, што понесе у шуму.{S} Није него да му припа |
је поваљен лежао, извади крпицу са оно мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на подн |
ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало смока, што бијаше том приликом за се понео, да гла |
тишини...{S} Сутон онај у цркви при оно мало свѣћа, које се запаљиваше... анђеоски гласови цркв |
> <p>Услѣд тога покупи о.{S} Теофан оно мало ствари, што их је имао, сѣдне на манастирска кола, |
ле би се заводити систаматично, мало по мало једно за другим.{S} Морали би се дати приправити у |
да је све прекрасно забавио.{S} Мало по мало забораве сви поред живог на покојног архимандрита, |
<p>„Учевна срѣдства имала би се мало по мало набављати, да одмах могу почети школе како се прип |
ат овако говорио, окуражавао се мало по мало калуђер од свога страха и бриге.</p> <p>Сад почне |
у бдити.“</p> <p>Стара легне, и мало по мало заспи.</p> <p>Ленка кад види да је стара заспала, |
отов посао...{S} Него, имате ли ви попо мало цванцига... или талира... па ма и дуката... јер ће |
и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека поведе и Митрофана и Амфилохија, и колико их |
вих алегата, а у ствари је било као што мало час рекосмо: то је наравно, да је тај контраст мор |
<p>Друг његов Амфилохије имао је нѣшто мало смеђе брадице, и само му је нос навлачио на себе п |
а човѣчји стан најмање приличи, и нѣшто мало худна зрака у њу пустило.</p> <p>Управитељ се згро |
ђак унесе чинију <pb n="40" /> с нѣшто мало јела, један комад хлѣба и једну флашу воде.</p> <p |
асно; а ми морамо нашим читаоцима ствар мало разтумачити, да могу њихов смѣх разумѣти.</p> <pb |
етири је велико вечерње!“ примѣти мајор мало пакостио. „Што се тебе тиче вечерње“, одговори пат |
стојала су упрѣгнута.</p> <p>„Ја ћу вас мало изпратити,“ рекне архимандрит Партеније и попне те |
а, зѣвала, и час се протрѣсла, час опет мало задрѣмала.</p> <p>Сад хрупе два млада калуђера у к |
сију две „кукавице.“</p> <p>Архимандрит мало развуче устне, и проговори: „То можемо устмено каз |
дан весело проведемо.</p> <p>„сѣди јошт мало Тодоре, да те се нагледим.{S} Престани тето плакат |
<p>На то се окрене свѣдоку, и рекне му мало попрѣче: „Говори што се тиче ствари, и неразтежи к |
нам је познато из онога, што смо о њему мало прије чули.</p> <p>Други калуђери погледали су на |
има гдѣгдѣ то огорѣли.</p> <p>У подруму мало јаче од 300 акова лоша вина, које се превратило, т |
људи су имали свашта доста, плаћали су мало, па су се по највише частили и у друштву проводили |
ла.{S} Ова се лако невидише, јер бијаху мало заклоњена.{S} Кочијаш бијаше лѣпо обучен; каруце с |
алогајем хлѣба, па онда завије у крпицу мало хлѣба и сланине, што да му буде ручак, и пође да и |
ли молити, да ми дате ове папире, да их мало прегледим,“ запита протођакон архимандрита.</p> <p |
<p>Та ти незнаш играти“, дода патријарх мало љутит.</p> <p>„Ви боље знате,“ одговори онај; „али |
дете у врбонку по њих?“ рекне патријарх мало посмѣшљиво. „Развијте калуђерски барјак, понесите |
рити за тај предлог“, примѣти патријарх мало пакостно.</p> <p>„Од мене независи ништа“, рекне о |
p>„Ал то није резон!“ примѣти патријарх мало кроз нос, и видило се да му није право.</p> <p>„Не |
и прими архимандрита Раковачког.</p> <p>Мало за тим уведе Варнава о.{S} Теофана.</p> <p>Овај ме |
игдѣ ништа.{S} Причинило јој се.</p> <p>Мало послѣ учини јој се, да се врата од предње собе отв |
<p>Сад се чује ход од више људи.</p> <p>Мало час стану ти људи пред његова врата, те стану спољ |
уштукујемо, па ћемо одмах поћи.“</p> <p>Мало час се изкупе сви код зајутрака.</p> <p>Домаћин ар |
а и мајку, те јој на пут стану.</p> <p>„Мало ми срдце није пукло; али сам касније познао, да је |
градови Салоник, до Херзонеза, Троада и малоазијска брда.</p> <p>Витош је дивна гора близу Софи |
оћ разуму, души, савѣсти; учитељ народа малог и простог, коме ваљаше у манастирима отворити изв |
каквих 100.000 фор.</p> <p>А ено једног малог универзитета, кои нема медичког факултета, па ишт |
т манастирски, кои је изгледао на начин малог парка.</p> <p>У соби до киоска налазио се кревет |
reign>!{S} Није дакле чудо, што са свим малодушно проговори: „Дуката!..а од куд сиротом калуђер |
ипак ће сваки знати, како је било у тој малој собици, на којој су се само двапут на дан врата н |
а није ни он од кривице чист.</p> <p>„С малом изнимком —— понајвише у гостима, на частима и“ — |
Стратимировић, савршеније издање тога у малом.{S} Гедеон је био епископом у Н. Саду од 1807—183 |
дѣјаније“!{S} У оном се давала кошта за малу новчану накнаду, у овом послѣдњем посве безплатно |
ѣзду ордена гвоздене круне, а код врата малу декорацију на златном ланчићу овом ордену собствен |
>Нека нам буде допуштено изложити једну малу примѣтбу, која нам овом приликом у перо долази.</p |
> Стратимировића, хајде да ти још једну малу шаљиву приповѣдим, из које ћеш видити, како су га |
а; а у старије доба начинили су били ту малу Свету Гору. –</p> <p>Рил је бугарски најславнији м |
S} Ту одма стајаше и клепало са дрвеним маљицама.{S} А и гвоздени будилник висио је ту на своим |
већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезарији.</p> <p>Извади из мантије и метне на х |
од пада, а чин од обезчешћења.</p> <p>У ман.{S} Јазку 8.{S} окт. 1839.“</p> <pb n="293" /> <p>— |
ископ за архимандрита, и даде му Ковиљ, манастир своје дијецезе, а патријарху јави да је то учи |
ђ. канцеларије)!{S} Калуђери... жена... манастир... шибе... оче архимандрите“, окренувши се к о |
барем један фрушкогорски <pb n="192" /> манастир.{S} Ако га сад невидим, нећу га никада ни види |
цем године премѣсте ме у <pb n="296" /> манастир, из ког сам дошао, али је овај био међутим изг |
рани а ми остајемо често без вечере.{S} Манастир нема нуждних дрва за гориво; кад хоћемо што да |
о са мирским људма разкоштвује тако, да манастир хоће скоро да опусти.{S} И сами становници дру |
зе звани.{S} А приходници, који дођу да манастир <pb n="105" /> виде, спавају више пута на коли |
дѣлу за србски прости народ бисер а за манастир драги камен.</p> <p>Није другчије било ни дана |
{S} Изгубити процес То би била штета за манастир.“</p> <p>Архимандрит се стане мислити, он прор |
одсмѣшно: путуј игумане, нестарај се за манастир!</p> <p>Имаћемо прилику дознати —- како су ова |
стирским дѣлањем долази.</p> <p>„Ал има манастир баш у свом правоме животу ствари, које нису ма |
да тако лако било дуг <pb n="260" /> на манастир наваљати.{S} Са сувишком није био тако строг.{ |
и сву седрију... тога блага нема ни сав манастир, у ком живим!“</p> <p>„Но, но!“ тѣшио га је пр |
изиђе на манастирска врата на поље пред манастир.{S} Махне бѣлом својом марамом на страну, гдѣ |
же ђаку, да му се каруце упрегну и пред манастир изведу, и оде у другу собу.</p> <p>Врата за со |
“, мислио је на госпођу Ленку, „па може манастир у њој добити добру ктиторку, а та би нам доист |
кономију плодоносном.</p> <p>Оправио је манастир.{S} Украсио је гостинске собе.</p> <p>Економск |
е у њедрима док је ово слушао.{S} То је манастир, каква га је он у идеи виђао!{S} Млада глава, |
та је ово?“ запита Ленка.</p> <p>„То је манастир В.....“ </p> <p>„Па шта ћемо ту?“</p> <p>„Ваљд |
јој вољи на себе узео, које тим, што је манастир народно добро, а не његово приватно.{S} Он дак |
идио школу нову, велику, чисту, коју је манастир саградио и у коју је дѣцу сиромашку безплатно |
или!</p> <p>„Њих је калуђерство, њих је манастир до оних висина довео.</p> <p>„Но све су ово ви |
Настојатељ је човѣк као и други људи; и манастир је она кућа, у којој му ваља бити <pb n="102" |
о би ми јошт то трѣбало.{S} А може ми и манастир подићи; економ је добар.{S} Па може се из њега |
и.</p> <p>О. Теофан дошавши у свој нови манастир нађе се усамљеним, од свѣта остављеним.</p> <p |
а.{S} Касније буде о.{S} Теофан у други манастир премѣштен.{S} Она се бијаше доста добро опорав |
у. –</p> <p>Рил је бугарски најславнији манастир у Рилској гори, која је много виша него Мара-Г |
о сада, имала пуно узрока свог да сваки манастир обиђе, и што прије похита кући.</p> <pb n="194 |
ри су били прости људи, али су сматрали манастир за своју кућу и били су му и привржени.{S} Кас |
јој: „Уз пут смо свратили у овај дивни манастир.{S} А домаћин је у исто такој мѣри љубезан.“</ |
лѣ ручка са госпођом Пуљиницом у речени манастир, да тамо преноће, пак сутра да се упуте управо |
.) 100 ц. дуката, прилога на ваш честни манастир; 3.) Један везен ручник на епископску штаку за |
ла и казала ми је да би радо видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће с нама поћи... то |
влачио.</p> <p>„А најпослѣ има се осути манастир зраком и мирисом раја: да јој се укаже као рај |
а нарочито тебе ради и дошли смо у овај манастир.“</p> <p>„Та кажите истину госпо!“ рекне домаћ |
> <p>„Ваљда ће господин да видите и тај манастир.“</p> <p>Уђу у порту.</p> <p>Дочека их настоја |
итрофаном, кога бијаху премѣстили у тај манастир.</p> <p>Сад је био о.{S} Теофан управитељ, и о |
о игумна дотѣрао.</p> <p>Дали су му тај манастир, кои бијаше скоро упропашћен.</p> <p>Он је дои |
тај час из митрополитског двора у свој манастир сели.</p> <p>Сутра у јутру дођу манастирске та |
прегнути у своја кола и оде и он у свој манастир.</p> <p>Они остали буду весели до полноћи.</p> |
пођа Ленка дала руку на то, да ће и мој манастир почествовати, кад јој послови допусте.“</p> <p |
ешеново.{S} На његово мѣсто пошљу у мој манастир за администратора на ново онога старога, кои с |
ти, да би Ваша Екселенција сачувала нам манастир од пада, а чин од обезчешћења.</p> <p>У ман.{S |
ѣт... у мојој је власти умрѣти и за сам манастир!“</p> <p>Чудним погледом гледао је на нож, док |
а се познати и пријатељ и онај, о којим манастир у одношају стоји, прими, и дочека: без тога не |
ти трѣба да су намѣстници, а кад један манастир уреде, да иду у други, па и тај да доведу у ре |
је доиста великим трудом и муком довео манастир до степена извѣстнога добростања.</p> <p>Одужи |
кви и згради.</p> <p>То је очевидно био манастир. „Шта је ово?“ запита Ленка.</p> <p>„То је ман |
Ту ћете прегледати цркву, и видити како манастир изгледа, пак онда сутра можете рано поћи даље. |
, он прорачуни у памети, шта је боље по манастир, или ша даде адвокату шљивовице или да изгуби |
</p> <p>— — „Мене пошљу за намѣстника у манастир Фенек, а старог намѣстника поврате на своје ст |
ве мене намѣстником, а старога оправе у манастир Фенек.</p> <p>— — „Двѣ године прођоше.{S} Наст |
се Њ. Ексцеленцији, а међу тим да иде у манастир и да иште од намѣстника своју плату, што јој ј |
</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и оде у манастир.</p> <p>Администратор манастирски већ је имао |
а од митрополита, да о.{S} Теофан оде у манастир П. Г. и предузме тамо као намѣстник управу ман |
ед господин архимандрит Арсеније дође у манастир, онда ако ме казне бићу зацѣло и крив.“</p> <p |
n="300" /> Нѣка велика господа долазе у манастир, разгледају шта се ради, и хвале, што год виде |
деи виђао!{S} Млада глава, која га је у манастир довела, помислила је бар кадкад на Доситија!</ |
атора са свога управитељства, и пошље у манастир игумана Константина свога старог штићеника.</p |
и све друге, кои су убијенога из шуме у манастир превезли.{S} Оду у шуму на мѣсто, гдѣ се убијс |
мало послѣ почеше и болнике са стране у манастир доносити, да о.{S} Теофан на „великом входу“ с |
дан, чим је зора заплавила, ушука се у манастир и дође о. намѣстнику.</p> <pb n="21" /> <p>Од |
аче.</p> <p>Грдећи и псујући врате се у манастир и оду администратору.</p> <p>Јесте ли је добил |
<p>На то се друштво дигне и упути се у манастир натраг.</p> <p>У исто доба упустио се бијаше а |
почесто кроз прозор на друм, коим се у манастир долазило; долазила су различна кола, ружне и л |
ете добити писмо јошт данас, па идите у манастир III..{S} Будите и тамо тако привржен добру све |
ком двору служила пре него што бијаше у манастир у службу отишла, и тако је тамо дворске чиновн |
, али он није имао воље да она долази у манастир, него јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо б |
ѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у манастир нареди.</p> <p>Сутра дан у уречено врѣме, сѣдн |
м му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир дворска комесија, а дотле да сѣде сви на миру, |
астојатељ кесеџија.</head> <p>Дошавши у манастир К... затеку тамо архимандрита домаћина и јошт |
<p>— — „Дође и архимандрит настојатељ у манастир.{S} Мои хрђави снови учестају.</p> <p>— — „Вид |
кратко време дође рѣшење, да се селам у манастир Раваницу, а управа се даде оном истом, од кога |
по закљученију консисторијалном будем у манастир Прибину Главу за намѣстника и управитеља поста |
„Протосинђел премѣсти се својом вољом у манастир Бешеново.{S} На његово мѣсто пошљу у мој манас |
сиромах намѣстник крене се сутра дан у манастир.</p> <p>Ми се нећемо више са епископом Хранисл |
м по својој вољи или невољи премѣштен у манастир Шишатовац.{S} Ту сам засадио велики шљивик и в |
е по дијецезама установе, „да се нико у манастир неприми, кои неизкаже да је семинарију изучио. |
Ја нећу тим путем...{S} Срце ме вукло у манастир!{S} Тако ми се узвишен тај позив учинио, да ми |
тељима приобштити.</p> <p>Кад је дошо у манастир — —, и примио управитељске кључеве, стане обил |
готов.{S} Оче Теофане!{S} Ти си дошо у манастир, да будеш калуђер какав трѣба да буде... незаб |
доћи!“ викне у очајању. „Кад сам ушо у манастир, умро сам за свѣт... у мојој је власти умрѣти |
, а оно допустите, да вас одвезем бар у манастир К...{S} Тај лежи на вашем путу.{S} Ту ћете пре |
не крет, и нека оде као прост калуђер у манастир Грабовац, пак ћу га онда ја наградити.“</p> <p |
рхимандрије и отићи као прост калуђер у манастир.{S} Небијаше му дозвољено, ни да се врати у дв |
ter</foreign> (весео брат) дође зимус у манастир Бе—, но нећу вам казати имена.{S} Био је са на |
пошље људе те мртвог калуђера довезу у манастир.</p> <p>Већ сутра дан дође судбена комесија и |
тровицу, части се... зови сто гостију у манастир, части се... а игумни опашу двѣ педи широк црв |
и из даље болестници на молитву њему у манастир; а мало послѣ почеше и болнике са стране у ман |
, који се неимадоше одкуда учити, па их манастир на науку посла.. већ сам видио школу нову, вел |
Крилатић народних наших пѣсама.</p> <p>Манастир Рил је и данас велика зграда, унаоколо ходник |
е довело Доситија до оне славе.</p> <p>„Манастир је улио Мушицком оне пѣсме, које су га у звѣзд |
, виша од Балкана.{S} Ту и данас има 14 манастира; а у старије доба начинили су били ту малу Св |
римили, и тако пријатељски кроз она два манастира провели, да неби било право, да Вам се незахв |
</p> <p>„Твоја сестра биће сестра свега манастира.{S} Ми ћемо је сви примити као своју сестру.. |
јаници царевој, који само о добру овога манастира мисли, и све чини радо и весело, што тому иде |
алуђера, и препоручују ме браћи свакога манастира, у кои дођем.{S} На ово ми се с правдом немож |
а спадао је и администратор споменутога манастира.</p> <p>Он, кад је добио вољу да пије, а та м |
т нашег народа.“</p> <p>„А, трапезарија манастира В. велика је знаменитост код нашег народа, ма |
икаква корака учинио, да се инштитуција манастира и калуђерства регенерира, то није чудо, јер с |
дног старијег архимандрита, настојатеља манастира Р.</p> <p>Представе се.</p> <p>Домаћин архима |
ил М. мало пређе у одсутсву настојатеља манастира Јазка а сад опет удову манастиру као најстари |
а пошло је за руком, да је архимандрита манастира Хопова Илијћа приволио, те је овај почео уређ |
ражити кадгод човѣка, кога крије самоћа манастира и раса калуђера!“ примѣти на ово о.{S} Теофан |
же бити правим анђелом хранитељем нашег манастира!</p> <p>„Знаш, да наша обитељ није богата, шт |
се и о напредку економичког прихода тог манастира са свима могућим силама бринути се У Земуну 1 |
нало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг манастира, сферу калуђерског живота и домак просвѣћене |
д тих прилога од владика 760.000 Ф., од манастира 927.280 фор. у скупи 1,687.280 Ф. ср.{S} Са и |
митрополита и владика 475.000 фор. а од манастира 579.850 фор и тако би ми данас имали 1.054.55 |
и сходне начине, да се млада госпођа од манастира неодбије.</p> <p>„Онда ваља сачувати манастир |
и хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од манастира до манастира па да одадирем штаком гдѣ ког ст |
ги ваља да троше, да и народ има што од манастира, и ти ваља да су игумни и архимандрити, па да |
/p> <p>Читав вашар нађе се изненада код манастира.{S} Лако да је тај дан било ту до пет хиљада |
рћући листове. „Да видиш, да мене стање манастира и калуђера по дужности у велико интересира, н |
вим недостатцима доскочи, и да се стање манастира и калуђерства на боље изведе.“</p> <p>„Могу,“ |
ћелије, те је она неваљалица побѣгла из манастира, и морали смо је послѣ са онолико хуке буке п |
шта и видити.</p> <p>Куварица изишла из манастира и јури као бѣсом гоњена к прњавору.</p> <p>От |
/head> <p>Дворска је комесија отишла из манастира.</p> <p>Архимандрит Арсеније дао је о.{S} Тео |
амо га чувати, и добро пазити, да се из манастира неизтопи.{S} Прими га дакле и учини нуждне на |
химандрит, „да ви хоћете да одлазите из манастира, ком сте својим трудом толико добро учинили; |
чати, а он полагано изиђе из собе, и из манастира, те се срѣћно дочепа поља и горе.</p> <p>Нов |
.. остави се ти живога гроба, одлази из манастира; дај ми руку, хајдемо у свѣт, па ћемо живити |
ои би полазити имали прости калуђери из манастира, редом и временом, како би то управа манастир |
— „може ми начинити скандал и побѣћи из манастира.{S} А како ме гледи митрополит, само би ми јо |
о, узвишавало!... као убијца да одем из манастира у... тамницу!“</p> <p>Ту мисао немогаше подне |
плату издати, па ће тако исто кришом из манастира отићи, те је неће нико ни опазити, а камо ли |
ко ми допусти г. архимандрит да могу из манастира отићи.“</p> <p>„На сваки начин“ проговори арх |
довољно хране прибавити.</p> <p>— — „Из манастира Шишатовца узајмим 8 акова кисела купуса, те ј |
олитичког разлога тако хоће.</p> <p>„Из манастира, кои су били слабији, ишли су калуђери по нар |
им идејама, које је о задаћи калуђера и манастира имао: но све то паде у воду.</p> <p>Екселенци |
рхимандрити неби смѣли остати на управи манастира, него би се ова морала предати онима из члано |
која да одговара њиховом позиву и снаги манастира, па нека се употрѣбе у струци учевној код бог |
те видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бити неће.“</p> <p>„Али да непад |
Зар ћемо тако далеко ићи, да настојатељ манастира мора за сваки корак свѣдоке тражити.{S} Насто |
господско.</p> <p>То је био настојатељ манастира, архимандрит Партеније.</p> <p>Застане мало, |
S} Теофан био намѣстником и управитељем манастира — —-, састане се тамо са о.{S} Митрофаном, ко |
нарави види.</p> <p>Имамо ми људи изван манастира, који су зато и способнији, и више позвани, п |
/p> <p>Одмах се сви, кои небијаху изван манастира, окупе пред ту ћелију, и час по завирио је кр |
ве ја радим!{S} Да идем од манастира до манастира па да одадирем штаком гдѣ ког стигнем!{S} Има |
докраде се, што је више могла кришом до манастира, и оде о. намѣстнику.</p> <p>Но будно око стр |
, да се потруде да виде мало предѣл око манастира.</p> <p>Сунце се бијаше већ подоста к западу |
/p> <p>Сутра у јутру дође администратор манастира к протођакону, да га зове на зајутрак.</p> <p |
?“</p> <p>Није!{S} Кад се администратор манастира увѣрио, да је о.{S} Теофан сасвим миран и скр |
ѣстниче!{S} Вас тужи отац администратор манастира, да сте изтргли нож, и да сте ударили бѣсно н |
целенцији предана.</p> <p>Администратор манастира имао је такође своје пријатеље у двору, и од |
тако названи бал.</p> <p>Администратор манастира радо је добро јео, а још радије добро пио.</p |
изјављују, да ће то само бити на корист манастира и калуђера, и препоручују ме браћи свакога ма |
ачињеном плану поступао: он је и управу манастира и држање калуђера вишој својој намѣри суобраз |
мандрит... изасланик, и преда ми управу манастира, одузевши ју досадањем настојатељу архимандри |
је једном од своих угодника дао управу манастира Јазка а другому манастира Раковца.</p> <p>„До |
мѣтником: како ко хоће.</p> <p>На крову манастира његова нѣгована је велика густа чуваркућа; — |
S} Касније се овај тѣсни одношај између манастира и калуђера сасвим преокрене.</p> <p>„Калуђера |
ком се налазе мемоари намѣстника свију манастира.</p> <p>Ваљда је сваки намѣстник — а можда и |
кле врѣме самим тим већ за регенерацију манастира и калуђерства било као за усѣве лѣто без кише |
>Отац Митрофан нађе вѣчна мира у гробљу манастира, у ком је погинуо.</p> <p>Неће ваљда неугодно |
а, а камо ли сиротом каквом настојатељу манастира.{S} Будите ви без бриге!{S} Гдѣ станују толик |
ка дао управу манастира Јазка а другому манастира Раковца.</p> <p>„Доживио је послѣ нѣколико го |
ези; послѣ тога старој ктиторки, поносу манастира; најпослѣ госпођицама, руменим ружицама, и мл |
сјају се зидови и бедемови стародревних манастира, грчких, србских и бугарских.{S} Ово је земљи |
p> <p>Није само кривица настојатеља тих манастира, што те ствари нису тако описане и нацртане, |
кажу за тим и ризницу.{S} Ризнице наших манастира врло су празне.{S} Један и други предмет од к |
под конкурс, што је у повѣстници наших манастира дотлѣ и послѣ тога нечувено; а овај је тако и |
ва би у првом реду ишла на корист наших манастира.{S} А и из народа би се нашло, кои би ову за |
шт дуго времена радити, ако ћемо да све манастире оправи и уреди, кои су посрнули.“</p> <p>„Али |
примати.{S} Стара братија буду у друге манастире попремѣштана, а нова два доведена из других.< |
ако наш свѣт гледа на наше фрушкогорске манастире, тај ће разумѣти топлу жељу старе госпође.</p |
зио киријом једну обитељ у фрушкогорске манастире.</p> <p>Као што је познато, има много људи у |
дем у интересу наше цркве у православне манастире, о свом трошку....{S} Немате разлога, да ми у |
постите него се гостите; ви непокривате манастире цигљом ни лимом него интабулацијама... па још |
вољу к стварању; на кратко: установите манастире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њи |
Ви убијате углед калуђерству, ви ружите манастире, ви одбијате народ од ових светих задужбина.. |
а, немојте заборавити ни на наше сироте манастире и калуђере.{S} Ово су много мање ствари, али |
ивала.</p> <p>„Најпослѣ, колико ја наше манастире познајем, њима ваља само добру управу и ваљан |
задаћи свога живота.</p> <p>Калуђере и манастире наше познавао је из непосрѣднога изкуства скр |
да би му ваљало, да позна калуђерство и манастире како стоје и по другим православним земљама и |
арија времена дозиђивали су настојатељи манастире, чували су своје имање, и што је најважније, |
арх. „Немогу <pb n="353" /> ја натѣрати манастире да тај терет на себе узму!“</p> <p>„А ви сазо |
којим би се много добра и по народ и по манастире дало учинити.“</p> <p>„То сам и сам мислио,“ |
улити у калуђерство, нов живот увести у манастире, и што се уложи у ове заводе, вратиће се с до |
у о јежу?{S} А?{S} Увуците само капут у манастире, па ће он вас оправити у закутак.</p> <p>„Де, |
, те ће бити ту и банде.{S} Јест.{S} Е, манастири нити су за то ту ни на то, и по том се мора т |
окр. комесара, родом Бечкиња.{S} Знате, манастири трѣбају чиновнике у сто и сто прилика, па је |
а послѣ ће бити... знате, шта ће бити? манастири ће падати под конкурс... калуђери неће имати |
, да би при свој огромности тих планова манастири имали остати старим манастирима а калуђери ст |
чело, да се у рачунима и неизказује, да манастири имају бог зна какве велике чисте приходе.{S} |
дпуно може разумѣти.</p> <p>Жеља, да се манастири уреде и наши калуђери сходно свом вишем позив |
од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири сачувају и калуђерство духу времена суобразно |
е.</p> <p>Онда се нарочито желило да се манастири наши онако уреде, како су уређени православни |
вога назора искао је сабор да владике и манастири сами одреде ону своту, којом ће годишње на уч |
ротођакон. „На оно, што су се владике и манастири сваке године на народне потрѣбе давати обвеза |
чито су му прѣд очи долазили калуђери и манастири светогорски и руске Троицке лавре.</p> <p>Нѣш |
с миром код куће.{S} Наши су калуђери и манастири, какви су да су, далеко бољи него и грчки и б |
Бечу једва учињено, да се и други нѣки манастири од конкурза заклонише?{S} Није ли Раковац сас |
.</p> <p>У даљини сјају се Фрушкогорски манастири у чаробној свѣтлости нашем народу, а нарочито |
бити задовољан.{S} Та теби су се давали манастири као крушке, и свуда си био газда.“</p> <p>„Та |
нако уреде, како су уређени православни манастири буковински; да се калуђерима ужитак подпуно о |
<p>Тај се дан видило, шта би могли бити манастири народу у многим струкама, кад би се знало, ум |
ја ћу слушати.{S} Најпрѣ и најпрѣ, наши манастири немају скоро калуђера.{S} Сваки дан их је мањ |
она.</p> <p>„А јесу ли вам познати наши манастири са ове стране Фрушке Горе?“ запита он даље.</ |
<l>Свега.{S} 9530 ф.</l> <p>„А ево вам манастири на колико су се обвезали годишње давати:</p> |
а народ више потроши својим чашћењем но манастири него што приврѣди својим приложним крајцарама |
а.{S} Јест.{S} А што се тиче чашћења по манастири, ту су калуђери криви.{S} Ко сету части!{S} Н |
е ли?“</p> <p>„Па сад пустите, да се по манастири разкошни живот води, да се свѣт од калуђера о |
ље, него ма ко други.{S} Живио сам ја у манастири; имам ја <pb n="348" /> у том изкуства више, |
лулу из уста. „Ових дана били смо све у манастири и близу њих, па нисам смѣо псовати; а сад смо |
у с њиме војују људи, који мисле, да су манастири грађени, да нѣколико људи читају молитве, а и |
д се одмакну, рекне тетка Ленки: „Ти су манастири прави рај земаљски!“</p> <p>Ленка јој одговор |
настири!“ примѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Манастири!“ осѣче се патријарх. „Немогу <pb n="353" /> |
трошак на ове твоје тричарије?“</p> <p>„Манастири!“ примѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Манастири!“ о |
ко бајаги тим народ побуди, да што више манастирима прилаже.{S} Али ће то неумѣстно смиреније з |
а то, нека нешкоде сами својој цркви ни манастирима.{S} А калуђери неће се смѣти ни појавити у |
ке Горе.</p> <p>Морамо коју рећи о овим манастирима што се овдѣ спомињу.</p> <p>Света Гора позн |
ало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку |
Грчке будале!{S} Шта тражиш у бугарским манастирима?{S} Та то нису ни слуге нашој Фрушкој Гори! |
х планова манастири имали остати старим манастирима а калуђери старим калуђерима.</p> <p>Он дак |
да ова слика недаде повода другим нашим манастирима, да и они себи такав драги камен набаве.</p |
{S} Што год је рађено у манастирима и о манастирима, радило се прописаним путем прѣко прописани |
је дужност настојатеља, да воде бригу о манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам они?“</p> <p>Но |
.</p> <p>Нѣшто га је особито привлачило манастирима Рилским и Витешким у Бугарској.</p> <p>Ови |
</p> <p>„Хајде кажи ти како да набавимо манастирима више калуђера!“ и стане пред о.{S} Теофана |
богословији, у свештенству, у цркви, у манастирима... нема више архимандрита Крстића... нема и |
ако пођемо, онда ћемо формалне балове у манастирима доживити, те ће бити ту и банде.{S} Јест.{S |
и у сваком члану тога тѣла, пробудите у манастирима дѣлотворну вољу к стварању; на кратко: уста |
љ народа малог и простог, коме ваљаше у манастирима отворити извор науке и пружити срѣдства, да |
нека чини своје!{S} Што год је рађено у манастирима и о манастирима, радило се прописаним путем |
> <p>Стара тетка бијаше сасвим узхићена манастиром и изнутра и споља.</p> <p>Да ју је ко у том |
er" xml:id="SRP18730_C19"> <head>19.{S} Манастирска слава.</head> <p>Прошла је зима, и пролѣће |
} Црквене утвари кваре се и размећу.{S} Манастирска, дѣла ради сам а браћу и непита ни у чем.{S |
бор.{S} Ви велите, да ће народ најпослѣ манастирска добра као своја поискати, и управу у своје |
ра, редом и временом, како би то управа манастирска опредѣљавала.{S} А нарочито нам је нуждна ш |
иг, а мени Даљ; он би одузео калуђерима манастирска добра, и предао их тобоже народу а управо к |
се госпођа са првога спрата, и изиђе на манастирска врата на поље пред манастир.{S} Махне бѣлом |
о мало ствари, што их је имао, сѣдне на манастирска кола, која му је администратор радо дао, и |
износило 9472 ф. 9н.</l> <l>в) обећања манастирска . .{S} 9200 фор.</l> <l>г) 5% интереси од н |
з собе, прокраде се кроз отворена врата манастирска напоље, па идиди — управо у Карловце.</p> < |
сѣчени и продани за 800 ф.</p> <p>Башта манастирска нема ниједног проштца, и што има гдѣгдѣ то |
зко.</p> <p>„Ви знате, чим вас куварица манастирска бѣди?</p> <p>„Знамо“, рекне Амфилохије. „Од |
а управа изтргнуће та пре та после наша манастирска добра из руку калуђерских, и дати их... бог |
го времена за тим, а једно јутро огласе манастирска звона о.{S} Гаврила бившег манастирског адм |
а истину, те ће обиста потражити, да он манастирска добра у своју управу узме, па ће онда калуђ |
е најбоље.“</p> <p>„Али није моја, него манастирска!“</p> <p>„А ви му пошљите од манастирске!“< |
ољашност добара опадати, ако унутарњост манастирска буде показивала, да ту нема ни овце ни руна |
скушенике и ученике одводи од цркве.{S} Манастирске слуге неплаћа уредно.{S} Одтуда стрепимо од |
озоре, који им нетрѣбају, зајмови се на манастирске непокретности дижу, разсипање пада у очи.{S |
анастирска!“</p> <p>„А ви му пошљите од манастирске!“</p> <p>„А шта ћемо с рачуном?“</p> <p>„С |
разкошне настојатеље уклониће од управе манастирске, кад неуму да је руководе, а влада ће казат |
или, да је нѣке сребрне кашике и ножеве манастирске собом била понела.{S} Ја несмѣм допустити, |
страже, и само наложи, да изван ограде манастирске никуда неизлази.</p> <p>О. Теофан захвали с |
есу талира — и онако сви турате приходе манастирске у своје џепове — и ударите у бубањ, па закл |
еле грофа Пејачевића.</p> <p>Код капије манастирске били су сви калуђери изкупљени, па су нѣшто |
дознао тужбу администратора, и братије манастирске против намѣстника од архимандрита Раковачко |
, као житеља Фрушке Горе, и члана једне манастирске обитељи.“</p> <pb n="229" /> <p>На ово оду |
је, да ми досад није нико укупно стање манастирске управе у једној слици представио: али томе |
нѣки списак имена комесији — „изпитајте манастирске ђаке и слуге — ево им имена овдѣ — па ћете |
и план настојатељев, у колико се тицаше манастирске користи, почне се сјајно изпуњавати, јер и |
у јој се приказао онај ужасни призор из манастирске ћелије.</p> <pb n="180" /> <p>Глава јој биј |
е се све већма дизати, али не на корист манастирске управе. (И данас живи тај гост.{S} Припов.) |
} А што велите за мѣшање других особа у манастирске ствари, тога је било од увѣк: увѣк је власт |
анастир сели.</p> <p>Сутра у јутру дођу манастирске тарнице, и наш млади умѣтник „бичопуцанија“ |
е јасно разпознати.</p> <p>Сутра дан су манастирске каруце лагано спѣшиле Карловцима, а на њима |
вори Амфилохије, и пође у кујну.</p> <p>Манастирске су кујне простране и лѣпе, то је познато.{S |
и адвокат. „Та намѣстници <pb n="53" /> манастирски треба да имају више новаца, него настојатељ |
зи, да су давани, владичји 415.000 ф. а манастирски 779.550 Ф. ср.{S} А године 1870, послѣ 30 г |
еденија школског изображења, које је за манастирски живот сасвим нуждно, узме.““</p> <p>„Услѣд |
заведења школског изображења које је за манастирски живот са свим нуждно.</p> <p>А у точки II.{ |
ланова манастирских, кои су до смрти за манастирски живот привезани а потрѣбите способности за |
а приобштио, као оно гдѣ се каже, да се манастирски ред има у миру и тишини изображавањем овога |
м сходно чину и мѣсту дотирају, опет ће манастирски биџе боље проћи, него да им се управа овако |
љ није хтѣо ни да га види.{S} Зазвони и манастирски ђак дође.</p> <p>„Иди, зови ми отца намѣстн |
ће запуштати.{S} Цркве опадоше, кровови манастирски добише прозоре, који им нетрѣбају, зајмови |
разсипање пада у очи.{S} Да настојатељи манастирски држе имање у реду, па ма од прихода ни крај |
на.</p> <p>Дошли бѣху многи настојатељи манастирски и прости калуђери.</p> <p>Да и сам патријар |
одговорити, већ му се морао придружити манастирски шумар.</p> <p>Шумари су навикнути на хладан |
да се није чувало, како би ваљало, јер манастирски житељи незнадоше врѣдности, која у таковим |
дим.{S} Нама је господин (администратор манастирски) казао, да ћете нас позвати, па да ћете нас |
и оде у манастир.</p> <p>Администратор манастирски већ је имао глас, да је о.{S} Теофан био ко |
њега се узким степенима силазило у врт манастирски, кои је изгледао на начин малог парка.</p> |
кове здрав и срѣћан.</p> <p>Краснопѣвац манастирски запѣва велико многаја лѣта, у које пристану |
а врати куцне, и тим га пробуди.</p> <p>Манастирски ђак уђе у ћелију, назове му добро јутро и ј |
њима прођемо, као оно што смо прошли са манастирским и црквеним сребром.“</p> <p>На ово уздахне |
са подписима игумна и братије и печатом манастирским из „сословија“ издану.{S} Они се сви слажу |
се ова морала предати онима из чланова манастирских, кои су до смрти за манастирски живот прив |
ао и све скоро друге против настојатеља манастирских предузимане: остало је по старом, а решења |
сна ова катастрофа.</p> <p>Ради грађења манастирских зграда имала су се сѣћи у шуми дрва за гра |
се како се ком даде.</p> <p>Од калуђера манастирских бијаху ту два млађа члана.</p> <p>Стари ду |
зати, да је овај узор од администратора манастирских био родом из Бачке, а звао се отац Гаврил. |
ру као најстарији начелствује, и против манастирских правила непрестано са мирским људма разкош |
гла би ова ствар у рукама калуђерских и манастирских противника, служити за оштро оружије у бор |
дрит настојатељ у манастиру Раковцу.{S} Манастирско добро чувао је као зеницу у оку.{S} Сва су |
у самој својој ћелији, а с друге несмѣ манастирско добро разсипати, јер није његово.“</p> <p>П |
{S} Чудо, на једном брѣгу виногради, па манастирско боље.{S} Сад нека ми ко рекне, да ту нечини |
а понела.{S} Ја несмѣм допустити, да се манастирско добро разноси; па сам зато тражио, да га ти |
живот у манастиру, кои је смѣрао да се манастирско стање поправи.</p> <p>— — „Како настојатељ |
но.</p> <p>„Е! лако је само рећи: харче манастирско имање,“ рекне патријарх жестоко; „али дај д |
луђере, да раде ко шта хоће;а они харче манастирско имање.“</p> <p>Ово изговори он тихо, смѣрно |
казивати, како се он мучи, да се добро манастирско сачува, а како администратор троши... харчи |
p>И са тим листом и свидѣтелством свога манастирског собранија братског крене се он једног лѣпо |
/p> <p>По гласу позна о. намѣстник ђака манастирског.</p> <p>„Шта хоћеш Јосифе““ запита га на т |
та на глас: „Мемоари вѣчитог намѣстника манастирског.“ Даље преврне више листова, и баци поглед |
аво убити га!...{S} А што се тиче имања манастирског, то није народно, него калуђерско, и управ |
инистратор уклоњен, и за администратора манастирског г. протосинђел Андреј Шагуна постављен.{S} |
, да би ми дали писмо на администратора манастирског, да ме недирају, док недође комисија.“</p> |
реписали смо из једног дебелог рукописа манастирског, у ком се налазе мемоари намѣстника свију |
манастирска звона о.{S} Гаврила бившег манастирског администратора, а уједно разнесе се глас, |
ту мисао навикнути, <pb n="60" /> да од манастирског добра што даде, запита листоносца: „Шта ће |
лом почела обмотавати.</p> <p>„Уздизање манастирског имања... срѣдства, за стоструко благотворн |
се свѣт од калуђера одбија, да харчење манастирског добра у очи пада...{S} Неће бити чудо да с |
мет, па онда одмах црвеника вукла се из манастирског подрума издашно.</p> <p>Отац“ Гаврил дигне |
вне сѣднице, а архимандрит зовне к себи манастирског ђака Јосифа, и заповѣди му, да му нѣке све |
у мислима о.{S} Теофана, да у интересу манастирског нижег клира нележи, да се настојатељима од |
астиру стицало, одкуда је знатан прилог манастирској каси долазио.</p> <p>Нарочито је умѣо код |
леји троје каруце, које се приближују к манастирској капији.</p> <pb n="230" /> </div> <div typ |
gn xml:lang="la">status quo</foreign> у манастирској управи одржати неда.{S} У току ове повѣсти |
p> <p>„Ту је на прилику служба божија у манастирској цркви.{S} Ова може човѣка узвисити до анђе |
многи у љубави несрѣћни тражили утѣхе у манастирској ћелији и ту је и нашли.</p> <p>„Незнам је |
ку нам је опет дѣцу учио о.{S} Теофан у манастирској школи читати, писати и рачунати и појати.{ |
ено сѣћање на ону незаборављиву сцену у манастирској ћелији, често и трајно промишљање о себи о |
заборавити, да има ствари, које су том манастирском човѣку забрањене, које чином, што га је са |
овати и пошље нешто јела намѣстник у по манастирском ђаку.</p> <p>Шум, кад су врата одкивали, п |
ељима одржи неограничена управа у имању манастирском и у располагању са простим калуђерима.{S} |
је млад човѣк; он је постио по пропису манастирском, али неидући за тим да се посвети, нити је |
ку и дигне се из постеље.</p> <p>Оде на манастирску чесму и умије се.</p> <p>Хладна вода и јутр |
али, и саблазн велику учинили. — Ви сте манастирску куварицу хтѣли да дате шибати, па сте је у |
ајдемо да видите цркву.{S} А видићете и манастирску трапезарију.{S} Она опет садржи велику хист |
га су срѣли, распитивали, није ли видио манастирску куварицу...није ли видио куварицу манастирс |
астирску крајцару као светињу гледи и у манастирску књигу уноси... и дукати!{S} То је <foreign |
о . 100 фор.</p> <p>За изнутарњу оправу манастирску незнам ни сам колико.</p> <p>— — „У гостинс |
Г. и предузме тамо као намѣстник управу манастирску. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
<p>Дукати и он!{S} Намѣстник кои сваку манастирску крајцару као светињу гледи и у манастирску |
>„О! пѣсна, дивна пѣсна претвара просту манастирску цркву у храм небеске славе, гдѣ анђели поју |
ирску куварицу...није ли видио куварицу манастирску: али се то њега није тицало, па је мирно ле |
тако велим“, рекне на то архимандрит. „Манастирску управу држао је митрополит у гвозденом проц |
на доносила је сваки дан то већи приход манастиру са свију страна.</p> <p>Али стратегичка стран |
акове важности, и то у једном другом ли манастиру, иначе ништа што би човѣка занимало.</p> <p>Ш |
ра неодбије.</p> <p>„Онда ваља сачувати манастиру магнет, кои би ју к њему привлачио.</p> <p>„А |
у брда, уз које пут вођаше, окрену се к манастиру и немогоше се доста дивоте и милине нагледати |
се кадкад и по 10.000 људи на тај дан к манастиру стицало, одкуда је знатан прилог манастирској |
је познато.{S} Таква је била и у нашем манастиру.</p> <p>Вечера је била издана, с тога је само |
данас може један прост калуђер у нашем манастиру дотѣрати да га свѣт светитељем признаје и ува |
свѣдоцима покаже, да она пијанка у овом манастиру није истина, и зато ћу сутра именоване од нас |
имандрит.</p> <p>„Мој предходник у овом манастиру гледао је прѣко свега радо лѣпе младе женске |
мене прешла.</p> <p>— — „Ево ме у новом манастиру.</p> <p>— — „Настојатељ мора да се што у двор |
вци...{S} Зар немате доста мѣста у свом манастиру.{S} Витлате као пси без госе...{S} Неможе чов |
јатељице, <pb n="104" /> него је у свом манастиру, својој курији држати, млађим заповѣдити, да |
и рекне им.</p> <p>„Нема духова у твом манастиру, л’ има у мом,“ примѣти домаћин и изклиби зуб |
рене.</p> <p>„Калуђера је било у сваком манастиру много више него данас; било је обитељи, у кои |
арске.{S} Ту и сад почива.{S} У Рилском манастиру сарањен је србски војвода цара Душана <pb n=" |
вије доба 1337 калуђеровао је у Рилском манастиру Неофит Рилски, кои је у вароши Копривштици на |
дну школу устроио, а послѣ опет у самом манастиру Рилском, гдѣ је и свој велики бугарски рѣчник |
тара; „ја нисам до сад била ни у једном манастиру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ваља сада да с |
ка свога драгог брата није могла у оном манастиру надгледати, у кои је оне лѣпе прилоге послала |
икада таквога торжества није било у том манастиру од како је св. тѣло у њега довезено.</p> <p>Т |
ли су ми много пута велико пријатељство манастиру, па и ја сам њима ту радост учинио, да виде с |
м и т. д. титулирају, и да њена дѣца по манастиру трче, и њега јавно отцем зову!{S} А то несмѣ |
, али су то људи поштени, који су често манастиру добру услугу учинили; истина је, да сам их то |
мѣши.</p> <p>„Установите В. Светости, у манастиру Крушедолу семинарију и богословију, школу за |
ве ово само собом долази!</p> <p>„Не; у манастиру живе људи, као и други људи, људи грѣшни, сла |
несрѣћан.., мораш бити несрѣћан...{S} У манастиру може становати мир... мир очајања, мир прегор |
ило врло мало. „То ми се недопада.{S} У манастиру пуно фотографијских слика, а врло мало св. ик |
она два чувара одпрате, га нѣкуда.{S} У манастиру незнадоше куда, али су други људи видили.</p> |
мога срдца.{S} Нашла сам га у раси — у манастиру.{S} Ја сам слободна... ја сам богата...“</p> |
</foreign>.</head> <p>Браћа Теофанова у манастиру пазила су на сваки његов корак, само да би шт |
{S} Нема ту духова...{S} Одкуд духова у манастиру?“...{S} Небојте се ви ништа!“ окрене се госпо |
ока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру држали.</p> <p>„Ето нека каже Муцало,“ прогов |
редио да се сутра у јутру сва братија у манастиру нађу, и да нико на страну неодлази.</p> <p>Су |
имати хлѣба...{S} Неће бити чаше вина у манастиру да се света служба служи...{S} То ће бити, да |
и и какав Доситеј, пак да видиш свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је богата“, мислио ј |
олазила, или је морао имати Винковића у манастиру, или је сам отишао куда у прњавор, те је глед |
имандриту особито мило било, да гошћа у манастиру остане.</p> <p>Ленка је осѣћала, да јој доист |
<p>Наравно да се овима тужила како је у манастиру прошла.{S} Ови јој савѣтују, да даде написати |
м сам се осигурао од насртаја братије у манастиру до излазка комисије; а кад једаред господин а |
од глади као наш просвѣтитељ Доситије у манастиру Хопову, нити је шибао своје тѣло да се сасуши |
ту радост учинио, да виде своје слике у манастиру, а некошта, знате ништа.“</p> <pb n="224" /> |
е мене исту водио.</p> <p>— — „Ево ме у манастиру Раковцу опет као намѣстника по налогу консист |
мувати.{S} Њему небијаше право, да се у манастиру чује банда.{S} Већ је и његовом чуству то нек |
има у звателном „букво!“ Имате л’ ви у манастиру коју букву?“</p> <p>„О имамо их доста“, одгов |
воје крило прими; примѣр народу, који у манастиру прибѣжишта тражаше; подпора свакоме, коме пот |
оћи кући, а други су боме и преноћили у манастиру.{S} Знате како је ко мого.{S} Кога су ноге по |
знај, да си се преварио, ма шта да си у манастиру тражио, кад си у њега ступио!{S} Неговори ниш |
адиш виноград, кои ће ти име за навѣк у манастиру одржати.</p> <p>„Знам да умѣш, хоћеш и можеш. |
xml:id="SRP18730_C1"> <head>I.{S} Бал у манастиру.</head> <p>Било је зимње вече у фебруару 1842 |
ам није нужде обширније описивати бал у манастиру, који смо мало час напоменули.</p> <p>Она бра |
ћете нас питати, какав је оно био бал у манастиру ових месојеђа?</p> <p>„„Добро дакле,“ настави |
лав је био као архимандрит настојатељ у манастиру Раковцу.{S} Манастирско добро чувао је као зе |
ло, да му се срце цепа; „сад да нађем у манастиру гроб свему, што ми је било најмилије, што ме |
S} Исте године, кад је онај бал давао у манастиру, буде епископ Рајачић изабран за митрополита. |
кога ноге изневѣрише, тај је одспавао у манастиру.{S} Људи смо, свакојаке нарави, па неподносим |
<p>Обишавши све, што бијаше занимљиво у манастиру, понуди домаћин госте, да се потруде да виде |
знате, не <pb n="113" /> послужујемо у манастиру толико, колико наше женскиње.{S} Оне су праље |
како је било, казаћу и ја.{S} Ми смо у манастиру вечерали, па смо пили и веселили се до зоре.“ |
/p> <pb n="79" /> <p>„Ја сам господар у манастиру, и нико други“, повиче на то из петних жила, |
з двора, и запита вас, кои је калуђер у манастиру најбољи за народ, ја знам да ћете ви казати: |
е у нас врло често догађа, само данас у манастиру, а други пут опет у ракиџијници код Крсте Муц |
n="301" /> <p>— — „Наступи нов живот у манастиру, кои је смѣрао да се манастирско стање поправ |
нобојним драгим камењем посут.</p> <p>У манастиру Ј...у Фушкој Гори горѣле су свѣће по свим ћел |
, добро!{S} Хајде само даље.“</p> <p>„У манастиру Гргетегу могла би се установити ратарница, и |
јатеља манастира Јазка а сад опет удову манастиру као најстарији начелствује, и против манастир |
и смо увѣрени, да би то служило на дику манастиру и народу.</p> <p>Из трапезарије оду гости у ц |
к стране баца како на владике тако и на манастирце не баш најугоднију сѣнку: а напослѣдку има т |
је састанак тога сабора најразличнијим маневрима осујетио.</p> <p>У децембру исте године умре. |
запита сам себе: „Јеси ли задовољан са маневром, оче Партеније?“</p> <p>„Хвала Гурковој жестин |
уко; — најпослѣ стане људе нападати као манит, и онда га пошљу овамо.{S} Ми смо много имали нев |
> <p>Лице му је било мршаво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљиво зглађена |
лед благост — увѣк у пуном чину, дрвена мантија од дамаске. — — </p> <p>„Али му небијаше суђено |
ра у ман. трапезарији.</p> <p>Извади из мантије и метне на храст и ону тиквицу с вином, коју би |
цима трче она два млађа калуђера, да им мантије све лете за њима.</p> <p>„Сад ће бити, шта ће б |
је пѣтла, а јошт мање крије се у свакој мантији Доситије.{S} Или се ваљда теби недопада у Фрушк |
дај га само, како стои.... марки Поза у мантији.“ На ову примѣдбу насмѣје се патријарх гласно. |
даде пресвући и очишћеном премда ветхом мантијом огрнути.{S} Храну му даде здраву и подпуну.{S} |
му је из ока бистра муња просѣцала.{S} Мантију је обично носио од црне <pb n="253" /> свиле с |
говорише, и сад га један повуче мало за мантију, сад други.</p> <p>О. Теофан је ћутао, па само |
ѣни за опроштење молио.{S} Зграби дакле мантију једном руком с једне, другом с друге стране, па |
уђерима!{S} Касу си добро изтресо; де и мантију изпраши.“</p> <p>„Архимандрити неби смѣли остат |
ом, но кад дође на басамаке уплете се у мантију и падне.</p> <p>Док се он дизао и изплитао, дот |
широк црвен појас, па разкопчају горњу мантију, па хајд по прњавору, да га виде како је лѣп, к |
м домаћину; метне шешир на главу; огрне мантил, узме сунцобран и пође.</p> <pb n="160" /> <p>„Х |
ом сукобиле.</p> <p>Лупа је била истина мања него да је длан о длан ударио: али је Амфилохије п |
ет бити у толико већи, у колико се буде мање свѣту показивао.</p> <p>„Но и имао је аукторитета |
мају скоро калуђера.{S} Сваки дан их је мање, и нема изгледа...“</p> <p>„Па зар ћу ти ја калуђе |
казати ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање ни више?“</p> <p>„Ништа друго — ни мање ни више; п |
а.{S} Живио дакле управо 101 годину, ни мање ни више, али баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко |
мање ни више?“</p> <p>„Ништа друго — ни мање ни више; па то ево моје руке.“ И пружи јој своју р |
е ни више, али баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже са мном, нека <pb n="243" /> се ку |
n="10" /> вино пити.{S} То кошта много мање новаца.{S} Па што би то било њему противно?{S} Сва |
ста цигаља напећи, премда у цѣлом много мање: и те су цигље развучене.</p> <p>Митрополит Страти |
е манастире и калуђере.{S} Ово су много мање ствари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим |
мѣ ту такав дух ни присмрдити, у толико мање, што живи настојатељ зна цѣнити лѣпе очи боље, нег |
ога.{S} Недаје свако јаје пѣтла, а јошт мање крије се у свакој мантији Доситије.{S} Или се ваљд |
у свом правоме животу ствари, које нису мање славне;</p> <p>„Ту је на прилику служба божија у м |
уждна, а овим би начином трошкови много мањи били, него да се семинарија гради и издржава напос |
ревртати, пак онда извуче један свезчић мањи у већу хартију завијен.{S} Из овога извуче нѣколик |
<p>Није дакле чудо, што се сваки јављао мањим од макова зрна.</p> <p>Ту се скинуо шешир још на |
ради небрежљивог надзирања попропадале; мањих судова никаквих, фртаља ни једног.{S} Шума у најн |
пуне су топлоте; али му је цртање посве мањкаво.{S} Но то нечини много код обичних гледалаца.</ |
ље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} Тај тв |
у Рилској гори, која је много виша него Мара-Гедик, највиши балкански врх.</p> <p>У Рилу је пус |
пред њим лежала је повѣстничка плаветна марама за нос и сребрна бурмутица са жутим садржајем од |
ило је видити, која су уздизале свилене мараме око врата у најразличнијим живљим бојама.</p> <p |
углади кућу, другима опет даде или лѣпе мараме, или ципеле и црвене чарапе или шарене кецеље.“< |
ше.{S} Зној га свега облије, и он стане марамом брисати лице и трти чело.</p> <p>„Немојте се са |
ље пред манастир.{S} Махне бѣлом својом марамом на страну, гдѣ су јој стојала кола.{S} Ова се л |
ок другога „десетолѣтија“, са плаветном марамом за нос у једној руци а бурмутицом са жутим садр |
а опусти обѣ руке на крило држећи обѣма мараму, дигне лице горѣ, и стане говорити:</p> <p>„Сврш |
але на образу.{S} Маши се у џеп, извади мараму и убрише сузе, па онда опусти обѣ руке на крило |
ној му је све цурио низ лице.{S} Извади мараму и стане га брисати.</p> <p>На то почне адвокат, |
ог послѣ тога благовања, па узме велику мараму, изађе кроз прозор, кои је у ходник водио, напољ |
жи довезли су се прота Витковић и парох Марго, особе врло угледне.</p> <p>„Управитељ факултета |
ши на стару.</p> <p>„Моја рођена тетка, Марија Новаковић удовица.“</p> <p>Архимандрит се на то |
м: господи помилуј.</p> <p>„Дај плећке, Марице, дај плећке душице, дај плећке, дај плећке!“ па |
арице скакутати и пѣвати: „Сладка Маро, Марице, сладка душо душице, дад мало плећке, дад мало п |
хије почне по познатој ноти „дај плећке Марице“ пѣвати другу пѣсму, која је звонила налик на он |
а већег него што је био шарац Краљевића Марка.{S} Чувај се да те не збаци у какву јаругу, те да |
ши се. — „Гледај га само, како стои.... марки Поза у мантији.“ На ову примѣдбу насмѣје се патри |
ко куварице скакутати и пѣвати: „Сладка Маро, Марице, сладка душо душице, дад мало плећке, дад |
јер је за то крајње врѣме: ту је 18.{S} Март.</p> <p>Ово сам урадио мобом окрестних сељана.{S} |
l>„Мајка Мару хоп хоп хоп,</l> <l>Мајка Мару цуп цуп цуп..."</l> </quote> <p>Даље није мого про |
ма га већ готова:</p> <quote> <l>„Мајка Мару хоп хоп хоп,</l> <l>Мајка Мару цуп цуп цуп..."</l> |
као што је било до данас.{S} Рехтс ум! марш!</p> <p>„Сутра у 9 сати у јутру визитирам ја у пер |
далеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало масло, ту није могло бити без њега.</p> <p>„На поп Аћим |
је протођакон, пред њим хартија, перо и мастијоница.</p> <p>Изтрага се дакле започне.</p> <p>Ка |
; ено ти писаћег стола, хартије, пера и мастила: то је све у бољем стању него у твојој ћелији.{ |
ц повиче за њим: „Коно! понесите пера и мастила!“</p> <p>Овим се указивало на то, да се господи |
на чело, као да њему нетрѣба ни пера ни мастила, јер све добро запамти.</p> <p>„Е коно, опрости |
ину адвокату код куће перо разкречило а мастило сасушило, а тога ће му ваљати да информацију за |
ам знао, да ви имате у глави мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, што га је зајео, и сви се стану |
ри: „Гледајте ви ваш риф; а моје перо и мастило је овдѣ“ показујући на чело, као да њему нетрѣб |
Браћи псује и пред простим људима оца и матер и прѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, а они |
а није мало било ни мале дѣце на прсима матере.</p> <p>Млога лѣпа лица код одрастлих дѣвојака б |
тнути га пред образ пречисте Богородице матере.{S} У петак ћемо држати велико бденије.{S} А у „ |
м калуђер.</p> <p>„Одреко сам се отца и матере!</p> <p>„Примио сам анђелски чин!</p> <p>„Заклео |
ђег свѣта.{S} Нарочито чињаше се, да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну славу |
у на велику суботу појали статије „плач матере божје“ код христовог гроба.{S} Никада нећу ту ди |
фан смртне останке своје љубљене сестре матери земљи предао.</p> <pb n="322" /> <p>Његова се ту |
ма... повраћа често мило здравље отцу и матери, сину и кћери... затвара гробу врата, и отвара д |
ну споменути, која управо спада на нашу материју.</p> <p>Хранислав је био као архимандрит насто |
лава боли.</p> <p>Њу је дочекала тетка, материна сестра, с којом је у Митровицу допутовала.</p> |
а будем несрѣћном.{S} Отац је мој умро, мати ми се упокоила: ја сам једина њихова наслѣдница.{S |
са једном другом зажели просањкати.{S} Мати и једне и друге дѣвојке пристану на то, да им со ж |
тојим ја с тетком, онда се казују свѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде |
<p>Ово је био пензионирани мајор Јосим Матић, бивши градоначелник Земунски и Карловачки, родом |
га добити купца.</p> <p>Од свиња само 5 маторих и 15 јесењих прасаца.</p> <p>Ни крајцаре у каси |
грају се цица-маце,“ придода други онај маукало.</p> <p>„Фрушкогорски светац!“ дода о. еклисија |
ристану.</p> <p>„Какво је то церекање и маукање?“ повиче озбиљно нѣки глас и таки за тим уђе у |
адржај имала.{S} Кад одпѣва поему стане маукати као мачак, одкључа врата и тури их у собу, мисл |
руком. </p> <p>О. Теофан помисли у први мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и |
стио, узвисио и просвѣтио.</p> <p>У тај мах познаду и они висину о.{S} Теофана.</p> <p>Предику |
лима понављати, шта је било.{S} У један мах застане, <pb n="35" /> скрсти руке на прси, стане г |
> <p>„Хоћемо!“ одговоре обојица у један мах дрзко.</p> <p>„Ви знате, чим вас куварица манастирс |
емогоше се уздржати да неповичу у један мах:</p> <p>„Ала је то дивота!“</p> <p>Онда га држаше н |
.{S} Али му је из ока сијнула у два три маха зрака, која је Ленку врло неугодно дирнула.{S} Она |
руштук коштала и стане главом горе доле махати.</p> <p>„А, фајн.{S} Евала!{S} Можеш сести и јес |
g="la">pericidii</foreign> ... ту стане махати главом и скупи уста...</p> <p>„Шта је за Бога го |
um exempli causa</foreign>...“ Ту стане махати главом, погледи у калуђера и рекне му озбиљним г |
стирска врата на поље пред манастир.{S} Махне бѣлом својом марамом на страну, гдѣ су јој стојал |
слѣ нѣког времена доћи...“</p> <p>Ленка махне главом да неће.</p> <p>„Како неби дошли!...{S} Та |
> <p>„Нека! нека!“ прошапуће гледалац и махне руком, да се претрпе, а напне из све снаге око, н |
Теофана и Ленку.</p> <p>„Играју се цица-маце,“ придода други онај маукало.</p> <p>„Фрушкогорски |
ужбе одтѣрају, волим видити тебе, да на мацку под батинама умреш.{S} Је с’ чуо?{S} Па добро зап |
.{S} Кад одпѣва поему стане маукати као мачак, одкључа врата и тури их у собу, мислећи, да ће к |
соби. — Али видим да си избочио очи као маче у свѣћу, па <pb n="274" /> ћу ти двѣ три и о њему |
и је врѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да изтѣра многога Адама из њега.“</p> <p>Тетка и |
а правог калуђера духа, који с пламеним мачем стане прѣд врата њеног раја, те с једне страно да |
„Но, тетице...{S} Нисам знала да ти и нѣмачки штрбецаш...“</p> <p>„Та чула сам, ћерко... али да |
31" /> <p>У то дођу госпође са шумним нѣмачким разговором горѣ у салу, и буду све себи узајамно |
трошка.{S} Хајде нека узмемо, да ће им мачку истѣрати на оџак, као што рече, али и мени неће б |
раља тѣраћу их немилице.{S} Изтѣраћу им мачку на оџак, што но веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Д |
зе су једна другу стизале на образу.{S} Маши се у џеп, извади мараму и убрише сузе, па онда опу |
ју ухвати за раме...{S} То неможе бити машта.{S} Осѣтила је јасно да јој рука почива на рамену |
ајпре једну, па за тим и другу руку.{S} Машући главом, проговори мирнијим гласом: „Но нисам доб |
ући.</p> <p>„Крив!“ одговоре за њим ови машући главом и одобравајући пресуду.</p> <p>„Дакле ћем |
а. „Други пут ћу ти све казати, а дотлѣ ме немој запиткивати; видиш да сам здрава и читава, па |
„ја сам шиљао више пута ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас као млађи за опроштење моли |
исмо на администратора манастирског, да ме недирају, док недође комисија.“</p> <p>Владика се би |
ножем и повиче им: „Натраг од мене, да ме се нисте такнули.“</p> <p>Други калуђери прсну од ње |
раха нећу да понесем из ове обитељи, да ме кадгод непрекорите, да сам и тај собом понео.{S} И с |
ио, да вас или кога другога побудим, да ме зажалите.{S} Ја сам оно казао, што држим да морам по |
} Што се ствари тиче, ја ту немолим, да ме штеде и заклањају: нека ми буде како сам заслужио.{S |
реко г. Епископа Крагујевића, молбу, да ме одреше од тог званија, јер ћу иначе принуђен бити св |
1849 поднесем патријарху молбеницу, да ме рѣши овога мѣста, јер сам слаба здравља и да ми допу |
ово осѣче:</p> <p>„Или ваљда мислиш, да ме подкупиш тим тричавим дијурнама!“</p> <p>То рекне, п |
једва би то дочекала, <pb n="26" /> да ме једаред за свагда скину с врата.{S} Дај тај нож!“</p |
, па му може бити: и ја да имам кога да ме носи, небих никад ишо сам, кад ми мало вино удари у |
и у ноге: али шта ћу, нити имам кога да ме носи, ни згоде, на којој да ме носе, па онда „хајд н |
ану.</p> <p>— — „Чекам од патријарха да ме позове, и да ми каже, шта и како жели, да се ради.{S |
ва врата, да ноћу на мене неудари, и да ме незакоље!“</p> <p>„Јесте л’ све прибележили, господи |
ог би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла ова |
хоћу! јер ако друго што кажеш, знај да ме на увѣк убијаш.{S} Ја немогу преживити рѣч, која ме |
кога да ме носи, ни згоде, на којој да ме носе, па онда „хајд на еро браца Перо!“ те штулецни |
мѣсту све што буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам Варнава напише нуждно |
не изповѣдите и причестите, кад пођу да ме обѣсе!“</p> <p>На то се нагло удали, и за тили час и |
тина подуже врѣме; али из тога видиш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди на ту столицу пак отво |
нија част, кад му дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, дајте руку |
и радо ћу пољубити свету десницу, која ме буде казнила.{S} Али није тако било опасно, нити је |
бијаш.{S} Ја немогу преживити рѣч, која ме од тебе одбија.{S} Ја немогу без тебе живити.{S} Неп |
се дигне света кућа, <pb n="37" /> која ме у своје крило прими, да сијне у очима људи, да набав |
иси ништа скривио.{S} А ја сам знао шта ме чека, кад то учиним.{S} Сад нек буде што бити има.{S |
сла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад ме мисао на тебе, натраг поврати.{S} Та ти си горе јошт |
па се постарај за овога, а ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ постарати суд и жандар.“ |
ка по налогу консисторијалном.{S} Уведе ме г. архимандрит... изасланик, и преда ми управу манас |
инио, да није као други људи...{S} Боже ме прости, чинило ми се да је какав светац.“</p> <p>„Ха |
јан, и у великој мѣри мио.</p> <p>„Није ме ништа у души пекло, ништа ми срдце пресѣцало.</p> <p |
плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништа нетиче.“</p> <p>„Ја од тебе ништа и нетражи |
ти ће мене и направити убијцом!{S} Гоне ме... ја се отимам... администратор ме зграби за прса а |
вори архимандрит. „И зато држим да ћете ме за такова и сматрати, и радо примити сваку услугу, к |
шта вам је?“ Шта вас је снашло, што сте ме напали?{S} Идем одмах господину, да му кажем, шта му |
,</p> <p>— — „Са концем године премѣсте ме у <pb n="296" /> манастир, из ког сам дошао, али је |
ц.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне се, к |
вот, јер му је један човѣк казао, да ће ме убити, само чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да |
тке надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣтити...“</p> <p>„Понда и ви морате н |
је.{S} Свему је томе он крив.{S} Тај ће ме човѣк главе доћи.{S} Свему је он крив.“</p> <pb n="2 |
итељу; увѣк ћу на тебе мислити, и то ће ме одржати, да неклонем, да се неокаљам, да се неогрѣши |
ражу можете ставити.{S} Моја рѣч везаће ме више за моје ариште, него пушка вашег стражара.{S} С |
ѣћни...{S} Ја нећу тим путем...{S} Срце ме вукло у манастир!{S} Тако ми се узвишен тај позив уч |
вора прогунђа: „Неће бити срѣће, одбише ме од врата.“</p> <p>Да упознамо мало наше читатеље са |
главе тицало.{S} Само јошт молим, да би ме заклонили од злостављања братије, док комисија недођ |
м пронашо, да је то моја дужност.{S} Ви ме нехтѣдосте примити.{S} Ја тому нисам крив.{S} Сад ст |
есију.</p> <p>Одмах помисли у себи: ови ме тако брзо позивљу и сам администратор долази по мене |
1" /> — одмах ће бити крај!{S} Изповѣди ме и причести!“</p> <p>О. Теофан клекне, и приклони ухо |
е за кућу спремио.</p> <p>— — „Кукурузи ме прихватише.{S} Набрао сам их пун таван.</p> <p>— — „ |
{S} И доиста бих то одавно учинила, али ме тешка и дуготрајна болест задржа.{S} Сад сам, хвала |
ри, у полу пак нечујући.</p> <p>„Заболи ме глава.{S} Мораћу лећи.{S} Лаку ноћ тетка!“</p> <p>За |
дговори му овај. „Ти си том крив; ти си ме турао и гурао док се врата неотворише.{S} Али поглед |
тељи смѣјали, кад су ме оставили мѣрећи ме од главе до пете погледом, у ком се огледаше највеће |
оја кола са 4 вола.</p> <p>— — „Шљивици ме подпомогну.{S} Вуци шљиве у Банат, те продаи за жито |
е Бог моли: смилуј се на мене, неубијај ме, небацај ме овако младу у црни и хладни гроб... невр |
смилуј се на мене, неубијај ме, небацај ме овако младу у црни и хладни гроб... невраћај ми смрт |
лако разкинути,“ проговори Ленка. „Чуј ме само.{S} Ја сам имућна, ја сам што више богата.{S} М |
навѣк будна, нити се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣшите.“ То рекне, метанише, и приступи |
н човѣк казао, да ће ме убити, само чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ кад |
; оставим дакле сам намѣстништво, и ево ме сада — еклисијархом!</p> <p>— — „О срѣће, о блаженст |
бијаше на мене прешла.</p> <p>— — „Ево ме у новом манастиру.</p> <p>— — „Настојатељ мора да се |
је пре мене исту водио.</p> <p>— — „Ево ме у манастиру Раковцу опет као намѣстника по налогу ко |
ику: „Али ко је мене овамо довео?{S} Ко ме је овамо послао?“</p> <p>Сад је дошо час, да му посл |
ете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, дајте руку!“...{S} На ово јој п |
дрит Арсеније дође у манастир, онда ако ме казне бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на |
немојте више о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни д |
кандал и побѣћи из манастира.{S} А како ме гледи митрополит, само би ми јошт то трѣбало.{S} А м |
ад је из двора епископског изишо. „Како ме јутрос епископу непустише, већ <pb n="78" /> сам зна |
рце ми се надимље, кад се сѣтим, колико ме је пута та јутрења молитва за све људе узвисила над |
е, и свуда си био газда.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настоја |
је овај био међутим изгорео, и тако ето ме у нову сиротињу.</p> <p>— — „Предао сам управу придв |
об свему, што ми је било најмилије, што ме је држало, дизало, крѣпило, узвишавало!... као убијц |
Ленка! што изговори те кобне рѣчи, што ме опомену на тога страшнога осветника!“</p> <p>Ту ућут |
сам настави шалу и рекне:</p> <p>„Макар ме мало и прочупали, што му драго.{S} Али тим ће се нов |
оне ме... ја се отимам... администратор ме зграби за прса а ја извучем нож и дигнем руку с ноже |
иге братске и бившег настојатеља доведу ме до очајања.{S} Ужасно је то, хтѣти добро, радити цѣл |
ист манастира и калуђера, и препоручују ме браћи свакога манастира, у кои дођем.{S} На ово ми с |
у се остали непријатељи смѣјали, кад су ме оставили мѣрећи ме од главе до пете погледом, у ком |
оз све врѣме разсипала.</p> <p>„Кад ћеш ме пустити кући, драга моја сестро?“ запита ју једаред |
ан и пође.</p> <pb n="160" /> <p>„Хоћеш ме одпратити до кола, Тошо,“ рекне о.{S} Теофану.</p> < |
а и у трапезарији и ван ње, и једва занѣме гласови многолѣтствија.</p> <p>За овим се дигне друж |
и, и рекне јој: „Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те одве |
ећма, него у оне дане луде младости; врѣме је моју страст само оснажило и повећало.{S} Ти ниси |
денција назидати.{S} Ове су цигље за врѣме патријарха Рајачића на другу сврху употребљене.</p> |
ава потрѣба изказала.</p> <p>„Али за врѣме досадање управе митрополита Рајачића показала се та |
е ти нећу говорити.{S} Изкусио си за врѣме твога калуђеревања сам доста, а изкусићеш од сада јо |
Ови нападани имали су сада барем на врѣме престати.{S} Стратимировић је знао, да и покрај зако |
аче људе нетрудимо, јест, јер је сад врѣме радње.“</p> <p>„Потврдиће, све ће потврдити“, примѣт |
она је послѣдње своје силе кроз све врѣме разсипала.</p> <p>„Кад ћеш ме пустити кући, драга мо |
ио је пѣсник.{S} Он се у своје млађе врѣме надтицао са Лукијаном Мушицким на двору митрополита |
благо. „Учинило ми се истина подуже врѣме; али из тога видиш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣ |
е бити, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи стегну... да се у запт узму...{S} Ако |
овори кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да изтѣра многог |
учка у своју пустињу.</p> <p>Дуго је врѣме протекло и о њему није се ни говорило, као да је умр |
ј.{S} Нѣга безпримѣрна.{S} Подуго је врѣме прошло, одкад бијаше тамо доведен, кад једно јутро, |
дне.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме прошло.</p> <p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак онда у име |
1790.</p> <pb n="327" /> <p>У новије врѣме рѣдко је ко знао за ово што се пређе радило, и тако |
клупу. „Ово је капела за најсрѣћније врѣме човѣштва, за млада срдца; за вас реко бих баш као на |
з обзира на ово што бијаше у старије врѣме рађено, наравно по потрѣбама овога времена. —</p> <p |
} Да виш како би се онда све у своје врѣме урадило... да виш како би рачуни изгледали.{S} Али а |
наплате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign xml:lang="la">gratis</forei |
м оријентирањем.</p> <p>„То је дакле врѣме самим тим већ за регенерацију манастира и калуђерств |
о и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпођа Јовановић |
помоћи!“</p> <p>И ово је било крајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт један дан... јошт нѣколи |
о се ради башта, јер је за то крајње врѣме: ту је 18.{S} Март.</p> <p>Ово сам урадио мобом окре |
за човѣком добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне.</p> <p>Му |
ком репарирати, јер за цѣло пређашње врѣме није ни најмање репарације видила.</p> <p>Водила се |
за то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што учинити.</p> <p>Наравна је ствар, да ми овдѣ мис |
е... него само за труд... да нетроше врѣме бадава...{S} Пак онда ћемо видити, можда свега, тога |
д ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бити неће.“</p> < |
ар већ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣло, па онда ће |
="72" /> и може бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управу генера |
па ћете видити, колико се кућа у ово врѣме подигнуло, од кад је он настојатељ.{S} Ми мушки знат |
p>Он је био од већих људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаше близу 77 година, па се већ зна |
што је истина, истина је.{S} Његово врѣме живи и дан данас у нашем народу јаче, него ичије дру |
тежину на срдцу и души, коју у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше чисто задовољн |
он постане огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али касније можете се и виђати |
е архимандрит своје ћутање јошт нѣко врѣме.{S} Напослѣдку му проговори:</p> <pb n="171" /> <p>„ |
запита госпођу Пуљиницу, кад су нѣко врѣме ишли.</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг, а оданде |
Преправи све што ваља, па почни како врѣме за то наступи.</p> <p>„Јеси ли задовољан?</p> <p>„Ја |
бѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст би памет умотала; живио би као у рају.{S} Али |
благајну под два кључа, а за кратко врѣме изплатимо мајстора поштено до крајцаре.</p> <p>— — „ |
и за руком, те ће га народ за кратко врѣме тражити и одликовати.{S} Његова молитва дѣловаће као |
избор митрополита, имао се за кратко врѣме обавити: па се није могло знати, какав ће вѣтар из н |
митрополита.{S} Ако се том за кратко врѣме недоскочи, то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу пр |
кима: сви су видили у њему за кратко врѣме архимандрита и сигурно су држали, да неће предуго би |
ију да прими писмо.</p> <p>За кратко врѣме буде све наређено, и сиромах намѣстник крене се сутр |
рок барем у томе наћи, што је кратко врѣме митрополисао.{S} А можда се није ни онда јошт права |
мислио, нека остане све за то кратко врѣме <pb n="120" /> јоште по старом.{S} Противници му, а |
то тога ради у Пешту.</p> <p>„Кратко врѣме пред тим дишпутирао је млади гроф Цираки, син <forei |
</foreign> (са припадцима) кроз цѣло врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног гледишта |
звршио.</p> <p>Но док небијаше дошло врѣме, да се ови радови предузму и обаве, показиваше архим |
шале у овом послу, те се на уречено врѣме нађе у дворској кухињи.</p> <p>„Али пециво да не мож |
р нареди.</p> <p>Сутра дан у уречено врѣме, сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок буде у собу |
нас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп, |
то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка се уда и оде са својим |
да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био између других адвоката и Печеновић.</p> <pb n="4 |
генерира, то није чудо, јер се у оно врѣме потрѣба тога јоште није осѣћала.</p> <p>„Ако Станков |
инио, као што бијаше то обичај у оно врѣме.</p> <p>Патријарх изјави, да он Коларовића непризнај |
воље.</p> <p>„Станковић је био у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код митрополита |
умноже, у коју је приступ био у оно врѣме отворен само митрополитском секретару, и дворским ми |
уђер.</p> <p>„Један од чувених у оно врѣме младих људи, коме је Станковић велики пријатељ био, |
вори администратор у бѣснилу, (У оно врѣме казнили су мушке кривце штапом, женске овде споменут |
ја и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣме био је друштвени живот у Н. Саду у највећем цвѣту; љ |
знаду управо, ко је то.</p> <p>У оно врѣме био је србски митрополит у Карловци једини, коме је |
љао за велике послове.</p> <p>„У оно врѣме био је на Печујском лицеју врло чувен млад Србин Мих |
ражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се није могло на пољу диванити.</ |
, као што су многи пустињици у старо врѣме радили и као што је сам основатељ највећег светог ре |
ама себе издржавала.</p> <p>„А за то врѣме доносила би свака сигурно повећу своту, која би ове |
да није био ни зашто.</p> <p>„За то врѣме показали су се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣ |
о да се у камен претворио за цѣло то врѣме како се у почетку бијаше намѣстио.</p> <p>„Штета, шт |
г.</p> <p>Но онај први одтури у исто врѣме онога од кључанице силније на страну, да се смомитља |
д би знали?“ примѣти Митрофан у исто врѣме.</p> <p>На то упру очи један у другога, питајући се, |
био је одличан појац.</p> <p>„У исто врѣме предавао је „пѣније“ на богословији један свршени „к |
о управо што митрополит.</p> <p>Но у врѣме наше приповѣтке није било митрополита.{S} Митрополит |
нож са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣме живота и смрти.</p> <p>Казали смо, како се калуђер с |
тако је било... а што је било, то је сѣме, које можда није изтрулило.{S} Јест.“ </p> </div> <d |
фигура побуди пуну позорност обоице.{S} Медалија је висила о бѣлој пантљики.</p> <p>„Ево ти је, |
на.{S} Отворе и овај увој.</p> <p>Дивна медалија из златожутог кедра, са умѣтно изрезаном слико |
ки дар!“</p> <p>На дну кутије лежала је медалија увијена.{S} Отворе и овај увој.</p> <p>Дивна м |
в. духа, амин!“</p> <p>На то благослови медалију.{S} О. Теофан метанише и прими клечећи медалиј |
.{S} О. Теофан метанише и прими клечећи медалију у своје руке, цѣлива је, и метне је у нѣдра.{S |
расити.</p> <p>„За мога брата прилажемо медалију из дрвета <pb n="281" /> од честног крста умѣт |
ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и медени мирис раних липа, коих је околна Фрушка гора пун |
p>„Видим да јеси,“ рекне патријарх. „Та медицина мирише са свим на своју апатеку; а рецепт казу |
Са неуморним књижевним радином доктором медицине Пеичићем био је у непрекидном додиру; овај му |
ти.{S} Али јуридички пацијенти су као и медички; они мисле да морају казати и најмању маленкост |
ено једног малог универзитета, кои нема медичког факултета, па иште годишњих 100.000 фор. за св |
, убијајући у њој струју живота као она медузина глава.</p> <p>„На здравље!“ проговори сад онај |
даде најбоље схватити у ове рѣчи: чудо међ чудеси!</p> <p>Ово су идеали, кои су о.{S} Теофана |
ти све, што је лѣпо у свѣту, а нарочито међ младим женскињама; али нити су му више пале на ум с |
ви лозе Немањине у пуној свити и слави, међу коима има више светитеља православне цркве.</p> <p |
фских слика на зиду и мужких и женских, међу овима највише њих у званичним одорама са златним ј |
у, јер се она бијаше опрла из нутра.{S} Међу тим опази он кључ у врати: закључа дакле брже собу |
ми се о свему точно извѣшће поднесе.{S} Међу тим види се, да си ти о овим стварима и сам премиш |
опростити без рана у срцу и у души.{S} Међу тим буди божја воља!“</p> <p>То рекне, па се побож |
и, да ниси нити свој нити независан.{S} Међу тим, ти си ми овај пут више времена поклонио, него |
еофан није се надао оваковом дочеку.{S} Међу тим и он је имао доста времена размислити, како му |
а се бавио адвокацијом више по ћефу.{S} Међу тим је много држао на своје адвокатство, и увѣк је |
жбу, и да је поднесе Њ. Ексцеленцији, а међу тим да иде у манастир и да иште од намѣстника свој |
екала, неће ли за коју каву повикати, а међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла |
овај човѣк лако пошо путем, који би га међу обичне људе турио!</p> <p>О. Теофан отишо је у кал |
све људе узвисила над људама и дигнула међу чисте духове!...{S} Мислио сам све што знам, све ш |
} Али ја немогу овога дара примити: има међу твојим сродницима, и сродницима твога супруга дост |
<pb n="116" /> <p>„Ал ту нема господина међу вама?“</p> <p>„Како га неби било.{S} Та он управо |
мени ту ни мукајет?{S} Зар ја нисам жив међу вама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх, а други погледе к |
е врло добро изгледала.</p> <p>Стара је међу тим фруштук коштала и стане главом горе доле махат |
било врло ризично за главу, која би се међу њима нашла у оном моменту, кад им се ваљало састат |
тављала као чисти небески анђео, кои се међу људма находи само да познаду да има таквих створењ |
часа, кад му није прѣд очима стојао из међу њега и ње отац са уздигнутом руком и прѣтећим прст |
росудити!“</p> <p>„То су лѣпи разговори међу вама кад немате друга посла, мој о.{S} Теофане,“ о |
="143" /> погажен...{S} Ти прав крив си међу кривцима, који се као прави одржаше... ти си изкљу |
може човѣка узвисити до анђела, попети међу светитеље.</p> <p>„Помисли само на проповѣдање у ц |
ке отца Митрофана састати имале, главом међу њих доспѣо.</p> <p>Шаке Митрофанове приближивале с |
погледаше, који му и послѣ смрти спомен међу људма троваше свакојаким безсмислицама, измишљотин |
ављене.{S} Разговор постане живахан као међу добри познаници, који се састају да се провеселе.< |
недође комисија.“</p> <p>Владика се био међу тим мало, разхладио, и зато му одговори повољно. „ |
ћутао.</p> <p>У тај час му бијаше пукло међу очима, и он увиди, да је суд његов био самовоља, п |
као што сви знамо, заузимају прво мѣсто међу апостолима. <pb n="262" /> Митрополит Стратимирови |
ше као слике од камена изрезане.</p> <p>Међу тим заблиста, као румена зора, у души љубеће жене |
к устнама и напије се шљивовице.</p> <p>Међу тим се догодио интермецо.</p> <p>Архимандрит није |
стану на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Међу тим је кона био до ћошка католичке цркве отишо, те |
,.. али није никога ни заступао.</p> <p>Међу тим то поуздање и тај сигурности пун глас охрабри |
лѣп човѣк, који се допасти мого.</p> <p>Међу његовим познатим кућама, у које је одлазио, била ј |
оима си видио 10—12 црноризаца.</p> <p>„Међу нашим свештеницима ондашњег доба било је мало тако |
ремда све зло недолази само од тога.{S} Међутим, ја нисам крив, што се строго недржи дисциплина |
о; видићемо; моје је гостима казати.{S} Међутим будите увѣрени, да никакве опасности нема.{S} О |
на тај наслов, коим сам се послужио.{S} Међутим ја Ћу се служити онако, како више одговара Вашо |
ма!“</p> <p>Ово рекне, па пошто је била међутим стол застрла, и посуђе и шоље на њега метнула.. |
, и више ништа.“ </p> <p>Архимандрит се међутим бијаше већ на одговор приправио и рекне: „Ваше |
ри Ленка, која се <pb n="190" /> бијаше међутим подобро окуражила.{S} Разпечати писмо и стане г |
стир, из ког сам дошао, али је овај био међутим изгорео, и тако ето ме у нову сиротињу.</p> <p> |
рукама љубите?“</p> <p>Друштво се било међутим к овим двома приближило.{S} Ленка и њен пратиоц |
о фактично покаже.</p> <pb n="18" /> <p>Међутим је отац Амфилохије кораком напрѣд ступио, те је |
му лѣпа удовица округове помрси.</p> <p>Међутим као прави дипломат употрѣби и ову прилику, да с |
де сѣди, да се фруштук неолади.“</p> <p>Међутим је Ленка насула и тетки и себи.</p> <p>Кафа је |
?“</p> <p>Куварица се тргне из свога дрѣмежа, погледа на улазеће, омахне главом на десно, и одг |
тка србска сабља на народним политичним мејданима.{S} Био је осрѣдан, сувоњав, ситан; у лицу цр |
ађања за наш оријент, као што је ћаба у Меки за исток мухамедански.</p> <p>Али, на жалост, није |
и руке, и с очима пуним суза, проговори меко и њежно:</p> <p>„Сестро, оди на срдце брата?“</p> |
олестнику <pb n="306" /> и проговори му меко и пријатељски. „Лаку ноћ о.{S} Амфилохије! видићем |
по старом.{S} Само је стража бивала све мекша, него првих дана, што су видили да је он мирнији. |
послѣ, хоћу ја да пренесем наше народне мелодије и у други свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима |
мукне, и звона на цркви стану, али исту мелодију почне банда под прозори трапезарије свирати.</ |
о бучила, као да у њој млин на два кола меље.{S} То га све примора да остави Митрофана, и упути |
Теофана како нам је то из намѣстничких мемоара познато, и познавао га је са стране добре.{S} Н |
— а можда и не баш оваки — писао своје мемоаре за себе, а послѣ је нѣкаква тајностна рука ове |
је нѣкаква тајностна рука ове поједине мемоаре покупила и у један дебео, али баш дебео рукопис |
рукописа манастирског, у ком се налазе мемоари намѣстника свију манастира.</p> <p>Ваљда је сва |
и твојему.“</p> <p>Дакле к дѣлу.{S} Ови мемоари писани су црквено-славенским слогом, но ми ћемо |
рима о.{S} Теофана, а ако ком устрѣбају мемоари ког другог намѣстника, стои <pb n="290" /> му п |
азвије.</p> <p>Наслов прочита на глас: „Мемоари вѣчитог намѣстника манастирског.“ Даље преврне |
а је ствар, да смо се ми послужили само мемоарима о.{S} Теофана, а ако ком устрѣбају мемоари ко |
као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, почеше нѣки куће запуштати.{S} Цркве опадоше, кро |
Банат, те продаи за жито.{S} Тим сам сѣмена за њиве прибавио и хране за кућу спремио.</p> <p>— |
е; скоро ће мрачна ноћ сву земљу увити: мене увија мрачна ноћ и кад си ти на врху славе твога д |
ам драго; ја нећу ни за што да знам.{S} Мене се ништа нетиче.“</p> <p>Кад дође у своју ћелију, |
ријарх преврћући листове. „Да видиш, да мене стање манастира и калуђера по дужности у велико ин |
ас на прѣчац из службе изтѣрати него да мене у пензију баце.{S} Зато вам кажем озбиљно, да зовн |
за овога, а ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ постарати суд и жандар.“</p> <p>На то ме |
удо да подадирем ствар, која се може за мене јошт зло свршити.{S} Господин Печеновић има право. |
јошт ћу пећи.</p> <p>„То је подузеће за мене, то ће народу и на хасну бити и на част служити.</ |
Друга љубав... друга невѣста била би за мене гадна издаја... злочинство!</p> <p>„Само тако је м |
ѣће, о блаженства!{S} Сад црква живи за мене а ја за њу.{S} Али је неизмолована!</p> <p>— — „Уз |
Теофан, „За вас неће бити штете, али за мене читава ће бити несрѣћа.“</p> <p>Архимандрит је пог |
примѣти звонким тенором: „То је чест за мене!“ и поведе госпођу за другима.{S} Примѣтити нам је |
а ко може помислити, да је која странка мене приватно информирала.{S} Одлази: биће мѣста, гдѣ ћ |
лати у Русију.</p> <p>„Ти мислиш, да на мене нико негледи.{S} Сто очију мотре на мене, знаш ли |
али ти знаш да сам калуђер, и да има на мене право и настојатељ, и црква а и народ оне цркве.{S |
ене нико негледи.{S} Сто очију мотре на мене, знаш ли ти?{S} Сѣди с миром код куће.{S} Наши су |
лѣни, као што се Бог моли: смилуј се на мене, неубијај ме, небацај ме овако младу у црни и хлад |
а се даде оном истом, од кога бијаше на мене прешла.</p> <p>— — „Ево ме у новом манастиру.</p> |
но. „Опростите ако сте подуже чекали на мене.“</p> <p>Затим метанише, пољуби архимандрита у рук |
мили мисли.</p> <p>„Ко зна шта су ти на мене наплели.{S} Најбоље би било, кад би ја како пре ко |
збор братије донео, а послѣ је ножем на мене ударио, и да нисам утеко, ко зна шта би било.{S} Т |
ту свѣћу, јер нећеш трѣнути.{S} Ако на мене наиђе какав страх, а ја ћу те викнути, па онда упа |
.{S} Дајте руку, па се ослоните мало на мене!“</p> <p>На ово узме је под руку да је уз брѣжуљак |
је само по себи доста, да баци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч дометну, нека измисле, да са |
уо стражу пред његова врата, да ноћу на мене неудари, и да ме незакоље!“</p> <p>„Јесте л’ све п |
ми се допадају; држим да се неможеш на мене потужити.</p> <p>„Биће боље и мени и теби, док се |
S} А ви кажите слободно, што год против мене знате.{S} Ја се небојим ничега.{S} Ако ваља да ист |
ам ја жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене небудеш имао, онда си само свој.{S} Видиш дакле да |
кле и немогућно и недозвољено.{S} Да од мене зависи, ја бих томе о.{S} Теофану показао, што је |
p>„Да,“ настави тетка, „и то си чула од мене, па штап у руци, подебео бамбусрор са сребрним око |
не руку с ножем и повиче им: „Натраг од мене, да ме се нисте такнули.“</p> <p>Други калуђери пр |
о пута погледао, осврћући се, кад је од мене одлазио!{S} Онај грохот пакла, којим су се остали |
подерано!{S} Дајте ми воде, па идите од мене, јер вас је данас само то сачувало, што сте мршави |
е ову чутуру!“</p> <p>„А за што иште од мене шљивовице?“</p> <p>„За то што је сам нема!“</p> <p |
тани се под постељом.</p> <p>„Одлази од мене!“ дрекне за тим на настојатеља; „ја нећу ни да ко |
pb n="289" /> <p>„Али не паметно, ни од мене ни од тебе!“, одговори архимандрит.</p> <p>„Зашто |
</p> <p>„Ако пишеш оно друго, што си од мене чуо, забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, да је сву |
та листоносца: „Шта ће твој господин од мене?</p> <p>„Та ето ваљда пише у писму“, одговори овај |
они нестану на тај пут, онда би било од мене лудо да подадирем ствар, која се може за мене јошт |
те какав случај, каква неправа мисо од мене растави и за сав живот убије... и тебе и мене!“</p |
м дано!{S} Зашто досад ко ненаучи то од мене?{S} То се са мном родило!“</p> <p>„Вѣрујем,“ примѣ |
сам нема!“</p> <p>„Хм! па зашто баш од мене?“</p> <p>„Јер зна да ви имате најбоље.“</p> <p>„Ал |
века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће те силом одовуд одвући,“</p> <pb n="25" /> |
ѣти патријарх мало пакостно.</p> <p>„Од мене независи ништа“, рекне о.{S} Теофан; „ту ће други |
код Милоша Нерадница, или о свечари код мене, и тако код других.“</p> <pb n="116" /> <p>„Ал ту |
ти другачије.</p> <p>„Ти ћеш остати код мене на вечери, па ћемо уз чашу добра вина у собама, у |
рѣћан, потиснут, оскрбљен хришћанин код мене нашо у братском саучешћу, у духовном разбору, у пр |
међу куће и куће.</p> <p>Како данас код мене, тако други дан код мог сусѣда, а послѣ опет редом |
„При обичној промѣни год. 1840 поставе мене за намѣстника.{S} Г. протосинђел је морао као проф |
господа, која на промѣну дођоше поставе мене намѣстником, а старога оправе у манастир Фенек.</p |
.{S} Честњејша конзисторија изаслала је мене и господина протођакона Никанора, да ствар изпитам |
ио, проговори свом дворнику: „Али ко је мене овамо довео?{S} Ко ме је овамо послао?“</p> <p>Сад |
раву прима стари настојатељ, кои је пре мене исту водио.</p> <p>— — „Ево ме у манастиру Раковцу |
еучини неправда, ја мислим да одпустите мене из ове обитељи.“</p> <p>На другима видило се, да с |
дигне лице к небу, и повиче: „Та ти ће мене и направити убијцом!{S} Гоне ме... ја се отимам... |
алуђер.{S} Ако буде могућно дођите да и мене изповѣдите и причестите, кад пођу да ме обѣсе!“</p |
усрѣт. „Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по мој |
астави и за сав живот убије... и тебе и мене!“</p> <p>Како је о.{S} Теофану било у души, док је |
е и мени руку; госпођо Ленка, да ћете и мене опет посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је |
да како побѣгнеш, а немој се убијати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; |
и запита чудећи се: „А познајете л’ ви мене?“</p> <p>„Како вас неби познавали, господине; ви < |
ам себе. „Шта ће ови са мном?{S} Та ови мене склепташе, као да сам убијца!“</p> <p>Пође по соби |
пута до сад прочитала?“</p> <p>„Опет ти мене заједаш, неваљалице једна! <pb n="183" /> Да богме |
за кратко врѣме недоскочи, то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из служб |
даде благослов и изчезне.“</p> <p>„Јао мене!“ повиче стара тетка, којој је коса на глави растл |
а га она -жалостиво.</p> <p>„Да стои до мене“, одговори он, „ја бих остао увѣк код тебе; али ти |
о позивљу и сам администратор долази по мене... мора да им нестоје акције најбоље.</p> <p>Али с |
захвалан.{S} Неможете помислити како то мене занима.{S} То је огледало, у ком се види жив лик н |
ињено што ти заповѣдам.{S} Пре нето што мене из службе одтѣрају, волим видити тебе, да на мацку |
е, док комисија недође.{S} Јер они могу мене дотле и утаманити, а то неби било право.{S} Ја мол |
астојатељ се двору покорио.</p> <p>— — „Мене пошљу за намѣстника у манастир Фенек, а старог нам |
г послати.“</p> <p>„Ја сам сирота жена, мени новци трѣбају, а ја немам никога, у ког би се могл |
!{S} Дајте, сланине, плећке, сува меса, мени је све једно.“</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери сл |
аг из дружтва те повиче:</p> <p>„А шта, мени ту ни мукајет?{S} Зар ја нисам жив међу вама?“</p> |
ори смѣрним гласом: „Није.{S} Шта више, мени је г. администратор био заповѣдио, да је из моје ћ |
и.</p> <p>„Но! али цркви?{S} Говори!{S} Мени је свеједно, ма што казао, само хоћу да чујем.{S} |
и, и тихо јој рекне: „Ја би пошла...{S} Мени се ово неће да допадне...{S} А и сунце се појако о |
да је немора силом напоље извлачити.{S} Мени се учинило недостојним, да је ја силом из ћелије и |
аћа.{S} Какав један такав је и други. — Мени је госпођа Ленка дала руку на то, да ће и мој мана |
пре свега Новосадском владики Сириг, а мени Даљ; он би одузео калуђерима манастирска добра, и |
моћи коју у овој ствари проговорити, а мени се чини, да сам дужна да одговорим.</p> <p>„Допуст |
говори архимандрит с пуним увѣрењем. „А мени ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени вас још већма!“ пр |
се смијете господине“ рекне калуђер,„а мени је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог нов |
его сви други заједно.</p> <p>— Нетрѣба мени никога питати.“</p> <p>„То ми је најмилије чути“, |
“ упадне му патријарх у рѣч, — „нетрѣба мени нико.“ По гласу му се познавало, да је тим чисто у |
о ће вам бити још згодније.“</p> <p>„Та мени би било право,“ проговори стара. „Ја сам доиста са |
и остављам, онда га добија онај, кои је мени најмилији и кои је тога најдостојнији!</p> <p>„И з |
мислиш, да се то даје научити!{S} То је мени Богом дано!{S} Зашто досад ко ненаучи то од мене?{ |
p> <p>„Оставите само руку на миру, није мени ни мало тешко вас водити.{S} Ми смо калуђери одмор |
агати, шепртљо,“ одврати му онај. „Није мени трѣбало ничије помоћи ни у другачијим биткама... < |
ни остатци у нашој кући почивају, то се мени чини, да је наша дужност!“</p> <p>„Е, дакле наступ |
ѣколико рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас донели писмо од мога Тодора.{S} Смѣм овако р |
ве оправданим.</p> <p>„Њој је тешко — и мени је!</p> <p>„Али другачије неможе да буде.</p> <pb |
би најпослѣ на то ишо, да буде судија и мени и епископима.{S} Сад сам ти казао, зашто ја не мог |
ш на мене потужити.</p> <p>„Биће боље и мени и теби, док се боље познамо.{S} Зато отвори срдце |
врху славе твога дана.... да ли ће се и мени мој гроб скоро отворити?“ рекне о.{S} Теофан, и оп |
само устма, него и руком...{S} Дајте и мени руку; госпођо Ленка, да ћете и мене опет посѣтити, |
у истѣрати на оџак, као што рече, али и мени неће бити на лако...{S} Него да идем ја пре свега |
.{S} Бог све види па ће судити и њему и мени!“ </p> <p>Ђак оде, стража код врата остане, али се |
„Опростите, господине архимандрите, али мени неприпада наслов милостива госпођа; мој <pb n="189 |
ли.</p> <p>„Незнам је л ти познато, али мени су казивали, да је и велики наш Стратимировић разц |
„Послѣ озбиљне разправе неће шкодити ни мени ни теби да се мало и одсмѣјемо.</p> <p>„За времена |
али... ми се нисмо разумѣвали.{S} Ти си мени био више од живота, али ми то није било познато.{S |
/p> <p>„Је с’ чуо ти, Петеру!{S} Ако ти мени сутра непошљеш у митрополитски двор добро и лѣпо п |
ај да ти помогнемо.“</p> <p>„Шта ћеш ти мени помагати, шепртљо,“ одврати му онај. „Није мени тр |
може се узети, да је тако.{S} По даној мени власти мого бих ја свима вама сад судити, како за |
већ видим у напред, гдѣ се као змија к мени приближује.{S} Свему је томе он крив.{S} Тај ће ме |
емарим“, рекне архимандрит. „Кад дође к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ћ |
!{S} Сад знам на чему сам.{S} Он неће к мени, ја немогу к њему.{S} Бог све види па ће судити и |
ељ нѣким начином узвишено: „Е па кад он мени прашта, праштам и ја њему... и нека буде тим наша |
онако мислим као што он пише; да има у мени највѣрнију сестру, која га љуби као брата рођенога |
ом положају одговорим... али јошт крв у мени врије, још ми разум није са свим ојачао... па ето |
, запитати стручњаке“</p> <p>„Нетрѣбају мени стручњаци,“ упадне му патријарх у рѣч, — „нетрѣба |
ај, тргнувши се. „Како то?{S} Та они су мени тврдо казали, да хоће!“</p> <p>„Ми смо њих час пре |
оје за тим, да нам куће цвѣтају: тим су мени дражи и милији.{S} Зашто, јер ће тим боље бити сви |
ала, била истина,“ рекне тетка; „да виш мени се јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој кревет, |
орита, страстима неподложна познавали. „Мени ништа неможе бити повољније, него да високопречест |
и и комад хлѣба из његове руке.</p> <p>„Мени се чини“, примѣти на то архимандрит, „да ви далеко |
.{S} Теофан у рѣч архимандриту.</p> <p>„Мени игра срдце у прсима, кад чујем, да се говори о мла |
њем. „А мени ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени вас још већма!“ примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће |
ом управљању предаду.{S} Јест.“</p> <p>„Мени би врло мило било, да се свѣдоцима покаже, да она |
о.{S} Теофане.{S} Шта мислиш?“</p> <p>„Мени се чини, да ће бити врло добро!“ одговори овај сми |
ди...{S} Љубав, вѣрна љубав, која се врѣменом храни, дође по тебе, да те спасе, да те изведе из |
јој одговор чује повољан.{S} Као лик од мермера сѣдио је, остављајући изтраженику да сам судбу |
на тѣлу и души као слика од камена, као мермерска слика, у коју је Пигмалијонов загрљај живот у |
та, а треба ми до жетве само за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни једног вола, ни једних кола: неможеш |
.{S} Рекне ми патријарх: „Послаћу ти 25 мерова ране у Черевић из Даља, а ево ти 200 фор., па из |
варице!{S} Дајте, сланине, плећке, сува меса, мени је све једно.“</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђ |
ћо у катане, на годину сто талира, а на месец сто батина.“</p> <p>О. Теофана дирне ова хусарска |
запитао.{S} Њему је једно вече пре више месеци дошло писмо, уз које му се шиље један калуђер с |
урађ . . . . . . . . .{S} 360 ф.</l> <l>Месић . . . . . . . . . .{S} 360 „</l> <l>Ходош . . . . |
настојатељ бранећи се, „да сам ја ових месојеђа једно два три мирјанина на вечери имао, али су |
кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа у честној овој обитељи држали нѣкакав бал са м |
, какав је оно био бал у манастиру ових месојеђа?</p> <p>„„Добро дакле,“ настави архимандрит, „ |
бе Бахове добе, кои у војводини највиша места у политичкој а и судбеној струци заузимаху, и њих |
амен претвара.{S} Немогаше се макнути с места; руке јој се узеше, ноге одсѣкоше.{S} И само око |
из прњавора и села, тако и из оближњих места гомилама долазио, <pb n="250" /> кад је чуо, да ћ |
С њима приступи протођакону, нађе једно место и покаже му га.</p> <pb n="106" /> <p>„Видите шта |
опустити да се у те послове умѣша.{S} У место тога, вичемо ми сами: ово су народне куће... ово |
ѣливати.{S} О. Теофан учини на то своје метаније, као да је рукоцѣлованије извршио — ни оде у с |
падну у собу на колѣна, и учине дубоко метаније.</p> <p>Они старији виде сад занимљиву сцену п |
, кои бијаху хрупили у собу са великим „метанијем“, дигну се с патоса, а они стари ступише у со |
ца са жутим садржајем од табаке.</p> <p>Метанисање било је код патријарха већ одавно престало и |
лупио о под ни кад си при рукополагању метанисао.“</p> <p>На то се разиђу.</p> <p>О. Теофан до |
док ме ви од ње неодрѣшите.“ То рекне, метанише, и приступи руци настојатељу, али му је овај н |
љуби благосиљајућу руку архимандритову, метанише на ново и устане.</p> <p>Чудно!{S} Осѣти, као |
веде Варнава о.{S} Теофана.</p> <p>Овај метанише три пута и пољуби владику у руку, па одступи т |
те подуже чекали на мене.“</p> <p>Затим метанише, пољуби архимандрита у руку, и опет метанише.< |
На то благослови медалију.{S} О. Теофан метанише и прими клечећи медалију у своје руке, цѣлива |
ју, док ви неизиђете.“</p> <p>О. Теофан метанише, пољуби владику у руку и оде са архимандритом |
ише, пољуби архимандрита у руку, и опет метанише.</p> <p>„Ништа, ништа,“ проговори му овај благ |
ецни час на десно час на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту било саблазни, ви |
к.{S} Нарочито је много важио код кнеза Метерниха, с коим је до смрти у пријатељском одношају с |
рави обоја врата и спољска и изнутарња, метне јошт стол пред врата, стане пред ова, и дигне обѣ |
та горѣ долѣ, па онда на једаред стане, метне руку на чело, дигне лице к небу, и повиче: „Та ти |
оје столице, узправи се до пуне висине, метне руке на срдце, као да хоће да га на свом мѣсту <p |
са нѣколико рѣчи гостољубивом домаћину; метне шешир на главу; огрне мантил, узме сунцобран и по |
али свѣћу.“</p> <p>Ленка учини тако.{S} Метне свѣтњак близу себе и шибице до њега, па угаси свѣ |
своју, тако и жељу цѣлога народа, и да метне златну митру на главу, коју је заслужио ко ико!“< |
хотице обѣ руке на сусрѣт.</p> <p>Ленка метне своје бѣле пуне округле ручице у пружене руке при |
и пара.{S} Па кад се још лѣпе обуче, па метне наочари, па стане читати <title>Љубомира у Елисиј |
его икада, окуражи се, и уђе у собу, па метне на стол све, што бијаше собом донео.</p> <p>„Шта |
а говорити...{S} Дакле, кад моја тетица метне бѣлу набрану капу на главу, наочари на носић, па |
чарани.</p> <p>При цѣливању свете иконе метне Ленка и опет 12 дуката у тас, које је и овдѣ игум |
ећи медалију у своје руке, цѣлива је, и метне је у нѣдра.{S} Онда пољуби благосиљајућу руку арх |
!“</p> <p>На ове рѣчи бризне плакати, и метне своје <pb n="141" /> бѣло чело на руку пријатеља, |
.{S} Прочитавши писмо савије га Ленка и метне га пред себе на стол.</p> <p>Стара госпођа гледал |
трапезарији.</p> <p>Извади из мантије и метне на храст и ону тиквицу с вином, коју бијаше за та |
а зове на зајутрак.</p> <p>Том приликом метне на стол нѣшто у хартију замотано, и рекне понизно |
ћ постарати суд и жандар.“</p> <p>На то метне пушку на раме и пође хитрим кораком у шуму.</p> < |
м стол застрла, и посуђе и шоље на њега метнула... оде из собе.</p> <pb n="185" /> <p>Али је на |
ном, на кога смо задатак ове приповѣсти метнули.</p> <p>О. Теофан дошавши у свој нови манастир |
сва братија посвѣдочити.{S} И зато сам метнуо стражу пред његова врата, да ноћу на мене неудар |
ас пол с главе свинуо, час пол на главу метнуо.</p> <p>„Ми ћемо пропасти... пропашћемо, оче арх |
стављати.{S} У четвртак ћемо служити и метнути га пред образ пречисте Богородице матере.{S} У |
лѣ, па онда скине шешир, протре чело, и мећући опет шешир на главу проговори: „Од адвоката нема |
им ми је повикао: сад ти хвала!{S} Онај мефистов поглед, коим је нѣколико пута погледао, осврћу |
рали, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми смо добри доктори, што се тога тиче.{S} С нама није |
колико је традиција до оно доба донела, ми смо год. 1830. јошт слушали, да су многи давали пред |
...{S} Но кад ви тако с њима поступате, ми ћемо нашу крајцару на што боље и племенитије употрѣб |
о ви остајете при вашем наводу у тужби, ми ћемо морати ствар криминалном суду предати... ви ћет |
се разишли?“</p> <p>„Е ко ће то знати, ми немамо сатова.{S} Та било је, да рекнем... није било |
ити, учити.{S} Хајде, Сава није далеко, ми смо до поноћи на њој, а тамо нас чека пријатељ <pb n |
ја сам много препатила Ми смо ћутали... ми се нисмо разумѣвали.{S} Ти си мени био више од живот |
тимо руке и на даље па неучинимо ништа: ми ћемо у истини сами натѣрати народ, да потражи натраг |
икуда пристао.{S} Што си се ти вратила; ми би вас овдѣ дочекали. “</p> <p>„Видила сам сав Срѣм, |
он казао, како је било, казаћу и ја.{S} Ми смо у манастиру вечерали, па смо пили и веселили се |
ода Амфилохије. „Њој се држи страна.{S} Ми смо само прости калуђери, а прост калуђер није нико |
сестра биће сестра свега манастира.{S} Ми ћемо је сви примити као своју сестру... као браћа се |
сам имућна, ја сам што више богата.{S} Ми можемо од мога имања врло добро и безбрижно живити, |
p>„ Е сад би долазио ред на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати све људе, које сте ви овдѣ побеле |
S} Сматрајте, да сте код своје куће.{S} Ми сви имамо сестре, пак знамо такову уважавати... особ |
умни и по шумама.{S} За то су млађи.{S} Ми калуђери сви смо браћа, па ко је за што; ко је за го |
није мени ни мало тешко вас водити.{S} Ми смо калуђери одморни људи.{S} Док мирјани своје слад |
подигнуло, од кад је он настојатељ.{S} Ми мушки знате, не <pb n="113" /> послужујемо у манасти |
воју сестру ово дана блаженом чинио.{S} Ми се нећемо више видити.{S} Ја нећу годину саставити.“ |
ти као манит, и онда га пошљу овамо.{S} Ми смо много имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буд |
ање кошта много новаца.{S} Па добро.{S} Ми му нисмо ништа рекли.{S} Наш је ћеф добро <pb n="10" |
0 калуђера немогу бити узори за нас.{S} Ми смо за то превећ мали. <pb n="334" /> А друго немогу |
и тихо свој разговор овако:{S} Јест.{S} Ми ваља да смо врло „обозрителни.“ 'Такове погрѣшке мог |
ндрите, морамо чинити своју дужност.{S} Ми морамо бити строги... праведни али строги.{S} Зато ћ |
приповѣдају се многе ствари о њему.{S} Ми ћемо једну споменути, која управо спада на нашу мате |
ви се.</p> <p>„Остави Крсту на миру.{S} Ми сад хоћемо да чујемо шта ти знаш.“</p> <p>„Али ако о |
већих послова, и толико, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} То је дужност настојатеља, да воде бриг |
оји него редовни епископ.{S} А најпослѣ ми то нѣкако иде у реч, може бити, што желим, да тако б |
уди <pb n="69" /> рећи: ви разсипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите б |
Бог ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан из чистога срдца молимо.{S} На |
једним мислима покренути једногласно; а ми морамо нашим читаоцима ствар мало разтумачити, да мо |
скита непрестано које куда на страни а ми остајемо често без вечере.{S} Манастир нема нуждних |
у изпод руке и пође за онима.</p> <p>„А ми ћемо за њима као стари пријатељи,“ рекне госпођа Пуљ |
за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочекамо,“ проговори тетка Ленки, |
.{S} За храну куће нигдѣ ништа, а треба ми до жетве само за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни једног в |
ца, кад нож у руке узме. „Хоћу се, бога ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд све посапињ |
уката... јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер се бијаше мало окуражио |
бро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах <pb n="266" /> одтѣрати, ако први пут, кад у д |
о свом трошку....{S} Немате разлога, да ми узкратите допуст,“ дода о.{S} Теофан озбиљније.</p> |
исам дијете!{S} Са свим сам осѣтила, да ми нѣко покривач вуче... сасвим сам добро осѣтила руку |
ао, и молио сам отца администратора, да ми опрости.{S} И нож сам потрго, и можда сам у оној фур |
ѣко прописаних органа.{S} Истина је, да ми досад није нико укупно стање манастирске управе у је |
ица приступајући му руци. „Ви знате, да ми нисте платили.{S} Знате, колико ми припада, па дајте |
ију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, да их мало прегледим,“ запита прото |
Иди ми изпред очију!“</p> <p>„Молим, да ми дате допуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми |
истрана и суд праведан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја ћу послати гос |
аде.“</p> <p>„Сад сам дакле сигуран, да ми неће више доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и зграби |
ехотице изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калуђере с намѣро |
ја могу свршити.{S} Само бих молио, да ми допустите, јошт ове три ствари да кажем.</p> <p>„Кад |
Тако ми се узвишен тај позив учинио, да ми све друге изгледе помрачи.{S} Мир и тишина усамљеног |
то учинити.</p> <p>Наравна је ствар, да ми овдѣ мислимо на узвишену идеалну побожност, а никако |
двоици.{S} Би ли ми учинили радост, да ми кажете како су се звали?“</p> <p>„Хоћу с драге воље, |
ности у велико интересира, наредићу, да ми се о свему точно извѣшће поднесе.{S} Међу тим види с |
ћеш ми данас све казати, што држиш, да ми имаш казати.</p> <p>„Дакле говори: ја слушам.“</p> < |
царе за савѣт; кад што напишем, ваља да ми се плати... а савѣтом помоћи човѣку то је <foreign x |
<p>„Непитам те ни за шта; нетѣрам те да ми кажеш, што нећеш сам собом да говориш.</p> <p>„Али д |
„Чекам од патријарха да ме позове, и да ми каже, шта и како жели, да се ради.{S} Нема позива.</ |
Ово мислим да смѣм сваком казати, и да ми се за то замѣрити неможе.“</p> <p>„Неможе госпођо,“ |
онизности, да имате високу милост, и да ми дате допуст.“</p> <p>„Недам!“ повиче патријарх из гл |
овога мѣста, јер сам слаба здравља и да ми допусти да се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо пр |
Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ходи да ми мало повише о њој кажеш.“</p> <p>Калуђери гледаше, ш |
и незнам о твојој фамилији.{S} Ходи да ми приповѣдиш.{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ходи д |
еш сам собом да говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто мораш казати, то сам увиђаш; то си и синоћ уви |
м и душом; и да се наново родим, пак да ми је извѣстно да нећу никад бити митрополитом, ја бих |
и, и зато хоћу да наредим, што држим да ми је дужност учинити.{S} Ту одређујем ја теби приход о |
У децембру поднесем оставку, и молим да ми се допусти отићи у мој постриг.</p> <p>— — „Мора да |
у другом случају.{S} Зато вас молим да ми опростите.{S} Овим сам своју савѣст олакшао: а ви чи |
33" /> пута реко би и нехотице:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својо |
радање узвишење.{S} Ја сам вас молио да ми опростите, што сам вам згрѣшио; ја праштам вама све, |
жив... било би ми заиста непријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има их и горих, кои сад живе!“</p> |
.{S} Ево и пред вама молим старѣшину да ми опрости: а честњејша конзисторија што нађе за право |
рого: „Шта хоћеш, оче!“</p> <p>„Хоћу да ми дате допуст!“</p> <p>„Какав допуст?“ запита он мало |
опада у Фрушкој Гори?“</p> <p>„Недопада ми се!“ одговори одсудно О. Теофан.</p> <p>„Како то?“ з |
ме г. архимандрит... изасланик, и преда ми управу манастира, одузевши ју досадањем настојатељу |
боме, да се мало и развесели: али онда ми њему недамо на поље, да га свѣт види, него га смѣсти |
да видим децизије куријалне... пак онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb |
за науку, да се боље чувам змије, која ми је праматер преварила у облику добра пријатеља.“</p> |
хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била милија од цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу |
ти једну приповѣдити о Станковићу, која ми је из поузданих уста позната а по свој прилици јој ј |
немолим, да ме штеде и заклањају: нека ми буде како сам заслужио.{S} Али само молим, да буде и |
гради, па манастирско боље.{S} Сад нека ми ко рекне, да ту нечини много света рука. — Али ми пи |
ји. „Она ми је о вама говорила и казала ми је да би радо видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} |
S} Мир и тишина усамљенога мѣста годила ми је души, кад само на њу помислим.{S} Ноћне службе бо |
ор овако: „Јест, ја сам много препатила Ми смо ћутали... ми се нисмо разумѣвали.{S} Ти си мени |
осла <pb n="161" /> у Митровици, а ваља ми се за посѣту одужити!“</p> <p>Ленка скочи на кола ла |
дан: што он рекне, ја ћу примити, па ма ми се и главе тицало.{S} Само јошт молим, да би ме закл |
госпођом Пуљиницом о том говорила и она ми се обећала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте х |
архимандрит на то старој госпоји. „Она ми је о вама говорила и казала ми је да би радо видили |
мислио од куда долази рѣч „букван“, па ми паде на памет, да се деривира од „букве“ <pb n="87" |
видила, кад пролази поред наше куће, па ми се чинио, да није као други људи...{S} Боже ме прост |
госпођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче се на њега др |
е закуне“ стане мудровати Митрофан. „Та ми смо свештеници, а она је тек само једна куварица, ва |
е свега.</p> <p>„У овом погледу позната ми је једна врло занимљива причица из властитог изкуств |
а поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла овамо, па ће бит |
већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Шта ми није по глави пролазило, Хвала Богу, кад те видим да |
Јест. <pb n="125" /> Слушајте само шта ми приповѣдаше нѣки дан.{S} Један <foreign xml:lang="la |
> <p>„Није ме ништа у души пекло, ништа ми срдце пресѣцало.</p> <p>„Душа ми је била спокојна, а |
ништа ми срдце пресѣцало.</p> <p>„Душа ми је била спокојна, а то спокојство основа је мирног ж |
ж на вас <pb n="80" /> диго; нисам, бог ми је свѣдок, ни на крај памети имао, да га против вас |
је толико пута изгрлила и изљубила, кад ми је о послѣдним часовима љубљеног списатеља свога вре |
га да ме носи, небих никад ишо сам, кад ми мало вино удари у ноге: али шта ћу, нити имам кога д |
, ђаволско смѣшење администраторово кад ми нож у руци опази... онај сатански глас, коим ми је п |
ити потрѣбно, да се преслушавају. — Сад ми пошљите отца Митрофана и Амфилохија, а ви се нађите |
створења каквог у мојим мислима, а сад ми приступаш, као лик јединог <pb n="140" /> пријатељск |
и духан, сѣдне код стола и рекне:„Е сад ми казујте!“</p> <p>О. Теофан стане му све казивати, ка |
бѣжи као пред сунцем мрак... ох, и сад ми се груди пуне, срце ми се надимље, кад се сѣтим, кол |
о наредио“, рекне му патријарх; „али де ми реци, како ћемо с калуђерима!{S} Касу си добро изтре |
иљно.</p> <p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јогун |
, само би ми јошт то трѣбало.{S} А може ми и манастир подићи; економ је добар.{S} Па може се из |
е на о. <pb n="168" /> Теофана, — „може ми начинити скандал и побѣћи из манастира.{S} А како ме |
ишљао.{S} Напослѣдку проговори: „Неможе ми бити жена, али ми може бити љубљена сестра.{S} Као т |
{S} То је био изванредан човѣк.{S} Није ми баш много добра учинио; али што је истина, истина је |
у, и да си здрава читава.“</p> <p>„Није ми баш најбоље,“ одговори Ленка у полу чујући, што стар |
>„Код тебе сам познао више ствари, које ми се допадају; држим да се неможеш на мене потужити.</ |
невоље: мало га неудари капља.{S} Рекне ми патријарх: „Послаћу ти 25 мерова ране у Черевић из Д |
овим дружтвом, које можда и воли, да се ми уклонимо.“</p> <p>Овако и буде.</p> <p>Ленка изиђе и |
и сутра; небојте се.{S} Може бити да се ми јошт и на годину на овај дан весело проведемо.</p> < |
ачуђеним погледом.</p> <p>„Хоћемо ли се ми јошт видити?“ запита госпођа о.{S} Теофана.</p> <p>„ |
p> <p>„Ја знам, да ће боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником неучини неправда, ја ми |
ике користи дају.</p> <p>Али, да смо се ми опили, да смо саблазни чинили: то није истина високо |
ила.</p> <p>Наравна је ствар, да смо се ми послужили само мемоарима о.{S} Теофана, а ако ком ус |
судимо!“</p> <p>„Та баш за то неможете ми судити, и да сте ми иначе законите судије, јер се ва |
ми.{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка узме све у шалу и даде му руку.< |
ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвалити.{S} Станковић истина добро ради на тој ств |
авали митрополита Станковића?{S} Кажите ми што о њему!“</p> <p>„Хоћу, с драге воље; толико ради |
е да он и даље начелствује, благоволите ми премилостиво издати пасош, да идем и тражим настојат |
м дужна да одговорим.</p> <p>„Допустите ми нѣколико рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас |
ново него си сасвим подерано!{S} Дајте ми воде, па идите од мене, јер вас је данас само то сач |
.{S} Знате, колико ми припада, па дајте ми што је моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам и дошла. |
е рѣчи вѣрно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то Вашу свештеничку рѣч, да ћете му казати ове мо |
баш за то неможете ми судити, и да сте ми иначе законите судије, јер се вас тиче: ко је и кад |
саборских списа од године 1790, што сте ми их приобштили, неиду ми из главе, па сам и сада баш |
S} Хвала вам дакле на почасти, коју сте ми указали.{S} Изволите и други <pb n="220" /> пут.{S} |
јте, иди дајте макар и хладног, дуго ће ми бити чекати.“</p> <p>Намѣстник погледа духовника а о |
ћ опредѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дати трошак на ове твоје тричарије?“</p> <p>„Манасти |
“, рекне на ово архимандрит. „Но баш ће ми бити мило!“</p> <p>„Хвала Богу, само кад је оздравил |
смо од синоћ брат и сестра.{S} И остаће ми до самога гроба милим братом.{S} Ово мислим да смѣм |
и.{S} Она приповѣст архимандритова неће ми дати ока затворити.“</p> <p>„Зар нисте видили, да је |
ретрпио.{S} Но кад бити неможе, служиће ми само за науку, да се боље чувам змије, која ми је пр |
рак... ох, и сад ми се груди пуне, срце ми се надимље, кад се сѣтим, колико ме је пута та јутре |
?“ запита овај.</p> <p>„Погоди.{S} Пише ми твоја сестра.{S} Она је била дуго болестна; опасно б |
ноћни духови и швабски валцери отрѣсоше ми са шибица сав лѣпак.“</p> </div> <pb n="246" /> </di |
м је духом дисао и епископ Хранислав, и ми смо тај дух опазили већ и у разговору са о.{S} Теофа |
о је страдао и сам учитељ и спаситељ, и ми нисмо бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен, да је невино < |
ј је зрак бацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га мало ниже јасно разпознати.</p> <p>Сутра дан |
са, као босиљак.{S} Није право, да се и ми мало ненапијемо.“ То рекне па онда дигне чутуру на н |
о!“</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми други, јео, пио као и ми други: само се у том од нас |
S} Сѣдио као и ми други, јео, пио као и ми други: само се у том од нас разликовао, што смо ми к |
вши се к архимандриту... „да небудемо и ми криви томе разсулу, оче архимандрите, морамо чинити |
н није тај човѣк.{S} А друго, частимо и ми њега код наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам нев |
ило тако“, рекне архимандрит.</p> <p>„И ми ћемо се заклети, да није било тако!“ рекне Митрофан. |
то неби било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на администратора манастирског, да ме нед |
ег живота оставио бих радо овдѣ, кад би ми било могуће; јер доиста боље би било, кад се неби мо |
а дође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу пустили од нас тако брзо...{S} То неби било нимал |
р. а од манастира 579.850 фор и тако би ми данас имали 1.054.550 фор. од самих прилога.{S} А ка |
обро, што није Видаковић жив... било би ми заиста непријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има их и го |
{S} А како ме гледи митрополит, само би ми јошт то трѣбало.{S} А може ми и манастир подићи; еко |
о.{S} Срдце си ми просѣкла, али душу би ми од отровних ножева сачувала.{S} Хвала ти и опет!{S} |
баш да сам био свуда и настојатељ, неби ми се могло допасти!“ примѣти на то озбиљно о.{S} Теофа |
манастирски ђак дође.</p> <p>„Иди, зови ми отца намѣстника?“ гласила је заповѣст.</p> <p>Намѣст |
као и други.{S} Сви сте једнаки.{S} Иди ми изпред очију!“</p> <p>„Молим, да ми дате допуст, па |
све!“ осѣче се патријарх; „али де кажи ми бар једно.“</p> <p>„Хоћу,“ одговори о.{S} Теофан. „Н |
вѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је нужда довела у ову св. обитељ, јер без |
а, кад о.{S} Теофан ућути.</p> <p>„Кажи ми право о.{S} Теофане, које тебе том свему научио?{S} |
кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учинили радост, да ми кажете како су се звали?“</p> |
ку проговори: „Неможе ми бити жена, али ми може бити љубљена сестра.{S} Као такву сам је срдцу |
.{S} Ти си мени био више од живота, али ми то није било познато.{S} Отац мој био је силовит, и |
срѣће.{S} Чинила сам своју дужност, али ми је срдце пуцало.{S} Ко незна те болове душе, тај нем |
се пропустило и није се учинило.{S} Али ми ево почињемо дирати и у сам тај извор.{S} У старија |
ве хасне или врло мало.{S} Јест.{S} Али ми идемо, чини ми се, и даље на том неправом путу.{S} Н |
е, да ту нечини много света рука. — Али ми пијемо, и право чинимо; но шта ће рећи отац Теофан?“ |
јши господине; зашто неби.“</p> <p>„Али ми најпрѣ кажите, да вас није ко научио, како да говори |
историјални комесар архимандрит захвали ми у сабору пред браћом јавно.</p> <p>— — „Управу прима |
на равни Срѣм.{S} Него ви сте се, чини ми се, уморили.{S} Ви Бечкеречани знате само по паркети |
А јеси л спавала? “</p> <p>„Јесам, чини ми се тренула.“</p> <p>„То си ти снивала, драга тето.“< |
ло мало.{S} Јест.{S} Али ми идемо, чини ми се, и даље на том неправом путу.{S} Наша црква и наш |
нам сад Јула донесе нашу кафицу... чини ми се, да неби ни двѣ шољице биле сувише.“</p> <pb n="1 |
ли погледај се и ти у огледало.{S} Чини ми се да ти је рожчић на челу израсто.{S} Ниси <pb n="1 |
имѣти наздрављач смѣшећи се. „Него чини ми се, да би на тебе сваки врло радо заборавио!“</p> <p |
“, рекне јој загушљивим гласом „сама си ми у руке дошла!“ Ово рекне па је пољуби.</p> <p>Но кув |
сладка слико из прошлости.{S} До сад си ми се јављала кад и кад као лик чистијег створења какво |
Бог те рѣчи у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкла, али душу би ми од отровних ножева сачувала |
свој нити независан.{S} Међу тим, ти си ми овај пут више времена поклонио, него досад икада.</p |
нема ти пара!“ повиче кроз сузе. „Ти си ми сјајна награда за моје борбе!{S} Али ја немогу овога |
га пустите пред себе.“</p> <p>„Казао си ми јутрос“ одговори владика. „Кад дође, а ти га уведи.“ |
е намѣстниче! нећу ја теби ништа.{S} Ти ми ниси ништа скривио.{S} А ја сам знао шта ме чека, ка |
бирао; ако можеш и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би ваљало чинити, да се о |
оријуму или племенитој вармеђи: зато ти ми и судимо!“</p> <p>„Та баш за то неможете ми судити, |
ем несрѣћном.{S} Отац је мој умро, мати ми се упокоила: ја сам једина њихова наслѣдница.{S} Мој |
ком из разлога, које овдѣ наводити нити ми је нужде, нити имам на то воље.</p> <p>„Станковић је |
штеник, ни говори као господин.{S} Овај ми се баш допада: овако ваља да се држи и разговара сва |
живога гроба, одлази из манастира; дај ми руку, хајдемо у свѣт, па ћемо живити себи на срѣћу, |
младу у црни и хладни гроб... невраћај ми смрт за живот, убијство за љубав, мрак за свѣтлост!“ |
ирнуту, пошто стоп изван сфере, о којој ми говоримо.</p> <p>„Њему се пребацивало, да је осујети |
т, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми незаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан смѣрно али одважно |
итровице.{S} Незнам ил доиста видим, ил ми се само чини, да тамо видим Саву као танку сребрну п |
руци опази... онај сатански глас, коим ми је повикао: сад ти хвала!{S} Онај мефистов поглед, к |
ворити:</p> <p>„Сврших гимназију... тим ми се отвори пут на све стране живота.{S} Мого сам поћи |
га је снашло.{S} Господин Јоца казивао ми је да је радо што добро и појео и попио.{S} Али у по |
“ запита га мало поћутавши.</p> <p>„Жао ми је!“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„Шта ти је жао?“< |
нику, њега су већ научили.“</p> <p>„Жао ми је, ал ћеш се вратити са празном чутуром?“</p> <p>„А |
акога манастира, у кои дођем.{S} На ово ми се с правдом неможе узкратити допуст.“</p> <p>„Па не |
важавао моје чуство дужности, и оставио ми је све своје добро.{S} Ја сам сад богата, слободна.{ |
!{S} Господин главнокомандујући наложио ми је данас, да тај пекар несмѣ више тако злочесто пеци |
својим путем сатисфакцију тражити, ако ми је била воља.{S} Ту сам сагрѣшио против старѣшинства |
сутра к теби“ рекне овај, „то јест, ако ми допусти г. архимандрит да могу из манастира отићи.“< |
oreign> — да очи свѣтске невиде.{S} Ако ми ту вашу теорију уважимо, онда ће настојатељ моћи не |
казивало и мојој простој памети.{S} Ако ми скрстимо руке и на даље па неучинимо ништа: ми ћемо |
дам!“ повиче патријарх из гласа; „и ако ми тај час из ове моје собе неизиђеш напоље, даћу те из |
ужену хартију неће да узме.</p> <p>„Ако ми недате допуста, ја идем без њега,“ одврати о.{S} Тео |
атријархов двор у Карловци.</p> <p>„Ако ми недопусти?“ рекне сам себи. „Шта, ћу онда?</p> <p>На |
е.</p> <p>„Но, не могу вам казати, како ми је мило, што сам све то видила,“ рекне стара тетка. |
истане уз друге.</p> <p>„Него знаш како ми се чини“, рекне опет архимандрит Гурије. „Кад стојим |
у.</p> <p>„Тако нека буде!</p> <p>„Како ми је олакшало на срдцу!“</p> <p>Ко познаје нарав човѣч |
аругу, те да скрхаш врат.“</p> <p>„Како ми буде“, одговори о.{S} Теофан сасвим понизно.</p> <p> |
одушно. „Дајте људи хлѣба, јер ћу, тако ми имена, загристи у ваше носеве?“</p> <p>„Нема!“ гласи |
..{S} Срце ме вукло у манастир!{S} Тако ми се узвишен тај позив учинио, да ми све друге изгледе |
ор за анђела а врата за ђавола.{S} Тако ми је сам покојни Иринеј казао; и имао је посве право.{ |
школе са великим успѣхом сврше.{S} Тако ми је и сад, кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми |
, да ми нисте платили.{S} Знате, колико ми припада, па дајте ми што је моје, а ја ћу одмах отић |
е новаца.</p> <pb n="297" /> <p>Трѣбало ми је за плате слугу, кои небијаху плаћени. . . . . . . |
м.{S} Ишло је добро.</p> <p>— — „Ваљало ми је ћелије покрити, јер им је кров био у врло лошем с |
ајку, те јој на пут стану.</p> <p>„Мало ми срдце није пукло; али сам касније познао, да је било |
ије, па ће бити друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну н |
други људи...{S} Боже ме прости, чинило ми се да је какав светац.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим |
би као да неко по њој иде...{S} Учинило ми се, да се ова врата, отварају.“</p> <p>„То је био ду |
шта,“ проговори му овај благо. „Учинило ми се истина подуже врѣме; али из тога видиш да ме ства |
вица...{S} Боже сачувај!{S} Та стегнуло ми се грло, па не могу од тешка решпекта ни словца да и |
молитва иде право у божије уво.“ Имамо ми сада важнијих свештеника у парохијама и ученијих и о |
ошка, да их у нарави види.</p> <p>Имамо ми људи изван манастира, који су зато и способнији, и в |
.{S} Ови се стану згледати. „Та незнамо ми лајати господине.“ „Шта незнате бенгели; то је сасви |
} Зар се ви у чутурама разумѣте То само ми прости људи знамо, који из чутуре пијемо; а ви велик |
оје сладке терете сваки дан вуку, идемо ми салтаџије, сами лако кроз најлѣпшу природу.{S} Сад н |
мѣти архимандрит. „И све држим, да ћемо ми та имена и више пута чути.“</p> <p>О Доктору Суботић |
чно администратору митрополије, то ћемо ми ту титулу онако писати, како из његових уста изиђе.< |
послове умѣша.{S} У место тога, вичемо ми сами: ово су народне куће... ово су народна добра... |
S} Свакој хвали и свакој грдњи износимо ми на супрот овај свети шиболет: „Не нам, не нам, но им |
имена овдѣ — па ћете се увѣрити, да смо ми само тихо и то не у трапезарији него у једној собици |
га већ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецива видили!“</p> <p>„Генерал оћути; али с |
ад је одлучио истину говорити. „Сви смо ми били једнаки.... један ко други... као права браћа.{ |
амо се у том од нас разликовао, што смо ми који под астал, а који на ходнику на нос, а њега су |
>Подворница се опет закикоће. „Е, нисмо ми научене на дукате.{S} Ја би била задовољна и са банк |
писани су црквено-славенским слогом, но ми ћемо их дати у преводу, као што у наше време ишту нѣ |
х и против закона мирског погрѣшио, ено ми судија у Карловцима, у Вуковару: а ви немате ништа с |
ем настојатељу архимандриту.{S} Изрично ми изјави, да ћу ја само од св. патријарха за кућу нужд |
створења на овом бѣлом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је нужда довела у |
х срдачно и топло стисне.</p> <p>„Добро ми дошла у овој самоћи, сладка слико из прошлости.{S} Д |
јучер била код госпође Пуљинице.{S} То ми је једино познанство још из младих година.{S} Нисам |
ит Партеније. „Ево већ осам сати.{S} То ми је мило.“</p> <pb n="219" /> <p>„Касно смо заспале,“ |
“ Икона је у истину било врло мало. „То ми се недопада.{S} У манастиру пуно фотографијских слик |
Нетрѣба мени никога питати.“</p> <p>„То ми је најмилије чути“, прихвати о.{S} Теофан. „Онда ће |
сор богословије у Карловци бити, и зато ми даде подпуну инштрукцију шта да радим за његова одсу |
/p> <p>— — „Данас сам одахнуо.{S} Чисто ми је лакше.{S} По рачуну састављеном одплатио сам 600 |
, и ја сам држала да морам учинити, што ми рекне.{S} Ја сам пошла за другог, без љубави... са н |
прешо, и у зоологију ушо, јер оно, што ми се чинило да је буква, није дрво, него животиња, кој |
вори: „Хвала ти преблаги спаситељу, што ми ту мисао посла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад м |
ад да нађем у манастиру гроб свему, што ми је било најмилије, што ме је држало, дизало, крѣпило |
ово: „Све што сам од отца добила, и што ми је од мужа остало, остаје мојим и његовим рођацима < |
Хвала Богу.</p> <p>— — „Јао! јао! нѣшто ми се хрђаво снѣва. <pb n="300" /> Нѣка велика господа |
врагу,“ проговори Ленка сама себи. „Зар ми нисмо синоћ врата закључале?...{S} Том је крива тетк |
ароду сваковрстно моћи помагати.{S} Већ ми је пред очима стајало благо, које смо трудом, штедњо |
ртна непријатељевања.</p> <p>— — „Синоћ ми рече бивши настојатељ, да се озбиљно бои за мој живо |
е 1790, што сте ми их приобштили, неиду ми из главе, па сам и сада баш о њима мислио.“</p> <p>„ |
игу потражити.{S} И то је наравно да му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рукопис н |
огред извести.“</p> <p>„Јест, ал гдѣ су ми на то новци?{S} Оне главнице, коима мислим оне монум |
к себи, и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани избројани, и зато хоћу да наредим, што држим да |
се дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг |
ислим.{S} Ноћне службе божије дизале су ми душу у небо.{S} Звекет будилника прије зоре... глас |
под његовом руком калуђеровао, увиле су ми душу особитом атмосфером... чиста, побожност задахуј |
морао баш сада доћи?“</p> <p>„Казали су ми да могу ући.“</p> <p>„А зар нисте могли до сутра пре |
и ђаволу запалити свѣћу.{S} Учинили су ми много пута велико пријатељство манастиру, па и ја са |
ре, кузине, и својаке.</p> <p>„А, то су ми дала та господа, па сам их морао ту спремити“, одгов |
шибати, него да је предам суду, јер су ми били јавили, да је нѣке сребрне кашике и ножеве мана |
и мудрим разполагањем стекли... већ су ми пред очима стајали они синови народа мога, који се н |
<p>— — „Ево опет срѣће изненада.{S} Ту ми заслугу призна и настојатељ и братија јавно на братс |
>„Шта ти твои жутокљунци, ваљада“ — Баш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојног В |
о си и синоћ увидио, кад си реко да ћеш ми данас све казати, што држиш, да ми имаш казати.</p> |
ворим... али јошт крв у мени врије, још ми разум није са свим ојачао... па ето погрѣших.{S} Но |
ких очију, пуних жара и свѣжине.</p> <p>Ми ћемо ову епизоду на краће да изведемо, и тако ћемо с |
да приступи Његовој Екселенцији.</p> <p>Ми смо досад свуда писали ексцеленција: ово је правилно |
к крене се сутра дан у манастир.</p> <p>Ми се нећемо више са епископом Храниславом састати, и з |
еленција није ту него у Н. Саду.</p> <p>Ми смо више пута употрѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо |
то ће бити монументална зграда.“</p> <p>Ми ћемо овдѣ примѣтити у кратко, да је патријарх јошт 2 |
лази овај час, проговори о.{S} Теофан, „Ми смо имали мало разговора и свршили смо га.{S} Она не |
то иде“, проговори владика у очајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што не |
p>Она одтргне своју руку, и проговори: „Ми смо далеко отишли од другога друштва.{S} Ја ћу да се |
<p>„Сутра ћемо држати калуђерски суд!“ „Ми стојимо на свом мѣсту,“ одговоре два млађа калуђера. |
од носа повуче се мало на више.</p> <p>„Ми ћемо имати и женскиња!“</p> <p>„Хајдемо само“, пович |
гледу на другој страни потражи.</p> <p>„Ми ћемо сад на онај мали брѣжуљак.{S} Одандѣ је неописа |
>„А куда мислите!“ запита овај.</p> <p>„Ми се журимо кући, то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да |
ј ствари! примѣти о, намѣстник.</p> <p>„Ми смо теби већ суд изрекли, па ћемо га и извршити; а т |
онај пар отишла би у сам пако.</p> <p>„Ми неможемо бити муж и жена.{S} Неможемо никако!{S} Бић |
винуо, час пол на главу метнуо.</p> <p>„Ми ћемо пропасти... пропашћемо, оче архимандрите...{S} |
су мени тврдо казали, да хоће!“</p> <p>„Ми смо њих час пре позвали, да кажу, је ли истина, што |
се онда окрене Ленки, и рекне јој: „Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отц |
неможе је се око доста нагледати.{S} А мила је, да срдце у човѣку заиграва.</p> <pb n="221" /> |
му, што жели да му будеш!</p> <p>„Буди мила сестра љубљеном брату.</p> <p>„Тако нека буде!</p> |
p>„Ха, де да те пољубим за тај разговор мила тетице,“ рекне Ленка смѣјући се, премда мало кисел |
тош чинише нѣкако као једнородне сестре миле Фрушке Горе.</p> <p>Морамо коју рећи о овим манаст |
вљују.</p> <p>Сестра му је?... какви то мили призори прелазе прѣко танчице!</p> <p>Није му сест |
им прѣко Саве са женом, која ми је била милија од цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу имала је он |
S} Никада нећу ту дивоту заборавити.{S} Милије их је било слушати него славује кад се надпѣвају |
а нам куће цвѣтају: тим су мени дражи и милији.{S} Зашто, јер ће тим боље бити свима, и калуђер |
сестра.{S} И остаће ми до самога гроба милим братом.{S} Ово мислим да смѣм сваком казати, и да |
рати...{S} Врућа крв појури жилама..{S} Милина јој силом и неодољивости морских таласева у срдц |
де женске, која бијаше обасута чудесним милинама младости, страсти, жеље, наде, страха и ужаса |
ang="la">non plus ultra</foreign> сваке милине.</p> <pb n="202" /> <p>„Добро би било да се мало |
манастиру и немогоше се доста дивоте и милине нагледати, која им се при вечерњем сунцу укаже.{ |
ла је Ленка осѣћај младости његове, пун милине и свѣжости, али чист и свет.</p> <p>Ленкин лик д |
идна дружина, али и опет лѣпотом дивна, милином бајна!...</p> <p>На сваки начин отворило се пол |
еним нѣдрима.{S} Груди јој се преизпуне милином, и дрхћућим сладкога осѣћања гласом проговори м |
тај час у срдцу таласаше, те му особиту милину даваше.</p> <p>Његове рѣчи скопчане са описаним |
p>„Напеко сам ја цигаља више него један милион: ено леже наслагане, и јошт ћу пећи.</p> <p>„То |
ли архимандрита.{S} Нема ту повратка ни милионарима, а камо ли сиротом каквом настојатељу манас |
устане са столице и рекне: „Е, код нас милитара важи: <foreign xml:lang="de">Kriegslist</forei |
касније, па ће бити друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу стр |
<p>„Но, не могу вам казати, како ми је мило, што сам све то видила,“ рекне стара тетка. „Баш в |
теније. „Ево већ осам сати.{S} То ми је мило.“</p> <pb n="219" /> <p>„Касно смо заспале,“ одгов |
запита архимандрит; „нама ће свима бити мило, да је лѣпо дочекамо.“</p> <p>Архимандрит се окрен |
на ово архимандрит. „Но баш ће ми бити мило!“</p> <p>„Хвала Богу, само кад је оздравила!“ изја |
м неумије.</p> <p>Ленки је било и самој мило, а нарочито, што јој је тетка тако очевидно необич |
бољи списатељи.{S} Али ће се народ ипак мило сѣћати списатеља свога детињства!“</p> <p>Сад се р |
к спрама тих коња.{S} Чисто нам је било мило, како си био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, д |
предаду.{S} Јест.“</p> <p>„Мени би врло мило било, да се свѣдоцима покаже, да она пијанка у ово |
показивало, да, би архимандриту особито мило било, да гошћа у манастиру остане.</p> <p>Ленка је |
p>„Молитва над болнима... повраћа често мило здравље отцу и матери, сину и кћери... затвара гро |
ило од дугог времена прѣко свега народу мило и сјајно.</p> <p>„И сад ће мислим све што долази о |
.{S} И тако су се ово двоје младих људи миловали, из срдца и душе љубили, а нису ни рѣчицом изј |
стратор није више пио.{S} Очи су истина миловидно чашицу погледале, али руке бијаху узете, а но |
литов само онда, кад је имао или какову милост просити или какову немилост чути.</p> <p>Није да |
у највећој понизности, да имате високу милост, и да ми дате допуст.“</p> <p>„Недам!“ повиче па |
S} Теофан. „Него молим, да имате високу милост, и да примите ове моје рѣчи као рѣчи, које говор |
м фурунџија, јер и код нас се знало за „милост малих људи“ па је сваки палио свѣћу и самоме ђав |
да не могу ни устима ни срдцима од Бога милости запросити... да се та молитва диже и за мајку, |
n" /> <p>„Ваше Високопревосходителство, Милостивѣјши Архипастиру!</p> <p>По смислу оном,... кад |
ит посади, проговори:</p> <p>„Извините, милостива госпођо, што вас узнемирујем.“</p> <p>Ленка м |
p>„Код нас је најбоља кафа у Митровици, милостива,“ одговори дѣвојка.</p> <p>„Е видићемо...“ ре |
ама мислила...{S} Останите ви само овдѣ милостива; неможете ви ићи... та ето је скоро ноћ... а |
архимандрите, али мени неприпада наслов милостива госпођа; мој <pb n="189" /> покојни супруг ни |
се смѣти ни појавити у народу да просе милостињу, него ће им људи <pb n="69" /> рећи: ви разси |
аше пред њим лѣпа, жена, цвѣтућа, сваке милоте и дивоте пуна, сама љубав најдубља и најжешћа, г |
есу Босанска брда, Цер, колѣвка Поцерца Милоша.{S} Ено Руме... а ено Митровице.{S} Незнам ил до |
ици код Крсте Муцала, или у подруму код Милоша Нерадница, или о свечари код мене, и тако код др |
ти и грдње на Вука Бранковића и похвале Милоша Обилића, и израза најдубље побожности, и суза ту |
ић, кога славе под књижевним именом Срб-Милутина; снага врло одлична.</p> <p>„Са Тошом Павловић |
, да је ово питање настојатеља морало нѣмим учинити.{S} Он је ћутао, као да га водом залише.</p |
пролазио.</p> <p>Ко је год том авлијом мимо долазећег или изпред њега пролазио, добио је дубок |
ликим духом можете ви све ове узпоред и мимогред извести.“</p> <p>„Јест, ал гдѣ су ми на то нов |
аковим стварма био осѣтљивији и од саме мимозе (најосѣтљивија биљка).</p> <p>Кад је о.{S} Теофа |
господе умимилити се.</p> <p>Патријарх, министри, Коронини, Шокчевић, предсѣдници судова, срезк |
н.</p> <p>„Иди цару... хвале га!{S} Иди министрима... хвале га!{S} Иди у Беч, у Темишвар, у Заг |
нца изводити да га обѣсе.{S} Он јави то министру правде.{S} Учини се у Бечу питање: и дође глас |
101 годину, ни мање ни више, али баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже са мном, нека <p |
омен био чист, сјајан, и у великој мѣри мио.</p> <p>„Није ме ништа у души пекло, ништа ми срдце |
тиру може становати мир... мир очајања, мир прегорѣња.. али срѣће ту нема.{S} Признај, да си се |
..{S} У манастиру може становати мир... мир очајања, мир прегорѣња.. али срѣће ту нема.{S} Приз |
ио, да ми све друге изгледе помрачи.{S} Мир и тишина усамљенога мѣста годила ми је души, кад са |
јем, да се неби одрекла „мира и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу су ови часови били часови чистог ду |
срдце, сване јој у глави, усели јој се мир у срдце.</p> <p>Отвори прозор.{S} Укаже јој се дивн |
а, како су се одпучила.</p> <p>Најдубљи мир.{S} Никакве промѣне.</p> <p>„Како је то врагу,“ про |
срѣћан...{S} У манастиру може становати мир... мир очајања, мир прегорѣња.. али срѣће ту нема.{ |
ти.</p> <p>„Тако је!“ одобри говорник. „Мир всѣм! то је калуђерско: <foreign xml:lang="de">Habt |
ик круновине научио, повиче горопадно: „Мир всѣм!{S} То је он често у дружтвима чуо, па је сад |
азивао.</p> <p>Отац Митрофан нађе вѣчна мира у гробљу манастира, у ком је погинуо.</p> <p>Неће |
...{S} Немогу од бриге да спавам; немам мира ни часа у дану.</p> <p>— — „Чекам од патријарха да |
бити.... невѣрујем, да се неби одрекла „мира и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу су ови часови били ч |
и невоље док га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми смо добри доктори, што се |
огрѣшим!“</p> <p>Сад се дигне, и сасвим миран продужи: „Сад нека раде, што им је воља.{S} Ја са |
</p> <p>Но кад опази, да је онај сасвим миран, мирнији него икада, окуражи се, и уђе у собу, па |
стира увѣрио, да је о.{S} Теофан сасвим миран и скроман, и да доиста онако мисли како је говори |
благи вѣтрићи су проносили већ и медени мирис раних липа, коих је околна Фрушка гора пуна.</p> |
поднесе је под нос.</p> <p>„Хо, да лѣпа мириса, као босиљак.{S} Није право, да се и ми мало нен |
што глас пролѣћа изазива живот цвѣта и мириса...“</p> <p>Калуђер је јошт ћутао.{S} Ленка се пр |
најпослѣ има се осути манастир зраком и мирисом раја: да јој се укаже као рај на земљи.“</p> <p |
да јеси,“ рекне патријарх. „Та медицина мирише са свим на своју апатеку; а рецепт казује сам со |
еби му било право, да се свѣтовни људи, мирјани, тим стварима баве, и рачуне о томе праве.</p> |
тној овој обитељи држали нѣкакав бал са мирјани, и ту сте се сви поизопијали, и саблазн велику |
S} Ми смо калуђери одморни људи.{S} Док мирјани своје сладке терете сваки дан вуку, идемо ми са |
„да сам ја ових месојеђа једно два три мирјанина на вечери имао, али су то људи поштени, који |
рабри калуђера, те је свога правозналца мирније слушао, кад овај продужи: „Имам ја пријатеља и |
а?{S} Запита о. намѣстник колико могаше мирније. „Ко та, ко та!“ дрекне администратор јаростно. |
о час брже, час лакше, час жестоко, час мирније, по соби.{S} Напослѣдку стане и рекне: „ја сам |
>Но кад опази, да је онај сасвим миран, мирнији него икада, окуражи се, и уђе у собу, па метне |
него првих дана, што су видили да је он мирнији.{S} А можда се већ и сувише скупо видило админи |
другу руку.{S} Машући главом, проговори мирнијим гласом: „Но нисам добро реко:{S} Хвала ти, хва |
срѣћу и пропаст живота!</p> <p>Ко ју је мирним духом сматрао, није јој се мого дивоте и дражест |
цати.</p> <p>Архимандрит Арсеније почне мирним духом и тихим гласом говорити:</p> <p>„Оче админ |
немогућно“ проговори архимандрит своим мирним озбиљним басом...</p> <p>Владици се слегне мало |
ко поноћи савлада га сан, и он проспава мирно до зоре.{S} Кад се дигне из постеље, осѣти се као |
рску: али се то њега није тицало, па је мирно лего у постељу, и тиме је боље спавао, што је чуо |
>Осѣтио је, да му је глава чиста, срдце мирно.</p> <p>И архимандрит није ту ноћ много боље пров |
ријатељски, па је и он чекао стрпљиво и мирно.</p> <p>„Зар тако, мајору?“ проговори патријарх, |
S} Сад нек буде што бити има.{S} Ти иди мирно кући па се постарај за овога, а ја идем куд ме оч |
је ли тако?“</p> <p>О. Теофан одговори мирно и смирено: „Није тако, високопречестњејши господи |
</p> <p>„Касно сам устао“ одговори овај мирно али озбиљно. „Опростите ако сте подуже чекали на |
ијаху:</p> <p>„Хвала ти Теофане! умирем мирно.“</p> <p>Кад о.{S} Теофан види, да је овај сирома |
морамо слушати,“ одговори дуја са свим мирно, у пуном увѣрењу да чини своју дужност.</p> <p>„Ј |
нутра.</p> <p>„Ко је?“ запита он сасвим мирно.</p> <p>„Ја!“ одговори му онај, што бијаше куцнуо |
итрофане“, проговори архимандрит сасвим мирно.</p> <p>Протођакон се окрене мало на страну, и пр |
него повѣстница!“ одговори о.{S} Теофан мирно али озбиљно, и узправи се до пуне своје висине.</ |
кох?</p> <p>„Чуо сам,“ одговорио Теофан мирно; „али сада нетрѣба се јошт ничега бојати.{S} Сад |
д собом.</p> <p>Архимандрит је очекивао мирно одговор; на лицу његовом није било примѣтити ни с |
послѣдице и истине и лажи, па је чекао мирно да чује, шта ће онај да рекне.</p> <p>Настојатељ |
рати калуђеру, и проговори му исто тако мирно и озбиљно:</p> <p>„Ја радим што највише могу и шт |
тити овај калуђер, па онда настави опет мирно и тихо свој разговор овако:{S} Јест.{S} Ми ваља д |
бро, добро!“ примѣти на ово архимандрит мирно као и прѣ тога. „Све ће то доћи у записник, па ће |
м слога мучити“, примѣти му архимандрит мирно и пријатељски. „Кажите просто, шта је учинио... и |
ила спокојна, а то спокојство основа је мирног живота.</p> <p>„Право калуђерство носи у себи на |
ју мотре на мене, знаш ли ти?{S} Сѣди с миром код куће.{S} Наши су калуђери и манастири, какви |
ротођако-Варнава.</p> <p>Варнава је био мирски ђакон, па је у калуђере отишао, кад му је супруг |
отив манастирских правила непрестано са мирским људма разкоштвује тако, да манастир хоће скоро |
против правила црквених и против закона мирског погрѣшио, ено ми судија у Карловцима, у Вуковар |
и су се одрекли свакога имања... сваког мирског уживања... и шта ти ја знам.{S} А то све није н |
и велику жалост не толико нама, колико мирском свѣту, коима ваља давати примѣр и утврђавати их |
ѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у другој капу камилавку.</p> <p>Бирај, проговор |
пет му се присни онај стари светитељ са миртовим вѣнцем и камилавком.</p> <p>У сну разтвори уст |
хоће, само кад је моја ћелија остала на миру.“</p> <p>Куварица се нѣкако срѣтно прикрије, јер п |
онда замоли, да га за вечерас остави на миру, а сутра ујутру ће му све казати.{S} Архимандрит г |
ворска комесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника никако да недирају.</p> <p>Настојате |
извијати.</p> <p>„Оставите само руку на миру, није мени ни мало тешко вас водити.{S} Ми смо кал |
у окренушви се.</p> <p>„Остави Крсту на миру.{S} Ми сад хоћемо да чујемо шта ти знаш.“</p> <p>„ |
дѣ се каже, да се манастирски ред има у миру и тишини изображавањем овога духа, бавити и примѣр |
здржавање калуђера побринуо, да би се у миру и тишини са изображењем свога духа бавили, и примѣ |
поглед замути, види му се да му је нова мисао на памет дошла.</p> <p>„Самоубијца!“ повиче на то |
стане ручати.{S} Наравно, да му је она мисао грло стезала, али је ишло: нарав је силнија била |
о калуђерима.{S} То је сасвим погрѣшна мисао, да су та добра, добра народна; ако калуђери то п |
.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад ме мисао на тебе, натраг поврати.{S} Та ти си горе јошт би |
улити, да на свом путу напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје |
е ту управо пише, али немогући се на ту мисао навикнути, <pb n="60" /> да од манастирског добра |
„Хвала ти преблаги спаситељу, што ми ту мисао посла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад ме миса |
м из манастира у... тамницу!“</p> <p>Ту мисао немогаше поднети.{S} Скочи нагло на, ноге... потр |
протођакону видило се, да га нѣке живље мисле забављају.</p> <p>Напослѣдку проговори ипак прото |
аља; да у реду с њиме војују људи, који мисле, да су манастири грађени, да нѣколико људи читају |
то јошт нико није показао.</p> <p>Једни мисле, да није ту никад ништа ни било.</p> <p>Други гов |
ридички пацијенти су као и медички; они мисле да морају казати и најмању маленкост.</p> <p>Адво |
господе има више њих, <pb n="11" /> кои мисле као ја, па неће допустити, да се стари ред квари. |
вратима, а о.{S} Теофан сав се стрѣсе, мислећи да ће можда сама Екселенција изићи.</p> <p>Врат |
ци.</p> <p>Најпослѣ нагне једним путем, мислећи, куд пукло да пукло.</p> <p>„Он је оставио отво |
мачак, одкључа врата и тури их у собу, мислећи, да ће куварица бити јошт на врати и ова отиски |
рушић.“</p> <p>„Опарушић?“ запита Крста мислећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде |
p> <p>Настојатељ небијаше разумѣо, него мислећи, да га протођакон што пита, окрене се њему и ре |
ака и зовне га к администратору.</p> <p>Мислећи да ће какву заповѣст добити, пође тамо.</p> <p> |
евој, који само о добру овога манастира мисли, и све чини радо и весело, што тому иде у хатар; |
>Легну.{S} Стара није могла да заспи од мисли на духа архимандрита, а Ленки је свѣћа ометала.{S |
дупру, из кога су произишли.</p> <p>Ове мисли бијаху дух у о.{S} Теофану сасвим спариле, као он |
човѣка.{S} Ја одобравам подпуно његове мисли.{S} Писати му немогу... говорити о њим неби било |
је подуже житеља тога кавеза, пустио је мисли по прошлости, и на једаред сѣти се, приступи ближ |
<p>У овом сну огледале су се најтајније мисли његове душе.</p> <pb n="138" /> <p>Тај сан пресуд |
ровицу.</p> <p>Већ јој се путем разроје мисли у глави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава |
и имају то у себи, да и у другим сродне мисли пробуђују.{S} Под тим утиском рекне настојатељ нѣ |
у, на које бијаше ступио.{S} А узвишене мисли имају то у себи, да и у другим сродне мисли пробу |
мисли, шта да ради, али никакве паметне мисли.{S} Најпослѣ стане и рекне: „Овако ће бити најбољ |
е како ваља удешено.</p> <p>Сваковрстне мисли недаше му дуго заспати; али око поноћи савлада га |
га ја већ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и о задаћи свога живота.</p> <p>Калуђере и |
намѣстник хода по соби, разбија главу и мисли, шта да ради, али никакве паметне мисли.{S} Најпо |
је то морало дати повода читавој гомили мисли.</p> <p>„Ко зна шта су ти на мене наплели.{S} Нај |
се трудио накнадити их начином његовој мисли одговарајућим.{S} Митрополит Стратимировић мислио |
а господин управо мисли, али су му ипак мисли погодили, па и они повичу: „Свему је он крив!“</p |
што је она желила.</p> <p>Ужаснута том мисли повиче гласом, који срдца као оштар нож продираше |
у једаред брат, да чује; како она о том мисли.</p> <p>„ А мораш ли ићи Тодоре?“ запита га она - |
је тим чисто уврѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему трѣба каква информација. „Знам ја те ства |
анковићу и позове га да му каже, шта он мисли у том.</p> <p>„Лако се даје увидити, да је судбин |
илохије нису чули, кога господин управо мисли, али су му ипак мисли погодили, па и они повичу: |
свим миран и скроман, и да доиста онако мисли како је говорио, онда га опрости страже, и само н |
погрѣшити, него кад устима изражава што мисли.{S} Ја ћу јој јошт данас однети твоје писмо; каза |
човѣк, али чистога разума, и узвишеност мисли о.{S} Теофана ипак га потрѣсе.{S} Он се нађе са с |
би било нимало лѣпо...{S} Шта би о нама мислила...{S} Останите ви само овдѣ милостива; неможете |
днако на младог новосадског шестошколца мислила, кад год је времена имала, и кадгод је мислима |
динице.</p> <p>Али је Ленка другојачије мислила, него њен отац.{S} Њој се млади гимназиста јако |
жила заузимати; <pb n="277" /> што више мислила је, да ће му угодно бити, ако му пружи разлог и |
бог зна какве велике чисте приходе.{S} Мислили су да он то из политичког разлога тако хоће.</p |
а сад управ ни сам незнам, шта смо онда мислили, и зашто смо тако радили: али онда нам се чинил |
Хлѣбац смо о вечери појели, а сутра смо мислили узајмити у селу.{S} Вечерас у истину немамо ни |
пређе радило, и тако се о тим стварима мислило без обзира на ово што бијаше у старије врѣме ра |
млада, ако сте и лѣпа... стара госпођа, мислим.{S} Него шта ви велите на то“ запита Ленку.</p> |
је за аргатовање, нека му га.{S} То је, мислим право!{S} Тако су радили стари; а тако и сад држ |
.{S} И да се ником неучини неправда, ја мислим да одпустите мене из ове обитељи.“</p> <p>На дру |
.</p> <p>„Јеси ли задовољан?</p> <p>„Ја мислим, да ће тако бити најбоље!“</p> <p>О. Теофан се п |
ми на то новци?{S} Оне главнице, коима мислим оне монументалне заводе извести, налазе се у нар |
Земуна... била сам у Београду... па сад мислим поћи у Букарешт...“</p> <p>„Е онда ти и нетрѣба |
ад им млађи теже на више... ја другчије мислим. „Што више наши калуђери теже, да су изображениј |
е к протођакону и проговори му: „Баш се мислим, да ли да позовемо за сутра администраторове свѣ |
народу мило и сјајно.</p> <p>„И сад ће мислим све што долази обасјати права свѣтлост, те ћеш и |
о држала, да свештеник лѣпо служи.{S} И мислим, да сам прилично у тој умѣтности напрѣдовао.</p> |
ми до самога гроба милим братом.{S} Ово мислим да смѣм сваком казати, и да ми се за то замѣрити |
ас молим да му кажете, да ја исто онако мислим као што он пише; да има у мени највѣрнију сестру |
зтрага непристрана и суд праведан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја ћу |
љиво, како се она при том држи.</p> <p>„Мислим да знам“ одговори Ленка, која се <pb n="190" /> |
слушатеље; како му глас влада чуствима, мислима и осѣћајима народа као палица каквога чудотворц |
ла спавати; узбуђење било је велико.{S} Мислима и преметању нигдѣ краја.</p> <p>Нећемо потање о |
, кад год је времена имала, и кадгод је мислима својима могла дати онај правац, који њој бијаше |
ао лик чистијег створења каквог у мојим мислима, а сад ми приступаш, као лик јединог <pb n="140 |
нда разумѣвали, па су се смѣјали једним мислима покренути једногласно; а ми морамо нашим читаоц |
њем животу говорила.{S} Слѣдујући њеним мислима, морао је сам себи признати, да су му изгледи т |
заљуљала таласе на двѣ стране, и то: у мислима архимандрита Арсенија, да се <foreign xml:lang= |
мо и практичне послѣдице овога; друге у мислима о.{S} Теофана, да у интересу манастирског нижег |
се недаваше видити.{S} Наравно да је у мислима опетовао по десети пут оно, што је смислио Ексе |
> <p>На ово пође опет по соби и стане у мислима понављати, шта је било.{S} У један мах застане, |
ти.</p> <p>Наравна је ствар, да ми овдѣ мислимо на узвишену идеалну побожност, а никако на мрач |
а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па сад мислимо, да нам није нужде обширније описивати бал у ма |
ру.“</p> <p>„Она се види да је богата“, мислио је на госпођу Ленку, „па може манастир у њој доб |
гласа и појања.{S} Кад је овај запојао, мислио је сваки, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из н |
трана.{S} Ја сам о тој ствари разбирао, мислио и рачунао, па ћу вам баш нѣшто овом приликом и д |
{S} Очи су му као жива жеравица горѣле; мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, све је |
дама и дигнула међу чисте духове!...{S} Мислио сам све што знам, све што могу, употрѣбити, да с |
размислио.</p> <p>„Ова дивља светиња“ — мислио је на о. <pb n="168" /> Теофана, — „може ми начи |
у ми из главе, па сам и сада баш о њима мислио.“</p> <p>„Тамо има више знаменитих ствари,“ прим |
слѣ може одпасти што и за нас.“ Овдѣ је мислио себе, те је мало жмирнуо и насмѣшио се у једно д |
и залије га хладном водом... али шта је мислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вратио, то мож |
е дубоко, и изиђе из собе.</p> <p>Он је мислио, да ће љутост патријарха прећи, па да ће га к се |
ућно задаћу своју извести.</p> <p>Он је мислио да буде калуђером у лѣпшем образу.</p> <p>Чист с |
здравице, и тако даље.</p> <p>Овако је мислио епископ Хранислав о стварима, којих је ради о.{S |
ао.</p> <p>„Један дан, као да је о себи мислио, проговори свом дворнику: „Али ко је мене овамо |
у нашем шкодио.{S} Али ни на то није ни мислио.</p> <p>Па тако је и о.{S} Теофан узалуд чекао, |
бѣгати нећу, тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни долазио.{S} Стражу мож |
ире дало учинити.“</p> <p>„То сам и сам мислио,“ проговори на то протосинђел, „па зато и кажем, |
ништа“, одговори протођакон, „него сам мислио од куда долази рѣч „букван“, па ми паде на памет |
поврати се и понизно проговори: „Нисам мислио ласкати.{S} Реко сам Вам екселенција, што сам др |
тице та пѣсма долази.“</p> <p>О. Теофан мислио је, да ће патријарху учинити радост, кад му све |
Светости!“</p> <p>„Дакле сам ипак право мислио,“ рекне на то патријарх као за себе. „Сасвим сам |
оћиће, како неби дошли.{S} Ја сам на то мислио, па сам о људма све утврдио.“</p> <p>Протођакон |
оварајућим.{S} Митрополит Стратимировић мислио је шта му радити ваља, пак је по начињеном плану |
72" /> <p>„Ако сам и послѣ и увѣк на њу мислио, „али је овај спомен био чист, сјајан, и у велик |
хвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p>„А куда мислите!“ запита овај.</p> <p>„Ми се журимо кући, то је |
љавао подуже...{S} Најпослѣ рекне: „Кад мислите да ће тако бити најбоље, нека... буде!“</p> <p> |
усправи поносито, и проговори: „Шта ви мислите!{S} Знате л ви да стојите пред Печеновићем, а П |
и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би ваљало чинити, да се овим недостатцима |
ставили; кажите сад, стоји ли то, и чим мислите, да можете то оправдати!“</p> <p>Администратор |
дрит, „немогу знати дакле на што управо мислите.“</p> <p>„На што?{S} На оно што се нас калуђера |
та!{S} Хоћу, спаситељу; увѣк ћу на тебе мислити, и то ће ме одржати, да неклонем, да се неокаља |
манастир.“</p> <p>Архимандрит се стане мислити, он прорачуни у памети, шта је боље по манастир |
и бал описао, како је био...{S} Може се мислити, да се чуварном владици кожа јежила и коса на г |
је доиста пѣсничка природа.{S} Може се мислити, како се са овим ножем, који о.{S} Теофан истин |
осинђелом толико година.</p> <p>Може се мислити, да је том сиромаху човѣку пуцало срдце од туге |
оворио, кад се у свѣт вратио, то можете мислити.{S} Тај гост живи, и може јошт и 30 година живи |
иузрока, на који ни он сам није више ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, који се д |
дане проживити, те на своју нећаку радо мислити.“</p> <p>Тетка јој бризне плакати.</p> <p>„Но н |
енка ове рѣчи говорила, може сваки лако мислити.</p> <p>С једне стране није се дала побити исти |
о, што држим да морам по дужности онако мислити и говорити.{S} А ви кажите слободно, што год пр |
је нехтеде преузети.</p> <p>„Немој тако мислити“, рекне му она на ово: „Све што сам од отца доб |
его се на ново осѣче:</p> <p>„Или ваљда мислиш, да ме подкупиш тим тричавим дијурнама!“</p> <p> |
бити тако добро, о.{S} Теофане.{S} Шта мислиш?“</p> <p>„Мени се чини, да ће бити врло добро!“ |
теније.</p> <pb n="209" /> <p>„Знам шта мислиш,“ стане се архимандрит Гурије церекати. „Па зашт |
овѣк довољно науживати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да се то даје научити!{S} То је мени Богом дано |
аду најбоље, а све знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би било боље....{S} Јест, сутра; учинио би с |
е сиромака дијурнодавца.</p> <p>„Зар ти мислиш да сам ја просјак, па не могу дочекати?“ загрми |
алуђера мога слати у Русију.</p> <p>„Ти мислиш, да на мене нико негледи.{S} Сто очију мотре на |
немој да те какав случај, каква неправа мисо од мене растави и за сав живот убије... и тебе и м |
>Кад се пробуди, наравно да јој је прва мисо била оно, што јој се синоћ догодило.</p> <p>„Право |
ају говора Теофанова мора да се особита мисо код њега родила.{S} Ову ћемо познати из питања пат |
било противно; а осим тога пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двору патријарховом.</p> <p>Н |
олицу, ал повичи најпре на врата да уђе Митар Опарушић.“</p> <p>„Опарушић?“ запита Крста мислећ |
} Теофана на путовање у оне дивне скоро митичке горе.</p> <p>Приправи се дакле добро аргументим |
е између старог архимандрита, којему је митра више пута била нуђена, и ког је србски народ с ос |
е дакле <pb n="114" /> на врата, повиче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на |
шу персону, јер држимо, да ће вам скоро митра главу украсити.</p> <p>„За мога брата прилажемо м |
ане к њему, стало га је по свој прилици митре, а нарочито један случај из раније младости, кои |
ш га је заслужио.“</p> <p>„Добро, добро Митре... сад си доста казао, иди зовни Ацка Нерадница, |
е кола, па сам се до подне и вратио.{S} Митровица није далеко, а мои су коњи добри.“</p> <p>То |
вдѣ.{S} А и вече се приближује...{S} До Митровице има прилично покасати, а ваља да дође тамо пр |
ка Поцерца Милоша.{S} Ено Руме... а ено Митровице.{S} Незнам ил доиста видим, ил ми се само чин |
им; имам и онако посла <pb n="161" /> у Митровици, а ваља ми се за посѣту одужити!“</p> <p>Ленк |
нефали јој ни у Бечкереку то, што има у Митровици.{S} Собарица собарица, било у Митровици било |
ицу. </p> <p>„Код нас је најбоља кафа у Митровици, милостива,“ одговори дѣвојка.</p> <p>„Е види |
Митровици.{S} Собарица собарица, било у Митровици било у Бечкереку.{S} А нити је што друго била |
4 коња па хајд у Руму, части се, онда у Митровицу, части се... зови сто гостију у манастир, час |
ла тетка, материна сестра, с којом је у Митровицу допутовала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето |
и нећака.</head> <p>Ленка дојури брзо у Митровицу.</p> <p>Већ јој се путем разроје мисли у глав |
<p>Један дан бијаше архимандрит отишо у Митровицу и дође још за вида кући.</p> <p>Одмах пошље п |
ељу, и преда му писмо од администратора митрополије, у ком му се јавља, да ће до који дан доћи |
је о.{S} Теофан био код администратора митрополије, па је промислио за сваки случај, како да с |
енција, што сам држао, да администратор митрополије свакако више стоји него редовни епископ.{S} |
ио је ексцеленција управо администратор митрополије, премда му та титула по праву није пристоја |
баш тога ради у Н. Сад к администратору митрополије био и дошо.{S} Зато с негодовањем проговори |
S} Теофан приступа лично администратору митрополије, то ћемо ми ту титулу онако писати, како из |
еосвјашченству господину администратору митрополије, да сте га, неумѣстно судили, и без разлога |
{S} Митрополит Станковић бијаше умро, а митрополију је администрирао бачки епископ Хранислав.</ |
се мало и одсмѣјемо.</p> <p>„За времена митрополисања Стратимировићева био је у Петроварадину г |
барем у томе наћи, што је кратко врѣме митрополисао.{S} А можда се није ни онда јошт права пот |
вић био је већ либералнији: али је мало митрополисао.{S} Па ипак се под њим појави гибање новог |
— </p> <p>„Али му небијаше суђено дуго митрополисати,“ настави архимандрит.</p> <p>„Он је умро |
е Хранислав крив... крив је (Станковић) митрополит; умро ексцеленција Стратимировић... умрла ди |
рита.</p> <p>„Кад да се започне појање, митрополит куцне овога у раме и проговори му: „Почни ти |
о мѣсто међу апостолима. <pb n="262" /> Митрополит Стратимировић обуко се тај дан у најсјајнију |
er" xml:id="SRP18730_C17"> <head>17.{S} Митрополит Стратимировић.</head> <p>Архимандрит Партени |
er" xml:id="SRP18730_C18"> <head>18.{S} Митрополит Станковић.</head> <p>Ту архимандрит ућути.</ |
ше приповѣтке није било митрополита.{S} Митрополит Станковић бијаше умро, а митрополију је адми |
начином његовој мисли одговарајућим.{S} Митрополит Стратимировић мислио је шта му радити ваља, |
било кроз 50 скоро година.{S} Јест.{S} Митрополит Стратимировић био је вѣшт дипломат; и тако ј |
је звао.{S} Овај стане шепртљити.{S} А митрополит зграби своју штаку од подебела бамбуса, па и |
анас.</p> <p>„Чему се чудимо, то је, да митрополит није био пријатељ каноничких визита.{S} У ар |
да даље говорим, јер сад долази на ред митрополит, кои јошт живи, пак нама свима заповѣда.{S} |
е да се започне пѣвничко појање, доведе митрополит сам к налоњи <pb n="257" /> архимандрита Гед |
о онај млади Србин на ред.</p> <p>„Дође митрополит у својој пуној гали.{S} Четири коња, позлаће |
химандрит. „Манастирску управу држао је митрополит у гвозденом процѣпу.{S} Коим тим начином... |
водом опрости.</p> <p>„Наједаред добије митрополит Стратимировић из Беча президијал, у ком се д |
ким.</p> <p>„Кад овај сврши, онда куцне митрополит арх. Гедеона у раме, и проговори му: „Сад ти |
џеп мѣсте у рачуне да дође.</p> <p>Нови митрополит крене услѣд тога стања ствари администратора |
побѣћи из манастира.{S} А како ме гледи митрополит, само би ми јошт то трѣбало.{S} А може ми и |
је то.</p> <p>У оно врѣме био је србски митрополит у Карловци једини, коме је тај наслов припад |
кар помисли, ако је Стратимировић рацки митрополит, није полицајкомесар, па док са овим добро с |
" /> <p>„Е, код нас је овако,“ одговори митрополит; „наш господин пекар држи ваљда да му нема с |
о србском народу!{S} То му јошт ниједан митрополит није учинио, а — ни патријарх!“</p> <p>„Исти |
епископ све цркве своих дијецеза, а као митрополит упознао је своим каноничким визитама управо |
упи управа митрополита Рајачића.{S} Ако митрополит Стратимировић није никаква корака учинио, да |
проста сељанина наћи, кои је знао, како митрополит изгледа.{S} Може бити да је тому узрок било |
па је тако тај наслов значио управо што митрополит.</p> <p>Но у врѣме наше приповѣтке није било |
о мање: и те су цигље развучене.</p> <p>Митрополит Стратимировић оставио је главницу за грађење |
едуго бити без епископске круне.</p> <p>Митрополит оде 1825 године на дијету у Пожун, гдѣ дубок |
Пожуну а разпрсне се у Карловци.</p> <p>Митрополит Стратимировић био је у старијим својим годин |
баце наше мало гибање у запећак.</p> <p>Митрополит Стратимировић имао је доста од државника у с |
и у разговору са о.{S} Теофаном.</p> <p>Митрополит Станковић био је већ либералнији: али је мал |
почне архимандрит своју повѣст овако: „Митрополит Станковић, кои за Стратимировићем 29. децемб |
у овој прилици напрво ступити.</p> <p>„Митрополит Стратимировић није био најбољи <pb n="276" / |
ако, да је код истог све важио.</p> <p>„Митрополит није био далеко од 90. година, дакле по нара |
остиже у томе нико до данданас.</p> <p>„Митрополит Станковић и епископ Платон поцрпили су такођ |
и добро било, да се закалуђери?</p> <p>„Митрополит му одговори са свим пријатељски: „Ја ћу те р |
дине 1842, 28. септембра наступи управа митрополита Рајачића.{S} Ако митрополит Стратимировић н |
ања.{S} Онај дан, кад су га изабрали за митрополита, завѣшта, да ће на свој трошак дати учити и |
астиру, буде епископ Рајачић изабран за митрополита.</p> <p>Рачуни администраторови буду о.{S} |
Он је у те часове једино и изкључиво за митрополита живио.</p> <p>„Овај је изпитивао клирике, и |
b n="196" /> да би му дала први глас за митрополита, да је трѣбало за то гласовати.</p> </div> |
давати за стол Њ. Екселенције господина митрополита.{S} Ако се том за кратко врѣме недоскочи, т |
} Ако на столу Њ. Екселенције господина митрополита нађем ја то хрђаво пециво кад други пут ова |
које те је промисо ставио.{S} Ето новог митрополита, ето конгреса, ето и јавних листова: народ |
д с особитим пијететом славио, и младог митрополита, био је врло деликатне нарави.</p> <p>„Доси |
Наскоро иза ове славе стигне наредба од митрополита, да о.{S} Теофан оде у манастир П. Г. и пре |
кроз 50. година добила народна каса од митрополита и владика 475.000 фор. а од манастира 579.8 |
Он је својим трудом и привржености код митрополита Стратимировића од простога калуђера до игум |
тал остане једаред таковом приликом код митрополита на обѣду.</p> <p>„Карловачки пекар неимајућ |
>Приповѣдају, кад је био протођакон код митрополита Стратимировића, да су му послали двѣ женске |
епископ Бачки, и бијаше се додворио код митрополита тако, да је код истог све важио.</p> <p>„Ми |
мандујући генерал примѣти при обѣду код митрополита, да је пециво изпод сваке критике.</p> <p>„ |
а.</p> <p>„Али за врѣме досадање управе митрополита Рајачића показала се та потрѣба у појавама |
да споменемо.</p> <p>У старије већ дане митрополита Стратимировића био је он архиђаконом у двор |
Високопречестњејши господине, познавали митрополита Станковића?{S} Кажите ми што о њему!“</p> < |
не двоице.</p> <p>„Будући доктор замоли митрополита Станковића, да му буде патрон при свечаној |
ав, екселенција интерегнума послѣ смрти митрополита Станковића, живи јошт у спомену многога ста |
„Чин се спроведе на подпуно задовољство митрополита, факултета и публике. —</p> <p>„Станковић с |
<p>Но у врѣме наше приповѣтке није било митрополита.{S} Митрополит Станковић бијаше умро, а мит |
лазио.</p> <p>Одтуд одуд па би споменуо митрополита Стратимировића.</p> <p>Једно вече замоли га |
јер правог екселенције није било, избор митрополита, имао се за кратко врѣме обавити: па се ниј |
. ја крив...{S} А ту конгрес...ту избор митрополита...{S} Ал ће се радовати Рајачић (владика вр |
тересом православне цркве.</p> <p>„Глас митрополита Стратимировића важио је у Бечу што и глас с |
а.</p> <p>„Кад смо овако довршили слику митрополита <pb n="264" /> Стратимировића, хајде да ти |
надтицао са Лукијаном Мушицким на двору митрополита Стратимировића: и колико је традиција до он |
чувају, и цѣлисходније смѣсте.</p> <p>А митрополити старији сгрѣшили су Богу, што вису за време |
долазио свештеник у двор епископов или митрополитов само онда, кад је имао или какову милост п |
овом послѣдњем посве безплатно о трошку митрополитовом.</p> <p>„Политичку страну живота Стратим |
, ловац, хусар у највећој паради.{S} Са митрополитом дође <pb n="271" /> и епископ Будимски Пла |
ичким визитама управо срѣмске сељане са митрополитом.</p> <p>„Говорник је био изредан.{S} Говор |
скоп Хранислав желио је јако да постане митрополитом, па му је свашта, било угодно, што је на т |
ак да ми је извѣстно да нећу никад бити митрополитом, ја бих и опет отишо у калуђере.{S} А ти и |
е лако као младић.</p> <p>„Он је постао митрополитом 29. октобра 1790 године; дакле на двѣ годи |
вѣка, већ близу гроба.</p> <p>„Столица митрополитска могла се дакле тако рећи сваким даном упр |
имировић оставио је главницу за грађење митрополитске резиденције: но резиденције нема.</p> <p> |
<p>„Више га је пута опоменуо мајордомо митрополитски на то и позивао га је да се боље узме на |
Петеру!{S} Ако ти мени сутра непошљеш у митрополитски двор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣ |
нанели, али знамо, да <pb n="121" /> су митрополитски секретари из те архиве врло мало користи |
заповѣст, да се г. архиђакон тај час из митрополитског двора у свој манастир сели.</p> <p>Сутра |
је приступ био у оно врѣме отворен само митрополитском секретару, и дворским мишевима.</p> <p>Н |
ѣћно у Карловце утекла.</p> <p>Она је у митрополитском двору служила пре него што бијаше у мана |
је Станковић једног јединог такмаца за митрополитску столицу, а тај је баш био епископ Мушицки |
осећи доста написаних табака, да архиву митрополитску умноже, у коју је приступ био у оно врѣме |
во је била Хранисављева најновија пѣсма митрополиту Стратимировићу год. 1816. списана.{S} И дои |
писму Србаља будимске епархије, писаном митрополиту србском, свој израз добио.</p> <p>Но преваг |
S} Теофан, да му што више о том славном митрополиту каже.</p> <p>„Е, одговори архимандрит; о ње |
у служише, долазили више пута на посѣту митрополиту, коју им је он савѣстно враћао.</p> <p>„Бар |
> <p>Подне је већ било превалило.{S} О. Митрофан уморен од многога хода сѣдне на један сув храс |
ламен ока и животни жар лица.</p> <p>О. Митрофан пружи се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се |
ли остављени да за себе живе.</p> <p>О. Митрофан бијаше се слабо проминѣо за 10 година, како су |
к том мѣсту има што и видити.</p> <p>О. Митрофан лежи на земљи, и држи руку на срдцу.</p> <p>Из |
те констатује, да је о. <pb n="313" /> Митрофан умро од пушке, која му је зрном плућа пробила |
двѣ локомотиве једна напрема другој.{S} Митрофан је био чврст дѣчко, а чудо његово било је вели |
е трагично свршило.</p> <p>Шта је о.{S} Митрофан даље радио, то му управитељу није било познато |
е стари духовник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан и Амфилохије.</p> <p>Сви су у пуном чину; сви |
је био о.{S} Теофан управитељ, и о.{S} Митрофан бијаше му десна рука.{S} Он се био научио наст |
/> <p>„Неможе она то доказати!“ придода Митрофан сигурно.</p> <p>„Она вели да ће се заклети, да |
згледати. „Шта смо оно писали“, запита Митрофан тихо свога друга.</p> <p>„Наје слободно догова |
хије.</p> <p>„А шта смо казали?“ запита Митрофан, који бијаше заборавио, шта су против Теофана |
о се заклети, да није било тако!“ рекне Митрофан.</p> <p>„И то сто пута ћемо се заклети,“ дода |
денути.</p> <p>„Хајдемо куварици“ рекне Митрофан; „она има сигурно обарене плећке, па ћемо се н |
ите на то?“</p> <p>„Није истина!“ викне Митрофан.</p> <p>„Све сама лаж!“ придода Амфилохије; ве |
енскиња!“</p> <p>„Хајдемо само“, повиче Митрофан и навуче јаче обрве на очи.</p> <p>„Хајдемо“, |
трпљења.</p> <p>„Јесмо врага!“ одговори Митрофан, као да пропаде у земљу.</p> <p>„Па на што ти |
е Амфилохије. „Одкуд би знали?“ примѣти Митрофан у исто врѣме.</p> <p>На то упру очи један у др |
допустити да се закуне“ стане мудровати Митрофан. „Та ми смо свештеници, а она је тек само једн |
ило познато.</p> <p>Али по свој прилици Митрофан је остао Митрофаном, јер иначе тежко да би слѣ |
oreign> добило?“</p> <p>На ове рѣчи уђу Митрофан и Амфилохије• Држаше се продрзљиво, али у лицу |
м гласом промуца: „Казаће свѣдоци, отац Митрофан и отац Амфилохије, како је било.{S} Њима се мо |
не колики је дуг у собу на под.{S} Отац Митрофан мишљаше да ће куварица преко онога из собе изк |
или боље рећи разспремише, запита отац Митрофан овога друга: „Је с’ ти гладан?“</p> <p>Отац Ам |
16" /> <p>Дигне се да пође; али је отац Митрофан дочека у своја наручија. „Ја нисам крив што се |
к се он дизао и изплитао, дотлѣ се отац Митрофан бијаше у сигурност ставио.{S} Крв из носа цури |
повиче куварица разљућена.</p> <p>Отац Митрофан развуче своје црне бркове; управо је развукао |
је о.{S} Теофан показивао.</p> <p>Отац Митрофан нађе вѣчна мира у гробљу манастира, у ком је п |
ао бѣсом гоњена к прњавору.</p> <p>Отац Митрофан и Амфилохије похитају низ басамаке у порту, а |
да дођемо до какве плећке.“</p> <p>Отац Митрофан бијаше здрав млад човѣк око 35 година.{S} Црна |
има се може највише вѣровати.“</p> <p>О.Митрофан и о.{S} Амфилохије неће о том ништа да знаду, |
Свему је он крив.“</p> <pb n="29" /> <p>Митрофан и Амфилохије нису чули, кога господин управо м |
ија, кад чуше о кривој заклетви.</p> <p>Митрофан помисли, боље је да неговорим ништа, него да с |
е стромове, који се имају сѣћи, а о.{S} Митрофана бијаше повео, да му их покаже и означи, па да |
рави.{S} Јошт једанпут погледи на о.{S} Митрофана и запита: „Је ли доиста мртав?“</p> <pb n="31 |
SRP18730_C22"> <head>22.{S} Конац о.{S} Митрофана.</head> <p>О. Амфилохије опомиње нас на свога |
раби замашан гвоздени ватраљ и удари на Митрофана.</p> <p>Овај није истина био крив у правом см |
је тако у онај пар, кад су се шаке отца Митрофана састати имале, главом међу њих доспѣо.</p> <p |
се преслушавају. — Сад ми пошљите отца Митрофана и Амфилохија, а ви се нађите ту пред врати.“< |
а ако му је све то мало, нека поведе и Митрофана и Амфилохија, и колико их год јошт хоће.“</p> |
оче Амфилохије!“</p> <p>Зној пробије и Митрофана и Амфилохија, кад чуше о кривој заклетви.</p> |
ла меље.{S} То га све примора да остави Митрофана, и упути се чесми, да заустави крв из носа, и |
г бухара.</p> <p>„Шта је за бога, о.{S} Митрофане,“ повиче кад ближе дође, и увѣри се да овај д |
нате, оче Амфилохије, а ви незнате, оче Митрофане“, проговори архимандрит сасвим мирно.</p> <p> |
с вама са свим по закону, а оно ви, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче Амфилохије идите напо |
оном морамо казати.{S} Дакле чујте оче Митрофане“.{S} На то узме тужбу и прочита им је.</p> <p |
вас у ариште тѣрали.{S} Против вас оче Митрофане и оче Амфилохије <pb n="117" /> нема свѣдока, |
ле, главом међу њих доспѣо.</p> <p>Шаке Митрофанове приближивале су се као двѣ локомотиве једна |
Амфилохијеву главу усрѣћила, кад су се Митрофанове шаке с њом сукобиле.</p> <p>Лупа је била ис |
носа цурила је једнако; глава му је од Митрофановог загрљаја јошт једнако бучила, као да у њој |
и сваки ће запитати, а шта је са о.{S} Митрофаном?</p> <p>К њему баш и хоћемо да приступимо.</ |
анастира — —-, састане се тамо са о.{S} Митрофаном, кога бијаху премѣстили у тај манастир.</p> |
p>Али по свој прилици Митрофан је остао Митрофаном, јер иначе тежко да би слѣдовала ужасна ова |
S} Теофану, молећи га, да забрани о.{S} Митрофану, да му у кућу недолази јер може бити зло.</p> |
она прѣтња прњаворца, и похита ко о.{S} Митрофану натраг, ускоривши кораке.</p> <p>Кад дође к т |
и жељу цѣлога народа, и да метне златну митру на главу, коју је заслужио ко ико!“</p> <p>И опет |
Печујском лицеју врло чувен млад Србин Михаил Груић са своих особитих духовних дарова.{S} И ов |
прњаворски гости, кои су се јошт могли мицати, потраже мѣста, гдѣ да склоне главе, те једни се |
мо казати, јесу ли толико штете господа мишеви тој архиви нанели, али знамо, да <pb n="121" /> |
мо митрополитском секретару, и дворским мишевима.</p> <p>Незнамо казати, јесу ли толико штете г |
у се тѣло у грчу стегло.{S} Свака му се мишица немило трзала.</p> <p>Ленку прође језа по цѣлом |
Храниславу.</p> <p>XXIII ода у I. књизи Мишицкових стихотворенија садржи одјек овог одношаја.</ |
химандрит сведе стару госпођу до кола и мишљаше понудити Ленку да с њим на његови коли иде; али |
и сад срдцу ближа, него што можда и сам мишљаше.{S} Ово је била само нова храна за бујеће чувст |
је дуг у собу на под.{S} Отац Митрофан мишљаше да ће куварица преко онога из собе изкочити, па |
, и која би и најгоропаднијег вампира у млѣво сатрла.</p> <p>Отац Амфилохије са ватраљем полети |
Теофан био је јошт у најбољим годинама, млад и тако лѣп, да старији несмѣдоше узети на себе риз |
да <pb n="127" /> стану разговарати.{S} Млад човѣк наједе се пресна купуса и залије га хладном |
ћке.“</p> <p>Отац Митрофан бијаше здрав млад човѣк око 35 година.{S} Црна дуга коса покривала, |
акон.</p> <p>Господин протођакон био је млад човѣк, од виших људи, степенитог раста.{S} Очима ј |
коном у двору у Карловци.</p> <p>Био је млад и лѣп, понашао се господски и угодно, допадао се и |
и) буру покренути.{S} О. Теофан бијо је млад човѣк; он је постио по пропису манастирском, али н |
аки схватити, да је тај човѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломити.</p> <p>Глас, којим је |
е љубезност сама.</p> <p>Он небијаше ни млад ни лѣп.{S} Лице му је било мало прошарано од богињ |
и црни калуђер с поља а онај раскалашни млад човѣк изнутра.</p> <p>Једаред дође један прњаворац |
грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо д |
р римског права на универзитету и један млад Србин доктор права.“</p> <p>„Опростите, високопреч |
и тетка.{S} Пред подне дође к њој један млад човѣк, и донесе јој нѣко писмено.</p> <p>„Ово је м |
е био је на Печујском лицеју врло чувен млад Србин Михаил Груић са своих особитих духовних даро |
тио позорности на себе један црномањаст млад чиновник.{S} Лице бѣло, а брада црна као зифт: мог |
е се мого употрѣбити, јер је био превећ млад.{S} За духовника искала се бѣла брада, а о.{S} Тео |
настир, каква га је он у идеи виђао!{S} Млада глава, која га је у манастир довела, помислила је |
ет мало задрѣмала.</p> <p>Сад хрупе два млада калуђера у кујну. „Добар вечер куварице“ повичу о |
апела за најсрѣћније врѣме човѣштва, за млада срдца; за вас реко бих баш као нарочито прављена. |
опустити, да ти стара ломиш кости, а ја млада да се башим по кревету.{S} Лези ти само у кревет, |
то само бити доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и |
азио.{S} Случајно је у тој обитељи била млада лѣпа умиљата госпођица.</p> <p>Ова се јошт са јед |
привезано.</p> <p>Они су дознали, да је млада лѣпа госпа ушла у ћелију отца Теофана, јер им је |
и код јединог прозора ћелије стајала је млада и лѣпа женска са спуштеном главом недижући ока с |
ући изреку о животу и смрти, клечала је млада та лѣпа жена нескидајући ока са уста, која имадош |
о трѣба употрѣбити сходне начине, да се млада госпођа од манастира неодбије.</p> <p>„Онда ваља |
мате ево поодрастла сина, па нисте више млада, ако сте и лѣпа... стара госпођа, мислим.{S} Него |
о,“ рекне јој он. „Ви сте истина били и млада и лѣпа; али сад имате ево поодрастла сина, па нис |
угаси свѣћу.</p> <p>Није дуго трајало и млада госпођа спавала је у велико.{S} Али стара није мо |
тренути,“ рекне тетка, „ма да нисам ни млада ни лѣпа.{S} Премда врло уважавам живе архимандрит |
знутарњом узвишености и блѣском.</p> <p>Млада жена застане, кад види тај необични појав.</p> <p |
рада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко румена.{S} Брада му бијаше поређа и зато излаж |
у особитом душевном стању.</p> <p>Слика младе женске, која бијаше обасута чудесним милинама мла |
настиру гледао је прѣко свега радо лѣпе младе женске очи, и у том је уживао чисто платонски.{S} |
суда.</p> <p>Она љубав, која је у срдцу младе жене живила, спусти се по други пут у гроб.</p> < |
, пак чини како ти срдце каже.“</p> <p>„Младе ваљане србске ђаке волио је, и подупирао их је го |
а и госпође продужише стари разговор, а младеж пође шетати по собама.</p> <p>Но наједаред поче |
<p>„Кратко врѣме пред тим дишпутирао је млади гроф Цираки, син <foreign xml:lang="la">Judex-a C |
ачије мислила, него њен отац.{S} Њој се млади гимназиста јако допадаше, и што се овај више уздр |
скоро безобразно упадне овдѣ онај први млади калуђер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га в |
им.</p> <p>„Год. 1840 имао је онај исти млади Србин докторатски дишпут из права на универзитету |
свечаност.</p> <p>„Сад је долазио онај млади Србин на ред.</p> <p>„Дође митрополит у својој пу |
у јутру дођу манастирске тарнице, и наш млади умѣтник „бичопуцанија“ оде и без ручка у своју пу |
ве, што је лѣпо у свѣту, а нарочито међ младим женскињама; али нити су му више пале на ум саони |
дце у прсима, кад чујем, да се говори о младим Србљима, кои високе школе са великим успѣхом свр |
Ходио је у своје послѣдње дане лако као младић.</p> <p>„Он је постао митрополитом 29. октобра 1 |
словији један свршени „клирик,“ сиромах младић, али је имао глас од славуја а дар за појање изв |
S} Образи су му цватили као у најлѣпшег младића.{S} Имао је обичај жмирити, кад је кога помњиво |
енуће под тим таласима чувства, и двоје младих људи лежали би једно другом на грудима; Теофан б |
тећим прстом.{S} И тако су се ово двоје младих људи миловали, из срдца и душе љубили, а нису ни |
р.</p> <p>„Један од чувених у оно врѣме младих људи, коме је Станковић велики пријатељ био, дођ |
е.{S} То ми је једино познанство још из младих година.{S} Нисам је видила има пуна врѣћа година |
вора, без једне рѣчи, сложише се парови младих људи и лѣпих госпођица, те се валцер пресели из |
ђе, а од осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њих изишо, |
довезу 7—8 мужкараца и старијих и врло младих.</p> <p>Домаћин прими и уведе и те госте у салу; |
азивати.{S} Можда прѣко хиљаде изучених младих људи изишло је из овог завода.</p> <p>„А гимнази |
лим гомилицама, мужки и женске, старо и младо, и слушаше музику.</p> <p>„Хвала Богу!“ рекне јед |
то привезују разкалашна дерлад ухваћено младо птиче, те се ово неможе више да дигне у своју узв |
алази; то се нетиче никога.{S} Је ли ту младо, старо, мушко, женско... шта се то кога тиче; да |
дужност извршивала, али све једнако на младог новосадског шестошколца мислила, кад год је врем |
дати учити из сваке дијецезе по једног младог човѣка, и држао је рѣч.</p> <p>„Ево ћу ти у овој |
ки народ с особитим пијететом славио, и младог митрополита, био је врло деликатне нарави.</p> < |
у колеги стару тетку, а он поднесе руку младој нећаки, и тако пођу.{S} Госпођу Пуљиницу усрѣћи |
155" /> собом, гдѣ стои о.{S} Теофан са младом лѣпом госпом у тѣсном узхићеном загрљају.</p> <p |
а опишемо.</p> <p>Ленка је пала у очи и младом шестошколцу... садањем нашем о.{S} Теофану.{S} А |
као шугава овца из куће, којој си своју младост, свој живот био изкључиво посветио.{S} Тражио с |
, која бијаше обасута чудесним милинама младости, страсти, жеље, наде, страха и ужаса морала је |
е тѣло цвѣтало у пуној мѣри, коју нарав младости и себи сходном животу одређује.{S} Већ са ове |
е љубим још већма, него у оне дане луде младости; врѣме је моју страст само оснажило и повећало |
итре, а нарочито један случај из раније младости, кои ћемо те релативне важности ради овдѣ да с |
p> <p>Он пак познат је био већ од своје младости као велики пријатељ лѣпога пола.</p> <p>Ово пр |
, похитила сам да тражим пријатеља моје младости, мога срдца.{S} Нашла сам га у раси — у манаст |
/p> <p>Од тог доба била је Ленка осѣћај младости његове, пун милине и свѣжости, али чист и свет |
ило мало прошарано од богиња, које је у младости преболѣо.{S} Устне су му подебеле као набрекле |
и је најпре пажљиво погледала и стару и младу госпођу.</p> <p>„Добро, добро, тетка... још ће та |
на мене, неубијај ме, небацај ме овако младу у црни и хладни гроб... невраћај ми смрт за живот |
/p> <p>У смѣху му одсијаваше нѣшто, што младу жену чешће натѣра, да предмет погледу на другој с |
ао дух појављује.{S} Кад добијемо какву младу лѣпу гошћу, ето га у поноћи у њеној соби.{S} Џак |
лѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣнчану младу к супругу одведоше.</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да м |
рица.</p> <p>За коњаницима трче она два млађа калуђера, да им мантије све лете за њима.</p> <p> |
ији, да се до бога чуло.</p> <p>Она два млађа калуђера или су се чували, или су могли више подн |
Ми стојимо на свом мѣсту,“ одговоре два млађа калуђера.</p> <p>„А сад лаку ноћ!“ рекне админист |
>Од калуђера манастирских бијаху ту два млађа члана.</p> <p>Стари духовник имао је костобољу, т |
код нашег друштва.{S} Банатски гости, и млађа и старија, прешле су сву шкалу чуства од поноса, |
анислав био је пѣсник.{S} Он се у своје млађе врѣме надтицао са Лукијаном Мушицким на двору мит |
ародне Новине имао је укупне наше учене млађе силе за своје савезнике.{S} Сви дакле либерални е |
по своим покраинама показује.{S} Много млађег свѣта.{S} Нарочито чињаше се, да су матере мало |
к 16 година, и падала је у очи нарочито млађем мушком свѣту ради свога лѣпог лица и стаса, а на |
и то је истина; али ја сам био калуђер, млађи... ја сам морао допустити да буде, што старији на |
и син отцу, и као исповѣст, коју обавља млађи пред својим старѣшином, ком је дужан истину казат |
трзање ножа није у реду, а особито, кад млађи стоји пред старијим.{S} Признајем да сам и тим по |
инистратор.</p> <p>„Лаку ноћ,“ одговоре млађи калуђери, и изиђу на поље.</p> <p>Намѣстник је зн |
ш нос куда нетрѣба“, примѣти онај други млађи. „Погледај се само у огледалу.{S} Отеко ти је нос |
воим старѣшинама био је подпуно покорни млађи.{S} Тако приповѣдају, да је једаред гроф Коронини |
али“, проговори архимандрит. „Де, ти си млађи; разпечати, па отвори те пакете“.</p> <p>Овај учи |
arare minor</foreign> (од старијег учи млађи), плету курјук и браду... лакиране штифле... шеши |
<p>„Наша господа обично немаре, кад им млађи теже на више... ја другчије мислим. „Што више наш |
кле да сам погрѣшио и као калуђер и као млађи и у једном и у другом случају.{S} Зато вас молим |
ама, да ме пустите преда се, да вас као млађи за опроштење молим, јер сам пронашо, да је то мој |
је имао око 50 година.{S} Али је много млађи изгледао.</p> <p>Узраста је био повисока; а чинио |
руму, по гумни и по шумама.{S} За то су млађи.{S} Ми калуђери сви смо браћа, па ко је за што; к |
у свом манастиру, својој курији држати, млађим заповѣдити, да је као госпођу сматрају, да је иг |
Све ово чинило је, да је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, бла |
и.</p> <p>И прекомѣрна уљудност напрѣма млађима није га јако мучила.</p> <p>Али је био за своји |
p>„Грле се!“ проговори онај коловођа од млађих <pb n="157" /> калуђера, жмирне очима, и покаже |
је, море!“ повиче скоро гласно други од млађих калуђера, што стојаше прѣд врати.</p> <p>„Нека! |
<p>„На здравље!“ проговори сад онај од млађих <pb n="156" /> калуђера, што је кваку од браве у |
и говори.</p> <p>Сад се задржи један од млађих гледалаца подуже на кључаници.</p> <pb n="154" / |
сиђу двѣ старије госпође, а од осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин |
розно осрамотили.“</p> <p>Један од оних млађих стисне устне, набере чело, и искриви очи: „А ја |
јпослѣ госпођицама, руменим ружицама, и млађој господи, извору наде за будућност државе, лаким |
рљаја јошт једнако бучила, као да у њој млин на два кола меље.{S} То га све примора да остави М |
о ни мале дѣце на прсима матере.</p> <p>Млога лѣпа лица код одрастлих дѣвојака било је видити, |
астала: „А, Катице, како се теби допада многа лѣта с бандом?“</p> <p>Ово је била Србкиња.</p> < |
ављати и поздрављати... па кад он запои многа лѣта или другу какву стихиру... таквог настојатељ |
er" xml:id="SRP18730_C16"> <head>16.{S} Многаја лѣта уз румску банду.</head> <p>Кад гости дођу |
о се мрзнеш кад таковом господину банда многаја лѣта свира?</p> <p>„А друго ја хоћу да и други |
</p> <p>Ово је била Србкиња.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и без банде!“ одговори ова.</p> <p |
ворити у отров!“</p> <p>Опет се разигра многаја лѣта и у трапезарији и ван ње, и једва занѣме г |
те се од тропара чујаше врло мало, а од многаја лѣта нимало.</p> <p>Кад се ова овација сврши, о |
p>Краснопѣвац манастирски запѣва велико многаја лѣта, у које пристану сви гости и они, који су |
пѣвање тропара зазуи а банда почне опет многаја лѣта.</p> <p>Ово неспоразумљење уроди наравно н |
ких и женских, па онда удри у весеље, у многаја љета, у всја тјашкаја.{S} Ту се онда излѣгу и д |
з напитницу, и загрме из једнога гласа „Многаја лѣта“, а с њима заједно као пратња засвира банд |
на, хиљаду противности.{S} Кад човѣк на многе прѣпоне наиђе, — неугодне противности изкуси, хоћ |
оси на прсима.{S} Она ће га сачувати од многе напасти, на које човѣк у животу наилази.{S} Дошли |
све је бивала јача и силнија, и већ је многе ноћи поквасила јастук сузама, које је за њим прол |
.</p> <p>И са ове стране приповѣдају се многе ствари о њему.{S} Ми ћемо једну споменути, која у |
S} Служио га је као свѣћа.{S} Кад прођу многе године произведе га епископ за архимандрита, и да |
омагати, хоћу а и могу.</p> <p>„На тебе многи вичу; али ја знам да вичу на свакога.</p> <p>„Мно |
.{S} Теофан?</head> <p>Увѣрен сам да ће многи од моих читатеља овако запитати, ако књигу до кра |
софију.{S} Био је дакле углађенији него многи онога времена.</p> <p>О. Теофан познавао је Варна |
ли досѣтити.</p> <p>А знајући да ће нас многи и за овај мали плагијат то хвалити то грдити, нећ |
, ми смо год. 1830. јошт слушали, да су многи давали предност Храниславу.</p> <p>XXIII ода у I. |
души.</p> <p>„Чуо си и читао си, да су многи у љубави несрѣћни тражили утѣхе у манастирској ће |
а се сасуши до коже и кости, као што су многи пустињици у старо врѣме радили и као што је сам о |
лна Фрушка гора пуна.</p> <p>Дошли бѣху многи настојатељи манастирски и прости калуђери.</p> <p |
јутрење започне.</p> <pb n="286" /> <p>Многи болници били су за ту црквену славу доведени.</p> |
али ја знам да вичу на свакога.</p> <p>„Многи те мрзе... али ја те уважавам.</p> <p>„Наша госпо |
о, шта би могли бити манастири народу у многим струкама, кад би се знало, умѣло а и хтѣло чинит |
јошт слушати у свему.{S} Ја сам био са многима од наших људи, говорио сам и са онима, кои су н |
свима, коих се здравица тицала.</p> <p>Многима је било наздрављено; нѣкима бијаше то добро дош |
едати веза и његове красоте.</p> <p>Код многих се видило из погледа, како утискују у памет слик |
ко најбоље знаш.</p> <p>Кад човѣк пише, много ће рѣђе погрѣшити, него кад устима изражава што м |
таласање мога нѣдра! — О, ја сам много, много тебе ради препатила!“</p> <p>На ове рѣчи бризне п |
а Срѣм по своим покраинама показује.{S} Много млађег свѣта.{S} Нарочито чињаше се, да су матере |
хвале господа.{S} Дакле, постарај се за много уста, па ће ти се орити хвала!</p> <p>„Дед, запит |
ни словца да изтиснем...{S} А нисам ја много пута <pb n="187" /> знаш ни била с њиме.{S} Једар |
бро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу виногради, па мана |
настире.</p> <p>Као што је познато, има много људи у нашем народу, који ужасно псују.</p> <p>У |
мељити.{S} Ја из изкуства видим, да има много истине у ствари; а Ваша Светост ће своим високим |
ким малим црквама појао је свештеник на много мѣста чудесно лѣпо.{S} Тако је супарох поп Аћимов |
о велико уживање.{S} А то уживање кошта много новаца.{S} Па добро.{S} Ми му нисмо ништа рекли.{ |
ро <pb n="10" /> вино пити.{S} То кошта много мање новаца.{S} Па што би то било њему противно?{ |
.. честите...{S} Нећу ни ја за мој труд много искати... та земљаци смо, па ваља један другом да |
тога од стране католичке црквене управе много да трпи, баш за то, што наводно дотична наша прав |
примѣти на ово архимандрит. „Та ту иде много више.“</p> <p>„Неиде господине; вама се то само ч |
гноровати, или повлађивати.{S} Она може много штошта незнати, што други свог незна, али како др |
страторови нису баш најчистији, и да је много штошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да дође.</ |
авнији манастир у Рилској гори, која је много виша него Мара-Гедик, највиши балкански врх.</p> |
<p>Он је имао око 50 година.{S} Али је много млађи изгледао.</p> <p>Узраста је био повисока; а |
двокацијом више по ћефу.{S} Међу тим је много држао на своје адвокатство, и увѣк је најпре увио |
и.</p> <p>У такова вечера приповѣдао је много о знатнијим личностима, с којима је у животу у до |
ојао.</p> <p>„На углед спољски држао је много.{S} Кад је год полазио у народном каквом дѣлу у Б |
соби, гдѣ су се гости примали, било је много фотографских слика на зиду и мужких и женских, ме |
е доиста прави државник.{S} Нарочито је много важио код кнеза Метерниха, с коим је до смрти у п |
ти.</p> <pb n="47" /> <p>Печеновић није много радио ни у Н. Саду, а у бачкој и торонталској жуп |
“</p> <p>Тако и буде.{S} Свѣта стече се много из цѣле околине, па и најдаљих села равнога Срѣма |
род имали би грдан капитал, којим би се много добра и по народ и по манастире дало учинити.“</p |
раво духовно сродство.{S} А ово је јаче много пута од сродства крви.“</p> <p>„Ја сам његово пис |
уховника а овај њега, поглед им значаше много.</p> <p>„Шта се згледате?“ повиче гост, „ваљда не |
.</p> <p>Но истина је, да му је послѣ и много лакше било.{S} Браћа гости већ се бијаху подобро |
рѣко нуждна, а овим би начином трошкови много мањи били, него да се семинарија гради и издржава |
о.{S} Теофан топло. „Народу сте чинили много, али цркви“ — ту опет ућути.</p> <p>„Но! али цркв |
ђаволу запалити свѣћу.{S} Учинили су ми много пута велико пријатељство манастиру, па и ја сам њ |
е цртање посве мањкаво.{S} Но то нечини много код обичних гледалаца.</p> <p>И наши гости били с |
.{S} Сад нека ми ко рекне, да ту нечини много света рука. — Али ми пијемо, и право чинимо; но ш |
тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много повољније.{S} Колико се трудила да заборави на он |
пред очима калуђера.</p> <p>„Дакле ипак много више, него што су она обојица добили!“ прошапуће |
душе, таласање мога нѣдра! — О, ја сам много, много тебе ради препатила!“</p> <p>На ове рѣчи б |
продужи свој говор овако: „Јест, ја сам много препатила Ми смо ћутали... ми се нисмо разумѣвали |
дао доста цигаља напећи, премда у цѣлом много мање: и те су цигље развучене.</p> <p>Митрополит |
ад тако, да су наравне бојом и топлином много надвишавали.{S} Сув кашаљ давио је кадкад болестн |
а.{S} Све ово чинило је, да је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очиј |
ма себи Стратимировића, а то је значило много.</p> <p>„При том је знала, да Стратимировић није |
важни рукопис находи, јер тому има врло много узрока.{S} Доста би било да само један кажемо... |
х и приступи тиком о.{S} Теофану. „Врло много!“ одговори овај смѣрно али одсудно.</p> <pb n="33 |
манит, и онда га пошљу овамо.{S} Ми смо много имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буде миран |
> <p>Епископ Хранислав имао је извѣстно много дара и науке; али слѣди хисторичне нити <pb n="74 |
.{S} Ја сам из оне школе, која је на то много држала, да свештеник лѣпо служи.{S} И мислим, да |
сак у њему изводило.{S} Али је свѣт ишо много више и рађе у цркву него данас.</p> <p>„Чему се ч |
унију опомињао.</p> <p>„Државнички такт много му је пута био од велике корасти.</p> <p>„Стари к |
мирно.</p> <p>И архимандрит није ту ноћ много боље провео.</p> <p>Јучерањи догађај узбунио га ј |
p>„А је л’ било и такових, који не могу много да поднесу?“</p> <p>„Било их је боме и под астало |
<p>„Калуђера је било у сваком манастиру много више него данас; било је обитељи, у коима си види |
ећ и сувише скупо видило администратору много људи држати, те је по свој прилици нѣке одпустио, |
сироте манастире и калуђере.{S} Ово су много мање ствари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а |
> <p>„Како видим, има у овом твом спису много јако занимљивих ствари,“ проговори патријарх прев |
је био изванредан човѣк.{S} Није ми баш много добра учинио; али што је истина, истина је.{S} Ње |
ђе херувим са пламеним мачем, да изтѣра многога Адама из њега.“</p> <p>Тетка избечи очи на њу.< |
ило превалило.{S} О. Митрофан уморен од многога хода сѣдне на један сув храст кои је поваљен ле |
ополита Станковића, живи јошт у спомену многога старијег Србина.</p> <p>Он је био чудновата сли |
зарији и ван ње, и једва занѣме гласови многолѣтствија.</p> <p>За овим се дигне дружтво и оде у |
рема странци изјавити... било је дакле „многолѣтствије“ и куцање особито живо; а банда, баш као |
и и т. д.{S} На кратко, код те је слике множина стајала и дивила се по читаве сатове.{S} Било ј |
изпред очију калуђера.</p> <p>„Ходи ба мном о.{S} Теофане!{S} Та ја море ништа и незнам о твој |
оље познамо.{S} Зато отвори срдце преда мном, а ја сам ти ево казао, пред ким говориш и коме.</ |
дем, а ти гледај тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи опростити са овим дружтвом, к |
вцима, у Вуковару: а ви немате ништа са мном као вѣтар са опаклијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣшио |
нута ни више ни мање!{S} Ко се слаже са мном, нека <pb n="243" /> се куцне с њим, а ко се несла |
осад ко ненаучи то од мене?{S} То се са мном родило!“</p> <p>„Вѣрујем,“ примѣти о.{S} Теофан. „ |
је то“ Запита сам себе. „Шта ће ови са мном?{S} Та ови мене склепташе, као да сам убијца!“</p> |
еза у здравље Њ. Високородију, па ко са мном непије, тај није друг кесарев.</p> <p>„<foreign xm |
коим се обходио у друштву, била су два мњења.</p> <p>Једни су говорили, да је подпуно свѣтски |
>Кои су имали право... то се незна, јер мњења неспадају ни на царске судове ни на пороту.</p> < |
у ту сврху, да повѣрљиво приобшти своје мњење, како да се овој невољи доскочи, а влада ће радо |
и ону сироту жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење живе саранило; а калуђерство, то право, чисто, св |
нцији, и да изиштем благослов, да га смѣмо осветити и на св. кивот стављати.{S} У четвртак ћемо |
правога пријатеља тражити ни примити смѣмо,“ —</p> <p>Ленка незнађаше правога смисла ових рѣчи; |
ражи натраг аманет, коим управљати неумѣмо.{S} За то велим и опет: сазовите сабор!“</p> <p>Овак |
у је 18.{S} Март.</p> <p>Ово сам урадио мобом окрестних сељана.{S} Башту даклем урадим, засѣјем |
Како данас код мене, тако други дан код мог сусѣда, а послѣ опет редом код других, па га сви пр |
сам да тражим пријатеља моје младости, мога срдца.{S} Нашла сам га у раси — у манастиру.{S} Ја |
и правици.{S} Ово сам ја стекла, послѣ мога мужа мојом штедњом и управом.{S} Са овим могу разп |
„Дошавши кући призовем у помоћ јединога мога пријатеља, Бога господа, и размахнем рукама.</p> < |
ми пред очима стајали они синови народа мога, који се неимадоше одкуда учити, па их манастир на |
скоро митра главу украсити.</p> <p>„За мога брата прилажемо медалију из дрвета <pb n="281" /> |
жа.{S} Сад сам, хвала Богу, и молитвама мога брата, подобро оздравила, али сам ипак јошт врло с |
b n="334" /> А друго немогу ја калуђера мога слати у Русију.</p> <p>„Ти мислиш, да на мене нико |
/p> <p>„Ево свидѣтелства и препоруке од мога игумана и братије,“ примѣти о.{S} Теофан, пружајућ |
ја сам што више богата.{S} Ми можемо од мога имања врло добро и безбрижно живити, можемо сваку |
е!{S} Ви сте мени данас донели писмо од мога Тодора.{S} Смѣм овако рећи, јер смо од синоћ брат |
дижите чаше, сад ћу ја да напијем у име мога среза у здравље Њ. Високородију, па ко са мном неп |
изкуство В. Светости допунити празнине мога говора, и ја могу свршити.{S} Само бих молио, да м |
ивот мога ока, глас моје душе, таласање мога нѣдра! — О, ја сам много, много тебе ради препатил |
па га свуда уза се носим.{S} Чини су из мога непосрѣднога изкуства.{S} За истину стоим пред сва |
у штаку од подебела бамбуса, па извешти мога владику на дебелу мѣру.{S} Онда отвори врата, и из |
сам и тај собом понео.{S} И сам спомен мога овдашњег живота оставио бих радо овдѣ, кад би ми б |
.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк... изкуство мога живота врло је богато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, |
} Је ли могуће да ти ниси разумѣо живот мога ока, глас моје душе, таласање мога нѣдра! — О, ја |
ти, да је тај човѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломити.</p> <p>Глас, којим је он изговор |
ког човѣка на згодном мѣсту, од куда је могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из затвора.</p> |
и је обично приступ у подрум имао, није могао свом позиву овога вечера сам одговорити, већ му с |
зилазио је у тако танак шиљак, да би се могао у чувалдуз уденути.</p> <p>„Хајдемо куварици“ рек |
ископу Рајачићу.</p> <p>Но нити је онај могао стари ред одржати, неимајући енержије довољно и с |
шио; ја праштам вама све, ради чега бих могао на вас зажалити.{S} А што се саме ствари тиче, ту |
p>Отац Амфилохије потрчи за њом, али не могаше у собу, јер се она бијаше опрла из нутра.{S} Међ |
p>„Ко та?{S} Запита о. намѣстник колико могаше мирније. „Ко та, ко та!“ дрекне администратор ја |
зу гроба.</p> <p>„Столица митрополитска могла се дакле тако рећи сваким даном упразнити.</p> <p |
мена имала, и кадгод је мислима својима могла дати онај правац, који њој бијаше повољан.</p> <p |
. па до данас; али са моралног гледишта могла би ова ствар у рукама калуђерских и манастирских |
спавала у првој соби.</p> <p>Ленка није могла спавати; узбуђење било је велико.{S} Мислима и пр |
вори Ленка.</p> <p>Легну.{S} Стара није могла да заспи од мисли на духа архимандрита, а Ленки ј |
спавала је у велико.{S} Али стара није могла заспати ни за живу главу.</p> <p>Сад је нѣшто пук |
Знамо, да Ленка свога драгог брата није могла у оном манастиру надгледати, у кои је оне лѣпе пр |
а Ленки је свѣћа ометала.{S} Никад није могла спавати, кад је свѣћа горела.{S} Но ћутала је.{S} |
мировића остало је толико цигаља, да се могла резиденција назидати.{S} Ове су цигље за врѣме па |
чили званично; <pb n="31" /> ћуте да се могла мушица чути кад би пролетила.{S} Рукама броје бро |
ољна, да је избѣгнула опасност, која се могла лако у погибељ претворити.{S} Но код куће осѣти н |
је на сваки начин јошт извор, из ког се могла црпити та жива вода, јест, па ће лакше бити прего |
ве божанствено.</p> <p>На чесми није се могла стара уздржати, да се том светом водицом неумије. |
трѣбају, а ја немам никога, у ког би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} |
о. „Хајдмо даље.“</p> <p>„У Јазку би се могла отворити школа за шумарство.{S} Ова би у првом ре |
јарх с хумором.</p> <p>„У Беочину би се могла отворити школа за виноградарство, како за ученике |
/p> <p>Куварица докраде се, што је више могла кришом до манастира, и оде о. намѣстнику.</p> <p> |
оје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} Па би могла велика неспретност изићи.{S} Него ћемо одложити п |
ш за то ниси имала доћи.{S} За плату си могла и другог ког послати.“</p> <p>„Ја сам сирота жена |
амо даље.“</p> <p>„У манастиру Гргетегу могла би се установити ратарница, и нижа школа за пољск |
ици му, а који калуђер нема противника? могли су изтѣрати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њ |
богословаца наших.</p> <p>У исту су се могли примити и богослови из Ердеља и Буковине, али су |
су ми да могу ући.“</p> <p>„А зар нисте могли до сутра пречекати?“ запита патријарх опет из дру |
езено.</p> <p>Тај се дан видило, шта би могли бити манастири народу у многим струкама, кад би с |
а смртни смо људи — што догоди, то неби могли себи никада опростити.“</p> <p>На те рѣчи своје т |
у скупи 1,687.280 Ф. ср.{S} Са интереси могли смо, да је срѣће сад имати око 3,000.000 фор. кој |
што су први калуђери у идеалу изгледати могли.{S} Вањска простота и пониженост осијана изнутарњ |
тенства и народа од велике користи бити могли.{S} Истина је, да се трудио накнадити их начином |
на њега ножем, и да су се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажи |
наш народ уздануће, кад изкуси, да смо могли толики капитал имати, па га немамо само зато, што |
Остали прњаворски гости, кои су се јошт могли мицати, потраже мѣста, гдѣ да склоне главе, те је |
се поплаше горопадно; а куварицу да су могли добити, смождили би је живу.</p> <p>Ова дође ноћу |
млађа калуђера или су се чували, или су могли више поднети: доста да су били доста чили, кад др |
ких домишљана, пак би се ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знајући да ће нас многи и за о |
pb n="256" /> силовита и нагла природа, могло је бити покора.</p> <p>„Него је и он био увѣк на |
аја... злочинство!</p> <p>„Само тако је могло бити!“</p> <p>Онда је подуже ћутао и премишљао.{S |
сувишком није био тако строг.{S} Ту је могло бити сувишка колико хоће, он је био задовољан, ка |
се за кратко врѣме обавити: па се није могло знати, какав ће вѣтар из нове дупље духнути. <for |
о лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се није могло на пољу диванити.</p> <p>И о.{S} Теофан је бадава |
бити покоран и послушан, па по том није могло за њега другога одношаја бити до слушати и овога, |
S} А гдѣ се год свештало масло, ту није могло бити без њега.</p> <p>„На поп Аћимов глас отвара |
сам био свуда и настојатељ, неби ми се могло допасти!“ примѣти на то озбиљно о.{S} Теофан.</p> |
се баш ни њему самом допадао, а што се могло ту подметнути и налагати, то је само нагађати поч |
{S} Теофана хрупили, никада јој није то могло поћи за руком, и увѣк се жацала кад је на то поми |
ј би драги камен, да се достојно уцѣни, мого бити предметом побожног похађања за наш оријент, к |
к.{S} Лице бѣло, а брада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му |
се отвори пут на све стране живота.{S} Мого сам поћи путем, <pb n="36" /> којим су толико пошл |
и има онога на свѣту, ко би ти у напред мого казати, да ћеш свршити без казни, кад си се подао |
вору те дражестне жене.</p> <p>„А ко је мого и помислити, да ће срѣћна једна женска потражити к |
казао је и оно, што трѣба и оно што је мого прећутати.{S} Али јуридички пацијенти су као и мед |
уђера с таком силом и потрѣсом, да није мого рѣчи проговорити.{S} Он је ћутао, дубоко ћутао.</p |
о је по њих добро!“</p> <p>Владика није мого да се од чуда поврати.{S} Више је пута опетовао, к |
к је раније, да небуде чуда!“ Даље није мого говорити.{S} Зној му је све цурио низ лице.{S} Изв |
п цуп цуп..."</l> </quote> <p>Даље није мого продужити јер му архимандрит повиче: „Молчи, безоб |
а.</p> <p>Јео је што је морао; али није мого срдцу одолѣти, да неуздахне и нерекне: „Благо теби |
рече ове рѣчи тако да о. намѣстник није мого ни најмање о истини и збиљи тих рѣчи посумњати.</p |
н бѣше се тако пожурио, да га нико није мого стићи.</p> <p>Кад дође у Карловце, чује да ексцеле |
ѣтског изкуства; а за духовника није се мого употрѣбити, јер је био превећ млад.{S} За духовник |
ма.{S} На духовитост и знаности није се мого ни мало потужити.</p> <p>И прекомѣрна уљудност нап |
или би наравно сви богослови; али би се мого одредити сваке године курс од нѣколико недѣља, кои |
ју је мирним духом сматрао, није јој се мого дивоте и дражести довољно нагледати; коју је чисти |
е, те није ни оно разумѣо, што би иначе мого по граматичком смислу знати.</p> <pb n="50" /> <p> |
све силе и умне и тѣлесне напети, да би мого само за препитаније дружине довољно хране прибавит |
е; јер доиста боље би било, кад се неби мого ни опоменути онога, што сам овдѣ претрпио.{S} Но к |
аду, а у бачкој и торонталској жупанији мого је имати процес и пол.{S} Пак пошто се он бацакао, |
оговори:</p> <pb n="171" /> <p>„Ниси ни мого другчије учинити као поштен човѣк, као ваљан калуђ |
стратор љутит Амфилохија, „кад јој виси мого на траг наићи!“</p> <p>Амфилохије нађе се на то ув |
„Е, одговори архимандрит; о њему бих ти мого читаву зиму приповѣдати.{S} То је био изванредан ч |
ти, да је тако.{S} По даној мени власти мого бих ја свима вама сад судити, како за право налази |
еофан је био лѣп човѣк, који се допасти мого.</p> <p>Међу његовим познатим кућама, у које је од |
те оче администраторе.{S} Из ваших рѣчи мого бих ја посумњати, да сте ви људе научили шта да го |
ије <pb n="58" /> дишући запита, неби л мого Њ. Екселенцији ући.</p> <p>Варнава се врати к влад |
буде, што старији налаже, па после сам мого својим путем сатисфакцију тражити, ако ми је била |
а у Хопово допратила.{S} Тако сам барем мого слушати.</p> <p>„Колико је дакле прѣче, да ти оста |
ноћили у манастиру.{S} Знате како је ко мого.{S} Кога су ноге послужиле, тај је отишо; а кога н |
оде у своје собе, из којих је на далеко мого видити.</p> <p>„Али шта је то.“ запита стари духов |
лавом прѣко авлије, на коју је случајно мого поглед високе једне особе баш онда пасти, кад је т |
амо, како му је име!“</p> <p>А ко би то мого знати?</p> <p>О. Теофан нерече му имена.{S} А нере |
ог дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити се онако, како се |
S} Очевидно јој падне на ум, да му рѣчи могоше бити друкчије, него што је она желила.</p> <p>Уж |
а послужити.</p> <p>„И ти си свештеник; могу и ја теби свој грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и |
им читаоцима ствар мало разтумачити, да могу њихов смѣх разумѣти.</p> <pb n="47" /> <p>Печенови |
вљено; нѣкима бијаше то добро дошло, да могу топлину свога чуства дотичној према странци изјави |
шуми дрва за прошће, <pb n="299" /> да могу заградити башту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се ра |
баш сада доћи?“</p> <p>„Казали су ми да могу ући.“</p> <p>„А зар нисте могли до сутра пречекати |
јест, ако ми допусти г. архимандрит да могу из манастира отићи.“</p> <p>„На сваки начин“ прого |
ам!“</p> <p>„Ако В. Светост допусти, ја могу ту слику овај час поднѣти.{S} Ја већ од дужег врем |
сти допунити празнине мога говора, и ја могу свршити.{S} Само бих молио, да ми допустите, јошт |
у поему.{S} Ово је србска војводина, па могу и швабски бандисте нашу ноту свирати.{S} Зар је то |
мо врло „обозрителни.“ 'Такове погрѣшке могу учинити, да изгубимо, што нисмо врѣдни да сачувамо |
ем изиђу гости из цркве.</p> <p>„Но, не могу вам казати, како ми је мило, што сам све то видила |
ашто ја не могу сазвати нар. сабора; не могу га сазвати, јер несмѣм.“</p> <p>Док је патријарх о |
за оне, који леже на одру смрти, да не могу ни устима ни срдцима од Бога милости запросити... |
опима.{S} Сад сам ти казао, зашто ја не могу сазвати нар. сабора; не могу га сазвати, јер несмѣ |
„Зар ти мислиш да сам ја просјак, па не могу дочекати?“ загрми протођакон на ново, и администра |
чувај!{S} Та стегнуло ми се грло, па не могу од тешка решпекта ни словца да изтиснем...{S} А ни |
/p> <p>„А је л’ било и такових, који не могу много да поднесу?“</p> <p>„Било их је боме и под а |
двиге побудимо и ободримо.{S} Али ти не могу рећи: буди калуђер.{S} Ја сам калуђер срцем и душо |
а ће рећи?{S} Та то су солдати, тамо не могу владати владике, тамо трѣба дати генерала за запов |
и озбиљно:</p> <p>„Ја радим што највише могу и што најбоље знам; а повѣстница нека чини своје!{ |
о.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу а и могу.</p> <p>„На тебе многи вичу; али ја знам да вичу н |
оуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла овамо, па ће бити в |
ратије, док комисија недође.{S} Јер они могу мене дотле и утаманити, а то неби било право.{S} Ј |
го и грчки и бугарски.... а и сами Руси могу још дуго учити од нас, што се тиче црквеног реда и |
дода за овим мало уздахнувши, „и ту ти могу из собствена изкуства послужити.</p> <p>„И ти си с |
ће им бити најмилије, једино што желити могу.{S} Они ће сами најбоље настојати, да те жива напр |
ужа мојом штедњом и управом.{S} Са овим могу разполагати по вољи, и кад то теби остављам, онда |
ножем насрнуо... а ти људи, како видим могу рећи и оно, што нису чули, и оно, што нису видили. |
шта говоре, да нѣколико људи живе како могу и како ком изпадне за руком; да више њега стоје љу |
људи својим кућама разишли.{S} Оволико могу на свештеничку савѣст као истину признати... а дру |
управо преправљали, да тај дан јамачно могу у цркву доћи, па су се увѣк <pb n="317" /> нѣколик |
...{S} Мислио сам све што знам, све што могу, употрѣбити, да се дигне света кућа, <pb n="37" /> |
ђерских, и дати их... бог зна коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под |
би се мало по мало набављати, да одмах могу почети школе како се приправе учитељи.“</p> <p>„Св |
патријарх опет из другог тона.</p> <p>„Могу доћи и сутра ако тако заповѣдате,“ одговори о.{S} |
и калуђерства на боље изведе.“</p> <p>„Могу,“ одговори о.{S} Теофан. „Но признајем у напрѣд, д |
пљесне рукама од чуда и повиче: „Је л’ могуће?{S} Ленка!“</p> <p>„Ти си сигурно држао, да је т |
уда незнађаше шта да ради, пошто бијаше могуће, да у исти пар стану топови са града Варадина пу |
а право у твојим очима читала:{S} Је ли могуће да ти ниси разумѣо живот мога ока, глас моје душ |
а оставио бих радо овдѣ, кад би ми било могуће; јер доиста боље би било, кад се неби мого ни оп |
номичког прихода тог манастира са свима могућим силама бринути се У Земуну 1.{S} Јулија 1849.</ |
пријатеља, да јој је само један одговор могућим остао.{S} Она дакле одговори мужевно: „Хоћу!“</ |
ћа, у којој му ваља бити <pb n="102" /> могућно, да буде човѣк: али он несмѣ никада заборавити, |
че: „Ви сте поштен калуђер.{S} Ако буде могућно дођите да и мене изповѣдите и причестите, кад п |
рта; он почне сумњати, да ли ће му бити могућно задаћу своју извести.</p> <p>Он је мислио да бу |
искују у памет слику тога веза да га по могућности код куће репродукују.{S} Чешћи углед оваквог |
="183" /> Да богме.{S} То није роман по моди, као што су они твои, како се оно зову? „Христо Мо |
.{S} Онај сиви самуркалпак зими, па оно модро јап.... огртач, хоћу да кажем шлифер са 7. јачица |
а даље останете.{S} Што ви сад грѣшите, можда ће невини ваши прејемници одкијавати: и онда ће њ |
рѣме бадава...{S} Пак онда ћемо видити, можда свега, тога неће трѣбати.{S} Има у Срѣму господе |
те ли рескирати да с раздераним срдцем, можда поремећеним разумом пропадне, за навѣк <pb n="207 |
садржаја калафе нестало? и то незнамо; можда ће будућност донети „тајне Хранислављеве калафе“. |
донела, нетрѣба обширно доказивати.{S} Можда прѣко хиљаде изучених младих људи изишло је из ов |
ило па прошло.{S} Пожалиће, покудиће, а можда ће и осудити, јест, али <foreign xml:lang="la">pr |
, а лице му је од радости и поноса... а можда и од вина... сјајало као сунце.</p> <p>Кад се све |
она наређује, како јој буде воља.{S} А можда је и морао тако чинити, јер правог екселенције ни |
а, што су видили да је он мирнији.{S} А можда се већ и сувише скупо видило администратору много |
што је кратко врѣме митрополисао.{S} А можда се није ни онда јошт права потрѣба изказала.</p> |
ра.</p> <p>Ваљда је сваки намѣстник — а можда и не баш оваки — писао своје мемоаре за себе, а п |
ре, или у соби око топле пећи.</p> <p>А можда је и пре већ дубоко у коршов загледао.</p> <p>Дос |
било... а што је било, то је сѣме, које можда није изтрулило.{S} Јест.“ </p> </div> <div type=" |
з рѣчи опростити са овим дружтвом, које можда и воли, да се ми уклонимо.“</p> <p>Овако и буде.< |
као његове шљиве.</p> <p>Одзив најгоре можда напитнице био је наравно најиздашнији, баш што се |
ест, и морали би се опоменути, да ће се можда на своје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} Па би могл |
{S} Теофан сав се стрѣсе, мислећи да ће можда сама Екселенција изићи.</p> <p>Врата се отворе, и |
, да ми опрости.{S} И нож сам потрго, и можда сам у оној фурији и реко коју непаметну: али <pb |
, и да сте ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта, да се није бѣгством уклонио.{S} Кажи |
а све, који јошт у сну почивају... који можда у грѣху каквом бдију... којим сатана душу лукавим |
ве приповѣсти она појава, која је у њој можда најсјајнија и најузвишенија; а и иначе имају њени |
бдију... којим сатана душу лукавим сном можда тек уплиће... да та молитва свесилном створитељу |
{S} С њиме ћемо се састати, и онда ћемо можда коју и о њему проговорити.</p> <p>Од епископа Хра |
му је јошт и сад срдцу ближа, него што можда и сам мишљаше.{S} Ово је била само нова храна за |
о.{S} Теофану ни гласа ни трага.</p> <p>Можда је умро: „Незнамо!“</p> <p>А да ли ће опет доћи?< |
оби, свуда загледи, па онда проговори: „Можда сам и снивала!“</p> <p>„Снивала, снивала, тетице. |
та ти знаш!“ осѣче се на њега друг му: „Можда ће госпођа Ленка више наћи задовољства у конверза |
“ рекне паријарх као за себе. —</p> <p>„Можда вам ја неумѣм казати све како ваља; зовните само |
у души, док је Ленка ове рѣчи говорила, може сваки лако мислити.</p> <p>С једне стране није се |
Станковић није такођер ништа ни почео, може се узрок барем у томе наћи, што је кратко врѣме ми |
.{S} А најпослѣ ми то нѣкако иде у реч, може бити, што желим, да тако буде.{S} Што се ствари ти |
послѣдњи бал описао, како је био...{S} Може се мислити, да се чуварном владици кожа јежила и к |
ои је знао, како митрополит изгледа.{S} Може бити да је тому узрок било то, што је држао, да ће |
слав био је доиста пѣсничка природа.{S} Може се мислити, како се са овим ножем, који о.{S} Теоф |
рѣти ни данас, ни сутра; небојте се.{S} Може бити да се ми јошт и на годину на овај дан весело |
вра.{S} То се неда накратко описати.{S} Може бити да се јошт даде најбоље схватити у ове рѣчи: |
доиста јако трѣбала.“</p> <p>„Најпослѣ може одпасти што и за нас.“ Овдѣ је мислио себе, те је |
г стражара.{S} Стража може и заспати, а може се дати и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна |
.. касација... десет година робија... а може бити и <foreign xml:lang="la">capitividium exempli |
полит, само би ми јошт то трѣбало.{S} А може ми и манастир подићи; економ је добар.{S} Па може |
е и без банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} |
жба божија у манастирској цркви.{S} Ова може човѣка узвисити до анђела, попети међу светитеље.< |
ју тетку постарала сам се како ваља, да може безбрижно и остале дане проживити, те на своју нећ |
је продао ономад послѣдње буре вина, да може нужна срѣдства за храну набавити, и данас га је ку |
о, да гули сиротињу: њему је бог дао да може поштено живити: па ако може помоћи, помоћиће више |
ако даровит, воља безобзирна.{S} И онда може сваки схватити, да је тај човѣк, ако је и млад био |
е, него пушка вашег стражара.{S} Стража може и заспати, а може се дати и подкупити: а моја рѣч |
итање једну <pb n="122" /> страну, која може живима пресѣсти, што умрли нису своју дужност учин |
небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла може изводити <foreign xml:lang="la">conatus homicidii< |
/p> <p>„Госпођа Ленка богата је.{S} Она може цркви нашој знамениту помоћ принети, а да неосѣти. |
аст игноровати, или повлађивати.{S} Она може много штошта незнати, што други свог незна, али ка |
о браћа сестру свога брата.</p> <p>„Она може бити правим анђелом хранитељем нашег манастира!</p |
ратимировић је знао, да и покрај закона може нама доста трунити такова сила, каква је била онда |
овати; а сад смо опет од њих далеко, па може поднети.“</p> <p>Сад тек схвате господари моменат |
манастир подићи; економ је добар.{S} Па може се из њега начинити и какав Доситеј, пак да видиш |
огата“, мислио је на госпођу Ленку, „па може манастир у њој добити добру ктиторку, а та би нам |
и би најпрѣ добро промислио, шта се све може изсукати из онога, што њему наврије да учини.</p> |
нисам хтѣо да пустим преда се...{S} Не може човѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта кога врага т |
орској кухињи.</p> <p>„Али пециво да не може бити боље.</p> <p>„Одмах рапортира то градоначелни |
д мене лудо да подадирем ствар, која се може за мене јошт зло свршити.{S} Господин Печеновић им |
ац Амфилохије, како је било.{S} Њима се може највише вѣровати.“</p> <p>О.Митрофан и о.{S} Амфил |
вај пут води управо у Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан је био прек |
ао их је архимандрит.</p> <p>„А како се може њој допустити да се закуне“ стане мудровати Митроф |
дуже непослѣдова, настави даље: „Шта те може овдѣ задржати.{S} Будућност си проиграо и саранио, |
то можете мислити.{S} Тај гост живи, и може јошт и 30 година живити, па ће живо преповѣдање сл |
Све је на жалост, како се пријавило, и може се узети, да је тако.{S} По даној мени власти мого |
тега и гвоздена рука... <pb n="72" /> и може бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, |
описивати њено стање.{S} Сваки га себи може лако представити.{S} Више јој се пута, пречује она |
pb n="111" /> двѣ, па је готов; а други може боме добро да повуче, па му се и непознаје.“</p> < |
акве наше корпорације (заведенија); али може и сама влада одтуд узети повода, да их под државну |
проговори: „Неможе ми бити жена, али ми може бити љубљена сестра.{S} Као такву сам је срдцу сво |
духу, вољи, силама нову енержију улити може само пријатељ, каквог он у Вама има.{S} Хоћете ли |
на стѣне нашега града с успѣхом ударити може, а сами нису одтуд имали или никакве хасне или врл |
те.{S} Има ствари, у којима други човѣк може бити човѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, да те |
ти, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштемо да |
а тим на настојатеља; „ја нећу ни да ко може помислити, да је која странка мене приватно информ |
а ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пострада... нека буде и то.{S} Не |
бог дао да може поштено живити: па ако може помоћи, помоћиће више Бога ради него наплате.{S} Д |
ор о.{S} Теофана са патријархом подпуно може разумѣти.</p> <p>Жеља, да се манастири уреде и наш |
ом часу понудио да се постриже, и да то може код нас бити.... невѣрујем, да се неби одрекла „ми |
ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то може искати, да <foreign xml:lang="la">si non caste, ad |
е.</p> <p>Зима је била лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине б |
S} Митрофану, да му у кућу недолази јер може бити зло.</p> <pb n="309" /> <p>О. Теофан објави о |
имну хвале и славе.</p> <p>„И дан данас може један прост калуђер у нашем манастиру дотѣрати да |
отишо? “</p> <p>„Е, господин је, па му може бити: и ја да имам кога да ме носи, небих никад иш |
, мораш бити несрѣћан...{S} У манастиру може становати мир... мир очајања, мир прегорѣња.. али |
ари нису тако описане и нацртане, да их може видити и онај, који нема прилике и трошка, да их у |
а два локомотива сусрѣсти имала.</p> <p>Може се дакле помислити каква је то пљуска била, која ј |
пи.</p> <p>Ноћ је духовник дана.</p> <p>Може сваки лако знати, каква је ова ноћ била за о.{S} Т |
ога протосинђелом толико година.</p> <p>Може се мислити, да је том сиромаху човѣку пуцало срдце |
дандѣ ће прије свега у св. Гору.</p> <p>Може бити, да је патријарху и угодно било, да се о.{S} |
лио је на о. <pb n="168" /> Теофана, — „може ми начинити скандал и побѣћи из манастира.{S} А ка |
га имања врло добро и безбрижно живити, можемо сваку потрѣбу подмирити, сваку жељу задовољити.{ |
м имућна, ја сам што више богата.{S} Ми можемо од мога имања врло добро и безбрижно живити, мож |
ит мало развуче устне, и проговори: „То можемо устмено казати, а гриота би било труда то написа |
те на ваши коњи за 3 сата у Н. Саду.{S} Можете данас врло лако тамо бити.“</p> <p>Е, сад другче |
ите сад, стоји ли то, и чим мислите, да можете то оправдати!“</p> <p>Администратор се накашље, |
аредити.{S} Ја вам дајем пуну власт, да можете учинити ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно, па |
и како манастир изгледа, пак онда сутра можете рано поћи даље.{S} И ја ћу с вама поћи.“</p> <p> |
врѣме нетрѣба да се виђате, али касније можете се и виђати и разговарати.</p> <p>„Твоја сестра |
Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му доћи?“</p> <p>На ово поглед |
од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом можете ви све ове узпоред и мимогред извести.“</p> <p>„ |
ја к вами ни дошо.{S} Него помажите ако можете... а ако неможете, а ви кажите искрено па да иде |
ли је говорио, кад се у свѣт вратио, то можете мислити.{S} Тај гост живи, и може јошт и 30 годи |
ту вас молим, да ништа непрећутите, што можете пред неумитним судијом заступати!{S} И ово су мо |
и небих вам овамо ни долазио.{S} Стражу можете ставити.{S} Моја рѣч везаће ме више за моје ариш |
че патријарх у крајњој љутости.</p> <p>„Можете,“ одговори о.{S} Теофан хладно. „Само ћу молити, |
е махати.</p> <p>„А, фајн.{S} Евала!{S} Можеш сести и јести... ни цар нема боље.“</p> <p>И заис |
ућим погледом.</p> <p>„То је истина.{S} Можеш јој писати; и мораш јој писати.{S} Око је прозор |
сѣди на ту столицу пак отвори срдце; — можеш бити увѣрен да говориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо |
ивати; видиш да сам здрава и читава, па можеш бити задовољна.</p> <p>„Данас ћемо кући.</p> <p>„ |
човѣка.</p> <p>„Послѣ те сјајне побѣде можеш бодрим духом ступити на бојно поље са другим прот |
одржати.</p> <p>„Знам да умѣш, хоћеш и можеш.{S} Преправи све што ваља, па почни како врѣме за |
он дође овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека поведе и М |
, и са другим људма о том разбирао; ако можеш и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мислите, |
.</p> <pb n="176" /> <p>„Али као сестру можеш је пуним правом сматрати.{S} Без сваке љубави, а |
а у срдце запљусне... у глави јој начне мозак врѣти... несвѣстица је ухвати... руке јој се разш |
е; нисам знао, да ви имате у глави мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, што га је зајео, и сви се |
зи тих лица укоче јој тако рећи живце у мозгу.{S} Као највѣрнија фотографија остане овај призор |
егових руку, <pb n="19" /> те му ипак у мозгу зазори, да отац Амфилохије нема часа најпре разаб |
и архимандрит настојатељ у манастир.{S} Мои хрђави снови учестају.</p> <p>— — „Видим шта је, и |
е и вратио.{S} Митровица није далеко, а мои су коњи добри.“</p> <p>То рекне и одведе о.{S} Теоф |
арода Јосиф с. р.“</p> <p>— — „Одношаји мои постају све гори.</p> <p>— — „Опет дадох преко г. Е |
е сѣтите, да су ти листови баш у рукама моих најбољих пријатеља, кои сваки мој корак <pb n="358 |
ан?</head> <p>Увѣрен сам да ће многи од моих читатеља овако запитати, ако књигу до краја прочит |
овори међу вама кад немате друга посла, мој о.{S} Теофане,“ одговори патријарх озбиљно. „Али ја |
/p> <p>— — „И винограде благослови Бог, мој помоћник.{S} Од десетка добио сам 1500 акова вина и |
iegslist</foreign> је сасвим што друго, мој мајору.{S} Знам ја добро шта је <foreign xml:lang=" |
у пѣнију.{S} Стратимировић га је звао: мој авва! а пѣснословци дали су му наслов: „новог Дамас |
ени неприпада наслов милостива госпођа; мој <pb n="189" /> покојни супруг нити је био племић ни |
ла: ја сам једина њихова наслѣдница.{S} Мој муж се такођер преставио.{S} Он је уважавао моје чу |
ваљане.... честите...{S} Нећу ни ја за мој труд много искати... та земљаци смо, па ваља један |
бивши настојатељ, да се озбиљно бои за мој живот, јер му је један човѣк казао, да ће ме убити, |
настојатељем.{S} Кад патријарх прочита мој опис жалости и невоље: мало га неудари капља.{S} Ре |
ео бамбусрор са сребрним оковом...{S} Е мој синко, другачије је такав човѣк изгледао, него сви |
ити противник, шта ли судије!</p> <p>„Е мој господине,“ промуца напослѣдку. „Видим ја то и сам. |
ви уписан Јуда Исхаријотски.“</p> <p>„Е мој синко“, дода за овим мало уздахнувши, „и ту ти могу |
лаву и упрѣ очи пред себе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да га сад, гледим,“ проговори архимандрит. |
донесе јој нѣко писмено.</p> <p>„Ово је мој правобранитељ, Тодоре!“ рекне она брату.</p> <p>„Је |
престала да будем несрѣћном.{S} Отац је мој умро, мати ми се упокоила: ја сам једина њихова нас |
ж, отров, конопац или студенац, који ће мој живот прекратити.{S} Сѣти <pb n="148" /> се живога |
госпођа Ленка дала руку на то, да ће и мој манастир почествовати, кад јој послови допусте.“</p |
{S} Докле сам ја жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене небудеш имао, онда си само свој.{S} Вид |
кама моих најбољих пријатеља, кои сваки мој корак <pb n="358" /> будним оком прате.{S} Но до то |
славе твога дана.... да ли ће се и мени мој гроб скоро отворити?“ рекне о.{S} Теофан, и опет не |
ослободити, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких чуда и покора.{S} У ка |
д неоцѣниво уваживам.</p> <p>„Он је био мој анђео хранитељ.“</p> <p>Сад јој се опет појави пред |
Та он је толико исто ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт већу снагу над њим имате него његов нас |
тавку, и молим да ми се допусти отићи у мој постриг.</p> <p>— — „Мора да су пријатељи добро под |
здравља и да ми допусти да се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо праве разлоге навести, да не |
ир Бешеново.{S} На његово мѣсто пошљу у мој манастир за администратора на ново онога старога, к |
и се јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој кревет, а ја ћу се сложити на овај диван,“ одговори |
а, али ми то није било познато.{S} Отац мој био је силовит, и ја сам држала да морам учинити, ш |
их има,“ рекне јој архимандрит.</p> <p>„Мој предходник у овом манастиру гледао је прѣко свега р |
и долазио.{S} Стражу можете ставити.{S} Моја рѣч везаће ме више за моје ариште, него пушка ваше |
гога друштва.{S} Ја ћу да се вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даље.“</p> <p>Ово ре |
заспати, а може се дати и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна, нити се даје уклонити, док |
.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би то дочекала, <pb n="26" /> да |
аше говор.</p> <p>„А ви ћете сад на сва моја питања одговорити, <pb n="84" /> али по души, исти |
</p> <p>„Кад ћеш ме пустити кући, драга моја сестро?“ запита ју једаред брат, да чује; како она |
то сам почела говорити...{S} Дакле, кад моја тетица метне бѣлу набрану капу на главу, наочари н |
кама. „Нека буде, шта хоће, само кад је моја ћелија остала на миру.“</p> <p>Куварица се нѣкако |
Твоја су уста била увѣк нѣма... али је моја душа право у твојим очима читала:{S} Је ли могуће |
и њу пуштај из твоје ћелије, а друго је моја брига,“ одговори му администратор и окрене му леђа |
да ви имате најбоље.“</p> <p>„Али није моја, него манастирска!“</p> <p>„А ви му пошљите од ман |
е: хо, то су хрђави знаци... у том лежи моја судбина!“</p> <p>Дуго је ишо час брже, час лакше, |
рене Ленки, и рекне јој: „Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, д |
лава му клоне дубоко на прси.</p> <p>„О моја златна будућност!“ повиче најпослѣ и баци се на ст |
>„Но сигурно није тако лѣпа бакица, као моја тетица, је ли?“</p> <p>Ово рекне Ленка па загрли с |
захвалности нетрѣба никакве; то је само моја дужност, као житеља Фрушке Горе, и члана једне ман |
оштење молим, јер сам пронашо, да је то моја дужност.{S} Ви ме нехтѣдосте примити.{S} Ја тому н |
овдѣ.{S} Ја сам код ње одсѣо, јер је то моја пријатељска кућа одавна“, проговори архимандрит на |
ко поклони, али му руке недаде.</p> <p>„Моја сестра одлази овај час, проговори о.{S} Теофан, „М |
а му одкопчаше закопчане устне.</p> <p>„Моја сестра!“ проговори он значајним, али одсѣчним глас |
рхимандрит погледавши на стару.</p> <p>„Моја рођена тетка, Марија Новаковић удовица.“</p> <p>Ар |
кућа.“</p> <p>„Добро, добро; видићемо; моје је гостима казати.{S} Међутим будите увѣрени, да н |
у прѣсуду: као калуђер погрѣшио сам.{S} Моје је било послушати, па онда правду тражити.{S} Ја с |
раг и одговори: „Гледајте ви ваш риф; а моје перо и мастило је овдѣ“ показујући на чело, као да |
кроз сузе. „Ти си ми сјајна награда за моје борбе!{S} Али ја немогу овога дара примити: има ме |
ставити.{S} Моја рѣч везаће ме више за моје ариште, него пушка вашег стражара.{S} Стража може |
стајем на ваш суд, и непризнајем вас за моје судије, и идем из ових стопа у Карловце Њ. Екселен |
мужем, похитила сам да тражим пријатеља моје младости, мога срдца.{S} Нашла сам га у раси — у м |
походити.</p> <p>„Примите поздрав и од моје тетке, која вас са свом збиљом својим господином а |
а имате високу милост, и да примите ове моје рѣчи као рѣчи, које говори послушни син отцу, и ка |
јарх из гласа; „и ако ми тај час из ове моје собе неизиђеш напоље, даћу те из ње избацити.“ —</ |
свештеничку рѣч, да ћете му казати ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање ни више?“</p> <p>„Ништ |
ика каквога анђела!{S} Хоћете ли му ове моје рѣчи приобштити, господине?{S} Ја вас за то лѣпо м |
, колико ми припада, па дајте ми што је моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам и дошла.{S} Немора |
“</p> <p>„Хвала Гурковој жестини што се моје особности тиче, подпуно.{S} Али ноћни духови и шва |
о ти је свештени суд!“</p> <p>„Ви нисте моје судије!“ проговори на то о. намѣстник. „Јесам ли ш |
. администратор био заповѣдио, да је из моје ћелије пустим, да је немора силом напоље извлачити |
ју:</p> <p>„Душа ваља, добро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја много боље.{S} Чудо, на једном |
се такођер преставио.{S} Он је уважавао моје чуство дужности, и оставио ми је све своје добро.{ |
м у ту сврху колико бијаше доста, и ево моје цркве гдѣ се сија ново измолована као украшена нев |
ишта друго — ни мање ни више; па то ево моје руке.“ И пружи јој своју руку.</p> <p>„Хвала вам!“ |
да ти ниси разумѣо живот мога ока, глас моје душе, таласање мога нѣдра! — О, ја сам много, мног |
еумитним судијом заступати!{S} И ово су моје послѣдње рѣчи.{S} Ја више неговорим ништа.{S} Нека |
ила, и што ми је од мужа остало, остаје мојим и његовим рођацима <pb n="321" /> по правди и пра |
о бѣлој пантљики.</p> <p>„Ево ти је, с мојим благословом! па је обѣси под расу на прси своје.{ |
кад као лик чистијег створења каквог у мојим мислима, а сад ми приступаш, као лик јединог <pb |
а.“</p> <p>„Лажу, тетице; лажу.{S} Нема мојој тетки пара.{S} Па кад се још лѣпе обуче, па метне |
ту капу није мѣста том дивном вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На то се промешкољи и окрене зиду. |
окој мудрости, то се чешће показивало и мојој простој памети.{S} Ако ми скрстимо руке и на даље |
пут, кад у двор одем, ненађем, да је по мојој заповѣсти учињено!“</p> <p>„Полицај оде и пошље т |
м ушо у манастир, умро сам за свѣт... у мојој је власти умрѣти и за сам манастир!“</p> <p>Чудни |
отрова.</p> <p>„Ова хоће да се убије у мојој ћелији, ако је дирнете, па шта ћемо онда?{S} Ето |
а екселенција, кад чује, да су женске у мојој соби биле!{S} Шта ће на то рећи његова екселенциј |
.{S} Ово сам ја стекла, послѣ мога мужа мојом штедњом и управом.{S} Са овим могу разполагати по |
ерара даде 58.000 ф.</p> <p>Архиепископ Мојсије Путник поднео је на позив царев предлог, како д |
кои је тога најдостојнији!</p> <p>„И за моју тетку постарала сам се како ваља, да може безбрижн |
кне Ленка. „Другом приликом провешћу ја моју тетку по Фрушкој гори.{S} Али сада морамо одлазити |
сам и са онима, кои су најжешћи: али на моју душу нисам чуо ни једне рѣчи, која би ишла на то, |
него у оне дане луде младости; врѣме је моју страст само оснажило и повећало.{S} Ти ниси срѣћан |
ш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по моју плату, одговори му куварица приступајући му руци. |
не,“ примѣти Ленка. „Него како сте лѣпо моју тетку дочекали, доћиће вам она.{S} Обадвѣ неможемо |
ите, како најбоље знате.{S} Ја ћу ићи у моју ћелију, и сматраћу се ариштанцем; бѣгати нећу, тог |
исмо!“</p> <p>„Па куда идеш?“</p> <p>„У моју ћелију!“</p> <p>„Није потрѣбно; ено ти писаћег сто |
ега је све ово особито занимало.</p> <p>Молбеним дакле гласом проговори: „Докончајте своју повѣ |
> <p>— — „Год. 1849 поднесем патријарху молбеницу, да ме рѣши овога мѣста, јер сам слаба здрављ |
ет дадох преко г. Епископа Крагујевића, молбу, да ме одреше од тог званија, јер ћу иначе принуђ |
у, уважавали су га тако, да су му сваку молбу изпунити приправни били.</p> <p>Наравно да се и о |
лику слику, сцене из косовске битке.{S} Молер није баш спадао у први ред умѣтника свога руфета; |
ред дође један прњаворац о.{S} Теофану, молећи га, да забрани о.{S} Митрофану, да му у кућу нед |
ром клањао се свештеник до црне земљице молећи покорним гласом, да га пријави код Њ. Екселенциј |
а му своју живу жељу приобшти, па да га моли, да му даде за то путовање дозволу и благослов.</p |
тима и мотивима, пак оде у Карловце, да моли од патријарха потрѣбни допуст и благослов.</p> <p> |
„Ево те молим на колѣни, као што се Бог моли: смилуј се на мене, неубијај ме, небацај ме овако |
: ево те молим на колѣни као што се Бог моли — клоне калуђеру глава на прси, као да га сва снаг |
љице му:{S} Ево те молим као што се Бог моли.</p> <p>Тима је рѣчма љубећа жена нехотице дозвала |
намѣстник Ј...чки“, примѣти Варнава, „и моли, да га пустите пред себе.“</p> <p>„Казао си ми јут |
звишеност побожности... свѣст, да се ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну почивају. |
ћеш имати.. воље ће бити....{S} Хајде, молим те, хајде из ових стопа... немој да те какав случ |
и немицати се!“</p> <p>„Хајде престани, молим те,“ рекне му архимандрит Партеније. „За шалу је |
се нагледим.{S} Престани тето плакати, молим те.“</p> <p>Стане се подизати, да се мало узправи |
утаманити, а то неби било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на администратора манастирск |
Но до тога сигурно неће доћи.{S} Ево ја молим у највећој понизности, да имате високу милост, и |
е кад најбоље слуша.{S} Ево и пред вама молим старѣшину да ми опрости: а честњејша конзисторија |
{S} Јест.{S} Ево нашег изасланија, које молим да се у записник уведе.“</p> <p>Овим преда протођ |
преда се, да вас као млађи за опроштење молим, јер сам пронашо, да је то моја дужност.{S} Ви ме |
за свѣтлост!“</p> <p>При рѣчима: ево те молим на колѣни као што се Бог моли — клоне калуђеру гл |
учиниле рѣчи пријатељице му:{S} Ево те молим као што се Бог моли.</p> <p>Тима је рѣчма љубећа |
силног чуства гласом повиче му: „Ево те молим на колѣни, као што се Бог моли: смилуј се на мене |
<p>— — „У децембру поднесем оставку, и молим да ми се допусти отићи у мој постриг.</p> <p>— — |
ока затворити,“ рекне јој тетка. „Угаси молим те ту свѣћу, јер нећеш трѣнути.{S} Ако на мене на |
<p>„Хоћу,“ одговори о.{S} Теофан. „Него молим, да имате високу милост, и да примите ове моје рѣ |
ми буде како сам заслужио.{S} Али само молим, да буде изтрага непристрана и суд праведан, а то |
бштити, господине?{S} Ја вас за то лѣпо молим.“ .</p> <p>„Хоћу с драге воље!“ одговори архиманд |
а имам велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете!“</p> <p>Печеновић погледи тријумфира |
ити о њим неби било сходно; и за то вас молим да му кажете, да ја исто онако мислим као што он |
једном и у другом случају.{S} Зато вас молим да ми опростите.{S} Овим сам своју савѣст олакшао |
и.{S} А што се саме ствари тиче, ту вас молим, да ништа непрећутите, што можете пред неумитним |
а ма ми се и главе тицало.{S} Само јошт молим, да би ме заклонили од злостављања братије, док к |
више хиљада фор. досада раздао.</p> <p>Молим Ваше Превосходителство са најдубљим синовним стра |
днаки.{S} Иди ми изпред очију!“</p> <p>„Молим, да ми дате допуст, па Вам нећу никад доћи пред о |
му се за то сваки дан из чистога срдца молимо.{S} На лѣто, кад сасвим оздравим, желимо вас у в |
, па ма га послѣ на колѣни за опроштење молио.{S} Зграби дакле мантију једном руком с једне, др |
ства.{S} Ја сам се тога ради покајао, и молио сам отца администратора, да ми опрости.{S} И нож |
00" /> страдање узвишење.{S} Ја сам вас молио да ми опростите, што сам вам згрѣшио; ја праштам |
говора, и ја могу свршити.{S} Само бих молио, да ми допустите, јошт ове три ствари да кажем.</ |
е; одозго је чекао упутства и снаге.{S} Молитва топла укрѣпи му душу, и он повиче, ободрен виши |
о врѣме тражити и одликовати.{S} Његова молитва дѣловаће као лѣк код болесника, као глас више у |
а се небо!“ говорио је свѣт;“ и „његова молитва иде право у божије уво.“ Имамо ми сада важнијих |
зивати; већ се почео разносити глас, да молитва о.{S} Теофана више помаже него рецепти доктора |
се сѣтим, колико ме је пута та јутрења молитва за све људе узвисила над људама и дигнула међу |
лукавим сном можда тек уплиће... да та молитва свесилном створитељу иде и за оне, који леже на |
а од Бога милости запросити... да се та молитва диже и за мајку, којој јединче умире, па стоји |
пуњавати, јер и служба <pb n="251" /> и молитва о.{S} Теофана доносила је сваки дан то већи при |
и даје му у руке кључе од раја.</p> <p>„Молитва над болнима... повраћа често мило здравље отцу |
олест задржа.{S} Сад сам, хвала Богу, и молитвама мога брата, подобро оздравила, али сам ипак ј |
/p> <p>„Препоручујемо се вашим смиреним молитвама.</p> <p>У Бечкереку......</p> <p>Ленка удова |
араш и подижеш.</p> <p>„Ено ти цркве... молитве су крила у небо.</p> <p>„Ено ти школе... школа |
лед на о.{S} Теофана и на утисак његове молитве бијаше и њих очистио, узвисио и просвѣтио.</p> |
ѣта.</p> <p>И данас, кад је послѣ топле молитве нашо излазак из таме и мрака, стане му прѣд дух |
тајао је као преображен.{S} Он је читао молитве и тѣшио болнике из дубљине срдца и душе своје.{ |
астири грађени, да нѣколико људи читају молитве, а и немисле шта говоре, да нѣколико људи живе |
у га видили.</p> <p>Осим њега читали су молитве и други калуђери.{S} Ови сви осѣте као да су из |
ајуће дане провешћемо у строгом посту и молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег св |
.</p> <p>„Нека је заступи силном својом молитвом код свеблагога Господа!“ рекне архимандрит. „З |
затим долазише и из даље болестници на молитву њему у манастир; а мало послѣ почеше и болнике |
прекорачи.{S} И за чудо, сваки, ком је молитву очитао или прѣко кога је са св. тајном при служ |
ма, кои су нарочито били дошли да им он молитву очита и утѣху пружи.</p> <p>Чинодѣјствовању при |
онда ћемо да читамо куварици горопадну молитву.“</p> <p>Узму свѣћу и оду у комору, гдѣ су разн |
азивао.</p> <p>Очита му за тим опростну молитву и заложи га мрвом хлѣба и две три капље вина ко |
у трапезарију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, да их мало прегледим,“ з |
<p>И тим убѣђен усуђујем се препокорно молити, да би Ваша Екселенција сачувала нам манастир од |
а буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле сам ја |
одговори о.{S} Теофан хладно. „Само ћу молити, да незаборавите, да имамо јавних листова, кои н |
ости у цркву.</p> <p>Црква је била ново молована од Аврамовића.{S} Аврамовићеве боје познате су |
о продужити јер му архимандрит повиче: „Молчи, безобразниче“, и погледи га, као да га је хтѣо о |
, зграби га за прси, па повиче: „Што га мољакате; <pb n="33" /> сложно, па ћемо га у брашнару с |
уче... сасвим сам добро осѣтила руку на мом рамену...“</p> <pb n="217" /> <p>„Па шта јошт,“ зап |
„Нема духова у твом манастиру, л’ има у мом,“ примѣти домаћин и изклиби зубе на свога колегу.</ |
а љуби као брата рођенога; и да ће се у мом спомену блистати његова слика као слика каквога анђ |
н. „Но признајем у напрѣд, да ће бити у мом разлагању више горуће добре жеље, него поуздања, да |
истини.</p> <p>Како се ручак сврши, уђе момак и јави, да је дошо архимандрит Раковачки. „Баш до |
знати.</p> <pb n="50" /> <p>Сад настане моменат, у ком су обоица ћутали.</p> <p>Иза кратке почи |
га у црквену управу.</p> <p>Повѣстнички моменат у овом чини инштрукција за будимске (XIV. пункт |
днети.“</p> <p>Сад тек схвате господари моменат Гаврине перипетије.</p> <p>У даљини сјају се Фр |
свѣтлост, те ћеш и ти подпуно схватити моменат онога, што ћу ти даље да кажем.</p> <p>„Бечка в |
иначе имају њени послѣдњи дани одсудан моменат за даљи течај ове приповѣсти.</p> <p>Знамо, да |
лаву, која би се међу њима нашла у оном моменту, кад им се ваљало састати.</p> <p>На несрѣћу на |
државе и дужност народа изискује, да се монаси њиховој правој цѣли поврате.</p> <p>Онда се наро |
цркве и дужност народа изискују, да се монаси, који су од свога опредѣљења сасвим одступили, и |
вдѣ нема сугласна, кротка, и како трѣба монашка живота, него робско влада огорчење, и звѣрско п |
о“, рекне тетка. „Монте Христо — Христо Монте.{S} Није по шији него по врату.{S} Па „кајмнисе ф |
су они твои, како се оно зову? „Христо Монте“ —</p> <p>„<title>Монте Христо</title>!“ поправи |
о зову? „Христо Монте“ —</p> <p>„<title>Монте Христо</title>!“ поправи је нећака. „Све једно“, |
и је нећака. „Све једно“, рекне тетка. „Монте Христо — Христо Монте.{S} Није по шији него по вр |
иденцију за патријарха.{S} И то ће бити монументална зграда.“</p> <p>Ми ћемо овдѣ примѣтити у к |
овци?{S} Оне главнице, коима мислим оне монументалне заводе извести, налазе се у народном фонду |
ли.{S} Та његовом се високородију пѣва, мора се викати с другима, па како било да било!</p> <p> |
у и сам администратор долази по мене... мора да им нестоје акције најбоље.</p> <p>Али се одмах |
будите увѣрени, да ће се свѣт запитати: мора ли то тако бити!{S} И нема ли начина да то буде бо |
ју му је бистри дух обилно просипао.{S} Мора да је код свију добро стојао, јер су му сви одобра |
о смѣшио; али у течају говора Теофанова мора да се особита мисо код њега родила.{S} Ову ћемо по |
па га сви примамо једнако.{S} Е па онда мора и он нас <pb n="112" /> који пут послужити.{S} И т |
на, али како други совѣт што дозна, она мора то већ и уклонити.{S} На примѣр: ко ће одобрити, д |
ако далеко ићи, да настојатељ манастира мора за сваки корак свѣдоке тражити.{S} Настојатељ је г |
обро, а не његово приватно.{S} Он дакле мора с једне стране сваку саблазан избѣгавати, па и у с |
нити су за то ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што велите за |
рају диже се сасвим бѣо шиљак управо из мора под облаке; са његова врха види се далеко азур-пла |
да проведе?{S} И настојатељ је човѣк, и мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на к |
ти, има се на то присилити; ко зло ради мора се казнити; ред и дисциплина ваља да имају гвозден |
ласио одговор о.{S} Теофана.</p> <p>„Ти мора да си Бугарин отче!{S} Тако си тврдоглав,“ осѣче с |
познаје, у стању, ком се свак смиловати мора.{S} Овај је гледао управитеља укоченим погледом.{S |
мо му и саму кућу да затворимо, у којој мора вѣк свој да проведе?{S} И настојатељ је човѣк, и м |
слабости избѣгава.{S} Као поштен човѣк мора дакле или обѣт свој држати, или из калуђерства изс |
новом манастиру.</p> <p>— — „Настојатељ мора да се што у двору замѣрио, јер дворска господа, ко |
оћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да има разлога; пак за то морамо одлазити.{S} А ја |
шати, а у срдцу сласти раја осѣћати: то мора да је <foreign xml:lang="la">non plus ultra</forei |
вори: „Кад човѣк види буквана, одмах му мора и нехотице пасти на памет „буква“.{S} Али сам већ |
ако пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити, иначе одосмо у глиб, који дна н |
гомили, а пред њима Печеновића.</p> <p>Мора да га бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говор |
ту спремити“, одговори игуман домаћин. „Мора човѣк и ђаволу запалити свѣћу.{S} Учинили су ми мн |
опусти отићи у мој постриг.</p> <p>— — „Мора да су пријатељи добро подупирали, јер за кратко вр |
римѣти Ленка раскалашно весела.</p> <p>„Мора да је,“ рекне тетка сасвим озбиљно.</p> <p>„А јеси |
</p> <p>Он јој врати дану му изправу, и мораде се к прозору повући.</p> <p>И у Ленкиним очима п |
ацијенти су као и медички; они мисле да морају казати и најмању маленкост.</p> <p>Адвокат је ћу |
ини. „Та кости незаборављеног списатеља морају се у гробу од радости потрѣсти, кад му кћери нар |
европским државама.{S} И саме босанске морају их преда се пустити.{S} Високородни је уважавао |
његове руке.{S} Што он заповѣди, то они морају извршити, па ћуткац!“</p> <p>„Добро, добро,“ одг |
9" /> од леда животворну топлоту улити, морала је и у крви самог изнуреног аските (пустињака ко |
ати на управи манастира, него би се ова морала предати онима из чланова манастирских, кои су до |
ти, страсти, жеље, наде, страха и ужаса морала је и у само срдце <pb n="149" /> од леда животво |
ућа пробила и срце тако озлѣдила, да је морала, нагла смрт неизоставно слѣдовати.</p> <p>Изпита |
м животу одређује.{S} Већ са ове стране морала му је ова појава све живце до краја затрѣсти и у |
дисциплине.</p> <pb n="76" /> <p>Ту се морала или стара политика по што по то одржати... на ов |
гала... али која јој је највише шкодити морала.{S} Рѣч та била је нож са обѣ стране оштар, лѣк |
<p>„Два! два!“</p> <p>„А то сам ја ипак морала мало подуже спавати.“</p> <p>„И снивати, тетице, |
милавку није скинуо; јер је ова по чину морала исто тако на свом мѣсту стојати, као клобук код |
ре, јест.{S} А кад би људи овамо дошли, морали би се запитати, да их није ко научио, шта ће да |
тично, мало по мало једно за другим.{S} Морали би се дати приправити учитељи из калуђера, шиљућ |
она неваљалица побѣгла из манастира, и морали смо је послѣ са онолико хуке буке по прњавору и |
је ко научио, шта ће да говоре, јест, и морали би се опоменути, да ће се можда на своје рѣчи мо |
слугама у јавној гостионици куцали, или морали отићи у шуму к надничарима, који дрва, сѣку.{S} |
Herrn,</foreign>“ почне штуцати.</p> <p>Морали би знати, да је овом великом господину прелазила |
врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног гледишта могла би ова ствар у рукама калуђерск |
, а како му је био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом дунавском сокаку чути, у ком му је ку |
е увидити, да је ово питање настојатеља морало нѣмим учинити.{S} Он је ћутао, као да га водом з |
архимандрит нити настојатељ.{S} Него је морало бити што издашно, јер се при том јако намршти.</ |
ином... ил урадили ил изпросили, али се морало на крај изићи, тако да нема дефицита.{S} Није он |
>Пило се оштро; није дакле чудо, што се морало чешће у подрум по „тазе,“</p> <p>Онај ђак, кои ј |
офан примѣтио.</p> <p>Наравно, да је то морало дати повода читавој гомили мисли.</p> <p>„Ко зна |
ти пасуља... а ја сиромах <pb n="64" /> морам да се патим са овим пилетом!“</p> <p>Ово рекне, п |
мој био је силовит, и ја сам држала да морам учинити, што ми рекне.{S} Ја сам пошла за другог, |
лите.{S} Ја сам оно казао, што држим да морам по дужности онако мислити и говорити.{S} А ви каж |
p> <p>„Е сад ће сви у трапезарију, и ја морам <pb n="27" /> тамо.{S} А ти гледај па умакни.{S} |
бро запамти.{S} Ту нема шале.{S} Или ја морам касиран из полиције или ти мртав у полицију, ако |
мршти и проговори архимандриту: „Ако ја морам све написати, што овај говори, ја нећу бити никад |
пођу тим путем, <pb n="55" /> е онда се морам бранити, па по што по то!{S} А ако они нестану на |
остављен.</p> <p>— -- „Ненађем ништа, и морам све силе и умне и тѣлесне напети, да би мого само |
ођеш,“ викне за њим патријарх, „ја теби морам дати реванж.“</p> <p>За оне кои нису патријарха Ј |
p> <p>„Нема ту ништа“ повиче куварица, „морам ићи отцу намѣстнику.{S} Ови ил су пијани трештени |
ен.</p> <p>„Кад господин тако заповѣда, морамо слушати,“ одговори дуја са свим мирно, у пуном у |
и криви томе разсулу, оче архимандрите, морамо чинити своју дужност.{S} Ми морамо бити строги.. |
а за гориво; кад хоћемо што да скувамо, морамо да кидамо своје плотове.{S} У ћелијама гинемо зи |
ну, <pb n="303" /> кои хоће да бѣжи.{S} Морамо га чувати, и добро пазити, да се из манастира не |
“ одговори арлимандрит. „И ја судим, да морамо бити строги, јер ће сва дисциплина изтајати као |
моју тетку по Фрушкој гори.{S} Али сада морамо одлазити“.</p> <p>„Ви сте познати са госпођом Пу |
живи.</p> <p>Али за Доктора Стојаковића морамо казати, да је архимандрит подпуно право реко.{S} |
b n="302" /> познаника тичу, које дакле морамо и нашим читатељима приобштити.</p> <p>Кад је дош |
{S} Теофана, госпођи Ленки.{S} С њом се морамо јошт једаред састати, јер нам неби нико опростио |
ите, морамо чинити своју дужност.{S} Ми морамо бити строги... праведни али строги.{S} Зато ћете |
ним мислима покренути једногласно; а ми морамо нашим читаоцима ствар мало разтумачити, да могу |
иличило.{S} На сваки пак начин признати морамо, да нам се тим измакла особита заслуга за цркву |
<p>Архимандрит продужи: „Ко незна, оном морамо казати.{S} Дакле чујте оче Митрофане“.{S} На то |
чин необична, снажна, импонујућа; к том морамо додати, да је у том <pb n="82" /> тѣлу становао |
кући, то мора да има разлога; пак за то морамо одлазити.{S} А ја би заиста врло радо видила бар |
нородне сестре миле Фрушке Горе.</p> <p>Морамо коју рећи о овим манастирима што се овдѣ спомињу |
нам овом приликом у перо долази.</p> <p>Морамо се чудити и дивити, да ова слика недаде повода д |
foreign>!{S} Живио...{S} Живио!“</p> <p>Морамо се разумѣти.{S} Домаћин је високородном слао шљи |
у говорила.{S} Слѣдујући њеним мислима, морао је сам себи признати, да су му изгледи тамни и мр |
се сиромах Коларовић ни крив ни дужан, морао одрећи архимандритства и архимандрије и отићи као |
нагледати; коју је чистим срдцем мѣрио, морао јој се дивити дубљини и узвишености чуства; анђео |
је, а та му је почесто долазила, или је морао имати Винковића у манастиру, или је сам отишао ку |
се на убијствено оружје.</p> <p>Овај је морао чути, да се ко приближује, јер је старо лишће шуш |
ене за намѣстника.{S} Г. протосинђел је морао као професор богословије у Карловци бити, и зато |
едили мало пилета.</p> <p>Јео је што је морао; али није мого срдцу одолѣти, да неуздахне и нере |
му је био врло углађен: видило се да се морао кретати чешће по вишим круговима.{S} На духовитос |
инио позваним епископ Хранислав; или се морао сасвим нов правац узети... овај је налазио презум |
овога вечера сам одговорити, већ му се морао придружити манастирски шумар.</p> <p>Шумари су на |
ти својој лежао је са болном утробом, и морао је чешће замолити супароха, <pb n="261" /> да одс |
је, како јој буде воља.{S} А можда је и морао тако чинити, јер правог екселенције није било, из |
грађанског реда желио ту учити, тај би морао наравно плаћати, <pb n="343" /> колико би се одре |
фан с подпуном смѣрности.</p> <p>„Па си морао баш сада доћи?“</p> <p>„Казали су ми да могу ући. |
атријарх зачуђен. „Та ако ико, то би ти морао бити задовољан.{S} Та теби су се давали манастири |
али ја сам био калуђер, млађи... ја сам морао допустити да буде, што старији налаже, па после с |
х, чинио је тајно.</p> <p>Али је уједно морао држати под уздом и сваки напрѣдак и сваки намѣри |
осмо: то је наравно, да је тај контраст морао слушаоце на грохотни смѣх побудити.</p> <p>Печено |
„А, то су ми дала та господа, па сам их морао ту спремити“, одговори игуман домаћин. „Мора човѣ |
ја љубав, највећи пријатељ.{S} Пак онда морате и на то помислити.{S} Он хоће што је најбоље, же |
вѣтно да се видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништ |
рѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу госпође тетке морате уважити,“ прихвати архимандрит. „Кајали би се до |
е сте положили.{S} Кад ја заповѣдим, ви морате слушати, слѣпо слушати, па било вам право или не |
скорије посѣтити...“</p> <p>„Понда и ви морате нас надгледати“, рекне ова.</p> <p>„На сваки нач |
криминалном суду предати... ви ћете се морати заклети... пак ако свѣдоци потврде вам рѣчи, онд |
опоменути, да ће се можда на своје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} Па би могла велика неспретност |
ајете при вашем наводу у тужби, ми ћемо морати ствар криминалном суду предати... ви ћете се мор |
к нечујући.</p> <p>„Заболи ме глава.{S} Мораћу лећи.{S} Лаку ноћ тетка!“</p> <p>За тим оде у др |
ам добро извѣштена... ти си несрѣћан.., мораш бити несрѣћан...{S} У манастиру може становати ми |
чује; како она о том мисли.</p> <p>„ А мораш ли ићи Тодоре?“ запита га она -жалостиво.</p> <p> |
p>„То је истина.{S} Можеш јој писати; и мораш јој писати.{S} Око је прозор за анђела а врата за |
кад ти је добро и кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и умрѣти!“</p> <p>Ова бура у души бијаше га |
. незаборави <pb n="39" /> на то.{S} Ти мораш тај остати, и кад ти је добро и кад ти је зло.{S} |
ућност си проиграо и саранио, јер и сам мораш признати, да ти браћа неће трпити, да онај човѣк |
бом да говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто мораш казати, то сам увиђаш; то си и синоћ увидио, кад |
неодговараше ништа.</p> <p>„Та шта је, море!“ повиче скоро гласно други од млађих калуђера, шт |
печатите уста цркви!“</p> <p>„Је с’ ти, море, глув? — Зар ниси чуо, што сам реко?“ одговори му |
ега: „Шта?{S} Није ти право?{S} Ја сам, море, ту банду довео, и ја сам наредио да то свирати на |
ign xml:lang="la">Procellas</foreign>!“ море долази од <foreign xml:lang="la">procella</foreign |
p>„Ходи ба мном о.{S} Теофане!{S} Та ја море ништа и незнам о твојој фамилији.{S} Ходи да ми пр |
ха види се далеко азур-плаветно егејско море са отоцима Лемнос, Тасос, Самотрака, Тенедос, Скоп |
Света Гора пружа се као језик у егејско море и скопчава се са полуостровом <pb n="323" /> Халки |
ије л’ то доста?{S} Прошлост ти утону у море људског неваљалства, будућност ти је отрована прош |
де, шта је то сада, и један га запита: „Море Гавро, шта је то с тобом?{S} Ових дана био си сасв |
у неповиче калуђер: „на здравље!“ То је морска дисциплина.{S} Ради што ко хоће.{S} Трѣба вас гв |
ма..{S} Милина јој силом и неодољивости морских таласева у срдце запљусне... у глави јој начне |
јане.{S} Гудуре су дивотне.{S} На брѣгу морском сјају се зидови и бедемови стародревних манасти |
вршио.</p> <p>Троицку Лавру недалеко од Москве у Русији ваља видити, да човѣк разумѣ шта је то |
ареди, да јој кола чак долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ствари своје даде изнѣти на кола, да нико нео |
p>Приправи се дакле добро аргументима и мотивима, пак оде у Карловце, да моли од патријарха пот |
, да на мене нико негледи.{S} Сто очију мотре на мене, знаш ли ти?{S} Сѣди с миром код куће.{S} |
знати ко пише?“ запита је архимандрит, мотрећи оштро али непримѣтљиво, како се она при том држ |
је ваљало свршити, није о.{S} Теофан ни мотрио на своје калуђере у оно доба кад су били оставље |
а црквена управа, пак је нарочито на то мотрио, да се са наше стране неда никаква повода.</p> < |
... поставе стражара, кои је имао на то мотрити, па кад дође, одмах господину јавити.</p> <p>Ов |
сићеш од сада јошт више и боље.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, сад се сѣтих.</p> <p>„Јошт ћу ти је |
удија судио.{S} Јест.{S} Онда се нећете моћи потужити ни на што.{S} Сад ће вам господин протођа |
ује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје труде, своје успѣхе сестринско |
и кући, ко зна хоћемо <pb n="204" /> ли моћи коју у овој ствари проговорити, а мени се чини, да |
а тако нећемо ни сада ни једнога видити моћи.“</p> <p>„Одлазите јошт данас?“ обрати се архиманд |
ашу теорију уважимо, онда ће настојатељ моћи не само имати пријатељице, <pb n="104" /> него је |
ће ових 10000 фор, на годину врло лако моћи саставити.“</p> <p>Овдѣ ућути о.{S} Теофан.</p> <p |
и средства, којим ће народу сваковрстно моћи помагати.{S} Већ ми је пред очима стајало благо, к |
ржао, да ће се тек на оном другом свѣту моћи видити, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на столиц |
е служити ни вама ни обитељи на чест, и моћиће имати велике послѣдице.{S} Јест.{S} Честњејша ко |
падне Бечкој високој влади и она повуче мрѣжу своју око тога ужаснога човѣка, да га испије као |
асвим спариле, као оно што спарава биље мраз или превелика препека.</p> <p>Он је нишо као пијан |
ај ми смрт за живот, убијство за љубав, мрак за свѣтлост!“</p> <p>При рѣчима: ево те молим на к |
а, пред којим смрт бѣжи као пред сунцем мрак... ох, и сад ми се груди пуне, срце ми се надимље, |
ва падне на њега а противници да дођу у мрак и таму; како ће заузети старѣшину својим идејама, |
лично покасати, а ваља да дође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу пустили од нас тако брзо. |
лѣ топле молитве нашо излазак из таме и мрака, стане му прѣд дух поред слике јавне дужности и с |
и.</p> <p>Доћиће или рано ујутру или по мраку у вече.{S} И то су имали разлога као истину узети |
мрачна ноћ сву земљу увити: мене увија мрачна ноћ и кад си ти на врху славе твога дана.... да |
падаш у гроб твој јарко сунце; скоро ће мрачна ноћ сву земљу увити: мене увија мрачна ноћ и кад |
себи признати, да су му изгледи тамни и мрачни, и да му на крају живота по свој прилици предсто |
узвишену идеалну побожност, а никако на мрачно сујевѣрство.</p> <p>С пуним срдцем изиђу гости и |
и у селу.{S} Вечерас у истину немамо ни мрве хлѣба.“</p> <p>Гост се разсрди и изиђе из собе на |
reign>!... изтрѣшћу им џепове, да им ни мрвица хлѣба неће у њима заостати... имаће ту посла и в |
му за тим опростну молитву и заложи га мрвом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици на х |
но и ова неприми.</p> <p>„Та пали, шта „мрдаш; има неког у соби!“</p> <p>Смртни страх чуо се из |
жалости окамењена, и неможе ни устне да мрдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште од о |
ријатеља, запојен оцтом и жучи, изпуњен мржњом, горчином, презрѣњем свѣта и људи, неимајући ник |
ам да вичу на свакога.</p> <p>„Многи те мрзе... али ја те уважавам.</p> <p>„Наша господа обично |
S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што се мрзнеш кад таковом господину банда многаја лѣта свира?< |
сам реко?“ одговори му на то патријарх мрко га погледајући.</p> <p>„ Чуо сам,“ рекне о.{S} Тео |
о.{S} Митрофана и запита: „Је ли доиста мртав?“</p> <pb n="312" /> <p>„Мртав да како!{S} Нема т |
Или ја морам касиран из полиције или ти мртав у полицију, ако твоје пециво остане као што је би |
и доиста мртав?“</p> <pb n="312" /> <p>„Мртав да како!{S} Нема ту више ни сѣнке од наде.“</p> < |
ој клоне натраг.</p> <p>Она је била.... мртва.</p> <p>О. Теофану учини се, да му се угаси на не |
ади, да копа гробове и да их пуни живим мртвацима, него се родио живота ради, да смрт умртви и |
али то иде сасвим полагано.{S} Ноте су мртве, клавири су осамљени; а кад банда у народу <pb n= |
и најбоље настојати, да те жива направе мртвим.{S} Буди без бриге; сутра отиди, прекосутра биће |
особито лѣпе очи и да се допада и самим мртвим архимандритима ове куће.“</p> <p>Уз ово се смѣја |
мда врло уважавам живе архимандрите, л’ мртвима далеко лѣпа кућа.“</p> <p>„Добро, добро; видиће |
ра дан дође судбена комесија и прегледи мртво дѣло, те констатује, да је о. <pb n="313" /> Митр |
и се о.{S} Теофан кући, и пошље људе те мртвог калуђера довезу у манастир.</p> <p>Већ сутра дан |
чи затвори.{S} Учини му се, да види око мртвог свог тѣла црну браћу, која му се подсмѣваше свем |
чевидно болестнија него икада прије.{S} Мршава је била као да залогаја хране недобија.{S} Ружиц |
вас је данас само то сачувало, што сте мршави ко липов штап, али ако дуже овдѣ останете, нисам |
је човѣк то се познало по строју главе, мршавим рукама и великој просѣдој забарушеној бради.{S} |
тврд, устне танке; тѣло му је изгледало мршаво као да је постом изнурено.{S} Ходио је тежко, ма |
рстом на прсима.</p> <p>Лице му је било мршаво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда брад |
ној форми као пекмез и шљивовицу.{S} Срѣмске шљиве немају више равних у европским државама.{S} |
tto</foreign>(администратор жупаније срѣмске)!{S} Шта ће рећи Њ. Ексцеленција гроф Ревицки (кан |
је своим каноничким визитама управо срѣмске сељане са митрополитом.</p> <p>„Говорник је био из |
35 година.{S} Црна дуга коса покривала, му је теме и спадала на рамена; а тако исто црна дуга б |
другог намѣстника, стои <pb n="290" /> му просто ту књигу потражити.{S} И то је наравно да му |
се калуђер кад <pb n="139" /> види, гдѣ му она жена у собу улази, жива и цвѣтућа, за коју је др |
S} Крв из носа цурила је једнако; глава му је од Митрофановог загрљаја јошт једнако бучила, као |
еплете прсте и стане их кршити, а глава му клоне дубоко на прси.</p> <p>„О моја златна будућнос |
ију, и забрави се изнутра.</p> <p>Глава му је била сва забуњена.{S} Познавао је пакостна срца с |
је ништа помѣшан, па је хвалио Бога, да му се куварица с врата скинула.</p> <p>Скандала је било |
лицај оде и пошље тај час по пекара, да му га доведу.</p> <p>„Како се овај укаже на врати, оспе |
ра најсјајнија одора чистота живота, да му је највеће богатство сиротиња, — да се највећма узви |
октор замоли митрополита Станковића, да му буде патрон при свечаној дишпути.</p> <p>„Овај то пр |
Најпослѣ запита Коронини патријарха, да му каже, шта је Коларовић згрѣшио, да се тако на њега и |
држи до поноћи.</p> <p>Но истина је, да му је послѣ и много лакше било.{S} Браћа гости већ се б |
у одведоше.</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му један сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од мирте |
ђакон, са овим је већ био и знао је, да му је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, кад се од пута мало о |
му живот подпуно.</p> <p>Осѣтио је, да му је глава чиста, срдце мирно.</p> <p>И архимандрит ни |
лажи, да му муке на срдцу разтѣрује, да му угасле очи затвори.{S} Учини му се, да види око мртв |
n="89" /> <p>Архимандрит их опомене, да му кажу истину, што их буде питао.</p> <p>„Хоћемо!“ одг |
од њега одврати и помркне, знамење, да му та појава небијаше угодна.</p> <p>Архимандрит поглед |
. мртва.</p> <p>О. Теофану учини се, да му се угаси на небу сунце....</p> </div> <div type="cha |
подне.</p> <p>Администратор сѣти се, да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај умре од глади |
своје носим уза се).{S} Говорило се, да му је та калафа била оно, што је садашњим банкијерима в |
и проговори гласом, који показиваше, да му се грло грчевито стегнуло: „Ох Ленка! што изговори т |
да му дух клоне, да га воља остави, да му снага малакше.{S} И онда је тек несрѣћа готова.{S} Т |
/> свога послужника ђака и заповѣди, да му собу тамјаном изкади.</p> <p>Сто је и сто пута тај д |
га тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на срдцу разтѣрује, да му угасле очи затвори.{S |
у живу жељу приобшти, па да га моли, да му даде за то путовање дозволу и благослов.</p> <p>Тако |
о те причице да пређе, па га замоли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге воље, кад те зани |
е на главу натичу; тако му се учини, да му се лубања разпаде.</p> <p>Пре свега повуче се једним |
ветцу запалити свѣћу.“ Онда зазвони, да му ђак дође.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је архима |
<p>Протођакон се неузмогне уздржати, да му на то неодговори са чујним „бе!“</p> <p>Настојатељ с |
ће њему, па да га дочека пред врати, да му неулази у собу.</p> <p>И доиста, ђак му приступи, и |
имам нѣшто рећи, него, нека допусти, да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати се с одговор |
без госе...{S} Неможе човѣк кинути, да му неповиче калуђер: „на здравље!“ То је морска дисципл |
<p>У овој одлуци својој види и сам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритке“, те д |
д је болестник дошао, о тим налогом, да му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне чита |
новосадски адвокат човѣка с писмом, да му даде нѣколико холби шљивовице.</p> <p>Он прочита пис |
прене.{S} Очевидно јој падне на ум, да му рѣчи могоше бити друкчије, него што је она желила.</ |
p>Једно вече замоли га о.{S} Теофан, да му што више о том славном митрополиту каже.</p> <p>„Е, |
пи, и рекне му, да га зове господин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣстник закључа своју ћелиј |
ово неправо тумачио, кад је узимао, да му артиљерија с успѣхом оперира.</p> <p>По гдѣкоја зрак |
ѣћи, а о.{S} Митрофана бијаше повео, да му их покаже и означи, па да их овај послѣ даде посѣћи |
и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављају.{S} Зада |
и њему приближивала.{S} Он је видио, да му је кћи богатог занатлије наклоњена, пак се и његово |
ударио: али је Амфилохије помислио, да му доиста шпанске чизме на главу натичу; тако му се учи |
“ одговори свѣдок, на ком се видило, да му је одлануло, кад је одлучио истину говорити. „Сви см |
сад“ викне гласом, у ком се видило, да му се срце цепа; „сад да нађем у манастиру гроб свему, |
рекрсти, и стане ручати.{S} Наравно, да му је она мисао грло стезала, али је ишло: нарав је сил |
зом лица одкриваше лѣпој жени јасно, да му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што |
ти!“</p> <p>У осталом држао је и то, да му ниједна госпођа неможе противстати, премда није имао |
амо послао?“</p> <p>Сад је дошо час, да му послужник преда писмо, које бијаше примио, кад је бо |
, да небуде чупав, и приправљао нос, да му бурмутском самовољом недонесе какву замѣрку.</p> <p> |
за то, те је учитељ доживио радост, да му је ученик труд подпуним успѣхом наплатио.</p> <p>О. |
саћем столу.{S} Зазвони и каже ђаку, да му се каруце упрегну и пред манастир изведу, и оде у др |
стирског ђака Јосифа, и заповѣди му, да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у манастир на |
p> <p>„А ти иди господину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, него, нека допусти, да му дођем.“</ |
лећи га, да забрани о.{S} Митрофану, да му у кућу недолази јер може бити зло.</p> <pb n="309" / |
ме напали?{S} Идем одмах господину, да му кажем, шта му свети отци раде!“ повиче куварица разљ |
му при овом одговору показивали су, да му долази из дубљине срца и душе, и да му је то право ч |
од адвоката оде у Јовановоску порту, да му се мало глава разхлади, и да се у тишини размисли, ш |
офан закључи, да иде св. патријарху, да му своју живу жељу приобшти, па да га моли, да му даде |
осподина архимандрита Хранислава.{S} Да му бог да, да постигне на скоро како жељу своју, тако и |
на настојатеља ове свете обитељи.{S} Да му бог да да ове године напуни све хамбарове и све подр |
бшти епископу Станковићу и позове га да му каже, шта он мисли у том.</p> <p>„Лако се даје увиди |
олит; „наш господин пекар држи ваљда да му нема суда, па остаје једнако при злочестом пециву, п |
набави и ћелије одмах покрије, а ја да му 800 фор. платим кад шљивовицу продам.</p> <p>— — „За |
њим имате него његов настојатељ, ма да му је брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се видите; ал |
штапови ограђивали.{S} Нареди ђацима да му се даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} За |
кажем озбиљно, да зовнете пекара, па да му оштро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, јер ћ |
и отац игуман Иринеј...“</p> <p>„Бог да му душу прости!“ уздане о.{S} Теофан и прекрсти се побо |
патријарх мало кроз нос, и видило се да му није право.</p> <p>„Немогу другчије!“</p> <p>Та ти н |
сад му се поглед замути, види му се да му је нова мисао на памет дошла.</p> <p>„Самоубијца!“ п |
цигљама на поду куваричине собе, те да му се тако избио врањ на бурету, у ком је крв држао.</p |
— неугодне противности изкуси, хоће да му дух клоне, да га воља остави, да му снага малакше.{S |
му долази из дубљине срца и душе, и да му је то право чисто увѣрење.</p> <p>Архимандрит га је |
, да су му изгледи тамни и мрачни, и да му на крају живота по свој прилици предстоји горка и ун |
у.</p> <p>„Хвала вам!“ рекне Ленка и да му своју руку, коју архимандрит топло стисне и одмах из |
ше лѣпој жени јасно, да му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што можда и сам мишљ |
пре видити св. Флоријана, што долази да му гаси ватру у глави, него куварицу.“</p> <p>„Дај плећ |
и му дакле руку, и буди му, што жели да му будеш!</p> <p>„Буди мила сестра љубљеном брату.</p> |
полагано дигне.{S} У устајању осѣти да му је нос влажан, ухвати се дакле прстима за нос, да га |
оче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није нѣшто од њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣлива |
неби било сходно; и за то вас молим да му кажете, да ја исто онако мислим као што он пише; да |
цу.</p> <p>Из даље види о.{S} Теофан да му је рука крвава.</p> <p>Код њега је стојао онај прњав |
а он, кад је све казао, што је држао да му ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно што ј |
устане.</p> <p>Чудно!{S} Осѣти, као да му особита снага кроз срдце прође.</p> <pb n="283" /> < |
као да га тишина гроба обузима; као да му се срдце у санту леда претвара.</p> <p>Није знао шта |
диго очи своје к небу, чинило се као да му ове рајском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му се тал |
.</p> <p>Ове архимандритове рѣчи као да му одкопчаше закопчане устне.</p> <p>„Моја сестра!“ про |
горња устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на час отварало и сасвим отискивало, па ј |
ѣба, што понесе у шуму.{S} Није него да му припашемо сабљу.{S} И онако изгледа та сцена, као да |
књигу потражити.{S} И то је наравно да му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рукопи |
е у крпицу мало хлѣба и сланине, што да му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, да људ |
а ово пође о.{S} Теофан к патријарху да му цѣлива руку, но овај му је недаде.</p> <p>О. Теофан |
, а боја лица младачко румена.{S} Брада му бијаше поређа и зато излажаше на крају у танак шиљак |
сти и уреди, оде к настојатељу, и преда му писмо од администратора митрополије, у ком му се јав |
право администратор митрополије, премда му та титула по праву није пристојала.</p> <p>Тражећи е |
зно.</p> <p>„Али кад буду на само, онда му каже, зашто га је звао.{S} Овај стане шепртљити.{S} |
„Дођи Тодоре!“ позове га к себи, и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани избројани, и зато хоћу |
ане неда никаква повода.</p> <p>„Одтуда му је прво начело било: дисциплина најстрожија.</p> <p> |
убати.</p> <p>О. Теофан уздахне, и суза му удари на око:{S} Несрѣћно створење!{S} Он се окрене |
лакат на стол, а главу на руку, и суза му се заблиста у оку.</p> <p>Тако поћути по дуго, а суз |
е му је било мршаво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљиво зглађена, држање |
е имао, сѣдне на манастирска кола, која му је администратор радо дао, и пође у нову своју обите |
n="313" /> Митрофан умро од пушке, која му је зрном плућа пробила и срце тако озлѣдила, да је м |
стапљаше са зраком чисте радости, која му се тај час у срдцу таласаше, те му особиту милину да |
онила, срѣћа и сладост будућности, која му се пред духом и срдцем разтвараше... све то навали н |
и крв из носа, и да накваси главу, која му горијаше као да је у њој жива жеравица.{S} С тешком |
и око мртвог свог тѣла црну браћу, која му се подсмѣваше свему животу, који му се ругаше свим л |
Цѣле му се тѣло у грчу стегло.{S} Свака му се мишица немило трзала.</p> <p>Ленку прође језа по |
се диже и проговори кроз сузе:{S} Лака му била земљица: а Србљи га неће никада заборавити.“</p |
господује, а ко је за аргатовање, нека му га.{S} То је, мислим право!{S} Тако су радили стари; |
своју улогу мајсторски играо, а публика му је вѣштину радо награђивала, па су се они смѣјали да |
ођо, што вас узнемирујем.“</p> <p>Ленка му прекине реч:</p> <p>„Опростите, господине архимандри |
и све хамбарове и све подруме.{S} Стока му се хиљадила, а коке му дукате носиле.{S} У славу бож |
; а тако исто црна дуга брада покривала му је дољни дѣо главе.{S} Широке црне састављене обрве, |
у одређује.{S} Већ са ове стране морала му је ова појава све живце до краја затрѣсти и у прсима |
оно наши веле.</p> <p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко румена.{S} Брада |
ору сласт.</p> <p>Ова личност прибавила му је глас лѣпог архимандрита.</p> <p>Сасвим је наравно |
биле главне особе он и Ленка, прелазила му је по више пута испред духовног ока.</p> <p>Но већ п |
.{S} Што вам је то добар господин, нема му пара у друштву: што тај зна лѣпо наздрављати, одздра |
те?{S} Нема му пара!</p> <p>„Јест, нема му пара!{S} И нема му пара!{S} Па кад му нема пара, нек |
наше и госпођице... шта велите?{S} Нема му пара!</p> <p>„Јест, нема му пара!{S} И нема му пара! |
!</p> <p>„Јест, нема му пара!{S} И нема му пара!{S} Па кад му нема пара, нека и проживи године |
а калуђеровањем.</p> <p>„Напослѣдку има му се отворити изглед на успѣх жеље и намѣре.</p> <p>„У |
дала, и као рођена сестра нѣговала; она му је очи затворила.{S} Тетице, ја сам с њом позната... |
је Ленку врло неугодно дирнула.{S} Она му се само ћутећки дубоко поклони, али му руке недаде.< |
пријатељ и једне и другога!“</p> <p>Она му даде руку, и рука је изражавала пуну збиљу воље.</p> |
удали се нѣколико корачаја од њега, па му се онда дубоко поклони и рекне: „Хвала о. намѣстниче |
ђе брзим погледом преко цѣлог писма, па му онда ударе сузе на очи.</p> <p>Он јој врати дану му |
сам отишо? “</p> <p>„Е, господин је, па му може бити: и ја да имам кога да ме носи, небих никад |
је куцнуло.{S} Кад човѣк што почне, па му хоће да пође за руком, а оно се само од себе развија |
; а други може боме добро да повуче, па му се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ било и такових, кој |
лио је јако да постане митрополитом, па му је свашта, било угодно, што је на то циљало.{S} За т |
.</p> <p>„Води овог човѣка у подрум, па му налиј“ ту чутуру шљивовице из оног бурета, знаш!“ Ов |
у вожњу сасвим другчије преднацртао, па му небијаше сасвим угодно, кад му лѣпа удовица округове |
Што се намећеш као сочиво на божић,“ па му изплази подобар кус језика.</p> <p>Од другог друштва |
оведе?{S} И настојатељ је човѣк, и мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком мо |
маглене слике појављују.</p> <p>Сестра му је?... какви то мили призори прелазе прѣко танчице!< |
<p>Он, кад је добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, или је морао имати Винковића у |
оје му је умирући казивао.</p> <p>Очита му за тим опростну молитву и заложи га мрвом хлѣба и дв |
амѣри на пут стављају.{S} Задаћа живота му бијаше густом маглом застрта; он почне сумњати, да л |
138" /> <p>Тај сан пресуди и ток живота му.</p> <p>Он оде у калуђере.</p> <p>Од тог доба била ј |
же њега нема нико ни слутње о томе, шта му управо чинити ваља; да у реду с њиме војују људи, ко |
Идем одмах господину, да му кажем, шта му свети отци раде!“ повиче куварица разљућена.</p> <p> |
Митрополит Стратимировић мислио је шта му радити ваља, пак је по начињеном плану поступао: он |
="67" /> Хранислав је светац, а гле шта му раде калуђери...{S} Хранислав је крив...{S} Није Хра |
нту леда претвара.</p> <p>Није знао шта му је, али му је често суза на око долазила; уздахнуо б |
> <p>Држање о.{S} Теофана, и израз лица му при овом одговору показивали су, да му долази из дуб |
е познавао.{S} Ново му сунце сијне, нов му се живот отвори.{S} Пупољак онога небескога цвѣта, о |
>„А шта ти знаш!“ осѣче се на њега друг му: „Можда ће госпођа Ленка више наћи задовољства у кон |
, да мало кусне од донесена варива, кад му нѣшто падне на ум, те онај час тргне кашиком од јела |
већма отварало: али није било часа, кад му није прѣд очима стојао из међу њега и ње отац са узд |
ају се у гробу од радости потрѣсти, кад му кћери народа тако о њему говоре.{S} И ја имам радо п |
. дуго...{S} Дан већ бијаше ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га пробуди.</p> <p>Манаст |
ски ђакон, па је у калуђере отишао, кад му је супруга умрла.{S} Он је био човѣк по нарави благ, |
ртао, па му небијаше сасвим угодно, кад му лѣпа удовица округове помрси.</p> <p>Међутим као пра |
за г. архимандрита Партенија част, кад му дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђет |
е, да ће патријарху учинити радост, кад му све каже:</p> <p>„Било је у таким приликама и више п |
тако, мајору?“ проговори патријарх, кад му друг у сигрању избаци карту, коју овај небијаше очек |
добротвора разликовао од других.{S} Кад му се овај приближио, онда је и сад само мумлао, али су |
сми дан спреми све што му трѣба, па кад му стража оде ручати, а он полагано изиђе из собе, и из |
настојатељеве строго изпуњавати; па кад му се каже, да наточи чутуру, онда да неда и на здравиц |
а му пара!{S} И нема му пара!{S} Па кад му нема пара, нека и проживи године без пара.{S} Сто и |
уђерском животу уче.{S} У цркву иде кад му на ум падне, и тако своим примѣром и искушенике и уч |
ѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обу |
e er was sagte er</foreign>?</p> <p>Кад му сусѣд изтумачи, онда рекне: „<foreign xml:lang="de"> |
н, као каковим чинма занешен.{S} Кадкад му је било да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унут |
Кадкад му је било да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи глас:{S} Издржи!{S} И онда ј |
ала.{S} Никад није говорио лѣпше; никад му <pb n="288" /> слово није било боље.{S} На више мѣст |
бијаше му крв у велико охладило; а сад му ноћна тишина и враћајућа се превлада хладнога разума |
је сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но сад му се поглед замути, види му се да му је нова мисао на |
те занима,“ рекне архимандрит. „Једаред му дође ако се неварам генерал Де Прерадовић у госте.{S |
<p>Манастирски ђак уђе у ћелију, назове му добро јутро и јави му, да га архимандрит к себи пози |
ђер се препао до дна свога срца.{S} Све му тло клоне.{S} Кад овако говори његов адвокат, да шта |
ад се нађе у слободној природи.{S} Ноге му чисто добију крила, и одмицао је од мѣста свога затв |
а, изведе болестника на чист зрак, даде му собу очистити, и добро прозрачити, постељу му сасвим |
рекне: „С драге воље, драги отче.“ Даде му руку и пођу напрѣд.</p> <p>Архимандвит Гурије недође |
стане хладна.{S} На више питања не даде му ни одговора. </p> <pb n="200" /> <p>Он је очевидно о |
веде га епископ за архимандрита, и даде му Ковиљ, манастир своје дијецезе, а патријарху јави да |
и!“</p> <p>Тетка узме све у шалу и даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом новц |
протођакону, нађе једно место и покаже му га.</p> <pb n="106" /> <p>„Видите шта се на сабору о |
ју је о.{S} Теофану дао.</p> <p>Покаже му комад земље, да на њему засади крстообразно велики ш |
дити, него ваше живо саучешће... неможе му ништа више снаге улити, да на свом путу напрѣдује, н |
е светих апостола Петра и Павла, и даје му у руке кључе од раја.</p> <p>„Молитва над болнима... |
о и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпођа Јовановићка инжин |
/p> <p>Лѣпа Ленкина слика од синоћ није му силазила с очију.{S} Ил спавао ил се будан по постељ |
зори прелазе прѣко танчице!</p> <p>Није му сестра?...</p> <p>На танчици се појави друга провидн |
и ноћу пуну главу бриге и послова, које му је ваљало свршити, није о.{S} Теофан ни мотрио на св |
и, да на лицу мѣста учини наредбе, које му се учине основанима.{S} Он је био човѣк добра срца, |
у, да су ствари биле врло озбиљне, које му је умирући казивао.</p> <p>Очита му за тим опростну |
администратора усрѣћио, и држање, које му је тѣло при том заузело, поразило је сиромака дијурн |
че пре више месеци дошло писмо, уз које му се шиље један калуђер с тим налогом, да га даде добр |
дирне госпођу неугодно.</p> <p>Гдѣкоје му рѣчи садржаваше два смисла, од којих ју један увѣк в |
одруме.{S} Стока му се хиљадила, а коке му дукате носиле.{S} У славу божју а у његово здравље.“ |
га осветника!“</p> <p>Ту ућути.{S} Цѣле му се тѣло у грчу стегло.{S} Свака му се мишица немило |
да он није ту био.</p> <p>Једаред пошље му један новосадски адвокат човѣка с писмом, да му даде |
е као епископ бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преживиле.</p> <p>Епископ Раја |
тве нашо излазак из таме и мрака, стане му прѣд дух поред слике јавне дужности и слика тајне љу |
сад ми казујте!“</p> <p>О. Теофан стане му све казивати, како су <pb n="49" /> хтѣли куварицу ш |
вај сврши, онда опет као нехотице падне му поглед на настојатеља, али се брзо од њега одврати и |
> <p>„Нетрѣбају мени стручњаци,“ упадне му патријарх у рѣч, — „нетрѣба мени нико.“ По гласу му |
га,“ одговори му администратор и окрене му леђа.</p> <p>О. намѣстник уздахне, окрене се на пети |
ети.</p> <p>„Немој тако мислити“, рекне му она на ово: „Све што сам од отца добила, и што ми је |
.“</p> <p>„Све си добро наредио“, рекне му патријарх; „али де ми реци, како ћемо с калуђерима!{ |
кметом, жандаром и процѣнитељем!“ рекне му онај.</p> <pb n="239" /> <p>„Боље ће бити, да нечека |
</p> <p>„Бог из тебе проговорио!“ рекне му на то владика, али не иронично, него у пуној истини. |
„Немој да ти се у очи насмијемо!“ рекне му господин. „Отац Теофан игуман?{S} То би било само он |
p> <p>„Хајде престани, молим те,“ рекне му архимандрит Партеније. „За шалу је превећ.{S} Пак <p |
а, ништа... говорте ви само даље“ рекне му правознанац, „ово су наши рецепти.“</p> <p>Калуђер н |
> <p>И доиста, ђак му приступи, и рекне му, да га зове господин, да му тај час дође.</p> <p>О.н |
/p> <p>На то се окрене свѣдоку, и рекне му мало попрѣче: „Говори што се тиче ствари, и неразтеж |
хати главом, погледи у калуђера и рекне му озбиљним гласом: „појко, нисте добро радили!“</p> <p |
ана, градоначелника Карловачког и рекне му:</p> <p>„Г. капетане!{S} Ако на столу Њ. Екселенције |
ступи му један знанац са стране и рекне му: „Коно, ено вас тражи онај калуђер!“</p> <p>Печенови |
<p>На то се окрене отцу Теофану и рекне му блаже: „Ви сте се оче Теофане боље владали овом прил |
/p> <p>Онај црномањасти кућегазда викне му заједљиво:</p> <p>„Чекај да ти помогнемо.“</p> <p>„Ш |
пут желим!{S} И држите рѣч!“</p> <p>Оне му се захвале на доброти, и одкасају оштро у село и кро |
ти му овај.</p> <p>„Помози и ти,“ шапне му домаћин.</p> <pb n="197" /> <p>Ово наравно није нико |
на своју постељу, и примири се.{S} Сое му се сад духу представи као какав сан, и тѣлесно и дух |
<p>Хладна вода и јутрењи зрак разбистре му живот подпуно.</p> <p>Осѣтио је, да му је глава чист |
мало убоде.{S} И нехотице дакле понесе му се рука тамо, и извади нож иза чизме.{S} Кад добије |
која му се тај час у срдцу таласаше, те му особиту милину даваше.</p> <p>Његове рѣчи скопчане с |
ила доле његових руку, <pb n="19" /> те му ипак у мозгу зазори, да отац Амфилохије нема часа на |
ми на то Вашу свештеничку рѣч, да ћете му казати ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање ни више? |
н свршен човѣк био, проговори: „Ви ћете му носити јело и воду, и почистити ћелију.{S} Али добро |
азкречило а мастило сасушило, а тога ће му ваљати да информацију забележи.</p> <p>Он се окрене |
b n="277" /> што више мислила је, да ће му угодно бити, ако му пружи разлог и прилику, да се не |
ј његове узвишене душе, надам се, да ће му поћи за руком, те ће га народ за кратко врѣме тражит |
тому узрок било то, што је држао, да ће му аукторитет бити у толико већи, у колико се буде мање |
лом застрта; он почне сумњати, да ли ће му бити могућно задаћу своју извести.</p> <p>Он је мисл |
черас остави на миру, а сутра ујутру ће му све казати.{S} Архимандрит га одпусти и он оде у сво |
ди ове припреме, прође га језа, и срдце му стане чудновато куцати.</p> <p>Архимандрит Арсеније |
трѣбни допуст и благослов.</p> <p>Срдце му стане јаче куцати кад ступи у патријархов двор у Кар |
<p>Он небијаше ни млад ни лѣп.{S} Лице му је било мало прошарано од богиња, које је у младости |
итеља очи на све стране окретао, а лице му је од радости и поноса... а можда и од вина... сјаја |
алуђер са крстом на прсима.</p> <p>Лице му је било мршаво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, п |
оји су на њега учиниле рѣчи пријатељице му:{S} Ево те молим као што се Бог моли.</p> <p>Тима је |
прѣд његових очију изгубише, а нехотице му сузе грунуше, кад је са истог прозора, за који је та |
то мого знати?</p> <p>О. Теофан нерече му имена.{S} А нерече га, ни патријарх.</p> <p>Толико с |
рућим од пресилног чуства гласом повиче му: „Ево те молим на колѣни, као што се Бог моли: смилу |
S} Широке црне састављене обрве, даваше му црним сѣвајућим очима дивљу ватру.</p> <p>Друг његов |
р, па док са овим добро стоји, немогаше му нико ништа.</p> <p>„Али на његову несрѣћу главно-ком |
вом руком десну руку пријатеља, гледаше му својим изванредно лѣпим оком у лице, на коме се сѣнк |
дешено.</p> <p>Сваковрстне мисли недаше му дуго заспати; али око поноћи савлада га сан, и он пр |
већ понашање његове црне субраће бијаше му крв у велико охладило; а сад му ноћна тишина и враћа |
офан управитељ, и о.{S} Митрофан бијаше му десна рука.{S} Он се био научио настојатељу бити пок |
о прост калуђер у манастир.{S} Небијаше му дозвољено, ни да се врати у двор епископов, гдѣ је б |
> <p>Често му је на памет падало, да би му ваљало, да позна калуђерство и манастире како стоје |
дина архимандрита, <pb n="196" /> да би му дала први глас за митрополита, да је трѣбало за то г |
него и батином из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало заискати руку његове лѣпе јединице |
но на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особито у очи упадало, запита: „Шта је знаменито?“</ |
дигне у своју узвишену слободу, јер би му се изкинула ножица, за коју је привезано.</p> <p>Они |
јој самоћи измислио и намѣстио.{S} Неби му било право, да се свѣтовни људи, мирјани, тим ствари |
е моја, него манастирска!“</p> <p>„А ви му пошљите од манастирске!“</p> <p>„А шта ћемо с рачуно |
у ћелију, назове му добро јутро и јави му, да га архимандрит к себи позива.</p> <pb n="164" /> |
} Одтрчи без душе администратору и јави му, да је гњездо празно.</p> <p>Овај пошље одмах људе н |
..{S} И лик Ленке, али у истини, појави му се зачуђеном и скоро рећи уплашеном оку.</p> <p>И до |
би манастирског ђака Јосифа, и заповѣди му, да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у мана |
ка дигне главу и пусти му руку; погледи му у лице, и позна по свѣтлости ока, по топлини образа, |
Ленки у лице.{S} Она и нехотице погледи му у лице и очи.{S} Са тог лица из тих очију блистала с |
ије, кад буде готов са шљивиком, одреди му један комад земље у филијалу Петковици, да га виново |
/p> <p>Но сад му се поглед замути, види му се да му је нова мисао на памет дошла.</p> <p>„Самоу |
ао!</p> <p>„Пружи му дакле руку, и буди му, што жели да му будеш!</p> <p>„Буди мила сестра љубљ |
> свиле с црвеном поставом.{S} На груди му је сваки дан стајала звѣзда великог Леополдовог крст |
га неудавите!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он дође овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш т |
смо.“</p> <p>„А ти иди господину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, него, нека допусти, да му до |
ци, да га виновом лозом засади, и пружи му сва срѣдства, која бијаху на то потрѣбна.{S} Да каже |
ђа Пуљиница архимандриту Приши, и пружи му руку.</p> <p>Ово је био старији господин, кои је све |
p> <p>„Бог те је сачувао!</p> <p>„Пружи му дакле руку, и буди му, што жели да му будеш!</p> <p> |
е и с презрѣњем на њега погледаше, који му и послѣ смрти спомен међу људма троваше свакојаким б |
оја му се подсмѣваше свему животу, који му се ругаше свим лѣпим намѣрама, који га осуђиваше и с |
поздравио, кад је у дружину дошо; сваки му је одговарао као прѣко бундева, штоно наши кажу.{S} |
астојатеља хвалили... али незнамо је ли му било по вољи оно, што су о балу казали.{S} Тужба је |
као слика каквога анђела!{S} Хоћете ли му ове моје рѣчи приобштити, господине?{S} Ја вас за то |
успѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му доћи?“</p> <p>На ово погледа архимандрит Ленки у лиц |
не и одмах изпусти.</p> <p>„А хоћете ли му бити добар настојатељ?“ запита Ленка спуштајући очи |
је више пута да и њу у шалу уведе, али му није пошло за руком.{S} Најпослѣ управи атак управо |
етвара.</p> <p>Није знао шта му је, али му је често суза на око долазила; уздахнуо би чешће гор |
“</p> <p>Овај се том питању зачуди, али му одговори како је, и рекне: „Јесам!“</p> <p>„А јеси л |
му се само ћутећки дубоко поклони, али му руке недаде.</p> <p>„Моја сестра одлази овај час, пр |
има за нос, да га те влаге опрости, али му прсти на брзо покажу, да та течност није ништа друго |
рѣднога изкуства скрожђу и скрожђу, али му се чинило да јошт подпуно непознаје тога земљишта.</ |
анише, и приступи руци настојатељу, али му је овај недаде цѣливати.{S} О. Теофан учини на то св |
и.{S} Док су нове, пуне су топлоте; али му је цртање посве мањкаво.{S} Но то нечини много код о |
ирити, кад је кога помњиво сматрао; али му је из ока бистра муња просѣцала.{S} Мантију је обичн |
ревности, којом је одговор тражио; али му очевидно труд недолазаше до успѣха.{S} Остави се дак |
вѣтлост најуглађенијег понашања.{S} Али му је из ока сијнула у два три маха зрака, која је Ленк |
на мантија од дамаске. — — </p> <p>„Али му небијаше суђено дуго митрополисати,“ настави архиман |
ега са свим заборавио.</p> <p>Пријатељи му израде путни лист за иноземство.</p> <p>И са тим лис |
кошта много новаца.{S} Па добро.{S} Ми му нисмо ништа рекли.{S} Наш је ћеф добро <pb n="10" /> |
ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан из чистога срдца молимо.{S} На лѣ |
ѣћао, као да нема никог на свѣту; учини му се као да се сав свѣт око њега губи; као да га тишин |
о је архимандрит чутуру очима.{S} Учини му се повелика, па да се увѣри колико прима, запита пис |
ује, да му угасле очи затвори.{S} Учини му се, да види око мртвог свог тѣла црну браћу, која му |
лаве примаше друге чланове друштва, кои му један за другим долазаше, те се с њим куцаше.</p> <p |
утства и снаге.{S} Молитва топла укрѣпи му душу, и он повиче, ободрен вишим нѣким упливом и осн |
ce</foreign>!</p> <p>У тај пар приступи му један знанац са стране и рекне му: „Коно, ено вас тр |
д уздом и сваки напрѣдак и сваки намѣри му противни развитак духовни.</p> <p>Његова политика би |
нѣшто гуши.{S} Онај фатални зној удари му опет на образ, видило се јасно, у чему је ствар.</p> |
да се осуди док се непреслуша) одговори му владика. „Кажи, али по духовничкој дужности.“</p> <p |
сам само дошла по моју плату, одговори му куварица приступајући му руци. „Ви знате, да ми нист |
он сасвим мирно.</p> <p>„Ја!“ одговори му онај, што бијаше куцнуо.</p> <p>По гласу позна о. на |
он противника.</p> <p>„Бурје!“ одговори му онај.</p> <p>„Није него празно буре.{S} Учио си осам |
ракијска тиква.“</p> <p>„Хм!“ одговори му овај. „Ти си том крив; ти си ме турао и гурао док се |
елије, а друго је моја брига,“ одговори му администратор и окрене му леђа.</p> <p>О. намѣстник |
ама?“</p> <p>„Никада до сада,“ одговори му она.</p> <p>„А јесу ли вам познати наши манастири са |
похвално од вас, оче Теофане,“ одговори му архимандрит, „да ви хоћете да одлазите из манастира, |
— Зар ниси чуо, што сам реко?“ одговори му на то патријарх мрко га погледајући.</p> <p>„ Чуо са |
оздрави учтиво све присутне, и одговори му: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да |
Стара тетка у својој невиности одговори му на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било |
капу камилавку.</p> <p>Бирај, проговори му старац.</p> <p>Он дигне руку, понесе је к бѣлом и зе |
ѣстник дође. „О. намѣстниче!“ проговори му управитељ: „Ево вам шиљу једног вуцибатину, <pb n="3 |
анише.</p> <p>„Ништа, ништа,“ проговори му овај благо. „Учинило ми се истина подуже врѣме; али |
ополит арх. Гедеона у раме, и проговори му: „Сад ти!“ Гедеон одпои своју строфу несравњивом бра |
па се онда врати калуђеру, и проговори му исто тако мирно и озбиљно:</p> <p>„Ја радим што најв |
е болестнику <pb n="306" /> и проговори му меко и пријатељски. „Лаку ноћ о.{S} Амфилохије! види |
трополит куцне овога у раме и проговори му: „Почни ти!“ Овај се тим, наравно, осѣти узвишеним д |
протођакона, па се насмѣши и проговори му: „А од кад се ви бавите са науком о шумским дрвима?“ |
е онда окрене к протођакону и проговори му: „Баш се мислим, да ли да позовемо за сутра админист |
ћућим сладкога осѣћања гласом проговори му:</p> <p>„Тошо!{S} Твоја су уста била увѣк нѣма... ал |
Тек да пође напоље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к администратору.</p> <p>Мислећи да |
јте се са формом слога мучити“, примѣти му архимандрит мирно и пријатељски. „Кажите просто, шта |
љубав најдубља и најжешћа, готова дати му сву себе и све своје, свој живот, своје име, своју б |
начајно.</p> <p>„Мажи пискове!“ одврати му овај.</p> <p>„Помози и ти,“ шапне му домаћин.</p> <p |
p> <p>„Неоколиши, него говори!“ одврати му патријарх нестрпљиво.</p> <p>„Ви заповѣдате.... ја ћ |
ћеш ти мени помагати, шепртљо,“ одврати му онај. „Није мени трѣбало ничије помоћи ни у другачиј |
обравам подпуно његове мисли.{S} Писати му немогу... говорити о њим неби било сходно; и за то в |
и хитао.</p> <p>Кад дође до ове, залети му се администратор, зграби га за прси, па повиче: „Што |
, или је одлазио неимајући срѣће видити му усрѣћавајуће лице.</p> <p>Овако је и о.{S} Теофан до |
ности!</p> <p>Ленка дигне главу и пусти му руку; погледи му у лице, и позна по свѣтлости ока, п |
лату, одговори му куварица приступајући му руци. „Ви знате, да ми нисте платили.{S} Знате, коли |
ако ће екселенцију задобити, показујући му се највећим привржеником и поштоватељем његових вели |
а су му на то одговорили смѣхом, вичући му подсмѣшно: путуј игумане, нестарај се за манастир!</ |
им заслугама увѣнчаној глави и породици му; — онда свѣтлом господину другом комесару барону и с |
"120" /> јоште по старом.{S} Противници му, а који калуђер нема противника? могли су изтѣрати, |
без пара.{S} Сто и једна година приличи му и по Богу и по људма.{S} Живио дакле управо 101 годи |
х у истини љутито, напрасито прекинувши му говор.</p> <p>„То некажем... ја сам само реко, да их |
чићем био је у непрекидном додиру; овај му је био кућни лѣчник.</p> <p>„Сава Текелија нарочито |
к патријарху да му цѣлива руку, но овај му је недаде.</p> <p>О. Теофан поклони се дубоко, и изи |
и људи; и манастир је она кућа, у којој му ваља бити <pb n="102" /> могућно, да буде човѣк: али |
чуда!“ Даље није мого говорити.{S} Зној му је све цурио низ лице.{S} Извади мараму и стане га б |
о ил се будан по постељи превртао, увѣк му је била пред очима.</p> <p>Ко је?{S} Шта је та прекр |
му неулази у собу.</p> <p>И доиста, ђак му приступи, и рекне му, да га зове господин, да му тај |
n="14" /> и жмирне мало очима, а шиљак му од носа повуче се мало на више.</p> <p>„Ми ћемо имат |
и ухватим.{S} Зато рекне брже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„Ја незнам ништа |
, за навѣк <pb n="207" /> пропадне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S |
и к земљи.</p> <p>„Хоћу и то.{S} Ја сам му већ казао, шта ћу му чинити.{S} Осим тога упутићу га |
<pb n="94" /> али је заслужио, и ја сам му по праву судио.“</p> <p>„Шта је дакле урадио?“</p> < |
<p>„Мал’ га није капља ударила, кад сам му <pb n="41" /> реко да хоћете к њему да дођете.{S} Он |
мо од администратора митрополије, у ком му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир дворска |
се у цѣлом дунавском сокаку чути, у ком му је кућа била.</p> <p>„Ви се смијете господине“ рекне |
="222" /> као да је владика.{S} И начин му је био врло углађен: видило се да се морао кретати ч |
же!“ почне он муцати.</p> <p>Протођакон му недаде изговорити, него се на ново осѣче:</p> <p>„Ил |
ћања, кога дотлѣ није познавао.{S} Ново му сунце сијне, нов му се живот отвори.{S} Пупољак оног |
опомињао.</p> <p>„Државнички такт много му је пута био од велике корасти.</p> <p>„Стари ковиљск |
арочито посрѣдовањем Тоше Павловића био му је искрено наклоњен.</p> <p>„Уз народне Новине имао |
чист и свет.</p> <p>Ленкин лик долазио му је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела храните |
е мислила је, да ће му угодно бити, ако му пружи разлог и прилику, да се неугодног себи епископ |
је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека поведе и Митрофана и Амфилохија |
какав живот у очима народа одсѣва, како му рѣчи чудесно протрѣсају слушатеље; како му глас влад |
је имао доста времена размислити, како му се ваља држати.{S} Зато и сад одмах одговори: „ја са |
ју, како је цар Лазар с коња спао, како му Турци главу сѣку, како Вук Бранковић са 12.000 љутих |
мо имена, само код овога, незнамо, како му је име!“</p> <p>А ко би то мого знати?</p> <p>О. Тео |
рѣчи чудесно протрѣсају слушатеље; како му глас влада чуствима, мислима и осѣћајима народа као |
о се стане сам грохотом смѣјати, а како му је био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом дунавс |
ци, којој приступаше о.{S} Теофан, тако му је недаде да ју цѣлива, него га њом мало гурне од се |
ста шпанске чизме на главу натичу; тако му се учини, да му се лубања разпаде.</p> <p>Пре свега |
до ћошка католичке цркве отишо, те тако му реплика остаде неприобштена.</p> <p>Кад дођу кући, п |
ивао, то се више крвљу умазивао, и тако му се друг од истине поплаши, кад га крвљу обливена вид |
усоваца, отац Игња Лојола чинио, и тако му је тѣло цвѣтало у пуној мѣри, коју нарав младости и |
, израз погледа тврд, устне танке; тѣло му је изгледало мршаво као да је постом изнурено.{S} Хо |
о није било боље.{S} На више мѣста мало му није суза глас угушила, кад је видио, какав живот у |
о очи упрте у прозор од ходника, а чело му је показивало, да се тамо нѣшто кува и пече.</p> <p> |
Теофан ипак све разумѣо.</p> <p>Видило му се на лицу, да су ствари биле врло озбиљне, које му |
ње познаје.</p> <p>„Шта је?{S} Помутило му се овдѣ!“ рекне ђак, и стане једним прстом по челу к |
мао је нѣшто мало смеђе брадице, и само му је нос навлачио на себе позорност гледаоца.{S} Овај |
онако сав други свѣт затворен: зар ћемо му и саму кућу да затворимо, у којој мора вѣк свој да п |
ојећу нам почаст, држећи нас, не да смо му браћа, него слуге и робови.</p> <p>Купује за дубове |
се тај враголан к свом сусѣду, и лагано му рекне: „Шта велиш Ђуро?“</p> <p>Овај одговори: „Набр |
и руком на о.{S} Теофана.</p> <p>„А ено му светитељке!“ примѣти о. духовник кроз нос говорећи. |
<p>Шта је о.{S} Митрофан даље радио, то му управитељу није било познато.</p> <p>Али по свој при |
Што му је прије било са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И зато муцајући стане одг |
право по унутарњем осѣћању дужности: то му је сад хладни разум својим освѣтлењем показао по све |
сам ја све учинио србском народу!{S} То му јошт ниједан митрополит није учинио, а — ни патријар |
о, шиндру набавио, ћелије покрио.{S} То му је било велико уживање.{S} А то уживање кошта много |
се био међу тим мало, разхладио, и зато му одговори повољно. „Нека вам буде; наредите оче архим |
да је њима што противно учинио, па ето му тешке главобоље.</p> <p>Па тако је и ова комесија пр |
о непознаје тога земљишта.</p> <p>Често му је на памет падало, да би му ваљало, да позна калуђе |
живота за други виши свѣт.</p> <p>Често му се представљала као чисти небески анђео, кои се међу |
е није се дала побити истина онога, што му је о његовом досадањем животу говорила.{S} Слѣдујући |
аслужио.{S} Он се противио прѣсуди, што му је збор братије донео, а послѣ је ножем на мене удар |
1" /> <p>Приобшти и другој братији, што му је о.{S} Теофан говорио, и ови су у пуној сигурности |
</p> <p>„Макар ме мало и прочупали, што му драго.{S} Али тим ће се нов дух улити у калуђерство, |
просто учинити, нити што неучинио, што му ваљадијаше чинити.</p> <pb n="95" /> <p>И доиста био |
патријарх, кои обично нечујаше оно, што му небѣше по вољи.</p> <p>„Све!“</p> <p>„Е, све!{S} Лак |
о способности показивао; лако зато, што му је недостајало и науке и свѣтског изкуства; а за дух |
артеније изручи вѣрно отцу Теофану, што му бијаше сестра поручила.</p> <pb n="245" /> <p>Тај од |
астојатељ за одговором обзирати.{S} Што му је прије било са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на |
ађе и обиљежи оно нѣколико стромова што му је јошт трѣбало.</p> <pb n="310" /> <p>Тражећи спосо |
њега збива.{S} Осми дан спреми све што му трѣба, па кад му стража оде ручати, а он полагано из |
еби полицајног комесара, и пре него што му овај назове добар дан, повиче на њега:</p> <p>„Г. по |
еизпадне никада чисто и цѣло.{S} Но што му драго: барем сам се осигурао од насртаја братије у м |
чкерек да изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што му драго дијете,“ одговори стара. „Нека дође; нефали јо |
ко на ближе стојали него они други, јер му се горе Рил и Витош чинише нѣкако као једнородне сес |
ељ, да се озбиљно бои за мој живот, јер му је један човѣк казао, да ће ме убити, само чим ме са |
/quote> <p>Даље није мого продужити јер му архимандрит повиче: „Молчи, безобразниче“, и погледи |
p> <p>Био је пун досѣтака.</p> <p>Говор му се преливао као најлѣпши „калоспинтехромокрене.“</p> |
кат, као да се са свим измѣнио.{S} Глас му је био пун поуздања, он скочи са столице, узправи се |
p>Настојатељ је ћутао.</p> <p>У тај час му бијаше пукло међу очима, и он увиди, да је суд његов |
ду постељу и наскоро заспи.</p> <p>Опет му се присни онај стари светитељ са миртовим вѣнцем и к |
о, да се закалуђери?</p> <p>„Митрополит му одговори са свим пријатељски: „Ја ћу те радо примити |
позиву овога вечера сам одговорити, већ му се морао придружити манастирски шумар.</p> <p>Шумари |
олико корачаја унатраг.</p> <p>Но Грбић му повиче: „Небој се господине намѣстниче! нећу ја теби |
кне о.{S} Теофан, и опет нехотице изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је |
га у његовој ћелији заковали, и стражу му пред врата ставили. — Шта велите ви на све ово?“</p> |
ад јошт далеко прѣ подне ступи у ћелију му сам настојатељ, па га позове, да дође пред комесију. |
ти.{S} Очи су му сѣвале од топлоте коју му је бистри дух обилно просипао.{S} Мора да је код сви |
е ћутање јошт нѣко врѣме.{S} Напослѣдку му проговори:</p> <pb n="171" /> <p>„Ниси ни мого другч |
је на нож, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но сад му се поглед |
у очистити, и добро прозрачити, постељу му сасвим новом постељином намѣсти, а њега даде пресвућ |
е сузе на очи.</p> <p>Он јој врати дану му изправу, и мораде се к прозору повући.</p> <p>И у Ле |
ремда ветхом мантијом огрнути.{S} Храну му даде здраву и подпуну.{S} Болестнику је очевидно год |
дава тражио Печеновића, код куће: рекну му да ће га за цѣло послѣ ручка у „кранцу“ наћи.</p> <p |
ине дана, Стратимировића смѣсте у вѣчну му кућу у Карловачкој саборној цркви.{S} Мушицки се наб |
н код митрополита Стратимировића, да су му послали двѣ женске, које су ради своје парнице прѣд |
лима, морао је сам себи признати, да су му изгледи тамни и мрачни, и да му на крају живота по с |
на Ананију, уважавали су га тако, да су му сваку молбу изпунити приправни били.</p> <p>Наравно |
итога брата из свога круга удале, па су му на то одговорили смѣхом, вичући му подсмѣшно: путуј |
к је о.{S} Теофан говорио.{S} Кадкад су му се само црте лица преобразиле; при крају узме на обр |
ти, кад ове латинске рѣчи чује, које су му сасвим нове биле, те није ни оно разумѣо, што би ина |
е имао чудноватости у понашању, које су му она својства у велико побијала.</p> <p>Нарочито је б |
умѣтности.{S} Најмилији послови биле су му политичке ствари.{S} Није осѣћао ни старости ни боле |
оје је у младости преболѣо.{S} Устне су му подебеле као набрекле.{S} Али је био обучен чисто и |
ѣсеца премине на сушици.{S} Послѣдње су му рѣчи биле: </p> <p>„Теофане, нека ти бог плати!“</p> |
к увијати а другом други.</p> <p>Ови су му били намазани, па су на крајеви изгледали као увоште |
м и Витешким у Бугарској.</p> <p>Ови су му нѣкако на ближе стојали него они други, јер му се го |
, бѣла као и најбѣље руно.{S} Образи су му цватили као у најлѣпшег младића.{S} Имао је обичај ж |
ули, кога господин управо мисли, али су му ипак мисли погодили, па и они повичу: „Свему је он к |
е звао: мој авва! а пѣснословци дали су му наслов: „новог Дамаскина сладкопѣвца.“ Њему су нудил |
уђера до игумна дотѣрао.</p> <p>Дали су му тај манастир, кои бијаше скоро упропашћен.</p> <p>Он |
оњивим.{S} Сами његови чини доказали су му ту потрѣбу необоривим слѣдствима.{S} Он је једном од |
атрали манастир за своју кућу и били су му и привржени.{S} Касније се овај тѣсни одношај између |
озио у дољњу цркву да служи.{S} Коњи су му били управо као царски.{S} Хамови су били сребром об |
ијале, све већма разгорѣвале,.. прси су му се све неједначије надимале...{S} Живот се у слеђене |
, немогући рѣчи проговорити.{S} Прси су му биле пуне осѣћања, кога дотлѣ није познавао.{S} Ново |
чито међ младим женскињама; али нити су му више пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђакон постане |
илу љубави мужа него брата...{S} Очи су му се све јаче сијале, све већма разгорѣвале,.. прси су |
а врло лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале од топлоте коју му је бистри дух обилно проси |
њав, ситан; у лицу црнпураст.{S} Очи су му као жива жеравица горѣле; мислио је чисто као рѣдко |
жао; и онда је главу подигнуо, и очи су му се к плавом небу узнеле; одозго је чекао упутства и |
е на крају у танак шиљак.</p> <p>Очи су му биле јасне, чисто округле, израз погледа тврд, устне |
и „калоспинтехромокрене.“</p> <p>Очи су му разнобојне искре просипале; уста се најсочнијим смѣх |
чници нису дали да једе варива, него су му наредили мало пилета.</p> <p>Јео је што је морао; ал |
ламен страсти разбуктавале, у толико су му душевне јој чини душу заносиле: и он је сѣдио узет н |
шао је, као да се њега и нетиче:само су му једине очи прелазиле на онога, кои је управо што гов |
е, јер ће да опече и угризе.{S} Зато су му се нова браћа са настојатељем заједно од њега уклања |
земљама и државама.</p> <p>Нарочито су му прѣд очи долазили калуђери и манастири светогорски и |
ико.{S} Није дакле ни мало чудо, што су му се шаке из све снаге једна другој приближивале, ни ш |
е Хранислав кадио собе ради тога што су му женске особе прѣко прага у собу прешле.</p> <p>Јошт |
е било видити знака живота, осим што су му очи на ту јединствену слику гледале, пуну живота, сј |
ра да је код свију добро стојао, јер су му сви одобравали, кад би што реко.{S} А послѣ начелник |
у рѣч, — „нетрѣба мени нико.“ По гласу му се познавало, да је тим чисто уврѣђен, што о.{S} Тео |
рајском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му се таласао одјек срдачнога сучуства и подпунога увер |
врло пријатном појавом.</p> <p>У гласу му је лежала угодна љубкост, у говору сласт.</p> <p>Ова |
ћу и то.{S} Ја сам му већ казао, шта ћу му чинити.{S} Осим тога упутићу га, да научи лѣпо служи |
уздиже и онога, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше рѣчи вѣрно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то |
незнађаше управо зашто.</p> <p>У смѣху му одсијаваше нѣшто, што младу жену чешће натѣра, да пр |
ег <pb n="158" /> презирања.{S} На лицу му се сијало чуство узвишености и самопоуздања.</p> <p> |
дговори: „Кад човѣк види буквана, одмах му мора и нехотице пасти на памет „буква“.{S} Али сам в |
пушка пуче и човѣк јаукну.</p> <p>Одмах му падне на памет она прѣтња прњаворца, и похита ко о.{ |
што кисело гледите!“</p> <p>Правозналац му само даде руком знак да говори даље.</p> <p>Калуђер |
твовању“ пронео се по читавом равном Срѣму.{S} Већ су га почели са побожним увѣрењем к болестни |
ослѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, поп Аћим.</p> <p |
а свега, тога неће трѣбати.{S} Има у Срѣму господе ваљане.... честите...{S} Нећу ни ја за мој т |
умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити се онако, како |
/p> <p>Нарочито се стане игуман домаћин мувати.{S} Њему небијаше право, да се у манастиру чује |
ужаснога човѣка, да га испије као паук муву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти кажем, како су стајале на |
пак нама свима заповѣда.{S} Ту је сваки мудар, кои веже језик за зубе и кад је сам у соби. — Ал |
ате подпуно право, кад кажете да се она мудра и света правила недрже, премда све зло недолази с |
обраћају <pb n="291" /> к власти и ишту мудријег и обазрителнијег старѣшину.</p> <p>Господин Га |
јало благо, које смо трудом, штедњом, и мудрим разполагањем стекли... већ су ми пред очима стај |
може њој допустити да се закуне“ стане мудровати Митрофан. „Та ми смо свештеници, а она је тек |
ко благотворне цѣли..</p> <p>„Практично мудрословље..</p> <p>„Свето пѣсништво....</p> <p>„О! пѣ |
ому крив?{S} А? — Шта велиш ти у твојој мудрости?{S} Говори!“</p> <p>О. Теофан одговори понизно |
е сада по својој <pb n="354" /> високој мудрости, то се чешће показивало и мојој простој памети |
е пошла, била <pb n="137" /> је богата; муж за кога бијаше пошла, био је добар радин, али небиј |
би у сам пако.</p> <p>„Ми неможемо бити муж и жена.{S} Неможемо никако!{S} Бићемо дакле брат и |
ја сам једина њихова наслѣдница.{S} Мој муж се такођер преставио.{S} Он је уважавао моје чуство |
авици.{S} Ово сам ја стекла, послѣ мога мужа мојом штедњом и управом.{S} Са овим могу разполага |
тину обрадује, што ће ствар у руке тога мужа доћи, кога су сви као разборита, страстима неподло |
што сам од отца добила, и што ми је од мужа остало, остаје мојим и његовим рођацима <pb n="321 |
не стајаху, изражаваху више силу љубави мужа него брата...{S} Очи су му се све јаче сијале, све |
рођу и провеселе.{S} Сигурно ће и данас мужеви и мужки чланови друштва доћи мало касније, па ће |
ор могућим остао.{S} Она дакле одговори мужевно: „Хоћу!“</p> <p>„Дајте руку на то; у сигурност |
ко сам скинула црнину за родитељима, за мужем, похитила сам да тражим пријатеља моје младости, |
ти?</p> <p>Ленка се уда и оде са својим мужем на село у Банат.{S} Кућа, у коју бијаше пошла, би |
сат дођу опет троје каруце и довезу 7—8 мужкараца и старијих и врло младих.</p> <p>Домаћин прим |
ци и сељаци стојаше у малим гомилицама, мужки и женске, старо и младо, и слушаше музику.</p> <p |
је био сјајан и обилан.{S} Вино хвалише мужки као изредно.{S} Пило се врло добром вољом.{S} Ниј |
овеселе.{S} Сигурно ће и данас мужеви и мужки чланови друштва доћи мало касније, па ће бити дру |
о је много фотографских слика на зиду и мужких и женских, међу овима највише њих у званичним од |
тријарховом.</p> <p>Начелнику бијаше та музика очевидно врло угодна.{S} То је изгледало као нѣк |
стајали, па ноћу тамо спавали и кад кад музикално хркали, а на подне одлазили су у кујну, те су |
ужки и женске, старо и младо, и слушаше музику.</p> <p>„Хвала Богу!“ рекне један. „Шта неће чов |
ва те повиче:</p> <p>„А шта, мени ту ни мукајет?{S} Зар ја нисам жив међу вама?“</p> <p>Нѣки уд |
изврши.</p> <p>Сам је себе видио, како мукама и временом изопачен лежи на својој сламној посте |
се толико вино троши, које га је толико муке стало, учинио се болестним, и уздисао је у својој |
тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на срдцу разтѣрује, да му угасле очи затвори.{S} У |
ко епископа Хранислава пређе повѣстница муком.{S} Он умре као епископ бачки, без слѣди: ни саме |
н.</p> <p>Он је доиста великим трудом и муком довео манастир до степена извѣстнога добростања.< |
онкурз?{S} Није ли само срѣћом и тешком муком код врховног судишта у Бечу једва учињено, да се |
да је у њој жива жеравица.{S} С тешком муком заустави крв, и разхлади главу, <pb n="20" /> па |
сти“ — ту заћути.</p> <p>„Шта?“</p> <p>„Муком прећи!“ рекне о.{S} Теофан и уздахне дубоко.</p> |
е. „А има и лакомих људи, па кад добију мукте да се напију, а они незнаду, шта је доста.{S} А г |
вим сврши сиромах калуђер своју шетњу и муку за тај дан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
кне.</p> <p>Настојатељ најпослѣ премучи муку, и проговори: „Е кад је о.{S} Теофан признао сам, |
се стану смѣјати и изгубе се на страну мумлајући: „та није нам ни дѣд лајо.{S} Лај ти!“</p> <p |
е и сад само мумлао, али су тонови тога мумлања били сасвим други него обично.</p> <p>Послѣ двѣ |
у се овај приближио, онда је и сад само мумлао, али су тонови тога мумлања били сасвим други не |
ам вас, биће боље!“</p> <p>Онај је само мумлао.</p> <p>Сутра дан најми управитељ два човѣка, из |
за образ!“</p> <p>А кад болестник стане мумлати, онда уђе брзо ђак у собицу, повуче управитеља |
омњиво сматрао; али му је из ока бистра муња просѣцала.{S} Мантију је обично носио од црне <pb |
и ови поскоче као стрѣле и изчезну као муња изпред очију калуђера.</p> <p>„Ходи ба мном о.{S} |
> <p>„Опасни облак са своим смртоносним муњама и громовима пређе без слѣди прѣко главе пѣсника |
ријент, као што је ћаба у Меки за исток мухамедански.</p> <p>Али, на жалост, није учињено за то |
то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И зато муцајући стане одговарати: „Он је... он је... он је“, о |
други пут опет у ракиџијници код Крсте Муцала, или у подруму код Милоша Нерадница, или о свеча |
ве, одговори свѣдок: „ја се зовем Крста Муцало.“</p> <p>„Али ваљда имаш и друго какво презиме?“ |
манастиру држали.</p> <p>„Ето нека каже Муцало,“ проговори свѣдок, и окрене се Крсти.</p> <p>„К |
ношић, <pb n="110" /> али нас људи зову Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друго име.“</p> <p>„Е, |
е ноге.</p> <p>„Сахрани боже!“ почне он муцати.</p> <p>Протођакон му недаде изговорити, него се |
ските (пустињака који своје тѣло пати и мучи) буру покренути.{S} О. Теофан бијо је млад човѣк; |
<p>О. Теофан почне казивати, како се он мучи, да се добро манастирско сачува, а како администра |
а уљудност напрѣма млађима није га јако мучила.</p> <p>Али је био за својим стварима усталац, к |
ело.</p> <p>„Немојте се са формом слога мучити“, примѣти му архимандрит мирно и пријатељски. „К |
ванично; <pb n="31" /> ћуте да се могла мушица чути кад би пролетила.{S} Рукама броје бројанице |
у кућу у Карловачкој саборној цркви.{S} Мушицки се набрзо за њим спусти у крило мајке земље на |
одине 1834 или 1835 оде покојни владика Мушицки у Беч.{S} Њега је као епископа православне цркв |
к овог одношаја.</p> <p>У овој оди пита Мушицки:</p> <pb n="71" /> <quote>Смемо ли, Пијеридо, у |
уз чашу добра вина у собама, у коима је Мушицки живио и пѣвао, пити у славу ова три честита срб |
pb n="278" /> свога епископа-љубимца, и Мушицки буде спасен.</p> <p>„Стратимировић изјави влади |
итску столицу, а тај је баш био епископ Мушицки, којега је име било од дугог времена прѣко свег |
ештеника код посланичке капеле.</p> <p>„Мушицки је био врло отворен карактер, па тако није ни о |
цркве, како се у Русији находи.</p> <p>„Мушицки није био никада човѣк, кои би најпрѣ добро пром |
а највишег калуђера.</p> <p>„Одношај са Мушицким извео је Стратимировић такођер са великим такт |
своје млађе врѣме надтицао са Лукијаном Мушицким на двору митрополита Стратимировића: и колико |
<p>„Лако се даје увидити, да је судбина Мушицкова лежала сада у усти Станковићеви.</p> <p>„Епис |
лада рада је била по што по то уклонити Мушицког са епископске столице, на којој је сѣдио.{S} Р |
</p> <p>„Слава Стратимировићу!{S} Слава Мушицком!</p> <pb n="279" /> <p>Слава Станковићу, кои б |
ије био најбољи <pb n="276" /> пријатељ Мушицком из разлога, које овдѣ наводити нити ми је нужд |
да Стратимировић није баш пуно наклоњен Мушицком и држала је да се неће за њега из петних жила |
до оне славе.</p> <p>„Манастир је улио Мушицком оне пѣсме, које су га у звѣзде дигнуле.</p> <p |
атор у бѣснилу, (У оно врѣме казнили су мушке кривце штапом, женске овде споменутим сурогатом.) |
дигнуло, од кад је он настојатељ.{S} Ми мушки знате, не <pb n="113" /> послужујемо у манастиру |
шао се господски и угодно, допадао се и мушкима и женскима: сви су видили у њему за кратко врѣм |
кад се сазове друштво од 20—40 лица, и мушких и женских, па онда удри у весеље, у многаја љета |
ије имао за то доказа.</p> <p>Од других мушких гостију највише је обратио позорности на себе је |
етиче никога.{S} Је ли ту младо, старо, мушко, женско... шта се то кога тиче; да ли он ту пише |
ди слободно.{S} Господин незна ни је ли мушко ил женско; а у теби ће пре видити св. Флоријана, |
дина, и падала је у очи нарочито млађем мушком свѣту ради свога лѣпог лица и стаса, а нарочито |
ађе ко да за другим добру рекне.</p> <p>Мушку нам је опет дѣцу учио о.{S} Теофан у манастирској |
а.{S} Хвала Богу.</p> <p>— — „Јао! јао! нѣшто ми се хрђаво снѣва. <pb n="300" /> Нѣка велика го |
есора. . . . . . . . . .{S} 5.218 ф. 82 н. </p> <l>за друге потрѣбе . . . .{S} 16.781 ф. 18 н.< |
износећи . . . . . . .{S} 10.150 ф. 53 н.</l> <l>д) обећања од цркава . 3.{S}458 фор.</l> <l>З |
а друге потрѣбе . . . .{S} 16.781 ф. 18 н.</l> <l>свега. 22.{S}000 фор.</l> <p>Трошкови су се и |
ла.</p> <p>Многима је било наздрављено; нѣкима бијаше то добро дошло, да могу топлину свога чус |
ѣшто ми се хрђаво снѣва. <pb n="300" /> Нѣка велика господа долазе у манастир, разгледају шта с |
ркву доћи, па су се увѣк <pb n="317" /> нѣколико дана у напрѣд душевној наслади радовали.{S} Та |
а ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к |
.{S} Скочи у кревету.{S} Није ништа.{S} Нѣко ју ухвати за раме...{S} То неможе бити машта.{S} О |
а с њима у добром пријатељству живе.{S} Нѣки пут дођу сви са својим фамилијама овамо, те се про |
е ћуди; а и очи нису у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p |
pb n="307" /> красан велики перивој.{S} Нѣга безпримѣрна.{S} Подуго је врѣме прошло, одкад бија |
гледао управитеља укоченим погледом.{S} Нѣшто је протепао, али га није било разумѣти.</p> <p>Ст |
и развило, свака би од ових школа послѣ нѣколико година, сама себе издржавала.</p> <p>„А за то |
стира Раковца.</p> <p>„Доживио је послѣ нѣколико година, да је злочестом управом онај пао под к |
b n="206" /> <p>„Изволите ви само послѣ нѣког времена доћи...“</p> <p>Ленка махне главом да нећ |
сада знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к овима.</p> <p>Послѣ овог |
хоће.</p> <p>На крову манастира његова нѣгована је велика густа чуваркућа; — а нико тако непри |
, та кола, и она два чувара одпрате, га нѣкуда.{S} У манастиру незнадоше куда, али су други људ |
овѣк; а на протођакону видило се, да га нѣке живље мисле забављају.</p> <p>Напослѣдку проговори |
“</p> <p>На настојатељу видило се да га нѣшто гуши.{S} Онај фатални зној удари му опет на образ |
бијаше са собом донео, и извади из њега нѣке хартије.{S} С њима приступи протођакону, нађе једн |
мога ока, глас моје душе, таласање мога нѣдра! — О, ја сам много, много тебе ради препатила!“</ |
foreign>.“</p> <p>Супруга високороднога нѣшто овом пришапће.</p> <p>Он се тргне и дигне.</p> <p |
ају молитве, а и немисле шта говоре, да нѣколико људи живе како могу и како ком изпадне за руко |
који мисле, да су манастири грађени, да нѣколико људи читају молитве, а и немисле шта говоре, д |
ну ручати.</p> <p>На једаред чује се да нѣко оштро звиждне.</p> <p>И администратор и братија ск |
м смо мало више говорили, разпучи своја нѣдра тој свѣтлости и тој топлоти, и ружица љубави, нај |
цркви сасвим посвети, дође к сестри на нѣколико дана пре њеног светога, и остане нѣколико дана |
ез свакога размишљавања извукав из џепа нѣку цедуљу:</p> <pb n="347" /> <p>„По рачуну вѣштих то |
а га је надгледала, и као рођена сестра нѣговала; она му је очи затворила.{S} Тетице, ја сам с |
свако послѣ подне ова два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више нико.</p> <p>Ово п |
буде своја.</p> <p>Она захвали дакле са нѣколико рѣчи гостољубивом домаћину; метне шешир на гла |
ије да га неодда, и тргне и нехотице са нѣколико корачаја унатраг.</p> <p>Но Грбић му повиче: „ |
ик био се опремио, да иде на посао, кад нѣко на врата лагано куцне.</p> <p>„Слободно“, повиче о |
иредиле све, и сѣле у теткину собу, кад нѣко куцне на врата, и на одговор слободно, уђе.</p> <p |
главу.</p> <p>Сад је нѣшто пукнуло; сад нѣшто кврцнуло, сад опет шушнуло.</p> <p>Дигне главу, н |
ли управитељ даде сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола кожом покривена, смѣсти болестника на, та к |
ѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, почеше нѣки куће запуштати.{S} Цркве опа |
и се мого одредити сваке године курс од нѣколико недѣља, кои би полазити имали прости калуђери |
ски адвокат човѣка с писмом, да му даде нѣколико холби шљивовице.</p> <p>Он прочита писмо и вид |
ину јавити.</p> <p>Овај стражар проведе нѣколико дана на свом мѣсту узалуд.{S} Куварице нема ни |
е трајало.</p> <p>Опет нѣшто шушне: иде нѣко по соби.{S} Сѣдне у кревету, слухти свом снагом: н |
ијца!“</p> <p>Пође по соби оштро; пређе нѣколико пута горѣ долѣ, па онда на једаред стане, метн |
зисторијалне изасланике.</p> <p>Непрође нѣколико дана, а ови дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније |
писао своје мемоаре за себе, а послѣ је нѣкаква тајностна рука ове поједине мемоаре покупила и |
едам суду, јер су ми били јавили, да је нѣке сребрне кашике и ножеве манастирске собом била пон |
ово онога старога, кои се хвалио, да је нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто по |
/p> <p>Пред њим бијаше дошо глас, да је нѣки особењак, с којим се дружити неможе, и да га се ва |
заспати ни за живу главу.</p> <p>Сад је нѣшто пукнуло; сад нѣшто кврцнуло, сад опет шушнуло.</p |
еофана оживљавали. —</p> <p>Јошт нам је нѣке ствари напоменути, да се разговор о.{S} Теофана са |
хвала!{S} Онај мефистов поглед, коим је нѣколико пута погледао, осврћући се, кад је од мене одл |
у.</p> <p>Друг његов Амфилохије имао је нѣшто мало смеђе брадице, и само му је нос навлачио на |
и разишли би се кућама.</p> <p>„Имао је нѣколико пута озбиљних сукоба са владом; али је понајви |
Ви“.{S} То је био јавни знак да му није нѣшто од њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣливам десниц |
</p> <pb n="216" /> <p>Но сад јој стане нѣтко покривач вући.{S} Пробуди се.{S} Скочи у кревету. |
колико дана пре њеног светога, и остане нѣколико дана и иза праздника.</p> <pb n="318" /> <p>Сл |
ави, лак Ленкин.</p> <p>У тај пар куцне нѣко на врата од његове ћелије...{S} Он одговори: слобо |
ија остала на миру.“</p> <p>Куварица се нѣкако срѣтно прикрије, јер пред ноћ скоро врате се и к |
/p> <p>Администратор га пусти; удали се нѣколико корачаја од њега, па му се онда дубоко поклони |
ђацима да му се даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} Закључа с поља врата, узме к себ |
реко би, укочено остало.</p> <p>Протече нѣколико часова, и они стојаше као слике од камена изре |
ећу хартију завијен.{S} Из овога извуче нѣколико писаних табака, па онда гледећи у њих, начне д |
нико неопази.</p> <p>И тетка се извуче нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да |
аво зашто.</p> <p>У смѣху му одсијаваше нѣшто, што младу жену чешће натѣра, да предмет погледу |
25" /> Слушајте само шта ми приповѣдаше нѣки дан.{S} Један <foreign xml:lang="la">fidelis frate |
ге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, почеше нѣки куће запуштати.{S} Цркве опадоше, кровови манастир |
ишеног нашег Лукијана.</p> <p>„Шта више нѣки причају, да је несрѣћна љубав и народног нашег про |
руги, јер му се горе Рил и Витош чинише нѣкако као једнородне сестре миле Фрушке Горе.</p> <p>М |
При концу године ступим са мајстором из Н. Сада у погодбу, да за 30 хвати крова нужну шиндру на |
буде.</p> <p>Врата се спољска отворе, и нѣко куцне на његова врата, што се отвараху унутра.</p> |
што за човѣчји стан најмање приличи, и нѣшто мало худна зрака у њу пустило.</p> <p>Управитељ с |
сам сав Срѣм,“ — проговори Ленка, „па и нѣшто од Србије.{S} Пак сам дошла да и тебе одведем.{S} |
и извршују заповѣсти Беча, Темишвара и Н. Садскога „Сунца“ (овако се звала палата цкр. предсто |
p>„Но, тетице...{S} Нисам знала да ти и нѣмачки штрбецаш...“</p> <p>„Та чула сам, ћерко... али |
а старога, кои се хвалио, да је нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, с |
у.</p> <p>Дочека их настојатељ игуман и нѣколико калуђера и ђака.</p> <p>Сиђу се с кола.</p> <p |
господине“ поплаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшто кисело гледите!“</p> <p>Правозналац му само даде |
шта у Бечу једва учињено, да се и други нѣки манастири од конкурза заклонише?{S} Није ли Ракова |
и полети кључаници.</p> <p>На ову види нѣколико људи из прњавора, који бијаху пушкама наоружан |
месојеђа у честној овој обитељи држали нѣкакав бал са мирјани, и ту сте се сви поизопијали, и |
p> <p>„Нарочито су се тога ради славили Н. Садски прота Данило и поп Платон из Каменице. „Прото |
м дијете!{S} Са свим сам осѣтила, да ми нѣко покривач вуче... сасвим сам добро осѣтила руку на |
сам собом да говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто мораш казати, то сам увиђаш; то си и синоћ увидио |
ужна да одговорим.</p> <p>„Допустите ми нѣколико рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас дон |
ра; учинио би се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} Тај твој сабор одузео би |
ного људи држати, те је по свој прилици нѣке одпустио, јер се више нису мѣњали, него су исти пр |
есите вина,“ проговори гост промумлавши нѣшто кроз зубе, и стане својим ножем рибати главицу ку |
о примѣти.</p> <p>Пропала си! викне јој нѣки гласу унутарњости, и она се згрози.</p> <p>Осѣти, |
ђе к њој један млад човѣк, и донесе јој нѣко писмено.</p> <p>„Ово је мој правобранитељ, Тодоре! |
p> <p>„Тошо!{S} Твоја су уста била увѣк нѣма... али је моја душа право у твојим очима читала:{S |
па се ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> <p>„А ти говори истину, па се нећеш |
трак.</p> <p>Том приликом метне на стол нѣшто у хартију замотано, и рекне понизно:</p> <p>„Ово |
и — ево им имена“ — ту преда настојатељ нѣки списак имена комесији — „изпитајте манастирске ђак |
ју.{S} Под тим утиском рекне настојатељ нѣким начином узвишено: „Е па кад он мени прашта, прашт |
јошт којекако за ваш труд смоћићу, имам нѣшто и отчинства.{S} Али да купимо и солгабирова и јур |
ти иди господину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, него, нека допусти, да му дођем.“</p> <p>Ђа |
мо нова храна за бујеће чувство у њеним нѣдрима.{S} Груди јој се преизпуне милином, и дрхћућим |
"231" /> <p>У то дођу госпође са шумним нѣмачким разговором горѣ у салу, и буду све себи узајам |
ѣпи му душу, и он повиче, ободрен вишим нѣким упливом и оснажен тајанственом нѣком силом: „Теоф |
, своје труде, своје успѣхе сестринском нѣдру приобштити, повѣрити, и из оних уста укрѣпљење, о |
оји је тај дан, реко би, чаробном силом нѣком привезан био, послѣ обѣда видио, да Банаћани ново |
им нѣким упливом и оснажен тајанственом нѣком силом: „Теофане!{S} Постој! <pb n="135" /> Буди ј |
дно врло угодна.{S} То је изгледало као нѣко ванредно одликовање његове особе.{S} А колико је н |
одкотурали до штала; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То |
им: „Ви бѣжите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сада има добра три сата.{S} А дружтво вас неби пусти |
тебе ништа и нетражим.{S} Ти си и онако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће |
ти, да је ово питање настојатеља морало нѣмим учинити.{S} Он је ћутао, као да га водом залише.< |
ка, а чело му је показивало, да се тамо нѣшто кува и пече.</p> <p>Сад шклоцне брава на владичин |
то церекање и маукање?“ повиче озбиљно нѣки глас и таки за тим уђе у собу повисок одличан калу |
зато се удали, да изнађе и обиљежи оно нѣколико стромова што му је јошт трѣбало.</p> <pb n="31 |
елика трбуха.{S} Коса и брада тек је по нѣку сѣду показивала.{S} Све ово чинило је, да је изгле |
го редовни епископ.{S} А најпослѣ ми то нѣкако иде у реч, може бити, што желим, да тако буде.{S |
било да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи глас:{S} Издржи!{S} И онда је издржао; и |
рата и ђак унесе чинију <pb n="40" /> с нѣшто мало јела, један комад хлѣба и једну флашу воде.< |
и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта насликамо.</p> <p>Он је био од већих људи |
вога говора примѣтио, па за то запита с нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Што |
администраторе!{S} Дошле су против вас нѣке тужбе честњејшој конзисторији, које, ако се оправд |
ма све утврдио.“</p> <p>Протођакон опет нѣшто проговори кроз зубе; али то нечује нити архимандр |
<p>Тако је подуже трајало.</p> <p>Опет нѣшто шушне: иде нѣко по соби.{S} Сѣдне у кревету, слух |
на чисто изишо; јошт један дан... јошт нѣколико сати... па би и овај човѣк лако пошо путем, ко |
одужио је архимандрит своје ћутање јошт нѣко врѣме.{S} Напослѣдку му проговори:</p> <pb n="171" |
ку заиграва.</p> <pb n="221" /> <p>Јошт нѣколико часова и путници престану касом, и пођу корако |
је био епископом у Будиму од 1829 г. у Н. Саду од 1833.</p> <pb n="272" /> <p>„На кратко, имао |
<p>„Ми се журимо кући, то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се крећемо даље. “</p> <p>„А погледа |
у други људи видили.</p> <p>Одвезу га у Н. Сад, и, тамо предаду на пароброд.{S} Један лѣчник пр |
помисли, да је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло примили, и добије јошт више куражи.{S} Став |
{S} Одавдѣ сте на ваши коњи за 3 сата у Н. Саду.{S} Можете данас врло лако тамо бити.“</p> <p>Е |
еноћи у Карловци, а сутра рано похита у Н. Сад.</p> <p>У Н. Саду имао је о.{S} Теофан рођака, и |
ћи.</p> <p>„Кранц“ је била гостионица у Н. Саду, чини нам се иста, која и данас то име носи.</p |
епископа Хранислава, пак чувши, да је у Н. Саду, преноћи у Карловци, а сутра рано похита у Н. С |
у у своје руке, цѣлива је, и метне је у нѣдра.{S} Онда пољуби благосиљајућу руку архимандритову |
рита Раковачког, кои је баш тога ради у Н. Сад к администратору митрополије био и дошо.{S} Зато |
" /> <p>Печеновић није много радио ни у Н. Саду, а у бачкој и торонталској жупанији мого је има |
а у малом.{S} Гедеон је био епископом у Н. Саду од 1807—1831.</p> <p>„Архимандрит крушедолски К |
це, чује да ексцеленција није ту него у Н. Саду.</p> <p>Ми смо више пута употрѣбили рѣч ексцеле |
ходи га до подне.{S} Послѣ ручка ћемо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам јучер била код госпође Пуљинице |
изненада:</p> <p>„Је с’ ти био скоро у Н. Саду?“</p> <p>Овај се том питању зачуди, али му одго |
<p>У оно врѣме био је друштвени живот у Н. Саду у највећем цвѣту; људи су имали свашта доста, п |
а сутра рано похита у Н. Сад.</p> <p>У Н. Саду имао је о.{S} Теофан рођака, и тако се смѣсти к |
рѣба да ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био између других адвоката и Печ |
рског ђака Јосифа, и заповѣди му, да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у манастир наред |
а мало кусне од донесена варива, кад му нѣшто падне на ум, те онај час тргне кашиком од јела на |
уго...{S} Дан већ бијаше ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га пробуди.</p> <p>Манастирс |
Витешким у Бугарској.</p> <p>Ови су му нѣкако на ближе стојали него они други, јер му се горе |
химандрит Арсеније протођакону Никанору нѣка мѣста приобштио, као оно гдѣ се каже, да се манаст |
е били су сви калуђери изкупљени, па су нѣшто занимљиво говорили.</p> <p>Кад опазе госпођу са о |
ј пут?“ запита госпођу Пуљиницу, кад су нѣко врѣме ишли.</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг, а |
искриви очи: „А ја опет велим, биће ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш опет да забодеш нос куд |
ти у преводу, као што у наше време ишту нѣки хрватски чиновници од ћирилских поднесака да се на |
р!“</p> <p>„И хоћемо, и хоћемо!“ повичу нѣки од гостију.</p> <p>„И право је!“ додаду други.</p> |
Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, поп А |
збирао, мислио и рачунао, па ћу вам баш нѣшто овом приликом и да приобштим.“</p> <p>На ово изва |
рода по 3 кр, а то би износило 9472 ф. 9н.</l> <l>в) обећања манастирска . .{S} 9200 фор.</l> < |
етогорски и руске Троицке лавре.</p> <p>Нѣшто га је особито привлачило манастирима Рилским и Ви |
тније и знаменитије, поодносили.</p> <p>Нѣки најпослѣ држе, да се није чувало, како би ваљало, |
{S} Зар ја нисам жив међу вама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх, а други погледе ко то говори.{S} То |
>Најпослѣ успѣ, и запали свѣћу.</p> <p>„Нѣко је овдѣ у соби,“ повиче сад на ново тетка и за тил |
зитирана, и од које ћеш ти за живота 6% на твоје одржавање примати.{S} Кад умреш, а ти их остав |
зимај, чини све, што иде на славу Бога, на корист људи и на добро наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. |
се имали покрити:</p> <l>а) из прилога, на које су се епископи обвезали и кои су износили . . . |
p>Кивот кнеза Лазара са тѣлом угодника, на сваки је начин света реликвија, какву рѣдко кои хриш |
стану се силазити, виде ови са ходника, на кои бијаху изишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а |
{S} Али је ту било и другога приузрока, на који ни он сам није више ни мислити хтѣо.</p> <p>Тео |
е на лаки осмѣх развуко, па онда овима, на једној страни онај познати кут направио.</p> <pb n=" |
а зграда, унаоколо ходник са стубовима, на срѣди црква, са 5 кубета.</p> <p>У најновије доба 13 |
малом изнимком —— понајвише у гостима, на частима и“ — овдѣ застане о.{S} Теофан.</p> <pb n="3 |
тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те је промисо ставио.{S} Ето новог митрополита, |
о никојега <pb n="292" /> другог поста, на сабласт и велику жалост не толико нама, колико мирск |
увијало, указивало се као она танчица, на којој се маглене слике појављују.</p> <p>Сестра му ј |
трѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, на којој би се огледала величина и сјајност нашега наро |
у, нити имам кога да ме носи, ни згоде, на којој да ме носе, па онда „хајд на еро браца Перо!“ |
па се ишло с голом главом прѣко авлије, на коју је случајно мого поглед високе једне особе баш |
је само стојаше на, гробу отца и мајке, на гробу наде и живота свога!“</p> <p>„Па сад! па сад“ |
усарске врбонке: „Хајде браћо у катане, на годину сто талира, а на месец сто батина.“</p> <p>О. |
е најбоље.</p> <p>Али се одмах прибере, на све приправан оде са настојатељем, који га пред коме |
<pb n="336" /> „хајде браћо у калуђере, на годину сто талира.... а батине ћемо оставити катанам |
а ти пре свега кажем главно становиште, на ком је Стратимировић стојао.</p> <p>„Год. 1791 чланк |
двѣ руке у висину, и покрије њима лице, на ком се тежак бол душе огледаше, уздахне дубоко, и пр |
му својим изванредно лѣпим оком у лице, на коме се сѣнка претрпљених болова душе стапљаше са зр |
клонити Мушицког са епископске столице, на којој је сѣдио.{S} Разлог тому већ сам ти изпричао.{ |
арнаву, и зато се обрадује кад га види, на та мало слободније <pb n="58" /> дишући запита, неби |
дигне јој лагано главу са своих груди, на коима ова почиваше.</p> <p>Ова кад опази калуђере и |
Меки за исток мухамедански.</p> <p>Али, на жалост, није учињено за то ништа; а тешко ће се и у |
S} Она ће га сачувати од многе напасти, на које човѣк у животу наилази.{S} Дошли су чак до нас |
се пријави.</p> <p>О. Теофан оде кући, на излазећи из двора прогунђа: „Неће бити срѣће, одбише |
знати, како је било у тој малој собици, на којој су се само двапут на дан врата на часак отвори |
ажу, што ја да тајим?“ одговори свѣдок, на ком се видило, да му је одлануло, кад је одлучио ист |
сад ћемо се забавити са о.{S} Теофаном, на кога смо задатак ове приповѣсти метнули.</p> <p>О. Т |
е добро, ал ово ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу виногради, па манастирско боље.{S} Сад |
допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да само од њега иш |
се теби, да сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је |
е.“</p> <p>Јошт небијаше до ћошка дошо, на ком се та улица са пијацом код ондашње варошке куће |
од другога бивали су упрегнути у батар, на ком се из резиденције возио у дољњу цркву да служи.{ |
управитеље дати, па ће ових 10000 фор, на годину врло лако моћи саставити.“</p> <p>Овдѣ ућути |
ради да узмемо исто тако велику слику, на којој би били представљени сви србски краљеви лозе Н |
к отиде, приступи о.{S} Теофан к столу, на ком је јестиво било стављено, и сѣдне, да се мало по |
} Он се нађе са свим пораженим на пољу, на које бијаше ступио.{S} А узвишене мисли имају то у с |
"54" /> и онда ћемо говорити по рачуну, на нека говоре цифре.“</p> <p>Калуђер устане да пође: „ |
<p>Али сад прође прѣко устне жене рѣч, на коју је она највише полагала... али која јој је најв |
стара политика по што по то одржати... на ово се чинио позваним епископ Хранислав; или се мора |
св. Саву 1872) оставио около 15000 фор. на гимназију Карловачку.</p> <p>„Немој да недођеш,“ вик |
0 „</p> <p>На потрѣбне зграде по 400 ф. на сваку. . . . . . . . .{S} 1200 „</p> <p>На слуге виш |
итеља.</p> <p>Доплатак за њих по 500 Ф. на сваког, износио би. . . . . . .{S} 1500 ф.</p> <p>На |
>Архимандрит је очекивао мирно одговор; на лицу његовом није било примѣтити ни сѣнке жеље каков |
манастирима дѣлотворну вољу к стварању; на кратко: установите манастире тако, да је врѣдно у њи |
онда тако лако било дуг <pb n="260" /> на манастир наваљати.{S} Са сувишком није био тако стро |
е бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114" /> на врата, повиче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне ос |
плећке, дад мало плећке!“ <pb n="15" /> На ово обиђе око куварице, и изтргне столицу изпод ње.< |
г светитеља, и позваћемо <pb n="285" /> на њега како госте, ако нам кои дођу, тако и све угледн |
о лик од камена изрезан. <pb n="147" /> На њему није било видити знака живота, осим што су му о |
ѣба да буде... незаборави <pb n="39" /> на то.{S} Ти мораш тај остати, и кад ти је добро и кад |
обиђете...{S} Дакле, дајте руку!“...{S} На ово јој пружи руку.</p> <p>„Неби било право, господи |
зати.{S} Дакле чујте оче Митрофане“.{S} На то узме тужбу и прочита им је.</p> <p>„Шта велите на |
<p>Четири калуђера стојаше око њега.{S} На лицу им се вио подсмѣх као застава у пуном вѣтру.</p |
ао кретати чешће по вишим круговима.{S} На духовитост и знаности није се мого ни мало потужити. |
оц говори.</p> <p>Она остане хладна.{S} На више питања не даде му ни одговора. </p> <pb n="200" |
ом крајњег <pb n="158" /> презирања.{S} На лицу му се сијало чуство узвишености и самопоуздања. |
у заилази и с бојишта одлази и т. д.{S} На кратко, код те је слике множина стајала и дивила се |
асају оштро у село и кроз њега даље.{S} На врху брда, уз које пут вођаше, окрену се к манастиру |
<pb n="288" /> слово није било боље.{S} На више мѣста мало му није суза глас угушила, кад је ви |
вијају лијане.{S} Гудуре су дивотне.{S} На брѣгу морском сјају се зидови и бедемови стародревни |
великој просѣдој забарушеној бради.{S} На први поглед учини се управитељу, да познаје то лице. |
зи кад уђе у собу и по њој прегледи.{S} На кревету је лежао човѣк — да је човѣк то се познало п |
е осујетило вечерњу у дворској сали.{S} На то је и он дошо и свога госта генерала довео.</p> <p |
ећи, још те зиме скрбити и изтесати.{S} На тај посао био сам прошле јесени 100 акова шљивовице |
о дозна, она мора то већ и уклонити.{S} На примѣр: ко ће одобрити, да се настојатељ опија?{S} Н |
раћи свакога манастира, у кои дођем.{S} На ово ми се с правдом неможе узкратити допуст.“</p> <p |
n="253" /> свиле с црвеном поставом.{S} На груди му је сваки дан стајала звѣзда великог Леополд |
и, са архиепископским порт-д’-епеом.{S} На прсима је имао звѣзду ордена гвоздене круне, а код в |
="271" /> и епископ Будимски Платон.{S} На другој екипажи довезли су се прота Витковић и парох |
ти.{S} Господин Печеновић има право.{S} На том путу трѣба доста трошка.{S} Хајде нека узмемо, д |
се својом вољом у манастир Бешеново.{S} На његово мѣсто пошљу у мој манастир за администратора |
и, како коме у занат буде приличило.{S} На сваки пак начин признати морамо, да нам се тим измак |
о сваки дан из чистога срдца молимо.{S} На лѣто, кад сасвим оздравим, желимо вас у вашој св. об |
рио је у цркви и на државном сабору.{S} На овом се одликовао тако, да су га магнати својим „ора |
што управо мислите.“</p> <p>„На што?{S} На оно што се нас калуђера понајближе тиче,“ одговори п |
узме. „Хоћу се, бога ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд све посапиње, него што ћу се |
које се разлегаше, као да је заиста гдѣ на близу топ пуко.</p> <p>„Нема ту ништа“ повиче кувари |
ајем пуну власт, да можете учинити ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно, па само да ме о свему и |
оним ватраљем одалачити, па ма га послѣ на колѣни за опроштење молио.{S} Зграби дакле мантију ј |
ју руку народне фондове; он би најпослѣ на то ишо, да буде судија и мени и епископима.{S} Сад с |
о је земљиште свето; од памтивѣка несмѣ на њега ступити женска нога.</p> <p>На најјужнијем крај |
што је бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам грохотом смѣјати, а како му је био г |
га мајчице, хајде да ти синак помогне.“ На што узме тетку изпод руке и пође за онима.</p> <p>„А |
о, како стои.... марки Поза у мантији.“ На ову примѣдбу насмѣје се патријарх гласно. „Што си та |
> <p>„У исто врѣме предавао је „пѣније“ на богословији један свршени „клирик,“ сиромах младић, |
ске каруце лагано спѣшиле Карловцима, а на њима су се чланови комесије враћали кући, носећи дос |
браћо у катане, на годину сто талира, а на месец сто батина.“</p> <p>О. Теофана дирне ова хусар |
дође глас да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртне каштиге робија у трајању од 20 година о |
о спавали и кад кад музикално хркали, а на подне одлазили су у кујну, те су тамо ручали, остављ |
тек на оном другом свѣту моћи видити, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на столици својој као да |
ећ по својој нарави разговаран човѣк; а на протођакону видило се, да га нѣке живље мисле забављ |
стану на то, да им со жеља изпуни.{S} А на предлог г. архиђакона одреди се да се сањкају од 8—9 |
мало је значај изазивања.</p> <p>Појава на сваки начин необична, снажна, импонујућа; к том мора |
што се Бог моли — клоне калуђеру глава на прси, као да га сва снага живота изневѣри, тако је с |
о кува и пече.</p> <p>Сад шклоцне брава на владичиним вратима, а о.{S} Теофан сав се стрѣсе, ми |
пугнанти били су професор римског права на универзитету и један млад Србин доктор права.“</p> < |
млади Србин докторатски дишпут из права на универзитету <pb n="269" /> у Пешти.{S} Опугнанти би |
{S} Осѣтила је јасно да јој рука почива на рамену.{S} Сад већ није била шала.</p> <p>„Ко је то? |
, и да се стање манастира и калуђерства на боље изведе.“</p> <p>„Могу,“ одговори о.{S} Теофан. |
метне руке на срдце, као да хоће да га на свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или да га стегне, д |
м и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом одтѣрали |
г.</p> <p>„Шта хоћеш Јосифе““ запита га на то.</p> <p>„Донео сам вам мало јела.{S} Отворите, го |
е дала архимандриту Партенију, да ће га на скоро посѣтити.</p> <p>Прођу шест недѣља.{S} Дође зи |
одведе га к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се започне поја |
о онај га зграби за рамена, и одтури га на страну, пак сам пришпичи око кључаници.</p> <p>„Де, |
, осветићемо тај принос, и поставити га на кивот светитељев.{S} Огласићемо то свуда по нашој ок |
радио?“ запита архимандрит упућујући га на што управо има да одговори.</p> <p>Настојатељ немога |
његовом Катицом... а иначе само сам га на улици видила, кад пролази поред наше куће, па ми се |
ом за срдце.</p> <p>Она падне прѣд њега на колѣна, дигне оклопљене руке к њему, и изумирућим од |
т оде мало к прозору, погледи кроз њега на поље, па се онда окрене к протођакону и проговори му |
вашу цркву; 2.) 100 ц. дуката, прилога на ваш честни манастир; 3.) Један везен ручник на еписк |
не твом срдцу и савѣсти: нити има онога на свѣту, ко би ти у напред мого казати, да ћеш свршити |
обне стромове бијаше се удалио од друга на једно 100—200 корачаја.</p> <p>Наједаред чује да пуш |
службе одтѣрају, волим видити тебе, да на мацку под батинама умреш.{S} Је с’ чуо?{S} Па добро |
у дао.</p> <p>Покаже му комад земље, да на њему засади крстообразно велики шљивик са 11.000 ком |
.. неможе му ништа више снаге улити, да на свом путу напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да |
није хтѣо употрѣбити своје пуномоћи, да на лицу мѣста учини наредбе, које му се учине основаним |
а слати у Русију.</p> <p>„Ти мислиш, да на мене нико негледи.{S} Сто очију мотре на мене, знаш |
ак гледао је са ходника у ћелију као да на што пази.{S} Кад се управитељ приближи <pb n="305" / |
ма на коли, како губи шешире, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити, |
аде то су основатељеве; а уживање спада на калуђере или на онога, кога дотична власт постави, д |
ћемо једну споменути, која управо спада на нашу материју.</p> <p>Хранислав је био као архимандр |
зговора.{S} Ко зна, како наш свѣт гледа на наше фрушкогорске манастире, тај ће разумѣти топлу ж |
рица се тргне из свога дрѣмежа, погледа на улазеће, омахне главом на десно, и одговори невољно: |
будна.“</p> <p>На то узме сат и погледа на њега. „Два сата!</p> <p>„Два сата већ?“ запита тетка |
тојатељ оде.</p> <p>Архимандрит погледа на протођакона, па се насмѣши и проговори му: „А од кад |
аци један од својих поражујућих погледа на намѣстника.</p> <p>Архимандрит поћути, па онда почне |
морали би се опоменути, да ће се можда на своје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} Па би могла вели |
да уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на столицу.</p> <p>Архимандрит позове новога свѣдока, д |
пређе нѣколико пута горѣ долѣ, па онда на једаред стане, метне руку на чело, дигне лице к небу |
владика вршачки)...{S} То је таман вода на његову воденицу...{S} Живковић ће (темишварски влади |
г насртаја.“</p> <p>„Тако и јест,“ дода на ово архимандрит. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваљ |
/p> <p>Он се скита непрестано које куда на страни а ми остајемо често без вечере.{S} Манастир н |
ла је увѣк слабога здравља.</p> <p>Кожа на образу била јој је скоро прозрачна; очи јој горѣше к |
је знао шта му је, али му је често суза на око долазила; уздахнуо би чешће горко, више <pb n="1 |
вору замѣрио, јер дворска господа, која на промѣну дођоше поставе мене намѣстником, а старога о |
и, остављајући <pb n="43" /> ког човѣка на згодном мѣсту, од куда је могао видити, ако би апсен |
та, а одандѣ дуж пијаце до првог сокака на десно, то ће се све срушити, па саградити величанств |
овѣдање у цркви.{S} Гдѣ је така прилика на другом мѣсту, доћи до имена једног Јоанна Златоуста. |
имали, било је много фотографских слика на зиду и мужких и женских, међу овима највише њих у зв |
управитељ два човѣка, изведе болестника на чист зрак, даде му собу очистити, и добро прозрачити |
кола кожом покривена, смѣсти болестника на, та кола, и она два чувара одпрате, га нѣкуда.{S} У |
тељ гледао је кроз прозор, кад се Ленка на вѣнчање провезла; он је уздахнуо, кад се кићени сват |
>Обуку се.</p> <p>Кад изиђе стара тетка на ходник да заповѣди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва |
га коса покривала, му је теме и спадала на рамена; а тако исто црна дуга брада покривала му је |
, и сад је са најдубљим чуством гледала на светитеља, кои ту цѣлокупан почива.</p> <p>Кивот кне |
оса, поправи косу, која јој бијаше пала на лице, и повуче се к прозору од ћелије.</p> <p>Слика, |
та хоће, само кад је моја ћелија остала на миру.“</p> <p>Куварица се нѣкако срѣтно прикрије, је |
ра банда, и загрме звона те се протегла на далеко слава високога госта.</p> <p>Овом се сијало л |
доше узети на себе ризико, да га у села на исповѣст пошљу.</p> <p>Ово је ишло све своим путем, |
тив ње радила.</p> <p>Влада јој је била на руци.</p> <p>Одтуда је слѣдовао жесток сукоб између |
<p>„Право је имао Тоша.{S} Ја сам била на хрђавом путу.</p> <p>„Чудо, шта узаврѣла крв учини.{ |
вориш, очешљаће ти браду, да ће ти пола на чешљу остати,“ упадне овдѣ патријарх грохотом смѣјућ |
у нисам чуо ни једне рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жив небуде |
шумарство.{S} Ова би у првом реду ишла на корист наших манастира.{S} А и из народа би се нашло |
умре.{S} Он је био бритка србска сабља на народним политичним мејданима.{S} Био је осрѣдан, су |
анице силније на страну, да се смомитља на земљу, а сам погледи на кључаницу, пак да се тврђе д |
ти зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама на вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S} Није вам то понос |
неки се удесише главом на руке а рукама на стол, те хркаху у славу бала замѣњујући клавир, или |
гне, кад и ту види два човѣка с пушкама на стражи.</p> <p>„Шта је то“ Запита сам себе. „Шта ће |
у сачувати од ближега додира са цигљама на поду куваричине собе, те да му се тако избио врањ на |
галопенима својих старѣшина, репатицама на небу званичном, кои брзином звѣздном лете од једнога |
е; али ти знаш да сам калуђер, и да има на мене право и настојатељ, и црква а и народ оне цркве |
стану кола врвити све једна за другима на стотине.</p> <p>Људи и жене у стајаћицама и новом од |
ити, па ћемо га онда видити, како клима на коли, како губи шешире, како пада на улици и т. д. и |
о обучени са намазаном косом и ременима на опанци.</p> <p>Старији људи и жене посѣдали у гомила |
> <p>Овај стражар проведе нѣколико дана на свом мѣсту узалуд.{S} Куварице нема ни у вече ни у ј |
а <pb n="341" /> је позив о.{S} Теофана на повѣстницу очевидно дубоко потрѣсо.</p> <p>О. Теофан |
<p>Кад дођу кући, посади о.{S} Теофана на столицу, а он напуни лулу, укреше на труд ватру, зап |
овај мај стане чисто вући о.{S} Теофана на путовање у оне дивне скоро митичке горе.</p> <p>Прип |
воје пријатеље у двору, и од ових дозна на скоро, да су и он и братија грдно обтужени.</p> <p>С |
а ових месојеђа једно два три мирјанина на вечери имао, али су то људи поштени, који су често м |
са овим ножем, који о.{S} Теофан истина на обрану бијаше подигнуо у зрак, сложи читава поворка |
> <p>„Немој тако мислити“, рекне му она на ово: „Све што сам од отца добила, и што ми је од муж |
што пѣсма у трапезарији умукне, и звона на цркви стану, али исту мелодију почне банда под прозо |
ог <pb n="140" /> пријатељског створења на овом бѣлом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи |
са овим пилетом!“</p> <p>Ово рекне, па на ново уздахне.</p> <p>Варнави би боље годило пиле нег |
фан, као да пропаде у земљу.</p> <p>„Па на што ти тај нос!“ запита администратор љутит Амфилохи |
к прими дошљака, кога бијаху два шумара на таљигама довели и одведе га у ту удаљенију ћелију на |
ошт више куражи.{S} Стави једног шумара на врата од Теофанове ћелије, али га више ничим није уз |
да га даде добро чувати и да се постара на сваки начин да неутѣче.{S} Калуђер је стојао долѣ са |
ко се о тим стварима мислило без обзира на ово што бијаше у старије врѣме рађено, наравно по по |
пошљу у мој манастир за администратора на ново онога старога, кои се хвалио, да је нѣким и нѣк |
> <p>Тим се разиђу.</p> <p>Кад се сутра на вечер састану, почне архимандрит своју повѣст овако: |
рѣко долње, а грло као да му се од часа на час отварало и сасвим отискивало, па је изгледало ка |
ене!“ повиче стара тетка, којој је коса на глави растла, док је архимандрит приповѣдао.</p> <p> |
убијство...“</p> <p>Калуђеру стане коса на глави у вис скакати, и зној га пробијати, кад чује т |
се чуварном владици кожа јежила и коса на глави од ужаса дизала.</p> <p>Он је више пута од чуд |
га спрата, и изиђе на манастирска врата на поље пред манастир.{S} Махне бѣлом својом марамом на |
на којој су се само двапут на дан врата на часак отворила, те се оно изнело, што за човѣчји ста |
едаред таковом приликом код митрополита на обѣду.</p> <p>„Карловачки пекар неимајући конкуренци |
казати на тужбу о.{S} Теофана?“ запита на ово архимандрит.</p> <pb n="86" /> <p>„За отца Теофа |
ележили, господине протођаконе?“ запита на ово архимандрит.</p> <p>Протођакон одговори: „Јесам. |
рату.</p> <p>„Је ли све у реду?“ запита на то правника.</p> <p>„Све!“ одговори овај.</p> <p>На |
фана окривио.</p> <p>Архимандрит запита на ово: „А јесте л’ ви њему казали, да је из своје ћели |
прими и развије.</p> <p>Наслов прочита на глас: „Мемоари вѣчитог намѣстника манастирског.“ Даљ |
троварадину служише, долазили више пута на посѣту митрополиту, коју им је он савѣстно враћао.</ |
<pb n="105" /> виде, спавају више пута на коли него у ћелији, и једу из торбе, што су понели.{ |
а куја, што иде и лаже у двору које шта на поштене људе.{S} Али ја ћу се њој осветити, већ ако |
и архимандрит, „чујте, да вам кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа у честној овој о |
е су цигље за врѣме патријарха Рајачића на другу сврху употребљене.</p> <p>Истина је, да је и П |
ам себи ударам печат најгрознијег грѣха на чело!“</p> <p>На то се спусти на колѣно, прекрсти ру |
није тамо био; али тужба куварице баца на вас велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђа |
и неће.“</p> <p>„Али да непадне кривица на нас,“ продужи владика окренувши се к архимандриту... |
и прекорљиво, и рекне им: „идите обоица на поље.“</p> <p>Ови се стану клањати до земље, па глед |
ила издана, с тога је само мала ватрица на огњишту горѣла.</p> <p>Куварица је сѣдила мало даље |
} Мало по мало забораве сви поред живог на покојног архимандрита, и разиђу се скоро око поноћи |
о.{S} Теофан осѣћао, као да нема никог на свѣту; учини му се као да се сав свѣт око њега губи; |
уже.{S} Онај један лежаше колики је дуг на поду, а онај други стајаше са свим глумачки о рашире |
анастир довела, помислила је бар кадкад на Доситија!</p> <p>„Али несмѣ нико држати, да све ово |
ба и јела, што га бијаше понео, да глад на подне завара, а већ у вече чекала, га је добра вечер |
а, па онда обзирући се сад на врата сад на протођакона, једва се дочепа браве, те измакне на хо |
ати за вратима, па онда обзирући се сад на врата сад на протођакона, једва се дочепа браве, те |
јој бијаше говор.</p> <p>„А ви ћете сад на сва моја питања одговорити, <pb n="84" /> али по душ |
p> <p>„Нѣко је овдѣ у соби,“ повиче сад на ново тетка и за тили час појави се обучена.</p> <p>Л |
ађавао се.</p> <p>О. Теофан изскочи сад на празнину тога кобног бухара.</p> <p>„Шта је за бога, |
гој страни потражи.</p> <p>„Ми ћемо сад на онај мали брѣжуљак.{S} Одандѣ је неописано лѣп изгле |
p>„Напослѣдку има му се отворити изглед на успѣх жеље и намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити |
уљак.{S} Одандѣ је неописано лѣп изглед на равни Срѣм.{S} Него ви сте се, чини ми се, уморили.{ |
сви осѣте као да су измѣњени.{S} Поглед на о.{S} Теофана и на утисак његове молитве бијаше и њи |
аље преврне више листова, и баци поглед на више мѣста.</p> <p>„Како видим, има у овом твом спис |
<p>Улазећи у собу баци ђак чудан поглед на намѣстника.{S} Он се бојао, да овај нескочи бѣсно на |
онда опет као нехотице падне му поглед на настојатеља, али се брзо од њега одврати и помркне, |
„Јесам.“</p> <p>„ Е сад би долазио ред на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати све људе, које сте |
оде, на којој да ме носе, па онда „хајд на еро браца Перо!“ те штулецни час на десно час на лѣв |
тином из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало заискати руку његове лѣпе јединице.</p> <p>А |
знаменит је ради побѣде, коју је народ на њему задобио, пошто су ту пунктови будимске инштрукц |
еђене.</p> <p>„Споменућу само његов ход на службу о петрову-дне сваке године у дољњу цркву карл |
може подписати и поднесе своје примѣдбе на исте.</p> <p>Из његових приговора покаже се да рачун |
мо савије га Ленка и метне га пред себе на стол.</p> <p>Стара госпођа гледала је то на архиманд |
</p> <p>Гост се разсрди и изиђе из собе на ходник.{S} Тамо негдѣ нађе сложен купус на хрпи.{S} |
у мом,“ примѣти домаћин и изклиби зубе на свога колегу.</p> <p>„Богме ја нећу тренути,“ рекне |
тор манастира к протођакону, да га зове на зајутрак.</p> <p>Том приликом метне на стол нѣшто у |
о“, повиче Митрофан и навуче јаче обрве на очи.</p> <p>„Хајдемо“, одговори Амфилохије, и пође у |
p>Као што удесна свирка чисто диже ноге на играње код оних, кои радо плѣшу: тако и красни овај |
тили час види намѣстник, како два слуге на коњи јуре оним истим путем, којим бијаше отишла кува |
рвим доктором богословије, и тако друге на разне подвиге побудимо и ободримо.{S} Али ти не могу |
од куда долази рѣч „букван“, па ми паде на памет, да се деривира од „букве“ <pb n="87" /> а бук |
под ње, па скочи, и спасе се, те непаде на земљу.</p> <p>„О убиле вас силе, шта вам је?“ Шта ва |
о се и зове чуваркућа, и зато је и саде на крововима од кућа.</p> <p>Лѣпа Ленкина слика од сино |
господин пружи руку Ленки, да ју одведе на кола.</p> <p>Но ова рекне својој тетки, да даде госп |
олико небијаше.</p> <p>„Чин се спроведе на подпуно задовољство митрополита, факултета и публике |
<p>О. намѣстник био се опремио, да иде на посао, кад нѣко на врата лагано куцне.</p> <p>„Слобо |
о!“ одговори овај смирено. „Што год иде на увеличање славе Божије и његовог угодника, којега см |
па пиши, предузимај, чини све, што иде на славу Бога, на корист људи и на добро наше.{S} Срѣдс |
> <p>Он се окрене од о.{S} Теофана, оде на прозор, постои мало тамо премишљавајући, па се онда |
ђаку и дигне се из постеље.</p> <p>Оде на манастирску чесму и умије се.</p> <p>Хладна вода и ј |
преживиле.</p> <p>Епископ Рајачић буде на скоро већином сабора позван, да прими управу црквену |
до празно.</p> <p>Овај пошље одмах људе на све стране, да га ухвате и натраг доведу: али се ови |
и рекне: „Овако ће бити најбоље!“ изиђе на поље и оде администратору.</p> <p>„Неће бити добро, |
алуђере има.“</p> <p>То рекне, па изиђе на поље и упути се својој ћелији.</p> <p>Они други пођу |
е душе.</p> <pb n="181" /> <p>Кад изиђе на крај смѣси, која јој бијаше узмутила и главу и срдце |
ђе се госпођа са првога спрата, и изиђе на манастирска врата на поље пред манастир.{S} Махне бѣ |
Стратимировићем 29. децембра, 1837 дође на архиепископску столицу, био је <pb n="268" /> врло ч |
ватраљем полети за другом, но кад дође на басамаке уплете се у мантију и падне.</p> <p>Док се |
а у руку, па се окрене к вратма да пође на поље.</p> <p>У тај пар чује се ход ђаков близу врата |
ру, пак ћемо избечити очи, чим се укаже на врати.“</p> <p>„Ето шта си учинио твојим новим вицем |
у га доведу.</p> <p>„Како се овај укаже на врати, оспе га славна полиција најгрубљим картачима. |
лном створитељу иде и за оне, који леже на одру смрти, да не могу ни устима ни срдцима од Бога |
оспода обично немаре, кад им млађи теже на више... ја другчије мислим. „Што више наши калуђери |
задржи један од млађих гледалаца подуже на кључаници.</p> <pb n="154" /> <p>„Шта је?“ питаше он |
роси.</p> <p>О. Теофан гледао је подуже на ту лѣпу, сваке дражести пуну жену, немогући рѣчи про |
ише.</p> <p>Архимандрит је чекао подуже на одговор, па кад је настојатељ све једнако ћутао, поз |
стању извести послове, што ће да служе на велику корист а уједно и на славу и цркве наше и нар |
гдѣ да склоне главе, те једни се пруже на под, а други одсрћу у шталу, и сместе се како се ком |
па су се они смѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он је стајао, па их је гледао, као да |
реко цѣлог писма, па му онда ударе сузе на очи.</p> <p>Он јој врати дану му изправу, и мораде с |
p> <p>И ово је било крајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт један дан... јошт нѣколико сати... |
а је вавѣк зелене гранчице, макар да је на пољу јовањски снѣг покривао све.</p> <p>Архимандрит |
лужити.{S} Ја сам из оне школе, која је на то много држала, да свештеник лѣпо служи.{S} И мисли |
<pb n="228" /> <p>Стара госпођа пала је на кољена, и грозне сузе прелију јој лице.</p> <p>Кад с |
p> <p>„Илиричка канцеларија престала је на скоро <pb n="119" /> за тим.{S} Цар Леополд умро је |
уше обављаше.{S} Слика његова остала је на сва времена у памети оних који су га видили.</p> <p> |
слушала шта јој тетка говори.{S} Она је на ново узела писмо са стола, како је архимандрит из со |
бурунтију.{S} Кад је прочита, поцѣпа је на ситно комађе и трѣсне је о земљу.</p> <pb n="79" /> |
поћи за руком, и увѣк се жацала кад је на то помислила.</p> <pb n="316" /> <p>О. Теофан је дак |
видила таквога архимандрита.{S} Све је на њему господски, и хаљине и персона и начин.{S} Не ка |
на сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S} Све је на жалост, како се пријавило, и може се узети, да је та |
ју познаницу ближе к столу, и посади је на једну од оне двѣ просте столице од дасака, које се т |
пар рекне архимандрит Партеније, кои је на прозору гледао: „Ево нам јошт гостију.“</p> <p>Сви п |
.{S} Али није тако било опасно, нити је на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је било с |
ористољубива увѣрења цѣни.</p> <p>Он је на тај праздник обично у великој цркви служио, и служба |
стир!“</p> <p>Чудним погледом гледао је на нож, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга |
о под патронатством краља дишпутирао је на скоро за тим и барон Орци.{S} И опет велика свечанос |
оље кудити него изправити).{S} Остао је на сваки начин јошт извор, из ког се могла црпити та жи |
<p>Архиепископ Мојсије Путник поднео је на позив царев предлог, како да се та семинарија, устро |
ике послове.</p> <p>„У оно врѣме био је на Печујском лицеју врло чувен млад Србин Михаил Груић |
p>„Она се види да је богата“, мислио је на госпођу Ленку, „па може манастир у њој добити добру |
</p> <p>„Ова дивља светиња“ — мислио је на о. <pb n="168" /> Теофана, — „може ми начинити сканд |
да ће постати игумном, и казује како је на то већ више хиљада фор. досада раздао.</p> <p>Молим |
одликовање његове особе.{S} А колико је на ову држао, то нам је познато из онога, што смо о њем |
м, па му је свашта, било угодно, што је на то циљало.{S} За то благо запита о.{S} Теофана даље: |
знаје тога земљишта.</p> <p>Често му је на памет падало, да би му ваљало, да позна калуђерство |
и, које нису мање славне;</p> <p>„Ту је на прилику служба божија у манастирској цркви.{S} Ова м |
стратор и оде у своје собе, из којих је на далеко мого видити.</p> <p>„Али шта је то.“ запита с |
адвоката Печеновића.</p> <p>Кад савије на десно види у истину пред кафаном више господара у је |
ленција!</p> <p>Његова Екселенција није на то ништа рекла, јер није ништа о том чула; али се то |
је те страшне рѣчи.</p> <p>Адвокат није на то пазио, него је даље говорио... „Из тога видите, д |
честњејши господин архимандрит Арсеније на изтрагу дође.{S} Он је строг, али и праведан: што он |
у исто врѣме онога од кључанице силније на страну, да се смомитља на земљу, а сам погледи на кљ |
се више њих нађу које под столом, које на поду; а неки се удесише главом на руке а рукама на с |
а за будимске (XIV. пунктова) посланике на сабор од те године.</p> <p>Сабор београдски од 1730 |
да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на срдцу разтѣрује, да му угасле очи затвори.{S} Учини |
Теофан, и пружи јој и нехотице обѣ руке на сусрѣт.</p> <p>Ленка метне своје бѣле пуне округле р |
и убрише сузе, па онда опусти обѣ руке на крило држећи обѣма мараму, дигне лице горѣ, и стане |
, узправи се до пуне висине, метне руке на срдце, као да хоће да га на свом мѣсту <pb n="151" / |
а то се спусти на колѣно, прекрсти руке на прса и тихо проговори: „Хвала ти преблаги спаситељу, |
мах застане, <pb n="35" /> скрсти руке на прси, стане главом трѣсти, и трѣсућим се гласом прог |
г, и стане тамо прекрстивши смѣрно руке на прси.</p> <p>Било је очевидно, да га је патријарх пр |
И држите рѣч!“</p> <p>Оне му се захвале на доброти, и одкасају оштро у село и кроз њега даље.{S |
по дуго, а сузе су једна другу стизале на образу.{S} Маши се у џеп, извади мараму и убрише суз |
им женскињама; али нити су му више пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђакон постане архимандрито |
свом увѣрењу нама сва добра и виктуале на разполагање.</p> <p>— — „При обичној промѣни год. 18 |
нетиче:само су му једине очи прелазиле на онога, кои је управо што говорио.</p> <p>Ове архиман |
ополитом 29. октобра 1790 године; дакле на двѣ године прије, него што је цар Франц I. постао ца |
римѣти архимандрит, „немогу знати дакле на што управо мислите.“</p> <p>„На што?{S} На оно што с |
недобијем кошарицу.{S} Хвала вам дакле на почасти, коју сте ми указали.{S} Изволите и други <p |
ст.{S} Али ми идемо, чини ми се, и даље на том неправом путу.{S} Наша црква и наш народ узданућ |
абрзо за њим спусти у крило мајке земље на Горње-Карловачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣ |
а међутим стол застрла, и посуђе и шоље на њега метнула... оде из собе.</p> <pb n="185" /> <p>А |
ћу! јер ако друго што кажеш, знај да ме на увѣк убијаш.{S} Ја немогу преживити рѣч, која ме од |
је помислио, да му доиста шпанске чизме на главу натичу; тако му се учини, да му се лубања разп |
и на то и позивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега какав солдачки „<for |
о црте лица преобразиле; при крају узме на образ израз пуне озбиљности.</p> <p>Кад о.{S} Теофан |
је о.{S} Теофан ове послове идуће зиме на највеће задовољство свога настојатеља и извршио.</p> |
ац, који ће се све већма дизати, али не на корист манастирске управе. (И данас живи тај гост.{S |
мо се сваки час окретала с једне стране на другу.</p> <p>„Е ти сад нећеш ока затворити,“ рекне |
и ноћ добро, дигне се из постеље, стане на све стране оком изпитивати, па онда тихим гласом зап |
кон дође обучен у цивилне хаљине, стане на салине иза сѣдала, развије бич и почне кинстлерски п |
као да лети.</p> <p>Стража руча и стане на своје мѣсто и неузимајући на ум, да им је птица изле |
но и сам пошо, сиђе се у подрум и стане на последњем басамаку.</p> <p>Кад је онај наздрављао, ч |
та нађе се Ленка присиљеном да пристане на то, да иду послѣ ручка са госпођом Пуљиницом у речен |
ранислава.{S} Да му бог да, да постигне на скоро како жељу своју, тако и жељу цѣлога народа, и |
о о сталности промѣне код пекара, сѣдне на кола, оде у Петроварадин <pb n="267" /> и јави генер |
оно мало ствари, што их је имао, сѣдне на манастирска кола, која му је администратор радо дао, |
да равнодушност одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто до отца духовника.</p> <p>„Стани!“ загрм |
. Митрофан уморен од многога хода сѣдне на један сув храст кои је поваљен лежао, извади крпицу |
зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и оде у манастир.</p> <p>Администратор манастир |
его личној заслузи.“</p> <p>На то сѣдне на канапе поред старе госпоје, а Ленка се посади у фоте |
о, прочита јасно: „отац Теофан!“, падне на кољена, и дигне склопљене руке к небу.</p> <p>Отац А |
едставити у свѣтлости, да сва ова падне на њега а противници да дођу у мрак и таму; како ће зау |
} Ленка се прене.{S} Очевидно јој падне на ум, да му рѣчи могоше бити друкчије, него што је она |
од донесена варива, кад му нѣшто падне на ум, те онај час тргне кашиком од јела натраг.</p> <p |
е и човѣк јаукну.</p> <p>Одмах му падне на памет она прѣтња прњаворца, и похита ко о.{S} Митроф |
угачије.</p> <p>„Ти ћеш остати код мене на вечери, па ћемо уз чашу добра вина у собама, у коима |
ме ђаволу.</p> <p>Док је ишо уз степене на први спрат, ту је сирома попа прокашљивао, да очисти |
се опет закикоће. „Е, нисмо ми научене на дукате.{S} Ја би била задовољна и са банкама!“</p> < |
ерархије и народа, који је 1778. године на врхунац доспѣо, и у писму Србаља будимске епархије, |
руне.</p> <p>Митрополит оде 1825 године на дијету у Пожун, гдѣ дубоко у зиму остане.</p> <p>Зим |
Теофан је дакле послѣ тога сваке године на њен имендан у Бечкерек долазио, тамо код једног њено |
су се владике и манастири сваке године на народне потрѣбе давати обвезали.{S} С једне стране с |
тѣлом.</p> <p>Послѣ три мѣсеца премине на сушици.{S} Послѣдње су му рѣчи биле: </p> <p>„Теофан |
ше у кујну дошао, а то ће рећи из кујне на поље, па ходником до басамака, онда уз басамаке горе |
кона, једва се дочепа браве, те измакне на ходник.</p> <p>„Јао!“ рекне настојатељ ходећи у свој |
<p>„Дакле ће нас ипак посѣтити“, рекне на ово архимандрит. „Но баш ће ми бити мило!“</p> <p>„Х |
асили!“</p> <p>„И ја тако велим“, рекне на то архимандрит. „Манастирску управу држао је митропо |
обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то о.{S} Теофан погледавши у очи архимандриту.</p> < |
<pb n="91" /> вам најпрѣ кажем!“ рекне на ово архимандрит, намргодивши се мало. „А ако хоћете, |
ан, да ми неће више доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пушку грчевитом руком. </p> <p>О |
01" /> <p>„ Е за данас је доста,“ рекне на ово архимандрит, и закључи изпитну сѣдницу.</p> <p>К |
<p>„Дакле сам ипак право мислио,“ рекне на то патријарх као за себе. „Сасвим сам погодио, од ко |
азао, све је тако.. је л’ Крста?“ рекне на ово свѣдок и окрене се прво преслушаном.</p> <p>„Но |
ада, окуражи се, и уђе у собу, па метне на стол све, што бијаше собом донео.</p> <p>„Шта се рад |
арији.</p> <p>Извади из мантије и метне на храст и ону тиквицу с вином, коју бијаше за тај руча |
на зајутрак.</p> <p>Том приликом метне на стол нѣшто у хартију замотано, и рекне понизно:</p> |
д најидеалистичнијих мѣста најпре устне на лаки осмѣх развуко, па онда овима, на једној страни |
говори овај тихо.</p> <p>Патријарх суне на ново: „Неблагодарниче!{S} И ти си као и други.{S} Св |
, и сѣле у теткину собу, кад нѣко куцне на врата, и на одговор слободно, уђе.</p> <p>То је био |
p>Врата се спољска отворе, и нѣко куцне на његова врата, што се отвараху унутра.</p> <p>„Ко је? |
ст и ту идеализовало неослабљено сѣћање на ону незаборављиву сцену у манастирској ћелији, често |
danke</foreign>.!“</p> <p>Сад се куцање на ново започне; пѣвање тропара зазуи а банда почне опе |
таве сатове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука Бранковића и похвале Милоша Обилића, и израза н |
сами одреде ону своту, којом ће годишње на учевна заведенија, семинарију, и апелаторијалну конз |
а о.{S} Теофаном и архимандритом, ступе на страну, и гледаше све зачуђеним погледом.</p> <p>„Хо |
свештенству и калуђерству.{S} Они ударе на прѣчаге духовног развитка; ови на прѣчаге дисциплине |
и тамо на ону столицу, ал повичи најпре на врата да уђе Митар Опарушић.“</p> <p>„Опарушић?“ зап |
а мене нико негледи.{S} Сто очију мотре на мене, знаш ли ти?{S} Сѣди с миром код куће.{S} Наши |
ато ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, који су помрли, а нису свога завѣ |
стане се наздрављач размахивати, да се на концу конца одмори од труднога свога краснорѣчија: а |
чиновници од ћирилских поднесака да се на хрватски преведу.</p> <milestone unit="subSection" / |
то пре почне семинарија градити и да се на то 10.000 фор. из државне касе одмах изда.</p> <p>Ал |
градити; ко неодговара дужности, има се на то присилити; ко зло ради мора се казнити; ред и дис |
а.</p> <pb n="106" /> <p>„Видите шта се на сабору од год. 1790 закључује и цару подноси: „„Наро |
то је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад се на калуђерски преведе значи: што је црквено, то је наст |
Служитељи се стану смѣјати и изгубе се на страну мумлајући: „та није нам ни дѣд лајо.{S} Лај т |
траг наићи!“</p> <p>Амфилохије нађе се на то уврѣђен; али таки за тим прими за шалу, и одговор |
њим из своје собе, закључа је и сиђе се на кола.</p> <pb n="179" /> </div> <div type="chapter" |
</p> <p>О. намѣстник уздахне, окрене се на пети, и оде опет у своју ћелију.</p> <p>Ту је застао |
кад незнаш ништ паметније“, обрецне се на њега архимандрит домаћин.</p> <p>Та сад је свануло“, |
<p>Он се обрати на игумна и продере се на њега: „Шта?{S} Није ти право?{S} Ја сам, море, ту ба |
неће познавати шале у овом послу, те се на уречено врѣме нађе у дворској кухињи.</p> <p>„Али пе |
ем вас, да истину говорите, јер ћете се на рѣчи заклети, а тешко оном, ко се криво закуне, јест |
стба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче се на њега друг му: „Можда ће госпођа Ленка више наћи задо |
прозоре, који им нетрѣбају, зајмови се на манастирске непокретности дижу, разсипање пада у очи |
осѣти тек, да је малаксао.{S} Спусти се на своју постељу, и примири се.{S} Сое му се сад духу п |
шта се ту управо пише, али немогући се на ту мисао навикнути, <pb n="60" /> да од манастирског |
а будућност!“ повиче најпослѣ и баци се на столицу, која стојаше при писаћем столу, наслони лак |
!“</p> <p>„Какве дијурне?“ разрогачи се на њега протођакон.</p> <p>Господин протођакон био је м |
p> <p>Чим су ступили у Бачку, одрѣши се на једаред језик кочијашу, и стара пѣсма почне снова, р |
је стојао онај прњаворац наслонивши се на убијствено оружје.</p> <p>Овај је морао чути, да се |
ила, сила и истина осѣћања, која јој се на лицу изражавала, <pb n="144" /> предубока љубав, кој |
колѣни, као што се Бог моли: смилуј се на мене, неубијај ме, небацај ме овако младу у црни и х |
спремили су тим велики камен, којим се на стѣне нашега града с успѣхом ударити може, а сами ни |
ли шарене кецеље.“</p> <p>Протођакон се на ово намршти и проговори архимандриту: „Ако ја морам |
ротођакон му недаде изговорити, него се на ново осѣче:</p> <p>„Или ваљда мислиш, да ме подкупиш |
инистраторе!{S} Отац намѣстник тужио се на вас Њ. Високопреосвјашченству господину администрато |
ваковић удовица.“</p> <p>Архимандрит се на то представи старој госпођи.</p> <p>„Ја сам Вам доне |
си убио и њега и себе!“</p> <p>Грбић се на ове рѣчи узправи.{S} Јошт једанпут погледи на о.{S} |
b n="92" /> и на протођакона, извуку се на ходник.</p> <p>„Хоћу л’ и то у записник увести?“ зап |
н ипак све разумѣо.</p> <p>Видило му се на лицу, да су ствари биле врло озбиљне, које му је уми |
марски фонал.</p> <p>Они други стану се на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Они су се онда разумѣв |
Но ова је комесија ипак заљуљала таласе на двѣ стране, и то: у мислима архимандрита Арсенија, д |
е безбрижно и остале дане проживити, те на своју нећаку радо мислити.“</p> <p>Тетка јој бризне |
стир Фенек, а старог намѣстника поврате на своје старо мѣсто, које сам ја заузимао.</p> <p>— — |
туре пијемо; а ви велика господа пијете на пол сајтлика, па вам се све друге мѣре чини грдне ве |
атворићу вас на његово мѣсто, па нећете на скоро видити свѣта!“</p> <p>Онај старији ђак рекне д |
старога једнога знанца.</p> <p>„Изиђите на ходник,“ рекне пратиоцима, и остане сам у ћелији.{S} |
га .{S} 11.630 ф.</l> <p>„А, шта велите на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ову обвез |
жбу и прочита им је.</p> <p>„Шта велите на то?“</p> <p>„Није истина!“ викне Митрофан.</p> <p>„С |
иповѣди све до краја. „Е шта сад велите на то све господине!“ запита он, кад је све казао, што |
госпођа, мислим.{S} Него шта ви велите на то“ запита Ленку.</p> <p>„Да је мало раније, ја бих |
сваки калуђер ваља да тежи.{S} Останите на том путу, напрѣдујте на њему; нећете се покајати.{S} |
жи.{S} Останите на том путу, напрѣдујте на њему; нећете се покајати.{S} Будите прави, будите че |
резона!“ примѣти патријарх и баци карте на стол и устане са канапета.</p> <p>И мајор устане са |
онда у име божје пођите.{S} Одавдѣ сте на ваши коњи за 3 сата у Н. Саду.{S} Можете данас врло |
ема с вама никаква разговора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио ств |
А хоћете л’ се заклети на оно, што сте на о.{S} Теофана казали?</p> <p>„Ја хоћу“, одговори брз |
p>Екселенција се бијаше разљутио уобште на поступање калуђера, па тако паде и он с њима у један |
изабрали за митрополита, завѣшта, да ће на свој трошак дати учити из сваке дијецезе по једног м |
преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ админис |
лазио, <pb n="250" /> кад је чуо, да ће на већи какав празник о.{S} Теофан служити, и глас о ње |
добио из двора у Карловци поруку, да ће на сваки начин доћи у комесији и протођакон, са овим је |
; а осим тога пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двору патријарховом.</p> <p>Начелнику бија |
су женске у мојој соби биле!{S} Шта ће на то рећи његова екселенција!</p> <p>Његова Екселенциј |
Ид’те спавати, боље ће бити, и онако ће на скоро зазвекетати будилник!“</p> <p>Онај шиљконоси с |
“ запита онај зачуђено.</p> <p>„Нас ће на скоро разставити!“ одговори архимандрит с пуним увѣр |
да се справља као дивља звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} Али како опази ђака, тргне натраг, |
а чуде се, како грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро |
. .{S} 40 фор.</p> <p>За оправљање куће на салашу, које бијаше наложено а неизвршено . 100 фор. |
аву, премда није мало било ни мале дѣце на прсима матере.</p> <p>Млога лѣпа лица код одрастлих |
на: „А какве су вам ово швабе и швабице на зиду?“</p> <p>И доиста највећи број тих слика бијаху |
о да залогаја хране недобија.{S} Ружице на образи горѣле су кадкад тако, да су наравне бојом и |
ега похвално; а архимандрит окрене лице на страну и насмѣши се мало.</p> <p>Затим продужи архим |
ећи ни“ рѣчи.</p> <p>Сад зазвони звонце на ручак.</p> <p>„Е сад ће сви у трапезарију, и ја мора |
авно, да је тај контраст морао слушаоце на грохотни смѣх побудити.</p> <p>Печеновић је био човѣ |
одар у манастиру, и нико други“, повиче на то из петних жила, и погледи на намѣстника закрвавље |
го што му овај назове добар дан, повиче на њега:</p> <p>„Г. полицај-комесару!{S} Господин главн |
амет дошла.</p> <p>„Самоубијца!“ повиче на то згрозивши се.</p> <p>„Сад сам невин, и ако узстра |
атор и братија скоче од трпезе и потрче на поље.{S} Изиђе и намѣстник.</p> <p>Има шта и видити. |
Брада му бијаше поређа и зато излажаше на крају у танак шиљак.</p> <p>Очи су му биле јасне, чи |
усио, да тој намѣри баш највише стајаше на путу они, који позвани бијаху да с њим заједно раде, |
рава се даде оном истом, од кога бијаше на мене прешла.</p> <p>— — „Ево ме у новом манастиру.</ |
ви процвѣта у срдцу човѣка, који бијаше на врати тога срдца изрезао рѣчи:{S} Љубав нема приступ |
х дигне о.{S} Теофан главу, коју бијаше на госпођино раме спустио; пак видећи црну браћу, тргне |
ео помоћник сирочету, које само стојаше на, гробу отца и мајке, на гробу наде и живота свога!“< |
на на столицу, а он напуни лулу, укреше на труд ватру, запали духан, сѣдне код стола и рекне:„Е |
по 400 Ф. 1200 „</p> <p>На тежаке више на сваку по 300 Ф. 900 „</p> <p>На разне потрѣбе свакој |
ку по 200 Ф. 600 „</p> <p>За храну више на сваку по 400 Ф. 1200 „</p> <p>На тежаке више на свак |
ѣливао крст и еванђеље, што се находише на истом покрову, или узнешености, коју је умѣтност тог |
осиљајућу руку архимандритову, метанише на ново и устане.</p> <p>Чудно!{S} Осѣти, као да му осо |
правду тражити.{S} Ја сам нехотице нож на вас <pb n="80" /> диго; нисам, бог ми је свѣдок, ни |
50 фор</l> <l>б) дозвољен је био прирез на сваку кућу нашег народа по 3 кр, а то би износило 94 |
а је из све своје снаге чисто љубила, и на највеће жртве приправна била.</p> <p>У колико су дак |
еткину собу, кад нѣко куцне на врата, и на одговор слободно, уђе.</p> <p>То је био архимандрит, |
еби пренели, под строги надзор узели, и на једном мѣсту изложили онако, како би народу пред изо |
кавеза, пустио је мисли по прошлости, и на једаред сѣти се, приступи ближе постељи, и повиче:</ |
мно, то на архимандрита <pb n="92" /> и на протођакона, извуку се на ходник.</p> <p>„Хоћу л’ и |
ку је говорио дворски протосинђел.{S} И на њега је ова чудновата слава чудновато утицала.{S} Ни |
каже, да наточи чутуру, онда да неда и на здравице, и тако даље.</p> <p>Овако је мислио еписко |
измѣњени.{S} Поглед на о.{S} Теофана и на утисак његове молитве бијаше и њих очистио, узвисио |
вар.</p> <pb n="99" /> <p>Погледао је и на протођакона; овај је намрштено гледао артију пред со |
остој памети.{S} Ако ми скрстимо руке и на даље па неучинимо ништа: ми ћемо у истини сами натѣр |
ка синоћ познала.</p> <p>Она се тргне и на час преблѣди.{S} Онда устане, прими поздрав долазеће |
ори, и друге пѣсме, па се онда окрене и на валцовање и на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако |
сме, па се онда окрене и на валцовање и на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако тако пођемо, он |
мо. “</p> <p>Разговор овај продужи се и на даље, и сврши се тек онда, кад путници дођу у двор у |
највећи пријатељ.{S} Пак онда морате и на то помислити.{S} Он хоће што је најбоље, жели што је |
је био изредан.{S} Говорио је у цркви и на државном сабору.{S} На овом се одликовао тако, да су |
наменито!“</p> <p>Архимандрит погледи и на десно на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особит |
што иде на славу Бога, на корист људи и на добро наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. воље ће бити.... |
за мене, то ће народу и на хасну бити и на част служити.</p> <p>„Па ћу онда задати резиденцију |
да су у стању и најгоре што измислити и на њега потворити.{S} Нож у руци није се баш ни њему са |
иштем благослов, да га смѣмо осветити и на св. кивот стављати.{S} У четвртак ћемо служити и мет |
трпити.{S} Онда ће такови настојатељ и на страни, у друштву, то исто учинити, па ћемо га онда |
пак стране баца како на владике тако и на манастирце не баш најугоднију сѣнку: а напослѣдку им |
. ви ћете и сами себе убити, ако тако и на даље останете.{S} Што ви сад грѣшите, можда ће невин |
ће да служе на велику корист а уједно и на славу и цркве наше и народа.“</p> <p>На ово запита п |
ебојте се.{S} Може бити да се ми јошт и на годину на овај дан весело проведемо.</p> <p>„сѣди јо |
„То је подузеће за мене, то ће народу и на хасну бити и на част служити.</p> <p>„Па ћу онда зад |
љач смѣшећи се. „Него чини ми се, да би на тебе сваки врло радо заборавио!“</p> <p>Роди се смѣх |
пископу ни најмањег гласа чуло, који би на унију опомињао.</p> <p>„Државнички такт много му је |
ак подпуно обезбѣди, а сувишак употрѣби на заведења школског изображења које је за манастирски |
ку, хајдемо у свѣт, па ћемо живити себи на срѣћу, Богу на славу!“</p> <p>Овдѣ ућути.{S} Одушевљ |
обар дан!“</p> <p>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, диже се са столице, пљесне рукама од чуда и |
му пред врата ставили. — Шта велите ви на све ово?“</p> <p>„Истина је, високопречестњејши госп |
вали, да кажу, је ли истина, што сте ви на оца Теофана донели, а они одрекоше свѣдочбу начином |
је звоно на службу зазвонило, заборави на бол и болѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му |
љније.{S} Колико се трудила да заборави на ону ужасну сцену, кад су они калуђери у ћелију о.{S} |
ак онда замоли, да га за вечерас остави на миру, а сутра ујутру ће му све казати.{S} Архимандри |
/> архимандрита Гедеона, па га постави на десну страну.{S} Затим оде к оном учитељу пѣнија, од |
ударе на прѣчаге духовног развитка; ови на прѣчаге дисциплине.</p> <pb n="76" /> <p>Ту се морал |
р дворска комесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника никако да недирају.</p> <p>Настој |
диш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди на ту столицу пак отвори срдце; — можеш бити увѣрен да |
бијаше собом донео.</p> <p>„Шта се ради на пољу“ запита о.{S} Теофан кротко.</p> <p>„Духовник ј |
хвалити.{S} Станковић истина добро ради на тој ствари; али то иде сасвим полагано.{S} Ноте су м |
нка и чула и видила.</p> <p>Она погледи на архимандрита, ком је пантомима упућена била.</p> <p> |
повиче на то из петних жила, и погледи на намѣстника закрвављеним очима.{S} Док недође суд од |
се сад са своје стране тргне и погледи на врата.</p> <p>Ова остану само одшкринута, како су се |
да се смомитља на земљу, а сам погледи на кључаницу, пак да се тврђе држи, ухвати се једном ру |
јаше угодна.</p> <p>Архимандрит погледи на настојатеља питајућим погледом.</p> <p>Овај је био п |
рѣчи узправи.{S} Јошт једанпут погледи на о.{S} Митрофана и запита: „Је ли доиста мртав?“</p> |
о о.{S} Теофана.{S} Кад овај дође, види на столу једно разпечаћено писмо, једну са више печата |
овори меко и њежно:</p> <p>„Сестро, оди на срдце брата?“</p> <p>У овима је рѣчма лежала јасна п |
оду тако, да се кадкад и по 10.000 људи на тај дан к манастиру стицало, одкуда је знатан прилог |
S} Него ћемо одложити преслушавање људи на сутра, а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, д |
одвезем бар у манастир К...{S} Тај лежи на вашем путу.{S} Ту ћете прегледати цркву, и видити ка |
а што и видити.</p> <p>О. Митрофан лежи на земљи, и држи руку на срдцу.</p> <p>Из даље види о.{ |
о, како мукама и временом изопачен лежи на својој сламној постељи, без друга, без пријатеља, за |
трѣбало да даље говорим, јер сад долази на ред митрополит, кои јошт живи, пак нама свима заповѣ |
вара нечине.{S} Свој турски ножић опази на столу, јер га је куварица јуче тамо била оставила, и |
родницима твога супруга доста њих, који на то имају право.... барем веће право него ја!“ Ово ре |
овао, што смо ми који под астал, а који на ходнику на нос, а њега су ђаци у његовој столици одн |
лафу увѣк уза се.{S} Чинило се да стоји на њој написано: <foreign xml:lang="de">omnia mea mecum |
у, кад дође, па по томе оде одмах сваки на своје мѣсто.</p> <pb n="22" /> <p>Два слуге опреме к |
е пута опоменуо мајордомо митрополитски на то и позивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад |
отци.{S} Изтрага је свршена, јест, али на жалост тако, како нисам желио.{S} Против вас оче адм |
ио сам и са онима, кои су најжешћи: али на моју душу нисам чуо ни једне рѣчи, која би ишла на т |
ји, немогаше му нико ништа.</p> <p>„Али на његову несрѣћу главно-командујући генерал примѣти пр |
ом и срдцем разтвараше... све то навали на душу и срдце малаксалог скоро калуђера с таком силом |
на вас велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S} Све је на жалост, како |
биљно. „Опростите ако сте подуже чекали на мене.“</p> <p>Затим метанише, пољуби архимандрита у |
е тужбе.{S} Он јавља, да сте ви потегли на њега ножем, и да су се само бѣгством могли спасти од |
лазио у народном каквом дѣлу у Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпраћали ученици гим |
тељеве; а уживање спада на калуђере или на онога, кога дотична власт постави, да води бригу и о |
Ви сте отца намѣстника ове куће осудили на ариште, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га |
.{S} Стара није могла да заспи од мисли на духа архимандрита, а Ленки је свѣћа ометала.{S} Ника |
на.{S} Устане и узме свѣћу, те посвѣтли на све стране.</p> <p>Нигдѣ никога.{S} Све као и пре не |
авдају, неће служити ни вама ни обитељи на чест, и моћиће имати велике послѣдице.{S} Јест.{S} Ч |
оје чином, што га је сам по својој вољи на себе узео, које тим, што је манастир народно добро, |
ѣчи вѣрно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то Вашу свештеничку рѣч, да ћете му казати ове моје |
Свакој хвали и свакој грдњи износимо ми на супрот овај свети шиболет: „Не нам, не нам, но имени |
ед извести.“</p> <p>„Јест, ал гдѣ су ми на то новци?{S} Оне главнице, коима мислим оне монумент |
овању чиста своја наручија, да је прими на своје груди, да пригрли к свом срдцу, да слије душу |
0" /> диго; нисам, бог ми је свѣдок, ни на крај памети имао, да га против вас и братије употрѣб |
ао члану задруге, а не слуги; премда ни на кои начин разкошну.{S} Али онда трѣба од њих искати, |
мњења неспадају ни на царске судове ни на пороту.</p> <p>Спроводећи Ленку развио је архимандри |
ило са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И зато муцајући стане одговарати: „Он је... |
еди, и види да је већ подне.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме прошло.</p> <p>„Ви ћете овдѣ |
појако.</p> <p>Но то прњаворац није ни на ум узимао.{S} Он је непрестано у жртву своје страсти |
ад овај звук чује, који несадржаваше ни на који начин што за њега похвално; а архимандрит окрен |
ише пута народу нашем шкодио.{S} Али ни на то није ни мислио.</p> <p>Па тако је и о.{S} Теофан |
нствених планова, немојте заборавити ни на наше сироте манастире и калуђере.{S} Ово су много ма |
ест.{S} Онда се нећете моћи потужити ни на што.{S} Сад ће вам господин протођакон прочитати зап |
... то се незна, јер мњења неспадају ни на царске судове ни на пороту.</p> <p>Спроводећи Ленку |
ст.{S} Е, манастири нити су за то ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе. |
ли сви калуђери, кои неби били одређени на особиту коју грану умног дѣлања.{S} А и сав народ на |
вај недаде цѣливати.{S} О. Теофан учини на то своје метаније, као да је рукоцѣлованије извршио |
ти учитељи из калуђера, шиљући оне, кои на што позива покажу, да се у дотичним вишим заводима и |
брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављају.{S} Задаћа живота му бијаше густом магл |
</p> <pb n="25" /> <p>Сирота жена удари на ово у плач, клекне преде о. намѣстника и стане га за |
зграби замашан гвоздени ватраљ и удари на Митрофана.</p> <p>Овај није истина био крив у правом |
> <p>О. Теофан уздахне, и суза му удари на око:{S} Несрѣћно створење!{S} Он се окрене болестник |
S} Али ако и недођу генерали и обрштари на управу, доћиће зацѣло капут, и онда ће вам бити по в |
тне бѣлу набрану капу на главу, наочари на носић, па сѣдне и чита <title>Љубомира у Елисијуму</ |
{S} 9530 ф.</l> <p>„А ево вам манастири на колико су се обвезали годишње давати:</p> <l>Кушедол |
уткац!“</p> <p>„Добро, добро,“ одговори на ово архимандрит. „Настојатељ је човѣк као и други љу |
<p>„Ако нисте, а ви ћете бити“ одговори на то о.{S} Теофан с најпунијим освѣдочењем, и онда нас |
p> <p>„Ви нисте моје судије!“ проговори на то о. намѣстник. „Јесам ли што против правила црквен |
?“</p> <p>„Имате пуно право,“ проговори на то архимандрит. „Нема сумње да та ствар има знаменит |
/p> <p>„То сам и сам мислио,“ проговори на то протосинђел, „па зато и кажем, да је ствар знамен |
/p> <p>„Е добро Крстоношићу,“ проговори на то архимандрит. „Сад сѣди тамо на ону столицу, ал по |
знао, зашто си овамо позван?“ проговори на то архимандрит.</p> <p>„Како небих знао; нисам ја та |
лѣ ручка <pb n="191" /> кући“ проговори на то стара. „Па тако нећемо ни сада ни једнога видити |
ит калуђер.“</p> <p>О. Теофан проговори на то: „Смѣм ли шта рећи, високопречестњејши господине! |
јој цркви сасвим посвети, дође к сестри на нѣколико дана пре њеног светога, и остане нѣколико д |
<p>О. Теофану учини се, да му се угаси на небу сунце....</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
ју смо из Св. Горе добили, нека ју носи на прсима.{S} Она ће га сачувати од многе напасти, на к |
ијаше добра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављ |
вити: мене увија мрачна ноћ и кад си ти на врху славе твога дана.... да ли ће се и мени мој гро |
гомили мисли.</p> <p>„Ко зна шта су ти на мене наплели.{S} Најбоље би било, кад би ја како пре |
тски двор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то репетира |
ве руке.</p> <p>„Мени се чини“, примѣти на то архимандрит, „да ви далеко идете.{S} Има ствари, |
оћа манастира и раса калуђера!“ примѣти на ово о.{S} Теофан, и пружи јој и нехотице обѣ руке на |
тељ, неби ми се могло допасти!“ примѣти на то озбиљно о.{S} Теофан.</p> <p>„А шта фали?“ запита |
ништа!“</p> <p>„Добро, добро!“ примѣти на ово архимандрит мирно као и прѣ тога. „Све ће то доћ |
ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово архимандрит настојатељу.</p> <p>„Неће!“ рекне ов |
примала!</p> <p>„Ал си мајстор“ примѣти на ово архимандрит. „Та ту иде много више.“</p> <p>„Неи |
рѣко моста.{S} Ствари своје даде изнѣти на кола, да нико неопази.</p> <p>И тетка се извуче нѣка |
ствари ту.“</p> <p>„А шта имате казати на тужбу о.{S} Теофана?“ запита на ово архимандрит.</p> |
де нека узмемо, да ће им мачку истѣрати на оџак, као што рече, али и мени неће бити на лако...{ |
погледима калуђера.</p> <p>Он се обрати на игумна и продере се на њега: „Шта?{S} Није ти право? |
</p> <p>„Архимандрити неби смѣли остати на управи манастира, него би се ова морала предати оним |
и тако лѣп, да старији несмѣдоше узети на себе ризико, да га у села на исповѣст пошљу.</p> <p> |
па лупи руком по хартији, те ова одлети на под, и стани се под постељом.</p> <p>„Одлази од мене |
ије.{S} Јест.{S} А хоћете л’ се заклети на оно, што сте на о.{S} Теофана казали?</p> <p>„Ја хоћ |
џак, као што рече, али и мени неће бити на лако...{S} Него да идем ја пре свега код епископа Хр |
ај шут, и изјављују, да ће то само бити на корист манастира и калуђера, и препоручују ме браћи |
p>На учевна срѣдства ваљало би одредити на сваку школу по 500 Ф. 1500 ф.</p> <p>На нуждне справ |
едена. <pb n="226" /> Ту је било видити на једном плану без сваке першпективе обадвѣ армије и с |
ези ту у мој кревет, а ја ћу се сложити на овај диван,“ одговори јој Ленка; „па ћемо бити слобо |
ак и опет сваки дан сваки час наилазити на запрѣке, интриге, подла подметања и извртања, да и с |
у постељу несвали.{S} Други немогу пити на само по што су живи, и кад им дође воља попити коју |
јајне побѣде можеш бодрим духом ступити на бојно поље са другим противностима.</p> <p>„То си да |
а архимандрит запита, шта има примѣтити на правдање о.{S} Теофана, слеже рамени, и немирним гла |
„То неиде.{S} Ви се неможете припустити на заклетву“ поучавао их је архимандрит.</p> <p>„А како |
p>Знам да ће кои читатељ ове приповѣсти на овом мѣсту запитати:{S} А шта је било са господином |
кијавати: и онда ће њихова клетва пасти на ваше гробове и душе.{S} Јест.{S} Опомињем вас, да се |
и отровано, ја ћу јести; грѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се кратким путем свега покора о |
буквана, одмах му мора и нехотице пасти на памет „буква“.{S} Али сам већ прѣко ботанике прешо, |
За патриарха,“ рекне домаћин, кад гости на ту страну погледаше, „кад дође овамо.“</p> <p>У соби |
х гостију највише је обратио позорности на себе један црномањаст млад чиновник.{S} Лице бѣло, а |
с, да га те влаге опрости, али му прсти на брзо покажу, да та течност није ништа друго него нај |
грѣха на чело!“</p> <p>На то се спусти на колѣно, прекрсти руке на прса и тихо проговори: „Хва |
ирски шумар.</p> <p>Шумари су навикнути на хладан зрак, и немогу толико топлине поднети, колико |
шеном главом, скрштеним рукама, гледећи на противнике погледом крајњег <pb n="158" /> презирања |
вори!“ рекне патријарх поносито гледећи на калуђера.</p> <p>„Ништа!“ одговори овај тихо.</p> <p |
ободније и ја и ти.“</p> <p>„Ја ћу лећи на диван,“ рекне тетка.</p> <p>„Е, да како, сад ћу ја д |
оћи врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣло, па онда ће се наћи људи, који ће из тога кон |
се тога тиче.{S} С нама није лако изићи на крај.{S} А такови господари небоје се ни бога ни зак |
се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега какав солдачки „<foreign xml:lang="de">Donnerwe |
јде, Сава није далеко, ми смо до поноћи на њој, а тамо нас чека пријатељ <pb n="145" /> са чамц |
Је ли тако братијо?“ запита погледајући на друге калуђере.</p> <p>„Тако је! одговоре ови сви кл |
ча и стане на своје мѣсто и неузимајући на ум, да им је птица излетила.</p> <p>Тек кад ђак Јоси |
дије“ продужи администратор неузимајући на ум одговор Амфилохијев. „Све ће пуцати по двору.{S} |
/p> <p>Печеновић погледи тријумфирајући на своју дружину.</p> <p>„Ето вам најбољег доказа.{S} Н |
чајним, али одсѣчним гласом, показујући на Ленку.</p> <p>Сестра! промумлају други калуђери, пог |
моје перо и мастило је овдѣ“ показујући на чело, као да њему нетрѣба ни пера ни мастила, јер св |
о не у трапезарији него у једној собици на страни мало вечерали и чашу двѣ вина попили, па су с |
и две три капље вина које је у тиквици на храсту застао.</p> <p>Пак онда сѣдне код њега и стан |
оро затим долазише и из даље болестници на молитву њему у манастир; а мало послѣ почеше и болни |
сивао, па је са погледом побѣдитеља очи на све стране окретао, а лице му је од радости и поноса |
ним начином.</p> <p>Наједаред дигне очи на архимандрита и запита га смѣрно: „А јесте ли, Високо |
Адама из њега.“</p> <p>Тетка избечи очи на њу.</p> <p>Она ју небијаше разумѣла.</p> <p>Архиманд |
видити знака живота, осим што су му очи на ту јединствену слику гледале, пуну живота, сјаја и с |
за посѣту одужити!“</p> <p>Ленка скочи на кола лако као птица.</p> <p>„Тѣрај оштро!“ проговори |
рођака?“ запита архимандрит погледавши на стару.</p> <p>„Моја рођена тетка, Марија Новаковић у |
е спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣдићу да се препра |
а страха и бриге.</p> <p>Сад почне онај на ново.</p> <p>„А ви се ништа небојте.{S} Истина, да с |
и мирисом раја: да јој се укаже као рај на земљи.“</p> <p>Промисливши и размисливши сва, једва |
жива жеравица.</p> <p>Видило се, да јој на корѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спориј |
срѣћу имала је она отца и мајку, те јој на пут стану.</p> <p>„Мало ми срдце није пукло; али сам |
„А што си долазила, човѣче“, повиче јој на сусрѣт. „Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да бац |
ѣпона, хиљаду противности.{S} Кад човѣк на многе прѣпоне наиђе, — неугодне противности изкуси, |
b n="172" /> <p>„Ако сам и послѣ и увѣк на њу мислио, „али је овај спомен био чист, сјајан, и у |
и покора.</p> <p>„Него је и он био увѣк на својем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало се у његовој |
годину непренели, ма сав чисти доходак на своје ситне потрѣбице потрошили, јест, неби нико ни |
лутио је, да им је то послѣдњи састанак на земљи.</p> <p>Ленка је била очевидно болестнија него |
ер ће сва дисциплина изтајати као восак на сунцу. <pb n="70" /> Јест...{S} Него оче намѣстниче, |
оне велике ствари; ко ће ми дати трошак на ове твоје тричарије?“</p> <p>„Манастири!“ примѣти о. |
цвѣтућа, за коју је држао, да ће се тек на оном другом свѣту моћи видити, а на овом никада.{S} |
вати другу пѣсму, која је звонила налик на ону прву, <pb n="17" /> али је други садржај имала.{ |
еоским малим црквама појао је свештеник на много мѣста чудесно лѣпо.{S} Тако је супарох поп Аћи |
највећој својој невољи повиче начелник на званичне послужитеље, да иду у трску и лају нека би |
лан највишег суда у Бечу, као заступник на србском сабору од г. <pb n="270" /> 1861. и као члан |
честни манастир; 3.) Један везен ручник на епископску штаку за вашу персону, јер држимо, да ће |
ћелепуш час пол с главе свинуо, час пол на главу метнуо.</p> <p>„Ми ћемо пропасти... пропашћемо |
дѣ наводити нити ми је нужде, нити имам на то воље.</p> <p>„Станковић је био у оно врѣме еписко |
е дирнете, па шта ћемо онда?{S} Ето нам на врат свима и четника и жандара, и полиције и ексекуц |
реде.“</p> <p>„Добро дакле!{S} Сад знам на чему сам.{S} Он неће к мени, ја немогу к њему.{S} Бо |
коју рѣч дометну, нека измисле, да сам на кога замахнуо... да сам на кога ножем насрнуо... а т |
исле, да сам на кога замахнуо... да сам на кога ножем насрнуо... а ти људи, како видим могу рећ |
ад нека раде, што им је воља.{S} Ја сам на све готов.{S} Оче Теофане!{S} Ти си дошо у манастир, |
.{S} Доћиће, како неби дошли.{S} Ја сам на то мислио, па сам о људма све утврдио.“</p> <p>Прото |
рај памети, кога ножем ударити, нит сам на кога замахнуо.{S} Но већ и само потрзање ножа није у |
о јуначки одбио.</p> <p>„Ја ти честитам на тој побѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме стр |
је збор братије донео, а послѣ је ножем на мене ударио, и да нисам утеко, ко зна шта би било.{S |
> <p>Ленка се уда и оде са својим мужем на село у Банат.{S} Кућа, у коју бијаше пошла, била <pb |
и своју дужност.</p> <p>„Ја непристајем на ваш суд, и непризнајем вас за моје судије, и идем из |
мѣрама, који га осуђиваше и с презрѣњем на њега погледаше, који му и послѣ смрти спомен међу љу |
та.{S} Ови нападани имали су сада барем на врѣме престати.{S} Стратимировић је знао, да и покра |
патријарх. „Та медицина мирише са свим на своју апатеку; а рецепт казује сам собом доктора, од |
днѣти.{S} Ја већ од дужег времена радим на том, па га свуда уза се носим.{S} Чини су из мога не |
ђе врѣме надтицао са Лукијаном Мушицким на двору митрополита Стратимировића: и колико је традиц |
пустите, г. игумане, да вам се захвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p>„А куда мислите!“ запита овај. |
тлост!“</p> <p>При рѣчима: ево те молим на колѣни као што се Бог моли — клоне калуђеру глава на |
чуства гласом повиче му: „Ево те молим на колѣни, као што се Бог моли: смилуј се на мене, неуб |
{S} Ја идем у другу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Имамо време |
отрѣсе.{S} Он се нађе са свим пораженим на пољу, на које бијаше ступио.{S} А узвишене мисли има |
са једним старим знанцем, пак и са њим на смртној постељи: али јо велика разлика између живота |
кола и мишљаше понудити Ленку да с њим на његови коли иде; али се ова већ бијаше са госпођом П |
</p> <p>„Одлази од мене!“ дрекне за тим на настојатеља; „ја нећу ни да ко може помислити, да је |
межа, погледа на улазеће, омахне главом на десно, и одговори невољно: „Какво вас добар вечер на |
које на поду; а неки се удесише главом на руке а рукама на стол, те хркаху у славу бала замѣњу |
онај стари господин — показујући главом на архимандрита Партенија — каже, да сте тврдо одредили |
мирне очима, и покаже подмитљиво главом на о.{S} Теофана и Ленку.</p> <p>„Играју се цица-маце,“ |
се он једног лѣпог лѣтњег дана Дунавом на пароброду за Цариград.{S} Одандѣ ће прије свега у св |
воје младих људи лежали би једно другом на грудима; Теофан би умро...{S} Тодор би оживио.</p> < |
буде са високородном госпођом супругом на све вѣкове здрав и срѣћан.</p> <p>Краснопѣвац манаст |
грађен био киоск са прекрасним изгледом на све стране.</p> <p>Из њега се узким степенима силази |
тац Теофан нађе за добро једним кораком на овом путу за патријархом поћи.{S} Зато смѣшећи се и |
ц!“ дода о. еклисијарх показујући руком на о.{S} Теофана.</p> <p>„А ено му светитељке!“ примѣти |
манастир.{S} Махне бѣлом својом марамом на страну, гдѣ су јој стојала кола.{S} Ова се лако неви |
а се као данас.{S} Он је био професором на нашој гимназији.{S} Као да га гледим.{S} Онај сиви с |
како би народу пред изображеним свѣтом на углед служиле.</p> <p>Но сад је овако.</p> <p>Да се |
ки узможе црпити, кога жеђ за просвѣтом на више и свѣтлије повуче!</p> <pb n="134" /> <p>А сад |
о се возила са господином архимандритом на четири коња: али овај бѣше ту вожњу сасвим другчије |
Стратимировић такођер са великим тактом на крај.{S} Да није тога такта било, како је Лукијан би |
собу повисок одличан калуђер са крстом на прсима.</p> <p>Лице му је било мршаво и блѣдо.{S} Ма |
ка се опет повезе са госпођом Пуљиницом на свои коли.{S} Она није у том предѣлу била позната.</ |
се ова већ бијаше са госпођом Пуљиницом на своје каруце посадила, и тако архимандрит <foreign x |
тим са поштеним образом и чистом душом на прѣстол патријарха Арсенија.“</p> <p>„Но хвала Богу, |
д је онај наздрављао, чује ђак њеки шум на басамаци и баци очи тамо.{S} У који пар онај чутуру |
ваквог умѣтног производа био би подобан на естетичко развијање у народу чудесно подѣловати.</p> |
ромумлају други калуђери, погледе један на другог, и развуку образе као кад ко рекне: осрамотио |
„оратором“ звали.{S} Говор његов држан на сабору, кад су га изабрали, славили су сви као изврс |
> врло честит човѣк, добра срдца, вољан на свашто, што је добро, срдцем и душом калуђер.</p> <p |
не у манастир доносити, да о.{S} Теофан на „великом входу“ са светом тајном прѣко њих прекорачи |
} Призна своје злочинство и буде осуђен на смрт.</p> <p>Пресуда ова буде потврђена од свих судо |
е дође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљи лежи.“</p> <p>„Умирем!“ одговори рањени калуђе |
/p> <p>„Сад је долазио онај млади Србин на ред.</p> <p>„Дође митрополит у својој пуној гали.{S} |
јошт једнако бучила, као да у њој млин на два кола меље.{S} То га све примора да остави Митроф |
тово.“ Ово рекне о. намѣстник, узме чин на себе, и пође у трапезарију, а ћелију остави отворену |
ано куцне.</p> <p>„Слободно“, повиче он на то; но упрѣпасти се, кад види да је куварица.</p> <p |
овластност, а затвор право насиље, и он на сва питања недаваше друга одговора, него:</p> <p>„Ја |
па не могу дочекати?“ загрми протођакон на ново, и администратору осѣку се ноге.</p> <p>„Сахран |
ичине собе, те да му се тако избио врањ на бурету, у ком је крв држао.</p> <p>Што се више усѣкњ |
кву, те со помолио Богу, па је онда сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су га пратила, док су се |
лавру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си усѣо на коња већег него што је био шарац Краљевића Марка.{S} |
е и жалости.{S} Али патријарх није хтѣо на то ни помислити.</p> <p>Овакову гвоздену вољу показа |
ај дакле.{S} Кад је Стратимировић бивао на изпиту богословском, долазио је у свити и арх. Гедео |
а праштам вама све, ради чега бих могао на вас зажалити.{S} А што се саме ствари тиче, ту вас м |
да ће се срушити, и Чарновић ју је дао на закључак сабора од г. 1870 с приличним трошком репар |
зило у врт манастирски, кои је изгледао на начин малог парка.</p> <p>У соби до киоска налазио с |
ише по ћефу.{S} Међу тим је много држао на своје адвокатство, и увѣк је најпре увио и један и д |
ио болешљив па зато није никога задржао на обѣд.{S} Он и Варнава ручали су сами.{S} Био је пост |
} Кад се дигне из постеље, осѣти се као на ново рођеним.</p> <p>Више дана прође, и све остане п |
Дакле.... поставе стражара, кои је имао на то мотрити, па кад дође, одмах господину јавити.</p> |
аметну: али <pb n="97" /> нити сам имао на крај памети, кога ножем ударити, нит сам на кога зам |
то лице.{S} Нарочито га је нос опомињао на старога једнога знанца.</p> <p>„Изиђите на ходник,“ |
замути, види му се да му је нова мисао на памет дошла.</p> <p>„Самоубијца!“ повиче на то згроз |
ећ сам био на прагу грѣха, кад ме мисао на тебе, натраг поврати.{S} Та ти си горе јошт био гоње |
ше одлично понашање даје Вам пуно право на тај наслов, коим сам се послужио.{S} Међутим ја Ћу с |
а руком.{S} Најпослѣ управи атак управо на њу.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка, да имаде д |
> <p>Од то доба пазио је врло позорљиво на оно што се око њега збива.{S} Осми дан спреми све шт |
„Ћт’ бабо!{S} Што се намећеш као сочиво на божић,“ па му изплази подобар кус језика.</p> <p>Од |
ор љутит Амфилохија, „кад јој виси мого на траг наићи!“</p> <p>Амфилохије нађе се на то уврѣђен |
мрт приправљати.</p> <p>Ова недаде дуго на себе чекати.{S} Ледена њена рука стегне прострѣљено |
Кад дође у своју ћелију, погледа подуго на куварицу и више искрено него обзирно проговори јој: |
пак како се бијаше сагнуо, а није узео на ум, шта она двојица раде, осѣти замашан сукоб свога |
танама.“</p> <p>Овдѣ је патријарх изнео на прво варијацију оне старе хусарске врбонке: „Хајде б |
божијом помоћу прешо.</p> <p>„Ти си био на опасном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и |
, што ми ту мисао посла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад ме мисао на тебе, натраг поврати.{S |
етка добио сам 1500 акова вина и ставио на подваљак.</p> <p>— — „Ево и с друге стране срѣће.{S} |
ља к архимандриту.</p> <p>Овај је сѣдио на канапету, пред којим се стол налазио; а са стране ко |
идити, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на столици својој као да се скаменио.</p> <p>Тако су по |
ло свршити, није о.{S} Теофан ни мотрио на своје калуђере у оно доба кад су били остављени да з |
међе брадице, и само му је нос навлачио на себе позорност гледаоца.{S} Овај је био необично дуг |
о се опремио, да иде на посао, кад нѣко на врата лагано куцне.</p> <p>„Слободно“, повиче он на |
лак Ленкин.</p> <p>У тај пар куцне нѣко на врата од његове ћелије...{S} Он одговори: слободно.. |
.{S} Дан већ бијаше ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га пробуди.</p> <p>Манастирски ђа |
то забраздили, и да ћете зло проћи, ако на том путу останете.{S} Ви убијате углед калуђерству, |
и рекне му:</p> <p>„Г. капетане!{S} Ако на столу Њ. Екселенције господина митрополита нађем ја |
те ту свѣћу, јер нећеш трѣнути.{S} Ако на мене наиђе какав страх, а ја ћу те викнути, па онда |
аготворна, с друге пак стране баца како на владике тако и на манастирце не баш најугоднију сѣнк |
ањасти чиновник примѣти ту промѣну како на лицу настојатељевом тако и у погледима калуђера.</p> |
им у Бугарској.</p> <p>Ови су му нѣкако на ближе стојали него они други, јер му се горе Рил и В |
на узвишену идеалну побожност, а никако на мрачно сујевѣрство.</p> <p>С пуним срдцем изиђу гост |
оју дужност извршивала, али све једнако на младог новосадског шестошколца мислила, кад год је в |
е, шта је Коларовић згрѣшио, да се тако на њега изузео.</p> <p>„Није ништа,“ одговори патријарх |
уо; јер је ова по чину морала исто тако на свом мѣсту стојати, као клобук код војника.{S} Ту је |
сва братија у манастиру нађу, и да нико на страну неодлази.</p> <p>Сутра у јутру дође администр |
урити.{S} Ја стојим добар, да неће нико на њу ни зинути.“</p> <p>Ленка се није ни обзирала, нег |
тане их кршити, а глава му клоне дубоко на прси.</p> <p>„О моја златна будућност!“ повиче најпо |
ра и мастила!“</p> <p>Овим се указивало на то, да се господину адвокату код куће перо разкречил |
. .{S} 1600„</p> <p>То би се изискивало на годину . .{S} 10.000„</p> <p>„Овдѣ је у свему више с |
мирно.</p> <p>Протођакон се окрене мало на страну, и промумла: „Овдѣ су све саме букве, нема ни |
чима, а шиљак му од носа повуче се мало на више.</p> <p>„Ми ћемо имати и женскиња!“</p> <p>„Хај |
ити.{S} Дајте руку, па се ослоните мало на мене!“</p> <p>На ово узме је под руку да је уз брѣжу |
немогаше кренути.{S} Ово, како је пало на лице пријатеља, кад је говорио, тако је, реко би, ук |
ил урадили ил изпросили, али се морало на крај изићи, тако да нема дефицита.{S} Није онда тако |
нека буде!</p> <p>„Како ми је олакшало на срдцу!“</p> <p>Ко познаје нарав човѣчију, он ће разу |
мисао немогаше поднети.{S} Скочи нагло на, ноге... потрчи к другом столу и зграби тамо <pb n=" |
врѣме или у „кранцу“ кад се није могло на пољу диванити.</p> <p>И о.{S} Теофан је бадава тражи |
и метне своје <pb n="141" /> бѣло чело на руку пријатеља, коју сузама својима ороси.</p> <p>О. |
намо; али смо увѣрени, да би то служило на дику манастиру и народу.</p> <p>Из трапезарије оду г |
га снаћи.“</p> <p>И доиста се примѣтило на болестнику, да се справља као дивља звѣр, кад хоће н |
ло и развесели: али онда ми њему недамо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па |
енога мѣста годила ми је души, кад само на њу помислим.{S} Ноћне службе божије дизале су ми душ |
и: „Доста је већ здравица, хајдете само на поље!“</p> <p>И тако се сврши ова парада.{S} Али ђак |
ти међу светитеље.</p> <p>„Помисли само на проповѣдање у цркви.{S} Гдѣ је така прилика на друго |
ђе; да врховна управа задатак свој само на политичном пољу налази, и да јој ваља све друго да р |
п Станковић обрати позорност своју само на правду и интерес цркве и хијерархије, те заступи топ |
овори на то архимандрит. „Сад сѣди тамо на ону столицу, ал повичи најпре на врата да уђе Митар |
у ком нема стопе неурађене.{S} Оно тамо на десно јесу Босанска брда, Цер, колѣвка Поцерца Милош |
а се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час тамо!“</p> <p>На то је ухвати за руку и пође там |
емо држати калуђерски суд!“ „Ми стојимо на свом мѣсту,“ одговоре два млађа калуђера.</p> <p>„А |
<p>Наравна је ствар, да ми овдѣ мислимо на узвишену идеалну побожност, а никако на мрачно сујев |
их под државну управу узме, па онда смо на правом путу да с њима прођемо, као оно што смо прошл |
ато сам оставио врата отворена, кад смо на ручак отишли.</p> <p>Настојатељ је ћутао.</p> <p>У т |
n="201" /> човѣка годи.{S} Ево сад смо на брѣжуљку.{S} Погледајте само каква је то красота!{S} |
право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на администратора манастирског, да ме недирају, док нед |
била милија од цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу имала је она отца и мајку, те јој на пут стану |
угу призна и настојатељ и братија јавно на братском сабору!{S} Нећу дуго живити!“</p> <p>Из ово |
сабере наново обрве и погледи неугодно на калуђере, па онда са највећом озбиљношћу обрати се о |
асуљ: али шта ће.{S} Он погледа смирено на епископа и стане га тѣшити: утѣшите се, Ваше Високоп |
светцу или недѣљи.{S} Но како је звоно на службу зазвонило, заборави на бол и болѣзањ, устане, |
сте изтргли нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта, да се није бѣгством у |
.{S} Он се бојао, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био приправан бацити све, што имађаше у |
“</p> <p>Архимандрит погледи и на десно на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особито у очи у |
спођа гледала је то на архимандрита, то на Ленку, незнајући шта је и како је.</p> <p>„Видите из |
њати до земље, па гледећи из потаје, то на себе узајамно, то на архимандрита <pb n="92" /> и на |
дећи из потаје, то на себе узајамно, то на архимандрита <pb n="92" /> и на протођакона, извуку |
тол.</p> <p>Стара госпођа гледала је то на архимандрита, то на Ленку, незнајући шта је и како ј |
немам толико говорити.{S} Али ћемо и то на сутра оставити.{S} Данас сам доста говорио.“</p> <p> |
то хвалити то грдити, нећемо јошт и то на себе да навучемо, да нас једни благосиљају а други п |
толичка црквена управа, пак је нарочито на то мотрио, да се са наше стране неда никаква повода. |
ноћ није за госпође да путују.“ Све што на човѣку говори, и лице, и очи, и звук гласа, и држање |
добра срца, па није имао воље икоме што на жао да учини.{S} Закључи дакле све поднети честњејшо |
Амфилохија.{S} И сад види да је љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није био у стању сачувати од |
онета Амфилохијева глава баш у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два локомотива сусрѣсти има |
.{S} Пун туге гледао је честити калуђер на сѣдајуће сунце. „Ти падаш у гроб твој јарко сунце; с |
неимадоше одкуда учити, па их манастир на науку посла.. већ сам видио школу нову, велику, чист |
рѣчи гостољубивом домаћину; метне шешир на главу; огрне мантил, узме сунцобран и пође.</p> <pb |
шешир, протре чело, и мећући опет шешир на главу проговори: „Од адвоката нема ништа!{S} То је п |
мандрит је погледао почесто кроз прозор на друм, коим се у манастир долазило; долазила су разли |
о; ја вам ево допуштам; што више ја вас на то позивам!“</p> <p>„Ако В. Светост допусти, ја могу |
он мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из службе изтѣрати него да мене у пензију бац |
неутѣче, јер тешко вама, затворићу вас на његово мѣсто, па нећете на скоро видити свѣта!“</p> |
на.</head> <p>О. Амфилохије опомиње нас на свога друга из оне балске ноћи, и сваки ће запитати, |
ајд на еро браца Перо!“ те штулецни час на десно час на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај земљ |
аца Перо!“ те штулецни час на десно час на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту |
ходник.{S} Тамо негдѣ нађе сложен купус на хрпи.{S} Узме једну главицу и однесе је у собу.{S} В |
а у највећем чуду: „Па шта ће рећи свѣт на то!{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="la">Illustriss |
и свемогући нека излије своју благодат на њу, и нека јој подѣли крѣпост, да те штити и одбрању |
тојаше при писаћем столу, наслони лакат на стол, а главу на руку, и суза му се заблиста у оку.< |
е, како грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све већ |
чини душу заносиле: и он је сѣдио узет на тѣлу и души као слика од камена, као мермерска слика |
уши.{S} Онај фатални зној удари му опет на образ, видило се јасно, у чему је ствар.</p> <pb n=" |
" /> ја натѣрати манастире да тај терет на себе узму!“</p> <p>„А ви сазовите народни сабор!“ — |
ска кућа одавна“, проговори архимандрит на то старој госпоји. „Она ми је о вама говорила и каза |
о лице обично и лѣп крој очију, благост на образи и у очима, и господско држање чиниле су га вр |
идило, да обрати своју високу позорност на попу, и да га запита шта ће.</p> <p>Пред тим катаном |
да се држи и разговара сваки, који крст на прсима носи.“</p> <p>Ленка није ни слушала шта јој т |
ачи их по свој величини.</p> <p>„Допуст на три године“...</p> <p>Патријарх ступи једним кораком |
врших гимназију... тим ми се отвори пут на све стране живота.{S} Мого сам поћи путем, <pb n="36 |
алој собици, на којој су се само двапут на дан врата на часак отворила, те се оно изнело, што з |
собу, мислећи, да ће куварица бити јошт на врати и ова отискивати.</p> <p>Но куварица била је в |
а.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад како наре |
. . .{S} 8.400 Ф.</p> <p>Да додамо јошт на непредвиђене потрѣбе. . . . . . . . . .{S} 1600„</p> |
скивати.</p> <p>Но куварица била је већ на крај прњавора, врата попусте, а отац Амфилохије ђусн |
p> <p>Архимандрит се међутим бијаше већ на одговор приправио и рекне: „Ваше одлично понашање да |
.</p> <p>У друштву пак био је Печеновић на свом правом мѣсту, и тако је више и био у друштвима |
.{S} За то смо учили.{S} Није Печеновић на то спао, да гули сиротињу: њему је бог дао да може п |
</p> <p>Године 1790. дође Стратимировић на прѣсто патријарха Арсенија III.{S} Он учини примириј |
огледало.{S} Чини ми се да ти је рожчић на челу израсто.{S} Ниси <pb n="162" /> тако челом лупи |
отишо у Карловце; ваљда је однео тужбу на вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је ли ту господин админ |
ц Амфилохије ђусне колики је дуг у собу на под.{S} Отац Митрофан мишљаше да ће куварица преко о |
та се отворе, и они обоица падну у собу на колѣна, и учине дубоко метаније.</p> <p>Они старији |
м столу, наслони лакат на стол, а главу на руку, и суза му се заблиста у оку.</p> <p>Тако поћут |
Ленка неугодно тим дирнута окрене главу на другу страну.</p> <p>Госпођа Пуљиница насмѣје се сла |
ше с мѣста макнути.{S} Он наслони главу на наслон од велике столице, у којој је сѣдио, па стане |
<p>О. Теофан пригрли ту анђелску главу на своје пуне јада груди. „Та нема ти пара!“ повиче кро |
а није недѣљом и празником дошо у цркву на службу божију.</p> <p>„Црквено појање уважавао је ви |
вѣт, па ћемо живити себи на срѣћу, Богу на славу!“</p> <p>Овдѣ ућути.{S} Одушевљење, којим је г |
својим кућама разишли.{S} Оволико могу на свештеничку савѣст као истину признати... а друго је |
<p>Одвезу га у Н. Сад, и, тамо предаду на пароброд.{S} Један лѣчник прими га ту, и одпрати та |
у жену чешће натѣра, да предмет погледу на другој страни потражи.</p> <p>„Ми ћемо сад на онај м |
p>А она двоица кад се наједу плећке оду на куваричина врата, и отац Амфилохије почне по познато |
а и свѣжине.</p> <p>Ми ћемо ову епизоду на краће да изведемо, и тако ћемо само оно споменути, ш |
и га врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду на само, онда му каже, зашто га је звао.{S} Овај стане |
де приредити лов у риту.{S} Но кад буду на мѣсту, опазе, да нема ловачких паса.{S} У највећој с |
дѣ су разна јестива држана.{S} Ту наиђу на обарену плећку, изнесу је у кујну на куваричин стол, |
ноћ,“ одговоре млађи калуђери, и изиђу на поље.</p> <p>Намѣстник је знао, да у ову ствар није |
n="229" /> <p>На ово оду у врт, и изиђу на изглед.{S} Све дивно, све божанствено.</p> <p>На чес |
ѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управу генерали и обрштари.{S} Да виш како би се онд |
дакле сам ја имадем.“</p> <p>С тим пођу на ручак.</p> <p>Послѣ ручка сѣдне протођакон да напише |
ане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест опомене, а она је послѣдње своје силе кроз св |
и <pb n="124" /> својој обвези, који ју на себе узеше.{S} Али било па прошло.{S} Пожалиће, поку |
ране, него и да своје умне силе развију на корист цркве и народа; осигурајте их наредбама и стр |
овели и одведе га у ту удаљенију ћелију на којој су једини прозор јаки гвоздени штапови ограђив |
стојатељ и позове господу у трапезарију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, |
звони звонце и гости пођу у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сјајан и обилан.{S} Вино хв |
о платонски.{S} Нарочито је имао пасију на очи, као што су те ваше.</p> <p>„Није било смѣрнијег |
дене круне, а код врата малу декорацију на златном ланчићу овом ордену собствену.{S} У јавним с |
што имате, само брже, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да глад утолим.“</p> <p>„Нема!“ одговор |
дебела бамбуса, па извешти мога владику на дебелу мѣру.{S} Онда отвори врата, и изпрати га са н |
није пропустила употрѣбити ову прилику на своју корист.</p> <p>Читав вашар нађе се изненада ко |
мо ми који под астал, а који на ходнику на нос, а њега су ђаци у његовој столици однели у ћелиј |
ens volens</foreign> понуди стару тетку на своја кола и посади се крај ње.</p> <p>Старој је бил |
и помилуј!“ а дванајесто велико развуку на дугачко и широко.</p> <p>За тим узме сваки своју чаш |
руги. — Мени је госпођа Ленка дала руку на то, да ће и мој манастир почествовати, кад јој посло |
ч вуче... сасвим сам добро осѣтила руку на мом рамену...“</p> <pb n="217" /> <p>„Па шта јошт,“ |
ѣ, па онда на једаред стане, метне руку на чело, дигне лице к небу, и повиче: „Та ти ће мене и |
ори мужевно: „Хоћу!“</p> <p>„Дајте руку на то; у сигурност за брата, прима од сестре строги зав |
>О. Митрофан лежи на земљи, и држи руку на срдцу.</p> <p>Из даље види о.{S} Теофан да му је рук |
ву извијати.</p> <p>„Оставите само руку на миру, није мени ни мало тешко вас водити.{S} Ми смо |
ѣраћу их немилице.{S} Изтѣраћу им мачку на оџак, што но веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Док је |
суд и жандар.“</p> <p>На то метне пушку на раме и пође хитрим кораком у шуму.</p> <p>Но напрасн |
Протођакон се неузмогне уздржати, да му на то неодговори са чујним „бе!“</p> <p>Настојатељ се з |
а су му изгледи тамни и мрачни, и да му на крају живота по свој прилици предстоји горка и уништ |
рском животу уче.{S} У цркву иде кад му на ум падне, и тако своим примѣром и искушенике и учени |
> <p>„Бог из тебе проговорио!“ рекне му на то владика, али не иронично, него у пуној истини.</p |
ар ниси чуо, што сам реко?“ одговори му на то патријарх мрко га погледајући.</p> <p>„ Чуо сам,“ |
ра тетка у својој невиности одговори му на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врл |
о.{S} Теофан, и опет нехотице изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је сту |
га брата из свога круга удале, па су му на то одговорили смѣхом, вичући му подсмѣшно: путуј игу |
кои је овај собом носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало |
шуме у манастир превезли.{S} Оду у шуму на мѣсто, гдѣ се убијство догодило, и опишу све потанко |
и онај, што га је зајео, и сви се стану на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Међу тим је кона био д |
, па по што по то!{S} А ако они нестану на тај пут, онда би било од мене лудо да подадирем ства |
} Мати и једне и друге дѣвојке пристану на то, да им со жеља изпуни.{S} А на предлог г. архиђак |
S} У славу Божију.“</p> <p>Гости устану на ноге, изрецитују 11 пути „господи помилуј!“ а дванај |
изговори те кобне рѣчи, што ме опомену на тога страшнога осветника!“</p> <p>Ту ућути.{S} Цѣле |
{S} Може бити да се ми јошт и на годину на овај дан весело проведемо.</p> <p>„сѣди јошт мало То |
/p> <p>Ленка дошавши кући, осѣти тежину на срдцу и души, коју у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У |
ђу на обарену плећку, изнесу је у кујну на куваричин стол, узму ножеве и стану се частити.</p> |
е <pb n="153" /> и она клоне у изумљењу на прси човѣка, кога је тако силном љубави љубила!</p> |
то је само по себи доста, да баци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч дометну, нека измисле, да |
кад моја тетица метне бѣлу набрану капу на главу, наочари на носић, па сѣдне и чита <title>Љубо |
с њима поступате, ми ћемо нашу крајцару на што боље и племенитије употрѣбити.{S} А како народ о |
<p>О. Теофан захвали се администратору на овој олакшици, и држао се наредбе тврдо.</p> <p>Он ј |
цѣлога народа, и да метне златну митру на главу, коју је заслужио ко ико!“</p> <p>И опет прине |
апијемо.“ То рекне па онда дигне чутуру на напитницу и стане наздрављати.</p> <p>„У здравље наш |
p>Браћа Теофанова у манастиру пазила су на сваки његов корак, само да би што дознали, чим би но |
.</p> <p>Ови су му били намазани, па су на крајеви изгледали као увоштен чизмарски фонал.</p> < |
едаред“ проговори о.{S} Теофан, „кад су на велику суботу појали статије „плач матере божје“ код |
цѣнити лѣпе очи боље, него сви, који су на тој столици пре њега сѣдили.“</p> <p>Гости су вечера |
римѣтили смо поражујући утисак, који су на њега учиниле рѣчи пријатељице му:{S} Ево те молим ка |
ули.</p> <p>Други калуђери погледали су на свога настојатеља <pb n="234" /> чисто запанути, као |
мојим благословом! па је обѣси под расу на прси своје.{S} Бог свемилостиви и свемогући нека изл |
а.{S} А и гвоздени будилник висио је ту на своим узицама.</p> <p>Ходник је био сав од дрвета, ш |
ра, који бијаху пушкама наоружани, и ту на стражу стану.</p> <p>Од врата оде к прозору; но како |
њега и обрати убијци, кои је једнако ту на пушку наслоњен стојао, као да бијаше фигура од камен |
еђу себе кољете и износите своју наготу на видѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја |
њему окренушви се.</p> <p>„Остави Крсту на миру.{S} Ми сад хоћемо да чујемо шта ти знаш.“</p> < |
нога свѣта!{S} Хоћу, спаситељу; увѣк ћу на тебе мислити, и то ће ме одржати, да неклонем, да се |
етнуо стражу пред његова врата, да ноћу на мене неудари, и да ме незакоље!“</p> <p>„Јесте л’ св |
“ и пође с њима к степенима, кои вођаху на дрвени доксат.</p> <p>Улазак небијаше баш величанств |
и, и пружи му сва срѣдства, која бијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Т |
Нуз ту капу није мѣста том дивном вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На то се промешкољи и окрене зи |
На тебе многи вичу; али ја знам да вичу на свакога.</p> <p>„Многи те мрзе... али ја те уважавам |
ћемо у 12 сати мало што ручати, и одмах на пут поћи,“ рекне Ленка устајући.</p> <p>„Сѣди ти сам |
ости и непримѣчавајући, да га патријарх на фини начин персифлира, „имале би се заводити систама |
а.</p> <p>Чинило се као да је патријарх на њега са свим заборавио.</p> <p>Пријатељи му израде п |
Тако си тврдоглав,“ осѣче се патријарх на њега. „Сабор, те сабор!{S} Зар ниси чуо, шта ти реко |
зно.</p> <p>„Недам!“ одговори патријарх на ново.</p> <pb n="357" /> <p>„Ја идем у интересу наше |
сти калуђери.</p> <p>Да и сам патријарх на пријаву послао бијаше свога заступника у лицу једног |
ом...</p> <p>Владици се слегне мало жуч на ову примѣтбу, и заћути.</p> <p>Ово употрѣби архиманд |
оје ми се допадају; држим да се неможеш на мене потужити.</p> <p>„Биће боље и мени и теби, док |
нистратор. „Недостои се теби, да сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си |
пита с нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Што Ваша Светост казасте сада по сво |
ова зрна.</p> <p>Ту се скинуо шешир још на капији од дворишта, па се ишло с голом главом прѣко |
гано, „баш добро!“</p> <pb n="63" /> <p>На то дигне чутуру и почне другу здравицу: „У здравље г |
кроз срдце прође.</p> <pb n="283" /> <p>На то отворе већи пакет.</p> <p>Ту нађу најпрѣ покров з |
рије похита кући.</p> <pb n="194" /> <p>На то устане архимандрит да пође, говорећи:</p> <p>„Пос |
стирске обитељи.“</p> <pb n="229" /> <p>На ово оду у врт, и изиђу на изглед.{S} Све дивно, све |
лѣпотом дивна, милином бајна!...</p> <p>На сваки начин отворило се полѣ за особито занимљиву ди |
нчице!</p> <p>Није му сестра?...</p> <p>На танчици се појави друга провидна дружина, али и опет |
неиде из ћелије, док је жива...</p> <p>На ове рѣчи скочи, и зграби са стола намѣстникова мали |
смѣ на њега ступити женска нога.</p> <p>На најјужнијем крају диже се сасвим бѣо шиљак управо из |
о крилате хале по снѣгу улицама.</p> <p>На кратко, веселѣ је било неизказано: забава неописано |
и своју чашу и искапи је до дна.</p> <p>На то ће рећи један од гостију:</p> <p>„Душа ваља, добр |
а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На брзо затим пукне гром у Пожуну а разпрсне се у Карло |
ој посао и кад о.{S} Теофан уђе.</p> <p>На столу пред њим лежала је повѣстничка плаветна марама |
“ примѣти Митрофан у исто врѣме.</p> <p>На то упру очи један у другога, питајући се, шта урадиш |
нога Срѣма, Подлужја и Посавине.</p> <p>На праздник св. Константина и Јелене чинило се да и сам |
ученик умѣтником: како ко хоће.</p> <p>На крову манастира његова нѣгована је велика густа чува |
звади мараму и стане га брисати.</p> <p>На то почне адвокат, као да се са свим измѣнио.{S} Глас |
менту, кад им се ваљало састати.</p> <p>На несрѣћу нађе се донета Амфилохијева глава баш у онај |
ва братија.</p> <p>Сѣдну ручати.</p> <p>На једаред чује се да нѣко оштро звиждне.</p> <p>И адми |
богослове наше цркве у Карловци.</p> <p>На зграду ове семинарије одредио је цар Јосиф II. да се |
о. намѣстник и полети кључаници.</p> <p>На ову види нѣколико људи из прњавора, који бијаху пушк |
ка.</p> <p>„Све!“ одговори овај.</p> <p>На то преда она то писмено о.{S} Теофану, и позове га д |
први свѣдок буде у собу позван.</p> <p>На питање како се зове, одговори свѣдок: „ја се зовем К |
јарх кроз зубе да се једва чуло.</p> <p>На ово пође о.{S} Теофан к патријарху да му цѣлива руку |
.{S} Све дивно, све божанствено.</p> <p>На чесми није се могла стара уздржати, да се том светом |
тмѣну,“ дода смѣшећи се љубезно.</p> <p>На то јој пружи руку да се с њом рукује.</p> <p>Прѣко ц |
ћа кои бијаше вармеђски физикус.</p> <p>На скоро затим долазише и из даље болестници на молитву |
анаћани смисла за гору и даљину.</p> <p>На ово се и опет стане крупно смѣјати.</p> <p>„Та за он |
на сваку школу по 500 Ф. 1500 ф.</p> <p>На нуждне справе за сваку по 300 ф. 900 „</p> <p>На пот |
носио би. . . . . . .{S} 1500 ф.</p> <p>На учевна срѣдства ваљало би одредити на сваку школу по |
арише у грохотан поругљиви смѣх.</p> <p>На овај смѣх дигне о.{S} Теофан главу, коју бијаше на г |
p>У децембру исте године умре. —</p> <p>На те одсудне речи патријарха, усуди се о.{S} Теофан и |
xml:lang="la">gratis</foreign>!“</p> <p>На то пружи калуђеру руку, и изпрати га напоље.</p> <p> |
.{S} Хвала ти и опет!{S} Хвала!“</p> <p>На то разшири руке, и с очима пуним суза, проговори мек |
ого, много тебе ради препатила!“</p> <p>На ове рѣчи бризне плакати, и метне своје <pb n="141" / |
ако бити најбоље, нека... буде!“</p> <p>На то се дигне да пође.</p> <pb n="178" /> <p>„За пол с |
у, па се ослоните мало на мене!“</p> <p>На ово узме је под руку да је уз брѣжуљак поведе и случ |
ичестите, кад пођу да ме обѣсе!“</p> <p>На то се нагло удали, и за тили час изгуби се из очију |
а отца и сина и св. духа, амин!“</p> <p>На то благослови медалију.{S} О. Теофан метанише и прим |
чат најгрознијег грѣха на чело!“</p> <p>На то се спусти на колѣно, прекрсти руке на прса и тихо |
} Хајде да сѣднемо на час тамо!“</p> <p>На то је ухвати за руку и пође тамо.</p> <p>Ленка погле |
у собу, већ је за тебе хладно!“</p> <p>На то се друштво дигне и упути се у манастир натраг.</p |
е гласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p> <p>На дну кутије лежала је медалија увијена.{S} Отворе и о |
на славу и цркве наше и народа.“</p> <p>На ово запита патријарх о.{S} Теофана сасвим изненада:< |
Но лези само; ја ћу бити будна.“</p> <p>На то узме сат и погледа на њега. „Два сата!</p> <p>„Дв |
е друге мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На то дође ђак.</p> <p>„Води овог човѣка у подрум, па м |
страсти, да сам себе неокаљате.“</p> <p>На то буду записници прочитани и подписани.</p> <p>Кад |
ом дивном вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На то се промешкољи и окрене зиду.{S} Тако је спавао ка |
о. намѣстниче; сад смо готови.“</p> <p>На то сви оду, а о. намѣстник дркћући које од зиме које |
сти и жељи него личној заслузи.“</p> <p>На то сѣдне на канапе поред старе госпоје, а Ленка се п |
одпустите мене из ове обитељи.“</p> <p>На другима видило се, да су то једва дочекали.</p> <p>„ |
се чувате од грѣха и саблазни.“</p> <p>На то се окрене отцу Теофану и рекне му блаже: „Ви сте |
настојатеља свѣдоке преслушати.“</p> <p>На то дође настојатељ и позове господу у трапезарију на |
овамо, па ћемо се онда одвезти.“</p> <p>На ово пружи руку посве пријатељским начином старој гос |
Изволите се извѣстно изразити.“</p> <p>На настојатељу видило се да га нѣшто гуши.{S} Онај фата |
би могли себи никада опростити.“</p> <p>На те рѣчи своје тетке и примѣтбу архимандрита нађе се |
о овом приликом и да приобштим.“</p> <p>На ово извади архимандрит из своје путне торбе један ом |
бити никад готов с протоколом.“</p> <p>На то се окрене свѣдоку, и рекне му мало попрѣче: „Гово |
анастирским и црквеним сребром.“</p> <p>На ово уздахне честити овај калуђер, па онда настави оп |
н је у исто такој мѣри љубезан.“</p> <p>На то представи домаћину госте, а за домаћина рекне ист |
си при рукополагању метанисао.“</p> <p>На то се разиђу.</p> <p>О. Теофан допрати архимандрита |
се већ постарати суд и жандар.“</p> <p>На то метне пушку на раме и пође хитрим кораком у шуму. |
бити, јер је већ било.{S} Јест.“</p> <p>На то приступи к свом ковчегу, који бијаше са собом дон |
жете? ...{S} Хоћете ли му доћи?“</p> <p>На ово погледа архимандрит Ленки у лице.{S} Она и нехот |
.“</p> <p>„Шта је дакле урадио?“</p> <p>На ово питање стане се настојатељ за одговором обзирати |
jus civitatis</foreign> добило?“</p> <p>На ове рѣчи уђу Митрофан и Амфилохије• Држаше се продрз |
само да својој освети задовоље“</p> <p>На ово пође опет по соби и стане у мислима понављати, ш |
у више на сваку по 400 Ф. 1200 „</p> <p>На тежаке више на сваку по 300 Ф. 900 „</p> <p>На разне |
сваку. . . . . . . . .{S} 1200 „</p> <p>На слуге више за сваку по 200 Ф. 600 „</p> <p>За храну |
справе за сваку по 300 ф. 900 „</p> <p>На потрѣбне зграде по 400 ф. на сваку. . . . . . . . .{ |
ке више на сваку по 300 Ф. 900 „</p> <p>На разне потрѣбе свакој по 200 Ф. 600„</p> <p>У скупи. |
рдце.</p> <p>Она падне прѣд њега на колѣна, дигне оклопљене руке к њему, и изумирућим од пресил |
творе, и они обоица падну у собу на колѣна, и учине дубоко метаније.</p> <p>Они старији виде са |
понајближе тиче,“ одговори протођакон. „На оно, што су се владике и манастири сваке године на н |
ке.{S} Он се стрѣсе од грозе и повиче: „На што калуђеру нож!{S} Зар он неможе гризти зубма оно |
човѣк кинути, да му неповиче калуђер: „на здравље!“ То је морска дисциплина.{S} Ради што ко хо |
окт. 1839.“</p> <pb n="293" /> <p>— — „На поднесену тужбу буде администратор уклоњен, и за адм |
Н. Саду од 1833.</p> <pb n="272" /> <p>„На кратко, имао је све квалификације за доброг управите |
живота као она медузина глава.</p> <p>„На здравље!“ проговори сад онај од млађих <pb n="156" / |
ате нас надгледати“, рекне ова.</p> <p>„На сваки начин!...</p> <p>Сад уђе ђаче и јави да су кол |
о, ту није могло бити без њега.</p> <p>„На поп Аћимов глас отвара се небо!“ говорио је свѣт;“ и |
говори.{S} То бијаше порезник.</p> <p>„На тебе сам сасвим заборавио,“ примѣти наздрављач смѣше |
у пријатељском одношају стојао.</p> <p>„На углед спољски држао је много.{S} Кад је год полазио |
трѣба помагати, хоћу а и могу.</p> <p>„На тебе многи вичу; али ја знам да вичу на свакога.</p> |
а три архимандрита, гдѣ ходају.</p> <p>„На здравље одпочивање!“ предусрѣтне ју архимандрит Парт |
и дакле на што управо мислите.“</p> <p>„На што?{S} На оно што се нас калуђера понајближе тиче,“ |
ит да могу из манастира отићи.“</p> <p>„На сваки начин“ проговори архимандрит.</p> <p>„Доћићу и |
тирима, да и они себи такав драги камен набаве.</p> <p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гд |
крило прими, да сијне у очима људи, да набави средства, којим ће народу сваковрстно моћи помаг |
одбу, да за 30 хвати крова нужну шиндру набави и ћелије одмах покрије, а ја да му 800 фор. плат |
хиве врло мало користи нашој повѣстници набавили.</p> <p>Чланови комесије возили су се подуже ћ |
а запита:</p> <p>„Хајде кажи ти како да набавимо манастирима више калуђера!“ и стане пред о.{S} |
рену бурад ни каце.</p> <p>-— —„Већ сам набавио двоја кола са 4 вола.</p> <p>— — „Шљивици ме по |
ни своје.{S} Он је дрва насѣкао, шиндру набавио, ћелије покрио.{S} То му је било велико уживање |
једне цѣпанице усѣчене, нити се има чим набавити.{S} Виногради од 3 године запуштени.{S} Дом у |
е вина, да може нужна срѣдства за храну набавити, и данас га је купац одвезо.“</p> <p>Гост се п |
чевна срѣдства имала би се мало по мало набављати, да одмах могу почети школе како се приправе |
> <p>Један од оних млађих стисне устне, набере чело, и искриви очи: „А ја опет велим, биће ту н |
а његова одсутства.{S} Ја сам ову свето набљудавао.{S} Радио сам све савѣстно и са најбољом вољ |
норѣчија: али таман он узме виљушку, да набоде комад печења, али се јави један враг из дружтва |
м се с њима кроз 3 године, и до ситости набочио; оставим дакле сам намѣстништво, и ево ме сада |
угих, већих планова и идеја.</p> <p>„Ти набрајаш све мале школице за ово и за оно; али ја хоћу |
а епископску штаку од бѣле свиле богато набран, и богато златом извезен са више серафимских гла |
је високородном слао шљива и са дрвета набраних и у <pb n="240" /> преображеној форми као пекм |
..{S} Дакле, кад моја тетица метне бѣлу набрану капу на главу, наочари на носић, па сѣдне и чит |
</p> <p>— — „Кукурузи ме прихватише.{S} Набрао сам их пун таван.</p> <p>— — „И винограде благос |
и преболѣо.{S} Устне су му подебеле као набрекле.{S} Али је био обучен чисто и скупоцѣно, <pb n |
"119" /> за тим.{S} Цар Леополд умро је набрзо послѣ резоцуција своих.{S} Сабора није било кроз |
рловачкој саборној цркви.{S} Мушицки се набрзо за њим спусти у крило мајке земље на Горње-Карло |
коршов загледао.</p> <p>Доста да шумар набрзо изда, то се једаред низ доксат заједно са пуном |
Шта велиш Ђуро?“</p> <p>Овај одговори: „Набрусио си Швабе и Швабице баш како ваља.{S} Мајстор с |
можда поремећеним разумом пропадне, за навѣк <pb n="207" /> пропадне, док му Ви помоћи, док га |
увѣк пред очима имати, мало сам себе за навѣк неубих и овога и онога свѣта!{S} Хоћу, спаситељу; |
да, засадиш виноград, кои ће ти име за навѣк у манастиру одржати.</p> <p>„Знам да умѣш, хоћеш |
се дати и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна, нити се даје уклонити, док ме ви од ње нео |
лност, и будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним поштовањем.</p> <p>„Овом приликом |
а повода тужбама, и да се неузбуди нова навала.</p> <p>Што је чинио против закључака саборских, |
ред духом и срдцем разтвараше... све то навали на душу и срдце малаксалог скоро калуђера с тако |
ако било дуг <pb n="260" /> на манастир наваљати.{S} Са сувишком није био тако строг.{S} Ту је |
астати, и зато ћемо јошт коју о њему да наведемо.</p> <p>Епископ Хранислав имао је извѣстно мно |
ише серафимских глава из сребра и злата навезених.{S} Ројте су биле златне, дугачке и врло чест |
вио, шта су против Теофана били у тужби навели.</p> <p>„То сте сами писали, те ваљда нетрѣба да |
} Преслушају се и остали, што их бијаше навео настојатељ, и сви приповѣде онако, као и она два |
ој постриг.{S} Нисам смѣо праве разлоге навести, да непријатеље јошт горе нераздражим.</p> <p>— |
право пише, али немогући се на ту мисао навикнути, <pb n="60" /> да од манастирског добра што д |
ити манастирски шумар.</p> <p>Шумари су навикнути на хладан зрак, и немогу толико топлине подне |
љина јошт и највећу драж, који јој нису навикнути,“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <p>Архим |
то мало смеђе брадице, и само му је нос навлачио на себе позорност гледаоца.{S} Овај је био нео |
пријатељ Мушицком из разлога, које овдѣ наводити нити ми је нужде, нити имам на то воље.</p> <p |
не управе много да трпи, баш за то, што наводно дотична наша права небијаху законом државним пр |
да радите.{S} Ако ви остајете при вашем наводу у тужби, ми ћемо морати ствар криминалном суду п |
се све може изсукати из онога, што њему наврије да учини.</p> <p>„Он је дакле тога ради чешће п |
зан.{S} Одкуд то, да си опет стару кожу навуко.“</p> <p>„Е, господару,“ одговори Гавра и пљуцне |
азлика.{S} Једни радо пију сами.{S} Ови навуку обично у своју одају подоста добра винца, онда с |
p> <p>„Хајдемо само“, повиче Митрофан и навуче јаче обрве на очи.</p> <p>„Хајдемо“, одговори Ам |
то грдити, нећемо јошт и то на себе да навучемо, да нас једни благосиљају а други проклињу.{S} |
ећемо да говоримо само по домишљавању и нагађању.</p> <p>У цѣлом овом послу држали смо се прави |
ло ту подметнути и налагати, то је само нагађати почео.</p> <p>Сад се чује ход од више људи.</p |
ила и срце тако озлѣдила, да је морала, нагла смрт неизоставно слѣдовати.</p> <p>Изпитају о.{S} |
е Лукијан био <pb n="256" /> силовита и нагла природа, могло је бити покора.</p> <p>„Него је и |
знадоше златом везти, немогоше се доста нагледати веза и његове красоте.</p> <p>Код многих се в |
угла.{S} Лѣпа је неможе је се око доста нагледати.{S} А мила је, да срдце у човѣку заиграва.</p |
иру и немогоше се доста дивоте и милине нагледати, која им се при вечерњем сунцу укаже.{S} Рај! |
е јој се мого дивоте и дражести довољно нагледати; коју је чистим срдцем мѣрио, морао јој се ди |
/p> <p>„сѣди јошт мало Тодоре, да те се нагледим.{S} Престани тето плакати, молим те.“</p> <p>С |
вољу, али архимандрит домаћин проговори наглије:</p> <p>„Ја вас небих пустио ни данас.{S} Прави |
е да неможе даље.“</p> <p>Ово рекне, па нагло пође натраг друштву.</p> <p>„Та неће нико појести |
обливена види.</p> <p>Он разширене руке нагло склопи, да се дланови ударе и своје чудо фактично |
кад пођу да ме обѣсе!“</p> <p>На то се нагло удали, и за тили час изгуби се из очију о.{S} Тео |
<p>Ту мисао немогаше поднети.{S} Скочи нагло на, ноге... потрчи к другом столу и зграби тамо < |
p>„Добро добро“, проговори о. намѣстник нагло. „Ево ти твоје плате... а ено ти врата, <pb n="23 |
оље.</p> <p>Патријарх одвуче своју руку нагло за леђа.</p> <p>„Да, па да онда вичете по Карловц |
="74" /> је у нашој књижевности, нити у наглој цркви оставио.</p> <p>Од године 1726. водио се б |
ите примѣран свештеник: само се чувајте наглости и страсти, да сам себе неокаљате.“</p> <p>На т |
тељ у правој неприлици.</p> <p>Најпослѣ нагне једним путем, мислећи, куд пукло да пукло.</p> <p |
се између себе кољете и износите своју наготу на видѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да |
ра!“ повиче кроз сузе. „Ти си ми сјајна награда за моје борбе!{S} Али ја немогу овога дара прим |
у манастир Грабовац, пак ћу га онда ја наградити.“</p> <p>И тако се сиромах Коларовић ни крив |
Њега ништа неможе већма за његове труде наградити, него ваше живо саучешће... неможе му ништа в |
на.{S} Ко ради боље и више, има се боље наградити; ко неодговара дужности, има се на то присили |
ски играо, а публика му је вѣштину радо награђивала, па су се они смѣјали да су им све сузе на |
и зној га пробије.</p> <p>„Хо, јесам ја награисао!“ повиче у страху и бризи, крстећи се. „Ни кр |
с друге стране калуђеру освѣтли понор, над који се бијаше нанео, да се у њ стрмоглави.</p> <p> |
кој мѣри и племенитодушно свога колегу, над коим бијаше очевидно горѣ осуда изречена.</p> <p>„С |
у у руке кључе од раја.</p> <p>„Молитва над болнима... повраћа често мило здравље отцу и матери |
нски свога брата; она се с њим уздизала над обичним животом; она се с њим поносила.</p> <p>Посл |
та јутрења молитва за све људе узвисила над људама и дигнула међу чисте духове!...{S} Мислио са |
ад неизгуби из очију, да је пре свега и над свиме калуђер... ја то с богом и чиним, и трудим се |
раће у великој кући, онда је најстарији над осталима први, и он начелствује.{S} А ако тај старѣ |
лник, колико мој.{S} Ви јошт већу снагу над њим имате него његов настојатељ, ма да му је брат р |
ва.{S} Држао је даклем, да је у свачему над свима, те се по томе како у држању тако и обхођењу |
екивање је блѣдило све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене гранчице, макар да је на по |
ца, руку, цѣлог држања!{S} Ту се борила нада са страхом свима силама... застава страха и бојазн |
та, као румена зора, у души љубеће жене нада... љубав ће бити јача — и зазвони јој у души глас |
и.“</p> <p>Други калуђери прсну од њега надалеко.</p> <p>Администратор га пусти; удали се нѣкол |
је ко запитао, за што сирото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало масло, ту ниј |
служенију, и крај његове узвишене душе, надам се, да ће му поћи за руком, те ће га народ за кра |
ту даклем урадим, засѣјем и оградим.{S} Надам се имати обилно свега у њој.</p> <p>— — „Кречану |
е народне мелодије и у други свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми |
20" /> пут.{S} А од старе госпође тетке надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣ |
то вам рекох!“</p> <p>О. Теофан није се надао оваковом дочеку.{S} Међу тим и он је имао доста в |
а је као јуче дворска комесија дошла, и надао се, да ће га тај дан преслушати.</p> <p>Али је др |
лију, сам себи. „Шта је то?{S} Одкуд се надасмо, да ће нас сунце грѣјати, одтуда нас лед бије?“ |
ак, да неиде само собом: а што се силом надвезује и крпари, то неизпадне никада чисто и цѣло.{S |
о, да су наравне бојом и топлином много надвишавали.{S} Сув кашаљ давио је кадкад болестницу ка |
у своју кућу у Пешти смѣстила, па га је надгледала, и као рођена сестра нѣговала; она му је очи |
ѣтити...“</p> <p>„Понда и ви морате нас надгледати“, рекне ова.</p> <p>„На сваки начин!...</p> |
рагог брата није могла у оном манастиру надгледати, у кои је оне лѣпе прилоге послала.</p> <p>О |
му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, да људи, долазећи у тај дан као у уредни дан |
есним милинама младости, страсти, жеље, наде, страха и ужаса морала је и у само срдце <pb n="14 |
ав да како!{S} Нема ту више ни сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад сам дакле сигуран, да ми неће више д |
теља јој долазаше, умножавала је блѣсак наде, и ова се засија у свѣтлости побѣде...</p> <p>„Гов |
тојаше на, гробу отца и мајке, на гробу наде и живота свога!“</p> <p>„Па сад! па сад“ викне гла |
еним ружицама, и млађој господи, извору наде за будућност државе, лаким улацима и галопенима св |
стању.{S} Каце и бурад ради небрежљивог надзирања попропадале; мањих судова никаквих, фртаља ни |
улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити, иначе одосмо у глиб, који дна нема.{S} Јес |
узели, те их к себи пренели, под строги надзор узели, и на једном мѣсту изложили онако, како би |
ше напрема свѣтлости, немогоше се доста надивити богатству штофа и дивоти веза.</p> <p>„Ово ће |
рѣвале,.. прси су му се све неједначије надимале...{S} Живот се у слеђене живце врати...{S} Вру |
ох, и сад ми се груди пуне, срце ми се надимље, кад се сѣтим, колико ме је пута та јутрења мол |
оници куцали, или морали отићи у шуму к надничарима, који дрва, сѣку.{S} Онда им вино годи, а ш |
. ср.{S} А године 1870, послѣ 30 година надошло би од оних првих прилога 285.600 Ф. а од ових д |
их је било слушати него славује кад се надпѣвају!“</p> <p>„У умѣтности чинодѣјствовања при бож |
имандрит, кои <pb n="284" /> већ бијаше надпис прочитао. „То јошт лежи у Божијој руци.{S} Ко зн |
е.{S} А унаоколо је био везом и изведен надпис:</p> <p>„Господину епископу Па...“</p> <p>„Немој |
у болника, учинило се сваком, као да га надсѣњавају крила самога анђела покровитеља.</p> <p>Око |
је пѣсник.{S} Он се у своје млађе врѣме надтицао са Лукијаном Мушицким на двору митрополита Стр |
а ходник да заповѣди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три архимандрита, гдѣ ходају.</p> <p>„На |
артије.{S} С њима приступи протођакону, нађе једно место и покаже му га.</p> <pb n="106" /> <p> |
изиђе из собе на ходник.{S} Тамо негдѣ нађе сложен купус на хрпи.{S} Узме једну главицу и одне |
</p> <p>Настојатељ немогаше очевидно да нађе одговора, барем у тој форми не.{S} Већ се почне и |
ѣчи своје тетке и примѣтбу архимандрита нађе се Ленка присиљеном да пристане на то, да иду посл |
мого на траг наићи!“</p> <p>Амфилохије нађе се на то уврѣђен; али таки за тим прими за шалу, и |
ле у овом послу, те се на уречено врѣме нађе у дворској кухињи.</p> <p>„Али пециво да не може б |
.</p> <p>Нов живот осѣти у себи, кад се нађе у слободној природи.{S} Ноге му чисто добију крила |
ује ове рѣчи администраторове.{S} Он се нађе уврѣђен том самовољом, и запита: „Коим правом!“</p |
о.{S} Теофана ипак га потрѣсе.{S} Он се нађе са свим пораженим на пољу, на које бијаше ступио.{ |
добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне.</p> <p>Мушку нам је о |
у остави отворену.</p> <p>У трапезарији нађе се и администратор и сва братија.</p> <p>Сѣдну руч |
да ће ме убити, само чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ кадкад помрчина по |
<p>Четвртак је био, кад се о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за аудијенцију.</p> <p>Аудијенц |
ти јошт тога свѣта!“</p> <p>Отац Теофан нађе за добро једним кораком на овом путу за патријархо |
Теофан показивао.</p> <p>Отац Митрофан нађе вѣчна мира у гробљу манастира, у ком је погинуо.</ |
ратури.</p> <p>Ко је хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „кранцом“ кад је бил |
и опрости: а честњејша конзисторија што нађе за право одредити, ја ћу је синовно послушати.“</p |
ику на своју корист.</p> <p>Читав вашар нађе се изненада код манастира.{S} Лако да је тај дан б |
>О. Теофан дошавши у свој нови манастир нађе се усамљеним, од свѣта остављеним.</p> <p>Пред њим |
им се ваљало састати.</p> <p>На несрѣћу нађе се донета Амфилохијева глава баш у онај пар на оно |
овѣка, па да се станим тамо, гдѣ такова нађем.</p> <p>Овај бо прави сучовѣка нижим од скота.</p |
се видило, да му се срце цепа; „сад да нађем у манастиру гроб свему, што ми је било најмилије, |
лу Њ. Екселенције господина митрополита нађем ја то хрђаво пециво кад други пут овамо дођем, пр |
дај фундацији наслов, кои ти за сходан нађеш.{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ је главницу |
те отца Митрофана и Амфилохија, а ви се нађите ту пред врати.“</p> <p>Настојатељ оде.</p> <p>Ар |
шом у подрум.</p> <p>Кад дођу у подрум, нађу све у најбољем реду.{S} Сва бурад запечаћена.{S} И |
е сутра у јутру сва братија у манастиру нађу, и да нико на страну неодлази.</p> <p>Сутра у јутр |
> <p>На то отворе већи пакет.</p> <p>Ту нађу најпрѣ покров за св. кивот.{S} Развију га....{S} Н |
у подобро проредили.{S} Већ се више њих нађу које под столом, које на поду; а неки се удесише г |
е по свим ћелијама.{S} Ту се држао тако названи бал.</p> <p>Администратор манастира радо је доб |
b n="323" /> Халкидике танким земљеузом названим Превлака.{S} Унутарњост јој је особито дивна; |
Дакле!“ почне се наздрављач спремати да наздрави и порезнику.</p> <p>Сви изгледаше запетим жица |
дође до здравице, подигне се домаћин, и наздрави њег. високородију, начелнику окружја, <pb n="2 |
окајте се, хоћу ја у име долње куће да наздравим домаћину.“</p> <p>Срѣћа његова, што високород |
последњем басамаку.</p> <p>Кад је онај наздрављао, чује ђак њеки шум на басамаци и баци очи та |
онда дигне чутуру на напитницу и стане наздрављати.</p> <p>„У здравље нашега господина настоја |
ема му пара у друштву: што тај зна лѣпо наздрављати, одздрављати и поздрављати... па кад он зап |
о, грохотно смѣјање прасне у дружтву, а наздрављач пружи прѣко стола руку порезнику: „<foreign |
вона.</p> <p>Кад се ово смири, стане се наздрављач размахивати, да се на концу конца одмори од |
ајвиши степен.</p> <p>„Дакле!“ почне се наздрављач спремати да наздрави и порезнику.</p> <p>Сви |
„На тебе сам сасвим заборавио,“ примѣти наздрављач смѣшећи се. „Него чини ми се, да би на тебе |
здравица тицала.</p> <p>Многима је било наздрављено; нѣкима бијаше то добро дошло, да могу топл |
е се јако, пак онда идући пѣшице у стан назебе, добије запалу плућа, и умре.{S} Он је био бритк |
толико цигаља, да се могла резиденција назидати.{S} Ове су цигље за врѣме патријарха Рајачића |
и.</p> <p>Манастирски ђак уђе у ћелију, назове му добро јутро и јави му, да га архимандрит к се |
цајног комесара, и пре него што му овај назове добар дан, повиче на њега:</p> <p>„Г. полицај-ко |
вим нуждно, узме.““</p> <p>„Услѣд овога назора искао је сабор да владике и манастири сами одред |
мировић изјави влади, да неможе уважити назора високе владе, јер се недаду у склад довести ни с |
p> <p>„Стратимировић прихвати разлоге и назоре <pb n="278" /> свога епископа-љубимца, и Мушицки |
вѣћу, јер нећеш трѣнути.{S} Ако на мене наиђе какав страх, а ја ћу те викнути, па онда упали св |
тивности.{S} Кад човѣк на многе прѣпоне наиђе, — неугодне противности изкуси, хоће да му дух кл |
ору, гдѣ су разна јестива држана.{S} Ту наиђу на обарену плећку, изнесу је у кујну на куваричин |
д многе напасти, на које човѣк у животу наилази.{S} Дошли су чак до нас гласови, да служи дивно |
"295" /> пак и опет сваки дан сваки час наилазити на запрѣке, интриге, подла подметања и изврта |
Амфилохија, „кад јој виси мого на траг наићи!“</p> <p>Амфилохије нађе се на то уврѣђен; али та |
идио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље руно.{S} Образи су му цватили као у најлѣпшег м |
а да се мало по њима обазрѣте, барем по најближима.“</p> <p>„Ленка хоће да идемо одмах послѣ ру |
а тетка подворницу. </p> <p>„Код нас је најбоља кафа у Митровици, милостива,“ одговори дѣвојка. |
p>„Ко зна шта су ти на мене наплели.{S} Најбоље би било, кад би ја како пре комисије дошо до дв |
опет чудноватим оним његовим смѣјом.{S} Најбоље је у таковом случају ћутати, учинити духу по во |
чије заслуге за престол и државу влада најбоље знаде и уважава.</p> <p>„Стратимировић но хтеде |
га народа, онако како то будеш држао за најбоље, и дај фундацији наслов, кои ти за сходан нађеш |
сиротиња, — да се највећма узвишује кад најбоље слуша.{S} Ево и пред вама молим старѣшину да ми |
о описати.{S} Може бити да се јошт даде најбоље схватити у ове рѣчи: чудо међ чудеси!</p> <p>Ов |
те и на то помислити.{S} Он хоће што је најбоље, жели што је најузвишеније... али у свѣту има с |
зи по мене... мора да им нестоје акције најбоље.</p> <p>Али се одмах прибере, на све приправан |
ш од мене?“</p> <p>„Јер зна да ви имате најбоље.“</p> <p>„Али није моја, него манастирска!“</p> |
тају.</p> <p>— — „Видим шта је, и да ће најбоље бити, да се сам одпустим.</p> <p>— — „У децембр |
да ту непомаже ништа говорити, и да ће најбоље бити немѣшати се ни у тај чин започете комедије |
/p> <p>„Та право кажете, тако ће бити и најбоље.“</p> <p>„Кажу, да је и господин био мало весел |
једино што желити могу.{S} Они ће сами најбоље настојати, да те жива направе мртвим.{S} Буди б |
Најпослѣ стане и рекне: „Овако ће бити најбоље!“ изиђе на поље и оде администратору.</p> <p>„Н |
ће се тамо ствар узети!{S} Тако ће бити најбоље.{S} Даклем идем одмах сутра!“</p> <p>Са овим св |
љан?</p> <p>„Ја мислим, да ће тако бити најбоље!“</p> <p>О. Теофан се премишљавао подуже...{S} |
слѣ рекне: „Кад мислите да ће тако бити најбоље, нека... буде!“</p> <p>На то се дигне да пође.< |
своју савѣст олакшао: а ви чините, како најбоље знате.{S} Ја ћу ићи у моју ћелију, и сматраћу с |
а.</p> <p>„Пиши јој.{S} Напиши јој како најбоље знаш.</p> <p>Кад човѣк пише, много ће рѣђе погр |
/p> <p>„Ја радим што највише могу и што најбоље знам; а повѣстница нека чини своје!{S} Што год |
етанти су најопаснији.{S} Све они знаду најбоље, а све знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би било |
си здрава читава.“</p> <p>„Није ми баш најбоље,“ одговори Ленка у полу чујући, што стара говор |
ио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпођа Јовановићка инжинирка уч |
ит се окрене Ленки.</p> <p>Као човѣк од најбољег свѣта поздрави је сада и проговори јој: „Ја се |
ајући на своју дружину.</p> <p>„Ето вам најбољег доказа.{S} Не само Бачка <pb n="48" /> и Торон |
м.</p> <p>Кад дођу у подрум, нађу све у најбољем реду.{S} Сва бурад запечаћена.{S} И оно буре, |
калуђерство носи у себи најсигурнији и најбољи лѣк против таковој болести у души.</p> <p>„Чуо |
> <p>„Митрополит Стратимировић није био најбољи <pb n="276" /> пријатељ Мушицком из разлога, ко |
<p>У науци и владању био је безпрепорно најбољи од свих наших оновремених епископа: али је имао |
запита вас, кои је калуђер у манастиру најбољи за народ, ја знам да ћете ви казати: отац админ |
озофију.{S} Али они најпростији били су најбољи црквењаци.{S} Тако онај горѣ споменути појац ни |
ѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годинама, млад и тако лѣп, да старији несмѣдош |
чка била, је за Стратимировића једна од најбољих у царевини.</p> <p>„Богословија карловачка дал |
ите, да су ти листови баш у рукама моих најбољих пријатеља, кои сваки мој корак <pb n="358" /> |
људавао.{S} Радио сам све савѣстно и са најбољом вољом.{S} Ишло је добро.</p> <p>— — „Ваљало ми |
да није, ако смѣш?{S} А зар нису Србљи највѣрнији поданици свога пара и господара од памтивека |
о мислим као што он пише; да има у мени највѣрнију сестру, која га љуби као брата рођенога; и д |
оче јој тако рећи живце у мозгу.{S} Као највѣрнија фотографија остане овај призор у њеној глави |
астире, чували су своје имање, и што је најважније, крили су своје расипање, ако га је гдѣ и би |
о.{S} Теофан ове послове идуће зиме на највеће задовољство свога настојатеља и извршио.</p> <p |
е из све своје снаге чисто љубила, и на највеће жртве приправна била.</p> <p>У колико су дакле |
сјајнија одора чистота живота, да му је највеће богатство сиротиња, — да се највећма узвишује к |
аве до пете погледом, у ком се огледаше највеће злурадо весеље: хо, то су хрђави знаци... у том |
даље архимандриту Партенију са изразом највеће захвалности и у гласу и у образу.</p> <p>„Само |
ању... у стању су човѣка права здрава у највеће зло увалити, само да својој освети задовоље“</p |
врѣме радили и као што је сам основатељ највећег светог реда калуђерског, Исусоваца, отац Игња |
ову епизоду свршио, проговори владика у највећем чуду: „Па шта ће рећи свѣт на то!{S} Шта ће ре |
рѣме био је друштвени живот у Н. Саду у највећем цвѣту; људи су имали свашта доста, плаћали су |
ути, кроз која говори најчистија љубав, највећи пријатељ.{S} Пак онда морате и на то помислити. |
абе и швабице на зиду?“</p> <p>И доиста највећи број тих слика бијаху швабе Бахове добе, кои у |
имѣтити нам је, да је овај господин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и |
узео, да недоспу у неправу руку.</p> <p>Највећи утисак учини код гостију кивот цара Лазара.</p> |
.{S} Онда отвори врата, и изпрати га са највећим пријатељством до степена.</p> <p>„Никад се ниј |
екселенцију задобити, показујући му се највећим привржеником и поштоватељем његових великих за |
мо проносило по свѣту као име једног од највећих Србаља.{S} Год.{S} 1848. прекужи мађарски прѣк |
је највеће богатство сиротиња, — да се највећма узвишује кад најбоље слуша.{S} Ево и пред вама |
ѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше највећма украшена.{S} Из ње се ишло у оне друге.</p> <p |
сту, опазе, да нема ловачких паса.{S} У највећој својој невољи повиче начелник на званичне посл |
га сигурно неће доћи.{S} Ево ја молим у највећој понизности, да имате високу милост, и да ми да |
позлаћена кола, кочијаш, ловац, хусар у највећој паради.{S} Са митрополитом дође <pb n="271" /> |
огледи неугодно на калуђере, па онда са највећом озбиљношћу обрати се о.{S} Теофану.</p> <p>„А |
је уважавао и шљиве и шљивовицу: али је највећу цѣну имао у његовим очима пекмез... <foreign xm |
<p>„Та за оне има гора и даљина јошт и највећу драж, који јој нису навикнути,“ примѣти архиман |
јаху швабе Бахове добе, кои у војводини највиша места у политичкој а и судбеној струци заузимах |
на зиду и мужких и женских, међу овима највише њих у званичним одорама са златним јакама.</p> |
што није у реду, шкодило је увѣк онима највише, који су против реда што чинили.{S} А најмање с |
ђе прѣко устне жене рѣч, на коју је она највише полагала... али која јој је највише шкодити мор |
филохије, како је било.{S} Њима се може највише вѣровати.“</p> <p>О.Митрофан и о.{S} Амфилохије |
она највише полагала... али која јој је највише шкодити морала.{S} Рѣч та била је нож са обѣ ст |
еко.{S} А послѣ начелника говорио је он највише.</p> <p>Кад дође до здравице, подигне се домаћи |
шта доста, плаћали су мало, па су се по највише частили и у друштву проводили.{S} Кафане су у о |
о мирно и озбиљно:</p> <p>„Ја радим што највише могу и што најбоље знам; а повѣстница нека чини |
доказа.</p> <p>Од других мушких гостију највише је обратио позорности на себе један црномањаст |
<p>А сад је изкусио, да тој намѣри баш највише стајаше на путу они, који позвани бијаху да с њ |
је Обрадовић није био мала неприлика за највишег калуђера.</p> <p>„Одношај са Мушицким извео је |
ражког славенског конгреса.{S} Као члан највишег суда у Бечу, као заступник на србском сабору о |
ри, која је много виша него Мара-Гедик, највиши балкански врх.</p> <p>У Рилу је пустињевао св. |
Сви се стану смѣјати, и весеље достигне највиши степен.</p> <p>„Дакле!“ почне се наздрављач спр |
у сваком друштву и састанку представља највишу особу његовог Величанства.{S} Држао је даклем, |
ину госте, а за домаћина рекне истима: „Најврѣднији настојатељ Фрушкогорски, господин игуман Ан |
} Ево, дам руку, ако га сви нехвале као најврстнијег настојатеља.</p> <p>„Па и госпође наше и г |
и 1776. налазимо тому трага.</p> <p>А у најглавнијем нашем сабору од 1790. долазе о тој ствари |
апредује као његове шљиве.</p> <p>Одзив најгоре можда напитнице био је наравно најиздашнији, ба |
противника.{S} Знао је да су у стању и најгоре што измислити и на њега потворити.{S} Нож у руц |
: „Нисам ја екселенција... а ласкачи су најгори“...</p> <p>Сиромах о.{S} Теофан протрне сав.{S} |
агао, кад је шуму обилазио, и која би и најгоропаднијег вампира у млѣво сатрла.</p> <p>Отац Амф |
а ако се убијем, „сам себи ударам печат најгрознијег грѣха на чело!“</p> <p>На то се спусти на |
укаже на врати, оспе га славна полиција најгрубљим картачима.</p> <p>„Је с’ чуо ти, Петеру!{S} |
та стече се много из цѣле околине, па и најдаљих села равнога Срѣма, Подлужја и Посавине.</p> < |
ај, кои је мени најмилији и кои је тога најдостојнији!</p> <p>„И за моју тетку постарала сам се |
зило, да је ту прѣд њим стојала не само најдражестнија жена, него је с ње сијала душа, која га |
сваке милоте и дивоте пуна, сама љубав најдубља и најжешћа, готова дати му сву себе и све свој |
вића и похвале Милоша Обилића, и израза најдубље побожности, и суза туге и срдачних уздисаја.{S |
одшкринута, како су се одпучила.</p> <p>Најдубљи мир.{S} Никакве промѣне.</p> <p>„Како је то вр |
е мало поутѣши, подигне се, и сад је са најдубљим чуством гледала на светитеља, кои ту цѣлокупа |
</p> <p>Молим Ваше Превосходителство са најдубљим синовним страхопоштовањем, ако је да он и даљ |
а кадкад метаниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту било саблазни, високопречестњејши господине; пи |
пита Митрофан тихо свога друга.</p> <p>„Наје слободно договарати се“ примѣти архимандрит и прес |
о!{S} Дошла сам да га видим.{S} Од куда наједаред она ватра.{S} Одкуд она страст?</p> <p>„Непит |
младеж пође шетати по собама.</p> <p>Но наједаред поче банда свирати Штраусов валцер.{S} Без до |
оим обичајем у излишној мѣри.</p> <p>Но наједаред престане са његове стране свака псовка ни опо |
ђери гледаше, шта је то, да архимандрит наједаред тако признаде о.{S} Теофана.</p> <p>Питали су |
<head>15.{S} Настојатељ крпа.</head> <p>Наједаред се укаже очима долина као котао округла.{S} Л |
друга на једно 100—200 корачаја.</p> <p>Наједаред чује да пушка пуче и човѣк јаукну.</p> <p>Одм |
ни рѣчицом изјавили, да се љубе.</p> <p>Наједаред пукне глас да се Рајкова Ленка, удаје, и она |
Теофан ћутао је равним начином.</p> <p>Наједаред дигне очи на архимандрита и запита га смѣрно: |
и епископа тим поводом опрости.</p> <p>„Наједаред добије митрополит Стратимировић из Беча прези |
27" /> стану разговарати.{S} Млад човѣк наједе се пресна купуса и залије га хладном водом... ал |
у Карловце.</p> <p>А она двоица кад се наједу плећке оду на куваричина врата, и отац Амфилохиј |
те и дивоте пуна, сама љубав најдубља и најжешћа, готова дати му сву себе и све своје, свој жив |
бѣда боље природе у теби, што си напаст најжешће страсти тако јуначки одбио.</p> <p>„Ја ти чест |
их људи, говорио сам и са онима, кои су најжешћи: али на моју душу нисам чуо ни једне рѣчи, кој |
игрѣјало: и тако јо пред „кранцом“ било најзгодније за сунчање.</p> <p>О. Теофана пође послѣ ру |
задовољством.</p> <p>Протођакон је код најидеалистичнијих мѣста најпре устне на лаки осмѣх раз |
најгоре можда напитнице био је наравно најиздашнији, баш што се тицало домаћина; али је високо |
на њега ступити женска нога.</p> <p>На најјужнијем крају диже се сасвим бѣо шиљак управо из мо |
напрам пуног мѣсеца блистао, као да је најлѣпшим разнобојним драгим камењем посут.</p> <p>У ма |
уку, идемо ми салтаџије, сами лако кроз најлѣпшу природу.{S} Сад незнам управо шта је боље.{S} |
него нико и ништа?{S} Бог сам посла ти најлѣпшег свог анђела да те ослободи...{S} Љубав, вѣрна |
„А погледајте мало иза себе.{S} Ено вам најлѣпше партије Фрушке Горе.“</p> <p>Ленка се окрене, |
сѣтака.</p> <p>Говор му се преливао као најлѣпши „калоспинтехромокрене.“</p> <p>Очи су му разно |
ѣље руно.{S} Образи су му цватили као у најлѣпшег младића.{S} Имао је обичај жмирити, кад је ко |
и.</p> <p>И опет су ови дани били за њу најлѣпши и најмилији.</p> <p>Стара тетка и брат Тодор б |
а ћемо с рачуном?“</p> <p>„С рачуном је најлакше.{S} Два пут два шестнајест, па чист рачун.“</p |
е, који су против реда што чинили.{S} А најмање смѣ то виша власт игноровати, или повлађивати.{ |
ати, јер за цѣло пређашње врѣме није ни најмање репарације видила.</p> <p>Водила се годинама ра |
рѣчи тако да о. намѣстник није мого ни најмање о истини и збиљи тих рѣчи посумњати.</p> <p>Њем |
, те се оно изнело, што за човѣчји стан најмање приличи, и нѣшто мало худна зрака у њу пустило. |
јег јутра, и изтрајало је читав дан без најмањег облачка.{S} Тек што је почела зора пуцати, али |
>„Никад се није послѣ о том епископу ни најмањег гласа чуло, који би на унију опомињао.</p> <p> |
и медички; они мисле да морају казати и најмању маленкост.</p> <p>Адвокат је ћутао, премишљао, |
p>Онај је само мумлао.</p> <p>Сутра дан најми управитељ два човѣка, изведе болестника на чист з |
а мени никога питати.“</p> <p>„То ми је најмилије чути“, прихвати о.{S} Теофан. „Онда ће изкуст |
вом друштву неопазе... та то ће им бити најмилије, једино што желити могу.{S} Они ће сами најбо |
у манастиру гроб свему, што ми је било најмилије, што ме је држало, дизало, крѣпило, узвишавал |
ли говор је био далеко од умѣтности.{S} Најмилији послови биле су му политичке ствари.{S} Није |
опет су ови дани били за њу најлѣпши и најмилији.</p> <p>Стара тетка и брат Тодор били су кроз |
ављам, онда га добија онај, кои је мени најмилији и кои је тога најдостојнији!</p> <p>„И за мој |
ељи.</p> <p>Код ње су „били и опет њени најмилији, <pb n="319" /> брат и тетка.{S} Пред подне д |
а никаквих, фртаља ни једног.{S} Шума у најнеуреднијем стању, <pb n="298" /> сва изсѣчена најшт |
.</quote> <p>А ово је била Хранисављева најновија пѣсма митрополиту Стратимировићу год. 1816. с |
, на срѣди црква, са 5 кубета.</p> <p>У најновије доба 1337 калуђеровао је у Рилском манастиру |
и тако ћемо само оно споменути, што је најнужније, <pb n="136" /> да се разумѣ догађај, који ћ |
прављени... дилетанти... а дилетанти су најопаснији.{S} Све они знаду најбоље, а све знаду наоп |
тварма био осѣтљивији и од саме мимозе (најосѣтљивија биљка).</p> <p>Кад је о.{S} Теофан ову еп |
жу, да та течност није ништа друго него најплеменитији сок у тѣлу отца Амфилохија.{S} И сад вид |
тога старој ктиторки, поносу манастира; најпослѣ госпођицама, руменим ружицама, и млађој господ |
p>О. Теофан се премишљавао подуже...{S} Најпослѣ рекне: „Кад мислите да ће тако бити најбоље, н |
ишта.</p> <p>Потрајало је то подуже.{S} Најпослѣ превари је сан и мало заспи.</p> <pb n="216" / |
да ради, али никакве паметне мисли.{S} Најпослѣ стане и рекне: „Овако ће бити најбоље!“ изиђе |
у уведе, али му није пошло за руком.{S} Најпослѣ управи атак управо на њу.</p> <p>„Вѣрујете л в |
легне.{S} Но подуже недође јој сан.{S} Најпослѣ угаси свѣћу и заспи.</p> <p>Но овај ноћни дога |
ло кратко, али га је дуго састављао.{S} Најпослѣ подпише га и поспе пѣском, пак онда се накашље |
ату шљивовице или да изгуби парницу.{S} Најпослѣ слегне с рамени и промумла <pb n="61" /> кроз |
ад и лудовао и кад није ништа повуко; — најпослѣ стане људе нападати као манит, и онда га пошљу |
вној код државе или црквених области, а најпослѣ и код врховног црквеног судишта, и код виших д |
о више стоји него редовни епископ.{S} А најпослѣ ми то нѣкако иде у реч, може бити, што желим, |
зао, пред ким говориш и коме.</p> <p>„А најпослѣ говори што хоћеш и како хоћеш.</p> <p>„Непитам |
, кои би ју к њему привлачио.</p> <p>„А најпослѣ има се осути манастир зраком и мирисом раја: д |
то за нас каква штета?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, хоћу ја да пренесем наше народне мелодије и у |
ш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће народ најпослѣ манастирска добра као своја поискати, и управу |
рама.{S} Оне празне формуле узеће народ најпослѣ за истину, те ће обиста потражити, да он манас |
шта би се разговарали Бога вам!“ рекне најпослѣ озбиљно. „Чим би провели вечер?{S} Та наше гос |
је, и остаје!“</p> <p>„Е добро,“ рекне најпослѣ администратор.</p> <p>„Сутра ћемо држати калуђ |
p> <p>„О моја златна будућност!“ повиче најпослѣ и баци се на столицу, која стојаше при писаћем |
о под своју руку народне фондове; он би најпослѣ на то ишо, да буде судија и мени и епископима. |
и знаменитије, поодносили.</p> <p>Нѣки најпослѣ држе, да се није чувало, како би ваљало, јер м |
шта ће онај да рекне.</p> <p>Настојатељ најпослѣ премучи муку, и проговори: „Е кад је о.{S} Тео |
фана нема ваздан.</p> <pb n="169" /> <p>Најпослѣ пошље ђаче, да га пробуди ако јошт није устао, |
о уважен.</p> <p>Непомаже ништа.</p> <p>Најпослѣ запита Коронини патријарха, да му каже, шта је |
p>Тако су подуже ћутећи стојали.</p> <p>Најпослѣ проговори Ленка: „Добар дан!“</p> <p>О. Теофан |
е настојатељ у правој неприлици.</p> <p>Најпослѣ нагне једним путем, мислећи, куд пукло да пукл |
енке узбуђење сигурност одузело.</p> <p>Најпослѣ успѣ, и запали свѣћу.</p> <p>„Нѣко је овдѣ у с |
“ рекне сам себи. „Шта, ћу онда?</p> <p>Најпослѣ се домисли и рекне: „Ако он недопусти, а ја ид |
приносе знаменито одплаћивала.</p> <p>„Најпослѣ, колико ја наше манастире познајем, њима ваља |
та би нам доиста јако трѣбала.“</p> <p>„Најпослѣ може одпасти што и за нас.“ Овдѣ је мислио себ |
<p>„Ви заповѣдате.... ја ћу слушати.{S} Најпрѣ и најпрѣ, наши манастири немају скоро калуђера.{ |
а њега тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ администратор, <pb n="93" /> братија, и њихови с |
повѣдате.... ја ћу слушати.{S} Најпрѣ и најпрѣ, наши манастири немају скоро калуђера.{S} Сваки |
>„Мушицки није био никада човѣк, кои би најпрѣ добро промислио, шта се све може изсукати из оно |
о је један чекао, да чује, шта ће други најпрѣ рећи.</p> <p>„Гдѣ су јој свѣдоци?“ примѣти Амфил |
господине; зашто неби.“</p> <p>„Али ми најпрѣ кажите, да вас није ко научио, како да говорите? |
огибељ претворити.{S} Но код куће осѣти најпрѣ пусту празнину у срдцу, која је све тужнијом пос |
ријарх. „Ваљда ниси комарац.{S} Комарци најпрѣ пѣвају и угризу, па онда ћуте.“</p> <p>„И код св |
, те ваљда нетрѣба да <pb n="91" /> вам најпрѣ кажем!“ рекне на ово архимандрит, намргодивши се |
да га испије као паук муву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти кажем, како су стајале напрема себи особе, |
вај.</p> <p>„Ми се журимо кући, то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се крећемо даље. “</p> <p>„ |
На то отворе већи пакет.</p> <p>Ту нађу најпрѣ покров за св. кивот.{S} Развију га....{S} Немого |
>Овај се прими и здравице почну.</p> <p>Најпрѣ се напије високо-благородном господину првом ц. |
твори те пакете“.</p> <p>Овај учини.{S} Најпре отворе кутију с дукати. <pb n="282" /> Нови новц |
гу зазори, да отац Амфилохије нема часа најпре разабрати, је л’ то било хотимице или нехотице, |
тођакон је код најидеалистичнијих мѣста најпре устне на лаки осмѣх развуко, па онда овима, на ј |
њега даље.</p> <p>Калуђер спусти с лица најпре једну, па за тим и другу руку.{S} Машући главом, |
е из собе.</p> <pb n="185" /> <p>Али је најпре пажљиво погледала и стару и младу госпођу.</p> < |
о држао на своје адвокатство, и увѣк је најпре увио и један и други брк, кад је хтѣо да рекне: |
Сад сѣди тамо на ону столицу, ал повичи најпре на врата да уђе Митар Опарушић.“</p> <p>„Опаруши |
Партеније.</p> <p>Пођу дакле сви и оду најпре у трапезарију.{S} Један цѣо зид њен представљао |
обитељи у једном великом соареу.</p> <p>Најпре шљивовица, па за тим бермет, па онда одмах црвен |
ни калуђери и звона по свим црквама.{S} Најприје је отишао у саборну цркву, те со помолио Богу, |
оред гимназије и филозофију.{S} Али они најпростији били су најбољи црквењаци.{S} Тако онај гор |
ете бити“ одговори на то о.{S} Теофан с најпунијим освѣдочењем, и онда настави: „па благо нама |
едну о Гедеону.{S} Видим да ти тако што најрадије слушаш!“</p> <p>„То је истина“, одговори о.{S |
вакој кући радо видили: а он је у једну најрадије одлазио.{S} Случајно је у тој обитељи била мл |
Гастајн.{S} Он је састанак тога сабора најразличнијим маневрима осујетио.</p> <p>У децембру ис |
су уздизале свилене мараме око врата у најразличнијим живљим бојама.</p> <p>А нису изостали ни |
ће да увелича.{S} Небо је било чисто од најранијег јутра, и изтрајало је читав дан без најмањег |
Ово неспоразумљење уроди наравно не баш најсавршенијом хармонијом, али незгоди доскочи црномања |
.</p> <p>„Право калуђерство носи у себи најсигурнији и најбољи лѣк против таковој болести у душ |
а сам пошла за другог, без љубави... са најсилнијом љубави к другом.{S} Ја сам имала, свачега с |
све живце до краја затрѣсти и у прсима најсиловитије таласе осѣћања покренути.</p> <p>К том је |
повѣсти она појава, која је у њој можда најсјајнија и најузвишенија; а и иначе имају њени послѣ |
више несметнем с ума, да је за калуђера најсјајнија одора чистота живота, да му је највеће бога |
ополит Стратимировић обуко се тај дан у најсјајнију одѣћу.{S} Шест вранаца један лѣпши од друго |
>У Рилу је пустињевао св. Јован Рилски, најславнији од Бугарских светитеља и патрон Бугарске.{S |
лу Свету Гору. –</p> <p>Рил је бугарски најславнији манастир у Рилској гори, која је много виша |
ванредно торжественим.</p> <p>Појали су најславнији појци Фрушке Горе.</p> <p>О. Теофан стајао |
му разнобојне искре просипале; уста се најсочнијим смѣхом развлачила.</p> <p>Но госпођа је бил |
лозе, и у њој клупу. „Ово је капела за најсрѣћније врѣме човѣштва, за млада срдца; за вас реко |
. кад има браће у великој кући, онда је најстарији над осталима први, и он начелствује.{S} А ак |
ра Јазка а сад опет удову манастиру као најстарији начелствује, и против манастирских правила н |
туда му је прво начело било: дисциплина најстрожија.</p> <p>„Друго начело његове црквене владе |
лавку.</p> <p>У овом сну огледале су се најтајније мисли његове душе.</p> <pb n="138" /> <p>Тај |
буши дно, <pb n="62" /> гдѣ је ово било најтање.{S} Шљивовица шикне прамом, и ови напуне чутуру |
и живи снага, која је доста крѣпка и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а опасн |
аше само блаженство, из уста јој зујаше најтоплије пријатељство, из држања и дисања видило се, |
ве преливала <pb n="159" /> се свѣтлост најуглађенијег понашања.{S} Али му је из ока сијнула у |
на владике тако и на манастирце не баш најугоднију сѣнку: а напослѣдку има то питање једну <pb |
јава, која је у њој можда најсјајнија и најузвишенија; а и иначе имају њени послѣдњи дани одсуд |
{S} Он хоће што је најбоље, жели што је најузвишеније... али у свѣту има сто прѣпона, хиљаду пр |
добрење, прѣсуду чути, кроз која говори најчистија љубав, највећи пријатељ.{S} Пак онда морате |
ѣтлости и тој топлоти, и ружица љубави, најчистије љубави процвѣта у срдцу човѣка, који бијаше |
се да рачуни администраторови нису баш најчистији, и да је много штошта ушло у његов џеп мѣсте |
ијем стању, <pb n="298" /> сва изсѣчена најштетнијим начином.{S} Прошле зиме хватови усѣчени и |
подпише га и поспе пѣском, пак онда се накашље, дајући знак тим да је готов.</p> <p>Врата се о |
то оправдати!“</p> <p>Администратор се накашље, и поуздано одговори: „Истина је, високопречест |
се чесми, да заустави крв из носа, и да накваси главу, која му горијаше као да је у њој жива же |
а.</p> <p>А нису изостали ни гајдаши са накићеним гајдама, ни играчи чисто обучени са намазаном |
им госпама, и симпатичка <pb n="165" /> наклоност са њихове стране к њему, стало га је по свој |
овањем Тоше Павловића био му је искрено наклоњен.</p> <p>„Уз народне Новине имао је укупне наше |
е знала, да Стратимировић није баш пуно наклоњен Мушицком и држала је да се неће за њега из пет |
е видио, да му је кћи богатог занатлије наклоњена, пак се и његово срдце њојзи све већма отвара |
бити могли.{S} Истина је, да се трудио накнадити их начином његовој мисли одговарајућим.{S} Ми |
дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему сторицеју...{S} Зна он то добро, < |
У оном се давала кошта за малу новчану накнаду, у овом послѣдњем посве безплатно о трошку митр |
царска или велика лавра.{S} То се неда накратко описати.{S} Може бити да се јошт даде најбоље |
допадао, а што се могло ту подметнути и налагати, то је само нагађати почео.</p> <p>Сад се чује |
вѣ просте столице од дасака, које се ту налажаху.</p> <p>Ленка сѣдне, и држећи својом лѣвом рук |
ам морао допустити да буде, што старији налаже, па после сам мого својим путем сатисфакцију тра |
мислим оне монументалне заводе извести, налазе се у народном фонду.{S} А одкуд да узмем новаца |
дебелог рукописа манастирског, у ком се налазе мемоари намѣстника свију манастира.</p> <p>Ваљда |
ио.</p> <p>Између људи, који радо пију, налази се једна битна разлика.{S} Једни радо пију сами. |
ва задатак свој само на политичном пољу налази, и да јој ваља све друго да ради прије, него узв |
ва је ћелија његова курија.{S} Ко се ту налази; то се нетиче никога.{S} Је ли ту младо, старо, |
била су весела својим триумфом, који су налазили у том, да тога честитога брата из свога круга |
ја свима вама сад судити, како за право налазим; али ја нећу чинити без честњејше конзисторије |
</p> <p>Јошт у саборима од 1774 и 1776. налазимо тому трага.</p> <p>А у најглавнијем нашем сабо |
ња.“</p> <p>Док је лѣпа Ленка говорила, налазио се сиромах калуђер у особитом душевном стању.</ |
ин малог парка.</p> <p>У соби до киоска налазио се кревет са чистим бѣлим гардинама.</p> <p>„За |
орао сасвим нов правац узети... овај је налазио презумтивног представника у епископу Рајачићу.< |
е сѣдио на канапету, пред којим се стол налазио; а са стране код стола сѣдио је протођакон, пре |
p> <p>„Води овог човѣка у подрум, па му налиј“ ту чутуру шљивовице из оног бурета, знаш!“ Овде |
це“ пѣвати другу пѣсму, која је звонила налик на ону прву, <pb n="17" /> али је други садржај и |
ак добије добру ексхортацију, да он има налоге настојатељеве строго изпуњавати; па кад му се ка |
ди, кои пљене и продају и пишу платежне налоге ма од које форме.</p> <p>А неће нико порећи ни т |
е примио, кад је болестник дошао, о тим налогом, да му га преда, ако толико дође к себи, да га |
уз које му се шиље један калуђер с тим налогом, да га даде добро чувати и да се постара на сва |
анастиру Раковцу опет као намѣстника по налогу консисторијалном.{S} Уведе ме г. архимандрит... |
а оправљање куће на салашу, које бијаше наложено а неизвршено . 100 фор.</p> <p>За изнутарњу оп |
говорио, онда га опрости страже, и само наложи, да изван ограде манастирске никуда неизлази.</p |
комесару!{S} Господин главнокомандујући наложио ми је данас, да тај пекар несмѣ више тако злоче |
оном учитељу пѣнија, одведе га к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита.</p> <p>„К |
ѣвничко појање, доведе митрополит сам к налоњи <pb n="257" /> архимандрита Гедеона, па га поста |
д судио сам у својој ствари! примѣти о, намѣстник.</p> <p>„Ми смо теби већ суд изрекли, па ћемо |
смо готови.“</p> <p>На то сви оду, а о. намѣстник дркћући које од зиме које од раздражености, у |
“</p> <p>Она изрече ове рѣчи тако да о. намѣстник није мого ни најмање о истини и збиљи тих рѣч |
онда дубоко поклони и рекне: „Хвала о. намѣстниче; сад смо готови.“</p> <p>На то сви оду, а о. |
бијаше куцнуо.</p> <p>По гласу позна о. намѣстник ђака манастирског.</p> <p>„Шта хоћеш Јосифе““ |
упи у собу.</p> <p>„Ко та?{S} Запита о. намѣстник колико могаше мирније. „Ко та, ко та!“ дрекне |
на удари на ово у плач, клекне преде о. намѣстника и стане га заклињати и преклињати, да је нед |
ише могла кришом до манастира, и оде о. намѣстнику.</p> <p>Но будно око стражара опази је, и та |
аплавила, ушука се у манастир и дође о. намѣстнику.</p> <pb n="21" /> <p>Од овога се није плаши |
асеш, онда је зло готово.“ Ово рекне о. намѣстник, узме чин на себе, и пође у трапезарију, а ће |
.</p> <p>„Шта им драго сад“, одмахне о. намѣстник <pb n="28" /> рукама. „Нека буде, шта хоће, с |
ри у сваки кут, у сваки закутак, али о. намѣстника нема.{S} Одтрчи без душе администратору и ја |
> <pb n="34" /> <p>Шта је то помисли о. намѣстник и полети кључаници.</p> <p>На ову види нѣколи |
ушла.“</p> <p>„Истина је“, одговори о. намѣстник хладно. <pb n="24" /> „Она је дошла по своју |
ака.</p> <p>„Добро добро“, проговори о. намѣстник нагло. „Ево ти твоје плате... а ено ти врата, |
нисте моје судије!“ проговори на то о. намѣстник. „Јесам ли што против правила црквених и прот |
а с дивљом енергијом.</p> <p>Сиромах о. намѣстник хода по соби, разбија главу и мисли, шта да р |
министратор и окрене му леђа.</p> <p>О. намѣстник уздахне, окрене се на пети, и оде опет у свој |
ојаше само чекајући заповѣст.</p> <p>О. намѣстник био се опремио, да иде на посао, кад нѣко на |
да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне се, кад чује ове рѣчи администраторове. |
неће добровољно тамо да иде.“</p> <p>О. намѣстник стане се отимати, те тако у том отимању удари |
је заповѣст.</p> <p>Намѣстник дође. „О. намѣстниче!“ проговори му управитељ: „Ево вам шиљу једн |
рит, и окрене се намѣстнику.</p> <p>„О. намѣстниче!{S} Вас тужи отац администратор манастира, д |
сидором Николићем, тајником код уг. кр. намѣстничког вѣћа у Будиму.</p> <p>„Са неуморним књижев |
а капља неудари.</p> <p>Дукати и он!{S} Намѣстник кои сваку манастирску крајцару као светињу гл |
приповѣсти.{S} Кроз прошле године свога намѣстниковања, доживио је о.{S} Теофан два догађаја, к |
вам буде; наредите оче архимандрите, да намѣстник добије писмо, да га недирају, док ви неизиђет |
т доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управу генерали и обрштари.{S} Да виш како |
рхимандрит. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, који су помрли, а |
и позиву, што већма настоје за тим, да нам куће цвѣтају: тим су мени дражи и милији.{S} Зашто, |
На сваки пак начин признати морамо, да нам се тим измакла особита заслуга за цркву и народ, ко |
ац Гаврил.</p> <p>Но па сад мислимо, да нам није нужде обширније описивати бал у манастиру, кој |
... па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу кафицу... чини ми се, да неби |
код наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам неврати зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама на вин |
лили, и зашто смо тако радили: али онда нам се чинило да је сасвим у реду.“</p> <p>„Прибележите |
ичној промѣни год. 1840 поставе мене за намѣстника.{S} Г. протосинђел је морао као професор бог |
1842 будем по дворској комисији опет за намѣстника преко воље администраторове потврђен.</p> <p |
алном будем у манастир Прибину Главу за намѣстника и управитеља постављен.</p> <p>— -- „Ненађем |
вору покорио.</p> <p>— — „Мене пошљу за намѣстника у манастир Фенек, а старог намѣстника поврат |
тено изложити једну малу примѣтбу, која нам овом приликом у перо долази.</p> <p>Морамо се чудит |
сти, туге, светиње, и т, д.</p> <p>Нека нам буде допуштено изложити једну малу примѣтбу, која н |
молити, да би Ваша Екселенција сачувала нам манастир од пада, а чин од обезчешћења.</p> <p>У ма |
редња врата одковати и пошље нешто јела намѣстник у по манастирском ђаку.</p> <p>Шум, кад су вр |
<p>На ове рѣчи скочи, и зграби са стола намѣстникова мали турски ножић, кои је овај собом носио |
један од својих поражујућих погледа на намѣстника.</p> <p>Архимандрит поћути, па онда почне го |
Улазећи у собу баци ђак чудан поглед на намѣстника.{S} Он се бојао, да овај нескочи бѣсно на ње |
виче на то из петних жила, и погледи на намѣстника закрвављеним очима.{S} Док недође суд од чес |
уси на брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављају.{S} Задаћа живота му бијаше густ |
чудећи се мало невѣрујући адвокат. „Та намѣстници <pb n="53" /> манастирски треба да имају виш |
У тај пар чује се ход ђаков близу врата намѣстникових.</p> <p>Овај изиђе пред врата, да види ку |
“</p> <p>„Нема! “ зазвони и сад из уста намѣстникових; „господин је отишао у варош, да купи так |
зазвони и уђе настојатељ. „Зовните отца намѣстника, па дођите и ви с њим.“</p> <p>Овдѣ ће наши |
лу гонити и тражити дали. — Ви сте отца намѣстника ове куће осудили на ариште, па кад он није х |
ски ђак дође.</p> <p>„Иди, зови ми отца намѣстника?“ гласила је заповѣст.</p> <p>Намѣстник дође |
истратора, и братије манастирске против намѣстника од архимандрита Раковачког, кои је баш тога |
уна постављен.{S} Он ограничи пређашњег намѣстника и администратора због раскошности и разпустн |
а ако ком устрѣбају мемоари ког другог намѣстника, стои <pb n="290" /> му просто ту књигу потр |
а намѣстника у манастир Фенек, а старог намѣстника поврате на своје старо мѣсто, које сам ја за |
аслов прочита на глас: „Мемоари вѣчитог намѣстника манастирског.“ Даље преврне више листова, и |
је он често у дружтвима чуо, па је сад намѣравао скупо продати.</p> <p>„Тако је!“ одобри говор |
међу тим да иде у манастир и да иште од намѣстника своју плату, што јој је припадала.</p> <p>Он |
дује, и да се диже и слави, који неможе намѣре своје остварити, ако све непоруши, чим и од чега |
је настојатељево, а што је бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам грохотом смѣјати |
им о тој саблазни у Ј...“</p> <p>„Ту је намѣстник Ј...чки“, примѣти Варнава, „и моли, да га пус |
изгубе се на страну мумлајући: „та није нам ни дѣд лајо.{S} Лај ти!“</p> <p>У осталом држао је |
за тим прими за шалу, и одговори: „Није нам био добар вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да б |
исао, да ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје труде, своје успѣхе сестринском нѣдру при |
супрот овај свети шиболет: „Не нам, не нам, но имени твојему.“</p> <p>Дакле к дѣлу.{S} Ови мем |
мо ми на супрот овај свети шиболет: „Не нам, не нам, но имени твојему.“</p> <p>Дакле к дѣлу.{S} |
да, која на промѣну дођоше поставе мене намѣстником, а старога оправе у манастир Фенек.</p> <p> |
Но Грбић му повиче: „Небој се господине намѣстниче! нећу ја теби ништа.{S} Ти ми ниси ништа скр |
66" /> врата друге собе.{S} Преповѣдање намѣстниково мал није изтѣрало из собе владику, који је |
кне напослѣдку архимандрит, и окрене се намѣстнику.</p> <p>„О. намѣстниче!{S} Вас тужи отац адм |
дакле,“ настави архимандрит, „а ви ћете нам о том балу приповѣдити, што знате.“</p> <p>„Хоћемо, |
отом калуђеру дуката!“</p> <p>„И ви сте намѣстник?!“ рекне мало чудећи се мало невѣрујући адвок |
> Јест...{S} Него оче намѣстниче, нисте нам јошт ништа казали о правом предмету администраторов |
унцу. <pb n="70" /> Јест...{S} Него оче намѣстниче, нисте нам јошт ништа казали о правом предме |
годовањем проговори о.{S} Теофану: „Оче намѣстниче, ти си зло урадио?“</p> <p>„Јесам, Ваша ексе |
позна о.{S} Теофана. „ А, ви сте, отче намѣстниче!{S} Које добро?“</p> <p>О. Теофан приступи с |
ића!{S} Но сад с Богом.{S} Хајдемо отче намѣстниче“ рекне овоме и пође с њим кући.</p> <p>Један |
цѣло то врѣме како се у почетку бијаше намѣстио.</p> <p>„Штета, што ниси отишо у глумце,“ прог |
ознавао о.{S} Теофана како нам је то из намѣстничких мемоара познато, и познавао га је са стран |
омесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника никако да недирају.</p> <p>Настојатељ је нам |
од трпезе и потрче на поље.{S} Изиђе и намѣстник.</p> <p>Има шта и видити.</p> <p>Куварица изи |
а му се отворити изглед на успѣх жеље и намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити сходне начине, д |
" /> калуђер у својој самоћи измислио и намѣстио.{S} Неби му било право, да се свѣтовни људи, м |
обита заслуга за цркву и народ, која би нам увѣк служила за чврсто становиште и непробитан штит |
ир у њој добити добру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала.“</p> <p>„Најпослѣ може одпасти |
ће сад имати око 3,000.000 фор. који би нам давали око 200.000 фор. годишњег доходка да помажем |
>„По рачуну вѣштих тому људи трѣбало би нам за те школе три учитеља.</p> <p>Доплатак за њих по |
акле тому сходно и одговори:</p> <p>„Ви нам недате барјака, а настојатељи талира.“</p> <p>„Оче! |
а одонуд к шталама, и за тили час види намѣстник, како два слуге на коњи јуре оним истим путем |
<p>Шум, кад су врата одкивали, пробуди намѣстника из сна.{S} Он се дигне, и осѣти се са свим о |
презиме?“ запита га архимандрит. „Кажи нам и то.“</p> <p>„Управо наша вамилија зове се Крстоно |
фан отишо је у калуђере из узрока, који нам је казао.{S} Али је ту било и другога приузрока, на |
свију манастира.</p> <p>Ваљда је сваки намѣстник — а можда и не баш оваки — писао своје мемоар |
жати под уздом и сваки напрѣдак и сваки намѣри му противни развитак духовни.</p> <p>Његова поли |
ти, како је све лѣпо, чисто и господски намѣштено.</p> <p>Но јошт се већма зачуде, кад их довед |
би семинарија нов трошак доводила, али нам је семинарија прѣко нуждна, а овим би начином трошк |
анц“ је била гостионица у Н. Саду, чини нам се иста, која и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣ |
а манастирског, у ком се налазе мемоари намѣстника свију манастира.</p> <p>Ваљда је сваки намѣс |
<p>„Па и ти отче духовниче!“ проговори намѣстник зачуђен.</p> <p>„Кад господин тако заповѣда, |
вши се к овоме, „љуља се црква... прѣти нам нова Гоморра!{S} А они о том у тужби ништа и неспом |
пред простим људима оца и матер и прѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, а они онда чине то |
исто и без свакога страха и стида; нити нам одају пристојећу нам почаст, држећи нас, не да смо |
поведе госпођу за другима.{S} Примѣтити нам је, да је овај господин био највећи пѣвац у читавој |
xml:id="SRP18730_C20"> <head>20. Вѣчити намѣстник.</head> <p>Ову главу наше приповѣсти преписал |
анастира и држање калуђера вишој својој намѣри суобразно удесио; те је све рађено по потрѣби и |
n="134" /> <p>А сад је изкусио, да тој намѣри баш највише стајаше на путу они, који позвани би |
вишеном цѣли:{S} Бог ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан из чистога ср |
и до ситости набочио; оставим дакле сам намѣстништво, и ево ме сада — еклисијархом!</p> <p>— — |
траторови буду о.{S} Теофану као бившем намѣстнику послани, да их подпише.</p> <p>Овај изјави, |
му животу, који му се ругаше свим лѣпим намѣрама, који га осуђиваше и с презрѣњем на њега погле |
ити, постељу му сасвим новом постељином намѣсти, а њега даде пресвући и очишћеном премда ветхом |
.</p> <p>Оне године кад се о.{S} Теофан намѣстниковања посве опрости, и својој цркви сасвим пос |
p>„Није; ко ће нас научити.{S} Господин нам је само реко, да смо мало били весели.{S} Па тако ј |
де у манастир П. Г. и предузме тамо као намѣстник управу манастирску. </p> </div> <div type="ch |
— „Ево ме у манастиру Раковцу опет као намѣстника по налогу консисторијалном.{S} Уведе ме г. а |
ртеније, кои је на прозору гледао: „Ево нам јошт гостију.“</p> <p>Сви пођу к прозору, и виде ве |
ступимо.</p> <p>Кад је о.{S} Теофан био намѣстником и управитељем манастира — —-, састане се та |
<pb n="285" /> на њега како госте, ако нам кои дођу, тако и све угледне људе из прњавора и сел |
атријарх је познавао о.{S} Теофана како нам је то из намѣстничких мемоара познато, и познавао г |
особе.{S} А колико је на ову држао, то нам је познато из онога, што смо о њему мало прије чули |
ко је дирнете, па шта ћемо онда?{S} Ето нам на врат свима и четника и жандара, и полиције и екс |
манастирска опредѣљавала.{S} А нарочито нам је нуждна школа за лѣпо служење.{S} Како је дивно В |
м други човѣк спрама тих коња.{S} Чисто нам је било мило, како си био с њима благ и љубезан.{S} |
њом се морамо јошт једаред састати, јер нам неби нико опростио, да тако без трага изчезне из ов |
умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калуђере с намѣром, која бијаше добра и пуно ваљана.{S} Он изкуси |
о.{S} Теофана оживљавали. —</p> <p>Јошт нам је нѣке ствари напоменути, да се разговор о.{S} Тео |
а а по свој прилици јој је при постанку намѣњено да вѣчитом тајном остане.</p> <p>„Године 1834 |
да за другим добру рекне.</p> <p>Мушку нам је опет дѣцу учио о.{S} Теофан у манастирској школи |
да се стари ред квари.{S} Добро је њему намѣстниковати: игуманство је за паметније главе.{S} Иг |
ѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манастир уреде, да иду у други, |
стране.</p> <p>„Хајдѣ да видимо, шта су нам све послали“, проговори архимандрит. „Де, ти си мла |
м је ту?“ запита пратиоца.</p> <p>„Е ту нам је тај несрѣтник!“ одговори овај сасвим равнодушно. |
раха и стида; нити нам одају пристојећу нам почаст, држећи нас, не да смо му браћа, него слуге |
чун правити.“</p> <p>„А ви подајте отцу намѣстнику, њега су већ научили.“</p> <p>„Жао ми је, ал |
ништа“ повиче куварица, „морам ићи отцу намѣстнику.{S} Ови ил су пијани трештени, или су изгуби |
атко врѣме буде све наређено, и сиромах намѣстник крене се сутра дан у манастир.</p> <p>Ми се н |
ти:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Отац намѣстник тужио се на вас Њ. Високопреосвјашченству гос |
свом кревету.</p> <pb n="13" /> <p>Отац намѣстник једио се што се толико вино троши, које га је |
шта ће рећи отац Теофан?“</p> <p>„Отац намѣстник?“ прихвати господин (администратор). „Е шта д |
господин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣстник закључа своју ћелију, и оде администратору.</ |
броје бројанице, а гледе у руке.</p> <p>Намѣстник помисли одмах: неће добро бити.{S} Али упне с |
млађи калуђери, и изиђу на поље.</p> <p>Намѣстник је знао, да у ову ствар није ништа помѣшан, п |
амѣстника?“ гласила је заповѣст.</p> <p>Намѣстник дође. „О. намѣстниче!“ проговори му управитељ |
ладног, дуго ће ми бити чекати.“</p> <p>Намѣстник погледа духовника а овај њега, поглед им знач |
од теретом строге одговорности.“</p> <p>Намѣстник прими дошљака, кога бијаху два шумара на таљи |
пријатељи...{S} Оканите се Карловаца... нама ће се више вѣровати него вама једном“..</p> <p>Ова |
ја тако прост, да незнам шта радим.{S} Нама је господин (администратор манастирски) казао, да |
одговори: „Јест, кад би само стојао за нама какав наш главнокомандујући.“</p> </div> <div type |
ировић је знао, да и покрај закона може нама доста трунити такова сила, каква је била онда като |
овѣди архимандриту у кратко све, што је нама већ познато.</p> <p>Архимандрит је слушао помњиво, |
} Дакле у здравље нашега домаћина, који нама даје добра вина, и право чини, јер нити је његово |
м као вѣтар са опаклијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣшио, а не честњејшем конзисторијуму или племен |
добра душа скроз и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и у подрум, па и у ракиџијницу... како с |
и на ред митрополит, кои јошт живи, пак нама свима заповѣда.{S} Ту је сваки мудар, кои веже јез |
То неби било нимало лѣпо...{S} Шта би о нама мислила...{S} Останите ви само овдѣ милостива; нем |
з своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, о нашим пријатељима?{S} Ево, дам руку, ако га сви |
освѣдочењем, и онда настави: „па благо нама кад будете!“</p> <p>Епископ Хранислав желио је јак |
а, на сабласт и велику жалост не толико нама, колико мирском свѣту, коима ваља давати примѣр и |
} Нико се ту није саблазнио.{S} Није то нама било ништа ново... то се у нас врло често догађа, |
о добри доктори, што се тога тиче.{S} С нама није лако изићи на крај.{S} А такови господари неб |
ом говорила и она ми се обећала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да и |
манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам бити још згодније.“</p> <p>„Та м |
паор човѣк као и други господар.. он с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да с |
овом дѣлокругу, и преда по свом увѣрењу нама сва добра и виктуале на разполагање.</p> <p>— — „П |
а госпођу сестру,“ запита архимандрит; „нама ће свима бити мило, да је лѣпо дочекамо.“</p> <p>А |
и а другом други.</p> <p>Ови су му били намазани, па су на крајеви изгледали као увоштен чизмар |
ним гајдама, ни играчи чисто обучени са намазаном косом и ременима на опанци.</p> <p>Старији љу |
ва, и рекне ономе: „Ћт’ бабо!{S} Што се намећеш као сочиво на божић,“ па му изплази подобар кус |
ајпрѣ кажем!“ рекне на ово архимандрит, намргодивши се мало. „А ако хоћете, да поступам с вама |
врата.</p> <p>„Зашто не“ запита га овај намргођено с погледом пуним отрова.</p> <p>„Ова хоће да |
икако да недирају.</p> <p>Настојатељ је намрштен читао бурунтију.{S} Кад је прочита, поцѣпа је |
p>Погледао је и на протођакона; овај је намрштено гледао артију пред собом.</p> <p>Архимандрит |
не кецеље.“</p> <p>Протођакон се на ово намршти и проговори архимандриту: „Ако ја морам све нап |
о бити што издашно, јер се при том јако намршти.</p> <pb n="88" /> <p>Архимандрит у својој благ |
тарога благовања и аговања.</p> <p>— — „Намучио сам се с њима кроз 3 године, и до ситости набоч |
толико штете господа мишеви тој архиви нанели, али знамо, да <pb n="121" /> су митрополитски с |
уђеру освѣтли понор, над који се бијаше нанео, да се у њ стрмоглави.</p> <p>Под тим утиском диж |
вори недопадаше архимандриту; он сабере наново обрве и погледи неугодно на калуђере, па онда са |
} Ја сам калуђер срцем и душом; и да се наново родим, пак да ми је извѣстно да нећу никад бити |
ре калуђери слежући рамени.</p> <p>„Шта наопако,“ продере се гост и разрогачи очи. „А ви дајте |
.{S} Све они знаду најбоље, а све знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би било боље....{S} Јест, сут |
о људи из прњавора, који бијаху пушкама наоружани, и ту на стражу стану.</p> <p>Од врата оде к |
насилно у његовој ћелији заковали и под наоружану стражу ставили; кажите сад, стоји ли то, и чи |
етица метне бѣлу набрану капу на главу, наочари на носић, па сѣдне и чита <title>Љубомира у Ели |
.{S} Па кад се још лѣпе обуче, па метне наочари, па стане читати <title>Љубомира у Елисијуму</t |
редбама и строгом дисциплином од подлих нападаја и злоставе; отворите им врата к заслугама и пр |
ијаху законом државним призната.{S} Ови нападани имали су сада барем на врѣме престати.{S} Стра |
ије ништа повуко; — најпослѣ стане људе нападати као манит, и онда га пошљу овамо.{S} Ми смо мн |
} Кад дође прилика, да трѣба трпити или нападати, калуђер ваља оно да избере.{S} Признајем дакл |
вам је?“ Шта вас је снашло, што сте ме напали?{S} Идем одмах господину, да му кажем, шта му св |
лика побѣда боље природе у теби, што си напаст најжешће страсти тако јуначки одбио.</p> <p>„Ја |
прсима.{S} Она ће га сачувати од многе напасти, на које човѣк у животу наилази.{S} Дошли су ча |
ѣпост, да те штити и одбрањује од сваке напасти нечастивог анђела и његових служитеља, и његови |
поврати од ноћне незгоде и сваковрстне напасти.</p> <p>Кад се свуче и у постељу легне, прогово |
те, само брже, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да глад утолим.“</p> <p>„Нема!“ одговоре они с |
срѣће.{S} Које шљивовице које комовице напекао сам 300 ак.</p> <p>— — „Данас сам одахнуо.{S} Ч |
и сви универзитетски факултети.</p> <p>„Напеко сам ја цигаља више него један милион: ено леже н |
ишта, и морам све силе и умне и тѣлесне напети, да би мого само за препитаније дружине довољно |
је и Патријарх Рајачић дао доста цигаља напећи, премда у цѣлом много мање: и те су цигље развуч |
; а банда, баш као да је знала, коме се напија, упне све гуше, те се чуше и у трапезарији прѣко |
дили.</p> <p>Сутра у јутру устане рано, напије се мало шљивовице и заложи се којим залогајем хл |
га духовитог госта да њега замѣни, и да напије здравице и другој господи.</p> <p>Овај се прими |
рими и здравице почну.</p> <p>Најпрѣ се напије високо-благородном господину првом ц. кр. комеса |
p> <p>За тим принесе чутуру к устнама и напије се шљивовице.</p> <p>Међу тим се догодио интерме |
к за зубе, па дижите чаше, сад ћу ја да напијем у име мога среза у здравље Њ. Високородију, па |
лакомих људи, па кад добију мукте да се напију, а они незнаду, шта је доста.{S} А господин није |
високопречестњејши господине; пили смо, напили смо се: нит нас је ко страни видио ни чуо.“</p> |
више пута слова; ова су била мајсторски написана, али говор је био далеко од умѣтности.{S} Најм |
ови комесије враћали кући, носећи доста написаних табака, да архиву митрополитску умноже, у кој |
ѣк уза се.{S} Чинило се да стоји на њој написано: <foreign xml:lang="de">omnia mea mecum porto< |
оговори архимандриту: „Ако ја морам све написати, што овај говори, ја нећу бити никад готов с п |
ру прошла.{S} Ови јој савѣтују, да даде написати тужбу, и да је поднесе Њ. Ексцеленцији, а међу |
ицију ћемо обуставити... протоколе ћемо написати, како је за нас повољно... вицишпана ћемо подк |
тмено казати, а гриота би било труда то написати.{S} Јест.“</p> <p>Архимандрит зазвони и уђе на |
егове шљиве.</p> <p>Одзив најгоре можда напитнице био је наравно најиздашнији, баш што се тицал |
јемо.“ То рекне па онда дигне чутуру на напитницу и стане наздрављати.</p> <p>„У здравље нашега |
ml:lang="la">nolens volens</foreign> уз напитницу, и загрме из једнога гласа „Многаја лѣта“, а |
о свему извѣстите.{S} Нека вам Варнава напише нуждно изаслање, а ја ћу га одмах подписати.“</p |
</p> <p>Послѣ ручка сѣдне протођакон да напише записник преполдневне сѣднице, а архимандрит зов |
кога узео ни крајцаре за савѣт; кад што напишем, ваља да ми се плати... а савѣтом помоћи човѣку |
еко брда и долина.</p> <p>„Пиши јој.{S} Напиши јој како најбоље знаш.</p> <p>Кад човѣк пише, мн |
овник кроз нос говорећи. „Сад им још ви напишите тропар, високопречестњејши господине, па ето н |
же помоћи, помоћиће више Бога ради него наплате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је сав |
, да му је ученик труд подпуним успѣхом наплатио.</p> <p>О. Теофан стужио је, што наши кажу, ка |
једног вола, ни једних кола: неможеш се наплаћати за подвоз нуждног горива прњаворцима.{S} За б |
мисли.</p> <p>„Ко зна шта су ти на мене наплели.{S} Најбоље би било, кад би ја како пре комисиј |
, сад опет шушнуло.</p> <p>Дигне главу, напне уши: ничега нема!</p> <p>Тако је подуже трајало.< |
ледалац и махне руком, да се претрпе, а напне из све снаге око, неби ли призор у ћелији у цѣлин |
ађе кроз прозор, кои је у ходник водио, напоље из собе, прокраде се кроз отворена врата манасти |
На то пружи калуђеру руку, и изпрати га напоље.</p> <p>Кад о.{S} Теофан изиђе од адвоката оде у |
раде се кроз отворена врата манастирска напоље, па идиди — управо у Карловце.</p> <p>А она двои |
и пође да га пољуби у руку па да изиђе напоље.</p> <p>Патријарх одвуче своју руку нагло за леђ |
о обичају свакдањем.</p> <p>Тек да пође напоље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к админи |
а га информирају.{S} Ове су брже изишле напоље из његове собе него што су у њу ушле.{S} Одмах з |
станите овдѣ, а ви оче Амфилохије идите напоље, па ћу вас звати, кад будем готов са вашим друго |
моје ћелије пустим, да је немора силом напоље извлачити.{S} Мени се учинило недостојним, да је |
изпитну сѣдницу.</p> <p>Калуђери изиђу напоље, а архимандрит и протођакон устану од стола.</p> |
ко ми тај час из ове моје собе неизиђеш напоље, даћу те из ње избацити.“ —</p> <p>„Ниткове једа |
вати бал у манастиру, који смо мало час напоменули.</p> <p>Она браћа, која су у прњавору више т |
авали. —</p> <p>Јошт нам је нѣке ствари напоменути, да се разговор о.{S} Теофана са патријархом |
к пошто се он бацакао, као да су архиве напоменутих јурисдикција, биле пуне његових алегата, а |
него да се семинарија гради и издржава напосе у Карловци.{S} Већ би дакле и у самом томе лежал |
андрит своје ћутање јошт нѣко врѣме.{S} Напослѣдку му проговори:</p> <pb n="171" /> <p>„Ниси ни |
, час жестоко, час мирније, по соби.{S} Напослѣдку стане и рекне: „ја сам свршио!“ спусти руке |
<p>Онда је подуже ћутао и премишљао.{S} Напослѣдку проговори: „Неможе ми бити жена, али ми може |
манастирце не баш најугоднију сѣнку: а напослѣдку има то питање једну <pb n="122" /> страну, к |
дије!</p> <p>„Е мој господине,“ промуца напослѣдку. „Видим ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја |
не, те рѣчи отца администратора,“ рекне напослѣдку архимандрит, и окрене се намѣстнику.</p> <p> |
ак од чуда и ужаса у натраг одступао, и напослѣдку се нашо већ код <pb n="66" /> врата друге со |
пекмеза ил што имате, само брже, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да глад утолим.“</p> <p>„Нем |
има, но нико незнаде одгоненути.</p> <p>Напослѣдку проговори о. еклисијарх: „Ја само толико зна |
а га нѣке живље мисле забављају.</p> <p>Напослѣдку проговори ипак протођакон први, истина више |
рилежнице и то златним словима.“</p> <p>Напослѣтку разтвори о.{S} Теофан и послѣдњи умотани пре |
ј занешености за калуђеровањем.</p> <p>„Напослѣдку има му се отворити изглед на успѣх жеље и на |
ема његовим високопарним плановима; али напоследку ипак дода: „Док В,.{S} Светост све приправи |
ваља да тежи.{S} Останите на том путу, напрѣдујте на њему; нећете се покајати.{S} Будите прави |
аше повољан.</p> <p>Шта више љубав њена напрѣма новосадском пријатељу све је бивала јача и силн |
ало да ће се одржати.{S} И воћњак његов напрѣдовао је исто тако весело и берићетно.</p> <p>Но и |
е уједно морао држати под уздом и сваки напрѣдак и сваки намѣри му противни развитак духовни.</ |
околнога народа, кои би се у тој школи напрѣднијем газдовању учио, а силе своје нашем господар |
мислим, да сам прилично у тој умѣтности напрѣдовао.</p> <p>„Код његове особите велике воље к бо |
да ти браћа неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и слави, који неможе намѣре сво |
> <p>Међутим је отац Амфилохије кораком напрѣд ступио, те је тако у онај пар, кад су се шаке от |
оја бијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове послове идуће зиме |
{S} Али га дѣца ипак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да видите како се дѣца свијају око ове |
потужити.</p> <p>И прекомѣрна уљудност напрѣма млађима није га јако мучила.</p> <p>Али је био |
се увѣк <pb n="317" /> нѣколико дана у напрѣд душевној наслади радовали.{S} Такова је служба х |
одговори о.{S} Теофан. „Но признајем у напрѣд, да ће бити у мом разлагању више горуће добре же |
придружи архимандриту Партенију, и пођу напрѣд.</p> <p>„Ја ћу сутра зором поћи кући, ко зна хоћ |
воље, драги отче.“ Даде му руку и пођу напрѣд.</p> <p>Архимандвит Гурије недође у неприлику, н |
ништа више снаге улити, да на свом путу напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи свој |
и ће сами најбоље настојати, да те жива направе мртвим.{S} Буди без бриге; сутра отиди, прекосу |
уварицу да утече, па си узрок да се сад направи читав скандал у свѣту: за то ћеш бити затворен |
а у клот улѣгла.</p> <p>Противници њени направили су јошт тре тога план, како да је добију, кад |
вима, на једној страни онај познати кут направио.</p> <pb n="98" /> <p>Настојатељ очевидно није |
копу Платону бечка влада и планове дала направити, и из све снаге силила, да се грађење <pb n=" |
лице к небу, и повиче: „Та ти ће мене и направити убијцом!{S} Гоне ме... ја се отимам... админи |
ебео снег бијаше поља покрио, и овај се напрам пуног мѣсеца блистао, као да је најлѣпшим разноб |
зао је патријарх и у другим пословима и напрама великој господи у Бечу.</p> <p>Он је тим више п |
цам?“ запита патријарх у истини љутито, напрасито прекинувши му говор.</p> <p>„То некажем... ја |
есе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда напрасно застане, и узме капу камилавку.</p> <p>У овом |
самога Бога...“</p> <p>Ту застане Ленка напрасно.{S} Слика калуђера, која је пре тог као слика |
и пође хитрим кораком у шуму.</p> <p>Но напрасно се заустави и повиче: „Ви сте поштен калуђер.{ |
рема себи особе, које ће у овој прилици напрво ступити.</p> <p>„Митрополит Стратимировић није б |
ти: нити има онога на свѣту, ко би ти у напред мого казати, да ћеш свршити без казни, кад си се |
а ни рѣчи више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као змија к мени приближује.{S} Свему је |
свету обитељ непресѣчно старати се и о напредку економичког прихода тог манастира са свима мог |
Није дакле чудо, што је игумну желио да напредује као његове шљиве.</p> <p>Одзив најгоре можда |
лиживале су се као двѣ локомотиве једна напрема другој.{S} Митрофан је био чврст дѣчко, а чудо |
ла баш тај дан у оном расположењу, које напрема свим дражестима и тѣла и духа бијаше оно, што з |
„Но најпрѣ да ти кажем, како су стајале напрема себи особе, које ће у овој прилици напрво ступи |
дакле изрази патријарху своје удивљење напрема његовим високопарним плановима; али напоследку |
ла је то дивота!“</p> <p>Онда га држаше напрема свѣтлости, немогоше се доста надивити богатству |
имао је аукторитета и напрема влади, и напрема свом свештенству и народу, каква је рѣдко ко пр |
вао.</p> <p>„Но и имао је аукторитета и напрема влади, и напрема свом свештенству и народу, как |
„Узмем пут под ноге, те у добре људе, и напросим у ту сврху колико бијаше доста, и ево моје црк |
јтање.{S} Шљивовица шикне прамом, и ови напуне чутуру.{S} Запти писмоноша рупу, па онда узме чу |
обитељи.{S} Да му бог да да ове године напуни све хамбарове и све подруме.{S} Стока му се хиља |
, посади о.{S} Теофана на столицу, а он напуни лулу, укреше на труд ватру, запали духан, сѣдне |
дѣловати, — пак ћете видити, како ће се напунити, и то људма, кои заслужују свако уважење, и ко |
ће пуцати по двору.{S} Њ. Ексцеленција напућиће се као ћурак, а дворски капелан једва ће дочек |
сам ти казао, зашто ја не могу сазвати нар. сабора; не могу га сазвати, јер несмѣм.“</p> <p>До |
р!“ — —</p> <p>Кад спомену о.{S} Теофан нар. сабор, патријарх се сав у лицу промѣни, тако, да о |
узмем новаца за те твоје ситнице.{S} У нар. фонд несмѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за он |
„Са Тошом Павловићем, уредником србских нар.{S} Новина, кои је онда знаменита сила био, стојао |
доносила.{S} А у те власти спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће народ најпослѣ манастир |
је она мисао грло стезала, али је ишло: нарав је силнија била од сумње, и ђак изнесе празну чин |
е олакшало на срдцу!“</p> <p>Ко познаје нарав човѣчију, он ће разумѣти и схватити стање Ленкине |
несмѣ бити човѣк, осудити га, да одложи нарав човѣчију, а то је не само искати, што је немогућн |
о му је тѣло цвѣтало у пуној мѣри, коју нарав младости и себи сходном животу одређује.{S} Већ с |
вао у манастиру.{S} Људи смо, свакојаке нарави, па неподносимо једнако чашу вина.{S} Један попи |
у главицу и однесе је у собу.{S} Веселе нарави будући удари у смѣх и повиче: „ево вечере, дајте |
адог митрополита, био је врло деликатне нарави.</p> <p>„Доситије Обрадовић није био мала неприл |
> <p>Архимандрит није био већ по својој нарави разговаран човѣк; а на протођакону видило се, да |
обеност имао епископ Хранислав у својој нарави.</p> <p>Он је био прѣко мѣре чуваран, тако чувар |
чанствен.{S} Ал је доликовао пустињској нарави зграде.{S} Ту одма стајаше и клепало са дрвеним |
је супруга умрла.{S} Он је био човѣк по нарави благ, а при том је свршио и философију.{S} Био ј |
ај, који нема прилике и трошка, да их у нарави види.</p> <p>Имамо ми људи изван манастира, који |
је умро у тој илузији!{S} Је л’ та била наравна ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Нѣки су т |
, али баш дебео рукопис сложила.</p> <p>Наравна је ствар, да смо се ми послужили само мемоарима |
е се и у наше врѣме што учинити.</p> <p>Наравна је ствар, да ми овдѣ мислимо на узвишену идеалн |
на образи горѣле су кадкад тако, да су наравне бојом и топлином много надвишавали.{S} Сув каша |
се мало умирила.</p> <p>Кад се пробуди, наравно да јој је прва мисо била оно, што јој се синоћ |
проговори му: „Почни ти!“ Овај се тим, наравно, осѣти узвишеним до неба, и у својој екстази за |
ово што бијаше у старије врѣме рађено, наравно по потрѣбама овога времена. —</p> <p>И сад ћемо |
се побожно прекрсти, и стане ручати.{S} Наравно, да му је она мисао грло стезала, али је ишло: |
дуго, јер собар се недаваше видити.{S} Наравно да је у мислима опетовао по десети пут оно, што |
а сласти изгуби, ко сам путује, онда је наравно боље имати друга при свему, што духу <pb n="201 |
ас лѣпог архимандрита.</p> <p>Сасвим је наравно, да су га нарочито госпе хвалиле.</p> <p>Он пак |
<p>Одзив најгоре можда напитнице био је наравно најиздашнији, баш што се тицало домаћина; али ј |
је било као што мало час рекосмо: то је наравно, да је тај контраст морао слушаоце на грохотни |
у просто ту књигу потражити.{S} И то је наравно да му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло в |
жење, појање и проповѣдање, долазили би наравно сви богослови; али би се мого одредити сваке го |
</foreign>!{S} Живио!“</p> <p>Сви други наравно пристану <foreign xml:lang="la">nolens volens</ |
а лѣта.</p> <p>Ово неспоразумљење уроди наравно не баш најсавршенијом хармонијом, али незгоди д |
внике у сто и сто прилика, па је сасвим наравно да гледе, да с њима у добром пријатељству живе. |
нског реда желио ту учити, тај би морао наравно плаћати, <pb n="343" /> колико би се одредило.{ |
е му домаћин.</p> <pb n="197" /> <p>Ово наравно није нико од гостију чуо, а и да је чуо, неби з |
амо дворске чиновнике познавала.</p> <p>Наравно да се овима тужила како је у манастиру прошла.{ |
ог од придворних виших калуђера.</p> <p>Наравно да ни индустрија није пропустила употрѣбити ову |
у молбу изпунити приправни били.</p> <p>Наравно да се и он трудио њихове жеље погодити и изпуни |
гали су од њега као да је кужан.</p> <p>Наравно је било, да је о.{S} Теофан осѣћао, као да нема |
<p>То је о.{S} Теофан примѣтио.</p> <p>Наравно, да је то морало дати повода читавој гомили мис |
одговори овај сасвим равнодушно.</p> <p>Наравно је било, да је нови управитељ запитао: „Какав н |
у врло скупоцѣно одѣло обучени.</p> <p>„Наравно да је ово народу јако у очи падало и велики ути |
није био далеко од 90. година, дакле по наравном току човѣчијега вѣка, већ близу гроба.</p> <p> |
ави.</p> <p>„Ово је била његова изрична наредба.</p> <p>„А Станковић сѣдне три мѣсеца за тим са |
нека се ништа ново неуводи) гласила је наредба црквена, па је и строго црквени архимандрит Арс |
огодио.{S} Наскоро иза ове славе стигне наредба од митрополита, да о.{S} Теофан оде у манастир |
на корист цркве и народа; осигурајте их наредбама и строгом дисциплином од подлих нападаја и зл |
зтопи.{S} Прими га дакле и учини нуждне наредбе.{S} Предајем ти га под теретом строге одговорно |
нистратору на овој олакшици, и држао се наредбе тврдо.</p> <p>Он је чуо, да је као јуче дворска |
ције завиривала, и о њима разпитивала и наредбе доносила.{S} А у те власти спада и наш нар. саб |
своје пуномоћи, да на лицу мѣста учини наредбе, које му се учине основанима.{S} Он је био човѣ |
} Он је јавио ствар у двор, па сад како нареде.“</p> <p>„Добро дакле!{S} Сад знам на чему сам.{ |
ор јаки гвоздени штапови ограђивали.{S} Нареди ђацима да му се даје свако јутро и вече нѣшто хр |
> <p>Овако и буде.</p> <p>Ленка изиђе и нареди, да јој кола чак долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ства |
ке за сутра у јутру у 9 сати у манастир нареди.</p> <p>Сутра дан у уречено врѣме, сѣдне комесиј |
: „Шта ти се чини, јесмо ли добро ствар наредили?“</p> <p>„Дѣло је било славно!“ одговори овај. |
ци нису дали да једе варива, него су му наредили мало пилета.</p> <p>Јео је што је морао; али н |
да су ми дани избројани, и зато хоћу да наредим, што држим да ми је дужност учинити.{S} Ту одре |
зисторије, дотлѣ ће стојати, што сам ја наредио.{S} Ви ћете оче Теофане, одмах у вашу ћелију, п |
и ће све потврдити, ја сам већ са свима наредио.“</p> <p>„Букване!“ зачује се са стране протођа |
дшуњају се из ћелије.</p> <p>„А јеси ли наредио да приправе конак за госпођу сестру,“ запита ар |
Ја сам, море, ту банду довео, и ја сам наредио да то свирати научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S |
приправе учитељи.“</p> <p>„Све си добро наредио“, рекне му патријарх; „али де ми реци, како ћем |
е рекло ни рѣчи.{S} Само је архимандрит наредио да се сутра у јутру сва братија у манастиру нађ |
то му одговори повољно. „Нека вам буде; наредите оче архимандрите, да намѣстник добије писмо, д |
очевидно том из срца радовао, „то ћемо наредити другачије.</p> <p>„Ти ћеш остати код мене на в |
те цѣлу ствар изпитати, и што је нуждно наредити.{S} Ја вам дајем пуну власт, да можете учинити |
луђера по дужности у велико интересира, наредићу, да ми се о свему точно извѣшће поднесе.{S} Ме |
писмо.</p> <p>За кратко врѣме буде све наређено, и сиромах намѣстник крене се сутра дан у мана |
нашем кочијашу да прѣже.</p> <p>„Све је наређено“, рекне архимандрит Партеније. „Није нужде да |
ти честњејшој конзисторији, па нека она наређује, како јој буде воља.{S} А можда је и морао так |
та, ето конгреса, ето и јавних листова: народ ће сам себи и теби помоћи!“</p> <p>И ово је било |
су калуђери криви.{S} Ко сету части!{S} Народ?{S} Зацѣло не; него пријатељи настојатељеви; госп |
жио је, што наши кажу, као светитељ.{S} Народ је како из прњавора и села, тако и из оближњих ме |
е потраје, знате л шта ће слѣдовати?{S} Народ ће се дигнути, па ће та добра у своје руке узети, |
ије завити калуђере у пртену врѣћу... а народ више потроши својим чашћењем но манастири него шт |
35" /> засвира, онда добију душу ноте а народ гомилом учи.</p> <p>„Зато неодромбољуј те твоје л |
до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у своим духовним и тѣлесним невољама, |
ам се, да ће му поћи за руком, те ће га народ за кратко врѣме тражити и одликовати.{S} Његова м |
тим се пунктовима искало:</p> <p>1., да народ бира епископе;</p> <p>2., да народ бира управу на |
, да народ бира епископе;</p> <p>2., да народ бира управу народних добара;</p> <p>3., да се без |
во, како за ученике калуђере, тако и за народ Фрушке Горе,“ одговори о.{S} Теофан у ненарушеној |
, кои је калуђер у манастиру најбољи за народ, ја знам да ћете ви казати: отац администратор!“< |
те нема, који би из оне обвезе извео за народ право, да потражи обвезане своте <foreign xml:lan |
иту коју грану умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити |
ао дивити више, или побожности којом је народ цѣливао крст и еванђеље, што се находише на истом |
д 1730 знаменит је ради побѣде, коју је народ на њему задобио, пошто су ту пунктови будимске ин |
и духови и бољи списатељи.{S} Али ће се народ ипак мило сѣћати списатеља свога детињства!“</p> |
рству, ви ружите манастире, ви одбијате народ од ових светих задужбина... ви ћете и сами себе у |
а и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће народ најпослѣ манастирска добра као своја поискати, и |
крајцарама.{S} Оне празне формуле узеће народ најпослѣ за истину, те ће обиста потражити, да он |
, ишли су калуђери по народу просити, и народ им се лѣпо одазивао.{S} Нису добили бог зна шта и |
на мене право и настојатељ, и црква а и народ оне цркве.{S} Ја нити сам свој, нити сам независа |
били давали неби ни осѣтили, а црква и народ имали би грдан капитал, којим би се много добра и |
еду у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има што од манастира, и ти ваља да су игумни и ар |
одне куће и народно добро, ваља дакле и народ што одтуда да има.{S} Пијте.{S} У славу Божију.“< |
и, па да отворе руке и подруме, да се и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, те ја постанем игумн |
тим измакла особита заслуга за цркву и народ, која би нам увѣк служила за чврсто становиште и |
више пута била нуђена, и ког је србски народ с особитим пијететом славио, и младог митрополита |
рио се јуначки за србску цркву и србски народ.{S} И сама смрт његова била је слѣдство једнога т |
а реликвија, какву рѣдко кои хришћански народ има.</p> <p>Овај би драги камен, да се достојно у |
о ништа: ми ћемо у истини сами натѣрати народ, да потражи натраг аманет, коим управљати неумѣмо |
а слика била је у дѣлу за србски прости народ бисер а за манастир драги камен.</p> <p>Није друг |
и, мало мајсторије, да се ко бајаги тим народ побуди, да што више манастирима прилаже.{S} Али ћ |
оље и племенитије употрѣбити.{S} А како народ од калуђера руке своје дигне, неће нико у њихов р |
н капитал, којим би се много добра и по народ и по манастире дало учинити.“</p> <p>„То сам и са |
ба се јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас народ јошт слушати у свему.{S} Ја сам био са многима од |
ци пренели су љубав к црквеном пѣнију у народ.{S} Из оног времена долази, да наши људи још и да |
том неправом путу.{S} Наша црква и наш народ уздануће, кад изкуси, да смо могли толики капитал |
д год. 1790 закључује и цару подноси: „„Народ се за издржавање калуђера побринуо, да би се у ми |
остави у корист сиротих ученика нашега народа, онако како то будеш држао за најбоље, и дај фун |
више паметних и изкусних људи из нашега народа, па су се сви слагали.“</p> <p>„Охо!{S} Ти дакле |
се огледала величина и сјајност нашега народа у старој повѣстници.</p> <pb n="227" /> <p>Примѣ |
ој граматици, али не по изговору нашега народа.{S} И будући да сад о.{S} Теофан приступа лично |
е црквену и школску аутономију србскога народа у угарским покраинама.</p> <p>К. комесаром буде |
оро како жељу своју, тако и жељу цѣлога народа, и да метне златну митру на главу, коју је заслу |
у би имали помоћи и користи од околнога народа, кои би се у тој школи напрѣднијем газдовању учи |
лас влада чуствима, мислима и осѣћајима народа као палица каквога чудотворца.</p> <p>Освећени п |
шила, кад је видио, какав живот у очима народа одсѣва, како му рѣчи чудесно протрѣсају слушатељ |
у изображавају, врло је стара код нашег народа.</p> <p>Јошт у саборима од 1774 и 1776. налазимо |
тира В. велика је знаменитост код нашег народа, ма с које стране овамо дошо,“ дода архимандрит |
торијску слику и заступа прошлост нашег народа.“</p> <p>„А, трапезарија манастира В. велика је |
вољен је био прирез на сваку кућу нашег народа по 3 кр, а то би износило 9472 ф. 9н.</l> <l>в) |
уведу се привилегије или права србског народа у државни закон угарски, и Србљи постану државни |
вића важио је у Бечу што и глас србског народа; влада се повуче натраг.</p> <p>„Опасни облак са |
нико.{S} Аукторитету Стратимировића код народа помагало је то, што је он устроио гимназију у Ка |
.</p> <p>Ове су ствари заузимале духове народа и послѣ год. 1790.</p> <pb n="327" /> <p>У новиј |
ла на корист наших манастира.{S} А и из народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло благод |
е, кои су по изображавање свештенства и народа од велике користи бити могли.{S} Истина је, да с |
оје умне силе развију на корист цркве и народа; осигурајте их наредбама и строгом дисциплином о |
довао жесток сукоб између хијерархије и народа, који је 1778. године на врхунац доспѣо, и у пис |
рист а уједно и на славу и цркве наше и народа.“</p> <p>На ово запита патријарх о.{S} Теофана с |
већ су ми пред очима стајали они синови народа мога, који се неимадоше одкуда учити, па их мана |
ом гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово је била његова изрична наред |
гробу од радости потрѣсти, кад му кћери народа тако о њему говоре.{S} И ја имам радо покојног В |
Јулија 1849.</p> <p>Патријарх управитељ народа Јосиф с. р.“</p> <p>— — „Одношаји мои постају св |
аше помоћ разуму, души, савѣсти; учитељ народа малог и простог, коме ваљаше у манастирима отвор |
> <p>И даље: да корист државе и дужност народа изискује, да се монаси њиховој правој цѣли повра |
вености били.{S} Корист цркве и дужност народа изискују, да се монаси, који су од свога опредѣљ |
кров кивота буде изложен у цркви угледу народа, кои је исту дубком пунио прѣко цѣлог осталога д |
<p>Од године 1726. водио се бој између народа и клира о упливу онога у црквену управу.</p> <p> |
им светитељом, врачем души, срдцу и уму народа, вођом к свему, што је узвишено, свето, сјајно.“ |
арем не онако, како би то код срѣћнијих народа одавно били учинили.</p> <p>Настојатељи су само |
ира?</p> <p>„А друго ја хоћу да и други народи науче ту нашу красну поему.{S} Ово је србска вој |
. 1790. до 1840. кроз 50. година добила народна каса од митрополита и владика 475.000 фор. а од |
м погрѣшна мисао, да су та добра, добра народна; ако калуђери то признаду, онда ће кад тад доћи |
ми сами: ово су народне куће... ово су народна добра... калуђери су се одрекли свакога имања.. |
се владике и манастири сваке године на народне потрѣбе давати обвезали.{S} С једне стране ства |
p>„А најпослѣ, хоћу ја да пренесем наше народне мелодије и у други свѣт.{S} А надам се, да ће в |
био му је искрено наклоњен.</p> <p>„Уз народне Новине имао је укупне наше учене млађе силе за |
што вису за времена све те драгоцѣности народне под своју руку узели, те их к себи пренели, под |
право капуту; он би узео под своју руку народне фондове; он би најпослѣ на то ишо, да буде суди |
S} У место тога, вичемо ми сами: ово су народне куће... ово су народна добра... калуђери су се |
или ваља да и заједно пијемо.{S} Ово су народне куће и народно добро, ваља дакле и народ што од |
ет на себе узму!“</p> <p>„А ви сазовите народни сабор!“ — —</p> <p>Кад спомену о.{S} Теофан нар |
ре.{S} Он је био бритка србска сабља на народним политичним мејданима.{S} Био је осрѣдан, сувоњ |
да се без сабора ништа не свршује ни у народним ни у црквеним стварма.</p> <p>Но побѣда ова од |
усрѣћен?{S} А шта још нележи у књигама народних фондова!“</p> <p>Патријарху удари крв у образе |
.{S} 9200 фор.</l> <l>г) 5% интереси од народних капитала износећи . . . . . . .{S} 10.150 ф. 5 |
кои је године 1343 умро, Реља Крилатић народних наших пѣсама.</p> <p>Манастир Рил је и данас в |
ископе;</p> <p>2., да народ бира управу народних добара;</p> <p>3., да се без сабора ништа не с |
жавање.{S} Овом терету нису плећа наших народних фондова ни из далека, дорасла.</p> <p>Но то је |
што се тиче имања манастирског, то није народно, него калуђерско, и управо настојатељево.{S} Зе |
аједно пијемо.{S} Ово су народне куће и народно добро, ваља дакле и народ што одтуда да има.{S} |
на себе узео, које тим, што је манастир народно добро, а не његово приватно.{S} Он дакле мора с |
ше нѣки причају, да је несрѣћна љубав и народног нашег просвѣтитеља Доситија у Хопово допратила |
е за себе и своје прејемнике пред цѣлом народном скупштином торжествено обвезали одређене од њи |
ате, <pb n="109" /> и њина добра јавном народном управљању предаду.{S} Јест.“</p> <p>„Мени би в |
е, да се њима принадлежећа добра јавном народном управљању вруче, и њихов ужитак подпуно обезбѣ |
онументалне заводе извести, налазе се у народном фонду.{S} А одкуд да узмем новаца за те твоје |
држао је много.{S} Кад је год полазио у народном каквом дѣлу у Беч, или на дијету у Пожун, — св |
фит Рилски, кои је у вароши Копривштици народну школу устроио, а послѣ опет у самом манастиру Р |
а Арсенија III.{S} Он учини примирије с народом.{S} Управо наступивши велики догађаји у Европи |
е име било од дугог времена прѣко свега народу мило и сјајно.</p> <p>„И сад ће мислим све што д |
поди у Бечу.</p> <p>Он је тим више пута народу нашем шкодио.{S} Али ни на то није ни мислио.</p |
за живота <pb n="263" /> Стратимировића народу добра донела, нетрѣба обширно доказивати.{S} Мож |
а манастирска добра, и предао их тобоже народу а управо капуту; он би узео под своју руку народ |
</p> <p>„Богословија карловачка дала је народу прве свештенике, који су за свој позив школски п |
чима људи, да набави средства, којим ће народу сваковрстно моћи помагати.{S} Већ ми је пред очи |
.</p> <p>„То је подузеће за мене, то ће народу и на хасну бити и на част служити.</p> <p>„Па ћу |
ема влади, и напрема свом свештенству и народу, каква је рѣдко ко пре њега уживао, а послѣ њега |
и, да би то служило на дику манастиру и народу.</p> <p>Из трапезарије оду гости у цркву.</p> <p |
на једном мѣсту изложили онако, како би народу пред изображеним свѣтом на углед служиле.</p> <p |
дан видило, шта би могли бити манастири народу у многим струкама, кад би се знало, умѣло а и хт |
p>Знао је храм цркве, видовдан, омилити народу тако, да се кадкад и по 10.000 људи на тај дан к |
инжинирка учинила гласа и себи и нашем народу.{S} Она га је у своју кућу у Пешти смѣстила, па |
>Света Гора позната је по имену и нашем народу.{S} То је права калуђерска република.</p> <p>Ато |
ки манастири у чаробној свѣтлости нашем народу, а нарочито старијим женским особама.</p> <p>Одт |
што је познато, има много људи у нашем народу, који ужасно псују.</p> <p>У те људе спадао је и |
} Његово врѣме живи и дан данас у нашем народу јаче, него ичије друго.{S} Њега се скоро сви још |
аш ли ти, шта сам ја све учинио србском народу!{S} То му јошт ниједан митрополит није учинио, а |
дѣло обучени.</p> <p>„Наравно да је ово народу јако у очи падало и велики утисак у њему изводил |
ои су били слабији, ишли су калуђери по народу просити, и народ им се лѣпо одазивао.{S} Нису до |
љи, која га у своје крило прими; примѣр народу, који у манастиру прибѣжишта тражаше; подпора св |
тве, клавири су осамљени; а кад банда у народу <pb n="235" /> засвира, онда добију душу ноте а |
ловање, које одговара и оним духовима у народу, што траже не само да се прихране, него и да сво |
био би подобан на естетичко развијање у народу чудесно подѣловати.</p> <p>Слава је дакле била п |
љу старе госпође.</p> <p>Приповѣда се у народу, да је један бачки кочијаш возио киријом једну о |
ке цркве, њених права и инштитуција и у народу и код владе.{S} Баш да се архимандрити сасвим сх |
А калуђери неће се смѣти ни појавити у народу да просе милостињу, него ће им људи <pb n="69" / |
„Истина је,“ рекне о.{S} Теофан топло. „Народу сте чинили много, али цркви“ — ту опет ућути.</p |
склонила да јој жељу изпуни, ма да је, нарочито сада, имала пуно узрока свог да сваки манастир |
о за сваки случај, како да се влада.{S} Нарочито је добио из двора у Карловци поруку, да ће на |
ама показује.{S} Много млађег свѣта.{S} Нарочито чињаше се, да су матере мало јачу дѣцу довеле, |
и се управитељу, да познаје то лице.{S} Нарочито га је нос опомињао на старога једнога знанца.< |
, и у том је уживао чисто платонски.{S} Нарочито је имао пасију на очи, као што су те ваше.</p> |
к тому био је доиста прави државник.{S} Нарочито је много важио код кнеза Метерниха, с коим је |
је умѣтност тога у гледаоцима будила, а нарочито код женског свѣта.</p> <p>Просте везиље, које |
свѣту ради свога лѣпог лица и стаса, а нарочито ради својих великих очију, пуних жара и свѣжин |
у, стало га је по свој прилици митре, а нарочито један случај из раније младости, кои ћемо те р |
правом сматрати.{S} Без сваке љубави, а нарочито без љубави свете и чисте смежура се срдце у чо |
е.</p> <p>Ленки је било и самој мило, а нарочито, што јој је тетка тако очевидно необично ужива |
ри у чаробној свѣтлости нашем народу, а нарочито старијим женским особама.</p> <p>Одтуда онај ж |
> уважавати све, што је лѣпо у свѣту, а нарочито међ младим женскињама; али нити су му више пал |
ер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незнам да сам икада тако лѣп |
о управа манастирска опредѣљавала.{S} А нарочито нам је нуждна школа за лѣпо служење.{S} Како ј |
им својим годинама строг престрог.{S} А нарочито није знао шале, кад се о калуђерима радило.</p |
свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На брзо затим пук |
ита.</p> <p>Сасвим је наравно, да су га нарочито госпе хвалиле.</p> <p>Он пак познат је био већ |
био кућни лѣчник.</p> <p>„Сава Текелија нарочито посрѣдовањем Тоше Павловића био му је искрено |
ај то прими.{S} Дође с дијете из Пожуна нарочито тога ради у Пешту.</p> <p>„Кратко врѣме пред т |
едем.{S} Знам да ћеш се радовати.{S} Та нарочито тебе ради и дошли смо у овај манастир.“</p> <p |
а онда католичка црквена управа, пак је нарочито на то мотрио, да се са наше стране неда никакв |
вој правој цѣли поврате.</p> <p>Онда се нарочито желило да се манастири наши онако уреде, како |
имала тек 16 година, и падала је у очи нарочито млађем мушком свѣту ради свога лѣпог лица и ст |
за млада срдца; за вас реко бих баш као нарочито прављена.{S} Ту сѣдити, око собе ову дивоту гл |
а па до ноћи заузет побожницима, кои су нарочито били дошли да им он молитву очита и утѣху пруж |
она својства у велико побијала.</p> <p>Нарочито је био особењак према лѣпоме полу.</p> <p>Прип |
православним земљама и државама.</p> <p>Нарочито су му прѣд очи долазили калуђери и манастири с |
ила је банда „иберашунг“ за све.</p> <p>Нарочито се стане игуман домаћин мувати.{S} Њему небија |
рилог манастирској каси долазио.</p> <p>Нарочито је умѣо код више господе умимилити се.</p> <p> |
мѣтности из оновременог извора.</p> <p>„Нарочито су се тога ради славили Н. Садски прота Данило |
ићетно.</p> <p>Но и било је пролѣће као наручено.</p> <p>Један дан бијаше архимандрит отишо у М |
ѣпоти и таковом пожртвовању чиста своја наручија, да је прими на своје груди, да пригрли к свом |
ђе; али је отац Митрофан дочека у своја наручија. „Ја нисам крив што се дајеш грлити“, рекне јо |
лене...{S} Ха, баш добро, баш ко да смо наручили.{S} Данас је понедѣлник.{S} Сутра идем у Карло |
} Сваки нека, чини своје.{S} Он је дрва насѣкао, шиндру набавио, ћелије покрио.{S} То му је бил |
ећемо јошт и то на себе да навучемо, да нас једни благосиљају а други проклињу.{S} Свакој хвали |
.{S} Нема да се читају правила, која да нас калуђерском животу уче.{S} У цркву иде кад му на ум |
адасмо, да ће нас сунце грѣјати, одтуда нас лед бије?“</p> <pb n="83" /> <p>Друга братија покуњ |
... протоколе ћемо написати, како је за нас повољно... вицишпана ћемо подкупити... седрију ћемо |
</p> <p>„Најпослѣ може одпасти што и за нас.“ Овдѣ је мислио себе, те је мало жмирнуо и насмѣши |
ихови 300 калуђера немогу бити узори за нас.{S} Ми смо за то превећ мали. <pb n="334" /> А друг |
исте нашу ноту свирати.{S} Зар је то за нас каква штета?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, хоћу ја да п |
еће.“</p> <p>„Али да непадне кривица на нас,“ продужи владика окренувши се к архимандриту... „д |
рака!“</p> <p>„Како би ми њу пустили од нас тако брзо...{S} То неби било нимало лѣпо...{S} Шта |
.. а и сами Руси могу још дуго учити од нас, што се тиче црквеног реда и пристојног богослужени |
о, пио као и ми други: само се у том од нас разликовао, што смо ми који под астал, а који на хо |
лѣпо изтрезни, па онда одлази свѣтао од нас.{S} Нити он прави разлику између куће и куће.</p> < |
ајор устане са столице и рекне: „Е, код нас милитара важи: <foreign xml:lang="de">Kriegslist</f |
а бољих!“</p> <pb n="265" /> <p>„Е, код нас је овако,“ одговори митрополит; „наш господин пекар |
онудио да се постриже, и да то може код нас бити.... невѣрујем, да се неби одрекла „мира и јаже |
а, па ма био и сам фурунџија, јер и код нас се знало за „милост малих људи“ па је сваки палио с |
инодалном изпиту, те да те креирамо код нас првим доктором богословије, и тако друге на разне п |
у Карловци лѣпша пецива?“ запита. „Код нас у Варадину и кифле и земичке тако су добре, да их у |
“ запита тетка подворницу. </p> <p>„Код нас је најбоља кафа у Митровици, милостива,“ одговори д |
„Како га неби било.{S} Та он управо све нас и држи у друштву.{S} Што вам је то добар господин, |
рофана.</head> <p>О. Амфилохије опомиње нас на свога друга из оне балске ноћи, и сваки ће запит |
има сигурно обарене плећке, па ћемо се нас двоица по нашем ћефу провести.“</p> <p>„То ће бити |
лите.“</p> <p>„На што?{S} На оно што се нас калуђера понајближе тиче,“ одговори протођакон. „На |
посѣтити...“</p> <p>„Понда и ви морате нас надгледати“, рекне ова.</p> <p>„На сваки начин!...< |
министратор манастирски) казао, да ћете нас позвати, па да ћете нас питати, какав је оно био ба |
казао, да ћете нас позвати, па да ћете нас питати, какав је оно био бал у манастиру ових месој |
пречестњејши г. архимандрите!{S} Ви сте нас тако човѣчно примили, и тако пријатељски кроз она д |
тка. „Баш вам хвала, господине, што сте нас овамо довели,“ каже она даље архимандриту Партенију |
„Шта је то?{S} Одкуд се надасмо, да ће нас сунце грѣјати, одтуда нас лед бије?“</p> <pb n="83" |
могли досѣтити.</p> <p>А знајући да ће нас многи и за овај мали плагијат то хвалити то грдити, |
им људима оца и матер и прѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, а они онда чине то исто и без |
енка удова Обрадовић.“</p> <p>„Дакле ће нас ипак посѣтити“, рекне на ово архимандрит. „Но баш ћ |
јатељ <pb n="145" /> са чамцем, који ће нас у Србију превести... тамо ћемо непознати вѣнчати се |
запита архимандрит.</p> <p>„Није; ко ће нас научити.{S} Господин нам је само реко, да смо мало |
дуже времена протицало.</p> <p>Свако ће нас подпуно разумѣти, кад рекнемо, да се опет љубав жен |
зове се Крстоношић, <pb n="110" /> али нас људи зову Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друго им |
нам одају пристојећу нам почаст, држећи нас, не да смо му браћа, него слуге и робови.</p> <p>Ку |
примамо једнако.{S} Е па онда мора и он нас <pb n="112" /> који пут послужити.{S} И то је тај б |
ѣк у животу наилази.{S} Дошли су чак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у |
мо ти, што се питаш.“</p> <p>„Е па било нас је свакојаких.{S} Једни су попадали код астала; дру |
<p>„А како сте се држали?“</p> <p>„Било нас је свакојаких.{S} Та ваљда вам је Крста казао.{S} Ј |
далеко, ми смо до поноћи на њој, а тамо нас чека пријатељ <pb n="145" /> са чамцем, који ће нас |
господине; пили смо, напили смо се: нит нас је ко страни видио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакле уважав |
Није то нама било ништа ново... то се у нас врло често догађа, само данас у манастиру, а други |
фа и дивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у нас и више нигдѣ!“ проговори архимандрит, кад су подуго |
што то? “ запита онај зачуђено.</p> <p>„Нас ће на скоро разставити!“ одговори архимандрит с пун |
удили, те да сте га послѣ самовластно и насилно у његовој ћелији заковали и под наоружану страж |
n="96" /> самовластност, а затвор право насиље, и он на сва питања недаваше друга одговора, нег |
ѣћа.“</p> <p>Архимандрит је погодио.{S} Наскоро иза ове славе стигне наредба од митрополита, да |
пред зору легне у своју тврду постељу и наскоро заспи.</p> <p>Опет му се присни онај стари свет |
ти ми се упокоила: ја сам једина њихова наслѣдница.{S} Мој муж се такођер преставио.{S} Он је у |
цигаља више него један милион: ено леже наслагане, и јошт ћу пећи.</p> <p>„То је подузеће за ме |
317" /> нѣколико дана у напрѣд душевној наслади радовали.{S} Такова је служба хришћанској цркви |
а наша постаје његовим чинодѣјствовањем насладом срдца и духа.{S} Зато су се прѣко године управ |
еним очима гледао и умирањем противника наслађавао се.</p> <p>О. Теофан изскочи сад на празнину |
о, стојали су здрави гомилама, па су се наслађивали зором свештеника, кои свету своју дужност и |
та, добро ће бити да га с нѣколико црта насликамо.</p> <p>Он је био од већих људи; али у ово вр |
подине архимандрите, али мени неприпада наслов милостива госпођа; мој <pb n="189" /> покојни су |
будеш држао за најбоље, и дај фундацији наслов, кои ти за сходан нађеш.{S} Ево ти изправе, а ба |
чно понашање даје Вам пуно право на тај наслов, коим сам се послужио.{S} Међутим ја Ћу се служи |
трополит у Карловци једини, коме је тај наслов припадао, па је тако тај наслов значио управо шт |
је тај наслов припадао, па је тако тај наслов значио управо што митрополит.</p> <p>Но у врѣме |
вао: мој авва! а пѣснословци дали су му наслов: „новог Дамаскина сладкопѣвца.“ Њему су нудили е |
</p> <p>Овај га прими и развије.</p> <p>Наслов прочита на глас: „Мемоари вѣчитог намѣстника ман |
сѣћајући се, шта означује патријарх тим насловом.</p> <p>„Не Секулића... каквог Секулића,“ одго |
с мѣста макнути.{S} Он наслони главу на наслон од велике столице, у којој је сѣдио, па стане са |
толицу, која стојаше при писаћем столу, наслони лакат на стол, а главу на руку, и суза му се за |
, те се немогаше с мѣста макнути.{S} Он наслони главу на наслон од велике столице, у којој је с |
p> <p>Код њега је стојао онај прњаворац наслонивши се на убијствено оружје.</p> <p>Овај је мора |
рати убијци, кои је једнако ту на пушку наслоњен стојао, као да бијаше фигура од камена!</p> <p |
а другу страну.</p> <p>Госпођа Пуљиница насмѣје се сладко и громко овом вицу; а стара тетка ниј |
ручицу, да те одведем.“</p> <p>Ленка се насмѣши и рекне: „С драге воље, драги отче.“ Даде му ру |
химандрит погледа на протођакона, па се насмѣши и проговори му: „А од кад се ви бавите са науко |
ога, већ батина!“</p> <p>Архимандрит се насмѣје својој приповѣдци а о.{S} Теофан у пуној збиљи |
овори послѣ подужег ћутања патријарх, и насмѣши се. — „Гледај га само, како стои.... марки Поза |
дѣ је мислио себе, те је мало жмирнуо и насмѣшио се у једно доба.</p> <p>„Трѣба прије свега зад |
; а архимандрит окрене лице на страну и насмѣши се мало.</p> <p>Затим продужи архимандрит свој |
жала добит.“</p> <p>Патријарх се весело насмѣши: „Добро је, добро!{S} Хајде само даље.“</p> <p> |
/p> <p>Ленка је ћутала и кадкад се само насмѣшила.</p> <p>Домаћин покушао је више пута да и њу |
марки Поза у мантији.“ На ову примѣдбу насмѣје се патријарх гласно. „Што си тако отромбољио та |
се мало боље, кад види да се патријарх насмѣши.</p> <p>„Установите В. Светости, у манастиру Кр |
м вам сигуран ни за кости.“ Калуђери се насмеју, па га онда <pb n="127" /> стану разговарати.{S |
д гостију.</p> <p>„Немој да ти се у очи насмијемо!“ рекне му господин. „Отац Теофан игуман?{S} |
а кога замахнуо... да сам на кога ножем насрнуо... а ти људи, како видим могу рећи и оно, што н |
иште и непробитан штит против ма каквог насртаја.“</p> <p>„Тако и јест,“ дода на ово архимандри |
ожеви како плећку конабе; поплаши се од насртаја каквог послѣ тога благовања, па узме велику ма |
што му драго: барем сам се осигурао од насртаја братије у манастиру до излазка комисије; а кад |
вори што се тиче ствари, и неразтежи ко Наста ташке.“</p> <p>„Е, господине,“ одговори сведок, „ |
дговор.{S} Кад овај подуже непослѣдова, настави даље: „Шта те може овдѣ задржати.{S} Будућност |
</p> <p>„Зато недобисмо од ње гласа“, — настави архимандрит. „Ево шта пише: „Високопречестњејши |
метима...“ прихвати Ленка.</p> <p>„Да,“ настави тетка, „и то си чула од мене, па штап у руци, п |
у ових месојеђа?</p> <p>„„Добро дакле,“ настави архимандрит, „а ви ћете нам о том балу приповѣд |
тојатељ уситнив гласом.</p> <p>„Дакле,“ настави архимандрит, „чујте, да вам кажем шта на вас до |
вршио лекцију.“</p> <p>„Све ове школе,“ настави о.{S} Теофан, у својој ревности и непримѣчавају |
му небијаше суђено дуго митрополисати,“ настави архимандрит.</p> <p>„Он је умро 31.{S} Јула 184 |
али нерекну ништа.</p> <p>„Јест, јест,“ настави онај. „Нељуби се само устма, него и очима, и ру |
о уздахне честити овај калуђер, па онда настави опет мирно и тихо свој разговор овако:{S} Јест. |
Теофан с најпунијим освѣдочењем, и онда настави: „па благо нама кад будете!“</p> <p>Епископ Хра |
отице отворио, учини поклон до земље, и настави свој подругљиви смѣх, у кои сви други из гласа |
ријархом поћи.{S} Зато смѣшећи се и сам настави шалу и рекне:</p> <p>„Макар ме мало и прочупали |
ком знак да говори даље.</p> <p>Калуђер настави, како су га смѣста затворили и стражу поставили |
, „ово су наши рецепти.“</p> <p>Калуђер настави даље: како се убо у ногу, нож тргнуо и оне разт |
смислу знати.</p> <pb n="50" /> <p>Сад настане моменат, у ком су обоица ћутали.</p> <p>Иза кра |
стојатељ а што је подчињени калуђер!{S} Настојатељ је господар а калуђери су само његове руке.{ |
er" xml:id="SRP18730_C10"> <head>10.{S} Настојатељ дипломат.</head> <p>„Ти си необично добро сп |
er" xml:id="SRP18730_C13"> <head>13.{S} Настојатељ кесеџија.</head> <p>Дошавши у манастир К... |
er" xml:id="SRP18730_C15"> <head>15.{S} Настојатељ крпа.</head> <p>Наједаред се укаже очима дол |
нек.</p> <p>— — „Двѣ године прођоше.{S} Настојатељ се двору покорио.</p> <p>— — „Мене пошљу за |
мора за сваки корак свѣдоке тражити.{S} Настојатељ је господар у својој кући.{S} За њега је и о |
н осорно. „Зар ћемо тако далеко ићи, да настојатељ манастира мора за сваки корак свѣдоке тражит |
и су ту били — ево им имена“ — ту преда настојатељ нѣки списак имена комесији — „изпитајте мана |
ошт већу снагу над њим имате него његов настојатељ, ма да му је брат рођени.{S} Сад није савѣтн |
свѣдоке преслушати.“</p> <p>На то дође настојатељ и позове господу у трапезарију на обѣд.</p> |
зтрага се дакле започне.</p> <p>Кад уђе настојатељ у собу и види ове припреме, прође га језа, и |
Јест.“</p> <p>Архимандрит зазвони и уђе настојатељ. „Зовните отца намѣстника, па дођите и ви с |
?“ запита га архимандрит.</p> <p>„Да је настојатељ за свѣдоке довео пред комисију две „кукавице |
т је чекао подуже на одговор, па кад је настојатељ све једнако ћутао, позове о.{S} Теофана, да |
и.</p> <pb n="95" /> <p>И доиста био је настојатељ у правој неприлици.</p> <p>Најпослѣ нагне је |
бих томе о.{S} Теофану показао, што је настојатељ а што је подчињени калуђер!{S} Настојатељ је |
и бука и била је прави узрок, за што је настојатељ послѣ о.{S} Теофана окривио.</p> <p>Архиманд |
измакне на ходник.</p> <p>„Јао!“ рекне настојатељ ходећи у своју ћелију, сам себи. „Шта је то? |
сли пробуђују.{S} Под тим утиском рекне настојатељ нѣким начином узвишено: „Е па кад он мени пр |
естњејши господине архимандрите,“ почне настојатељ бранећи се, „да сам ја ових месојеђа једно д |
ти.{S} На примѣр: ко ће одобрити, да се настојатељ опија?{S} Неваља то ни кад чини тајно у свој |
оци преслушају, а разумѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постарао.</p> <p>Тргне |
урадио?“</p> <p>На ово питање стане се настојатељ за одговором обзирати.{S} Што му је прије би |
Ако ми ту вашу теорију уважимо, онда ће настојатељ моћи не само имати пријатељице, <pb n="104" |
у којој мора вѣк свој да проведе?{S} И настојатељ је човѣк, и мора му се допустити, да буде чо |
а из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ, неби ми се могло допасти!“ примѣти на то оз |
ѣће изненада.{S} Ту ми заслугу призна и настојатељ и братија јавно на братском сабору!{S} Нећу |
а сам калуђер, и да има на мене право и настојатељ, и црква а и народ оне цркве.{S} Ја нити сам |
ни присмрдити, у толико мање, што живи настојатељ зна цѣнити лѣпе очи боље, него сви, који су |
а се то несмѣ трпити.{S} Онда ће такови настојатељ и на страни, у друштву, то исто учинити, па |
за домаћина рекне истима: „Најврѣднији настојатељ Фрушкогорски, господин игуман Ананије.“</p> |
м јавно.</p> <p>— — „Управу прима стари настојатељ, кои је пре мене исту водио.</p> <p>— — „Ево |
у?“</p> <p>„О имамо их доста“, одговори настојатељ; „овдѣ су скоро све саме букве, мало храстов |
високопречестњејши господине!“ одговори настојатељ уситнив гласом.</p> <p>„Дакле,“ настави архи |
>„Потврдиће, све ће потврдити“, примѣти настојатељ и по други пут, незнајући смисао предишавшег |
бе; али то нечује нити архимандрит нити настојатељ.{S} Него је морало бити што издашно, јер се |
љевања.</p> <p>— — „Синоћ ми рече бивши настојатељ, да се озбиљно бои за мој живот, јер му је ј |
далеко прѣ подне ступи у ћелију му сам настојатељ, па га позове, да дође пред комесију.</p> <p |
ућа у ово врѣме подигнуло, од кад је он настојатељ.{S} Ми мушки знате, не <pb n="113" /> послуж |
лушају се и остали, што их бијаше навео настојатељ, и сви приповѣде онако, као и она два прва.< |
ена, држање господско.</p> <p>То је био настојатељ манастира, архимандрит Партеније.</p> <p>Зас |
стирско стање поправи.</p> <p>— — „Како настојатељ тако и братија недају се лако разставити од |
одом прелио, кад чују, како им је прошо настојатељ код господина протођакона.</p> <p>У девет са |
усти.</p> <p>„А хоћете ли му бити добар настојатељ?“ запита Ленка спуштајући очи к земљи.</p> < |
ро бити!</p> <p>— — „Дође и архимандрит настојатељ у манастир.{S} Мои хрђави снови учестају.</p |
/p> <p>Хранислав је био као архимандрит настојатељ у манастиру Раковцу.{S} Манастирско добро чу |
.“</p> <p>Уђу у порту.</p> <p>Дочека их настојатељ игуман и нѣколико калуђера и ђака.</p> <p>Си |
нати кут направио.</p> <pb n="98" /> <p>Настојатељ очевидно није ни схватио прави садржај рѣчи |
о да чује, шта ће онај да рекне.</p> <p>Настојатељ најпослѣ премучи муку, и проговори: „Е кад ј |
ворена, кад смо на ручак отишли.</p> <p>Настојатељ је ћутао.</p> <p>У тај час му бијаше пукло м |
а на што управо има да одговори.</p> <p>Настојатељ немогаше очевидно да нађе одговора, барем у |
зубе и потмуло, али разговетно.</p> <p>Настојатељ небијаше разумѣо, него мислећи, да га протођ |
и намѣстника никако да недирају.</p> <p>Настојатељ је намрштен читао бурунтију.{S} Кад је прочи |
извршио — ни оде у своју ћелију.</p> <p>Настојатељ није разумѣо духовно разположење свога проти |
на то неодговори са чујним „бе!“</p> <p>Настојатељ се забезекне, шта је то, кад овај звук чује, |
потврдити, што сте ви рекли....“</p> <p>Настојатељ недочека да архимандрит доврши, него живо по |
, а ви се нађите ту пред врати.“</p> <p>Настојатељ оде.</p> <p>Архимандрит погледа на протођако |
иће мѣста, гдѣ ћемо се састати.“</p> <p>Настојатељ се стане обзирати за вратима, па онда обзиру |
, добро,“ одговори на ово архимандрит. „Настојатељ је човѣк као и други људи; и манастир је она |
јатности.{S} Лака им земља!</p> <p>— — „Настојатељ незна ништа од економије, а при том је нехат |
„Ево ме у новом манастиру.</p> <p>— — „Настојатељ мора да се што у двору замѣрио, јер дворска |
на и јошт једног старијег архимандрита, настојатеља манастира Р.</p> <p>Представе се.</p> <p>До |
<p>Други калуђери погледали су на свога настојатеља <pb n="234" /> чисто запанути, као да хоће |
идуће зиме на највеће задовољство свога настојатеља и извршио.</p> <p>Но док небијаше дошло врѣ |
да опет као нехотице падне му поглед на настојатеља, али се брзо од њега одврати и помркне, зна |
е угодна.</p> <p>Архимандрит погледи на настојатеља питајућим погледом.</p> <p>Овај је био прос |
> <p>„Одлази од мене!“ дрекне за тим на настојатеља; „ја нећу ни да ко може помислити, да је ко |
ати.</p> <p>„У здравље нашега господина настојатеља ове свете обитељи.{S} Да му бог да да ове г |
бских деспота.</p> <p>Није само кривица настојатеља тих манастира, што те ствари нису тако опис |
ија прошла као и све скоро друге против настојатеља манастирских предузимане: остало је по стар |
ку, ако га сви нехвале као најврстнијег настојатеља.</p> <p>„Па и госпође наше и госпођице... ш |
а.</p> <p>— — „Интриге братске и бившег настојатеља доведу ме до очајања.{S} Ужасно је то, хтѣт |
лѣта или другу какву стихиру... таквог настојатеља нема више у Фрушкој Гори.{S} Високопречестњ |
је истина, и зато ћу сутра именоване од настојатеља свѣдоке преслушати.“</p> <p>На то дође наст |
било, тај ће увидити, да је ово питање настојатеља морало нѣмим учинити.{S} Он је ћутао, као д |
сник, сазове архимандрит све калуђере и настојатеља и почне им говорити:</p> <p>„Честни отци.{S |
илостиво издати пасош, да идем и тражим настојатеља човѣка, па да се станим тамо, гдѣ такова на |
знам, гдѣ ми је глава!{S} То је дужност настојатеља, да воде бригу о манастирима и калуђерима: |
протођакона.</p> <p>У девет сати позову настојатеља к архимандриту.</p> <p>Овај је сѣдио на кан |
осподин Гаврил М. мало пређе у одсутсву настојатеља манастира Јазка а сад опет удову манастиру |
нако, као и она два прва.</p> <p>Сви су настојатеља хвалили... али незнамо је ли му било по вољ |
та добра у своје руке узети, а разкошне настојатеље уклониће од управе манастирске, кад неуму д |
<p>Ово је ишло све своим путем, и план настојатељев, у колико се тицаше манастирске користи, п |
офан чуо је, што га очекива ако одговор настојатељев изпадне противан њему.{S} Али је он био сп |
је добру ексхортацију, да он има налоге настојатељеве строго изпуњавати; па кад му се каже, да |
{S} Народ?{S} Зацѣло не; него пријатељи настојатељеви; господа солгабирови, јурасори, ассесори, |
ки преведе значи: што је црквено, то је настојатељево, а што је бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ |
није народно, него калуђерско, и управо настојатељево.{S} Земље и зграде то су основатељеве; а |
иновник примѣти ту промѣну како на лицу настојатељевом тако и у погледима калуђера.</p> <p>Он с |
угризе.{S} Зато су му се нова браћа са настојатељем заједно од њега уклањала.</p> <p>Нико га н |
одмах прибере, на све приправан оде са настојатељем, који га пред комесију изведе.</p> <p>Ту с |
но нећу вам казати имена.{S} Био је са настојатељем и братством врло добро познат, радо су га |
тријарху, и то заједно са архимандритом настојатељем.{S} Кад патријарх прочита мој опис жалости |
овори:</p> <p>„Ви нам недате барјака, а настојатељи талира.“</p> <p>„Оче! ти губиш из вида, пре |
ности дижу, разсипање пада у очи.{S} Да настојатељи манастирски држе имање у реду, па ма од при |
ан?{S} То би било само онда, кад би сви настојатељи били као отац Теофан; али од те наше господ |
ушка гора пуна.</p> <p>Дошли бѣху многи настојатељи манастирски и прости калуђери.</p> <p>Да и |
ствовању при служби придруже се и други настојатељи и калуђери, кои бијаху <pb n="287" /> дошли |
вори о.{S} Теофан.</p> <p>„А гдѣ су вам настојатељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли, да све ја |
тирски треба да имају више новаца, него настојатељи.{S} Знате како наши људи кажу: што црвено ц |
вор.{S} У старија времена дозиђивали су настојатељи манастире, чували су своје имање, и што је |
ијих народа одавно били учинили.</p> <p>Настојатељи су само у том јако сгрѣшили што се нису ста |
манастирског нижег клира нележи, да се настојатељима одржи неограничена управа у имању манасти |
ће тим боље бити свима, и калуђерима и настојатељима.</p> <p>„Код тебе сам познао више ствари, |
ћих хаљина нема а тако исто ни у собама настојатељским.{S} Астали и столице поломљени и разбаче |
волите се извѣстно изразити.“</p> <p>На настојатељу видило се да га нѣшто гуши.{S} Онај фатални |
он казује.“</p> <p>О. Теофан окрене се настојатељу говорећи: „Господине администраторе, немојт |
е.“ То рекне, метанише, и приступи руци настојатељу, али му је овај недаде цѣливати.{S} О. Теоф |
д се од пута мало очисти и уреди, оде к настојатељу, и преда му писмо од администратора митропо |
ди ако јошт није устао, и да га зовне к настојатељу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
управу манастира, одузевши ју досадањем настојатељу архимандриту.{S} Изрично ми изјави, да ћу ј |
и милионарима, а камо ли сиротом каквом настојатељу манастира.{S} Будите ви без бриге!{S} Гдѣ с |
јаше му десна рука.{S} Он се био научио настојатељу бити покоран и послушан, па по том није мог |
да свѣдоче,“ примѣти на ово архимандрит настојатељу.</p> <p>„Неће!“ рекне овај, тргнувши се. „К |
што желити могу.{S} Они ће сами најбоље настојати, да те жива направе мртвим.{S} Буди без бриге |
чину <pb n="170" /> и позиву, што већма настоје за тим, да нам куће цвѣтају: тим су мени дражи |
, да је наша дужност!“</p> <p>„Е, дакле наступајуће дане провешћемо у строгом посту и молитви; |
ати.</p> <p>„Године 1842, 28. септембра наступи управа митрополита Рајачића.{S} Ако митрополит |
све што ваља, па почни како врѣме за то наступи.</p> <p>„Јеси ли задовољан?</p> <p>„Ја мислим, |
"> <head>9.{S} Нов човѣк.</head> <p>Ноћ наступи.</p> <p>Ноћ је духовник дана.</p> <p>Може сваки |
и немарљив.</p> <pb n="301" /> <p>— — „Наступи нов живот у манастиру, кои је смѣрао да се мана |
Он учини примирије с народом.{S} Управо наступивши велики догађаји у Европи баце наше мало гиба |
уштук неолади.“</p> <p>Међутим је Ленка насула и тетки и себи.</p> <p>Кафа је врло добро изглед |
се патријарх. „Немогу <pb n="353" /> ја натѣрати манастире да тај терет на себе узму!“</p> <p>„ |
">Hoch!{S} Hoch</foreign>.!“ те и друге натѣра, да се сви стану дерати из петиних жила: „<forei |
одсијаваше нѣшто, што младу жену чешће натѣра, да предмет погледу на другој страни потражи.</p |
неучинимо ништа: ми ћемо у истини сами натѣрати народ, да потражи натраг аманет, коим управљат |
ио, да му доиста шпанске чизме на главу натичу; тако му се учини, да му се лубања разпаде.</p> |
трого изпуњавати; па кад му се каже, да наточи чутуру, онда да неда и на здравице, и тако даље. |
о на прагу грѣха, кад ме мисао на тебе, натраг поврати.{S} Та ти си горе јошт био гоњен, па нис |
а ум, те онај час тргне кашиком од јела натраг.</p> <p>„Ко зна је ли чисто?“ промумла лагано кр |
но.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче патријарх у крајњој љутости.</ |
даље.“</p> <p>Ово рекне, па нагло пође натраг друштву.</p> <p>„Та неће нико појести тетку.{S} |
боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг довели, неби јој ништа било, пошто би се показал |
оје бијаше добио од архимандрита, овоме натраг и рекне: „Али ово није ушло у живот, нема дакле |
да скочи.{S} Али како опази ђака, тргне натраг, и само се окрене к зиду.</p> <p>„Шта је том чов |
не своје висине.</p> <p>Патријарх тргне натраг.</p> <p>Он се окрене од о.{S} Теофана, оде на пр |
формацију забележи.</p> <p>Он се окрене натраг и одговори: „Гледајте ви ваш риф; а моје перо и |
ви у кревету.</p> <p>Но глава јој клоне натраг.</p> <p>Она је била.... мртва.</p> <p>О. Теофану |
сија свршила је свој изпит и кренула се натраг у Карловце.</p> <p>Архимандрит Арсеније није хтѣ |
и глас србског народа; влада се повуче натраг.</p> <p>„Опасни облак са своим смртоносним муњам |
дмах људе на све стране, да га ухвате и натраг доведу: али се ови врате <pb n="44" /> о празним |
дин,“ проговори стара, кад га изпрати и натраг се врати. „То је прави господин.{S} Јошт нисам в |
допадаше, и што се овај више уздржаво и натраг повлачио, то се лѣпа Ленка све јаче за њим разга |
p>Патријарх се мало прошеће к прозору и натраг, па онда стане пред о.{S} Теофана и запита та ст |
ст патријарха прећи, па да ће га к себи натраг позвати, зато је ишо врло лагано прѣко дворске а |
истини сами натѣрати народ, да потражи натраг аманет, коим управљати неумѣмо.{S} За то велим и |
м једнога од оне двојице, пљусне главом натраг, те мал неразбије нос отцу еклисијарху, који је |
> <p>Пре свега повуче се једним кораком натраг, па онда кад види управо шта је, полети к огњишт |
.</p> <p>Патријарх ступи једним кораком натраг.{S} Он је помислио, да је то какав агресивни кор |
даред низ доксат заједно са пуном ћупом натраг скотрља, и тамо под басамаци некако сложи.</p> < |
уги један корак иду за њим, па је турао натраг онога, кои се усудио пред њега или уз њега ићи.< |
га погледи, оде к прозору, али се брзо натраг врати, и сматраше подуже калуђера.</p> <p>Овај о |
се друштво дигне и упути се у манастир натраг.</p> <p>У исто доба упустио се бијаше архимандри |
владику у руку, па одступи три корака у натраг и стане са спуштеним главом.</p> <pb n="65" /> < |
p>О. Теофан повуче се ближе к вратима у натраг, и стане тамо прекрстивши смѣрно руке на прси.</ |
је све корак по корак од чуда и ужаса у натраг одступао, и напослѣдку се нашо већ код <pb n="66 |
к у собицу, повуче управитеља за скут у натраг, и повиче јаче: „Натраг, господине, сад ће га сн |
а!“ Ово рекне, па јој пружи ону изправу натраг.</p> <p>Она је нехтеде преузети.</p> <p>„Немој т |
прњаворца, и похита ко о.{S} Митрофану натраг, ускоривши кораке.</p> <p>Кад дође к том мѣсту и |
екао, да <pb n="360" /> га к патријарху натраг позову.{S} Послѣ је чекао подуже времена, неће л |
итеља за скут у натраг, и повиче јаче: „Натраг, господине, сад ће га снаћи.“</p> <p>И доиста се |
стане, дигне руку с ножем и повиче им: „Натраг од мене, да ме се нисте такнули.“</p> <p>Други к |
да ће га за цѣло послѣ ручка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кранц“ је била гостионица у Н. Саду, чини |
идијецези било је рѣдко проста сељанина наћи, кои је знао, како митрополит изгледа.{S} Може бит |
та ни почео, може се узрок барем у томе наћи, што је кратко врѣме митрополисао.{S} А можда се н |
е ствари изићи на видѣло, па онда ће се наћи људи, који ће из тога конзеквенције изводити, како |
о говорим, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим други.,“</p> <p>„Али ти бушиш, отче! — Но |
а друг му: „Можда ће госпођа Ленка више наћи задовољства у конверзацији са духом архимандритом, |
ослѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле сам ја имадем.“</p> <p>С тим по |
ио, примио се чудесно.{S} Једва је било наћи чокота, ком је куњао и о ком се сумњало да ће се о |
ствовање!{S} Неможе га се човѣк довољно науживати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да се то даје научит |
својом снагом створи, неимајући довољне науке ни стварајућег духа.</p> <p>Прѣко епископа Хранис |
Хранислав имао је извѣстно много дара и науке; али слѣди хисторичне нити <pb n="74" /> је у наш |
вао; лако зато, што му је недостајало и науке и свѣтског изкуства; а за духовника није се мого |
уман Ананије нити је био велика рода ни науке.{S} Он је својим трудом и привржености код митроп |
оме ваљаше у манастирима отворити извор науке и пружити срѣдства, да из тога извора сваки узмож |
проговори му: „А од кад се ви бавите са науком о шумским дрвима?“</p> <p>Протођакон мало једови |
Но кад бити неможе, служиће ми само за науку, да се боље чувам змије, која ми је праматер прев |
имадоше одкуда учити, па их манастир на науку посла.. већ сам видио школу нову, велику, чисту, |
кои би ову за наше доба врло благодарну науку слушали, те се за шумаре и лугаре успособили.“</p |
изкусио да имаш велике таленте, па сам наумио да те своим временом подвргнем синодалном изпиту |
<p>Он је био чудновата слика.</p> <p>У науци и владању био је безпрепорно најбољи од свих наши |
> <p>„А друго ја хоћу да и други народи науче ту нашу красну поему.{S} Ово је србска војводина, |
</p> <p>Домаћин архимандрит био је врло научен човѣк.</p> <p>У погледу начина, коим се обходио |
дворница се опет закикоће. „Е, нисмо ми научене на дукате.{S} Ја би била задовољна и са банкама |
му чинити.{S} Осим тога упутићу га, да научи лѣпо служити.{S} Ја сам из оне школе, која је на |
у довео, и ја сам наредио да то свирати научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи |
к се састане са адвокатом и док га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p> <p>У Н. |
таро.. <pb n="186" /> тупо.{S} Ја овако научила, па шта ћу.{S} Но добро, што није Видаковић жив |
и мого бих ја посумњати, да сте ви људе научили шта да говоре, јест.{S} А кад би људи овамо дош |
ви подајте отцу намѣстнику, њега су већ научили.“</p> <p>„Жао ми је, ал ћеш се вратити са празн |
го да покаже да је и он језик круновине научио, повиче горопадно: „Мир всѣм!{S} То је он често |
офан бијаше му десна рука.{S} Он се био научио настојатељу бити покоран и послушан, па по том н |
p>„Али ми најпрѣ кажите, да вас није ко научио, како да говорите?“ запита архимандрит.</p> <p>„ |
и, морали би се запитати, да их није ко научио, шта ће да говоре, јест, и морали би се опоменут |
раво о.{S} Теофане, које тебе том свему научио?{S} Јеси ли ти о том разговарао са твоим докторо |
.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да се то даје научити!{S} То је мени Богом дано!{S} Зашто досад ко не |
та архимандрит.</p> <p>„Није; ко ће нас научити.{S} Господин нам је само реко, да смо мало били |
е убије, како се макнете, да бѣжите.{S} Научићу ја вас држати свете обѣте, које сте положили.{S |
илазити све просторије, да види како се находе и споља и изнутра, јер је све ваљало оправљати и |
чисти небески анђео, кои се међу људма находи само да познаду да има таквих створења, па ће до |
вало стање исте цркве, како се у Русији находи.</p> <p>„Мушицки није био никада човѣк, кои би н |
ти мѣсто, гдѣ се тај врло важни рукопис находи, јер тому има врло много узрока.{S} Доста би бил |
е народ цѣливао крст и еванђеље, што се находише на истом покрову, или узнешености, коју је умѣ |
један сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у другој капу камилавку.</p> <p>Бирај, п |
овора живио.{S} Од универзитета нема ни нацрта.</p> <p>Гимназија је остала за њим у горем стању |
кои у почетку акције или јошт и пре те нацртају, изјалови се врло често које протупланом непри |
тира, што те ствари нису тако описане и нацртане, да их може видити и онај, који нема прилике и |
ва србске војводине дошо у Нови Сад.{S} Начелник даде приредити лов у риту.{S} Но кад буду на м |
аса.{S} У највећој својој невољи повиче начелник на званичне послужитеље, да иду у трску и лају |
без шампањске батерије.</p> <p>Окружни начелник заплетао је мало језиком и говорио брзо; а врл |
одобравали, кад би што реко.{S} А послѣ начелника говорио је он највише.</p> <p>Кад дође до здр |
домаћин, и наздрави њег. високородију, начелнику окружја, <pb n="233" /> стубу државе и перјан |
а то рећи у двору патријарховом.</p> <p>Начелнику бијаше та музика очевидно врло угодна.{S} То |
и, Шокчевић, предсѣдници судова, срезки начелници, предстојници порезких уреда, и сви други гла |
, благодѣјанија, и др.</p> <p>„Треће је начело његово било, такт у свему.</p> <pb n="255" /> <p |
каква повода.</p> <p>„Одтуда му је прво начело било: дисциплина најстрожија.</p> <p>„Друго наче |
: дисциплина најстрожија.</p> <p>„Друго начело његове црквене владе било је развијање цркве и ц |
, него разхода.{S} Шта више, имао је то начело, да се у рачунима и неизказује, да манастири има |
овести ни са његовим бољим знањем ни са начелом правде и интересом православне цркве.</p> <p>„Г |
м страхопоштовањем, ако је да он и даље начелствује, благоволите ми премилостиво издати пасош, |
сад опет удову манастиру као најстарији начелствује, и против манастирских правила непрестано с |
а је најстарији над осталима први, и он начелствује.{S} А ако тај старѣшина домашња дѣла небреж |
о у врт манастирски, кои је изгледао на начин малог парка.</p> <p>У соби до киоска налазио се к |
а Лазара са тѣлом угодника, на сваки је начин света реликвија, какву рѣдко кои хришћански народ |
<pb n="222" /> као да је владика.{S} И начин му је био врло углађен: видило се да се морао кре |
на њему господски, и хаљине и персона и начин.{S} Не као онај наш у К. неочешљан, неодељан; нит |
звук чује, који несадржаваше ни на који начин што за њега похвално; а архимандрит окрене лице н |
начај изазивања.</p> <p>Појава на сваки начин необична, снажна, импонујућа; к том морамо додати |
е добро чувати и да се постара на сваки начин да неутѣче.{S} Калуђер је стојао долѣ са своим пр |
и него изправити).{S} Остао је на сваки начин јошт извор, из ког се могла црпити та жива вода, |
двора у Карловци поруку, да ће на сваки начин доћи у комесији и протођакон, са овим је већ био |
ивна, милином бајна!...</p> <p>На сваки начин отворило се полѣ за особито занимљиву дипломатичн |
адгледати“, рекне ова.</p> <p>„На сваки начин!...</p> <p>Сад уђе ђаче и јави да су кола готова. |
у из манастира отићи.“</p> <p>„На сваки начин“ проговори архимандрит.</p> <p>„Доћићу и ја с њим |
епримѣчавајући, да га патријарх на фини начин персифлира, „имале би се заводити систаматично, м |
у задруге, а не слуги; премда ни на кои начин разкошну.{S} Али онда трѣба од њих искати, да сво |
ити свући се и у свѣту као поштен човѣк начин живота потражити,</p> <p>— — „Са концем године пр |
у занат буде приличило.{S} На сваки пак начин признати морамо, да нам се тим измакла особита за |
ати: мора ли то тако бити!{S} И нема ли начина да то буде боље!{S} Јест. <pb n="125" /> Слушајт |
је врло научен човѣк.</p> <p>У погледу начина, коим се обходио у друштву, била су два мњења.</ |
.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити сходне начине, да се млада госпођа од манастира неодбије.</p> |
сеце учити се онако, како се о том план начини.{S} Ту би имали помоћи и користи од околнога нар |
бијаху <pb n="287" /> дошли, те се ово начини изванредно торжественим.</p> <p>Појали су најсла |
анас има 14 манастира; а у старије доба начинили су били ту малу Свету Гору. –</p> <p>Рил је бу |
држте се ви само оних правила, која су начинили другачији људи, него што је твој доктор и њего |
економ је добар.{S} Па може се из њега начинити и какав Доситеј, пак да видиш свѣта у манастир |
а о. <pb n="168" /> Теофана, — „може ми начинити скандал и побѣћи из манастира.{S} А како ме гл |
м је семинарија прѣко нуждна, а овим би начином трошкови много мањи били, него да се семинарија |
</l> <p>Пак пошто се видило, да је овим начином семинарија осигурана, одреди цар Леополд II. да |
pb n="298" /> сва изсѣчена најштетнијим начином.{S} Прошле зиме хватови усѣчени и продани за 80 |
Под тим утиском рекне настојатељ нѣким начином узвишено: „Е па кад он мени прашта, праштам и ј |
<p>На ово пружи руку посве пријатељским начином старој госпођи.{S} Ова га пољуби у руку.{S} Он |
ућути.</p> <p>О. Теофан ћутао је равним начином.</p> <p>Наједаред дигне очи на архимандрита и з |
азали смо, како се калуђер сав чудесним начином потрѣсо, кад је она гласом ужаса и поуздања рек |
ополит у гвозденом процѣпу.{S} Коим тим начином... ил урадили ил изпросили, али се морало на кр |
Теофана донели, а они одрекоше свѣдочбу начином кои пуну сумњу рађа да није онако било.{S} Оче |
S} Истина је, да се трудио накнадити их начином његовој мисли одговарајућим.{S} Митрополит Стра |
буко своју галу са трокутним шеширом по начину царског кочијаша у Бечу.{S} Острагу су стојали х |
мислио је шта му радити ваља, пак је по начињеном плану поступао: он је и управу манастира и др |
писаних табака, па онда гледећи у њих, начне даље говорити: „Видите само.{S} Цар је потрдио за |
аласева у срдце запљусне... у глави јој начне мозак врѣти... несвѣстица је ухвати... руке јој с |
а добро.{S} Ми му нисмо ништа рекли.{S} Наш је ћеф добро <pb n="10" /> вино пити.{S} То кошта м |
ого бити предметом побожног похађања за наш оријент, као што је ћаба у Меки за исток мухамеданс |
ријарх нема тога гласа и славе, што има наш домаћин.</p> <p>„Иди цару... хвале га!{S} Иди минис |
„Јест, кад би само стојао за нама какав наш главнокомандујући.“</p> </div> <div type="chapter" |
ју грану умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити се он |
тра у јутру дођу манастирске тарнице, и наш млади умѣтник „бичопуцанија“ оде и без ручка у свој |
е на том неправом путу.{S} Наша црква и наш народ уздануће, кад изкуси, да смо могли толики кап |
едбе доносила.{S} А у те власти спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће народ најпослѣ мана |
о, али мени су казивали, да је и велики наш Стратимировић разцѣпљено срдце расом завио.</p> <p> |
аљине и персона и начин.{S} Не као онај наш у К. неочешљан, неодељан; нити гледи као свештеник, |
дотѣривао до тога да умре од глади као наш просвѣтитељ Доситије у манастиру Хопову, нити је ши |
е овом крају разговора.{S} Ко зна, како наш свѣт гледа на наше фрушкогорске манастире, тај ће р |
<p>„Даћу ти да садиш, дотично продужиш наш шљивик, да буде, каква га нигдѣ нема; а одредићу ти |
од нас је овако,“ одговори митрополит; „наш господин пекар држи ваљда да му нема суда, па остај |
ми се, и даље на том неправом путу.{S} Наша црква и наш народ уздануће, кад изкуси, да смо мог |
о дивно служи; сви су осѣћали да служба наша постаје његовим чинодѣјствовањем насладом срдца и |
и несумњиви положај у држави.{S} Црква наша имала је пре тога од стране католичке црквене упра |
нима Угарске.</p> <p>Тим добије и црква наша и свештенство признати темељ и несумњиви положај у |
ред њим је лежао о.{S} Амфилохије, кога наша приповѣтка добро познаје, у стању, ком се свак сми |
тељем нашег манастира!</p> <p>„Знаш, да наша обитељ није богата, што више да је сиромашна.</p> |
да трпи, баш за то, што наводно дотична наша права небијаху законом државним призната.{S} Ови н |
ј кући почивају, то се мени чини, да је наша дужност!“</p> <p>„Е, дакле наступајуће дане провеш |
на је тек само једна куварица, ваљда је наша прѣча него њена.“</p> <p>„Видим ја већ, куд се овд |
вакова управа изтргнуће та пре та после наша манастирска добра из руку калуђерских, и дати их.. |
је жао?“</p> <pb n="356" /> <p>„Што ће наша црквена повѣстница име Ваше Светости“ — ту заћути. |
а, праштам и ја њему... и нека буде тим наша ствар свршена.“</p> <pb n="101" /> <p>„ Е за данас |
андрит. „Кажи нам и то.“</p> <p>„Управо наша вамилија зове се Крстоношић, <pb n="110" /> али на |
те мрзе... али ја те уважавам.</p> <p>„Наша господа обично немаре, кад им млађи теже на више.. |
и из народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло благодарну науку слушали, те се за шумар |
дплаћивала.</p> <p>„Најпослѣ, колико ја наше манастире познајем, њима ваља само добру управу и |
вора.{S} Ко зна, како наш свѣт гледа на наше фрушкогорске манастире, тај ће разумѣти топлу жељу |
вених планова, немојте заборавити ни на наше сироте манастире и калуђере.{S} Ово су много мање |
пак је нарочито на то мотрио, да се са наше стране неда никаква повода.</p> <p>„Одтуда му је п |
ѣ озбиљно. „Чим би провели вечер?{S} Та наше госпође знаду, да непуштају са другог свѣта ни пат |
м га на улици видила, кад пролази поред наше куће, па ми се чинио, да није као други људи...{S} |
би добро било, да дођу под управу какве наше корпорације (заведенија); али може и сама влада од |
лику корист а уједно и на славу и цркве наше и народа.“</p> <p>На ово запита патријарх о.{S} Те |
а, да се устрои семинарија за богослове наше цркве у Карловци.</p> <p>На зграду ове семинарије |
заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣло, па онда ће се наћи људи, к |
нијег настојатеља.</p> <p>„Па и госпође наше и госпођице... шта велите?{S} Нема му пара!</p> <p |
право што митрополит.</p> <p>Но у врѣме наше приповѣтке није било митрополита.{S} Митрополит Ст |
p> <p>„Уз народне Новине имао је укупне наше учене млађе силе за своје савезнике.{S} Сви дакле |
ога живота.</p> <p>Калуђере и манастире наше познавао је из непосрѣднога изкуства скрожђу и скр |
ојатељи били као отац Теофан; али од те наше господе има више њих, <pb n="11" /> кои мисле као |
аступивши велики догађаји у Европи баце наше мало гибање у запећак.</p> <p>Митрополит Стратимир |
а.</p> <p>„Пијте браћо, та то је ваше и наше.{S} То су наши стари садили, наши предшественици, |
на, и право чини, јер нити је његово ни наше, па што га неби дао... био би луд кад га неби дао. |
/p> <p>„А најпослѣ, хоћу ја да пренесем наше народне мелодије и у други свѣт.{S} А надам се, да |
послужујемо у манастиру толико, колико наше женскиње.{S} Оне су праље, у баштама раде, оне куп |
е ме од врата.“</p> <p>Да упознамо мало наше читатеље са Њ. Екселенцијом, с којом ће о.{S} Теоф |
умѣм казати све како ваља; зовните само наше изврстније људе.{S} Они ће вам све доказима потврд |
а славу Бога, на корист људи и на добро наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. воље ће бити....{S} Хајде |
учињено за то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што учинити.</p> <p>Наравна је ствар, да ми |
но ми ћемо их дати у преводу, као што у наше време ишту нѣки хрватски чиновници од ћирилских по |
. Вѣчити намѣстник.</head> <p>Ову главу наше приповѣсти преписали смо из једног дебелог рукопис |
> <pb n="357" /> <p>„Ја идем у интересу наше цркве у православне манастире, о свом трошку....{S |
трага.</p> <p>„А хоћемо ли запитати за нашег духа-архимандрита? запита смѣшећи се архимандрит |
име данас више чује и разноси од имена нашег домаћина А?{S} Ничије.{S} Ни сам патријарх нема т |
ричају, да је несрѣћна љубав и народног нашег просвѣтитеља Доситија у Хопово допратила.{S} Тако |
.</p> <p>„А то исто кажу и за узвишеног нашег Лукијана.</p> <p>„Шта више нѣки причају, да је не |
окрио је цркву, и дао ју је од покојног нашег умѣтника Аврамовића измоловати.</p> <p>Знао је хр |
је; па ће бити свашта, и пуцаће свѣт од нашег покора.“</p> <p>„Ти њу пуштај из твоје ћелије, а |
позиву изображавају, врло је стара код нашег народа.</p> <p>Јошт у саборима од 1774 и 1776. на |
</p> <p>Није другчије било ни данас код нашег друштва.{S} Банатски гости, и млађа и старија, пр |
манастира В. велика је знаменитост код нашег народа, ма с које стране овамо дошо,“ дода архима |
} То је огледало, у ком се види жив лик нашег црквеног живота.“</p> <p>Архимандрит се мало поду |
Она може бити правим анђелом хранитељем нашег манастира!</p> <p>„Знаш, да наша обитељ није бога |
конзисторији поднесемо.{S} Јест.{S} Ево нашег изасланија, које молим да се у записник уведе.“</ |
ку хисторијску слику и заступа прошлост нашег народа.“</p> <p>„А, трапезарија манастира В. вели |
; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег светитеља, и позваћемо <pb n="285" /> на њега как |
б) дозвољен је био прирез на сваку кућу нашег народа по 3 кр, а то би износило 9472 ф. 9н.</l> |
она Никанора, да ствар изпитамо и успѣх нашег изслѣдованија, честњејшој конзисторији поднесемо. |
ије ли Њ. високородије заступник самога нашега земље господара, гдѣ се год у кругу вѣрних подан |
а ти их остави у корист сиротих ученика нашега народа, онако како то будеш држао за најбоље, и |
о и све угледне људе из прњавора и села нашега.“</p> <p>Тако и буде.{S} Свѣта стече се много из |
!“ није се шалити...{S} Дакле у здравље нашега домаћина, који нама даје добра вина, и право чин |
и стане наздрављати.</p> <p>„У здравље нашега господина настојатеља ове свете обитељи.{S} Да м |
су тим велики камен, којим се на стѣне нашега града с успѣхом ударити може, а сами нису одтуд |
кама и више паметних и изкусних људи из нашега народа, па су се сви слагали.“</p> <p>„Охо!{S} Т |
да овдѣ долазимо племенитодушној сестри нашега о.{S} Теофана, госпођи Ленки.{S} С њом се морамо |
ојој би се огледала величина и сјајност нашега народа у старој повѣстници.</p> <pb n="227" /> < |
ш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега живота.“</p> <pb n="231" /> <p>У то дођу госпође |
латинској граматици, али не по изговору нашега народа.{S} И будући да сад о.{S} Теофан приступа |
апрѣднијем газдовању учио, а силе своје нашем господарењу приносио.“</p> <p>„И то није хрђаво,“ |
овићка инжинирка учинила гласа и себи и нашем народу.{S} Она га је у своју кућу у Пешти смѣстил |
/p> <p>Света Гора позната је по имену и нашем народу.{S} То је права калуђерска република.</p> |
когорски манастири у чаробној свѣтлости нашем народу, а нарочито старијим женским особама.</p> |
вори тетка. „Него ја идем сад, да кажем нашем кочијашу да прѣже.</p> <p>„Све је наређено“, рекн |
имо тому трага.</p> <p>А у најглавнијем нашем сабору од 1790. долазе о тој ствари закључци, кој |
а у очи и младом шестошколцу... садањем нашем о.{S} Теофану.{S} Али он несмијаше ни помислити, |
барене плећке, па ћемо се нас двоица по нашем ћефу провести.“</p> <p>„То ће бити прави бал“ одг |
пе, то је познато.{S} Таква је била и у нашем манастиру.</p> <p>Вечера је била издана, с тога ј |
<p>Као што је познато, има много људи у нашем народу, који ужасно псују.</p> <p>У те људе спада |
„И дан данас може један прост калуђер у нашем манастиру дотѣрати да га свѣт светитељем признаје |
је.{S} Његово врѣме живи и дан данас у нашем народу јаче, него ичије друго.{S} Њега се скоро с |
Бечу.</p> <p>Он је тим више пута народу нашем шкодио.{S} Али ни на то није ни мислио.</p> <p>Па |
.... ја ћу слушати.{S} Најпрѣ и најпрѣ, наши манастири немају скоро калуђера.{S} Сваки дан их ј |
аше и наше.{S} То су наши стари садили, наши предшественици, смирени калуђери, и ваши дѣдови, п |
и ово... идите па радите како знате.{S} Наши стари подигли су вам велике куће, дали су вам вели |
наш ли ти?{S} Сѣди с миром код куће.{S} Наши су калуђери и манастири, какви су да су, далеко бо |
у народ.{S} Из оног времена долази, да наши људи још и данас црквене стихире пѣвају и при част |
, па дођите и ви с њим.“</p> <p>Овдѣ ће наши читатељи запитати: „Да збиља!{S} А шта је са о.{S} |
а више... ја другчије мислим. „Што више наши калуђери теже, да су изображенији, што више имају |
и.</p> <p>Жеља, да се манастири уреде и наши калуђери сходно свом вишем позиву изображавају, вр |
и много код обичних гледалаца.</p> <p>И наши гости били су врло очарани.</p> <p>При цѣливању св |
били рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли наши читаоци знаду управо, ко је то.</p> <p>У оно врѣме |
Онда се нарочито желило да се манастири наши онако уреде, како су уређени православни манастири |
и му она.</p> <p>„А јесу ли вам познати наши манастири са ове стране Фрушке Горе?“ запита он да |
је богат кожухар; поштен човѣк, али као наши људи онога времена, врло гиздав са свога имућства. |
новаца, него настојатељи.{S} Знате како наши људи кажу: што црвено црквено, а што је бѣло, туто |
у је одговарао као прѣко бундева, штоно наши кажу.{S} За трапезом су ћутали као заливени; кад с |
на, па се већ знаменито смежурао, штоно наши веле.</p> <p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а |
платио.</p> <p>О. Теофан стужио је, што наши кажу, као светитељ.{S} Народ је како из прњавора и |
амо даље“ рекне му правознанац, „ово су наши рецепти.“</p> <p>Калуђер настави даље: како се убо |
е браћо, та то је ваше и наше.{S} То су наши стари садили, наши предшественици, смирени калуђер |
/p> <p>„Незнамо!“</p> <pb n="361" /> <p>Наши читатељи видиће из овог одговора, да ни сад нећемо |
{S} То није мала ствар...{S} То се каже нашим језиком отцеубијство...“</p> <p>Калуђеру стане ко |
/> познаника тичу, које дакле морамо и нашим читатељима приобштити.</p> <p>Кад је дошо у манас |
вити, да ова слика недаде повода другим нашим манастирима, да и они себи такав драги камен наба |
љском одношају, а тако исто са познатим нашим пѣсником Исидором Николићем, тајником код уг. кр. |
гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, о нашим пријатељима?{S} Ево, дам руку, ако га сви нехвале |
лима покренути једногласно; а ми морамо нашим читаоцима ствар мало разтумачити, да могу њихов с |
p>Но сад је овако.</p> <p>Да се вратимо нашим гостима.</p> <p>Обишавши све, што бијаше занимљив |
си видио 10—12 црноризаца.</p> <p>„Међу нашим свештеницима ондашњег доба било је мало тако зван |
мовића.{S} Аврамовићеве боје познате су нашим пријатељима умѣтности.{S} Док су нове, пуне су то |
е издржавање.{S} Овом терету нису плећа наших народних фондова ни из далека, дорасла.</p> <p>Но |
у тој семинарији учити 120 богословаца наших.</p> <p>У исту су се могли примити и богослови из |
ти у свему.{S} Ја сам био са многима од наших људи, говорио сам и са онима, кои су најжешћи: ал |
овѣк.{S} А друго, частимо и ми њега код наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам неврати зајам!“ |
за аудијенцију.</p> <p>Аудијенције код наших екселенција, тражиле су се и давале овако.</p> <p |
ио је о.{S} Теофан два догађаја, кои се наших <pb n="302" /> познаника тичу, које дакле морамо |
<p>Покажу за тим и ризницу.{S} Ризнице наших манастира врло су празне.{S} Један и други предме |
ај пао под конкурс, што је у повѣстници наших манастира дотлѣ и послѣ тога нечувено; а овај је |
.{S} Ова би у првом реду ишла на корист наших манастира.{S} А и из народа би се нашло, кои би о |
дању био је безпрепорно најбољи од свих наших оновремених епископа: али је имао чудноватости у |
одине 1343 умро, Реља Крилатић народних наших пѣсама.</p> <p>Манастир Рил је и данас велика згр |
пријатеља моје младости, мога срдца.{S} Нашла сам га у раси — у манастиру.{S} Ја сам слободна.. |
.{S} Једаред дваред десило се да сам га нашла код Каулиције, а ја сам се дружила са његовом Кат |
ризично за главу, која би се међу њима нашла у оном моменту, кад им се ваљало састати.</p> <p> |
тина, да су се послѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца уплашила, да их нестане, па су ми |
и утѣхе у манастирској ћелији и ту је и нашли.</p> <p>„Незнам је л ти познато, али мени су кази |
е светитеља православне цркве.</p> <p>А нашло био се и других прилика.</p> <p>Списатељу ових ре |
наших манастира.{S} А и из народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло благодарну науку сл |
дговори невољно: „Какво вас добар вечер нашло; зар незнате, да смо ближе зори него вечеру.{S} И |
ласт добије.{S} Што је прошастог вечера нашо за право по унутарњем осѣћању дужности: то му је с |
<p>И данас, кад је послѣ топле молитве нашо излазак из таме и мрака, стане му прѣд дух поред с |
уку, да узме мало бурмута.{S} И увѣк је нашо под руком бурмутицу <pb n="258" /> отворену, коју |
, потиснут, оскрбљен хришћанин код мене нашо у братском саучешћу, у духовном разбору, у пријате |
жаса у натраг одступао, и напослѣдку се нашо већ код <pb n="66" /> врата друге собе.{S} Преповѣ |
е као данас.{S} Он је био професором на нашој гимназији.{S} Као да га гледим.{S} Онај сиви саму |
ечестњејши господине, па ето нове славе нашој обитељи!“</p> <p>Раскалашно, скоро безобразно упа |
ким манастирима?{S} Та то нису ни слуге нашој Фрушкој Гори!{S} А руске лавре са њихови 300 калу |
од. 1860, дакле кроз 70 година недадоше нашој цркви отворити уста!{S} Одпечатите уста цркви!“</ |
пођа Ленка богата је.{S} Она може цркви нашој знамениту помоћ принети, а да неосѣти.{S} А то је |
фор. годишњег доходка да помажемо цркви нашој и просвѣти!</p> </div> </div> <pb n="129" /> <div |
ископа Хранислава остала је у традицији нашој жива његова <hi>калафа</hi>.{S} Калафа је она кут |
времена. —</p> <p>И сад ћемо се вратити нашој приповѣдки.</p> <p>О. Теофан закључи, да иде св. |
екретари из те архиве врло мало користи нашој повѣстници набавили.</p> <p>Чланови комесије вози |
Амфилохија.</head> <p>Но да се вратимо нашој приповѣсти.{S} Кроз прошле године свога намѣстник |
т светитељев.{S} Огласићемо то свуда по нашој околини и тако ћемо имати дан великог торжества.{ |
лѣди хисторичне нити <pb n="74" /> је у нашој књижевности, нити у наглој цркви оставио.</p> <p> |
поштовали као светца.</p> <p>„Умре, и у нашој га цркви сахране.</p> <p>„Сад већ од више година |
говог угодника, којега смртни остатци у нашој кући почивају, то се мени чини, да је наша дужнос |
ове свѣдоке, да их преслушамо?“</p> <p>„Нашто свѣдоци,“ рекне протођакон осорно. „Зар ћемо тако |
о једну споменути, која управо спада на нашу материју.</p> <p>Хранислав је био као архимандрит |
у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу кафицу... чини ми се, да неби ни двѣ шољице биле с |
ли сам ипак јошт врло слаба.{S} Примите нашу захвалност, и будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк |
а војводина, па могу и швабски бандисте нашу ноту свирати.{S} Зар је то за нас каква штета?{S} |
о кад ви тако с њима поступате, ми ћемо нашу крајцару на што боље и племенитије употрѣбити.{S} |
руго ја хоћу да и други народи науче ту нашу красну поему.{S} Ово је србска војводина, па могу |
ад је он настојатељ.{S} Ми мушки знате, не <pb n="113" /> послужујемо у манастиру толико, колик |
на супрот овај свети шиболет: „Не нам, не нам, но имени твојему.“</p> <p>Дакле к дѣлу.{S} Ови |
ѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се вратимо разговору оне двоице.< |
рдцем изиђу гости из цркве.</p> <p>„Но, не могу вам казати, како ми је мило, што сам све то вид |
дају пристојећу нам почаст, држећи нас, не да смо му браћа, него слуге и робови.</p> <p>Купује |
, зашто ја не могу сазвати нар. сабора; не могу га сазвати, јер несмѣм.“</p> <p>Док је патријар |
вас нисам хтѣо да пустим преда се...{S} Не може човѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта кога враг |
ну.</p> <p>„Ето вам најбољег доказа.{S} Не само Бачка <pb n="48" /> и Торонтал него и Срѣм траж |
сподски, и хаљине и персона и начин.{S} Не као онај наш у К. неочешљан, неодељан; нити гледи ка |
тацију, пристојну, као члану задруге, а не слуги; премда ни на кои начин разкошну.{S} Али онда |
ли у архимандритовој гостинској соби, а не у обштој трапезарији.</p> <p>Архимандрит домаћин пов |
на, као да су ту били пијани солдати, а не смирени изпостници.{S} Нека само чује то Њ. Величанс |
паклијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣшио, а не честњејшем конзисторијуму или племенитој вармеђи: за |
е тим, што је манастир народно добро, а не његово приватно.{S} Он дакле мора с једне стране сва |
се о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шума |
е је све рађено по потрѣби и разлогу, а не случајно и од ока.</p> <p>„Кад смо овако довршили сл |
“ Њему су нудили епископство, али он га не прими.</p> <p>„Из тога доба познато је више имена по |
нули смо већ епископа Гедеона.{S} Овога не достиже у томе нико до данданас.</p> <p>„Митрополит |
е и за оне, који леже на одру смрти, да не могу ни устима ни срдцима од Бога милости запросити. |
себи од страха.{S} Све сам се бојао да не буде чега да се стиде и поздни праунуци.</p> <p>„Сла |
дворској кухињи.</p> <p>„Али пециво да не може бити боље.</p> <p>„Одмах рапортира то градоначе |
ископима.{S} Сад сам ти казао, зашто ја не могу сазвати нар. сабора; не могу га сазвати, јер не |
је долазило, да је ту прѣд њим стојала не само најдражестнија жена, него је с ње сијала душа, |
<p>Она остане хладна.{S} На више питања не даде му ни одговора. </p> <pb n="200" /> <p>Он је оч |
<p>„Зар ти мислиш да сам ја просјак, па не могу дочекати?“ загрми протођакон на ново, и админис |
сачувај!{S} Та стегнуло ми се грло, па не могу од тешка решпекта ни словца да изтиснем...{S} А |
бара;</p> <p>3., да се без сабора ништа не свршује ни у народним ни у црквеним стварма.</p> <p> |
S} А ти гледај па умакни.{S} Ако се сад не спасеш, онда је зло готово.“ Ово рекне о. намѣстник, |
{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже не само устма, него и руком...{S} Дајте и мени руку; го |
ара и оним духовима у народу, што траже не само да се прихране, него и да своје умне силе разви |
и га, да одложи нарав човѣчију, а то је не само искати, што је немогућно, него управо убити га! |
богатог Рајка.{S} Овај би га без сумње не само рѣчма одбио, него и батином из куће изтѣрао, ак |
е неморам сам из ње извлачити, те да се не прави хука бука без невоље.“</p> <p>О. Теофан види, |
вино.{S} Ово врије у свом суду, али се не прелива као узбуркани вѣтар преко брда и долина.</p> |
арац Краљевића Марка.{S} Чувај се да те не збаци у какву јаругу, те да скрхаш врат.“</p> <p>„Ка |
ца како на владике тако и на манастирце не баш најугоднију сѣнку: а напослѣдку има то питање је |
о је пут дугачак.{S} Боље ће бити, да и не задирем.{S} Ако они пођу тим путем, <pb n="55" /> е |
<p>Ваљда је сваки намѣстник — а можда и не баш оваки — писао своје мемоаре за себе, а послѣ је |
.“</p> <p>„А је л’ било и такових, који не могу много да поднесу?“</p> <p>„Било их је боме и по |
роговорио!“ рекне му на то владика, али не иронично, него у пуној истини.</p> <p>Како се ручак |
васац, који ће се све већма дизати, али не на корист манастирске управе. (И данас живи тај гост |
је правилно по латинској граматици, али не по изговору нашега народа.{S} И будући да сад о.{S} |
> <p>Отац Амфилохије потрчи за њом, али не могаше у собу, јер се она бијаше опрла из нутра.{S} |
да сам је дао тражити по прњавору, али не да је дадем шибати, него да је предам суду, јер су м |
говори овај.</p> <pb n="289" /> <p>„Али не паметно, ни од мене ни од тебе!“, одговори архимандр |
дно да нађе одговора, барем у тој форми не.{S} Већ се почне и зноити од ревности, којом је одго |
подвиге побудимо и ободримо.{S} Али ти не могу рећи: буди калуђер.{S} Ја сам калуђер срцем и д |
еорију уважимо, онда ће настојатељ моћи не само имати пријатељице, <pb n="104" /> него је у сво |
а ће бити вражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одговори куварица уздајући се у заштиту двор |
, <pb n="198" /> до сада учинили, барем не онако, како би то код срѣћнијих народа одавно били у |
церекати. „Па зашто да се ја са тетком не пољубим?{S} Та ја у њој видим своју мајку, и ево Ћу |
.{S} Ко сету части!{S} Народ?{S} Зацѣло не; него пријатељи настојатељеви; господа солгабирови, |
к другом.{S} Ја сам имала, свачега само не срѣће.{S} Чинила сам своју дужност, али ми је срдце |
Шта ће рећи?{S} Та то су солдати, тамо не могу владати владике, тамо трѣба дати генерала за за |
/p> <p>Ово неспоразумљење уроди наравно не баш најсавршенијом хармонијом, али незгоди доскочи ц |
римѣти онај.</p> <p>„То је истина, и то не сам, него са кметом, жандаром и процѣнитељем!“ рекне |
те се увѣрити, да смо ми само тихо и то не у трапезарији него у једној собици на страни мало ве |
итал имати, па га немамо само зато, што не одговорише они <pb n="124" /> својој обвези, који ју |
повиче овом још с врата.</p> <p>„Зашто не“ запита га овај намргођено с погледом пуним отрова.< |
ругог поста, на сабласт и велику жалост не толико нама, колико мирском свѣту, коима ваља давати |
а.</p> <p>Најдубљи мир.{S} Никакве промѣне.</p> <p>„Како је то врагу,“ проговори Ленка сама себ |
ри дана, кад се увѣрио о сталности промѣне код пекара, сѣдне на кола, оде у Петроварадин <pb n= |
или су тим велики камен, којим се на стѣне нашега града с успѣхом ударити може, а сами нису одт |
осимо ми на супрот овај свети шиболет: „Не нам, не нам, но имени твојему.“</p> <p>Дакле к дѣлу. |
, да све ово само собом долази!</p> <p>„Не; у манастиру живе људи, као и други људи, људи грѣшн |
значује патријарх тим насловом.</p> <p>„Не Секулића... каквог Секулића,“ одговори патријарх нес |
вољом, и запита: „Коим правом!“</p> <p>„Не ћу правом него воловском жилом!“ одговори администра |
учтиво.{S} Али од јучерашње несташности небѣше код њега ни трага.</p> <p>„А хоћемо ли запитати |
ријарх, кои обично нечујаше оно, што му небѣше по вољи.</p> <p>„Све!“</p> <p>„Е, све!{S} Лако ј |
и, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Овај стари свештеник био је у старије св |
вај се тим, наравно, осѣти узвишеним до неба, и у својој екстази започне: „<foreign xml:lang="c |
г моли: смилуј се на мене, неубијај ме, небацај ме овако младу у црни и хладни гроб... невраћај |
ретвара просту манастирску цркву у храм небеске славе, гдѣ анђели поју свемогућем прѣстолу химн |
> <p>Често му се представљала као чисти небески анђео, кои се међу људма находи само да познаду |
ов му се живот отвори.{S} Пупољак онога небескога цвѣта, о ком смо мало више говорили, разпучи |
ити дубљини и узвишености чуства; анђео небесни разширио би таковој љубави, таковој лѣпоти и та |
кои час да их остави и да прне у своју небесну висину.</p> <p>Оне године кад се о.{S} Теофан н |
слободније <pb n="58" /> дишући запита, неби л мого Њ. Екселенцији ући.</p> <p>Варнава се врати |
х нема.{S} Али, да су је натраг довели, неби јој ништа било, пошто би се показало, да су ствари |
али баш да сам био свуда и настојатељ, неби ми се могло допасти!“ примѣти на то озбиљно о.{S} |
а се претрпе, а напне из све снаге око, неби ли призор у ћелији у цѣлини схватио.</p> <p>Но она |
ку. „Видим ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Него помажите ако можете... |
ије нико од гостију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта значи.</p> <p>Покажу за тим и ризницу.{S |
своје ситне потрѣбице потрошили, јест, неби нико ни рѣчи реко; људи би били задовољни, што се |
у својој самоћи измислио и намѣстио.{S} Неби му било право, да се свѣтовни људи, мирјани, тим с |
па што га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему сторицеју...{S} Зна |
тора?“</p> <p>„Та уважавамо га! како га неби уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба, а радо пом |
а господина међу вама?“</p> <p>„Како га неби било.{S} Та он управо све нас и држи у друштву.{S} |
, јер нити је његово ни наше, па што га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће |
ла донесе нашу кафицу... чини ми се, да неби ни двѣ шољице биле сувише.“</p> <pb n="184" /> <p> |
љски кроз она два манастира провели, да неби било право, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих |
вала па би га подворила и прочастила да неби знао шта га је снашло.{S} Господин Јоца казивао ми |
о, частимо и ми њега код наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам неврати зајам!“</p> <p>„А дола |
може код нас бити.... невѣрујем, да се неби одрекла „мира и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу су ови |
могуће; јер доиста боље би било, кад се неби мого ни опоменути онога, што сам овдѣ претрпио.{S} |
тама добили.{S} Они који би били давали неби ни осѣтили, а црква и народ имали би грдан капитал |
во.{S} Ту би се учили сви калуђери, кои неби били одређени на особиту коју грану умног дѣлања.{ |
мантију изпраши.“</p> <p>„Архимандрити неби смѣли остати на управи манастира, него би се ова м |
се морамо јошт једаред састати, јер нам неби нико опростио, да тако без трага изчезне из ове пр |
.{S} Писати му немогу... говорити о њим неби било сходно; и за то вас молим да му кажете, да ја |
се мало подуже промисли.</p> <p>„Управо неби трѣбало да даље говорим, јер сад долази на ред мит |
ају само, да се позову.{S} Доћиће, како неби дошли.{S} Ја сам на то мислио, па сам о људма све |
енка махне главом да неће.</p> <p>„Како неби дошли!...{S} Та он је толико исто ваш болник, коли |
е — та смртни смо људи — што догоди, то неби могли себи никада опростити.“</p> <p>На те рѣчи св |
ми њу пустили од нас тако брзо...{S} То неби било нимало лѣпо...{S} Шта би о нама мислила...{S} |
р они могу мене дотле и утаманити, а то неби било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на ад |
мо, високопречестњејши господине; зашто неби.“</p> <p>„Али ми најпрѣ кажите, да вас није ко нау |
, господине,“ одговори сведок, „а зашто неби за човѣком добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се |
да има добра три сата.{S} А дружтво вас неби пустило ни до зоре.{S} Срѣћан пут желим!{S} И држи |
познајете л’ ви мене?“</p> <p>„Како вас неби познавали, господине; ви <pb n="126" /> знате да б |
!“...{S} На ово јој пружи руку.</p> <p>„Неби било право, господине,“ примѣти Ленка. „Него како |
ш за то, што наводно дотична наша права небијаху законом државним призната.{S} Ови нападани има |
у била питала.</p> <p>Одмах се сви, кои небијаху изван манастира, окупе пред ту ћелију, и час п |
/> <p>Трѣбало ми је за плате слугу, кои небијаху плаћени. . . . . . . . .{S} 400 фор.</p> <p>Но |
отићи као прост калуђер у манастир.{S} Небијаше му дозвољено, ни да се врати у двор епископов, |
ати и помркне, знамење, да му та појава небијаше угодна.</p> <p>Архимандрит погледи на настојат |
а бијаше пошла, био је добар радин, али небијаше у стању срдце своје жене придобити.{S} Она је |
друг у сигрању избаци карту, коју овај небијаше очекивао.</p> <p>„Немогу другачије Ваша Светос |
и поноситим погледом, што његов обичај небијаше.</p> <p>Четири калуђера стојаше око њега.{S} Н |
гледах кућу.{S} О чуда!{S} Ничега у њој небијаше, као да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни |
вођаху на дрвени доксат.</p> <p>Улазак небијаше баш величанствен.{S} Ал је доликовао пустињско |
га настојатеља и извршио.</p> <p>Но док небијаше дошло врѣме, да се ови радови предузму и обаве |
муло, али разговетно.</p> <p>Настојатељ небијаше разумѣо, него мислећи, да га протођакон што пи |
наније био је љубезност сама.</p> <p>Он небијаше ни млад ни лѣп.{S} Лице му је било мало прошар |
ек сјајно.</p> <p>„Публике никад толико небијаше.</p> <p>„Чин се спроведе на подпуно задовољств |
свирка, запита високородни, којем чисто небијаше право, што је ова здравица дужа од његове: „<f |
.{S} Теофан нити бијаше што учинио, што небијаше просто учинити, нити што неучинио, што му ваља |
анашњом улицом „беле лађе.“</p> <p>Јошт небијаше до ћошка дошо, на ком се та улица са пијацом к |
p>Тетка избечи очи на њу.</p> <p>Она ју небијаше разумѣла.</p> <p>Архимандрит Партеније даде уп |
ожњу сасвим другчије преднацртао, па му небијаше сасвим угодно, кад му лѣпа удовица округове по |
мантија од дамаске. — — </p> <p>„Али му небијаше суђено дуго митрополисати,“ настави архимандри |
се стане игуман домаћин мувати.{S} Њему небијаше право, да се у манастиру чује банда.{S} Већ је |
и вечерња,“ пак била његова „чреда“ или небила.{S} Шта више, у старости својој лежао је са болн |
и, слѣпо слушати, па било вам право или небило.{S} Сад одлазите... па тубите, што вам рекох!“</ |
оже бити: и ја да имам кога да ме носи, небих никад ишо сам, кад ми мало вино удари у ноге: али |
Амфилохије одговори: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве плећке.“</p> <p>Отац |
тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни долазио.{S} Стражу можете ставити.{S |
оговори на то архимандрит.</p> <p>„Како небих знао; нисам ја тако прост, да незнам шта радим.{S |
маћин проговори наглије:</p> <p>„Ја вас небих пустио ни данас.{S} Прави гости остају три дана.{ |
ј тихо.</p> <p>Патријарх суне на ново: „Неблагодарниче!{S} И ти си као и други.{S} Сви сте једн |
а и само небо славу хоће да увелича.{S} Небо је било чисто од најранијег јутра, и изтрајало је |
/p> <p>Предмети бацаше сѣни дугачке.{S} Небо чисто као сребро.{S} Тишина подпуна.</p> <p>Стара |
а.</p> <p>„На поп Аћимов глас отвара се небо!“ говорио је свѣт;“ и „његова молитва иде право у |
онстантина и Јелене чинило се да и само небо славу хоће да увелича.{S} Небо је било чисто од на |
<p>„Ено ти цркве... молитве су крила у небо.</p> <p>„Ено ти школе... школа је сабор анђела.</p |
Ноћне службе божије дизале су ми душу у небо.{S} Звекет будилника прије зоре... глас звона у пу |
сваком послу истина, што стари рекоше: небои се свака шуша бога, већ батина!“</p> <p>Архимандр |
ит доврши, него живо повиче: „О тога се небоим; они ће све потврдити, ја сам већ са свима наред |
Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни данас, ни сутра; небојте се.{S} Мож |
ја унатраг.</p> <p>Но Грбић му повиче: „Небој се господине намѣстниче! нећу ја теби ништа.{S} Т |
ко изићи на крај.{S} А такови господари небоје се ни бога ни закона.... само зазиру од овога“.. |
но, што год против мене знате.{S} Ја се небојим ничега.{S} Ако ваља да истина побѣду одржи, ја |
а, небој се, умрѣти ни данас, ни сутра; небојте се.{S} Може бити да се ми јошт и на годину на о |
...{S} Одкуд духова у манастиру?“...{S} Небојте се ви ништа!“ окрене се госпођама и рекне им.</ |
чне онај на ново.</p> <p>„А ви се ништа небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла може изводити < |
раћу се ариштанцем; бѣгати нећу, тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни дол |
док је архимандрит приповѣдао.</p> <p>„Небојте се, мајко,“ рекне јој он. „Ви сте истина били и |
је.{S} А ако тај старѣшина домашња дѣла небрежљиво води, нити се са браћом споразумѣва, него ку |
ом у равном стању.{S} Каце и бурад ради небрежљивог надзирања попропадале; мањих судова никакви |
опенима својих старѣшина, репатицама на небу званичном, кои брзином звѣздном лете од једнога кр |
>О. Теофану учини се, да му се угаси на небу сунце....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
уше своје.{S} Кад је подиго очи своје к небу, чинило се као да му ове рајском свѣтлости одсѣвај |
дне на кољена, и дигне склопљене руке к небу.</p> <p>Отац Амфилохије поврати се духом, али подл |
стане, метне руку на чело, дигне лице к небу, и повиче: „Та ти ће мене и направити убијцом!{S} |
у душу о.{S} Теофана.{S} Он дигне очи к небу и ухвати се руком за срдце.</p> <p>Она падне прѣд |
главу подигнуо, и очи су му се к плавом небу узнеле; одозго је чекао упутства и снаге.{S} Молит |
дем да скачем у Дунав док је раније, да небуде чуда!“ Даље није мого говорити.{S} Зној му је св |
рло за орацију, чешљао браду и косу, да небуде чупав, и приправљао нос, да му бурмутском самово |
х није био Платону пријатељ: из грађења небуде ништа.</p> <p>Од Стратимировића остало је толико |
га се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жив небуде црквенога сабора!“ одговори патријарх са свим од |
, па ће се то репетирати сваки дан, кад небуде учињено што ти заповѣдам.{S} Пре нето што мене и |
нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док год небудем изван ових зидова!“ одговори куварица с дивљом |
.{S} Али ја ћу се њој осветити, већ ако небудем жив.{S} Куварица је код тебе.{S} Немој врдати.{ |
дика окренувши се к архимандриту... „да небудемо и ми криви томе разсулу, оче архимандрите, мор |
жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене небудеш имао, онда си само свој.{S} Видиш дакле да нест |
постриже, и да то може код нас бити.... невѣрујем, да се неби одрекла „мира и јаже вЪ мирѣ.“</p |
овој озбиљности.</p> <p>„Даље, даље!{S} Невѣрујем, да си већ свршио лекцију.“</p> <p>„Све ове ш |
с црквом.</p> <p>„Друга љубав... друга невѣста била би за мене гадна издаја... злочинство!</p> |
дѣ се сија ново измолована као украшена невѣста.</p> <p>— — „Ево опет срѣће изненада.{S} Ту ми |
шт госпође ни ока ноћас склопити.{S} Та невѣрујте...то је сама лакрдија.{S} Нема ту духова...{S |
довела у ову св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу црнине до |
са неједнаким утиском.{S} Из почетка се невѣрно смѣшио; али у течају говора Теофанова мора да с |
е духова?“</p> <p>„Ја нити вѣрујем нити невѣрујем,“ одговори ова.</p> <pb n="211" /> <p>„Е, дан |
ућена била.</p> <p>Овај се чинио сасвим невѣшт, као да се то њега ништа и нетиче и прихвати пог |
намѣстник?!“ рекне мало чудећи се мало невѣрујући адвокат. „Та намѣстници <pb n="53" /> манаст |
ће одобрити, да се настојатељ опија?{S} Неваља то ни кад чини тајно у својој ћелији прекривен о |
ми, и дочека: без тога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе се одобрити, кад се сазов |
ворена врата од своје ћелије, те је она неваљалица побѣгла из манастира, и морали смо је послѣ |
очитала?“</p> <p>„Опет ти мене заједаш, неваљалице једна! <pb n="183" /> Да богме.{S} То није р |
та?{S} Прошлост ти утону у море људског неваљалства, будућност ти је отрована прошлости...{S} Н |
не архимандрит. „Једаред му дође ако се неварам генерал Де Прерадовић у госте.{S} Трапеза је би |
dminus caute</foreign> — да очи свѣтске невиде.{S} Ако ми ту вашу теорију уважимо, онда ће наст |
<pb n="192" /> манастир.{S} Ако га сад невидим, нећу га никада ни видити, па ћу у жељи и умрѣт |
енку и погледи јој дубље у очи.</p> <p>„Невидим,“ одговори ова, и извуче руку изпод његове.</p> |
гдѣ су јој стојала кола.{S} Ова се лако невидише, јер бијаху мало заклоњена.{S} Кочијаш бијаше |
ѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пострада... нека буде и то.{S} Невино је страд |
иче на то згрозивши се.</p> <p>„Сад сам невин, и ако узстрадам, поћићу тратом спаситељевим... а |
танете.{S} Што ви сад грѣшите, можда ће невини ваши прејемници одкијавати: и онда ће њихова кле |
невин да пострада... нека буде и то.{S} Невино је страдао и сам учитељ и спаситељ, и ми нисмо б |
о бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен, да је невино <pb n="100" /> страдање узвишење.{S} Ја сам вас |
м господом.</p> <p>Стара тетка у својој невиности одговори му на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икон |
дтуда стрепимо од палежа.</p> <p>Рачуне неводи точно.{S} Браћи псује и пред простим људима оца |
већ почиње у своим духовним и тѣлесним невољама, да тражи.{S} Нека само иде за својом узвишено |
лачити, те да се не прави хука бука без невоље.“</p> <p>О. Теофан види, да ту непомаже ништа го |
ад патријарх прочита мој опис жалости и невоље: мало га неудари капља.{S} Рекне ми патријарх: „ |
а га пошљу овамо.{S} Ми смо много имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као са |
еки доктор-адвокат, ком је о.{S} Теофан невоље свога живота казао.</p> <p>И овим завршујемо при |
вишену душу, па се боим, да сам себе до невоље недоведеш.{S} Сад си независан.{S} Докле сам ја |
— — „Год. 1842 будем по својој вољи или невољи премѣштен у манастир Шишатовац.{S} Ту сам засади |
о приобшти своје мњење, како да се овој невољи доскочи, а влада ће радо одобрити све, што он пр |
ема ловачких паса.{S} У највећој својој невољи повиче начелник на званичне послужитеље, да иду |
еће, омахне главом на десно, и одговори невољно: „Какво вас добар вечер нашло; зар незнате, да |
тетка отвори устне, да приповѣди своју невољу, али архимандрит домаћин проговори наглије:</p> |
наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам неврати зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама на вино?“< |
ме овако младу у црни и хладни гроб... невраћај ми смрт за живот, убијство за љубав, мрак за с |
срди и изиђе из собе на ходник.{S} Тамо негдѣ нађе сложен купус на хрпи.{S} Узме једну главицу |
шта ћете ви овдѣ“, запита га патријарх негледећи га.</p> <p>„Хрђав знак!“ рекне о.{S} Теофан с |
ципија; и кад части, части поштено; он негледи у чашу никоме, нити броји стакла у којима се ви |
ију.</p> <p>„Ти мислиш, да на мене нико негледи.{S} Сто очију мотре на мене, знаш ли ти?{S} Сѣд |
пом, женске овде споменутим сурогатом.) Него пуштајте је из ваше ћелије, да је неморам сам из њ |
во води, нити се са браћом споразумѣва, него кући прави штету, а браћу као скотове држи: онда с |
Теофан, тако му је недаде да ју цѣлива, него га њом мало гурне од себе, па онда избаци карту, к |
скопу лѣчници нису дали да једе варива, него су му наредили мало пилета.</p> <p>Јео је што је м |
била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што можда и сам мишљаше.{S} Ово је била само нова |
имате најбоље.“</p> <p>„Али није моја, него манастирска!“</p> <p>„А ви му пошљите од манастирс |
да има макар 24 крајцаре више доходка, него разхода.{S} Шта више, имао је то начело, да се у р |
ути.“</p> <p>Ленка се није ни обзирала, него је хитала к другима.{S} Неостаде друго ни архиманд |
p> <p>Али је Ленка другојачије мислила, него њен отац.{S} Њој се млади гимназиста јако допадаше |
а гробове и да их пуни живим мртвацима, него се родио живота ради, да смрт умртви и животу живо |
ји, да се присѣга полаже не само устма, него и руком...{S} Дајте и мени руку; госпођо Ленка, да |
,“ настави онај. „Нељуби се само устма, него и очима, и руком... кадкад и ногом... онако изпод |
у задовољити.{S} Ја те љубим још већма, него у оне дане луде младости; врѣме је моју страст сам |
им стојала не само најдражестнија жена, него је с ње сијала душа, која га је из све своје снаге |
неби смѣли остати на управи манастира, него би се ова морала предати онима из чланова манастир |
на сва питања недаваше друга одговора, него:</p> <p>„Ја сад управ ни сам незнам, шта смо онда |
а, кротка, и како трѣба монашка живота, него робско влада огорчење, и звѣрско подло живљење.</p |
ан помисли, боље је да неговорим ништа, него да се у лажи ухватим.{S} Зато рекне брже боље, док |
почаст, држећи нас, не да смо му браћа, него слуге и робови.</p> <p>Купује за дубове и друга др |
манастирски треба да имају више новаца, него настојатељи.{S} Знате како наши људи кажу: што црв |
ом.{S} Само је стража бивала све мекша, него првих дана, што су видили да је он мирнији.{S} А м |
али. „Мени ништа неможе бити повољније, него да високопречестњејши господин архимандрит Арсениј |
1790 године; дакле на двѣ године прије, него што је цар Франц I. постао царем.{S} Већ зато га ј |
и да јој ваља све друго да ради прије, него узвишење сталиша да подупру, из кога су произишли. |
на ум, да му рѣчи могоше бити друкчије, него што је она желила.</p> <p>Ужаснута том мисли пович |
снаге улити, да на свом путу напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, с |
<p>„Зато неодромбољуј те твоје лалоке, него буди весео.{S} А ви други калуђери језик за зубе, |
у мом разлагању више горуће добре жеље, него поуздања, да сам позиву В. Светости подпуно дораст |
а информација. „Знам ја те ствари боље, него ма ко други.{S} Живио сам ја у манастири; имам ја |
ви настојатељ зна цѣнити лѣпе очи боље, него сви, који су на тој столици пре њега сѣдили.“</p> |
роду, што траже не само да се прихране, него и да своје умне силе развију на корист цркве и нар |
на мѣсту, па нека вас суд све посапиње, него што ћу се дати од оних злотвора без сваке кривице |
Моја рѣч везаће ме више за моје ариште, него пушка вашег стражара.{S} Стража може и заспати, а |
0_C12"> <head>12.{S} Није како се хоће, него како је суђено.</head> <p>Управо су биле спремиле |
и, је л’ то било хотимице или нехотице, него да ће он њега оним ватраљем одалачити, па ма га по |
е живи и дан данас у нашем народу јаче, него ичије друго.{S} Њега се скоро сви јошт тако живо с |
ја <pb n="348" /> у том изкуства више, него сви други заједно.</p> <p>— Нетрѣба мени никога пи |
алуђера.</p> <p>„Дакле ипак много више, него што су она обојица добили!“ прошапуће архимандрит |
а, што долази да му гаси ватру у глави, него куварицу.“</p> <p>„Дај плећке, дај!“ — „Дај плећке |
и њему недамо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣпо изтрезни, |
авила, која су начинили другачији људи, него што је твој доктор и његови другови, па вам друго |
нѣке одпустио, јер се више нису мѣњали, него су исти пред врати стајали, па ноћу тамо спавали и |
им би начином трошкови много мањи били, него да се семинарија гради и издржава напосе у Карловц |
ѣштили.{S} Сад нису у једаред говорили, него је један чекао, да чује, шта ће други најпрѣ рећи. |
елике господе нису овако мали калуђери, него повѣстница!“ одговори о.{S} Теофан мирно али озбиљ |
окородни није разумѣо, шта онај говори, него да покаже да је и он језик круновине научио, пович |
; али овај и <pb n="355" /> неодговори, него оде пре тога дана у Гастајн.{S} Он је састанак тог |
по прњавору, али не да је дадем шибати, него да је предам суду, јер су ми били јавили, да је нѣ |
аковић... та некаже се србски паковати, него поспремати!“ задирне је Ленка.</p> <p>„Е ћути бога |
{S} Ништа си, и нећеш никад друго бити, него нико и ништа?{S} Бог сам посла ти најлѣпшег свог а |
неможе већма за његове труде наградити, него ваше живо саучешће... неможе му ништа више снаге у |
/p> <p>Протођакон му недаде изговорити, него се на ново осѣче:</p> <p>„Или ваљда мислиш, да ме |
срамотити, да она воле у бунар скочити, него да је шибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из |
ад човѣк пише, много ће рѣђе погрѣшити, него кад устима изражава што мисли.{S} Ја ћу јој јошт д |
одину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, него, нека допусти, да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за |
пође: „Е добро, господине, ја ћу доћи, него шта сам дужан за овај разговор, да вам одмах плати |
у, опет ће манастирски биџе боље проћи, него да им се управа овако остави, како је досад било.“ |
ужан истину казати.“</p> <p>„Неоколиши, него говори!“ одврати му патријарх нестрпљиво.</p> <p>„ |
тојатељ недочека да архимандрит доврши, него живо повиче: „О тога се небоим; они ће све потврди |
је сваки, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Овај стари свештеник био је у ст |
нај.</p> <p>„То је истина, и то не сам, него са кметом, жандаром и процѣнитељем!“ рекне му онај |
у конверзацији са духом архимандритом, него са живим без свакога духа.“</p> <p>И опет се чује |
дѣ је у свему више стављено у прорачун, него што ће доиста трѣбати.</p> <p>„Изволите само, В. С |
но.</p> <p>Настојатељ небијаше разумѣо, него мислећи, да га протођакон што пита, окрене се њему |
нко, другачије је такав човѣк изгледао, него сви садашњи списатељи — фићфирићи.“</p> <p>„А јест |
то ми се чинило да је буква, није дрво, него животиња, које је име у титулатури људској <foreig |
ја знам.{S} А то све није ништа друго, него претѣрано смиреније, а ако хоћете и, мало мајстори |
ај би га без сумње не само рѣчма одбио, него и батином из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум |
рѣчи.</p> <p>Адвокат није на то пазио, него је даље говорио... „Из тога видите, да то није шал |
и си ми овај пут више времена поклонио, него досад икада.</p> <p>„Хвала ти! велика ти хвала!{S} |
b n="177" /> није као зрак коим дишемо, него као црвено вино.{S} Ово врије у свом суду, али се |
че имања манастирског, то није народно, него калуђерско, и управо настојатељево.{S} Земље и згр |
то је не само искати, што је немогућно, него управо убити га!...{S} А што се тиче имања манасти |
екне му на то владика, али не иронично, него у пуној истини.</p> <p>Како се ручак сврши, уђе мо |
ије имао воље да она долази у манастир, него јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан дв |
може сад примити, јер има конзисторију, него послѣ ручка у 3 сата нека се пријави.</p> <p>О. Те |
> <p>Архимандрит није имао вѣре у ђаку, него је за њим полагано и сам пошо, сиђе се у подрум и |
>Архимандвит Гурије недође у неприлику, него прихвати шалу и проговори тетки: „Драга мајчице, х |
и појавити у народу да просе милостињу, него ће им људи <pb n="69" /> рећи: ви разсипате, а ми |
има.{S} Неостаде друго ни архимандриту, него да ускори кораке, и да иде барем близу за њом, кад |
а непродају та господа своје увѣрење... него само за труд... да нетроше врѣме бадава...{S} Пак |
арадски епископ неплаћа годишње 500 Ф. него само 200 Ф. и да плаћања ова почињу одмах.{S} Ово |
Ко сету части!{S} Народ?{S} Зацѣло не; него пријатељи настојатељеви; господа солгабирови, јура |
само имати пријатељице, <pb n="104" /> него је у свом манастиру, својој курији држати, млађим |
е код краљевске табле готов посао...{S} Него, имате ли ви попо мало цванцига... или талира... п |
ече, али и мени неће бити на лако...{S} Него да идем ја пре свега код епископа Хранислава, да в |
осак на сунцу. <pb n="70" /> Јест...{S} Него оче намѣстниче, нисте нам јошт ништа казали о прав |
!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Него нисам свршила што сам почела говорити...{S} Дакле, |
шибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће те силом одовуд одв |
а би могла велика неспретност изићи.{S} Него ћемо одложити преслушавање људи на сутра, а дотлѣ |
је нити архимандрит нити настојатељ.{S} Него је морало бити што издашно, јер се при том јако на |
неописано лѣп изглед на равни Срѣм.{S} Него ви сте се, чини ми се, уморили.{S} Ви Бечкеречани |
сте и лѣпа... стара госпођа, мислим.{S} Него шта ви велите на то“ запита Ленку.</p> <p>„Да је м |
...{S} А и сунце се појако опустило.{S} Него ћу ја да се украдем и одем, а ти гледај тако исто |
о, па ваља један другом да помажемо.{S} Него ћу ја све то да размислим... да разберем... да екс |
Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Него помажите ако можете... а ако неможете, а ви кажите |
ли стари; а тако и сад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја постанем игумном, онда ћем |
Земуну, нити ће да буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук неолади.“</p> <p>Међутим |
630 ф.</l> <p>„А, шта велите на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар пот |
оно зваше?{S} Да, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљаде да се започне пѣвничко појање, доведе м |
ајаху, изражаваху више силу љубави мужа него брата...{S} Очи су му се све јаче сијале, све већм |
, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви непостите него се гостите; ви непокрив |
p> <p>Ленка је била очевидно болестнија него икада прије.{S} Мршава је била као да залогаја хра |
мѣсту, и тако је више и био у друштвима него у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо да га сигурно нађ |
кобиле.</p> <p>Лупа је била истина мања него да је длан о длан ударио: али је Амфилохије помисл |
афане су у осталом и данас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима читава тишма.< |
амо једна куварица, ваљда је наша прѣча него њена.“</p> <p>„Видим ја већ, куд се овде иде!“ дод |
стир у Рилској гори, која је много виша него Мара-Гедик, највиши балкански врх.</p> <p>У Рилу ј |
ног калуђера Ленка, жива живцата, лѣпша него што је никад била, док су се у Новом Саду виђали.< |
<p>„Охо!{S} Та ти си усѣо на коња већег него што је био шарац Краљевића Марка.{S} Чувај се да т |
ве су брже изишле напоље из његове собе него што су у њу ушле.{S} Одмах за тим дозове <pb n="59 |
с, да молитва о.{S} Теофана више помаже него рецепти доктора Фурјаковића кои бијаше вармеђски ф |
126" /> знате да би вас угостили радије него и ког другога, али нема.{S} Хлѣбац смо о вечери по |
мало хлѣба, што понесе у шуму.{S} Није него да му припашемо сабљу.{S} И онако изгледа та сцена |
„Бурје!“ одговори му онај.</p> <p>„Није него празно буре.{S} Учио си осам школа, па незнаш шта |
ш сад?{S} Јеси ли контен?“</p> <p>„Није него од <foreign xml:lang="la">varicella</foreign>!“ за |
хне.</p> <p>Варнави би боље годило пиле него пасуљ: али шта ће.{S} Он погледа смирено на еписко |
ања у своје ноге и прњаворске пријатеље него у своју руку и турски ножић.{S} Дигне дакле тај но |
>„А та је ту!“ повиче к долазећему, пре него што овај сасвим ступи у собу.</p> <p>„Ко та?{S} За |
а је у митрополитском двору служила пре него што бијаше у манастир у службу отишла, и тако је т |
звати к себи полицајног комесара, и пре него што му овај назове добар дан, повиче на њега:</p> |
.</p> <p>Нигдѣ никога.{S} Све као и пре него што легоше.</p> <p>„Ти си тето снивала!“ проговори |
и пође у нову своју обитељ.</p> <p>Пре него што се кола крену, пружи о.{S} Теофан обѣ ноге прѣ |
оведе собом и стару госпођу.</p> <p>Пре него што се архимандрит посади, проговори:</p> <p>„Изви |
ој.{S} Ви јошт већу снагу над њим имате него његов настојатељ, ма да му је брат рођени.{S} Сад |
жите бдѣнија него пијанке; ви непостите него се гостите; ви непокривате манастире цигљом ни лим |
вај недочека да генерал дође у Карловце него таки послѣ два три дана, кад се увѣрио о сталности |
тети.</p> <p>„Напеко сам ја цигаља више него један милион: ено леже наслагане, и јошт ћу пећи.< |
га Бога, неубијај ону која те љуби више него самога Бога...“</p> <p>Ту застане Ленка напрасно.{ |
а је било у сваком манастиру много више него данас; било је обитељи, у коима си видио 10—12 црн |
у тонови тога мумлања били сасвим други него обично.</p> <p>Послѣ двѣ недѣље добије управитељ в |
ко може помоћи, помоћиће више Бога ради него наплате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово ј |
е и господин администратор био веселији него што би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као |
ажу, да је и господин био мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> <p>„Е па кад друг |
философију.{S} Био је дакле углађенији него многи онога времена.</p> <p>О. Теофан познавао је |
опази, да је онај сасвим миран, мирнији него икада, окуражи се, и уђе у собу, па метне на стол |
смо ми само тихо и то не у трапезарији него у једној собици на страни мало вечерали и чашу двѣ |
Христо — Христо Монте.{S} Није по шији него по врату.{S} Па „кајмнисе фон Париз“.</p> <p>„Но, |
истратор митрополије свакако више стоји него редовни епископ.{S} А најпослѣ ми то нѣкако иде у |
p> <p>Ови су му нѣкако на ближе стојали него они други, јер му се горе Рил и Витош чинише нѣкак |
105" /> виде, спавају више пута на коли него у ћелији, и једу из торбе, што су понели.{S} Јест. |
ко више одговара Вашој смѣрности и жељи него личној заслузи.“</p> <p>На то сѣдне на канапе поре |
манастири, какви су да су, далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами Руси могу још дуго |
ше потроши својим чашћењем но манастири него што приврѣди својим приложним крајцарама.{S} Оне п |
р нашло; зар незнате, да смо ближе зори него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ће бити, и онако ће |
е Карловаца... нама ће се више вѣровати него вама једном“..</p> <p>Овако говорише, и сад га јед |
обро, па онда нећемо ништа друго кувати него један дан пасуља а други сочива! и онда ћете жељу |
прије вас на прѣчац из службе изтѣрати него да мене у пензију баце.{S} Зато вам кажем озбиљно, |
аборавити.{S} Милије их је било слушати него славује кад се надпѣвају!“</p> <p>„У умѣтности чин |
reign> (што је прошло да се боље кудити него изправити).{S} Остао је на сваки начин јошт извор, |
римѣтим, да што снује, волим га угушити него да ја страдам!</p> <p>Од тог доба улазила су свако |
Не само Бачка <pb n="48" /> и Торонтал него и Срѣм тражи помоћи од адвоката Печеновића!{S} Но |
та: „Коим правом!“</p> <p>„Не ћу правом него воловском жилом!“ одговори администратор у бѣснилу |
оче Теофане боље владали овом приликом него ваша братија: ви сте <pb n="118" /> признали, гдѣ |
и непокривате манастире цигљом ни лимом него интабулацијама... па јошт ово... па и ово... идите |
на то имају право.... барем веће право него ја!“ Ово рекне, па јој пружи ону изправу натраг.</ |
: „о Б... ново, Б... ново, та ниси ново него си сасвим подерано!{S} Дајте ми воде, па идите од |
покажу, да та течност није ништа друго него најплеменитији сок у тѣлу отца Амфилохија.{S} И са |
гледа подуго на куварицу и више искрено него обзирно проговори јој: „Јесам ја реко, да ће бити |
и је свѣт ишо много више и рађе у цркву него данас.</p> <p>„Чему се чудимо, то је, да митрополи |
пера и мастила: то је све у бољем стању него у твојој ћелији.{S} Ја идем у другу собу, да се сп |
имназија је остала за њим у горем стању него што је била.</p> <p>Резиденција је послѣ њега прѣт |
Карловце, чује да ексцеленција није ту него у Н. Саду.</p> <p>Ми смо више пута употрѣбили рѣч |
туга принуђавала да већма тражи самоћу него иначе; а та самоћа позивала га ја већ и сама собом |
заповѣдам ништа“, одговори протођакон, „него сам мислио од куда долази рѣч „букван“, па ми паде |
било право, господине,“ примѣти Ленка. „Него како сте лѣпо моју тетку дочекали, доћиће вам она. |
p>„Касно смо заспале,“ одговори тетка. „Него ја идем сад, да кажем нашем кочијашу да прѣже.</p> |
равио,“ примѣти наздрављач смѣшећи се. „Него чини ми се, да би на тебе сваки врло радо заборави |
</p> <p>„Хоћу,“ одговори о.{S} Теофан. „Него молим, да имате високу милост, и да примите ове мо |
еда и пристојног богослуженија.</p> <p>„Него и ти хоћеш да се прославиш ваљда као Доситије, ха? |
природа, могло је бити покора.</p> <p>„Него је и он био увѣк на својем мѣсту.</p> <p>„Сваки да |
И сама тетка пристане уз друге.</p> <p>„Него знаш како ми се чини“, рекне опет архимандрит Гури |
... као... но, као професорка.“</p> <p>„Него ваља да фруштукујемо.“</p> <p>„Ја јучер нисам добр |
те куварицу.{S} Дуго времена стајали су неговорећи ни“ рѣчи.</p> <p>Сад зазвони звонце на ручак |
астиру тражио, кад си у њега ступио!{S} Неговори ништа... знам све.{S} Ти си злостављен... поср |
ѣлом овом послу држали смо се правила: „Неговори што незнаш; непиши што није било!“</p> <p>Тама |
ви.</p> <p>Митрофан помисли, боље је да неговорим ништа, него да се у лажи ухватим.{S} Зато рек |
И ово су моје послѣдње рѣчи.{S} Ја више неговорим ништа.{S} Нека говоре тужитељи, свѣдоци и зак |
рати се о.{S} Теофану.</p> <p>„А што ти неговориш о.{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало први да си |
атору митрополије био и дошо.{S} Зато с негодовањем проговори о.{S} Теофану: „Оче намѣстниче, т |
није савѣтно да се видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Ње |
вим други него обично.</p> <p>Послѣ двѣ недѣље добије управитељ велико писмо из Карловаца.{S} Н |
нику је очевидно годило.{S} Тако је двѣ недѣље трајало из дана у дан.</p> <p>Болестник као да ј |
ерње.{S} Никада није пропустио, да није недѣљом и празником дошо у цркву на службу божију.</p> |
> да одслужи службу о каквом светцу или недѣљи.{S} Но како је звоно на службу зазвонило, забора |
одредити сваке године курс од нѣколико недѣља, кои би полазити имали прости калуђери из манаст |
га на скоро посѣтити.</p> <p>Прођу шест недѣља.{S} Дође зима.{S} Архимандрит је погледао почест |
овешћемо у строгом посту и молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег светитеља, и по |
пред очима пријатеља засија.“</p> <p>У недѣљу је праздник св. Константина и Јелене...{S} Ха, б |
д му се каже, да наточи чутуру, онда да неда и на здравице, и тако даље.</p> <p>Овако је мислио |
стане га заклињати и преклињати, да је неда срамотити, да она воле у бунар скочити, него да је |
чито на то мотрио, да се са наше стране неда никаква повода.</p> <p>„Одтуда му је прво начело б |
ред у свештенству и калуђерству, да се неда повода тужбама, и да се неузбуди нова навала.</p> |
то - царска или велика лавра.{S} То се неда накратко описати.{S} Може бити да се јошт даде нај |
/foreign> у манастирској управи одржати неда.{S} У току ове повѣсти видићемо и практичне послѣд |
затвор право насиље, и он на сва питања недаваше друга одговора, него:</p> <p>„Ја сад управ ни |
ника.{S} Ту је чекао дуго, јер собар се недаваше видити.{S} Наравно да је у мислима опетовао по |
шевну силу жртвовао задаћи, која се или недаваше ником извести, или се прерано подузе да се изв |
брити и за смрт приправљати.</p> <p>Ова недаде дуго на себе чекати.{S} Ледена њена рука стегне |
Морамо се чудити и дивити, да ова слика недаде повода другим нашим манастирима, да и они себи т |
ијарху да му цѣлива руку, но овај му је недаде.</p> <p>О. Теофан поклони се дубоко, и изиђе из |
јој приступаше о.{S} Теофан, тако му је недаде да ју цѣлива, него га њом мало гурне од себе, па |
амо ћутећки дубоко поклони, али му руке недаде.</p> <p>„Моја сестра одлази овај час, проговори |
иступи руци настојатељу, али му је овај недаде цѣливати.{S} О. Теофан учини на то своје метаниј |
“ почне он муцати.</p> <p>Протођакон му недаде изговорити, него се на ново осѣче:</p> <p>„Или в |
дан до год. 1860, дакле кроз 70 година недадоше нашој цркви отворити уста!{S} Одпечатите уста |
оже уважити назора високе владе, јер се недаду у склад довести ни са његовим бољим знањем ни са |
аборавите, да имамо јавних листова, кои недаду газити човѣка као дрва, па ма да је то и прост с |
а као Доситије, ха?{S} Окај се тога.{S} Недаје свако јаје пѣтла, а јошт мање крије се у свакој |
<p>— — „Како настојатељ тако и братија недају се лако разставити од старога благовања и аговањ |
е то красота!{S} Оно вам је тамо Авала, недалеко од Београда, ово је равни Срѣм, у ком нема сто |
ки рѣчник довршио.</p> <p>Троицку Лавру недалеко од Москве у Русији ваља видити, да човѣк разум |
“ одговори јој овај. „Баш у пркос теби, недам свирати валцере“</p> <pb n="237" /> <p>Домаћин ус |
ри патријарх. „Он је добар калуђер, али недам да буде архимандрит тога ради, што га је епископ |
,“ дода о.{S} Теофан озбиљније.</p> <p>„Недам у пркос!“ одговори патријарх презирљиво.</p> <p>„ |
.{S} Теофан смѣрно али одважно.</p> <p>„Недам!“ одговори патријарх разљућен.</p> <p>„Ја нисам н |
“ примѣти о.{S} Теофан понизно.</p> <p>„Недам!“ одговори патријарх на ново.</p> <pb n="357" /> |
у милост, и да ми дате допуст.“</p> <p>„Недам!“ повиче патријарх из гласа; „и ако ми тај час из |
а се мало и развесели: али онда ми њему недамо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кре |
ну хартију неће да узме.</p> <p>„Ако ми недате допуста, ја идем без њега,“ одврати о.{S} Теофан |
тому сходно и одговори:</p> <p>„Ви нам недате барјака, а настојатељи талира.“</p> <p>„Оче! ти |
ваља удешено.</p> <p>Сваковрстне мисли недаше му дуго заспати; али око поноћи савлада га сан, |
так ћемо држати велико бденије.{S} А у „недељу ћемо служити соборно, осветићемо тај принос, и п |
и у ракиџијницу... како се кад деси.{S} Недиже тај нос у звѣзде; њему је паор човѣк као и други |
млада и лѣпа женска са спуштеном главом недижући ока с пода.</p> <p>„Шта је то?“ запита архиман |
дрите, да намѣстник добије писмо, да га недирају, док ви неизиђете.“</p> <p>О. Теофан метанише, |
ѣде сви на миру, и намѣстника никако да недирају.</p> <p>Настојатељ је намрштен читао бурунтију |
о на администратора манастирског, да ме недирају, док недође комисија.“</p> <p>Владика се био м |
живота Стратимировићева остављамо овдѣ недирнуту, пошто стоп изван сфере, о којој ми говоримо. |
S} Мршава је била као да залогаја хране недобија.{S} Ружице на образи горѣле су кадкад тако, да |
и кући, и зато вас несмѣм задржавати да недобијем кошарицу.{S} Хвала вам дакле на почасти, коју |
касе одмах изда.</p> <p>Али семинарије недобисмо ни до данас.</p> <p>Ове су ствари заузимале д |
ан, и склопи руке побожно.</p> <p>„Зато недобисмо од ње гласа“, — настави архимандрит. „Ево шта |
душу, па се боим, да сам себе до невоље недоведеш.{S} Сад си независан.{S} Докле сам ја жива до |
ли од злостављања братије, док комисија недође.{S} Јер они могу мене дотле и утаманити, а то не |
браву.</p> <p>Затим легне.{S} Но подуже недође јој сан.{S} Најпослѣ угаси свѣћу и заспи.</p> <p |
пођу напрѣд.</p> <p>Архимандвит Гурије недође у неприлику, него прихвати шалу и проговори тетк |
атора манастирског, да ме недирају, док недође комисија.“</p> <p>Владика се био међу тим мало, |
а намѣстника закрвављеним очима.{S} Док недође суд од честњејше конзисторије, дотлѣ ће стојати, |
гимназију Карловачку.</p> <p>„Немој да недођеш,“ викне за њим патријарх, „ја теби морам дати р |
како би рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу генерали и обрштари на управу, доћиће зацѣло кап |
било протуприродно, дакле и немогућно и недозвољено.{S} Да од мене зависи, ја бих томе о.{S} Те |
оним дугачким ходником к ћелијама, док недојури до своје.{S} Ту забрави обоја врата и спољска |
је одговор тражио; али му очевидно труд недолазаше до успѣха.{S} Остави се дакле те форме, и по |
и света правила недрже, премда све зло недолази само од тога.{S} Међутим, ја нисам крив, што с |
а забрани о.{S} Митрофану, да му у кућу недолази јер може бити зло.</p> <pb n="309" /> <p>О. Те |
дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Шта ми није по глави пролазило, Хвала Бог |
прављао нос, да му бурмутском самовољом недонесе какву замѣрку.</p> <p>Кад се дошло пред врата |
а је у истину било врло мало. „То ми се недопада.{S} У манастиру пуно фотографијских слика, а в |
мантији Доситије.{S} Или се ваљда теби недопада у Фрушкој Гори?“</p> <p>„Недопада ми се!“ одго |
теби недопада у Фрушкој Гори?“</p> <p>„Недопада ми се!“ одговори одсудно О. Теофан.</p> <p>„Ка |
н.</p> <p>Видило се, да се ови одговори недопадаше архимандриту; он сабере наново обрве и погле |
анке ни од кога сакривао.</p> <p>„То се недопадне Бечкој високој влади и она повуче мрѣжу своју |
ијархов двор у Карловци.</p> <p>„Ако ми недопусти?“ рекне сам себи. „Шта, ћу онда?</p> <p>Најпо |
<p>Најпослѣ се домисли и рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без допуста.“</p> <p>У овој одлуци |
рополита.{S} Ако се том за кратко врѣме недоскочи, то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу прије |
ѣ игуман у своју сахрану одмах узео, да недоспу у неправу руку.</p> <p>Највећи утисак учини код |
обности показивао; лако зато, што му је недостајало и науке и свѣтског изкуства; а за духовника |
слите, шта би ваљало чинити, да се овим недостатцима доскочи, и да се стање манастира и калуђер |
<p>„Стани!“ загрми сад администратор. „Недостои се теби, да сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком |
ом напоље извлачити.{S} Мени се учинило недостојним, да је ја силом из ћелије извучем, па зато |
писмо и да се с њом разговара, али тога недочека.{S} Остави је дакле нека чита докле јој је вољ |
мах рапортира то градоначелнику, а овај недочека да генерал дође у Карловце него таки послѣ два |
што сте ви рекли....“</p> <p>Настојатељ недочека да архимандрит доврши, него живо повиче: „О то |
еге, да неможе отићи без допуста.{S} Но недочека ни тога.</p> <p>Чинило се као да је патријарх |
кажете да се она мудра и света правила недрже, премда све зло недолази само од тога.{S} Међути |
њима части и пои.</p> <p>Срѣде и петка недржи, тако исто никојега <pb n="292" /> другог поста, |
} Међутим, ја нисам крив, што се строго недржи дисциплина,“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„А гд |
уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви непостите него се гос |
де упрѣгнути освоје коње у кола.</p> <p>Недуго затим дојуре и архимандритове каруце са четири ж |
важити:{S} Ни једна снага несмѣ стојати незабављена.{S} Ко ради боље и више, има се боље наград |
да будеш калуђер какав трѣба да буде... незаборави <pb n="39" /> на то.{S} Ти мораш тај остати, |
.{S} Теофан хладно. „Само ћу молити, да незаборавите, да имамо јавних листова, кои недаду газит |
химандрита Лаврентија, пак... охо! мало незаборавих једног од првих, Јашу Живановића.</p> <p>„У |
а мало кисело, па то и учини. „Та кости незаборављеног списатеља морају се у гробу од радости п |
идеализовало неослабљено сѣћање на ону незаборављиву сцену у манастирској ћелији, често и трај |
сам себе до невоље недоведеш.{S} Сад си независан.{S} Докле сам ја жива дотлѣ си и твој и мој; |
довѣка стојати, да ниси нити свој нити независан.{S} Међу тим, ти си ми овај пут више времена |
не цркве.{S} Ја нити сам свој, нити сам независан.“</p> <p>Сутра дан осѣтивши, да јој је горе, |
атријарх мало пакостно.</p> <p>„Од мене независи ништа“, рекне о.{S} Теофан; „ту ће други одређ |
врата, да ноћу на мене неудари, и да ме незакоље!“</p> <p>„Јесте л’ све прибележили, господине |
а код врата остане, али се предња врата незакују.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP187 |
па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми незаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан смѣрно али одважно.</ |
ѣдајте пречестњејши господине?“</p> <p>„Незаповѣдам ништа“, одговори протођакон, „него сам мисл |
само шалите.{S} У осталом, гледаћемо да незаспимо до пред зору, пак ћемо избечити очи, чим се у |
провели, да неби било право, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих то одавно учинила, али ме |
, да се мало загрије и поврати од ноћне незгоде и сваковрстне напасти.</p> <p>Кад се свуче и у |
о не баш најсавршенијом хармонијом, али незгоди доскочи црномањасти домишљан, кои се одмах почн |
ти и рачунати и појати.{S} Он је оштар, незна за шалу; ту има посла и шибица.{S} Али га дѣца ип |
же много штошта незнати, што други свог незна, али како други совѣт што дозна, она мора то већ |
тво.</p> <p>Кои су имали право... то се незна, јер мњења неспадају ни на царске судове ни на по |
} Лака им земља!</p> <p>— — „Настојатељ незна ништа од економије, а при том је нехатан и немарљ |
Господину!{S} Иди слободно.{S} Господин незна ни је ли мушко ил женско; а у теби ће пре видити |
дужност, али ми је срдце пуцало.{S} Ко незна те болове душе, тај неможе о боловима говорити... |
раста!“</p> <p>Архимандрит продужи: „Ко незна, оном морамо казати.{S} Дакле чујте оче Митрофане |
ана.</p> <p>Питали су се очима, но нико незнаде одгоненути.</p> <p>Напослѣдку проговори о. екли |
" /> <p>То падне господарима у очи; али незнадоше од куд тај умиљати вѣтар дува.</p> <p>Тако су |
како би ваљало, јер манастирски житељи незнадоше врѣдности, која у таковим стварима стоји.</p> |
вара одпрате, га нѣкуда.{S} У манастиру незнадоше куда, али су други људи видили.</p> <p>Одвезу |
па кад добију мукте да се напију, а они незнаду, шта је доста.{S} А господин није ципија; и кад |
, од којих ју један увѣк врѣђаше, ма да незнађаше управо зашто.</p> <p>У смѣху му одсијаваше нѣ |
у царској породици.{S} Предсѣдник суда незнађаше шта да ради, пошто бијаше могуће, да у исти п |
ажити ни примити смѣмо,“ —</p> <p>Ленка незнађаше правога смисла ових рѣчи; она их је дакле сам |
итељ велико писмо из Карловаца.{S} Нико незнађаше, шта се у том писму пише.{S} Али управитељ да |
ти“, примѣти настојатељ и по други пут, незнајући смисао предишавшег интермеца, пак да покаже д |
ала је то на архимандрита, то на Ленку, незнајући шта је и како је.</p> <p>„Видите из свега да |
ла сам, ћерко... али да ти право кажем, незнам јесам ли добро изговорила...“</p> <p>„Сасвим доб |
ва је ли ко то чуо и примѣтио и спазио, незнам; али је Ленка и чула и видила.</p> <p>Она поглед |
оша.{S} Ено Руме... а ено Митровице.{S} Незнам ил доиста видим, ил ми се само чини, да тамо вид |
ја других, већих послова, и толико, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} То је дужност настојатеља, |
ако небих знао; нисам ја тако прост, да незнам шта радим.{S} Нама је господин (администратор ма |
био човѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незнам да сам икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада вел |
је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„Ја незнам ништа од свега тога; па нећу ни да свѣдочим.“</p |
сами лако кроз најлѣпшу природу.{S} Сад незнам управо шта је боље.{S} Ако је истина, што путниц |
ом о.{S} Теофане!{S} Та ја море ништа и незнам о твојој фамилији.{S} Ходи да ми приповѣдиш.{S} |
вора, него:</p> <p>„Ја сад управ ни сам незнам, шта смо онда мислили, и зашто смо тако радили: |
p>Зато га и дочека у собној одѣћи, коју незнам управ зашто зову „шлофроком,.“</p> <p>У овом шло |
</p> <p>За изнутарњу оправу манастирску незнам ни сам колико.</p> <p>— — „У гостинским собама н |
тирској ћелији и ту је и нашли.</p> <p>„Незнам је л ти познато, али мени су казивали, да је и в |
ве пѣсника „Шишатовачке харфе.“</p> <p>„Незнам је ли прошло више од године дана, Стратимировића |
тога; па нећу ни да свѣдочим.“</p> <p>„Незнам ни ја ништа“, похита отац Амфилохије, „нећу ни ј |
ма другима знамо имена, само код овога, незнамо, како му је име!“</p> <p>А ко би то мого знати? |
p> <p>Ко је био код њега кад је умирао? незнамо; како је садржаја калафе нестало? и то незнамо; |
ише пута употрѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли наши читаоци знаду управо, ко је то.</p> |
кренула.{S} Ови се стану згледати. „Та незнамо ми лајати господине.“ „Шта незнате бенгели; то |
p> <p>Сви су настојатеља хвалили... али незнамо је ли му било по вољи оно, што су о балу казали |
Ил’ се није умѣло, л’ се није смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то служило на дику мана |
; како је садржаја калафе нестало? и то незнамо; можда ће будућност донети „тајне Хранислављеве |
секретару, и дворским мишевима.</p> <p>Незнамо казати, јесу ли толико штете господа мишеви тој |
соби, то је њему било све једно.</p> <p>Незнамо хоће ли што важити у очима читатеља, али ћемо и |
гласа ни трага.</p> <p>Можда је умро: „Незнамо!“</p> <p>А да ли ће опет доћи?</p> <p>„Незнамо! |
ти, ако књигу до краја прочита.</p> <p>„Незнамо!“</p> <p>Прошло је од оно доба већ више од 20 г |
!“</p> <p>А да ли ће опет доћи?</p> <p>„Незнамо!“</p> <pb n="361" /> <p>Наши читатељи видиће из |
и у благословеном браку у самоћи, свѣту незнани, за себе и себи, па пиши, предузимај, чини све, |
„Та незнамо ми лајати господине.“ „Шта незнате бенгели; то је сасвим лако.{S} Ево видите, само |
</p> <p>„Ви знате, оче Амфилохије, а ви незнате, оче Митрофане“, проговори архимандрит сасвим м |
ољно: „Какво вас добар вечер нашло; зар незнате, да смо ближе зори него вечеру.{S} Ид’те спават |
и повлађивати.{S} Она може много штошта незнати, што други свог незна, али како други совѣт што |
празно буре.{S} Учио си осам школа, па незнаш шта је <foreign xml:lang="la"> procellas</foreig |
ит Партеније.</p> <p>„Ћути бога ти, кад незнаш ништ паметније“, обрецне се на њега архимандрит |
</p> <p>„Немогу другчије!“</p> <p>Та ти незнаш играти“, дода патријарх мало љутит.</p> <p>„Ви б |
лу држали смо се правила: „Неговори што незнаш; непиши што није било!“</p> <p>Таман да завршимо |
о да изпадне.{S} То је сигуран знак, да неиде само собом: а што се силом надвезује и крпари, то |
а је шибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелије, док је жива...</p> <p>На ове рѣчи скоч |
е заклети,“ дода Амфилохије.</p> <p>„То неиде.{S} Ви се неможете припустити на заклетву“ поучав |
андрит. „Та ту иде много више.“</p> <p>„Неиде господине; вама се то само чини.{S} Зар се ви у ч |
нестаје, и више ништа.“</p> <p>„Пак што неидете у врбонку по њих?“ рекне патријарх мало посмѣшљ |
тељи болестника, повиче ђак с ходника: „Неидите близу њега, хоће вас своим панџама или за косу |
године 1790, што сте ми их приобштили, неиду ми из главе, па сам и сада баш о њима мислио.“</p |
је постио по пропису манастирском, али неидући за тим да се посвети, нити је дотѣривао до тога |
вој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме неиђаше.</p> <p>„Дванајест.“ Одговори овај значајно.</p |
н није... он није“,... аја, и тим путем неиђаше.{S} Зној га свега облије, и он стане марамом бр |
куће на салашу, које бијаше наложено а неизвршено . 100 фор.</p> <p>За изнутарњу оправу манаст |
рпѣљиво.{S} Трѣбало би да калуђер никад неизгуби из очију, да је пре свега и над свиме калуђер. |
ик добије писмо, да га недирају, док ви неизиђете.“</p> <p>О. Теофан метанише, пољуби владику у |
аса; „и ако ми тај час из ове моје собе неизиђеш напоље, даћу те из ње избацити.“ —</p> <p>„Нит |
ве, „да се нико у манастир неприми, кои неизкаже да је семинарију изучио.“</p> <p>Год. 1790 одр |
дце је имао голубиње, руке отворене.{S} Неизказано добар домаћин био је душа сваком друштву.{S} |
ицама.</p> <p>На кратко, веселѣ је било неизказано: забава неописано угодна.</p> <p>Али има људ |
, имао је то начело, да се у рачунима и неизказује, да манастири имају бог зна какве велике чис |
ожи, да изван ограде манастирске никуда неизлази.</p> <p>О. Теофан захвали се администратору на |
рква живи за мене а ја за њу.{S} Али је неизмолована!</p> <p>— — „Узмем пут под ноге, те у добр |
тако озлѣдила, да је морала, нагла смрт неизоставно слѣдовати.</p> <p>Изпитају о.{S} Теофана, и |
: а што се силом надвезује и крпари, то неизпадне никада чисто и цѣло.{S} Но што му драго: баре |
ати, и добро пазити, да се из манастира неизтопи.{S} Прими га дакле и учини нуждне наредбе.{S} |
пашћемо, оче архимандрите...{S} Док још неизумрѣте ви, који сте из школе Стратимиревићеве и Ири |
стајали они синови народа мога, који се неимадоше одкуда учити, па их манастир на науку посла.. |
ѣк јошт, али као ружица у пупољку, који неимађаше увѣта, да се разцвѣта.</p> <p>И данас, кад је |
/p> <p>Теофана?</p> <p>Е, овај господин неимађаше такођер срѣће у даљем свом животу.{S} Исте го |
жњом, горчином, презрѣњем свѣта и људи, неимајући никога, да га тѣши, да <pb n="146" /> га блаж |
ом иницијативом и својом снагом створи, неимајући довољне науке ни стварајућег духа.</p> <p>Прѣ |
о нити је онај могао стари ред одржати, неимајући енержије довољно и снаге; нити је овај био ус |
воје плотове.{S} У ћелијама гинемо зими неимајући приправљеног огрѣва.</p> <p>Све се кочи тим д |
ах ушо к свом поглавару, или је одлазио неимајући срѣће видити му усрѣћавајуће лице.</p> <p>Ова |
лита на обѣду.</p> <p>„Карловачки пекар неимајући конкуренције пеко је своје кифле и земичке ка |
и из калуђерства изступити.{S} Пак онда неиште ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то може иска |
одслуша ово предавање свога калуђера са неједнаким утиском.{S} Из почетка се невѣрно смѣшио; ал |
већма разгорѣвале,.. прси су му се све неједначије надимале...{S} Живот се у слеђене живце вра |
знао шта ме чека, кад то учиним.{S} Сад нек буде што бити има.{S} Ти иди мирно кући па се поста |
p>То и учини, и тако се смѣсте.</p> <p>„Нек остане свѣћа да горе,“ рекне тетка.</p> <pb n="215" |
, што стојаше прѣд врати.</p> <p>„Нека! нека!“ прошапуће гледалац и махне руком, да се претрпе, |
а, па ко је за што; ко је за господина, нека господује, а ко је за аргатовање, нека му га.{S} Т |
И нема му пара!{S} Па кад му нема пара, нека и проживи године без пара.{S} Сто и једна година п |
> (док је прѣстол архијепископски удов, нека се ништа ново неуводи) гласила је наредба црквена, |
: „Кад мислите да ће тако бити најбоље, нека... буде!“</p> <p>На то се дигне да пође.</p> <pb n |
ѣдње су му рѣчи биле: </p> <p>„Теофане, нека ти бог плати!“</p> <pb n="308" /> </div> <div type |
нека господује, а ко је за аргатовање, нека му га.{S} То је, мислим право!{S} Тако су радили с |
изрезану, коју смо из Св. Горе добили, нека ју носи на прсима.{S} Она ће га сачувати од многе |
и више ни мање!{S} Ко се слаже са мном, нека <pb n="243" /> се куцне с њим, а ко се неслаже, а |
и кажи му, да му имам нѣшто рећи, него, нека допусти, да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало в |
архимандрит Арсеније сигурно помислио, нека остане све за то кратко врѣме <pb n="120" /> јоште |
можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека поведе и Митрофана и Амфилохија, и колико их год ј |
ће казати: имате право, кад нису за то, нека нешкоде сами својој цркви ни манастирима.{S} А кал |
неудавите!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он дође овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш ту би |
на мене.{S} Још нека коју рѣч дометну, нека измисле, да сам на кога замахнуо... да сам на кога |
А ако може човѣк и невин да пострада... нека буде и то.{S} Невино је страдао и сам учитељ и спа |
ја ту немолим, да ме штеде и заклањају: нека ми буде како сам заслужио.{S} Али само молим, да б |
ње рѣчи.{S} Ја више неговорим ништа.{S} Нека говоре тужитељи, свѣдоци и закон... ја сам казао с |
="242" /> па је паметан кад га даје.{S} Нека се он само држи свога система.{S} Одозго сунце гри |
но, па само да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам Варнава напише нуждно изаслање, а ја ћу га одм |
овним и тѣлесним невољама, да тражи.{S} Нека само иде за својом узвишеном цѣли:{S} Бог ће га у |
рѣшио, нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека, буде како он казује.“</p> <p>О. Теофан окрене се |
ни солдати, а не смирени изпостници.{S} Нека само чује то Њ. Величанство, па да виш шта ће рећи |
, што га је епископ Платон произвео.{S} Нека скине крет, и нека оде као прост калуђер у манасти |
е и износите своју наготу на видѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чинити своју д |
аге воље,“ одговори овај, „док смо овдѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет молити, јер |
" /> и онда ћемо говорити по рачуну, на нека говоре цифре.“</p> <p>Калуђер устане да пође: „Е д |
ра њиховом позиву и снаги манастира, па нека се употрѣбе у струци учевној код богословије, и у |
све поднети честњејшој конзисторији, па нека она наређује, како јој буде воља.{S} А можда је и |
се, бога ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд све посапиње, него што ћу се дати од оних |
ом неможе узкратити допуст.“</p> <p>„Па нека ти га даду они!“ примѣти патријарх поругљиво дајућ |
конзисторију, него послѣ ручка у 3 сата нека се пријави.</p> <p>О. Теофан оде кући, на излазећи |
е могу и што најбоље знам; а повѣстница нека чини своје!{S} Што год је рађено у манастирима и о |
виногради, па манастирско боље.{S} Сад нека ми ко рекне, да ту нечини много света рука. — Али |
се дигне, и сасвим миран продужи: „Сад нека раде, што им је воља.{S} Ја сам на све готов.{S} О |
а том путу трѣба доста трошка.{S} Хајде нека узмемо, да ће им мачку истѣрати на оџак, као што р |
, али тога недочека.{S} Остави је дакле нека чита докле јој је воља, а она изиђе у своју собу.< |
Платон произвео.{S} Нека скине крет, и нека оде као прост калуђер у манастир Грабовац, пак ћу |
ући нека излије своју благодат на њу, и нека јој подѣли крѣпост, да те штити и одбрањује од сва |
он мени прашта, праштам и ја њему... и нека буде тим наша ствар свршена.“</p> <pb n="101" /> < |
министратор). „Е шта да рекне.{S} Сваки нека, чини своје.{S} Он је дрва насѣкао, шиндру набавио |
јој задаћи подпуно одговарају.{S} Сваки нека се употрѣби за онај посао, за <pb n="346" /> кои и |
своје.{S} Бог свемилостиви и свемогући нека излије своју благодат на њу, и нека јој подѣли крѣ |
ила сестра љубљеном брату.</p> <p>„Тако нека буде!</p> <p>„Како ми је олакшало на срдцу!“</p> < |
слав!{S} Није крив Хранислав...{S} Само нека буде, што би ваљало да буде, показао би њима Храни |
о су га у манастиру држали.</p> <p>„Ето нека каже Муцало,“ проговори свѣдок, и окрене се Крсти. |
ичне послужитеље, да иду у трску и лају нека би се дивљач кренула.{S} Ови се стану згледати. „Т |
би доста, да баци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч дометну, нека измисле, да сам на кога зам |
радости, туге, светиње, и т, д.</p> <p>Нека нам буде допуштено изложити једну малу примѣтбу, к |
хне о. намѣстник <pb n="28" /> рукама. „Нека буде, шта хоће, само кад је моја ћелија остала на |
„Што му драго дијете,“ одговори стара. „Нека дође; нефали јој ни у Бечкереку то, што има у Митр |
разхладио, и зато му одговори повољно. „Нека вам буде; наредите оче архимандрите, да намѣстник |
а тим одговори сам себи: <pb n="42" /> „нека је и отровано, ја ћу јести; грѣх ће пасти на њихов |
луђера, што стојаше прѣд врати.</p> <p>„Нека! нека!“ прошапуће гледалац и махне руком, да се пр |
етитеља!“ примѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Нека је заступи силном својом молитвом код свеблагога Г |
це, да вас чује покојни Видаковић... та некаже се србски паковати, него поспремати!“ задирне је |
прасито прекинувши му говор.</p> <p>„То некажем... ја сам само реко, да их нестаје, и више ништ |
пом натраг скотрља, и тамо под басамаци некако сложи.</p> <pb n="12" /> <p>Ђак је био јаче грађ |
је банда.{S} Већ је и његовом чуству то некако било противно; а осим тога пецнула га и мисо, шт |
х нађу које под столом, које на поду; а неки се удесише главом на руке а рукама на стол, те хрк |
арх.</p> <p>Толико сваки види, да је то неки доктор-адвокат, ком је о.{S} Теофан невоље свога ж |
на тебе мислити, и то ће ме одржати, да неклонем, да се неокаљам, да се неогрѣшим!“</p> <p>Сад |
е.</p> <p>„Па пуцкало је по соби као да неко по њој иде...{S} Учинило ми се, да се ова врата, о |
прими.</p> <p>„Та пали, шта „мрдаш; има неког у соби!“</p> <p>Смртни страх чуо се из теткинога |
осѣћа, које га из чиста срдца љуби, из некористољубива увѣрења цѣни.</p> <p>Он је на тај празд |
нио, да виде своје слике у манастиру, а некошта, знате ништа.“</p> <pb n="224" /> <p>А истина ј |
да у интересу манастирског нижег клира нележи, да се настојатељима одржи неограничена управа у |
ег знатним зајмом усрѣћен?{S} А шта још нележи у књигама народних фондова!“</p> <p>Патријарху у |
та.</p> <p>„Јест, јест,“ настави онај. „Нељуби се само устма, него и очима, и руком... кадкад и |
же ништа говорити, и да ће најбоље бити немѣшати се ни у тај чин започете комедије.{S} Он слегн |
запита Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Е да, нема од тог ни говора“, примѣти тетка достојанствено. „ |
у, и промумла: „Овдѣ су све саме букве, нема ни једног храста!“</p> <p>Архимандрит продужи: „Ко |
уштву.{S} Што вам је то добар господин, нема му пара у друштву: што тај зна лѣпо наздрављати, о |
аг и рекне: „Али ово није ушло у живот, нема дакле никакове крѣпости.“</p> <p>„Илиричка канцела |
велите?{S} Нема му пара!</p> <p>„Јест, нема му пара!{S} И нема му пара!{S} Па кад му нема пара |
свештенству, у цркви, у манастирима... нема више архимандрита Крстића... нема игумна Иринеја.. |
ма... нема више архимандрита Крстића... нема игумна Иринеја... архимандрити само знаду упрегнут |
S} Сѣдне у кревету, слухти свом снагом: нема нигдѣ ништа.{S} Причинило јој се.</p> <p>Мало посл |
трофане и оче Амфилохије <pb n="117" /> нема свѣдока, јер нико није тамо био; али тужба кувариц |
p> <pb n="312" /> <p>„Мртав да како!{S} Нема ту више ни сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад сам дакле с |
Та невѣрујте...то је сама лакрдија.{S} Нема ту духова...{S} Одкуд духова у манастиру?“...{S} Н |
патријарха, а камо ли архимандрита.{S} Нема ту повратка ни милионарима, а камо ли сиротом какв |
и каже, шта и како жели, да се ради.{S} Нема позива.</p> <p>— — „Са горњим описом одем и непозв |
ради сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се читају правила, која да нас калуђерском живо |
авгара.“</p> <p>„Лажу, тетице; лажу.{S} Нема мојој тетки пара.{S} Па кад се још лѣпе обуче, па |
пође наше и госпођице... шта велите?{S} Нема му пара!</p> <p>„Јест, нема му пара!{S} И нема му |
ви сучовѣка нижим од скота.</p> <p>Овдѣ нема сугласна, кротка, и како трѣба монашка живота, нег |
жиш наш шљивик, да буде, каква га нигдѣ нема; а одредићу ти један комад земље у Петковици да, з |
ти.{S} Сад сам свршио.{S} Од игуманства нема ни рѣчи више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ |
> <p>„Да живи онај, коме сви желе да га нема!“</p> <p>Бурно, грохотно смѣјање прасне у дружтву, |
и вицишпана и сву седрију... тога блага нема ни сав манастир, у ком живим!“</p> <p>„Но, но!“ тѣ |
аједно раде, да се изведе; да ниже њега нема нико ни слутње о томе, шта му управо чинити ваља; |
.</p> <p>Дигне главу, напне уши: ничега нема!</p> <p>Тако је подуже трајало.</p> <p>Опет нѣшто |
ри већ и сами стидећи се свога вечитога нема. „Господин је продао ономад послѣдње буре вина, да |
иту.{S} Но кад буду на мѣсту, опазе, да нема ловачких паса.{S} У највећој својој невољи повиче |
ати се скоро.</p> <p>„Господин вели, да нема с вама никаква разговора.{S} Ви сте на добром мѣст |
било, да је о.{S} Теофан осѣћао, као да нема никог на свѣту; учини му се као да се сав свѣт око |
и, али се морало на крај изићи, тако да нема дефицита.{S} Није онда тако лако било дуг <pb n="2 |
кут, у сваки закутак, али о. намѣстника нема.{S} Одтрчи без душе администратору и јави му, да ј |
дани за 800 ф.</p> <p>Башта манастирска нема ниједног проштца, и што има гдѣгдѣ то огорѣли.</p> |
угу какву стихиру... таквог настојатеља нема више у Фрушкој Гори.{S} Високопречестњејши господи |
необично рано.</p> <p>Но о.{S} Теофана нема ваздан.</p> <pb n="169" /> <p>Најпослѣ пошље ђаче, |
зор бити, иначе одосмо у глиб, који дна нема.{S} Јест.{S} А што се тиче чашћења по манастири, т |
„У гостинским собама ни спаваћих хаљина нема а тако исто ни у собама настојатељским.{S} Астали |
мало разговора и свршили смо га.{S} Она нема више никаква посла овдѣ.{S} А и вече се приближује |
дузимане: остало је по старом, а решења нема ни до данашњег дана.</p> <p>Но ова је комесија ипа |
ску главу на своје пуне јада груди. „Та нема ти пара!“ повиче кроз сузе. „Ти си ми сјајна награ |
шешир на главу проговори: „Од адвоката нема ништа!{S} То је пут дугачак.{S} Боље ће бити, да и |
ога разговора живио.{S} Од универзитета нема ни нацрта.</p> <p>Гимназија је остала за њим у гор |
врати тога срдца изрезао рѣчи:{S} Љубав нема приступа у ово светилиште побожности!</p> <p>Ленка |
ипак у мозгу зазори, да отац Амфилохије нема часа најпре разабрати, је л’ то било хотимице или |
трополитске резиденције: но резиденције нема.</p> <p>Универзитетска зграда стала би више од 200 |
или.{S} Ја сам сигуран, да тога јуристе нема, који би из оне обвезе извео за народ право, да по |
дана на свом мѣсту узалуд.{S} Куварице нема ни у вече ни у јутру.</p> <p>Али дође и право јутр |
ро калуђера.{S} Сваки дан их је мање, и нема изгледа...“</p> <p>„Па зар ћу ти ја калуђере из др |
пара!</p> <p>„Јест, нема му пара!{S} И нема му пара!{S} Па кад му нема пара, нека и проживи го |
ѣт запитати: мора ли то тако бити!{S} И нема ли начина да то буде боље!{S} Јест. <pb n="125" /> |
ацртане, да их може видити и онај, који нема прилике и трошка, да их у нарави види.</p> <p>Имам |
угостили радије него и ког другога, али нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а сутра смо мислил |
а, укроћава.</p> <p>„Борбе трѣба... али нема сумње о успѣху, ако се само иде своим путем.</p> < |
<p>А ено једног малог универзитета, кои нема медичког факултета, па иште годишњих 100.000 фор. |
им будите увѣрени, да никакве опасности нема.{S} Овдѣ ће то само бити доказ, да је госпођа Ленк |
мира у Елисијуму</title>...{S} Онда јој нема пара, што је лѣпа; баш као... као... но, као профе |
не шљивовице?“</p> <p>„За то што је сам нема!“</p> <p>„Хм! па зашто баш од мене?“</p> <p>„Јер з |
о од Београда, ово је равни Срѣм, у ком нема стопе неурађене.{S} Оно тамо на десно јесу Босанск |
пециво изпод сваке критике.</p> <p>„Зар нема у Карловци лѣпша пецива?“ запита. „Код нас у Варад |
Евала!{S} Можеш сести и јести... ни цар нема боље.“</p> <p>И заиста или је Ленка била за кафу, |
таром.{S} Противници му, а који калуђер нема противника? могли су изтѣрати, и да је св. каноне |
остајемо често без вечере.{S} Манастир нема нуждних дрва за гориво; кад хоћемо што да скувамо, |
орива прњаворцима.{S} За будућу потрѣбу нема ни једне цѣпанице усѣчене, нити се има чим набавит |
т; „наш господин пекар држи ваљда да му нема суда, па остаје једнако при злочестом пециву, прем |
у пара!{S} И нема му пара!{S} Па кад му нема пара, нека и проживи године без пара.{S} Сто и јед |
} Је с’ чуо?{S} Па добро запамти.{S} Ту нема шале.{S} Или ја морам касиран из полиције или ти м |
њост манастирска буде показивала, да ту нема ни овце ни руна: е онда, будите увѣрени, да ће се |
донесе ручак, и уђе у собу, види да ту нема никога.{S} Завири у сваки кут, у сваки закутак, ал |
р очајања, мир прегорѣња.. али срѣће ту нема.{S} Признај, да си се преварио, ма шта да си у ман |
д других.“</p> <pb n="116" /> <p>„Ал ту нема господина међу вама?“</p> <p>„Како га неби било.{S |
е и земичке тако су добре, да их у Бечу нема бољих!“</p> <pb n="265" /> <p>„Е, код нас је овако |
нестане, па су ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг довели, неби јој ништа би |
аћина А?{S} Ничије.{S} Ни сам патријарх нема тога гласа и славе, што има наш домаћин.</p> <p>„И |
о право,“ проговори на то архимандрит. „Нема сумње да та ствар има знаменитих страна.{S} Ја сам |
цу купуса и онако пресну јести.</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери већ и сами стидећи се свога ве |
окрене се госпођама и рекне им.</p> <p>„Нема духова у твом манастиру, л’ има у мом,“ примѣти до |
е заиста гдѣ на близу топ пуко.</p> <p>„Нема ту ништа“ повиче куварица, „морам ићи отцу намѣстн |
вечере, дајте само оцта и уља.“</p> <p>„Нема! “ зазвони и сад из уста намѣстникових; „господин |
а вас напасти, да глад утолим.“</p> <p>„Нема!“ одговоре они сасвим простодушно. „Дајте људи хлѣ |
сува меса, мени је све једно.“</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери слежући рамени.</p> <p>„Шта на |
имена, загристи у ваше носеве?“</p> <p>„Нема!“ гласио је штереотипни одговор.</p> <p>Гост се тр |
ао пекмез и шљивовицу.{S} Срѣмске шљиве немају више равних у европским државама.{S} И саме боса |
ати.{S} Најпрѣ и најпрѣ, наши манастири немају скоро калуђера.{S} Сваки дан их је мање, и нема |
!“ рекне домаћин</p> <pb n="203" /> <p>„Немају Банаћани смисла за гору и даљину.</p> <p>На ово |
радим!...{S} Немогу од бриге да спавам; немам мира ни часа у дану.</p> <p>— — „Чекам од патрија |
а кажеш.{S} Но немој да се дишпутирамо; немам ја ништа против <title>Љубомира у Елисијуму</titl |
из торбе, што су понели.{S} Јест.{S} Ја немам ништа против тога, да се познати и пријатељ и она |
м сирота жена, мени новци трѣбају, а ја немам никога, у ког би се могла поуздати.{S} Па баш и д |
</p> <p>О. Теофан одговори понизно: „Ја немам изрицати, ко је крив.{S} Али да је тако, то стои. |
с драге воље; толико радије, што о њему немам толико говорити.{S} Али ћемо и то на сутра остави |
а смо могли толики капитал имати, па га немамо само зато, што не одговорише они <pb n="124" /> |
разишли?“</p> <p>„Е ко ће то знати, ми немамо сатова.{S} Та било је, да рекнем... није било је |
ш, да купи такових ситница, али вечерас немамо ни капље.“</p> <p>А ви донесите вина,“ проговори |
ли узајмити у селу.{S} Вечерас у истину немамо ни мрве хлѣба.“</p> <p>Гост се разсрди и изиђе и |
ли представљени сви србски краљеви лозе Немањине у пуној свити и слави, међу коима има више све |
е уважавам.</p> <p>„Наша господа обично немаре, кад им млађи теже на више... ја другчије мислим |
а.{S} Обадвѣ неможемо од куће.“</p> <p>„Немарим“, рекне архимандрит. „Кад дође к мени тетка, он |
та од економије, а при том је нехатан и немарљив.</p> <pb n="301" /> <p>— — „Наступи нов живот |
ославне манастире, о свом трошку....{S} Немате разлога, да ми узкратите допуст,“ дода о.{S} Тео |
>„Шта се згледате?“ повиче гост, „ваљда немате куварице!{S} Дајте, сланине, плећке, сува меса, |
<p>„То су лѣпи разговори међу вама кад немате друга посла, мој о.{S} Теофане,“ одговори патриј |
и судија у Карловцима, у Вуковару: а ви немате ништа са мном као вѣтар са опаклијом.“</p> <p>Ти |
ога врага тражите по Карловци...{S} Зар немате доста мѣста у свом манастиру.{S} Витлате као пси |
ворише, и да им у собу ступише и други, немили и нечекани гости.</p> <p>Они, кои бијаху хрупили |
ептемвирата... до самог краља тѣраћу их немилице.{S} Изтѣраћу им мачку на оџак, што но веле, да |
ло у грчу стегло.{S} Свака му се мишица немило трзала.</p> <p>Ленку прође језа по цѣлом тѣлу и |
ао или какову милост просити или какову немилост чути.</p> <p>Није дакле чудо, што се сваки јав |
правдање о.{S} Теофана, слеже рамени, и немирним гласом промуца: „Казаће свѣдоци, отац Митрофан |
ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> <p>„А ти говори истину, па се нећеш ухвати |
и, да нѣколико људи читају молитве, а и немисле шта говоре, да нѣколико људи живе како могу и к |
случају ћутати, учинити духу по вољи и немицати се!“</p> <p>„Хајде престани, молим те,“ рекне |
цајкомесар, па док са овим добро стоји, немогаше му нико ништа.</p> <p>„Али на његову несрѣћу г |
p>Осѣти, као да се у камен претвара.{S} Немогаше се макнути с места; руке јој се узеше, ноге од |
/p> <p>Трајало је дуго времена, и Ленка немогаше одржати рѣчи, коју бијаше дала архимандриту Па |
уке бијаху узете, а ноге свезане, те се немогаше с мѣста макнути.{S} Он наслони главу на наслон |
нуждник — опорави се добрано; сасвим се немогаше изцѣлити.</p> <p>Уживао је своје дане као човѣ |
раво има да одговори.</p> <p>Настојатељ немогаше очевидно да нађе одговора, барем у тој форми н |
анастира у... тамницу!“</p> <p>Ту мисао немогаше поднети.{S} Скочи нагло на, ноге... потрчи к д |
Но кључ је стајао у кључаници, те тако немогаше ни један видити шта унутри бива.</p> <p>Принес |
се узеше, ноге одсѣкоше.{S} И само око немогаше кренути.{S} Ово, како је пало на лице пријатељ |
само одломке од рѣчи, и тако их ни ухо немогаше подпуно извѣстити, шта се у ћелији говори.</p> |
осте везиље, које знадоше златом везти, немогоше се доста нагледати веза и његове красоте.</p> |
p> <p>Онда га држаше напрема свѣтлости, немогоше се доста надивити богатству штофа и дивоти вез |
кров за св. кивот.{S} Развију га....{S} Немогоше се уздржати да неповичу у један мах:</p> <p>„А |
оје пут вођаше, окрену се к манастиру и немогоше се доста дивоте и милине нагледати, која им се |
крајцаре у каси.{S} Шта да радим!...{S} Немогу од бриге да спавам; немам мира ни часа у дану.</ |
знам на чему сам.{S} Он неће к мени, ја немогу к њему.{S} Бог све види па ће судити и њему и ме |
вити рѣч, која ме од тебе одбија.{S} Ја немогу без тебе живити.{S} Неповољна рѣч од тебе биће н |
кажеш, знај да ме на увѣк убијаш.{S} Ја немогу преживити рѣч, која ме од тебе одбија.{S} Ја нем |
сјајна награда за моје борбе!{S} Али ја немогу овога дара примити: има међу твојим сродницима, |
S} А руске лавре са њихови 300 калуђера немогу бити узори за нас.{S} Ми смо за то превећ мали. |
p>Шумари су навикнути на хладан зрак, и немогу толико топлине поднети, колико други смртни, кои |
ушко раније у постељу несвали.{S} Други немогу пити на само по што су живи, и кад им дође воља |
то превећ мали. <pb n="334" /> А друго немогу ја калуђера мога слати у Русију.</p> <p>„Ти мисл |
авам подпуно његове мисли.{S} Писати му немогу... говорити о њим неби било сходно; и за то вас |
аменитих ствари,“ примѣти архимандрит, „немогу знати дакле на што управо мислите.“</p> <p>„На ш |
p> <p>„Манастири!“ осѣче се патријарх. „Немогу <pb n="353" /> ја натѣрати манастире да тај тере |
у, коју овај небијаше очекивао.</p> <p>„Немогу другачије Ваша Светости“, одговори мајор.</p> <p |
, и видило се да му није право.</p> <p>„Немогу другчије!“</p> <p>Та ти незнаш играти“, дода пат |
“</p> <p>„Ти си сигурно држао, да је то немогуће,“ проговори Ленка, „па ипак се ето збило!{S} В |
е на ту лѣпу, сваке дражести пуну жену, немогући рѣчи проговорити.{S} Прси су му биле пуне осѣћ |
писмо и види шта се ту управо пише, али немогући се на ту мисао навикнути, <pb n="60" /> да од |
овѣчију, а то је не само искати, што је немогућно, него управо убити га!...{S} А што се тиче им |
руги Стратимировић.“</p> <p>„Па то није немогућно“ проговори архимандрит своим мирним озбиљним |
к?{S} То би било протуприродно, дакле и немогућно и недозвољено.{S} Да од мене зависи, ја бих т |
е наградити, него ваше живо саучешће... неможе му ништа више снаге улити, да на свом путу напрѣ |
Како је дивно Ваше чинодѣјствовање!{S} Неможе га се човѣк довољно науживати.“</p> <p>„Да, ти м |
тиру.{S} Витлате као пси без госе...{S} Неможе човѣк кинути, да му неповиче калуђер: „на здрављ |
дина архимандрита Арсенија: против тога неможе нико никаква приговора учинити!“</p> <p>„Боже са |
ношају стоји, прими, и дочека: без тога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе се одобр |
ли патријарх употрѣбити какве стеге, да неможе отићи без допуста.{S} Но недочека ни тога.</p> < |
</p> <p>„Стратимировић изјави влади, да неможе уважити назора високе владе, јер се недаду у скл |
вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даље.“</p> <p>Ово рекне, па нагло пође натраг др |
ом држао је и то, да му ниједна госпођа неможе противстати, премда није имао за то доказа.</p> |
к о.{S} Теофану с гласом, да га владика неможе сад примити, јер има конзисторију, него послѣ ру |
видите, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већма за његове труде наградити, него ваше живо |
стима неподложна познавали. „Мени ништа неможе бити повољније, него да високопречестњејши госпо |
ма долина као котао округла.{S} Лѣпа је неможе је се око доста нагледати.{S} А мила је, да срдц |
ешко — и мени је!</p> <p>„Али другачије неможе да буде.</p> <pb n="163" /> <p>„Та ја сам калуђе |
а и суд праведан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја ћу послати господина |
умире, па стоји од жалости окамењена, и неможе ни устне да мрдне ни ногама да крене, а камо ли |
к напрѣдује, и да се диже и слави, који неможе намѣре своје остварити, ако све непоруши, чим и |
неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе се одобрити, кад се сазове друштво од 20—40 лица |
, што сам овдѣ претрпио.{S} Но кад бити неможе, служиће ми само за науку, да се боље чувам змиј |
да је нѣки особењак, с којим се дружити неможе, и да га се ваља чувати као ватре и змије, јер ћ |
ваком казати, и да ми се за то замѣрити неможе.“</p> <p>„Неможе госпођо,“ потврди архимандрит. |
а шума, пуна густара кроз које се проћи неможе и то од увѣк зелене вегетације око које се увија |
пуцало.{S} Ко незна те болове душе, тај неможе о боловима говорити... <pb n="142" /> Но сад хва |
у кои дођем.{S} На ово ми се с правдом неможе узкратити допуст.“</p> <p>„Па нека ти га даду он |
повиче: „На што калуђеру нож!{S} Зар он неможе гризти зубма оно мало хлѣба, што понесе у шуму.{ |
дерлад ухваћено младо птиче, те се ово неможе више да дигне у своју узвишену слободу, јер би м |
шта.{S} Нѣко ју ухвати за раме...{S} То неможе бити машта.{S} Осѣтила је јасно да јој рука почи |
калуђер,„а мени је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог новца, ја сам обѣшен...{S} Хајд |
е, и да иде барем близу за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочекамо,“ |
а их подпише.</p> <p>Овај изјави, да их неможе подписати и поднесе своје примѣдбе на исте.</p> |
пунио прѣко цѣлог осталога дана.</p> <p>Неможе се рећи, чему би се човѣк имао дивити више, или |
и премишљао.{S} Напослѣдку проговори: „Неможе ми бити жена, али ми може бити љубљена сестра.{S |
је, мало обѣстно.</p> <pb n="90" /> <p>„Неможе она то доказати!“ придода Митрофан сигурно.</p> |
а ми се за то замѣрити неможе.“</p> <p>„Неможе госпођо,“ потврди архимандрит. „И трѣба да буде |
/p> <p>„Ми неможемо бити муж и жена.{S} Неможемо никако!{S} Бићемо дакле брат и сестра.</p> <p> |
тку дочекали, доћиће вам она.{S} Обадвѣ неможемо од куће.“</p> <p>„Немарим“, рекне архимандрит. |
ај пар отишла би у сам пако.</p> <p>„Ми неможемо бити муж и жена.{S} Неможемо никако!{S} Бићемо |
...{S} Останите ви само овдѣ милостива; неможете ви ићи... та ето је скоро ноћ... а ноћ није за |
ејши, бити ћу вам до смрти захвалан.{S} Неможете помислити како то мене занима.{S} То је огледа |
Амфилохије.</p> <p>„То неиде.{S} Ви се неможете припустити на заклетву“ поучавао их је архиман |
о.{S} Него помажите ако можете... а ако неможете, а ви кажите искрено па да идем да скачем у Ду |
о ти ми и судимо!“</p> <p>„Та баш за то неможете ми судити, и да сте ми иначе законите судије, |
<p>„А, тога немојте чинити! — А ако већ неможете дуже остати, а оно допустите, да вас одвезем б |
ита.{S} Ни једног вола, ни једних кола: неможеш се наплаћати за подвоз нуждног горива прњаворци |
менту поступи.{S} Ограничила сам те, да неможеш за живота са главницом разполагати, јер знам тв |
кад их неможеш употрѣбити; а верујем да неможеш, јер су то све сами ладолежи и пијандуре.“</p> |
твари, које ми се допадају; држим да се неможеш на мене потужити.</p> <p>„Биће боље и мени и те |
акова лоша вина, које се превратило, те неможеш за њега добити купца.</p> <p>Од свиња само 5 ма |
р., па изплати и растѣрај слуге, кад их неможеш употрѣбити; а верујем да неможеш, јер су то све |
Хајде, молим те, хајде из ових стопа... немој да те какав случај, каква неправа мисо од мене ра |
ебудем жив.{S} Куварица је код тебе.{S} Немој врдати.{S} Ја знам за цѣло, да је она мало пре к |
срѣћнице, па гледај да како побѣгнеш, а немој се убијати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће |
„Други пут ћу ти све казати, а дотлѣ ме немој запиткивати; видиш да сам здрава и читава, па мож |
дни у борби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те је промисо ставио.{S} |
умѣти, ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој да се дишпутирамо; немам ја ништа против <title>Љ |
/p> <p>Она је нехтеде преузети.</p> <p>„Немој тако мислити“, рекне му она на ово: „Све што сам |
аве?“ примѣти један од гостију.</p> <p>„Немој да ти се у очи насмијемо!“ рекне му господин. „От |
0 фор. на гимназију Карловачку.</p> <p>„Немој да недођеш,“ викне за њим патријарх, „ја теби мор |
> <p>„Господину епископу Па...“</p> <p>„Немој читати,“ рекне архимандрит, кои <pb n="284" /> ве |
за извађање тих величанствених планова, немојте заборавити ни на наше сироте манастире и калуђе |
љу говорећи: „Господине администраторе, немојте тако.{S} Ја нисам оно говорио, да вас или кога |
</p> <p>„Та неће нико појести тетку.{S} Немојте се журити.{S} Ја стојим добар, да неће нико на |
<p>„Одмах послѣ ручка!“</p> <p>„А, тога немојте чинити! — А ако већ неможете дуже остати, а оно |
<p>Тетка јој бризне плакати.</p> <p>„Но немојте више о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаб |
стина високопречестњејши господине+; то немојте ни помислити.{S} Како бих ја, <pb n="85" /> кој |
рамом брисати лице и трти чело.</p> <p>„Немојте се са формом слога мучити“, примѣти му архиманд |
тако буде.{S} Што се ствари тиче, ја ту немолим, да ме штеде и заклањају: нека ми буде како сам |
а ћу одмах отићи одкуда сам и дошла.{S} Немора нико ни знати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја |
дио, да је из моје ћелије пустим, да је немора силом напоље извлачити.{S} Мени се учинило недос |
Него пуштајте је из ваше ћелије, да је неморам сам из ње извлачити, те да се не прави хука бук |
дтѣрати, ако први пут, кад у двор одем, ненађем, да је по мојој заповѣсти учињено!“</p> <p>„Пол |
ка и управитеља постављен.</p> <p>— -- „Ненађем ништа, и морам све силе и умне и тѣлесне напети |
босиљак.{S} Није право, да се и ми мало ненапијемо.“ То рекне па онда дигне чутуру на напитницу |
д Фрушке Горе,“ одговори о.{S} Теофан у ненарушеној збиљи.</p> <p>Патријарх се смѣшио овој њего |
о је мени Богом дано!{S} Зашто досад ко ненаучи то од мене?{S} То се са мном родило!“</p> <p>„В |
изазивања.</p> <p>Појава на сваки начин необична, снажна, импонујућа; к том морамо додати, да ј |
/p> <p>Млада жена застане, кад види тај необични појав.</p> <p>С друге стране пренерази се калу |
једва дочека архимандрит зору и устане необично рано.</p> <p>Но о.{S} Теофана нема ваздан.</p> |
} Настојатељ дипломат.</head> <p>„Ти си необично добро спавао?“ проговори архимандрит. „Та већ |
себе позорност гледаоца.{S} Овај је био необично дугачак, и изилазио је у тако танак шиљак, да |
арочито, што јој је тетка тако очевидно необично уживала.</p> <p>Врате се у собе.</p> <p>„Хе, с |
атере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну славу, премда није мало било ни мале дѣце на п |
и његови чини доказали су му ту потрѣбу необоривим слѣдствима.{S} Он је једном од своих угодник |
засија.</p> <p>О. Теофан се мало подуже неогласи.{S} Писмо је било кратко, али га је дуго саста |
ати, да неклонем, да се неокаљам, да се неогрѣшим!“</p> <p>Сад се дигне, и сасвим миран продужи |
клира нележи, да се настојатељима одржи неограничена управа у имању манастирском и у располагањ |
ачине, да се млада госпођа од манастира неодбије.</p> <p>„Онда ваља сачувати манастиру магнет, |
боље и више, има се боље наградити; ко неодговара дужности, има се на то присилити; ко зло рад |
иташе они други нестрпљиво.</p> <p>Онај неодговараше ништа.</p> <p>„Та шта је, море!“ повиче ск |
о патријарху; али овај и <pb n="355" /> неодговори, него оде пре тога дана у Гастајн.{S} Он је |
акон се неузмогне уздржати, да му на то неодговори са чујним „бе!“</p> <p>Настојатељ се забезек |
и мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и нехотице са нѣколико корачаја унатраг |
чин.{S} Не као онај наш у К. неочешљан, неодељан; нити гледи као свештеник, ни говори као госпо |
а у манастиру нађу, и да нико на страну неодлази.</p> <p>Сутра у јутру дође администратор манас |
в појури жилама..{S} Милина јој силом и неодољивости морских таласева у срдце запљусне... у гла |
нити се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣшите.“ То рекне, метанише, и приступи руци настој |
ноте а народ гомилом учи.</p> <p>„Зато неодромбољуј те твоје лалоке, него буди весео.{S} А ви |
и то ће ме одржати, да неклонем, да се неокаљам, да се неогрѣшим!“</p> <p>Сад се дигне, и сасв |
чувајте наглости и страсти, да сам себе неокаљате.“</p> <p>На то буду записници прочитани и под |
м, ком је дужан истину казати.“</p> <p>„Неоколиши, него говори!“ одврати му патријарх нестрпљив |
ешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук неолади.“</p> <p>Међутим је Ленка насула и тетки и себи |
и, куда си, ако те сутра у свом друштву неопазе... та то ће им бити најмилије, једино што желит |
вари своје даде изнѣти на кола, да нико неопази.</p> <p>И тетка се извуче нѣкако вѣште; оду кро |
е већ западу клоњаше, обасули бѣху гору неописаним дражима. </p> <p>„А погледајте тамо“, рекне |
атко, веселѣ је било неизказано: забава неописано угодна.</p> <p>Али има људи свакојаке ћуди; а |
сад на онај мали брѣжуљак.{S} Одандѣ је неописано лѣп изглед на равни Срѣм.{S} Него ви сте се, |
кви нашој знамениту помоћ принети, а да неосѣти.{S} А то је одношај, кои само поштовање заслужу |
на срдцу и души, коју у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше чисто задовољна, да је |
је пречистило страст и ту идеализовало неослабљено сѣћање на ону незаборављиву сцену у манасти |
обзирала, него је хитала к другима.{S} Неостаде друго ни архимандриту, него да ускори кораке, |
ив; ти си ме турао и гурао док се врата неотворише.{S} Али погледај се и ти у огледало.{S} Чини |
1337 калуђеровао је у Рилском манастиру Неофит Рилски, кои је у вароши Копривштици народну школ |
лико сам га пређе љубила, толико га сад неоцѣниво уваживам.</p> <p>„Он је био мој анђео храните |
ерсона и начин.{S} Не као онај наш у К. неочешљан, неодељан; нити гледи као свештеник, ни говор |
ад је овај запојао, мислио је сваки, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Овај с |
лицу изпод ње, па скочи, и спасе се, те непаде на земљу.</p> <p>„О убиле вас силе, шта вам је?“ |
али калуђера бити неће.“</p> <p>„Али да непадне кривица на нас,“ продужи владика окренувши се к |
, и можда сам у оној фурији и реко коју непаметну: али <pb n="97" /> нити сам имао на крај паме |
здравље Њ. Високородију, па ко са мном непије, тај није друг кесарев.</p> <p>„<foreign xml:lan |
S} Манастирска, дѣла ради сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се читају правила, која да |
она ватра.{S} Одкуд она страст?</p> <p>„Непитај Ленка!</p> <p>„Бог те је сачувао!</p> <p>„Пружи |
говори што хоћеш и како хоћеш.</p> <p>„Непитам те ни за шта; нетѣрам те да ми кажеш, што нећеш |
и смо се правила: „Неговори што незнаш; непиши што није било!“</p> <p>Таман да завршимо, али за |
е одводи од цркве.{S} Манастирске слуге неплаћа уредно.{S} Одтуда стрепимо од палежа.</p> <p>Ра |
цар потврдио с тим, да арадски епископ неплаћа годишње 500 Ф. него само 200 Ф. и да плаћања ов |
/p> <p>За оправљање воденице погођено а неплаћено. . . . . . . . .{S} 90 фор.</p> <p>Арендатору |
вам мало јела.{S} Отворите, господине; неплашите се ничега.{S} Ја сам сам ту.“</p> <p>О. Теофа |
з госе...{S} Неможе човѣк кинути, да му неповиче калуђер: „на здравље!“ То је морска дисциплина |
звију га....{S} Немогоше се уздржати да неповичу у један мах:</p> <p>„Ала је то дивота!“</p> <p |
дбија.{S} Ја немогу без тебе живити.{S} Неповољна рѣч од тебе биће нож, отров, конопац или студ |
и, кога су сви као разборита, страстима неподложна познавали. „Мени ништа неможе бити повољније |
тиру.{S} Људи смо, свакојаке нарави, па неподносимо једнако чашу вина.{S} Један попије чашу <pb |
ва.</p> <p>— — „Са горњим описом одем и непозват патријарху, и то заједно са архимандритом наст |
и може боме добро да повуче, па му се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ било и такових, који не мог |
рожђу, али му се чинило да јошт подпуно непознаје тога земљишта.</p> <p>Често му је на памет па |
тријарх грохотом смѣјући се. „Видим ја, непознајеш ти јошт тога свѣта!“</p> <p>Отац Теофан нађе |
и ће нас у Србију превести... тамо ћемо непознати вѣнчати се и живити у благословеном браку у с |
х, они су те упустили... неразумѣше те, непојмише те, сломише те, газише те...{S} Није л’ то до |
им нетрѣбају, зајмови се на манастирске непокретности дижу, разсипање пада у очи.{S} Да настоја |
јанке; ви непостите него се гостите; ви непокривате манастире цигљом ни лимом него интабулација |
о што сте и били; али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стража |
з невоље.“</p> <p>О. Теофан види, да ту непомаже ништа говорити, и да ће најбоље бити немѣшати |
је код цара особито био уважен.</p> <p>Непомаже ништа.</p> <p>Најпослѣ запита Коронини патрија |
ом, али у двор није ишо никад.</p> <p>А непонесе ни епископске круне, премда је шесету годину ж |
неможе намѣре своје остварити, ако све непоруши, чим и од чега они живе, и јесу.{S} Неће нико |
мандрит се побои, да јошт која здравица непослѣдује, и зато приступи ближе говорећи: „Доста је |
о очекивала одговор.{S} Кад овај подуже непослѣдова, настави даље: „Шта те може овдѣ задржати.{ |
свуда уза се носим.{S} Чини су из мога непосрѣднога изкуства.{S} За истину стоим пред сваким с |
алуђере и манастире наше познавао је из непосрѣднога изкуства скрожђу и скрожђу, али му се чини |
о; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви непостите него се гостите; ви непокривате манастире циг |
лакиране штифле... шешир ко локвањ, да непоцрни... па лѣп попа, па цифраст попа...{S} Ша онда |
с’ чуо ти, Петеру!{S} Ако ти мени сутра непошљеш у митрополитски двор добро и лѣпо пециво, ја ћ |
топа... немој да те какав случај, каква неправа мисо од мене растави и за сав живот убије... и |
ми разстанемо.{S} И да се ником неучини неправда, ја мислим да одпустите мене из ове обитељи.“< |
стина; није имала темеља, дакле је била неправедна, и то је истина; али ја сам био калуђер, мла |
p> <pb n="200" /> <p>Он је очевидно ово неправо тумачио, кад је узимао, да му артиљерија с успѣ |
Али ми идемо, чини ми се, и даље на том неправом путу.{S} Наша црква и наш народ уздануће, кад |
своју сахрану одмах узео, да недоспу у неправу руку.</p> <p>Највећи утисак учини код гостију к |
.{S} 8.400 Ф.</p> <p>Да додамо јошт на непредвиђене потрѣбе. . . . . . . . . .{S} 1600„</p> <p |
плећке дај“ говорио је отац Амфилохије непрекидајући.</p> <p>Куварица окрене главу к њему, да |
ном доктором медицине Пеичићем био је у непрекидном додиру; овај му је био кућни лѣчник.</p> <p |
да понесем из ове обитељи, да ме кадгод непрекорите, да сам и тај собом понео.{S} И сам спомен |
прихода ни крајцаре из године у годину непренели, ма сав чисти доходак на своје ситне потрѣбиц |
жност бити за њему вручену свету обитељ непресѣчно старати се и о напредку економичког прихода |
ign>“ (нико нетрѣба, да се осуди док се непреслуша) одговори му владика. „Кажи, али по духовнич |
елствује, и против манастирских правила непрестано са мирским људма разкоштвује тако, да манаст |
свѣдочбе под А. и Б.</p> <p>Он се скита непрестано које куда на страни а ми остајемо често без |
рњаворац није ни на ум узимао.{S} Он је непрестано у жртву своје страсти укоченим очима гледао |
узвишености о.{S} Теофана, која јој је непрестанце пред очима стојала.</p> <p>А код њега су љу |
аме ствари тиче, ту вас молим, да ништа непрећутите, што можете пред неумитним судијом заступат |
> <p>Патријарх изјави, да он Коларовића непризнаје архимандритом.</p> <pb n="359" /> <p>Посрѣду |
т.</p> <p>„Ја непристајем на ваш суд, и непризнајем вас за моје судије, и идем из ових стопа у |
изјалови се врло често које протупланом непријатеља које случајним околностима и догађаима.</p> |
S} Нисам смѣо праве разлоге навести, да непријатеље јошт горе нераздражим.</p> <p>— — „Данас до |
подла подметања и извртања, да и смртна непријатељевања.</p> <p>— — „Синоћ ми рече бивши настој |
} Онај грохот пакла, којим су се остали непријатељи смѣјали, кад су ме оставили мѣрећи ме од гл |
а бога.{S} Познато је, да је он живио у непријатељству са Новосадским епископом Платоном.</p> < |
није Видаковић жив... било би ми заиста непријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има их и горих, кои с |
узимао.</p> <p>— — „Двѣ године нерада и непријатности.{S} Лака им земља!</p> <p>— — „Настојатељ |
е велика густа чуваркућа; — а нико тако неприкрива у кућама оно, што ваља да је тајна, као чува |
p> <p>„Доситије Обрадовић није био мала неприлика за највишег калуђера.</p> <p>„Одношај са Муши |
рѣд.</p> <p>Архимандвит Гурије недође у неприлику, него прихвати шалу и проговори тетки: „Драга |
свѣдоци вас оставе, онда ћете ви доћи у неприлику ради криве заклетве.{S} Сад је час да кажете, |
<p>И доиста био је настојатељ у правој неприлици.</p> <p>Најпослѣ нагне једним путем, мислећи, |
се са економијом и другим њиховом чину неприличним дѣлом баве, к њиховој правој цѣли опет повр |
стави о.{S} Теофан, у својој ревности и непримѣчавајући, да га патријарх на фини начин персифли |
апита је архимандрит, мотрећи оштро али непримѣтљиво, како се она при том држи.</p> <p>„Мислим |
ова неухвати.{S} Тарне другу, но и ова неприми.</p> <p>„Та пали, шта „мрдаш; има неког у соби! |
цезама установе, „да се нико у манастир неприми, кои неизкаже да је семинарију изучио.“</p> <p> |
цркве отишо, те тако му реплика остаде неприобштена.</p> <p>Кад дођу кући, посади о.{S} Теофан |
стите, господине архимандрите, али мени неприпада наслов милостива госпођа; мој <pb n="189" /> |
бор.{S} Дођу људи свакојаке ћуди....{S} Неприправљени... дилетанти... а дилетанти су најопасниј |
ѣрењу да чини своју дужност.</p> <p>„Ја непристајем на ваш суд, и непризнајем вас за моје судиј |
жио.{S} Али само молим, да буде изтрага непристрана и суд праведан, а то мислим, да ми се немож |
нам увѣк служила за чврсто становиште и непробитан штит против ма каквог насртаја.“</p> <p>„Так |
је ипак једну послѣдицу.</p> <p>Оне се непробуде рано.{S} Већ је било 8 сати, кад су очи отвор |
је правозналац „није то баш толико, та непродају та господа своје увѣрење... него само за труд |
стантина свога старог штићеника.</p> <p>Непрође дуго времена за тим, а једно јутро огласе манас |
вали конзисторијалне изасланике.</p> <p>Непрође нѣколико дана, а ови дођу.{S} Дође архимандрит |
тане га у себи читати.</p> <p>Њено лице непромѣни се ни цртицом.</p> <p>Присутност тетке и стра |
n="151" /> задржи или да га стегне, да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у висину, и покрије њ |
’ ви њему казали, да је из своје ћелије непусти?“</p> <p>Ко се сѣћа, како је било, тај ће увиди |
копског изишо. „Како ме јутрос епископу непустише, већ <pb n="78" /> сам знао колико је куцнуло |
ели вечер?{S} Та наше госпође знаду, да непуштају са другог свѣта ни патријарха, а камо ли архи |
сам ја заузимао.</p> <p>— — „Двѣ године нерада и непријатности.{S} Лака им земља!</p> <p>— — „Н |
е... сад си доста казао, иди зовни Ацка Нерадница, па сѣди онда тамо код Крсте.“</p> <p>Дође и |
Крсте Муцала, или у подруму код Милоша Нерадница, или о свечари код мене, и тако код других.“< |
е двојице, пљусне главом натраг, те мал неразбије нос отцу еклисијарху, који је за њим стојао.< |
ици; — пресјајној грофици, пупољку јошт неразвијеном; — заповѣднику жандармеријског крила, брит |
злоге навести, да непријатеље јошт горе нераздражим.</p> <p>— — „Данас добијем решитбу од патри |
попрѣче: „Говори што се тиче ствари, и неразтежи ко Наста ташке.“</p> <p>„Е, господине,“ одгов |
ану код старијих, они су те упустили... неразумѣше те, непојмише те, сломише те, газише те...{S |
није мого срдцу одолѣти, да неуздахне и нерекне: „Благо теби, Варнаво!{S} Ти смѣш јести пасуља. |
ти без честњејше конзисторије ништа, да нерекнете да вам није ваш редовни судија судио.{S} Јест |
а и њен пратиоц окрену се к друштву али нерекну ништа.</p> <p>„Јест, јест,“ настави онај. „Нељу |
</p> <p>О. Теофан нерече му имена.{S} А нерече га, ни патријарх.</p> <p>Толико сваки види, да ј |
А ко би то мого знати?</p> <p>О. Теофан нерече му имена.{S} А нерече га, ни патријарх.</p> <p>Т |
</p> <p>„Секулића?“ запита о.{S} Теофан несѣћајући се, шта означује патријарх тим насловом.</p> |
не, шта је то, кад овај звук чује, који несадржаваше ни на који начин што за њега похвално; а а |
сне... у глави јој начне мозак врѣти... несвѣстица је ухвати... руке јој се разшире саме собом |
дао однети раније, док и њега винковић несвали са столице као друге госте.“</p> <p>„Ту је дакл |
о зоре, ако их винушко раније у постељу несвали.{S} Други немогу пити на само по што су живи, и |
и смрти, клечала је млада та лѣпа жена нескидајући ока са уста, која имадоше зазвонити или рај |
на намѣстника.{S} Он се бојао, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био приправан бацити све, |
<pb n="243" /> се куцне с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио принети чашу к устима, |
риге!{S} Гдѣ станују толики свети отци, несмѣ ту такав дух ни присмрдити, у толико мање, што жи |
е звало осудити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да одложи нарав човѣчију, |
пити имало би важити:{S} Ни једна снага несмѣ стојати незабављена.{S} Ко ради боље и више, има |
{S} Или ваљда да само од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било протуприродно, дакле и |
ве манастирске собом била понела.{S} Ја несмѣм допустити, да се манастирско добро разноси; па с |
{S} Ово је земљиште свето; од памтивѣка несмѣ на њега ступити женска нога.</p> <p>На најјужније |
аца за те твоје ситнице.{S} У нар. фонд несмѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне велике с |
, па и у самој својој ћелији, а с друге несмѣ манастирско добро разсипати, јер није његово.“</p |
м годинама, млад и тако лѣп, да старији несмѣдоше узети на себе ризико, да га у села на исповѣс |
је бар кадкад на Доситија!</p> <p>„Али несмѣ нико држати, да све ово само собом долази!</p> <p |
"102" /> могућно, да буде човѣк: али он несмѣ никада заборавити, да има ствари, које су том ман |
трче, и њега јавно отцем зову!{S} А то несмѣ бити, јер је калуђерском суставу противно.{S} Има |
и његови присни пријатељи, е онда се то несмѣ трпити.{S} Онда ће такови настојатељ и на страни, |
дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О. Теофан приклони главу, |
ујући наложио ми је данас, да тај пекар несмѣ више тако злочесто пециво давати за стол Њ. Ексел |
ти нар. сабора; не могу га сазвати, јер несмѣм.“</p> <p>Док је патријарх ово говорио, стојао је |
до одредили данас поћи кући, и зато вас несмѣм задржавати да недобијем кошарицу.{S} Хвала вам д |
погрѣших.{S} Но гледаћу, да никад више несметнем с ума, да је за калуђера најсјајнија одора чи |
ује и доноси.</p> <p>„Али је првих дана несмеш видити, јер би се рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви ст |
садањем нашем о.{S} Теофану.{S} Али он несмијаше ни помислити, да потражи љубав лѣпе кћери бог |
прављен.</p> <p>„Као правило, од ког се несмије одступити имало би важити:{S} Ни једна снага не |
у имали право... то се незна, јер мњења неспадају ни на царске судове ни на пороту.</p> <p>Спро |
ндрит погледи и на десно на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особито у очи упадало, запита: |
Гоморра!{S} А они о том у тужби ништа и неспомињу?“</p> <p>„Спомињу“, – одговори архимандрит зв |
нда почне опет многаја лѣта.</p> <p>Ово неспоразумљење уроди наравно не баш најсавршенијом харм |
ти заклѣти, јест.{S} Па би могла велика неспретност изићи.{S} Него ћемо одложити преслушавање љ |
н, сад да ја страдам.{S} Окани се тога, несрѣћнице, па гледај да како побѣгнеш, а немој се убиј |
ј душевној утѣхи, коју је болан, тужан, несрѣћан, потиснут, оскрбљен хришћанин код мене нашо у |
фан уздахне, и суза му удари на око:{S} Несрѣћно створење!{S} Он се окрене болестнику <pb n="30 |
ту, кад им се ваљало састати.</p> <p>На несрѣћу нађе се донета Амфилохијева глава баш у онај па |
о, да је нови управитељ запитао: „Какав несрѣтник?“</p> <p>Стари калуђер као да се овом питању |
а.</p> <p>„Шта више нѣки причају, да је несрѣћна љубав и народног нашег просвѣтитеља Доситија у |
бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то било!“</p> <p>„Е |
Чуо си и читао си, да су многи у љубави несрѣћни тражили утѣхе у манастирској ћелији и ту је и |
. јест, ја сам добро извѣштена... ти си несрѣћан.., мораш бити несрѣћан...{S} У манастиру може |
бити штете, али за мене читава ће бити несрѣћа.“</p> <p>Архимандрит је погодио.{S} Наскоро иза |
вѣштена... ти си несрѣћан.., мораш бити несрѣћан...{S} У манастиру може становати мир... мир оч |
апита пратиоца.</p> <p>„Е ту нам је тај несрѣтник!“ одговори овај сасвим равнодушно.</p> <p>Нар |
м се отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам желио.</p> |
, да му снага малакше.{S} И онда је тек несрѣћа готова.{S} Ту несрѣћу уклонити, духу, вољи, сил |
Богу, сад је та нужда престала да будем несрѣћном.{S} Отац је мој умро, мати ми се упокоила: ја |
о побѣгнеш, а немој се убијати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова м |
ше му нико ништа.</p> <p>„Али на његову несрѣћу главно-командујући генерал примѣти при обѣду ко |
{S} И онда је тек несрѣћа готова.{S} Ту несрѣћу уклонити, духу, вољи, силама нову енержију улит |
му: „Сад ти!“ Гедеон одпои своју строфу несравњивом бравуром и славујским гласом.</p> <p>„Генер |
>„То некажем... ја сам само реко, да их нестаје, и више ништа.“</p> <p>„Пак што неидете у врбон |
мирао? незнамо; како је садржаја калафе нестало? и то незнамо; можда ће будућност донети „тајне |
е нашле, али су се дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, д |
бранити, па по што по то!{S} А ако они нестану на тај пут, онда би било од мене лудо да подади |
ом, вичући му подсмѣшно: путуј игумане, нестарај се за манастир!</p> <p>Имаћемо прилику дознати |
Ленку врло учтиво.{S} Али од јучерашње несташности небѣше код њега ни трага.</p> <p>„А хоћемо |
о, онда си само свој.{S} Видиш дакле да нестои оно, или барем да неће довѣка стојати, да ниси н |
вене стихире пѣвају и при частима, које нестоје ни у каквом одношају к црквеном богослужењу.</p |
инистратор долази по мене... мора да им нестоје акције најбоље.</p> <p>Али се одмах прибере, на |
те ли је добили!“ запита овај горѣћи од нестрпљења.</p> <p>„Јесмо врага!“ одговори Митрофан, ка |
="154" /> <p>„Шта је?“ питаше они други нестрпљиво.</p> <p>Онај неодговараше ништа.</p> <p>„Та |
.. каквог Секулића,“ одговори патријарх нестрпљиво..... „Код адвоката.{S} Шта се чиниш луд кад |
иши, него говори!“ одврати му патријарх нестрпљиво.</p> <p>„Ви заповѣдате.... ја ћу слушати.{S} |
ква наша и свештенство признати темељ и несумњиви положај у држави.{S} Црква наша имала је пре |
ачића показала се та потрѣба у појавама несумњивим и нуждама неуклоњивим.{S} Сами његови чини д |
ко хоћеш.</p> <p>„Непитам те ни за шта; нетѣрам те да ми кажеш, што нећеш сам собом да говориш. |
ли плаче, пуши или пије... то се никога нетиче...{S} Иначе би се звало осудити човѣка да никад |
а сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништа нетиче.“</p> <p>„Ја од тебе ништа и нетражим.{S} Ти си |
ећу ни за што да знам.{S} Мене се ништа нетиче.“</p> <p>Кад дође у своју ћелију, погледа подуго |
егова курија.{S} Ко се ту налази; то се нетиче никога.{S} Је ли ту младо, старо, мушко, женско. |
а говорило, слушао је, као да се њега и нетиче:само су му једине очи прелазиле на онога, кои је |
асвим невѣшт, као да се то њега ништа и нетиче и прихвати поглед госпође с лаким осмѣјком.</p> |
небуде учињено што ти заповѣдам.{S} Пре нето што мене из службе одтѣрају, волим видити тебе, да |
/> Стратимировића народу добра донела, нетрѣба обширно доказивати.{S} Можда прѣко хиљаде изуче |
.</p> <p>„Ти си био на опасном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То ј |
више, него сви други заједно.</p> <p>— Нетрѣба мени никога питати.“</p> <p>„То ми је најмилије |
сам,“ одговорио Теофан мирно; „али сада нетрѣба се јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас народ јошт |
и.</p> <p>„То сте сами писали, те ваљда нетрѣба да <pb n="91" /> вам најпрѣ кажем!“ рекне на ов |
</p> <p>„Хоћеш опет да забодеш нос куда нетрѣба“, примѣти онај други млађи. „Погледај се само у |
ор и његови другови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих правила, као неча |
постане огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али касније можете се и виђати и |
поћи у Букарешт...“</p> <p>„Е онда ти и нетрѣба Бечкерек и његове спахије,“ примѣти стара.. „У |
м погодио,“ одговори овај; „захвалности нетрѣба никакве; то је само моја дужност, као житеља Фр |
ови манастирски добише прозоре, који им нетрѣбају, зајмови се на манастирске непокретности дижу |
emo inauditas convinci</foreign>“ (нико нетрѣба, да се осуди док се непреслуша) одговори му вла |
енције <pb n="103" /> изводити.{S} Зато нетрѣба никад другом коме допустити да се у те послове |
е овдѣ“ показујући на чело, као да њему нетрѣба ни пера ни мастила, јер све добро запамти.</p> |
Врата се отворе и управитељ уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи да рекнемо па ипак ће сваки знати, како |
не овдѣ онај први млади калуђер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ готова:</p> <quote> |
ручњаци,“ упадне му патријарх у рѣч, — „нетрѣба мени нико.“ По гласу му се познавало, да је тим |
. Светости, запитати стручњаке“</p> <p>„Нетрѣбају мени стручњаци,“ упадне му патријарх у рѣч, — |
шта нетиче.“</p> <p>„Ја од тебе ништа и нетражим.{S} Ти си и онако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу |
воје увѣрење... него само за труд... да нетроше врѣме бадава...{S} Пак онда ћемо видити, можда |
дити то што кажете, зато, да иначе људе нетрудимо, јест, јер је сад врѣме радње.“</p> <p>„Потвр |
title>Монте Христо</title>!“ поправи је нећака. „Све једно“, рекне тетка. „Монте Христо — Христ |
id="SRP18730_C11"> <head>11.{S} Тетка и нећака.</head> <p>Ленка дојури брзо у Митровицу.</p> <p |
ако је било, добро је прошло!“ одговори нећака озбиљно.</p> <p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми ре |
изљуби.</p> <p>„И боље је,“ примѣти јој нећака. „Други пут ћу ти све казати, а дотлѣ ме немој з |
и стару тетку, а он поднесе руку младој нећаки, и тако пођу.{S} Госпођу Пуљиницу усрѣћи трећи к |
о својој соби, пак онда се врати својој нећаки и рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, ја се бојим |
тару.</p> <p>Она приступи ближе; загрли нећаку и пољуби је топло.</p> <p>Ленка пољуби стару у р |
но и остале дане проживити, те на своју нећаку радо мислити.“</p> <p>Тетка јој бризне плакати.< |
отвори, одшкрине полагано врата и уђе к нећаци.</p> <p>Ова је стојала у дражестној јутрењој хаљ |
сѣдила мало даље од огњишта, и чекала, неће ли за коју каву повикати, а међу тим је у ватру гл |
зову.{S} Послѣ је чекао подуже времена, неће ли патријарх употрѣбити какве стеге, да неможе оти |
ако народ од калуђера руке своје дигне, неће нико у њихов ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћ |
ј конзисторији, које, ако се оправдају, неће служити ни вама ни обитељи на чест, и моћиће имати |
никога затворили, а камо ли обѣсили... неће ни вас.“</p> <p>То је била пуна истина, што је гос |
у руке.</p> <p>Намѣстник помисли одмах: неће добро бити.{S} Али упне све силе, да равнодушност |
курс... калуђери неће имати хлѣба...{S} Неће бити чаше вина у манастиру да се света служба служ |
ење манастирског добра у очи пада...{S} Неће бити чудо да се појаве гласови, да се калуђери ваљ |
уши, чим и од чега они живе, и јесу.{S} Неће нико ни запитати, куда си, ако те сутра у свом дру |
тежне налоге ма од које форме.</p> <p>А неће нико порећи ни то: уста хвале господа.{S} Дакле, п |
трѣшћу им џепове, да им ни мрвица хлѣба неће у њима заостати... имаће ту посла и вицишпан и сед |
павати.{S} Она приповѣст архимандритова неће ми дати ока затворити.“</p> <p>„Зар нисте видили, |
зе:{S} Лака му била земљица: а Србљи га неће никада заборавити.“</p> <p>„И неће“, придода Ленка |
Пак онда ћемо видити, можда свега, тога неће трѣбати.{S} Има у Срѣму господе ваљане.... честите |
има у један кошар.</p> <p>„Кажем ја, да неће добро бити“, говорио је самом себи кад је из двора |
ме архимандрита и сигурно су држали, да неће предуго бити без епископске круне.</p> <p>Митропол |
мојте се журити.{S} Ја стојим добар, да неће нико на њу ни зинути.“</p> <p>Ленка се није ни обз |
пред врата, да види куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека пред врати, да му неулази у |
Видиш дакле да нестои оно, или барем да неће довѣка стојати, да ниси нити свој нити независан.{ |
а доћи...“</p> <p>Ленка махне главом да неће.</p> <p>„Како неби дошли!...{S} Та он је толико ис |
њих, <pb n="11" /> кои мисле као ја, па неће допустити, да се стари ред квари.{S} Добро је њему |
а нагло пође натраг друштву.</p> <p>„Та неће нико појести тетку.{S} Немојте се журити.{S} Ја ст |
ио... или... или... шта ти ја знам, шта неће скромна уста светих богомољаца изнети, само да пок |
</p> <p>„Хвала Богу!“ рекне један. „Шта неће човѣк доживити, кад дуго живи!“</p> <p>Архимандрит |
, јер и сам мораш признати, да ти браћа неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и сл |
па ћемо га у брашнару силом одвући, кад неће добровољно тамо да иде.“</p> <p>О. намѣстник стане |
теља горѣ, па ће ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: рука р |
ажавали.</p> <p>„Послѣ озбиљне разправе неће шкодити ни мени ни теби да се мало и одсмѣјемо.</p |
о исто кришом из манастира отићи, те је неће нико ни опазити, а камо ли злоставити.</p> <p>Тако |
.“</p> <p>О.Митрофан и о.{S} Амфилохије неће о том ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на о |
уно наклоњен Мушицком и држала је да се неће за њега из петних жила заузимати; <pb n="277" /> ш |
а.</p> <p>Но шибице неће да се пале, те неће.{S} Ваљда је и код Ленке узбуђење сигурност одузел |
се из теткинога гласа.</p> <p>Но шибице неће да се пале, те неће.{S} Ваљда је и код Ленке узбуђ |
и га неће никада заборавити.“</p> <p>„И неће“, придода Ленка одсѣчно. „Доћиће већи духови и бољ |
.“</p> <p>„Сад сам дакле сигуран, да ми неће више доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пу |
ѣрати на оџак, као што рече, али и мени неће бити на лако...{S} Него да идем ја пре свега код е |
стири ће падати под конкурс... калуђери неће имати хлѣба...{S} Неће бити чаше вина у манастиру |
јој цркви ни манастирима.{S} А калуђери неће се смѣти ни појавити у народу да просе милостињу, |
да ће бити манастира али калуђера бити неће.“</p> <p>„Али да непадне кривица на нас,“ продужи |
ицај-комесар знао је да и градоначелник неће познавати шале у овом послу, те се на уречено врѣм |
о дакле!{S} Сад знам на чему сам.{S} Он неће к мени, ја немогу к њему.{S} Бог све види па ће су |
ј рекне: „Ја би пошла...{S} Мени се ово неће да допадне...{S} А и сунце се појако опустило.{S} |
удним оком прате.{S} Но до тога сигурно неће доћи.{S} Ево ја молим у највећој понизности, да им |
кати, и управу у своје руке узети... то неће бити, јер је већ било.{S} Јест.“</p> <p>На то прис |
ш већма!“ примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће бити штете, али за мене читава ће бити несрѣћа.“</ |
о дајући руком знак, да пружену хартију неће да узме.</p> <p>„Ако ми недате допуста, ја идем бе |
се ради, и хвале, што год виде.</p> <p>Неће добро бити!</p> <p>— — „Дође и архимандрит настоја |
бљу манастира, у ком је погинуо.</p> <p>Неће ваљда неугодно бити читатељима, да им кажемо са дв |
е кући, на излазећи из двора прогунђа: „Неће бити срѣће, одбише ме од врата.“</p> <p>Да упознам |
тамо бацио кад је у ћелију ушо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“ викне у очајању. „Кад сам ушо у ман |
на ово архимандрит настојатељу.</p> <p>„Неће!“ рекне овај, тргнувши се. „Како то?{S} Та они су |
е на поље и оде администратору.</p> <p>„Неће бити добро, господине“ повиче овом још с врата.</p |
ицем,“прововори архимандрит Партеније. „Нећеду јошт госпође ни ока ноћас склопити.{S} Та невѣру |
вај мали плагијат то хвалити то грдити, нећемо јошт и то на себе да навучемо, да нас једни благ |
та, а вама ће скоро бити добро, па онда нећемо ништа друго кувати него један дан пасуља а други |
тељи видиће из овог одговора, да ни сад нећемо да говоримо само по домишљавању и нагађању.</p> |
естру ово дана блаженом чинио.{S} Ми се нећемо више видити.{S} Ја нећу годину саставити.“</p> < |
е се сутра дан у манастир.</p> <p>Ми се нећемо више са епископом Храниславом састати, и зато ће |
ста би било да само један кажемо... али нећемо казати ни тога, јер има људи врло великих домишљ |
потражити.{S} И то је наравно да му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рукопис нахо |
> кући“ проговори на то стара. „Па тако нећемо ни сада ни једнога видити моћи.“</p> <p>„Одлазит |
е пута чути.“</p> <p>О Доктору Суботићу нећемо у овај пар ништа да говоримо; он јошт живи.</p> |
Мислима и преметању нигдѣ краја.</p> <p>Нећемо потање описивати њено стање.{S} Сваки га себи мо |
<p>Та сад је свануло“, одговори овај; „нећемо ником покварити ноћ.“</p> <p>Стара тетка отвори |
таните на том путу, напрѣдујте на њему; нећете се покајати.{S} Будите прави, будите честит калу |
вама, затворићу вас на његово мѣсто, па нећете на скоро видити свѣта!“</p> <p>Онај старији ђак |
довни судија судио.{S} Јест.{S} Онда се нећете моћи потужити ни на што.{S} Сад ће вам господин |
једне стране на другу.</p> <p>„Е ти сад нећеш ока затворити,“ рекне јој тетка. „Угаси молим те |
ирно.</p> <p>„А ти говори истину, па се нећеш ухватити у лажи.“</p> <p>„Та право кажете, тако ћ |
је отрована прошлости...{S} Ништа си, и нећеш никад друго бити, него нико и ништа?{S} Бог сам п |
ни за шта; нетѣрам те да ми кажеш, што нећеш сам собом да говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто мор |
ој тетка. „Угаси молим те ту свѣћу, јер нећеш трѣнути.{S} Ако на мене наиђе какав страх, а ја ћ |
повиче: „Небој се господине намѣстниче! нећу ја теби ништа.{S} Ти ми ниси ништа скривио.{S} А ј |
92" /> манастир.{S} Ако га сад невидим, нећу га никада ни видити, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> < |
и покора.{S} У какво сам друштво упао, нећу га се опростити без рана у срцу и у души.{S} Међу |
{S} Теофан признао сам, да је погрѣшио, нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека, буде како он каз |
и братија јавно на братском сабору!{S} Нећу дуго живити!“</p> <p>Из ово мало црта видиће сваки |
Срѣму господе ваљане.... честите...{S} Нећу ни ја за мој труд много искати... та земљаци смо, |
оримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни данас, ни сутра; небојте с |
наново родим, пак да ми је извѣстно да нећу никад бити митрополитом, ја бих и опет отишо у кал |
е божје“ код христовог гроба.{S} Никада нећу ту дивоту заборавити.{S} Милије их је било слушати |
морам све написати, што овај говори, ја нећу бити никад готов с протоколом.“</p> <p>На то се ок |
мени и рекне: „Радите што вам драго; ја нећу ни за што да знам.{S} Мене се ништа нетиче.“</p> < |
војим очима видио да су срѣћни...{S} Ја нећу тим путем...{S} Срце ме вукло у манастир!{S} Тако |
="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни за |
нио.{S} Ми се нећемо више видити.{S} Ја нећу годину саставити.“</p> <p>О. Теофан пригрли ту анђ |
зубе на свога колегу.</p> <p>„Богме ја нећу тренути,“ рекне тетка, „ма да нисам ни млада ни лѣ |
д судити, како за право налазим; али ја нећу чинити без честњејше конзисторије ништа, да нерекн |
ене!“ дрекне за тим на настојатеља; „ја нећу ни да ко може помислити, да је која странка мене п |
> <p>„Ја незнам ништа од свега тога; па нећу ни да свѣдочим.“</p> <p>„Незнам ни ја ништа“, похи |
отрѣсе прах с ногу говорећи: „Ни праха нећу да понесем из ове обитељи, да ме кадгод непрекорит |
развије.</p> <pb n="275" /> <p>„Даље ти нећу говорити.{S} Изкусио си за врѣме твога калуђеревањ |
елију, и сматраћу се ариштанцем; бѣгати нећу, тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати небих вам |
p> <p>„Молим, да ми дате допуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми незаповѣдите,“ рекне о |
сео брат) дође зимус у манастир Бе—, но нећу вам казати имена.{S} Био је са настојатељем и брат |
ни ја ништа“, похита отац Амфилохије, „нећу ни ја да свѣдочим.“</p> <p>Архимандрит их погледи |
{S} Сѣти <pb n="148" /> се живога Бога, неубијај ону која те љуби више него самога Бога...“</p> |
као што се Бог моли: смилуј се на мене, неубијај ме, небацај ме овако младу у црни и хладни гро |
ред очима имати, мало сам себе за навѣк неубих и овога и онога свѣта!{S} Хоћу, спаситељу; увѣк |
рхијепископски удов, нека се ништа ново неуводи) гласила је наредба црквена, па је и строго црк |
{S} Кад човѣк на многе прѣпоне наиђе, — неугодне противности изкуси, хоће да му дух клоне, да г |
ра, у ком је погинуо.</p> <p>Неће ваљда неугодно бити читатељима, да им кажемо са две три рѣчи, |
ћ више горѣ квалификовали.</p> <p>Ленка неугодно тим дирнута окрене главу на другу страну.</p> |
дриту; он сабере наново обрве и погледи неугодно на калуђере, па онда са највећом озбиљношћу об |
. Теофана дирне ова хусарска пѣсма врло неугодно.{S} Он дакле тому сходно и одговори:</p> <p>„В |
два три маха зрака, која је Ленку врло неугодно дирнула.{S} Она му се само ћутећки дубоко покл |
>„Генерал оћути; али се видило да га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к себи |
ја зрака у очима пратиоца дирне госпођу неугодно.</p> <p>Гдѣкоје му рѣчи садржаваше два смисла, |
и, ако му пружи разлог и прилику, да се неугодног себи епископа тим поводом опрости.</p> <p>„На |
да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га неудавите!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он дође ов |
опази ђак архимандрита.</p> <p>Мал’ га неудари капља. „Господин“, пришапне писмоноши, и стане |
чита мој опис жалости и невоље: мало га неудари капља.{S} Рекне ми патријарх: „Послаћу ти 25 ме |
ажио, а кад чу за дукате, мало га капља неудари.</p> <p>Дукати и он!{S} Намѣстник кои сваку ман |
ражу пред његова врата, да ноћу на мене неудари, и да ме незакоље!“</p> <p>„Јесте л’ све прибел |
тву, да се неда повода тужбама, и да се неузбуди нова навала.</p> <p>Што је чинио против закључ |
морао; али није мого срдцу одолѣти, да неуздахне и нерекне: „Благо теби, Варнаво!{S} Ти смѣш ј |
<p>Стража руча и стане на своје мѣсто и неузимајући на ум, да им је птица излетила.</p> <p>Тек |
а буде комендије“ продужи администратор неузимајући на ум одговор Амфилохијев. „Све ће пуцати п |
р из таса у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме неиђаше.</p> <p>„Дванајест.“ Одговори овај |
астовине и имамо!“</p> <p>Протођакон се неузмогне уздржати, да му на то неодговори са чујним „б |
потрѣба у појавама несумњивим и нуждама неуклоњивим.{S} Сами његови чини доказали су му ту потр |
њему, па да га дочека пред врати, да му неулази у собу.</p> <p>И доиста, ђак му приступи, и рек |
администратору митрополије, да сте га, неумѣстно судили, и без разлога осудили, те да сте га п |
арх као за себе. —</p> <p>„Можда вам ја неумѣм казати све како ваља; зовните само наше изврстни |
шестнајест, па чист рачун.“</p> <p>„Ја неумѣм такав рачун правити.“</p> <p>„А ви подајте отцу |
била донесена од самих тужитеља, дакле неумѣстна, то је истина; није имала темеља, дакле је би |
а потражи натраг аманет, коим управљати неумѣмо.{S} За то велим и опет: сазовите сабор!“</p> <p |
више манастирима прилаже.{S} Али ће то неумѣстно смиреније завити калуђере у пртену врѣћу... а |
тара уздржати, да се том светом водицом неумије.</p> <p>Ленки је било и самој мило, а нарочито, |
, да ништа непрећутите, што можете пред неумитним судијом заступати!{S} И ово су моје послѣдње |
намѣстничког вѣћа у Будиму.</p> <p>„Са неуморним књижевним радином доктором медицине Пеичићем |
иволио, те је овај почео уређивати собу неумрлог просвѣтитеља србског Доситија Обрадовића.{S} А |
еље уклониће од управе манастирске, кад неуму да је руководе, а влада ће казати: имате право, к |
да, ово је равни Срѣм, у ком нема стопе неурађене.{S} Оно тамо на десно јесу Босанска брда, Цер |
очистити ћелију.{S} Али добро пазите да неутѣче, јер тешко вама, затворићу вас на његово мѣсто, |
увати и да се постара на сваки начин да неутѣче.{S} Калуђер је стојао долѣ са своим пратиоцима, |
тарне шибицу, да упали свѣћу.{S} Но ова неухвати.{S} Тарне другу, но и ова неприми.</p> <p>„Та |
ако се ми разстанемо.{S} И да се ником неучини неправда, ја мислим да одпустите мене из ове об |
и.{S} Ако ми скрстимо руке и на даље па неучинимо ништа: ми ћемо у истини сами натѣрати народ, |
, што небијаше просто учинити, нити што неучинио, што му ваљадијаше чинити.</p> <pb n="95" /> < |
. „Кајали би се до смрти, да јој то сад неучините, и да јој се — та смртни смо људи — што догод |
го дијете,“ одговори стара. „Нека дође; нефали јој ни у Бечкереку то, што има у Митровици.{S} С |
незна ништа од економије, а при том је нехатан и немарљив.</p> <pb n="301" /> <p>— — „Наступи |
ијатељима?{S} Ево, дам руку, ако га сви нехвале као најврстнијег настојатеља.</p> <p>„Па и госп |
ватови изпрѣд његових очију изгубише, а нехотице му сузе грунуше, кад је са истог прозора, за к |
моли.</p> <p>Тима је рѣчма љубећа жена нехотице дозвала у ту калуђерску ћелију прѣд тога право |
урски ножић, и онај га мало убоде.{S} И нехотице дакле понесе му се рука тамо, и извади нож иза |
леда архимандрит Ленки у лице.{S} Она и нехотице погледи му у лице и очи.{S} Са тог лица из тих |
Кад човѣк види буквана, одмах му мора и нехотице пасти на памет „буква“.{S} Али сам већ прѣко б |
кваку од браве у руци држао, и врата и нехотице отворио, учини поклон до земље, и настави свој |
и њега да убије да га неодда, и тргне и нехотице са нѣколико корачаја унатраг.</p> <p>Но Грбић |
рко, више <pb n="133" /> пута реко би и нехотице:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио |
уку и пође тамо.</p> <p>Ленка погледи и нехотице гдѣ је друго друштво, али они сѣли подалеко па |
мѣти на ово о.{S} Теофан, и пружи јој и нехотице обѣ руке на сусрѣт.</p> <p>Ленка метне своје б |
протођакону већу позорност; он је као и нехотице главу к говорнику окренуо, и озбиљно га слушао |
ад ко рекне: осрамотио сам се!</p> <p>И нехотице понесе сваки од њих руку к бради и повуче је п |
е разабрати, је л’ то било хотимице или нехотице, него да ће он њега оним ватраљем одалачити, п |
шати, па онда правду тражити.{S} Ја сам нехотице нож на вас <pb n="80" /> диго; нисам, бог ми ј |
шао.{S} А кад овај сврши, онда опет као нехотице падне му поглед на настојатеља, али се брзо од |
о отворити?“ рекне о.{S} Теофан, и опет нехотице изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм |
ћака озбиљно.</p> <p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Т |
је прије било са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И зато муцајући стане одговарати |
ронашо, да је то моја дужност.{S} Ви ме нехтѣдосте примити.{S} Ја тому нисам крив.{S} Сад стоји |
пружи ону изправу натраг.</p> <p>Она је нехтеде преузети.</p> <p>„Немој тако мислити“, рекне му |
Али ви сами бѣжите од тих правила, као нечастиви од крста.{S} То је оно право; у том грму лежи |
а те штити и одбрањује од сваке напасти нечастивог анђела и његових служитеља, и његових људи.{ |
/p> <pb n="239" /> <p>„Боље ће бити, да нечекамо, да сам изтераш, што смо ти дужни.“</p> <p>Сви |
да им у собу ступише и други, немили и нечекани гости.</p> <p>Они, кои бијаху хрупили у собу с |
као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечине.{S} Свој турски ножић опази на столу, јер га је |
ли му је цртање посве мањкаво.{S} Но то нечини много код обичних гледалаца.</p> <p>И наши гости |
ко боље.{S} Сад нека ми ко рекне, да ту нечини много света рука. — Али ми пијемо, и право чиним |
ници наших манастира дотлѣ и послѣ тога нечувено; а овај је тако изцѣђен и упропашћен, да није |
<p>„Шта?“ запита патријарх, кои обично нечујаше оно, што му небѣше по вољи.</p> <p>„Све!“</p> |
опет нѣшто проговори кроз зубе; али то нечује нити архимандрит нити настојатељ.{S} Него је мор |
лу чујући, што стара говори, у полу пак нечујући.</p> <p>„Заболи ме глава.{S} Мораћу лећи.{S} Л |
зати: имате право, кад нису за то, нека нешкоде сами својој цркви ни манастирима.{S} А калуђери |
аде дакле предња врата одковати и пошље нешто јела намѣстник у по манастирском ђаку.</p> <p>Шум |
о да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, соли, ни крајцаре новаца.</p> <pb n=" |
Теофан нерече му имена.{S} А нерече га, ни патријарх.</p> <p>Толико сваки види, да је то неки д |
ила!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти!“ И опет је з |
хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни једног вола, ни једних кола: неможеш се наплаћати за подвоз нуждног |
остали ни гајдаши са накићеним гајдама, ни играчи чисто обучени са намазаном косом и ременима н |
е.{S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за никога,“ Ово рекне, |
из све снаге једна другој приближивале, ни што је било врло ризично за главу, која би се међу њ |
.{S} Нити је било разлога да се одлази, ни да се позив домаћинов одрече.</p> <p>У тај пар рекне |
а!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, соли, ни крајцаре новаца.</p> <pb n="297" /> <p>Трѣбало ми је |
али шта ћу, нити имам кога да ме носи, ни згоде, на којој да ме носе, па онда „хајд на еро бра |
ан, неодељан; нити гледи као свештеник, ни говори као господин.{S} Овај ми се баш допада: овако |
="80" /> диго; нисам, бог ми је свѣдок, ни на крај памети имао, да га против вас и братије упот |
му казати ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање ни више?“</p> <p>„Ништа друго — ни мање ни више |
р у манастир.{S} Небијаше му дозвољено, ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога пр |
</p> <pb n="289" /> <p>„Али не паметно, ни од мене ни од тебе!“, одговори архимандрит.</p> <p>„ |
{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни данас, ни сутра; небојте се.{S} Може бити да се ми јошт и на г |
да знам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за никога,“ Ово рекне, па приступи столу, |
} Амфилохије неће о том ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово архимандрит настојатељу. |
удма.{S} Живио дакле управо 101 годину, ни мање ни више, али баш ни минута ни више ни мање!{S} |
јн.{S} Евала!{S} Можеш сести и јести... ни цар нема боље.“</p> <p>И заиста или је Ленка била за |
} Он умре као епископ бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преживиле.</p> <p>Епис |
бијаше, као да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, соли, ни крајцаре новаца.</ |
о жетве само за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни једног вола, ни једних кола: неможеш се наплаћати за |
д имена нашег домаћина А?{S} Ничије.{S} Ни сам патријарх нема тога гласа и славе, што има наш д |
е несмије одступити имало би важити:{S} Ни једна снага несмѣ стојати незабављена.{S} Ко ради бо |
ва будем одликован, тако што учинио?{S} Ни за живу главу.{S} То је клевета, пуста клевета.</p> |
ошт ниједан митрополит није учинио, а — ни патријарх!“</p> <p>„Истина је,“ рекне о.{S} Теофан т |
ни мање ни више?“</p> <p>„Ништа друго — ни мање ни више; па то ево моје руке.“ И пружи јој свој |
ије, као да је рукоцѣлованије извршио — ни оде у своју ћелију.</p> <p>Настојатељ није разумѣо д |
показујући на чело, као да њему нетрѣба ни пера ни мастила, јер све добро запамти.</p> <p>„Е ко |
отворе и управитељ уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи да рекнемо па ипак ће сваки знати, како је било |
ерету нису плећа наших народних фондова ни из далека, дорасла.</p> <p>Но то је истина, да је па |
д јучерашње несташности небѣше код њега ни трага.</p> <p>„А хоћемо ли запитати за нашег духа-ар |
S} А такови господари небоје се ни бога ни закона.... само зазиру од овога“... и стане пестница |
ли а камо ли обѣсили,.. али није никога ни заступао.</p> <p>Међу тим то поуздање и тај сигурнос |
господин адвокат реко, њему нису никога ни затворили а камо ли обѣсили,.. али није никога ни за |
ши читатељи видиће из овог одговора, да ни сад нећемо да говоримо само по домишљавању и нагађањ |
орних виших калуђера.</p> <p>Наравно да ни индустрија није пропустила употрѣбити ову прилику на |
.{S} Ако га сад невидим, нећу га никада ни видити, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу г |
ти,“ рекне тетка, „ма да нисам ни млада ни лѣпа.{S} Премда врло уважавам живе архимандрите, л’ |
ри на то стара. „Па тако нећемо ни сада ни једнога видити моћи.“</p> <p>„Одлазите јошт данас?“ |
, као члану задруге, а не слуги; премда ни на кои начин разкошну.{S} Али онда трѣба од њих иска |
>Игуман Ананије нити је био велика рода ни науке.{S} Он је својим трудом и привржености код мит |
ски држе имање у реду, па ма од прихода ни крајцаре из године у годину непренели, ма сав чисти |
врло добром вољом.{S} Није била трапеза ни без шампањске батерије.</p> <p>Окружни начелник запл |
престане са његове стране свака псовка ни опомињао је своје коње врло њежним изразима љубави и |
еможе отићи без допуста.{S} Но недочека ни тога.</p> <p>Чинило се као да је патријарх на њега с |
рбићу није дакле трѣбало ни изповѣдника ни причешћа: дакле ни о.{S} Теофана.</p> <milestone uni |
мо ли архимандрита.{S} Нема ту повратка ни милионарима, а камо ли сиротом каквом настојатељу ма |
рио... „Из тога видите, да то није шала ни ствар мала... ариште... касација... десет година роб |
“ одговори стара; „ја нисам до сад била ни у једном манастиру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ва |
у оно времена била.{S} Нисам се усудила ни проговорити кад је он био у друштву.{S} Пред Видаков |
тако с цѣлом душом, да нити је што чула ни видила, што у соби бива.</p> <p>„Какво ти је то писм |
ропадале; мањих судова никаквих, фртаља ни једног.{S} Шума у најнеуреднијем стању, <pb n="298" |
колико.</p> <p>— — „У гостинским собама ни спаваћих хаљина нема а тако исто ни у собама настоја |
ако се оправдају, неће служити ни вама ни обитељи на чест, и моћиће имати велике послѣдице.{S} |
промумла: „Овдѣ су све саме букве, нема ни једног храста!“</p> <p>Архимандрит продужи: „Ко незн |
} Сад сам свршио.{S} Од игуманства нема ни рѣчи више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се ка |
ишпана и сву седрију... тога блага нема ни сав манастир, у ком живим!“</p> <p>„Но, но!“ тѣшио г |
ане: остало је по старом, а решења нема ни до данашњег дана.</p> <p>Но ова је комесија ипак заљ |
азговора живио.{S} Од универзитета нема ни нацрта.</p> <p>Гимназија је остала за њим у горем ст |
на свом мѣсту узалуд.{S} Куварице нема ни у вече ни у јутру.</p> <p>Али дође и право јутро.</p |
прњаворцима.{S} За будућу потрѣбу нема ни једне цѣпанице усѣчене, нити се има чим набавити.{S} |
манастирска буде показивала, да ту нема ни овце ни руна: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт |
еже на одру смрти, да не могу ни устима ни срдцима од Бога милости запросити... да се та молитв |
ину!{S} Иди слободно.{S} Господин незна ни је ли мушко ил женско; а у теби ће пре видити св. Фл |
ћи на чело, као да њему нетрѣба ни пера ни мастила, јер све добро запамти.</p> <p>„Е коно, опро |
} Немогу од бриге да спавам; немам мира ни часа у дану.</p> <p>— — „Чекам од патријарха да ме п |
д 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни трага.</p> <p>Можда је умро: „Незнамо!“</p> <p>А да |
ође знаду, да непуштају са другог свѣта ни патријарха, а камо ли архимандрита.{S} Нема ту повра |
стирска, дѣла ради сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се читају правила, која да нас кал |
и се грло, па не могу од тешка решпекта ни словца да изтиснем...{S} А нисам ја много пута <pb n |
ину, ни мање ни више, али баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже са мном, нека <pb n="24 |
<p>Једни мисле, да није ту никад ништа ни било.</p> <p>Други говоре, да су учени људи из далек |
p> <p>„Ако Станковић није такођер ништа ни почео, може се узрок барем у томе наћи, што је кратк |
га одговора, него:</p> <p>„Ја сад управ ни сам незнам, шта смо онда мислили, и зашто смо тако р |
<p>И тако се сиромах Коларовић ни крив ни дужан, морао одрећи архимандритства и архимандрије и |
у страху и бризи, крстећи се. „Ни крив ни дужан, сад да ја страдам.{S} Окани се тога, несрѣћни |
а смѣшећи се.</p> <p>„Е да, нема од тог ни говора“, примѣти тетка достојанствено. „Друга су оно |
езност сама.</p> <p>Он небијаше ни млад ни лѣп.{S} Лице му је било мало прошарано од богиња, ко |
дѣшавају кроз цѣло лѣто искварену бурад ни каце.</p> <p>-— —„Већ сам набавио двоја кола са 4 во |
руке своје дигне, неће нико у њихов ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити ма |
и <pb n="162" /> тако челом лупио о под ни кад си при рукополагању метанисао.“</p> <p>На то се |
ће ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: рука руку пере... д |
Горе?“ запита он даље.</p> <p>„Ни с ове ни с оне стране“ одговори стара; „ја нисам до сад била |
јер мњења неспадају ни на царске судове ни на пороту.</p> <p>Спроводећи Ленку развио је архиман |
е било са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И зато муцајући стане одговарати: „Он је |
мандрит Партеније. „Нећеду јошт госпође ни ока ноћас склопити.{S} Та невѣрујте...то је сама лак |
па стоји од жалости окамењена, и неможе ни устне да мрдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да |
огледи, и види да је већ подне.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме прошло.</p> <p>„Ви ћете о |
вала, да је човѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ћ |
</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он од кривице чист.</p> <p>„С малом изнимком —— пона |
“ запита је тетка.</p> <p>Но Ленка није ни ове рѣчи чула. </p> <p>Стара је стојала и чекала, да |
крст на прсима носи.“</p> <p>Ленка није ни слушала шта јој тетка говори.{S} Она је на ново узел |
бу.</p> <p>Било је часова, у коима није ни чула, шта, јој пратиоц говори.</p> <p>Она остане хла |
рирати, јер за цѣло пређашње врѣме није ни најмање репарације видила.</p> <p>Водила се годинама |
врѣме митрополисао.{S} А можда се није ни онда јошт права потрѣба изказала.</p> <p>„Али за врѣ |
на њу ни зинути.“</p> <p>Ленка се није ни обзирала, него је хитала к другима.{S} Неостаде друг |
е, које су му сасвим нове биле, те није ни оно разумѣо, што би иначе мого по граматичком смислу |
био врло отворен карактер, па тако није ни ове своје састанке ни од кога сакривао.</p> <p>„То с |
b n="98" /> <p>Настојатељ очевидно није ни схватио прави садржај рѣчи свога противника.</p> <p> |
роду нашем шкодио.{S} Али ни на то није ни мислио.</p> <p>Па тако је и о.{S} Теофан узалуд чека |
ало појако.</p> <p>Но то прњаворац није ни на ум узимао.{S} Он је непрестано у жртву своје стра |
хире пѣвају и при частима, које нестоје ни у каквом одношају к црквеном богослужењу.</p> <p>„Ст |
p>3., да се без сабора ништа не свршује ни у народним ни у црквеним стварма.</p> <p>Но побѣда о |
тер, па тако није ни ове своје састанке ни од кога сакривао.</p> <p>„То се недопадне Бечкој вис |
снагом створи, неимајући довољне науке ни стварајућег духа.</p> <p>Прѣко епископа Хранислава п |
ѣбало ни изповѣдника ни причешћа: дакле ни о.{S} Теофана.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
до његово било је велико.{S} Није дакле ни мало чудо, што су му се шаке из све снаге једна друг |
и окамењена, и неможе ни устне да мрдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште од онога л |
"289" /> <p>„Али не паметно, ни од мене ни од тебе!“, одговори архимандрит.</p> <p>„Зашто то? “ |
ти ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање ни више?“</p> <p>„Ништа друго — ни мање ни више; па то |
Живио дакле управо 101 годину, ни мање ни више, али баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се сл |
ни више?“</p> <p>„Ништа друго — ни мање ни више; па то ево моје руке.“ И пружи јој своју руку.< |
Дуго је врѣме протекло и о њему није се ни говорило, као да је умро.</p> <p>Временом постао је |
а крај.{S} А такови господари небоје се ни бога ни закона.... само зазиру од овога“... и стане |
и читати.</p> <p>Њено лице непромѣни се ни цртицом.</p> <p>Присутност тетке и странога господин |
орити, и да ће најбоље бити немѣшати се ни у тај чин започете комедије.{S} Он слегне рамени и р |
двор није ишо никад.</p> <p>А непонесе ни епископске круне, премда је шесету годину живота ско |
хоћеш и како хоћеш.</p> <p>„Непитам те ни за шта; нетѣрам те да ми кажеш, што нећеш сам собом |
сокопречестњејши господине+; то немојте ни помислити.{S} Како бих ја, <pb n="85" /> који желим |
луђерства изступити.{S} Пак онда неиште ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то може искати, да |
га затворили, а камо ли обѣсили... неће ни вас.“</p> <p>То је била пуна истина, што је господин |
ска буде показивала, да ту нема ни овце ни руна: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт запитати |
али нити су му више пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђакон постане архимандритом, шегрт мајст |
е појаве оне нове <pb n="252" /> каруце ни они халовити коњи.{S} Очекивање је блѣдило све више; |
ѣсту узалуд.{S} Куварице нема ни у вече ни у јутру.</p> <p>Али дође и право јутро.</p> <p>Кувар |
, кад овај звук чује, који несадржаваше ни на који начин што за њега похвално; а архимандрит ок |
је стајао у кључаници, те тако немогаше ни један видити шта унутри бива.</p> <p>Принесено кључа |
о је љубезност сама.</p> <p>Он небијаше ни млад ни лѣп.{S} Лице му је било мало прошарано од бо |
ашем о.{S} Теофану.{S} Али он несмијаше ни помислити, да потражи љубав лѣпе кћери богатог Рајка |
приузрока, на који ни он сам није више ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, који с |
мање ни више, али баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже са мном, нека <pb n="243" /> се |
" /> <p>„Мртав да како!{S} Нема ту више ни сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад сам дакле сигуран, да ми |
несе нашу кафицу... чини ми се, да неби ни двѣ шољице биле сувише.“</p> <pb n="184" /> <p>„Па т |
добили.{S} Они који би били давали неби ни осѣтили, а црква и народ имали би грдан капитал, кој |
у за то, нека нешкоде сами својој цркви ни манастирима.{S} А калуђери неће се смѣти ни појавити |
је ту било и другога приузрока, на који ни он сам није више ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је б |
м више пута народу нашем шкодио.{S} Али ни на то није ни мислио.</p> <p>Па тако је и о.{S} Теоф |
м живљим бојама.</p> <p>А нису изостали ни гајдаши са накићеним гајдама, ни играчи чисто обучен |
о и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Него помажите ако можете... а ако неможете, |
>„Оставите само руку на миру, није мени ни мало тешко вас водити.{S} Ми смо калуђери одморни љу |
ѣ озбиљне разправе неће шкодити ни мени ни теби да се мало и одсмѣјемо.</p> <p>„За времена митр |
проговори:</p> <pb n="171" /> <p>„Ниси ни мого другчије учинити као поштен човѣк, као ваљан ка |
анастирима.{S} А калуђери неће се смѣти ни појавити у народу да просе милостињу, него ће им људ |
слаба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни данас, ни сутра; небојте се.{S} Може бити да се ми ј |
само један кажемо... али нећемо казати ни тога, јер има људи врло великих домишљана, пак би се |
велико.{S} Али стара није могла заспати ни за живу главу.</p> <p>Сад је нѣшто пукнуло; сад нѣшт |
ичанствених планова, немојте заборавити ни на наше сироте манастире и калуђере.{S} Ово су много |
<p>„Послѣ озбиљне разправе неће шкодити ни мени ни теби да се мало и одсмѣјемо.</p> <p>„За врем |
лугу, коју од правога пријатеља тражити ни примити смѣмо,“ —</p> <p>Ленка незнађаше правога сми |
и, које, ако се оправдају, неће служити ни вама ни обитељи на чест, и моћиће имати велике послѣ |
} Јест.{S} Онда се нећете моћи потужити ни на што.{S} Сад ће вам господин протођакон прочитати |
ор; на лицу његовом није било примѣтити ни сѣнке жеље какове, да јој одговор чује повољан.{S} К |
ке владе, јер се недаду у склад довести ни са његовим бољим знањем ни са начелом правде и интер |
ичке ствари.{S} Није осѣћао ни старости ни болести, кад је ваљало те послове обављати.</p> <p>О |
> <p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јогунице!{S} |
.{S} Дуго времена стајали су неговорећи ни“ рѣчи.</p> <p>Сад зазвони звонце на ручак.</p> <p>„Е |
д које форме.</p> <p>А неће нико порећи ни то: уста хвале господа.{S} Дакле, постарај се за мно |
онај. „Није мени трѣбало ничије помоћи ни у другачијим биткама... <foreign xml:lang="la">Alios |
одговори стара. „Нека дође; нефали јој ни у Бечкереку то, што има у Митровици.{S} Собарица соб |
отѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О. Теофан приклони главу, и смир |
бе се на страну мумлајући: „та није нам ни дѣд лајо.{S} Лај ти!“</p> <p>У осталом држао је и то |
д те очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за никога, |
>За изнутарњу оправу манастирску незнам ни сам колико.</p> <p>— — „У гостинским собама ни спава |
па нећу ни да свѣдочим.“</p> <p>„Незнам ни ја ништа“, похита отац Амфилохије, „нећу ни ја да св |
ећу тренути,“ рекне тетка, „ма да нисам ни млада ни лѣпа.{S} Премда врло уважавам живе архиманд |
клад довести ни са његовим бољим знањем ни са начелом правде и интересом православне цркве.</p> |
/foreign>!... изтрѣшћу им џепове, да им ни мрвица хлѣба неће у њима заостати... имаће ту посла |
з сабора ништа не свршује ни у народним ни у црквеним стварма.</p> <p>Но побѣда ова од год. 173 |
остите; ви непокривате манастире цигљом ни лимом него интабулацијама... па јошт ово... па и ово |
о дуже овдѣ останете, нисам вам сигуран ни за кости.“ Калуђери се насмеју, па га онда <pb n="12 |
му је ваљало свршити, није о.{S} Теофан ни мотрио на своје калуђере у оно доба кад су били оста |
годину живота скоро достиго.</p> <p>Он ни послѣ тога није престао цѣнити и <pb n="167" /> уваж |
своим пратиоцима, а управитељ није хтѣо ни да га види.{S} Зазвони и манастирски ђак дође.</p> < |
сам оставио 100 комада а нисам затекао ни једне.{S} Готових новаца оставио сам у каси 700 фор. |
су му политичке ствари.{S} Није осѣћао ни старости ни болести, кад је ваљало те послове обавља |
вина, и право чини, јер нити је његово ни наше, па што га неби дао... био би луд кад га неби д |
ове рѣчи тако да о. намѣстник није мого ни најмање о истини и збиљи тих рѣчи посумњати.</p> <p> |
} На духовитост и знаности није се мого ни мало потужити.</p> <p>И прекомѣрна уљудност напрѣма |
р доиста боље би било, кад се неби мого ни опоменути онога, што сам овдѣ претрпио.{S} Но кад би |
је хитала к другима.{S} Неостаде друго ни архимандриту, него да ускори кораке, и да иде барем |
, а Печеновић није јошт ни од кога узео ни крајцаре за савѣт; кад што напишем, ваља да ми се пл |
тако изцѣђен и упропашћен, да није био ни зашто.</p> <p>„За то врѣме показали су се сви увѣти, |
n="47" /> <p>Печеновић није много радио ни у Н. Саду, а у бачкој и торонталској жупанији мого ј |
пили смо се: нит нас је ко страни видио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакле уважавате господина администр |
ри наглије:</p> <p>„Ја вас небих пустио ни данас.{S} Прави гости остају три дана.{S} Али онај с |
менути појац није у свом вѣку пропустио ни једног „катадневног јутрења и вечерња,“ пак била њег |
е, да се изведе; да ниже њега нема нико ни слутње о томе, шта му управо чинити ваља; да у реду |
тићи одкуда сам и дошла.{S} Немора нико ни знати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар р |
од чега они живе, и јесу.{S} Неће нико ни запитати, куда си, ако те сутра у свом друштву неопа |
шом из манастира отићи, те је неће нико ни опазити, а камо ли злоставити.</p> <p>Тако је и учин |
не потрѣбице потрошили, јест, неби нико ни рѣчи реко; људи би били задовољни, што се добра у ре |
n="314" /> <p>Грбићу није дакле трѣбало ни изповѣдника ни причешћа: дакле ни о.{S} Теофана.</p> |
драги камен.</p> <p>Није другчије било ни данас код нашег друштва.{S} Банатски гости, и млађа |
и ми њега код наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам неврати зајам!“</p> <p>„А долазили он к |
у необичну славу, премда није мало било ни мале дѣце на прсима матере.</p> <p>Млога лѣпа лица к |
три сата.{S} А дружтво вас неби пустило ни до зоре.{S} Срѣћан пут желим!{S} И држите рѣч!“</p> |
и спавати: о самој ствари није се рекло ни рѣчи.{S} Само је архимандрит наредио да се сутра у ј |
S} Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни долазио.{S} Стражу можете ставити.{S} Моја рѣч везаћ |
упи такових ситница, али вечерас немамо ни капље.“</p> <p>А ви донесите вина,“ проговори гост п |
мити у селу.{S} Вечерас у истину немамо ни мрве хлѣба.“</p> <p>Гост се разсрди и изиђе из собе |
проговори на то стара. „Па тако нећемо ни сада ни једнога видити моћи.“</p> <p>„Одлазите јошт |
х изда.</p> <p>Али семинарије недобисмо ни до данас.</p> <p>Ове су ствари заузимале духове наро |
и, да се настојатељ опија?{S} Неваља то ни кад чини тајно у својој ћелији прекривен од свакога |
лости.{S} Али патријарх није хтѣо на то ни помислити.</p> <p>Овакову гвоздену вољу показао је п |
ама ни спаваћих хаљина нема а тако исто ни у собама настојатељским.{S} Астали и столице поломље |
су најжешћи: али на моју душу нисам чуо ни једне рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите.“</ |
за тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за никога,“ Ово рекне, па приступи столу, одброи оно |
тим преда се...{S} Не може човѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта кога врага тражите по Карловци |
пред Печеновићем, а Печеновић није јошт ни од кога узео ни крајцаре за савѣт; кад што напишем, |
ти.“</p> <p>И тако се сиромах Коларовић ни крив ни дужан, морао одрећи архимандритства и архима |
9" /> покојни супруг нити је био племић ни господин.. он је био добар ваљан сеоски трговац у Ба |
не, који леже на одру смрти, да не могу ни устима ни срдцима од Бога милости запросити... да се |
аво... то се незна, јер мњења неспадају ни на царске судове ни на пороту.</p> <p>Спроводећи Лен |
не хладна.{S} На више питања не даде му ни одговора. </p> <pb n="200" /> <p>Он је очевидно ово |
ећ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни трага.</p> <p>Можда је умро: „Незнамо!“</p> |
{S} Ја стојим добар, да неће нико на њу ни зинути.“</p> <p>Ленка се није ни обзирала, него је х |
<p>„Никад се није послѣ о том епископу ни најмањег гласа чуло, који би на унију опомињао.</p> |
и заузети својим блаженим чуством, нису ни примѣтили, да се врата отворише, и да им у собу ступ |
иловали, из срдца и душе љубили, а нису ни рѣчицом изјавили, да се љубе.</p> <p>Наједаред пукне |
да су се гонци вратили, а куварице нису ни видили.</p> <p>Сутра у јутру устане рано, напије се |
у бугарским манастирима?{S} Та то нису ни слуге нашој Фрушкој Гори!{S} А руске лавре са њихови |
ужтва те повиче:</p> <p>„А шта, мени ту ни мукајет?{S} Зар ја нисам жив међу вама?“</p> <p>Нѣки |
Јест.{S} Е, манастири нити су за то ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из тога изи |
еофан признао сам, да је погрѣшио, нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека, буде како он казује.“ |
у господе ваљане.... честите...{S} Нећу ни ја за мој труд много искати... та земљаци смо, па ва |
и рекне: „Радите што вам драго; ја нећу ни за што да знам.{S} Мене се ништа нетиче.“</p> <p>Кад |
дрекне за тим на настојатеља; „ја нећу ни да ко може помислити, да је која странка мене приват |
„Ја незнам ништа од свега тога; па нећу ни да свѣдочим.“</p> <p>„Незнам ни ја ништа“, похита от |
а ништа“, похита отац Амфилохије, „нећу ни ја да свѣдочим.“</p> <p>Архимандрит их погледи преко |
јало је само одломке од рѣчи, и тако их ни ухо немогаше подпуно извѣстити, шта се у ћелији гово |
у толики свети отци, несмѣ ту такав дух ни присмрдити, у толико мање, што живи настојатељ зна ц |
га потворити.{S} Нож у руци није се баш ни њему самом допадао, а што се могло ту подметнути и н |
во 101 годину, ни мање ни више, али баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже са мном, нека |
нисам ја много пута <pb n="187" /> знаш ни била с њиме.{S} Једаред дваред десило се да сам га н |
5 маторих и 15 јесењих прасаца.</p> <p>Ни крајцаре у каси.{S} Шта да радим!...{S} Немогу од бр |
траљем одалачити, па ма га послѣ на колѣни за опроштење молио.{S} Зграби дакле мантију једном р |
</p> <p>При рѣчима: ево те молим на колѣни као што се Бог моли — клоне калуђеру глава на прси, |
гласом повиче му: „Ево те молим на колѣни, као што се Бог моли: смилуј се на мене, неубијај ме |
и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благословено царст |
тога овога духовитог госта да њега замѣни, и да напије здравице и другој господи.</p> <p>Овај |
зполагање.</p> <p>— — „При обичној промѣни год. 1840 поставе мене за намѣстника.{S} Г. протосин |
ар. сабор, патријарх се сав у лицу промѣни, тако, да о.{S} Теофан одједаред умукну.</p> <p>„Саб |
у себи читати.</p> <p>Њено лице непромѣни се ни цртицом.</p> <p>Присутност тетке и странога го |
паду спустило.</p> <p>Предмети бацаше сѣни дугачке.{S} Небо чисто као сребро.{S} Тишина подпуна |
рдца љуби, из некористољубива увѣрења цѣни.</p> <p>Он је на тај праздник обично у великој цркви |
>Овај би драги камен, да се достојно уцѣни, мого бити предметом побожног похађања за наш оријен |
“ повиче у страху и бризи, крстећи се. „Ни крив ни дужан, сад да ја страдам.{S} Окани се тога, |
лотре, и отрѣсе прах с ногу говорећи: „Ни праха нећу да понесем из ове обитељи, да ме кадгод н |
е Фрушке Горе?“ запита он даље.</p> <p>„Ни с ове ни с оне стране“ одговори стара; „ја нисам до |
скину с врата.{S} Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док год небудем изван ових зидова!“ о |
сам га пређе љубила, толико га сад неоцѣниво уваживам.</p> <p>„Он је био мој анђео хранитељ.“</ |
продужиш наш шљивик, да буде, каква га нигдѣ нема; а одредићу ти један комад земље у Петковици |
дне у кревету, слухти свом снагом: нема нигдѣ ништа.{S} Причинило јој се.</p> <p>Мало послѣ учи |
стању; штала да падне.{S} За храну куће нигдѣ ништа, а треба ми до жетве само за хлѣб 25 мерова |
веза.</p> <p>„Ово ће бити у нас и више нигдѣ!“ проговори архимандрит, кад су подуго уживали оп |
е би се звало осудити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да одложи нарав чов |
било је велико.{S} Мислима и преметању нигдѣ краја.</p> <p>Нећемо потање описивати њено стање. |
вѣћу, те посвѣтли на све стране.</p> <p>Нигдѣ никога.{S} Све као и пре него што легоше.</p> <p> |
Сва су бурад с пићем била запечаћена, и нигда се није продавало и истакало, да он није ту био.< |
егу могла би се установити ратарница, и нижа школа за пољско господарство.{S} Ту би се учили св |
да с њим заједно раде, да се изведе; да ниже њега нема нико ни слутње о томе, шта му управо чин |
свѣтлост у будућност, и ми ћемо га мало ниже јасно разпознати.</p> <p>Сутра дан су манастирске |
{S} Теофана, да у интересу манастирског нижег клира нележи, да се настојатељима одржи неогранич |
ва нађем.</p> <p>Овај бо прави сучовѣка нижим од скота.</p> <p>Овдѣ нема сугласна, кротка, и ка |
ста да шумар набрзо изда, то се једаред низ доксат заједно са пуном ћупом натраг скотрља, и там |
мого говорити.{S} Зној му је све цурио низ лице.{S} Извади мараму и стане га брисати.</p> <p>Н |
<p>Отац Митрофан и Амфилохије похитају низ басамаке у порту, а одонуд к шталама, и за тили час |
идамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви непостите него се гостите; ви неп |
у страну.{S} Затим оде к оном учитељу пѣнија, одведе га к истој налоњи, и постави га на лѣво до |
јер оно, што ми се чинило да је буква, није дрво, него животиња, које је име у титулатури људс |
творитеља свѣта, она љубав безгранична, није дошла у свѣт гробова ради, да копа гробове и да их |
од свакога, кога су срѣли, распитивали, није ли видио манастирску куварицу...није ли видио кува |
е и послова, које му је ваљало свршити, није о.{S} Теофан ни мотрио на своје калуђере у оно доб |
к, кои је обично приступ у подрум имао, није могао свом позиву овога вечера сам одговорити, већ |
!</p> <p>Ко ју је мирним духом сматрао, није јој се мого дивоте и дражести довољно нагледати; к |
допустио, да у њу завири; кад је умро, није било у њој ништа видити.</p> <p>Ко је био код њега |
ако је Стратимировић рацки митрополит, није полицајкомесар, па док са овим добро стоји, немога |
ок мухамедански.</p> <p>Али, на жалост, није учињено за то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме |
ти.</p> <p>„Оставите само руку на миру, није мени ни мало тешко вас водити.{S} Ми смо калуђери |
амо сатова.{S} Та било је, да рекнем... није било једнако... једни су отишли око поноћи кући, а |
себи, и одговори поуздано: „Ено Јазка; није ли пао под конкурз?{S} Није ли само срѣћом и тешко |
ужитеља, дакле неумѣстна, то је истина; није имала темеља, дакле је била неправедна, и то је ис |
ваља што рећи.</p> <p>Пило се подоста; није чудо, што се мало теже дизао.</p> <p>„Ја се подиже |
господи помилуј.“</p> <p>Пило се оштро; није дакле чудо, што се морало чешће у подрум по „тазе, |
S} Благо човѣку, што крв <pb n="177" /> није као зрак коим дишемо, него као црвено вино.{S} Ово |
">contradictio in adjecto</foreign>!{S} Није дакле чудо, што са свим малодушно проговори: „Дука |
је крив!{S} Администратор Хранислав!{S} Није крив Хранислав...{S} Само нека буде, што би ваљало |
gn xml:lang="de">povidl</foreign>...{S} Није дакле чудо, што је игумну желио да напредује као њ |
калуђери...{S} Хранислав је крив...{S} Није Хранислав крив... крив је (Станковић) митрополит; |
појмише те, сломише те, газише те...{S} Није л’ то доста?{S} Прошлост ти утону у море људског н |
er" xml:id="SRP18730_C12"> <head>12.{S} Није како се хоће, него како је суђено.</head> <p>Управ |
а крај изићи, тако да нема дефицита.{S} Није онда тако лако било дуг <pb n="260" /> на манастир |
нка погледи, и види да је већ подне.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме прошло.</p> <p>„Ви ћ |
о, и познавао га је са стране добре.{S} Није га дакле сматрао као страног.</p> <p>Зато га и доч |
тетка. „Монте Христо — Христо Монте.{S} Није по шији него по врату.{S} Па „кајмнисе фон Париз“. |
та обојега суда.{S} За то смо учили.{S} Није Печеновић на то спао, да гули сиротињу: њему је бо |
послови биле су му политичке ствари.{S} Није осѣћао ни старости ни болести, кад је ваљало те по |
дати.{S} То је био изванредан човѣк.{S} Није ми баш много добра учинио; али што је истина, исти |
<p>„Хо, да лѣпа мириса, као босиљак.{S} Није право, да се и ми мало ненапијемо.“ То рекне па он |
редно.{S} Пило се врло добром вољом.{S} Није била трапеза ни без шампањске батерије.</p> <p>Окр |
зни?..{S} Нико се ту није саблазнио.{S} Није то нама било ништа ново... то се у нас врло често |
а на вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S} Није вам то поносит господин; то је добра душа скроз и |
дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Није дакле ни мало чудо, што су му се шаке из све снаге |
а оно мало хлѣба, што понесе у шуму.{S} Није него да му припашемо сабљу.{S} И онако изгледа та |
.{S} Пробуди се.{S} Скочи у кревету.{S} Није ништа.{S} Нѣко ју ухвати за раме...{S} То неможе б |
} Није ли Бешеново остало без хлѣба?{S} Није ли Шишатовац просјаком учињен?{S} Није ли Прибина |
и Прибина Глава гола као гола пушка?{S} Није ли Крушедол дугом обтерећен?{S} Није ли и сам Грге |
а игумна и продере се на њега: „Шта?{S} Није ти право?{S} Ја сам, море, ту банду довео, и ја са |
ѣки манастири од конкурза заклонише?{S} Није ли Раковац сасвим упропашћен?{S} Није ли Бешеново |
„Ено Јазка; није ли пао под конкурз?{S} Није ли само срѣћом и тешком муком код врховног судишта |
аљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ. високородије заступник самога нашега земље г |
Није ли Шишатовац просјаком учињен?{S} Није ли Прибина Глава гола као гола пушка?{S} Није ли К |
S} Није ли Крушедол дугом обтерећен?{S} Није ли и сам Гргетег знатним зајмом усрѣћен?{S} А шта |
} Није ли Раковац сасвим упропашћен?{S} Није ли Бешеново остало без хлѣба?{S} Није ли Шишатовац |
рси су му биле пуне осѣћања, кога дотлѣ није познавао.{S} Ново му сунце сијне, нов му се живот |
ign xml:lang="de">Habt Acht</foreign>!“ није се шалити...{S} Дакле у здравље нашега домаћина, к |
познавала, да је човѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, |
p> <p>Дуја пак како се бијаше сагнуо, а није узео на ум, шта она двојица раде, осѣти замашан су |
говорити, радити, учити.{S} Хајде, Сава није далеко, ми смо до поноћи на њој, а тамо нас чека п |
Говорило се да никада таквога торжества није било у том манастиру од како је св. тѣло у њега до |
<p>„Шта вели господин?“</p> <p>„Мал’ га није капља ударила, кад сам му <pb n="41" /> реко да хо |
ко дворске авлије.{S} Но чини се, да га није познавао.</p> <p>Патријарх је био своје воље до зл |
погледом.{S} Нѣшто је протепао, али га није било разумѣти.</p> <p>Старији ђак гледао је са ход |
аједно од њега уклањала.</p> <p>Нико га није братски поздравио, кад је у дружину дошо; сваки му |
ио куварицу манастирску: али се то њега није тицало, па је мирно лего у постељу, и тиме је боље |
скоро достиго.</p> <p>Он ни послѣ тога није престао цѣнити и <pb n="167" /> уважавати све, што |
они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он од кривице чист.</p> <p>„С малом изнимком —— |
ко није показао.</p> <p>Једни мисле, да није ту никад ништа ни било.</p> <p>Други говоре, да су |
а је подпуно свѣтски човѣк, а други, да није за финије друштво.</p> <p>Кои су имали право... то |
ндрит.</p> <p>„И ми ћемо се заклети, да није било тако!“ рекне Митрофан.</p> <p>„И то сто пута |
о калуђера с таком силом и потрѣсом, да није мого рѣчи проговорити.{S} Он је ћутао, дубоко ћута |
а овај је тако изцѣђен и упропашћен, да није био ни зашто.</p> <p>„За то врѣме показали су се с |
ази поред наше куће, па ми се чинио, да није као други људи...{S} Боже ме прости, чинило ми се |
и вечерње.{S} Никада није пропустио, да није недѣљом и празником дошо у цркву на службу божију. |
акођер са великим тактом на крај.{S} Да није тога такта било, како је Лукијан био <pb n="256" / |
свѣдочбу начином кои пуну сумњу рађа да није онако било.{S} Оче аминистраторе... добро се проми |
бијаше изишо из трапезарије, да види да није ватра.</p> <p>„Шта им драго сад“, одмахне о. намѣс |
аника Њ. величанства покаже?{S} Кажи да није, ако смѣш?{S} А зар нису Србљи највѣрнији поданици |
о.{S} Теофане, одкуд писмо?“</p> <p>„Да није из Бечкерека?“ запита овај.</p> <p>„Погоди.{S} Пиш |
кој капели јутрење и вечерње.{S} Никада није пропустио, да није недѣљом и празником дошо у цркв |
чистог духовног уживања, каквог до сада није имала.</p> <pb n="199" /> <p>Са старом је ишо њен |
. а што је било, то је сѣме, које можда није изтрулило.{S} Јест.“ </p> </div> <div type="chapte |
една госпођа неможе противстати, премда није имао за то доказа.</p> <p>Од других мушких гостију |
веле, да виде ту необичну славу, премда није мало било ни мале дѣце на прсима матере.</p> <p>Мл |
амахнуо.{S} Но већ и само потрзање ножа није у реду, а особито, кад млађи стоји пред старијим.{ |
луђера.</p> <p>Наравно да ни индустрија није пропустила употрѣбити ову прилику на своју корист. |
екселенција!</p> <p>Његова Екселенција није на то ништа рекла, јер није ништа о том чула; али |
д дође у Карловце, чује да ексцеленција није ту него у Н. Саду.</p> <p>Ми смо више пута употрѣб |
, како је по њих добро!“</p> <p>Владика није мого да се од чуда поврати.{S} Више је пута опетов |
уке и свѣтског изкуства; а за духовника није се мого употрѣбити, јер је био превећ млад.{S} За |
исмо?“ запита је тетка.</p> <p>Но Ленка није ни ове рѣчи чула. </p> <p>Стара је стојала и чекал |
увар спавала у првој соби.</p> <p>Ленка није могла спавати; узбуђење било је велико.{S} Мислима |
који крст на прсима носи.“</p> <p>Ленка није ни слушала шта јој тетка говори.{S} Она је на ново |
ладко и громко овом вицу; а стара тетка није знала, шта <pb n="208" /> управо каже г. архимандр |
ри доктори, што се тога тиче.{S} С нама није лако изићи на крај.{S} А такови господари небоје с |
p>И прекомѣрна уљудност напрѣма млађима није га јако мучила.</p> <p>Али је био за својим ствари |
ову стровале, те подобро опрље, то њима није ништа.</p> <p>У ову врсту овакових Бахусових пошто |
ид бобу.</p> <p>Било је часова, у коима није ни чула, шта, јој пратиоц говори.</p> <p>Она остан |
фане.... па шта ће вам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити добри пријатељи...{S |
госпођом Пуљиницом на свои коли.{S} Она није у том предѣлу била позната.</p> <p>„Куда води упра |
нима.{S} Он је био човѣк добра срца, па није имао воље икоме што на жао да учини.{S} Закључи да |
одговори Ленка.</p> <p>Легну.{S} Стара није могла да заспи од мисли на духа архимандрита, а Ле |
спођа спавала је у велико.{S} Али стара није могла заспати ни за живу главу.</p> <p>Сад је нѣшт |
абрзо послѣ резоцуција своих.{S} Сабора није било кроз 50 скоро година.{S} Јест.{S} Митрополит |
ти и изгубе се на страну мумлајући: „та није нам ни дѣд лајо.{S} Лај ти!“</p> <p>У осталом држа |
> <p>Знамо, да Ленка свога драгог брата није могла у оном манастиру надгледати, у кои је оне лѣ |
стао је тајна за увѣк.</p> <p>За живота није ником допустио, да у њу завири; кад је умро, није |
акву заповѣст није изпунио, кажите, шта није учинио.“</p> <p>Но то је био врат, што о.{S} Теофа |
сам се до подне и вратио.{S} Митровица није далеко, а мои су коњи добри.“</p> <p>То рекне и од |
мѣ — „па је онда кадкад и лудовао и кад није ништа повуко; — најпослѣ стане људе нападати као м |
ита, а Ленки је свѣћа ометала.{S} Никад није могла спавати, кад је свѣћа горела.{S} Но ћутала ј |
овата слава чудновато утицала.{S} Никад није говорио лѣпше; никад му <pb n="288" /> слово није |
ојатељ, ма да му је брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се видите; али кроз 5—6 недѣља морате д |
саних органа.{S} Истина је, да ми досад није нико укупно стање манастирске управе у једној слиц |
па загрли своју стару тетку.</p> <p>„Е није да“, стане се ова цифрати. „Теби сам лѣпа, а други |
живања... и шта ти ја знам.{S} А то све није ништа друго, него претѣрано смиреније, а ако хоћет |
у Карловце.</p> <p>Архимандрит Арсеније није хтѣо употрѣбити своје пуномоћи, да на лицу мѣста у |
рао тако чинити, јер правог екселенције није било, избор митрополита, имао се за кратко врѣме о |
олит.</p> <p>Но у врѣме наше приповѣтке није било митрополита.{S} Митрополит Станковић бијаше у |
ав док је раније, да небуде чуда!“ Даље није мого говорити.{S} Зној му је све цурио низ лице.{S |
ру цуп цуп цуп..."</l> </quote> <p>Даље није мого продужити јер му архимандрит повиче: „Молчи, |
појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпођа Јовановићка |
репарирати, јер за цѣло пређашње врѣме није ни најмање репарације видила.</p> <p>Водила се год |
аки лако мислити.</p> <p>С једне стране није се дала побити истина онога, што му је о његовом д |
о је утѣшен кући.</p> <p>За придиковање није толико способности показивао; лако зато, што му је |
ог почетка.{S} Ил’ се није умѣло, л’ се није смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то служи |
у стању примитивног почетка.{S} Ил’ се није умѣло, л’ се није смѣло, то незнамо; али смо увѣре |
тнику.</p> <pb n="21" /> <p>Од овога се није плашила, јер га је познавала, да је човѣк доброга |
на њега, те би можда било свашта, да се није бѣгством уклонио.{S} Кажите је ли тако?“</p> <p>О. |
осили.</p> <p>Нѣки најпослѣ држе, да се није чувало, како би ваљало, јер манастирски житељи нез |
уцне с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио принети чашу к устима, јербо ће се вино пре |
рад с пићем била запечаћена, и нигда се није продавало и истакало, да он није ту био.</p> <p>Је |
ратко врѣме митрополисао.{S} А можда се није ни онда јошт права потрѣба изказала.</p> <p>„Али з |
нико на њу ни зинути.“</p> <p>Ленка се није ни обзирала, него је хитала к другима.{S} Неостаде |
имао се за кратко врѣме обавити: па се није могло знати, какав ће вѣтар из нове дупље духнути. |
е било лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се није могло на пољу диванити.</p> <p>И о.{S} Теофан је б |
јатељством до степена.</p> <p>„Никад се није послѣ о том епископу ни најмањег гласа чуло, који |
лог тому већ сам ти изпричао.{S} Али се није усудила то сама једнострано извести, јер је имала |
550 фор. од самих прилога.{S} А како се није ништа трошило, <pb n="123" /> то би камате од тих |
и чује, које су му сасвим нове биле, те није ни оно разумѣо, што би иначе мого по граматичком с |
, јер се у оно врѣме потрѣба тога јоште није осѣћала.</p> <p>„Ако Станковић није такођер ништа |
јој на пут стану.</p> <p>„Мало ми срдце није пукло; али сам касније познао, да је било боље, шт |
бити прегорѣти оно, што се пропустило и није се учинило.{S} Али ми ево почињемо дирати и у сам |
те господине“ запита о.{S} Теофан, који није разумѣвао шта то све значи.</p> <p>„Ништа, ништа.. |
ако се у Русији находи.</p> <p>„Мушицки није био никада човѣк, кои би најпрѣ добро промислио, ш |
ледао и слушао са благим саучешћем, али није рѣчи изустио.{S} Сад први пут разведе устне и прим |
а ни затворили а камо ли обѣсили,.. али није никога ни заступао.</p> <p>Међу тим то поуздање и |
ово срдце њојзи све већма отварало: али није било часа, кад му није прѣд очима стојао из међу њ |
пилета.</p> <p>Јео је што је морао; али није мого срдцу одолѣти, да неуздахне и нерекне: „Благо |
у десницу, која ме буде казнила.{S} Али није тако било опасно, нити је на зло смѣрало.“ Сад при |
р зна да ви имате најбоље.“</p> <p>„Али није моја, него манастирска!“</p> <p>„А ви му пошљите о |
ћ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Шта ми није по глави пролазило, Хвала Богу, кад те видим да си |
дивно, све божанствено.</p> <p>На чесми није се могла стара уздржати, да се том светом водицом |
.“</p> <p>Срѣћа његова, што високородни није разумѣо, шта онај говори, него да покаже да је и о |
али су и отишли спавати: о самој ствари није се рекло ни рѣчи.{S} Само је архимандрит наредио д |
круговима.{S} На духовитост и знаности није се мого ни мало потужити.</p> <p>И прекомѣрна уљуд |
лити и на њега потворити.{S} Нож у руци није се баш ни њему самом допадао, а што се могло ту по |
атраљ и удари на Митрофана.</p> <p>Овај није истина био крив у правом смислу рѣчи, али је ћушка |
Високородију, па ко са мном непије, тај није друг кесарев.</p> <p>„<foreign xml:lang="de">Gott |
бурмутицом са жутим садржајем у другој није патријарх баш изгледао онако како обично људи себи |
елију о.{S} Теофана хрупили, никада јој није то могло поћи за руком, и увѣк се жацала кад је на |
ижи. „Старост је старост.{S} Стар човѣк није никуда пристао.{S} Што си се ти вратила; ми би вас |
на изрече ове рѣчи тако да о. намѣстник није мого ни најмање о истини и збиљи тих рѣчи посумњат |
е собе.{S} Преповѣдање намѣстниково мал није изтѣрало из собе владику, који је у оваковим ствар |
и оде у своју ћелију.</p> <p>Настојатељ није разумѣо духовно разположење свога противника.{S} О |
манастира!</p> <p>„Знаш, да наша обитељ није богата, што више да је сиромашна.</p> <p>„Госпођа |
о долѣ са своим пратиоцима, а управитељ није хтѣо ни да га види.{S} Зазвони и манастирски ђак д |
конзисторије ништа, да нерекнете да вам није ваш редовни судија судио.{S} Јест.{S} Онда се неће |
аврил.</p> <p>Но па сад мислимо, да нам није нужде обширније описивати бал у манастиру, који см |
и другога приузрока, на који ни он сам није више ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп чов |
од Теофанове ћелије, али га више ничим није узнемиривао.</p> <pb n="81" /> <p>Приобшти и друго |
очекивао мирно одговор; на лицу његовом није било примѣтити ни сѣнке жеље какове, да јој одгово |
/> на манастир наваљати.{S} Са сувишком није био тако строг.{S} Ту је могло бити сувишка колико |
тељу бити покоран и послушан, па по том није могло за њега другога одношаја бити до слушати и о |
али јошт крв у мени врије, још ми разум није са свим ојачао... па ето погрѣших.{S} Но гледаћу, |
} Дворска комесија.</head> <p>О. Теофан није био „сазидан“ од примања код Његове Екселенције.{S |
убите, што вам рекох!“</p> <p>О. Теофан није се надао оваковом дочеку.{S} Међу тим и он је имао |
и господине, онако својски.{S} Господин није ципија, <pb n="115" /> а вино је добро... друштво |
ни незнаду, шта је доста.{S} А господин није ципија; и кад части, части поштено; он негледи у ч |
ла у којима се вино доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, частимо и ми њега код наших |
е форме, и почне другом. „Он није... он није“,... аја, и тим путем неиђаше.{S} Зној га свега об |
гда се није продавало и истакало, да он није ту био.</p> <p>Једаред пошље му један новосадски а |
а ове куће осудили на ариште, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији зако |
се бијаше доста добро опоравила, али он није имао воље да она долази у манастир, него јој поруч |
се дакле те форме, и почне другом. „Он није... он није“,... аја, и тим путем неиђаше.{S} Зној |
андрита, овоме натраг и рекне: „Али ово није ушло у живот, нема дакле никакове крѣпости.“</p> < |
ио лѣпше; никад му <pb n="288" /> слово није било боље.{S} На више мѣста мало му није суза глас |
н јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а он приступи њеном кревету, па јој повуче |
и је био врло отворен карактер, па тако није ни ове своје састанке ни од кога сакривао.</p> <p> |
Теофан бѣше се тако пожурио, да га нико није мого стићи.</p> <p>Кад дође у Карловце, чује да ек |
е <pb n="117" /> нема свѣдока, јер нико није тамо био; али тужба куварице баца на вас велику су |
>Шта је овому стању узрок, то јошт нико није показао.</p> <p>Једни мисле, да није ту никад ништ |
и су кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест опомене, а она је послѣдње св |
е познао, да је било боље, што тог било није.</p> <p>„Она се удала послѣ, и била је срѣћна у ср |
о тамо бити.“</p> <p>Е, сад другче било није.{S} Нити је било разлога да се одлази, ни да се по |
бе отварају.{S} Опет сѣдне и слухти; но није ништа.</p> <p>Потрајало је то подуже.{S} Најпослѣ |
аћин.</p> <pb n="197" /> <p>Ово наравно није нико од гостију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта |
p> <pb n="98" /> <p>Настојатељ очевидно није ни схватио прави садржај рѣчи свога противника.</p |
је и она остарила.“</p> <p>„Но сигурно није тако лѣпа бакица, као моја тетица, је ли?“</p> <p> |
о брзо; а врло је радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта овога го |
манастира и калуђерства регенерира, то није чудо, јер се у оно врѣме потрѣба тога јоште није о |
S} А што се тиче имања манастирског, то није народно, него калуђерско, и управо настојатељево.{ |
се ми опили, да смо саблазни чинили: то није истина високопречестњејши господине+; то немојте н |
la">conatus parricidii</foreign>.{S} То није мала ствар...{S} То се каже нашим језиком отцеубиј |
е једна! <pb n="183" /> Да богме.{S} То није роман по моди, као што су они твои, како се оно зо |
iegslist!{S} Kriegslist</foreign>! — То није <foreign xml:lang="de">Kriegslist</foreign>; <fore |
даље говорио... „Из тога видите, да то није шала ни ствар мала... ариште... касација... десет |
та народу нашем шкодио.{S} Али ни на то није ни мислио.</p> <p>Па тако је и о.{S} Теофан узалуд |
вио други Стратимировић.“</p> <p>„Па то није немогућно“ проговори архимандрит своим мирним озби |
шем господарењу приносио.“</p> <p>„И то није хрђаво,“ примѣти патријарх, кои се све веселијим п |
а сјајна, и обѣд је дуго трајао, али то није осујетило вечерњу у дворској сали.{S} На то је и о |
и си мени био више од живота, али ми то није било познато.{S} Отац мој био је силовит, и ја сам |
ветости“, одговори мајор.</p> <p>„Ал то није резон!“ примѣти патријарх мало кроз нос, и видило |
то је изгубио.</p> <pb n="332" /> <p>То није било по вољи о.{S} Теофану.</p> <p>„А шта ћете ви |
рши.{S} Епископ је био болешљив па зато није никога задржао на обѣд.{S} Он и Варнава ручали су |
годинама строг престрог.{S} А нарочито није знао шале, кад се о калуђерима радило.</p> <p>Прва |
био повисока; а чинио се још вишим, што није имао велика трбуха.{S} Коса и брада тек је по нѣку |
ко научила, па шта ћу.{S} Но добро, што није Видаковић жив... било би ми заиста непријатно да м |
противно.{S} Има свуда свашта, али што није у реду, шкодило је увѣк онима највише, који су про |
авила: „Неговори што незнаш; непиши што није било!“</p> <p>Таман да завршимо, али зачусмо једно |
</p> <p>„А зашто су га однели?{S} Зашто није сам отишо? “</p> <p>„Е, господин је, па му може би |
ко Горњо-Карловачки православни епископ није више за дијецезана способан и како је та црква под |
p> <p>Намѣстник је знао, да у ову ствар није ништа помѣшан, па је хвалио Бога, да му се кувариц |
о само прости калуђери, а прост калуђер није нико и ништа!“</p> <p>„Добро, добро!“ примѣти на о |
Екселенција није на то ништа рекла, јер није ништа о том чула; али се то приповѣдало дуго време |
несмѣ манастирско добро разсипати, јер није његово.“</p> <p>Протођакон се мало разжести овим п |
лику, сцене из косовске битке.{S} Молер није баш спадао у први ред умѣтника свога руфета; али ј |
остао је исти архимандритом, али у двор није ишо никад.</p> <p>А непонесе ни епископске круне, |
тамбурицу.</p> <p>И отац администратор није више пио.{S} Очи су истина миловидно чашицу поглед |
.“</p> <p>„Али ми најпрѣ кажите, да вас није ко научио, како да говорите?“ запита архимандрит.< |
да је љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није био у стању сачувати од ближега додира са цигљама |
ад чује те страшне рѣчи.</p> <p>Адвокат није на то пазио, него је даље говорио... „Из тога види |
p>„Чему се чудимо, то је, да митрополит није био пријатељ каноничких визита.{S} У архидијецези |
ароду!{S} То му јошт ниједан митрополит није учинио, а — ни патријарх!“</p> <p>„Истина је,“ рек |
код истог све важио.</p> <p>„Митрополит није био далеко од 90. година, дакле по наравном току ч |
иста, срдце мирно.</p> <p>И архимандрит није ту ноћ много боље провео.</p> <p>Јучерањи догађај |
су се подуже ћутећи.</p> <p>Архимандрит није био већ по својој нарави разговаран човѣк; а на пр |
е догодио интермецо.</p> <p>Архимандрит није имао вѣре у ђаку, него је за њим полагано и сам по |
и тако је остало то у архиви, а у живот није ступило.{S} Али тако је било... а што је било, то |
шта је учинио... или ако какву заповѣст није изпунио, кажите, шта није учинио.“</p> <p>Но то је |
му прсти на брзо покажу, да та течност није ништа друго него најплеменитији сок у тѣлу отца Ам |
ослѣ пошље ђаче, да га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне к настојатељу.</p> </div> <di |
Допустите да вас и ја изпратим, кад већ није другчије!“ примѣти архимандрит, пак пође и он с њо |
а јој рука почива на рамену.{S} Сад већ није била шала.</p> <p>„Ко је то?“ повикне. „Ленка пали |
атне нарави.</p> <p>„Доситије Обрадовић није био мала неприлика за највишег калуђера.</p> <p>„О |
ште није осѣћала.</p> <p>„Ако Станковић није такођер ништа ни почео, може се узрок барем у томе |
а стојите пред Печеновићем, а Печеновић није јошт ни од кога узео ни крајцаре за савѣт; кад што |
азумѣти.</p> <pb n="47" /> <p>Печеновић није много радио ни у Н. Саду, а у бачкој и торонталско |
<p>„При том је знала, да Стратимировић није баш пуно наклоњен Мушицком и држала је да се неће |
јачића.{S} Ако митрополит Стратимировић није никаква корака учинио, да се инштитуција манастира |
упити.</p> <p>„Митрополит Стратимировић није био најбољи <pb n="276" /> пријатељ Мушицком из ра |
ви ићи... та ето је скоро ноћ... а ноћ није за госпође да путују.“ Све што на човѣку говори, и |
ућа.</p> <p>Лѣпа Ленкина слика од синоћ није му силазила с очију.{S} Ил спавао ил се будан по п |
трополије, премда му та титула по праву није пристојала.</p> <p>Тражећи ексцеленцију, тражио је |
ата, с том само разликом, што камилавку није скинуо; јер је ова по чину морала исто тако на сво |
} Митрофан даље радио, то му управитељу није било познато.</p> <p>Али по свој прилици Митрофан |
ријарх мало кроз нос, и видило се да му није право.</p> <p>„Немогу другчије!“</p> <p>Та ти незн |
са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није нѣшто од њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣливам д |
ма отварало: али није било часа, кад му није прѣд очима стојао из међу њега и ње отац са уздигн |
више пута да и њу у шалу уведе, али му није пошло за руком.{S} Најпослѣ управи атак управо на |
ије било боље.{S} На више мѣста мало му није суза глас угушила, кад је видио, какав живот у очи |
камена изрезан. <pb n="147" /> На њему није било видити знака живота, осим што су му очи на ту |
</p> <p>Дуго је врѣме протекло и о њему није се ни говорило, као да је умро.</p> <p>Временом по |
не и разговетно проговори: „Нуз ту капу није мѣста том дивном вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На |
покаже, да она пијанка у овом манастиру није истина, и зато ћу сутра именоване од настојатеља с |
аре.{S} А гдѣ се год свештало масло, ту није могло бити без њега.</p> <p>„На поп Аћимов глас от |
/p> <p>„Какве саблазни?..{S} Нико се ту није саблазнио.{S} Није то нама било ништа ново... то с |
одређује.</p> <pb n="314" /> <p>Грбићу није дакле трѣбало ни изповѣдника ни причешћа: дакле ни |
амо дошли, морали би се запитати, да их није ко научио, шта ће да говоре, јест, и морали би се |
ење <pb n="351" /> изведе.{S} Патријарх није био Платону пријатељ: из грађења небуде ништа.</p> |
дце од туге и жалости.{S} Али патријарх није хтѣо на то ни помислити.</p> <p>Овакову гвоздену в |
њаци.{S} Тако онај горѣ споменути појац није у свом вѣку пропустио ни једног „катадневног јутре |
кршкало појако.</p> <p>Но то прњаворац није ни на ум узимао.{S} Он је непрестано у жртву своје |
и, није ли видио манастирску куварицу...није ли видио куварицу манастирску: али се то њега није |
и призори прелазе прѣко танчице!</p> <p>Није му сестра?...</p> <p>На танчици се појави друга пр |
се срдце у санту леда претвара.</p> <p>Није знао шта му је, али му је често суза на око долази |
ју побуди одѣло србских деспота.</p> <p>Није само кривица настојатеља тих манастира, што те ств |
уђера.{S} Једва пред зору заспи.</p> <p>Није дуго спавала.{S} У сну јој се приказао онај ужасни |
росити или какову немилост чути.</p> <p>Није дакле чудо, што се сваки јављао мањим од макова зр |
бисер а за манастир драги камен.</p> <p>Није другчије било ни данас код нашег друштва.{S} Банат |
о из собе и зазвони по служавку.</p> <p>Није дуго постојало, али ето ти фруштука.. изгледао је |
шибице до њега, па угаси свѣћу.</p> <p>Није дуго трајало и млада госпођа спавала је у велико.{ |
он јошт у аришту и под стражом?“</p> <p>Није!{S} Кад се администратор манастира увѣрио, да је о |
ац.</p> <p>„У исто врѣме предавао је „пѣније“ на богословији један свршени „клирик,“ сиромах мл |
аређено“, рекне архимандрит Партеније. „Није нужде да се трудите.{S} Само да фруштукујемо, па ћ |
и помагати, шепртљо,“ одврати му онај. „Није мени трѣбало ничије помоћи ни у другачијим биткама |
таки за тим прими за шалу, и одговори: „Није нам био добар вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек |
<p>О. Теофан одговори смѣрним гласом: „Није.{S} Шта више, мени је г. администратор био заповѣд |
<p>О. Теофан одговори мирно и смирено: „Није тако, високопречестњејши господине!{S} Онако је ка |
> <p>„Но, но!“ тѣшио га је правозналац „није то баш толико, та непродају та господа своје увѣре |
ију на очи, као што су те ваше.</p> <p>„Није било смѣрнијег калуђера од њега.{S} Сви су га пошт |
> <p>„Бурје!“ одговори му онај.</p> <p>„Није него празно буре.{S} Учио си осам школа, па незнаш |
шио, да се тако на њега изузео.</p> <p>„Није ништа,“ одговори патријарх. „Он је добар калуђер, |
, сјајан, и у великој мѣри мио.</p> <p>„Није ме ништа у души пекло, ништа ми срдце пресѣцало.</ |
говорите?“ запита архимандрит.</p> <p>„Није; ко ће нас научити.{S} Господин нам је само реко, |
идеш?“</p> <p>„У моју ћелију!“</p> <p>„Није потрѣбно; ено ти писаћег стола, хартије, пера и ма |
си ту, и да си здрава читава.“</p> <p>„Није ми баш најбоље,“ одговори Ленка у полу чујући, што |
даље.{S} И ја ћу с вама поћи.“</p> <p>„Није нужно да се трудите господине,“ рекне Ленка. „Друг |
S}Знаш сад?{S} Јеси ли контен?“</p> <p>„Није него од <foreign xml:lang="la">varicella</foreign> |
је.</p> <p>„Шта велите на то?“</p> <p>„Није истина!“ викне Митрофан.</p> <p>„Све сама лаж!“ пр |
ве учинио србском народу!{S} То му јошт ниједан митрополит није учинио, а — ни патријарх!“</p> |
“</p> <p>У осталом држао је и то, да му ниједна госпођа неможе противстати, премда није имао за |
за 800 ф.</p> <p>Башта манастирска нема ниједног проштца, и што има гдѣгдѣ то огорѣли.</p> <p>У |
еви појци пренели су љубав к црквеном пѣнију у народ.{S} Из оног времена долази, да наши људи ј |
војка.{S} А сматрали су га за канон у пѣнију.{S} Стратимировић га је звао: мој авва! а пѣсносло |
о утицала.{S} Никад није говорио лѣпше; никад му <pb n="288" /> слово није било боље.{S} На виш |
имандрита, а Ленки је свѣћа ометала.{S} Никад није могла спавати, кад је свѣћа горела.{S} Но ћу |
а чудновата слава чудновато утицала.{S} Никад није говорио лѣпше; никад му <pb n="288" /> слово |
pb n="103" /> изводити.{S} Зато нетрѣба никад другом коме допустити да се у те послове умѣша.{S |
о... па ето погрѣших.{S} Но гледаћу, да никад више несметнем с ума, да је за калуђера најсјајни |
{S} Иначе би се звало осудити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да одложи н |
Ленка, жива живцата, лѣпша него што је никад била, док су се у Новом Саду виђали.</p> <p>О. Те |
ди салу и дочек сјајно.</p> <p>„Публике никад толико небијаше.</p> <p>„Чин се спроведе на подпу |
написати, што овај говори, ја нећу бити никад готов с протоколом.“</p> <p>На то се окрене свѣдо |
исти архимандритом, али у двор није ишо никад.</p> <p>А непонесе ни епископске круне, премда је |
зан стрпѣљиво.{S} Трѣбало би да калуђер никад неизгуби из очију, да је пре свега и над свиме ка |
показао.</p> <p>Једни мисле, да није ту никад ништа ни било.</p> <p>Други говоре, да су учени љ |
во родим, пак да ми је извѣстно да нећу никад бити митрополитом, ја бих и опет отишо у калуђере |
>„Молим, да ми дате допуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми незаповѣдите,“ рекне о.{S} |
ти: и ја да имам кога да ме носи, небих никад ишо сам, кад ми мало вино удари у ноге: али шта ћ |
ована прошлости...{S} Ништа си, и нећеш никад друго бити, него нико и ништа?{S} Бог сам посла т |
већим пријатељством до степена.</p> <p>„Никад се није послѣ о том епископу ни најмањег гласа чу |
алуђери у ћелију о.{S} Теофана хрупили, никада јој није то могло поћи за руком, и увѣк се жацал |
ч матере божје“ код христовог гроба.{S} Никада нећу ту дивоту заборавити.{S} Милије их је било |
ј дворској капели јутрење и вечерње.{S} Никада није пропустио, да није недѣљом и празником дошо |
/> могућно, да буде човѣк: али он несмѣ никада заборавити, да има ствари, које су том манастирс |
анастир.{S} Ако га сад невидим, нећу га никада ни видити, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту |
пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се да никада таквога торжества није било у том манастиру од к |
силом надвезује и крпари, то неизпадне никада чисто и цѣло.{S} Но што му драго: барем сам се о |
} Лака му била земљица: а Србљи га неће никада заборавити.“</p> <p>„И неће“, придода Ленка одсѣ |
о људи — што догоди, то неби могли себи никада опростити.“</p> <p>На те рѣчи своје тетке и прим |
ном другом свѣту моћи видити, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на столици својој као да се скам |
Русији находи.</p> <p>„Мушицки није био никада човѣк, кои би најпрѣ добро промислио, шта се све |
били кад год у овим странама?“</p> <p>„Никада до сада,“ одговори му она.</p> <p>„А јесу ли вам |
на то мотрио, да се са наше стране неда никаква повода.</p> <p>„Одтуда му је прво начело било: |
.</p> <p>„Господин вели, да нема с вама никаква разговора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт |
а.{S} Ако митрополит Стратимировић није никаква корака учинио, да се инштитуција манастира и ка |
вора и свршили смо га.{S} Она нема више никаква посла овдѣ.{S} А и вече се приближује...{S} До |
ри патријарх разљућен.</p> <p>„Ја нисам никаква зла учинио,“ примѣти о.{S} Теофан понизно.</p> |
дрита Арсенија: против тога неможе нико никаква приговора учинити!“</p> <p>„Боже сахрани“, прим |
су се одпучила.</p> <p>Најдубљи мир.{S} Никакве промѣне.</p> <p>„Како је то врагу,“ проговори Л |
о,“ одговори овај; „захвалности нетрѣба никакве; то је само моја дужност, као житеља Фрушке Гор |
а казати.{S} Међутим будите увѣрени, да никакве опасности нема.{S} Овдѣ ће то само бити доказ, |
разбија главу и мисли, шта да ради, али никакве паметне мисли.{S} Најпослѣ стане и рекне: „Овак |
арити може, а сами нису одтуд имали или никакве хасне или врло мало.{S} Јест.{S} Али ми идемо, |
вог надзирања попропадале; мањих судова никаквих, фртаља ни једног.{S} Шума у најнеуреднијем ст |
ислимо на узвишену идеалну побожност, а никако на мрачно сујевѣрство.</p> <p>С пуним срдцем изи |
дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника никако да недирају.</p> <p>Настојатељ је намрштен читао |
и неможемо бити муж и жена.{S} Неможемо никако!{S} Бићемо дакле брат и сестра.</p> <p>„Колико с |
„Али ово није ушло у живот, нема дакле никакове крѣпости.“</p> <p>„Илиричка канцеларија преста |
ре довео.{S} А то је садањи протосинђел Никанор Грујић, кога славе под књижевним именом Срб-Мил |
тац Теофан желио, али дође и протођакон Никанор, као што је друга страна очекивала.</p> <p>Коме |
заслала је мене и господина протођакона Никанора, да ствар изпитамо и успѣх нашег изслѣдованија |
је већ архимандрит Арсеније протођакону Никанору нѣка мѣста приобштио, као оно гдѣ се каже, да |
азни? “...</p> <p>„Какве саблазни?..{S} Нико се ту није саблазнио.{S} Није то нама било ништа н |
управитељ велико писмо из Карловаца.{S} Нико незнађаше, шта се у том писму пише.{S} Али управит |
р кадкад на Доситија!</p> <p>„Али несмѣ нико држати, да све ово само собом долази!</p> <p>„Не; |
нѣгована је велика густа чуваркућа; — а нико тако неприкрива у кућама оно, што ваља да је тајна |
} О. Теофан бѣше се тако пожурио, да га нико није мого стићи.</p> <p>Кад дође у Карловце, чује |
рѣдко ко пре њега уживао, а послѣ њега нико.{S} Аукторитету Стратимировића код народа помагало |
S} Ствари своје даде изнѣти на кола, да нико неопази.</p> <p>И тетка се извуче нѣкако вѣште; од |
утру сва братија у манастиру нађу, и да нико на страну неодлази.</p> <p>Сутра у јутру дође адми |
о раде, да се изведе; да ниже њега нема нико ни слутње о томе, шта му управо чинити ваља; да у |
мах отићи одкуда сам и дошла.{S} Немора нико ни знати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ до |
химандрита Арсенија: против тога неможе нико никаква приговора учинити!“</p> <p>„Боже сахрани“, |
органа.{S} Истина је, да ми досад није нико укупно стање манастирске управе у једној слици пре |
</p> <pb n="197" /> <p>Ово наравно није нико од гостију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта знач |
о прости калуђери, а прост калуђер није нико и ништа!“</p> <p>„Добро, добро!“ примѣти на ово ар |
опа Гедеона.{S} Овога не достиже у томе нико до данданас.</p> <p>„Митрополит Станковић и еписко |
у Русију.</p> <p>„Ти мислиш, да на мене нико негледи.{S} Сто очију мотре на мене, знаш ли ти?{S |
не школе по дијецезама установе, „да се нико у манастир неприми, кои неизкаже да је семинарију |
арод од калуђера руке своје дигне, неће нико у њихов ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣ |
чим и од чега они живе, и јесу.{S} Неће нико ни запитати, куда си, ако те сутра у свом друштву |
налоге ма од које форме.</p> <p>А неће нико порећи ни то: уста хвале господа.{S} Дакле, постар |
се журити.{S} Ја стојим добар, да неће нико на њу ни зинути.“</p> <p>Ленка се није ни обзирала |
ло пође натраг друштву.</p> <p>„Та неће нико појести тетку.{S} Немојте се журити.{S} Ја стојим |
о кришом из манастира отићи, те је неће нико ни опазити, а камо ли злоставити.</p> <p>Тако је и |
са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више нико.</p> <p>Ово приповѣди калуђер, кои спровађаше ново |
" /> <p>„Ја сам господар у манастиру, и нико други“, повиче на то из петних жила, и погледи на |
е ситне потрѣбице потрошили, јест, неби нико ни рѣчи реко; људи би били задовољни, што се добра |
рамо јошт једаред састати, јер нам неби нико опростио, да тако без трага изчезне из ове приповѣ |
дне му патријарх у рѣч, — „нетрѣба мени нико.“ По гласу му се познавало, да је тим чисто уврѣђе |
мет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p> <p>„Са свију страна пружи |
ишта си, и нећеш никад друго бити, него нико и ништа?{S} Бог сам посла ти најлѣпшег свог анђела |
Теофана.</p> <p>Питали су се очима, но нико незнаде одгоненути.</p> <p>Напослѣдку проговори о. |
лохије <pb n="117" /> нема свѣдока, јер нико није тамо био; али тужба куварице баца на вас вели |
p> <p>Шта је овому стању узрок, то јошт нико није показао.</p> <p>Једни мисле, да није ту никад |
па док са овим добро стоји, немогаше му нико ништа.</p> <p>„Али на његову несрѣћу главно-команд |
la">Nemo inauditas convinci</foreign>“ (нико нетрѣба, да се осуди док се непреслуша) одговори м |
атељем заједно од њега уклањала.</p> <p>Нико га није братски поздравио, кад је у дружину дошо; |
р били су кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест опомене, а она је послѣд |
да је о.{S} Теофан осѣћао, као да нема никог на свѣту; учини му се као да се сав свѣт око њега |
те посвѣтли на све стране.</p> <p>Нигдѣ никога.{S} Све као и пре него што легоше.</p> <p>„Ти си |
бе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за никога,“ Ово рекне, па приступи столу, одброи онолико, |
се ручак, и уђе у собу, види да ту нема никога.{S} Завири у сваки кут, у сваки закутак, али о. |
затворили а камо ли обѣсили,.. али није никога ни заступао.</p> <p>Међу тим то поуздање и тај с |
S} Епископ је био болешљив па зато није никога задржао на обѣд.{S} Он и Варнава ручали су сами. |
пѣва или плаче, пуши или пије... то се никога нетиче...{S} Иначе би се звало осудити човѣка да |
урија.{S} Ко се ту налази; то се нетиче никога.{S} Је ли ту младо, старо, мушко, женско... шта |
ви други заједно.</p> <p>— Нетрѣба мени никога питати.“</p> <p>„То ми је најмилије чути“, прихв |
ином, презрѣњем свѣта и људи, неимајући никога, да га тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му м |
та жена, мени новци трѣбају, а ја немам никога, у ког би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме в |
д Печеновићем... а Печеновићу нису јошт никога затворили, а камо ли обѣсили... неће ни вас.“</p |
што је господин адвокат реко, њему нису никога ни затворили а камо ли обѣсили,.. али није никог |
</p> <p>Срѣде и петка недржи, тако исто никојега <pb n="292" /> другог поста, на сабласт и вели |
сто са познатим нашим пѣсником Исидором Николићем, тајником код уг. кр. намѣстничког вѣћа у Буд |
је тајна за увѣк.</p> <p>За живота није ником допустио, да у њу завири; кад је умро, није било |
бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником неучини неправда, ја мислим да одпустите мене из |
у жртвовао задаћи, која се или недаваше ником извести, или се прерано подузе да се изврши.</p> |
врло је радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта овога господина, |
сад је свануло“, одговори овај; „нећемо ником покварити ноћ.“</p> <p>Стара тетка отвори устне, |
части, части поштено; он негледи у чашу никоме, нити броји стакла у којима се вино доноси.{S} А |
„Старост је старост.{S} Стар човѣк није никуда пристао.{S} Што си се ти вратила; ми би вас овдѣ |
амо наложи, да изван ограде манастирске никуда неизлази.</p> <p>О. Теофан захвали се администра |
ара чујаше врло мало, а од многаја лѣта нимало.</p> <p>Кад се ова овација сврши, окрене се тај |
или од нас тако брзо...{S} То неби било нимало лѣпо...{S} Шта би о нама мислила...{S} Останите |
то почне адвокат, као да се са свим измѣнио.{S} Глас му је био пун поуздања, он скочи са столиц |
липов штап, али ако дуже овдѣ останете, нисам вам сигуран ни за кости.“ Калуђери се насмеју, па |
</p> <p>„Ја јучер нисам добро ручала... нисам ништа вечерала...{S} Нисам ноћас спавала... па да |
бро запамти.</p> <p>„Е коно, опростите; нисам знао, да ви имате у глави мѣто мозга мастило!“ пр |
о архимандрит.</p> <p>„Како небих знао; нисам ја тако прост, да незнам шта радим.{S} Нама је го |
нехотице нож на вас <pb n="80" /> диго; нисам, бог ми је свѣдок, ни на крај памети имао, да га |
ро ручала... нисам ништа вечерала...{S} Нисам ноћас спавала... па да виш да смо у Бечкереку, па |
се фон Париз“.</p> <p>„Но, тетице...{S} Нисам знала да ти и нѣмачки штрбецаш...“</p> <p>„Та чул |
нствено. „Друга су оно времена била.{S} Нисам се усудила ни проговорити кад је он био у друштву |
ино познанство још из младих година.{S} Нисам је видила има пуна врѣћа година.{S} Али је и она |
допусти да се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо праве разлоге навести, да непријатеље јошт г |
решпекта ни словца да изтиснем...{S} А нисам ја много пута <pb n="187" /> знаш ни била с њиме. |
веда.{S} Оваца сам оставио 100 комада а нисам затекао ни једне.{S} Готових новаца оставио сам у |
сам у тужби казао.{S} Ја признајем, да нисам имао пута противити се извађању пресуде братског |
е ја нећу тренути,“ рекне тетка, „ма да нисам ни млада ни лѣпа.{S} Премда врло уважавам живе ар |
, а послѣ је ножем на мене ударио, и да нисам утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва братија п |
о недолази само од тога.{S} Међутим, ја нисам крив, што се строго недржи дисциплина,“ одговори |
ем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја нисам послушао вашу прѣсуду: као калуђер погрѣшио сам.{ |
ине администраторе, немојте тако.{S} Ја нисам оно говорио, да вас или кога другога побудим, да |
p>„А шта, мени ту ни мукајет?{S} Зар ја нисам жив међу вама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх, а други |
ц Митрофан дочека у своја наручија. „Ја нисам крив што се дајеш грлити“, рекне јој загушљивим г |
ве ни с оне стране“ одговори стара; „ја нисам до сад била ни у једном манастиру, до у Ковиљу,“< |
одговори патријарх разљућен.</p> <p>„Ја нисам никаква зла учинио,“ примѣти о.{S} Теофан понизно |
одговори О. Теофан смирено.</p> <p>„Ја нисам ваша екселенција; ја сам јошт само Ваше Високопре |
или смо све у манастири и близу њих, па нисам смѣо псовати; а сад смо опет од њих далеко, па мо |
говори сад Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Та нисам дијете!{S} Са свим сам осѣтила, да ми нѣко покрив |
аве у једној слици представио: али томе нисам ја крив.{S} Зашто нисте чинили ви коих се тиче?{S |
> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Него нисам свршила што сам почела говорити...{S} Дакле, кад |
свршена, јест, али на жалост тако, како нисам желио.{S} Против вас оче администраторе све је до |
главом, проговори мирнијим гласом: „Но нисам добро реко:{S} Хвала ти, хвала ти, драга Ленка, ш |
овај разговор, да вам одмах платим, јер нисам рад бити дужан.“</p> <p>Адвокат се усправи поноси |
ваља да фруштукујемо.“</p> <p>„Ја јучер нисам добро ручала... нисам ништа вечерала...{S} Нисам |
, па да онда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим преда се...{S} Не може човѣк од ва |
е врати. „То је прави господин.{S} Јошт нисам видила таквога архимандрита.{S} Све је на њему го |
S} Ви ме нехтѣдосте примити.{S} Ја тому нисам крив.{S} Сад стојим пред вама, и хоћу ову прилику |
нима, кои су најжешћи: али на моју душу нисам чуо ни једне рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви |
не о.{S} Теофан.</p> <p>Владика прсне: „Нисам ја екселенција... а ласкачи су најгори“...</p> <p |
{S} Но поврати се и понизно проговори: „Нисам мислио ласкати.{S} Реко сам Вам екселенција, што |
ли чула о банатским спахијама?“</p> <p>„Нисам!“ закикоће подворница. „Ја сам из Земуна... била |
се да ти је рожчић на челу израсто.{S} Ниси <pb n="162" /> тако челом лупио о под ни кад си пр |
о, или барем да неће довѣка стојати, да ниси нити свој нити независан.{S} Међу тим, ти си ми ов |
ећи се. „Толико те познајем, да знам да ниси луд, ако си и фантаста.{S} Дакле почни!“</p> <pb n |
бушиш, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси готов.“</p> <p>„Калуђерима ваља одредити дотацију, |
рио си само својој дужности.</p> <p>„Да ниси послушао гласа дужности убио би себе и овога и оно |
даље, даље,“ прихвати патријарх. „Ваљда ниси комарац.{S} Комарци најпрѣ пѣвају и угризу, па онд |
ти.{S} Та ти си горе јошт био гоњен, па ниси руке против себе диго: а ја који сам се завѣрио, д |
и уздахне: „о Б... ново, Б... ново, та ниси ново него си сасвим подерано!{S} Дајте ми воде, па |
„Код адвоката.{S} Шта се чиниш луд кад ниси?“</p> <p>Сад о.{S} Теофан схвати прави смисо патри |
ји сусѣд при трапези.</p> <p>„Добро кад ниси казо од <foreign xml:lang="la">parcella</foreign>! |
амѣстниче! нећу ја теби ништа.{S} Ти ми ниси ништа скривио.{S} А ја сам знао шта ме чека, кад т |
страст само оснажило и повећало.{S} Ти ниси срѣћан,.. јест, ја сам добро извѣштена... ти си не |
јим очима читала:{S} Је ли могуће да ти ниси разумѣо живот мога ока, глас моје душе, таласање м |
усати, срам их било.“</p> <p>„Баш за то ниси имала доћи.{S} За плату си могла и другог ког посл |
тку бијаше намѣстио.</p> <p>„Штета, што ниси отишо у глумце,“ проговори послѣ подужег ћутања па |
ијарх на њега. „Сабор, те сабор!{S} Зар ниси чуо, шта ти рекох?</p> <p>„Чуо сам,“ одговорио Тео |
и!“</p> <p>„Је с’ ти, море, глув? — Зар ниси чуо, што сам реко?“ одговори му на то патријарх мр |
ку му проговори:</p> <pb n="171" /> <p>„Ниси ни мого другчије учинити као поштен човѣк, као ваљ |
/p> <p>Подворница се опет закикоће. „Е, нисмо ми научене на дукате.{S} Ја би била задовољна и с |
мо.{S} Ми смо много имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми см |
па ипак се ето збило!{S} Види се, да се нисмо с једним осѣћајима разстали!“ придода она и уздах |
много препатила Ми смо ћутали... ми се нисмо разумѣвали.{S} Ти си мени био више од живота, али |
е страдао и сам учитељ и спаситељ, и ми нисмо бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен, да је невино <pb |
гу,“ проговори Ленка сама себи. „Зар ми нисмо синоћ врата закључале?...{S} Том је крива тетка с |
погрѣшке могу учинити, да изгубимо, што нисмо врѣдни да сачувамо и умножавамо. “</p> <p>Разгово |
шта много новаца.{S} Па добро.{S} Ми му нисмо ништа рекли.{S} Наш је ћеф добро <pb n="10" /> ви |
"70" /> Јест...{S} Него оче намѣстниче, нисте нам јошт ништа казали о правом предмету администр |
ера и рекне му озбиљним гласом: „појко, нисте добро радили!“</p> <p>Калуђер се препао до дна св |
; али сад имате ево поодрастла сина, па нисте више млада, ако сте и лѣпа... стара госпођа, мисл |
и повиче им: „Натраг од мене, да ме се нисте такнули.“</p> <p>Други калуђери прсну од њега над |
, а ово ти је свештени суд!“</p> <p>„Ви нисте моје судије!“ проговори на то о. намѣстник. „Јеса |
приступајући му руци. „Ви знате, да ми нисте платили.{S} Знате, колико ми припада, па дајте ми |
ше Високопреосвјашченство!“</p> <p>„Ако нисте, а ви ћете бити“ одговори на то о.{S} Теофан с на |
тавио: али томе нисам ја крив.{S} Зашто нисте чинили ви коих се тиче?{S} Учините то; ја вам ево |
азали су ми да могу ући.“</p> <p>„А зар нисте могли до сутра пречекати?“ запита патријарх опет |
еће ми дати ока затворити.“</p> <p>„Зар нисте видили, да је сва приповѣст била само хунцутарија |
у били заузети својим блаженим чуством, нису ни примѣтили, да се врата отворише, и да им у собу |
росити, и народ им се лѣпо одазивао.{S} Нису добили бог зна шта и колико, ал су се изранили.{S} |
уди миловали, из срдца и душе љубили, а нису ни рѣчицом изјавили, да се љубе.</p> <p>Наједаред |
на ум узмемо.{S} Они, који су помрли, а нису свога завѣта изпунили, спремили су тим велики каме |
најразличнијим живљим бојама.</p> <p>А нису изостали ни гајдаши са накићеним гајдама, ни играч |
кови бити, док је и једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што се мрзнеш кад таковом господи |
у зато и способнији, и више позвани, па нису тога, <pb n="198" /> до сада учинили, барем не она |
де, а влада ће казати: имате право, кад нису за то, нека нешкоде сами својој цркви ни манастири |
видило, да су се мало извѣштили.{S} Сад нису у једаред говорили, него је један чекао, да чује, |
аво је развукао своје устне, али се ове нису видиле од црних са брадом смѣшаних бркова.</p> <p> |
га смрви.</p> <p>„Судија велике господе нису овако мали калуђери, него повѣстница!“ одговори о. |
<pb n="29" /> <p>Митрофан и Амфилохије нису чули, кога господин управо мисли, али су му ипак м |
баш у свом правоме животу ствари, које нису мање славне;</p> <p>„Ту је на прилику служба божиј |
скоп бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преживиле.</p> <p>Епископ Рајачић буде |
тељи су само у том јако сгрѣшили што се нису старали, да се такове реликвије боље сачувају, и ц |
чуо да су се гонци вратили, а куварице нису ни видили.</p> <p>Сутра у јутру устане рано, напиј |
свој прилици нѣке одпустио, јер се више нису мѣњали, него су исти пред врати стајали, па ноћу т |
ра покаже се да рачуни администраторови нису баш најчистији, и да је много штошта ушло у његов |
у, која може живима пресѣсти, што умрли нису своју дужност учинили.{S} Ја сам сигуран, да тога |
га града с успѣхом ударити може, а сами нису одтуд имали или никакве хасне или врло мало.{S} Је |
и морам дати реванж.“</p> <p>За оне кои нису патријарха Јосифа познавали, а такових већ и сада |
астојатеља тих манастира, што те ствари нису тако описане и нацртане, да их може видити и онај, |
ваљада“ — Баш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојног Видаковића.</p> <p>„Богме, |
ва је јео пасуља.{S} А епископу лѣчници нису дали да једе варива, него су му наредили мало пиле |
<p>Али има људи свакојаке ћуди; а и очи нису у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нарочито |
и даљина јошт и највећу драж, који јој нису навикнути,“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <p> |
eschmissen</foreign>. <pb n="75" /> Ово нису праве рѣчи дотичног Erlass-a, али прави смисао.</p |
ражиш у бугарским манастирима?{S} Та то нису ни слуге нашој Фрушкој Гори!{S} А руске лавре са њ |
у рећи и оно, што нису чули, и оно, што нису видили... они су у стању сами себе ножем зарезати |
и људи, како видим могу рећи и оно, што нису чули, и оно, што нису видили... они су у стању сам |
же?{S} Кажи да није, ако смѣш?{S} А зар нису Србљи највѣрнији поданици свога пара и господара о |
ина, што је господин адвокат реко, њему нису никога ни затворили а камо ли обѣсили,.. али није |
ор. за своје издржавање.{S} Овом терету нису плећа наших народних фондова ни из далека, дорасла |
стоите пред Печеновићем... а Печеновићу нису јошт никога затворили, а камо ли обѣсили... неће н |
ици и калуђери с празним рукама.</p> <p>Нису били срѣћни у лову.</p> <p>Кошута им умаче.</p> <p |
мао на крај памети, кога ножем ударити, нит сам на кога замахнуо.{S} Но већ и само потрзање нож |
јши господине; пили смо, напили смо се: нит нас је ко страни видио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакле ув |
ћу ја вас по шакама први пут.{S} Ви замѣните често <foreign xml:lang="la">parcella</foreign>!“ |
не сам, него са кметом, жандаром и процѣнитељем!“ рекне му онај.</p> <pb n="239" /> <p>„Боље ће |
дкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна, нити се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣшите.“ То |
а, које овдѣ наводити нити ми је нужде, нити имам на то воље.</p> <p>„Станковић је био у оно вр |
асти поштено; он негледи у чашу никоме, нити броји стакла у којима се вино доноси.{S} А ја! он |
потрѣбу нема ни једне цѣпанице усѣчене, нити се има чим набавити.{S} Виногради од 3 године запу |
старѣшина домашња дѣла небрежљиво води, нити се са браћом споразумѣва, него кући прави штету, а |
ском, али неидући за тим да се посвети, нити је дотѣривао до тога да умре од глади као наш прос |
то учинио, што небијаше просто учинити, нити што неучинио, што му ваљадијаше чинити.</p> <pb n= |
и <pb n="74" /> је у нашој књижевности, нити у наглој цркви оставио.</p> <p>Од године 1726. вод |
и народ оне цркве.{S} Ја нити сам свој, нити сам независан.“</p> <p>Сутра дан осѣтивши, да јој |
правитељ нити је кад код те ћелије био, нити је кад за њу запитао.{S} Њему је једно вече пре ви |
казнила.{S} Али није тако било опасно, нити је на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је |
росвѣтитељ Доситије у манастиру Хопову, нити је шибао своје тѣло да се сасуши до коже и кости, |
.{S} А нити је што друго била у Земуну, нити ће да буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се |
ми мало вино удари у ноге: али шта ћу, нити имам кога да ме носи, ни згоде, на којој да ме нос |
е главе управљене твом срдцу и савѣсти: нити има онога на свѣту, ко би ти у напред мого казати, |
е то исто и без свакога страха и стида; нити нам одају пристојећу нам почаст, држећи нас, не да |
ти, неимајући енержије довољно и снаге; нити је овај био успособљен, да нову еру својом иниција |
као онај наш у К. неочешљан, неодељан; нити гледи као свештеник, ни говори као господин.{S} Ов |
реко коју непаметну: али <pb n="97" /> нити сам имао на крај памети, кога ножем ударити, нит с |
ти.“</p> <p>Е, сад другче било није.{S} Нити је било разлога да се одлази, ни да се позив домаћ |
резни, па онда одлази свѣтао од нас.{S} Нити он прави разлику између куће и куће.</p> <p>Како д |
било у Митровици било у Бечкереку.{S} А нити је што друго била у Земуну, нити ће да буде у Бука |
а и читала, и то тако с цѣлом душом, да нити је што чула ни видила, што у соби бива.</p> <p>„Ка |
тељ, и црква а и народ оне цркве.{S} Ја нити сам свој, нити сам независан.“</p> <p>Сутра дан ос |
ођо Ленка, да имаде духова?“</p> <p>„Ја нити вѣрујем нити невѣрујем,“ одговори ова.</p> <pb n=" |
пођа; мој <pb n="189" /> покојни супруг нити је био племић ни господин.. он је био добар ваљан |
вари је било ово.</p> <p>Игуман Ананије нити је био велика рода ни науке.{S} Он је својим трудо |
ѣшто проговори кроз зубе; али то нечује нити архимандрит нити настојатељ.{S} Него је морало бит |
ного дара и науке; али слѣди хисторичне нити <pb n="74" /> је у нашој књижевности, нити у нагло |
пе каруце, добри и злочести коњи... али нити се појаве оне нове <pb n="252" /> каруце ни они ха |
, а нарочито међ младим женскињама; али нити су му више пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђакон |
ти ту и банде.{S} Јест.{S} Е, манастири нити су за то ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ре |
и барем да неће довѣка стојати, да ниси нити свој нити независан.{S} Међу тим, ти си ми овај пу |
Мушицком из разлога, које овдѣ наводити нити ми је нужде, нити имам на то воље.</p> <p>„Станков |
неће довѣка стојати, да ниси нити свој нити независан.{S} Међу тим, ти си ми овај пут више вре |
итању зачуди.</p> <p>Пријашњи управитељ нити је кад код те ћелије био, нити је кад за њу запита |
имаде духова?“</p> <p>„Ја нити вѣрујем нити невѣрујем,“ одговори ова.</p> <pb n="211" /> <p>„Е |
<p>Но то је био врат, што о.{S} Теофан нити бијаше што учинио, што небијаше просто учинити, ни |
ставника у епископу Рајачићу.</p> <p>Но нити је онај могао стари ред одржати, неимајући енержиј |
нама даје добра вина, и право чини, јер нити је његово ни наше, па што га неби дао... био би лу |
оз зубе; али то нечује нити архимандрит нити настојатељ.{S} Него је морало бити што издашно, је |
толико мање, што живи настојатељ зна цѣнити лѣпе очи боље, него сви, који су на тој столици пр |
</p> <p>Он ни послѣ тога није престао цѣнити и <pb n="167" /> уважавати све, што је лѣпо у свѣт |
оље, даћу те из ње избацити.“ —</p> <p>„Ниткове један!“ дода патријарх кроз зубе да се једва чу |
тамо“, рекне архимандрит и покаже јој сѣницу од дивље лозе, и у њој клупу. „Ово је капела за на |
шушнуло.</p> <p>Дигне главу, напне уши: ничега нема!</p> <p>Тако је подуже трајало.</p> <p>Опет |
> <p>— — „Прегледах кућу.{S} О чуда!{S} Ничега у њој небијаше, као да је бујица све однѣла!{S} |
а.{S} Отворите, господине; неплашите се ничега.{S} Ја сам сам ту.“</p> <p>О. Теофан одкључа вра |
год против мене знате.{S} Ја се небојим ничега.{S} Ако ваља да истина побѣду одржи, ја сам сигу |
Теофан мирно; „али сада нетрѣба се јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас народ јошт слушати у свему |
и разноси од имена нашег домаћина А?{S} Ничије.{S} Ни сам патријарх нема тога гласа и славе, шт |
о,“ одврати му онај. „Није мени трѣбало ничије помоћи ни у другачијим биткама... <foreign xml:l |
врата од Теофанове ћелије, али га више ничим није узнемиривао.</p> <pb n="81" /> <p>Приобшти и |
раз или превелика препека.</p> <p>Он је нишо као пијан, као у сну будан, као каковим чинма зане |
еније.</p> <p>„Ћути бога ти, кад незнаш ништ паметније“, обрецне се на њега архимандрит домаћин |
у руку, и опет метанише.</p> <p>„Ништа, ништа,“ проговори му овај благо. „Учинило ми се истина |
умѣвао шта то све значи.</p> <p>„Ништа, ништа... говорте ви само даље“ рекне му правознанац, „о |
ио.</p> <p>„Није ме ништа у души пекло, ништа ми срдце пресѣцало.</p> <p>„Душа ми је била споко |
удућност ти је отрована прошлости...{S} Ништа си, и нећеш никад друго бити, него нико и ништа?{ |
кревету, слухти свом снагом: нема нигдѣ ништа.{S} Причинило јој се.</p> <p>Мало послѣ учини јој |
штала да падне.{S} За храну куће нигдѣ ништа, а треба ми до жетве само за хлѣб 25 мерова жита. |
да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већма за његове труде наградити, него ваше |
чинио сасвим невѣшт, као да се то њега ништа и нетиче и прихвати поглед госпође с лаким осмѣјк |
о се саме ствари тиче, ту вас молим, да ништа непрећутите, што можете пред неумитним судијом за |
у ни да свѣдочим.“</p> <p>„Незнам ни ја ништа“, похита отац Амфилохије, „нећу ни ја да свѣдочим |
S} Но немој да се дишпутирамо; немам ја ништа против <title>Љубомира у Елисијуму</title>.{S} Та |
р на главу проговори: „Од адвоката нема ништа!{S} То је пут дугачак.{S} Боље ће бити, да и не з |
им земља!</p> <p>— — „Настојатељ незна ништа од економије, а при том је нехатан и немарљив.</p |
калуђера већ кадкад помрчина појела, па ништа.</p> <p>— — „Год. 1849 поднесем патријарху молбен |
них добара;</p> <p>3., да се без сабора ништа не свршује ни у народним ни у црквеним стварма.</ |
о.</p> <p>Једни мисле, да није ту никад ништа ни било.</p> <p>Други говоре, да су учени људи из |
ме се ништа нетиче.“</p> <p>„Ја од тебе ништа и нетражим.{S} Ти си и онако нѣки дивљи светац.{S |
био Платону пријатељ: из грађења небуде ништа.</p> <p>Од Стратимировића остало је толико цигаља |
“</p> <p>О. Теофан види, да ту непомаже ништа говорити, и да ће најбоље бити немѣшати се ни у т |
ара особито био уважен.</p> <p>Непомаже ништа.</p> <p>Најпослѣ запита Коронини патријарха, да м |
Пробуди се.{S} Скочи у кревету.{S} Није ништа.{S} Нѣко ју ухвати за раме...{S} То неможе бити м |
тровале, те подобро опрље, то њима није ништа.</p> <p>У ову врсту овакових Бахусових поштоватељ |
„па је онда кадкад и лудовао и кад није ништа повуко; — најпослѣ стане људе нападати као манит, |
а... и шта ти ја знам.{S} А то све није ништа друго, него претѣрано смиреније, а ако хоћете и, |
ор. од самих прилога.{S} А како се није ништа трошило, <pb n="123" /> то би камате од тих новац |
варају.{S} Опет сѣдне и слухти; но није ништа.</p> <p>Потрајало је то подуже.{S} Најпослѣ прева |
>Намѣстник је знао, да у ову ствар није ништа помѣшан, па је хвалио Бога, да му се куварица с в |
енција није на то ништа рекла, јер није ништа о том чула; али се то приповѣдало дуго времена у |
рсти на брзо покажу, да та течност није ништа друго него најплеменитији сок у тѣлу отца Амфилох |
да се тако на њега изузео.</p> <p>„Није ништа,“ одговори патријарх. „Он је добар калуђер, али н |
нећу чинити без честњејше конзисторије ништа, да нерекнете да вам није ваш редовни судија суди |
, и у великој мѣри мио.</p> <p>„Није ме ништа у души пекло, ништа ми срдце пресѣцало.</p> <p>„Д |
ди ба мном о.{S} Теофане!{S} Та ја море ништа и незнам о твојој фамилији.{S} Ходи да ми приповѣ |
е прѣстол архијепископски удов, нека се ништа ново неуводи) гласила је наредба црквена, па је и |
, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништа нетиче.“</p> <p>„Ја од тебе ништа и нетражим.{S} |
; ја нећу ни за што да знам.{S} Мене се ништа нетиче.“</p> <p>Кад дође у своју ћелију, погледа |
Сад почне онај на ново.</p> <p>„А ви се ништа небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла може изво |
а у Карловцима, у Вуковару: а ви немате ништа са мном као вѣтар са опаклијом.“</p> <p>Ти си нам |
оје слике у манастиру, а некошта, знате ништа.“</p> <pb n="224" /> <p>А истина је била, да се и |
то у једном другом ли манастиру, иначе ништа што би човѣка занимало.</p> <p>Шта је овому стању |
ги нестрпљиво.</p> <p>Онај неодговараше ништа.</p> <p>„Та шта је, море!“ повиче скоро гласно др |
ја сам само реко, да их нестаје, и више ништа.“</p> <p>„Пак што неидете у врбонку по њих?“ рекн |
р ваљан сеоски трговац у Банату, и више ништа.“ </p> <p>Архимандрит се међутим бијаше већ на од |
рѣч, да ћете му казати ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање ни више?“</p> <p>„Ништа друго — ни |
и калуђери, а прост калуђер није нико и ништа!“</p> <p>„Добро, добро!“ примѣти на ово архимандр |
, и нећеш никад друго бити, него нико и ништа?{S} Бог сам посла ти најлѣпшег свог анђела да те |
ј се господине намѣстниче! нећу ја теби ништа.{S} Ти ми ниси ништа скривио.{S} А ја сам знао шт |
ам нова Гоморра!{S} А они о том у тужби ништа и неспомињу?“</p> <p>„Спомињу“, – одговори архима |
ухова у манастиру?“...{S} Небојте се ви ништа!“ окрене се госпођама и рекне им.</p> <p>„Нема ду |
гледи и на десно на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особито у очи упадало, запита: „Шта је |
, страстима неподложна познавали. „Мени ништа неможе бити повољније, него да високопречестњејши |
ажио, кад си у њега ступио!{S} Неговори ништа... знам све.{S} Ти си злостављен... посрамљен... |
мало пакостно.</p> <p>„Од мене независи ништа“, рекне о.{S} Теофан; „ту ће други одређивати.{S} |
ниче! нећу ја теби ништа.{S} Ти ми ниси ништа скривио.{S} А ја сам знао шта ме чека, кад то учи |
} Али, да су је натраг довели, неби јој ништа било, пошто би се показало, да су ствари ту.“</p> |
њу завири; кад је умро, није било у њој ништа видити.</p> <p>Ко је био код њега кад је умирао? |
стњејши господине?“</p> <p>„Незаповѣдам ништа“, одговори протођакон, „него сам мислио од куда д |
бе, што су понели.{S} Јест.{S} Ја немам ништа против тога, да се познати и пријатељ и онај, о к |
руг, да и он то чује:</p> <p>„Ја незнам ништа од свега тога; па нећу ни да свѣдочим.“</p> <p>„Н |
p>„Ја јучер нисам добро ручала... нисам ништа вечерала...{S} Нисам ноћас спавала... па да виш д |
авитеља постављен.</p> <p>— -- „Ненађем ништа, и морам све силе и умне и тѣлесне напети, да би |
>Митрофан помисли, боље је да неговорим ништа, него да се у лажи ухватим.{S} Зато рекне брже бо |
оје послѣдње рѣчи.{S} Ја више неговорим ништа.{S} Нека говоре тужитељи, свѣдоци и закон... ја с |
.Митрофан и о.{S} Амфилохије неће о том ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово архиманд |
ј доктор и његови другови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих правила, ка |
к са овим добро стоји, немогаше му нико ништа.</p> <p>„Али на његову несрѣћу главно-командујући |
ту није саблазнио.{S} Није то нама било ништа ново... то се у нас врло често догађа, само данас |
ама ће скоро бити добро, па онда нећемо ништа друго кувати него један дан пасуља а други сочива |
ми скрстимо руке и на даље па неучинимо ништа: ми ћемо у истини сами натѣрати народ, да потражи |
ого новаца.{S} Па добро.{S} Ми му нисмо ништа рекли.{S} Наш је ћеф добро <pb n="10" /> вино пит |
> <p>Али, на жалост, није учињено за то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што учинити.</p> <p |
а!</p> <p>Његова Екселенција није на то ништа рекла, јер није ништа о том чула; али се то припо |
<p>О Доктору Суботићу нећемо у овај пар ништа да говоримо; он јошт живи.</p> <p>Али за Доктора |
ала.</p> <p>„Ако Станковић није такођер ништа ни почео, може се узрок барем у томе наћи, што је |
{S} Него оче намѣстниче, нисте нам јошт ништа казали о правом предмету администраторове тужбе.{ |
и, него ваше живо саучешће... неможе му ништа више снаге улити, да на свом путу напрѣдује, него |
пратиоц окрену се к друштву али нерекну ништа.</p> <p>„Јест, јест,“ настави онај. „Нељуби се са |
гдѣ на близу топ пуко.</p> <p>„Нема ту ништа“ повиче куварица, „морам ићи отцу намѣстнику.{S} |
/> па бѣжи куд те очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор |
х поносито гледећи на калуђера.</p> <p>„Ништа!“ одговори овај тихо.</p> <p>Патријарх суне на но |
ндрита у руку, и опет метанише.</p> <p>„Ништа, ништа,“ проговори му овај благо. „Учинило ми се |
ије разумѣвао шта то све значи.</p> <p>„Ништа, ништа... говорте ви само даље“ рекне му правозна |
ништа друго, ни мање ни више?“</p> <p>„Ништа друго — ни мање ни више; па то ево моје руке.“ И |
анредно лѣпим оком у лице, на коме се сѣнка претрпљених болова душе стапљаше са зраком чисте ра |
<p>„Мртав да како!{S} Нема ту више ни сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад сам дакле сигуран, да ми неће |
а лицу његовом није било примѣтити ни сѣнке жеље какове, да јој одговор чује повољан.{S} Као ли |
ко и на манастирце не баш најугоднију сѣнку: а напослѣдку има то питање једну <pb n="122" /> ст |
(весео брат) дође зимус у манастир Бе—, но нећу вам казати имена.{S} Био је са настојатељем и б |
{S} Теофана.</p> <p>Питали су се очима, но нико незнаде одгоненути.</p> <p>Напослѣдку проговори |
от овај свети шиболет: „Не нам, не нам, но имени твојему.“</p> <p>Дакле к дѣлу.{S} Ови мемоари |
ри писани су црквено-славенским слогом, но ми ћемо их дати у преводу, као што у наше време ишту |
мфилохије са ватраљем полети за другом, но кад дође на басамаке уплете се у мантију и падне.</p |
сав манастир, у ком живим!“</p> <p>„Но, но!“ тѣшио га је правозналац „није то баш толико, та не |
ћу.{S} Но ова неухвати.{S} Тарне другу, но и ова неприми.</p> <p>„Та пали, шта „мрдаш; има неко |
Теофан к патријарху да му цѣлива руку, но овај му је недаде.</p> <p>О. Теофан поклони се дубок |
n="24" /> „Она је дошла по своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништа нетиче.“</p |
ма пара, што је лѣпа; баш као... као... но, као професорка.“</p> <p>„Него ваља да фруштукујемо. |
у за грађење митрополитске резиденције: но резиденције нема.</p> <p>Универзитетска зграда стала |
је о задаћи калуђера и манастира имао: но све то паде у воду.</p> <p>Екселенција се бијаше раз |
је била дуго болестна; опасно болестна; но сад је изван опасности, и опоравља се.“</p> <p>„Хвал |
коњи.{S} Очекивање је блѣдило све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене гранчице, макар |
собе отварају.{S} Опет сѣдне и слухти; но није ништа.</p> <p>Потрајало је то подуже.{S} Најпос |
рука. — Али ми пијемо, и право чинимо; но шта ће рећи отац Теофан?“</p> <p>„Отац намѣстник?“ п |
не.</p> <p>„Слободно“, повиче он на то; но упрѣпасти се, кад види да је куварица.</p> <p>„А што |
у стану.</p> <p>Од врата оде к прозору; но како се тргне, кад и ту види два човѣка с пушкама на |
е о боловима говорити... <pb n="142" /> Но сад хвала Богу, сад је та нужда престала да будем не |
тражи помоћи од адвоката Печеновића!{S} Но сад с Богом.{S} Хајдемо отче намѣстниче“ рекне овоме |
куће, дали су вам велике грунтове...{S} Но кад ви тако с њима поступате, ми ћемо нашу крајцару |
могла спавати, кад је свѣћа горела.{S} Но ћутала је.{S} Само се сваки час окретала с једне стр |
стеге, да неможе отићи без допуста.{S} Но недочека ни тога.</p> <p>Чинило се као да је патрија |
<p>Сиромах о.{S} Теофан протрне сав.{S} Но поврати се и понизно проговори: „Нисам мислио ласкат |
и чисто?“ промумла лагано кроз зубе.{S} Но таки за тим одговори сам себи: <pb n="42" /> „нека ј |
шо врло лагано прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да га није познавао.</p> <p>Патријарх је би |
е говорио, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се вратимо разговору оне двоице.</p> <p>„Будући д |
и закључа браву.</p> <p>Затим легне.{S} Но подуже недође јој сан.{S} Најпослѣ угаси свѣћу и зас |
ак <pb n="358" /> будним оком прате.{S} Но до тога сигурно неће доћи.{S} Ево ја молим у највећо |
онај, да види, шта се у ћелији ради.{S} Но кључ је стајао у кључаници, те тако немогаше ни једа |
и службу о каквом светцу или недѣљи.{S} Но како је звоно на службу зазвонило, заборави на бол и |
се могла лако у погибељ претворити.{S} Но код куће осѣти најпрѣ пусту празнину у срдцу, која ј |
Трѣба вас гвозденом руком стегнути.{S} Но доћи ће и то!“</p> <pb n="333" /> <p>О. Теофан ћутао |
оте; али му је цртање посве мањкаво.{S} Но то нечини много код обичних гледалаца.</p> <p>И наши |
менути онога, што сам овдѣ претрпио.{S} Но кад бити неможе, служиће ми само за науку, да се бољ |
и архимандрит, како то је застрашио.{S} Но лези само; ја ћу бити будна.“</p> <p>На то узме сат |
и, то неизпадне никада чисто и цѣло.{S} Но што му драго: барем сам се осигурао од насртаја брат |
м ударити, нит сам на кога замахнуо.{S} Но већ и само потрзање ножа није у реду, а особито, кад |
Начелник даде приредити лов у риту.{S} Но кад буду на мѣсту, опазе, да нема ловачких паса.{S} |
упо.{S} Ја овако научила, па шта ћу.{S} Но добро, што није Видаковић жив... било би ми заиста н |
ргне и тарне шибицу, да упали свѣћу.{S} Но ова неухвати.{S} Тарне другу, но и ова неприми.</p> |
е са свим ојачао... па ето погрѣших.{S} Но гледаћу, да никад више несметнем с ума, да је за кал |
разумѣти, ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој да се дишпутирамо; немам ја ништа против <titl |
други.,“</p> <p>„Али ти бушиш, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси готов.“</p> <p>„Калуђерим |
.. а народ више потроши својим чашћењем но манастири него што приврѣди својим приложним крајцар |
лице.{S} Изтѣраћу им мачку на оџак, што но веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Док је адвокат овако |
знаде и уважава.</p> <p>„Стратимировић но хтеде ову ствар сам рѣшити, већ је приобшти епископу |
сан и мало заспи.</p> <pb n="216" /> <p>Но сад јој стане нѣтко покривач вући.{S} Пробуди се.{S} |
>21.{S} Крај отца Амфилохија.</head> <p>Но да се вратимо нашој приповѣсти.{S} Кроз прошле годин |
1829, затим у Вршцу од г. 1833.</p> <p>Но да се повратимо к приповѣсти.</p> <p>Патријарх је би |
гдѣ спорије тај сасвим прегриза.</p> <p>Но при свем том била је безбрижна, ведра и весела.</p> |
о више пута испред духовног ока.</p> <p>Но већ понашање његове црне субраће бијаше му крв у вел |
и је то писмо?“ запита је тетка.</p> <p>Но Ленка није ни ове рѣчи чула. </p> <p>Стара је стојал |
е најсочнијим смѣхом развлачила.</p> <p>Но госпођа је била баш тај дан у оном расположењу, које |
уку Ленки, да ју одведе на кола.</p> <p>Но ова рекне својој тетки, да даде господину своју руку |
х фондова ни из далека, дорасла.</p> <p>Но то је истина, да је патријарх Рајачић у овој идеји у |
а младеж пође шетати по собама.</p> <p>Но наједаред поче банда свирати Штраусов валцер.{S} Без |
народним ни у црквеним стварма.</p> <p>Но побѣда ова од год. 1730. била је илузорна.{S} Хијера |
решења нема ни до данашњег дана.</p> <p>Но ова је комесија ипак заљуљала таласе на двѣ стране, |
страх чуо се из теткинога гласа.</p> <p>Но шибице неће да се пале, те неће.{S} Ваљда је и код Л |
це са нѣколико корачаја унатраг.</p> <p>Но Грбић му повиче: „Небој се господине намѣстниче! нећ |
проносови стари дуја од остраг.</p> <p>Но онај први одтури у исто врѣме онога од кључанице сил |
раженим свѣтом на углед служиле.</p> <p>Но сад је овако.</p> <p>Да се вратимо нашим гостима.</p |
оку му је сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но сад му се поглед замути, види му се да му је нова ми |
ретирирати за оружане стражаре.</p> <p>Но кад опази, да је онај сасвим миран, мирнији него ика |
дошла!“ Ово рекне па је пољуби.</p> <p>Но куварица бијаше појака.{S} Тури га снажно од себе и |
S} Најпослѣ угаси свѣћу и заспи.</p> <p>Но овај ноћни догађај имао је ипак једну послѣдицу.</p> |
своим обичајем у излишној мѣри.</p> <p>Но наједаред престане са његове стране свака псовка ни |
јошт на врати и ова отискивати.</p> <p>Но куварица била је већ на крај прњавора, врата попусте |
га је ваљало сутра дан обѣсити.</p> <p>Но сваки час очекивао се радостан један догађај у царск |
јаче грађе, те издржи до поноћи.</p> <p>Но истина је, да му је послѣ и много лакше било.{S} Бра |
из Бачке, а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па сад мислимо, да нам није нужде обширније описиват |
олиту србском, свој израз добио.</p> <p>Но превага хијерархије све је постајала већом, и будимс |
ризор у ћелији у цѣлини схватио.</p> <p>Но онај га зграби за рамена, и одтури га на страну, пак |
тво свога настојатеља и извршио.</p> <p>Но док небијаше дошло врѣме, да се ови радови предузму |
ло а ситно грање кршкало појако.</p> <p>Но то прњаворац није ни на ум узимао.{S} Он је непреста |
рит зору и устане необично рано.</p> <p>Но о.{S} Теофана нема ваздан.</p> <pb n="169" /> <p>Нај |
по, чисто и господски намѣштено.</p> <p>Но јошт се већма зачуде, кад их доведе домаћин <pb n="2 |
је исто тако весело и берићетно.</p> <p>Но и било је пролѣће као наручено.</p> <p>Један дан биј |
ов значио управо што митрополит.</p> <p>Но у врѣме наше приповѣтке није било митрополита.{S} Ми |
манастира, и оде о. намѣстнику.</p> <p>Но будно око стражара опази је, и таки јави господину, |
патријарху да га пољуби у руку.</p> <p>Но овај како је држао карте у руци, којој приступаше о. |
ме и пође хитрим кораком у шуму.</p> <p>Но напрасно се заустави и повиче: „Ви сте поштен калуђе |
и, да се мало узправи у кревету.</p> <p>Но глава јој клоне натраг.</p> <p>Она је била.... мртва |
редставника у епископу Рајачићу.</p> <p>Но нити је онај могао стари ред одржати, неимајући енер |
пунио, кажите, шта није учинио.“</p> <p>Но то је био врат, што о.{S} Теофан нити бијаше што учи |
калуђерима: па гдѣ су вам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он од кривице чист.< |
на чело!“</p> <p>На то се спусти на колѣно, прекрсти руке на прса и тихо проговори: „Хвала ти п |
ћи мало касније, па ће бити друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите и лѣ |
ле.{S} Али је био обучен чисто и скупоцѣно, <pb n="222" /> као да је владика.{S} И начин му је |
су стојали хусар и ловац у врло скупоцѣно одѣло обучени.</p> <p>„Наравно да је ово народу јако |
</p> <p>„Могу,“ одговори о.{S} Теофан. „Но признајем у напрѣд, да ће бити у мом разлагању више |
к посѣтити“, рекне на ово архимандрит. „Но баш ће ми бити мило!“</p> <p>„Хвала Богу, само кад ј |
и у постељу легне, проговори сам себи: „Но ове покладе запамтићу док сам жив.“ </p> </div> <div |
ући главом, проговори мирнијим гласом: „Но нисам добро реко:{S} Хвала ти, хвала ти, драга Ленка |
јошт више и боље.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, сад се сѣтих.</p> <p>„Јошт ћу ти једну приповѣди |
ту.{S} Па „кајмнисе фон Париз“.</p> <p>„Но, тетице...{S} Нисам знала да ти и нѣмачки штрбецаш.. |
је била милија од цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу имала је она отца и мајку, те јој на пут ст |
им срдцем изиђу гости из цркве.</p> <p>„Но, не могу вам казати, како ми је мило, што сам све то |
p> <p>Тетка јој бризне плакати.</p> <p>„Но немојте више о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а с |
oreign>“, па ће га скупо стати.</p> <p>„Но пекар помисли, ако је Стратимировић рацки митрополит |
е“, овдѣ мало застане и заћути.</p> <p>„Но, шта је управо урадио?“ запита архимандрит упућујући |
го, али цркви“ — ту опет ућути.</p> <p>„Но! али цркви?{S} Говори!{S} Мени је свеједно, ма што к |
к и окрене се прво преслушаном.</p> <p>„Но ваља, да и ти све по реду кажеш!..{S} Крста је казо, |
и за мало врати се с одговором.</p> <p>„Но?“ запита га о.{S} Теофан.</p> <p>Јосиф се смѣшио.</p |
о се буде мање свѣту показивао.</p> <p>„Но и имао је аукторитета и напрема влади, и напрема сво |
манастир до оних висина довео.</p> <p>„Но све су ово висине славе, коима се и изванманастирски |
ка, да га испије као паук муву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти кажем, како су стајале напрема себи осо |
з казни, кад си се подао грѣху.</p> <p>„Но уједно тим си показао, да у теби живи снага, која је |
ни сав манастир, у ком живим!“</p> <p>„Но, но!“ тѣшио га је правозналац „није то баш толико, т |
м слободна... ја сам богата...“</p> <p>„Но ја сам везан!“ упадне јој о.{S} Теофан у рѣч.</p> <p |
а прѣстол патријарха Арсенија.“</p> <p>„Но хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан; „чисто долазим |
ина.{S} Али је и она остарила.“</p> <p>„Но сигурно није тако лѣпа бакица, као моја тетица, је л |
није познавао.{S} Ново му сунце сијне, нов му се живот отвори.{S} Пупољак онога небескога цвѣт |
тим ће се нов дух улити у калуђерство, нов живот увести у манастире, и што се уложи у ове заво |
pter" xml:id="SRP18730_C9"> <head>9.{S} Нов човѣк.</head> <p>Ноћ наступи.</p> <p>Ноћ је духовни |
богословци.{S} Истина, да би семинарија нов трошак доводила, али нам је семинарија прѣко нуждна |
очупали, што му драго.{S} Али тим ће се нов дух улити у калуђерство, нов живот увести у манасти |
љив.</p> <pb n="301" /> <p>— — „Наступи нов живот у манастиру, кои је смѣрао да се манастирско |
епископ Хранислав; или се морао сасвим нов правац узети... овај је налазио презумтивног предст |
те се срѣћно дочепа поља и горе.</p> <p>Нов живот осѣти у себи, кад се нађе у слободној природи |
глави и струји у њезином срдцу.</p> <p>Нов се живот роди у њој.</p> <p>Стара тетка устала је о |
буду у друге манастире попремѣштана, а нова два доведена из других.</p> <p>— — „Прегледах кућу |
у се поглед замути, види му се да му је нова мисао на памет дошла.</p> <p>„Самоубијца!“ повиче |
ће да опече и угризе.{S} Зато су му се нова браћа са настојатељем заједно од њега уклањала.</p |
е неда повода тужбама, и да се неузбуди нова навала.</p> <p>Што је чинио против закључака сабор |
се к овоме, „љуља се црква... прѣти нам нова Гоморра!{S} А они о том у тужби ништа и неспомињу? |
ожда и сам мишљаше.{S} Ово је била само нова храна за бујеће чувство у њеним нѣдрима.{S} Груди |
ј први млади калуђер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ готова:</p> <quote> <l>„Мајка |
тару.</p> <p>„Моја рођена тетка, Марија Новаковић удовица.“</p> <p>Архимандрит се на то предста |
еси ли мало рачунао?{S} Колико ти трѣба новаца за те твоје школе?“ запита патријарх о.{S} Теофа |
0" /> вино пити.{S} То кошта много мање новаца.{S} Па што би то било њему противно?{S} Сваком с |
ба, ни смока, варива, соли, ни крајцаре новаца.</p> <pb n="297" /> <p>Трѣбало ми је за плате сл |
"53" /> манастирски треба да имају више новаца, него настојатељи.{S} Знате како наши људи кажу: |
е у народном фонду.{S} А одкуд да узмем новаца за те твоје ситнице.{S} У нар. фонд несмѣм дират |
ко уживање.{S} А то уживање кошта много новаца.{S} Па добро.{S} Ми му нисмо ништа рекли.{S} Наш |
да а нисам затекао ни једне.{S} Готових новаца оставио сам у каси 700 фор. к. м.{S} Консисториј |
ило, <pb n="123" /> то би камате од тих новаца главно умножавале, па би кроз 50 година скоро јо |
ијаш бијаше лѣпо обучен; каруце су биле нове, а коњи изгледаше, као да су из ергеле грофа Пејач |
злочести коњи... али нити се појаве оне нове <pb n="252" /> каруце ни они халовити коњи.{S} Оче |
се није могло знати, какав ће вѣтар из нове дупље духнути. <foreign xml:lang="la">Sede archiep |
е латинске рѣчи чује, које су му сасвим нове биле, те није ни оно разумѣо, што би иначе мого по |
р, високопречестњејши господине, па ето нове славе нашој обитељи!“</p> <p>Раскалашно, скоро без |
нашим пријатељима умѣтности.{S} Док су нове, пуне су топлоте; али му је цртање посве мањкаво.{ |
отворе кутију с дукати. <pb n="282" /> Нови новцати засјају ови пред очима калуђера.</p> <p>„Д |
внодушно.</p> <p>Наравно је било, да је нови управитељ запитао: „Какав несрѣтник?“</p> <p>Стари |
<p>Кад дођу у гостинске собе, зачуде се нови гости, како је све лѣпо, чисто и господски намѣште |
етнули.</p> <p>О. Теофан дошавши у свој нови манастир нађе се усамљеним, од свѣта остављеним.</ |
води управо у Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан је био прекрасан, |
земаљска глава србске војводине дошо у Нови Сад.{S} Начелник даде приредити лов у риту.{S} Но |
егов џеп мѣсте у рачуне да дође.</p> <p>Нови митрополит крене услѣд тога стања ствари администр |
ослѣ год. 1790.</p> <pb n="327" /> <p>У новије врѣме рѣдко је ко знао за ово што се пређе радил |
рати.“</p> <p>„Ето шта си учинио твојим новим вицем,“прововори архимандрит Партеније. „Нећеду ј |
м Павловићем, уредником србских нар.{S} Новина, кои је онда знаменита сила био, стојао је у врл |
је искрено наклоњен.</p> <p>„Уз народне Новине имао је укупне наше учене млађе силе за своје са |
е од собе и уздахне: „о Б... ново, Б... ново, та ниси ново него си сасвим подерано!{S} Дајте ми |
ди у гредице од собе и уздахне: „о Б... ново, Б... ново, та ниси ново него си сасвим подерано!{ |
е осѣћања, кога дотлѣ није познавао.{S} Ново му сунце сијне, нов му се живот отвори.{S} Пупољак |
аше доста, и ево моје цркве гдѣ се сија ново измолована као украшена невѣста.</p> <p>— — „Ево о |
оду гости у цркву.</p> <p>Црква је била ново молована од Аврамовића.{S} Аврамовићеве боје позна |
овим пилетом!“</p> <p>Ово рекне, па на ново уздахне.</p> <p>Варнави би боље годило пиле него п |
шљу у мој манастир за администратора на ново онога старога, кои се хвалио, да је нѣким и нѣким |
<p>„Нѣко је овдѣ у соби,“ повиче сад на ново тетка и за тили час појави се обучена.</p> <p>Ленк |
шала шта јој тетка говори.{S} Она је на ново узела писмо са стола, како је архимандрит из собе |
ори овај тихо.</p> <p>Патријарх суне на ново: „Неблагодарниче!{S} И ти си као и други.{S} Сви с |
ke</foreign>.!“</p> <p>Сад се куцање на ново започне; пѣвање тропара зазуи а банда почне опет м |
ођакон му недаде изговорити, него се на ново осѣче:</p> <p>„Или ваљда мислиш, да ме подкупиш ти |
ски фонал.</p> <p>Они други стану се на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Они су се онда разумѣвали |
љајућу руку архимандритову, метанише на ново и устане.</p> <p>Чудно!{S} Осѣти, као да му особит |
траха и бриге.</p> <p>Сад почне онај на ново.</p> <p>„А ви се ништа небојте.{S} Истина, да се и |
не могу дочекати?“ загрми протођакон на ново, и администратору осѣку се ноге.</p> <p>„Сахрани б |
ад се дигне из постеље, осѣти се као на ново рођеним.</p> <p>Више дана прође, и све остане по с |
нај, што га је зајео, и сви се стану на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Међу тим је кона био до ћ |
.</p> <p>„Недам!“ одговори патријарх на ново.</p> <pb n="357" /> <p>„Ја идем у интересу наше цр |
тол архијепископски удов, нека се ништа ново неуводи) гласила је наредба црквена, па је и строг |
е саблазнио.{S} Није то нама било ништа ново... то се у нас врло често догађа, само данас у ман |
дахне: „о Б... ново, Б... ново, та ниси ново него си сасвим подерано!{S} Дајте ми воде, па идит |
зан био, послѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣнчану младу к супругу одведоше.</p> <p>Ту ноћ снѣ |
финога бѣлога порцелана... шећерница од новог сребра...</p> <p>„А јел добра кафа?“ запита тетка |
а, на које те је промисо ставио.{S} Ето новог митрополита, ето конгреса, ето и јавних листова: |
авва! а пѣснословци дали су му наслов: „новог Дамаскина сладкопѣвца.“ Њему су нудили епископств |
ине; а прве су године обично за свакога новога частника како духовног тако и грађанског изгубље |
а на столицу.</p> <p>Архимандрит позове новога свѣдока, да каже шта зна о балу што су га у мана |
ао.{S} Па ипак се под њим појави гибање новога живота у свештенству и калуђерству.{S} Они ударе |
p>Ово приповѣди калуђер, кои спровађаше новога управитеља. „Отворите врата, ућићемо унутра“, ре |
ине.</p> <p>Људи и жене у стајаћицама и новом одѣлу, како га Срѣм по своим покраинама показује. |
, и добро прозрачити, постељу му сасвим новом постељином намѣсти, а њега даде пресвући и очишће |
јнула.{S} Остави га, дакле, да се у том новом чуству снађе, и продужи свој говор овако: „Јест, |
ше на мене прешла.</p> <p>— — „Ево ме у новом манастиру.</p> <p>— — „Настојатељ мора да се што |
пша него што је никад била, док су се у Новом Саду виђали.</p> <p>О. Теофан у овом тренутку изг |
разправа да се сазида епископски двор у Новом Саду.{S} Ту је за љубав епископу Платону бечка вл |
pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИЋА.</p> <p>1881 |
од</p> <p>Дра Јована Суботића.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ЛУКЕ ЈОЦИЋА И ДРУГА. |
чима видио.{S} Из других села носили су новорођену дѣцу том свештенику, само да их он крсти. „Б |
е ту био.</p> <p>Једаред пошље му један новосадски адвокат човѣка с писмом, да му даде нѣколико |
т Печеновић, то ће вам казати магистрат новосадски и архива бачке и торонталске вармеђе!“</p> < |
је, да је он живио у непријатељству са Новосадским епископом Платоном.</p> <p>Код овога је био |
т извршивала, али све једнако на младог новосадског шестошколца мислила, кад год је времена има |
<p>„А ви ћете изгубити онај процес код новосадског магистрата.“</p> <p>„Шта?{S} Изгубити проце |
!{S} Тај твој сабор одузео би пре свега Новосадском владики Сириг, а мени Даљ; он би одузео кал |
љан.</p> <p>Шта више љубав њена напрѣма новосадском пријатељу све је бивала јача и силнија, и в |
ени. . . . . . . . .{S} 400 фор.</p> <p>Новосадском једном трговцу дуг 175 фор. </p> <p>За опра |
снаге; нити је овај био успособљен, да нову еру својом иницијативом и својом снагом створи, не |
Ту несрѣћу уклонити, духу, вољи, силама нову енержију улити може само пријатељ, каквог он у Вам |
му је администратор радо дао, и пође у нову своју обитељ.</p> <p>Пре него што се кола крену, п |
ај био међутим изгорео, и тако ето ме у нову сиротињу.</p> <p>— — „Предао сам управу придворној |
ир на науку посла.. већ сам видио школу нову, велику, чисту, коју је манастир саградио и у коју |
лача.{S} Ако то неможе бити без великог новца, ја сам обѣшен...{S} Хајде вама јошт којекако за |
ре кутију с дукати. <pb n="282" /> Нови новцати засјају ови пред очима калуђера.</p> <p>„Дакле |
и даде јој новце.</p> <p>Куварица узме новце и пољуби га у руку, па се окрене к вратма да пође |
е плата куваричина износила, и даде јој новце.</p> <p>Куварица узме новце и пољуби га у руку, п |
У јануарију продамо шљивовицу и унесемо новце у благајну под два кључа, а за кратко врѣме изпла |
лати.“</p> <p>„Ја сам сирота жена, мени новци трѣбају, а ја немам никога, у ког би се могла поу |
ести.“</p> <p>„Јест, ал гдѣ су ми на то новци?{S} Оне главнице, коима мислим оне монументалне з |
> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <pb n="209" |
ије“!{S} У оном се давала кошта за малу новчану накнаду, у овом послѣдњем посве безплатно о тро |
памтивѣка несмѣ на њега ступити женска нога.</p> <p>На најјужнијем крају диже се сасвим бѣо ши |
камењена, и неможе ни устне да мрдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчн |
ао немогаше поднети.{S} Скочи нагло на, ноге... потрчи к другом столу и зграби тамо <pb n="38" |
се макнути с места; руке јој се узеше, ноге одсѣкоше.{S} И само око немогаше кренути.{S} Ово, |
би, кад се нађе у слободној природи.{S} Ноге му чисто добију крила, и одмицао је од мѣста свога |
о се кола крену, пружи о.{S} Теофан обѣ ноге прѣко лотре, и отрѣсе прах с ногу говорећи: „Ни пр |
ицу погледале, али руке бијаху узете, а ноге свезане, те се немогаше с мѣста макнути.{S} Он нас |
су ноге послужиле, тај је отишо; а кога ноге изневѣрише, тај је одспавао у манастиру.{S} Људи с |
сипање, ако га је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, почеше нѣки куће зап |
У славу Божију.“</p> <p>Гости устану на ноге, изрецитују 11 пути „господи помилуј!“ а дванајест |
неизмолована!</p> <p>— — „Узмем пут под ноге, те у добре људе, и напросим у ту сврху колико биј |
/p> <p>Као што удесна свирка чисто диже ноге на играње код оних, кои радо плѣшу: тако и красни |
оставила, имајући више поуздања у своје ноге и прњаворске пријатеље него у своју руку и турски |
акон на ново, и администратору осѣку се ноге.</p> <p>„Сахрани боже!“ почне он муцати.</p> <p>Пр |
која су била отворена.{S} У чизми од те ноге имађаше онај турски ножић, и онај га мало убоде.{S |
никад ишо сам, кад ми мало вино удари у ноге: али шта ћу, нити имам кога да ме носи, ни згоде, |
у.{S} Знате како је ко мого.{S} Кога су ноге послужиле, тај је отишо; а кога ноге изневѣрише, т |
стма, него и очима, и руком... кадкад и ногом... онако изпод стола!“ И овај је свој виц пратио |
се отимати, те тако у том отимању удари ногом о предња врата своје ћелије, која су била отворен |
н обѣ ноге прѣко лотре, и отрѣсе прах с ногу говорећи: „Ни праха нећу да понесем из ове обитељи |
<p>Калуђер настави даље: како се убо у ногу, нож тргнуо и оне разтѣрао.</p> <p> <foreign xml:l |
луђер настави даље: како се убо у ногу, нож тргнуо и оне разтѣрао.</p> <p> <foreign xml:lang="l |
ругом столу и зграби тамо <pb n="38" /> нож онај, који је иза чизме извуко, и који бијаше тамо |
е што измислити и на њега потворити.{S} Нож у руци није се баш ни њему самом допадао, а што се |
р!“</p> <p>Чудним погледом гледао је на нож, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и в |
ожи.</p> <p>„Ево!“ повиче куварица, кад нож у руке узме. „Хоћу се, бога ми пре убити овдѣ на мѣ |
јвише шкодити морала.{S} Рѣч та била је нож са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣме живота и смр |
, и извади нож иза чизме.{S} Кад добије нож у руке, стане, дигне руку с ножем и повиче им: „Нат |
и сте и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Против вас |
е живити.{S} Неповољна рѣч од тебе биће нож, отров, конопац или студенац, који ће мој живот пре |
онда правду тражити.{S} Ја сам нехотице нож на вас <pb n="80" /> диго; нисам, бог ми је свѣдок, |
тца администратора, да ми опрости.{S} И нож сам потрго, и можда сам у оној фурији и реко коју н |
дакле понесе му се рука тамо, и извади нож иза чизме.{S} Кад добије нож у руке, стане, дигне р |
администратор манастира, да сте изтргли нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те би можда било с |
аволско смѣшење администраторово кад ми нож у руци опази... онај сатански глас, коим ми је пови |
ред за свагда скину с врата.{S} Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док год небудем изван о |
истратор ме зграби за прса а ја извучем нож и дигнем руку с ножем... та то је само по себи дост |
сли повиче гласом, који срдца као оштар нож продираше: „Кажи: хоћу! јер ако друго што кажеш, зн |
ѣсе од грозе и повиче: „На што калуђеру нож!{S} Зар он неможе гризти зубма оно мало хлѣба, што |
ога замахнуо.{S} Но већ и само потрзање ножа није у реду, а особито, кад млађи стоји пред стари |
те се ви ножева.{S} Како једу Турци без ножева... па и без виљушака... како су се толики пустињ |
. то би лѣпо стојало...{S} Оканте се ви ножева.{S} Како једу Турци без ножева... па и без виљуш |
ми просѣкла, али душу би ми од отровних ножева сачувала.{S} Хвала ти и опет!{S} Хвала!“</p> <p> |
или јавили, да је нѣке сребрне кашике и ножеве манастирске собом била понела.{S} Ја несмѣм допу |
несу је у кујну на куваричин стол, узму ножеве и стану се частити.</p> <p>Куварица види ове с н |
м сачувам.{S} Истина, да су се послѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца уплашила, да их н |
се частити.</p> <p>Куварица види ове с ножеви како плећку конабе; поплаши се од насртаја какво |
{S} Он јавља, да сте ви потегли на њега ножем, и да су се само бѣгством могли спасти од велике |
" /> нити сам имао на крај памети, кога ножем ударити, нит сам на кога замахнуо.{S} Но већ и са |
сам на кога замахнуо... да сам на кога ножем насрнуо... а ти људи, како видим могу рећи и оно, |
нису видили... они су у стању сами себе ножем зарезати и казати, да сам ја то учинио... они су |
то му је збор братије донео, а послѣ је ножем на мене ударио, и да нисам утеко, ко зна шта би б |
да.{S} Може се мислити, како се са овим ножем, који о.{S} Теофан истина на обрану бијаше подигн |
умлавши нѣшто кроз зубе, и стане својим ножем рибати главицу купуса и онако пресну јести.</p> < |
“ Сад приповѣди шта је и како је било с ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је судија: |
добије нож у руке, стане, дигне руку с ножем и повиче им: „Натраг од мене, да ме се нисте такн |
а прса а ја извучем нож и дигнем руку с ножем... та то је само по себи доста, да баци сумњу на |
ке пријатеље него у своју руку и турски ножић.{S} Дигне дакле тај ножић и задене га у чизму по |
граби са стола намѣстникова мали турски ножић, кои је овај собом носио, кад је у шуму на цѣо да |
У чизми од те ноге имађаше онај турски ножић, и онај га мало убоде.{S} И нехотице дакле понесе |
по огрѣв, квара нечине.{S} Свој турски ножић опази на столу, јер га је куварица јуче тамо била |
руку и турски ножић.{S} Дигне дакле тај ножић и задене га у чизму по обичају свакдањем.</p> <p> |
узвишену слободу, јер би му се изкинула ножица, за коју је привезано.</p> <p>Они су дознали, да |
назијског професора Лазића,.. директора нормалних школа Гершића,...{S} Гершићевог сина архиманд |
ежала је повѣстничка плаветна марама за нос и сребрна бурмутица са жутим садржајем од табаке.</ |
нос влажан, ухвати се дакле прстима за нос, да га те влаге опрости, али му прсти на брзо покаж |
„десетолѣтија“, са плаветном марамом за нос у једној руци а бурмутицом са жутим садржајем у дру |
филохија.{S} И сад види да је љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није био у стању сачувати од бл |
како грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све већ уни |
ми који под астал, а који на ходнику на нос, а њега су ђаци у његовој столици однели у ћелију.“ |
, па онда узме чутуру, и поднесе је под нос.</p> <p>„Хо, да лѣпа мириса, као босиљак.{S} Није п |
, да познаје то лице.{S} Нарочито га је нос опомињао на старога једнога знанца.</p> <p>„Изиђите |
едај се само у огледалу.{S} Отеко ти је нос за два, па изгледа као да је ракијска тиква.“</p> < |
ано дигне.{S} У устајању осѣти да му је нос влажан, ухвати се дакле прстима за нос, да га те вл |
нѣшто мало смеђе брадице, и само му је нос навлачио на себе позорност гледаоца.{S} Овај је био |
пљусне главом натраг, те мал неразбије нос отцу еклисијарху, који је за њим стојао.</p> <p>Она |
у светитељке!“ примѣти о. духовник кроз нос говорећи. „Сад им још ви напишите тропар, високопре |
ије резон!“ примѣти патријарх мало кроз нос, и видило се да му није право.</p> <p>„Немогу другч |
в корак, само да би што дознали, чим би нос овога светца за своју песницу привезали, као што пр |
ницу... како се кад деси.{S} Недиже тај нос у звѣзде; њему је паор човѣк као и други господар.. |
опаде у земљу.</p> <p>„Па на што ти тај нос!“ запита администратор љутит Амфилохија, „кад јој в |
арх гласно. „Што си тако отромбољио тај нос?“ запита га мало поћутавши.</p> <p>„Жао ми је!“ одг |
иди да је љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није био у стању сачувати од ближега додира са цигљ |
у и косу, да небуде чупав, и приправљао нос, да му бурмутском самовољом недонесе какву замѣрку. |
ги враг!“</p> <p>„Хоћеш опет да забодеш нос куда нетрѣба“, примѣти онај други млађи. „Погледај |
двојица раде, осѣти замашан сукоб свога носа са лактом једнога од оне двојице, пљусне главом на |
" /> и жмирне мало очима, а шиљак му од носа повуче се мало на више.</p> <p>„Ми ћемо имати и же |
ан бијаше у сигурност ставио.{S} Крв из носа цурила је једнако; глава му је од Митрофановог заг |
а, и упути се чесми, да заустави крв из носа, и да накваси главу, која му горијаше као да је у |
га да ме носи, ни згоде, на којој да ме носе, па онда „хајд на еро браца Перо!“ те штулецни час |
лафа је она кутија од плеха, у којој се носе калуђерске камилавке, а и епископске круне.</p> <p |
зиле црвене чарапе, као што то епископи носе; шешир обичан свештенички, са архиепископским порт |
јер ћу, тако ми имена, загристи у ваше носеве?“</p> <p>„Нема!“ гласио је штереотипни одговор.< |
ма су се чланови комесије враћали кући, носећи доста написаних табака, да архиву митрополитску |
и разговара сваки, који крст на прсима носи.“</p> <p>Ленка није ни слушала шта јој тетка говор |
а му може бити: и ја да имам кога да ме носи, небих никад ишо сам, кад ми мало вино удари у ног |
ноге: али шта ћу, нити имам кога да ме носи, ни згоде, на којој да ме носе, па онда „хајд на е |
, чини нам се иста, која и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣме био је друштвени живот у Н. Са |
ирног живота.</p> <p>„Право калуђерство носи у себи најсигурнији и најбољи лѣк против таковој б |
у, коју смо из Св. Горе добили, нека ју носи на прсима.{S} Она ће га сачувати од многе напасти, |
Стока му се хиљадила, а коке му дукате носиле.{S} У славу божју а у његово здравље.“</p> <p>За |
м својим очима видио.{S} Из других села носили су новорођену дѣцу том свештенику, само да их он |
ia mea mecum porto</foreign> (све своје носим уза се).{S} Говорило се, да му је та калафа била |
ремена радим на том, па га свуда уза се носим.{S} Чини су из мога непосрѣднога изкуства.{S} За |
скопске круне.</p> <p>Епископ Хранислав носио је своју калафу увѣк уза се.{S} Чинило се да стој |
ва мали турски ножић, кои је овај собом носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио с |
ра муња просѣцала.{S} Мантију је обично носио од црне <pb n="253" /> свиле с црвеном поставом.{ |
мало погнут.{S} Хаљину и дољњу и горњу носио је обично од црне свиле са свиленим гајтанима врл |
а то је био знак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђаци приступе к столици, дигну ову у вис |
вршен човѣк био, проговори: „Ви ћете му носити јело и воду, и почистити ћелију.{S} Али добро па |
бѣлу набрану капу на главу, наочари на носић, па сѣдне и чита <title>Љубомира у Елисијуму</tit |
Богу, што вису за времена све те драгоцѣности народне под своју руку узели, те их к себи пренел |
ствари; али то иде сасвим полагано.{S} Ноте су мртве, клавири су осамљени; а кад банда у народ |
pb n="235" /> засвира, онда добију душу ноте а народ гомилом учи.</p> <p>„Зато неодромбољуј те |
та, и отац Амфилохије почне по познатој ноти „дај плећке Марице“ пѣвати другу пѣсму, која је зв |
водина, па могу и швабски бандисте нашу ноту свирати.{S} Зар је то за нас каква штета?{S} А?</p |
жете ви ићи... та ето је скоро ноћ... а ноћ није за госпође да путују.“ Све што на човѣку говор |
<p>Може сваки лако знати, каква је ова ноћ била за о.{S} Теофана.</p> <p>Свака црта призора, у |
ноћ сву земљу увити: мене увија мрачна ноћ и кад си ти на врху славе твога дана.... да ли ће с |
гроб твој јарко сунце; скоро ће мрачна ноћ сву земљу увити: мене увија мрачна ноћ и кад си ти |
ица се нѣкако срѣтно прикрије, јер пред ноћ скоро врате се и коњаници и калуђери с празним рука |
кад по њу опет дође.</p> <p>Дође вече и ноћ.{S} Стража се пред његовим вратма и под прозором мѣ |
одговори овај; „нећемо ником покварити ноћ.“</p> <p>Стара тетка отвори устне, да приповѣди сво |
о доведен, кад једно јутро, проспававши ноћ добро, дигне се из постеље, стане на све стране око |
ива; неможете ви ићи... та ето је скоро ноћ... а ноћ није за госпође да путују.“ Све што на чов |
p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Шта ми није по глави про |
аболи ме глава.{S} Мораћу лећи.{S} Лаку ноћ тетка!“</p> <p>За тим оде у другу собу, коју бијаше |
> <p>Госпођа Пуљиница каже другима лаку ноћ и оде у своју крајњу собу.</p> <p>Стара тетка оглед |
два млађа калуђера.</p> <p>„А сад лаку ноћ!“ рекне администратор.</p> <p>„Лаку ноћ,“ одговоре |
проговори му меко и пријатељски. „Лаку ноћ о.{S} Амфилохије! видићемо се сутра.{S} Увѣравам ва |
ноћ!“ рекне администратор.</p> <p>„Лаку ноћ,“ одговоре млађи калуђери, и изиђу на поље.</p> <p> |
доведени.</p> <p>Мѣсечина је сјала цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и медени мирис ран |
дце мирно.</p> <p>И архимандрит није ту ноћ много боље провео.</p> <p>Јучерањи догађај узбунио |
ану младу к супругу одведоше.</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му један сѣд старац изнесе у једној р |
0_C9"> <head>9.{S} Нов човѣк.</head> <p>Ноћ наступи.</p> <p>Ноћ је духовник дана.</p> <p>Може с |
ов човѣк.</head> <p>Ноћ наступи.</p> <p>Ноћ је духовник дана.</p> <p>Може сваки лако знати, как |
Партеније. „Нећеду јошт госпође ни ока ноћас склопити.{S} Та невѣрујте...то је сама лакрдија.{ |
ала... нисам ништа вечерала...{S} Нисам ноћас спавала... па да виш да смо у Бечкереку, па да на |
е бивала јача и силнија, и већ је многе ноћи поквасила јастук сузама, које је за њим пролѣвала. |
помиње нас на свога друга из оне балске ноћи, и сваки ће запитати, а шта је са о.{S} Митрофаном |
p>О. Теофан био је од раног јутра па до ноћи заузет побожницима, кои су нарочито били дошли да |
нису у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На брзо за |
аца, кои је при смрти својој (умро је у ноћи пред св. Саву 1872) оставио около 15000 фор. на ги |
на рука стегне прострѣљено срдце, а дах ноћи угаси пламен ока и животни жар лица.</p> <p>О. Мит |
јаше му крв у велико охладило; а сад му ноћна тишина и враћајућа се превлада хладнога разума по |
ми је души, кад само на њу помислим.{S} Ноћне службе божије дизале су ми душу у небо.{S} Звекет |
легне, да се мало загрије и поврати од ноћне незгоде и сваковрстне напасти.</p> <p>Кад се свуч |
се моје особности тиче, подпуно.{S} Али ноћни духови и швабски валцери отрѣсоше ми са шибица са |
слѣ угаси свѣћу и заспи.</p> <p>Но овај ноћни догађај имао је ипак једну послѣдицу.</p> <p>Оне |
ста да су били доста чили, кад други од ноћнога труда попадаше.</p> <p>Кад се гости којекако по |
сам метнуо стражу пред његова врата, да ноћу на мене неудари, и да ме незакоље!“</p> <p>„Јесте |
ли, него су исти пред врати стајали, па ноћу тамо спавали и кад кад музикално хркали, а на подн |
и, смождили би је живу.</p> <p>Ова дође ноћу у прњавор, и сутра дан, чим је зора заплавила, ушу |
су били весели сви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу бриге и послова, које му је ваљало сврш |
олир истога реда, као што га свештеници ношаху.</p> <p>„Ходио је у своје послѣдње дане лако као |
ражавањем овога духа, бавити и примѣром нравствености бити.</p> <p>И даље: да корист државе и д |
изображењем свога духа бавили, и примѣр нравствености били.{S} Корист цркве и дужност народа из |
ѣрио, јер дворска господа, која на промѣну дођоше поставе мене намѣстником, а старога оправе у |
ај црномањасти чиновник примѣти ту промѣну како на лицу настојатељевом тако и у погледима калуђ |
.. особито тако лѣпу сестру, и тако отмѣну,“ дода смѣшећи се љубезно.</p> <p>На то јој пружи ру |
равица.</p> <p>Видило се, да јој на корѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спорије тај с |
о и шљиве и шљивовицу: али је највећу цѣну имао у његовим очима пекмез... <foreign xml:lang="de |
„новог Дамаскина сладкопѣвца.“ Њему су нудили епископство, али он га не прими.</p> <p>„Из тога |
p> <p>Они други пођу за њим, и стану га нудити да иде у брашнару. „Та идите о.{S} Теофане.... п |
андрита, којему је митра више пута била нуђена, и ког је србски народ с особитим пијететом слав |
n="142" /> Но сад хвала Богу, сад је та нужда престала да будем несрѣћном.{S} Отац је мој умро, |
и дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је нужда довела у ову св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, |
а се та потрѣба у појавама несумњивим и нуждама неуклоњивим.{S} Сами његови чини доказали су му |
разлога, које овдѣ наводити нити ми је нужде, нити имам на то воље.</p> <p>„Станковић је био у |
.</p> <p>Но па сад мислимо, да нам није нужде обширније описивати бал у манастиру, који смо мал |
но“, рекне архимандрит Партеније. „Није нужде да се трудите.{S} Само да фруштукујемо, па ћемо о |
нужда довела у ову св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу црн |
рска опредѣљавала.{S} А нарочито нам је нуждна школа за лѣпо служење.{S} Како је дивно Ваше чин |
к доводила, али нам је семинарија прѣко нуждна, а овим би начином трошкови много мањи били, нег |
да ћу ја само од св. патријарха за кућу нуждна упутства примати.{S} Стара братија буду у друге |
сваку школу по 500 Ф. 1500 ф.</p> <p>На нуждне справе за сваку по 300 ф. 900 „</p> <p>На потрѣб |
ира неизтопи.{S} Прими га дакле и учини нуждне наредбе.{S} Предајем ти га под теретом строге од |
а.</p> <p>О. Амфилохије — он је био тај нуждник — опорави се добрано; сасвим се немогаше изцѣли |
јемо често без вечере.{S} Манастир нема нуждних дрва за гориво; кад хоћемо што да скувамо, мора |
, па ћете цѣлу ствар изпитати, и што је нуждно наредити.{S} Ја вам дајем пуну власт, да можете |
у извѣстите.{S} Нека вам Варнава напише нуждно изаслање, а ја ћу га одмах подписати.“</p> <p>„К |
ња које је за манастирски живот са свим нуждно.</p> <p>А у точки II.{S} бр. 14. предлаже се и п |
ња, које је за манастирски живот сасвим нуждно, узме.““</p> <p>„Услѣд овога назора искао је саб |
их кола: неможеш се наплаћати за подвоз нуждног горива прњаворцима.{S} За будућу потрѣбу нема н |
одао ономад послѣдње буре вина, да може нужна срѣдства за храну набавити, и данас га је купац о |
.{S} И ја ћу с вама поћи.“</p> <p>„Није нужно да се трудите господине,“ рекне Ленка. „Другом пр |
Н. Сада у погодбу, да за 30 хвати крова нужну шиндру набави и ћелије одмах покрије, а ја да му |
разтвори устне и разговетно проговори: „Нуз ту капу није мѣста том дивном вѣнцу на мојој глави. |
„Угаси молим те ту свѣћу, јер нећеш трѣнути.{S} Ако на мене наиђе какав страх, а ја ћу те викн |
гаше у собу, јер се она бијаше опрла из нутра.{S} Међу тим опази он кључ у врати: закључа дакле |
рисни онај стари светитељ са миртовим вѣнцем и камилавком.</p> <p>У сну разтвори устне и разгов |
и: „Нуз ту капу није мѣста том дивном вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На то се промешкољи и окрен |
гне руку, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда напрасно застане, и узме капу камилавку.</ |
ачега, и винца, и ракијце, и жиока, и вѣнчаница и прошћа и прућа, и свачега.{S} А отац Теофан и |
у Њ. Високородија, сјајним заслугама увѣнчаној глави и породици му; — онда свѣтлом господину др |
о, послѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣнчану младу к супругу одведоше.</p> <p>Ту ноћ снѣвао је |
ледао је кроз прозор, кад се Ленка на вѣнчање провезла; он је уздахнуо, кад се кићени сватови и |
!</p> <p>„Заклео сам се Богу!</p> <p>„Вѣнчао сам се с црквом.</p> <p>„Друга љубав... друга невѣ |
рбију превести... тамо ћемо непознати вѣнчати се и живити у благословеном браку у самоћи, свѣту |
мфилохијев. „Све ће пуцати по двору.{S} Њ. Ексцеленција напућиће се као ћурак, а дворски капела |
ара, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ. величанства покаже?{S} Кажи да није, ако смѣш?{S} А |
p> <p>Да упознамо мало наше читатеље са Њ. Екселенцијом, с којом ће о.{S} Теофан мало час посла |
утра идем у Карловце, да покажем покров Њ. Ексцеленцији, и да изиштем благослов, да га смѣмо ос |
лећи покорним гласом, да га пријави код Њ. Екселенције.</p> <pb n="57" /> <p>Овај је ишо у салу |
<p>Она тако и учини.</p> <p>Тужба буде Њ. Ексцеленцији предана.</p> <p>Администратор манастира |
а да напијем у име мога среза у здравље Њ. Високородију, па ко са мном непије, тај није друг ке |
да даде написати тужбу, и да је поднесе Њ. Ексцеленцији, а међу тим да иде у манастир и да иште |
судије, и идем из ових стопа у Карловце Њ. Екселенцији, да се тужим, да види, какве славне калу |
А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ. високородије заступник самога нашега земље господара |
ратор жупаније срѣмске)!{S} Шта ће рећи Њ. Ексцеленција гроф Ревицки (канцелар мађ. канцеларије |
ише тако злочесто пециво давати за стол Њ. Екселенције господина митрополита.{S} Ако се том за |
pb n="58" /> дишући запита, неби л мого Њ. Екселенцији ући.</p> <p>Варнава се врати к владици, |
мирени изпостници.{S} Нека само чује то Њ. Величанство, па да виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{ |
торе!{S} Отац намѣстник тужио се на вас Њ. Високопреосвјашченству господину администратору митр |
онор, над који се бијаше нанео, да се у њ стрмоглави.</p> <p>Под тим утиском диже се калуђер са |
одину првом ц. кр. комесару, заступнику Њ. Високородија, сјајним заслугама увѣнчаној глави и по |
у:</p> <p>„Г. капетане!{S} Ако на столу Њ. Екселенције господина митрополита нађем ја то хрђаво |
тановати мир... мир очајања, мир прегорѣња.. али срѣће ту нема.{S} Признај, да си се преварио, |
ника, учинило се сваком, као да га надсѣњавају крила самога анђела покровитеља.</p> <p>Око њега |
се пред његовим вратма и под прозором мѣњала, и о.{S} Теофан увиди, да је све како ваља удешено |
илици нѣке одпустио, јер се више нису мѣњали, него су исти пред врати стајали, па ноћу тамо спа |
а је илузорна.{S} Хијерархија је против ње радила.</p> <p>Влада јој је била на руци.</p> <p>Одт |
на, нити се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣшите.“ То рекне, метанише, и приступи руци нас |
руке побожно.</p> <p>„Зато недобисмо од ње гласа“, — настави архимандрит. „Ево шта пише: „Висок |
и брат Тодор били су кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест опомене, а он |
госпођом Пуљиницом овдѣ.{S} Ја сам код ње одсѣо, јер је то моја пријатељска кућа одавна“, прог |
фан мало час посла да има, остаћемо код ње.</p> <p>Епископ Хранислав, екселенција интерегнума п |
ј је горе, остане у постељи.</p> <p>Код ње су „били и опет њени најмилији, <pb n="319" /> брат |
ратски и сестрински одношај.</p> <p>Код ње је пречистило страст и ту идеализовало неослабљено с |
е око куварице, и изтргне столицу изпод ње.</p> <p>Ова осѣти за времена, да ће онај да извуче с |
ена, да ће онај да извуче столицу изпод ње, па скочи, и спасе се, те непаде на земљу.</p> <p>„О |
ли њена бијаше највећма украшена.{S} Из ње се ишло у оне друге.</p> <p>Госпођа Пуљиница каже др |
е моје собе неизиђеш напоље, даћу те из ње избацити.“ —</p> <p>„Ниткове један!“ дода патријарх |
је из ваше ћелије, да је неморам сам из ње извлачити, те да се не прави хука бука без невоље.“< |
у није прѣд очима стојао из међу њега и ње отац са уздигнутом руком и прѣтећим прстом.{S} И так |
ру тетку на своја кола и посади се крај ње.</p> <p>Старој је било врло угодно, што се возила са |
попне тетку у своја кола, те и он крај ње сѣдне.</p> <p>Ленка се опет повезе са госпођом Пуљин |
игра многаја лѣта и у трапезарији и ван ње, и једва занѣме гласови многолѣтствија.</p> <p>За ов |
тлер удата бароница Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока |
и од њих руку к бради и повуче је прѣко ње, па један за другим одшуњају се из ћелије.</p> <p>„А |
не само најдражестнија жена, него је с ње сијала душа, која га је из све своје снаге чисто љуб |
дравице, подигне се домаћин, и наздрави њег. високородију, начелнику окружја, <pb n="233" /> ст |
“</p> <p>„А ви подајте отцу намѣстнику, њега су већ научили.“</p> <p>„Жао ми је, ал ћеш се врат |
доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већма за његове труде наградити, него |
нашем народу јаче, него ичије друго.{S} Њега се скоро сви јошт тако живо сѣћају, као да је јуче |
Али се о.{S} Теофан бијаше разсанио.{S} Њега је све ово особито занимало.</p> <p>Молбеним дакле |
5 оде покојни владика Мушицки у Беч.{S} Њега је као епископа православне цркве јако интересовал |
ва је рѣдко ко пре њега уживао, а послѣ њега нико.{S} Аукторитету Стратимировића код народа пом |
то је била.</p> <p>Резиденција је послѣ њега прѣтила да ће се срушити, и Чарновић ју је дао на |
у му сасвим новом постељином намѣсти, а њега даде пресвући и очишћеном премда ветхом мантијом о |
под астал, а који на ходнику на нос, а њега су ђаци у његовој столици однели у ћелију.“</p> <p |
и замоли тога овога духовитог госта да њега замѣни, и да напије здравице и другој господи.</p> |
ојатељ је господар у својој кући.{S} За њега је и онако сав други свѣт затворен: зар ћемо му и |
оњен Мушицком и држала је да се неће за њега из петних жила заузимати; <pb n="277" /> што више |
ран и послушан, па по том није могло за њега другога одношаја бити до слушати и овога, као што |
ји несадржаваше ни на који начин што за њега похвално; а архимандрит окрене лице на страну и на |
вина, које се превратило, те неможеш за њега добити купца.</p> <p>Од свиња само 5 маторих и 15 |
ветитеља, и позваћемо <pb n="285" /> на њега како госте, ако нам кои дођу, тако и све угледне љ |
е земљиште свето; од памтивѣка несмѣ на њега ступити женска нога.</p> <p>На најјужнијем крају д |
на.“</p> <p>На то узме сат и погледа на њега. „Два сата!</p> <p>„Два сата већ?“ запита тетка.</ |
еђутим стол застрла, и посуђе и шоље на њега метнула... оде из собе.</p> <pb n="185" /> <p>Али |
тавити у свѣтлости, да сва ова падне на њега а противници да дођу у мрак и таму; како ће заузет |
д незнаш ништ паметније“, обрецне се на њега архимандрит домаћин.</p> <p>Та сад је свануло“, од |
>Он се обрати на игумна и продере се на њега: „Шта?{S} Није ти право?{S} Ја сам, море, ту банду |
а.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче се на њега друг му: „Можда ће госпођа Ленка више наћи задовољ |
/p> <p>„Какве дијурне?“ разрогачи се на њега протођакон.</p> <p>Господин протођакон био је млад |
еслушати.</p> <p>Али је држао, да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ администра |
што му овај назове добар дан, повиче на њега:</p> <p>„Г. полицај-комесару!{S} Господин главноко |
је говорио дворски протосинђел.{S} И на њега је ова чудновата слава чудновато утицала.{S} Никад |
су у стању и најгоре што измислити и на њега потворити.{S} Нож у руци није се баш ни њему самом |
ужбе.{S} Он јавља, да сте ви потегли на њега ножем, и да су се само бѣгством могли спасти од ве |
боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега какав солдачки „<foreign xml:lang="de">Donnerwette |
ама, који га осуђиваше и с презрѣњем на њега погледаше, који му и послѣ смрти спомен међу људма |
шта је Коларовић згрѣшио, да се тако на њега изузео.</p> <p>„Није ништа,“ одговори патријарх. „ |
изтргли нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта, да се није бѣгством укло |
} Он се бојао, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био приправан бацити све, што имађаше у рук |
ѣтили смо поражујући утисак, који су на њега учиниле рѣчи пријатељице му:{S} Ево те молим као ш |
/p> <p>Чинило се као да је патријарх на њега са свим заборавио.</p> <p>Пријатељи му израде путн |
ко си тврдоглав,“ осѣче се патријарх на њега. „Сабор, те сабор!{S} Зар ниси чуо, шта ти рекох?< |
е руком за срдце.</p> <p>Она падне прѣд њега на колѣна, дигне оклопљене руке к њему, и изумирућ |
турао натраг онога, кои се усудио пред њега или уз њега ићи.</p> <pb n="232" /> <p>Према своим |
д том авлијом мимо долазећег или изпред њега пролазио, добио је дубок поздрав од овога, па ма б |
га пусти; удали се нѣколико корачаја од њега, па му се онда дубоко поклони и рекне: „Хвала о. н |
/p> <p>„Није било смѣрнијег калуђера од њега.{S} Сви су га поштовали као светца.</p> <p>„Умре, |
е овај сиромах свршио, онда се дигне од њега и обрати убијци, кои је једнако ту на пушку наслоњ |
м учитељ и спаситељ, и ми нисмо бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен, да је невино <pb n="100" /> стр |
тргне, скочи, и ступи једним кораком од њега даље.</p> <p>Калуђер спусти с лица најпре једну, п |
у поглед на настојатеља, али се брзо од њега одврати и помркне, знамење, да му та појава небија |
оже бити човѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било протупри |
е нова браћа са настојатељем заједно од њега уклањала.</p> <p>Нико га није братски поздравио, к |
о је био јавни знак да му није нѣшто од њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣливам десницу Вашој С |
твоим доктором, и јеси ли то све чуо од њега?“</p> <p>Патријарху би правије било, да је то сам |
акнули.“</p> <p>Други калуђери прсну од њега надалеко.</p> <p>Администратор га пусти; удали се |
кад су се с њим сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан.</p> <p>Наравно је било, да је о.{ |
станце пред очима стојала.</p> <p>А код њега су људи живота пробудили осѣћање усамљености, те ј |
расту застао.</p> <p>Пак онда сѣдне код њега и стане га тѣшити, храбрити и за смрт приправљати. |
Али од јучерашње несташности небѣше код њега ни трага.</p> <p>„А хоћемо ли запитати за нашег ду |
њој ништа видити.</p> <p>Ко је био код њега кад је умирао? незнамо; како је садржаја калафе не |
а Теофанова мора да се особита мисо код њега родила.{S} Ову ћемо познати из питања патријархова |
Теофан да му је рука крвава.</p> <p>Код њега је стојао онај прњаворац наслонивши се на убијстве |
њим заједно раде, да се изведе; да ниже њега нема нико ни слутње о томе, шта му управо чинити в |
е, него сви, који су на тој столици пре њега сѣдили.“</p> <p>Гости су вечерали у архимандритово |
тенству и народу, каква је рѣдко ко пре њега уживао, а послѣ њега нико.{S} Аукторитету Стратими |
до сада говорило, слушао је, као да се њега и нетиче:само су му једине очи прелазиле на онога, |
гу и како ком изпадне за руком; да више њега стоје људи, који држе да су само они избраници син |
свештало масло, ту није могло бити без њега.</p> <p>„На поп Аћимов глас отвара се небо!“ говор |
<p>„Ако ми недате допуста, ја идем без њега,“ одврати о.{S} Теофан смѣрно али одсудно.</p> <p> |
меним мачем, да изтѣра многога Адама из њега.“</p> <p>Тетка избечи очи на њу.</p> <p>Она ју неб |
дићи; економ је добар.{S} Па може се из њега начинити и какав Доситеј, пак да видиш свѣта у ман |
који бијаше са собом донео, и извади из њега нѣке хартије.{S} С њима приступи протођакону, нађе |
асним изгледом на све стране.</p> <p>Из њега се узким степенима силазило у врт манастирски, кои |
доброти, и одкасају оштро у село и кроз њега даље.{S} На врху брда, уз које пут вођаше, окрену |
андрит оде мало к прозору, погледи кроз њега на поље, па се онда окрене к протођакону и прогово |
Сви дакле либерални елементи били би уз њега.“ Овдѣ мало застане архимандрит, а о.{S} Теофан уз |
г онога, кои се усудио пред њега или уз њега ићи.</p> <pb n="232" /> <p>Према своим старѣшинама |
ју, и да њена дѣца по манастиру трче, и њега јавно отцем зову!{S} А то несмѣ бити, јер је калуђ |
p>А јеси ли што оставио за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ запита патријарх с хумором.</p> <p>„У Бе |
Теофан помисли у први мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и нехотице са нѣкол |
вѣштији, па се дао однети раније, док и њега винковић несвали са столице као друге госте.“</p> |
жан!“ проговори сад њему. „Ти си убио и њега и себе!“</p> <p>Грбић се на ове рѣчи узправи.{S} Ј |
ије тај човѣк.{S} А друго, частимо и ми њега код наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам неврат |
та ће повѣстница радити....{S} Видиш ти њега.{S} Прочитао два три броја „Дневника,“ па зна шта |
> <p>Намѣстник погледа духовника а овај њега, поглед им значаше много.</p> <p>„Шта се згледате? |
ети оних који су га видили.</p> <p>Осим њега читали су молитве и други калуђери.{S} Ови сви осѣ |
ло хотимице или нехотице, него да ће он њега оним ватраљем одалачити, па ма га послѣ на колѣни |
рочељу код стола сѣди администратор, до њега с десне стари духовник, а с лѣве стране о.{S} Митр |
S} Метне свѣтњак близу себе и шибице до њега, па угаси свѣћу.</p> <p>Није дуго трајало и млада |
реди, кои су посрнули.“</p> <p>„Али ако њега игумном поставе?“ примѣти један од гостију.</p> <p |
зио је врло позорљиво на оно што се око њега збива.{S} Осми дан спреми све што му трѣба, па кад |
аше.</p> <p>Четири калуђера стојаше око њега.{S} На лицу им се вио подсмѣх као застава у пуном |
ѣту; учини му се као да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба обузима; као да му се |
а самога анђела покровитеља.</p> <p>Око њега и болника, ком је духовну утѣху пружао, стојали су |
ај се чинио сасвим невѣшт, као да се то њега ништа и нетиче и прихвати поглед госпође с лаким о |
и видио куварицу манастирску: али се то њега није тицало, па је мирно лего у постељу, и тиме је |
шта да си у манастиру тражио, кад си у њега ступио!{S} Неговори ништа... знам све.{S} Ти си зл |
рити. <pb n="9" /> Сви гости упру очи у њега.</p> <p>„Пијте браћо, та то је ваше и наше.{S} То |
о у том манастиру од како је св. тѣло у њега довезено.</p> <p>Тај се дан видило, шта би могли б |
, кад му није прѣд очима стојао из међу њега и ње отац са уздигнутом руком и прѣтећим прстом.{S |
</p> <p>Тим полажењем развије се између њега и Ленке чисти управо братски и сестрински одношај. |
а, повиче ђак с ходника: „Неидите близу њега, хоће вас своим панџама или за косу или за образ!“ |
"49" /> хтѣли куварицу шибати — како су њега осудили и у затвор тѣрали...</p> <p>Господин одвѣт |
о.{S} Теофан сасвим забезекнут.</p> <p>Њега су патријархове рѣчи упрепастиле.</p> <p>Патријарх |
ѣвајућим очима дивљу ватру.</p> <p>Друг његов Амфилохије имао је нѣшто мало смеђе брадице, и са |
пукло међу очима, и он увиди, да је суд његов био самовоља, пресуда <pb n="96" /> самовластност |
еофанова у манастиру пазила су на сваки његов корак, само да би што дознали, чим би нос овога с |
} Све му тло клоне.{S} Кад овако говори његов адвокат, да шта ће болан говорити противник, шта |
е сумњало да ће се одржати.{S} И воћњак његов напрѣдовао је исто тако весело и берићетно.</p> < |
} Ви јошт већу снагу над њим имате него његов настојатељ, ма да му је брат рођени.{S} Сад није |
тисак приређене.</p> <p>„Споменућу само његов ход на службу о петрову-дне сваке године у дољњу |
гнутом главом и поноситим погледом, што његов обичај небијаше.</p> <p>Четири калуђера стојаше о |
гнати својим „оратором“ звали.{S} Говор његов држан на сабору, кад су га изабрали, славили су с |
најчистији, и да је много штошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да дође.</p> <p>Нови митрополи |
а кратко врѣме тражити и одликовати.{S} Његова молитва дѣловаће као лѣк код болесника, као глас |
обично у великој цркви служио, и служба његова имала је толико утиска у хришћане, да је свагда |
ислава остала је у традицији нашој жива његова <hi>калафа</hi>.{S} Калафа је она кутија од плех |
аде подпуну инштрукцију шта да радим за његова одсутства.{S} Ја сам ову свето набљудавао.{S} Ра |
м, и проговори жешће: „Његова је ћелија његова курија.{S} Ко се ту налази; то се нетиче никога. |
з дубљине чисте душе обављаше.{S} Слика његова остала је на сва времена у памети оних који су г |
рѣди народа борави.</p> <p>„Ово је била његова изрична наредба.</p> <p>„А Станковић сѣдне три м |
атадневног јутрења и вечерња,“ пак била његова „чреда“ или небила.{S} Шта више, у старости свој |
рата се спољска отворе, и нѣко куцне на његова врата, што се отвараху унутра.</p> <p>„Ко је?“ з |
како ко хоће.</p> <p>На крову манастира његова нѣгована је велика густа чуваркућа; — а нико так |
бѣо шиљак управо из мора под облаке; са његова врха види се далеко азур-плаветно егејско море с |
ће да наздравим домаћину.“</p> <p>Срѣћа његова, што високородни није разумѣо, шта онај говори, |
ѣк као лик анђела хранитеља...{S} Љубав његова живила је увѣк јошт, али као ружица у пупољку, к |
уди.</p> <p>Мало час стану ти људи пред његова врата, те стану спољска врата закивати.</p> <pb |
очити.{S} И зато сам метнуо стражу пред његова врата, да ноћу на мене неудари, и да ме незакоље |
нога; и да ће се у мом спомену блистати његова слика као слика каквога анђела!{S} Хоћете ли му |
тај дан себи јасно реко:{S} Шта ће рећи његова екселенција, кад чује, да су женске у мојој соби |
у мојој соби биле!{S} Шта ће на то рећи његова екселенција!</p> <p>Његова Екселенција није на т |
је и само Ковиљ одранио Раића и одљуљао његова духовна чада.</p> <p>„Да су ови људи остали у св |
ку цркву и србски народ.{S} И сама смрт његова била је слѣдство једнога таковога жестокога дана |
ери земљи предао.</p> <pb n="322" /> <p>Његова се туга била мало поублажила.</p> <p>Ова га је т |
е на то рећи његова екселенција!</p> <p>Његова Екселенција није на то ништа рекла, јер није ниш |
ри му противни развитак духовни.</p> <p>Његова политика била је чисто конзервативна.</p> <p>Ови |
ма архимандритовим, и проговори жешће: „Његова је ћелија његова курија.{S} Ко се ту налази; то |
с отвара се небо!“ говорио је свѣт;“ и „његова молитва иде право у божије уво.“ Имамо ми сада в |
звони јој у души глас жеље и крви...{S} Његове руке, које једнако разширене стајаху, изражаваху |
с види...{S} Њега ништа неможе већма за његове труде наградити, него ваше живо саучешће... немо |
ј мѣри.</p> <p>Но наједаред престане са његове стране свака псовка ни опомињао је своје коње вр |
јаше право, што је ова здравица дужа од његове: „<foreign xml:lang="de">Was sagte er was sagte |
/p> <p>У тај пар куцне нѣко на врата од његове ћелије...{S} Он одговори: слободно...{S} И лик Л |
еофан није био „сазидан“ од примања код Његове Екселенције.{S} Више је очекивао од свога говора |
у тој умѣтности напрѣдовао.</p> <p>„Код његове особите велике воље к богослуженију, и крај њего |
дим,“ одговори ова, и извуче руку изпод његове.</p> <p>„А погледајте мало иза себе.{S} Ено вам |
поје, а Ленка се посади у фотељ с друге његове стране ближе прозору.</p> <p>„Ваша рођака?“ запи |
изгледало као нѣко ванредно одликовање његове особе.{S} А колико је на ову држао, то нам је по |
ед духовног ока.</p> <p>Но већ понашање његове црне субраће бијаше му крв у велико охладило; а |
нда калуђери изгледати и комад хлѣба из његове руке.</p> <p>„Мени се чини“, примѣти на то архим |
мирају.{S} Ове су брже изишле напоље из његове собе него што су у њу ушле.{S} Одмах за тим дозо |
„Стратимировић је и сам често служио, и његове су службе биле увѣк за утисак приређене.</p> <p> |
зти, немогоше се доста нагледати веза и његове красоте.</p> <p>Код многих се видило из погледа, |
</p> <p>„Е онда ти и нетрѣба Бечкерек и његове спахије,“ примѣти стара.. „У Букарешту има бољар |
вом сну огледале су се најтајније мисли његове душе.</p> <pb n="138" /> <p>Тај сан пресуди и то |
тог доба била је Ленка осѣћај младости његове, пун милине и свѣжости, али чист и свет.</p> <p> |
ите велике воље к богослуженију, и крај његове узвишене душе, надам се, да ће му поћи за руком, |
{S} Поглед на о.{S} Теофана и на утисак његове молитве бијаше и њих очистио, узвисио и просвѣти |
о, што је игумну желио да напредује као његове шљиве.</p> <p>Одзив најгоре можда напитнице био |
више пута прочитала.{S} Оно је огледало његове душе, а то огледало показује изванреднога узвише |
плина најстрожија.</p> <p>„Друго начело његове црквене владе било је развијање цркве и црквеног |
стојатељ је господар а калуђери су само његове руке.{S} Што он заповѣди, то они морају извршити |
ишенога човѣка.{S} Ја одобравам подпуно његове мисли.{S} Писати му немогу... говорити о њим неб |
о би му кадгод на ум пало заискати руку његове лѣпе јединице.</p> <p>Али је Ленка другојачије м |
ше, те му особиту милину даваше.</p> <p>Његове рѣчи скопчане са описаним изразом лица одкриваше |
ла и мишљаше понудити Ленку да с њим на његови коли иде; али се ова већ бијаше са госпођом Пуљи |
угачији људи, него што је твој доктор и његови другови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви с |
сумњивим и нуждама неуклоњивим.{S} Сами његови чини доказали су му ту потрѣбу необоривим слѣдст |
ред другим свѣтом, па ма то били и сами његови присни пријатељи, е онда се то несмѣ трпити.{S} |
зрази патријарху своје удивљење напрема његовим високопарним плановима; али напоследку ипак дод |
де, јер се недаду у склад довести ни са његовим бољим знањем ни са начелом правде и интересом п |
> <p>Дође вече и ноћ.{S} Стража се пред његовим вратма и под прозором мѣњала, и о.{S} Теофан ув |
; сви су осѣћали да служба наша постаје његовим чинодѣјствовањем насладом срдца и духа.{S} Зато |
то ми је од мужа остало, остаје мојим и његовим рођацима <pb n="321" /> по правди и правици.{S} |
p>Уз ово се смѣјао опет чудноватим оним његовим смѣјом.{S} Најбоље је у таковом случају ћутати, |
и шљивовицу: али је највећу цѣну имао у његовим очима пекмез... <foreign xml:lang="de">povidl</ |
овѣк, који се допасти мого.</p> <p>Међу његовим познатим кућама, у које је одлазио, била је и о |
уздахнуо, кад се кићени сватови изпрѣд његових очију изгубише, а нехотице му сузе грунуше, кад |
вом смислу рѣчи, али је ћушка била доле његових руку, <pb n="19" /> те му ипак у мозгу зазори, |
иве напоменутих јурисдикција, биле пуне његових алегата, а у ствари је било као што мало час ре |
ћемо ми ту титулу онако писати, како из његових уста изиђе.</p> <p>Четвртак је био, кад се о.{S |
днесе своје примѣдбе на исте.</p> <p>Из његових приговора покаже се да рачуни администраторови |
ечастивог анђела и његових служитеља, и његових људи.{S} Во имја отца и сина и св. духа, амин!“ |
је од сваке напасти нечастивог анђела и његових служитеља, и његових људи.{S} Во имја отца и си |
<p>Добро је разумѣла садржај и замашај његових рѣчи.</p> <pb n="152" /> <p>Видила је, да у њег |
се највећим привржеником и поштоватељем његових великих заслуга; како ће ствар представити у св |
чинио; али што је истина, истина је.{S} Његово врѣме живи и дан данас у нашем народу јаче, него |
а је архимандрит подпуно право реко.{S} Његово се име од г. 1848 овамо проносило по свѣту као и |
својом вољом у манастир Бешеново.{S} На његово мѣсто пошљу у мој манастир за администратора на |
утѣче, јер тешко вама, затворићу вас на његово мѣсто, па нећете на скоро видити свѣта!“</p> <p> |
е добра вина, и право чини, јер нити је његово ни наше, па што га неби дао... био би луд кад га |
ѣ манастирско добро разсипати, јер није његово.“</p> <p>Протођакон се мало разжести овим примѣт |
им, што је манастир народно добро, а не његово приватно.{S} Он дакле мора с једне стране сваку |
и богатог занатлије наклоњена, пак се и његово срдце њојзи све већма отварало: али није било ча |
“ запита управитељ ђака, видећи да овај његово стање познаје.</p> <p>„Шта је?{S} Помутило му се |
пута од сродства крви.“</p> <p>„Ја сам његово писмо више пута прочитала.{S} Оно је огледало ње |
{S} Митрофан је био чврст дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Није дакле ни мало чудо, што |
дѣјанија, и др.</p> <p>„Треће је начело његово било, такт у свему.</p> <pb n="255" /> <p>„О њем |
му дукате носиле.{S} У славу божју а у његово здравље.“</p> <p>За тим принесе чутуру к устнама |
у страна.</p> <p>Али стратегичка страна његовог плана изјалови посве.{S} Тако бива и самим војн |
Што год иде на увеличање славе Божије и његовог угодника, којега смртни остатци у нашој кући по |
енкине руке, које ова бијаше савила око његовог врата, и дигне јој лагано главу са своих груди, |
тву и састанку представља највишу особу његовог Величанства.{S} Држао је даклем, да је у свачем |
кад ће сиромах о.{S} Теофан да приступи Његовој Екселенцији.</p> <p>Ми смо досад свуда писали е |
збиљи.</p> <p>Патријарх се смѣшио овој његовој озбиљности.</p> <p>„Даље, даље!{S} Невѣрујем, д |
а је, да се трудио накнадити их начином његовој мисли одговарајућим.{S} Митрополит Стратимирови |
он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији заковали, и стражу му пред врата ставили |
ем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало се у његовој дворској капели јутрење и вечерње.{S} Никада ни |
еофана.</p> <p>„Онда га ваља утврдити у његовој занешености за калуђеровањем.</p> <p>„Напослѣдк |
оји на ходнику на нос, а њега су ђаци у његовој столици однели у ћелију.“</p> <p>„А зашто су га |
да сте га послѣ самовластно и насилно у његовој ћелији заковали и под наоружану стражу ставили; |
а код Каулиције, а ја сам се дружила са његовом Катицом... а иначе само сам га на улици видила, |
и, а и они, кои су само крештали.{S} Та његовом се високородију пѣва, мора се викати с другима, |
ерство сијне сад чиста као и прије пред његовом душом.{S} Једва пред зору легне у своју тврду п |
ецезана способан и како је та црква под његовом управом полибељи изложена, јер има разлога узет |
е побожно. „Оних 6. година, што сам под његовом руком калуђеровао, увиле су ми душу особитом ат |
се у манастиру чује банда.{S} Већ је и његовом чуству то некако било противно; а осим тога пец |
е дала побити истина онога, што му је о његовом досадањем животу говорила.{S} Слѣдујући њеним м |
празник о.{S} Теофан служити, и глас о његовом „чинодѣјствовању“ пронео се по читавом равном С |
.</p> <pb n="152" /> <p>Видила је, да у његовом срдцу букнуло бијаше чуство, које је њу саживал |
због раскошности и разпустног живота у његовом дѣлокругу, и преда по свом увѣрењу нама сва доб |
дрит је очекивао мирно одговор; на лицу његовом није било примѣтити ни сѣнке жеље какове, да јо |
дика вршачки)...{S} То је таман вода на његову воденицу...{S} Живковић ће (темишварски владика) |
немогаше му нико ништа.</p> <p>„Али на његову несрѣћу главно-командујући генерал примѣти при о |
вило ђаче, што га је Ленка за Теофана и његову ћелију била питала.</p> <p>Одмах се сви, кои неб |
о.“</p> <p>О. Теофану играло је срдце у њедрима док је ово слушао.{S} То је манастир, каква га |
а псовка ни опомињао је своје коње врло њежним изразима љубави и старања: хајде рано, хајде гол |
и с очима пуним суза, проговори меко и њежно:</p> <p>„Сестро, оди на срдце брата?“</p> <p>У ов |
</p> <p>У колико су дакле тѣлесне дражи њезине у срдцу калуђера пламен страсти разбуктавале, у |
а и струја зрака одговорише свѣтлости у њезиној глави и струји у њезином срдцу.</p> <p>Нов се ж |
ше свѣтлости у њезиној глави и струји у њезином срдцу.</p> <p>Нов се живот роди у њој.</p> <p>С |
/p> <p>Кад је онај наздрављао, чује ђак њеки шум на басамаци и баци очи тамо.{S} У који пар она |
и жучи, изпуњен мржњом, горчином, презрѣњем свѣта и људи, неимајући никога, да га тѣши, да <pb |
м намѣрама, који га осуђиваше и с презрѣњем на њега погледаше, који му и послѣ смрти спомен међ |
а истина, што је господин адвокат реко, њему нису никога ни затворили а камо ли обѣсили,.. али |
Печеновић на то спао, да гули сиротињу: њему је бог дао да може поштено живити: па ако може пом |
е кад деси.{S} Недиже тај нос у звѣзде; њему је паор човѣк као и други господар.. он с нама и ј |
чито се стане игуман домаћин мувати.{S} Њему небијаше право, да се у манастиру чује банда.{S} В |
лије био, нити је кад за њу запитао.{S} Њему је једно вече пре више месеци дошло писмо, уз које |
наслов: „новог Дамаскина сладкопѣвца.“ Њему су нудили епископство, али он га не прими.</p> <p> |
исто уврѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему трѣба каква информација. „Знам ја те ствари боље, |
ило је овдѣ“ показујући на чело, као да њему нетрѣба ни пера ни мастила, јер све добро запамти. |
заостати има, којег ће дужност бити за њему вручену свету обитељ непресѣчно старати се и о нап |
„Е па кад он мени прашта, праштам и ја њему... и нека буде тим наша ствар свршена.“</p> <pb n= |
ик од камена изрезан. <pb n="147" /> На њему није било видити знака живота, осим што су му очи |
ао.</p> <p>Покаже му комад земље, да на њему засади крстообразно велики шљивик са 11.000 комада |
аменит је ради побѣде, коју је народ на њему задобио, пошто су ту пунктови будимске инштрукције |
дила таквога архимандрита.{S} Све је на њему господски, и хаљине и персона и начин.{S} Не као о |
{S} Останите на том путу, напрѣдујте на њему; нећете се покајати.{S} Будите прави, будите чести |
Грбићу, шта учини тужан!“ проговори сад њему. „Ти си убио и њега и себе!“</p> <p>Грбић се на ов |
ити, да се стари ред квари.{S} Добро је њему намѣстниковати: игуманство је за паметније главе.{ |
ари, или ракиџијници, или у соби, то је њему било све једно.</p> <p>Незнамо хоће ли што важити |
S} Теофан сам себи.</p> <p>Патријарх је њему увѣк говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је би |
ти да је духом оболѣо.</p> <p>„То да се њему као глави православне цркве у царевини до знања до |
и, да га протођакон што пита, окрене се њему и рекне: „Заповѣдајте пречестњејши господине?“</p> |
врата, да види куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека пред врати, да му неулази у собу. |
лѣпа Ленка све јаче за њим разгарала, и њему приближивала.{S} Он је видио, да му је кћи богатог |
смири, учини се једном од дружтва да и њему ваља што рећи.</p> <p>Пило се подоста; није чудо, |
к њему.{S} Бог све види па ће судити и њему и мени!“ </p> <p>Ђак оде, стража код врата остане, |
химандрит запита на ово: „А јесте л’ ви њему казали, да је из своје ћелије непусти?“</p> <p>Ко |
ме, да се мало и развесели: али онда ми њему недамо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо |
потворити.{S} Нож у руци није се баш ни њему самом допадао, а што се могло ту подметнути и нала |
то какав агресивни корак калуђера проти њему, па се и зачуди и разљути. „Па куда би! ако смѣм п |
л’ тако Крсто?“ запита првог свѣдока к њему окренушви се.</p> <p>„Остави Крсту на миру.{S} Ми |
а се одмах отворе и архимандрит изиђе к њему сасвим готов за пут.</p> <p>„Ево, вис. преч. госпо |
е Станковић велики пријатељ био, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се закалуђери?</ |
њега на колѣна, дигне оклопљене руке к њему, и изумирућим од пресилног чуства гласом повиче му |
n="165" /> наклоност са њихове стране к њему, стало га је по свој прилици митре, а нарочито јед |
д сам му <pb n="41" /> реко да хоћете к њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га неудавите! |
идајући.</p> <p>Куварица окрене главу к њему, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари |
ему сам.{S} Он неће к мени, ја немогу к њему.{S} Бог све види па ће судити и њему и мени!“ </p> |
сачувати манастиру магнет, кои би ју к њему привлачио.</p> <p>„А најпослѣ има се осути манасти |
а шта је са о.{S} Митрофаном?</p> <p>К њему баш и хоћемо да приступимо.</p> <p>Кад је о.{S} Те |
о одговор настојатељев изпадне противан њему.{S} Али је он био спремљен за све послѣдице и исти |
аже.</p> <p>„Е, одговори архимандрит; о њему бих ти мого читаву зиму приповѣдати.{S} То је био |
ћу, па <pb n="274" /> ћу ти двѣ три и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из властита изкуства |
тињу.</p> <p>Дуго је врѣме протекло и о њему није се ни говорило, као да је умро.</p> <p>Времен |
се састати, и онда ћемо можда коју и о њему проговорити.</p> <p>Од епископа Хранислава остала |
ве стране приповѣдају се многе ствари о њему.{S} Ми ћемо једну споменути, која управо спада на |
ти потрѣсти, кад му кћери народа тако о њему говоре.{S} И ја имам радо покојног Видаковића, и д |
, то нам је познато из онога, што смо о њему мало прије чули.</p> <p>Други калуђери погледали с |
оћу, с драге воље; толико радије, што о њему немам толико говорити.{S} Али ћемо и то на сутра о |
рополита Станковића?{S} Кажите ми што о њему!“</p> <p>„Хоћу, с драге воље; толико радије, што о |
славом састати, и зато ћемо јошт коју о њему да наведемо.</p> <p>Епископ Хранислав имао је извѣ |
такт у свему.</p> <pb n="255" /> <p>„О њему су говорили, да је строг као Турчин.</p> <p>„0 јед |
много мање новаца.{S} Па што би то било њему противно?{S} Сваком своје.{S} Он покрива кућу, а ј |
д кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему сторицеју...{S} Зна он то добро, <pb n="242" /> па |
шта се све може изсукати из онога, што њему наврије да учини.</p> <p>„Он је дакле тога ради че |
земље на Горње-Карловачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово је |
уде, показао би њима Хранислав, да је у њему оживио други Стратимировић.“</p> <p>„Па то није не |
е и мушкима и женскима: сви су видили у њему за кратко врѣме архимандрита и сигурно су држали, |
оду јако у очи падало и велики утисак у њему изводило.{S} Али је свѣт ишо много више и рађе у ц |
богословију и благодѣјаније, у колико у њему учествују богословци.{S} Истина, да би семинарија |
олазише и из даље болестници на молитву њему у манастир; а мало послѣ почеше и болнике са стран |
тини и збиљи тих рѣчи посумњати.</p> <p>Њему дође пред очи сва криминална процедура.... и зној |
ван сфере, о којој ми говоримо.</p> <p>„Њему се пребацивало, да је осујетио извађање закључака |
фан је дакле послѣ тога сваке године на њен имендан у Бечкерек долазио, тамо код једног њеног р |
најпре у трапезарију.{S} Један цѣо зид њен представљао је велику слику, сцене из косовске битк |
тим к овим двома приближило.{S} Ленка и њен пратиоц окрену се к друштву али нерекну ништа.</p> |
>Али је Ленка другојачије мислила, него њен отац.{S} Њој се млади гимназиста јако допадаше, и ш |
</p> <pb n="199" /> <p>Са старом је ишо њен господин архимандрит.{S} Ленку је спроводио домаћин |
узама, које је за њим пролѣвала.</p> <p>Њен пријатељ гледао је кроз прозор, кад се Ленка на вѣн |
ертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то је супруга првог ок |
је игуманицом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по манастиру трче, и њега јавно отцем зову!{S |
а недаде дуго на себе чекати.{S} Ледена њена рука стегне прострѣљено срдце, а дах ноћи угаси пл |
ј бијаше повољан.</p> <p>Шта више љубав њена напрѣма новосадском пријатељу све је бивала јача и |
су друге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше највећма украшена.{S} Из ње се ишло у оне д |
една куварица, ваљда је наша прѣча него њена.“</p> <p>„Видим ја већ, куд се овде иде!“ дода Амф |
птица у клот улѣгла.</p> <p>Противници њени направили су јошт тре тога план, како да је добију |
постељи.</p> <p>Код ње су „били и опет њени најмилији, <pb n="319" /> брат и тетка.{S} Пред по |
ајнија и најузвишенија; а и иначе имају њени послѣдњи дани одсудан моменат за даљи течај ове пр |
/p> <p>Тако је и учинила.</p> <p>Али су њени противници рачунали као и она.</p> <p>Она ће доћи |
алуђери.{S} Ови сви осѣте као да су измѣњени.{S} Поглед на о.{S} Теофана и на утисак његове мол |
закључале?...{S} Том је крива тетка са њеним разговором о духови.“</p> <p>Дигне се с канапета, |
остане овај призор у њеној глави, прѣд њеним очима, убијајући у њој струју живота као она меду |
досадањем животу говорила.{S} Слѣдујући њеним мислима, морао је сам себи признати, да су му изг |
и, кад рекнемо, да се опет љубав жене у њеним прсима разгоре, и да јој се у самоћи жестока стра |
ила само нова храна за бујеће чувство у њеним нѣдрима.{S} Груди јој се преизпуне милином, и дрх |
ених заведенија, и за заступнике цркве, њених права и инштитуција и у народу и код владе.{S} Ба |
ѣ краја.</p> <p>Нећемо потање описивати њено стање.{S} Сваки га себи може лако представити.{S} |
писмо и стане га у себи читати.</p> <p>Њено лице непромѣни се ни цртицом.</p> <p>Присутност те |
по свој прилици јој је при постанку намѣњено да вѣчитом тајном остане.</p> <p>„Године 1834 или |
који с пламеним мачем стане прѣд врата њеног раја, те с једне страно дахом сгарајућег огња њу |
дан у Бечкерек долазио, тамо код једног њеног рођака одсѣдао, а у њеној кући са другим гостима |
ети, дође к сестри на нѣколико дана пре њеног светога, и остане нѣколико дана и иза праздника.< |
Архимандрит Партеније обрати се Ленки и њеној тетки.</p> <p>„Она госпођа што иде са домаћином, |
мо код једног њеног рођака одсѣдао, а у њеној кући са другим гостима тај дан прослављао.</p> <p |
кву младу лѣпу гошћу, ето га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будна, он јој погледи у очи и |
ѣрнија фотографија остане овај призор у њеној глави, прѣд њеним очима, убијајући у њој струју ж |
ли к свом срдцу, да слије душу своју са њеном душом, која се бијаше сва у љубав, у безграничну |
зне.{S} А ако није будна, а он приступи њеном кревету, па јој повуче за покривач, и једанпут и |
или је Ленка била за кафу, или кафа за њену глад... фруштук је био врло угодан.</p> <p>„Сад ха |
слушајући разговор, као да је чине примѣњивао закону, и тражио забрањено доле, за то је ћутио, |
те продаи за жито.{S} Тим сам сѣмена за њиве прибавио и хране за кућу спремио.</p> <p>— — „Куку |
ви, прњаворци, који су светој овој кући њиве орали, винограде садили, копали и жњели, брали и у |
и нацрта.</p> <p>Гимназија је остала за њим у горем стању него што је била.</p> <p>Резиденција |
оћи поквасила јастук сузама, које је за њим пролѣвала.</p> <p>Њен пријатељ гледао је кроз прозо |
азбије нос отцу еклисијарху, који је за њим стојао.</p> <p>Онај, што бија љоснуо о земљу, скочи |
ндрит није имао вѣре у ђаку, него је за њим полагано и сам пошо, сиђе се у подрум и стане на по |
ку.</p> <p>„Немој да недођеш,“ викне за њим патријарх, „ја теби морам дати реванж.“</p> <p>За о |
да одлази.</p> <p>„Мајору!“ повикне за њим патријарх.</p> <p>Мајор стане и окрене главу к патр |
пресуђујући.</p> <p>„Крив!“ одговоре за њим ови машући главом и одобравајући пресуду.</p> <p>„Д |
повлачио, то се лѣпа Ленка све јаче за њим разгарала, и њему приближивала.{S} Он је видио, да |
ду имућан у изображен трговац повиче за њим: „Коно! понесите пера и мастила!“</p> <p>Овим се ук |
саборној цркви.{S} Мушицки се набрзо за њим спусти у крило мајке земље на Горње-Карловачком гро |
ѣк је пазио да други један корак иду за њим, па је турао натраг онога, кои се усудио пред њега |
својој ћелији.</p> <p>Они други пођу за њим, и стану га нудити да иде у брашнару. „Та идите о.{ |
немо са једним старим знанцем, пак и са њим на смртној постељи: али јо велика разлика између жи |
/p> <p>К том је долазило, да је ту прѣд њим стојала не само најдражестнија жена, него је с ње с |
, колико мој.{S} Ви јошт већу снагу над њим имате него његов настојатељ, ма да му је брат рођен |
ане код стола сѣдио је протођакон, пред њим хартија, перо и мастијоница.</p> <p>Изтрага се дакл |
је! — Јеси л’ ти?“</p> <p>И доиста пред њим је лежао о.{S} Амфилохије, кога наша приповѣтка доб |
е патријарх ово говорио, стојао је пред њим о.{S} Теофан сасвим забезекнут.</p> <p>Њега су патр |
ама.</p> <p>С друге стране стојаше пред њим лѣпа, жена, цвѣтућа, сваке милоте и дивоте пуна, са |
о.{S} Теофан уђе.</p> <p>На столу пред њим лежала је повѣстничка плаветна марама за нос и среб |
љеним, од свѣта остављеним.</p> <p>Пред њим бијаше дошо глас, да је нѣки особењак, с којим се д |
је мало митрополисао.{S} Па ипак се под њим појави гибање новога живота у свештенству и калуђер |
ио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало смока, што бијаше том |
ив вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} Кад дође прилика, |
исли.{S} Писати му немогу... говорити о њим неби било сходно; и за то вас молим да му кажете, д |
у до кола и мишљаше понудити Ленку да с њим на његови коли иде; али се ова већ бијаше са госпођ |
е на путу они, који позвани бијаху да с њим заједно раде, да се изведе; да ниже њега нема нико |
вори архимандрит.</p> <p>„Доћићу и ја с њим; имам и онако посла <pb n="161" /> у Митровици, а в |
и, да даде господину своју руку и иде с њим, а она ће са госпођом Пуљиницом за њима.</p> <p>Гос |
писмо из руке о.{S} Теофана.{S} Изиђе с њим из своје собе, закључа је и сиђе се на кола.</p> <p |
о отче намѣстниче“ рекне овоме и пође с њим кући.</p> <p>Један од дружине, по изгледу имућан у |
људско створење, које га разумѣ, које с њим једнако осѣћа, које га из чиста срдца љуби, из неко |
са мном, нека <pb n="243" /> се куцне с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио принети ча |
ори епископ. „Ја сам га и звао, да се с њим мало разговорим о тој саблазни у Ј...“</p> <p>„Ту ј |
управо сестрински свога брата; она се с њим уздизала над обичним животом; она се с њим поносила |
уздизала над обичним животом; она се с њим поносила.</p> <p>Послѣ оне болести била је увѣк сла |
ои му један за другим долазаше, те се с њим куцаше.</p> <p>Кад се пѣсма, свирка и куцање сврши, |
зом су ћутали као заливени; кад су се с њим сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан.</p> <p |
вните отца намѣстника, па дођите и ви с њим.“</p> <p>Овдѣ ће наши читатељи запитати: „Да збиља! |
слѣ, колико ја наше манастире познајем, њима ваља само добру управу и ваљане управитеље дати, п |
фан и отац Амфилохије, како је било.{S} Њима се може највише вѣровати.“</p> <p>О.Митрофан и о.{ |
ра нико ни знати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скувала у двору, знам да ће |
ађа калуђера, да им мантије све лете за њима.</p> <p>„Сад ће бити, шта ће бити“, повиче админис |
њим, а она ће са госпођом Пуљиницом за њима.</p> <p>Господин архимандрит сведе стару госпођу д |
е и пође за онима.</p> <p>„А ми ћемо за њима као стари пријатељи,“ рекне госпођа Пуљиница архим |
а окружног предстојника; оне двѣ што за њима иду, то су супруге окружних и срезких политичних и |
каруце лагано спѣшиле Карловцима, а на њима су се чланови комесије враћали кући, носећи доста |
више господара у једној гомили, а пред њима Печеновића.</p> <p>Мора да га бијаше когод дирнуо, |
тану касом, и пођу кораком.</p> <p>Пред њима се појави ред дивних јабланова уз чисту цесту, кој |
ати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њима што противно учинио, па ето му тешке главобоље.</p |
м дигне обадвѣ руке у висину, и покрије њима лице, на ком се тежак бол душе огледаше, уздахне д |
њиховој правој цѣли опет поврате, да се њима принадлежећа добра јавном народном управљању вруче |
љао, па онда оштро проговори: „Показаће њима Печеновић, шта је <foreign xml:lang="la">major</fo |
буде, што би ваљало да буде, показао би њима Хранислав, да је у њему оживио други Стратимировић |
ки подпуну слику управе, коју смо хтѣли њима фотографисати.{S} Фотографија је управо вѣрна... о |
ико пријатељство манастиру, па и ја сам њима ту радост учинио, да виде своје слике у манастиру, |
ѣк је власт у фундације завиривала, и о њима разпитивала и наредбе доносила.{S} А у те власти с |
неиду ми из главе, па сам и сада баш о њима мислио.“</p> <p>„Тамо има више знаменитих ствари,“ |
о, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, — п |
/p> <p>„Е па то ваља сада да се мало по њима обазрѣте, барем по најближима.“</p> <p>„Ленка хоће |
ћи у ову стровале, те подобро опрље, то њима није ништа.</p> <p>У ову врсту овакових Бахусових |
ео, и извади из њега нѣке хартије.{S} С њима приступи протођакону, нађе једно место и покаже му |
ме из једнога гласа „Многаја лѣта“, а с њима заједно као пратња засвира банда, и загрме звона т |
ка, па је сасвим наравно да гледе, да с њима у добром пријатељству живе.{S} Нѣки пут дођу сви с |
у узме, па онда смо на правом путу да с њима прођемо, као оно што смо прошли са манастирским и |
проговори: „Заповѣдајте горѣ,“ и пође с њима к степенима, кои вођаху на дрвени доксат.</p> <p>У |
и тамо код њих коље их и пече, па се с њима части и пои.</p> <p>Срѣде и петка недржи, тако ист |
и аговања.</p> <p>— — „Намучио сам се с њима кроз 3 године, и до ситости набочио; оставим дакле |
поступање калуђера, па тако паде и он с њима у један кошар.</p> <p>„Кажем ја, да неће добро бит |
} Чисто нам је било мило, како си био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си опет стару кожу |
велике грунтове...{S} Но кад ви тако с њима поступате, ми ћемо нашу крајцару на што боље и пле |
ѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп, сунце пригрѣј |
им џепове, да им ни мрвица хлѣба неће у њима заостати... имаће ту посла и вицишпан и седрија... |
но њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ће се напунити, |
врло ризично за главу, која би се међу њима нашла у оном моменту, кад им се ваљало састати.</p |
прими управу црквену у своје руке.{S} С њиме ћемо се састати, и онда ћемо можда коју и о њему п |
ного пута <pb n="187" /> знаш ни била с њиме.{S} Једаред дваред десило се да сам га нашла код К |
шта му управо чинити ваља; да у реду с њиме војују људи, који мисле, да су манастири грађени, |
војој цѣли да поврате, <pb n="109" /> и њина добра јавном народном управљању предаду.{S} Јест.“ |
а врата, узме к себи кључеве, а ђацима, њих двоици, од коих је један свршен човѣк био, проговор |
је овѣчили!</p> <p>„Њих је калуђерство, њих је манастир до оних висина довео.</p> <p>„Но све су |
е школе три учитеља.</p> <p>Доплатак за њих по 500 Ф. на сваког, износио би. . . . . . .{S} 150 |
ицима, и сродницима твога супруга доста њих, који на то имају право.... барем веће право него ј |
вакога ђаво однети који се усуди против њих говорити, радити, учити.{S} Хајде, Сава није далеко |
х дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њих изишо, и дочека их љубезно.</p> <p>Видило се да су |
ои начин разкошну.{S} Али онда трѣба од њих искати, да својој задаћи подпуно одговарају.{S} Сва |
штином торжествено обвезали одређене од њих своте све дотлѣ приносити, док им приход бар онакав |
м се!</p> <p>И нехотице понесе сваки од њих руку к бради и повуче је прѣко ње, па један за друг |
а нисам смѣо псовати; а сад смо опет од њих далеко, па може поднети.“</p> <p>Сад тек схвате гос |
{S} Теофан рођака, и тако се смѣсти код њих, док се састане са адвокатом и док га овај научи, ш |
уме козлиће и друге печенке, и тамо код њих коље их и пече, па се с њима части и пои.</p> <p>Ср |
о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да више њих и у полу само тако светитељски служе.“</p> <p>Патри |
Теофан; али од те наше господе има више њих, <pb n="11" /> кои мисле као ја, па неће допустити, |
ијаху подобро проредили.{S} Већ се више њих нађу које под столом, које на поду; а неки се удеси |
и мужких и женских, међу овима највише њих у званичним одорама са златним јакама.</p> <p>Кад г |
ана и на утисак његове молитве бијаше и њих очистио, узвисио и просвѣтио.</p> <p>У тај мах позн |
„великом входу“ са светом тајном прѣко њих прекорачи.{S} И за чудо, сваки, ком је молитву очит |
тврдо казали, да хоће!“</p> <p>„Ми смо њих час пре позвали, да кажу, је ли истина, што сте ви |
али дакако онако фино, јест, како је по њих добро!“</p> <p>Владика није мого да се од чуда повр |
.“</p> <p>„Пак што неидете у врбонку по њих?“ рекне патријарх мало посмѣшљиво. „Развијте калуђе |
олико писаних табака, па онда гледећи у њих, начне даље говорити: „Видите само.{S} Цар је потрд |
тановите манастире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдн |
ца Митрофана састати имале, главом међу њих доспѣо.</p> <p>Шаке Митрофанове приближивале су се |
х дана били смо све у манастири и близу њих, па нисам смѣо псовати; а сад смо опет од њих далек |
архиепископи име своје овѣчили!</p> <p>„Њих је калуђерство, њих је манастир до оних висина дове |
обра јавном народном управљању вруче, и њихов ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак да се у обшти |
бива и самим војничким стратезима.{S} И њихов план, кои у почетку акције или јошт и пре те нацр |
калуђера руке своје дигне, неће нико у њихов ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да |
таоцима ствар мало разтумачити, да могу њихов смѣх разумѣти.</p> <pb n="47" /> <p>Печеновић ниј |
мро, мати ми се упокоила: ја сам једина њихова наслѣдница.{S} Мој муж се такођер преставио.{S} |
и ваши прејемници одкијавати: и онда ће њихова клетва пасти на ваше гробове и душе.{S} Јест.{S} |
чиваше.</p> <p>Ова кад опази калуђере и њихова пакостна, лица, отрѣзни се од свога заноса, попр |
симпатичка <pb n="165" /> наклоност са њихове стране к њему, стало га је по свој прилици митре |
тичкој а и судбеној струци заузимаху, и њихове супруге, сестре, кузине, и својаке.</p> <p>„А, т |
били.</p> <p>Наравно да се и он трудио њихове жеље погодити и изпунити.</p> <p>„Ако изволите, |
ожијег, а друга тако звана браћа, да су њихове слуге и оруђе; да врховна управа задатак свој са |
нашој Фрушкој Гори!{S} А руске лавре са њихови 300 калуђера немогу бити узори за нас.{S} Ми смо |
администратор, <pb n="93" /> братија, и њихови свѣдоци преслушају, а разумѣо је био, да се наст |
су калуђери по прњавору и селу трчали и њихови коњаници у <pb n="30" /> потѣру летили, и сви од |
и дужност народа изискује, да се монаси њиховој правој цѣли поврате.</p> <p>Онда се нарочито же |
њиховом чину неприличним дѣлом баве, к њиховој правој цѣли опет поврате, да се њима принадлеже |
редити извѣстна плата, која да одговара њиховом позиву и снаги манастира, па нека се употрѣбе у |
упили, и само се са економијом и другим њиховом чину неприличним дѣлом баве, к њиховој правој ц |
отровано, ја ћу јести; грѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се кратким путем свега покора осло |
другојачије мислила, него њен отац.{S} Њој се млади гимназиста јако допадаше, и што се овај ви |
у увѣк уза се.{S} Чинило се да стоји на њој написано: <foreign xml:lang="de">omnia mea mecum po |
, Сава није далеко, ми смо до поноћи на њој, а тамо нас чека пријатељ <pb n="145" /> са чамцем, |
је архимандрит.</p> <p>„А како се може њој допустити да се закуне“ стане мудровати Митрофан. „ |
је шта на поштене људе.{S} Али ја ћу се њој осветити, већ ако небудем жив.{S} Куварица је код т |
и и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много повољније.{S} Колико се трудила да заборави н |
ма својима могла дати онај правац, који њој бијаше повољан.</p> <p>Шта више љубав њена напрѣма |
" /> брат и тетка.{S} Пред подне дође к њој један млад човѣк, и донесе јој нѣко писмено.</p> <p |
у манастир, него јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој мног |
на госпођа.{S} Ходи да ми мало повише о њој кажеш.“</p> <p>Калуђери гледаше, шта је то, да архи |
Управитељ се згрози кад уђе у собу и по њој прегледи.{S} На кревету је лежао човѣк — да је човѣ |
p>„Па пуцкало је по соби као да неко по њој иде...{S} Учинило ми се, да се ова врата, отварају. |
радим.{S} Надам се имати обилно свега у њој.</p> <p>— — „Кречану дадох спалити.</p> <p>—- — „Зд |
„Прегледах кућу.{S} О чуда!{S} Ничега у њој небијаше, као да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, |
загрљаја јошт једнако бучила, као да у њој млин на два кола меље.{S} То га све примора да оста |
се ја са тетком не пољубим?{S} Та ја у њој видим своју мајку, и ево Ћу је као такову из свег с |
аси главу, која му горијаше као да је у њој жива жеравица.{S} С тешком муком заустави крв, и ра |
из ове приповѣсти она појава, која је у њој можда најсјајнија и најузвишенија; а и иначе имају |
и покаже јој сѣницу од дивље лозе, и у њој клупу. „Ово је капела за најсрѣћније врѣме човѣштва |
зином срдцу.</p> <p>Нов се живот роди у њој.</p> <p>Стара тетка устала је одавно, и прислушкива |
ој глави, прѣд њеним очима, убијајући у њој струју живота као она медузина глава.</p> <p>„На зд |
праву придворној комисији.{S} Био сам у њој двѣ године.{S} При полазку оставио сам хране од сва |
а у њу завири; кад је умро, није било у њој ништа видити.</p> <p>Ко је био код њега кад је умир |
е на госпођу Ленку, „па може манастир у њој добити добру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣб |
ећ, куд се овде иде!“ дода Амфилохије. „Њој се држи страна.{S} Ми смо само прости калуђери, а п |
ењем показао по све оправданим.</p> <p>„Њој је тешко — и мени је!</p> <p>„Али другачије неможе |
атлије наклоњена, пак се и његово срдце њојзи све већма отварало: али није било часа, кад му ни |
тако му је недаде да ју цѣлива, него га њом мало гурне од себе, па онда избаци карту, коју је в |
собу.</p> <p>Отац Амфилохије потрчи за њом, али не могаше у собу, јер се она бијаше опрла из н |
ускори кораке, и да иде барем близу за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да в |
шега о.{S} Теофана, госпођи Ленки.{S} С њом се морамо јошт једаред састати, јер нам неби нико о |
т. „Кад дође к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда |
рекне о.{S} Теофану.</p> <p>Овај пође с њом. „„Допустите да вас и ја изпратим, кад већ није дру |
усрѣћила, кад су се Митрофанове шаке с њом сукобиле.</p> <p>Лупа је била истина мања него да ј |
чекала, да Ленка остави писмо и да се с њом разговара, али тога недочека.{S} Остави је дакле не |
но.</p> <p>На то јој пружи руку да се с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле слике архимандритове прел |
азговор са старом тетком и забавио се с њом.</p> <p>Ленка се придружи архимандриту Партенију, и |
у је очи затворила.{S} Тетице, ја сам с њом позната... па сам је толико пута изгрлила и изљубил |
!“ примѣти архимандрит, пак пође и он с њом.</p> <p>Лаким скоком сиђе се госпођа са првога спра |
ства!{S} Сад црква живи за мене а ја за њу.{S} Али је неизмолована!</p> <p>— — „Узмем пут под н |
е кад код те ћелије био, нити је кад за њу запитао.{S} Њему је једно вече пре више месеци дошло |
гуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу најлѣпши и најмилији.</p> <p>Стара тетка и брат Тодо |
дрекла „мира и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу су ови часови били часови чистог духовног уживања, к |
и онако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p> |
ма из њега.“</p> <p>Тетка избечи очи на њу.</p> <p>Она ју небијаше разумѣла.</p> <p>Архимандрит |
="172" /> <p>„Ако сам и послѣ и увѣк на њу мислио, „али је овај спомен био чист, сјајан, и у ве |
уком.{S} Најпослѣ управи атак управо на њу.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка, да имаде духо |
ти.{S} Ја стојим добар, да неће нико на њу ни зинути.“</p> <p>Ленка се није ни обзирала, него ј |
га мѣста годила ми је души, кад само на њу помислим.{S} Ноћне службе божије дизале су ми душу у |
свемогући нека излије своју благодат на њу, и нека јој подѣли крѣпост, да те штити и одбрањује |
те с једне страно дахом сгарајућег огња њу од улазка у рај живота одбије, а с друге стране калу |
ом срдцу букнуло бијаше чуство, које је њу саживало.</p> <p>Познала је, да је дужност побѣду од |
е барем близу за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочекамо,“ проговори |
p> <p>Домаћин покушао је више пута да и њу у шалу уведе, али му није пошло за руком.{S} Најпосл |
ође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу пустили од нас тако брзо...{S} То неби било нимало л |
уцаће свѣт од нашег покора.“</p> <p>„Ти њу пуштај из твоје ћелије, а друго је моја брига,“ одго |
мње, и ђак изнесе празну чинију, кад по њу опет дође.</p> <p>Дође вече и ноћ.{S} Стража се пред |
<p>За живота није ником допустио, да у њу завири; кад је умро, није било у њој ништа видити.</ |
ање приличи, и нѣшто мало худна зрака у њу пустило.</p> <p>Управитељ се згрози кад уђе у собу и |
шле напоље из његове собе него што су у њу ушле.{S} Одмах за тим дозове <pb n="59" /> свога пос |
е у собу осѣти да ју глава боли.</p> <p>Њу је дочекала тетка, материна сестра, с којом је у Мит |
ама на стол, те хркаху у славу бала замѣњујући клавир, или веркл, или тамбурицу.</p> <p>И отац |
кобног бухара.</p> <p>„Шта је за бога, о.{S} Митрофане,“ повиче кад ближе дође, и увѣри се да |
е гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, о нашим пријатељима?{S} Ево, дам руку, ако га сви нехва |
вори.{S} Пупољак онога небескога цвѣта, о ком смо мало више говорили, разпучи своја нѣдра тој с |
овдѣ недирнуту, пошто стоп изван сфере, о којој ми говоримо.</p> <p>„Њему се пребацивало, да је |
есу наше цркве у православне манастире, о свом трошку....{S} Немате разлога, да ми узкратите до |
да — еклисијархом!</p> <p>— — „О срѣће, о блаженства!{S} Сад црква живи за мене а ја за њу.{S} |
тога, да се познати и пријатељ и онај, о којим манастир у одношају стоји, прими, и дочека: без |
бијаше примио, кад је болестник дошао, о тим налогом, да му га преда, ако толико дође к себи, |
а се бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст живота!</p> <p>Ко ју је мирним духом |
женију чита!{S} Хоће л бити тако добро, о.{S} Теофане.{S} Шта мислиш?“</p> <p>„Мени се чини, да |
а видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст живота!</p> <p>Ко ју је |
</p> <p>Овим преда протођакону изправу, о којој бијаше говор.</p> <p>„А ви ћете сад на сва моја |
а чланови вечерали су и отишли спавати: о самој ствари није се рекло ни рѣчи.{S} Само је архима |
каже.</p> <p>„Е, одговори архимандрит; о њему бих ти мого читаву зиму приповѣдати.{S} То је би |
доведу: али се ови врате <pb n="44" /> о празним рукама.{S} О. Теофан бѣше се тако пожурио, да |
рате <pb n="44" /> о празним рукама.{S} О. Теофан бѣше се тако пожурио, да га нико није мого ст |
отѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми смо добри доктори, што се тога тиче.{S} С нама ни |
ељу, али му је овај недаде цѣливати.{S} О. Теофан учини на то своје метаније, као да је рукоцѣл |
је тѣло пати и мучи) буру покренути.{S} О. Теофан бијо је млад човѣк; он је постио по пропису м |
</p> <p>Подне је већ било превалило.{S} О. Митрофан уморен од многога хода сѣдне на један сув х |
!“</p> <p>На то благослови медалију.{S} О. Теофан метанише и прими клечећи медалију у своје рук |
других.</p> <p>— — „Прегледах кућу.{S} О чуда!{S} Ничега у њој небијаше, као да је бујица све |
n="133" /> пута реко би и нехотице:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у |
опет нехотице изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калуђере с |
високопречестњејши господине,“ уђе овдѣ о.{S} Теофан у рѣч архимандриту.</p> <p>„Мени игра срдц |
до степена.</p> <p>„Никад се није послѣ о том епископу ни најмањег гласа чуло, који би на унију |
прави узрок, за што је настојатељ послѣ о.{S} Теофана окривио.</p> <p>Архимандрит запита на ово |
глас моје душе, таласање мога нѣдра! — О, ја сам много, много тебе ради препатила!“</p> <p>На |
S} За духовника искала се бѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годинама, млад и та |
шклоцне брава на владичиним вратима, а о.{S} Теофан сав се стрѣсе, мислећи да ће можда сама Ек |
је од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни трага.</p> <p>Можда је умро |
је био особито изучен у овој вештини, а о.{S} Теофан имао је велики таленат за то, те је учитељ |
избере стромове, који се имају сѣћи, а о.{S} Митрофана бијаше повео, да му их покаже и означи, |
њега.“ Овдѣ мало застане архимандрит, а о.{S} Теофан уздахне, погне главу и упрѣ очи пред себе. |
ад смо готови.“</p> <p>На то сви оду, а о. намѣстник дркћући које од зиме које од раздражености |
имандрит се насмѣје својој приповѣдци а о.{S} Теофан у пуној збиљи одговори: „Јест, кад би само |
ачког.</p> <p>Мало за тим уведе Варнава о.{S} Теофана.</p> <p>Овај метанише три пута и пољуби в |
већ се почео разносити глас, да молитва о.{S} Теофана више помаже него рецепти доктора Фурјаков |
, јер и служба <pb n="251" /> и молитва о.{S} Теофана доносила је сваки дан то већи приход мана |
се с одговором.</p> <p>„Но?“ запита га о.{S} Теофан.</p> <p>Јосиф се смѣшио.</p> <p>„Шта вели |
тимировића.</p> <p>Једно вече замоли га о.{S} Теофан, да му што више о том славном митрополиту |
долазимо племенитодушној сестри нашега о.{S} Теофана, госпођи Ленки.{S} С њом се морамо јошт ј |
славе стигне наредба од митрополита, да о.{S} Теофан оде у манастир П. Г. и предузме тамо као н |
лнике са стране у манастир доносити, да о.{S} Теофан на „великом входу“ са светом тајном прѣко |
тријарх се сав у лицу промѣни, тако, да о.{S} Теофан одједаред умукну.</p> <p>„Сабор!{S} Сабор! |
ти!“</p> <p>Она изрече ове рѣчи тако да о. намѣстник није мого ни најмање о истини и збиљи тих |
ало.</p> <p>„Фрушкогорски светац!“ дода о. еклисијарх показујући руком на о.{S} Теофана.</p> <p |
разлога, да ми узкратите допуст,“ дода о.{S} Теофан озбиљније.</p> <p>„Недам у пркос!“ одговор |
о ли се ми јошт видити?“ запита госпођа о.{S} Теофана.</p> <p>„Доћићу сутра к теби“ рекне овај, |
ки лако знати, каква је ова ноћ била за о.{S} Теофана.</p> <p>Свака црта призора, у ком су биле |
се онда дубоко поклони и рекне: „Хвала о. намѣстниче; сад смо готови.“</p> <p>На то сви оду, а |
позорност обоице.{S} Медалија је висила о бѣлој пантљики.</p> <p>„Ево ти је, с мојим благослово |
ати за једног спахију.{S} Је си ли чула о банатским спахијама?“</p> <p>„Нисам!“ закикоће подвор |
ма и сам премишљавао, и са другим људма о том разбирао; ако можеш и ако си справан, а ти ми каж |
ктичне послѣдице овога; друге у мислима о.{S} Теофана, да у интересу манастирског нижег клира н |
, да смо се ми послужили само мемоарима о.{S} Теофана, а ако ком устрѣбају мемоари ког другог н |
осѣте као да су измѣњени.{S} Поглед на о.{S} Теофана и на утисак његове молитве бијаше и њих о |
> <p>„Ова дивља светиња“ — мислио је на о. <pb n="168" /> Теофана, — „може ми начинити скандал |
хоћете л’ се заклети на оно, што сте на о.{S} Теофана казали?</p> <p>„Ја хоћу“, одговори брзо А |
чи узправи.{S} Јошт једанпут погледи на о.{S} Митрофана и запита: „Је ли доиста мртав?“</p> <pb |
не очима, и покаже подмитљиво главом на о.{S} Теофана и Ленку.</p> <p>„Играју се цица-маце,“ пр |
дода о. еклисијарх показујући руком на о.{S} Теофана.</p> <p>„А ено му светитељке!“ примѣти о. |
у свѣту: за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“</p> <pb n="32" /> <p>„Је ли |
позове новога свѣдока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру држали.</p> <p>„Ето нека к |
ер!“</p> <p>Печеновић се окрене и позна о.{S} Теофана. „ А, ви сте, отче намѣстниче!{S} Које до |
то бијаше куцнуо.</p> <p>По гласу позна о. намѣстник ђака манастирског.</p> <p>„Шта хоћеш Јосиф |
пита ју једаред брат, да чује; како она о том мисли.</p> <p>„ А мораш ли ићи Тодоре?“ запита га |
а једно јутро огласе манастирска звона о.{S} Гаврила бившег манастирског администратора, а ује |
пуној гали ту са орденом златнога руна о врату.</p> <p>„Исто тако под патронатством краља дишп |
срдачнога сучуства и подпунога уверења о помоћи свише.{S} А кад је своим епитрахиљем закрилио |
726. водио се бој између народа и клира о упливу онога у црквену управу.</p> <p>Повѣстнички мом |
ноћи, и сваки ће запитати, а шта је са о.{S} Митрофаном?</p> <p>К њему баш и хоћемо да приступ |
ељи запитати: „Да збиља!{S} А шта је са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јошт у аришту и под стражом |
браћа прошла, а сад ћемо се забавити са о.{S} Теофаном, на кога смо задатак ове приповѣсти метн |
b n="352" /> разговору патријарховом са о.{S} Теофаном.</p> <p>Патријарх је дуго говорио о свом |
ељем манастира — —-, састане се тамо са о.{S} Митрофаном, кога бијаху премѣстили у тај манастир |
о говорили.</p> <p>Кад опазе госпођу са о.{S} Теофаном и архимандритом, ступе на страну, и глед |
мо тај дух опазили већ и у разговору са о.{S} Теофаном.</p> <p>Митрополит Станковић био је већ |
ступи у собу.</p> <p>„Ко та?{S} Запита о. намѣстник колико могаше мирније. „Ко та, ко та!“ дре |
код доктора?“</p> <p>„Секулића?“ запита о.{S} Теофан несѣћајући се, шта означује патријарх тим |
..</p> <p>„Шта велите господине“ запита о.{S} Теофан, који није разумѣвао шта то све значи.</p> |
ео.</p> <p>„Шта се ради на пољу“ запита о.{S} Теофан кротко.</p> <p>„Духовник је отишо у Карлов |
је на то циљало.{S} За то благо запита о.{S} Теофана даље: „А шта је то било?“</p> <p>„Ако доп |
није на то ништа рекла, јер није ништа о том чула; али се то приповѣдало дуго времена у Карлов |
невника,“ па зна шта ће рећи повѣстница о патријарху.{S} А знаш ли ти, шта сам ја све учинио ср |
p> <p>Овако је мислио епископ Хранислав о стварима, којих је ради о.{S}Теофан долазио, да се ту |
патријарх, кога <pb n="341" /> је позив о.{S} Теофана на повѣстницу очевидно дубоко потрѣсо.</p |
емо познати из питања патријархова, кад о.{S} Теофан ућути.</p> <p>„Кажи ми право о.{S} Теофане |
нском одѣлу, и продужи свој посао и кад о.{S} Теофан уђе.</p> <p>На столу пред њим лежала је по |
у руку, и изпрати га напоље.</p> <p>Кад о.{S} Теофан изиђе од адвоката оде у Јовановоску порту, |
образ израз пуне озбиљности.</p> <p>Кад о.{S} Теофан свој говор заврши, продужио је архимандрит |
а ти Теофане! умирем мирно.“</p> <p>Кад о.{S} Теофан види, да је овај сиромах свршио, онда се д |
овору нашега народа.{S} И будући да сад о.{S} Теофан приступа лично администратору митрополије, |
"SRP18730_C25"> <head>25.{S} Гдѣ је сад о.{S} Теофан?</head> <p>Увѣрен сам да ће многи од моих |
Шта се чиниш луд кад ниси?“</p> <p>Сад о.{S} Теофан схвати прави смисо патријарховог питања.{S |
к прозору и натраг, па онда стане пред о.{S} Теофана и запита та строго: „Шта хоћеш, оче!“</p> |
анастирима више калуђера!“ и стане пред о.{S} Теофана изазивајући га и држањем и гледањем.</p> |
рх тргне натраг.</p> <p>Он се окрене од о.{S} Теофана, оде на прозор, постои мало тамо премишља |
је настојатељ све једнако ћутао, позове о.{S} Теофана, да он одговори.</p> <p>О. Теофан одговор |
да архимандрит наједаред тако признаде о.{S} Теофана.</p> <p>Питали су се очима, но нико незна |
у коњи добри.“</p> <p>То рекне и одведе о.{S} Теофана к писаћем столу.{S} Зазвони и каже ђаку, |
дошла.“</p> <p>Овако говорећи, приведе о.{S} Теофан своју познаницу ближе к столу, и посади је |
жена удари на ово у плач, клекне преде о. намѣстника и стане га заклињати и преклињати, да је |
е више могла кришом до манастира, и оде о. намѣстнику.</p> <p>Но будно око стражара опази је, и |
>Онда је била болестна.{S} Касније буде о.{S} Теофан у други манастир премѣштен.{S} Она се бија |
а заплавила, ушука се у манастир и дође о. намѣстнику.</p> <pb n="21" /> <p>Од овога се није пл |
бе да се једва чуло.</p> <p>На ово пође о.{S} Теофан к патријарху да му цѣлива руку, но овај му |
јер је патријарх Јосиф заиста, што каже о.{S} Теофан, светитељски служио.</p> <p>„У школу за цр |
{S} Ко незна те болове душе, тај неможе о боловима говорити... <pb n="142" /> Но сад хвала Богу |
јглавнијем нашем сабору од 1790. долазе о тој ствари закључци, које је цар Леополд II. потврдио |
егледи мртво дѣло, те констатује, да је о. <pb n="313" /> Митрофан умро од пушке, која му је зр |
е администратор манастира увѣрио, да је о.{S} Теофан сасвим миран и скроман, и да доиста онако |
је кужан.</p> <p>Наравно је било, да је о.{S} Теофан осѣћао, као да нема никог на свѣту; учини |
тор манастирски већ је имао глас, да је о.{S} Теофан био код администратора митрополије, па је |
трѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове послове идуће зиме на највеће задовољс |
ом опадао.</p> <p>„Један дан, као да је о себи мислио, проговори свом дворнику: „Али ко је мене |
охађање трагично свршило.</p> <p>Шта је о.{S} Митрофан даље радио, то му управитељу није било п |
лѣ премучи муку, и проговори: „Е кад је о.{S} Теофан признао сам, да је погрѣшио, нећу ни ја да |
зе (најосѣтљивија биљка).</p> <p>Кад је о.{S} Теофан ову епизоду свршио, проговори владика у на |
ш и хоћемо да приступимо.</p> <p>Кад је о.{S} Теофан био намѣстником и управитељем манастира — |
узети старѣшину својим идејама, које је о задаћи калуђера и манастира имао: но све то паде у во |
, поцѣпа је на ситно комађе и трѣсне је о земљу.</p> <pb n="79" /> <p>„Ја сам господар у манаст |
прекидањем и врло слабим гласом: али је о.{S} Теофан ипак све разумѣо.</p> <p>Видило му се на л |
андрит на то старој госпоји. „Она ми је о вама говорила и казала ми је да би радо видили кои ма |
ико пута изгрлила и изљубила, кад ми је о послѣдним часовима љубљеног списатеља свога времена п |
звило у велико.</p> <p>Виноград, кои је о.{S} Теофан био засадио, примио се чудесно.{S} Једва ј |
p>Архимандрит је слушао помњиво, док је о.{S} Теофан говорио.{S} Кадкад су му се само црте лица |
ајачић у овој идеји уживао!{S} Барем је о том радо говорио.</p> <p>Он је умро у тој илузији!{S} |
годило, и опишу све потанко, како им је о.{S} Теофан показивао.</p> <p>Отац Митрофан нађе вѣчна |
и, да је то неки доктор-адвокат, ком је о.{S} Теофан невоље свога живота казао.</p> <p>И овим з |
ира.</p> <p>Архимандрит Арсеније дао је о.{S} Теофану писмо, у ком се овај из обитељи Ј. одпушт |
хита у Н. Сад.</p> <p>У Н. Саду имао је о.{S} Теофан рођака, и тако се смѣсти код њих, док се с |
године свога намѣстниковања, доживио је о.{S} Теофан два догађаја, кои се наших <pb n="302" /> |
</p> <p>Тражећи ексцеленцију, тражио је о.{S} Теофан епископа Хранислава, пак чувши, да је у Н. |
> <p>Протѣкло је више мѣсеци од како је о.{S} Теофан смртне останке своје љубљене сестре матери |
убије... и тебе и мене!“</p> <p>Како је о.{S} Теофану било у души, док је Ленка ове рѣчи говори |
ник хтѣо умаћи из затвора.</p> <p>То је о.{S} Теофан примѣтио.</p> <p>Наравно, да је то морало |
дрит Партеније одржао је рѣч, што ју је о.{S} Теофану дао.</p> <p>Покаже му комад земље, да на |
се дала побити истина онога, што му је о његовом досадањем животу говорила.{S} Слѣдујући њеним |
<p>Приобшти и другој братији, што му је о.{S} Теофан говорио, и ови су у пуној сигурности очеки |
ослова, које му је ваљало свршити, није о.{S} Теофан ни мотрио на своје калуђере у оно доба кад |
“</p> <p>Архимандрит узме писмо из руке о.{S} Теофана.{S} Изиђе с њим из своје собе, закључа је |
ту господин администратор?“ запита даље о.{S} Теофан.</p> <p>„Он је код куће?“</p> <p>„Јесте л |
ту све што буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам Варнава напише нуждно из |
љено.{S} Да од мене зависи, ја бих томе о.{S} Теофану показао, што је настојатељ а што је подчи |
</p> <p>„Бог да му душу прости!“ уздане о.{S} Теофан и прекрсти се побожно. „Оних 6. година, шт |
с десне стари духовник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан и Амфилохије.</p> <p>Сви су у пуном чину |
у гостима, на частима и“ — овдѣ застане о.{S} Теофан.</p> <pb n="339" /> <p>„И — само даље, даљ |
ругљиви смѣх.</p> <p>На овај смѣх дигне о.{S} Теофан главу, коју бијаше на госпођино раме спуст |
</p> <p>„Од мене независи ништа“, рекне о.{S} Теофан; „ту ће други одређивати.{S} Ја само говор |
> <p>„Шта?“</p> <p>„Муком прећи!“ рекне о.{S} Теофан и уздахне дубоко.</p> <p>„Ти знаш шта ће п |
егледећи га.</p> <p>„Хрђав знак!“ рекне о.{S} Теофан сам себи.</p> <p>Патријарх је њему увѣк го |
и патријарх!“</p> <p>„Истина је,“ рекне о.{S} Теофан топло. „Народу сте чинили много, али цркви |
и пред очи, док ми незаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан смѣрно али одважно.</p> <p>„Недам!“ одгово |
а погледајући.</p> <p>„ Чуо сам,“ рекне о.{S} Теофан и спусти ожалошћен главу к прсима.</p> <p> |
оћеш ме одпратити до кола, Тошо,“ рекне о.{S} Теофану.</p> <p>Овај пође с њом. „„Допустите да в |
и мени мој гроб скоро отворити?“ рекне о.{S} Теофан, и опет нехотице изиђу му на уста рѣчи:{S} |
/p> <p>Ово употрѣби архимандрит и рекне о.{S} Теофану, да говори даље.</p> <pb n="68" /> <p>О. |
спасеш, онда је зло готово.“ Ово рекне о. намѣстник, узме чин на себе, и пође у трапезарију, а |
и, мирјани, тим стварима баве, и рачуне о томе праве.</p> <p>О. Теофан одговори са свим безазле |
тра.</p> <p>„Шта им драго сад“, одмахне о. намѣстник <pb n="28" /> рукама. „Нека буде, шта хоће |
суд!“</p> <p>„Ваша екселенција“, почне о.{S} Теофан.</p> <p>Владика прсне: „Нисам ја екселенци |
т запита, шта има примѣтити на правдање о.{S} Теофана, слеже рамени, и немирним гласом промуца: |
ћу је синовно послушати.“</p> <p>Држање о.{S} Теофана, и израз лица му при овом одговору покази |
рској ћелији, често и трајно промишљање о себи о одношаима спољским, и дивна слика идеалне узви |
ко да о. намѣстник није мого ни најмање о истини и збиљи тих рѣчи посумњати.</p> <p>Њему дође п |
.</p> <p>„Борбе трѣба... али нема сумње о успѣху, ако се само иде своим путем.</p> <pb n="175" |
зведе; да ниже њега нема нико ни слутње о томе, шта му управо чинити ваља; да у реду с њиме вој |
е.“</p> <p>„И код своих — кућа!“ проспе о.{S} Теофан, „Пуштају калуђере, да раде ко шта хоће;а |
е.{S} Игуман ваља да је господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по ш |
, да је патријарху и угодно било, да се о.{S} Теофан уклони.</p> <p>Ово је било год. 1859.</p> |
г.{S} А нарочито није знао шале, кад се о калуђерима радило.</p> <p>Прва пошта донесе ту ужасну |
а изиђе.</p> <p>Четвртак је био, кад се о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за аудијенцију.</p |
ебесну висину.</p> <p>Оне године кад се о.{S} Теофан намѣстниковања посве опрости, и својој црк |
На те одсудне речи патријарха, усуди се о.{S} Теофан и послѣдњу своју карту избацити.</p> <p>„О |
ѣде да сврши приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан бијаше разсанио.{S} Њега је све ово особит |
у велико интересира, наредићу, да ми се о свему точно извѣшће поднесе.{S} Међу тим види се, да |
а онда са највећом озбиљношћу обрати се о.{S} Теофану.</p> <p>„А што ти неговориш о.{S} Теофане |
офана.</p> <p>Тужан и жалостан врати се о.{S} Теофан кући, и пошље људе те мртвог калуђера дове |
p>„Шта је за Бога господине“ поплаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшто кисело гледите!“</p> <p>Правозн |
извѣстне мѣсеце учити се онако, како се о том план начини.{S} Ту би имали помоћи и користи од о |
о за ово што се пређе радило, и тако се о тим стварима мислило без обзира на ово што бијаше у с |
е.{S} Тако ми је и сад, кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учинили радост, да ми кажете |
га нудити да иде у брашнару. „Та идите о.{S} Теофане.... па шта ће вам бити... три дана није в |
холо, и почне јачим гласом: „Та шта сте о преплашили?{S} Знате <pb n="52" /> пред киме стоите?{ |
читатеље са Њ. Екселенцијом, с којом ће о.{S} Теофан мало час посла да има, остаћемо код ње.</p |
> <p>О.Митрофан и о.{S} Амфилохије неће о том ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово ар |
је држао карте у руци, којој приступаше о.{S} Теофан, тако му је недаде да ју цѣлива, него га њ |
бризне плакати.</p> <p>„Но немојте више о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећ |
замоли га о.{S} Теофан, да му што више о том славном митрополиту каже.</p> <p>„Е, одговори арх |
ивна госпођа.{S} Ходи да ми мало повише о њој кажеш.“</p> <p>Калуђери гледаше, шта је то, да ар |
звао онај доктор адвокат, ког споменуше о.{S} Теофан и патријарх?“ —</p> <p>Свима другима знамо |
бије и Митрофана и Амфилохија, кад чуше о кривој заклетви.</p> <p>Митрофан помисли, боље је да |
увѣк је власт у фундације завиривала, и о њима разпитивала и наредбе доносила.{S} А у те власти |
његовим вратма и под прозором мѣњала, и о.{S} Теофан увиди, да је све како ваља удешено.</p> <p |
<p>Сад је био о.{S} Теофан управитељ, и о.{S} Митрофан бијаше му десна рука.{S} Он се био научи |
е!{S} Што год је рађено у манастирима и о манастирима, радило се прописаним путем прѣко прописа |
му усрѣћавајуће лице.</p> <p>Овако је и о.{S} Теофан доспѣо до владичиних врата, с том само раз |
то није ни мислио.</p> <p>Па тако је и о.{S} Теофан узалуд чекао, да <pb n="360" /> га к патри |
ну свету обитељ непресѣчно старати се и о напредку економичког прихода тог манастира са свима м |
ријарха већ одавно престало и зато се и о.{S} Теофан само дубоко поклони, пак приступи патријар |
а собом, да чешће и више мисли о себи и о задаћи свога живота.</p> <p>Калуђере и манастире наше |
вѣћу, па <pb n="274" /> ћу ти двѣ три и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из властита изкуст |
највише вѣровати.“</p> <p>О.Митрофан и о.{S} Амфилохије неће о том ништа да знаду, ни да свѣдо |
два је било наћи чокота, ком је куњао и о ком се сумњало да ће се одржати.{S} И воћњак његов на |
устињу.</p> <p>Дуго је врѣме протекло и о њему није се ни говорило, као да је умро.</p> <p>Врем |
дотична власт постави, да води бригу и о имању и о калуђерима.{S} То је сасвим погрѣшна мисао, |
мо се састати, и онда ћемо можда коју и о њему проговорити.</p> <p>Од епископа Хранислава остал |
ласт постави, да води бригу и о имању и о калуђерима.{S} То је сасвим погрѣшна мисао, да су та |
е није могло на пољу диванити.</p> <p>И о.{S} Теофан је бадава тражио Печеновића, код куће: рек |
} То неби било нимало лѣпо...{S} Шта би о нама мислила...{S} Останите ви само овдѣ милостива; н |
елији, често и трајно промишљање о себи о одношаима спољским, и дивна слика идеалне узвишености |
ла Богу, само кад је оздравила!“ изјави о.{S} Теофан са своје стране.</p> <p>„Хајдѣ да видимо, |
кцију.“</p> <p>„Све ове школе,“ настави о.{S} Теофан, у својој ревности и непримѣчавајући, да г |
коп Хранислав о стварима, којих је ради о.{S}Теофан долазио, да се тужи.</p> <p>Сѣдница се конз |
риобштена.</p> <p>Кад дођу кући, посади о.{S} Теофана на столицу, а он напуни лулу, укреше на т |
држи руку на срдцу.</p> <p>Из даље види о.{S} Теофан да му је рука крвава.</p> <p>Код њега је с |
о дочека и запита га из далека: „Погоди о.{S} Теофане, одкуд писмо?“</p> <p>„Да није из Бечкере |
>„У школу за црквено рисовање“, продужи о.{S} Теофан, „имали би долазити сви они прости калуђер |
p> <p>Пре него што се кола крену, пружи о.{S} Теофан обѣ ноге прѣко лотре, и отрѣсе прах с ногу |
се мислити, како се са овим ножем, који о.{S} Теофан истина на обрану бијаше подигнуо у зрак, с |
, а онај други стајаше са свим глумачки о раширеним рукама пред врати.</p> <p>Сад се онај први |
авири у сваки кут, у сваки закутак, али о. намѣстника нема.{S} Одтрчи без душе администратору и |
намѣстниче, нисте нам јошт ништа казали о правом предмету администраторове тужбе.{S} Он јавља, |
или у подруму код Милоша Нерадница, или о свечари код мене, и тако код других.“</p> <pb n="116" |
већ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и о задаћи свога живота.</p> <p>Калуђере и манас |
али чистога разума, и узвишеност мисли о.{S} Теофана ипак га потрѣсе.{S} Он се нађе са свим по |
</p> <pb n="34" /> <p>Шта је то помисли о. намѣстник и полети кључаници.</p> <p>На ову види нѣк |
<pb n="332" /> <p>То није било по вољи о.{S} Теофану.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“, запита га п |
ло ни изповѣдника ни причешћа: дакле ни о.{S} Теофана.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>З |
ац о.{S} Теофану, молећи га, да забрани о.{S} Митрофану, да му у кућу недолази јер може бити зл |
ква... прѣти нам нова Гоморра!{S} А они о том у тужби ништа и неспомињу?“</p> <p>„Спомињу“, – о |
ену прѣд <pb n="155" /> собом, гдѣ стои о.{S} Теофан са младом лѣпом госпом у тѣсном узхићеном |
Ш. придружује.</p> <p>Услѣд тога покупи о.{S} Теофан оно мало ствари, што их је имао, сѣдне на |
ката.</head> <p>Кад ђак отиде, приступи о.{S} Теофан к столу, на ком је јестиво било стављено, |
“ повиче патријарх грчевито, и приступи о.{S} Теофану као да ће да га смрви.</p> <p>„Судија вел |
ове стране приповѣдају се многе ствари о њему.{S} Ми ћемо једну споменути, која управо спада н |
з држања и дисања видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст живота! |
срдце у прсима, кад чујем, да се говори о младим Србљима, кои високе школе са великим успѣхом с |
лушаш!“</p> <p>„То је истина“, одговори о.{S} Теофан. „У тим приповѣдчицама живе чисто људи кои |
врат.“</p> <p>„Како ми буде“, одговори о.{S} Теофан сасвим понизно.</p> <p>„А шта ћеш да видиш |
еби ушла.“</p> <p>„Истина је“, одговори о. намѣстник хладно. <pb n="24" /> „Она је дошла по сво |
<p>„Јесам, Ваша екселенција!“ одговори О. Теофан смирено.</p> <p>„Ја нисам ваша екселенција; ј |
ли калуђери, него повѣстница!“ одговори о.{S} Теофан мирно али озбиљно, и узправи се до пуне св |
поћутавши.</p> <p>„Жао ми је!“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„Шта ти је жао?“</p> <pb n="356" / |
ливам десницу Вашој Светости!“ одговори о.{S} Теофан с подпуном смѣрности.</p> <p>„Па си морао |
се строго недржи дисциплина,“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„А гдѣ су вам настојатељи?“ запита |
тако и за народ Фрушке Горе,“ одговори о.{S} Теофан у ненарушеној збиљи.</p> <p>Патријарх се с |
и сутра ако тако заповѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и пође да га пољуби у руку па да изиђе нап |
јњој љутости.</p> <p>„Можете,“ одговори о.{S} Теофан хладно. „Само ћу молити, да незаборавите, |
p>„Признајем да сам погрѣшио,“ одговори о.{S} Теофан, и стане у званичну позитуру понизности.</ |
а боље изведе.“</p> <p>„Могу,“ одговори о.{S} Теофан. „Но признајем у напрѣд, да ће бити у мом |
ми бар једно.“</p> <p>„Хоћу,“ одговори о.{S} Теофан. „Него молим, да имате високу милост, и да |
зрака.</p> <p>„Добро добро“, проговори о. намѣстник нагло. „Ево ти твоје плате... а ено ти вра |
„Моја сестра одлази овај час, проговори о.{S} Теофан, „Ми смо имали мало разговора и свршили см |
ија.“</p> <p>„Но хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан; „чисто долазим к себи од страха.{S} Све с |
вља се.“</p> <p>„Хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан, и склопи руке побожно.</p> <p>„Зато недоб |
/> <p>„Слушао сам их једаред“ проговори о.{S} Теофан, „кад су на велику суботу појали статије „ |
и дошо.{S} Зато с негодовањем проговори о.{S} Теофану: „Оче намѣстниче, ти си зло урадио?“</p> |
одгоненути.</p> <p>Напослѣдку проговори о. еклисијарх: „Ја само толико знам, да смо се грозно о |
им словима.“</p> <p>Напослѣтку разтвори о.{S} Теофан и послѣдњи умотани предмет.</p> <p>Ово је |
је тебе том свему научио?{S} Јеси ли ти о том разговарао са твоим доктором, и јеси ли то све чу |
поднесе.{S} Међу тим види се, да си ти о овим стварима и сам премишљавао, и са другим људма о |
кад судио сам у својој ствари! примѣти о, намѣстник.</p> <p>„Ми смо теби већ суд изрекли, па ћ |
чинити!“</p> <p>„Боже сахрани“, примѣти о.{S} Теофан, који <pb n="73" /> се у истину обрадује, |
p>„Достојно деспота светитеља!“ примѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Нека је заступи силном својом мол |
!“</p> <p>„Мени вас још већма!“ примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће бити штете, али за мене чита |
.</p> <p>„А ено му светитељке!“ примѣти о. духовник кроз нос говорећи. „Сад им још ви напишите |
тричарије?“</p> <p>„Манастири!“ примѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Манастири!“ осѣче се патријарх. „ |
уке од мога игумана и братије,“ примѣти о.{S} Теофан, пружајући патријарху свѣдочбу са подписим |
мном родило!“</p> <p>„Вѣрујем,“ примѣти о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да више њих и у полу сам |
>„Ја нисам никаква зла учинио,“ примѣти о.{S} Теофан понизно.</p> <p>„Недам!“ одговори патријар |
<p>„То ми је најмилије чути“, прихвати о.{S} Теофан. „Онда ће изкуство В. Светости допунити пр |
ате допуста, ја идем без њега,“ одврати о.{S} Теофан смѣрно али одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дат |
оба.</p> <p>„Трѣба прије свега задобити о.{S} Теофана.</p> <p>„Онда га ваља утврдити у његовој |
х.</p> <p>„Јошт ћу ти једну приповѣдити о Станковићу, која ми је из поузданих уста позната а по |
мисли.{S} Писати му немогу... говорити о њим неби било сходно; и за то вас молим да му кажете, |
ским, и дивна слика идеалне узвишености о.{S} Теофана, која јој је непрестанце пред очима стоја |
лако моћи саставити.“</p> <p>Овдѣ ућути о.{S} Теофан.</p> <p>Патријарх одслуша ово предавање св |
ле Фрушке Горе.</p> <p>Морамо коју рећи о овим манастирима што се овдѣ спомињу.</p> <p>Света Го |
тако и красни овај мај стане чисто вући о.{S} Теофана на путовање у оне дивне скоро митичке гор |
.“</p> <p>„Но ја сам везан!“ упадне јој о.{S} Теофан у рѣч.</p> <p>„То је спона, која се даје л |
и међу вама кад немате друга посла, мој о.{S} Теофане,“ одговори патријарх озбиљно. „Али ја има |
се врати к владици, па за мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да га владика неможе сад примит |
кад је чуо, да ће на већи какав празник о.{S} Теофан служити, и глас о његовом „чинодѣјствовању |
е,“ настави архимандрит, „а ви ћете нам о том балу приповѣдити, што знате.“</p> <p>„Хоћемо, вис |
} Теофане!{S} Та ја море ништа и незнам о твојој фамилији.{S} Ходи да ми приповѣдиш.{S} Сестра |
ствар има знаменитих страна.{S} Ја сам о тој ствари разбирао, мислио и рачунао, па ћу вам баш |
и дошли.{S} Ја сам на то мислио, па сам о људма све утврдио.“</p> <p>Протођакон опет нѣшто прог |
уз своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, о нашим пријатељима?{S} Ево, дам руку, ако га с |
и и младом шестошколцу... садањем нашем о.{S} Теофану.{S} Али он несмијаше ни помислити, да пот |
тријарх ово говорио, стојао је пред њим о.{S} Теофан сасвим забезекнут.</p> <p>Њега су патријар |
га и звао, да се с њим мало разговорим о тој саблазни у Ј...“</p> <p>„Ту је намѣстник Ј...чки“ |
мати, те тако у том отимању удари ногом о предња врата своје ћелије, која су била отворена.{S} |
али?“ запита патријарх и приступи тиком о.{S} Теофану. „Врло много!“ одговори овај смѣрно али о |
ри му: „А од кад се ви бавите са науком о шумским дрвима?“</p> <p>Протођакон мало једовит, одго |
ед очију калуђера.</p> <p>„Ходи ба мном о.{S} Теофане!{S} Та ја море ништа и незнам о твојој фа |
ном администратором, главним парничаром о.</p> <p>Теофана?</p> <p>Е, овај господин неимађаше та |
Том је крива тетка са њеним разговором о духови.“</p> <p>Дигне се с канапета, затвори врата и |
а. „Ја сам доиста са госпођом Пуљиницом о том говорила и она ми се обећала да ће с нама поћи.{S |
упа је била истина мања него да је длан о длан ударио: али је Амфилохије помислио, да му доиста |
од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни трага.</p> <p>Можда је умро: |
преда се.</p> <p>Патријарх је познавао о.{S} Теофана како нам је то из намѣстничких мемоара по |
ти?“</p> <p>И доиста пред њим је лежао о.{S} Амфилохије, кога наша приповѣтка добро познаје, у |
{S} Теофан ућути.</p> <p>„Кажи ми право о.{S} Теофане, које тебе том свему научио?{S} Јеси ли т |
астира и раса калуђера!“ примѣти на ово о.{S} Теофан, и пружи јој и нехотице обѣ руке на сусрѣт |
<p>У такова вечера приповѣдао је много о знатнијим личностима, с којима је у животу у додир до |
свом горостасном плану; кадгод је почео о том говорити, тежко је било дочекати краја говору, па |
стили у тај манастир.</p> <p>Сад је био о.{S} Теофан управитељ, и о.{S} Митрофан бијаше му десн |
S} Ниси <pb n="162" /> тако челом лупио о под ни кад си при рукополагању метанисао.“</p> <p>На |
таки послѣ два три дана, кад се увѣрио о сталности промѣне код пекара, сѣдне на кола, оде у Пе |
фаном.</p> <p>Патријарх је дуго говорио о свом горостасном плану; кадгод је почео о том говорит |
кне.</p> <p>Мушку нам је опет дѣцу учио о.{S} Теофан у манастирској школи читати, писати и рачу |
памет она прѣтња прњаворца, и похита ко о.{S} Митрофану натраг, ускоривши кораке.</p> <p>Кад до |
ости потрѣсти, кад му кћери народа тако о њему говоре.{S} И ја имам радо покојног Видаковића, и |
е.</p> <p>Архимандрит се бијаше привико о.{S} Теофану, па га је у дуга зимна вечера често призи |
a</foreign>!“; ви инжинири снивате само о parcella-ма.{S} Али знам ја еве!{S} Ударићу ја вас по |
у државе и перјаници царевој, који само о добру овога манастира мисли, и све чини радо и весело |
ао, то нам је познато из онога, што смо о њему мало прије чули.</p> <p>Други калуђери погледали |
и ког другога, али нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а сутра смо мислили узајмити у селу.{S |
зору и устане необично рано.</p> <p>Но о.{S} Теофана нема ваздан.</p> <pb n="169" /> <p>Најпос |
> <p>„Недопада ми се!“ одговори одсудно О. Теофан.</p> <p>„Како то?“ запита патријарх зачуђен. |
овај.</p> <p>На то преда она то писмено о.{S} Теофану, и позове га да чита.</p> <p>Овај почне ч |
е могло допасти!“ примѣти на то озбиљно о.{S} Теофан.</p> <p>„А шта фали?“ запита патријарх и п |
кнаду, у овом послѣдњем посве безплатно о трошку митрополитовом.</p> <p>„Политичку страну живот |
још за вида кући.</p> <p>Одмах пошље по о.{S} Теофана.{S} Кад овај дође, види на столу једно ра |
о да ћемо се данас видити!“ рекне на то о.{S} Теофан погледавши у очи архимандриту.</p> <p>То ј |
о нисте, а ви ћете бити“ одговори на то о.{S} Теофан с најпунијим освѣдочењем, и онда настави: |
„Ви нисте моје судије!“ проговори на то о. намѣстник. „Јесам ли што против правила црквених и п |
„Хоћу, с драге воље; толико радије, што о њему немам толико говорити.{S} Али ћемо и то на сутра |
познавало, да је тим чисто уврѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему трѣба каква информација. „Зн |
учинио.“</p> <p>Но то је био врат, што о.{S} Теофан нити бијаше што учинио, што небијаше прост |
итрополита Станковића?{S} Кажите ми што о њему!“</p> <p>„Хоћу, с драге воље; толико радије, што |
им стојао.</p> <p>Онај, што бија љоснуо о земљу, скочи са земље те јапаша овога за рамена да га |
сабор!“</p> <p>Овако је гласио одговор о.{S} Теофана.</p> <p>„Ти мора да си Бугарин отче!{S} Т |
Архимандрит домаћин поведе сад разговор о другим стварима и покаже толико знања и духа, да је с |
нѣке ствари напоменути, да се разговор о.{S} Теофана са патријархом подпуно може разумѣти.</p> |
ав празник о.{S} Теофан служити, и глас о његовом „чинодѣјствовању“ пронео се по читавом равном |
су се гости разишли запита архимандрит о.{S} Теофана: „Шта ти се чини, јесмо ли добро ствар на |
говори му меко и пријатељски. „Лаку ноћ о.{S} Амфилохије! видићемо се сутра.{S} Увѣравам вас, б |
он мало зажмиривши, пак онда упрѣ очи у о.{S} Теофана и разрогачи их по свој величини.</p> <p>„ |
роизишли.</p> <p>Ове мисли бијаху дух у о.{S} Теофану сасвим спариле, као оно што спарава биље |
<p>„Споменућу само његов ход на службу о петрову-дне сваке године у дољњу цркву карловачку.{S} |
ароха, <pb n="261" /> да одслужи службу о каквом светцу или недѣљи.{S} Но како је звоно на служ |
у.“</p> <p>„А шта имате казати на тужбу о.{S} Теофана?“ запита на ово архимандрит.</p> <pb n="8 |
о је дужност настојатеља, да воде бригу о манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам они?“</p> <p> |
та.</p> <p>Рачуни администраторови буду о.{S} Теофану као бившем намѣстнику послани, да их подп |
неизоставно слѣдовати.</p> <p>Изпитају о.{S} Теофана, и све друге, кои су убијенога из шуме у |
сну сцену, кад су они калуђери у ћелију о.{S} Теофана хрупили, никада јој није то могло поћи за |
комисије дошо до двора, па ексцеленцију о правом стању ствари извѣстио.“</p> <p>Од то доба пази |
удали, и за тили час изгуби се из очију о.{S} Теофана.</p> <p>Тужан и жалостан врати се о.{S} Т |
ниславом састати, и зато ћемо јошт коју о њему да наведемо.</p> <p>Епископ Хранислав имао је из |
ора пријатељице.</p> <p>Чекајући изреку о животу и смрти, клечала је млада та лѣпа жена нескида |
>Он је више пута од чуда узвикнуо, руку о руку ударио... ћелепуш час пол с главе свинуо, час по |
очаран.</p> <p>„Споменућемо јошт једну о Гедеону.{S} Видим да ти тако што најрадије слушаш!“</ |
народни сабор!“ — —</p> <p>Кад спомену о.{S} Теофан нар. сабор, патријарх се сав у лицу промѣн |
.</p> <p>У тај мах познаду и они висину о.{S} Теофана.</p> <p>Предику је говорио дворски протос |
еђ чудеси!</p> <p>Ово су идеали, кои су о.{S} Теофана оживљавали. —</p> <p>Јошт нам је нѣке ств |
знамо је ли му било по вољи оно, што су о балу казали.{S} Тужба је ту била подпуно посвѣдочена. |
капута.</p> <p>„А знате л’ ви ону причу о јежу?{S} А?{S} Увуците само капут у манастире, па ће |
ине пробудише очевидно онесвѣшћену душу о.{S} Теофана.{S} Он дигне очи к небу и ухвати се руком |
а.</head> <p>Осване дан, кад ће сиромах о.{S} Теофан да приступи Његовој Екселенцији.</p> <p>Ми |
а ласкачи су најгори“...</p> <p>Сиромах о.{S} Теофан протрне сав.{S} Но поврати се и понизно пр |
рица с дивљом енергијом.</p> <p>Сиромах о. намѣстник хода по соби, разбија главу и мисли, шта д |
ца за те твоје школе?“ запита патријарх о.{S} Теофана, предпостављајући, да ће га тим питањем с |
народа.“</p> <p>На ово запита патријарх о.{S} Теофана сасвим изненада:</p> <p>„Је с’ ти био ско |
l:id="SRP18730_C22"> <head>22.{S} Конац о.{S} Митрофана.</head> <p>О. Амфилохије опомиње нас на |
ра.</p> <p>Једаред дође један прњаворац о.{S} Теофану, молећи га, да забрани о.{S} Митрофану, д |
и, неиду ми из главе, па сам и сада баш о њима мислио.“</p> <p>„Тамо има више знаменитих ствари |
{S} Теофану.</p> <p>„А што ти неговориш о.{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало први да си проговорио |
, али по духовничкој дужности.“</p> <p>(О. Теофан почне преповѣдати.{S} Кад стане казивати како |
{S} Дакле почни!“</p> <pb n="342" /> <p>О. Теофан окуражи се мало боље, кад види да се патријар |
Но доћи ће и то!“</p> <pb n="333" /> <p>О. Теофан ћутао је као водом заливен.</p> <p>Патријарх |
олд II. потврдио.</p> <pb n="325" /> <p>О том је већ архимандрит Арсеније протођакону Никанору |
на то помислила.</p> <pb n="316" /> <p>О. Теофан је дакле послѣ тога сваке године на њен именд |
у, да говори даље.</p> <pb n="68" /> <p>О. Теофан почне казивати, како се он мучи, да се добро |
ер може бити зло.</p> <pb n="309" /> <p>О. Теофан објави ово свом калуђеру, и опомене га пријат |
ваљало изиграти.</p> <pb n="329" /> <p>О. Теофан повуче се ближе к вратима у натраг, и стане т |
<head>5.{S} Дворска комесија.</head> <p>О. Теофан није био „сазидан“ од примања код Његове Ексе |
22.{S} Конац о.{S} Митрофана.</head> <p>О. Амфилохије опомиње нас на свога друга из оне балске |
и зграби пушку грчевитом руком. </p> <p>О. Теофан помисли у први мах, да ће онај и њега да убиј |
ји би га међу обичне људе турио!</p> <p>О. Теофан отишо је у калуђере из узрока, који нам је ка |
c judicem dividendi</foreign>...</p> <p>О. Теофан престане говорити, кад ове латинске рѣчи чује |
г.</p> <p>Она је била.... мртва.</p> <p>О. Теофану учини се, да му се угаси на небу сунце....</ |
омак просвѣћене побожности пада.</p> <p>О. Теофан био је од раног јутра па до ноћи заузет побож |
администратор и окрене му леђа.</p> <p>О. намѣстник уздахне, окрене се на пети, и оде опет у с |
обуче, тако да се чисто засија.</p> <p>О. Теофан се мало подуже неогласи.{S} Писмо је било кра |
а, први гласови човѣчјег језика.</p> <p>О. Амфилохије — он је био тај нуждник — опорави се добр |
у безграничну љубав претворила.</p> <p>О. Теофан сѣдио је као лик од камена изрезан. <pb n="14 |
ђенији него многи онога времена.</p> <p>О. Теофан познавао је Варнаву, и зато се обрадује кад г |
и пламен ока и животни жар лица.</p> <p>О. Митрофан пружи се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су |
има баве, и рачуне о томе праве.</p> <p>О. Теофан одговори са свим безазлено; „Јесам, В. Светос |
били остављени да за себе живе.</p> <p>О. Митрофан бијаше се слабо проминѣо за 10 година, како |
лива руку, но овај му је недаде.</p> <p>О. Теофан поклони се дубоко, и изиђе из собе.</p> <p>Он |
ве господин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣстник закључа своју ћелију, и оде администратору. |
ом“ било најзгодније за сунчање.</p> <p>О. Теофана пође послѣ ручка у „кранц“ да <pb n="46" /> |
у најславнији појци Фрушке Горе.</p> <p>О. Теофан стајао је као преображен.{S} Он је читао моли |
ирањем противника наслађавао се.</p> <p>О. Теофан изскочи сад на празнину тога кобног бухара.</ |
ручка у 3 сата нека се пријави.</p> <p>О. Теофан оде кући, на излазећи из двора прогунђа: „Нећ |
вуче мало за мантију, сад други.</p> <p>О. Теофан је ћутао, па само ишо и својој ћелији хитао.< |
аде манастирске никуда неизлази.</p> <p>О. Теофан захвали се администратору на овој олакшици, и |
иди, какво је дружство у ћелији.</p> <p>О. Теофан стојао је са уздигнутом главом и поноситим по |
емо се вратити нашој приповѣдки.</p> <p>О. Теофан закључи, да иде св. патријарху, да му своју ж |
, док су се у Новом Саду виђали.</p> <p>О. Теофан у овом тренутку изгледао је у истину као што |
задатак ове приповѣсти метнули.</p> <p>О. Теофан дошавши у свој нови манастир нађе се усамљени |
е о.{S} Теофана, да он одговори.</p> <p>О. Теофан одговори смѣрним гласом: „Није.{S} Шта више, |
теља, коју сузама својима ороси.</p> <p>О. Теофан гледао је подуже на ту лѣпу, сваке дражести п |
тане пестницама по зраку бубати.</p> <p>О. Теофан уздахне, и суза му удари на око:{S} Несрѣћно |
ђе к том мѣсту има што и видити.</p> <p>О. Митрофан лежи на земљи, и држи руку на срдцу.</p> <p |
</head> <p>Ту архимандрит ућути.</p> <p>О. Теофан ћутао је равним начином.</p> <p>Наједаред диг |
аженику да сам судбу своју рѣши.</p> <p>О. Теофан чуо је, што га очекива ако одговор настојатељ |
говору, пак и сада једва сврши.</p> <p>О. Теофан био је узхићен од ових горостасних планова па |
ио и знао је, да му је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, кад се од пута мало очисти и уреди, оде к на |
коју бијаше за тај ручак понео.</p> <p>О. Теофан хитио је да буде готов, и зато се удали, да и |
труд подпуним успѣхом наплатио.</p> <p>О. Теофан стужио је, што наши кажу, као светитељ.{S} На |
ѣстницу очевидно дубоко потрѣсо.</p> <p>О. Теофан извади из џепа савијен један омут хартије и п |
стојаше само чекајући заповѣст.</p> <p>О. намѣстник био се опремио, да иде на посао, кад нѣко |
су се сѣћи у шуми дрва за грађу.</p> <p>О. Теофан бијаше отишо у шуму да разгледа и избере стро |
анисао.“</p> <p>На то се разиђу.</p> <p>О. Теофан допрати архимандрита у овога ћелију, пак онда |
!“</p> <p>А ко би то мого знати?</p> <p>О. Теофан нерече му имена.{S} А нерече га, ни патријарх |
ислим, да ће тако бити најбоље!“</p> <p>О. Теофан се премишљавао подуже...{S} Најпослѣ рекне: „ |
тола и рекне:„Е сад ми казујте!“</p> <p>О. Теофан стане му све казивати, како су <pb n="49" /> |
и у твојој мудрости?{S} Говори!“</p> <p>О. Теофан одговори понизно: „Ја немам изрицати, ко је к |
и, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне се, кад чује ове рѣчи администраторо |
рај!{S} Изповѣди ме и причести!“</p> <p>О. Теофан клекне, и приклони ухо к устма умирућега.{S} |
лѣ проговори Ленка: „Добар дан!“</p> <p>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, диже се са столице, п |
те... па тубите, што вам рекох!“</p> <p>О. Теофан није се надао оваковом дочеку.{S} Међу тим и |
причица из властитог изкуства.“</p> <p>О. Теофан примѣти да архимандрит хоће прѣко те причице |
талира, а на месец сто батина.“</p> <p>О. Теофана дирне ова хусарска пѣсма врло неугодно.{S} О |
ад неће добровољно тамо да иде.“</p> <p>О. намѣстник стане се отимати, те тако у том отимању уд |
.{S} Нека, буде како он казује.“</p> <p>О. Теофан окрене се настојатељу говорећи: „Господине ад |
не прави хука бука без невоље.“</p> <p>О. Теофан види, да ту непомаже ништа говорити, и да ће |
га недирају, док ви неизиђете.“</p> <p>О. Теофан метанише, пољуби владику у руку и оде са архи |
ли дај докажи, ако имаш куражи.“</p> <p>О. Теофан осѣти ту кураж у себи, и одговори поуздано: „ |
од које птице та пѣсма долази.“</p> <p>О. Теофан мислио је, да ће патријарху учинити радост, к |
Њима се може највише вѣровати.“</p> <p>О.Митрофан и о.{S} Амфилохије неће о том ништа да знаду |
и.{S} Ја нећу годину саставити.“</p> <p>О. Теофан пригрли ту анђелску главу на своје пуне јада |
о ми та имена и више пута чути.“</p> <p>О Доктору Суботићу нећемо у овај пар ништа да говоримо; |
p> <p>„Дакле говори: ја слушам.“</p> <p>О. Теофан приповѣди архимандриту у кратко све, што је н |
нога, што несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О. Теофан приклони главу, и смирено проговори: „Огрѣшио |
и ваљало први да си проговорио.“</p> <p>О. Теофан стајао је све до сада као штатуа од камена с |
што је узвишено, свето, сјајно.“</p> <p>О. Теофану играло је срдце у њедрима док је ово слушао. |
е прави, будите честит калуђер.“</p> <p>О. Теофан проговори на то: „Смѣм ли шта рећи, високопре |
те се ничега.{S} Ја сам сам ту.“</p> <p>О. Теофан одкључа врата и ђак унесе чинију <pb n="40" / |
уклонио.{S} Кажите је ли тако?“</p> <p>О. Теофан одговори мирно и смирено: „Није тако, високоп |
отче намѣстниче!{S} Које добро?“</p> <p>О. Теофан приступи сад ближе, поздрави учтиво све прису |
e="group" xml:id="SRP18730_P1"> <head>ДѢО ПРВИ.</head> <pb n="6" /> <pb n="7" /> <div type="cha |
e="group" xml:id="SRP18730_P3"> <head>ДѢО ТРЕЋИ.</head> <pb n="248" /> <pb n="249" /> <div type |
свештеник био је у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{ |
p>На најјужнијем крају диже се сасвим бѣо шиљак управо из мора под облаке; са његова врха види |
p>ИСТИНА И ПОЕЗИЈА.</p> <p>(Писано I. дѣо 1873., II.{S} и III. 1880.)</p> </div> </front> <body |
д дрвета, широк, и скопчавао је јужни дѣо зграде са сѣверним.</p> <p>У јужном крилу био је стан |
црна дуга брада покривала му је дољни дѣо главе.{S} Широке црне састављене обрве, даваше му црн |
пође, а од осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њих изиш |
e="group" xml:id="SRP18730_P2"> <head>ДѣО ДРУГИ</head> <pb n="130" /> <pb n="131" /> <div type= |
но од богиња, које је у младости преболѣо.{S} Устне су му подебеле као набрекле.{S} Али је био |
јер има разлога узети да је духом оболѣо.</p> <p>„То да се њему као глави православне цркве у |
з цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест опомене, а она је послѣдње своје силе |
да се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо праве разлоге навести, да непријатеље јошт горе нераз |
ве у манастири и близу њих, па нисам смѣо псовати; а сад смо опет од њих далеко, па може поднет |
кој каси долазио.</p> <p>Нарочито је умѣо код више господе умимилити се.</p> <p>Патријарх, мини |
а, и њихови свѣдоци преслушају, а разумѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постара |
сом: али је о.{S} Теофан ипак све разумѣо.</p> <p>Видило му се на лицу, да су ствари биле врло |
рѣћа његова, што високородни није разумѣо, шта онај говори, него да покаже да је и он језик кру |
ју ћелију.</p> <p>Настојатељ није разумѣо духовно разположење свога противника.{S} Он помисли, |
ветно.</p> <p>Настојатељ небијаше разумѣо, него мислећи, да га протођакон што пита, окрене се њ |
итала:{S} Је ли могуће да ти ниси разумѣо живот мога ока, глас моје душе, таласање мога нѣдра! |
сасвим нове биле, те није ни оно разумѣо, што би иначе мого по граматичком смислу знати.</p> < |
> <p>О. Митрофан бијаше се слабо проминѣо за 10 година, како су се оном приликом разстали.{S} О |
це.</p> <p>Овако је и о.{S} Теофан доспѣо до владичиних врата, с том само разликом, што камилав |
ана састати имале, главом међу њих доспѣо.</p> <p>Шаке Митрофанове приближивале су се као двѣ л |
а, који је 1778. године на врхунац доспѣо, и у писму Србаља будимске епархије, писаном митропол |
асадио велики шљивик и виноград.{S} Успѣо је подпуно.</p> <p>— — „Год. 1847 по закљученију конс |
је нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом |
ѣрен да говориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк... изкуство мога живота врло је богато.</p> <p> |
цркву, те со помолио Богу, па је онда сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су га пратила, док су |
ом Пуљиницом овдѣ.{S} Ја сам код ње одсѣо, јер је то моја пријатељска кућа одавна“, проговори а |
у лавру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си усѣо на коња већег него што је био шарац Краљевића Марка.{ |
разниче“, и погледи га, као да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као водом заливен.</p |
пре увио и један и други брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат Печеновић.</p> <p>У друштву пак био |
тврд у сѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, али се мајор поклонио и пође да одл |
има него у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „кра |
це.</p> <p>Архимандрит Арсеније није хтѣо употрѣбити своје пуномоћи, да на лицу мѣста учини нар |
а своим пратиоцима, а управитељ није хтѣо ни да га види.{S} Зазвони и манастирски ђак дође.</p> |
ће осудили на ариште, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији заковали, и |
уге и жалости.{S} Али патријарх није хтѣо на то ни помислити.</p> <p>Овакову гвоздену вољу пока |
ам то кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја нисам послушао вашу прѣсуду: као калуђер погрѣ |
који ни он сам није више ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, који се допасти мого |
куда је могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из затвора.</p> <p>То је о.{S} Теофан примѣтио. |
исто таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била милија |
нда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим преда се...{S} Не може човѣк од вас ни да с |
је овај собом носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало смок |
а ослободити, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких чуда и покора.{S} У |
и оду најпре у трапезарију.{S} Један цѣо зид њен представљао је велику слику, сцене из косовск |
ла је заповѣст.</p> <p>Намѣстник дође. „О. намѣстниче!“ проговори му управитељ: „Ево вам шиљу ј |
, погледи у гредице од собе и уздахне: „о Б... ново, Б... ново, та ниси ново него си сасвим под |
архимандрит доврши, него живо повиче: „О тога се небоим; они ће све потврдити, ја сам већ са с |
ево ме сада — еклисијархом!</p> <p>— — „О срѣће, о блаженства!{S} Сад црква живи за мене а ја з |
о, такт у свему.</p> <pb n="255" /> <p>„О њему су говорили, да је строг као Турчин.</p> <p>„0 ј |
е..</p> <p>„Свето пѣсништво....</p> <p>„О! пѣсна, дивна пѣсна претвара просту манастирску цркву |
глава му клоне дубоко на прси.</p> <p>„О моја златна будућност!“ повиче најпослѣ и баци се на |
андрит, и окрене се намѣстнику.</p> <p>„О. намѣстниче!{S} Вас тужи отац администратор манастира |
и спасе се, те непаде на земљу.</p> <p>„О убиле вас силе, шта вам је?“ Шта вас је снашло, што с |
л’ ви у манастиру коју букву?“</p> <p>„О имамо их доста“, одговори настојатељ; „овдѣ су скоро |
аробном силом нѣком привезан био, послѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣнчану младу к супругу од |
о да га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к себи капетана, градоначелника Карл |
андрит да пође, говорећи:</p> <p>„Послѣ обѣда доћићу дакле ја са госпођом Пуљиницом овамо, па ћ |
ђаја, кад стану злочинца изводити да га обѣсе.{S} Он јави то министру правде.{S} Учини се у Беч |
ред таковом приликом код митрополита на обѣду.</p> <p>„Карловачки пекар неимајући конкуренције |
болешљив па зато није никога задржао на обѣд.{S} Он и Варнава ручали су сами.{S} Био је пост, и |
јатељ и позове господу у трапезарију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, да |
ни звонце и гости пођу у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сјајан и обилан.{S} Вино хвали |
кодити морала.{S} Рѣч та била је нож са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣме живота и смрти.</p> |
>„Ево ти је, с мојим благословом! па је обѣси под расу на прси своје.{S} Бог свемилостиви и све |
воју дужност свето изпуњавате, да своје обѣте строго држите, да се чувате од грѣха и саблазни.“ |
изповѣдите и причестите, кад пођу да ме обѣсе!“</p> <p>На то се нагло удали, и за тили час изгу |
тол пред врата, стане пред ова, и дигне обѣма рукама у висину батину глогову, којом се помагао, |
човѣк може бити човѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, да те човѣчанске слабости избѣгава.{S} |
бѣжите.{S} Научићу ја вас држати свете обѣте, које сте положили.{S} Кад ја заповѣдим, ви морат |
во о.{S} Теофан, и пружи јој и нехотице обѣ руке на сусрѣт.</p> <p>Ленка метне своје бѣле пуне |
ћ у госте.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣд је дуго трајао, али то није осујетило вечерњу у дв |
у нису јошт никога затворили, а камо ли обѣсили... неће ни вас.“</p> <p>То је била пуна истина, |
њему нису никога ни затворили а камо ли обѣсили,.. али није никога ни заступао.</p> <p>Међу тим |
ава.{S} Као поштен човѣк мора дакле или обѣт свој држати, или из калуђерства изступити.{S} Пак |
главно-командујући генерал примѣти при обѣду код митрополита, да је пециво изпод сваке критике |
ди мараму и убрише сузе, па онда опусти обѣ руке на крило држећи обѣма мараму, дигне лице горѣ, |
па онда опусти обѣ руке на крило држећи обѣма мараму, дигне лице горѣ, и стане говорити:</p> <p |
ѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то о.{S} Теоф |
о неможе бити без великог новца, ја сам обѣшен...{S} Хајде вама јошт којекако за ваш труд смоћи |
ечај.</p> <p>Сад га је ваљало сутра дан обѣсити.</p> <p>Но сваки час очекивао се радостан један |
сту и молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег светитеља, и позваћемо <pb n="285" / |
о што се кола крену, пружи о.{S} Теофан обѣ ноге прѣко лотре, и отрѣсе прах с ногу говорећи: „Н |
јој свѣдоци?“ примѣти Амфилохије, мало обѣстно.</p> <pb n="90" /> <p>„Неможе она то доказати!“ |
.. још ће та доћи у Бечкерек да изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што му драго дијете,“ одговори стара. |
ости пођу у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сјајан и обилан.{S} Вино хвалише мужки као |
у кујну. „Добар вечер куварице“ повичу оба у једаред. „Јеси л рада гостима?“</p> <p>Куварица с |
ошло врѣме, да се ови радови предузму и обаве, показиваше архимандрит свом штићенику, како се в |
словија“ издану.{S} Они се сви слажу да обавим тај шут, и изјављују, да ће то само бити на кори |
ор митрополита, имао се за кратко врѣме обавити: па се није могло знати, какав ће вѣтар из нове |
послушни син отцу, и као исповѣст, коју обавља млађи пред својим старѣшином, ком је дужан истин |
ти ни болести, кад је ваљало те послове обављати.</p> <p>Он је био епископ у Далмацији од г. 18 |
из свега срдца и из дубљине чисте душе обављаше.{S} Слика његова остала је на сва времена у па |
моју тетку дочекали, доћиће вам она.{S} Обадвѣ неможемо од куће.“</p> <p>„Немарим“, рекне архим |
и на једном плану без сваке першпективе обадвѣ армије и србску и турску, старог Југ Богдана и д |
да га стегне, да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у висину, и покрије њима лице, на ком се те |
p>„Е па то ваља сада да се мало по њима обазрѣте, барем по најближима.“</p> <p>„Ленка хоће да и |
о.</p> <p>„Имам велику вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским манастирима у гори |
b n="291" /> к власти и ишту мудријег и обазрителнијег старѣшину.</p> <p>Господин Гаврил М. мал |
арици“ рекне Митрофан; „она има сигурно обарене плећке, па ћемо се нас двоица по нашем ћефу про |
су разна јестива држана.{S} Ту наиђу на обарену плећку, изнесу је у кујну на куваричин стол, уз |
</p> <p>„И сад ће мислим све што долази обасјати права свѣтлост, те ћеш и ти подпуно схватити м |
раци сунца, које се већ западу клоњаше, обасули бѣху гору неописаним дражима. </p> <p>„А поглед |
</p> <p>Слика младе женске, која бијаше обасута чудесним милинама младости, страсти, жеље, наде |
<p>„А ево вам манастири на колико су се обвезали годишње давати:</p> <l>Кушедол . . . . . . . . |
l>а) из прилога, на које су се епископи обвезали и кои су износили . . . .{S} 8.250 фор</l> <l> |
сваке године на народне потрѣбе давати обвезали.{S} С једне стране ствар је заиста користна и |
д цѣлом народном скупштином торжествено обвезали одређене од њих своте све дотлѣ приносити, док |
обвезе извео за народ право, да потражи обвезане своте <foreign xml:lang="la">cum sua causa</fo |
оже бити човѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, да те човѣчанске слабости избѣгава.{S} Као пош |
н, да тога јуристе нема, који би из оне обвезе извео за народ право, да потражи обвезане своте |
не одговорише они <pb n="124" /> својој обвези, који ју на себе узеше.{S} Али било па прошло.{S |
Него да вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар потврдио с тим, да арадски епископ неплаћа |
вински; да се калуђерима ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак употрѣби на заведења школског изобр |
управљању вруче, и њихов ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак да се у обшти фонд ради заведенија |
сачувала нам манастир од пада, а чин од обезчешћења.</p> <p>У ман.{S} Јазку 8.{S} окт. 1839.“</ |
одредише, показивала је, да је она била обергошћа.{S} И оне су друге двѣ биле пријатне и лѣпе, |
ом Пуљиницом о том говорила и она ми се обећала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити ку |
а то би износило 9472 ф. 9н.</l> <l>в) обећања манастирска . .{S} 9200 фор.</l> <l>г) 5% интер |
. . . . .{S} 10.150 ф. 53 н.</l> <l>д) обећања од цркава . 3.{S}458 фор.</l> <l>За зграду је о |
о, и тако се о тим стварима мислило без обзира на ово што бијаше у старије врѣме рађено, наравн |
њу ни зинути.“</p> <p>Ленка се није ни обзирала, него је хитала к другима.{S} Неостаде друго н |
се састати.“</p> <p>Настојатељ се стане обзирати за вратима, па онда обзирући се сад на врата с |
питање стане се настојатељ за одговором обзирати.{S} Што му је прије било са овим чисто, то му |
подуго на куварицу и више искрено него обзирно проговори јој: „Јесам ја реко, да ће бити ђавол |
љ се стане обзирати за вратима, па онда обзирући се сад на врата сад на протођакона, једва се д |
дад мало плећке!“ <pb n="15" /> На ово обиђе око куварице, и изтргне столицу изпод ње.</p> <p> |
мала пуно узрока свог да сваки манастир обиђе, и што прије похита кући.</p> <pb n="194" /> <p>Н |
, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, дајте руку!“...{S} На ово јој пруж |
глогову, којом се помагао, кад је шуму обилазио, и која би и најгоропаднијег вампира у млѣво с |
—, и примио управитељске кључеве, стане обилазити све просторије, да види како се находе и спољ |
ју на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сјајан и обилан.{S} Вино хвалише мужки као изредно.{S} Пило се в |
г Богдана и девет Југовића, битку саму, Обилића, Топлицу и Косанчића у боју, како је цар Лазар |
дње на Вука Бранковића и похвале Милоша Обилића, и израза најдубље побожности, и суза туге и ср |
м, засѣјем и оградим.{S} Надам се имати обилно свега у њој.</p> <p>— — „Кречану дадох спалити.< |
сѣвале од топлоте коју му је бистри дух обилно просипао.{S} Мора да је код свију добро стојао, |
уде готов, и зато се удали, да изнађе и обиљежи оно нѣколико стромова што му је јошт трѣбало.</ |
е узеће народ најпослѣ за истину, те ће обиста потражити, да он манастирска добра у своју управ |
ми, каква те је нужда довела у ову св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би из веселог Банат |
нашег манастира!</p> <p>„Знаш, да наша обитељ није богата, што више да је сиромашна.</p> <p>„Г |
им кућама, у које је одлазио, била је и обитељ Рајка Папратића.</p> <p>Рајко Папратић био је бо |
нистратор радо дао, и пође у нову своју обитељ.</p> <p>Пре него што се кола крену, пружи о.{S} |
један бачки кочијаш возио киријом једну обитељ у фрушкогорске манастире.</p> <p>Као што је позн |
г ће дужност бити за њему вручену свету обитељ непресѣчно старати се и о напредку економичког п |
вај из обитељи Ј. одпушта и братији св. обитељи Ш. придружује.</p> <p>Услѣд тога покупи о.{S} Т |
сасвим оздравим, желимо вас у вашој св. обитељи походити.</p> <p>„Примите поздрав и од моје тет |
вда, ја мислим да одпустите мене из ове обитељи.“</p> <p>На другима видило се, да су то једва д |
орећи: „Ни праха нећу да понесем из ове обитељи, да ме кадгод непрекорите, да сам и тај собом п |
анастиру много више него данас; било је обитељи, у коима си видио 10—12 црноризаца.</p> <p>„Међ |
Фрушке Горе, и члана једне манастирске обитељи.“</p> <pb n="229" /> <p>На ово оду у врт, и изи |
дући тако са једним старијим житељем те обитељи дође до једне ћелије, која бијаше затворена.</p |
нашега господина настојатеља ове свете обитељи.{S} Да му бог да да ове године напуни све хамба |
Будите и тамо тако привржен добру свете обитељи; будите примѣран свештеник: само се чувајте наг |
е о.{S} Теофану писмо, у ком се овај из обитељи Ј. одпушта и братији св. обитељи Ш. придружује. |
о се оправдају, неће служити ни вама ни обитељи на чест, и моћиће имати велике послѣдице.{S} Је |
{S} Ви сте ових месојеђа у честној овој обитељи држали нѣкакав бал са мирјани, и ту сте се сви |
најрадије одлазио.{S} Случајно је у тој обитељи била млада лѣпа умиљата госпођица.</p> <p>Ова с |
ова чинили, састала су се сада у светој обитељи у једном великом соареу.</p> <p>Најпре шљивовиц |
ејши господине, па ето нове славе нашој обитељи!“</p> <p>Раскалашно, скоро безобразно упадне ов |
а светог божијег олтара; вѣрни пријатељ обитељи, која га у своје крило прими; примѣр народу, ко |
главом и поноситим погледом, што његов обичај небијаше.</p> <p>Четири калуђера стојаше око њег |
или као у најлѣпшег младића.{S} Имао је обичај жмирити, кад је кога помњиво сматрао; али му је |
јави да је то учинио, као што бијаше то обичај у оно врѣме.</p> <p>Патријарх изјави, да он Кола |
или по Бачкој, служио се исти тим своим обичајем у излишној мѣри.</p> <p>Но наједаред престане |
дакле тај ножић и задене га у чизму по обичају свакдањем.</p> <p>Тек да пође напоље из ћелије, |
чарапе, као што то епископи носе; шешир обичан свештенички, са архиепископским порт-д’-епеом.{S |
човѣк лако пошо путем, који би га међу обичне људе турио!</p> <p>О. Теофан отишо је у калуђере |
свога брата; она се с њим уздизала над обичним животом; она се с њим поносила.</p> <p>Послѣ он |
осве мањкаво.{S} Но то нечини много код обичних гледалаца.</p> <p>И наши гости били су врло оча |
ли ја те уважавам.</p> <p>„Наша господа обично немаре, кад им млађи теже на више... ја другчије |
друм по „тазе,“</p> <p>Онај ђак, кои је обично приступ у подрум имао, није могао свом позиву ов |
нут.{S} Хаљину и дољњу и горњу носио је обично од црне свиле са свиленим гајтанима врло просто |
ка бистра муња просѣцала.{S} Мантију је обично носио од црне <pb n="253" /> свиле с црвеном пос |
ва пређе четир године; а прве су године обично за свакога новога частника како духовног тако и |
гледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, благост на образи и у очима, и |
те партије лица.{S} Глас је имао јак: и обично је вико, кад је говорио.{S} Држање тѣла имало је |
335" /> <p>„Шта?“ запита патријарх, кои обично нечујаше оно, што му небѣше по вољи.</p> <p>„Све |
рења цѣни.</p> <p>Он је на тај праздник обично у великој цркви служио, и служба његова имала је |
ови тога мумлања били сасвим други него обично.</p> <p>Послѣ двѣ недѣље добије управитељ велико |
није патријарх баш изгледао онако како обично људи себи представљају главу једне цркве.</p> <p |
{S} Једни радо пију сами.{S} Ови навуку обично у своју одају подоста добра винца, онда се затво |
се и давале овако.</p> <pb n="56" /> <p>Обично је долазио свештеник у двор епископов или митроп |
иктуале на разполагање.</p> <p>— — „При обичној промѣни год. 1840 поставе мене за намѣстника.{S |
<p>Да се вратимо нашим гостима.</p> <p>Обишавши све, што бијаше занимљиво у манастиру, понуди |
до из пунога срдца врло умѣтно.</p> <p>„Обишо је као епископ све цркве своих дијецеза, а као ми |
ти зло.</p> <pb n="309" /> <p>О. Теофан објави ово свом калуђеру, и опомене га пријатељски, да |
влада се повуче натраг.</p> <p>„Опасни облак са своим смртоносним муњама и громовима пређе без |
се сасвим бѣо шиљак управо из мора под облаке; са његова врха види се далеко азур-плаветно еге |
дминистративној код државе или црквених области, а најпослѣ и код врховног црквеног судишта, и |
, и изтрајало је читав дан без најмањег облачка.{S} Тек што је почела зора пуцати, али стану ко |
се друг од истине поплаши, кад га крвљу обливена види.</p> <p>Он разширене руке нагло склопи, д |
д је како из прњавора и села, тако и из оближњих места гомилама долазио, <pb n="250" /> кад је |
, и тим путем неиђаше.{S} Зној га свега облије, и он стане марамом брисати лице и трти чело.</p |
змије, која ми је праматер преварила у облику добра пријатеља.“</p> <pb n="132" /> <p>Остала б |
о као царски.{S} Хамови су били сребром обложени и црвеном свилом превучени.{S} Кочијаш је обук |
/> које је већ смрт црним велом почела обмотавати.</p> <p>„Уздизање манастирског имања... срѣд |
итва топла укрѣпи му душу, и он повиче, ободрен вишим нѣким упливом и оснажен тајанственом нѣко |
ори! говори!“ повиче Ленка тим погледом ободрена... „Говори само, рѣчи ће твоје избавити двѣ до |
тако друге на разне подвиге побудимо и ободримо.{S} Али ти не могу рећи: буди калуђер.{S} Ја с |
овако:{S} Јест.{S} Ми ваља да смо врло „обозрителни.“ 'Такове погрѣшке могу учинити, да изгубим |
погледи прекорљиво, и рекне им: „идите обоица на поље.“</p> <p>Ови се стану клањати до земље, |
кључаницу боље: врата се отворе, и они обоица падну у собу на колѣна, и учине дубоко метаније. |
50" /> <p>Сад настане моменат, у ком су обоица ћутали.</p> <p>Иза кратке почивке пусти господин |
х побочних фигура побуди пуну позорност обоице.{S} Медалија је висила о бѣлој пантљики.</p> <p> |
а, док недојури до своје.{S} Ту забрави обоја врата и спољска и изнутарња, метне јошт стол пред |
ла готова.</p> <p>Сиђу се дакле.</p> <p>Обоја кола стојала су упрѣгнута.</p> <p>„Ја ћу вас мало |
ile officium</foreign> свакога адвоката обојега суда.{S} За то смо учили.{S} Није Печеновић на |
д комесију изведе.</p> <p>Ту су стојала обојица.</p> <p>Архимандрит прими их благо.</p> <p>Прот |
„Дакле ипак много више, него што су она обојица добили!“ прошапуће архимандрит за себе.</p> <p> |
х буде питао.</p> <p>„Хоћемо!“ одговоре обојица у један мах дрзко.</p> <p>„Ви знате, чим вас ку |
ам хвала високопречестњејши... познајем обојицу.“</p> <p>„И ја их лично познајем,“ примѣти архи |
жена, јер има разлога узети да је духом оболѣо.</p> <p>„То да се њему као глави православне црк |
<p>У Бечкереку......</p> <p>Ленка удова Обрадовић.“</p> <p>„Дакле ће нас ипак посѣтити“, рекне |
врло деликатне нарави.</p> <p>„Доситије Обрадовић није био мала неприлика за највишег калуђера. |
неумрлог просвѣтитеља србског Доситија Обрадовића.{S} Али је то остало у стању примитивног поч |
. Теофан познавао је Варнаву, и зато се обрадује кад га види, на та мало слободније <pb n="58" |
код прозора.</p> <p>Кад ју тетка опази обрадује се.</p> <p>Веселим дакле гласом поздрави је.</ |
Теофан, који <pb n="73" /> се у истину обрадује, што ће ствар у руке тога мужа доћи, кога су с |
ће вас своим панџама или за косу или за образ!“</p> <p>А кад болестник стане мумлати, онда уђе |
рте лица преобразиле; при крају узме на образ израз пуне озбиљности.</p> <p>Кад о.{S} Теофан св |
.{S} Онај фатални зној удари му опет на образ, видило се јасно, у чему је ствар.</p> <pb n="99" |
четвртак ћемо служити и метнути га пред образ пречисте Богородице матере.{S} У петак ћемо држат |
е, и позна по свѣтлости ока, по топлини образа, по таласу дихања, да је под том црном ризом рум |
фондова!“</p> <p>Патријарху удари крв у образе.</p> <p>„Па ко је тому крив?{S} А? — Шта велиш т |
ери, погледе један на другог, и развуку образе као кад ко рекне: осрамотио сам се!</p> <p>И нех |
лика, пуна, бѣла као и најбѣље руно.{S} Образи су му цватили као у најлѣпшег младића.{S} Имао ј |
а залогаја хране недобија.{S} Ружице на образи горѣле су кадкад тако, да су наравне бојом и топ |
ице обично и лѣп крој очију, благост на образи и у очима, и господско држање чиниле су га врло |
дњи узраст, — црна коса и брада, румени образи реко би сад ће крв пробити, <pb n="273" /> глас |
изрезаном сликом св. разпећа с једне, а образом св. краља Симеуна с друге стране, са великим бр |
вић сѣдне три мѣсеца за тим са поштеним образом и чистом душом на прѣстол патријарха Арсенија.“ |
је увѣк слабога здравља.</p> <p>Кожа на образу била јој је скоро прозрачна; очи јој горѣше као |
дуго, а сузе су једна другу стизале на образу.{S} Маши се у џеп, извади мараму и убрише сузе, |
Он је мислио да буде калуђером у лѣпшем образу.</p> <p>Чист слуга светог божијег олтара; вѣрни |
разом највеће захвалности и у гласу и у образу.</p> <p>„Само кад сам погодио,“ одговори овај; „ |
овим ножем, који о.{S} Теофан истина на обрану бијаше подигнуо у зрак, сложи читава поворка сли |
от био изкључиво посветио.{S} Тражио си обрану код старијих, они су те упустили... неразумѣше т |
> <p>„Ја сам Вам донео писмо, госпођо“, обрати се Ленки.{S} Извади писмо из листнице и пружи јо |
ти моћи.“</p> <p>„Одлазите јошт данас?“ обрати се архимандрит Ленки.</p> <p>„Одмах послѣ ручка! |
о, док се катани или собару свидило, да обрати своју високу позорност на попу, и да га запита ш |
ри знанци.</p> <p>Архимандрит Партеније обрати се Ленки и њеној тетки.</p> <p>„Она госпођа што |
ко и у погледима калуђера.</p> <p>Он се обрати на игумна и продере се на њега: „Шта?{S} Није ти |
просто саслушала.</p> <p>Архимандрит се обрати старој госпођи и запита ју:</p> <p>„Јесте били к |
сиромах свршио, онда се дигне од њега и обрати убијци, кои је једнако ту на пушку наслоњен стој |
Станковићеви.</p> <p>„Епископ Станковић обрати позорност своју само на правду и интерес цркве и |
алуђере, па онда са највећом озбиљношћу обрати се о.{S} Теофану.</p> <p>„А што ти неговориш о.{ |
<p>Од других мушких гостију највише је обратио позорности на себе један црномањаст млад чиновн |
а браћу као скотове држи: онда се браћа обраћају <pb n="291" /> к власти и ишту мудријег и обаз |
ни дѣо главе.{S} Широке црне састављене обрве, даваше му црним сѣвајућим очима дивљу ватру.</p> |
мо само“, повиче Митрофан и навуче јаче обрве на очи.</p> <p>„Хајдемо“, одговори Амфилохије, и |
допадаше архимандриту; он сабере наново обрве и погледи неугодно на калуђере, па онда са највећ |
ти бога ти, кад незнаш ништ паметније“, обрецне се на њега архимандрит домаћин.</p> <p>Та сад ј |
елити, да нам дођу на управу генерали и обрштари.{S} Да виш како би се онда све у своје врѣме у |
гледали.{S} Али ако и недођу генерали и обрштари на управу, доћиће зацѣло капут, и онда ће вам |
о гола пушка?{S} Није ли Крушедол дугом обтерећен?{S} Није ли и сам Гргетег знатним зајмом усрѣ |
на на скоро, да су и он и братија грдно обтужени.</p> <p>Сви се поплаше горопадно; а куварицу д |
“</p> <p>И овај виц архимандритов уроди обћим смѣхом.</p> <p>„Ја сам задовољан,“ примѣти архима |
т око њега губи; као да га тишина гроба обузима; као да му се срдце у санту леда претвара.</p> |
црвеном свилом превучени.{S} Кочијаш је обуко своју галу са трокутним шеширом по начину царског |
<pb n="262" /> Митрополит Стратимировић обуко се тај дан у најсјајнију одѣћу.{S} Шест вранаца ј |
ило 8 сати, кад су очи отвориле.</p> <p>Обуку се.</p> <p>Кад изиђе стара тетка на ходник да зап |
Вуковару и у Пешти... инквизицију ћемо обуставити... протоколе ћемо написати, како је за нас п |
ило, заборави на бол и болѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му супарох дође у цркву да га |
мојој тетки пара.{S} Па кад се још лѣпе обуче, па метне наочари, па стане читати <title>Љубомир |
се...{S} Не може човѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта кога врага тражите по Карловци...{S} За |
вори.{S} Тамо се умије и очешља, и лѣпо обуче, тако да се чисто засија.</p> <p>О. Теофан се мал |
/p> <pb n="166" /> <p>Г. архиђакон дође обучен у цивилне хаљине, стане на салине иза сѣдала, ра |
му подебеле као набрекле.{S} Али је био обучен чисто и скупоцѣно, <pb n="222" /> као да је влад |
ође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благословено царство!“ То је чудо, а |
мало заклоњена.{S} Кочијаш бијаше лѣпо обучен; каруце су биле нове, а коњи изгледаше, као да с |
д на ново тетка и за тили час појави се обучена.</p> <p>Ленка је била у спаваћим хаљинама скоро |
била у спаваћим хаљинама скоро подпуно обучена.{S} Устане и узме свѣћу, те посвѣтли на све стр |
ли хусар и ловац у врло скупоцѣно одѣло обучени.</p> <p>„Наравно да је ово народу јако у очи па |
и са накићеним гајдама, ни играчи чисто обучени са намазаном косом и ременима на опанци.</p> <p |
човѣк.</p> <p>У погледу начина, коим се обходио у друштву, била су два мњења.</p> <p>Једни су г |
има, те се по томе како у држању тако и обхођењу управљао.{S} Кад је ишо у процесијама увѣк је |
p> <p>И доиста је стара тетка тако била обчињена пријатности и разговором господина архимандрит |
<p>Но па сад мислимо, да нам није нужде обширније описивати бал у манастиру, који смо мало час |
тимировића народу добра донела, нетрѣба обширно доказивати.{S} Можда прѣко хиљаде изучених млад |
о је овај врло лѣпо служио.</p> <p>„И у обште, казују; да је епископ Гедеон био други Стратимир |
так подпуно обезбѣди, а сувишак да се у обшти фонд ради заведенија школског изображења, које је |
архимандритовој гостинској соби, а не у обштој трапезарији.</p> <p>Архимандрит домаћин поведе с |
у као епископи и архиепископи име своје овѣчили!</p> <p>„Њих је калуђерство, њих је манастир до |
ним скуповима држао је више пута слова; ова су била мајсторски написана, али говор је био далек |
ти, и суза туге и срдачних уздисаја.{S} Ова слика била је у дѣлу за србски прости народ бисер а |
на страну, гдѣ су јој стојала кола.{S} Ова се лако невидише, јер бијаху мало заклоњена.{S} Коч |
зато и кажем, да је ствар знаменита.{S} Ова је ствар већ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, к |
служба божија у манастирској цркви.{S} Ова може човѣка узвисити до анђела, попети међу светите |
пријатељским начином старој госпођи.{S} Ова га пољуби у руку.{S} Он ју благослови: „<foreign xm |
е могла отворити школа за шумарство.{S} Ова би у првом реду ишла на корист наших манастира.{S} |
.{S} Он је имао јединицу кћер Ленку.{S} Ова је имала тек 16 година, и падала је у очи нарочито |
цати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би то дочекала, <pb n="26" /> |
е ствар представити у свѣтлости, да сва ова падне на њега а противници да дођу у мрак и таму; к |
и.</p> <p>Морамо се чудити и дивити, да ова слика недаде повода другим нашим манастирима, да и |
ни у црквеним стварма.</p> <p>Но побѣда ова од год. 1730. била је илузорна.{S} Хијерархија је п |
о и буде осуђен на смрт.</p> <p>Пресуда ова буде потврђена од свих судова, и цар остави правди |
ј лагано главу са своих груди, на коима ова почиваше.</p> <p>Ова кад опази калуђере и њихова па |
јер иначе тежко да би слѣдовала ужасна ова катастрофа.</p> <p>Ради грађења манастирских зграда |
ње 500 Ф. него само 200 Ф. и да плаћања ова почињу одмах.{S} Ово је ствар од великог замашаја, |
метне јошт стол пред врата, стане пред ова, и дигне обѣма рукама у висину батину глогову, којо |
</p> <p>Може сваки лако знати, каква је ова ноћ била за о.{S} Теофана.</p> <p>Свака црта призор |
ио дворски протосинђел.{S} И на њега је ова чудновата слава чудновато утицала.{S} Никад није го |
врло мало св. икона!“</p> <p>Игумана је ова проста примѣтба добро засѣкла.{S} Да удар забашури, |
је код врата од Ленкине собе, да ли је ова будна.</p> <p>Кад чује да се прозор отвори, одшкрин |
дни, којем чисто небијаше право, што је ова здравица дужа од његове: „<foreign xml:lang="de">Wa |
иком, што камилавку није скинуо; јер је ова по чину морала исто тако на свом мѣсту стојати, као |
ђује.{S} Већ са ове стране морала му је ова појава све живце до краја затрѣсти и у прсима најси |
, тргне се и одкопча Ленкине руке, које ова бијаше савила око његовог врата, и дигне јој лагано |
а су свако до подне и свако послѣ подне ова два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и ви |
онда и ви морате нас надгледати“, рекне ова.</p> <p>„На сваки начин!...</p> <p>Сад уђе ђаче и ј |
ец сто батина.“</p> <p>О. Теофана дирне ова хусарска пѣсма врло неугодно.{S} Он дакле тому сход |
о по њој иде...{S} Учинило ми се, да се ова врата, отварају.“</p> <p>„То је био дух архимандрит |
очекамо,“ проговори тетка Ленки, кад се ова приближи. „Старост је старост.{S} Стар човѣк није н |
а од многаја лѣта нимало.</p> <p>Кад се ова овација сврши, окрене се тај враголан к свом сусѣду |
ару тетку.</p> <p>„Е није да“, стане се ова цифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу да сам авгара |
остати на управи манастира, него би се ова морала предати онима из чланова манастирских, кои с |
ити за оштро оружије у борби, ако би се ова разгорѣла?“</p> <p>„Имате пуно право,“ проговори на |
нку да с њим на његови коли иде; али се ова већ бијаше са госпођом Пуљиницом на своје каруце по |
>То рекне, па лупи руком по хартији, те ова одлети на под, и стани се под постељом.</p> <p>„Одл |
долазаше, умножавала је блѣсак наде, и ова се засија у свѣтлости побѣде...</p> <p>„Говори! гов |
му тешке главобоље.</p> <p>Па тако је и ова комесија прошла као и све скоро друге против настој |
ћи, да ће куварица бити јошт на врати и ова отискивати.</p> <p>Но куварица била је већ на крај |
} Но ова неухвати.{S} Тарне другу, но и ова неприми.</p> <p>„Та пали, шта „мрдаш; има неког у с |
анас; али са моралног гледишта могла би ова ствар у рукама калуђерских и манастирских противник |
аја лѣта лѣпо је и без банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без банде играти?{S} А ти хоћ |
нити вѣрујем нити невѣрујем,“ одговори ова.</p> <pb n="211" /> <p>„Е, данас ћете изкусити, да |
дубље у очи.</p> <p>„Невидим,“ одговори ова, и извуче руку изпод његове.</p> <p>„А погледајте м |
е само на поље!“</p> <p>И тако се сврши ова парада.{S} Али ђак добије добру ексхортацију, да он |
овѣст била само хунцутарија,“ рекне јој ова.</p> <p>„Била шала, била истина,“ рекне тетка; „да |
е и тарне шибицу, да упали свѣћу.{S} Но ова неухвати.{S} Тарне другу, но и ова неприми.</p> <p> |
Ленки, да ју одведе на кола.</p> <p>Но ова рекне својој тетки, да даде господину своју руку и |
ења нема ни до данашњег дана.</p> <p>Но ова је комесија ипак заљуљала таласе на двѣ стране, и т |
је Мушицки живио и пѣвао, пити у славу ова три честита србска хијерарха.“</p> <p>Тако и буде. |
> <p>Имаћемо прилику дознати —- како су ова добра браћа прошла, а сад ћемо се забавити са о.{S} |
ва се туга била мало поублажила.</p> <p>Ова га је туга принуђавала да већма тражи самоћу него и |
стране тргне и погледи на врата.</p> <p>Ова остану само одшкринута, како су се одпучила.</p> <p |
ла млада лѣпа умиљата госпођица.</p> <p>Ова се јошт са једном другом зажели просањкати.{S} Мати |
ице, и изтргне столицу изпод ње.</p> <p>Ова осѣти за времена, да ће онај да извуче столицу изпо |
их груди, на коима ова почиваше.</p> <p>Ова кад опази калуђере и њихова пакостна, лица, отрѣзни |
храбрити и за смрт приправљати.</p> <p>Ова недаде дуго на себе чекати.{S} Ледена њена рука сте |
е полагано врата и уђе к нећаци.</p> <p>Ова је стојала у дражестној јутрењој хаљини код прозора |
угодна љубкост, у говору сласт.</p> <p>Ова личност прибавила му је глас лѣпог архимандрита.</p |
гли добити, смождили би је живу.</p> <p>Ова дође ноћу у прњавор, и сутра дан, чим је зора запла |
ло.{S} Ти мораш такав и умрѣти!“</p> <p>Ова бура у души бијаше га јако уморила; сад осѣти тек, |
уке по прњавору и селу тражити!“</p> <p>Ова хука и бука и била је прави узрок, за што је настој |
гођено с погледом пуним отрова.</p> <p>„Ова хоће да се убије у мојој ћелији, ако је дирнете, па |
ар добро промислио и размислио.</p> <p>„Ова дивља светиња“ — мислио је на о. <pb n="168" /> Тео |
парничаром о.</p> <p>Теофана?</p> <p>Е, овај господин неимађаше такођер срѣће у даљем свом живо |
или се морао сасвим нов правац узети... овај је налазио презумтивног представника у епископу Ра |
99" /> <p>Погледао је и на протођакона; овај је намрштено гледао артију пред собом.</p> <p>Архи |
е Пеичићем био је у непрекидном додиру; овај му је био кућни лѣчник.</p> <p>„Сава Текелија наро |
е, и приклони ухо к устма умирућега.{S} Овај је говорио с прекидањем и врло слабим гласом: али |
ражи љубав лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би га без сумње не само рѣчма одбио, него и батино |
у стању, ком се свак смиловати мора.{S} Овај је гледао управитеља укоченим погледом.{S} Нѣшто ј |
ога за рамена да га одбаци од врата.{S} Овај притегне руком кључаницу боље: врата се отворе, и |
навлачио на себе позорност гледаоца.{S} Овај је био необично дугачак, и изилазио је у тако тана |
о свештеник, ни говори као господин.{S} Овај ми се баш допада: овако ваља да се држи и разговар |
амо, онда му каже, зашто га је звао.{S} Овај стане шепртљити.{S} А митрополит зграби своју штак |
пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Овај стари свештеник био је у старије своје доба бѣо ка |
pb n="343" /> колико би се одредило.{S} Овај би завод добијао покриће у оним трошковима, које и |
вога у раме и проговори му: „Почни ти!“ Овај се тим, наравно, осѣти узвишеним до неба, и у свој |
p>„Одмах рапортира то градоначелнику, а овај недочека да генерал дође у Карловце него таки посл |
анастира дотлѣ и послѣ тога нечувено; а овај је тако изцѣђен и упропашћен, да није био ни зашто |
.“</p> <p>Намѣстник погледа духовника а овај њега, поглед им значаше много.</p> <p>„Шта се згле |
ош с врата.</p> <p>„Зашто не“ запита га овај намргођено с погледом пуним отрова.</p> <p>„Ова хо |
х, док се састане са адвокатом и док га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p> <p> |
оглед на намѣстника.{S} Он се бојао, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био приправан бацити |
,“ повиче кад ближе дође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљи лежи.“</p> <p>„Умирем!“ одго |
вѣку?“ запита управитељ ђака, видећи да овај његово стање познаје.</p> <p>„Шта је?{S} Помутило |
.</p> <p>А знајући да ће нас многи и за овај мали плагијат то хвалити то грдити, нећемо јошт и |
дине, ја ћу доћи, него шта сам дужан за овај разговор, да вам одмах платим, јер нисам рад бити |
ту у мој кревет, а ја ћу се сложити на овај диван,“ одговори јој Ленка; „па ћемо бити слободни |
Може бити да се ми јошт и на годину на овај дан весело проведемо.</p> <p>„сѣди јошт мало Тодор |
ше у грохотан поругљиви смѣх.</p> <p>На овај смѣх дигне о.{S} Теофан главу, коју бијаше на госп |
очеку.“</p> <p>„А куда мислите!“ запита овај.</p> <p>„Ми се журимо кући, то јест најпрѣ у Н. Са |
ору.</p> <p>Јесте ли је добили!“ запита овај горѣћи од нестрпљења.</p> <p>„Јесмо врага!“ одгово |
“</p> <p>„Да није из Бечкерека?“ запита овај.</p> <p>„Погоди.{S} Пише ми твоја сестра.{S} Она ј |
то?“ запита архимандрит прегледавши сав овај призор, гласом старѣшине, кои истину тражи.</p> <p |
е свога правозналца мирније слушао, кад овај продужи: „Имам ја пријатеља и у Вуковару и у Пешти |
Настојатељ се забезекне, шта је то, кад овај звук чује, који несадржаваше ни на који начин што |
<p>Одмах пошље по о.{S} Теофана.{S} Кад овај дође, види на столу једно разпечаћено писмо, једну |
енка је жељно очекивала одговор.{S} Кад овај подуже непослѣдова, настави даље: „Шта те може овд |
окренуо, и озбиљно га слушао.{S} А кад овај сврши, онда опет као нехотице падне му поглед на н |
foreign>“ гласом анђелским.</p> <p>„Кад овај сврши, онда куцне митрополит арх. Гедеона у раме, |
ранц I. постао царем.{S} Већ зато га је овај цар особито високо држао.</p> <p>„А к тому био је |
за другима.{S} Примѣтити нам је, да је овај господин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, |
о.“</p> <p>Кад о.{S} Теофан види, да је овај сиромах свршио, онда се дигне од њега и обрати уби |
итатеља, али ћемо им ипак казати, да је овај узор од администратора манастирских био родом из Б |
га изврстнога гласа и појања.{S} Кад је овај запојао, мислио је сваки, да непѣва за пѣвницом чо |
манастира Хопова Илијћа приволио, те је овај почео уређивати собу неумрлог просвѣтитеља србског |
" /> манастир, из ког сам дошао, али је овај био међутим изгорео, и тако ето ме у нову сиротињу |
ам и послѣ и увѣк на њу мислио, „али је овај спомен био чист, сјајан, и у великој мѣри мио.</p> |
намѣстникова мали турски ножић, кои је овај собом носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њ |
ајући енержије довољно и снаге; нити је овај био успособљен, да нову еру својом иницијативом и |
S} Гедеона је љубио и тога ради, што је овај врло лѣпо служио.</p> <p>„И у обште, казују; да је |
и приступи руци настојатељу, али му је овај недаде цѣливати.{S} О. Теофан учини на то своје ме |
е рѣчи упрепастиле.</p> <p>Патријарх је овај утисак свога говора примѣтио, па за то запита с нѣ |
у.{S} Као највѣрнија фотографија остане овај призор у њеној глави, прѣд њеним очима, убијајући |
„Отворите врата, ућићемо унутра“, рекне овај.</p> <pb n="304" /> <p>Калуђер оде и доведе оне ђа |
ндрит настојатељу.</p> <p>„Неће!“ рекне овај, тргнувши се. „Како то?{S} Та они су мени тврдо ка |
ана.</p> <p>„Доћићу сутра к теби“ рекне овај, „то јест, ако ми допусти г. архимандрит да могу и |
ом банатском епископу добије глас да се овај у тесно пријатељство упустио са пријатељима „уније |
и били су му и привржени.{S} Касније се овај тѣсни одношај између манастира и калуђера сасвим п |
је дао је о.{S} Теофану писмо, у ком се овај из обитељи Ј. одпушта и братији св. обитељи Ш. при |
екара, да му га доведу.</p> <p>„Како се овај укаже на врати, оспе га славна полиција најгрубљим |
лади гимназиста јако допадаше, и што се овај више уздржаво и натраг повлачио, то се лѣпа Ленка |
вора разликовао од других.{S} Кад му се овај приближио, онда је и сад само мумлао, али су тонов |
/p> <p>Дебео снег бијаше поља покрио, и овај се напрам пуног мѣсеца блистао, као да је најлѣпши |
располагању са простим калуђерима.{S} И овај је зрак бацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га м |
кадкад и ногом... онако изпод стола!“ И овај је свој виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ виш |
ружене руке пријатеља свога дѣтињства и овај их срдачно и топло стисне.</p> <p>„Добро ми дошла |
сно псују.</p> <p>У те људе спадао је и овај кочијаш.</p> <p>Док су се возили по Бачкој, служио |
лежала је медалија увијена.{S} Отворе и овај увој.</p> <p>Дивна медалија из златожутог кедра, с |
ан дан... јошт нѣколико сати... па би и овај човѣк лако пошо путем, који би га међу обичне људе |
b n="328" /> <p>Пријаве га патријарху и овај га пусти преда се.</p> <p>Патријарх је познавао о. |
у, онда сви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај виц архимандритов уроди обћим смѣхом.</p> <p>„Ја с |
руке недаде.</p> <p>„Моја сестра одлази овај час, проговори о.{S} Теофан, „Ми смо имали мало ра |
дином архимандритом на четири коња: али овај бѣше ту вожњу сасвим другчије преднацртао, па му н |
и јави то телеграфично патријарху; али овај и <pb n="355" /> неодговори, него оде пре тога дан |
ј нити независан.{S} Међу тим, ти си ми овај пут више времена поклонио, него досад икада.</p> < |
код оних, кои радо плѣшу: тако и красни овај мај стане чисто вући о.{S} Теофана на путовање у о |
ин.</p> <p>Та сад је свануло“, одговори овај; „нећемо ником покварити ноћ.“</p> <p>Стара тетка |
чутура?</p> <p>„Сајтлик и по“, одговори овај, а чутура је ваљда и десет пута толико примала!</p |
p>„Та ето ваљда пише у писму“, одговори овај, који је архимандрита познавао.</p> <p>„Он иште шљ |
и на калуђера.</p> <p>„Ништа!“ одговори овај тихо.</p> <p>Патријарх суне на ново: „Неблагодарни |
на то правника.</p> <p>„Све!“ одговори овај.</p> <p>На то преда она то писмено о.{S} Теофану, |
p>„Е ту нам је тај несрѣтник!“ одговори овај сасвим равнодушно.</p> <p>Наравно је било, да је н |
м о.{S} Теофану. „Врло много!“ одговори овај смѣрно али одсудно.</p> <pb n="335" /> <p>„Шта?“ з |
</p> <p>„Дѣло је било славно!“ одговори овај.</p> <pb n="289" /> <p>„Али не паметно, ни од мене |
чини, да ће бити врло добро!“ одговори овај смирено. „Што год иде на увеличање славе Божије и |
ндрита.</p> <p>„С драге воље,“ одговори овај, „док смо овдѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу |
/p> <p>„Само кад сам погодио,“ одговори овај; „захвалности нетрѣба никакве; то је само моја дуж |
е неиђаше.</p> <p>„Дванајест.“ Одговори овај значајно.</p> <p>„Мажи пискове!“ одврати му овај.< |
дан.“</p> <p>„Касно сам устао“ одговори овај мирно али озбиљно. „Опростите ако сте подуже чекал |
сребром.“</p> <p>На ово уздахне честити овај калуђер, па онда настави опет мирно и тихо свој ра |
Ти ћеш играти без банде!“ одговори јој овај. „Баш у пркос теби, недам свирати валцере“</p> <pb |
била позната.</p> <p>„Куда води управо овај пут?“ запита госпођу Пуљиницу, кад су нѣко врѣме и |
да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај умре од глади, како ће онда одговарати.{S} Даде да |
тарији ђак рекне другу: „Јес’ чуо, како овај загуди?“ Ако само иоле примѣтим, да што снује, вол |
офан к патријарху да му цѣлива руку, но овај му је недаде.</p> <p>О. Теофан поклони се дубоко, |
Најпослѣ угаси свѣћу и заспи.</p> <p>Но овај ноћни догађај имао је ипак једну послѣдицу.</p> <p |
тријарху да га пољуби у руку.</p> <p>Но овај како је држао карте у руци, којој приступаше о.{S} |
, и час по завирио је кроз кључаницу то овај то онај, да види, шта се у ћелији ради.{S} Но кључ |
ндриту: „Ако ја морам све написати, што овај говори, ја нећу бити никад готов с протоколом.“</p |
ту!“ повиче к долазећему, пре него што овај сасвим ступи у собу.</p> <p>„Ко та?{S} Запита о. н |
ачувамо и умножавамо. “</p> <p>Разговор овај продужи се и на даље, и сврши се тек онда, кад пут |
ли и свакој грдњи износимо ми на супрот овај свети шиболет: „Не нам, не нам, но имени твојему.“ |
нки и рекне јој: „Уз пут смо свратили у овај дивни манастир.{S} А домаћин је у исто такој мѣри |
ти.“</p> <p>О Доктору Суботићу нећемо у овај пар ништа да говоримо; он јошт живи.</p> <p>Али за |
{S} Та нарочито тебе ради и дошли смо у овај манастир.“</p> <p>„Та кажите истину госпо!“ рекне |
ад му друг у сигрању избаци карту, коју овај небијаше очекивао.</p> <p>„Немогу другачије Ваша С |
ко В. Светост допусти, ја могу ту слику овај час поднѣти.{S} Ја већ од дужег времена радим на т |
кијска тиква.“</p> <p>„Хм!“ одговори му овај. „Ти си том крив; ти си ме турао и гурао док се вр |
ше.</p> <p>„Ништа, ништа,“ проговори му овај благо. „Учинило ми се истина подуже врѣме; али из |
ајно.</p> <p>„Мажи пискове!“ одврати му овај.</p> <p>„Помози и ти,“ шапне му домаћин.</p> <pb n |
полицајног комесара, и пре него што му овај назове добар дан, повиче на њега:</p> <p>„Г. полиц |
вео, да му их покаже и означи, па да их овај послѣ даде посѣћи и израдити.</p> <p>Подне је већ |
од Њ. Екселенције.</p> <pb n="57" /> <p>Овај је ишо у салу, пак онда изишавши, јављао је високу |
ћи, да ће га тим питањем смести!</p> <p>Овај стане одговарати без свакога размишљавања извукав |
разпечати, па отвори те пакете“.</p> <p>Овај учини.{S} Најпре отворе кутију с дукати. <pb n="28 |
, ком је пантомима упућена била.</p> <p>Овај се чинио сасвим невѣшт, као да се то њега ништа и |
рѣдко кои хришћански народ има.</p> <p>Овај би драги камен, да се достојно уцѣни, мого бити пр |
тим уведе Варнава о.{S} Теофана.</p> <p>Овај метанише три пута и пољуби владику у руку, па одст |
ени ватраљ и удари на Митрофана.</p> <p>Овај није истина био крив у правом смислу рѣчи, али је |
ати, и сматраше подуже калуђера.</p> <p>Овај остане као да се у камен претворио за цѣло то врѣм |
S} Теофану, и позове га да чита.</p> <p>Овај почне читати, заћути мало, пређе брзим погледом пр |
лонивши се на убијствено оружје.</p> <p>Овај је морао чути, да се ко приближује, јер је старо л |
мѣстнику послани, да их подпише.</p> <p>Овај изјави, да их неможе подписати и поднесе своје при |
апије здравице и другој господи.</p> <p>Овај се прими и здравице почну.</p> <p>Најпрѣ се напије |
ад дође, одмах господину јавити.</p> <p>Овај стражар проведе нѣколико дана на свом мѣсту узалуд |
е станим тамо, гдѣ такова нађем.</p> <p>Овај бо прави сучовѣка нижим од скота.</p> <p>Овдѣ нема |
ивајући га и држањем и гледањем.</p> <p>Овај се мало прокашље, па почне:</p> <p>„Дајте калуђери |
настојатеља питајућим погледом.</p> <p>Овај је био прост човѣк, али чистога разума, и узвишено |
и јави му, да је гњездо празно.</p> <p>Овај пошље одмах људе на све стране, да га ухвате и нат |
бан хрватски, генерал Шокчевић.</p> <p>Овај већ одреди дан, кад ће у Карловце доћи, и спреми с |
ола, Тошо,“ рекне о.{S} Теофану.</p> <p>Овај пође с њом. „„Допустите да вас и ја изпратим, кад |
ју ћелију, и оде администратору.</p> <p>Овај је сав дрхтао од љутине.</p> <p>„А та је ту!“ пови |
зову настојатеља к архимандриту.</p> <p>Овај је сѣдио на канапету, пред којим се стол налазио; |
т хартије и преда га патријарху.</p> <p>Овај га прими и развије.</p> <p>Наслов прочита на глас: |
ђаков близу врата намѣстникових.</p> <p>Овај изиђе пред врата, да види куда иде ђак, и да неће |
гано му рекне: „Шта велиш Ђуро?“</p> <p>Овај одговори: „Набрусио си Швабе и Швабице баш како ва |
>„Је с’ ти био скоро у Н. Саду?“</p> <p>Овај се том питању зачуди, али му одговори како је, и р |
љиницу, кад су нѣко врѣме ишли.</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг, а оданде се може у Нови Са |
де патрон при свечаној дишпути.</p> <p>„Овај то прими.{S} Дође с дијете из Пожуна нарочито тога |
изкључиво за митрополита живио.</p> <p>„Овај је изпитивао клирике, ишо тамо и амо по соби, слуш |
ти код куће репродукују.{S} Чешћи углед оваквог умѣтног производа био би подобан на естетичко р |
а је сваки намѣстник — а можда и не баш оваки — писао своје мемоаре за себе, а послѣ је нѣкаква |
као господин.{S} Овај ми се баш допада: овако ваља да се држи и разговара сваки, који крст на п |
и биџе боље проћи, него да им се управа овако остави, како је досад било.“</p> <p>„Лѣпо ће ти с |
.{S} Старо.. <pb n="186" /> тупо.{S} Ја овако научила, па шта ћу.{S} Но добро, што није Видаков |
Увѣрен сам да ће многи од моих читатеља овако запитати, ако књигу до краја прочита.</p> <p>„Нез |
свога срца.{S} Све му тло клоне.{S} Кад овако говори његов адвокат, да шта ће болан говорити пр |
ѣтом на углед служиле.</p> <p>Но сад је овако.</p> <p>Да се вратимо нашим гостима.</p> <p>Обиша |
!“</p> <pb n="265" /> <p>„Е, код нас је овако,“ одговори митрополит; „наш господин пекар држи в |
ших екселенција, тражиле су се и давале овако.</p> <pb n="56" /> <p>Обично је долазио свештеник |
луј се на мене, неубијај ме, небацај ме овако младу у црни и хладни гроб... невраћај ми смрт за |
ас донели писмо од мога Тодора.{S} Смѣм овако рећи, јер смо од синоћ брат и сестра.{S} И остаће |
то је сасвим лако.{S} Ево видите, само овако:{S} Вав!{S} Вав!{S} Вав!“ Служитељи се стану смѣј |
а не случајно и од ока.</p> <p>„Кад смо овако довршили слику митрополита <pb n="264" /> Стратим |
овом чуству снађе, и продужи свој говор овако: „Јест, ја сам много препатила Ми смо ћутали... м |
настави опет мирно и тихо свој разговор овако:{S} Јест.{S} Ми ваља да смо врло „обозрителни.“ ' |
а ће све пуцати!“</p> <p>Док је адвокат овако говорио, окуражавао се мало по мало калуђер од св |
састану, почне архимандрит своју повѣст овако: „Митрополит Станковић, кои за Стратимировићем 29 |
рви.</p> <p>„Судија велике господе нису овако мали калуђери, него повѣстница!“ одговори о.{S} Т |
Беча, Темишвара и Н. Садскога „Сунца“ (овако се звала палата цкр. предстојништва) а свима и го |
ише вѣровати него вама једном“..</p> <p>Овако говорише, и сад га један повуче мало за мантију, |
неда и на здравице, и тако даље.</p> <p>Овако је мислио епископ Хранислав о стварима, којих је |
ѣће видити му усрѣћавајуће лице.</p> <p>Овако је и о.{S} Теофан доспѣо до владичиних врата, с т |
о велим и опет: сазовите сабор!“</p> <p>Овако је гласио одговор о.{S} Теофана.</p> <p>„Ти мора |
Баната у ову кућу црнине дошла.“</p> <p>Овако говорећи, приведе о.{S} Теофан своју познаницу бл |
ожда и воли, да се ми уклонимо.“</p> <p>Овако и буде.</p> <p>Ленка изиђе и нареди, да јој кола |
иповѣди шта је и како је било с ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је судија: ја ћу с |
етне мисли.{S} Најпослѣ стане и рекне: „Овако ће бити најбоље!“ изиђе на поље и оде администрат |
тај гост.{S} Припов.)</p> <p>„Јест.{S} Овакова управа изтргнуће та пре та после наша манастирс |
ије изтѣрало из собе владику, који је у оваковим стварма био осѣтљивији и од саме мимозе (најос |
то њима није ништа.</p> <p>У ову врсту овакових Бахусових поштоватеља спадао је и администрато |
рекох!“</p> <p>О. Теофан није се надао оваковом дочеку.{S} Међу тим и он је имао доста времена |
рх није хтѣо на то ни помислити.</p> <p>Овакову гвоздену вољу показао је патријарх и у другим п |
право реко.{S} Његово се име од г. 1848 овамо проносило по свѣту као име једног од највећих Срб |
ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас кући не дође |
Нѣки пут дођу сви са својим фамилијама овамо, те се прођу и провеселе.{S} Сигурно ће и данас м |
гости на ту страну погледаше, „кад дође овамо.“</p> <p>У соби, гдѣ су се гости примали, било је |
p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он дође овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му |
Али ко је мене овамо довео?{S} Ко ме је овамо послао?“</p> <p>Сад је дошо час, да му послужник |
тост код нашег народа, ма с које стране овамо дошо,“ дода архимандрит Партеније.</p> <p>Пођу да |
роговори свом дворнику: „Али ко је мене овамо довео?{S} Ко ме је овамо послао?“</p> <p>Сад је д |
и шта да говоре, јест.{S} А кад би људи овамо дошли, морали би се запитати, да их није ко научи |
Е, Крстоношићу, би л’ ти знао, зашто си овамо позван?“ проговори на то архимандрит.</p> <p>„Как |
им пред сваким судом.“</p> <p>„А ти дај овамо;“ рекне патријарх, кога <pb n="341" /> је позив о |
ојте.{S} Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни долазио.{S} Стражу можете ставити.{S} Моја рѣч |
а доћићу дакле ја са госпођом Пуљиницом овамо, па ћемо се онда одвезти.“</p> <p>На ово пружи ру |
„Баш вам хвала, господине, што сте нас овамо довели,“ каже она даље архимандриту Партенију са |
нађем ја то хрђаво пециво кад други пут овамо дођем, приправите се да за осам дана примите ваш |
уде нападати као манит, и онда га пошљу овамо.{S} Ми смо много имали невоље док га нисмо дотѣра |
бо умножио, као свиње, козе, говеда.{S} Оваца сам оставио 100 комада а нисам затекао ни једне.{ |
многаја лѣта нимало.</p> <p>Кад се ова овација сврши, окрене се тај враголан к свом сусѣду, и |
одговарати: „Он је... он је... он је“, овдѣ мало застане и заћути.</p> <p>„Но, шта је управо у |
увѣрени, да никакве опасности нема.{S} Овдѣ ће то само бити доказ, да је госпођа Ленка млада и |
n="299" /> да могу заградити башту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се ради башта, јер је за то кр |
go vidi ventos... aliasque</foreign>“ — овдѣ штуцно, застане и пљуцне.</p> <pb n="241" /> <p>„< |
—— понајвише у гостима, на частима и“ — овдѣ застане о.{S} Теофан.</p> <pb n="339" /> <p>„И — с |
ле либерални елементи били би уз њега.“ Овдѣ мало застане архимандрит, а о.{S} Теофан уздахне, |
p>„Најпослѣ може одпасти што и за нас.“ Овдѣ је мислио себе, те је мало жмирнуо и насмѣшио се у |
<p>„Данас ћемо кући.</p> <p>„Имаш кога овдѣ походити, походи га до подне.{S} Послѣ ручка ћемо |
.</p> <p>Сваки ће се читатељ сѣтити, да овдѣ долазимо племенитодушној сестри нашега о.{S} Теофа |
смо га.{S} Она нема више никаква посла овдѣ.{S} А и вече се приближује...{S} До Митровице има |
манастирске ђаке и слуге — ево им имена овдѣ — па ћете се увѣрити, да смо ми само тихо и то не |
та свога послужника: „Гдѣ сам ја?{S} Та овдѣ је лѣпо!“</p> <p>Ово су били први знаци здравијег |
ите, високопречестњејши господине,“ уђе овдѣ о.{S} Теофан у рѣч архимандриту.</p> <p>„Мени игра |
непослѣдова, настави даље: „Шта те може овдѣ задржати.{S} Будућност си проиграо и саранио, јер |
сте мршави ко липов штап, али ако дуже овдѣ останете, нисам вам сигуран ни за кости.“ Калуђери |
ѣ успѣ, и запали свѣћу.</p> <p>„Нѣко је овдѣ у соби,“ повиче сад на ново тетка и за тили час по |
те ви ваш риф; а моје перо и мастило је овдѣ“ показујући на чело, као да њему нетрѣба ни пера н |
" /> пријатељ Мушицком из разлога, које овдѣ наводити нити ми је нужде, нити имам на то воље.</ |
да ће ти пола на чешљу остати,“ упадне овдѣ патријарх грохотом смѣјући се. „Видим ја, непознај |
<p>Раскалашно, скоро безобразно упадне овдѣ онај први млади калуђер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тр |
амо коју рећи о овим манастирима што се овдѣ спомињу.</p> <p>Света Гора позната је по имену и н |
наје.</p> <p>„Шта је?{S} Помутило му се овдѣ!“ рекне ђак, и стане једним прстом по челу куцкати |
, како је врѣме прошло.</p> <p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак онда у име божје пођите.{S} Одавдѣ сте |
акону, а оно ви, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче Амфилохије идите напоље, па ћу вас звати |
Ленка и опет 12 дуката у тас, које је и овдѣ игуман у своју сахрану одмах узео, да недоспу у не |
љи о.{S} Теофану.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“, запита га патријарх негледећи га.</p> <p>„Хрђав |
емо дакле позвати све људе, које сте ви овдѣ побележили.{S} Само јесте л’ ви сигурни, да ће они |
ти, кои ћемо те релативне важности ради овдѣ да споменемо.</p> <p>У старије већ дане митрополит |
кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочекамо,“ проговори тетка Ленки, кад се о |
учинити.</p> <p>Наравна је ствар, да ми овдѣ мислимо на узвишену идеалну побожност, а никако на |
руке узме. „Хоћу се, бога ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд све посапиње, него што ћ |
и дошла.{S} Немора нико ни знати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скувала у д |
е неби мого ни опоменути онога, што сам овдѣ претрпио.{S} Но кад бити неможе, служиће ми само з |
p>„Ви сте познати са госпођом Пуљиницом овдѣ.{S} Ја сам код ње одсѣо, јер је то моја пријатељск |
н мога овдашњег живота оставио бих радо овдѣ, кад би ми било могуће; јер доиста боље би било, к |
трану живота Стратимировићева остављамо овдѣ недирнуту, пошто стоп изван сфере, о којој ми гово |
и о нама мислила...{S} Останите ви само овдѣ милостива; неможете ви ићи... та ето је скоро ноћ. |
ти монументална зграда.“</p> <p>Ми ћемо овдѣ примѣтити у кратко, да је патријарх јошт 2 године |
„С драге воље,“ одговори овај, „док смо овдѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет молити, |
тао.{S} Што си се ти вратила; ми би вас овдѣ дочекали. “</p> <p>„Видила сам сав Срѣм,“ — прогов |
d>23.{S} Сестрина тестамента.</head> <p>Овдѣ ћемо и опет да се састанемо са једним старим знанц |
о прави сучовѣка нижим од скота.</p> <p>Овдѣ нема сугласна, кротка, и како трѣба монашка живота |
и себи на срѣћу, Богу на славу!“</p> <p>Овдѣ ућути.{S} Одушевљење, којим је говорила, сила и ис |
батине ћемо оставити катанама.“</p> <p>Овдѣ је патријарх изнео на прво варијацију оне старе ху |
ило као за усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде да сврши приповѣдање.</p |
одину врло лако моћи саставити.“</p> <p>Овдѣ ућути о.{S} Теофан.</p> <p>Патријарх одслуша ово п |
мѣстника, па дођите и ви с њим.“</p> <p>Овдѣ ће наши читатељи запитати: „Да збиља!{S} А шта је |
се окрене мало на страну, и промумла: „Овдѣ су све саме букве, нема ни једног храста!“</p> <p> |
имамо их доста“, одговори настојатељ; „овдѣ су скоро све саме букве, мало храстовине и имамо!“ |
ломатичну и стратегичну акцију.</p> <p>„Овдѣ се дају прибавити користи од више врсти,“ проговор |
кивало на годину . .{S} 10.000„</p> <p>„Овдѣ је у свему више стављено у прорачун, него што ће д |
и тај собом понео.{S} И сам спомен мога овдашњег живота оставио бих радо овдѣ, кад би ми било м |
чутуру шљивовице из оног бурета, знаш!“ Овде учини архимандрит руком знак, који је ђак разумѣва |
казнили су мушке кривце штапом, женске овде споменутим сурогатом.) Него пуштајте је из ваше ће |
его њена.“</p> <p>„Видим ја већ, куд се овде иде!“ дода Амфилохије. „Њој се држи страна.{S} Ми |
Што си долазила.{S} Господин зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вели, да |
а, да се могла резиденција назидати.{S} Ове су цигље за врѣме патријарха Рајачића на другу сврх |
орију биле дошле, да га информирају.{S} Ове су брже изишле напоље из његове собе него што су у |
а ове свете обитељи.{S} Да му бог да да ове године напуни све хамбарове и све подруме.{S} Стока |
>Архимандрит је погодио.{S} Наскоро иза ове славе стигне наредба од митрополита, да о.{S} Теофа |
тражити дали. — Ви сте отца намѣстника ове куће осудили на ариште, па кад он није хтѣо у аришт |
о.{S} Теофану било у души, док је Ленка ове рѣчи говорила, може сваки лако мислити.</p> <p>С је |
себе, а послѣ је нѣкаква тајностна рука ове поједине мемоаре покупила и у један дебео, али баш |
„У здравље нашега господина настојатеља ове свете обитељи.{S} Да му бог да да ове године напуни |
се допада и самим мртвим архимандритима ове куће.“</p> <p>Уз ово се смѣјао опет чудноватим оним |
убио и њега и себе!“</p> <p>Грбић се на ове рѣчи узправи.{S} Јошт једанпут погледи на о.{S} Мит |
велике ствари; ко ће ми дати трошак на ове твоје тричарије?“</p> <p>„Манастири!“ примѣти о.{S} |
иде из ћелије, док је жива...</p> <p>На ове рѣчи скочи, и зграби са стола намѣстникова мали тур |
, много тебе ради препатила!“</p> <p>На ове рѣчи бризне плакати, и метне своје <pb n="141" /> б |
civitatis</foreign> добило?“</p> <p>На ове рѣчи уђу Митрофан и Амфилохије• Држаше се продрзљив |
је већ прелазио у тврдице.</p> <p>И са ове стране приповѣдају се многе ствари о њему.{S} Ми ће |
А јесу ли вам познати наши манастири са ове стране Фрушке Горе?“ запита он даље.</p> <p>„Ни с о |
себи сходном животу одређује.{S} Већ са ове стране морала му је ова појава све живце до краја з |
/p> <p>О. Теофан престане говорити, кад ове латинске рѣчи чује, које су му сасвим нове биле, те |
бе: а вашим великим духом можете ви све ове узпоред и мимогред извести.“</p> <p>„Јест, ал гдѣ с |
да си већ свршио лекцију.“</p> <p>„Све ове школе,“ настави о.{S} Теофан, у својој ревности и н |
</p> <p>О. намѣстник тргне се, кад чује ове рѣчи администраторове.{S} Он се нађе уврѣђен том са |
управо је развукао своје устне, али се ове нису видиле од црних са брадом смѣшаних бркова.</p> |
бѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, да их мало прегледим,“ запита протођакон ар |
левета, пуста клевета.</p> <p>Призовите ове људе, који су ту били — ево им имена“ — ту преда на |
м, да имате високу милост, и да примите ове моје рѣчи као рѣчи, које говори послушни син отцу, |
шибати и срамотити!“</p> <p>Она изрече ове рѣчи тако да о. намѣстник није мого ни најмање о ис |
еправда, ја мислим да одпустите мене из ове обитељи.“</p> <p>На другима видило се, да су то јед |
опростио, да тако без трага изчезне из ове приповѣсти она појава, која је у њој можда најсјајн |
говорећи: „Ни праха нећу да понесем из ове обитељи, да ме кадгод непрекорите, да сам и тај соб |
атријарх из гласа; „и ако ми тај час из ове моје собе неизиђеш напоље, даћу те из ње избацити.“ |
ими и уведе и те госте у салу; упозна и ове са Банатским гостима.</p> <p>Па то зазвони звонце и |
би свака сигурно повећу своту, која би ове приносе знаменито одплаћивала.</p> <p>„Најпослѣ, ко |
стану се частити.</p> <p>Куварица види ове с ножеви како плећку конабе; поплаши се од насртаја |
/p> <p>Кад уђе настојатељ у собу и види ове припреме, прође га језа, и срдце му стане чудновато |
апита је тетка.</p> <p>Но Ленка није ни ове рѣчи чула. </p> <p>Стара је стојала и чекала, да Ле |
врло отворен карактер, па тако није ни ове своје састанке ни од кога сакривао.</p> <p>„То се н |
Вашу свештеничку рѣч, да ћете му казати ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање ни више?“</p> <p>„ |
ѣдњи дани одсудан моменат за даљи течај ове приповѣсти.</p> <p>Знамо, да Ленка свога драгог бра |
са о.{S} Теофаном, на кога смо задатак ове приповѣсти метнули.</p> <p>О. Теофан дошавши у свој |
ubSection" /> <p>Знам да ће кои читатељ ове приповѣсти на овом мѣсту запитати:{S} А шта је било |
кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове послове идуће зиме на највеће задовољство свога нас |
својој ћелији хитао.</p> <p>Кад дође до ове, залети му се администратор, зграби га за прси, па |
} Па да видите како се дѣца свијају око ове свете куће.“</p> <p>„Е добро Крстоношићу,“ проговор |
постељу легне, проговори сам себи: „Но ове покладе запамтићу док сам жив.“ </p> </div> <div ty |
шке Горе?“ запита он даље.</p> <p>„Ни с ове ни с оне стране“ одговори стара; „ја нисам до сад б |
} Само бих молио, да ми допустите, јошт ове три ствари да кажем.</p> <p>„Кад би се све утемељил |
от увести у манастире, и што се уложи у ове заводе, вратиће се с добром каматом.“</p> <p>„А јес |
бити да се јошт даде најбоље схватити у ове рѣчи: чудо међ чудеси!</p> <p>Ово су идеали, кои су |
наше цркве у Карловци.</p> <p>На зграду ове семинарије одредио је цар Јосиф II. да се са стране |
стирској управи одржати неда.{S} У току ове повѣсти видићемо и практичне послѣдице овога; друге |
о очи своје к небу, чинило се као да му ове рајском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му се таласа |
о слика каквога анђела!{S} Хоћете ли му ове моје рѣчи приобштити, господине?{S} Ја вас за то лѣ |
, јер је онда већ пуна мѣсечина.</p> <p>Ове се приуготови.</p> <p>Али како буде дружтво изненађ |
а подупру, из кога су произишли.</p> <p>Ове мисли бијаху дух у о.{S} Теофану сасвим спариле, ка |
нога, кои је управо што говорио.</p> <p>Ове архимандритове рѣчи као да му одкопчаше закопчане у |
еминарије недобисмо ни до данас.</p> <p>Ове су ствари заузимале духове народа и послѣ год. 1790 |
казао све што сам казати имао.“</p> <p>Ове рѣчи побуде у протођакону већу позорност; он је као |
комесију.</p> <p>Одмах помисли у себи: ови ме тако брзо позивљу и сам администратор долази по |
Они ударе на прѣчаге духовног развитка; ови на прѣчаге дисциплине.</p> <pb n="76" /> <p>Ту се м |
ку и лају нека би се дивљач кренула.{S} Ови се стану згледати. „Та незнамо ми лајати господине. |
а тужила како је у манастиру прошла.{S} Ови јој савѣтују, да даде написати тужбу, и да је подне |
небијаху законом државним призната.{S} Ови нападани имали су сада барем на врѣме престати.{S} |
на разлика.{S} Једни радо пију сами.{S} Ови навуку обично у своју одају подоста добра винца, он |
читали су молитве и други калуђери.{S} Ови сви осѣте као да су измѣњени.{S} Поглед на о.{S} Те |
уварица, „морам ићи отцу намѣстнику.{S} Ови ил су пијани трештени, или су изгубили памет,“</p> |
имени твојему.“</p> <p>Дакле к дѣлу.{S} Ови мемоари писани су црквено-славенским слогом, но ми |
ланике.</p> <p>Непрође нѣколико дана, а ови дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније, као што је отац |
та сам себе. „Шта ће ови са мном?{S} Та ови мене склепташе, као да сам убијца!“</p> <p>Пође по |
дођу у порту и стану се силазити, виде ови са ходника, на кои бијаху изишли, да се сиђу двѣ ст |
уге калуђере.</p> <p>„Тако је! одговоре ови сви климајући главом.</p> <p>„Па и ти отче духовнич |
> <p>Но док небијаше дошло врѣме, да се ови радови предузму и обаве, показиваше архимандрит сво |
водом заливен.</p> <p>Видило се, да се ови одговори недопадаше архимандриту; он сабере наново |
е, да га ухвате и натраг доведу: али се ови врате <pb n="44" /> о празним рукама.{S} О. Теофан |
<p>„Шта је то“ Запита сам себе. „Шта ће ови са мном?{S} Та ови мене склепташе, као да сам убијц |
вето писмо, што говори, дода: „И доћиће ови, те јошт како радо; они су данас сви код куће, и че |
о најтање.{S} Шљивовица шикне прамом, и ови напуне чутуру.{S} Запти писмоноша рупу, па онда узм |
тији, што му је о.{S} Теофан говорио, и ови су у пуној сигурности очекивали конзисторијалне иза |
и кочијашу.</p> <p>Кочијаш ошине коње и ови поскоче као стрѣле и изчезну као муња изпред очију |
уђујући.</p> <p>„Крив!“ одговоре за њим ови машући главом и одобравајући пресуду.</p> <p>„Дакле |
ти. <pb n="282" /> Нови новцати засјају ови пред очима калуђера.</p> <p>„Дакле ипак много више, |
уљао његова духовна чада.</p> <p>„Да су ови људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама однео |
богослови из Ердеља и Буковине, али су ови имали платити сваки по 200 фор.</p> <p>Предрачун из |
као да ће да ју угуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу најлѣпши и најмилији.</p> <p>Стара |
„мира и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу су ови часови били часови чистог духовног уживања, каквог |
едан брк увијати а другом други.</p> <p>Ови су му били намазани, па су на крајеви изгледали као |
Рилским и Витешким у Бугарској.</p> <p>Ови су му нѣкако на ближе стојали него они други, јер м |
екне им: „идите обоица на поље.“</p> <p>Ови се стану клањати до земље, па гледећи из потаје, то |
.{S} Зато вас молим да ми опростите.{S} Овим сам своју савѣст олакшао: а ви чините, како најбољ |
, али нам је семинарија прѣко нуждна, а овим би начином трошкови много мањи били, него да се се |
ијотски.“</p> <p>„Е мој синко“, дода за овим мало уздахнувши, „и ту ти могу из собствена изкуст |
анѣме гласови многолѣтствија.</p> <p>За овим се дигне дружтво и оде у салу, да пије црну кафу.{ |
начин доћи у комесији и протођакон, са овим је већ био и знао је, да му је пријатељ.</p> <p>О. |
ога мужа мојом штедњом и управом.{S} Са овим могу разполагати по вољи, и кад то теби остављам, |
природа.{S} Може се мислити, како се са овим ножем, који о.{S} Теофан истина на обрану бијаше п |
мном, па ћемо се без рѣчи опростити са овим дружтвом, које можда и воли, да се ми уклонимо.“</ |
рополит, није полицајкомесар, па док са овим добро стоји, немогаше му нико ништа.</p> <p>„Али н |
омах <pb n="64" /> морам да се патим са овим пилетом!“</p> <p>Ово рекне, па на ново уздахне.</p |
ом обзирати.{S} Што му је прије било са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И зато муц |
{S} Даклем идем одмах сутра!“</p> <p>Са овим сврши сиромах калуђер своју шетњу и муку за тај да |
фор.</l> <p>Пак пошто се видило, да је овим начином семинарија осигурана, одреди цар Леополд I |
ви мислите, шта би ваљало чинити, да се овим недостатцима доскочи, и да се стање манастира и ка |
фан невоље свога живота казао.</p> <p>И овим завршујемо приповѣст: „Калуђер, истина и поезија!“ |
во.“</p> <p>Протођакон се мало разжести овим примѣтбама архимандритовим, и проговори жешће: „Ње |
бите?“</p> <p>Друштво се било међутим к овим двома приближило.{S} Ленка и њен пратиоц окрену се |
однесе.{S} Међу тим види се, да си ти о овим стварима и сам премишљавао, и са другим људма о то |
Фрушке Горе.</p> <p>Морамо коју рећи о овим манастирима што се овдѣ спомињу.</p> <p>Света Гора |
запита ју:</p> <p>„Јесте били кад год у овим странама?“</p> <p>„Никада до сада,“ одговори му он |
ика била је чисто конзервативна.</p> <p>Овим је духом дисао и епископ Хранислав, и ми смо тај д |
„Коно! понесите пера и мастила!“</p> <p>Овим се указивало на то, да се господину адвокату код к |
е молим да се у записник уведе.“</p> <p>Овим преда протођакону изправу, о којој бијаше говор.</ |
ре устне на лаки осмѣх развуко, па онда овима, на једној страни онај познати кут направио.</p> |
/> <p>Послѣ ручка дође госпођа Пуљиница овима у гостионицу.</p> <p>Ленка даде упрѣгнути освоје |
новнике познавала.</p> <p>Наравно да се овима тужила како је у манастиру прошла.{S} Ови јој сав |
једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к овима.</p> <p>Послѣ овог кратког изјашњења да се вратим |
>„Сестро, оди на срдце брата?“</p> <p>У овима је рѣчма лежала јасна пресуда.</p> <p>Она љубав, |
слика на зиду и мужких и женских, међу овима највише њих у званичним одорама са златним јакама |
ита: „Море Гавро, шта је то с тобом?{S} Ових дана био си сасвим други човѣк спрама тих коња.{S} |
почне настојатељ бранећи се, „да сам ја ових месојеђа једно два три мирјанина на вечери имао, а |
—</p> <p>Ленка незнађаше правога смисла ових рѣчи; она их је дакле само просто саслушала.</p> < |
и од оних првих прилога 285.600 Ф. а од ових других 347.830 ф., те би тако те године имали од т |
ружите манастире, ви одбијате народ од ових светих задужбина... ви ћете и сами себе убити, ако |
је такође своје пријатеље у двору, и од ових дозна на скоро, да су и он и братија грдно обтужен |
се све утемељило и развило, свака би од ових школа послѣ нѣколико година, сама себе издржавала. |
рши.</p> <p>О. Теофан био је узхићен од ових горостасних планова паријархових; али је ипак одма |
вам кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа у честној овој обитељи држали нѣкакав бал |
управу и ваљане управитеље дати, па ће ових 10000 фор, на годину врло лако моћи саставити.“</p |
е бити....{S} Хајде, молим те, хајде из ових стопа... немој да те какав случај, каква неправа м |
признајем вас за моје судије, и идем из ових стопа у Карловце Њ. Екселенцији, да се тужим, да в |
Ни за живу главу, док год небудем изван ових зидова!“ одговори куварица с дивљом енергијом.</p> |
о се и других прилика.</p> <p>Списатељу ових редова пошло је за руком, да је архимандрита манас |
итати, какав је оно био бал у манастиру ових месојеђа?</p> <p>„„Добро дакле,“ настави архимандр |
Гавра и пљуцне извадивши лулу из уста. „Ових дана били смо све у манастири и близу њих, па ниса |
ам је тамо Авала, недалеко од Београда, ово је равни Срѣм, у ком нема стопе неурађене.{S} Оно т |
вичемо ми сами: ово су народне куће... ово су народна добра... калуђери су се одрекли свакога |
Ми смо досад свуда писали ексцеленција: ово је правилно по латинској граматици, али не по изгов |
умѣша.{S} У место тога, вичемо ми сами: ово су народне куће... ово су народна добра... калуђери |
ausgeschmissen</foreign>. <pb n="75" /> Ово нису праве рѣчи дотичног Erlass-a, али прави смисао |
е он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много повољније.{S} Колико се трудила |
на наше сироте манастире и калуђере.{S} Ово су много мање ствари, али су за цркву од прѣке потр |
ближа, него што можда и сам мишљаше.{S} Ово је била само нова храна за бујеће чувство у њеним н |
оше.{S} И само око немогаше кренути.{S} Ово, како је пало на лице пријатеља, кад је говорио, та |
<pb n="321" /> по правди и правици.{S} Ово сам ја стекла, послѣ мога мужа мојом штедњом и упра |
аће ми до самога гроба милим братом.{S} Ово мислим да смѣм сваком казати, и да ми се за то замѣ |
дно радили ваља да и заједно пијемо.{S} Ово су народне куће и народно добро, ваља дакле и народ |
к коим дишемо, него као црвено вино.{S} Ово врије у свом суду, али се не прелива као узбуркани |
и народи науче ту нашу красну поему.{S} Ово је србска војводина, па могу и швабски бандисте наш |
00 Ф. и да плаћања ова почињу одмах.{S} Ово је ствар од великог замашаја, је ли?“</p> <p>„Па са |
астира, грчких, србских и бугарских.{S} Ово је земљиште свето; од памтивѣка несмѣ на њега ступи |
ју право.... барем веће право него ја!“ Ово рекне, па јој пружи ону изправу натраг.</p> <p>Она |
љивим гласом „сама си ми у руке дошла!“ Ово рекне па је пољуби.</p> <p>Но куварица бијаше појак |
твоју тужбу, ни за двор ни за никога,“ Ово рекне, па приступи столу, одброи онолико, колико је |
се сад не спасеш, онда је зло готово.“ Ово рекне о. намѣстник, узме чин на себе, и пође у трап |
си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд!“</p> <p>„Ви нисте моје судије!“ |
те.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign xml:lang="la">gratis</foreign>!“< |
.{S} То је право духовно сродство.{S} А ово је јаче много пута од сродства крви.“</p> <p>„Ја са |
„Отступи ти пијто просте“.</quote> <p>А ово је била Хранисављева најновија пѣсма митрополиту Ст |
/p> <p>„Ти набрајаш све мале школице за ово и за оно; али ја хоћу да установим универзитет <pb |
> <p>У новије врѣме рѣдко је ко знао за ово што се пређе радило, и тако се о тим стварима мисли |
ара политика по што по то одржати... на ово се чинио позваним епископ Хранислав; или се морао с |
ћке, дад мало плећке!“ <pb n="15" /> На ово обиђе око куварице, и изтргне столицу изпод ње.</p> |
ђете...{S} Дакле, дајте руку!“...{S} На ово јој пружи руку.</p> <p>„Неби било право, господине, |
и свакога манастира, у кои дођем.{S} На ово ми се с правдом неможе узкратити допуст.“</p> <p>„П |
асртаја.“</p> <p>„Тако и јест,“ дода на ово архимандрит. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, |
p>„Немој тако мислити“, рекне му она на ово: „Све што сам од отца добила, и што ми је од мужа о |
се о тим стварима мислило без обзира на ово што бијаше у старије врѣме рађено, наравно по потрѣ |
зати на тужбу о.{S} Теофана?“ запита на ово архимандрит.</p> <pb n="86" /> <p>„За отца Теофана |
жили, господине протођаконе?“ запита на ово архимандрит.</p> <p>Протођакон одговори: „Јесам.“</ |
а окривио.</p> <p>Архимандрит запита на ово: „А јесте л’ ви њему казали, да је из своје ћелије |
>„Дакле ће нас ипак посѣтити“, рекне на ово архимандрит. „Но баш ће ми бити мило!“</p> <p>„Хвал |
b n="91" /> вам најпрѣ кажем!“ рекне на ово архимандрит, намргодивши се мало. „А ако хоћете, да |
да ми неће више доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пушку грчевитом руком. </p> <p>О. Т |
/> <p>„ Е за данас је доста,“ рекне на ово архимандрит, и закључи изпитну сѣдницу.</p> <p>Калу |
о, све је тако.. је л’ Крста?“ рекне на ово свѣдок и окрене се прво преслушаном.</p> <p>„Но ваљ |
шарене кецеље.“</p> <p>Протођакон се на ово намршти и проговори архимандриту: „Ако ја морам све |
.{S} 11.630 ф.</l> <p>„А, шта велите на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и |
> <pb n="25" /> <p>Сирота жена удари на ово у плач, клекне преде о. намѣстника и стане га закли |
ац!“</p> <p>„Добро, добро,“ одговори на ово архимандрит. „Настојатељ је човѣк као и други људи; |
манастира и раса калуђера!“ примѣти на ово о.{S} Теофан, и пружи јој и нехотице обѣ руке на су |
шта!“</p> <p>„Добро, добро!“ примѣти на ово архимандрит мирно као и прѣ тога. „Све ће то доћи у |
та да знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово архимандрит настојатељу.</p> <p>„Неће!“ рекне овај, |
мала!</p> <p>„Ал си мајстор“ примѣти на ово архимандрит. „Та ту иде много више.“</p> <p>„Неиде |
рске обитељи.“</p> <pb n="229" /> <p>На ово оду у врт, и изиђу на изглед.{S} Све дивно, све бож |
х кроз зубе да се једва чуло.</p> <p>На ово пође о.{S} Теофан к патријарху да му цѣлива руку, н |
ћани смисла за гору и даљину.</p> <p>На ово се и опет стане крупно смѣјати.</p> <p>„Та за оне и |
па се ослоните мало на мене!“</p> <p>На ово узме је под руку да је уз брѣжуљак поведе и случајн |
славу и цркве наше и народа.“</p> <p>На ово запита патријарх о.{S} Теофана сасвим изненада:</p> |
мо, па ћемо се онда одвезти.“</p> <p>На ово пружи руку посве пријатељским начином старој госпођ |
вом приликом и да приобштим.“</p> <p>На ово извади архимандрит из своје путне торбе један омут |
стирским и црквеним сребром.“</p> <p>На ово уздахне честити овај калуђер, па онда настави опет |
е? ...{S} Хоћете ли му доћи?“</p> <p>На ово погледа архимандрит Ленки у лице.{S} Она и нехотице |
/p> <p>„Шта је дакле урадио?“</p> <p>На ово питање стане се настојатељ за одговором обзирати.{S |
мо да својој освети задовоље“</p> <p>На ово пође опет по соби и стане у мислима понављати, шта |
о.{S} Теофан.</p> <p>Патријарх одслуша ово предавање свога калуђера са неједнаким утиском.{S} |
тек је по нѣку сѣду показивала.{S} Све ово чинило је, да је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣ |
!</p> <p>„Али несмѣ нико држати, да све ово само собом долази!</p> <p>„Не; у манастиру живе људ |
д врата ставили. — Шта велите ви на све ово?“</p> <p>„Истина је, високопречестњејши господине а |
Теофан бијаше разсанио.{S} Њега је све ово особито занимало.</p> <p>Молбеним дакле гласом прог |
ију и пробуши дно, <pb n="62" /> гдѣ је ово било најтање.{S} Шљивовица шикне прамом, и ови напу |
ћа, како је било, тај ће увидити, да је ово питање настојатеља морало нѣмим учинити.{S} Он је ћ |
но одѣло обучени.</p> <p>„Наравно да је ово народу јако у очи падало и велики утисак у њему изв |
<p>То је очевидно био манастир. „Шта је ово?“ запита Ленка.</p> <p>„То је манастир В.....“ </p> |
удним погледом гледао је на нож, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље.</p> < |
еофану играло је срдце у њедрима док је ово слушао.{S} То је манастир, каква га је он у идеи ви |
ветитељски служе.“</p> <p>Патријарху је ово очевидно годило.{S} А било је и истина; јер је патр |
брда и покрај свих звона.</p> <p>Кад се ово смири, стане се наздрављач размахивати, да се на ко |
ци прочитани и подписани.</p> <p>Кад се ово све уреди, преда протођакон оне папире, које бијаше |
ашна дерлад ухваћено младо птиче, те се ово неможе више да дигне у своју узвишену слободу, јер |
кои бијаху <pb n="287" /> дошли, те се ово начини изванредно торжественим.</p> <p>Појали су на |
о јој рекне: „Ја би пошла...{S} Мени се ово неће да допадне...{S} А и сунце се појако опустило. |
уком и прѣтећим прстом.{S} И тако су се ово двоје младих људи миловали, из срдца и душе љубили, |
сабору!{S} Нећу дуго живити!“</p> <p>Из ово мало црта видиће сваки подпуну слику управе, коју с |
вим архимандритима ове куће.“</p> <p>Уз ово се смѣјао опет чудноватим оним његовим смѣјом.{S} Н |
пред неумитним судијом заступати!{S} И ово су моје послѣдње рѣчи.{S} Ја више неговорим ништа.{ |
о интабулацијама... па јошт ово... па и ово... идите па радите како знате.{S} Наши стари подигл |
о друго, што си од мене чуо, забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, да је свуда и у сваком послу и |
од ће сам себи и теби помоћи!“</p> <p>И ово је било крајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт је |
</p> <pb n="309" /> <p>О. Теофан објави ово свом калуђеру, и опомене га пријатељски, да се чува |
ни су заједно одрастли, и одтуда долази ово повѣрљиво ти у говору те дражестне жене.</p> <p>„А |
рхимандрита, овоме натраг и рекне: „Али ово није ушло у живот, нема дакле никакове крѣпости.“</ |
аља, добро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу виногради, |
а стара тетка домаћина: „А какве су вам ово швабе и швабице на зиду?“</p> <p>И доиста највећи б |
дом и трошком.“</p> <p>У ствари је било ово.</p> <p>Игуман Ананије нити је био велика рода ни н |
. </p> <pb n="200" /> <p>Он је очевидно ово неправо тумачио, кад је узимао, да му артиљерија с |
ни лимом него интабулацијама... па јошт ово... па и ово... идите па радите како знате.{S} Наши |
изрезао рѣчи:{S} Љубав нема приступа у ово светилиште побожности!</p> <p>Ленка дигне главу и п |
њавор, па ћете видити, колико се кућа у ово врѣме подигнуло, од кад је он настојатељ.{S} Ми муш |
.</p> <p>Он је био од већих људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаше близу 77 година, па се |
уге болестнике, као што си своју сестру ово дана блаженом чинио.{S} Ми се нећемо више видити.{S |
до оних висина довео.</p> <p>„Но све су ово висине славе, коима се и изванманастирским дѣлањем |
и, јер несмѣм.“</p> <p>Док је патријарх ово говорио, стојао је пред њим о.{S} Теофан сасвим заб |
шапне му домаћин.</p> <pb n="197" /> <p>Ово наравно није нико од гостију чуо, а и да је чуо, не |
ити у ове рѣчи: чудо међ чудеси!</p> <p>Ово су идеали, кои су о.{S} Теофана оживљавали. —</p> < |
као велики пријатељ лѣпога пола.</p> <p>Ово пријатељство к лѣпим госпама, и симпатичка <pb n="1 |
а банда почне опет многаја лѣта.</p> <p>Ово неспоразумљење уроди наравно не баш најсавршенијом |
!“ одговори мајор и оде из собе.</p> <p>Ово је био пензионирани мајор Јосим Матић, бивши градон |
било, да се о.{S} Теофан уклони.</p> <p>Ово је било год. 1859.</p> </div> <div type="chapter" x |
о жуч на ову примѣтбу, и заћути.</p> <p>Ово употрѣби архимандрит и рекне о.{S} Теофану, да гово |
и воде у ту ћелију и више нико.</p> <p>Ово приповѣди калуђер, кои спровађаше новога управитеља |
офан и послѣдњи умотани предмет.</p> <p>Ово је био ручник за епископску штаку од бѣле свиле бог |
крајње врѣме: ту је 18.{S} Март.</p> <p>Ово сам урадио мобом окрестних сељана.{S} Башту даклем |
пом у тѣсном узхићеном загрљају.</p> <p>Ово двоје, како су били заузети својим блаженим чуством |
мандриту Приши, и пружи му руку.</p> <p>Ово је био старији господин, кои је све <pb n="210" /> |
да га у села на исповѣст пошљу.</p> <p>Ово је ишло све своим путем, и план настојатељев, у кол |
би била задовољна и са банкама!“</p> <p>Ово рекне, па пошто је била међутим стол застрла, и пос |
ам да се патим са овим пилетом!“</p> <p>Ово рекне, па на ново уздахне.</p> <p>Варнави би боље г |
Гдѣ сам ја?{S} Та овдѣ је лѣпо!“</p> <p>Ово су били први знаци здравијег чуства, први гласови ч |
а сѣди; знак је да неможе даље.“</p> <p>Ово рекне, па нагло пође натраг друштву.</p> <p>„Та нећ |
;а они харче манастирско имање.“</p> <p>Ово изговори он тихо, смѣрно, али и одсудно.</p> <p>„Е! |
бакица, као моја тетица, је ли?“</p> <p>Ово рекне Ленка па загрли своју стару тетку.</p> <p>„Е |
еби допада многа лѣта с бандом?“</p> <p>Ово је била Србкиња.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и |
те ви само даље“ рекне му правознанац, „ово су наши рецепти.“</p> <p>Калуђер настави даље: како |
ј сѣницу од дивље лозе, и у њој клупу. „Ово је капела за најсрѣћније врѣме човѣштва, за млада с |
ист и проговори:</p> <pb n="107" /> <p>„Ово су ти годишњи приходи, који су онда завѣштани:</p> |
богатству штофа и дивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у нас и више нигдѣ!“ проговори архимандрит, |
ни санак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово је била његова изрична наредба.</p> <p>„А Станковић |
вѣк, и донесе јој нѣко писмено.</p> <p>„Ово је мој правобранитељ, Тодоре!“ рекне она брату.</p> |
тију замотано, и рекне понизно:</p> <p>„Ово су дијурне ваше, високопречестњејши господине!“</p> |
ang="de">Blau-bogen</foreign>.“</p> <p>„Ово је значило да ће доћи у пензију.</p> <p>„Кад генера |
.{S} Ма би прѣшли к овима.</p> <p>Послѣ овог кратког изјашњења да се вратимо <pb n="352" /> раз |
иљаде изучених младих људи изишло је из овог завода.</p> <p>„А гимназија Карловачка била, је за |
b n="361" /> <p>Наши читатељи видиће из овог одговора, да ни сад нећемо да говоримо само по дом |
е.“</p> <p>На то дође ђак.</p> <p>„Води овог човѣка у подрум, па му налиј“ ту чутуру шљивовице |
Мишицкових стихотворенија садржи одјек овог одношаја.</p> <p>У овој оди пита Мушицки:</p> <pb |
споменули смо већ епископа Гедеона.{S} Овога не достиже у томе нико до данданас.</p> <p>„Митро |
ко, да је патријарх јошт 2 године послѣ овога разговора живио.{S} Од универзитета нема ни нацрт |
237" /> <p>Домаћин устане и замоли тога овога духовитог госта да њега замѣни, и да напије здрав |
{S} Ти иди мирно кући па се постарај за овога, а ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ пос |
рије врѣме рађено, наравно по потрѣбама овога времена. —</p> <p>И сад ћемо се вратити нашој при |
о ником до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта овога господина, значајна јављала се у том, што је држа |
оснуо о земљу, скочи са земље те јапаша овога за рамена да га одбаци од врата.{S} Овај притегне |
от сасвим нуждно, узме.““</p> <p>„Услѣд овога назора искао је сабор да владике и манастири сами |
ега пролазио, добио је дубок поздрав од овога, па ма био и сам фурунџија, јер и код нас се знал |
се ни бога ни закона.... само зазиру од овога“... и стане пестницама по зраку бубати.</p> <p>О. |
о. намѣстнику.</p> <pb n="21" /> <p>Од овога се није плашила, јер га је познавала, да је човѣк |
<p>Свима другима знамо имена, само код овога, незнамо, како му је име!“</p> <p>А ко би то мого |
осадским епископом Платоном.</p> <p>Код овога је био придворним калуђером Исидор Коларовић.{S} |
да се започне појање, митрополит куцне овога у раме и проговори му: „Почни ти!“ Овај се тим, н |
повѣсти видићемо и практичне послѣдице овога; друге у мислима о.{S} Теофана, да у интересу ман |
зчић мањи у већу хартију завијен.{S} Из овога извуче нѣколико писаних табака, па онда гледећи у |
са своих особитих духовних дарова.{S} И овога је он у калуђере довео.{S} А то је садањи протоси |
послушао гласа дужности убио би себе и овога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону сироту жен |
њега другога одношаја бити до слушати и овога, као што је слушао и друге.{S} Посао им је ишо од |
имати, мало сам себе за навѣк неубих и овога и онога свѣта!{S} Хоћу, спаситељу; увѣк ћу на теб |
јо велика разлика између живота и смрти овога дивнога знанца и између живота и смрти оне тројиц |
днесем патријарху молбеницу, да ме рѣши овога мѣста, јер сам слаба здравља и да ми допусти да с |
исела купуса, те једва у скупоћи грдној овога времена доплетем до јечмена хлѣба.</p> <p>— — „Ин |
и ред има у миру и тишини изображавањем овога духа, бавити и примѣром нравствености бити.</p> < |
рећи разспремише, запита отац Митрофан овога друга: „Је с’ ти гладан?“</p> <p>Отац Амфилохије |
рак, само да би што дознали, чим би нос овога светца за своју песницу привезали, као што привез |
<p>Брат је у сестри гледао свети аманет овога живота за други виши свѣт.</p> <p>Често му се пре |
/p> <p>О. Теофан допрати архимандрита у овога ћелију, пак онда замоли, да га за вечерас остави |
п у подрум имао, није могао свом позиву овога вечера сам одговорити, већ му се морао придружити |
награда за моје борбе!{S} Али ја немогу овога дара примити: има међу твојим сродницима, и сродн |
" /> <p>Тај одговор запечатио је одлуку овога као црвени восак писмо.</p> <p>Кад се архимандрит |
и перјаници царевој, који само о добру овога манастира мисли, и све чини радо и весело, што то |
>О. Теофан захвали се администратору на овој олакшици, и држао се наредбе тврдо.</p> <p>Он је ч |
ѣрљиво приобшти своје мњење, како да се овој невољи доскочи, а влада ће радо одобрити све, што |
носе.{S} Ви сте ових месојеђа у честној овој обитељи држали нѣкакав бал са мирјани, и ту сте се |
ваши дѣдови, прњаворци, који су светој овој кући њиве орали, винограде садили, копали и жњели, |
шеној збиљи.</p> <p>Патријарх се смѣшио овој његовој озбиљности.</p> <p>„Даље, даље!{S} Невѣруј |
топло стисне.</p> <p>„Добро ми дошла у овој самоћи, сладка слико из прошлости.{S} До сад си ми |
у стајале напрема себи особе, које ће у овој прилици напрво ступити.</p> <p>„Митрополит Стратим |
ка, и држао је рѣч.</p> <p>„Ево ћу ти у овој ствари једну причицу да приповѣдим.</p> <p>„Год. 1 |
<p>Архимандрит је био особито изучен у овој вештини, а о.{S} Теофан имао је велики таленат за |
то је истина, да је патријарх Рајачић у овој идеји уживао!{S} Барем је о том радо говорио.</p> |
на хоћемо <pb n="204" /> ли моћи коју у овој ствари проговорити, а мени се чини, да сам дужна д |
ја садржи одјек овог одношаја.</p> <p>У овој оди пита Мушицки:</p> <pb n="71" /> <quote>Смемо л |
пусти, а ја идем без допуста.“</p> <p>У овој одлуци својој види и сам, да му је жеља дорастла д |
сати сви људи својим кућама разишли.{S} Оволико могу на свештеничку савѣст као истину признати. |
их 100.000 фор. за своје издржавање.{S} Овом терету нису плећа наших народних фондова ни из дал |
је у цркви и на државном сабору.{S} На овом се одликовао тако, да су га магнати својим „оратор |
на оном другом свѣту моћи видити, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на столици својој као да се |
<pb n="140" /> пријатељског створења на овом бѣлом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, |
нам да ће кои читатељ ове приповѣсти на овом мѣсту запитати:{S} А шта је било са господином адм |
Теофан нађе за добро једним кораком на овом путу за патријархом поћи.{S} Зато смѣшећи се и сам |
штуцати.</p> <p>Морали би знати, да је овом великом господину прелазила горња устна прѣко долњ |
рѣтник?“</p> <p>Стари калуђер као да се овом питању зачуди.</p> <p>Пријашњи управитељ нити је к |
Стара тетка радовала се доиста као дѣте овом крају разговора.{S} Ко зна, како наш свѣт гледа на |
<p>„Неће бити добро, господине“ повиче овом још с врата.</p> <p>„Зашто не“ запита га овај намр |
же: „Ви сте се оче Теофане боље владали овом приликом него ваша братија: ви сте <pb n="118" /> |
жање о.{S} Теофана, и израз лица му при овом одговору показивали су, да му долази из дубљине ср |
изложити једну малу примѣтбу, која нам овом приликом у перо долази.</p> <p>Морамо се чудити и |
домишљавању и нагађању.</p> <p>У цѣлом овом послу држали смо се правила: „Неговори што незнаш; |
тио, али то су људи имућни, који светом овом храму велике користи дају.</p> <p>Али, да смо се м |
ођа Пуљиница насмѣје се сладко и громко овом вицу; а стара тетка није знала, шта <pb n="208" /> |
n>.“</p> <p>Супруга високороднога нѣшто овом пришапће.</p> <p>Он се тргне и дигне.</p> <p>„<for |
, мислио и рачунао, па ћу вам баш нѣшто овом приликом и да приобштим.“</p> <p>На ово извади арх |
позната трапезарија, коју ћемо такођер овом приликом познати.</p> <p>Кад дођу у гостинске собе |
давала кошта за малу новчану накнаду, у овом послѣдњем посве безплатно о трошку митрополитовом. |
а се свѣдоцима покаже, да она пијанка у овом манастиру није истина, и зато ћу сутра именоване о |
а више мѣста.</p> <p>„Како видим, има у овом твом спису много јако занимљивих ствари,“ проговор |
а и градоначелник неће познавати шале у овом послу, те се на уречено врѣме нађе у дворској кухи |
9" /> <p>Слава Станковићу, кои бијаше у овом случају и једном и другом сушти анђео хранитељ! “< |
ј архимандрит.</p> <p>„Мој предходник у овом манастиру гледао је прѣко свега радо лѣпе младе же |
у Новом Саду виђали.</p> <p>О. Теофан у овом тренутку изгледао је у истину као што су први калу |
ну управу.</p> <p>Повѣстнички моменат у овом чини инштрукција за будимске (XIV. пунктова) посла |
рирао бачки епископ Хранислав.</p> <p>У овом дакле случају био је ексцеленција управо администр |
астане, и узме капу камилавку.</p> <p>У овом сну огледале су се најтајније мисли његове душе.</ |
управ зашто зову „шлофроком,.“</p> <p>У овом шлофроку, кои бијаше производ и свѣдок другога „де |
ојање уважавао је више свега.</p> <p>„У овом погледу позната ми је једна врло занимљива причица |
рећи сваким даном упразнити.</p> <p>„У овом случају имао је Станковић једног јединог такмаца з |
рата малу декорацију на златном ланчићу овом ордену собствену.{S} У јавним скуповима држао је в |
на далеко слава високога госта.</p> <p>Овом се сијало лице од блаженства.{S} Он узме позитуру |
авѣк сѣћати с пуним поштовањем.</p> <p>„Овом приликом шиљемо вам по пошти слѣдеће дарове:{S} 1. |
ире, које бијаше добио од архимандрита, овоме натраг и рекне: „Али ово није ушло у живот, нема |
огом.{S} Хајдемо отче намѣстниче“ рекне овоме и пође с њим кући.</p> <p>Један од дружине, по из |
бе... оче архимандрите“, окренувши се к овоме, „љуља се црква... прѣти нам нова Гоморра!{S} А о |
а што би човѣка занимало.</p> <p>Шта је овому стању узрок, то јошт нико није показао.</p> <p>Је |
да се особита мисо код њега родила.{S} Ову ћемо познати из питања патријархова, кад о.{S} Теоф |
како стои.... марки Поза у мантији.“ На ову примѣдбу насмѣје се патријарх гласно. „Што си тако |
иковање његове особе.{S} А колико је на ову држао, то нам је познато из онога, што смо о њему м |
..</p> <p>Владици се слегне мало жуч на ову примѣтбу, и заћути.</p> <p>Ово употрѣби архимандрит |
намѣстник и полети кључаници.</p> <p>На ову види нѣколико људи из прњавора, који бијаху пушкама |
— „Данас добијем решитбу од патријарха ову: </p> <p>— — „Проситељ у званију својем и у будуће |
рочито прављена.{S} Ту сѣдити, око собе ову дивоту гледати, из пѣсничких уста прелѣвање страстн |
уважава.</p> <p>„Стратимировић но хтеде ову ствар сам рѣшити, већ је приобшти епископу Станкови |
?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар потврдио с тим, да арадски епископ неп |
н иште шљивовице!“</p> <p>„ И послао је ову чутуру!“</p> <p>„А за што иште од мене шљивовице?“< |
че притиште уз себе.</p> <p>Ленка стане ову извијати.</p> <p>„Оставите само руку на миру, није |
p>Међутим као прави дипломат употрѣби и ову прилику, да стару за себе задобије.</p> <p>И доиста |
а.{S} А и из народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло благодарну науку слушали, те се з |
и индустрија није пропустила употрѣбити ову прилику на своју корист.</p> <p>Читав вашар нађе се |
да радим за његова одсутства.{S} Ја сам ову свето набљудавао.{S} Радио сам све савѣстно и са на |
вија биљка).</p> <p>Кад је о.{S} Теофан ову епизоду свршио, проговори владика у највећем чуду: |
у, пуних жара и свѣжине.</p> <p>Ми ћемо ову епизоду на краће да изведемо, и тако ћемо само оно |
на поље.</p> <p>Намѣстник је знао, да у ову ствар није ништа помѣшан, па је хвалио Бога, да му |
и и кажи ми, каква те је нужда довела у ову св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би из весел |
де невѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу црнине дошла.“</p> <p>Овако говорећи, приведе |
е по који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову стровале, те подобро опрље, то њима није ништа.</p> |
бро опрље, то њима није ништа.</p> <p>У ову врсту овакових Бахусових поштоватеља спадао је и ад |
.</p> <p>Ђаци приступе к столици, дигну ову у вис, и однесу свога духовног оца, свој узор и пра |
м крив.{S} Сад стојим пред вама, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам |
> <head>20. Вѣчити намѣстник.</head> <p>Ову главу наше приповѣсти преписали смо из једног дебел |
ви одржаше... ти си изкључен као шугава овца из куће, којој си своју младост, свој живот био из |
ио је у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматра |
астирска буде показивала, да ту нема ни овце ни руна: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт зап |
долазим као анђео утѣшитељ к разтуженој овчици, као анђео хранитељ очајавајућој души, као анђео |
рође дуго времена за тим, а једно јутро огласе манастирска звона о.{S} Гаврила бившег манастирс |
и поставити га на кивот светитељев.{S} Огласићемо то свуда по нашој околини и тако ћемо имати |
у своју крајњу собу.</p> <p>Стара тетка огледала се по својој соби, пак онда се врати својој не |
дѣгод протуслика изведе, на којој би се огледала величина и сјајност нашега народа у старој пов |
узме капу камилавку.</p> <p>У овом сну огледале су се најтајније мисли његове душе.</p> <pb n= |
во писмо више пута прочитала.{S} Оно је огледало његове душе, а то огледало показује изванредно |
помислити како то мене занима.{S} То је огледало, у ком се види жив лик нашег црквеног живота.“ |
а.{S} Оно је огледало његове душе, а то огледало показује изванреднога узвишенога човѣка.{S} Ја |
а неотворише.{S} Али погледај се и ти у огледало.{S} Чини ми се да ти је рожчић на челу израсто |
и онај други млађи. „Погледај се само у огледалу.{S} Отеко ти је нос за два, па изгледа као да |
ме од главе до пете погледом, у ком се огледаше највеће злурадо весеље: хо, то су хрђави знаци |
ије њима лице, на ком се тежак бол душе огледаше, уздахне дубоко, и проговори гласом, који пока |
аја, те с једне страно дахом сгарајућег огња њу од улазка у рај живота одбије, а с друге стране |
</p> <p>Куварица је сѣдила мало даље од огњишта, и чекала, неће ли за коју каву повикати, а међ |
издана, с тога је само мала ватрица на огњишту горѣла.</p> <p>Куварица је сѣдила мало даље од |
а онда кад види управо шта је, полети к огњишту, зграби замашан гвоздени ватраљ и удари на Митр |
смежура се срдце у човѣку, и он постане огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, а |
а ниједног проштца, и што има гдѣгдѣ то огорѣли.</p> <p>У подруму мало јаче од 300 акова лоша в |
трѣба монашка живота, него робско влада огорчење, и звѣрско подло живљење.</p> <p>И тим убѣђен |
јама гинемо зими неимајући приправљеног огрѣва.</p> <p>Све се кочи тим да ће постати игумном, и |
ћи у тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечине.{S} Свој турски ножић опази на стол |
н приклони главу, и смирено проговори: „Огрѣшио сам свети владико, и радо ћу пољубити свету дес |
опрости страже, и само наложи, да изван ограде манастирске никуда неизлази.</p> <p>О. Теофан за |
љана.{S} Башту даклем урадим, засѣјем и оградим.{S} Надам се имати обилно свега у њој.</p> <p>— |
су једини прозор јаки гвоздени штапови ограђивали.{S} Нареди ђацима да му се даје свако јутро |
тосинђел Андреј Шагуна постављен.{S} Он ограничи пређашњег намѣстника и администратора због рас |
лавницом по твом тестаменту поступи.{S} Ограничила сам те, да неможеш за живота са главницом ра |
љубивом домаћину; метне шешир на главу; огрне мантил, узме сунцобран и пође.</p> <pb n="160" /> |
вући и очишћеном премда ветхом мантијом огрнути.{S} Храну му даде здраву и подпуну.{S} Болестни |
али је ипак одмах видио, да би при свој огромности тих планова манастири имали остати старим ма |
самуркалпак зими, па оно модро јап.... огртач, хоћу да кажем шлифер са 7. јачица, чизме с висо |
и од тих прилога од владика 760.000 Ф., од манастира 927.280 фор. у скупи 1,687.280 Ф. ср.{S} С |
>Гдѣкоје му рѣчи садржаваше два смисла, од којих ју један увѣк врѣђаше, ма да незнађаше управо |
еку; а рецепт казује сам собом доктора, од кога долази. <pb n="338" /> Срљате као слѣпи у своју |
е к себи кључеве, а ђацима, њих двоици, од коих је један свршен човѣк био, проговори: „Ви ћете |
>Господин протођакон био је млад човѣк, од виших људи, степенитог раста.{S} Очима је стрѣљао; а |
у свој нови манастир нађе се усамљеним, од свѣта остављеним.</p> <p>Пред њим бијаше дошо глас, |
Раваницу, а управа се даде оном истом, од кога бијаше на мене прешла.</p> <p>— — „Ево ме у нов |
ијарх као за себе. „Сасвим сам погодио, од које птице та пѣсма долази.“</p> <p>О. Теофан мислио |
оји је приправљен.</p> <p>„Као правило, од ког се несмије одступити имало би важити:{S} Ни једн |
, колико се кућа у ово врѣме подигнуло, од кад је он настојатељ.{S} Ми мушки знате, не <pb n="1 |
n="43" /> ког човѣка на згодном мѣсту, од куда је могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из з |
ет <pb n="350" /> у Карловци.{S} Видиш, од куће, у којој директор гимназије станује, па до крај |
и тако би ми данас имали 1.054.550 фор. од самих прилога.{S} А како се није ништа трошило, <pb |
рачуну састављеном одплатио сам 600 ф. од дуга.{S} Хвала Богу.</p> <p>— — „Јао! јао! нѣшто ми |
и бугарских.{S} Ово је земљиште свето; од памтивѣка несмѣ на њега ступити женска нога.</p> <p> |
ажемо медалију из дрвета <pb n="281" /> од честног крста умѣтно изрезану, коју смо из Св. Горе |
морала је и у само срдце <pb n="149" /> од леда животворну топлоту улити, морала је и у крви са |
ограде благослови Бог, мој помоћник.{S} Од десетка добио сам 1500 акова вина и ставио на подваљ |
<p>„Чудо!{S} Дошла сам да га видим.{S} Од куда наједаред она ватра.{S} Одкуд она страст?</p> < |
године послѣ овога разговора живио.{S} Од универзитета нема ни нацрта.</p> <p>Гимназија је ост |
едва ће дочекати.{S} Сад сам свршио.{S} Од игуманства нема ни рѣчи више, а епитимију већ видим |
</head> <p>О. Теофан није био „сазидан“ од примања код Његове Екселенције.{S} Више је очекивао |
ишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а од осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> |
“, те се од тропара чујаше врло мало, а од многаја лѣта нимало.</p> <p>Кад се ова овација сврши |
од митрополита и владика 475.000 фор. а од манастира 579.850 фор и тако би ми данас имали 1.054 |
о би од оних првих прилога 285.600 Ф. а од ових других 347.830 ф., те би тако те године имали о |
волите и други <pb n="220" /> пут.{S} А од старе госпође тетке надам се, да ће рѣч одржати и да |
а свим малодушно проговори: „Дуката!..а од куд сиротом калуђеру дуката!“</p> <p>„И ви сте намѣс |
акона, па се насмѣши и проговори му: „А од кад се ви бавите са науком о шумским дрвима?“</p> <p |
а кои начин разкошну.{S} Али онда трѣба од њих искати, да својој задаћи подпуно одговарају.{S} |
S} Наскоро иза ове славе стигне наредба од митрополита, да о.{S} Теофан оде у манастир П. Г. и |
црквеним стварма.</p> <p>Но побѣда ова од год. 1730. била је илузорна.{S} Хијерархија је проти |
а и старија, прешле су сву шкалу чуства од поноса, страха, радости, туге, светиње, и т, д.</p> |
би тако те године имали од тих прилога од владика 760.000 Ф., од манастира 927.280 фор. у скуп |
ашан сукоб свога носа са лактом једнога од оне двојице, пљусне главом натраг, те мал неразбије |
>Но онај први одтури у исто врѣме онога од кључанице силније на страну, да се смомитља на земљу |
држави.{S} Црква наша имала је пре тога од стране католичке црквене управе много да трпи, баш з |
на ту мисао навикнути, <pb n="60" /> да од манастирског добра што даде, запита листоносца: „Шта |
дакле и немогућно и недозвољено.{S} Да од мене зависи, ја бих томе о.{S} Теофану показао, што |
су по изображавање свештенства и народа од велике користи бити могли.{S} Истина је, да се труди |
> <p>„Грле се!“ проговори онај коловођа од млађих <pb n="157" /> калуђера, жмирне очима, и пока |
бити сходне начине, да се млада госпођа од манастира неодбије.</p> <p>„Онда ваља сачувати манас |
ебијаше право, што је ова здравица дужа од његове: „<foreign xml:lang="de">Was sagte er was sag |
А даље ме се ништа нетиче.“</p> <p>„Ја од тебе ништа и нетражим.{S} Ти си и онако нѣки дивљи с |
ор га пусти; удали се нѣколико корачаја од њега, па му се онда дубоко поклони и рекне: „Хвала о |
о Саве са женом, која ми је била милија од цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу имала је она отца |
е звекет чаша, и опет рецитатив и арија од „господи помилуј.“</p> <p>Пило се оштро; није дакле |
ост — увѣк у пуном чину, дрвена мантија од дамаске. — — </p> <p>„Али му небијаше суђено дуго ми |
hi>калафа</hi>.{S} Калафа је она кутија од плеха, у којој се носе калуђерске камилавке, а и епи |
да и ја погледим?“ проносови стари дуја од остраг.</p> <p>Но онај први одтури у исто врѣме оног |
вима од кућа.</p> <p>Лѣпа Ленкина слика од синоћ није му силазила с очију.{S} Ил спавао ил се б |
је сѣдио узет на тѣлу и души као слика од камена, као мермерска слика, у коју је Пигмалијонов |
и братије манастирске против намѣстника од архимандрита Раковачког, кои је баш тога ради у Н. С |
ала, али је ишло: нарав је силнија била од сумње, и ђак изнесе празну чинију, кад по њу опет до |
> <p>„Да,“ настави тетка, „и то си чула од мене, па штап у руци, подебео бамбусрор са сребрним |
љи манастирски држе имање у реду, па ма од прихода ни крајцаре из године у годину непренели, ма |
ене и продају и пишу платежне налоге ма од које форме.</p> <p>А неће нико порећи ни то: уста хв |
рѣчи, диже се са столице, пљесне рукама од чуда и повиче: „Је л’ могуће?{S} Ленка!“</p> <p>„Ти |
та Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Е да, нема од тог ни говора“, примѣти тетка достојанствено. „Друга |
уваркућа, и зато је и саде на крововима од кућа.</p> <p>Лѣпа Ленкина слика од синоћ није му сил |
ушати у свему.{S} Ја сам био са многима од наших људи, говорио сам и са онима, кои су најжешћи: |
од нашег народа.</p> <p>Јошт у саборима од 1774 и 1776. налазимо тому трага.</p> <p>А у најглав |
руку на то; у сигурност за брата, прима од сестре строги завѣт пријатељ и једне и другога!“</p> |
смрти, да не могу ни устима ни срдцима од Бога милости запросити... да се та молитва диже и за |
cella</foreign>!“, то је скраћена форма од domicella...{S}Знаш сад?{S} Јеси ли контен?“</p> <p> |
кву.</p> <p>Црква је била ново молована од Аврамовића.{S} Аврамовићеве боје познате су нашим пр |
овачка била, је за Стратимировића једна од најбољих у царевини.</p> <p>„Богословија карловачка |
смрт.</p> <p>Пресуда ова буде потврђена од свих судова, и цар остави правди законити течај.</p> |
ратског збора: пресуда је била донесена од самих тужитеља, дакле неумѣстна, то је истина; није |
.{S} 10.150 ф. 53 н.</l> <l>д) обећања од цркава . 3.{S}458 фор.</l> <l>За зграду је одређено |
вѣрнији поданици свога пара и господара од памтивека, па ће такови бити, док је и једнога?{S} К |
е.</p> <p>„Није било смѣрнијег калуђера од њега.{S} Сви су га поштовали као светца.</p> <p>„Умр |
н“, па ми паде на памет, да се деривира од „букве“ <pb n="87" /> а буква има у звателном „букво |
а је осујетио извађање закључака сабора од 1790 године, кои су по изображавање свештенства и на |
и Чарновић ју је дао на закључак сабора од г. 1870 с приличним трошком репарирати, јер за цѣло |
у наслоњен стојао, као да бијаше фигура од камена!</p> <p>„Грбићу, шта учини тужан!“ проговори |
40. кроз 50. година добила народна каса од митрополита и владика 475.000 фор. а од манастира 57 |
одговори: „Садржај оних саборских списа од године 1790, што сте ми их приобштили, неиду ми из г |
куражи.{S} Стави једног шумара на врата од Теофанове ћелије, али га више ничим није узнемиривао |
н.</p> <p>У тај пар куцне нѣко на врата од његове ћелије...{S} Он одговори: слободно...{S} И ли |
о.</p> <p>„Он је оставио отворена врата од своје ћелије, те је она неваљалица побѣгла из манаст |
замѣрку.</p> <p>Кад се дошло пред врата од сале, ту се стојало и чекало, док се катани или соба |
је одавно, и прислушкивала је код врата од Ленкине собе, да ли је ова будна.</p> <p>Кад чује да |
<p>Мало послѣ учини јој се, да се врата од предње собе отварају.{S} Опет сѣдне и слухти; но ниј |
>Митрополит Стратимировић имао је доста од државника у себи.</p> <p>Он је држао ред у свештенст |
од ужаса дизала.</p> <p>Он је више пута од чуда узвикнуо, руку о руку ударио... ћелепуш час пол |
о сродство.{S} А ово је јаче много пута од сродства крви.“</p> <p>„Ја сам његово писмо више пут |
анује, па до краја оне улице прѣко пута од магистрата, а одандѣ дуж пијаце до првог сокака на д |
мља!</p> <p>— — „Настојатељ незна ништа од економије, а при том је нехатан и немарљив.</p> <pb |
а и он то чује:</p> <p>„Ја незнам ништа од свега тога; па нећу ни да свѣдочим.“</p> <p>„Незнам |
ржености код митрополита Стратимировића од простога калуђера до игумна дотѣрао.</p> <p>Дали су |
Теофан стајао је све до сада као штатуа од камена с узвишеном главом, скрштеним рукама, гледећи |
од финога бѣлога порцелана... шећерница од новог сребра...</p> <p>„А јел добра кафа?“ запита те |
вна гора близу Софије у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и данас има 14 манастира; а у старије |
д њега пролазио, добио је дубок поздрав од овога, па ма био и сам фурунџија, јер и код нас се з |
своим узицама.</p> <p>Ходник је био сав од дрвета, широк, и скопчавао је јужни дѣо зграде са сѣ |
дигне руку с ножем и повиче им: „Натраг од мене, да ме се нисте такнули.“</p> <p>Други калуђери |
овамо проносило по свѣту као име једног од највећих Србаља.{S} Год.{S} 1848. прекужи мађарски п |
о бијаше свога заступника у лицу једног од придворних виших калуђера.</p> <p>Наравно да ни инду |
ја, пак... охо! мало незаборавих једног од првих, Јашу Живановића.</p> <p>„У сеоским малим цркв |
више крвљу умазивао, и тако му се друг од истине поплаши, кад га крвљу обливена види.</p> <p>О |
ви ружите манастире, ви одбијате народ од ових светих задужбина... ви ћете и сами себе убити, |
племенитије употрѣбити.{S} А како народ од калуђера руке своје дигне, неће нико у њихов ред ни |
нагађати почео.</p> <p>Сад се чује ход од више људи.</p> <p>Мало час стану ти људи пред његова |
учинити.{S} Ту одређујем ја теби приход од главнице од 25.000 ф., која је код барона Сине депоз |
а закрвављеним очима.{S} Док недође суд од честњејше конзисторије, дотлѣ ће стојати, што сам ја |
ђак разумѣвао.</p> <p>Ђак прими кључеве од подрума и оде с писмоношом у подрум.</p> <p>Кад дођу |
а напоље.</p> <p>Кад о.{S} Теофан изиђе од адвоката оде у Јовановоску порту, да му се мало глав |
лико пута погледао, осврћући се, кад је од мене одлазио!{S} Онај грохот пакла, којим су се оста |
Све што сам од отца добила, и што ми је од мужа остало, остаје мојим и његовим рођацима <pb n=" |
оге му чисто добију крила, и одмицао је од мѣста свога затвора, као да лети.</p> <p>Стража руча |
обожности пада.</p> <p>О. Теофан био је од раног јутра па до ноћи заузет побожницима, кои су на |
ита.</p> <p>„Незнамо!“</p> <p>Прошло је од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни |
у изучио.“</p> <p>Год. 1790 одређено је од сабора, а потврђено од краља, да се устрои семинариј |
са траженим заступником.</p> <p>Ишо је од „фазана“ к пијаци, дакле данашњом улицом „беле лађе. |
225" /> <p>Покрио је цркву, и дао ју је од покојног нашег умѣтника Аврамовића измоловати.</p> < |
из носа цурила је једнако; глава му је од Митрофановог загрљаја јошт једнако бучила, као да у |
очи на све стране окретао, а лице му је од радости и поноса... а можда и од вина... сјајало као |
о. намѣстник дркћући које од зиме које од раздражености, уђе у своју ћелију, и забрави се изну |
то сви оду, а о. намѣстник дркћући које од зиме које од раздражености, уђе у своју ћелију, и за |
подѣли крѣпост, да те штити и одбрањује од сваке напасти нечастивог анђела и његових служитеља, |
ѣколико часова, и они стојаше као слике од камена изрезане.</p> <p>Међу тим заблиста, као румен |
кључаници ухо добијало је само одломке од рѣчи, и тако их ни ухо немогаше подпуно извѣстити, ш |
Мртав да како!{S} Нема ту више ни сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад сам дакле сигуран, да ми неће виш |
о.</p> <p>„Ево свидѣтелства и препоруке од мога игумана и братије,“ примѣти о.{S} Теофан, пружа |
ом главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале од топлоте коју му је бистри дух обилно просипао.{S} Мо |
бѣлим утирачем застрт, шољице и вандле од финога бѣлога порцелана... шећерница од новог сребра |
као своје устне, али се ове нису видиле од црних са брадом смѣшаних бркова.</p> <p>„Куда ћеш?{S |
арешту има бољара... тамо су свѣ гомиле од дуката.“</p> <p>Подворница се опет закикоће. „Е, нис |
ла.</p> <p>Куварица је сѣдила мало даље од огњишта, и чекала, неће ли за коју каву повикати, а |
аш.{S} Ја немогу преживити рѣч, која ме од тебе одбија.{S} Ја немогу без тебе живити.{S} Непово |
а прогунђа: „Неће бити срѣће, одбише ме од врата.“</p> <p>Да упознамо мало наше читатеље са Њ. |
и смѣјали, кад су ме оставили мѣрећи ме од главе до пете погледом, у ком се огледаше највеће зл |
oreign> (са припадцима) кроз цѣло врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног гледишта мог |
ит подпуно право реко.{S} Његово се име од г. 1848 овамо проносило по свѣту као име једног од н |
није истина, и зато ћу сутра именоване од настојатеља свѣдоке преслушати.“</p> <p>На то дође н |
одине.{S} При полазку оставио сам хране од сваке врсти изобилно.{S} Стоку сам сугубо умножио, к |
а је овај сиромах свршио, онда се дигне од њега и обрати убијци, кои је једнако ту на пушку нас |
купштином торжествено обвезали одређене од њих своте све дотлѣ приносити, док им приход бар она |
лаким осмѣјком.</p> <p>Ленка се окрене од архимандрита и рекне тетки: „Хајдемо у собу, већ је |
ијарх тргне натраг.</p> <p>Он се окрене од о.{S} Теофана, оде на прозор, постои мало тамо преми |
де да ју цѣлива, него га њом мало гурне од себе, па онда избаци карту, коју је ваљало изиграти. |
/p> <p>Таман узме кашику, да мало кусне од донесена варива, кад му нѣшто падне на ум, те онај ч |
вети, нити је дотѣривао до тога да умре од глади као наш просвѣтитељ Доситије у манастиру Хопов |
нику ваља дати јести, јер ако овај умре од глади, како ће онда одговарати.{S} Даде дакле предња |
добро!“</p> <p>Владика није мого да се од чуда поврати.{S} Више је пута опетовао, као сам са с |
у је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, кад се од пута мало очисти и уреди, оде к настојатељу, и преда |
руги опет „Живио!</p> <p>Живио!“, те се од тропара чујаше врло мало, а од многаја лѣта нимало.< |
ере и њихова пакостна, лица, отрѣзни се од свога заноса, поправи косу, која јој бијаше пала на |
с ножеви како плећку конабе; поплаши се од насртаја каквог послѣ тога благовања, па узме велику |
устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на час отварало и сасвим отискивало, па је изгл |
м оком пѣсника-владике.{S} Он се стрѣсе од грозе и повиче: „На што калуђеру нож!{S} Зар он немо |
своје обѣте строго држите, да се чувате од грѣха и саблазни.“</p> <p>На то се окрене отцу Теофа |
та трошило, <pb n="123" /> то би камате од тих новаца главно умножавале, па би кроз 50 година с |
бу званичном, кои брзином звѣздном лете од једнога краја среза до другога и извршују заповѣсти |
им подерано!{S} Дајте ми воде, па идите од мене, јер вас је данас само то сачувало, што сте мрш |
го ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих правила, као нечастиви од крста.{S} То је оно пр |
о манастирска!“</p> <p>„А ви му пошљите од манастирске!“</p> <p>„А шта ћемо с рачуном?“</p> <p> |
а међу тим да иде у манастир и да иште од намѣстника своју плату, што јој је припадала.</p> <p |
о је ову чутуру!“</p> <p>„А за што иште од мене шљивовице?“</p> <p>„За то што је сам нема!“</p> |
гама да крене, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи као пред сунцем |
узети, а разкошне настојатеље уклониће од управе манастирске, кад неуму да је руководе, а влад |
да је том сиромаху човѣку пуцало срдце од туге и жалости.{S} Али патријарх није хтѣо на то ни |
ост се пљесне рукама, погледи у гредице од собе и уздахне: „о Б... ново, Б... ново, та ниси нов |
окога госта.</p> <p>Овом се сијало лице од блаженства.{S} Он узме позитуру врховног заповѣдника |
и је на једну од оне двѣ просте столице од дасака, које се ту налажаху.</p> <p>Ленка сѣдне, и д |
Ту одређујем ја теби приход од главнице од 25.000 ф., која је код барона Сине депозитирана, и о |
то огорѣли.</p> <p>У подруму мало јаче од 300 акова лоша вина, које се превратило, те неможеш |
</p> <p>И администратор и братија скоче од трпезе и потрче на поље.{S} Изиђе и намѣстник.</p> < |
а Петра и Павла, и даје му у руке кључе од раја.</p> <p>„Молитва над болнима... повраћа често м |
ископа Крагујевића, молбу, да ме одреше од тог званија, јер ћу иначе принуђен бити свући се и у |
<p>Универзитетска зграда стала би више од 200.000 фор.{S} Опрема изнела би којекаквих 100.000 |
исмо разумѣвали.{S} Ти си мени био више од живота, али ми то није било познато.{S} Отац мој био |
арфе.“</p> <p>„Незнам је ли прошло више од године дана, Стратимировића смѣсте у вѣчну му кућу у |
“</p> <p>Прошло је од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни трага.</p> |
падне господарима у очи; али незнадоше од куд тај умиљати вѣтар дува.</p> <p>Тако су прошли св |
, рѣчи ће твоје избавити двѣ добре душе од пропасти, оне ће изазвати живот, пун срѣће и сласти, |
која је код барона Сине депозитирана, и од које ћеш ти за живота 6% на твоје одржавање примати. |
ао је такође своје пријатеље у двору, и од ових дозна на скоро, да су и он и братија грдно обту |
му је од радости и поноса... а можда и од вина... сјајало као сунце.</p> <p>Кад се све смири, |
ељи походити.</p> <p>„Примите поздрав и од моје тетке, која вас са свом збиљом својим господино |
је у оваковим стварма био осѣтљивији и од саме мимозе (најосѣтљивија биљка).</p> <p>Кад је о.{ |
воје остварити, ако све непоруши, чим и од чега они живе, и јесу.{S} Неће нико ни запитати, куд |
о по потрѣби и разлогу, а не случајно и од ока.</p> <p>„Кад смо овако довршили слику митрополит |
би се све утемељило и развило, свака би од ових школа послѣ нѣколико година, сама себе издржава |
године 1870, послѣ 30 година надошло би од оних првих прилога 285.600 Ф. а од ових других 347.8 |
чинило, као што је било одређено, то би од год. 1790. до 1840. кроз 50. година добила народна к |
ори о.{S} Теофан; „чисто долазим к себи од страха.{S} Све сам се бојао да не буде чега да се ст |
будна, нити се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣшите.“ То рекне, метанише, и приступи руци |
ном владици кожа јежила и коса на глави од ужаса дизала.</p> <p>Он је више пута од чуда узвикну |
ми бѣжите од тих правила, као нечастиви од крста.{S} То је оно право; у том грму лежи зец!“ –</ |
ци у <pb n="30" /> потѣру летили, и сви од свакога, кога су срѣли, распитивали, није ли видио м |
еофан?</head> <p>Увѣрен сам да ће многи од моих читатеља овако запитати, ако књигу до краја про |
доста да су били доста чили, кад други од ноћнога труда попадаше.</p> <p>Кад се гости којекако |
та је, море!“ повиче скоро гласно други од млађих калуђера, што стојаше прѣд врати.</p> <p>„Нек |
нити се има чим набавити.{S} Виногради од 3 године запуштени.{S} Дом у равном стању.{S} Каце и |
примѣром и искушенике и ученике одводи од цркве.{S} Манастирске слуге неплаћа уредно.{S} Одтуд |
/p> <p>Особиту позорност гостију побуди одѣло србских деспота.</p> <p>Није само кривица настоја |
и стани се под постељом.</p> <p>„Одлази од мене!“ дрекне за тим на настојатеља; „ја нећу ни да |
="la">Procellas</foreign>!“ море долази од <foreign xml:lang="la">procella</foreign>!“, а <fore |
устињевао св. Јован Рилски, најславнији од Бугарских светитеља и патрон Бугарске.{S} Ту и сад п |
/p> <p>Ту се скинуо шешир још на капији од дворишта, па се ишло с голом главом прѣко авлије, на |
и.</p> <p>Он је био епископ у Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од г. 1833.</p> <p>Но да се п |
за мајку, којој јединче умире, па стоји од жалости окамењена, и неможе ни устне да мрдне ни ног |
p> <p>„И хоћемо, и хоћемо!“ повичу нѣки од гостију.</p> <p>„И право је!“ додаду други.</p> <p>„ |
сам се!</p> <p>И нехотице понесе сваки од њих руку к бради и повуче је прѣко ње, па један за д |
р од те године.</p> <p>Сабор београдски од 1730 знаменит је ради побѣде, коју је народ на њему |
и настојатељи били као отац Теофан; али од те наше господе има више њих, <pb n="11" /> кои мисл |
т предусрѣтне Ленку врло учтиво.{S} Али од јучерашње несташности небѣше код њега ни трага.</p> |
347.830 ф., те би тако те године имали од тих прилога од владика 760.000 Ф., од манастира 927. |
е показали су се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири сачува |
{S} Само јошт молим, да би ме заклонили од злостављања братије, док комисија недође.{S} Јер они |
е мрака!“</p> <p>„Како би ми њу пустили од нас тако брзо...{S} То неби било нимало лѣпо...{S} Ш |
и мотивима, пак оде у Карловце, да моли од патријарха потрѣбни допуст и благослов.</p> <p>Срдце |
уку, и проговори: „Ми смо далеко отишли од другога друштва.{S} Ја ћу да се вратим.{S} Моја тетк |
сам учитељ и спаситељ, и ми нисмо бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен, да је невино <pb n="100" /> |
ци и владању био је безпрепорно најбољи од свих наших оновремених епископа: али је имао чуднова |
<pb n="69" /> рећи: ви разсипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣн |
S} Срдце си ми просѣкла, али душу би ми од отровних ножева сачувала.{S} Хвала ти и опет!{S} Хва |
лије, која су била отворена.{S} У чизми од те ноге имађаше онај турски ножић, и онај га мало уб |
!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти!“ И опет је загр |
> <pb n="289" /> <p>„Али не паметно, ни од мене ни од тебе!“, одговори архимандрит.</p> <p>„Заш |
, па тако није ни ове своје састанке ни од кога сакривао.</p> <p>„То се недопадне Бечкој високо |
9" /> <p>„Али не паметно, ни од мене ни од тебе!“, одговори архимандрит.</p> <p>„Зашто то? “ за |
д Печеновићем, а Печеновић није јошт ни од кога узео ни крајцаре за савѣт; кад што напишем, ваљ |
<p>Легну.{S} Стара није могла да заспи од мисли на духа архимандрита, а Ленки је свѣћа ометала |
а учињено, да се и други нѣки манастири од конкурза заклонише?{S} Није ли Раковац сасвим упропа |
азмахивати, да се на концу конца одмори од труднога свога краснорѣчија: али таман он узме виљуш |
. —</p> <p>„Ако пишеш оно друго, што си од мене чуо, забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, да је |
. .{S} 9200 фор.</l> <l>г) 5% интереси од народних капитала износећи . . . . . . .{S} 10.150 ф |
, чије се име данас више чује и разноси од имена нашег домаћина А?{S} Ничије.{S} Ни сам патрија |
у носи на прсима.{S} Она ће га сачувати од многе напасти, на које човѣк у животу наилази.{S} До |
три шиљак нос није био у стању сачувати од ближега додира са цигљама на поду куваричине собе, т |
с суд све посапиње, него што ћу се дати од оних злотвора без сваке кривице шибати и срамотити!“ |
} Али управитељ даде сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола кожом покривена, смѣсти болестника на, т |
да легне, да се мало загрије и поврати од ноћне незгоде и сваковрстне напасти.</p> <p>Кад се с |
ако и братија недају се лако разставити од старога благовања и аговања.</p> <p>— — „Намучио сам |
ђицима уједно узетима, као красној кити од ружа и каранфила, крина и трандафила, љубичица и бос |
тој форми не.{S} Већ се почне и зноити од ревности, којом је одговор тражио; али му очевидно т |
и.... а и сами Руси могу још дуго учити од нас, што се тиче црквеног реда и пристојног богослуж |
, и да су се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то |
начини.{S} Ту би имали помоћи и користи од околнога народа, кои би се у тој школи напрѣднијем г |
</p> <p>„Овдѣ се дају прибавити користи од више врсти,“ проговорио је сам себи, кад је ствар до |
Јесте ли је добили!“ запита овај горѣћи од нестрпљења.</p> <p>„Јесмо врага!“ одговори Митрофан, |
/> и Торонтал него и Срѣм тражи помоћи од адвоката Печеновића!{S} Но сад с Богом.{S} Хајдемо о |
те јапаша овога за рамена да га одбаци од врата.{S} Овај притегне руком кључаницу боље: врата |
осиф.</head> <p>Протѣкло је више мѣсеци од како је о.{S} Теофан смртне останке своје љубљене се |
наше време ишту нѣки хрватски чиновници од ћирилских поднесака да се на хрватски преведу.</p> < |
нију одѣћу.{S} Шест вранаца један лѣпши од другога бивали су упрегнути у батар, на ком се из ре |
/p> <p>„На здравље!“ проговори сад онај од млађих <pb n="156" /> калуђера, што је кваку од брав |
раног.</p> <p>Зато га и дочека у собној одѣћи, коју незнам управ зашто зову „шлофроком,.“</p> < |
да пустим преда се...{S} Не може човѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта кога врага тражите по К |
ндрит се окрене Ленки.</p> <p>Као човѣк од најбољег свѣта поздрави је сада и проговори јој: „Ја |
итлали... владика је све корак по корак од чуда и ужаса у натраг одступао, и напослѣдку се нашо |
зме с високим сарама..“</p> <p>„Па фрак од плаве чохе, са жутим дугметима...“ прихвати Ленка.</ |
да јој одговор чује повољан.{S} Као лик од мермера сѣдио је, остављајући изтраженику да сам суд |
рила.</p> <p>О. Теофан сѣдио је као лик од камена изрезан. <pb n="147" /> На њему није било вид |
мира ни часа у дану.</p> <p>— — „Чекам од патријарха да ме позове, и да ми каже, шта и како же |
ити“, рекне му она на ово: „Све што сам од отца добила, и што ми је од мужа остало, остаје моји |
и би хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од манастира до манастира па да одадирем штаком гдѣ ког |
и сребрна бурмутица са жутим садржајем од табаке.</p> <p>Метанисање било је код патријарха већ |
ем.</p> <p>Овај бо прави сучовѣка нижим од скота.</p> <p>Овдѣ нема сугласна, кротка, и како трѣ |
е дакле чудо, што се сваки јављао мањим од макова зрна.</p> <p>Ту се скинуо шешир још на капији |
гне оклопљене руке к њему, и изумирућим од пресилног чуства гласом повиче му: „Ево те молим на |
p> <p>Људи и жене у стајаћицама и новом одѣлу, како га Срѣм по своим покраинама показује.{S} Мн |
се тргне, скочи, и ступи једним кораком од њега даље.</p> <p>Калуђер спусти с лица најпре једну |
>Архимандрит домаћин заклони уста шаком од другог друштва, и рекне ономе: „Ћт’ бабо!{S} Што се |
падне на ум, те онај час тргне кашиком од јела натраг.</p> <p>„Ко зна је ли чисто?“ промумла л |
арата са једним господином у грађанском одѣлу, и продужи свој посао и кад о.{S} Теофан уђе.</p> |
пет се чује онај смѣх са читавом шкалом од тонова.</p> <p>„А да шта би се разговарали Бога вам! |
необоривим слѣдствима.{S} Он је једном од своих угодника дао управу манастира Јазка а другому |
p> <p>Кад се све смири, учини се једном од дружтва да и њему ваља што рећи.</p> <p>Пило се подо |
ајте их наредбама и строгом дисциплином од подлих нападаја и злоставе; отворите им врата к засл |
јео, пио као и ми други: само се у том од нас разликовао, што смо ми који под астал, а који на |
лији говори.</p> <p>Сад се задржи један од млађих гледалаца подуже на кључаници.</p> <pb n="154 |
ко њега игумном поставе?“ примѣти један од гостију.</p> <p>„Немој да ти се у очи насмијемо!“ ре |
и је до дна.</p> <p>На то ће рећи један од гостију:</p> <p>„Душа ваља, добро вино.{S} И моје је |
их благо.</p> <p>Протођакон баци један од својих поражујућих погледа на намѣстника.</p> <p>Арх |
е овоме и пође с њим кући.</p> <p>Један од дружине, по изгледу имућан у изображен трговац пович |
смо се грозно осрамотили.“</p> <p>Један од оних млађих стисне устне, набере чело, и искриви очи |
, срдцем и душом калуђер.</p> <p>„Један од чувених у оно врѣме младих људи, коме је Станковић в |
ад чини тајно у својој ћелији прекривен од свакога ока.{S} Али ако он то чини пред другим свѣто |
ћ било превалило.{S} О. Митрофан уморен од многога хода сѣдне на један сув храст кои је поваљен |
сврши.</p> <p>О. Теофан био је узхићен од ових горостасних планова паријархових; али је ипак о |
апита листоносца: „Шта ће твој господин од мене?</p> <p>„Та ето ваљда пише у писму“, одговори о |
ја сачувала нам манастир од пада, а чин од обезчешћења.</p> <p>У ман.{S} Јазку 8.{S} окт. 1839. |
p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он од кривице чист.</p> <p>„С малом изнимком —— понајвише |
макнути.{S} Он наслони главу на наслон од велике столице, у којој је сѣдио, па стане само пљуц |
Његове Екселенције.{S} Више је очекивао од свога говора.{S} Смислио бијаше све лѣпо и красно: к |
к као да је свога добротвора разликовао од других.{S} Кад му се овај приближио, онда је и сад с |
нције пеко је своје кифле и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га је пута опоменуо мајордомо мит |
</p> <pb n="45" /> <p>Печеновић је имао од куда живити, па се бавио адвокацијом више по ћефу.{S |
Но што му драго: барем сам се осигурао од насртаја братије у манастиру до излазка комисије; а |
а, лѣпо изтрезни, па онда одлази свѣтао од нас.{S} Нити он прави разлику између куће и куће.</p |
министратору.</p> <p>Овај је сав дрхтао од љутине.</p> <p>„А та је ту!“ повиче к долазећему, пр |
гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, почеше нѣки куће запуштати.{S} Цркве |
може се одобрити, кад се сазове друштво од 20—40 лица, и мушких и женских, па онда удри у весељ |
?{S} Јеси ли контен?“</p> <p>„Није него од <foreign xml:lang="la">varicella</foreign>!“ задирне |
ри трапези.</p> <p>„Добро кад ниси казо од <foreign xml:lang="la">parcella</foreign>!“; ви инжи |
е му поглед на настојатеља, али се брзо од њега одврати и помркне, знамење, да му та појава неб |
p>„Државнички такт много му је пута био од велике корасти.</p> <p>„Стари ковиљски архимандрит Р |
колико црта насликамо.</p> <p>Он је био од већих људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаше бл |
ротођакон оне папире, које бијаше добио од архимандрита, овоме натраг и рекне: „Али ово није уш |
жећи способне стромове бијаше се удалио од друга на једно 100—200 корачаја.</p> <p>Наједаред чу |
, одговори протођакон, „него сам мислио од куда долази рѣч „букван“, па ми паде на памет, да се |
а просѣцала.{S} Мантију је обично носио од црне <pb n="253" /> свиле с црвеном поставом.{S} На |
орски написана, али говор је био далеко од умѣтности.{S} Најмилији послови биле су му политичке |
жио.</p> <p>„Митрополит није био далеко од 90. година, дакле по наравном току човѣчијега вѣка, |
ота!{S} Оно вам је тамо Авала, недалеко од Београда, ово је равни Срѣм, у ком нема стопе неурађ |
довршио.</p> <p>Троицку Лавру недалеко од Москве у Русији ваља видити, да човѣк разумѣ шта је |
<pb n="197" /> <p>Ово наравно није нико од гостију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта значи.</p |
соба у манастирске ствари, тога је било од увѣк: увѣк је власт у фундације завиривала, и о њима |
био епископ Мушицки, којега је име било од дугог времена прѣко свега народу мило и сјајно.</p> |
ко они нестану на тај пут, онда би било од мене лудо да подадирем ствар, која се може за мене ј |
м може бити човѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било проту |
ту.{S} Изрично ми изјави, да ћу ја само од св. патријарха за кућу нуждна упутства примати.{S} С |
му хоће да пође за руком, а оно се само од себе развија; а кад се што почне, па прекине, увѣк ћ |
ла недрже, премда све зло недолази само од тога.{S} Међутим, ја нисам крив, што се строго недрж |
а, ја сам што више богата.{S} Ми можемо од мога имања врло добро и безбрижно живити, можемо сва |
али, доћиће вам она.{S} Обадвѣ неможемо од куће.“</p> <p>„Немарим“, рекне архимандрит. „Кад дођ |
луге неплаћа уредно.{S} Одтуда стрепимо од палежа.</p> <p>Рачуне неводи точно.{S} Браћи псује и |
ога Тодора.{S} Смѣм овако рећи, јер смо од синоћ брат и сестра.{S} И остаће ми до самога гроба |
пи руке побожно.</p> <p>„Зато недобисмо од ње гласа“, — настави архимандрит. „Ево шта пише: „Ви |
рите!{S} Ви сте мени данас донели писмо од мога Тодора.{S} Смѣм овако рећи, јер смо од синоћ бр |
ди, оде к настојатељу, и преда му писмо од администратора митрополије, у ком му се јавља, да ће |
стојали хусар и ловац у врло скупоцѣно одѣло обучени.</p> <p>„Наравно да је ово народу јако у |
лѣп.{S} Лице му је било мало прошарано од богиња, које је у младости преболѣо.{S} Устне су му |
у се нова браћа са настојатељем заједно од њега уклањала.</p> <p>Нико га није братски поздравио |
S}458 фор.</l> <l>За зграду је одређено од ерара као што је речено. . . . . . .{S} 58.000 фор.< |
1790 одређено је од сабора, а потврђено од краља, да се устрои семинарија за богослове наше црк |
варица бијаше појака.{S} Тури га снажно од себе и одтрчи у своју собу.</p> <p>Отац Амфилохије п |
едва дочекали.</p> <p>„И то је похвално од вас, оче Теофане,“ одговори му архимандрит, „да ви х |
Хаљину и дољњу и горњу носио је обично од црне свиле са свиленим гајтанима врло просто декорир |
, да је о. <pb n="313" /> Митрофан умро од пушке, која му је зрном плућа пробила и срце тако оз |
да те какав случај, каква неправа мисо од мене растави и за сав живот убије... и тебе и мене!“ |
густара кроз које се проћи неможе и то од увѣк зелене вегетације око које се увијају лијане.{S |
огом дано!{S} Зашто досад ко ненаучи то од мене?{S} То се са мном родило!“</p> <p>„Вѣрујем,“ пр |
хоће да увелича.{S} Небо је било чисто од најранијег јутра, и изтрајало је читав дан без најма |
Други ваља да троше, да и народ има што од манастира, и ти ваља да су игумни и архимандрити, па |
} То је био јавни знак да му није нѣшто од њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣливам десницу Вашо |
в Срѣм,“ — проговори Ленка, „па и нѣшто од Србије.{S} Пак сам дошла да и тебе одведем.{S} Знам |
са твоим доктором, и јеси ли то све чуо од њега?“</p> <p>Патријарху би правије било, да је то с |
о је слушао и друге.{S} Посао им је ишо од руке, па су били весели сви.{S} Имајући и дању и ноћ |
аћања ова почињу одмах.{S} Ово је ствар од великог замашаја, је ли?“</p> <p>„Па сад пустите, да |
рио, окуражавао се мало по мало калуђер од свога страха и бриге.</p> <p>Сад почне онај на ново. |
Ваша Екселенција сачувала нам манастир од пада, а чин од обезчешћења.</p> <p>У ман.{S} Јазку 8 |
мске (XIV. пунктова) посланике на сабор од те године.</p> <p>Сабор београдски од 1730 знаменит |
ким заступницима даје се улазак у сабор од год. 1790. само <foreign xml:lang="de">wenn sie rech |
ати; и за то је имао очи упрте у прозор од ходника, а чело му је показивало, да се тамо нѣшто к |
ли ћемо им ипак казати, да је овај узор од администратора манастирских био родом из Бачке, а зв |
ирик,“ сиромах младић, али је имао глас од славуја а дар за појање изврстан.{S} Био је родом из |
и би се мого одредити сваке године курс од нѣколико недѣља, кои би полазити имали прости калуђе |
настири разкошни живот води, да се свѣт од калуђера одбија, да харчење манастирског добра у очи |
уције; па ће бити свашта, и пуцаће свѣт од нашег покора.“</p> <p>„Ти њу пуштај из твоје ћелије, |
рло су празне.{S} Један и други предмет од какове важности, и то у једном другом ли манастиру, |
, па нисам смѣо псовати; а сад смо опет од њих далеко, па може поднети.“</p> <p>Сад тек схвате |
гу ту слику овај час поднѣти.{S} Ја већ од дужег времена радим на том, па га свуда уза се носим |
нашој га цркви сахране.</p> <p>„Сад већ од више година чујемо, да се као дух појављује.{S} Кад |
валиле.</p> <p>Он пак познат је био већ од своје младости као велики пријатељ лѣпога пола.</p> |
аборављеног списатеља морају се у гробу од радости потрѣсти, кад му кћери народа тако о њему го |
ажим.</p> <p>— — „Данас добијем решитбу од патријарха ову: </p> <p>— — „Проситељ у званију свој |
о су много мање ствари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом можете ви све о |
!{S} Та стегнуло ми се грло, па не могу од тешка решпекта ни словца да изтиснем...{S} А нисам ј |
е у каси.{S} Шта да радим!...{S} Немогу од бриге да спавам; немам мира ни часа у дану.</p> <p>— |
епископом у Будиму од 1829 г. у Н. Саду од 1833.</p> <pb n="272" /> <p>„На кратко, имао је све |
м.{S} Гедеон је био епископом у Н. Саду од 1807—1831.</p> <p>„Архимандрит крушедолски Крстић би |
г г. архиђакона одреди се да се сањкају од 8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна мѣсечина.</p> |
имировић обуко се тај дан у најсјајнију одѣћу.{S} Шест вранаца један лѣпши од другога бивали су |
рати, и радо примити сваку услугу, коју од правога пријатеља тражити ни примити смѣмо,“ —</p> < |
х <pb n="156" /> калуђера, што је кваку од браве у руци држао, и врата и нехотице отворио, учин |
ити.{S} А митрополит зграби своју штаку од подебела бамбуса, па извешти мога владику на дебелу |
p>Ово је био ручник за епископску штаку од бѣле свиле богато набран, и богато златом извезен са |
"14" /> и жмирне мало очима, а шиљак му од носа повуче се мало на више.</p> <p>„Ми ћемо имати и |
куства.{S} Он је био епископом у Будиму од 1829 г. у Н. Саду од 1833.</p> <pb n="272" /> <p>„На |
е, а ти га уведи.“</p> <p>За тим устану од стола.{S} Варнава цѣлива десницу св, владике и оде у |
поље, а архимандрит и протођакон устану од стола.</p> <p>Архимандрит оде мало к прозору, поглед |
ицу ближе к столу, и посади је на једну од оне двѣ просте столице од дасака, које се ту налажах |
ај! прави рај! повичу и једва се одкину од тога призора, те оду.</p> <p>Кад се одмакну, рекне т |
е такнули.“</p> <p>Други калуђери прсну од њега надалеко.</p> <p>Администратор га пусти; удали |
с једне страно дахом сгарајућег огња њу од улазка у рај живота одбије, а с друге стране калуђер |
а мѣсто смртне каштиге робија у трајању од 20 година одређује.</p> <pb n="314" /> <p>Грбићу ниј |
је се ни бога ни закона.... само зазиру од овога“... и стане пестницама по зраку бубати.</p> <p |
ога торжества није било у том манастиру од како је св. тѣло у њега довезено.</p> <p>Тај се дан |
n="106" /> <p>„Видите шта се на сабору од год. 1790 закључује и цару подноси: „„Народ се за из |
а.</p> <p>А у најглавнијем нашем сабору од 1790. долазе о тој ствари закључци, које је цар Леоп |
у Бечу, као заступник на србском сабору од г. <pb n="270" /> 1861. и као члан угарске канцелари |
аше пала на лице, и повуче се к прозору од ћелије.</p> <p>Слика, коју угледа, смрзне јој крв у |
народа изискују, да се монаси, који су од свога опредѣљења сасвим одступили, и само се са екон |
ни; кад су се с њим сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан.</p> <p>Наравно је било, да је |
ендатору преко контракта примљену своту од. . . . . · 90 фор.</p> <p>За преважање премѣштених ј |
, рекне архимандрит и покаже јој сѣницу од дивље лозе, и у њој клупу. „Ово је капела за најсрѣћ |
п у Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од г. 1833.</p> <p>Но да се повратимо к приповѣсти.</p> |
арошке куће спаја, али чује гласан смѣх од „кранца“ а за тим перорирајући глас адвоката Печенов |
н сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у другој капу камилавку.</p> <p>Бирај, прого |
емогу без тебе живити.{S} Неповољна рѣч од тебе биће нож, отров, конопац или студенац, који ће |
је сам нема!“</p> <p>„Хм! па зашто баш од мене?“</p> <p>„Јер зна да ви имате најбоље.“</p> <p> |
до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће те силом одовуд одвући,“</p> <pb n="25" |
ога калуђеревања сам доста, а изкусићеш од сада јошт више и боље.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, с |
ve majore discit arare minor</foreign> (од старијег учи млађи), плету курјук и браду... лакиран |
ође о. намѣстнику.</p> <pb n="21" /> <p>Од овога се није плашила, јер га је познавала, да је чо |
ЛУЂЕР.</p> <p>ИСТИНА И ПОЕЗИЈА. </p> <p>од</p> <p>Дра Јована Суботића.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p |
м га угушити него да ја страдам!</p> <p>Од тог доба улазила су свако до подне и свако послѣ под |
, премда није имао за то доказа.</p> <p>Од других мушких гостију највише је обратио позорности |
а му изплази подобар кус језика.</p> <p>Од другог друштва је ли ко то чуо и примѣтио и спазио, |
ијатељ: из грађења небуде ништа.</p> <p>Од Стратимировића остало је толико цигаља, да се могла |
те неможеш за њега добити купца.</p> <p>Од свиња само 5 маторих и 15 јесењих прасаца.</p> <p>Ни |
у, и сместе се како се ком даде.</p> <p>Од калуђера манастирских бијаху ту два млађа члана.</p> |
та му.</p> <p>Он оде у калуђере.</p> <p>Од тог доба била је Ленка осѣћај младости његове, пун м |
можда коју и о њему проговорити.</p> <p>Од епископа Хранислава остала је у традицији нашој жива |
ти, нити у наглој цркви оставио.</p> <p>Од године 1726. водио се бој између народа и клира о уп |
наоружани, и ту на стражу стану.</p> <p>Од врата оде к прозору; но како се тргне, кад и ту види |
о правом стању ствари извѣстио.“</p> <p>Од то доба пазио је врло позорљиво на оно што се око ње |
мећући опет шешир на главу проговори: „Од адвоката нема ништа!{S} То је пут дугачак.{S} Боље ћ |
послѣдњу своју карту избацити.</p> <p>„Од год. 1790 па ево за кои дан до год. 1860, дакле кроз |
римѣти патријарх мало пакостно.</p> <p>„Од мене независи ништа“, рекне о.{S} Теофан; „ту ће дру |
авали предност Храниславу.</p> <p>XXIII ода у I. књизи Мишицкових стихотворенија садржи одјек о |
ручати, пак онда у име божје пођите.{S} Одавдѣ сте на ваши коњи за 3 сата у Н. Саду.{S} Можете |
одсѣо, јер је то моја пријатељска кућа одавна“, проговори архимандрит на то старој госпоји. „О |
онако, како би то код срѣћнијих народа одавно били учинили.</p> <p>Настојатељи су само у том ј |
оди у њој.</p> <p>Стара тетка устала је одавно, и прислушкивала је код врата од Ленкине собе, д |
Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих то одавно учинила, али ме тешка и дуготрајна болест задржа |
p>Метанисање било је код патријарха већ одавно престало и зато се и о.{S} Теофан само дубоко по |
Да идем од манастира до манастира па да одадирем штаком гдѣ ког стигнем!{S} Имам ја других, већ |
и по народу просити, и народ им се лѣпо одазивао.{S} Нису добили бог зна шта и колико, ал су се |
и без свакога страха и стида; нити нам одају пристојећу нам почаст, држећи нас, не да смо му б |
пију сами.{S} Ови навуку обично у своју одају подоста добра винца, онда се затворе, пећ угрију, |
отице, него да ће он њега оним ватраљем одалачити, па ма га послѣ на колѣни за опроштење молио. |
на Дунавом на пароброду за Цариград.{S} Одандѣ ће прије свега у св. Гору.</p> <p>Може бити, да |
>„Ми ћемо сад на онај мали брѣжуљак.{S} Одандѣ је неописано лѣп изглед на равни Срѣм.{S} Него в |
а оне улице прѣко пута од магистрата, а одандѣ дуж пијаце до првог сокака на десно, то ће се св |
</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан ј |
пекао сам 300 ак.</p> <p>— — „Данас сам одахнуо.{S} Чисто ми је лакше.{S} По рачуну састављеном |
а земље те јапаша овога за рамена да га одбаци од врата.{S} Овај притегне руком кључаницу боље: |
ошни живот води, да се свѣт од калуђера одбија, да харчење манастирског добра у очи пада...{S} |
а немогу преживити рѣч, која ме од тебе одбија.{S} Ја немогу без тебе живити.{S} Неповољна рѣч |
ед калуђерству, ви ружите манастире, ви одбијате народ од ових светих задужбина... ви ћете и са |
арајућег огња њу од улазка у рај живота одбије, а с друге стране калуђеру освѣтли понор, над ко |
.{S} Овај би га без сумње не само рѣчма одбио, него и батином из куће изтѣрао, ако би му кадгод |
си напаст најжешће страсти тако јуначки одбио.</p> <p>„Ја ти честитам на тој побѣди.</p> <p>„Шт |
ћи из двора прогунђа: „Неће бити срѣће, одбише ме од врата.“</p> <p>Да упознамо мало наше читат |
нека јој подѣли крѣпост, да те штити и одбрањује од сваке напасти нечастивог анђела и његових |
никога,“ Ово рекне, па приступи столу, одброи онолико, колико је плата куваричина износила, и |
о, јер баш у тај пар говорио је тражени одвѣтник:</p> <p>„Тако је то, тако.{S} То вам кажем ја, |
ли и у затвор тѣрали...</p> <p>Господин одвѣтник слушајући разговор, као да је чине примѣњивао |
овѣдите,“ рекне о.{S} Теофан смѣрно али одважно.</p> <p>„Недам!“ одговори патријарх разљућен.</ |
ну.{S} Затим оде к оном учитељу пѣнија, одведе га к истој налоњи, и постави га на лѣво до архим |
а мои су коњи добри.“</p> <p>То рекне и одведе о.{S} Теофана к писаћем столу.{S} Зазвони и каже |
бијаху два шумара на таљигама довели и одведе га у ту удаљенију ћелију на којој су једини проз |
уљудан господин пружи руку Ленки, да ју одведе на кола.</p> <p>Но ова рекне својој тетки, да да |
о од Србије.{S} Пак сам дошла да и тебе одведем.{S} Знам да ћеш се радовати.{S} Та нарочито теб |
емо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те одведем.“</p> <p>Ленка се насмѣши и рекне: „С драге вољ |
да Банаћани нововѣнчану младу к супругу одведоше.</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му један сѣд стар |
у били већ и онако стари знанци.</p> <p>Одведу госте у цркву.</p> <p>Ленка дарива честни ковчег |
те дуже остати, а оно допустите, да вас одвезем бар у манастир К...{S} Тај лежи на вашем путу.{ |
за храну набавити, и данас га је купац одвезо.“</p> <p>Гост се пљесне рукама, погледи у гредиц |
спођом Пуљиницом овамо, па ћемо се онда одвезти.“</p> <p>На ово пружи руку посве пријатељским н |
куда, али су други људи видили.</p> <p>Одвезу га у Н. Сад, и, тамо предаду на пароброд.{S} Јед |
Да удар забашури, рекне мало живље: „Е, одвешћу вас у цркву, пак ћете видити тамо колико сам ик |
о своим примѣром и искушенике и ученике одводи од цркве.{S} Манастирске слуге неплаћа уредно.{S |
и овај значајно.</p> <p>„Мажи пискове!“ одврати му овај.</p> <p>„Помози и ти,“ шапне му домаћин |
зати.“</p> <p>„Неоколиши, него говори!“ одврати му патријарх нестрпљиво.</p> <p>„Ви заповѣдате. |
о ми недате допуста, ја идем без њега,“ одврати о.{S} Теофан смѣрно али одсудно.</p> <p>„А ја ћ |
<p>„Шта ћеш ти мени помагати, шепртљо,“ одврати му онај. „Није мени трѣбало ничије помоћи ни у |
лед на настојатеља, али се брзо од њега одврати и помркне, знамење, да му та појава небијаше уг |
да идеш од мене, јер ће те силом одовуд одвући,“</p> <pb n="25" /> <p>Сирота жена удари на ово |
/> сложно, па ћемо га у брашнару силом одвући, кад неће добровољно тамо да иде.“</p> <p>О. нам |
ку па да изиђе напоље.</p> <p>Патријарх одвуче своју руку нагло за леђа.</p> <p>„Да, па да онда |
имала одредити извѣстна плата, која да одговара њиховом позиву и снаги манастира, па нека се у |
јну задаћу; одредите им пословање, које одговара и оним духовима у народу, што траже не само да |
ђутим ја Ћу се служити онако, како више одговара Вашој смѣрности и жељи него личној заслузи.“</ |
од њих искати, да својој задаћи подпуно одговарају.{S} Сваки нека се употрѣби за онај посао, за |
удио накнадити их начином његовој мисли одговарајућим.{S} Митрополит Стратимировић мислио је шт |
амо да их он крсти. „Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их је ко запитао, за што сирото дѣте |
вио, кад је у дружину дошо; сваки му је одговарао као прѣко бундева, штоно наши кажу.{S} За тра |
ер ако овај умре од глади, како ће онда одговарати.{S} Даде дакле предња врата одковати и пошље |
де ни на уста.{S} И зато муцајући стане одговарати: „Он је... он је... он је“, овдѣ мало застан |
а тим питањем смести!</p> <p>Овај стане одговарати без свакога размишљавања извукав из џепа нѣк |
ћутао.</p> <p>Ленка је жељно очекивала одговор.{S} Кад овај подуже непослѣдова, настави даље: |
.</p> <p>Архимандрит је чекао подуже на одговор, па кад је настојатељ све једнако ћутао, позове |
ину собу, кад нѣко куцне на врата, и на одговор слободно, уђе.</p> <p>То је био архимандрит, с |
<p>Архимандрит се међутим бијаше већ на одговор приправио и рекне: „Ваше одлично понашање даје |
<p>Ленка је била заћутала, и чекала је одговор пријатеља.{S} Ко ће описати израз ока, лица, ру |
се почне и зноити од ревности, којом је одговор тражио; али му очевидно труд недолазаше до успѣ |
?“</p> <p>„Нема!“ гласио је штереотипни одговор.</p> <p>Гост се трже, и запита чудећи се: „А по |
тра поручила.</p> <pb n="245" /> <p>Тај одговор запечатио је одлуку овога као црвени восак писм |
примѣтити ни сѣнке жеље какове, да јој одговор чује повољан.{S} Као лик од мермера сѣдио је, о |
продужи администратор неузимајући на ум одговор Амфилохијев. „Све ће пуцати по двору.{S} Њ. Екс |
ивржена пријатеља, да јој је само један одговор могућим остао.{S} Она дакле одговори мужевно: „ |
сазовите сабор!“</p> <p>Овако је гласио одговор о.{S} Теофана.</p> <p>„Ти мора да си Бугарин от |
<p>О. Теофан чуо је, што га очекива ако одговор настојатељев изпадне противан њему.{S} Али је о |
м.</p> <p>Архимандрит је очекивао мирно одговор; на лицу његовом није било примѣтити ни сѣнке ж |
сиље, и он на сва питања недаваше друга одговора, него:</p> <p>„Ја сад управ ни сам незнам, шта |
361" /> <p>Наши читатељи видиће из овог одговора, да ни сад нећемо да говоримо само по домишљав |
<p>Настојатељ немогаше очевидно да нађе одговора, барем у тој форми не.{S} Већ се почне и зноит |
хладна.{S} На више питања не даде му ни одговора. </p> <pb n="200" /> <p>Он је очевидно ово неп |
ући на друге калуђере.</p> <p>„Тако је! одговоре ови сви климајући главом.</p> <p>„Па и ти отче |
са и онако пресну јести.</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери већ и сами стидећи се свога вечитога |
апасти, да глад утолим.“</p> <p>„Нема!“ одговоре они сасвим простодушно. „Дајте људи хлѣба, јер |
еса, мени је све једно.“</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери слежући рамени.</p> <p>„Шта наопако,“ |
министратор пресуђујући.</p> <p>„Крив!“ одговоре за њим ови машући главом и одобравајући пресуд |
ну, што их буде питао.</p> <p>„Хоћемо!“ одговоре обојица у један мах дрзко.</p> <p>„Ви знате, ч |
тор, и погледи им у очи.</p> <p>„Јест!“ одговоре она двоица једногласно.</p> <p>„Крив је!“ рекн |
рекне администратор.</p> <p>„Лаку ноћ,“ одговоре млађи калуђери, и изиђу на поље.</p> <p>Намѣст |
ерски суд!“ „Ми стојимо на свом мѣсту,“ одговоре два млађа калуђера.</p> <p>„А сад лаку ноћ!“ р |
нетрѣба, да се осуди док се непреслуша) одговори му владика. „Кажи, али по духовничкој дужности |
ли не паметно, ни од мене ни од тебе!“, одговори архимандрит.</p> <p>„Зашто то? “ запита онај з |
јрадије слушаш!“</p> <p>„То је истина“, одговори о.{S} Теофан. „У тим приповѣдчицама живе чисто |
коју букву?“</p> <p>„О имамо их доста“, одговори настојатељ; „овдѣ су скоро све саме букве, мал |
господине?“</p> <p>„Незаповѣдам ништа“, одговори протођакон, „него сам мислио од куда долази рѣ |
да скрхаш врат.“</p> <p>„Како ми буде“, одговори о.{S} Теофан сасвим понизно.</p> <p>„А шта ћеш |
о пре к теби ушла.“</p> <p>„Истина је“, одговори о. намѣстник хладно. <pb n="24" /> „Она је дош |
а -жалостиво.</p> <p>„Да стои до мене“, одговори он, „ја бих остао увѣк код тебе; али ти знаш д |
о пакостио. „Што се тебе тиче вечерње“, одговори патријарх; „вечерње ће одслужити прота, а ја с |
господа, па сам их морао ту спремити“, одговори игуман домаћин. „Мора човѣк и ђаволу запалити |
p> <p>„Немогу другачије Ваша Светости“, одговори мајор.</p> <p>„Ал то није резон!“ примѣти патр |
ражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одговори куварица уздајући се у заштиту дворскога зрака |
су давно умрли.“</p> <p>„И јест тако“, одговори архимандрит, „Слушај дакле.{S} Кад је Стратими |
рит домаћин.</p> <p>Та сад је свануло“, одговори овај; „нећемо ником покварити ноћ.“</p> <p>Ста |
че јаче обрве на очи.</p> <p>„Хајдемо“, одговори Амфилохије, и пође у кујну.</p> <p>Манастирске |
ка је та чутура?</p> <p>„Сајтлик и по“, одговори овај, а чутура је ваљда и десет пута толико пр |
ошо архимандрит Раковачки. „Баш добро“, одговори епископ. „Ја сам га и звао, да се с њим мало р |
не?</p> <p>„Та ето ваљда пише у писму“, одговори овај, који је архимандрита познавао.</p> <p>„О |
о.{S} Теофана казали?</p> <p>„Ја хоћу“, одговори брзо Амфилохије.</p> <p>„А шта смо казали?“ за |
ом славном митрополиту каже.</p> <p>„Е, одговори архимандрит; о њему бих ти мого читаву зиму пр |
позван.</p> <p>На питање како се зове, одговори свѣдок: „ја се зовем Крста Муцало.“</p> <p>„Ал |
>Архимандрит Партеније смѣшећи се фино, одговори свом другу: „Виц и ти рођена сте браћа.{S} Как |
рвима?“</p> <p>Протођакон мало једовит, одговори: „Кад човѣк види буквана, одмах му мора и нехо |
p> <p>„Ја сам само дошла по моју плату, одговори му куварица приступајући му руци. „Ви знате, д |
ти прави смисо патријарховог питања.{S} Одговори дакле значајним гласом: „Јесам.“</p> <p>„Видим |
ништа и неспомињу?“</p> <p>„Спомињу“, – одговори архимандрит звучним басом; „спомињу, јест, али |
ng="de">Herrlich, herrlich</foreign>, “ одговори онај; „<foreign xml:lang="de">ich werde das Ga |
ву, док год небудем изван ових зидова!“ одговори куварица с дивљом енергијом.</p> <p>Сиромах о. |
ћи од нестрпљења.</p> <p>„Јесмо врага!“ одговори Митрофан, као да пропаде у земљу.</p> <p>„Па н |
?“ запита он сасвим мирно.</p> <p>„Ја!“ одговори му онај, што бијаше куцнуо.</p> <p>По гласу по |
дио?“</p> <p>„Јесам, Ваша екселенција!“ одговори О. Теофан смирено.</p> <p>„Ја нисам ваша ексел |
ок сам ја жив небуде црквенога сабора!“ одговори патријарх са свим одсудно.</p> <p>И доиста.{S} |
то гледећи на калуђера.</p> <p>„Ништа!“ одговори овај тихо.</p> <p>Патријарх суне на ново: „Неб |
овако мали калуђери, него повѣстница!“ одговори о.{S} Теофан мирно али озбиљно, и узправи се д |
?“ запита на то правника.</p> <p>„Све!“ одговори овај.</p> <p>На то преда она то писмено о.{S} |
>„Па многаја лѣта лѣпо је и без банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без банде играти?{S} |
{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без банде!“ одговори јој овај. „Баш у пркос теби, недам свирати вал |
га мало поћутавши.</p> <p>„Жао ми је!“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„Шта ти је жао?“</p> <pb |
, запита он противника.</p> <p>„Бурје!“ одговори му онај.</p> <p>„Није него празно буре.{S} Учи |
о молим.“ .</p> <p>„Хоћу с драге воље!“ одговори архимандрит. „У толико прије, што посрѣдовање |
<p>„Хоћу високопречестњејши господине!“ одговори настојатељ уситнив гласом.</p> <p>„Дакле,“ нас |
Фрушкој Гори?“</p> <p>„Недопада ми се!“ одговори одсудно О. Теофан.</p> <p>„Како то?“ запита па |
о.</p> <p>„Нас ће на скоро разставити!“ одговори архимандрит с пуним увѣрењем. „А мени ће бити |
сам да цѣливам десницу Вашој Светости!“ одговори о.{S} Теофан с подпуном смѣрности.</p> <p>„Па |
n="164" /> <p>„Кажи, да ћу таки доћи!“ одговори ђаку и дигне се из постеље.</p> <p>Оде на мана |
ца.</p> <p>„Е ту нам је тај несрѣтник!“ одговори овај сасвим равнодушно.</p> <p>Наравно је било |
фан смѣрно али одважно.</p> <p>„Недам!“ одговори патријарх разљућен.</p> <p>„Ја нисам никаква з |
и о.{S} Теофан понизно.</p> <p>„Недам!“ одговори патријарх на ново.</p> <pb n="357" /> <p>„Ја и |
рањен на земљи лежи.“</p> <p>„Умирем!“ одговори рањени калуђер.</p> <p>„Грбић је добро згодио |
<p>„Не ћу правом него воловском жилом!“ одговори администратор у бѣснилу, (У оно врѣме казнили |
као да је ракијска тиква.“</p> <p>„Хм!“ одговори му овај. „Ти си том крив; ти си ме турао и гур |
тупи тиком о.{S} Теофану. „Врло много!“ одговори овај смѣрно али одсудно.</p> <pb n="335" /> <p |
/> <p>„Како је било, добро је прошло!“ одговори нећака озбиљно.</p> <p>„А гдѣ си била!{S} Нехт |
аредили?“</p> <p>„Дѣло је било славно!“ одговори овај.</p> <pb n="289" /> <p>„Али не паметно, н |
>„Мени се чини, да ће бити врло добро!“ одговори овај смирено. „Што год иде на увеличање славе |
Карловце; ваљда је однео тужбу на вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је ли ту господин администратор? |
офан озбиљније.</p> <p>„Недам у пркос!“ одговори патријарх презирљиво.</p> <p>„Ево свидѣтелства |
реванж. — Само дођи!“</p> <p>„Доћи ћу!“ одговори мајор и оде из собе.</p> <p>Ово је био пензион |
ити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одговори администратор. „Ти си пустио куварицу да утече |
е најбоља кафа у Митровици, милостива,“ одговори дѣвојка.</p> <p>„Е видићемо...“ рекне стара го |
з твоје ћелије, а друго је моја брига,“ одговори му администратор и окрене му леђа.</p> <p>О. н |
вим странама?“</p> <p>„Никада до сада,“ одговори му она.</p> <p>„А јесу ли вам познати наши ман |
крив, што се строго недржи дисциплина,“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„А гдѣ су вам настојатељи |
ко на њега изузео.</p> <p>„Није ништа,“ одговори патријарх. „Он је добар калуђер, али недам да |
p> <p>„Не Секулића... каквог Секулића,“ одговори патријарх нестрпљиво..... „Код адвоката.{S} Шт |
<pb n="219" /> <p>„Касно смо заспале,“ одговори тетка. „Него ја идем сад, да кажем нашем кочиј |
читава.“</p> <p>„Није ми баш најбоље,“ одговори Ленка у полу чујући, што стара говори, у полу |
се звали?“</p> <p>„Хоћу с драге воље,“ одговори архимандрит. „Онај кои је држао дисертацију, з |
он архимандрита.</p> <p>„С драге воље,“ одговори овај, „док смо овдѣ нека буду код вас.{S} Али |
немате друга посла, мој о.{S} Теофане,“ одговори патријарх озбиљно. „Али ја имам других, већих |
„И то је похвално од вас, оче Теофане,“ одговори му архимандрит, „да ви хоћете да одлазите из м |
ко Наста ташке.“</p> <p>„Е, господине,“ одговори сведок, „а зашто неби за човѣком добро реко?{S |
5" /> <p>„Па ћемо је оставати да горе,“ одговори Ленка.</p> <p>Легну.{S} Стара није могла да за |
калуђере, тако и за народ Фрушке Горе,“ одговори о.{S} Теофан у ненарушеној збиљи.</p> <p>Патри |
х подписати.“</p> <p>„Како изволѣвате,“ одговори арлимандрит. „И ја судим, да морамо бити строг |
Могу доћи и сутра ако тако заповѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и пође да га пољуби у руку па да |
арх мало љутит.</p> <p>„Ви боље знате,“ одговори онај; „али ја ћу партију добити,“</p> <p>„Доби |
арх у крајњој љутости.</p> <p>„Можете,“ одговори о.{S} Теофан хладно. „Само ћу молити, да незаб |
обѣћање.“</p> <p>„Што му драго дијете,“ одговори стара. „Нека дође; нефали јој ни у Бечкереку т |
о што се нас калуђера понајближе тиче,“ одговори протођакон. „На оно, што су се владике и манас |
осподин тако заповѣда, морамо слушати,“ одговори дуја са свим мирно, у пуном увѣрењу да чини св |
p> <p>„Ја нити вѣрујем нити невѣрујем,“ одговори ова.</p> <pb n="211" /> <p>„Е, данас ћете изку |
леди јој дубље у очи.</p> <p>„Невидим,“ одговори ова, и извуче руку изпод његове.</p> <p>„А пог |
/p> <p>„Било их је боме и под асталом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „А има и лакомих људи, |
вет, а ја ћу се сложити на овај диван,“ одговори јој Ленка; „па ћемо бити слободније и ја и ти. |
образу.</p> <p>„Само кад сам погодио,“ одговори овај; „захвалности нетрѣба никакве; то је само |
ом.</p> <p>„Признајем да сам погрѣшио,“ одговори о.{S} Теофан, и стане у званичну позитуру пони |
pb n="265" /> <p>„Е, код нас је овако,“ одговори митрополит; „наш господин пекар држи ваљда да |
ити, па ћуткац!“</p> <p>„Добро, добро,“ одговори на ово архимандрит. „Настојатељ је човѣк као и |
ђерства на боље изведе.“</p> <p>„Могу,“ одговори о.{S} Теофан. „Но признајем у напрѣд, да ће би |
ру кожу навуко.“</p> <p>„Е, господару,“ одговори Гавра и пљуцне извадивши лулу из уста. „Ових д |
и де кажи ми бар једно.“</p> <p>„Хоћу,“ одговори о.{S} Теофан. „Него молим, да имате високу мил |
узме, коме неиђаше.</p> <p>„Дванајест.“ Одговори овај значајно.</p> <p>„Мажи пискове!“ одврати |
„Е па кад други кажу, што ја да тајим?“ одговори свѣдок, на ком се видило, да му је одлануло, к |
се врати из подрума.</p> <p>„Господин?“ одговори писмоноша лагано, „баш добро!“</p> <pb n="63" |
е, глув? — Зар ниси чуо, што сам реко?“ одговори му на то патријарх мрко га погледајући.</p> <p |
даље.</p> <p>„Ни с ове ни с оне стране“ одговори стара; „ја нисам до сад била ни у једном манас |
во!“</p> <p>„Ако нисте, а ви ћете бити“ одговори на то о.{S} Теофан с најпунијим освѣдочењем, и |
ровести.“</p> <p>„То ће бити прави бал“ одговори Амфилохије <pb n="14" /> и жмирне мало очима, |
а при том држи.</p> <p>„Мислим да знам“ одговори Ленка, која се <pb n="190" /> бијаше међутим п |
у велико дан.“</p> <p>„Касно сам устао“ одговори овај мирно али озбиљно. „Опростите ако сте под |
пред себе.“</p> <p>„Казао си ми јутрос“ одговори владика. „Кад дође, а ти га уведи.“</p> <p>За |
ндрит упућујући га на што управо има да одговори.</p> <p>Настојатељ немогаше очевидно да нађе о |
е с’ ти гладан?“</p> <p>Отац Амфилохије одговори: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо |
дан одговор могућим остао.{S} Она дакле одговори мужевно: „Хоћу!“</p> <p>„Дајте руку на то; у с |
тро дѣвојко!“</p> <p>Ленка се осврне, и одговори „добро јутро тетице!“</p> <p>Глас одпоздрава и |
ближе, поздрави учтиво све присутне, и одговори му: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да вас |
> <p>О. Теофан осѣти ту кураж у себи, и одговори поуздано: „Ено Јазка; није ли пао под конкурз? |
а на улазеће, омахне главом на десно, и одговори невољно: „Какво вас добар вечер нашло; зар нез |
рѣђен; али таки за тим прими за шалу, и одговори: „Није нам био добар вѣтар господине!“</p> <p> |
забележи.</p> <p>Он се окрене натраг и одговори: „Гледајте ви ваш риф; а моје перо и мастило ј |
рло неугодно.{S} Он дакле тому сходно и одговори:</p> <p>„Ви нам недате барјака, а настојатељи |
ом заливен.</p> <p>Видило се, да се ови одговори недопадаше архимандриту; он сабере наново обрв |
приповѣдци а о.{S} Теофан у пуној збиљи одговори: „Јест, кад би само стојао за нама какав наш г |
.</p> <p>Стара тетка у својој невиности одговори му на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у ист |
му рекне: „Шта велиш Ђуро?“</p> <p>Овај одговори: „Набрусио си Швабе и Швабице баш како ваља.{S |
и прави рај земаљски!“</p> <p>Ленка јој одговори кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође |
мла лагано кроз зубе.{S} Но таки за тим одговори сам себи: <pb n="42" /> „нека је и отровано, ј |
и рачуне о томе праве.</p> <p>О. Теофан одговори са свим безазлено; „Јесам, В. Светости!“</p> < |
офана, да он одговори.</p> <p>О. Теофан одговори смѣрним гласом: „Није.{S} Шта више, мени је г. |
мудрости?{S} Говори!“</p> <p>О. Теофан одговори понизно: „Ја немам изрицати, ко је крив.{S} Ал |
S} Кажите је ли тако?“</p> <p>О. Теофан одговори мирно и смирено: „Није тако, високопречестњејш |
нѣко на врата од његове ћелије...{S} Он одговори: слободно...{S} И лик Ленке, али у истини, пој |
нако ћутао, позове о.{S} Теофана, да он одговори.</p> <p>О. Теофан одговори смѣрним гласом: „Ни |
а на ово архимандрит.</p> <p>Протођакон одговори: „Јесам.“</p> <p>„ Е сад би долазио ред на свѣ |
: „Шта је знаменито?“</p> <p>Протођакон одговори: „Садржај оних саборских списа од године 1790, |
<p>Администратор се накашље, и поуздано одговори: „Истина је, високопречестњејши господине, <pb |
p> <p>Овај се том питању зачуди, али му одговори како је, и рекне: „Јесам!“</p> <p>„А јеси ли б |
био међу тим мало, разхладио, и зато му одговори повољно. „Нека вам буде; наредите оче архиманд |
да се закалуђери?</p> <p>„Митрополит му одговори са свим пријатељски: „Ја ћу те радо примити у |
му се ваља држати.{S} Зато и сад одмах одговори: „ја сам шиљао више пута ђака к вама, да ме пу |
та из свога круга удале, па су му на то одговорили смѣхом, вичући му подсмѣшно: путуј игумане, |
ворити, а мени се чини, да сам дужна да одговорим.</p> <p>„Допустите ми нѣколико рѣчи г. архима |
ом и чиним, и трудим се да том положају одговорим... али јошт крв у мени врије, још ми разум ни |
си чуо, шта ти рекох?</p> <p>„Чуо сам,“ одговорио Теофан мирно; „али сада нетрѣба се јошт ничег |
ити као поштен човѣк, као ваљан калуђер одговорио си само својој дужности.</p> <p>„Да ниси посл |
p> <p>„А ви ћете сад на сва моја питања одговорити, <pb n="84" /> али по души, истину, како се |
није могао свом позиву овога вечера сам одговорити, већ му се морао придружити манастирски шума |
собу.</p> <p>Зрак сунца и струја зрака одговорише свѣтлости у њезиној глави и струји у њезином |
л имати, па га немамо само зато, што не одговорише они <pb n="124" /> својој обвези, који ју на |
е.{S} Предајем ти га под теретом строге одговорности.“</p> <p>Намѣстник прими дошљака, кога биј |
<p>На ово питање стане се настојатељ за одговором обзирати.{S} Што му је прије било са овим чис |
.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати се с одговором.</p> <p>„Но?“ запита га о.{S} Теофан.</p> <p> |
о.{S} Теофана, и израз лица му при овом одговору показивали су, да му долази из дубљине срца и |
<p>Питали су се очима, но нико незнаде одгоненути.</p> <p>Напослѣдку проговори о. еклисијарх: |
ви живци потрѣсу.{S} Тражила је мало да оддахне, и зато стане писмо превртати и с једне га стра |
ости промѣне код пекара, сѣдне на кола, оде у Петроварадин <pb n="267" /> и јави генералу, да ј |
.</p> <p>Он се окрене од о.{S} Теофана, оде на прозор, постои мало тамо премишљавајући, па се о |
к прсима.</p> <p>Патријарх га погледи, оде к прозору, али се брзо натраг врати, и сматраше под |
ан, кад се од пута мало очисти и уреди, оде к настојатељу, и преда му писмо од администратора м |
рла, и посуђе и шоље на њега метнула... оде из собе.</p> <pb n="185" /> <p>Али је најпре пажљив |
ом остане.</p> <p>„Године 1834 или 1835 оде покојни владика Мушицки у Беч.{S} Њега је као еписк |
ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114" /> на врата, повиче Митра Бошњу, |
ице, и наш млади умѣтник „бичопуцанија“ оде и без ручка у своју пустињу.</p> <p>Дуго је врѣме п |
реми све што му трѣба, па кад му стража оде ручати, а он полагано изиђе из собе, и из манастира |
он произвео.{S} Нека скине крет, и нека оде као прост калуђер у манастир Грабовац, пак ћу га он |
ке и оде у свој стан у двору, а владика оде у своју собу, и прими архимандрита Раковачког.</p> |
> <p>Кад о.{S} Теофан изиђе од адвоката оде у Јовановоску порту, да му се мало глава разхлади, |
, и ту на стражу стану.</p> <p>Од врата оде к прозору; но како се тргне, кад и ту види два човѣ |
како да је добију, кад дође, па по томе оде одмах сваки на своје мѣсто.</p> <pb n="22" /> <p>Дв |
то је више могла кришом до манастира, и оде о. намѣстнику.</p> <p>Но будно око стражара опази ј |
намѣстник уздахне, окрене се на пети, и оде опет у своју ћелију.</p> <p>Ту је застао јоште кува |
аруце упрегну и пред манастир изведу, и оде у другу собу.</p> <p>Врата за собом затвори.{S} Там |
<p>О.намѣстник закључа своју ћелију, и оде администратору.</p> <p>Овај је сав дрхтао од љутине |
адету противити?</p> <p>Ленка се уда и оде са својим мужем на село у Банат.{S} Кућа, у коју би |
Партеније даде упрегнути у своја кола и оде и он у свој манастир.</p> <p>Они остали буду весели |
крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и оде у манастир.</p> <p>Администратор манастирски већ је |
.</p> <p>Ђак прими кључеве од подрума и оде с писмоношом у подрум.</p> <p>Кад дођу у подрум, на |
S} Варнава цѣлива десницу св, владике и оде у свој стан у двору, а владика оде у своју собу, и |
Овако ће бити најбоље!“ изиђе на поље и оде администратору.</p> <p>„Неће бити добро, господине“ |
вија.</p> <p>За овим се дигне дружтво и оде у салу, да пије црну кафу.{S} Старија господа и гос |
ђи!“</p> <p>„Доћи ћу!“ одговори мајор и оде из собе.</p> <p>Ово је био пензионирани мајор Јосим |
и, шта ће бити“, повиче администратор и оде у своје собе, из којих је на далеко мого видити.</p |
оспођа Пуљиница каже другима лаку ноћ и оде у своју крајњу собу.</p> <p>Стара тетка огледала се |
еофан метанише, пољуби владику у руку и оде са архимандритом у дворску канцеларију да прими пис |
, као да је рукоцѣлованије извршио — ни оде у своју ћелију.</p> <p>Настојатељ није разумѣо духо |
јој заповѣсти учињено!“</p> <p>„Полицај оде и пошље тај час по пекара, да му га доведу.</p> <p> |
а ће судити и њему и мени!“ </p> <p>Ђак оде, стража код врата остане, али се предња врата незак |
нека допусти, да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати се с одговором.</p> <p>„Но?“ запит |
дакле добро аргументима и мотивима, пак оде у Карловце, да моли од патријарха потрѣбни допуст и |
ће доћи у пензију.</p> <p>„Кад генерал оде, похита градоначелник у магистрат, даде дозвати к с |
ађите ту пред врати.“</p> <p>Настојатељ оде.</p> <p>Архимандрит погледа на протођакона, па се н |
лећи.{S} Лаку ноћ тетка!“</p> <p>За тим оде у другу собу, коју бијаше за себе задржала, док је |
па га постави на десну страну.{S} Затим оде к оном учитељу пѣнија, одведе га к истој налоњи, и |
>Али се одмах прибере, на све приправан оде са настојатељем, који га пред комесију изведе.</p> |
сата нека се пријави.</p> <p>О. Теофан оде кући, на излазећи из двора прогунђа: „Неће бити срѣ |
наредба од митрополита, да о.{S} Теофан оде у манастир П. Г. и предузме тамо као намѣстник упра |
казати.{S} Архимандрит га одпусти и он оде у своју собицу.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
сан пресуди и ток живота му.</p> <p>Он оде у калуђере.</p> <p>Од тог доба била је Ленка осѣћај |
овај и <pb n="355" /> неодговори, него оде пре тога дана у Гастајн.{S} Он је састанак тога саб |
кне овај.</p> <pb n="304" /> <p>Калуђер оде и доведе оне ђаке.{S} Врата се отворе и управитељ у |
без епископске круне.</p> <p>Митрополит оде 1825 године на дијету у Пожун, гдѣ дубоко у зиму ос |
кон устану од стола.</p> <p>Архимандрит оде мало к прозору, погледи кроз њега на поље, па се он |
колико их год јошт хоће.“</p> <p>Јосиф оде, и врати се скоро.</p> <p>„Господин вели, да нема с |
вори ђаку и дигне се из постеље.</p> <p>Оде на манастирску чесму и умије се.</p> <p>Хладна вода |
, крѣпило, узвишавало!... као убијца да одем из манастира у... тамницу!“</p> <p>Ту мисао немога |
опустило.{S} Него ћу ја да се украдем и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш за мном, па ћемо |
ма позива.</p> <p>— — „Са горњим описом одем и непозват патријарху, и то заједно са архимандрит |
" /> одтѣрати, ако први пут, кад у двор одем, ненађем, да је по мојој заповѣсти учињено!“</p> < |
друштву: што тај зна лѣпо наздрављати, одздрављати и поздрављати... па кад он запои многа лѣта |
о да напредује као његове шљиве.</p> <p>Одзив најгоре можда напитнице био је наравно најиздашни |
проговори меко и њежно:</p> <p>„Сестро, оди на срдце брата?“</p> <p>У овима је рѣчма лежала јас |
држи одјек овог одношаја.</p> <p>У овој оди пита Мушицки:</p> <pb n="71" /> <quote>Смемо ли, Пи |
в у лицу промѣни, тако, да о.{S} Теофан одједаред умукну.</p> <p>„Сабор!{S} Сабор!...{S} Знаш т |
књизи Мишицкових стихотворенија садржи одјек овог одношаја.</p> <p>У овој оди пита Мушицки:</p |
ости одсѣвају.{S} У гласу му се таласао одјек срдачнога сучуства и подпунога уверења о помоћи с |
безпримѣрна.{S} Подуго је врѣме прошло, одкад бијаше тамо доведен, кад једно јутро, проспававши |
</p> <p>Оне му се захвале на доброти, и одкасају оштро у село и кроз њега даље.{S} На врху брда |
стирском ђаку.</p> <p>Шум, кад су врата одкивали, пробуди намѣстника из сна.{S} Он се дигне, и |
/> рећи: ви разсипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него пи |
рѣшите, можда ће невини ваши прејемници одкијавати: и онда ће њихова клетва пасти на ваше гробо |
е.{S} Рај! прави рај! повичу и једва се одкину од тога призора, те оду.</p> <p>Кад се одмакну, |
д одпѣва поему стане маукати као мачак, одкључа врата и тури их у собу, мислећи, да ће куварица |
га.{S} Ја сам сам ту.“</p> <p>О. Теофан одкључа врата и ђак унесе чинију <pb n="40" /> с нѣшто |
одговарати.{S} Даде дакле предња врата одковати и пошље нешто јела намѣстник у по манастирском |
стио; пак видећи црну браћу, тргне се и одкопча Ленкине руке, које ова бијаше савила око његово |
p> <p>Ове архимандритове рѣчи као да му одкопчаше закопчане устне.</p> <p>„Моја сестра!“ прогов |
дни су попадали код астала; други су се одкотурали до штала; а ја сам допетљао нѣкако до куће, |
рѣчи скопчане са описаним изразом лица одкриваше лѣпој жени јасно, да му је била и да му је јо |
та га из далека: „Погоди о.{S} Теофане, одкуд писмо?“</p> <p>„Да није из Бечкерека?“ запита ова |
сама лакрдија.{S} Нема ту духова...{S} Одкуд духова у манастиру?“...{S} Небојте се ви ништа!“ |
дим.{S} Од куда наједаред она ватра.{S} Одкуд она страст?</p> <p>„Непитај Ленка!</p> <p>„Бог те |
, како си био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си опет стару кожу навуко.“</p> <p>„Е, гос |
своју ћелију, сам себи. „Шта је то?{S} Одкуд се надасмо, да ће нас сунце грѣјати, одтуда нас л |
вести, налазе се у народном фонду.{S} А одкуд да узмем новаца за те твоје ситнице.{S} У нар. фо |
ѣди?</p> <p>„Знамо“, рекне Амфилохије. „Одкуд би знали?“ примѣти Митрофан у исто врѣме.</p> <p> |
00 људи на тај дан к манастиру стицало, одкуда је знатан прилог манастирској каси долазио.</p> |
и синови народа мога, који се неимадоше одкуда учити, па их манастир на науку посла.. већ сам в |
јте ми што је моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам и дошла.{S} Немора нико ни знати да сам овдѣ |
де животу... остави се ти живога гроба, одлази из манастира; дај ми руку, хајдемо у свѣт, па ће |
а странка мене приватно информирала.{S} Одлази: биће мѣста, гдѣ ћемо се састати.“</p> <p>Настој |
говори, али се мајор поклонио и пође да одлази.</p> <p>„Мајору!“ повикне за њим патријарх.</p> |
т, па се изпава, лѣпо изтрезни, па онда одлази свѣтао од нас.{S} Нити он прави разлику између к |
али му руке недаде.</p> <p>„Моја сестра одлази овај час, проговори о.{S} Теофан, „Ми смо имали |
х оклопника за гору заилази и с бојишта одлази и т. д.{S} На кратко, код те је слике множина ст |
ило није.{S} Нити је било разлога да се одлази, ни да се позив домаћинов одрече.</p> <p>У тај п |
а под, и стани се под постељом.</p> <p>„Одлази од мене!“ дрекне за тим на настојатеља; „ја нећу |
и кад кад музикално хркали, а на подне одлазили су у кујну, те су тамо ручали, остављајући <pb |
Међу његовим познатим кућама, у које је одлазио, била је и обитељ Рајка Папратића.</p> <p>Рајко |
попа одмах ушо к свом поглавару, или је одлазио неимајући срѣће видити му усрѣћавајуће лице.</p |
радо видили: а он је у једну најрадије одлазио.{S} Случајно је у тој обитељи била млада лѣпа у |
а погледао, осврћући се, кад је од мене одлазио!{S} Онај грохот пакла, којим су се остали непри |
сѣћао је чудесно олакшање истога часа и одлазио је утѣшен кући.</p> <p>За придиковање није толи |
говори му архимандрит, „да ви хоћете да одлазите из манастира, ком сте својим трудом толико доб |
и, па било вам право или небило.{S} Сад одлазите... па тубите, што вам рекох!“</p> <p>О. Теофан |
и сада ни једнога видити моћи.“</p> <p>„Одлазите јошт данас?“ обрати се архимандрит Ленки.</p> |
тку по Фрушкој гори.{S} Али сада морамо одлазити“.</p> <p>„Ви сте познати са госпођом Пуљиницом |
о мора да има разлога; пак за то морамо одлазити.{S} А ја би заиста врло радо видила барем једа |
вори свѣдок, на ком се видило, да му је одлануло, кад је одлучио истину говорити. „Сви смо ми б |
рекне, па лупи руком по хартији, те ова одлети на под, и стани се под постељом.</p> <p>„Одлази |
а данас сутра степеном игуманства будем одликован, тако што учинио?{S} Ни за живу главу.{S} То |
а.{S} То је изгледало као нѣко ванредно одликовање његове особе.{S} А колико је на ову држао, т |
кви и на државном сабору.{S} На овом се одликовао тако, да су га магнати својим „оратором“ звал |
е ће га народ за кратко врѣме тражити и одликовати.{S} Његова молитва дѣловаће као лѣк код боле |
овео.</p> <p>„Архимандрит Гедеон био је одличан појац.</p> <p>„У исто врѣме предавао је „пѣније |
и глас и таки за тим уђе у собу повисок одличан калуђер са крстом на прсима.</p> <p>Лице му је |
ижевним именом Срб-Милутина; снага врло одлична.</p> <p>„Са Тошом Павловићем, уредником србских |
већ на одговор приправио и рекне: „Ваше одлично понашање даје Вам пуно право на тај наслов, кои |
нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да одложи нарав човѣчију, а то је не само искати, што је н |
велика неспретност изићи.{S} Него ћемо одложити преслушавање људи на сутра, а дотлѣ ћемо видит |
ринесено кључаници ухо добијало је само одломке од рѣчи, и тако их ни ухо немогаше подпуно извѣ |
n="245" /> <p>Тај одговор запечатио је одлуку овога као црвени восак писмо.</p> <p>Кад се архи |
, а ја идем без допуста.“</p> <p>У овој одлуци својој види и сам, да му је жеља дорастла до „ко |
ом се видило, да му је одлануло, кад је одлучио истину говорити. „Сви смо ми били једнаки.... ј |
>„Ковиљ је и само Ковиљ одранио Раића и одљуљао његова духовна чада.</p> <p>„Да су ови људи ост |
озитуру понизности.</p> <p>Патријарх се одљути.{S} Поћути мало, па онда запита:</p> <p>„Хајде к |
тража ће добити строгу заповѣст, да вас одма из пушке убије, како се макнете, да бѣжите.{S} Нау |
ликовао пустињској нарави зграде.{S} Ту одма стајаше и клепало са дрвеним маљицама.{S} А и гвоз |
од тога призора, те оду.</p> <p>Кад се одмакну, рекне тетка Ленки: „Ти су манастири прави рај |
го друштво, али они сѣли подалеко па се одмарају.</p> <p>Она одтргне своју руку, и проговори: „ |
вит, одговори: „Кад човѣк види буквана, одмах му мора и нехотице пасти на памет „буква“.{S} Али |
кои је имао на то мотрити, па кад дође, одмах господину јавити.</p> <p>Овај стражар проведе нѣк |
сам ја наредио.{S} Ви ћете оче Теофане, одмах у вашу ћелију, па ћете бити у аришту, као што сте |
з његове собе него што су у њу ушле.{S} Одмах за тим дозове <pb n="59" /> свога послужника ђака |
згодио — — баш у срдце <pb n="311" /> — одмах ће бити крај!{S} Изповѣди ме и причести!“</p> <p> |
нава напише нуждно изаслање, а ја ћу га одмах подписати.“</p> <p>„Како изволѣвате,“ одговори ар |
имала би се мало по мало набављати, да одмах могу почети школе како се приправе учитељи.“</p> |
ре шљивовица, па за тим бермет, па онда одмах црвеника вукла се из манастирског подрума издашно |
је високу резолуцију, по којој је попа одмах ушо к свом поглавару, или је одлазио неимајући ср |
, како му се ваља држати.{S} Зато и сад одмах одговори: „ја сам шиљао више пута ђака к вама, да |
да је добију, кад дође, па по томе оде одмах сваки на своје мѣсто.</p> <pb n="22" /> <p>Два сл |
вати крова нужну шиндру набави и ћелије одмах покрије, а ја да му 800 фор. платим кад шљивовицу |
да је гњездо празно.</p> <p>Овај пошље одмах људе на све стране, да га ухвате и натраг доведу: |
и знак тим да је готов.</p> <p>Врата се одмах отворе и архимандрит изиђе к њему сасвим готов за |
м нестоје акције најбоље.</p> <p>Али се одмах прибере, на све приправан оде са настојатељем, ко |
ди доскочи црномањасти домишљан, кои се одмах почне из свих сила дерати: „<foreign xml:lang="de |
да се на то 10.000 фор. из државне касе одмах изда.</p> <p>Али семинарије недобисмо ни до данас |
о, па ћемо у 12 сати мало што ручати, и одмах на пут поћи,“ рекне Ленка устајући.</p> <p>„Сѣди |
у руку, коју архимандрит топло стисне и одмах изпусти.</p> <p>„А хоћете ли му бити добар настој |
гледе у руке.</p> <p>Намѣстник помисли одмах: неће добро бити.{S} Али упне све силе, да равнод |
пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах <pb n="266" /> одтѣрати, ако први пут, кад у двор |
/p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој одмах плату издати, па ће тако исто кришом из манастира |
асних планова паријархових; али је ипак одмах видио, да би при свој огромности тих планова мана |
шта сам дужан за овај разговор, да вам одмах платим, јер нисам рад бити дужан.“</p> <p>Адвокат |
с је снашло, што сте ме напали?{S} Идем одмах господину, да му кажем, шта му свети отци раде!“ |
S} Тако ће бити најбоље.{S} Даклем идем одмах сутра!“</p> <p>Са овим сврши сиромах калуђер свој |
потрдио завѣштано давање, и то се имало одмах започети.{S} Да се то чинило, као што је било одр |
ајближима.“</p> <p>„Ленка хоће да идемо одмах послѣ ручка <pb n="191" /> кући“ проговори на то |
удите.{S} Само да фруштукујемо, па ћемо одмах поћи.“</p> <p>Мало час се изкупе сви код зајутрак |
136" /> да се разумѣ догађај, који ћемо одмах да опишемо.</p> <p>Ленка је пала у очи и младом ш |
, које је и овдѣ игуман у своју сахрану одмах узео, да недоспу у неправу руку.</p> <p>Највећи у |
его само 200 Ф. и да плаћања ова почињу одмах.{S} Ово је ствар од великог замашаја, је ли?“</p> |
ипада, па дајте ми што је моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам и дошла.{S} Немора нико ни знати |
ана и његову ћелију била питала.</p> <p>Одмах се сви, кои небијаху изван манастира, окупе пред |
тровицу и дође још за вида кући.</p> <p>Одмах пошље по о.{S} Теофана.{S} Кад овај дође, види на |
а позове, да дође пред комесију.</p> <p>Одмах помисли у себи: ови ме тако брзо позивљу и сам ад |
је да пушка пуче и човѣк јаукну.</p> <p>Одмах му падне на памет она прѣтња прњаворца, и похита |
је кров био у врло лошем стању.</p> <p>Одмах 1841 дадем грађу у шуми одсећи, још те зиме скрби |
ли пециво да не може бити боље.</p> <p>„Одмах рапортира то градоначелнику, а овај недочека да г |
?“ обрати се архимандрит Ленки.</p> <p>„Одмах послѣ ручка!“</p> <p>„А, тога немојте чинити! — А |
није ватра.</p> <p>„Шта им драго сад“, одмахне о. намѣстник <pb n="28" /> рукама. „Нека буде, |
ироди.{S} Ноге му чисто добију крила, и одмицао је од мѣста свога затвора, као да лети.</p> <p> |
ављач размахивати, да се на концу конца одмори од труднога свога краснорѣчија: али таман он узм |
n="202" /> <p>„Добро би било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час тамо!“</p> <p>На т |
ло тешко вас водити.{S} Ми смо калуђери одморни људи.{S} Док мирјани своје сладке терете сваки |
га у њој небијаше, као да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, соли, ни крајцар |
однели у ћелију.“</p> <p>„А зашто су га однели?{S} Зашто није сам отишо? “</p> <p>„Е, господин |
а нос, а њега су ђаци у његовој столици однели у ћелију.“</p> <p>„А зашто су га однели?{S} Зашт |
стали у свѣту, свѣт би их своим волнама однео, као што је толике силне друге духовне снаге и ве |
„Духовник је отишо у Карловце; ваљда је однео тужбу на вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је ли ту го |
иповѣдчица, како те је ђаво жива у пако однео, како те је земља прогутала, како си побѣснио, па |
купус на хрпи.{S} Узме једну главицу и однесе је у собу.{S} Веселе нарави будући удари у смѣх |
приступе к столици, дигну ову у вис, и однесу свога духовног оца, свој узор и правило, у игумн |
Само што је господин вѣштији, па се дао однети раније, док и њега винковић несвали са столице к |
ети, само да покажу, да ће свакога ђаво однети који се усуди против њих говорити, радити, учити |
жава што мисли.{S} Ја ћу јој јошт данас однети твоје писмо; казаћу јој, да си се узвисио у анђе |
ији, често и трајно промишљање о себи о одношаима спољским, и дивна слика идеалне узвишености о |
аић био је по себи већ чудан светац.{S} Одношај дакле између старог архимандрита, којему је мит |
помоћ принети, а да неосѣти.{S} А то је одношај, кои само поштовање заслужује и доноси.</p> <p> |
Ленке чисти управо братски и сестрински одношај.</p> <p>Код ње је пречистило страст и ту идеали |
у и привржени.{S} Касније се овај тѣсни одношај између манастира и калуђера сасвим преокрене.</ |
неприлика за највишег калуђера.</p> <p>„Одношај са Мушицким извео је Стратимировић такођер са в |
н, па по том није могло за њега другога одношаја бити до слушати и овога, као што је слушао и д |
цкових стихотворенија садржи одјек овог одношаја.</p> <p>У овој оди пита Мушицки:</p> <pb n="71 |
равитељ народа Јосиф с. р.“</p> <p>— — „Одношаји мои постају све гори.</p> <p>— — „Опет дадох п |
и при частима, које нестоје ни у каквом одношају к црквеном богослужењу.</p> <p>„Стратимировић |
сила био, стојао је у врло пријатељском одношају, а тако исто са познатим нашим пѣсником Исидор |
ниха, с коим је до смрти у пријатељском одношају стојао.</p> <p>„На углед спољски држао је мног |
и и пријатељ и онај, о којим манастир у одношају стоји, прими, и дочека: без тога неможе бити, |
в!“ одговоре за њим ови машући главом и одобравајући пресуду.</p> <p>„Дакле ћемо га судити“</p> |
е код свију добро стојао, јер су му сви одобравали, кад би што реко.{S} А послѣ начелника говор |
е изванреднога узвишенога човѣка.{S} Ја одобравам подпуно његове мисли.{S} Писати му немогу... |
арија, устрои.</p> <pb n="326" /> <p>По одобреном предлогу имало би се у тој семинарији учити 1 |
ти, повѣрити, и из оних уста укрѣпљење, одобрење, прѣсуду чути, кроз која говори најчистија љуб |
ѣравао скупо продати.</p> <p>„Тако је!“ одобри говорник. „Мир всѣм! то је калуђерско: <foreign |
, а барон Сина већ је главницу примио и одобрио је, да ти се 6% камате сваке године кад ти је в |
и, а и неваља да буде.{S} Али неможе се одобрити, кад се сазове друштво од 20—40 лица, и мушких |
то већ и уклонити.{S} На примѣр: ко ће одобрити, да се настојатељ опија?{S} Неваља то ни кад ч |
се овој невољи доскочи, а влада ће радо одобрити све, што он пронађе да лежи у интересу цркве, |
гледај да идеш од мене, јер ће те силом одовуд одвући,“</p> <pb n="25" /> <p>Сирота жена удари |
о, и очи су му се к плавом небу узнеле; одозго је чекао упутства и снаге.{S} Молитва топла укрѣ |
Нека се он само држи свога система.{S} Одозго сунце грије, а одозго лед бије...{S} Имај пријат |
свога система.{S} Одозго сунце грије, а одозго лед бије...{S} Имај пријатеља горѣ, па ће ти сиј |
ео је што је морао; али није мого срдцу одолѣти, да неуздахне и нерекне: „Благо теби, Варнаво!{ |
лохије похитају низ басамаке у порту, а одонуд к шталама, и за тили час види намѣстник, како дв |
ем с ума, да је за калуђера најсјајнија одора чистота живота, да му је највеће богатство сироти |
ких, међу овима највише њих у званичним одорама са златним јакама.</p> <p>Кад гости посѣдају, з |
д.{S} Ту мора строг надзор бити, иначе одосмо у глиб, који дна нема.{S} Јест.{S} А што се тиче |
" /> али је други садржај имала.{S} Кад одпѣва поему стане маукати као мачак, одкључа врата и т |
та јако трѣбала.“</p> <p>„Најпослѣ може одпасти што и за нас.“ Овдѣ је мислио себе, те је мало |
недадоше нашој цркви отворити уста!{S} Одпечатите уста цркви!“</p> <p>„Је с’ ти, море, глув? — |
о ми је лакше.{S} По рачуну састављеном одплатио сам 600 ф. од дуга.{S} Хвала Богу.</p> <p>— — |
ћу своту, која би ове приносе знаменито одплаћивала.</p> <p>„Најпослѣ, колико ја наше манастире |
овори „добро јутро тетице!“</p> <p>Глас одпоздрава и садржај тога умири стару.</p> <p>Она прист |
раме, и проговори му: „Сад ти!“ Гедеон одпои своју строфу несравњивом бравуром и славујским гл |
андрита, гдѣ ходају.</p> <p>„На здравље одпочивање!“ предусрѣтне ју архимандрит Партеније.</p> |
олестника на, та кола, и она два чувара одпрате, га нѣкуда.{S} У манастиру незнадоше куда, али |
ароброд.{S} Један лѣчник прими га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је би |
и пође.</p> <pb n="160" /> <p>„Хоћеш ме одпратити до кола, Тошо,“ рекне о.{S} Теофану.</p> <p>О |
тру ће му све казати.{S} Архимандрит га одпусти и он оде у своју собицу.</p> </div> <div type=" |
шта је, и да ће најбоље бити, да се сам одпустим.</p> <p>— — „У децембру поднесем оставку, и мо |
људи држати, те је по свој прилици нѣке одпустио, јер се више нису мѣњали, него су исти пред вр |
се ником неучини неправда, ја мислим да одпустите мене из ове обитељи.“</p> <p>На другима видил |
>Ова остану само одшкринута, како су се одпучила.</p> <p>Најдубљи мир.{S} Никакве промѣне.</p> |
фану писмо, у ком се овај из обитељи Ј. одпушта и братији св. обитељи Ш. придружује.</p> <p>Усл |
у Бачку.</p> <p>Чим су ступили у Бачку, одрѣши се на једаред језик кочијашу, и стара пѣсма почн |
pb n="173" /> <p>„Ковиљ је и само Ковиљ одранио Раића и одљуљао његова духовна чада.</p> <p>„Да |
ридода она и уздахне.{S} Они су заједно одрастли, и одтуда долази ово повѣрљиво ти у говору те |
сима матере.</p> <p>Млога лѣпа лица код одрастлих дѣвојака било је видити, која су уздизале сви |
ао је сабор да владике и манастири сами одреде ону своту, којом ће годишње на учевна заведенија |
а је овим начином семинарија осигурана, одреди цар Леополд II. да се што пре почне семинарија г |
А касније, кад буде готов са шљивиком, одреди му један комад земље у филијалу Петковици, да га |
а изпуни.{S} А на предлог г. архиђакона одреди се да се сањкају од 8—9 сати у вече, јер је онда |
тски, генерал Шокчевић.</p> <p>Овај већ одреди дан, кад ће у Карловце доћи, и спреми ствари, ко |
мандрита Партенија — каже, да сте тврдо одредили данас поћи кући, и зато вас несмѣм задржавати |
но плаћати, <pb n="343" /> колико би се одредило.{S} Овај би завод добијао покриће у оним трошк |
рловци.</p> <p>На зграду ове семинарије одредио је цар Јосиф II. да се са стране ерара даде 58. |
> <p>„Дајте калуђерима достојну задаћу; одредите им пословање, које одговара и оним духовима у |
химандритима <pb n="345" /> би се имала одредити извѣстна плата, која да одговара њиховом позив |
да ниси готов.“</p> <p>„Калуђерима ваља одредити дотацију, пристојну, као члану задруге, а не с |
ф.</p> <p>На учевна срѣдства ваљало би одредити на сваку школу по 500 Ф. 1500 ф.</p> <p>На нуж |
естњејша конзисторија што нађе за право одредити, ја ћу је синовно послушати.“</p> <p>Држање о. |
и наравно сви богослови; али би се мого одредити сваке године курс од нѣколико недѣља, кои би п |
шљивик, да буде, каква га нигдѣ нема; а одредићу ти један комад земље у Петковици да, засадиш в |
е ишло у другу.</p> <p>Соба, коју Ленки одредише, показивала је, да је она била обергошћа.{S} И |
ародном скупштином торжествено обвезали одређене од њих своте све дотлѣ приносити, док им прихо |
би се учили сви калуђери, кои неби били одређени на особиту коју грану умног дѣлања.{S} А и сав |
је семинарију изучио.“</p> <p>Год. 1790 одређено је од сабора, а потврђено од краља, да се устр |
ава . 3.{S}458 фор.</l> <l>За зграду је одређено од ерара као што је речено. . . . . . .{S} 58. |
ти.{S} Да се то чинило, као што је било одређено, то би од год. 1790. до 1840. кроз 50. година |
ишта“, рекне о.{S} Теофан; „ту ће други одређивати.{S} Ја само говорим, а кад дође до радње ту |
е каштиге робија у трајању од 20 година одређује.</p> <pb n="314" /> <p>Грбићу није дакле трѣба |
ју нарав младости и себи сходном животу одређује.{S} Већ са ове стране морала му је ова појава |
о држим да ми је дужност учинити.{S} Ту одређујем ја теби приход од главнице од 25.000 ф., која |
код нас бити.... невѣрујем, да се неби одрекла „мира и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу су ови часо |
, у толико тврђег срца, што су се свега одрекли што друге занима, ублажава, укроћава.</p> <p>„Б |
ово су народна добра... калуђери су се одрекли свакога имања... сваког мирског уживања... и шт |
"163" /> <p>„Та ја сам калуђер.</p> <p>„Одреко сам се отца и матере!</p> <p>„Примио сам анђелск |
што сте ви на оца Теофана донели, а они одрекоше свѣдочбу начином кои пуну сумњу рађа да није о |
ромах Коларовић ни крив ни дужан, морао одрећи архимандритства и архимандрије и отићи као прост |
да се одлази, ни да се позив домаћинов одрече.</p> <p>У тај пар рекне архимандрит Партеније, к |
о г. Епископа Крагујевића, молбу, да ме одреше од тог званија, јер ћу иначе принуђен бити свући |
и од које ћеш ти за живота 6% на твоје одржавање примати.{S} Кад умреш, а ти их остави у корис |
/p> <p>Познала је, да је дужност побѣду одржала.</p> <p>Зима је прође, срдце јој се чисто смрзн |
ировић.</head> <p>Архимандрит Партеније одржао је рѣч, што ју је о.{S} Теофану дао.</p> <p>Пока |
</p> <p>Но нити је онај могао стари ред одржати, неимајући енержије довољно и снаге; нити је ов |
љу; увѣк ћу на тебе мислити, и то ће ме одржати, да неклонем, да се неокаљам, да се неогрѣшим!“ |
ом је куњао и о ком се сумњало да ће се одржати.{S} И воћњак његов напрѣдовао је исто тако весе |
ајало је дуго времена, и Ленка немогаше одржати рѣчи, коју бијаше дала архимандриту Партенију, |
tus quo</foreign> у манастирској управи одржати неда.{S} У току ове повѣсти видићемо и практичн |
морала или стара политика по што по то одржати... на ово се чинио позваним епископ Хранислав; |
рад, кои ће ти име за навѣк у манастиру одржати.</p> <p>„Знам да умѣш, хоћеш и можеш.{S} Препра |
старе госпође тетке надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣтити...“</p> <p>„Пон |
рив си међу кривцима, који се као прави одржаше... ти си изкључен као шугава овца из куће, којо |
нижег клира нележи, да се настојатељима одржи неограничена управа у имању манастирском и у расп |
.{S} Али упне све силе, да равнодушност одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто до отца духовника |
им ничега.{S} Ако ваља да истина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{ |
м створитељу иде и за оне, који леже на одру смрти, да не могу ни устима ни срдцима од Бога мил |
ад је видио, какав живот у очима народа одсѣва, како му рѣчи чудесно протрѣсају слушатеље; како |
к долазио, тамо код једног њеног рођака одсѣдао, а у њеној кући са другим гостима тај дан просл |
равити.“</p> <p>„И неће“, придода Ленка одсѣчно. „Доћиће већи духови и бољи списатељи.{S} Али ћ |
акнути с места; руке јој се узеше, ноге одсѣкоше.{S} И само око немогаше кренути.{S} Ово, како |
спођом Пуљиницом овдѣ.{S} Ја сам код ње одсѣо, јер је то моја пријатељска кућа одавна“, прогово |
ја сестра!“ проговори он значајним, али одсѣчним гласом, показујући на Ленку.</p> <p>Сестра! пр |
нило се као да му ове рајском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му се таласао одјек срдачнога сучу |
у.</p> <p>Одмах 1841 дадем грађу у шуми одсећи, још те зиме скрбити и изтесати.{S} На тај посао |
знађаше управо зашто.</p> <p>У смѣху му одсијаваше нѣшто, што младу жену чешће натѣра, да предм |
ће замолити супароха, <pb n="261" /> да одслужи службу о каквом светцу или недѣљи.{S} Но како ј |
черње“, одговори патријарх; „вечерње ће одслужити прота, а ја сам теби дужан реванж. — Само дођ |
дѣ ућути о.{S} Теофан.</p> <p>Патријарх одслуша ово предавање свога калуђера са неједнаким утис |
ће шкодити ни мени ни теби да се мало и одсмѣјемо.</p> <p>„За времена митрополисања Стратимиров |
е отишо; а кога ноге изневѣрише, тај је одспавао у манастиру.{S} Људи смо, свакојаке нарави, па |
лаве, те једни се пруже на под, а други одсрћу у шталу, и сместе се како се ком даде.</p> <p>Од |
корак по корак од чуда и ужаса у натраг одступао, и напослѣдку се нашо већ код <pb n="66" /> вр |
ше три пута и пољуби владику у руку, па одступи три корака у натраг и стане са спуштеним главом |
аси, који су од свога опредѣљења сасвим одступили, и само се са економијом и другим њиховом чин |
</p> <p>„Као правило, од ког се несмије одступити имало би важити:{S} Ни једна снага несмѣ стој |
ија; а и иначе имају њени послѣдњи дани одсудан моменат за даљи течај ове приповѣсти.</p> <p>Зн |
цембру исте године умре. —</p> <p>На те одсудне речи патријарха, усуди се о.{S} Теофан и послѣд |
<p>Ово изговори он тихо, смѣрно, али и одсудно.</p> <p>„Е! лако је само рећи: харче манастирск |
„Врло много!“ одговори овај смѣрно али одсудно.</p> <pb n="335" /> <p>„Шта?“ запита патријарх, |
њега,“ одврати о.{S} Теофан смѣрно али одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дот |
ори?“</p> <p>„Недопада ми се!“ одговори одсудно О. Теофан.</p> <p>„Како то?“ запита патријарх з |
ога сабора!“ одговори патријарх са свим одсудно.</p> <p>И доиста.{S} Год.{S} 1861 буде дозвољен |
</p> <p>Господин Гаврил М. мало пређе у одсутсву настојатеља манастира Јазка а сад опет удову м |
пуну инштрукцију шта да радим за његова одсутства.{S} Ја сам ову свето набљудавао.{S} Радио сам |
јер ћу вас бога ми одмах <pb n="266" /> одтѣрати, ако први пут, кад у двор одем, ненађем, да је |
повѣдам.{S} Пре нето што мене из службе одтѣрају, волим видити тебе, да на мацку под батинама у |
о поврате, с којега бијаху га са стидом одтѣрали.</p> <pb n="294" /> <p>— „При концу године сту |
ѣли подалеко па се одмарају.</p> <p>Она одтргне своју руку, и проговори: „Ми смо далеко отишли |
аки закутак, али о. намѣстника нема.{S} Одтрчи без душе администратору и јави му, да је гњездо |
аше појака.{S} Тури га снажно од себе и одтрчи у своју собу.</p> <p>Отац Амфилохије потрчи за њ |
ије (заведенија); али може и сама влада одтуд узети повода, да их под државну управу узме, па о |
ада с успѣхом ударити може, а сами нису одтуд имали или никакве хасне или врло мало.{S} Јест.{S |
има је у животу у додир долазио.</p> <p>Одтуд одуд па би споменуо митрополита Стратимировића.</ |
уд се надасмо, да ће нас сунце грѣјати, одтуда нас лед бије?“</p> <pb n="83" /> <p>Друга братиј |
е развијање цркве и црквеног живота.{S} Одтуда устројење гимназије, богословије, конвикта, благ |
S} Манастирске слуге неплаћа уредно.{S} Одтуда стрепимо од палежа.</p> <p>Рачуне неводи точно.{ |
Одтуда онај жар у жељи Ленкине тетке, а одтуда бар једном страном и то, да се Ленка склонила да |
уздахне.{S} Они су заједно одрастли, и одтуда долази ово повѣрљиво ти у говору те дражестне же |
и народно добро, ваља дакле и народ што одтуда да има.{S} Пијте.{S} У славу Божију.“</p> <p>Гос |
рочито старијим женским особама.</p> <p>Одтуда онај жар у жељи Ленкине тетке, а одтуда бар једн |
p> <p>Влада јој је била на руци.</p> <p>Одтуда је слѣдовао жесток сукоб између хијерархије и на |
аше стране неда никаква повода.</p> <p>„Одтуда му је прво начело било: дисциплина најстрожија.< |
.</p> <p>Но онај га зграби за рамена, и одтури га на страну, пак сам пришпичи око кључаници.</p |
ари дуја од остраг.</p> <p>Но онај први одтури у исто врѣме онога од кључанице силније на стран |
</p> <p>И тетка се извуче нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да рекне кочијашу |
ијенога из шуме у манастир превезли.{S} Оду у шуму на мѣсто, гдѣ се убијство догодило, и опишу |
Карловце и с кола сиђу, да у своје собе оду.</p> <pb n="128" /> <p>И доиста год. 1840. износили |
настиру и народу.</p> <p>Из трапезарије оду гости у цркву.</p> <p>Црква је била ново молована о |
p> <p>А она двоица кад се наједу плећке оду на куваричина врата, и отац Амфилохије почне по поз |
у и једва се одкину од тога призора, те оду.</p> <p>Кад се одмакну, рекне тетка Ленки: „Ти су м |
дрит Партеније.</p> <p>Пођу дакле сви и оду најпре у трапезарију.{S} Један цѣо зид њен представ |
>Грдећи и псујући врате се у манастир и оду администратору.</p> <p>Јесте ли је добили!“ запита |
горопадну молитву.“</p> <p>Узму свѣћу и оду у комору, гдѣ су разна јестива држана.{S} Ту наиђу |
ниче; сад смо готови.“</p> <p>На то сви оду, а о. намѣстник дркћући које од зиме које од раздра |
обитељи.“</p> <pb n="229" /> <p>На ово оду у врт, и изиђу на изглед.{S} Све дивно, све божанст |
у животу у додир долазио.</p> <p>Одтуд одуд па би споменуо митрополита Стратимировића.</p> <p> |
о степена извѣстнога добростања.</p> <p>Одужио је дугове.</p> <p>Учинио је економију плодоносно |
/> у Митровици, а ваља ми се за посѣту одужити!“</p> <p>Ленка скочи на кола лако као птица.</p |
изасланик, и преда ми управу манастира, одузевши ју досадањем настојатељу архимандриту.{S} Изри |
Ваљда је и код Ленке узбуђење сигурност одузело.</p> <p>Најпослѣ успѣ, и запали свѣћу.</p> <p>„ |
адском владики Сириг, а мени Даљ; он би одузео калуђерима манастирска добра, и предао их тобоже |
кажем па добро туби!{S} Тај твој сабор одузео би пре свега Новосадском владики Сириг, а мени Д |
, Богу на славу!“</p> <p>Овдѣ ућути.{S} Одушевљење, којим је говорила, сила и истина осѣћања, к |
циво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то репетирати сваки дан, кад небуде |
а.</p> <p>Кад чује да се прозор отвори, одшкрине полагано врата и уђе к нећаци.</p> <p>Ова је с |
огледи на врата.</p> <p>Ова остану само одшкринута, како су се одпучила.</p> <p>Најдубљи мир.{S |
повуче је прѣко ње, па један за другим одшуњају се из ћелије.</p> <p>„А јеси ли наредио да при |
„ Чуо сам,“ рекне о.{S} Теофан и спусти ожалошћен главу к прсима.</p> <p>Патријарх га погледи, |
је пре тог као слика без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Ленкине пробудише очевидно онесвѣш |
грудима; Теофан би умро...{S} Тодор би оживио.</p> <p>Али сад прође прѣко устне жене рѣч, на к |
показао би њима Хранислав, да је у њему оживио други Стратимировић.“</p> <p>„Па то није немогућ |
атске узајмне љубави у калуђерско тѣло; оживите свѣст дужности у сваком члану тога тѣла, пробуд |
<p>Ово су идеали, кои су о.{S} Теофана оживљавали. —</p> <p>Јошт нам је нѣке ствари напоменути |
органи владини уважавали.</p> <p>„Послѣ озбиљне разправе неће шкодити ни мени ни теби да се мал |
о му се на лицу, да су ствари биле врло озбиљне, које му је умирући казивао.</p> <p>Очита му за |
ми узкратите допуст,“ дода о.{S} Теофан озбиљније.</p> <p>„Недам у пркос!“ одговори патријарх п |
ћно“ проговори архимандрит своим мирним озбиљним басом...</p> <p>Владици се слегне мало жуч на |
и главом, погледи у калуђера и рекне му озбиљним гласом: „појко, нисте добро радили!“</p> <p>Ка |
е кућама.</p> <p>„Имао је нѣколико пута озбиљних сукоба са владом; али је понајвише срѣћно из б |
е разговарали Бога вам!“ рекне најпослѣ озбиљно. „Чим би провели вечер?{S} Та наше госпође знад |
било, добро је прошло!“ одговори нећака озбиљно.</p> <p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни г |
„Синоћ ми рече бивши настојатељ, да се озбиљно бои за мој живот, јер му је један човѣк казао, |
Какво је то церекање и маукање?“ повиче озбиљно нѣки глас и таки за тим уђе у собу повисок одли |
и нехотице главу к говорнику окренуо, и озбиљно га слушао.{S} А кад овај сврши, онда опет као н |
уђеру, и проговори му исто тако мирно и озбиљно:</p> <p>„Ја радим што највише могу и што најбољ |
асно сам устао“ одговори овај мирно али озбиљно. „Опростите ако сте подуже чекали на мене.“</p> |
тница!“ одговори о.{S} Теофан мирно али озбиљно, и узправи се до пуне своје висине.</p> <p>Патр |
мене у пензију баце.{S} Зато вам кажем озбиљно, да зовнете пекара, па да му оштро заповѣдите, |
/p> <p>„Мора да је,“ рекне тетка сасвим озбиљно.</p> <p>„А јеси л спавала? “</p> <p>„Јесам, чин |
еби ми се могло допасти!“ примѣти на то озбиљно о.{S} Теофан.</p> <p>„А шта фали?“ запита патри |
мој о.{S} Теофане,“ одговори патријарх озбиљно. „Али ја имам других, већих планова и идеја.</p |
иле; при крају узме на образ израз пуне озбиљности.</p> <p>Кад о.{S} Теофан свој говор заврши, |
/p> <p>Патријарх се смѣшио овој његовој озбиљности.</p> <p>„Даље, даље!{S} Невѣрујем, да си већ |
угодно на калуђере, па онда са највећом озбиљношћу обрати се о.{S} Теофану.</p> <p>„А што ти не |
мило!“</p> <p>„Хвала Богу, само кад је оздравила!“ изјави о.{S} Теофан са своје стране.</p> <p |
а Богу, и молитвама мога брата, подобро оздравила, али сам ипак јошт врло слаба.{S} Примите наш |
га срдца молимо.{S} На лѣто, кад сасвим оздравим, желимо вас у вашој св. обитељи походити.</p> |
а му је зрном плућа пробила и срце тако озлѣдила, да је морала, нагла смрт неизоставно слѣдоват |
трофана бијаше повео, да му их покаже и означи, па да их овај послѣ даде посѣћи и израдити.</p> |
запита о.{S} Теофан несѣћајући се, шта означује патријарх тим насловом.</p> <p>„Не Секулића... |
аклан дуго... дуго...{S} Дан већ бијаше ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га пробуди.</ |
у мени врије, још ми разум није са свим ојачао... па ето погрѣших.{S} Но гледаћу, да никад више |
но у својој ћелији прекривен од свакога ока.{S} Али ако он то чини пред другим свѣтом, па ма то |
ли могуће да ти ниси разумѣо живот мога ока, глас моје душе, таласање мога нѣдра! — О, ја сам м |
зила му је по више пута испред духовног ока.</p> <p>Но већ понашање његове црне субраће бијаше |
о потрѣби и разлогу, а не случајно и од ока.</p> <p>„Кад смо овако довршили слику митрополита < |
говор пријатеља.{S} Ко ће описати израз ока, лица, руку, цѣлог држања!{S} Ту се борила нада са |
ивот, своје име, своју будућност!{S} Из ока јој сѣваше само блаженство, из уста јој зујаше најт |
д је кога помњиво сматрао; али му је из ока бистра муња просѣцала.{S} Мантију је обично носио о |
ајуглађенијег понашања.{S} Али му је из ока сијнула у два три маха зрака, која је Ленку врло не |
дрит Партеније. „Нећеду јошт госпође ни ока ноћас склопити.{S} Та невѣрујте...то је сама лакрди |
а приповѣст архимандритова неће ми дати ока затворити.“</p> <p>„Зар нисте видили, да је сва при |
погледи му у лице, и позна по свѣтлости ока, по топлини образа, по таласу дихања, да је под том |
ѣпа женска са спуштеном главом недижући ока с пода.</p> <p>„Шта је то?“ запита архимандрит прег |
ечала је млада та лѣпа жена нескидајући ока са уста, која имадоше зазвонити или рајском пѣсмом |
стрѣљено срдце, а дах ноћи угаси пламен ока и животни жар лица.</p> <p>О. Митрофан пружи се у г |
стране на другу.</p> <p>„Е ти сад нећеш ока затворити,“ рекне јој тетка. „Угаси молим те ту свѣ |
се прославиш ваљда као Доситије, ха?{S} Окај се тога.{S} Недаје свако јаје пѣтла, а јошт мање к |
g="la">parcellula</foreign>!“...{S} Али окајте се, хоћу ја у име долње куће да наздравим домаћи |
ојој јединче умире, па стоји од жалости окамењена, и неможе ни устне да мрдне ни ногама да крен |
Ни крив ни дужан, сад да ја страдам.{S} Окани се тога, несрѣћнице, па гледај да како побѣгнеш, |
мо онда опет бити добри пријатељи...{S} Оканите се Карловаца... нама ће се више вѣровати него в |
штурмхутом... то би лѣпо стојало...{S} Оканте се ви ножева.{S} Како једу Турци без ножева... п |
<p>Она падне прѣд њега на колѣна, дигне оклопљене руке к њему, и изумирућим од пресилног чуства |
ѣку, како Вук Бранковић са 12.000 љутих оклопника за гору заилази и с бојишта одлази и т. д.{S} |
аш као нарочито прављена.{S} Ту сѣдити, око собе ову дивоту гледати, из пѣсничких уста прелѣвањ |
лици.{S} Соба велика, чиста, зрачна.{S} Око зграде <pb n="307" /> красан велики перивој.{S} Нѣг |
ожеш јој писати; и мораш јој писати.{S} Око је прозор за анђела а врата за ђавола.{S} Тако ми ј |
ала звѣзда великог Леополдовог крста, а око врата колир истога реда, као што га свештеници ноша |
и и чашу двѣ вина попили, па су се онда око девет сати сви људи својим кућама разишли.{S} Оволи |
ча Ленкине руке, које ова бијаше савила око његовог врата, и дигне јој лагано главу са своих гр |
знао шта му је, али му је често суза на око долазила; уздахнуо би чешће горко, више <pb n="133" |
p>О. Теофан уздахне, и суза му удари на око:{S} Несрѣћно створење!{S} Он се окрене болестнику < |
ом, да се претрпе, а напне из све снаге око, неби ли призор у ћелији у цѣлини схватио.</p> <p>Н |
ало плећке!“ <pb n="15" /> На ово обиђе око куварице, и изтргне столицу изпод ње.</p> <p>Ова ос |
и неможе и то од увѣк зелене вегетације око које се увијају лијане.{S} Гудуре су дивотне.{S} На |
видити, која су уздизале свилене мараме око врата у најразличнијим живљим бојама.</p> <p>А нису |
будилник!“</p> <p>Онај шиљконоси стане око куварице скакутати и пѣвати: „Сладка Маро, Марице, |
котао округла.{S} Лѣпа је неможе је се око доста нагледати.{S} А мила је, да срдце у човѣку за |
а пазио је врло позорљиво на оно што се око њега збива.{S} Осми дан спреми све што му трѣба, па |
ебијаше.</p> <p>Четири калуђера стојаше око њега.{S} На лицу им се вио подсмѣх као застава у пу |
сла имају у кујни око ватре, или у соби око топле пећи.</p> <p>А можда је и пре већ дубоко у ко |
ле очи затвори.{S} Учини му се, да види око мртвог свог тѣла црну браћу, која му се подсмѣваше |
рстне мисли недаше му дуго заспати; али око поноћи савлада га сан, и он проспава мирно до зоре. |
и око 3,000.000 фор. који би нам давали око 200.000 фор. годишњег доходка да помажемо цркви наш |
и жене посѣдали у гомилама по свои сели око цркве у порти па чекају да се јутрење започне.</p> |
.. није било једнако... једни су отишли око поноћи кући, а други су боме и преноћили у манастир |
ги смртни, кои више посла имају у кујни око ватре, или у соби око топле пећи.</p> <p>А можда је |
тереси могли смо, да је срѣће сад имати око 3,000.000 фор. који би нам давали око 200.000 фор. |
и одтури га на страну, пак сам пришпичи око кључаници.</p> <p>„Де, да и ја погледим?“ проносови |
p>Отац Митрофан бијаше здрав млад човѣк око 35 година.{S} Црна дуга коса покривала, му је теме |
осте, да се потруде да виде мало предѣл око манастира.</p> <p>Сунце се бијаше већ подоста к зап |
ј узбунио га је јако.</p> <p>Он је имао око 50 година.{S} Али је много млађи изгледао.</p> <p>У |
јој се узеше, ноге одсѣкоше.{S} И само око немогаше кренути.{S} Ово, како је пало на лице приј |
а, и оде о. намѣстнику.</p> <p>Но будно око стражара опази је, и таки јави господину, да је пти |
окојног архимандрита, и разиђу се скоро око поноћи у своје спаваће собе.</p> <pb n="214" /> <p> |
а свѣту; учини му се као да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба обузима; као да м |
у.{S} Па да видите како се дѣца свијају око ове свете куће.“</p> <p>„Е добро Крстоношићу,“ прог |
високој влади и она повуче мрѣжу своју око тога ужаснога човѣка, да га испије као паук муву.</ |
крила самога анђела покровитеља.</p> <p>Око њега и болника, ком је духовну утѣху пружао, стојал |
п у руци, подебео бамбусрор са сребрним оковом...{S} Е мој синко, другачије је такав човѣк изгл |
и буде.{S} Свѣта стече се много из цѣле околине, па и најдаљих села равнога Срѣма, Подлужја и П |
итељев.{S} Огласићемо то свуда по нашој околини и тако ћемо имати дан великог торжества.{S} А о |
већ и медени мирис раних липа, коих је околна Фрушка гора пуна.</p> <p>Дошли бѣху многи настој |
ини.{S} Ту би имали помоћи и користи од околнога народа, кои би се у тој школи напрѣднијем газд |
протупланом непријатеља које случајним околностима и догађаима.</p> <p>Ленка дошавши кући, осѣ |
о је у ноћи пред св. Саву 1872) оставио около 15000 фор. на гимназију Карловачку.</p> <p>„Немој |
игне се из постеље, стане на све стране оком изпитивати, па онда тихим гласом запита свога посл |
грозних, црних и крвавих пред духовним оком пѣсника-владике.{S} Он се стрѣсе од грозе и повиче |
и сваки мој корак <pb n="358" /> будним оком прате.{S} Но до тога сигурно неће доћи.{S} Ево ја |
еља, гледаше му својим изванредно лѣпим оком у лице, на коме се сѣнка претрпљених болова душе с |
зниче“, и погледи га, као да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као водом заливен.</p> |
S} Она лѣпа висока, то је супруга првог окр. комесара, родом Бечкиња.{S} Знате, манастири трѣба |
его мислећи, да га протођакон што пита, окрене се њему и рекне: „Заповѣдајте пречестњејши госпо |
е му леђа.</p> <p>О. намѣстник уздахне, окрене се на пети, и оде опет у своју ћелију.</p> <p>Ту |
имало.</p> <p>Кад се ова овација сврши, окрене се тај враголан к свом сусѣду, и лагано му рекне |
манастиру?“...{S} Небојте се ви ништа!“ окрене се госпођама и рекне им.</p> <p>„Нема духова у т |
имѣти архимандрит Партеније, па се онда окрене Ленки, и рекне јој: „Е, мила кћери моја, врѣме ј |
, погледи кроз њега на поље, па се онда окрене к протођакону и проговори му: „Баш се мислим, да |
ги разговори, и друге пѣсме, па се онда окрене и на валцовање и на галопаду и шта ти ја знам.{S |
вали.</p> <p>Ленка неугодно тим дирнута окрене главу на другу страну.</p> <p>Госпођа Пуљиница н |
филохије непрекидајући.</p> <p>Куварица окрене главу к њему, да види, је ли тај човѣк при себи. |
спође с лаким осмѣјком.</p> <p>Ленка се окрене од архимандрита и рекне тетки: „Хајдемо у собу, |
е партије Фрушке Горе.“</p> <p>Ленка се окрене, и ту јој се покаже доиста слика пуна дивоте и ч |
ца узме новце и пољуби га у руку, па се окрене к вратма да пође на поље.</p> <p>У тај пар чује |
на око:{S} Несрѣћно створење!{S} Он се окрене болестнику <pb n="306" /> и проговори му меко и |
<p>Патријарх тргне натраг.</p> <p>Он се окрене од о.{S} Теофана, оде на прозор, постои мало там |
и да информацију забележи.</p> <p>Он се окрене натраг и одговори: „Гледајте ви ваш риф; а моје |
дрит сасвим мирно.</p> <p>Протођакон се окрене мало на страну, и промумла: „Овдѣ су све саме бу |
ако опази ђака, тргне натраг, и само се окрене к зиду.</p> <p>„Шта је том човѣку?“ запита управ |
е од грѣха и саблазни.“</p> <p>На то се окрене отцу Теофану и рекне му блаже: „Ви сте се оче Те |
ад готов с протоколом.“</p> <p>На то се окрене свѣдоку, и рекне му мало попрѣче: „Говори што се |
е лѣпо дочекамо.“</p> <p>Архимандрит се окрене Ленки.</p> <p>Као човѣк од најбољег свѣта поздра |
ражи онај калуђер!“</p> <p>Печеновић се окрене и позна о.{S} Теофана. „ А, ви сте, отче намѣстн |
нека каже Муцало,“ проговори свѣдок, и окрене се Крсти.</p> <p>„Крста је казао, што је знао; а |
атора,“ рекне напослѣдку архимандрит, и окрене се намѣстнику.</p> <p>„О. намѣстниче!{S} Вас туж |
за њим патријарх.</p> <p>Мајор стане и окрене главу к патријарху. „Заповѣдајте Ваша Светости.“ |
ој глави.“</p> <p>На то се промешкољи и окрене зиду.{S} Тако је спавао као заклан дуго... дуго. |
о.. је л’ Крста?“ рекне на ово свѣдок и окрене се прво преслушаном.</p> <p>„Но ваља, да и ти св |
оја брига,“ одговори му администратор и окрене му леђа.</p> <p>О. намѣстник уздахне, окрене се |
буде како он казује.“</p> <p>О. Теофан окрене се настојатељу говорећи: „Господине администрато |
чин што за њега похвално; а архимандрит окрене лице на страну и насмѣши се мало.</p> <p>Затим п |
е.{S} На врху брда, уз које пут вођаше, окрену се к манастиру и немогоше се доста дивоте и мили |
вома приближило.{S} Ленка и њен пратиоц окрену се к друштву али нерекну ништа.</p> <p>„Јест, је |
манастир... шибе... оче архимандрите“, окренувши се к овоме, „љуља се црква... прѣти нам нова |
епадне кривица на нас,“ продужи владика окренувши се к архимандриту... „да небудемо и ми криви |
он је као и нехотице главу к говорнику окренуо, и озбиљно га слушао.{S} А кад овај сврши, онда |
ако Крсто?“ запита првог свѣдока к њему окренушви се.</p> <p>„Остави Крсту на миру.{S} Ми сад х |
8.{S} Март.</p> <p>Ово сам урадио мобом окрестних сељана.{S} Башту даклем урадим, засѣјем и огр |
.{S} Но ћутала је.{S} Само се сваки час окретала с једне стране на другу.</p> <p>„Е ти сад неће |
а погледом побѣдитеља очи на све стране окретао, а лице му је од радости и поноса... а можда и |
а што је настојатељ послѣ о.{S} Теофана окривио.</p> <p>Архимандрит запита на ово: „А јесте л’ |
једаред се укаже очима долина као котао округла.{S} Лѣпа је неможе је се око доста нагледати.{S |
рѣт.</p> <p>Ленка метне своје бѣле пуне округле ручице у пружене руке пријатеља свога дѣтињства |
љак.</p> <p>Очи су му биле јасне, чисто округле, израз погледа тврд, устне танке; тѣло му је из |
јаше сасвим угодно, кад му лѣпа удовица округове помрси.</p> <p>Међутим као прави дипломат упот |
и наздрави њег. високородију, начелнику окружја, <pb n="233" /> стубу државе и перјаници царево |
апеза ни без шампањске батерије.</p> <p>Окружни начелник заплетао је мало језиком и говорио брз |
оне двѣ што за њима иду, то су супруге окружних и срезких политичних и порезних чиновника.{S} |
ођа што иде са домаћином, то је супруга окружног предстојника; оне двѣ што за њима иду, то су с |
езчешћења.</p> <p>У ман.{S} Јазку 8.{S} окт. 1839.“</p> <pb n="293" /> <p>— — „На поднесену туж |
.</p> <p>„Он је постао митрополитом 29. октобра 1790 године; дакле на двѣ године прије, него шт |
же суза у бистром благом <pb n="188" /> оку.{S} Она се диже и проговори кроз сузе:{S} Лака му б |
му се зачуђеном и скоро рећи уплашеном оку.</p> <p>И доиста је ушла у ћелију смиреног калуђера |
дао је на нож, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но сад му се пог |
главу на руку, и суза му се заблиста у оку.</p> <p>Тако поћути по дуго, а сузе су једна другу |
Манастирско добро чувао је као зеницу у оку.{S} Сва су бурад с пићем била запечаћена, и нигда с |
х се сви, кои небијаху изван манастира, окупе пред ту ћелију, и час по завирио је кроз кључаниц |
!“</p> <p>Док је адвокат овако говорио, окуражавао се мало по мало калуђер од свога страха и бр |
онај сасвим миран, мирнији него икада, окуражи се, и уђе у собу, па метне на стол све, што биј |
почни!“</p> <pb n="342" /> <p>О. Теофан окуражи се мало боље, кад види да се патријарх насмѣши. |
е <pb n="190" /> бијаше међутим подобро окуражила.{S} Разпечати писмо и стане га у себи читати. |
о доста!“</p> <p>Калуђер се бијаше мало окуражио, а кад чу за дукате, мало га капља неудари.</p |
<p>„Тако нека буде!</p> <p>„Како ми је олакшало на срдцу!“</p> <p>Ко познаје нарав човѣчију, о |
ном при служби прешо, осѣћао је чудесно олакшање истога часа и одлазио је утѣшен кући.</p> <p>З |
ми опростите.{S} Овим сам своју савѣст олакшао: а ви чините, како најбоље знате.{S} Ја ћу ићи |
еофан захвали се администратору на овој олакшици, и држао се наредбе тврдо.</p> <p>Он је чуо, д |
трака, Тенедос, Скопелос, Еубеа, — брда Олимп, Осса, Пелијон,... градови Салоник, до Херзонеза, |
бразу.</p> <p>Чист слуга светог божијег олтара; вѣрни пријатељ обитељи, која га у своје крило п |
е из свога дрѣмежа, погледа на улазеће, омахне главом на десно, и одговори невољно: „Какво вас |
з уста, и рекне: „даље!“</p> <p>Калуђер омахне главом, и приповѣди све до краја. „Е шта сад вел |
к само „снисходителним“ осмѣхом и лаким омахом главе примаше друге чланове друштва, кои му једа |
на духа архимандрита, а Ленки је свѣћа ометала.{S} Никад није могла спавати, кад је свѣћа горе |
и.</p> <p>Знао је храм цркве, видовдан, омилити народу тако, да се кадкад и по 10.000 људи на т |
архимандрит из своје путне торбе један омут хартије, стане је превртати, пак онда извуче један |
>О. Теофан извади из џепа савијен један омут хартије и преда га патријарху.</p> <p>Овај га прим |
такла у којима се вино доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, частимо и ми њега код на |
ноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будна, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а |
змѣнио.{S} Глас му је био пун поуздања, он скочи са столице, узправи се охоло, и почне јачим гл |
прстом по челу куцкати.</p> <p>„Знате, он је мало више вуко“, — ту учини ђак знамење, које сва |
} Ту је могло бити сувишка колико хоће, он је био задовољан, кад се у рачуну показало, да има м |
д му супарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благословено царство!“ |
.“</p> <p>Архимандрит се стане мислити, он прорачуни у памети, шта је боље по манастир, или ша |
дцу!“</p> <p>Ко познаје нарав човѣчију, он ће разумѣти и схватити стање Ленкине душе.</p> <pb n |
ћи стане одговарати: „Он је... он је... он је“, овдѣ мало застане и заћути.</p> <p>„Но, шта је |
то муцајући стане одговарати: „Он је... он је... он је“, овдѣ мало застане и заћути.</p> <p>„Но |
е те форме, и почне другом. „Он није... он није“,... аја, и тим путем неиђаше.{S} Зној га свега |
супруг нити је био племић ни господин.. он је био добар ваљан сеоски трговац у Банату, и више н |
му је паор човѣк као и други господар.. он с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, |
ља, пак је по начињеном плану поступао: он је и управу манастира и држање калуђера вишој својој |
озор, кад се Ленка на вѣнчање провезла; он је уздахнуо, кад се кићени сватови изпрѣд његових оч |
живота му бијаше густом маглом застрта; он почне сумњати, да ли ће му бити могућно задаћу своју |
би узео под своју руку народне фондове; он би најпослѣ на то ишо, да буде судија и мени и еписк |
енути.{S} О. Теофан бијо је млад човѣк; он је постио по пропису манастирском, али неидући за ти |
Новосадском владики Сириг, а мени Даљ; он би одузео калуђерима манастирска добра, и предао их |
/p> <p>Печеновић је био човѣк друштвен; он је дакле са своје стране што више доприносио, да се |
ћу нећемо у овај пар ништа да говоримо; он јошт живи.</p> <p>Али за Доктора Стојаковића морамо |
ије ципија; и кад части, части поштено; он негледи у чашу никоме, нити броји стакла у којима се |
чи побуде у протођакону већу позорност; он је као и нехотице главу к говорнику окренуо, и озбиљ |
е ови одговори недопадаше архимандриту; он сабере наново обрве и погледи неугодно на калуђере, |
редао их тобоже народу а управо капуту; он би узео под своју руку народне фондове; он би најпос |
сам ти ја тврд у сѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, али се мајор поклонио и по |
удари на око:{S} Несрѣћно створење!{S} Он се окрене болестнику <pb n="306" /> и проговори му м |
не нѣко на врата од његове ћелије...{S} Он одговори: слободно...{S} И лик Ленке, али у истини, |
p>Овом се сијало лице од блаженства.{S} Он узме позитуру врховног заповѣдника, пак тек само „сн |
мена, врло гиздав са свога имућства.{S} Он је имао јединицу кћер Ленку.{S} Ова је имала тек 16 |
>„Осим тога имао је богата изкуства.{S} Он је био епископом у Будиму од 1829 г. у Н. Саду од 18 |
свѣту моћи видити, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на столици својој као да се скаменио.</p> < |
уховно разположење свога противника.{S} Он помисли, да је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло |
баци ђак чудан поглед на намѣстника.{S} Он се бојао, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био п |
о.{S} Митрофан бијаше му десна рука.{S} Он се био научио настојатељу бити покоран и послушан, п |
њим разгарала, и њему приближивала.{S} Он је видио, да му је кћи богатог занатлије наклоњена, |
ере отишао, кад му је супруга умрла.{S} Он је био човѣк по нарави благ, а при том је свршио и ф |
му ту потрѣбу необоривим слѣдствима.{S} Он је једном од своих угодника дао управу манастира Јаз |
аредбе, које му се учине основанима.{S} Он је био човѣк добра срца, па није имао воље икоме што |
ом, која бијаше добра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на |
идно онесвѣшћену душу о.{S} Теофана.{S} Он дигне очи к небу и ухвати се руком за срдце.</p> <p> |
одкивали, пробуди намѣстника из сна.{S} Он се дигне, и осѣти се са свим опорављеним.{S} Устане |
нистратор троши... харчи... разсипа.{S} Он је то примѣрима разјашњавао... па је и послѣдњи бал |
тријарх ступи једним кораком натраг.{S} Он је помислио, да је то какав агресивни корак калуђера |
па зато није никога задржао на обѣд.{S} Он и Варнава ручали су сами.{S} Био је пост, и Варнава |
вом предмету администраторове тужбе.{S} Он јавља, да сте ви потегли на њега ножем, и да су се с |
кад чује ове рѣчи администраторове.{S} Он се нађе уврѣђен том самовољом, и запита: „Коим право |
рхимандрит Арсеније на изтрагу дође.{S} Он је строг, али и праведан: што он рекне, ја ћу примит |
и се ни у тај чин започете комедије.{S} Он слегне рамени и рекне: „Радите што вам драго; ја нећ |
да рекне.{S} Сваки нека, чини своје.{S} Он је дрва насѣкао, шиндру набавио, ћелије покрио.{S} Т |
било њему противно?{S} Сваком своје.{S} Он покрива кућу, а ја поим христијане: кад дође ко из д |
пред духовним оком пѣсника-владике.{S} Он се стрѣсе од грозе и повиче: „На што калуђеру нож!{S |
је нити је био велика рода ни науке.{S} Он је својим трудом и привржености код митрополита Стра |
назебе, добије запалу плућа, и умре.{S} Он је био бритка србска сабља на народним политичним ме |
стану злочинца изводити да га обѣсе.{S} Он јави то министру правде.{S} Учини се у Бечу питање: |
мисли о.{S} Теофана ипак га потрѣсе.{S} Он се нађе са свим пораженим на пољу, на које бијаше ст |
/> реко да хоћете к њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га неудавите!“</p> <p>„А ти иди |
годило пиле него пасуљ: али шта ће.{S} Он погледа смирено на епископа и стане га тѣшити: утѣши |
, како су се оном приликом разстали.{S} Он је био јошт онај лѣпи црни калуђер с поља а онај рас |
читати, писати и рачунати и појати.{S} Он је оштар, незна за шалу; ту има посла и шибица.{S} А |
} Пак онда морате и на то помислити.{S} Он хоће што је најбоље, жели што је најузвишеније... ал |
ње настојатеља морало нѣмим учинити.{S} Он је ћутао, као да га водом залише.</p> <p>Архимандрит |
ѣсом, да није мого рѣчи проговорити.{S} Он је ћутао, дубоко ћутао.</p> <p>Ленка је жељно очекив |
ане, те се немогаше с мѣста макнути.{S} Он наслони главу на наслон од велике столице, у којој ј |
<p>Владика Хранислав био је пѣсник.{S} Он се у своје млађе врѣме надтицао са Лукијаном Мушицки |
обро дакле!{S} Сад знам на чему сам.{S} Он неће к мени, ја немогу к њему.{S} Бог све види па ће |
на добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад како нареде.“</p> <p>„ |
а Хранислава пређе повѣстница муком.{S} Он умре као епископ бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме |
>О. Теофан стајао је као преображен.{S} Он је читао молитве и тѣшио болнике из дубљине срдца и |
протосинђел Андреј Шагуна постављен.{S} Он ограничи пређашњег намѣстника и администратора због |
и, него оде пре тога дана у Гастајн.{S} Он је састанак тога сабора најразличнијим маневрима осу |
м, долазио је у свити и арх. Гедеон.{S} Он је у те часове једино и изкључиво за митрополита жив |
о то прњаворац није ни на ум узимао.{S} Он је непрестано у жртву своје страсти укоченим очима г |
ца.{S} Мој муж се такођер преставио.{S} Он је уважавао моје чуство дужности, и оставио ми је св |
те казали.{S} Али то је он заслужио.{S} Он се противио прѣсуди, што му је збор братије донео, а |
не ова хусарска пѣсма врло неугодно.{S} Он дакле тому сходно и одговори:</p> <p>„Ви нам недате |
народно добро, а не његово приватно.{S} Он дакле мора с једне стране сваку саблазан избѣгавати, |
био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био професором на нашој гимназији.{S} Као да га г |
ој госпођи.{S} Ова га пољуби у руку.{S} Он ју благослови: „<foreign xml:lang="cu">Бог својеју б |
ћ на прѣсто патријарха Арсенија III.{S} Он учини примирије с народом.{S} Управо наступивши вели |
човѣчјег језика.</p> <p>О. Амфилохије — он је био тај нуждник — опорави се добрано; сасвим се н |
у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а он приступи њеном кревету, па јој повуче за покривач, и |
" /> се куцне с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио принети чашу к устима, јербо ће се |
јали да су им све сузе на очи врцале, а он је стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне: <f |
у трѣба, па кад му стража оде ручати, а он полагано изиђе из собе, и из манастира, те се срѣћно |
робуди.{S} Како јој једаред види очи, а он јој даде благослов и изчезне.“</p> <p>„Јао мене!“ по |
ин остави дошљаку колеги стару тетку, а он поднесе руку младој нећаки, и тако пођу.{S} Госпођу |
разговора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад к |
ући, посади о.{S} Теофана на столицу, а он напуни лулу, укреше на труд ватру, запали духан, сѣд |
иђакона су у свакој кући радо видили: а он је у једну најрадије одлазио.{S} Случајно је у тој о |
да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом великим: господи помилуј.</p> <p>„Дај п |
дај плећке, дај плећке!“ па кад сврши а он заврши са једним громовитим „дан!“ које се разлегаше |
једнако ћутао, позове о.{S} Теофана, да он одговори.</p> <p>О. Теофан одговори смѣрним гласом: |
оно врѣме.</p> <p>Патријарх изјави, да он Коларовића непризнаје архимандритом.</p> <pb n="359" |
ѣ за истину, те ће обиста потражити, да он манастирска добра у своју управу узме, па ће онда ка |
нигда се није продавало и истакало, да он није ту био.</p> <p>Једаред пошље му један новосадск |
} Али ђак добије добру ексхортацију, да он има налоге настојатељеве строго изпуњавати; па кад м |
им синовним страхопоштовањем, ако је да он и даље начелствује, благоволите ми премилостиво изда |
велике чисте приходе.{S} Мислили су да он то из политичког разлога тако хоће.</p> <p>„Из манас |
вите!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он дође овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а |
акнадиће се то њему сторицеју...{S} Зна он то добро, <pb n="242" /> па је паметан кад га даје.{ |
неће.</p> <p>„Како неби дошли!...{S} Та он је толико исто ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт ве |
вама?“</p> <p>„Како га неби било.{S} Та он управо све нас и држи у друштву.{S} Што вам је то до |
gn>!“?{S}" Дед, кажи, ако знаш“, запита он противника.</p> <p>„Бурје!“ одговори му онај.</p> <p |
сад велите на то све господине!“ запита он, кад је све казао, што је држао да му ваља казати, а |
отвараху унутра.</p> <p>„Ко је?“ запита он сасвим мирно.</p> <p>„Ја!“ одговори му онај, што биј |
тири са ове стране Фрушке Горе?“ запита он даље.</p> <p>„Ни с ове ни с оне стране“ одговори ста |
допуст!“</p> <p>„Какав допуст?“ запита он мало зажмиривши, пак онда упрѣ очи у о.{S} Теофана и |
Станковићу и позове га да му каже, шта он мисли у том.</p> <p>„Лако се даје увидити, да је суд |
ержију улити може само пријатељ, каквог он у Вама има.{S} Хоћете ли рескирати да с раздераним с |
ника ове куће осудили на ариште, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији з |
ти, одздрављати и поздрављати... па кад он запои многа лѣта или другу какву стихиру... таквог н |
јатељ нѣким начином узвишено: „Е па кад он мени прашта, праштам и ја њему... и нека буде тим на |
рта призора, у ком су биле главне особе он и Ленка, прелазила му је по више пута испред духовно |
то је добра душа скроз и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и у подрум, па и у ракиџијницу... к |
слушао.{S} То је манастир, каква га је он у идеи виђао!{S} Млада глава, која га је у манастир |
особитих духовних дарова.{S} И овога је он у калуђере довео.{S} А то је садањи протосинђел Ника |
воље до зла бога.{S} Познато је, да је он живио у непријатељству са Новосадским епископом Плат |
а, него првих дана, што су видили да је он мирнији.{S} А можда се већ и сувише скупо видило адм |
па ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па кад је он казао, како је било, казаћу и ја.{S} Ми смо у манаст |
е кућа у ово врѣме подигнуло, од кад је он настојатељ.{S} Ми мушки знате, не <pb n="113" /> пос |
Нисам се усудила ни проговорити кад је он био у друштву.{S} Пред Видаковићем да проговорим ја |
атељев изпадне противан њему.{S} Али је он био спремљен за све послѣдице и истине и лажи, па је |
пута на посѣту митрополиту, коју им је он савѣстно враћао.</p> <p>„Барон Сигентал остане једар |
крхати и ломити.</p> <p>Глас, којим је он изговорио оне рѣчи: „Какве дијурне?“ поглед, којим ј |
дане митрополита Стратимировића био је он архиђаконом у двору у Карловци.</p> <p>Био је млад и |
о реко.{S} А послѣ начелника говорио је он највише.</p> <p>Кад дође до здравице, подигне се дом |
, повиче горопадно: „Мир всѣм!{S} То је он често у дружтвима чуо, па је сад намѣравао скупо про |
на је све, што сте казали.{S} Али то је он заслужио.{S} Он се противио прѣсуди, што му је збор |
овића код народа помагало је то, што је он устроио гимназију у Карловци и богословију тамошњу.< |
Тај ће ме човѣк главе доћи.{S} Свему је он крив.“</p> <pb n="29" /> <p>Митрофан и Амфилохије ни |
ли погодили, па и они повичу: „Свему је он крив!“</p> <p>„Је ли?“ запита администратор, и погле |
ија к мени приближује.{S} Свему је томе он крив.{S} Тај ће ме човѣк главе доћи.{S} Свему је он |
у се ноге.</p> <p>„Сахрани боже!“ почне он муцати.</p> <p>Протођакон му недаде изговорити, него |
> па је паметан кад га даје.{S} Нека се он само држи свога система.{S} Одозго сунце грије, а од |
анастирског собранија братског крене се он једног лѣпог лѣтњег дана Дунавом на пароброду за Цар |
ете се у мантију и падне.</p> <p>Док се он дизао и изплитао, дотлѣ се отац Митрофан бијаше у си |
/> <p>О. Теофан почне казивати, како се он мучи, да се добро манастирско сачува, а како админис |
је имати процес и пол.{S} Пак пошто се он бацакао, као да су архиве напоменутих јурисдикција, |
лази у манастир, него јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој |
било хотимице или нехотице, него да ће он њега оним ватраљем одалачити, па ма га послѣ на колѣ |
том за кратко врѣме недоскочи, то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из сл |
} Увуците само капут у манастире, па ће он вас оправити у закутак.</p> <p>„Де, држте се ви само |
лагано куцне.</p> <p>„Слободно“, повиче он на то; но упрѣпасти се, кад види да је куварица.</p> |
ече. „Ја сам гладан као курјак,“ повиче он кад пође у гостинску собу. „Пеците, кувајте, иди дај |
У тај час му бијаше пукло међу очима, и он увиди, да је суд његов био самовоља, пресуда <pb n=" |
тем неиђаше.{S} Зној га свега облије, и он стане марамом брисати лице и трти чело.</p> <p>„Немо |
самовластност, а затвор право насиље, и он на сва питања недаваше друга одговора, него:</p> <p> |
онда је најстарији над осталима први, и он начелствује.{S} А ако тај старѣшина домашња дѣла неб |
спати; али око поноћи савлада га сан, и он проспава мирно до зоре.{S} Кад се дигне из постеље, |
те и чисте смежура се срдце у човѣку, и он постане огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да с |
аге.{S} Молитва топла укрѣпи му душу, и он повиче, ободрен вишим нѣким упливом и оснажен тајанс |
су му душевне јој чини душу заносиле: и он је сѣдио узет на тѣлу и души као слика од камена, ка |
екне брже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„Ја незнам ништа од свега тога; па н |
ви примамо једнако.{S} Е па онда мора и он нас <pb n="112" /> који пут послужити.{S} И то је та |
е на поступање калуђера, па тако паде и он с њима у један кошар.</p> <p>„Кажем ја, да неће добр |
ије даде упрегнути у своја кола и оде и он у свој манастир.</p> <p>Они остали буду весели до по |
гчије!“ примѣти архимандрит, пак пође и он с њом.</p> <p>Лаким скоком сиђе се госпођа са првога |
шта онај говори, него да покаже да је и он језик круновине научио, повиче горопадно: „Мир всѣм! |
е патријарх примио пријатељски, па је и он чекао стрпљиво и мирно.</p> <p>„Зар тако, мајору?“ п |
могло је бити покора.</p> <p>„Него је и он био увѣк на својем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало с |
вечерњу у дворској сали.{S} На то је и он дошо и свога госта генерала довео.</p> <p>„Архимандр |
приправни били.</p> <p>Наравно да се и он трудио њихове жеље погодити и изпунити.</p> <p>„Ако |
теније и попне тетку у своја кола, те и он крај ње сѣдне.</p> <p>Ленка се опет повезе са госпођ |
мало га капља неудари.</p> <p>Дукати и он!{S} Намѣстник кои сваку манастирску крајцару као све |
све казати.{S} Архимандрит га одпусти и он оде у своју собицу.</p> </div> <div type="chapter" x |
се надао оваковом дочеку.{S} Међу тим и он је имао доста времена размислити, како му се ваља др |
вору, и од ових дозна на скоро, да су и он и братија грдно обтужени.</p> <p>Сви се поплаше горо |
ијаше опрла из нутра.{S} Међу тим опази он кључ у врати: закључа дакле брже собу, и повиче: „Ба |
о, женско... шта се то кога тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва или плаче, пуши или пије... т |
S} А шта је са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јошт у аришту и под стражом?“</p> <p>Није!{S} Кад се |
на се бијаше доста добро опоравила, али он није имао воље да она долази у манастир, него јој по |
пѣвца.“ Њему су нудили епископство, али он га не прими.</p> <p>„Из тога доба познато је више им |
n="102" /> могућно, да буде човѣк: али он несмѣ никада заборавити, да има ствари, које су том |
... садањем нашем о.{S} Теофану.{S} Али он несмијаше ни помислити, да потражи љубав лѣпе кћери |
нам неврати зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама на вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S} Није ва |
> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он од кривице чист.</p> <p>„С малом изнимком —— понајви |
ту било и другога приузрока, на који ни он сам није више ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је био |
иво.</p> <p>„Да стои до мене“, одговори он, „ја бих остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам кал |
манастирско имање.“</p> <p>Ово изговори он тихо, смѣрно, али и одсудно.</p> <p>„Е! лако је само |
устне.</p> <p>„Моја сестра!“ проговори он значајним, али одсѣчним гласом, показујући на Ленку. |
, па онда одлази свѣтао од нас.{S} Нити он прави разлику између куће и куће.</p> <p>Како данас |
.</p> <p>„Небојте се, мајко,“ рекне јој он. „Ви сте истина били и млада и лѣпа; али сад имате е |
ицима, кои су нарочито били дошли да им он молитву очита и утѣху пружи.</p> <p>Чинодѣјствовању |
труднога свога краснорѣчија: али таман он узме виљушку, да набоде комад печења, али се јави је |
ји прекривен од свакога ока.{S} Али ако он то чини пред другим свѣтом, па ма то били и сами њег |
да чујемо шта ти знаш.“</p> <p>„Али ако он рекне другчије а ја другчије, па се ухватимо у лажи? |
p> <p>Најпослѣ се домисли и рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без допуста.“</p> <p>У овој одл |
а даље ствар тѣрати.{S} Нека, буде како он казује.“</p> <p>О. Теофан окрене се настојатељу гово |
кочи, а влада ће радо одобрити све, што он пронађе да лежи у интересу цркве, чије заслуге за пр |
ђе.{S} Он је строг, али и праведан: што он рекне, ја ћу примити, па ма ми се и главе тицало.{S} |
а калуђери су само његове руке.{S} Што он заповѣди, то они морају извршити, па ћуткац!“</p> <p |
кажете, да ја исто онако мислим као што он пише; да има у мени највѣрнију сестру, која га љуби |
и повиче: „На што калуђеру нож!{S} Зар он неможе гризти зубма оно мало хлѣба, што понесе у шум |
орођену дѣцу том свештенику, само да их он крсти. „Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их је |
му ни одговора. </p> <pb n="200" /> <p>Он је очевидно ово неправо тумачио, кад је узимао, да м |
а рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калуђере с намѣром, која бијаше добра и |
биље мраз или превелика препека.</p> <p>Он је нишо као пијан, као у сну будан, као каковим чинм |
и коса на глави од ужаса дизала.</p> <p>Он је више пута од чуда узвикнуо, руку о руку ударио... |
н Ананије био је љубезност сама.</p> <p>Он небијаше ни млад ни лѣп.{S} Лице му је било мало про |
ма а калуђери старим калуђерима.</p> <p>Он дакле изрази патријарху своје удивљење напрема његов |
спомену многога старијег Србина.</p> <p>Он је био чудновата слика.</p> <p>У науци и владању био |
вом тако и у погледима калуђера.</p> <p>Он се обрати на игумна и продере се на њега: „Шта?{S} Н |
нистратор споменутога манастира.</p> <p>Он, кад је добио вољу да пије, а та му је почесто долаз |
свему томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p>Он се скита непрестано које куда на страни а ми остајем |
.</p> <p>Патријарх тргне натраг.</p> <p>Он се окрене од о.{S} Теофана, оде на прозор, постои ма |
лони се дубоко, и изиђе из собе.</p> <p>Он је мислио, да ће љутост патријарха прећи, па да ће г |
представљају главу једне цркве.</p> <p>Он се играо карата са једним господином у грађанском од |
да су га нарочито госпе хвалиле.</p> <p>Он пак познат је био већ од своје младости као велики п |
сокороднога нѣшто овом пришапће.</p> <p>Он се тргне и дигне.</p> <p>„<foreign xml:lang="de">Mei |
у даде нѣколико холби шљивовице.</p> <p>Он прочита писмо и види шта се ту управо пише, али немо |
ао је доста од државника у себи.</p> <p>Он је држао ред у свештенству и калуђерству, да се неда |
осио, да се друштво боље забави.</p> <p>Он је своју улогу мајсторски играо, а публика му је вѣш |
ископ Хранислав у својој нарави.</p> <p>Он је био прѣко мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ п |
аши, кад га крвљу обливена види.</p> <p>Он разширене руке нагло склопи, да се дланови ударе и с |
ваљати да информацију забележи.</p> <p>Он се окрене натраг и одговори: „Гледајте ви ваш риф; а |
из некористољубива увѣрења цѣни.</p> <p>Он је на тај праздник обично у великој цркви служио, и |
д је ваљало те послове обављати.</p> <p>Он је био епископ у Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу |
ти могућно задаћу своју извести.</p> <p>Он је мислио да буде калуђером у лѣпшем образу.</p> <p> |
а, па му онда ударе сузе на очи.</p> <p>Он јој врати дану му изправу, и мораде се к прозору пов |
ир, кои бијаше скоро упропашћен.</p> <p>Он је доиста великим трудом и муком довео манастир до с |
ету годину живота скоро достиго.</p> <p>Он ни послѣ тога није престао цѣнити и <pb n="167" /> у |
кшици, и држао се наредбе тврдо.</p> <p>Он је чуо, да је као јуче дворска комесија дошла, и над |
{S} Барем је о том радо говорио.</p> <p>Он је умро у тој илузији!{S} Је л’ та била наравна ил’ |
рањи догађај узбунио га је јако.</p> <p>Он је имао око 50 година.{S} Али је много млађи изгледа |
ѣчи, шта се са Грбићем догодило.</p> <p>Он буде ухићен.{S} Призна своје злочинство и буде осуђе |
да га с нѣколико црта насликамо.</p> <p>Он је био од већих људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> |
Тај сан пресуди и ток живота му.</p> <p>Он оде у калуђере.</p> <p>Од тог доба била је Ленка осѣ |
напрама великој господи у Бечу.</p> <p>Он је тим више пута народу нашем шкодио.{S} Али ни на т |
> <p>Бирај, проговори му старац.</p> <p>Он дигне руку, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па он |
ави се дакле те форме, и почне другом. „Он није... он није“,... аја, и тим путем неиђаше.{S} Зн |
> <p>„Није ништа,“ одговори патријарх. „Он је добар калуђер, али недам да буде архимандрит тога |
.{S} И зато муцајући стане одговарати: „Он је... он је... он је“, овдѣ мало застане и заћути.</ |
г управитеља, па и реформатора.</p> <p>„Он се чисто оправљао за велике послове.</p> <p>„У оно в |
ога, што њему наврије да учини.</p> <p>„Он је дакле тога ради чешће походио руског посланика, п |
лико га сад неоцѣниво уваживам.</p> <p>„Он је био мој анђео хранитељ.“</p> <p>Сад јој се опет п |
тор?“ запита даље о.{S} Теофан.</p> <p>„Он је код куће?“</p> <p>„Јесте л ручали већ?“</p> <p>„Ј |
који је архимандрита познавао.</p> <p>„Он иште шљивовице!“</p> <p>„ И послао је ову чутуру!“</ |
м, мислећи, куд пукло да пукло.</p> <p>„Он је оставио отворена врата од своје ћелије, те је она |
полисати,“ настави архимандрит.</p> <p>„Он је умро 31.{S} Јула 1842 и тако једва пређе четир го |
послѣдње дане лако као младић.</p> <p>„Он је постао митрополитом 29. октобра 1790 године; дакл |
незна, али како други совѣт што дозна, она мора то већ и уклонити.{S} На примѣр: ко ће одобрит |
витељ свѣта, онај син створитеља свѣта, она љубав безгранична, није дошла у свѣт гробова ради, |
оћи жестока страст јошт јаче разпламти: она се разболи, и болест је била опасна.</p> <p>Трајало |
дгледала, и као рођена сестра нѣговала; она му је очи затворила.{S} Тетице, ја сам с њом познат |
е љубила управо сестрински свога брата; она се с њим уздизала над обичним животом; она се с њим |
нка незнађаше правога смисла ових рѣчи; она их је дакле само просто саслушала.</p> <p>Архимандр |
се с њим уздизала над обичним животом; она се с њим поносила.</p> <p>Послѣ оне болести била је |
али мало разговора и свршили смо га.{S} Она нема више никаква посла овдѣ.{S} А и вече се прибли |
која је Ленку врло неугодно дирнула.{S} Она му се само ћутећки дубоко поклони, али му руке неда |
Горе добили, нека ју носи на прсима.{S} Она ће га сачувати од многе напасти, на које човѣк у жи |
<p>„Погоди.{S} Пише ми твоја сестра.{S} Она је била дуго болестна; опасно болестна; но сад је и |
ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то је супруга првог окр. комесара, род |
на.</p> <p>„Госпођа Ленка богата је.{S} Она може цркви нашој знамениту помоћ принети, а да неос |
во погледа архимандрит Ленки у лице.{S} Она и нехотице погледи му у лице и очи.{S} Са тог лица |
са госпођом Пуљиницом на свои коли.{S} Она није у том предѣлу била позната.</p> <p>„Куда води |
ије ни слушала шта јој тетка говори.{S} Она је на ново узела писмо са стола, како је архимандри |
иш дијете, ја се бојим сама спавати.{S} Она приповѣст архимандритова неће ми дати ока затворити |
а власт игноровати, или повлађивати.{S} Она може много штошта незнати, што други свог незна, ал |
у стању срдце своје жене придобити.{S} Она је ћутала, своју дужност извршивала, али све једнак |
у слику ужаса и очајања, прѣд собом.{S} Она се тргне, скочи, и ступи једним кораком од њега даљ |
} Теофан у други манастир премѣштен.{S} Она се бијаше доста добро опоравила, али он није имао в |
је само један одговор могућим остао.{S} Она дакле одговори мужевно: „Хоћу!“</p> <p>„Дајте руку |
тратор јаростно. „ Знаш ти добро ко.{S} Она куја, што иде и лаже у двору које шта на поштене љу |
учинила гласа и себи и нашем народу.{S} Она га је у своју кућу у Пешти смѣстила, па га је надгл |
видићете и манастирску трапезарију.{S} Она опет садржи велику хисторијску слику и заступа прош |
у бистром благом <pb n="188" /> оку.{S} Она се диже и проговори кроз сузе:{S} Лака му била земљ |
је дакле нека чита докле јој је воља, а она изиђе у своју собу.</p> <pb n="195" /> <p>Послѣ руч |
ко није смѣо да ју на болест опомене, а она је послѣдње своје силе кроз све врѣме разсипала.</p |
вати Митрофан. „Та ми смо свештеници, а она је тек само једна куварица, ваљда је наша прѣча нег |
аде господину своју руку и иде с њим, а она ће са госпођом Пуљиницом за њима.</p> <p>Господин а |
фица Бутлер удата бароница Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа |
идили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам бити још згодније.“</p> |
па идиди — управо у Карловце.</p> <p>А она двоица кад се наједу плећке оду на куваричина врата |
<p>„ А мораш ли ићи Тодоре?“ запита га она -жалостиво.</p> <p>„Да стои до мене“, одговори он, |
о мило било, да се свѣдоцима покаже, да она пијанка у овом манастиру није истина, и зато ћу сут |
и преклињати, да је неда срамотити, да она воле у бунар скочити, него да је шибају, и за сав в |
го да је шибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелије, док је жива...</p> <p>На ове рѣчи |
бро опоравила, али он није имао воље да она долази у манастир, него јој поручи, да ће он к њој |
Све!“ одговори овај.</p> <p>На то преда она то писмено о.{S} Теофану, и позове га да чита.</p> |
о с једним осѣћајима разстали!“ придода она и уздахне.{S} Они су заједно одрастли, и одтуда дол |
однети честњејшој конзисторији, па нека она наређује, како јој буде воља.{S} А можда је и морао |
до сабље бритке“, те да је сад постала она господарем.</p> <pb n="328" /> <p>Пријаве га патриј |
p> <p>Сад јој се опет појави пред очима она ужаса пуна сцена.</p> <p>Стрѣсе се.</p> <p>„Чудо!{S |
е бијаше сагнуо, а није узео на ум, шта она двојица раде, осѣти замашан сукоб свога носа са лак |
а сам да га видим.{S} Од куда наједаред она ватра.{S} Одкуд она страст?</p> <p>„Непитај Ленка!< |
} Од куда наједаред она ватра.{S} Одкуд она страст?</p> <p>„Непитај Ленка!</p> <p>„Бог те је са |
подине, што сте нас овамо довели,“ каже она даље архимандриту Партенију са изразом највеће захв |
о обѣстно.</p> <pb n="90" /> <p>„Неможе она то доказати!“ придода Митрофан сигурно.</p> <p>„Она |
ју Ленки одредише, показивала је, да је она била обергошћа.{S} И оне су друге двѣ биле пријатне |
Немој врдати.{S} Ја знам за цѣло, да је она мало пре к теби ушла.“</p> <p>„Истина је“, одговори |
ога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу имала је она отца и мајку, те јој на пут стану.</p> <p>„Мало ми |
ва његова <hi>калафа</hi>.{S} Калафа је она кутија од плеха, у којој се носе калуђерске камилав |
ер сав чудесним начином потрѣсо, кад је она гласом ужаса и поуздања рекла:</p> <p>Сѣти се живог |
о отворена врата од своје ћелије, те је она неваљалица побѣгла из манастира, и морали смо је по |
рѣчи могоше бити друкчије, него што је она желила.</p> <p>Ужаснута том мисли повиче гласом, ко |
е човѣк као и други људи; и манастир је она кућа, у којој му ваља бити <pb n="102" /> могућно, |
прође прѣко устне жене рѣч, на коју је она највише полагала... али која јој је највише шкодити |
и, и стане ручати.{S} Наравно, да му је она мисао грло стезала, али је ишло: нарав је силнија б |
во је мој правобранитељ, Тодоре!“ рекне она брату.</p> <p>„Је ли све у реду?“ запита на то прав |
гледи им у очи.</p> <p>„Јест!“ одговоре она двоица једногласно.</p> <p>„Крив је!“ рекне админис |
т имате подпуно право, кад кажете да се она мудра и света правила недрже, премда све зло недола |
окривач, и једанпут и други пут, док се она пробуди.{S} Како јој једаред види очи, а он јој дад |
мотрећи оштро али непримѣтљиво, како се она при том држи.</p> <p>„Мислим да знам“ одговори Ленк |
чи за њом, али не могаше у собу, јер се она бијаше опрла из нутра.{S} Међу тим опази он кључ у |
шла куварица.</p> <p>За коњаницима трче она два млађа калуђера, да им мантије све лете за њима. |
овѣчно примили, и тако пријатељски кроз она два манастира провели, да неби било право, да Вам с |
ивена, смѣсти болестника на, та кола, и она два чувара одпрате, га нѣкуда.{S} У манастиру незна |
укне глас да се Рајкова Ленка, удаје, и она се доиста уда.{S} Отац јој је довео ђувегију, и она |
си! викне јој нѣки гласу унутарњости, и она се згрози.</p> <p>Осѣти, као да се у камен претвара |
а уда.{S} Отац јој је довео ђувегију, и она га је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у о |
тричким ударом дирнуте <pb n="153" /> и она клоне у изумљењу на прси човѣка, кога је тако силно |
са госпођом Пуљиницом о том говорила и она ми се обећала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣ |
дила има пуна врѣћа година.{S} Али је и она остарила.“</p> <p>„Но сигурно није тако лѣпа бакица |
„То се недопадне Бечкој високој влади и она повуче мрѣжу своју око тога ужаснога човѣка, да га |
астојатељ, и сви приповѣде онако, као и она два прва.</p> <p>Сви су настојатеља хвалили... али |
p>Али су њени противници рачунали као и она.</p> <p>Она ће доћи по плату, то су за сигурно држа |
ако без трага изчезне из ове приповѣсти она појава, која је у њој можда најсјајнија и најузвише |
те лѣпо моју тетку дочекали, доћиће вам она.{S} Обадвѣ неможемо од куће.“</p> <p>„Немарим“, рек |
чима, убијајући у њој струју живота као она медузина глава.</p> <p>„На здравље!“ проговори сад |
во, што ју је увијало, указивало се као она танчица, на којој се маглене слике појављују.</p> < |
“ запита ју једаред брат, да чује; како она о том мисли.</p> <p>„ А мораш ли ићи Тодоре?“ запит |
јаукну.</p> <p>Одмах му падне на памет она прѣтња прњаворца, и похита ко о.{S} Митрофану натра |
калуђер кад <pb n="139" /> види, гдѣ му она жена у собу улази, жива и цвѣтућа, за коју је држао |
.</p> <p>„Немој тако мислити“, рекне му она на ово: „Све што сам од отца добила, и што ми је од |
?“</p> <p>„Никада до сада,“ одговори му она.</p> <p>„А јесу ли вам познати наши манастири са ов |
мао чудноватости у понашању, које су му она својства у велико побијала.</p> <p>Нарочито је био |
<p>„Дакле ипак много више, него што су она обојица добили!“ прошапуће архимандрит за себе.</p> |
а је рѣчма лежала јасна пресуда.</p> <p>Она љубав, која је у срдцу младе жене живила, спусти се |
ба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она захвали дакле са нѣколико рѣчи гостољубивом домаћин |
оју плату, што јој је припадала.</p> <p>Она тако и учини.</p> <p>Тужба буде Њ. Ексцеленцији пре |
м се бијаше Ленка синоћ познала.</p> <p>Она се тргне и на час преблѣди.{S} Онда устане, прими п |
м; али је Ленка и чула и видила.</p> <p>Она погледи на архимандрита, ком је пантомима упућена б |
ица је срѣћно у Карловце утекла.</p> <p>Она је у митрополитском двору служила пре него што бија |
и противници рачунали као и она.</p> <p>Она ће доћи по плату, то су за сигурно држали.</p> <p>Д |
p> <p>Но глава јој клоне натраг.</p> <p>Она је била.... мртва.</p> <p>О. Теофану учини се, да м |
па јој пружи ону изправу натраг.</p> <p>Она је нехтеде преузети.</p> <p>„Немој тако мислити“, р |
небу и ухвати се руком за срдце.</p> <p>Она падне прѣд њега на колѣна, дигне оклопљене руке к њ |
у, који смо мало час напоменули.</p> <p>Она браћа, која су у прњавору више тако званих „затворе |
и чула, шта, јој пратиоц говори.</p> <p>Она остане хладна.{S} На више питања не даде му ни одго |
ојој ћелији, да се до бога чуло.</p> <p>Она два млађа калуђера или су се чували, или су могли в |
ни сѣли подалеко па се одмарају.</p> <p>Она одтргне своју руку, и проговори: „Ми смо далеко оти |
“</p> <p>Тетка избечи очи на њу.</p> <p>Она ју небијаше разумѣла.</p> <p>Архимандрит Партеније |
рава и садржај тога умири стару.</p> <p>Она приступи ближе; загрли нећаку и пољуби је топло.</p |
вѣт пријатељ и једне и другога!“</p> <p>Она му даде руку, и рука је изражавала пуну збиљу воље. |
аке кривице шибати и срамотити!“</p> <p>Она изрече ове рѣчи тако да о. намѣстник није мого ни н |
ад будем готов са вашим другом.“</p> <p>Она двоица стану се згледати. „Шта смо оно писали“, зап |
вори архимандрит на то старој госпоји. „Она ми је о вама говорила и казала ми је да би радо вид |
<p>„Хајдемо куварици“ рекне Митрофан; „она има сигурно обарене плећке, па ћемо се нас двоица п |
ори о. намѣстник хладно. <pb n="24" /> „Она је дошла по своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А |
. као браћа сестру свога брата.</p> <p>„Она може бити правим анђелом хранитељем нашег манастира |
е било боље, што тог било није.</p> <p>„Она се удала послѣ, и била је срѣћна у срѣћној својој п |
обрати се Ленки и њеној тетки.</p> <p>„Она госпођа што иде са домаћином, то је супруга окружно |
ати!“ придода Митрофан сигурно.</p> <p>„Она вели да ће се заклети, да је било тако“, рекне архи |
ак да видиш свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је богата“, мислио је на госпођу Ленку, |
{S} Онај, кога у свему имаш прѣд очима, онај разпети избавитељ свѣта, онај син створитеља свѣта |
ѣд очима, онај разпети избавитељ свѣта, онај син створитеља свѣта, она љубав безгранична, није |
нистраторово кад ми нож у руци опази... онај сатански глас, коим ми је повикао: сад ти хвала!{S |
с, коим ми је повикао: сад ти хвала!{S} Онај мефистов поглед, коим је нѣколико пута погледао, о |
осврћући се, кад је од мене одлазио!{S} Онај грохот пакла, којим су се остали непријатељи смѣја |
готовошћу врѣдном свакога признања.{S} Онај дан, кад су га изабрали за митрополита, завѣшта, д |
ајали та два ваљана калуђера подуже.{S} Онај један лежаше колики је дуг на поду, а онај други с |
тојатељу видило се да га нѣшто гуши.{S} Онај фатални зној удари му опет на образ, видило се јас |
ашој гимназији.{S} Као да га гледим.{S} Онај сиви самуркалпак зими, па оно модро јап.... огртач |
ави, изићи из гроба и ступи у живот.{S} Онај, кога у свему имаш прѣд очима, онај разпети избави |
аскалашно, скоро безобразно упадне овдѣ онај први млади калуђер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара |
о дисертацију, звао се Јован Суботић, а онај што је већ био доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> <p> |
ј један лежаше колики је дуг на поду, а онај други стајаше са свим глумачки о раширеним рукама |
ио јошт онај лѣпи црни калуђер с поља а онај раскалашни млад човѣк изнутра.</p> <p>Једаред дође |
ш признати, да ти браћа неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и слави, који неможе |
старијим женским особама.</p> <p>Одтуда онај жар у жељи Ленкине тетке, а одтуда бар једном стра |
дговарају.{S} Сваки нека се употрѣби за онај посао, за <pb n="346" /> кои има дара, способности |
и кад то теби остављам, онда га добија онај, кои је мени најмилији и кои је тога најдостојнији |
страни потражи.</p> <p>„Ми ћемо сад на онај мали брѣжуљак.{S} Одандѣ је неописано лѣп изглед н |
архимандрит.</p> <p>„Зашто то? “ запита онај зачуђено.</p> <p>„Нас ће на скоро разставити!“ одг |
гова, што високородни није разумѣо, шта онај говори, него да покаже да је и он језик круновине |
ава.</p> <p>„На здравље!“ проговори сад онај од млађих <pb n="156" /> калуђера, што је кваку од |
не стражаре.</p> <p>Но кад опази, да је онај сасвим миран, мирнији него икада, окуражи се, и уђ |
љем свом животу.{S} Исте године, кад је онај бал давао у манастиру, буде епископ Рајачић изабра |
не на последњем басамаку.</p> <p>Кад је онај наздрављао, чује ђак њеки шум на басамаци и баци о |
у епископу Рајачићу.</p> <p>Но нити је онај могао стари ред одржати, неимајући енержије довољн |
.</p> <p>А госпођу Пуљиницу забављао је онај други архимандрит.</p> <p>Домаћин архимандрит био |
а приповѣдим.</p> <p>„Год. 1840 имао је онај исти млади Србин докторатски дишпут из права на ун |
Видило се, да јој на корѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спорије тај сасвим прегриза. |
ез свакога духа.“</p> <p>И опет се чује онај смѣх са читавом шкалом од тонова.</p> <p>„А да шта |
едставити.{S} Више јој се пута, пречује онај паклени грохот калуђера.{S} Једва пред зору заспи. |
свога страха и бриге.</p> <p>Сад почне онај на ново.</p> <p>„А ви се ништа небојте.{S} Истина, |
иреним рукама пред врати.</p> <p>Сад се онај први полагано дигне.{S} У устајању осѣти да му је |
на варива, кад му нѣшто падне на ум, те онај час тргне кашиком од јела натраг.</p> <p>„Ко зна ј |
ње.</p> <p>Ова осѣти за времена, да ће онај да извуче столицу изпод ње, па скочи, и спасе се, |
<p>О. Теофан помисли у први мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и нехотице с |
лажи, па је чекао мирно да чује, шта ће онај да рекне.</p> <p>Настојатељ најпослѣ премучи муку, |
отворена.{S} У чизми од те ноге имађаше онај турски ножић, и онај га мало убоде.{S} И нехотице |
м столу и зграби тамо <pb n="38" /> нож онај, који је иза чизме извуко, и који бијаше тамо баци |
од те ноге имађаше онај турски ножић, и онај га мало убоде.{S} И нехотице дакле понесе му се ру |
описане и нацртане, да их може видити и онај, који нема прилике и трошка, да их у нарави види.< |
против тога, да се познати и пријатељ и онај, о којим манастир у одношају стоји, прими, и дочек |
кну ништа.</p> <p>„Јест, јест,“ настави онај. „Нељуби се само устма, него и очима, и руком... к |
а за смѣх, што ће доћи.</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе да га нема!“</p> <p>Бурно, грохотно |
<p>„Играју се цица-маце,“ придода други онај маукало.</p> <p>„Фрушкогорски светац!“ дода о. екл |
стране и рекне му: „Коно, ено вас тражи онај калуђер!“</p> <p>Печеновић се окрене и позна о.{S} |
{S} Прави гости остају три дана.{S} Али онај стари господин — показујући главом на архимандрита |
у парохијама и ученијих и отменијих али онај дух реко бих да се изгубио.</p> <p>„Стратимировиће |
азвуко, па онда овима, на једној страни онај познати кут направио.</p> <pb n="98" /> <p>Настоја |
наскоро заспи.</p> <p>Опет му се присни онај стари светитељ са миртовим вѣнцем и камилавком.</p |
errlich, herrlich</foreign>, “ одговори онај; „<foreign xml:lang="de">ich werde das Ganze zur h |
љутит.</p> <p>„Ви боље знате,“ одговори онај; „али ја ћу партију добити,“</p> <p>„Добићеш!{S} А |
тину тражи.</p> <p>„Грле се!“ проговори онај коловођа од млађих <pb n="157" /> калуђера, жмирне |
т да забодеш нос куда нетрѣба“, примѣти онај други млађи. „Погледај се само у огледалу.{S} Отек |
>„Али се увѣк ја сам пријавим“, примѣти онај.</p> <p>„То је истина, и то не сам, него са кметом |
те у глави мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, што га је зајео, и сви се стану на ново грохотом |
и кадгод је мислима својима могла дати онај правац, који њој бијаше повољан.</p> <p>Шта више љ |
ом чутуром?“</p> <p>„А ви ћете изгубити онај процес код новосадског магистрата.“</p> <p>„Шта?{S |
ѣколико година, да је злочестом управом онај пао под конкурс, што је у повѣстници наших манасти |
у пустињи и потпуној тишини...{S} Сутон онај у цркви при оно мало свѣћа, које се запаљиваше... |
татеља гдѣ пита:</p> <p>„А како се звао онај доктор адвокат, ког споменуше о.{S} Теофан и патри |
дуго спавала.{S} У сну јој се приказао онај ужасни призор из манастирске ћелије.</p> <pb n="18 |
рука крвава.</p> <p>Код њега је стојао онај прњаворац наслонивши се на убијствено оружје.</p> |
, и хаљине и персона и начин.{S} Не као онај наш у К. неочешљан, неодељан; нити гледи као свешт |
елика свечаност.</p> <p>„Сад је долазио онај млади Србин на ред.</p> <p>„Дође митрополит у свој |
тији били су најбољи црквењаци.{S} Тако онај горѣ споменути појац није у свом вѣку пропустио ни |
оносови стари дуја од остраг.</p> <p>Но онај први одтури у исто врѣме онога од кључанице силниј |
ор у ћелији у цѣлини схватио.</p> <p>Но онај га зграби за рамена, и одтури га на страну, пак са |
по завирио је кроз кључаницу то овај то онај, да види, шта се у ћелији ради.{S} Но кључ је стај |
басамаци и баци очи тамо.{S} У који пар онај чутуру принесе к устма, у тај пар опази ђак архима |
ом приликом разстали.{S} Он је био јошт онај лѣпи црни калуђер с поља а онај раскалашни млад чо |
<p>„Чудо, шта узаврѣла крв учини.{S} У онај пар отишла би у сам пако.</p> <p>„Ми неможемо бити |
ије кораком напрѣд ступио, те је тако у онај пар, кад су се шаке отца Митрофана састати имале, |
нађе се донета Амфилохијева глава баш у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два локомотива сус |
том, жандаром и процѣнитељем!“ рекне му онај.</p> <pb n="239" /> <p>„Боље ће бити, да нечекамо, |
сасвим мирно.</p> <p>„Ја!“ одговори му онај, што бијаше куцнуо.</p> <p>По гласу позна о. намѣс |
противника.</p> <p>„Бурје!“ одговори му онај.</p> <p>„Није него празно буре.{S} Учио си осам шк |
ти мени помагати, шепртљо,“ одврати му онај. „Није мени трѣбало ничије помоћи ни у другачијим |
: шта је то господине у зао час!</p> <p>Онај црномањасти чиновник примѣти ту промѣну како на ли |
као да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као водом заливен.</p> <p>Видило се, да се о |
исијарху, који је за њим стојао.</p> <p>Онај, што бија љоснуо о земљу, скочи са земље те јапаша |
е?“ питаше они други нестрпљиво.</p> <p>Онај неодговараше ништа.</p> <p>„Та шта је, море!“ пови |
а нећете на скоро видити свѣта!“</p> <p>Онај старији ђак рекне другу: „Јес’ чуо, како овај загу |
ра.{S} Увѣравам вас, биће боље!“</p> <p>Онај је само мумлао.</p> <p>Сутра дан најми управитељ д |
е баш како ваља.{S} Мајстор си!“</p> <p>Онај проговори јасним гласом једној госпођици преко аст |
на скоро зазвекетати будилник!“</p> <p>Онај шиљконоси стане око куварице скакутати и пѣвати: „ |
морало чешће у подрум по „тазе,“</p> <p>Онај ђак, кои је обично приступ у подрум имао, није мог |
дизао.</p> <p>„Ја се подижем...“</p> <p>Онај црномањасти кућегазда викне му заједљиво:</p> <p>„ |
у с драге воље,“ одговори архимандрит. „Онај кои је држао дисертацију, звао се Јован Суботић, а |
све дотлѣ приносити, док им приход бар онакав остане, какав је онда био.“</p> <p>Протођакон уз |
у корист сиротих ученика нашега народа, онако како то будеш држао за најбоље, и дај фундацији н |
ло се то, високопречестњејши господине, онако својски.{S} Господин није ципија, <pb n="115" /> |
о и очима, и руком... кадкад и ногом... онако изпод стола!“ И овај је свој виц пратио са оним с |
тако, високопречестњејши господине!{S} Онако је како сам у тужби казао.{S} Ја признајем, да ни |
фан сасвим миран и скроман, и да доиста онако мисли како је говорио, онда га опрости страже, и |
ијаше навео настојатељ, и сви приповѣде онако, као и она два прва.</p> <p>Сви су настојатеља хв |
су свѣдоци изказали, и да видите, да је онако уведено како је сваки говорио и како је било.{S} |
чбу начином кои пуну сумњу рађа да није онако било.{S} Оче аминистраторе... добро се промислите |
pb n="198" /> до сада учинили, барем не онако, како би то код срѣћнијих народа одавно били учин |
ого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити се онако, како се о том план начини.{S} Ту би имали помоћи |
черу.{S} Ид’те спавати, боље ће бити, и онако ће на скоро зазвекетати будилник!“</p> <p>Онај ши |
} Није него да му припашемо сабљу.{S} И онако изгледа та сцена, као да су ту били пијани солдат |
ђерски барјак, понесите кесу талира — и онако сви турате приходе манастирске у своје џепове — и |
не својим ножем рибати главицу купуса и онако пресну јести.</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери ве |
господар у својој кући.{S} За њега је и онако сав други свѣт затворен: зар ћемо му и саму кућу |
Ја од тебе ништа и нетражим.{S} Ти си и онако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, |
дрит.</p> <p>„Доћићу и ја с њим; имам и онако посла <pb n="161" /> у Митровици, а ваља ми се за |
својим спроводом.{S} Они су били већ и онако стари знанци.</p> <p>Одведу госте у цркву.</p> <p |
ѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А има калуђерство по себи већ задаћа, |
адзор узели, и на једном мѣсту изложили онако, како би народу пред изображеним свѣтом на углед |
е послужио.{S} Међутим ја Ћу се служити онако, како више одговара Вашој смѣрности и жељи него л |
о казао, што држим да морам по дужности онако мислити и говорити.{S} А ви кажите слободно, што |
се нарочито желило да се манастири наши онако уреде, како су уређени православни манастири буко |
ем у другој није патријарх баш изгледао онако како обично људи себи представљају главу једне цр |
учним басом; „спомињу, јест, али дакако онако фино, јест, како је по њих добро!“</p> <p>Владика |
а то вас молим да му кажете, да ја исто онако мислим као што он пише; да има у мени највѣрнију |
То рекне па загрли и цмокне стару тетку онако јуначки.</p> <p>Цѣло се друштво смѣјало из срдца. |
атору митрополије, то ћемо ми ту титулу онако писати, како из његових уста изиђе.</p> <p>Четврт |
варима усталац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сладак опет као рѣдко |
вам дајем пуну власт, да можете учинити ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно, па само да ме о св |
кујне на поље, па ходником до басамака, онда уз басамаке горе, те оним дугачким ходником к ћели |
не архимандрит. „Кад дође к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт |
банда у народу <pb n="235" /> засвира, онда добију душу ноте а народ гомилом учи.</p> <p>„Зато |
ично у своју одају подоста добра винца, онда се затворе, пећ угрију, па чашицу по чашицу, те та |
еофан страдати, ако свѣдоци вас оставе, онда ћете ви доћи у неприлику ради криве заклетве.{S} С |
, да пола сласти изгуби, ко сам путује, онда је наравно боље имати друга при свему, што духу <p |
егнути 4 коња па хајд у Руму, части се, онда у Митровицу, части се... зови сто гостију у манаст |
“</p> <p>А кад болестник стане мумлати, онда уђе брзо ђак у собицу, повуче управитеља за скут у |
оном,... кад има браће у великој кући, онда је најстарији над осталима први, и он начелствује. |
ти... пак ако свѣдоци потврде вам рѣчи, онда ће отац Теофан страдати, ако свѣдоци вас оставе, о |
foreign>?</p> <p>Кад му сусѣд изтумачи, онда рекне: „<foreign xml:lang="de">Also <pb n="238" /> |
озбиљно га слушао.{S} А кад овај сврши, онда опет као нехотице падне му поглед на настојатеља, |
асом анђелским.</p> <p>„Кад овај сврши, онда куцне митрополит арх. Гедеона у раме, и проговори |
лагати по вољи, и кад то теби остављам, онда га добија онај, кои је мени најмилији и кои је тог |
андрит Гурије. „Кад стојим ја с тетком, онда се казују свѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу |
ј да пијемо; а кад ја постанем игумном, онда ћемо и боље!“</p> <p>И опет се чује звекет чаша, и |
и твој и мој; а кад мене небудеш имао, онда си само свој.{S} Видиш дакле да нестои оно, или ба |
од других.{S} Кад му се овај приближио, онда је и сад само мумлао, али су тонови тога мумлања б |
да доиста онако мисли како је говорио, онда га опрости страже, и само наложи, да изван ограде |
Теофан види, да је овај сиромах свршио, онда се дигне од њега и обрати убијци, кои је једнако т |
љубезно.</p> <p>„Али кад буду на само, онда му каже, зашто га је звао.{S} Овај стане шепртљити |
шта ти ја знам.{S} Е, ако тако пођемо, онда ћемо формалне балове у манастирима доживити, те ће |
иде.{S} Ако ми ту вашу теорију уважимо, онда ће настојатељ моћи не само имати пријатељице, <pb |
н архимандрит Арсеније дође у манастир, онда ако ме казне бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан |
по то!{S} А ако они нестану на тај пут, онда би било од мене лудо да подадирем ствар, која се м |
обра народна; ако калуђери то признаду, онда ће кад тад доћи мајстори, који ће из тога чудноват |
ти и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај виц архимандр |
и; па кад му се каже, да наточи чутуру, онда да неда и на здравице, и тако даље.</p> <p>Овако ј |
дај па умакни.{S} Ако се сад не спасеш, онда је зло готово.“ Ово рекне о. намѣстник, узме чин н |
прави штету, а браћу као скотове држи: онда се браћа обраћају <pb n="291" /> к власти и ишту м |
itle>Љубомира у Елисијуму</title>...{S} Онда јој нема пара, што је лѣпа; баш као... као... но, |
руке, цѣлива је, и метне је у нѣдра.{S} Онда пољуби благосиљајућу руку архимандритову, метанише |
у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо тамо бити сами.{S} Дакле тетка, дајте руку, д |
> <p>Она се тргне и на час преблѣди.{S} Онда устане, прими поздрав долазећега и понуди га у дру |
ријатељи, е онда се то несмѣ трпити.{S} Онда ће такови настојатељ и на страни, у друштву, то ис |
е ваш редовни судија судио.{S} Јест.{S} Онда се нећете моћи потужити ни на што.{S} Сад ће вам г |
шуму к надничарима, који дрва, сѣку.{S} Онда им вино годи, а што их кад кад поштени људи <pb n= |
извешти мога владику на дебелу мѣру.{S} Онда отвори врата, и изпрати га са највећим пријатељств |
лугама увѣнчаној глави и породици му; — онда свѣтлом господину другом комесару барону и супрузи |
адкад и таковом светцу запалити свѣћу.“ Онда зазвони, да му ђак дође.</p> <p>Док је ђак долазио |
дкупити... седрију ћемо подплатити... а онда је код краљевске табле готов посао...{S} Него, има |
ћемо имати дан великог торжества.{S} А онда ћемо уписати име смирене прилежнице у читуљу, која |
и за кости.“ Калуђери се насмеју, па га онда <pb n="127" /> стану разговарати.{S} Млад човѣк на |
у друштву, то исто учинити, па ћемо га онда видити, како клима на коли, како губи шешире, како |
калуђер у манастир Грабовац, пак ћу га онда ја наградити.“</p> <p>И тако се сиромах Коларовић |
у руку нагло за леђа.</p> <p>„Да, па да онда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим пр |
оста трунити такова сила, каква је била онда католичка црквена управа, пак је нарочито на то мо |
штро; пређе нѣколико пута горѣ долѣ, па онда на једаред стане, метне руку на чело, дигне лице к |
порту прође једно дваред горѣ долѣ, па онда скине шешир, протре чело, и мећући опет шешир на г |
е и заложи се којим залогајем хлѣба, па онда завије у крпицу мало хлѣба и сланине, што да му бу |
вога извуче нѣколико писаних табака, па онда гледећи у њих, начне даље говорити: „Видите само.{ |
ојатељ се стане обзирати за вратима, па онда обзирући се сад на врата сад на протођакона, једва |
се мало прошеће к прозору и натраг, па онда стане пред о.{S} Теофана и запита та строго: „Шта |
ега повуче се једним кораком натраг, па онда кад види управо шта је, полети к огњишту, зграби з |
ива, него га њом мало гурне од себе, па онда избаци карту, коју је ваљало изиграти.</p> <pb n=" |
у џеп, извади мараму и убрише сузе, па онда опусти обѣ руке на крило држећи обѣма мараму, дигн |
вода, да их под државну управу узме, па онда смо на правом путу да с њима прођемо, као оно што |
брве и погледи неугодно на калуђере, па онда са највећом озбиљношћу обрати се о.{S} Теофану.</p |
носи, ни згоде, на којој да ме носе, па онда „хајд на еро браца Перо!“ те штулецни час на десно |
свуда прође по соби, свуда загледи, па онда проговори: „Можда сам и снивала!“</p> <p>„Снивала, |
кревет, па се изпава, лѣпо изтрезни, па онда одлази свѣтао од нас.{S} Нити он прави разлику изм |
стане на све стране оком изпитивати, па онда тихим гласом запита свога послужника: „Гдѣ сам ја? |
ѣшио сам.{S} Моје је било послушати, па онда правду тражити.{S} Ја сам нехотице нож на вас <pb |
иђе какав страх, а ја ћу те викнути, па онда упали свѣћу.“</p> <p>Ленка учини тако.{S} Метне св |
мѣстника.</p> <p>Архимандрит поћути, па онда почне говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Ота |
</p> <p>Адвокат је ћутао, премишљао, па онда оштро проговори: „Показаће њима Печеновић, шта је |
најпре устне на лаки осмѣх развуко, па онда овима, на једној страни онај познати кут направио. |
ће све наше ствари изићи на видѣло, па онда ће се наћи људи, који ће из тога конзеквенције изв |
Патријарх се одљути.{S} Поћути мало, па онда запита:</p> <p>„Хајде кажи ти како да набавимо ман |
добро... друштво је пак било удесно, па онда се ради.{S} Је л’ тако Крсто?“ запита првог свѣдок |
ш доста, а вама ће скоро бити добро, па онда нећемо ништа друго кувати него један дан пасуља а |
На ово уздахне честити овај калуђер, па онда настави опет мирно и тихо свој разговор овако:{S} |
>Најпре шљивовица, па за тим бермет, па онда одмах црвеника вукла се из манастирског подрума из |
.{S} Комарци најпрѣ пѣвају и угризу, па онда ћуте.“</p> <p>„И код своих — кућа!“ проспе о.{S} Т |
пку.{S} Сад хајде да тражимо плећку, па онда ћемо да читамо куварици горопадну молитву.“</p> <p |
уне чутуру.{S} Запти писмоноша рупу, па онда узме чутуру, и поднесе је под нос.</p> <p>„Хо, да |
, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда напрасно застане, и узме капу камилавку.</p> <p>У |
о од 20—40 лица, и мушких и женских, па онда удри у весеље, у многаја љета, у всја тјашкаја.{S} |
крв, и разхлади главу, <pb n="20" /> па онда пође да легне, да се мало загрије и поврати од ноћ |
гих, па га сви примамо једнако.{S} Е па онда мора и он нас <pb n="112" /> који пут послужити.{S |
а се и ми мало ненапијемо.“ То рекне па онда дигне чутуру на напитницу и стане наздрављати.</p> |
. па лѣп попа, па цифраст попа...{S} Ша онда да буде? русвај!{S} Ко да је крив!{S} Администрато |
били и сами његови присни пријатељи, е онда се то несмѣ трпити.{S} Онда ће такови настојатељ и |
казивала, да ту нема ни овце ни руна: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт запитати: мора ли т |
Ако они пођу тим путем, <pb n="55" /> е онда се морам бранити, па по што по то!{S} А ако они не |
ад мислим поћи у Букарешт...“</p> <p>„Е онда ти и нетрѣба Бечкерек и његове спахије,“ примѣти с |
аборну цркву, те со помолио Богу, па је онда сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су га пратила, |
ђак знамење, које свак разумѣ — „па је онда кадкад и лудовао и кад није ништа повуко; — најпос |
к им приход бар онакав остане, какав је онда био.“</p> <p>Протођакон узме хартије и стане их са |
редником србских нар.{S} Новина, кои је онда знаменита сила био, стојао је у врло пријатељском |
а се сањкају од 8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна мѣсечина.</p> <p>Ове се приуготови.</p> < |
ј изићи, тако да нема дефицита.{S} Није онда тако лако било дуг <pb n="260" /> на манастир нава |
,“ примѣти архимандрит Партеније, па се онда окрене Ленки, и рекне јој: „Е, мила кћери моја, вр |
озору, погледи кроз њега на поље, па се онда окрене к протођакону и проговори му: „Баш се мисли |
и други разговори, и друге пѣсме, па се онда окрене и на валцовање и на галопаду и шта ти ја зн |
постои мало тамо премишљавајући, па се онда врати калуђеру, и проговори му исто тако мирно и о |
нерали и обрштари.{S} Да виш како би се онда све у своје врѣме урадило... да виш како би рачуни |
са госпођом Пуљиницом овамо, па ћемо се онда одвезти.“</p> <p>На ово пружи руку посве пријатељс |
се нѣколико корачаја од њега, па му се онда дубоко поклони и рекне: „Хвала о. намѣстниче; сад |
черали и чашу двѣ вина попили, па су се онда око девет сати сви људи својим кућама разишли.{S} |
ново грохотом смѣјати.</p> <p>Они су се онда разумѣвали, па су се смѣјали једним мислима покрен |
многаја љета, у всја тјашкаја.{S} Ту се онда излѣгу и други разговори, и друге пѣсме, па се онд |
тирска добра у своју управу узме, па ће онда калуђери изгледати и комад хлѣба из његове руке.</ |
ти, јер ако овај умре од глади, како ће онда одговарати.{S} Даде дакле предња врата одковати и |
него један дан пасуља а други сочива! и онда ћете жељу изтѣрати!“</p> <p>„Бог из тебе проговори |
> <p>„Дођи Тодоре!“ позове га к себи, и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани избројани, и зато |
воје руке.{S} С њиме ћемо се састати, и онда ћемо можда коју и о њему проговорити.</p> <p>Од еп |
.{S} Теофан с најпунијим освѣдочењем, и онда настави: „па благо нама кад будете!“</p> <p>Еписко |
јпослѣ стане људе нападати као манит, и онда га пошљу овамо.{S} Ми смо много имали невоље док г |
штари на управу, доћиће зацѣло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између себе кољете и |
ће невини ваши прејемници одкијавати: и онда ће њихова клетва пасти на ваше гробове и душе.{S} |
лас:{S} Издржи!{S} И онда је издржао; и онда је главу подигнуо, и очи су му се к плавом небу уз |
мѣсец дана све у реду: <pb n="54" /> и онда ћемо говорити по рачуну, на нека говоре цифре.“</p |
нуо нѣки унутарњи глас:{S} Издржи!{S} И онда је издржао; и онда је главу подигнуо, и очи су му |
дух јако даровит, воља безобзирна.{S} И онда може сваки схватити, да је тај човѣк, ако је и мла |
воља остави, да му снага малакше.{S} И онда је тек несрѣћа готова.{S} Ту несрѣћу уклонити, дух |
азао, иди зовни Ацка Нерадница, па сѣди онда тамо код Крсте.“</p> <p>Дође и трећи свѣдок.{S} Пр |
огоди боме, да се мало и развесели: али онда ми њему недамо на поље, да га свѣт види, него га с |
а мислили, и зашто смо тако радили: али онда нам се чинило да је сасвим у реду.“</p> <p>„Прибел |
премда ни на кои начин разкошну.{S} Али онда трѣба од њих искати, да својој задаћи подпуно одго |
ѣме митрополисао.{S} А можда се није ни онда јошт права потрѣба изказала.</p> <p>„Али за врѣме |
м да Ће нас у брашнару затворати, а они онда чине то исто и без свакога страха и стида; нити на |
ву, и видити како манастир изгледа, пак онда сутра можете рано поћи даље.{S} И ја ћу с вама поћ |
а тетка огледала се по својој соби, пак онда се врати својој нећаки и рекне јој:</p> <p>„Да виш |
н омут хартије, стане је превртати, пак онда извуче један свезчић мањи у већу хартију завијен.{ |
рошло.</p> <p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак онда у име божје пођите.{S} Одавдѣ сте на ваши коњи за |
допуст?“ запита он мало зажмиривши, пак онда упрѣ очи у о.{S} Теофана и разрогачи их по свој ве |
Најпослѣ подпише га и поспе пѣском, пак онда се накашље, дајући знак тим да је готов.</p> <p>Вр |
У бурној сѣдници разгрѣје се јако, пак онда идући пѣшице у стан назебе, добије запалу плућа, и |
опрати архимандрита у овога ћелију, пак онда замоли, да га за вечерас остави на миру, а сутра у |
pb n="57" /> <p>Овај је ишо у салу, пак онда изишавши, јављао је високу резолуцију, по којој је |
е... да видим децизије куријалне... пак онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: |
уд... да нетроше врѣме бадава...{S} Пак онда ћемо видити, можда свега, тога неће трѣбати.{S} Им |
, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: рука руку пере... дакле, ж’ се увѣк ру |
и, или из калуђерства изступити.{S} Пак онда неиште ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то може |
чистија љубав, највећи пријатељ.{S} Пак онда морате и на то помислити.{S} Он хоће што је најбољ |
у тиквици на храсту застао.</p> <p>Пак онда сѣдне код њега и стане га тѣшити, храбрити и за см |
ај продужи се и на даље, и сврши се тек онда, кад путници дођу у двор у Карловце и с кола сиђу, |
употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја нисам послушао вашу прѣсуду: ка |
, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам желио.</p> <pb n="172" /> <p>„Ако |
у двор епископов или митрополитов само онда, кад је имао или какову милост просити или какову |
„Отац Теофан игуман?{S} То би било само онда, кад би сви настојатељи били као отац Теофан; али |
ам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити добри пријатељи...{S} Оканите се Карлова |
јој ћелији, ако је дирнете, па шта ћемо онда?{S} Ето нам на врат свима и четника и жандара, и п |
<p>„Ја сад управ ни сам незнам, шта смо онда мислили, и зашто смо тако радили: али онда нам се |
брзим погледом преко цѣлог писма, па му онда ударе сузе на очи.</p> <p>Он јој врати дану му изп |
<p>„Ово су ти годишњи приходи, који су онда завѣштани:</p> <l>Архиепископ је завѣштао годишње. |
ми недопусти?“ рекне сам себи. „Шта, ћу онда?</p> <p>Најпослѣ се домисли и рекне: „Ако он недоп |
у бити и на част служити.</p> <p>„Па ћу онда задати резиденцију за патријарха.{S} И то ће бити |
ајно мого поглед високе једне особе баш онда пасти, кад је тај просјак или осуђеник туда пролаз |
кои је оне лѣпе прилоге послала.</p> <p>Онда је била болестна.{S} Касније буде о.{S} Теофан у д |
аси њиховој правој цѣли поврате.</p> <p>Онда се нарочито желило да се манастири наши онако уред |
мах:</p> <p>„Ала је то дивота!“</p> <p>Онда га држаше напрема свѣтлости, немогоше се доста над |
p> <p>„Само тако је могло бити!“</p> <p>Онда је подуже ћутао и премишљао.{S} Напослѣдку прогово |
ајмилије чути“, прихвати о.{S} Теофан. „Онда ће изкуство В. Светости допунити празнине мога гов |
е свега задобити о.{S} Теофана.</p> <p>„Онда га ваља утврдити у његовој занешености за калуђеро |
госпођа од манастира неодбије.</p> <p>„Онда ваља сачувати манастиру магнет, кои би ју к њему п |
дошо, на ком се та улица са пијацом код ондашње варошке куће спаја, али чује гласан смѣх од „кр |
ризаца.</p> <p>„Међу нашим свештеницима ондашњег доба било је мало тако званих филозофа, кои би |
скиње.{S} Оне су праље, у баштама раде, оне купе шљиве: е па која се мало боље пашти, тој помаж |
је избавити двѣ добре душе од пропасти, оне ће изазвати живот, пун срѣће и сласти, као што глас |
м, то је супруга окружног предстојника; оне двѣ што за њима иду, то су супруге окружних и срезк |
риврѣди својим приложним крајцарама.{S} Оне празне формуле узеће народ најпослѣ за истину, те ћ |
астиру толико, колико наше женскиње.{S} Оне су праље, у баштама раде, оне купе шљиве: е па која |
<p>„Јест, ал гдѣ су ми на то новци?{S} Оне главнице, коима мислим оне монументалне заводе изве |
ом; она се с њим поносила.</p> <p>Послѣ оне болести била је увѣк слабога здравља.</p> <p>Кожа н |
пет стане крупно смѣјати.</p> <p>„Та за оне има гора и даљина јошт и највећу драж, који јој нис |
а молитва свесилном створитељу иде и за оне, који леже на одру смрти, да не могу ни устима ни с |
мѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дати трошак на ове твоје тр |
„ја теби морам дати реванж.“</p> <p>За оне кои нису патријарха Јосифа познавали, а такових већ |
директор гимназије станује, па до краја оне улице прѣко пута од магистрата, а одандѣ дуж пијаце |
н сукоб свога носа са лактом једнога од оне двојице, пљусне главом натраг, те мал неразбије нос |
ближе к столу, и посади је на једну од оне двѣ просте столице од дасака, које се ту налажаху.< |
е право и настојатељ, и црква а и народ оне цркве.{S} Ја нити сам свој, нити сам независан.“</p |
и и злочести коњи... али нити се појаве оне нове <pb n="252" /> каруце ни они халовити коњи.{S} |
<pb n="304" /> <p>Калуђер оде и доведе оне ђаке.{S} Врата се отворе и управитељ уђе.</p> <p>Не |
а у оном манастиру надгледати, у кои је оне лѣпе прилоге послала.</p> <p>Онда је била болестна. |
мфилохије опомиње нас на свога друга из оне балске ноћи, и сваки ће запитати, а шта је са о.{S} |
гуран, да тога јуристе нема, који би из оне обвезе извео за народ право, да потражи обвезане св |
га, да научи лѣпо служити.{S} Ја сам из оне школе, која је на то много држала, да свештеник лѣп |
вала је, да је она била обергошћа.{S} И оне су друге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше |
даље: како се убо у ногу, нож тргнуо и оне разтѣрао.</p> <p> <foreign xml:lang="la">Conatus ho |
дивнога знанца и између живота и смрти оне тројице, које сахранисмо.</p> <p>Сваки ће се читате |
приправити учитељи из калуђера, шиљући оне, кои на што позива покажу, да се у дотичним вишим з |
то новци?{S} Оне главнице, коима мислим оне монументалне заводе извести, налазе се у народном ф |
лаве.</p> <p>„Манастир је улио Мушицком оне пѣсме, које су га у звѣзде дигнуле.</p> <pb n="173" |
>Кад се ово све уреди, преда протођакон оне папире, које бијаше добио од архимандрита, овоме на |
> <p>„Калуђерство је довело Доситија до оне славе.</p> <p>„Манастир је улио Мушицком оне пѣсме, |
ити.</p> <p>Глас, којим је он изговорио оне рѣчи: „Какве дијурне?“ поглед, којим је администрат |
“ запита он даље.</p> <p>„Ни с ове ни с оне стране“ одговори стара; „ја нисам до сад била ни у |
чисто вући о.{S} Теофана на путовање у оне дивне скоро митичке горе.</p> <p>Приправи се дакле |
ољити.{S} Ја те љубим још већма, него у оне дане луде младости; врѣме је моју страст само оснаж |
е највећма украшена.{S} Из ње се ишло у оне друге.</p> <p>Госпођа Пуљиница каже другима лаку но |
ѣ је патријарх изнео на прво варијацију оне старе хусарске врбонке: „Хајде браћо у катане, на г |
друкчије.{S} Но да се вратимо разговору оне двоице.</p> <p>„Будући доктор замоли митрополита Ст |
да прне у своју небесну висину.</p> <p>Оне године кад се о.{S} Теофан намѣстниковања посве опр |
ај имао је ипак једну послѣдицу.</p> <p>Оне се непробуде рано.{S} Већ је било 8 сати, кад су оч |
ћан пут желим!{S} И држите рѣч!“</p> <p>Оне му се захвале на доброти, и одкасају оштро у село и |
ослѣдње рѣчи Ленкине пробудише очевидно онесвѣшћену душу о.{S} Теофана.{S} Он дигне очи к небу |
етио.{S} Тражио си обрану код старијих, они су те упустили... неразумѣше те, непојмише те, слом |
то нису чули, и оно, што нису видили... они су у стању сами себе ножем зарезати и казати, да са |
резати и казати, да сам ја то учинио... они су у стању... у стању...{S} Шта су у стању... у ста |
и јуридички пацијенти су као и медички; они мисле да морају казати и најмању маленкост.</p> <p> |
и, него живо повиче: „О тога се небоим; они ће све потврдити, ја сам већ са свима наредио.“</p> |
дода: „И доћиће ови, те јошт како радо; они су данас сви код куће, и чекају само, да се позову. |
; зовните само наше изврстније људе.{S} Они ће вам све доказима потврдити и цифрама утемељити.{ |
ма разстали!“ придода она и уздахне.{S} Они су заједно одрастли, и одтуда долази ово повѣрљиво |
ошт једанпут толико каматама добили.{S} Они који би били давали неби ни осѣтили, а црква и наро |
ћи трећи крстонсац својим спроводом.{S} Они су били већ и онако стари знанци.</p> <p>Одведу гос |
им, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, који су помрли, а нису свога завѣта изпунили, спре |
живота у свештенству и калуђерству.{S} Они ударе на прѣчаге духовног развитка; ови на прѣчаге |
и најмилије, једино што желити могу.{S} Они ће сами најбоље настојати, да те жива направе мртви |
манастирским из „сословија“ издану.{S} Они се сви слажу да обавим тај шут, и изјављују, да ће |
ликим „метанијем“, дигну се с патоса, а они стари ступише у собу.</p> <p>Сви сад ударише у грох |
на, што сте ви на оца Теофана донели, а они одрекоше свѣдочбу начином кои пуну сумњу рађа да ни |
и нам да Ће нас у брашнару затворати, а они онда чине то исто и без свакога страха и стида; нит |
ди, па кад добију мукте да се напију, а они незнаду, шта је доста.{S} А господин није ципија; и |
е црква... прѣти нам нова Гоморра!{S} А они о том у тужби ништа и неспомињу?“</p> <p>„Спомињу“, |
Пуштају калуђере, да раде ко шта хоће;а они харче манастирско имање.“</p> <p>Ово изговори он ти |
варити, ако све непоруши, чим и од чега они живе, и јесу.{S} Неће нико ни запитати, куда си, ак |
екне овај, тргнувши се. „Како то?{S} Та они су мени тврдо казали, да хоће!“</p> <p>„Ми смо њих |
и... а дилетанти су најопаснији.{S} Све они знаду најбоље, а све знаду наопако.{S} Ти мислиш, д |
а глад утолим.“</p> <p>„Нема!“ одговоре они сасвим простодушно. „Дајте људи хлѣба, јер ћу, тако |
у је вѣштину радо награђивала, па су се они смѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он је ст |
или.{S} Само јесте л’ ви сигурни, да ће они све потврдити, што сте ви рекли....“</p> <p>Настоја |
</p> <pb n="154" /> <p>„Шта је?“ питаше они други нестрпљиво.</p> <p>Онај неодговараше ништа.</ |
га немамо само зато, што не одговорише они <pb n="124" /> својој обвези, који ју на себе узеше |
тало.</p> <p>Протече нѣколико часова, и они стојаше као слике од камена изрезане.</p> <p>Међу т |
уком кључаницу боље: врата се отворе, и они обоица падну у собу на колѣна, и учине дубоко метан |
и они, који су приличан глас имали, а и они, кои су само крештали.{S} Та његовом се високородиј |
е повода другим нашим манастирима, да и они себи такав драги камен набаве.</p> <p>Што више, бил |
ли, али су му ипак мисли погодили, па и они повичу: „Свему је он крив!“</p> <p>„Је ли?“ запита |
огаја лѣта, у које пристану сви гости и они, који су приличан глас имали, а и они, кои су само |
и просвѣтио.</p> <p>У тај мах познаду и они висину о.{S} Теофана.</p> <p>Предику је говорио дво |
жи о.{S} Теофан, „имали би долазити сви они прости калуђери, кои покажу, да имају природни дар |
ди и нехотице гдѣ је друго друштво, али они сѣли подалеко па се одмарају.</p> <p>Она одтргне св |
ли поред гимназије и филозофију.{S} Али они најпростији били су најбољи црквењаци.{S} Тако онај |
стекли... већ су ми пред очима стајали они синови народа мога, који се неимадоше одкуда учити, |
ојаве оне нове <pb n="252" /> каруце ни они халовити коњи.{S} Очекивање је блѣдило све више; но |
манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он од к |
>Ови су му нѣкако на ближе стојали него они други, јер му се горе Рил и Витош чинише нѣкако као |
} Боље ће бити, да и не задирем.{S} Ако они пођу тим путем, <pb n="55" /> е онда се морам брани |
орам бранити, па по што по то!{S} А ако они нестану на тај пут, онда би било од мене лудо да по |
е њега стоје људи, који држе да су само они избраници сина Божијег, а друга тако звана браћа, д |
амо његове руке.{S} Што он заповѣди, то они морају извршити, па ћуткац!“</p> <p>„Добро, добро,“ |
ња братије, док комисија недође.{S} Јер они могу мене дотле и утаманити, а то неби било право.{ |
ити допуст.“</p> <p>„Па нека ти га даду они!“ примѣти патријарх поругљиво дајући руком знак, да |
да заборави на ону ужасну сцену, кад су они калуђери у ћелију о.{S} Теофана хрупили, никада јој |
е.{S} То није роман по моди, као што су они твои, како се оно зову? „Христо Монте“ —</p> <p>„<t |
тој намѣри баш највише стајаше на путу они, који позвани бијаху да с њим заједно раде, да се и |
колѣна, и учине дубоко метаније.</p> <p>Они старији виде сад занимљиву сцену прѣд <pb n="155" / |
а поље и упути се својој ћелији.</p> <p>Они други пођу за њим, и стану га нудити да иде у брашн |
ану се на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Они су се онда разумѣвали, па су се смѣјали једним мисл |
други, немили и нечекани гости.</p> <p>Они, кои бијаху хрупили у собу са великим „метанијем“, |
али као увоштен чизмарски фонал.</p> <p>Они други стану се на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Они |
ла ножица, за коју је привезано.</p> <p>Они су дознали, да је млада лѣпа госпа ушла у ћелију от |
кола и оде и он у свој манастир.</p> <p>Они остали буду весели до полноћи.</p> <p>Прњаворци и с |
тимице или нехотице, него да ће он њега оним ватраљем одалачити, па ма га послѣ на колѣни за оп |
огрѣшили, ви сте показали, да тежите за оним узором, за којим сваки калуђер ваља да тежи.{S} Ос |
од стола!“ И овај је свој виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ квалификовали.</p> < |
намѣстник, како два слуге на коњи јуре оним истим путем, којим бијаше отишла куварица.</p> <p> |
до басамака, онда уз басамаке горе, те оним дугачким ходником к ћелијама, док недојури до свој |
одредите им пословање, које одговара и оним духовима у народу, што траже не само да се прихран |
/p> <p>Уз ово се смѣјао опет чудноватим оним његовим смѣјом.{S} Најбоље је у таковом случају ћу |
ило.{S} Овај би завод добијао покриће у оним трошковима, које и данас имамо подносити за богосл |
На што узме тетку изпод руке и пође за онима.</p> <p>„А ми ћемо за њима као стари пријатељи,“ |
многима од наших људи, говорио сам и са онима, кои су најжешћи: али на моју душу нисам чуо ни ј |
анастира, него би се ова морала предати онима из чланова манастирских, кои су до смрти за манас |
а, али што није у реду, шкодило је увѣк онима највише, који су против реда што чинили.{S} А нај |
ку пере... дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. оних људи, кои пљене и продају и пишу платежне налоге м |
ине 1870, послѣ 30 година надошло би од оних првих прилога 285.600 Ф. а од ових других 347.830 |
уд све посапиње, него што ћу се дати од оних злотвора без сваке кривице шибати и срамотити!“</p |
се грозно осрамотили.“</p> <p>Један од оних млађих стисне устне, набере чело, и искриви очи: „ |
на свирка чисто диже ноге на играње код оних, кои радо плѣшу: тако и красни овај мај стане чист |
инском нѣдру приобштити, повѣрити, и из оних уста укрѣпљење, одобрење, прѣсуду чути, кроз која |
егова остала је на сва времена у памети оних који су га видили.</p> <p>Осим њега читали су моли |
?“</p> <p>Протођакон одговори: „Садржај оних саборских списа од године 1790, што сте ми их прио |
„Њих је калуђерство, њих је манастир до оних висина довео.</p> <p>„Но све су ово висине славе, |
у закутак.</p> <p>„Де, држте се ви само оних правила, која су начинили другачији људи, него што |
не о.{S} Теофан и прекрсти се побожно. „Оних 6. година, што сам под његовом руком калуђеровао, |
Погледајте само каква је то красота!{S} Оно вам је тамо Авала, недалеко од Београда, ово је рав |
ких политичних и порезних чиновника.{S} Оно је грофица Бутлер удата бароница Сајфертиц, а она д |
ам његово писмо више пута прочитала.{S} Оно је огледало његове душе, а то огледало показује изв |
ни Срѣм, у ком нема стопе неурађене.{S} Оно тамо на десно јесу Босанска брда, Цер, колѣвка Поце |
ти! — А ако већ неможете дуже остати, а оно допустите, да вас одвезем бар у манастир К...{S} Та |
о почне, па му хоће да пође за руком, а оно се само од себе развија; а кад се што почне, па пре |
да поступам с вама са свим по закону, а оно ви, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче Амфилохиј |
људи зову Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друго име.“</p> <p>„Е, Крстоношићу, би л’ ти знао, |
и набрајаш све мале школице за ово и за оно; али ја хоћу да установим универзитет <pb n="350" / |
кастерија, те да се тамо приправљају за оно, што имају бити за управитеље цркве и црквених заве |
S} Говорило се, да му је та калафа била оно, што је садашњим банкијерима вертхајмова каса.</p> |
обуди, наравно да јој је прва мисо била оно, што јој се синоћ догодило.</p> <p>„Право је имао Т |
трѣба трпити или нападати, калуђер ваља оно да избере.{S} Признајем дакле да сам погрѣшио и као |
кућа; — а нико тако неприкрива у кућама оно, што ваља да је тајна, као чуваркућа.{S} За то се и |
ђеру нож!{S} Зар он неможе гризти зубма оно мало хлѣба, што понесе у шуму.{S} Није него да му п |
управо мислите.“</p> <p>„На што?{S} На оно што се нас калуђера понајближе тиче,“ одговори прот |
.{S} Јест.{S} А хоћете л’ се заклети на оно, што сте на о.{S} Теофана казали?</p> <p>„Ја хоћу“, |
p>Од то доба пазио је врло позорљиво на оно што се око њега збива.{S} Осми дан спреми све што м |
тратор. „Недостои се теби, да сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си гр |
ајближе тиче,“ одговори протођакон. „На оно, што су се владике и манастири сваке године на наро |
едим.{S} Онај сиви самуркалпак зими, па оно модро јап.... огртач, хоћу да кажем шлифер са 7. ја |
кои је поваљен лежао, извади крпицу са оно мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на |
.</p> <p>„Незнамо!“</p> <p>Прошло је од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гл |
озвати, па да ћете нас питати, какав је оно био бал у манастиру ових месојеђа?</p> <p>„„Добро д |
авила, као нечастиви од крста.{S} То је оно право; у том грму лежи зец!“ –</p> <p>„Ваша светост |
т на дан врата на часак отворила, те се оно изнело, што за човѣчји стан најмање приличи, и нѣшт |
н по моди, као што су они твои, како се оно зову? „Христо Монте“ —</p> <p>„<title>Монте Христо< |
о парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљаде |
ма свим дражестима и тѣла и духа бијаше оно, што зид бобу.</p> <p>Било је часова, у коима није |
“ запита патријарх, кои обично нечујаше оно, што му небѣше по вољи.</p> <p>„Све!“</p> <p>„Е, св |
видим могу рећи и оно, што нису чули, и оно, што нису видили... они су у стању сами себе ножем |
љем реду.{S} Сва бурад запечаћена.{S} И оно буре, из ког је ваљало дати шљивовицу, бијаше запеч |
а казати, а казао је и оно, што трѣба и оно што је мого прећутати.{S} Али јуридички пацијенти с |
дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало смока, што бијаше том приликом за се понео, да |
е држао да му ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно што је мого прећутати.{S} Али јури |
уо... а ти људи, како видим могу рећи и оно, што нису чули, и оно, што нису видили... они су у |
в, и зато се удали, да изнађе и обиљежи оно нѣколико стромова што му је јошт трѣбало.</p> <pb n |
ли... али незнамо је ли му било по вољи оно, што су о балу казали.{S} Тужба је ту била подпуно |
које су му сасвим нове биле, те није ни оно разумѣо, што би иначе мого по граматичком смислу зн |
си само свој.{S} Видиш дакле да нестои оно, или барем да неће довѣка стојати, да ниси нити сво |
ној тишини...{S} Сутон онај у цркви при оно мало свѣћа, које се запаљиваше... анђеоски гласови |
вода, јест, па ће лакше бити прегорѣти оно, што се пропустило и није се учинило.{S} Али ми ево |
гога побудим, да ме зажалите.{S} Ја сам оно казао, што држим да морам по дужности онако мислити |
министраторе, немојте тако.{S} Ја нисам оно говорио, да вас или кога другога побудим, да ме заж |
.</p> <p>Услѣд тога покупи о.{S} Теофан оно мало ствари, што их је имао, сѣдне на манастирска к |
дух у о.{S} Теофану сасвим спариле, као оно што спарава биље мраз или превелика препека.</p> <p |
кону Никанору нѣка мѣста приобштио, као оно гдѣ се каже, да се манастирски ред има у миру и тиш |
о на правом путу да с њима прођемо, као оно што смо прошли са манастирским и црквеним сребром.“ |
тратимировића: и колико је традиција до оно доба донела, ми смо год. 1830. јошт слушали, да су |
на краће да изведемо, и тако ћемо само оно споменути, што је најнужније, <pb n="136" /> да се |
>Она двоица стану се згледати. „Шта смо оно писали“, запита Митрофан тихо свога друга.</p> <p>„ |
ботанике прешо, и у зоологију ушо, јер оно, што ми се чинило да је буква, није дрво, него живо |
да је у мислима опетовао по десети пут оно, што је смислио Екселенцији казати; и за то је имао |
ом и данас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је би |
ила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка се уда и оде са |
и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био између других адвоката и Печеновић.</p> < |
S} Теофан ни мотрио на своје калуђере у оно доба кад су били остављени да за себе живе.</p> <p> |
ства регенерира, то није чудо, јер се у оно врѣме потрѣба тога јоште није осѣћала.</p> <p>„Ако |
е то учинио, као што бијаше то обичај у оно врѣме.</p> <p>Патријарх изјави, да он Коларовића не |
на то воље.</p> <p>„Станковић је био у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код митро |
олитску умноже, у коју је приступ био у оно врѣме отворен само митрополитском секретару, и двор |
шом калуђер.</p> <p>„Један од чувених у оно врѣме младих људи, коме је Станковић велики пријате |
!“ одговори администратор у бѣснилу, (У оно врѣме казнили су мушке кривце штапом, женске овде с |
ста, која и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣме био је друштвени живот у Н. Саду у највећем ц |
итаоци знаду управо, ко је то.</p> <p>У оно врѣме био је србски митрополит у Карловци једини, к |
о оправљао за велике послове.</p> <p>„У оно врѣме био је на Печујском лицеју врло чувен млад Ср |
примѣти тетка достојанствено. „Друга су оно времена била.{S} Нисам се усудила ни проговорити ка |
ињено по заповѣсти. —</p> <p>„Ако пишеш оно друго, што си од мене чуо, забилѣжи и ово; из тога |
рѣсти, и трѣсућим се гласом проговори: „Оно пакостно, злобно, ђаволско смѣшење администраторово |
ио је безпрепорно најбољи од свих наших оновремених епископа: али је имао чудноватости у понаша |
поцрпили су такођер своје умѣтности из оновременог извора.</p> <p>„Нарочито су се тога ради сл |
архимандрит био је архимандрит Гурије; оног старијег архимандрита представи домаћин као архима |
љубав к црквеном пѣнију у народ.{S} Из оног времена долази, да наши људи још и данас црквене с |
ум, па му налиј“ ту чутуру шљивовице из оног бурета, знаш!“ Овде учини архимандрит руком знак, |
да јој доиста ваља ићи.{S} Послѣ свега онога, што је проживила у послѣдњем часу, појави јој се |
прављене твом срдцу и савѣсти: нити има онога на свѣту, ко би ти у напред мого казати, да ћеш с |
тиче:само су му једине очи прелазиле на онога, кои је управо што говорио.</p> <p>Ове архимандри |
еве; а уживање спада на калуђере или на онога, кога дотична власт постави, да води бригу и о им |
једне стране није се дала побити истина онога, што му је о његовом досадањем животу говорила.{S |
ан корак иду за њим, па је турао натраг онога, кои се усудио пред њега или уз њега ићи.</p> <pb |
а да крене, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи као пред сунцем мра |
/p> <p>Но онај први одтури у исто врѣме онога од кључанице силније на страну, да се смомитља на |
промислио, шта се све може изсукати из онога, што њему наврије да учини.</p> <p>„Он је дакле т |
о је на ову држао, то нам је познато из онога, што смо о њему мало прије чули.</p> <p>Други кал |
о гласа дужности убио би себе и овога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону сироту жену.</p> < |
мало сам себе за навѣк неубих и овога и онога свѣта!{S} Хоћу, спаситељу; увѣк ћу на тебе мислит |
сте вас <pb n="205" /> двоје, уздиже и онога, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше рѣчи вѣрно изпору |
ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О. Теофан прик |
.{S} Био је дакле углађенији него многи онога времена.</p> <p>О. Теофан познавао је Варнаву, и |
ожухар; поштен човѣк, али као наши људи онога времена, врло гиздав са свога имућства.{S} Он је |
би било, кад се неби мого ни опоменути онога, што сам овдѣ претрпио.{S} Но кад бити неможе, сл |
јне, нов му се живот отвори.{S} Пупољак онога небескога цвѣта, о ком смо мало више говорили, ра |
мој манастир за администратора на ново онога старога, кои се хвалио, да је нѣким и нѣким своји |
ц Митрофан мишљаше да ће куварица преко онога из собе изкочити, па разшири руке, да је заустави |
т, те ћеш и ти подпуно схватити моменат онога, што ћу ти даље да кажем.</p> <p>„Бечка влада рад |
о се бој између народа и клира о упливу онога у црквену управу.</p> <p>Повѣстнички моменат у ов |
та Амфилохијева глава баш у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два локомотива сусрѣсти имала. |
ао и учио... већ сам се унапрѣд радовао оној душевној утѣхи, коју је болан, тужан, несрѣћан, по |
сти.{S} И нож сам потрго, и можда сам у оној фурији и реко коју непаметну: али <pb n="97" /> ни |
из манастира, и морали смо је послѣ са онолико хуке буке по прњавору и селу тражити!“</p> <p>О |
,“ Ово рекне, па приступи столу, одброи онолико, колико је плата куваричина износила, и даде јо |
</p> <p>Архимандрит продужи: „Ко незна, оном морамо казати.{S} Дакле чујте оче Митрофане“.{S} Н |
тућа, за коју је држао, да ће се тек на оном другом свѣту моћи видити, а на овом никада.{S} Он |
м у манастир Раваницу, а управа се даде оном истом, од кога бијаше на мене прешла.</p> <p>— — „ |
слабо проминѣо за 10 година, како су се оном приликом разстали.{S} Он је био јошт онај лѣпи црн |
постави на десну страну.{S} Затим оде к оном учитељу пѣнија, одведе га к истој налоњи, и постав |
е, јер ћете се на рѣчи заклети, а тешко оном, ко се криво закуне, јест.{S} Излазите оче Амфилох |
азију „конвикт“ и „благодѣјаније“!{S} У оном се давала кошта за малу новчану накнаду, у овом по |
а Ленка свога драгог брата није могла у оном манастиру надгледати, у кои је оне лѣпе прилоге по |
за главу, која би се међу њима нашла у оном моменту, кад им се ваљало састати.</p> <p>На несрѣ |
/p> <p>Но госпођа је била баш тај дан у оном расположењу, које напрема свим дражестима и тѣла и |
остивѣјши Архипастиру!</p> <p>По смислу оном,... кад има браће у великој кући, онда је најстари |
вога вечитога нема. „Господин је продао ономад послѣдње буре вина, да може нужна срѣдства за хр |
и уста шаком од другог друштва, и рекне ономе: „Ћт’ бабо!{S} Што се намећеш као сочиво на божић |
и ту идеализовало неослабљено сѣћање на ону незаборављиву сцену у манастирској ћелији, често и |
је.{S} Колико се трудила да заборави на ону ужасну сцену, кад су они калуђери у ћелију о.{S} Те |
и другу пѣсму, која је звонила налик на ону прву, <pb n="17" /> али је други садржај имала.{S} |
ри на то архимандрит. „Сад сѣди тамо на ону столицу, ал повичи најпре на врата да уђе Митар Опа |
абор да владике и манастири сами одреде ону своту, којом ће годишње на учевна заведенија, семин |
вога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону сироту жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење живе сарани |
<p>Извади из мантије и метне на храст и ону тиквицу с вином, коју бијаше за тај ручак понео.</p |
спаса код капута.</p> <p>„А знате л’ ви ону причу о јежу?{S} А?{S} Увуците само капут у манасти |
право него ја!“ Ово рекне, па јој пружи ону изправу натраг.</p> <p>Она је нехтеде преузети.</p> |
<pb n="148" /> се живога Бога, неубијај ону која те љуби више него самога Бога...“</p> <p>Ту за |
ѣчник прими га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је био болестник у сасви |
је дане као човѣк.{S} Али је јако тѣлом опадао.</p> <p>„Један дан, као да је о себи мислио, про |
ест.{S} Али ако стане спољашност добара опадати, ако унутарњост манастирска буде показивала, да |
а, почеше нѣки куће запуштати.{S} Цркве опадоше, кровови манастирски добише прозоре, који им не |
ти лов у риту.{S} Но кад буду на мѣсту, опазе, да нема ловачких паса.{S} У највећој својој нево |
су нѣшто занимљиво говорили.</p> <p>Кад опазе госпођу са о.{S} Теофаном и архимандритом, ступе |
хаљини код прозора.</p> <p>Кад ју тетка опази обрадује се.</p> <p>Веселим дакле гласом поздрави |
амѣстнику.</p> <p>Но будно око стражара опази је, и таки јави господину, да је птица у клот улѣ |
, на коима ова почиваше.</p> <p>Ова кад опази калуђере и њихова пакостна, лица, отрѣзни се од с |
рати за оружане стражаре.</p> <p>Но кад опази, да је онај сасвим миран, мирнији него икада, оку |
шење администраторово кад ми нож у руци опази... онај сатански глас, коим ми је повикао: сад ти |
она бијаше опрла из нутра.{S} Међу тим опази он кључ у врати: закључа дакле брже собу, и пович |
, кад хоће на што да скочи.{S} Али како опази ђака, тргне натраг, и само се окрене к зиду.</p> |
онај чутуру принесе к устма, у тај пар опази ђак архимандрита.</p> <p>Мал’ га неудари капља. „ |
рѣв, квара нечине.{S} Свој турски ножић опази на столу, јер га је куварица јуче тамо била остав |
о и епископ Хранислав, и ми смо тај дух опазили већ и у разговору са о.{S} Теофаном.</p> <p>Мит |
из манастира отићи, те је неће нико ни опазити, а камо ли злоставити.</p> <p>Тако је и учинила |
а ви немате ништа са мном као вѣтар са опаклијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣшио, а не честњејшем |
бучени са намазаном косом и ременима на опанци.</p> <p>Старији људи и жене посѣдали у гомилама |
ал повичи најпре на врата да уђе Митар Опарушић.“</p> <p>„Опарушић?“ запита Крста мислећи се, |
а врата да уђе Митар Опарушић.“</p> <p>„Опарушић?“ запита Крста мислећи се, ко би то био. „Аха, |
ламти: она се разболи, и болест је била опасна.</p> <p>Трајало је дуго времена, и Ленка немогаш |
народа; влада се повуче натраг.</p> <p>„Опасни облак са своим смртоносним муњама и громовима пр |
а сестра.{S} Она је била дуго болестна; опасно болестна; но сад је изван опасности, и опоравља |
ме буде казнила.{S} Али није тако било опасно, нити је на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта је и |
ијом помоћу прешо.</p> <p>„Ти си био на опасном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и ти |
рацију.{S} Кров зданија западњег у врло опасном стању; штала да падне.{S} За храну куће нигдѣ н |
ла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а опасност снагу човѣка.</p> <p>„Послѣ те сјајне побѣде м |
бијаше чисто задовољна, да је избѣгнула опасност, која се могла лако у погибељ претворити.{S} Н |
.{S} Међутим будите увѣрени, да никакве опасности нема.{S} Овдѣ ће то само бити доказ, да је го |
естна; опасно болестна; но сад је изван опасности, и опоравља се.“</p> <p>„Хвала Богу,“ прогово |
естњејши господине, гледајте да што пре опаше појас игумански, баш га је заслужио.“</p> <p>„Доб |
остију у манастир, части се... а игумни опашу двѣ педи широк црвен појас, па разкопчају горњу м |
д је узимао, да му артиљерија с успѣхом оперира.</p> <p>По гдѣкоја зрака у очима пратиоца дирне |
ти сасвим сходно чину и мѣсту дотирају, опет ће манастирски биџе боље проћи, него да им се упра |
да се врата од предње собе отварају.{S} Опет сѣдне и слухти; но није ништа.</p> <p>Потрајало је |
тако други дан код мог сусѣда, а послѣ опет редом код других, па га сви примамо једнако.{S} Е |
ривштици народну школу устроио, а послѣ опет у самом манастиру Рилском, гдѣ је и свој велики бу |
но га слушао.{S} А кад овај сврши, онда опет као нехотице падне му поглед на настојатеља, али с |
ти... три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити добри пријатељи...{S} Оканите се Карловаца... |
стне, набере чело, и искриви очи: „А ја опет велим, биће ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш опе |
омаже, да оправи и углади кућу, другима опет даде или лѣпе мараме, или ципеле и црвене чарапе и |
ићете и манастирску трапезарију.{S} Она опет садржи велику хисторијску слику и заступа прошлост |
нѣшто пукнуло; сад нѣшто кврцнуло, сад опет шушнуло.</p> <p>Дигне главу, напне уши: ничега нем |
утсву настојатеља манастира Јазка а сад опет удову манастиру као најстарији начелствује, и прот |
стник уздахне, окрене се на пети, и оде опет у своју ћелију.</p> <p>Ту је застао јоште куварицу |
јој освети задовоље“</p> <p>На ово пође опет по соби и стане у мислима понављати, шта је било.{ |
остинској соби.</head> <p>Код вечере је опет архимандрит домаћин био разкалашно весео.{S} Ту се |
другим добру рекне.</p> <p>Мушку нам је опет дѣцу учио о.{S} Теофан у манастирској школи читати |
ени руку; госпођо Ленка, да ћете и мене опет посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г |
> <p>„Него знаш како ми се чини“, рекне опет архимандрит Гурије. „Кад стојим ја с тетком, онда |
чне; пѣвање тропара зазуи а банда почне опет многаја лѣта.</p> <p>Ово неспоразумљење уроди нара |
ас подпуно разумѣти, кад рекнемо, да се опет љубав жене у њеним прсима разгоре, и да јој се у с |
те и он крај ње сѣдне.</p> <p>Ленка се опет повезе са госпођом Пуљиницом на свои коли.{S} Она |
гомиле од дуката.“</p> <p>Подворница се опет закикоће. „Е, нисмо ми научене на дукате.{S} Ја би |
мој анђео хранитељ.“</p> <p>Сад јој се опет појави пред очима она ужаса пуна сцена.</p> <p>Стр |
а је умро: „Незнамо!“</p> <p>А да ли ће опет доћи?</p> <p>„Незнамо!“</p> <pb n="361" /> <p>Наши |
!“</p> <p>И опет се чује звекет чаша, и опет рецитатив и арија од „господи помилуј.“</p> <p>Пил |
скоро отворити?“ рекне о.{S} Теофан, и опет нехотице изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да |
метанише, пољуби архимандрита у руку, и опет метанише.</p> <p>„Ништа, ништа,“ проговори му овај |
о је на скоро за тим и барон Орци.{S} И опет велика свечаност.</p> <p>„Сад је долазио онај млад |
куд долазиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти!“ И опет је загрли и изљуби.</p> <p>„И боље је,“ примѣти јо |
>При цѣливању свете иконе метне Ленка и опет 12 дуката у тас, које је и овдѣ игуман у своју сах |
хладнога разума помогне, да сам себе и опет подпуно у своју власт добије.{S} Што је прошастог |
ла за гору и даљину.</p> <p>На ово се и опет стане крупно смѣјати.</p> <p>„Та за оне има гора и |
се појави друга провидна дружина, али и опет лѣпотом дивна, милином бајна!...</p> <p>На сваки н |
ане у постељи.</p> <p>Код ње су „били и опет њени најмилији, <pb n="319" /> брат и тетка.{S} Пр |
отровних ножева сачувала.{S} Хвала ти и опет!{S} Хвала!“</p> <p>На то разшири руке, и с очима п |
дно, успѣха имати, <pb n="295" /> пак и опет сваки дан сваки час наилазити на запрѣке, интриге, |
оим управљати неумѣмо.{S} За то велим и опет: сазовите сабор!“</p> <p>Овако је гласио одговор о |
трина тестамента.</head> <p>Овдѣ ћемо и опет да се састанемо са једним старим знанцем, пак и са |
нећу никад бити митрополитом, ја бих и опет отишо у калуђере.{S} А ти изпитај себе, пак чини к |
естницу као да ће да ју угуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу најлѣпши и најмилији.</p> < |
ем игумном, онда ћемо и боље!“</p> <p>И опет се чује звекет чаша, и опет рецитатив и арија од „ |
аву, коју је заслужио ко ико!“</p> <p>И опет принесе чутуру к устима.</p> <p>Архимандрит се поб |
го са живим без свакога духа.“</p> <p>И опет се чује онај смѣх са читавом шкалом од тонова.</p> |
е честити овај калуђер, па онда настави опет мирно и тихо свој разговор овако:{S} Јест.{S} Ми в |
"de">Hoch!{S} Hoch</foreign>.!“ а други опет „Живио!</p> <p>Живио!“, те се од тропара чујаше вр |
За год. 1842 будем по дворској комисији опет за намѣстника преко воље администраторове потврђен |
ичним дѣлом баве, к њиховој правој цѣли опет поврате, да се њима принадлежећа добра јавном наро |
њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си опет стару кожу навуко.“</p> <p>„Е, господару,“ одговор |
онда скине шешир, протре чело, и мећући опет шешир на главу проговори: „Од адвоката нема ништа! |
ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сладак опет као рѣдко ко.</p> <p>Промуклим гласом проговори: „ |
о људма све утврдио.“</p> <p>Протођакон опет нѣшто проговори кроз зубе; али то нечује нити архи |
тима ове куће.“</p> <p>Уз ово се смѣјао опет чудноватим оним његовим смѣјом.{S} Најбоље је у та |
а као украшена невѣста.</p> <p>— — „Ево опет срѣће изненада.{S} Ту ми заслугу призна и настојат |
у њих, па нисам смѣо псовати; а сад смо опет од њих далеко, па може поднети.“</p> <p>Сад тек сх |
ледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час опет мало задрѣмала.</p> <p>Сад хрупе два млада калуђер |
ђа, само данас у манастиру, а други пут опет у ракиџијници код Крсте Муцала, или у подруму код |
ије имао је право.{S} За један сат дођу опет троје каруце и довезу 7—8 мужкараца и старијих и в |
што гуши.{S} Онај фатални зној удари му опет на образ, видило се јасно, у чему је ствар.</p> <p |
, и ђак изнесе празну чинију, кад по њу опет дође.</p> <p>Дође вече и ноћ.{S} Стража се пред ње |
ароду сте чинили много, али цркви“ — ту опет ућути.</p> <p>„Но! али цркви?{S} Говори!{S} Мени ј |
</p> <p>— — „Ево ме у манастиру Раковцу опет као намѣстника по налогу консисторијалном.{S} Увед |
ѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле са |
и до сутра пречекати?“ запита патријарх опет из другог тона.</p> <p>„Могу доћи и сутра ако тако |
биће ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш опет да забодеш нос куда нетрѣба“, примѣти онај други м |
у тврду постељу и наскоро заспи.</p> <p>Опет му се присни онај стари светитељ са миртовим вѣнце |
!</p> <p>Тако је подуже трајало.</p> <p>Опет нѣшто шушне: иде нѣко по соби.{S} Сѣдне у кревету, |
ће се вино претворити у отров!“</p> <p>Опет се разигра многаја лѣта и у трапезарији и ван ње, |
ошаји мои постају све гори.</p> <p>— — „Опет дадох преко г. Епископа Крагујевића, молбу, да ме |
о си га пута до сад прочитала?“</p> <p>„Опет ти мене заједаш, неваљалице једна! <pb n="183" /> |
ваше видити.{S} Наравно да је у мислима опетовао по десети пут оно, што је смислио Екселенцији |
да се од чуда поврати.{S} Више је пута опетовао, као сам са собом говорећи:</p> <p>„Калуђери.. |
аља чувати као ватре и змије, јер ће да опече и угризе.{S} Зато су му се нова браћа са настојат |
римѣр: ко ће одобрити, да се настојатељ опија?{S} Неваља то ни кад чини тајно у својој ћелији п |
користи дају.</p> <p>Али, да смо се ми опили, да смо саблазни чинили: то није истина високопре |
тојатељем.{S} Кад патријарх прочита мој опис жалости и невоље: мало га неудари капља.{S} Рекне |
ослужити.{S} И то је тај бал, што су га описали као да је сам антикрист ту био.“</p> <p>„Али ка |
тих манастира, што те ствари нису тако описане и нацртане, да их може видити и онај, који нема |
даваше.</p> <p>Његове рѣчи скопчане са описаним изразом лица одкриваше лѣпој жени јасно, да му |
има разјашњавао... па је и послѣдњи бал описао, како је био...{S} Може се мислити, да се чуварн |
и чекала је одговор пријатеља.{S} Ко ће описати израз ока, лица, руку, цѣлог држања!{S} Ту се б |
ли велика лавра.{S} То се неда накратко описати.{S} Може бити да се јошт даде најбоље схватити |
ад мислимо, да нам није нужде обширније описивати бал у манастиру, који смо мало час напоменули |
етању нигдѣ краја.</p> <p>Нећемо потање описивати њено стање.{S} Сваки га себи може лако предст |
.{S} Нема позива.</p> <p>— — „Са горњим описом одем и непозват патријарху, и то заједно са архи |
а се разумѣ догађај, који ћемо одмах да опишемо.</p> <p>Ленка је пала у очи и младом шестошколц |
у на мѣсто, гдѣ се убијство догодило, и опишу све потанко, како им је о.{S} Теофан показивао.</ |
че! ти губиш из вида, пред ким стојиш!“ опомене га патријарх строгим гласом и погледом.</p> <p> |
p>О. Теофан објави ово свом калуђеру, и опомене га пријатељски, да се чува, јер има примѣра, гд |
.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест опомене, а она је послѣдње своје силе кроз све врѣме ра |
па.</p> <pb n="89" /> <p>Архимандрит их опомене, да му кажу истину, што их буде питао.</p> <p>„ |
нка! што изговори те кобне рѣчи, што ме опомену на тога страшнога осветника!“</p> <p>Ту ућути.{ |
ке као од бѣде.</p> <p>„Више га је пута опоменуо мајордомо митрополитски на то и позивао га је |
том пециву, премда сам га већ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецива видили!“</p> <p |
шта ће да говоре, јест, и морали би се опоменути, да ће се можда на своје рѣчи морати заклѣти, |
оиста боље би било, кад се неби мого ни опоменути онога, што сам овдѣ претрпио.{S} Но кад бити |
естане са његове стране свака псовка ни опомињао је своје коње врло њежним изразима љубави и ст |
познаје то лице.{S} Нарочито га је нос опомињао на старога једнога знанца.</p> <p>„Изиђите на |
и најмањег гласа чуло, који би на унију опомињао.</p> <p>„Државнички такт много му је пута био |
.{S} Митрофана.</head> <p>О. Амфилохије опомиње нас на свога друга из оне балске ноћи, и сваки |
те као што сам реко; и док сте заједно, опомињем вас, да истину говорите, јер ћете се на рѣчи з |
сти на ваше гробове и душе.{S} Јест.{S} Опомињем вас, да се св. канона држите, да своју дужност |
О. Амфилохије — он је био тај нуждник — опорави се добрано; сасвим се немогаше изцѣлити.</p> <p |
премѣштен.{S} Она се бијаше доста добро опоравила, али он није имао воље да она долази у манаст |
болестна; но сад је изван опасности, и опоравља се.“</p> <p>„Хвала Богу,“ проговори о.{S} Теоф |
сна.{S} Он се дигне, и осѣти се са свим опорављеним.{S} Устане са постеље и гледаше к вратма, о |
е честњејшој конзисторији, које, ако се оправдају, неће служити ни вама ни обитељи на чест, и м |
разум својим освѣтлењем показао по све оправданим.</p> <p>„Њој је тешко — и мени је!</p> <p>„А |
вори архимандрит, кад су подуго уживали оправдано удовољство духовно у изванредном дару.</p> <p |
тоји ли то, и чим мислите, да можете то оправдати!“</p> <p>Администратор се накашље, и поуздано |
оше поставе мене намѣстником, а старога оправе у манастир Фенек.</p> <p>— — „Двѣ године прођоше |
која се мало боље пашти, тој помаже, да оправи и углади кућу, другима опет даде или лѣпе мараме |
емена радити, ако ћемо да све манастире оправи и уреди, кои су посрнули.“</p> <p>„Али ако њега |
Учинио је економију плодоносном.</p> <p>Оправио је манастир.{S} Украсио је гостинске собе.</p> |
те само капут у манастире, па ће он вас оправити у закутак.</p> <p>„Де, држте се ви само оних п |
дара цѣло лѣто.</p> <p>— — „Два пинтера оправљају и удѣшавају кроз цѣло лѣто искварену бурад ни |
једном трговцу дуг 175 фор. </p> <p>За оправљање воденице погођено а неплаћено. . . . . . . . |
. . . . . . . . .{S} 40 фор.</p> <p>За оправљање куће на салашу, које бијаше наложено а неизвр |
, па и реформатора.</p> <p>„Он се чисто оправљао за велике послове.</p> <p>„У оно врѣме био је |
де и споља и изнутра, јер је све ваљало оправљати и понављати.{S} Идући тако са једним старијим |
извршено . 100 фор.</p> <p>За изнутарњу оправу манастирску незнам ни сам колико.</p> <p>— — „У |
зискују, да се монаси, који су од свога опредѣљења сасвим одступили, и само се са економијом и |
временом, како би то управа манастирска опредѣљавала.{S} А нарочито нам је нуждна школа за лѣпо |
нар. фонд несмѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дати трошак на |
зграда стала би више од 200.000 фор.{S} Опрема изнела би којекаквих 100.000 фор.</p> <p>А ено ј |
е мѣсто.</p> <pb n="22" /> <p>Два слуге опреме коње, те стојаше само чекајући заповѣст.</p> <p> |
ћи заповѣст.</p> <p>О. намѣстник био се опремио, да иде на посао, кад нѣко на врата лагано куцн |
али не могаше у собу, јер се она бијаше опрла из нутра.{S} Међу тим опази он кључ у врати: закљ |
ватре сѣдећи у ову стровале, те подобро опрље, то њима није ништа.</p> <p>У ову врсту овакових |
та онако мисли како је говорио, онда га опрости страже, и само наложи, да изван ограде манастир |
ад се о.{S} Теофан намѣстниковања посве опрости, и својој цркви сасвим посвети, дође к сестри н |
се дакле прстима за нос, да га те влаге опрости, али му прсти на брзо покажу, да та течност ниј |
и молио сам отца администратора, да ми опрости.{S} И нож сам потрго, и можда сам у оној фурији |
} Ево и пред вама молим старѣшину да ми опрости: а честњејша конзисторија што нађе за право одр |
се неугодног себи епископа тим поводом опрости.</p> <p>„Наједаред добије митрополит Стратимиро |
јошт једаред састати, јер нам неби нико опростио, да тако без трага изчезне из ове приповѣсти о |
јер све добро запамти.</p> <p>„Е коно, опростите; нисам знао, да ви имате у глави мѣто мозга м |
другом случају.{S} Зато вас молим да ми опростите.{S} Овим сам своју савѣст олакшао: а ви чинит |
ање узвишење.{S} Ја сам вас молио да ми опростите, што сам вам згрѣшио; ја праштам вама све, ра |
стао“ одговори овај мирно али озбиљно. „Опростите ако сте подуже чекали на мене.“</p> <p>Затим |
.“</p> <p>Ленка му прекине реч:</p> <p>„Опростите, господине архимандрите, али мени неприпада н |
један млад Србин доктор права.“</p> <p>„Опростите, високопречестњејши господине,“ уђе овдѣ о.{S |
— што догоди, то неби могли себи никада опростити.“</p> <p>На те рѣчи своје тетке и примѣтбу ар |
S} У какво сам друштво упао, нећу га се опростити без рана у срцу и у души.{S} Међу тим буди бо |
да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи опростити са овим дружтвом, које можда и воли, да се ми |
умирући казивао.</p> <p>Очита му за тим опростну молитву и заложи га мрвом хлѣба и две три капљ |
е пустите преда се, да вас као млађи за опроштење молим, јер сам пронашо, да је то моја дужност |
одалачити, па ма га послѣ на колѣни за опроштење молио.{S} Зграби дакле мантију једном руком с |
универзитету <pb n="269" /> у Пешти.{S} Опугнанти били су професор римског права на универзитет |
оштвује тако, да манастир хоће скоро да опусти.{S} И сами становници других мѣста чуде се, како |
п, извади мараму и убрише сузе, па онда опусти обѣ руке на крило држећи обѣма мараму, дигне лиц |
ће да допадне...{S} А и сунце се појако опустило.{S} Него ћу ја да се украдем и одем, а ти глед |
рњаворци, који су светој овој кући њиве орали, винограде садили, копали и жњели, брали и увозил |
виљ . . . . . . . . . .{S} 420 „</l> <l>Ораовица. . . . . . . . . .{S} 216 „</l> <l>Фенек . . . |
дликовао тако, да су га магнати својим „оратором“ звали.{S} Говор његов држан на сабору, кад су |
ома попа прокашљивао, да очисти грло за орацију, чешљао браду и косу, да небуде чупав, и припра |
ло се прописаним путем прѣко прописаних органа.{S} Истина је, да ми досад није нико укупно стањ |
ких уреда, и сви други главнији државни органи познавали су игумана Ананију, уважавали су га та |
из које ћеш видити, како су га и срѣдњи органи владини уважавали.</p> <p>„Послѣ озбиљне разправ |
т-д’-епеом.{S} На прсима је имао звѣзду ордена гвоздене круне, а код врата малу декорацију на з |
раља.{S} Отац је био у пуној гали ту са орденом златнога руна о врату.</p> <p>„Исто тако под па |
малу декорацију на златном ланчићу овом ордену собствену.{S} У јавним скуповима држао је више п |
бити предметом побожног похађања за наш оријент, као што је ћаба у Меки за исток мухамедански.< |
ене прѣким ситним пословима и потрѣбним оријентирањем.</p> <p>„То је дакле врѣме самим тим већ |
постарај се за много уста, па ће ти се орити хвала!</p> <p>„Дед, запитај, чије се име данас ви |
на руку пријатеља, коју сузама својима ороси.</p> <p>О. Теофан гледао је подуже на ту лѣпу, св |
тако звана браћа, да су њихове слуге и оруђе; да врховна управа задатак свој само на политично |
, што имађаше у рукама, и ретирирати за оружане стражаре.</p> <p>Но кад опази, да је онај сасви |
настирских противника, служити за оштро оружије у борби, ако би се ова разгорѣла?“</p> <p>„Имат |
ј прњаворац наслонивши се на убијствено оружје.</p> <p>Овај је морао чути, да се ко приближује, |
а дишпутирао је на скоро за тим и барон Орци.{S} И опет велика свечаност.</p> <p>„Сад је долази |
није узео на ум, шта она двојица раде, осѣти замашан сукоб свога носа са лактом једнога од оне |
но до зоре.{S} Кад се дигне из постеље, осѣти се као на ново рођеним.</p> <p>Више дана прође, и |
и догађаима.</p> <p>Ленка дошавши кући, осѣти тежину на срдцу и души, коју у прво врѣме тако не |
и му: „Почни ти!“ Овај се тим, наравно, осѣти узвишеним до неба, и у својој екстази започне: „< |
кога је са св. тајном при служби прешо, осѣћао је чудесно олакшање истога часа и одлазио је утѣ |
нише на ново и устане.</p> <p>Чудно!{S} Осѣти, као да му особита снага кроз срдце прође.</p> <p |
за раме...{S} То неможе бити машта.{S} Осѣтила је јасно да јој рука почива на рамену.{S} Сад в |
“</p> <p>„Е, све!{S} Лако је рећи све!“ осѣче се патријарх; „али де кажи ми бар једно.“</p> <p> |
имѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Манастири!“ осѣче се патријарх. „Немогу <pb n="353" /> ја натѣрати |
ѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче се на њега друг му: „Можда ће госпођа Ленка више |
си Бугарин отче!{S} Тако си тврдоглав,“ осѣче се патријарх на њега. „Сабор, те сабор!{S} Зар ни |
и изтргне столицу изпод ње.</p> <p>Ова осѣти за времена, да ће онај да извуче столицу изпод ње |
преизпуне милином, и дрхћућим сладкога осѣћања гласом проговори му:</p> <p>„Тошо!{S} Твоја су |
дѣ су вам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он од кривице чист.</p> <p>„С малом и |
е љубави слушати, а у срдцу сласти раја осѣћати: то мора да је <foreign xml:lang="la">non plus |
уђере.</p> <p>Од тог доба била је Ленка осѣћај младости његове, пун милине и свѣжости, али чист |
вљење, којим је говорила, сила и истина осѣћања, која јој се на лицу изражавала, <pb n="144" /> |
бура у души бијаше га јако уморила; сад осѣти тек, да је малаксао.{S} Спусти се на своју постељ |
шћа у манастиру остане.</p> <p>Ленка је осѣћала, да јој доиста ваља ићи.{S} Послѣ свега онога, |
та пробудили осѣћање усамљености, те је осѣтио потрѣбу да има бар једно људско створење, које г |
ви биле су му политичке ствари.{S} Није осѣћао ни старости ни болести, кад је ваљало те послове |
се у оно врѣме потрѣба тога јоште није осѣћала.</p> <p>„Ако Станковић није такођер ништа ни по |
чи проговорити.{S} Прси су му биле пуне осѣћања, кога дотлѣ није познавао.{S} Ново му сунце сиј |
атрѣсти и у прсима најсиловитије таласе осѣћања покренути.</p> <p>К том је долазило, да је ту п |
ко у погибељ претворити.{S} Но код куће осѣти најпрѣ пусту празнину у срдцу, која је све тужниј |
ди намѣстника из сна.{S} Он се дигне, и осѣти се са свим опорављеним.{S} Устане са постеље и гл |
како му глас влада чуствима, мислима и осѣћајима народа као палица каквога чудотворца.</p> <p> |
су молитве и други калуђери.{S} Ови сви осѣте као да су измѣњени.{S} Поглед на о.{S} Теофана и |
<p>А код њега су људи живота пробудили осѣћање усамљености, те је осѣтио потрѣбу да има бар је |
или.{S} Они који би били давали неби ни осѣтили, а црква и народ имали би грдан капитал, којим |
/p> <p>„Та нисам дијете!{S} Са свим сам осѣтила, да ми нѣко покривач вуче... сасвим сам добро о |
астог вечера нашо за право по унутарњем осѣћању дужности: то му је сад хладни разум својим освѣ |
збило!{S} Види се, да се нисмо с једним осѣћајима разстали!“ придода она и уздахне.{S} Они су з |
, нити сам независан.“</p> <p>Сутра дан осѣтивши, да јој је горе, остане у постељи.</p> <p>Код |
ажи, ако имаш куражи.“</p> <p>О. Теофан осѣти ту кураж у себи, и одговори поуздано: „Ено Јазка; |
<p>Наравно је било, да је о.{S} Теофан осѣћао, као да нема никог на свѣту; учини му се као да |
н му недаде изговорити, него се на ново осѣче:</p> <p>„Или ваљда мислиш, да ме подкупиш тим три |
владику, који је у оваковим стварма био осѣтљивији и од саме мимозе (најосѣтљивија биљка).</p> |
ење, које га разумѣ, које с њим једнако осѣћа, које га из чиста срдца љуби, из некористољубива |
нѣко покривач вуче... сасвим сам добро осѣтила руку на мом рамену...“</p> <pb n="217" /> <p>„П |
но дочепа поља и горе.</p> <p>Нов живот осѣти у себи, кад се нађе у слободној природи.{S} Ноге |
је мисли у глави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава боли.</p> <p>Њу је дочекала тетка, ма |
онај први полагано дигне.{S} У устајању осѣти да му је нос влажан, ухвати се дакле прстима за н |
ми протођакон на ново, и администратору осѣку се ноге.</p> <p>„Сахрани боже!“ почне он муцати.< |
Сви су хвалили како дивно служи; сви су осѣћали да служба наша постаје његовим чинодѣјствовањем |
су унутарњости, и она се згрози.</p> <p>Осѣти, као да се у камен претвара.{S} Немогаше се макну |
зрак разбистре му живот подпуно.</p> <p>Осѣтио је, да му је глава чиста, срдце мирно.</p> <p>И |
ги пут овамо дођем, приправите се да за осам дана примите ваш <foreign xml:lang="de">Blau-bogen |
> <p>„Није него празно буре.{S} Учио си осам школа, па незнаш шта је <foreign xml:lang="la"> pr |
“ рекне архимандрит Партеније. „Ево већ осам сати.{S} То ми је мило.“</p> <pb n="219" /> <p>„Ка |
полагано.{S} Ноте су мртве, клавири су осамљени; а кад банда у народу <pb n="235" /> засвира, |
дговори на то о.{S} Теофан с најпунијим освѣдочењем, и онда настави: „па благо нама кад будете! |
ности: то му је сад хладни разум својим освѣтлењем показао по све оправданим.</p> <p>„Њој је те |
ивота одбије, а с друге стране калуђеру освѣтли понор, над који се бијаше нанео, да се у њ стрм |
C4"> <head>4.{S} Екселенција.</head> <p>Осване дан, кад ће сиромах о.{S} Теофан да приступи Њег |
а у највеће зло увалити, само да својој освети задовоље“</p> <p>На ово пође опет по соби и стан |
та на поштене људе.{S} Али ја ћу се њој осветити, већ ако небудем жив.{S} Куварица је код тебе. |
ји, и да изиштем благослов, да га смѣмо осветити и на св. кивот стављати.{S} У четвртак ћемо сл |
е.{S} А у „недељу ћемо служити соборно, осветићемо тај принос, и поставити га на кивот светитељ |
рѣчи, што ме опомену на тога страшнога осветника!“</p> <p>Ту ућути.{S} Цѣле му се тѣло у грчу |
а као палица каквога чудотворца.</p> <p>Освећени покров кивота буде изложен у цркви угледу наро |
гостионицу.</p> <p>Ленка даде упрѣгнути освоје коње у кола.</p> <p>Недуго затим дојуре и архима |
; добро јутро дѣвојко!“</p> <p>Ленка се осврне, и одговори „добро јутро тетице!“</p> <p>Глас од |
поглед, коим је нѣколико пута погледао, осврћући се, кад је од мене одлазио!{S} Онај грохот пак |
силе развију на корист цркве и народа; осигурајте их наредбама и строгом дисциплином од подлих |
е видило, да је овим начином семинарија осигурана, одреди цар Леополд II. да се што пре почне с |
цѣло.{S} Но што му драго: барем сам се осигурао од насртаја братије у манастиру до излазка ком |
божност задахује те а анђелска свѣтлост осијава!...{S} У друго доба би га светцем прогласили!“< |
ли су се пуном свѣтлости руменога јутра осијана... свѣтлост, која из очију пријатеља јој долаза |
могли.{S} Вањска простота и пониженост осијана изнутарњом узвишености и блѣском.</p> <p>Млада |
На њему није било видити знака живота, осим што су му очи на ту јединствену слику гледале, пун |
сам му већ казао, шта ћу му чинити.{S} Осим тога упутићу га, да научи лѣпо служити.{S} Ја сам |
говом чуству то некако било противно; а осим тога пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двору |
зив школски приправљени били.</p> <p>„А осим тога завео је Стратимировић уз богословију и гимна |
у памети оних који су га видили.</p> <p>Осим њега читали су молитве и други калуђери.{S} Ови св |
предлоге увѣк и са захвалношћу.</p> <p>„Осим тога имао је богата изкуства.{S} Он је био епископ |
ју је болан, тужан, несрѣћан, потиснут, оскрбљен хришћанин код мене нашо у братском саучешћу, у |
ам посла ти најлѣпшег свог анђела да те ослободи...{S} Љубав, вѣрна љубав, која се врѣменом хра |
, а ја ћу се кратким путем свега покора ослободити, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити |
без умора ходити.{S} Дајте руку, па се ослоните мало на мене!“</p> <p>На ово узме је под руку |
овѣдника, пак тек само „снисходителним“ осмѣхом и лаким омахом главе примаше друге чланове друш |
алистичнијих мѣста најпре устне на лаки осмѣх развуко, па онда овима, на једној страни онај поз |
етиче и прихвати поглед госпође с лаким осмѣјком.</p> <p>Ленка се окрене од архимандрита и рекн |
орљиво на оно што се око њега збива.{S} Осми дан спреми све што му трѣба, па кад му стража оде |
н повиче, ободрен вишим нѣким упливом и оснажен тајанственом нѣком силом: „Теофане!{S} Постој! |
уде младости; врѣме је моју страст само оснажило и повећало.{S} Ти ниси срѣћан,.. јест, ја сам |
ор, те да донесе уредбе, које су управо оснивале црквену и школску аутономију србскога народа у |
ша ми је била спокојна, а то спокојство основа је мирног живота.</p> <p>„Право калуђерство носи |
у мѣста учини наредбе, које му се учине основанима.{S} Он је био човѣк добра срца, па није имао |
и у старо врѣме радили и као што је сам основатељ највећег светог реда калуђерског, Исусоваца, |
настојатељево.{S} Земље и зграде то су основатељеве; а уживање спада на калуђере или на онога, |
p> <p>Врата се отворе, и једна свештена особа изиђе... али је то био дворски протођако-Варнава. |
изиђе.{S} А што велите за мѣшање других особа у манастирске ствари, тога је било од увѣк: увѣк |
шем народу, а нарочито старијим женским особама.</p> <p>Одтуда онај жар у жељи Ленкине тетке, а |
зли су се прота Витковић и парох Марго, особе врло угледне.</p> <p>„Управитељ факултета септемв |
сати.{S} Фотографија је управо вѣрна... особе смо заклонили.</p> </div> <div type="chapter" xml |
ало као нѣко ванредно одликовање његове особе.{S} А колико је на ову држао, то нам је познато и |
в кадио собе ради тога што су му женске особе прѣко прага у собу прешле.</p> <p>Јошт је једну о |
вака црта призора, у ком су биле главне особе он и Ленка, прелазила му је по више пута испред д |
ју је случајно мого поглед високе једне особе баш онда пасти, кад је тај просјак или осуђеник т |
ти кажем, како су стајале напрема себи особе, које ће у овој прилици напрво ступити.</p> <p>„М |
ага у собу прешле.</p> <p>Јошт је једну особеност имао епископ Хранислав у својој нарави.</p> < |
p>Пред њим бијаше дошо глас, да је нѣки особењак, с којим се дружити неможе, и да га се ваља чу |
велико побијала.</p> <p>Нарочито је био особењак према лѣпоме полу.</p> <p>Приповѣдају, кад је |
признати морамо, да нам се тим измакла особита заслуга за цркву и народ, која би нам увѣк служ |
ли у течају говора Теофанова мора да се особита мисо код њега родила.{S} Ову ћемо познати из пи |
тане.</p> <p>Чудно!{S} Осѣти, као да му особита снага кроз срдце прође.</p> <pb n="283" /> <p>Н |
мѣтности напрѣдовао.</p> <p>„Код његове особите велике воље к богослуженију, и крај његове узви |
та била нуђена, и ког је србски народ с особитим пијететом славио, и младог митрополита, био је |
чувен млад Србин Михаил Груић са своих особитих духовних дарова.{S} И овога је он у калуђере д |
о сестре, пак знамо такову уважавати... особито тако лѣпу сестру, и тако отмѣну,“ дода смѣшећи |
већ и само потрзање ножа није у реду, а особито, кад млађи стоји пред старијим.{S} Признајем да |
> <p>На сваки начин отворило се полѣ за особито занимљиву дипломатичну и стратегичну акцију.</p |
а је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и самим мртвим архиманд |
генерал гроф Коронини, кои је код цара особито био уважен.</p> <p>Непомаже ништа.</p> <p>Најпо |
руске Троицке лавре.</p> <p>Нѣшто га је особито привлачило манастирима Рилским и Витешким у Буг |
названим Превлака.{S} Унутарњост јој је особито дивна; богата шума, пуна густара кроз које се п |
било је дакле „многолѣтствије“ и куцање особито живо; а банда, баш као да је знала, коме се нап |
оздрави је сада и проговори јој: „Ја се особито радујем, да сам дошо до срѣће познати вас.{S} С |
фан бијаше разсанио.{S} Њега је све ово особито занимало.</p> <p>Молбеним дакле гласом проговор |
цркви служи.</p> <p>Архимандрит је био особито изучен у овој вештини, а о.{S} Теофан имао је в |
остао царем.{S} Већ зато га је овај цар особито високо држао.</p> <p>„А к тому био је доиста пр |
на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особито у очи упадало, запита: „Шта је знаменито?“</p> |
све је показивало, да, би архимандриту особито мило било, да гошћа у манастиру остане.</p> <p> |
говорила, налазио се сиромах калуђер у особитом душевном стању.</p> <p>Слика младе женске, кој |
вом руком калуђеровао, увиле су ми душу особитом атмосфером... чиста, побожност задахује те а а |
сви калуђери, кои неби били одређени на особиту коју грану умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у |
је стрѣљао; а строј вилица показивао је особиту снагу те партије лица.{S} Глас је имао јак: и о |
а му се тај час у срдцу таласаше, те му особиту милину даваше.</p> <p>Његове рѣчи скопчане са о |
и готови са прегледањем ризнице.</p> <p>Особиту позорност гостију побуди одѣло србских деспота. |
<p>„Хвала Гурковој жестини што се моје особности тиче, подпуно.{S} Али ноћни духови и швабски |
м друштву и састанку представља највишу особу његовог Величанства.{S} Држао је даклем, да је у |
p> <p>„Нашто свѣдоци,“ рекне протођакон осорно. „Зар ћемо тако далеко ићи, да настојатељ манаст |
у.</p> <p>„Како се овај укаже на врати, оспе га славна полиција најгрубљим картачима.</p> <p>„Ј |
ародним политичним мејданима.{S} Био је осрѣдан, сувоњав, ситан; у лицу црнпураст.{S} Очи су му |
„Ја само толико знам, да смо се грозно осрамотили.“</p> <p>Један од оних млађих стисне устне, |
гог, и развуку образе као кад ко рекне: осрамотио сам се!</p> <p>И нехотице понесе сваки од њих |
Тенедос, Скопелос, Еубеа, — брда Олимп, Осса, Пелијон,... градови Салоник, до Херзонеза, Троада |
етка.</p> <pb n="215" /> <p>„Па ћемо је оставати да горе,“ одговори Ленка.</p> <p>Легну.{S} Ста |
е отац Теофан страдати, ако свѣдоци вас оставе, онда ћете ви доћи у неприлику ради криве заклет |
от добије људма, да људе даде животу... остави се ти живога гроба, одлази из манастира; дај ми |
с њом разговара, али тога недочека.{S} Остави је дакле нека чита докле јој је воља, а она изиђ |
црном ризом румена зора просијнула.{S} Остави га, дакле, да се у том новом чуству снађе, и про |
очевидно труд недолазаше до успѣха.{S} Остави се дакле те форме, и почне другом. „Он није... о |
два кола меље.{S} То га све примора да остави Митрофана, и упути се чесми, да заустави крв из |
<p>Стара је стојала и чекала, да Ленка остави писмо и да се с њом разговара, али тога недочека |
зкуси, хоће да му дух клоне, да га воља остави, да му снага малакше.{S} И онда је тек несрѣћа г |
као архимандрита Пришу.</p> <p>Домаћин остави дошљаку колеги стару тетку, а он поднесе руку мл |
боље проћи, него да им се управа овако остави, како је досад било.“</p> <p>„Лѣпо ће ти се захв |
ва буде потврђена од свих судова, и цар остави правди законити течај.</p> <p>Сад га је ваљало с |
лију, пак онда замоли, да га за вечерас остави на миру, а сутра ујутру ће му све казати.{S} Арх |
на себе, и пође у трапезарију, а ћелију остави отворену.</p> <p>У трапезарији нађе се и админис |
таквих створења, па ће до кои час да их остави и да прне у своју небесну висину.</p> <p>Оне год |
државање примати.{S} Кад умреш, а ти их остави у корист сиротих ученика нашега народа, онако ка |
ог свѣдока к њему окренушви се.</p> <p>„Остави Крсту на миру.{S} Ми сад хоћемо да чујемо шта ти |
толу, јер га је куварица јуче тамо била оставила, имајући више поуздања у своје ноге и прњаворс |
е остали непријатељи смѣјали, кад су ме оставили мѣрећи ме од главе до пете погледом, у ком се |
ма кроз 3 године, и до ситости набочио; оставим дакле сам намѣстништво, и ево ме сада — еклисиј |
јој (умро је у ноћи пред св. Саву 1872) оставио около 15000 фор. на гимназију Карловачку.</p> < |
о.{S} И сам спомен мога овдашњег живота оставио бих радо овдѣ, кад би ми било могуће; јер доист |
сам затекао ни једне.{S} Готових новаца оставио сам у каси 700 фор. к. м.{S} Консисторијални ко |
лећи, куд пукло да пукло.</p> <p>„Он је оставио отворена врата од своје ћелије, те је она неваљ |
Он је уважавао моје чуство дужности, и оставио ми је све своје добро.{S} Ја сам сад богата, сл |
нашој књижевности, нити у наглој цркви оставио.</p> <p>Од године 1726. водио се бој између нар |
, као свиње, козе, говеда.{S} Оваца сам оставио 100 комада а нисам затекао ни једне.{S} Готових |
ја силом из ћелије извучем, па зато сам оставио врата отворена, кад смо на ручак отишли.</p> <p |
и.“</p> <pb n="344" /> <p>А јеси ли што оставио за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ запита патријарх |
вучене.</p> <p>Митрополит Стратимировић оставио је главницу за грађење митрополитске резиденциј |
ио сам у њој двѣ године.{S} При полазку оставио сам хране од сваке врсти изобилно.{S} Стоку сам |
p> <p>Ленка стане ову извијати.</p> <p>„Оставите само руку на миру, није мени ни мало тешко вас |
ико говорити.{S} Али ћемо и то на сутра оставити.{S} Данас сам доста говорио.“</p> <p>Тим се ра |
на годину сто талира.... а батине ћемо оставити катанама.“</p> <p>Овдѣ је патријарх изнео на п |
пустим.</p> <p>— — „У децембру поднесем оставку, и молим да ми се допусти отићи у мој постриг.< |
овољан.{S} Као лик од мермера сѣдио је, остављајући изтраженику да сам судбу своју рѣши.</p> <p |
одлазили су у кујну, те су тамо ручали, остављајући <pb n="43" /> ког човѣка на згодном мѣсту, |
могу разполагати по вољи, и кад то теби остављам, онда га добија онај, кои је мени најмилији и |
олитичку страну живота Стратимировићева остављамо овдѣ недирнуту, пошто стоп изван сфере, о кој |
а своје калуђере у оно доба кад су били остављени да за себе живе.</p> <p>О. Митрофан бијаше се |
ви манастир нађе се усамљеним, од свѣта остављеним.</p> <p>Пред њим бијаше дошо глас, да је нѣк |
толичке цркве отишо, те тако му реплика остаде неприобштена.</p> <p>Кад дођу кући, посади о.{S} |
тца добила, и што ми је од мужа остало, остаје мојим и његовим рођацима <pb n="321" /> по правд |
ин пекар држи ваљда да му нема суда, па остаје једнако при злочестом пециву, премда сам га већ |
/p> <p>„Ји л’ тако?“</p> <p>„Тако је, и остаје!“</p> <p>„Е добро,“ рекне најпослѣ администратор |
а може се дати и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна, нити се даје уклонити, док ме ви од |
сам је срдцу свом пригрлио...{S} Тако и остајемо!“</p> <p>Идеа, која га је довела у калуђерство |
ита непрестано које куда на страни а ми остајемо често без вечере.{S} Манастир нема нуждних дрв |
омислите, шта ћете да радите.{S} Ако ви остајете при вашем наводу у тужби, ми ћемо морати ствар |
етве.{S} Сад је час да кажете, при чему остајете.{S} Изволите се извѣстно изразити.“</p> <p>На |
с небих пустио ни данас.{S} Прави гости остају три дана.{S} Али онај стари господин — показујућ |
говорити.</p> <p>Од епископа Хранислава остала је у традицији нашој жива његова <hi>калафа</hi> |
не чисте душе обављаше.{S} Слика његова остала је на сва времена у памети оних који су га видил |
буде, шта хоће, само кад је моја ћелија остала на миру.“</p> <p>Куварица се нѣкако срѣтно прикр |
ета нема ни нацрта.</p> <p>Гимназија је остала за њим у горем стању него што је била.</p> <p>Ре |
добра пријатеља.“</p> <pb n="132" /> <p>Остала братија била су весела својим триумфом, који су |
а сам се како ваља, да може безбрижно и остале дане проживити, те на своју нећаку радо мислити. |
азио!{S} Онај грохот пакла, којим су се остали непријатељи смѣјали, кад су ме оставили мѣрећи м |
Дође и трећи свѣдок.{S} Преслушају се и остали, што их бијаше навео настојатељ, и сви приповѣде |
ва духовна чада.</p> <p>„Да су ови људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама однео, као што |
и оде и он у свој манастир.</p> <p>Они остали буду весели до полноћи.</p> <p>Прњаворци и сељац |
у ћелију, те га предаду судбини.</p> <p>Остали прњаворски гости, кои су се јошт могли мицати, п |
у великој кући, онда је најстарији над осталима први, и он начелствује.{S} А ако тај старѣшина |
и, да се сиђу двѣ старије госпође, а од осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p |
в настојатеља манастирских предузимане: остало је по старом, а решења нема ни до данашњег дана. |
сам од отца добила, и што ми је од мужа остало, остаје мојим и његовим рођацима <pb n="321" /> |
небуде ништа.</p> <p>Од Стратимировића остало је толико цигаља, да се могла резиденција назида |
мировић био је вѣшт дипломат; и тако је остало то у архиви, а у живот није ступило.{S} Али тако |
сасвим упропашћен?{S} Није ли Бешеново остало без хлѣба?{S} Није ли Шишатовац просјаком учињен |
д је говорио, тако је, реко би, укочено остало.</p> <p>Протече нѣколико часова, и они стојаше к |
бског Доситија Обрадовића.{S} Али је то остало у стању примитивног почетка.{S} Ил’ се није умѣл |
а, кои је исту дубком пунио прѣко цѣлог осталога дана.</p> <p>Неможе се рећи, чему би се човѣк |
/> а сад држим, да се само шалите.{S} У осталом, гледаћемо да незаспимо до пред зору, пак ћемо |
и и у друштву проводили.{S} Кафане су у осталом и данас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме |
е нам ни дѣд лајо.{S} Лај ти!“</p> <p>У осталом држао је и то, да му ниједна госпођа неможе про |
<p>Сутра дан осѣтивши, да јој је горе, остане у постељи.</p> <p>Код ње су „били и опет њени на |
у мозгу.{S} Као највѣрнија фотографија остане овај призор у њеној глави, прѣд њеним очима, уби |
мандрит Арсеније сигурно помислио, нека остане све за то кратко врѣме <pb n="120" /> јоште по с |
ла, шта, јој пратиоц говори.</p> <p>Она остане хладна.{S} На више питања не даде му ни одговора |
ени!“ </p> <p>Ђак оде, стража код врата остане, али се предња врата незакују.</p> </div> <div t |
тлѣ приносити, док им приход бар онакав остане, какав је онда био.“</p> <p>Протођакон узме харт |
рођеним.</p> <p>Више дана прође, и све остане по старом.{S} Само је стража бивала све мекша, н |
и на нѣколико дана пре њеног светога, и остане нѣколико дана и иза праздника.</p> <pb n="318" / |
Изиђите на ходник,“ рекне пратиоцима, и остане сам у ћелији.{S} Гледао је подуже житеља тога ка |
и сматраше подуже калуђера.</p> <p>Овај остане као да се у камен претворио за цѣло то врѣме как |
и учини, и тако се смѣсте.</p> <p>„Нек остане свѣћа да горе,“ рекне тетка.</p> <pb n="215" /> |
савѣстно враћао.</p> <p>„Барон Сигентал остане једаред таковом приликом код митрополита на обѣд |
при постанку намѣњено да вѣчитом тајном остане.</p> <p>„Године 1834 или 1835 оде покојни владик |
и ти мртав у полицију, ако твоје пециво остане као што је било до данас.{S} Рехтс ум! марш!</p> |
не на дијету у Пожун, гдѣ дубоко у зиму остане.</p> <p>Зима је била лѣпа; саоник што може бити |
особито мило било, да гошћа у манастиру остане.</p> <p>Ленка је осѣћала, да јој доиста ваља ићи |
мршави ко липов штап, али ако дуже овдѣ останете, нисам вам сигуран ни за кости.“ Калуђери се н |
е и сами себе убити, ако тако и на даље останете.{S} Што ви сад грѣшите, можда ће невини ваши п |
и, и да ћете зло проћи, ако на том путу останете.{S} Ви убијате углед калуђерству, ви ружите ма |
<p>„То си дакле добро учинио и ваља да останеш при том.{S} Име ће ти остати сјајно, савѣст чис |
и.</p> <p>„Колико је дакле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А има ка |
лѣпо...{S} Шта би о нама мислила...{S} Останите ви само овдѣ милостива; неможете ви ићи... та |
за којим сваки калуђер ваља да тежи.{S} Останите на том путу, напрѣдујте на њему; нећете се пок |
свим по закону, а оно ви, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче Амфилохије идите напоље, па ћу |
е мѣсеци од како је о.{S} Теофан смртне останке своје љубљене сестре матери земљи предао.</p> < |
не тргне и погледи на врата.</p> <p>Ова остану само одшкринута, како су се одпучила.</p> <p>Нај |
о да се боље кудити него изправити).{S} Остао је на сваки начин јошт извор, из ког се могла црп |
</p> <p>Али по свој прилици Митрофан је остао Митрофаном, јер иначе тежко да би слѣдовала ужасн |
Стари духовник имао је костобољу, то је остао у свом кревету.</p> <pb n="13" /> <p>Отац намѣстн |
</p> <pb n="77" /> <p>Садржај те калафе остао је тајна за увѣк.</p> <p>За живота није ником доп |
а, да јој је само један одговор могућим остао.{S} Она дакле одговори мужевно: „Хоћу!“</p> <p>„Д |
„Да стои до мене“, одговори он, „ја бих остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да и |
има пуна врѣћа година.{S} Али је и она остарила.“</p> <p>„Но сигурно није тако лѣпа бакица, ка |
мојте чинити! — А ако већ неможете дуже остати, а оно допустите, да вас одвезем бар у манастир |
праши.“</p> <p>„Архимандрити неби смѣли остати на управи манастира, него би се ова морала преда |
огромности тих планова манастири имали остати старим манастирима а калуђери старим калуђерима. |
и ваља да останеш при том.{S} Име ће ти остати сјајно, савѣст чиста а будућност без отрова.</p> |
ви <pb n="39" /> на то.{S} Ти мораш тај остати, и кад ти је добро и кад ти је зло.{S} Ти мораш |
ешљаће ти браду, да ће ти пола на чешљу остати,“ упадне овдѣ патријарх грохотом смѣјући се. „Ви |
ћемо наредити другачије.</p> <p>„Ти ћеш остати код мене на вечери, па ћемо уз чашу добра вина у |
ожије и његовог угодника, којега смртни остатци у нашој кући почивају, то се мени чини, да је н |
и, јер смо од синоћ брат и сестра.{S} И остаће ми до самога гроба милим братом.{S} Ово мислим д |
ће о.{S} Теофан мало час посла да има, остаћемо код ње.</p> <p>Епископ Хранислав, екселенција |
диже и слави, који неможе намѣре своје остварити, ако све непоруши, чим и од чега они живе, и |
и ја погледим?“ проносови стари дуја од остраг.</p> <p>Но онај први одтури у исто врѣме онога о |
м по начину царског кочијаша у Бечу.{S} Острагу су стојали хусар и ловац у врло скупоцѣно одѣло |
иче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на столицу.</p> <p>Архимандрит позове |
а колегу, над коим бијаше очевидно горѣ осуда изречена.</p> <p>„Стратимировић прихвати разлоге |
onvinci</foreign>“ (нико нетрѣба, да се осуди док се непреслуша) одговори му владика. „Кажи, ал |
/> хтѣли куварицу шибати — како су њега осудили и у затвор тѣрали...</p> <p>Господин одвѣтник с |
сте га, неумѣстно судили, и без разлога осудили, те да сте га послѣ самовластно и насилно у њег |
дали. — Ви сте отца намѣстника ове куће осудили на ариште, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви |
вѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да одложи нарав човѣчију, а то је не само и |
ло.{S} Пожалиће, покудиће, а можда ће и осудити, јест, али <foreign xml:lang="la">praeterita ma |
е никога нетиче...{S} Иначе би се звало осудити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осуди |
ићен.{S} Призна своје злочинство и буде осуђен на смрт.</p> <p>Пресуда ова буде потврђена од св |
баш онда пасти, кад је тај просјак или осуђеник туда пролазио.</p> <p>Ко је год том авлијом ми |
се ругаше свим лѣпим намѣрама, који га осуђиваше и с презрѣњем на њега погледаше, који му и по |
јна, и обѣд је дуго трајао, али то није осујетило вечерњу у дворској сали.{S} На то је и он дош |
ак тога сабора најразличнијим маневрима осујетио.</p> <p>У децембру исте године умре. —</p> <p> |
имо.</p> <p>„Њему се пребацивало, да је осујетио извађање закључака сабора од 1790 године, кои |
му привлачио.</p> <p>„А најпослѣ има се осути манастир зраком и мирисом раја: да јој се укаже к |
је?{S} Шта је та прекрасна жена?</p> <p>Отајство, што ју је увијало, указивало се као она танчи |
адили, копали и жњели, брали и увозили, отакали и претакали.{S} Па кад смо заједно радили ваља |
ћег светог реда калуђерског, Исусоваца, отац Игња Лојола чинио, и тако му је тѣло цвѣтало у пун |
мирним гласом промуца: „Казаће свѣдоци, отац Митрофан и отац Амфилохије, како је било.{S} Њима |
љи за народ, ја знам да ћете ви казати: отац администратор!“</p> <p>„И хоћемо, и хоћемо!“ пович |
да је то био ваш духовни <pb n="51" /> отац, и <foreign xml:lang="la">conatus parricidii</fore |
оворити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Отац намѣстник тужио се на вас Њ. Високопреосвјашченств |
а Ленка, удаје, и она се доиста уда.{S} Отац јој је довео ђувегију, и она га је примила.... то |
акија под патроцинијем самога краља.{S} Отац је био у пуној гали ту са орденом златнога руна о |
е ђусне колики је дуг у собу на под.{S} Отац Митрофан мишљаше да ће куварица преко онога из соб |
а нужда престала да будем несрѣћном.{S} Отац је мој умро, мати ми се упокоила: ја сам једина њи |
живота, али ми то није било познато.{S} Отац мој био је силовит, и ја сам држала да морам учини |
већ на крај прњавора, врата попусте, а отац Амфилохије ђусне колики је дуг у собу на под.{S} О |
аница и прошћа и прућа, и свачега.{S} А отац Теофан има јошт дуго времена радити, ако ћемо да с |
n="19" /> те му ипак у мозгу зазори, да отац Амфилохије нема часа најпре разабрати, је л’ то би |
емаше или боље рећи разспремише, запита отац Митрофан овога друга: „Је с’ ти гладан?“</p> <p>От |
м.“</p> <p>„Незнам ни ја ништа“, похита отац Амфилохије, „нећу ни ја да свѣдочим.“</p> <p>Архим |
b n="16" /> <p>Дигне се да пође; али је отац Митрофан дочека у своја наручија. „Ја нисам крив ш |
покаже.</p> <pb n="18" /> <p>Међутим је отац Амфилохије кораком напрѣд ступио, те је тако у она |
ке, дај!“ — „Дај плећке дај“ говорио је отац Амфилохије непрекидајући.</p> <p>Куварица окрене г |
} Дође архимандрит Арсеније, као што је отац Теофан желио, али дође и протођакон Никанор, као ш |
ије прѣд очима стојао из међу њега и ње отац са уздигнутом руком и прѣтећим прстом.{S} И тако с |
<p>Док се он дизао и изплитао, дотлѣ се отац Митрофан бијаше у сигурност ставио.{S} Крв из носа |
астирских био родом из Бачке, а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па сад мислимо, да нам није нужд |
к ако свѣдоци потврде вам рѣчи, онда ће отац Теофан страдати, ако свѣдоци вас оставе, онда ћете |
аједу плећке оду на куваричина врата, и отац Амфилохије почне по познатој ноти „дај плећке Мари |
омуца: „Казаће свѣдоци, отац Митрофан и отац Амфилохије, како је било.{S} Њима се може највише |
вир, или веркл, или тамбурицу.</p> <p>И отац администратор није више пио.{S} Очи су истина мило |
ику.</p> <p>„О. намѣстниче!{S} Вас тужи отац администратор манастира, да сте изтргли нож, и да |
рототип калуђерства био је твој духовни отац игуман Иринеј...“</p> <p>„Бог да му душу прости!“ |
пијемо, и право чинимо; но шта ће рећи отац Теофан?“</p> <p>„Отац намѣстник?“ прихвати господи |
је Ленка другојачије мислила, него њен отац.{S} Њој се млади гимназиста јако допадаше, и што с |
о онда, кад би сви настојатељи били као отац Теофан; али од те наше господе има више њих, <pb n |
ао у свом кревету.</p> <pb n="13" /> <p>Отац намѣстник једио се што се толико вино троши, које |
паднијег вампира у млѣво сатрла.</p> <p>Отац Амфилохије са ватраљем полети за другом, но кад до |
аде!“ повиче куварица разљућена.</p> <p>Отац Митрофан развуче своје црне бркове; управо је разв |
ко им је о.{S} Теофан показивао.</p> <p>Отац Митрофан нађе вѣчна мира у гробљу манастира, у ком |
из манастирског подрума издашно.</p> <p>Отац“ Гаврил дигне чашу и почне говорити. <pb n="9" /> |
, и дигне склопљене руке к небу.</p> <p>Отац Амфилохије поврати се духом, али подлегне тѣлом.</ |
о од себе и одтрчи у своју собу.</p> <p>Отац Амфилохије потрчи за њом, али не могаше у собу, је |
ури као бѣсом гоњена к прњавору.</p> <p>Отац Митрофан и Амфилохије похитају низ басамаке у порт |
непознајеш ти јошт тога свѣта!“</p> <p>Отац Теофан нађе за добро једним кораком на овом путу з |
дио, да дођемо до какве плећке.“</p> <p>Отац Митрофан бијаше здрав млад човѣк око 35 година.{S} |
овога друга: „Је с’ ти гладан?“</p> <p>Отац Амфилохије одговори: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се с |
е у очи насмијемо!“ рекне му господин. „Отац Теофан игуман?{S} То би било само онда, кад би сви |
Болестник отвори писмо, прочита јасно: „отац Теофан!“, падне на кољена, и дигне склопљене руке |
о; но шта ће рећи отац Теофан?“</p> <p>„Отац намѣстник?“ прихвати господин (администратор). „Е |
сину и кћери... затвара гробу врата, и отвара двери срѣће кућама, <pb n="174" /> које је већ с |
ти без њега.</p> <p>„На поп Аћимов глас отвара се небо!“ говорио је свѣт;“ и „његова молитва ид |
е...{S} Учинило ми се, да се ова врата, отварају.“</p> <p>„То је био дух архимандрит,“ примѣти |
чини јој се, да се врата од предње собе отварају.{S} Опет сѣдне и слухти; но није ништа.</p> <p |
, пак се и његово срдце њојзи све већма отварало: али није било часа, кад му није прѣд очима ст |
лње, а грло као да му се од часа на час отварало и сасвим отискивало, па је изгледало као да шт |
е, и нѣко куцне на његова врата, што се отвараху унутра.</p> <p>„Ко је?“ запита он сасвим мирно |
у кутије лежала је медалија увијена.{S} Отворе и овај увој.</p> <p>Дивна медалија из златожутог |
ваља да су игумни и архимандрити, па да отворе руке и подруме, да се и народ мало помогне.{S} А |
шта ће да буде.</p> <p>Врата се спољска отворе, и нѣко куцне на његова врата, што се отвараху у |
е пакете“.</p> <p>Овај учини.{S} Најпре отворе кутију с дукати. <pb n="282" /> Нови новцати зас |
притегне руком кључаницу боље: врата се отворе, и они обоица падну у собу на колѣна, и учине ду |
уђер оде и доведе оне ђаке.{S} Врата се отворе и управитељ уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи да рекне |
сама Екселенција изићи.</p> <p>Врата се отворе, и једна свештена особа изиђе... али је то био д |
а, која у предњу собу водише, и мало се отворе.</p> <p>Ленка се сад са своје стране тргне и пог |
рдце прође.</p> <pb n="283" /> <p>На то отворе већи пакет.</p> <p>Ту нађу најпрѣ покров за св. |
тим да је готов.</p> <p>Врата се одмах отворе и архимандрит изиђе к њему сасвим готов за пут.< |
ноже, у коју је приступ био у оно врѣме отворен само митрополитском секретару, и дворским мишев |
чке капеле.</p> <p>„Мушицки је био врло отворен карактер, па тако није ни ове своје састанке ни |
предња врата своје ћелије, која су била отворена.{S} У чизми од те ноге имађаше онај турски нож |
лије извучем, па зато сам оставио врата отворена, кад смо на ручак отишли.</p> <p>Настојатељ је |
водио, напоље из собе, прокраде се кроз отворена врата манастирска напоље, па идиди — управо у |
д пукло да пукло.</p> <p>„Он је оставио отворена врата од своје ћелије, те је она неваљалица по |
нствен.{S} Срдце је имао голубиње, руке отворене.{S} Неизказано добар домаћин био је душа свако |
танима врло просто декорирану.{S} Појас отворено црвене боје, широк.{S} К том су долазиле црвен |
нашо под руком бурмутицу <pb n="258" /> отворену, коју је имао арх. Гедеон.{S} Гедеона је љубио |
, и пође у трапезарију, а ћелију остави отворену.</p> <p>У трапезарији нађе се и администратор |
ти мога владику на дебелу мѣру.{S} Онда отвори врата, и изпрати га са највећим пријатељством до |
иком покварити ноћ.“</p> <p>Стара тетка отвори устне, да приповѣди своју невољу, али архимандри |
андрит. „Де, ти си млађи; разпечати, па отвори те пакете“.</p> <p>Овај учини.{S} Најпре отворе |
:</p> <p>„Сврших гимназију... тим ми се отвори пут на све стране живота.{S} Мого сам поћи путем |
тересира.{S} Сад сѣди на ту столицу пак отвори срдце; — можеш бити увѣрен да говориш отцу.</p> |
да га узмогне читати.</p> <p>Болестник отвори писмо, прочита јасно: „отац Теофан!“, падне на к |
ни и теби, док се боље познамо.{S} Зато отвори срдце преда мном, а ја сам ти ево казао, пред ки |
ова будна.</p> <p>Кад чује да се прозор отвори, одшкрине полагано врата и уђе к нећаци.</p> <p> |
S} Ново му сунце сијне, нов му се живот отвори.{S} Пупољак онога небескога цвѣта, о ком смо мал |
глави, усели јој се мир у срдце.</p> <p>Отвори прозор.{S} Укаже јој се дивно ведро јутро.</p> < |
су се само двапут на дан врата на часак отворила, те се оно изнело, што за човѣчји стан најмање |
рано.{S} Већ је било 8 сати, кад су очи отвориле.</p> <p>Обуку се.</p> <p>Кад изиђе стара тетка |
милином бајна!...</p> <p>На сваки начин отворило се полѣ за особито занимљиву дипломатичну и ст |
браве у руци држао, и врата и нехотице отворио, учини поклон до земље, и настави свој подругљи |
циплином од подлих нападаја и злоставе; отворите им врата к заслугама и признавању; пружите им |
то.</p> <p>„Донео сам вам мало јела.{S} Отворите, господине; неплашите се ничега.{S} Ја сам сам |
ђер, кои спровађаше новога управитеља. „Отворите врата, ућићемо унутра“, рекне овај.</p> <pb n= |
јдмо даље.“</p> <p>„У Јазку би се могла отворити школа за шумарство.{S} Ова би у првом реду ишл |
хумором.</p> <p>„У Беочину би се могла отворити школа за виноградарство, како за ученике калуђ |
ог и простог, коме ваљаше у манастирима отворити извор науке и пружити срѣдства, да из тога изв |
ђеровањем.</p> <p>„Напослѣдку има му се отворити изглед на успѣх жеље и намѣре.</p> <p>„Уз то т |
кле кроз 70 година недадоше нашој цркви отворити уста!{S} Одпечатите уста цркви!“</p> <p>„Је с’ |
а.... да ли ће се и мени мој гроб скоро отворити?“ рекне о.{S} Теофан, и опет нехотице изиђу му |
чуством, нису ни примѣтили, да се врата отворише, и да им у собу ступише и други, немили и нече |
млађи. „Погледај се само у огледалу.{S} Отеко ти је нос за два, па изгледа као да је ракијска т |
d>3.{S} Код адвоката.</head> <p>Кад ђак отиде, приступи о.{S} Теофан к столу, на ком је јестиво |
аправе мртвим.{S} Буди без бриге; сутра отиди, прекосутра биће сто различних приповѣдчица, како |
направити убијцом!{S} Гоне ме... ја се отимам... администратор ме зграби за прса а ја извучем |
мѣстник стане се отимати, те тако у том отимању удари ногом о предња врата своје ћелије, која с |
о да иде.“</p> <p>О. намѣстник стане се отимати, те тако у том отимању удари ногом о предња вра |
му се од часа на час отварало и сасвим отискивало, па је изгледало као да штуца.</p> <p>„<fore |
да ће куварица бити јошт на врати и ова отискивати.</p> <p>Но куварица била је већ на крај прња |
ти, па ће тако исто кришом из манастира отићи, те је неће нико ни опазити, а камо ли злоставити |
сти г. архимандрит да могу из манастира отићи.“</p> <p>„На сваки начин“ проговори архимандрит.< |
ијарх употрѣбити какве стеге, да неможе отићи без допуста.{S} Но недочека ни тога.</p> <p>Чинил |
одрећи архимандритства и архимандрије и отићи као прост калуђер у манастир.{S} Небијаше му дозв |
.. праведни али строги.{S} Зато ћете ви отићи тамо са консисторијалним бележником, па ћете цѣлу |
у јавној гостионици куцали, или морали отићи у шуму к надничарима, који дрва, сѣку.{S} Онда им |
несем оставку, и молим да ми се допусти отићи у мој постриг.</p> <p>— — „Мора да су пријатељи д |
па дајте ми што је моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам и дошла.{S} Немора нико ни знати да са |
и звона по свим црквама.{S} Најприје је отишао у саборну цркву, те со помолио Богу, па је онда |
сад из уста намѣстникових; „господин је отишао у варош, да купи такових ситница, али вечерас не |
а је био мирски ђакон, па је у калуђере отишао, кад му је супруга умрла.{S} Он је био човѣк по |
имати Винковића у манастиру, или је сам отишао куда у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћа весел |
Разпуће.</head> <p>Дворска је комесија отишла из манастира.</p> <p>Архимандрит Арсеније дао је |
оњи јуре оним истим путем, којим бијаше отишла куварица.</p> <p>За коњаницима трче она два млађ |
, шта узаврѣла крв учини.{S} У онај пар отишла би у сам пако.</p> <p>„Ми неможемо бити муж и же |
је ствар знаменита.{S} Ова је ствар већ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наше ст |
пре него што бијаше у манастир у службу отишла, и тако је тамо дворске чиновнике познавала.</p> |
о раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако што догађа; <pb n="212" /> |
вече.{S} Господа чланови вечерали су и отишли спавати: о самој ствари није се рекло ни рѣчи.{S |
ставио врата отворена, кад смо на ручак отишли.</p> <p>Настојатељ је ћутао.</p> <p>У тај час му |
своју руку, и проговори: „Ми смо далеко отишли од другога друштва.{S} Ја ћу да се вратим.{S} Мо |
рекнем... није било једнако... једни су отишли око поноћи кући, а други су боме и преноћили у м |
о са стола, како је архимандрит из собе отишо, те га је читала и читала, и то тако с цѣлом душо |
им је кона био до ћошка католичке цркве отишо, те тако му реплика остаде неприобштена.</p> <p>К |
мого.{S} Кога су ноге послужиле, тај је отишо; а кога ноге изневѣрише, тај је одспавао у манаст |
.{S} Теофан кротко.</p> <p>„Духовник је отишо у Карловце; ваљда је однео тужбу на вас!“ одговор |
дрва за грађу.</p> <p>О. Теофан бијаше отишо у шуму да разгледа и избере стромове, који се има |
ијаше намѣстио.</p> <p>„Штета, што ниси отишо у глумце,“ проговори послѣ подужег ћутања патрија |
А зашто су га однели?{S} Зашто није сам отишо? “</p> <p>„Е, господин је, па му може бити: и ја |
еђу обичне људе турио!</p> <p>О. Теофан отишо је у калуђере из узрока, који нам је казао.{S} Ал |
никад бити митрополитом, ја бих и опет отишо у калуђере.{S} А ти изпитај себе, пак чини како т |
но.</p> <p>Један дан бијаше архимандрит отишо у Митровицу и дође још за вида кући.</p> <p>Одмах |
а доћи мало касније, па ће бити друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите |
ати... особито тако лѣпу сестру, и тако отмѣну,“ дода смѣшећи се љубезно.</p> <p>На то јој пруж |
их свештеника у парохијама и ученијих и отменијих али онај дух реко бих да се изгубио.</p> <p>„ |
се далеко азур-плаветно егејско море са отоцима Лемнос, Тасос, Самотрака, Тенедос, Скопелос, Еу |
опази калуђере и њихова пакостна, лица, отрѣзни се од свога заноса, поправи косу, која јој бија |
ћној својој породици.</p> <p>„Ја сам се отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да с |
жи о.{S} Теофан обѣ ноге прѣко лотре, и отрѣсе прах с ногу говорећи: „Ни праха нећу да понесем |
.{S} Али ноћни духови и швабски валцери отрѣсоше ми са шибица сав лѣпак.“</p> </div> <pb n="246 |
ити.{S} Неповољна рѣч од тебе биће нож, отров, конопац или студенац, који ће мој живот прекрати |
била је нож са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣме живота и смрти.</p> <p>Казали смо, како се |
к устима, јербо ће се вино претворити у отров!“</p> <p>Опет се разигра многаја лѣта и у трапеза |
ти сјајно, савѣст чиста а будућност без отрова.</p> <pb n="176" /> <p>„Али као сестру можеш је |
ита га овај намргођено с погледом пуним отрова.</p> <p>„Ова хоће да се убије у мојој ћелији, ак |
ре људског неваљалства, будућност ти је отрована прошлости...{S} Ништа си, и нећеш никад друго |
вори сам себи: <pb n="42" /> „нека је и отровано, ја ћу јести; грѣх ће пасти на њихову душу, а |
ра, а уједно разнесе се глас, да се сам отровао.</p> <pb n="315" /> </div> <div type="chapter" |
Срдце си ми просѣкла, али душу би ми од отровних ножева сачувала.{S} Хвала ти и опет!{S} Хвала! |
p> <p>„Са свију страна пружиле би змије отровнице главе управљене твом срдцу и савѣсти: нити им |
смѣје се патријарх гласно. „Што си тако отромбољио тај нос?“ запита га мало поћутавши.</p> <p>„ |
Пијеридо, у Карловце, дрзко где поју: „Отступи ти пијто просте“.</quote> <p>А ово је била Хран |
о архимандрит.</p> <pb n="86" /> <p>„За отца Теофана истина је све, што сте казали.{S} Али то ј |
х служитеља, и његових људи.{S} Во имја отца и сина и св. духа, амин!“</p> <p>На то благослови |
свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу имала је она отца и мајку, те јој на пут стану.</p> <p>„Мало ми срдц |
“, рекне му она на ово: „Све што сам од отца добила, и што ми је од мужа остало, остаје мојим и |
д ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај виц архимандритов уроди обћ |
, те је тако у онај пар, кад су се шаке отца Митрофана састати имале, главом међу њих доспѣо.</ |
а ја сам калуђер.</p> <p>„Одреко сам се отца и матере!</p> <p>„Примио сам анђелски чин!</p> <p> |
о, да се преслушавају. — Сад ми пошљите отца Митрофана и Амфилохија, а ви се нађите ту пред вра |
дрит зазвони и уђе настојатељ. „Зовните отца намѣстника, па дођите и ви с њим.“</p> <p>Овдѣ ће |
и селу гонити и тражити дали. — Ви сте отца намѣстника ове куће осудили на ариште, па кад он н |
астирски ђак дође.</p> <p>„Иди, зови ми отца намѣстника?“ гласила је заповѣст.</p> <p>Намѣстник |
ележите, господине протођаконе, те рѣчи отца администратора,“ рекне напослѣдку архимандрит, и о |
ml:id="SRP18730_C21"> <head>21.{S} Крај отца Амфилохија.</head> <p>Но да се вратимо нашој припо |
а сам се тога ради покајао, и молио сам отца администратора, да ми опрости.{S} И нож сам потрго |
држи, и пође да сѣдне на своје мѣсто до отца духовника.</p> <p>„Стани!“ загрми сад администрато |
к сирочету, које само стојаше на, гробу отца и мајке, на гробу наде и живота свога!“</p> <p>„Па |
и, да је млада лѣпа госпа ушла у ћелију отца Теофана, јер им је то дојавило ђаче, што га је Лен |
та друго него најплеменитији сок у тѣлу отца Амфилохија.{S} И сад види да је љоснуо на нос, да |
на дѣца по манастиру трче, и њега јавно отцем зову!{S} А то несмѣ бити, јер је калуђерском суст |
ла ствар...{S} То се каже нашим језиком отцеубијство...“</p> <p>Калуђеру стане коса на глави у |
еља и почне им говорити:</p> <p>„Честни отци.{S} Изтрага је свршена, јест, али на жалост тако, |
без бриге!{S} Гдѣ станују толики свети отци, несмѣ ту такав дух ни присмрдити, у толико мање, |
ах господину, да му кажем, шта му свети отци раде!“ повиче куварица разљућена.</p> <p>Отац Митр |
д болнима... повраћа често мило здравље отцу и матери, сину и кћери... затвара гробу врата, и о |
ѣха и саблазни.“</p> <p>На то се окрене отцу Теофану и рекне му блаже: „Ви сте се оче Теофане б |
ав рачун правити.“</p> <p>„А ви подајте отцу намѣстнику, њега су већ научили.“</p> <p>„Жао ми ј |
а ту ништа“ повиче куварица, „морам ићи отцу намѣстнику.{S} Ови ил су пијани трештени, или су и |
оја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те одведем.“</p> <p>Ленка се насмѣши и |
рѣчи као рѣчи, које говори послушни син отцу, и као исповѣст, коју обавља млађи пред својим ста |
> <p>Архимандрит Партеније изручи вѣрно отцу Теофану, што му бијаше сестра поручила.</p> <pb n= |
сне главом натраг, те мал неразбије нос отцу еклисијарху, који је за њим стојао.</p> <p>Онај, ш |
и срдце; — можеш бити увѣрен да говориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк... изкуство мога живота |
ене и позна о.{S} Теофана. „ А, ви сте, отче намѣстниче!{S} Које добро?“</p> <p>О. Теофан прист |
са свим други.,“</p> <p>„Али ти бушиш, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси готов.“</p> <p>„К |
е насмѣши и рекне: „С драге воље, драги отче.“ Даде му руку и пођу напрѣд.</p> <p>Архимандвит Г |
и сви климајући главом.</p> <p>„Па и ти отче духовниче!“ проговори намѣстник зачуђен.</p> <p>„К |
Теофана.</p> <p>„Ти мора да си Бугарин отче!{S} Тако си тврдоглав,“ осѣче се патријарх на њега |
ченовића!{S} Но сад с Богом.{S} Хајдемо отче намѣстниче“ рекне овоме и пође с њим кући.</p> <p> |
иступи ближе постељи, и повиче:</p> <p>„Отче Амфилохије! — Јеси л’ ти?“</p> <p>И доиста пред њи |
екако за ваш труд смоћићу, имам нѣшто и отчинства.{S} Али да купимо и солгабирова и јурасора, и |
и бољег пецива видили!“</p> <p>„Генерал оћути; али се видило да га то неугодно дира.</p> <p>„По |
којим смрт бѣжи као пред сунцем мрак... ох, и сад ми се груди пуне, срце ми се надимље, кад се |
ваше, да му се грло грчевито стегнуло: „Ох Ленка! што изговори те кобне рѣчи, што ме опомену на |
ове црне субраће бијаше му крв у велико охладило; а сад му ноћна тишина и враћајућа се превлада |
ог сина архимандрита Лаврентија, пак... охо! мало незаборавих једног од првих, Јашу Живановића. |
а и да видим Троицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си усѣо на коња већег него што је био шар |
народа, па су се сви слагали.“</p> <p>„Охо!{S} Ти дакле већ спремају акцију,“ рекне паријарх к |
уздања, он скочи са столице, узправи се охоло, и почне јачим гласом: „Та шта сте о преплашили?{ |
кне, па се баци у позитуру, дигне главу охоло, па стане једном руком један брк увијати а другом |
м то поуздање и тај сигурности пун глас охрабри калуђера, те је свога правозналца мирније слуша |
о.{S} Браћи псује и пред простим људима оца и матер и прѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, |
и, да кажу, је ли истина, што сте ви на оца Теофана донели, а они одрекоше свѣдочбу начином кои |
игну ову у вис, и однесу свога духовног оца, свој узор и правило, у игумнову ћелију, те га пред |
смѣх и повиче: „ево вечере, дајте само оцта и уља.“</p> <p>„Нема! “ зазвони и сад из уста намѣ |
тељи, без друга, без пријатеља, запојен оцтом и жучи, изпуњен мржњом, горчином, презрѣњем свѣта |
к разтуженој овчици, као анђео хранитељ очајавајућој души, као анђео помоћник сирочету, које са |
оз све живце, кад виђе ту слику ужаса и очајања, прѣд собом.{S} Она се тргне, скочи, и ступи је |
атске и бившег настојатеља доведу ме до очајања.{S} Ужасно је то, хтѣти добро, радити цѣлисходн |
} У манастиру може становати мир... мир очајања, мир прегорѣња.. али срѣће ту нема.{S} Признај, |
ите, докле то иде“, проговори владика у очајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и оно |
шо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“ викне у очајању. „Кад сам ушо у манастир, умро сам за свѣт... у |
славујским гласом.</p> <p>„Генерал буде очаран.</p> <p>„Споменућемо јошт једну о Гедеону.{S} Ви |
алаца.</p> <p>И наши гости били су врло очарани.</p> <p>При цѣливању свете иконе метне Ленка и |
један другога корећи.</p> <p>„Ви знате, оче Амфилохије, а ви незнате, оче Митрофане“, проговори |
Ви знате, оче Амфилохије, а ви незнате, оче Митрофане“, проговори архимандрит сасвим мирно.</p> |
пам с вама са свим по закону, а оно ви, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче Амфилохије идите |
м себе: „Јеси ли задовољан са маневром, оче Партеније?“</p> <p>„Хвала Гурковој жестини што се м |
/p> <p>„Ми ћемо пропасти... пропашћемо, оче архимандрите...{S} Док још неизумрѣте ви, који сте |
екали.</p> <p>„И то је похвално од вас, оче Теофане,“ одговори му архимандрит, „да ви хоћете да |
. „да небудемо и ми криви томе разсулу, оче архимандрите, морамо чинити своју дужност.{S} Ми мо |
Теофана и запита та строго: „Шта хоћеш, оче!“</p> <p>„Хоћу да ми дате допуст!“</p> <p>„Какав до |
Калуђери... жена... манастир... шибе... оче архимандрите“, окренувши се к овоме, „љуља се црква |
им је воља.{S} Ја сам на све готов.{S} Оче Теофане!{S} Ти си дошо у манастир, да будеш калуђер |
пуну сумњу рађа да није онако било.{S} Оче аминистраторе... добро се промислите, шта ћете да р |
оче администраторе све је доказано.{S} Оче Теофане, ви сте и сами признали ваше дѣло, да сте н |
цу Теофану и рекне му блаже: „Ви сте се оче Теофане боље владали овом приликом него ваша братиј |
стојати, што сам ја наредио.{S} Ви ћете оче Теофане, одмах у вашу ћелију, па ћете бити у аришту |
овори повољно. „Нека вам буде; наредите оче архимандрите, да намѣстник добије писмо, да га неди |
у својој благости проговори: „Е видите оче администраторе.{S} Из ваших рѣчи мого бих ја посумњ |
, ко се криво закуне, јест.{S} Излазите оче Амфилохије!“</p> <p>Зној пробије и Митрофана и Амфи |
зна, оном морамо казати.{S} Дакле чујте оче Митрофане“.{S} На то узме тужбу и прочита им је.</p |
е тѣрали.{S} Против вас оче Митрофане и оче Амфилохије <pb n="117" /> нема свѣдока, јер нико ни |
о ви, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче Амфилохије идите напоље, па ћу вас звати, кад будем |
на сунцу. <pb n="70" /> Јест...{S} Него оче намѣстниче, нисте нам јошт ништа казали о правом пр |
д су вас у ариште тѣрали.{S} Против вас оче Митрофане и оче Амфилохије <pb n="117" /> нема свѣд |
т тако, како нисам желио.{S} Против вас оче администраторе све је доказано.{S} Оче Теофане, ви |
а да имају гвоздену руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако те чују братија, да тако говориш, очешљаће |
с негодовањем проговори о.{S} Теофану: „Оче намѣстниче, ти си зло урадио?“</p> <p>„Јесам, Ваша |
поћути, па онда почне говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Отац намѣстник тужио се на вас Њ |
духом и тихим гласом говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Дошле су против вас нѣке тужбе ч |
барјака, а настојатељи талира.“</p> <p>„Оче! ти губиш из вида, пред ким стојиш!“ опомене га пат |
апезарије свирати.</p> <p>Сви се прену: очевидно била је банда „иберашунг“ за све.</p> <p>Нароч |
ер је јошт ћутао.{S} Ленка се прене.{S} Очевидно јој падне на ум, да му рѣчи могоше бити друкчи |
овом.</p> <p>Начелнику бијаше та музика очевидно врло угодна.{S} То је изгледало као нѣко ванре |
састанак на земљи.</p> <p>Ленка је била очевидно болестнија него икада прије.{S} Мршава је била |
одговора. </p> <pb n="200" /> <p>Он је очевидно ово неправо тумачио, кад је узимао, да му арти |
вши смѣрно руке на прси.</p> <p>Било је очевидно, да га је патријарх примио пријатељски, па је |
узбрдице к цркви и згради.</p> <p>То је очевидно био манастир. „Шта је ово?“ запита Ленка.</p> |
даде здраву и подпуну.{S} Болестнику је очевидно годило.{S} Тако је двѣ недѣље трајало из дана |
у ту струну,“ рекне архимандрит, кои се очевидно том из срца радовао, „то ћемо наредити другачи |
да одговори.</p> <p>Настојатељ немогаше очевидно да нађе одговора, барем у тој форми не.{S} Већ |
нитодушно свога колегу, над коим бијаше очевидно горѣ осуда изречена.</p> <p>„Стратимировић при |
оживи: послѣдње рѣчи Ленкине пробудише очевидно онесвѣшћену душу о.{S} Теофана.{S} Он дигне оч |
правио.</p> <pb n="98" /> <p>Настојатељ очевидно није ни схватио прави садржај рѣчи свога проти |
тељски служе.“</p> <p>Патријарху је ово очевидно годило.{S} А било је и истина; јер је патријар |
о к приповѣсти.</p> <p>Патријарх је био очевидно мало љутит што је изгубио.</p> <pb n="332" /> |
мило, а нарочито, што јој је тетка тако очевидно необично уживала.</p> <p>Врате се у собе.</p> |
енкиним очима појаве се сузе, али су то очевидно биле сузе радости.</p> <p>„Дођи Тодоре!“ позов |
и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да видите како се дѣца свијај |
вности, којом је одговор тражио; али му очевидно труд недолазаше до успѣха.{S} Остави се дакле |
/> је позив о.{S} Теофана на повѣстницу очевидно дубоко потрѣсо.</p> <p>О. Теофан извади из џеп |
у рѣши.</p> <p>О. Теофан чуо је, што га очекива ако одговор настојатељев изпадне противан њему. |
ођакон Никанор, као што је друга страна очекивала.</p> <p>Комесија је дошла у вече.{S} Господа |
ао, дубоко ћутао.</p> <p>Ленка је жељно очекивала одговор.{S} Кад овај подуже непослѣдова, наст |
ан говорио, и ови су у пуној сигурности очекивали конзисторијалне изасланике.</p> <p>Непрође нѣ |
252" /> каруце ни они халовити коњи.{S} Очекивање је блѣдило све више; но ласкава нада тѣрала ј |
мања код Његове Екселенције.{S} Више је очекивао од свога говора.{S} Смислио бијаше све лѣпо и |
ртију пред собом.</p> <p>Архимандрит је очекивао мирно одговор; на лицу његовом није било примѣ |
игрању избаци карту, коју овај небијаше очекивао.</p> <p>„Немогу другачије Ваша Светости“, одго |
сутра дан обѣсити.</p> <p>Но сваки час очекивао се радостан један догађај у царској породици.{ |
} Устане са постеље и гледаше к вратма, очекујући шта ће да буде.</p> <p>Врата се спољска отвор |
та за собом затвори.{S} Тамо се умије и очешља, и лѣпо обуче, тако да се чисто засија.</p> <p>О |
} Ако те чују братија, да тако говориш, очешљаће ти браду, да ће ти пола на чешљу остати,“ упад |
на образу била јој је скоро прозрачна; очи јој горѣше као жива жеравица.</p> <p>Видило се, да |
више силу љубави мужа него брата...{S} Очи су му се све јаче сијале, све већма разгорѣвале,.. |
е доиста врло лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале од топлоте коју му је бистри дух обилн |
>И отац администратор није више пио.{S} Очи су истина миловидно чашицу погледале, али руке бија |
н, сувоњав, ситан; у лицу црнпураст.{S} Очи су му као жива жеравица горѣле; мислио је чисто као |
апита он мало зажмиривши, пак онда упрѣ очи у о.{S} Теофана и разрогачи их по свој величини.</p |
.{S} Теофан уздахне, погне главу и упрѣ очи пред себе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да га сад, глед |
non caste, adminus caute</foreign> — да очи свѣтске невиде.{S} Ако ми ту вашу теорију уважимо, |
риписивао, па је са погледом побѣдитеља очи на све стране окретао, а лице му је од радости и по |
повиче Митрофан и навуче јаче обрве на очи.</p> <p>„Хајдемо“, одговори Амфилохије, и пође у ку |
су се они смѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он је стајао, па их је гледао, као да хоћ |
о цѣлог писма, па му онда ударе сузе на очи.</p> <p>Он јој врати дану му изправу, и мораде се к |
латонски.{S} Нарочито је имао пасију на очи, као што су те ваше.</p> <p>„Није било смѣрнијег ка |
т.</p> <p>Ленкин лик долазио му је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела хранитеља...{S} Љу |
и државама.</p> <p>Нарочито су му прѣд очи долазили калуђери и манастири светогорски и руске Т |
а, које смо год пѣсме Хранисављеве пред очи добили, у свакој је дисао прави дух пѣснички.</p> < |
х рѣчи посумњати.</p> <p>Њему дође пред очи сва криминална процедура.... и зној га пробије.</p> |
ате допуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми незаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан смѣрно ал |
и као рођена сестра нѣговала; она му је очи затворила.{S} Тетице, ја сам с њом позната... па са |
о је прѣко свега радо лѣпе младе женске очи, и у том је уживао чисто платонски.{S} Нарочито је |
у муке на срдцу разтѣрује, да му угасле очи затвори.{S} Учини му се, да види око мртвог свог тѣ |
се постарај за овога, а ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ постарати суд и жандар.“</p |
равним начином.</p> <p>Наједаред дигне очи на архимандрита и запита га смѣрно: „А јесте ли, Ви |
вѣшћену душу о.{S} Теофана.{S} Он дигне очи к небу и ухвати се руком за срдце.</p> <p>Она падне |
о да се њега и нетиче:само су му једине очи прелазиле на онога, кои је управо што говорио.</p> |
ње, што живи настојатељ зна цѣнити лѣпе очи боље, него сви, који су на тој столици пре њега сѣд |
Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и самим мртвим архимандритима ове ку |
ти врата, <pb n="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе, ни за тв |
у.“ Све што на човѣку говори, и лице, и очи, и звук гласа, и држање тѣла... све је показивало, |
је издржао; и онда је главу подигнуо, и очи су му се к плавом небу узнеле; одозго је чекао упут |
/p> <p>Али има људи свакојаке ћуди; а и очи нису у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нароч |
.{S} Она и нехотице погледи му у лице и очи.{S} Са тог лица из тих очију блистала се зрака тако |
их стисне устне, набере чело, и искриви очи: „А ја опет велим, биће ту нѣки други враг!“</p> <p |
е она пробуди.{S} Како јој једаред види очи, а он јој даде благослов и изчезне.“</p> <p>„Јао ме |
заспимо до пред зору, пак ћемо избечити очи, чим се укаже на врати.“</p> <p>„Ето шта си учинио |
ар настојатељ?“ запита Ленка спуштајући очи к земљи.</p> <p>„Хоћу и то.{S} Ја сам му већ казао, |
о, чује ђак њеки шум на басамаци и баци очи тамо.{S} У који пар онај чутуру принесе к устма, у |
а наопако,“ продере се гост и разрогачи очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмеза ил што имате, само |
ога Адама из њега.“</p> <p>Тетка избечи очи на њу.</p> <p>Она ју небијаше разумѣла.</p> <p>Архи |
лио Екселенцији казати; и за то је имао очи упрте у прозор од ходника, а чело му је показивало, |
не срдца и душе своје.{S} Кад је подиго очи своје к небу, чинило се као да му ове рајском свѣтл |
е сам у соби. — Али видим да си избочио очи као маче у свѣћу, па <pb n="274" /> ћу ти двѣ три и |
ке непокретности дижу, разсипање пада у очи.{S} Да настојатељи манастирски држе имање у реду, п |
дмах да опишемо.</p> <p>Ленка је пала у очи и младом шестошколцу... садањем нашем о.{S} Теофану |
pb n="193" /> <p>То падне господарима у очи; али незнадоше од куд тај умиљати вѣтар дува.</p> < |
одбија, да харчење манастирског добра у очи пада...{S} Неће бити чудо да се појаве гласови, да |
а је имала тек 16 година, и падала је у очи нарочито млађем мушком свѣту ради свога лѣпог лица |
ви?“ запита Ленку и погледи јој дубље у очи.</p> <p>„Невидим,“ одговори ова, и извуче руку изпо |
ан од гостију.</p> <p>„Немој да ти се у очи насмијемо!“ рекне му господин. „Отац Теофан игуман? |
.{S} Џак ако је будна, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а он приступи њеном |
“ рекне на то о.{S} Теофан погледавши у очи архимандриту.</p> <p>То је истина“ примѣти архиманд |
?“ запита администратор, и погледи им у очи.</p> <p>„Јест!“ одговоре она двоица једногласно.</p |
/p> <p>„Наравно да је ово народу јако у очи падало и велики утисак у њему изводило.{S} Али је с |
кад неспази ништа, што би му особито у очи упадало, запита: „Шта је знаменито?“</p> <p>Протођа |
ило видити знака живота, осим што су му очи на ту јединствену слику гледале, пуну живота, сјаја |
е говорити. <pb n="9" /> Сви гости упру очи у њега.</p> <p>„Пијте браћо, та то је ваше и наше.{ |
итрофан у исто врѣме.</p> <p>На то упру очи један у другога, питајући се, шта урадише и један д |
уде рано.{S} Већ је било 8 сати, кад су очи отвориле.</p> <p>Обуку се.</p> <p>Кад изиђе стара т |
излажаше на крају у танак шиљак.</p> <p>Очи су му биле јасне, чисто округле, израз погледа тврд |
најлѣпши „калоспинтехромокрене.“</p> <p>Очи су му разнобојне искре просипале; уста се најсочниј |
че као стрѣле и изчезну као муња изпред очију калуђера.</p> <p>„Ходи ба мном о.{S} Теофане!{S} |
и.{S} Сви сте једнаки.{S} Иди ми изпред очију!“</p> <p>„Молим, да ми дате допуст, па Вам нећу н |
нога јутра осијана... свѣтлост, која из очију пријатеља јој долазаше, умножавала је блѣсак наде |
нагло удали, и за тили час изгуби се из очију о.{S} Теофана.</p> <p>Тужан и жалостан врати се о |
Трѣбало би да калуђер никад неизгуби из очију, да је пре свега и над свиме калуђер... ја то с б |
м.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, благост на образи и у очима, и господско држање |
мислиш, да на мене нико негледи.{S} Сто очију мотре на мене, знаш ли ти?{S} Сѣди с миром код ку |
нкина слика од синоћ није му силазила с очију.{S} Ил спавао ил се будан по постељи превртао, ув |
о, кад се кићени сватови изпрѣд његових очију изгубише, а нехотице му сузе грунуше, кад је са и |
и стаса, а нарочито ради својих великих очију, пуних жара и свѣжине.</p> <p>Ми ћемо ову епизоду |
му у лице и очи.{S} Са тог лица из тих очију блистала се зрака тако топла, тако привржена приј |
ѣк, од виших људи, степенитог раста.{S} Очима је стрѣљао; а строј вилица показивао је особиту с |
о: али није било часа, кад му није прѣд очима стојао из међу њега и ње отац са уздигнутом руком |
живот.{S} Онај, кога у свему имаш прѣд очима, онај разпети избавитељ свѣта, онај син створитељ |
постељи превртао, увѣк му је била пред очима.</p> <p>Ко је?{S} Шта је та прекрасна жена?</p> < |
врстно моћи помагати.{S} Већ ми је пред очима стајало благо, које смо трудом, штедњом, и мудрим |
} Теофана, која јој је непрестанце пред очима стојала.</p> <p>А код њега су људи живота пробуди |
ељ.“</p> <p>Сад јој се опет појави пред очима она ужаса пуна сцена.</p> <p>Стрѣсе се.</p> <p>„Ч |
р и видити дана, да се у св. цркви пред очима пријатеља засија.“</p> <p>У недѣљу је праздник св |
="282" /> Нови новцати засјају ови пред очима калуђера.</p> <p>„Дакле ипак много више, него што |
м разполагањем стекли... већ су ми пред очима стајали они синови народа мога, који се неимадоше |
ји сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима имати, мало сам себе за навѣк неубих и овога и он |
атељ крпа.</head> <p>Наједаред се укаже очима долина као котао округла.{S} Лѣпа је неможе је се |
млађих <pb n="157" /> калуђера, жмирне очима, и покаже подмитљиво главом на о.{S} Теофана и Ле |
наде о.{S} Теофана.</p> <p>Питали су се очима, но нико незнаде одгоненути.</p> <p>Напослѣдку пр |
ави онај. „Нељуби се само устма, него и очима, и руком... кадкад и ногом... онако изпод стола!“ |
ицу: али је највећу цѣну имао у његовим очима пекмез... <foreign xml:lang="de">povidl</foreign> |
/> којим су толико пошли, па сам својим очима видио да су срѣћни...{S} Ја нећу тим путем...{S} |
арство!“ То је чудо, али сам сам својим очима видио.{S} Из других села носили су новорођену дѣц |
нѣма... али је моја душа право у твојим очима читала:{S} Је ли могуће да ти ниси разумѣо живот |
а, и погледи на намѣстника закрвављеним очима.{S} Док недође суд од честњејше конзисторије, дот |
е овај призор у њеној глави, прѣд њеним очима, убијајући у њој струју живота као она медузина г |
престано у жртву своје страсти укоченим очима гледао и умирањем противника наслађавао се.</p> < |
е к прозору повући.</p> <p>И у Ленкиним очима појаве се сузе, али су то очевидно биле сузе радо |
ављене обрве, даваше му црним сѣвајућим очима дивљу ватру.</p> <p>Друг његов Амфилохије имао је |
Амфилохије <pb n="14" /> и жмирне мало очима, а шиљак му од носа повуче се мало на више.</p> < |
Хвала!“</p> <p>На то разшири руке, и с очима пуним суза, проговори меко и њежно:</p> <p>„Сестр |
ѣхом оперира.</p> <p>По гдѣкоја зрака у очима пратиоца дирне госпођу неугодно.</p> <p>Гдѣкоје м |
која ме у своје крило прими, да сијне у очима људи, да набави средства, којим ће народу сваковр |
и лѣп крој очију, благост на образи и у очима, и господско држање чиниле су га врло пријатном п |
но.</p> <p>Незнамо хоће ли што важити у очима читатеља, али ћемо им ипак казати, да је овај узо |
ас угушила, кад је видио, какав живот у очима народа одсѣва, како му рѣчи чудесно протрѣсају сл |
.</p> <p>У тај час му бијаше пукло међу очима, и он увиди, да је суд његов био самовоља, пресуд |
ак долазио, мѣрио је архимандрит чутуру очима.{S} Учини му се повелика, па да се увѣри колико п |
прат, ту је сирома попа прокашљивао, да очисти грло за орацију, чешљао браду и косу, да небуде |
.</p> <p>О. Теофан, кад се од пута мало очисти и уреди, оде к настојатељу, и преда му писмо од |
и на утисак његове молитве бијаше и њих очистио, узвисио и просвѣтио.</p> <p>У тај мах познаду |
е болестника на чист зрак, даде му собу очистити, и добро прозрачити, постељу му сасвим новом п |
су нарочито били дошли да им он молитву очита и утѣху пружи.</p> <p>Чинодѣјствовању при служби |
љне, које му је умирући казивао.</p> <p>Очита му за тим опростну молитву и заложи га мрвом хлѣб |
чи.{S} И за чудо, сваки, ком је молитву очитао или прѣко кога је са св. тајном при служби прешо |
тељином намѣсти, а њега даде пресвући и очишћеном премда ветхом мантијом огрнути.{S} Храну му д |
нека узмемо, да ће им мачку истѣрати на оџак, као што рече, али и мени неће бити на лако...{S} |
ћу их немилице.{S} Изтѣраћу им мачку на оџак, што но веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Док је адв |
ро!“ проговори кочијашу.</p> <p>Кочијаш ошине коње и ови поскоче као стрѣле и изчезну као муња |
и, писати и рачунати и појати.{S} Он је оштар, незна за шалу; ту има посла и шибица.{S} Али га |
ла.{S} Рѣч та била је нож са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣме живота и смрти.</p> <p>Казали |
смѣјати, а како му је био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом дунавском сокаку чути, у ком м |
том мисли повиче гласом, који срдца као оштар нож продираше: „Кажи: хоћу! јер ако друго што каж |
.{S} И сад види да је љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није био у стању сачувати од ближега до |
<p>Адвокат је ћутао, премишљао, па онда оштро проговори: „Показаће њима Печеновић, шта је <fore |
х и манастирских противника, служити за оштро оружије у борби, ако би се ова разгорѣла?“</p> <p |
ја од „господи помилуј.“</p> <p>Пило се оштро; није дакле чудо, што се морало чешће у подрум по |
као да сам убијца!“</p> <p>Пође по соби оштро; пређе нѣколико пута горѣ долѣ, па онда на једаре |
о пише?“ запита је архимандрит, мотрећи оштро али непримѣтљиво, како се она при том држи.</p> < |
и на кола лако као птица.</p> <p>„Тѣрај оштро!“ проговори кочијашу.</p> <p>Кочијаш ошине коње и |
чати.</p> <p>На једаред чује се да нѣко оштро звиждне.</p> <p>И администратор и братија скоче о |
не му се захвале на доброти, и одкасају оштро у село и кроз њега даље.{S} На врху брда, уз које |
ем озбиљно, да зовнете пекара, па да му оштро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, јер ћу в |
</p> <p>„Свето пѣсништво....</p> <p>„О! пѣсна, дивна пѣсна претвара просту манастирску цркву у |
о кога тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва или плаче, пуши или пије... то се никога нетиче... |
“</p> <p>Сад се куцање на ново започне; пѣвање тропара зазуи а банда почне опет многаја лѣта.</ |
„Ваљда ниси комарац.{S} Комарци најпрѣ пѣвају и угризу, па онда ћуте.“</p> <p>„И код своих — к |
не по познатој ноти „дај плећке Марице“ пѣвати другу пѣсму, која је звонила налик на ону прву, |
} Стратимировић га је звао: мој авва! а пѣснословци дали су му наслов: „новог Дамаскина сладкоп |
а и звали фрушкогорским славујем.{S} За пѣвницом у цркви био је јединствен.{S} Срдце је имао го |
запојао, мислио је сваки, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Овај стари свешт |
<p>А ово је била Хранисављева најновија пѣсма митрополиту Стратимировићу год. 1816. списана.{S} |
.“</p> <p>О. Теофана дирне ова хусарска пѣсма врло неугодно.{S} Он дакле тому сходно и одговори |
о пѣсништво....</p> <p>„О! пѣсна, дивна пѣсна претвара просту манастирску цркву у храм небеске |
и се на једаред језик кочијашу, и стара пѣсма почне снова, реко бих у умноженом издању.</p> <p> |
. „Сасвим сам погодио, од које птице та пѣсма долази.“</p> <p>О. Теофан мислио је, да ће патриј |
p>Владика дакле Хранислав био је доиста пѣсничка природа.{S} Може се мислити, како се са овим н |
816. списана.{S} И доиста, које смо год пѣсме Хранисављеве пред очи добили, у свакој је дисао п |
и громовима пређе без слѣди прѣко главе пѣсника „Шишатовачке харфе.“</p> <p>„Незнам је ли прошл |
онда излѣгу и други разговори, и друге пѣсме, па се онда окрене и на валцовање и на галопаду и |
имити!“</p> <p>Владика Хранислав био је пѣсник.{S} Он се у своје млађе врѣме надтицао са Лукија |
?{S} Окај се тога.{S} Недаје свако јаје пѣтла, а јошт мање крије се у свакој мантији Доситије.{ |
.</p> <p>„Манастир је улио Мушицком оне пѣсме, које су га у звѣзде дигнуле.</p> <pb n="173" /> |
> <p>„Прѣ него што ваљаде да се започне пѣвничко појање, доведе митрополит сам к налоњи <pb n=" |
стављао.{S} Најпослѣ подпише га и поспе пѣском, пак онда се накашље, дајући знак тим да је гото |
а наши људи још и данас црквене стихире пѣвају и при частима, које нестоје ни у каквом одношају |
заше, те се с њим куцаше.</p> <p>Кад се пѣсма, свирка и куцање сврши, и звона ућуте запита слов |
сѣдити, око собе ову дивоту гледати, из пѣсничких уста прелѣвање страстне љубави слушати, а у с |
иљконоси стане око куварице скакутати и пѣвати: „Сладка Маро, Марице, сладка душо душице, дад м |
на у собама, у коима је Мушицки живио и пѣвао, пити у славу ова три честита србска хијерарха.“< |
нам је, да је овај господин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фр |
ѣдници разгрѣје се јако, пак онда идући пѣшице у стан назебе, добије запалу плућа, и умре.{S} О |
убичица и босијока.</p> <p>Кад се сврши пѣсма и свирка, запита високородни, којем чисто небијаш |
одношају, а тако исто са познатим нашим пѣсником Исидором Николићем, тајником код уг. кр. намѣс |
них, црних и крвавих пред духовним оком пѣсника-владике.{S} Он се стрѣсе од грозе и повиче: „На |
ста, која имадоше зазвонити или рајском пѣсмом живота или ужасним громом уништења.“</p> <p>Док |
ићеви појци пренели су љубав к црквеном пѣнију у народ.{S} Из оног времена долази, да наши људи |
>„Практично мудрословље..</p> <p>„Свето пѣсништво....</p> <p>„О! пѣсна, дивна пѣсна претвара пр |
сја тјажкаја.</foreign>“</p> <p>Тек што пѣсма у трапезарији умукне, и звона на цркви стану, али |
ополита, да о.{S} Теофан оде у манастир П. Г. и предузме тамо као намѣстник управу манастирску. |
дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣнију.{S} Стратимировић га је звао: мој авва! а пѣснос |
ј ноти „дај плећке Марице“ пѣвати другу пѣсму, која је звонила налик на ону прву, <pb n="17" /> |
крештали.{S} Та његовом се високородију пѣва, мора се викати с другима, па како било да било!</ |
сну страну.{S} Затим оде к оном учитељу пѣнија, одведе га к истој налоњи, и постави га на лѣво |
ао епископ бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преживиле.</p> <p>Епископ Рајачић |
1343 умро, Реља Крилатић народних наших пѣсама.</p> <p>Манастир Рил је и данас велика зграда, у |
очи добили, у свакој је дисао прави дух пѣснички.</p> <p>Владика дакле Хранислав био је доиста |
.. шешир ко локвањ, да непоцрни... па лѣп попа, па цифраст попа...{S} Ша онда да буде? русвај!{ |
хајд по прњавору, да га виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А калуђери... <foreign xml:lang= |
вору у Карловци.</p> <p>Био је млад и лѣп, понашао се господски и угодно, допадао се и мушкима |
о млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, благост на образи и у очима, и господско |
т сама.</p> <p>Он небијаше ни млад ни лѣп.{S} Лице му је било мало прошарано од богиња, које је |
њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп, сунце пригрѣјало: и тако јо пред „кранцом“ било најз |
ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, који се допасти мого.</p> <p>Међу његовим позн |
јошт у најбољим годинама, млад и тако лѣп, да старији несмѣдоше узети на себе ризико, да га у с |
мали брѣжуљак.{S} Одандѣ је неописано лѣп изглед на равни Срѣм.{S} Него ви сте се, чини ми се, |
саћемо је у ктиторке,“ рекне гласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p> <p>На дну кутије лежала је меда |
сѣћају, као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незнам |
ојац.</p> <p>„У исто врѣме предавао је „пѣније“ на богословији један свршени „клирик,“ сиромах |
у наде и живота свога!“</p> <p>„Па сад! па сад“ викне гласом, у ком се видило, да му се срце це |
/p> <p>„Ево ти је, с мојим благословом! па је обѣси под расу на прси своје.{S} Бог свемилостиви |
<p>„За то што је сам нема!“</p> <p>„Хм! па зашто баш од мене?“</p> <p>„Јер зна да ви имате најб |
е у Черевић из Даља, а ево ти 200 фор., па изплати и растѣрај слуге, кад их неможеш употрѣбити; |
} Један попије чашу <pb n="111" /> двѣ, па је готов; а други може боме добро да повуче, па му с |
ше, то траже друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са кућним слугама у јавној гостионици куцали |
и оштро; пређе нѣколико пута горѣ долѣ, па онда на једаред стане, метне руку на чело, дигне лиц |
и у порту прође једно дваред горѣ долѣ, па онда скине шешир, протре чело, и мећући опет шешир н |
зго лед бије...{S} Имај пријатеља горѣ, па ће ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S |
xml:lang="de">Donnerwetter </foreign>“, па ће га скупо стати.</p> <p>„Но пекар помисли, ако је |
сам мислио од куда долази рѣч „букван“, па ми паде на памет, да се деривира од „букве“ <pb n="8 |
вице и заложи се којим залогајем хлѣба, па онда завије у крпицу мало хлѣба и сланине, што да му |
а.{S} Осми дан спреми све што му трѣба, па кад му стража оде ручати, а он полагано изиђе из соб |
иткивати; видиш да сам здрава и читава, па можеш бити задовољна.</p> <p>„Данас ћемо кући.</p> < |
у огледалу.{S} Отеко ти је нос за два, па изгледа као да је ракијска тиква.“</p> <p>„Хм!“ одго |
ова, кои недаду газити човѣка као дрва, па ма да је то и прост само калуђер, — и да се сѣтите, |
е бојао, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био приправан бацити све, што имађаше у рукама, и |
ти; удали се нѣколико корачаја од њега, па му се онда дубоко поклони и рекне: „Хвала о. намѣстн |
не свѣтњак близу себе и шибице до њега, па угаси свѣћу.</p> <p>Није дуго трајало и млада госпођ |
лазио, добио је дубок поздрав од овога, па ма био и сам фурунџија, јер и код нас се знало за „м |
е своју руку нагло за леђа.</p> <p>„Да, па да онда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пус |
е платили.{S} Знате, колико ми припада, па дајте ми што је моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам |
е.</p> <p>„А, то су ми дала та господа, па сам их морао ту спремити“, одговори игуман домаћин. |
етних и изкусних људи из нашега народа, па су се сви слагали.“</p> <p>„Охо!{S} Ти дакле већ спр |
подин пекар држи ваљда да му нема суда, па остаје једнако при злочестом пециву, премда сам га в |
ше њих, <pb n="11" /> кои мисле као ја, па неће допустити, да се стари ред квари.{S} Добро је њ |
ш, да идем и тражим настојатеља човѣка, па да се станим тамо, гдѣ такова нађем.</p> <p>Овај бо |
з овога извуче нѣколико писаних табака, па онда гледећи у њих, начне даље говорити: „Видите сам |
ци свога пара и господара од памтивека, па ће такови бити, док је и једнога?{S} Кажи да нису, а |
чутуру очима.{S} Учини му се повелика, па да се увѣри колико прима, запита писмоношу:</p> <p>„ |
трѣбају чиновнике у сто и сто прилика, па је сасвим наравно да гледе, да с њима у добром прија |
велика господа пијете на пол сајтлика, па вам се све друге мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На |
га ради чешће походио руског посланика, па и свештеника код посланичке капеле.</p> <p>„Мушицки |
е настојатељ. „Зовните отца намѣстника, па дођите и ви с њим.“</p> <p>Овдѣ ће наши читатељи зап |
публика му је вѣштину радо награђивала, па су се они смѣјали да су им све сузе на очи врцале, а |
је калуђера већ кадкад помрчина појела, па ништа.</p> <p>— — „Год. 1849 поднесем патријарху мол |
на га је у своју кућу у Пешти смѣстила, па га је надгледала, и као рођена сестра нѣговала; она |
b n="186" /> тупо.{S} Ја овако научила, па шта ћу.{S} Но добро, што није Видаковић жив... било |
ена.{S} Заповѣдићу да се преправе кола, па сам се до подне и вратио.{S} Митровица није далеко, |
его празно буре.{S} Учио си осам школа, па незнаш шта је <foreign xml:lang="la"> procellas</for |
оћеш и можеш.{S} Преправи све што ваља, па почни како врѣме за то наступи.</p> <p>„Јеси ли задо |
све квалификације за доброг управитеља, па и реформатора.</p> <p>„Он се чисто оправљао за велик |
ѣху пружао, стојали су здрави гомилама, па су се наслађивали зором свештеника, кои свету своју |
ородију пѣва, мора се викати с другима, па како било да било!</p> <p>Удари се и „<foreign xml:l |
астојатељ се стане обзирати за вратима, па онда обзирући се сад на врата сад на протођакона, је |
пређе брзим погледом преко цѣлог писма, па му онда ударе сузе на очи.</p> <p>Он јој врати дану |
во неуводи) гласила је наредба црквена, па је и строго црквени архимандрит Арсеније сигурно пом |
асну поему.{S} Ово је србска војводина, па могу и швабски бандисте нашу ноту свирати.{S} Зар је |
<pb n="331" /> бијаше близу 77 година, па се већ знаменито смежурао, штоно наши веле.</p> <p>К |
ѣпа; али сад имате ево поодрастла сина, па нисте више млада, ако сте и лѣпа... стара госпођа, м |
њи <pb n="257" /> архимандрита Гедеона, па га постави на десну страну.{S} Затим оде к оном учит |
<p>Архимандрит погледа на протођакона, па се насмѣши и проговори му: „А од кад се ви бавите са |
д насртаја каквог послѣ тога благовања, па узме велику мараму, изађе кроз прозор, кои је у ходн |
само да познаду да има таквих створења, па ће до кои час да их остави и да прне у своју небесну |
ко локвањ, да непоцрни... па лѣп попа, па цифраст попа...{S} Ша онда да буде? русвај!{S} Ко да |
о вам кажем озбиљно, да зовнете пекара, па да му оштро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, |
разљутио уобште на поступање калуђера, па тако паде и он с њима у један кошар.</p> <p>„Кажем ј |
овара њиховом позиву и снаги манастира, па нека се употрѣбе у струци учевној код богословије, и |
би ја како пре комисије дошо до двора, па ексцеленцију о правом стању ствари извѣстио.“</p> <p |
зграби своју штаку од подебела бамбуса, па извешти мога владику на дебелу мѣру.{S} Онда отвори |
верзитета, кои нема медичког факултета, па иште годишњих 100.000 фор. за своје издржавање.{S} О |
а.{S} Дакле, постарај се за много уста, па ће ти се орити хвала!</p> <p>„Дед, запитај, чије се |
скинуо шешир још на капији од дворишта, па се ишло с голом главом прѣко авлије, на коју је случ |
су млађи.{S} Ми калуђери сви смо браћа, па ко је за што; ко је за господина, нека господује, а |
руго, частимо и ми њега код наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам неврати зајам!“</p> <p>„А д |
еликом соареу.</p> <p>Најпре шљивовица, па за тим бермет, па онда одмах црвеника вукла се из ма |
доста казао, иди зовни Ацка Нерадница, па сѣди онда тамо код Крсте.“</p> <p>Дође и трећи свѣдо |
ованима.{S} Он је био човѣк добра срца, па није имао воље икоме што на жао да учини.{S} Закључи |
арх се мало прошеће к прозору и натраг, па онда стане пред о.{S} Теофана и запита та строго: „Ш |
свега повуче се једним кораком натраг, па онда кад види управо шта је, полети к огњишту, зграб |
е журимо кући, то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се крећемо даље. “</p> <p>„А погледајте коли |
цѣлива, него га њом мало гурне од себе, па онда избаци карту, коју је ваљало изиграти.</p> <pb |
.{S} А ви други калуђери језик за зубе, па дижите чаше, сад ћу ја да напијем у име мога среза у |
те ми их приобштили, неиду ми из главе, па сам и сада баш о њима мислио.“</p> <p>„Тамо има више |
о си сасвим подерано!{S} Дајте ми воде, па идите од мене, јер вас је данас само то сачувало, шт |
мандрит хоће прѣко те причице да пређе, па га замоли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге |
тога план, како да је добију, кад дође, па по томе оде одмах сваки на своје мѣсто.</p> <pb n="2 |
допустити да буде, што старији налаже, па после сам мого својим путем сатисфакцију тражити, ак |
се у џеп, извади мараму и убрише сузе, па онда опусти обѣ руке на крило држећи обѣма мараму, д |
је сам отишо? “</p> <p>„Е, господин је, па му може бити: и ја да имам кога да ме носи, небих ни |
фан био код администратора митрополије, па је промислио за сваки случај, како да се влада.{S} Н |
овољан,“ примѣти архимандрит Партеније, па се онда окрене Ленки, и рекне јој: „Е, мила кћери мо |
ужки чланови друштва доћи мало касније, па ће бити друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако |
уги господар.. он с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и развесели: |
ли ако он рекне другчије а ја другчије, па се ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок нѣкако немирно.< |
ће, у којој директор гимназије станује, па до краја оне улице прѣко пута од магистрата, а оданд |
рофан; „она има сигурно обарене плећке, па ћемо се нас двоица по нашем ћефу провести.“</p> <p>„ |
ао и друге.{S} Посао им је ишо од руке, па су били весели сви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну гл |
камате од тих новаца главно умножавале, па би кроз 50 година скоро јошт једанпут толико каматам |
а честитога брата из свога круга удале, па су му на то одговорили смѣхом, вичући му подсмѣшно: |
“</p> <p>Ови се стану клањати до земље, па гледећи из потаје, то на себе узајамно, то на архима |
о к прозору, погледи кроз њега на поље, па се онда окрене к протођакону и проговори му: „Баш се |
у дошао, а то ће рећи из кујне на поље, па ходником до басамака, онда уз басамаке горе, те оним |
кроз отворена врата манастирска напоље, па идиди — управо у Карловце.</p> <p>А она двоица кад с |
овдѣ, а ви оче Амфилохије идите напоље, па ћу вас звати, кад будем готов са вашим другом.“</p> |
гледањем.</p> <p>Овај се мало прокашље, па почне:</p> <p>„Дајте калуђерима достојну задаћу; одр |
манастирска добра у своју управу узме, па ће онда калуђери изгледати и комад хлѣба из његове р |
повода, да их под државну управу узме, па онда смо на правом путу да с њима прођемо, као оно ш |
злѣгу и други разговори, и друге пѣсме, па се онда окрене и на валцовање и на галопаду и шта ти |
м руком с једне, другом с друге стране, па јуриш повратном линијом путем, коим бијаше у кујну д |
али су се дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је н |
“ настави тетка, „и то си чула од мене, па штап у руци, подебео бамбусрор са сребрним оковом... |
е тропар, високопречестњејши господине, па ето нове славе нашој обитељи!“</p> <p>Раскалашно, ск |
} Свѣта стече се много из цѣле околине, па и најдаљих села равнога Срѣма, Подлужја и Посавине.< |
. барем веће право него ја!“ Ово рекне, па јој пружи ону изправу натраг.</p> <p>Она је нехтеде |
у, ни за двор ни за никога,“ Ово рекне, па приступи столу, одброи онолико, колико је плата кува |
овољна и са банкама!“</p> <p>Ово рекне, па пошто је била међутим стол застрла, и посуђе и шоље |
тим са овим пилетом!“</p> <p>Ово рекне, па на ново уздахне.</p> <p>Варнави би боље годило пиле |
к је да неможе даље.“</p> <p>Ово рекне, па нагло пође натраг друштву.</p> <p>„Та неће нико поје |
тим буди божја воља!“</p> <p>То рекне, па се побожно прекрсти, и стане ручати.{S} Наравно, да |
м тричавим дијурнама!“</p> <p>То рекне, па лупи руком по хартији, те ова одлети на под, и стани |
торонталске вармеђе!“</p> <p>То рекне, па се баци у позитуру, дигне главу охоло, па стане једн |
славне калуђере има.“</p> <p>То рекне, па изиђе на поље и упути се својој ћелији.</p> <p>Они д |
мо од себе развија; а кад се што почне, па прекине, увѣк ће рогобатно да изпадне.{S} То је сигу |
ико је куцнуло.{S} Кад човѣк што почне, па му хоће да пође за руком, а оно се само од себе разв |
да ће онај да извуче столицу изпод ње, па скочи, и спасе се, те непаде на земљу.</p> <p>„О уби |
њих руку к бради и повуче је прѣко ње, па један за другим одшуњају се из ћелије.</p> <p>„А јес |
о обрве и погледи неугодно на калуђере, па онда са највећом озбиљношћу обрати се о.{S} Теофану. |
а диже и за мајку, којој јединче умире, па стоји од жалости окамењена, и неможе ни устне да мрд |
} А?{S} Увуците само капут у манастире, па ће он вас оправити у закутак.</p> <p>„Де, држте се в |
ме носи, ни згоде, на којој да ме носе, па онда „хајд на еро браца Перо!“ те штулецни час на де |
е убије у мојој ћелији, ако је дирнете, па шта ћемо онда?{S} Ето нам на врат свима и четника и |
јер сам изкусио да имаш велике таленте, па сам наумио да те своим временом подвргнем синодалном |
намѣстника ове куће осудили на ариште, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћ |
ци видила, кад пролази поред наше куће, па ми се чинио, да није као други људи...{S} Боже ме пр |
страдам.{S} Окани се тога, несрѣћнице, па гледај да како побѣгнеш, а немој се убијати и мене у |
печенке, и тамо код њих коље их и пече, па се с њима части и пои.</p> <p>Срѣде и петка недржи, |
ратор. „Ти си пустио куварицу да утече, па си узрок да се сад направи читав скандал у свѣту: за |
етки пара.{S} Па кад се још лѣпе обуче, па метне наочари, па стане читати <title>Љубомира у Ели |
тов; а други може боме добро да повуче, па му се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ било и такових, |
право чини, јер нити је његово ни наше, па што га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А |
самоћи, свѣту незнани, за себе и себи, па пиши, предузимај, чини све, што иде на славу Бога, н |
настиру.{S} Људи смо, свакојаке нарави, па неподносимо једнако чашу вина.{S} Један попије чашу |
го што је твој доктор и његови другови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од ти |
д један манастир уреде, да иду у други, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и |
ље.{S} Чудо, на једном брѣгу виногради, па манастирско боље.{S} Сад нека ми ко рекне, да ту неч |
тка свуда прође по соби, свуда загледи, па онда проговори: „Можда сам и снивала!“</p> <p>„Снива |
ти! велика ти хвала!{S} Сад иди... иди, па ублажуј душевно и друге болестнике, као што си своју |
мало смѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад добију мукте да се напију, а они незнаду, шта је |
емљен за све послѣдице и истине и лажи, па је чекао мирно да чује, шта ће онај да рекне.</p> <p |
ивати, тетице, и снивати.{S} Ајде лези, па спавај.{S} Час духова већ је прешао.{S} Ја ћу бдити. |
ле све поднети честњејшој конзисторији, па нека она наређује, како јој буде воља.{S} А можда је |
браћа.{S} Само што је господин вѣштији, па се дао однети раније, док и њега винковић несвали са |
е, а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати |
да га је патријарх примио пријатељски, па је и он чекао стрпљиво и мирно.</p> <p>„Зар тако, ма |
јати.</p> <p>Они су се онда разумѣвали, па су се смѣјали једним мислима покренути једногласно; |
ѣњали, него су исти пред врати стајали, па ноћу тамо спавали и кад кад музикално хркали, а на п |
у и ја.{S} Ми смо у манастиру вечерали, па смо пили и веселили се до зоре.“</p> <p>„А како сте |
о мисли, али су му ипак мисли погодили, па и они повичу: „Свему је он крив!“</p> <p>„Је ли?“ за |
и мало вечерали и чашу двѣ вина попили, па су се онда око девет сати сви људи својим кућама раз |
к.</p> <p>„Ми смо теби већ суд изрекли, па ћемо га и извршити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш |
м, <pb n="36" /> којим су толико пошли, па сам својим очима видио да су срѣћни...{S} Ја нећу ти |
гледим.{S} Онај сиви самуркалпак зими, па оно модро јап.... огртач, хоћу да кажем шлифер са 7. |
и су зато и способнији, и више позвани, па нису тога, <pb n="198" /> до сада учинили, барем не |
други.</p> <p>Ови су му били намазани, па су на крајеви изгледали као увоштен чизмарски фонал. |
стирске били су сви калуђери изкупљени, па су нѣшто занимљиво говорили.</p> <p>Кад опазе госпођ |
у кревет, па се изпава, лѣпо изтрезни, па онда одлази свѣтао од нас.{S} Нити он прави разлику |
ад се још лѣпе обуче, па метне наочари, па стане читати <title>Љубомира у Елисијуму</title>...{ |
> <p>„Ти ћеш остати код мене на вечери, па ћемо уз чашу добра вина у собама, у коима је Мушицки |
му се администратор, зграби га за прси, па повиче: „Што га мољакате; <pb n="33" /> сложно, па ћ |
је казо, како је било, а сад кажи и ти, па ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па кад је он казао, како |
астирску куварицу хтѣли да дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђере и слуге по прња |
једне стране сваку саблазан избѣгавати, па и у самој својој ћелији, а с друге несмѣ манастирско |
анастирски) казао, да ћете нас позвати, па да ћете нас питати, какав је оно био бал у манастиру |
е, стане на све стране оком изпитивати, па онда тихим гласом запита свога послужника: „Гдѣ сам |
добру управу и ваљане управитеље дати, па ће ових 10000 фор, на годину врло лако моћи саставит |
кле била, да ће јој одмах плату издати, па ће тако исто кришом из манастира отићи, те је неће н |
уси, да смо могли толики капитал имати, па га немамо само зато, што не одговорише они <pb n="12 |
химандрит. „Де, ти си млађи; разпечати, па отвори те пакете“.</p> <p>Овај учини.{S} Најпре отво |
ѣдим, ви морате слушати, слѣпо слушати, па било вам право или небило.{S} Сад одлазите... па туб |
огрѣшио сам.{S} Моје је било послушати, па онда правду тражити.{S} Ја сам нехотице нож на вас < |
ужи...{S} То ће бити, да, тако ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи стегн |
/> <p>Печеновић је имао од куда живити, па се бавио адвокацијом више по ћефу.{S} Међу тим је мн |
т живи, и може јошт и 30 година живити, па ће живо преповѣдање служити за квасац, који ће се св |
сад невидим, нећу га никада ни видити, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу госпође тетк |
праведан: што он рекне, ја ћу примити, па ма ми се и главе тицало.{S} Само јошт молим, да би м |
<pb n="55" /> е онда се морам бранити, па по што по то!{S} А ако они нестану на тај пут, онда |
на страни, у друштву, то исто учинити, па ћемо га онда видити, како клима на коли, како губи ш |
у ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то репетирати сваки дан, кад небуде учињено шт |
и ти ваља да су игумни и архимандрити, па да отворе руке и подруме, да се и народ мало помогне |
ве стражара, кои је имао на то мотрити, па кад дође, одмах господину јавити.</p> <p>Овај стража |
да ће он њега оним ватраљем одалачити, па ма га послѣ на колѣни за опроштење молио.{S} Зграби |
куварица преко онога из собе изкочити, па разшири руке, да је заустави.</p> <p>Тако су стајали |
а мога, који се неимадоше одкуда учити, па их манастир на науку посла.. већ сам видио школу нов |
то он заповѣди, то они морају извршити, па ћуткац!“</p> <p>„Добро, добро,“ одговори на ово архи |
сокака на десно, то ће се све срушити, па саградити величанствена зграда, у којој ће се смѣсти |
је мало раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако што догађа; <pb n="2 |
а ће слѣдовати?{S} Народ ће се дигнути, па ће та добра у своје руке узети, а разкошне настојате |
наиђе какав страх, а ја ћу те викнути, па онда упали свѣћу.“</p> <p>Ленка учини тако.{S} Метне |
намѣстника.</p> <p>Архимандрит поћути, па онда почне говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} |
ијарху, да му своју живу жељу приобшти, па да га моли, да му даде за то путовање дозволу и благ |
мислио, да ће љутост патријарха прећи, па да ће га к себи натраг позвати, зато је ишо врло лаг |
је дигне, неће нико у њихов ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира |
, да тај дан јамачно могу у цркву доћи, па су се увѣк <pb n="317" /> нѣколико дана у напрѣд душ |
розор, постои мало тамо премишљавајући, па се онда врати калуђеру, и проговори му исто тако мир |
ући.</p> <p>Варнава се врати к владици, па за мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да га владик |
бијаше повео, да му их покаже и означи, па да их овај послѣ даде посѣћи и израдити.</p> <p>Подн |
p> <p>„Зар ти мислиш да сам ја просјак, па не могу дочекати?“ загрми протођакон на ново, и адми |
фа буде добра, повешћемо те у Бечкерек, па ћемо те тамо удати за једног спахију.{S} Је си ли чу |
и прѣ тога. „Све ће то доћи у записник, па ће честњејша конзисторија донети рѣшеније.{S} Јест.{ |
подне ступи у ћелију му сам настојатељ, па га позове, да дође пред комесију.</p> <p>Одмах помис |
јним, да је ја силом из ћелије извучем, па зато сам оставио врата отворена, кад смо на ручак от |
пазио да други један корак иду за њим, па је турао натраг онога, кои се усудио пред њега или у |
ћи тамо са консисторијалним бележником, па ћете цѣлу ствар изпитати, и што је нуждно наредити.{ |
ти гледај тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи опростити са овим дружтвом, које мо |
} Ја већ од дужег времена радим на том, па га свуда уза се носим.{S} Чини су из мога непосрѣдно |
Али ако он то чини пред другим свѣтом, па ма то били и сами његови присни пријатељи, е онда се |
желио је јако да постане митрополитом, па му је свашта, било угодно, што је на то циљало.{S} З |
ђак.</p> <p>„Води овог човѣка у подрум, па му налиј“ ту чутуру шљивовице из оног бурета, знаш!“ |
S} Дође он к нама и у кућу, и у подрум, па и у ракиџијницу... како се кад деси.{S} Недиже тај н |
нао, да у ову ствар није ништа помѣшан, па је хвалио Бога, да му се куварица с врата скинула.</ |
ио настојатељу бити покоран и послушан, па по том није могло за њега другога одношаја бити до с |
врати.{S} Та ти си горе јошт био гоњен, па ниси руке против себе диго: а ја који сам се завѣрио |
ва.</p> <p>Варнава је био мирски ђакон, па је у калуђере отишао, кад му је супруга умрла.{S} Он |
ске у своје џепове — и ударите у бубањ, па закликћите танко гласовито: <pb n="336" /> „хајде бр |
родни тај успѣх свом тоасту приписивао, па је са погледом побѣдитеља очи на све стране окретао, |
ци једини, коме је тај наслов припадао, па је тако тај наслов значио управо што митрополит.</p> |
све сузе на очи врцале, а он је стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне: <foreign xml:lan |
ст.</p> <p>Адвокат је ћутао, премишљао, па онда оштро проговори: „Показаће њима Печеновић, шта |
тој ствари разбирао, мислио и рачунао, па ћу вам баш нѣшто овом приликом и да приобштим.“</p> |
е ту вожњу сасвим другчије преднацртао, па му небијаше сасвим угодно, кад му лѣпа удовица округ |
, сад други.</p> <p>О. Теофан је ћутао, па само ишо и својој ћелији хитао.</p> <p>Кад дође до о |
и.{S} Нека само чује то Њ. Величанство, па да виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S} Та то су солд |
он од велике столице, у којој је сѣдио, па стане само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у |
ако неби дошли.{S} Ја сам на то мислио, па сам о људма све утврдио.“</p> <p>Протођакон опет нѣш |
врѣдио, да је њима што противно учинио, па ето му тешке главобоље.</p> <p>Па тако је и ова коме |
е је земља прогутала, како си побѣснио, па у хладну Саву скочио... или... или... шта ти ја знам |
х је овај утисак свога говора примѣтио, па за то запита с нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на т |
псовати; а сад смо опет од њих далеко, па може поднети.“</p> <p>Сад тек схвате господари момен |
ста најпре устне на лаки осмѣх развуко, па онда овима, на једној страни онај познати кут направ |
кад ће све наше ствари изићи на видѣло, па онда ће се наћи људи, који ће из тога конзеквенције |
са на час отварало и сасвим отискивало, па је изгледало као да штуца.</p> <p>„<foreign xml:lang |
<p>Патријарх се одљути.{S} Поћути мало, па онда запита:</p> <p>„Хајде кажи ти како да набавимо |
су имали свашта доста, плаћали су мало, па су се по највише частили и у друштву проводили.{S} К |
анастирску: али се то њега није тицало, па је мирно лего у постељу, и тиме је боље спавао, што |
pb n="110" /> али нас људи зову Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друго име.“</p> <p>„Е, Крстоно |
е Ленка смѣјући се, премда мало кисело, па то и учини. „Та кости незаборављеног списатеља морај |
се баци у позитуру, дигне главу охоло, па стане једном руком један брк увијати а другом други. |
оже сачувај!{S} Та стегнуло ми се грло, па не могу од тешка решпекта ни словца да изтиснем...{S |
у.{S} У двору знаду да сам дошла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одг |
у дакле ја са госпођом Пуљиницом овамо, па ћемо се онда одвезти.“</p> <p>На ово пружи руку посв |
ви разсипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви |
да се трудите.{S} Само да фруштукујемо, па ћемо одмах поћи.“</p> <p>Мало час се изкупе сви код |
<p>„Сад хајде да се полагано спремимо, па ћемо у 12 сати мало што ручати, и одмах на пут поћи, |
ој труд много искати... та земљаци смо, па ваља један другом да помажемо.{S} Него ћу ја све то |
ти ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам Варнава на |
„Што га мољакате; <pb n="33" /> сложно, па ћемо га у брашнару силом одвући, кад неће добровољно |
је добро... друштво је пак било удесно, па онда се ради.{S} Је л’ тако Крсто?“ запита првог свѣ |
још доста, а вама ће скоро бити добро, па онда нећемо ништа друго кувати него један дан пасуља |
ко вама, затворићу вас на његово мѣсто, па нећете на скоро видити свѣта!“</p> <p>Онај старији ђ |
сѣм!{S} То је он често у дружтвима чуо, па је сад намѣравао скупо продати.</p> <p>„Тако је!“ од |
рацки митрополит, није полицајкомесар, па док са овим добро стоји, немогаше му нико ништа.</p> |
<p>На ово уздахне честити овај калуђер, па онда настави опет мирно и тихо свој разговор овако:{ |
>„Мушицки је био врло отворен карактер, па тако није ни ове своје састанке ни од кога сакривао. |
е сваком.{S} Идите само мало у прњавор, па ћете видити, колико се кућа у ово врѣме подигнуло, о |
на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад како нареде.“</p> <p>„Добро дакле!{S} Сад знам н |
Архимандрит је чекао подуже на одговор, па кад је настојатељ све једнако ћутао, позове о.{S} Те |
гумни опашу двѣ педи широк црвен појас, па разкопчају горњу мантију, па хајд по прњавору, да га |
инили; ви ћете добити писмо јошт данас, па идите у манастир III..{S} Будите и тамо тако приврже |
манастира; дај ми руку, хајдемо у свѣт, па ћемо живити себи на срѣћу, Богу на славу!“</p> <p>Ов |
а свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣпо изтрезни, па онда одлази свѣтао од н |
<p>Најпре шљивовица, па за тим бермет, па онда одмах црвеника вукла се из манастирског подрума |
n="208" /> управо каже г. архимандрит, па видећи да јој се друга цери, развуче устне и сама.</ |
ког се могла црпити та жива вода, јест, па ће лакше бити прегорѣти оно, што се пропустило и ниј |
је најлакше.{S} Два пут два шестнајест, па чист рачун.“</p> <p>„Ја неумѣм такав рачун правити.“ |
ију!“</p> <p>„Молим, да ми дате допуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми незаповѣдите,“ |
абрану капу на главу, наочари на носић, па сѣдне и чита <title>Љубомира у Елисијуму</title>...{ |
и него икада, окуражи се, и уђе у собу, па метне на стол све, што бијаше собом донео.</p> <p>„Ш |
ао у саборну цркву, те со помолио Богу, па је онда сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су га пра |
е, и одговори му: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете!“</p> <p>Печенови |
тојатељи манастирски држе имање у реду, па ма од прихода ни крајцаре из године у годину непрене |
рац.{S} Комарци најпрѣ пѣвају и угризу, па онда ћуте.“</p> <p>„И код своих — кућа!“ проспе о.{S |
уран ни за кости.“ Калуђери се насмеју, па га онда <pb n="127" /> стану разговарати.{S} Млад чо |
е мога среза у здравље Њ. Високородију, па ко са мном непије, тај није друг кесарев.</p> <p>„<f |
ћете оче Теофане, одмах у вашу ћелију, па ћете бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣ |
бра винца, онда се затворе, пећ угрију, па чашицу по чашицу, те тако до зоре, ако их винушко ра |
вен појас, па разкопчају горњу мантију, па хајд по прњавору, да га виде како је лѣп, као црвен |
павала... па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу кафицу... чини ми се, да |
клопку.{S} Сад хајде да тражимо плећку, па онда ћемо да читамо куварици горопадну молитву.“</p> |
авници без умора ходити.{S} Дајте руку, па се ослоните мало на мене!“</p> <p>На ово узме је под |
Куварица узме новце и пољуби га у руку, па се окрене к вратма да пође на поље.</p> <p>У тај пар |
анише три пута и пољуби владику у руку, па одступи три корака у натраг и стане са спуштеним гла |
, да види куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека пред врати, да му неулази у собу.</p> < |
ав агресивни корак калуђера проти њему, па се и зачуди и разљути. „Па куда би! ако смѣм питати? |
андрит се бијаше привико о.{S} Теофану, па га је у дуга зимна вечера често призивао к себи.</p> |
<p>Калуђер спусти с лица најпре једну, па за тим и другу руку.{S} Машући главом, проговори мир |
ко немирно.</p> <p>„А ти говори истину, па се нећеш ухватити у лажи.“</p> <p>„Та право кажете, |
напуне чутуру.{S} Запти писмоноша рупу, па онда узме чутуру, и поднесе је под нос.</p> <p>„Хо, |
ого пута велико пријатељство манастиру, па и ја сам њима ту радост учинио, да виде своје слике |
бу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣдићу да с |
ије будна, а он приступи њеном кревету, па јој повуче за покривач, и једанпут и други пут, док |
ћу се, бога ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд све посапиње, него што ћу се дати од он |
дим да си избочио очи као маче у свѣћу, па <pb n="274" /> ћу ти двѣ три и о њему рећи; а касниј |
уку, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда напрасно застане, и узме капу камилавку.</p> <p |
полагати, јер знам твоју узвишену душу, па се боим, да сам себе до невоље недоведеш.{S} Сад си |
сусѣда, а послѣ опет редом код других, па га сви примамо једнако.{S} Е па онда мора и он нас < |
штво од 20—40 лица, и мушких и женских, па онда удри у весеље, у многаја љета, у всја тјашкаја. |
а били смо све у манастири и близу њих, па нисам смѣо псовати; а сад смо опет од њих далеко, па |
један јастук из твоје собе и покривач, па ћу спавати ко царица.“</p> <p>То и учини, и тако се |
на сусрѣт. „Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла п |
у брашнару. „Та идите о.{S} Теофане.... па шта ће вам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда |
ожева.{S} Како једу Турци без ножева... па и без виљушака... како су се толики пустињици хранил |
а вечерала...{S} Нисам ноћас спавала... па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе |
цигљом ни лимом него интабулацијама... па јошт ово... па и ово... идите па радите како знате.{ |
ви попо мало цванцига... или талира... па ма и дуката... јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и |
ила.{S} Тетице, ја сам с њом позната... па сам је толико пута изгрлила и изљубила, кад ми је о |
ам право или небило.{S} Сад одлазите... па тубите, што вам рекох!“</p> <p>О. Теофан није се над |
ифле... шешир ко локвањ, да непоцрни... па лѣп попа, па цифраст попа...{S} Ша онда да буде? рус |
здрављати, одздрављати и поздрављати... па кад он запои многа лѣта или другу какву стихиру... т |
јошт један дан... јошт нѣколико сати... па би и овај човѣк лако пошо путем, који би га међу оби |
шта ће вам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити добри пријатељи...{S} Оканите се |
а.{S} Он је то примѣрима разјашњавао... па је и послѣдњи бал описао, како је био...{S} Може се |
је, још ми разум није са свим ојачао... па ето погрѣших.{S} Но гледаћу, да никад више несметнем |
м него интабулацијама... па јошт ово... па и ово... идите па радите како знате.{S} Наши стари п |
сам из Земуна... била сам у Београду... па сад мислим поћи у Букарешт...“</p> <p>„Е онда ти и н |
ипадцима) кроз цѣло врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног гледишта могла би ова ства |
ју карту избацити.</p> <p>„Од год. 1790 па ево за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 година не |
воде бригу о манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да н |
n="254" /> <p>„Увѣк је знао, шта хоће: па је сходна срѣдства безобзирно употрѣбљавао.</p> <p>„ |
олита, имао се за кратко врѣме обавити: па се није могло знати, какав ће вѣтар из нове дупље ду |
њему је бог дао да може поштено живити: па ако може помоћи, помоћиће више Бога ради него наплат |
</p> <p>„Ја незнам ништа од свега тога; па нећу ни да свѣдочим.“</p> <p>„Незнам ни ја ништа“, п |
ика и жандара, и полиције и ексекуције; па ће бити свашта, и пуцаће свѣт од нашег покора.“</p> |
</p> <p>„Ништа друго — ни мање ни више; па то ево моје руке.“ И пружи јој своју руку.</p> <p>„Х |
стити, да се манастирско добро разноси; па сам зато тражио, да га тим путем сачувам.{S} Истина, |
налоге настојатељеве строго изпуњавати; па кад му се каже, да наточи чутуру, онда да неда и на |
ви крв, и разхлади главу, <pb n="20" /> па онда пође да легне, да се мало загрије и поврати од |
у...{S} Зна он то добро, <pb n="242" /> па је паметан кад га даје.{S} Нека се он само држи свог |
плате... а ено ти врата, <pb n="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за |
ст, нема му пара!{S} И нема му пара!{S} Па кад му нема пара, нека и проживи године без пара.{S} |
cellentissimus Reviczky</foreign>?..{S} Па ја администратор... ја глава...{S} С главе риба смрд |
уга ствар...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже не само устма, него |
ице; лажу.{S} Нема мојој тетки пара.{S} Па кад се још лѣпе обуче, па метне наочари, па стане чи |
пити.{S} То кошта много мање новаца.{S} Па што би то било њему противно?{S} Сваком своје.{S} Он |
{S} А то уживање кошта много новаца.{S} Па добро.{S} Ми му нисмо ништа рекли.{S} Наш је ћеф доб |
рали и увозили, отакали и претакали.{S} Па кад смо заједно радили ваља да и заједно пијемо.{S} |
само реко, да смо мало били весели.{S} Па тако је и било.“</p> <p>„Па до које сте доба били за |
никога, у ког би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да с |
бералнији: али је мало митрополисао.{S} Па ипак се под њим појави гибање новога живота у свеште |
и манастир подићи; економ је добар.{S} Па може се из њега начинити и какав Доситеј, пак да вид |
на своје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} Па би могла велика неспретност изићи.{S} Него ћемо одло |
а ипак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да видите како се дѣца свијају око ове свете куће.“< |
онте.{S} Није по шији него по врату.{S} Па „кајмнисе фон Париз“.</p> <p>„Но, тетице...{S} Нисам |
ку под батинама умреш.{S} Је с’ чуо?{S} Па добро запамти.{S} Ту нема шале.{S} Или ја морам каси |
једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што се мрзнеш кад таковом господину банда многаја лѣ |
рске ђаке и слуге — ево им имена овдѣ — па ћете се увѣрити, да смо ми само тихо и то не у трапе |
Aunch gut.{S} Gott erhalte</foreign>! “ Па макне величанствено главом к свима, коих се здравица |
плећке душице, дај плећке, дај плећке!“ па кад сврши а он заврши са једним громовитим „дан!“ ко |
.{S} Прочитао два три броја „Дневника,“ па зна шта ће рећи повѣстница о патријарху.{S} А знаш л |
S} Што се намећеш као сочиво на божић,“ па му изплази подобар кус језика.</p> <p>Од другог друш |
код нас се знало за „милост малих људи“ па је сваки палио свѣћу и самоме ђаволу.</p> <p>Док је |
тетица, је ли?“</p> <p>Ово рекне Ленка па загрли своју стару тетку.</p> <p>„Е није да“, стане |
којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и прочастила да неби знао шта га је |
рхимандрити само знаду упрегнути 4 коња па хајд у Руму, части се, онда у Митровицу, части се... |
м!{S} Да идем од манастира до манастира па да одадирем штаком гдѣ ког стигнем!{S} Имам ја други |
</p> <p>О. Теофан био је од раног јутра па до ноћи заузет побожницима, кои су нарочито били дош |
јална сврши.{S} Епископ је био болешљив па зато није никога задржао на обѣд.{S} Он и Варнава ру |
воту у додир долазио.</p> <p>Одтуд одуд па би споменуо митрополита Стратимировића.</p> <p>Једно |
раље, у баштама раде, оне купе шљиве: е па која се мало боље пашти, тој помаже, да оправи и угл |
других, па га сви примамо једнако.{S} Е па онда мора и он нас <pb n="112" /> који пут послужити |
е настојатељ нѣким начином узвишено: „Е па кад он мени прашта, праштам и ја њему... и нека буде |
еш ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„Е па кад је казао, све је тако.. је л’ Крста?“ рекне на о |
дном манастиру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ваља сада да се мало по њима обазрѣте, барем по н |
овори само ти, што се питаш.“</p> <p>„Е па било нас је свакојаких.{S} Једни су попадали код аст |
што трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> <p>„Е па кад други кажу, што ја да тајим?“ одговори свѣдок, н |
мети.{S} Ако ми скрстимо руке и на даље па неучинимо ништа: ми ћемо у истини сами натѣрати наро |
ом „сама си ми у руке дошла!“ Ово рекне па је пољуби.</p> <p>Но куварица бијаше појака.{S} Тури |
ег срдца загрлити и пољубити.“ То рекне па загрли и цмокне стару тетку онако јуначки.</p> <p>Цѣ |
, да се и ми мало ненапијемо.“ То рекне па онда дигне чутуру на напитницу и стане наздрављати.< |
ама... па јошт ово... па и ово... идите па радите како знате.{S} Наши стари подигли су вам вели |
мени, ја немогу к њему.{S} Бог све види па ће судити и њему и мени!“ </p> <p>Ђак оде, стража ко |
гомилама по свои сели око цркве у порти па чекају да се јутрење започне.</p> <pb n="286" /> <p> |
буде што бити има.{S} Ти иди мирно кући па се постарај за овога, а ја идем куд ме очи воде; за |
орам <pb n="27" /> тамо.{S} А ти гледај па умакни.{S} Ако се сад не спасеш, онда је зло готово. |
и се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} Тај твој сабор одузео би пре свега Но |
је друго друштво, али они сѣли подалеко па се одмарају.</p> <p>Она одтргне своју руку, и прогов |
ези, који ју на себе узеше.{S} Али било па прошло.{S} Пожалиће, покудиће, а можда ће и осудити, |
уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи да рекнемо па ипак ће сваки знати, како је било у тој малој собици |
Бачке, а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па сад мислимо, да нам није нужде обширније описивати б |
... а ако неможете, а ви кажите искрено па да идем да скачем у Дунав док је раније, да небуде ч |
о.{S} Теофан и пође да га пољуби у руку па да изиђе напоље.</p> <p>Патријарх одвуче своју руку |
еден надпис:</p> <p>„Господину епископу Па...“</p> <p>„Немој читати,“ рекне архимандрит, кои <p |
озна и ове са Банатским гостима.</p> <p>Па то зазвони звонце и гости пођу у трапезарију на обѣд |
инио, па ето му тешке главобоље.</p> <p>Па тако је и ова комесија прошла као и све скоро друге |
{S} Али ни на то није ни мислио.</p> <p>Па тако је и о.{S} Теофан узалуд чекао, да <pb n="360" |
ваш госпођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче се на њега |
же очима долина као котао округла.{S} Лѣпа је неможе је се око доста нагледати.{S} А мила је, д |
е дѣце на прсима матере.</p> <p>Млога лѣпа лица код одрастлих дѣвојака било је видити, која су |
и поднесе је под нос.</p> <p>„Хо, да лѣпа мириса, као босиљак.{S} Није право, да се и ми мало |
Случајно је у тој обитељи била млада лѣпа умиљата госпођица.</p> <p>Ова се јошт са једном друг |
о.</p> <p>Они су дознали, да је млада лѣпа госпа ушла у ћелију отца Теофана, јер им је то дојав |
ко у зиму остане.</p> <p>Зима је била лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери ради ране и сј |
је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то је супруга првог окр. комесара, родом Беч |
о животу и смрти, клечала је млада та лѣпа жена нескидајући ока са уста, која имадоше зазвонити |
Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На брзо затим пукне гром у Пожуну а |
асним громом уништења.“</p> <p>Док је лѣпа Ленка говорила, налазио се сиромах калуђер у особито |
tle>...{S} Онда јој нема пара, што је лѣпа; баш као... као... но, као професорка.“</p> <p>„Него |
ише уздржаво и натраг повлачио, то се лѣпа Ленка све јаче за њим разгарала, и њему приближивала |
ти доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и самим мртв |
ног прозора ћелије стајала је млада и лѣпа женска са спуштеном главом недижући ока с пода.</p> |
јој он. „Ви сте истина били и млада и лѣпа; али сад имате ево поодрастла сина, па нисте више мл |
сина, па нисте више млада, ако сте и лѣпа... стара госпођа, мислим.{S} Него шта ви велите на т |
рекне тетка, „ма да нисам ни млада ни лѣпа.{S} Премда врло уважавам живе архимандрите, л’ мртви |
да“, стане се ова цифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу да сам авгара.“</p> <p>„Лажу, тетице; |
p> <p>С друге стране стојаше пред њим лѣпа, жена, цвѣтућа, сваке милоте и дивоте пуна, сама љуб |
тарила.“</p> <p>„Но сигурно није тако лѣпа бакица, као моја тетица, је ли?“</p> <p>Ово рекне Ле |
живе архимандрите, л’ мртвима далеко лѣпа кућа.“</p> <p>„Добро, добро; видићемо; моје је гости |
па му небијаше сасвим угодно, кад му лѣпа удовица округове помрси.</p> <p>Међутим као прави ди |
е и саде на крововима од кућа.</p> <p>Лѣпа Ленкина слика од синоћ није му силазила с очију.{S} |
читао бурунтију.{S} Кад је прочита, поцѣпа је на ситно комађе и трѣсне је о земљу.</p> <pb n="7 |
дила сам сав Срѣм,“ — проговори Ленка, „па и нѣшто од Србије.{S} Пак сам дошла да и тебе одведе |
, да је то немогуће,“ проговори Ленка, „па ипак се ето збило!{S} Види се, да се нисмо с једним |
мислио,“ проговори на то протосинђел, „па зато и кажем, да је ствар знаменита.{S} Ова је ствар |
е богата“, мислио је на госпођу Ленку, „па може манастир у њој добити добру ктиторку, а та би н |
="191" /> кући“ проговори на то стара. „Па тако нећемо ни сада ни једнога видити моћи.“</p> <p> |
стане се архимандрит Гурије церекати. „Па зашто да се ја са тетком не пољубим?{S} Та ја у њој |
проти њему, па се и зачуди и разљути. „Па куда би! ако смѣм питати?“ рекне мало подсмѣшљиво.</ |
ајпунијим освѣдочењем, и онда настави: „па благо нама кад будете!“</p> <p>Епископ Хранислав жел |
ио, проговори владика у највећем чуду: „Па шта ће рећи свѣт на то!{S} Шта ће рећи <foreign xml: |
ти на овај диван,“ одговори јој Ленка; „па ћемо бити слободније и ја и ти.“</p> <p>„Ја ћу лећи |
учини ђак знамење, које свак разумѣ — „па је онда кадкад и лудовао и кад није ништа повуко; — |
це биле сувише.“</p> <pb n="184" /> <p>„Па томе је лако помоћи“, примѣти стара, изиђе брзо из с |
е,“ рекне тетка.</p> <pb n="215" /> <p>„Па ћемо је оставати да горе,“ одговори Ленка.</p> <p>Ле |
а мом рамену...“</p> <pb n="217" /> <p>„Па шта јошт,“ запита Ленка све већма смѣшећи се.</p> <p |
/p> <p>„То је манастир В.....“ </p> <p>„Па шта ћемо ту?“</p> <p>„Ваљда ће господин да видите и |
е као најврстнијег настојатеља.</p> <p>„Па и госпође наше и госпођице... шта велите?{S} Нема му |
м?“</p> <p>Ово је била Србкиња.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и без банде!“ одговори ова.</p> |
>Патријарху удари крв у образе.</p> <p>„Па ко је тому крив?{S} А? — Шта велиш ти у твојој мудро |
ита Ленка све већма смѣшећи се.</p> <p>„Па пуцкало је по соби као да неко по њој иде...{S} Учин |
а хасну бити и на част служити.</p> <p>„Па ћу онда задати резиденцију за патријарха.{S} И то ће |
S} Теофан с подпуном смѣрности.</p> <p>„Па си морао баш сада доћи?“</p> <p>„Казали су ми да мог |
оворе ови сви климајући главом.</p> <p>„Па и ти отче духовниче!“ проговори намѣстник зачуђен.</ |
а и имена у свом крилу саранио.</p> <p>„Па дична дѣла толиких црквених Јерарха, кои су као епис |
трофан, као да пропаде у земљу.</p> <p>„Па на што ти тај нос!“ запита администратор љутит Амфил |
на гробу наде и живота свога!“</p> <p>„Па сад! па сад“ викне гласом, у ком се видило, да му се |
„За пол сата донећу вам писмо!“</p> <p>„Па куда идеш?“</p> <p>„У моју ћелију!“</p> <p>„Није пот |
их је мање, и нема изгледа...“</p> <p>„Па зар ћу ти ја калуђере из дрвета да режем, или из пап |
чица, чизме с високим сарама..“</p> <p>„Па фрак од плаве чохе, са жутим дугметима...“ прихвати |
ажи и ти, па ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па кад је он казао, како је било, казаћу и ја.{S} Ми см |
весели.{S} Па тако је и било.“</p> <p>„Па до које сте доба били заједно“ Кад сте се разишли?“< |
авдом неможе узкратити допуст.“</p> <p>„Па нека ти га даду они!“ примѣти патријарх поругљиво да |
му оживио други Стратимировић.“</p> <p>„Па то није немогућно“ проговори архимандрит своим мирни |
ар од великог замашаја, је ли?“</p> <p>„Па сад пустите, да се по манастири разкошни живот води, |
њу цркву карловачку.{S} Апостол Петар и Павао, као што сви знамо, заузимају прво мѣсто међу апо |
вника до висине светих апостола Петра и Павла, и даје му у руке кључе од раја.</p> <p>„Молитва |
ава Текелија нарочито посрѣдовањем Тоше Павловића био му је искрено наклоњен.</p> <p>„Уз народн |
а; снага врло одлична.</p> <p>„Са Тошом Павловићем, уредником србских нар.{S} Новина, кои је он |
ша Екселенција сачувала нам манастир од пада, а чин од обезчешћења.</p> <p>У ман.{S} Јазку 8.{S |
настирске непокретности дижу, разсипање пада у очи.{S} Да настојатељи манастирски држе имање у |
ог живота и домак просвѣћене побожности пада.</p> <p>О. Теофан био је од раног јутра па до ноћи |
ја, да харчење манастирског добра у очи пада...{S} Неће бити чудо да се појаве гласови, да се к |
о клима на коли, како губи шешире, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор б |
Ленку.{S} Ова је имала тек 16 година, и падала је у очи нарочито млађем мушком свѣту ради свога |
<p>„Наравно да је ово народу јако у очи падало и велики утисак у њему изводило.{S} Али је свѣт |
а земљишта.</p> <p>Често му је на памет падало, да би му ваљало, да позна калуђерство и манасти |
ити... знате, шта ће бити? манастири ће падати под конкурс... калуђери неће имати хлѣба...{S} Н |
честити калуђер на сѣдајуће сунце. „Ти падаш у гроб твој јарко сунце; скоро ће мрачна ноћ сву |
слио од куда долази рѣч „букван“, па ми паде на памет, да се деривира од „букве“ <pb n="87" /> |
о уобште на поступање калуђера, па тако паде и он с њима у један кошар.</p> <p>„Кажем ја, да не |
ћи калуђера и манастира имао: но све то паде у воду.</p> <p>Екселенција се бијаше разљутио уобш |
и писмо, прочита јасно: „отац Теофан!“, падне на кољена, и дигне склопљене руке к небу.</p> <p> |
вар представити у свѣтлости, да сва ова падне на њега а противници да дођу у мрак и таму; како |
западњег у врло опасном стању; штала да падне.{S} За храну куће нигдѣ ништа, а треба ми до жетв |
и ухвати се руком за срдце.</p> <p>Она падне прѣд њега на колѣна, дигне оклопљене руке к њему, |
кад овај сврши, онда опет као нехотице падне му поглед на настојатеља, али се брзо од њега одв |
дође на басамаке уплете се у мантију и падне.</p> <p>Док се он дизао и изплитао, дотлѣ се отац |
тао.{S} Ленка се прене.{S} Очевидно јој падне на ум, да му рѣчи могоше бити друкчије, него што |
животу уче.{S} У цркву иде кад му на ум падне, и тако своим примѣром и искушенике и ученике одв |
олубе, и т. д.</p> <pb n="193" /> <p>То падне господарима у очи; али незнадоше од куд тај умиља |
кусне од донесена варива, кад му нѣшто падне на ум, те онај час тргне кашиком од јела натраг.< |
ка пуче и човѣк јаукну.</p> <p>Одмах му падне на памет она прѣтња прњаворца, и похита ко о.{S} |
} Постој! <pb n="135" /> Буди јунак!{S} Падни у борби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати |
ицу боље: врата се отворе, и они обоица падну у собу на колѣна, и учине дубоко метаније.</p> <p |
бе.</p> <pb n="185" /> <p>Али је најпре пажљиво погледала и стару и младу госпођу.</p> <p>„Добр |
ао је са ходника у ћелију као да на што пази.{S} Кад се управитељ приближи <pb n="305" /> посте |
.</head> <p>Браћа Теофанова у манастиру пазила су на сваки његов корак, само да би што дознали, |
фићфирићи.“</p> <p>„А јесте ли се добро пазили“ запита Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Е да, нема од |
ању ствари извѣстио.“</p> <p>Од то доба пазио је врло позорљиво на оно што се око њега збива.{S |
ао.{S} Кад је ишо у процесијама увѣк је пазио да други један корак иду за њим, па је турао натр |
страшне рѣчи.</p> <p>Адвокат није на то пазио, него је даље говорио... „Из тога видите, да то н |
воду, и почистити ћелију.{S} Али добро пазите да неутѣче, јер тешко вама, затворићу вас на њег |
е да бѣжи.{S} Морамо га чувати, и добро пазити, да се из манастира неизтопи.{S} Прими га дакле |
<p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИЋА.</p> <p>1881.</p> </div> <pb n="3" /> <div typ |
ио је о.{S} Теофан епископа Хранислава, пак чувши, да је у Н. Саду, преноћи у Карловци, а сутра |
је била онда католичка црквена управа, пак је нарочито на то мотрио, да се са наше стране неда |
цркву, и видити како манастир изгледа, пак онда сутра можете рано поћи даље.{S} И ја ћу с вама |
ершићевог сина архимандрита Лаврентија, пак... охо! мало незаборавих једног од првих, Јашу Жива |
Он узме позитуру врховног заповѣдника, пак тек само „снисходителним“ осмѣхом и лаким омахом гл |
тимировић мислио је шта му радити ваља, пак је по начињеном плану поступао: он је и управу мана |
се дакле добро аргументима и мотивима, пак оде у Карловце, да моли од патријарха потрѣбни допу |
а, јер има људи врло великих домишљана, пак би се ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знају |
му је кћи богатог занатлије наклоњена, пак се и његово срдце њојзи све већма отварало: али ниј |
незнајући смисао предишавшег интермеца, пак да покаже да је то свето писмо, што говори, дода: „ |
отишо у калуђере.{S} А ти изпитај себе, пак чини како ти срдце каже.“</p> <p>„Младе ваљане србс |
код своје куће.{S} Ми сви имамо сестре, пак знамо такову уважавати... особито тако лѣпу сестру, |
цом у речени манастир, да тамо преноће, пак сутра да се упуте управо кући.</p> <p>Стара тетка р |
Стара тетка огледала се по својој соби, пак онда се врати својој нећаки и рекне јој:</p> <p>„Да |
олази на ред митрополит, кои јошт живи, пак нама свима заповѣда.{S} Ту је сваки мудар, кои веже |
се и о.{S} Теофан само дубоко поклони, пак приступи патријарху да га пољуби у руку.</p> <p>Но |
један омут хартије, стане је превртати, пак онда извуче један свезчић мањи у већу хартију завиј |
ме прошло.</p> <p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак онда у име божје пођите.{S} Одавдѣ сте на ваши коњи |
кав допуст?“ запита он мало зажмиривши, пак онда упрѣ очи у о.{S} Теофана и разрогачи их по сво |
же се из њега начинити и какав Доситеј, пак да видиш свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она се види да |
се састанемо са једним старим знанцем, пак и са њим на смртној постељи: али јо велика разлика |
ер срцем и душом; и да се наново родим, пак да ми је извѣстно да нећу никад бити митрополитом, |
{S} Најпослѣ подпише га и поспе пѣском, пак онда се накашље, дајући знак тим да је готов.</p> < |
.{S} У бурној сѣдници разгрѣје се јако, пак онда идући пѣшице у стан назебе, добије запалу плућ |
ећ није другчије!“ примѣти архимандрит, пак пође и он с њом.</p> <p>Лаким скоком сиђе се госпођ |
не мало живље: „Е, одвешћу вас у цркву, пак ћете видити тамо колико сам икона, и каквих дао изм |
ан допрати архимандрита у овога ћелију, пак онда замоли, да га за вечерас остави на миру, а сут |
p> <pb n="57" /> <p>Овај је ишо у салу, пак онда изишавши, јављао је високу резолуцију, по којо |
граби за рамена, и одтури га на страну, пак сам пришпичи око кључаници.</p> <p>„Де, да и ја пог |
и, тежко је било дочекати краја говору, пак и сада једва сврши.</p> <p>О. Теофан био је узхићен |
м, гледаћемо да незаспимо до пред зору, пак ћемо избечити очи, чим се укаже на врати.“</p> <p>„ |
а на земљу, а сам погледи на кључаницу, пак да се тврђе држи, ухвати се једном руком за браву.< |
као прост калуђер у манастир Грабовац, пак ћу га онда ја наградити.“</p> <p>И тако се сиромах |
аконе... да видим децизије куријалне... пак онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у р |
предати... ви ћете се морати заклети... пак ако свѣдоци потврде вам рѣчи, онда ће отац Теофан с |
дѣте хити кући, то мора да има разлога; пак за то морамо одлазити.{S} А ја би заиста врло радо |
коју бијаше на госпођино раме спустио; пак видећи црну браћу, тргне се и одкопча Ленкине руке, |
ѣлисходно, успѣха имати, <pb n="295" /> пак и опет сваки дан сваки час наилазити на запрѣке, ин |
а труд... да нетроше врѣме бадава...{S} Пак онда ћемо видити, можда свега, тога неће трѣбати.{S |
говори Ленка, „па и нѣшто од Србије.{S} Пак сам дошла да и тебе одведем.{S} Знам да ћеш се радо |
унце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: рука руку пере... дакле, ж’ се увѣ |
ржати, или из калуђерства изступити.{S} Пак онда неиште ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то |
жупанији мого је имати процес и пол.{S} Пак пошто се он бацакао, као да су архиве напоменутих ј |
најчистија љубав, највећи пријатељ.{S} Пак онда морате и на то помислити.{S} Он хоће што је на |
ндрит Партеније. „За шалу је превећ.{S} Пак <pb n="213" /> позиваш госпођу Ленку да ти дође у г |
ветити, да је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ће се напунити, и то људма, кои з |
једног „катадневног јутрења и вечерња,“ пак била његова „чреда“ или небила.{S} Шта више, у стар |
и се једном руком за браву.</p> <p>Дуја пак како се бијаше сагнуо, а није узео на ум, шта она д |
заиста користна и благотворна, с друге пак стране баца како на владике тако и на манастирце не |
="115" /> а вино је добро... друштво је пак било удесно, па онда се ради.{S} Је л’ тако Крсто?“ |
а друго је све клевета.“</p> <p>„Што се пак тиче куварице, истина је, да сам је дао тражити по |
шњости а слави будућности.</p> <p>„Теби пак ваља да се занимаш; да си у послу свеједнако.{S} Тв |
оме у занат буде приличило.{S} На сваки пак начин признати морамо, да нам се тим измакла особит |
су га нарочито госпе хвалиле.</p> <p>Он пак познат је био већ од своје младости као велики приј |
не: адвокат Печеновић.</p> <p>У друштву пак био је Печеновић на свом правом мѣсту, и тако је ви |
у полу чујући, што стара говори, у полу пак нечујући.</p> <p>„Заболи ме глава.{S} Мораћу лећи.{ |
р интересира.{S} Сад сѣди на ту столицу пак отвори срдце; — можеш бити увѣрен да говориш отцу.< |
чено. . . . . . .{S} 58.000 фор.</l> <p>Пак пошто се видило, да је овим начином семинарија осиг |
е је у тиквици на храсту застао.</p> <p>Пак онда сѣдне код њега и стане га тѣшити, храбрити и з |
ски валцери отрѣсоше ми са шибица сав лѣпак.“</p> </div> <pb n="246" /> </div> <pb n="247" /> < |
, да их нестаје, и више ништа.“</p> <p>„Пак што неидете у врбонку по њих?“ рекне патријарх мало |
чата затворену кутију, и један повелики пакет.</p> <pb n="280" /> <p>Архимандрит га весело доче |
/p> <pb n="283" /> <p>На то отворе већи пакет.</p> <p>Ту нађу најпрѣ покров за св. кивот.{S} Ра |
е, ти си млађи; разпечати, па отвори те пакете“.</p> <p>Овај учини.{S} Најпре отворе кутију с д |
кад је од мене одлазио!{S} Онај грохот пакла, којим су се остали непријатељи смѣјали, кад су м |
вити.{S} Више јој се пута, пречује онај паклени грохот калуђера.{S} Једва пред зору заспи.</p> |
се, да се бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст живота!</p> <p>Ко ју је мирним |
рв учини.{S} У онај пар отишла би у сам пако.</p> <p>„Ми неможемо бити муж и жена.{S} Неможемо |
их приповѣдчица, како те је ђаво жива у пако однео, како те је земља прогутала, како си побѣсни |
тајући.</p> <p>„Сѣди ти само, ја ћу све паковати...“</p> <p>„Паковати!{S} Тетице, да вас чује п |
окојни Видаковић... та некаже се србски паковати, него поспремати!“ задирне је Ленка.</p> <p>„Е |
ти само, ја ћу све паковати...“</p> <p>„Паковати!{S} Тетице, да вас чује покојни Видаковић... т |
је велико вечерње!“ примѣти мајор мало пакостио. „Што се тебе тиче вечерње“, одговори патријар |
</p> <p>Ова кад опази калуђере и њихова пакостна, лица, отрѣзни се од свога заноса, поправи кос |
му је била сва забуњена.{S} Познавао је пакостна срца својих противника.{S} Знао је да су у ста |
за тај предлог“, примѣти патријарх мало пакостно.</p> <p>„Од мене независи ништа“, рекне о.{S} |
и, и трѣсућим се гласом проговори: „Оно пакостно, злобно, ђаволско смѣшење администраторово кад |
тица . . . . . . . . . .{S} 24 „</l> <l>Пакра . . . . . . . . . .{S} 100 „</l> <l>Лепавина . . |
радски . . . . . . .{S} 500 ф.</l> <l>„ пакрачки . . . . . .{S} 150 ф.</l> <l>„ будимски . . . |
ра.</p> <pb n="228" /> <p>Стара госпођа пала је на кољена, и грозне сузе прелију јој лице.</p> |
ћемо одмах да опишемо.</p> <p>Ленка је пала у очи и младом шестошколцу... садањем нашем о.{S} |
а заноса, поправи косу, која јој бијаше пала на лице, и повуче се к прозору од ћелије.</p> <p>С |
а и Н. Садскога „Сунца“ (овако се звала палата цкр. предстојништва) а свима и госпођицима уједн |
нога гласа.</p> <p>Но шибице неће да се пале, те неће.{S} Ваљда је и код Ленке узбуђење сигурно |
младим женскињама; али нити су му више пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђакон постане архиман |
е неплаћа уредно.{S} Одтуда стрепимо од палежа.</p> <p>Рачуне неводи точно.{S} Браћи псује и пр |
ала.</p> <p>„Ко је то?“ повикне. „Ленка пали свѣћу,“ повиче јошт јаче и скочи из постеље.</p> < |
рне другу, но и ова неприми.</p> <p>„Та пали, шта „мрдаш; има неког у соби!“</p> <p>Смртни стра |
нало за „милост малих људи“ па је сваки палио свѣћу и самоме ђаволу.</p> <p>Док је ишо уз степе |
уствима, мислима и осѣћајима народа као палица каквога чудотворца.</p> <p>Освећени покров кивот |
о око немогаше кренути.{S} Ово, како је пало на лице пријатеља, кад је говорио, тако је, реко б |
из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало заискати руку његове лѣпе јединице.</p> <p>Али је |
куда долази рѣч „букван“, па ми паде на памет, да се деривира од „букве“ <pb n="87" /> а буква |
је тога земљишта.</p> <p>Често му је на памет падало, да би му ваљало, да позна калуђерство и м |
човѣк јаукну.</p> <p>Одмах му падне на памет она прѣтња прњаворца, и похита ко о.{S} Митрофану |
вана, одмах му мора и нехотице пасти на памет „буква“.{S} Али сам већ прѣко ботанике прешо, и у |
мути, види му се да му је нова мисао на памет дошла.</p> <p>„Самоубијца!“ повиче на то згрозивш |
„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст би памет умотала; живио би као у рају.{S} Али би брзо паме |
ил су пијани трештени, или су изгубили памет,“</p> <pb n="16" /> <p>Дигне се да пође; али је о |
ла; живио би као у рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, пао ко |
х се видило из погледа, како утискују у памет слику тога веза да га по могућности код куће репр |
} Зна он то добро, <pb n="242" /> па је паметан кад га даје.{S} Нека се он само држи свога сист |
го; нисам, бог ми је свѣдок, ни на крај памети имао, да га против вас и братије употрѣбим, али |
али <pb n="97" /> нити сам имао на крај памети, кога ножем ударити, нит сам на кога замахнуо.{S |
то се чешће показивало и мојој простој памети.{S} Ако ми скрстимо руке и на даље па неучинимо |
Слика његова остала је на сва времена у памети оних који су га видили.</p> <p>Осим њега читали |
андрит се стане мислити, он прорачуни у памети, шта је боље по манастир, или ша даде адвокату ш |
главу и мисли, шта да ради, али никакве паметне мисли.{S} Најпослѣ стане и рекне: „Овако ће бит |
е њему намѣстниковати: игуманство је за паметније главе.{S} Игуман ваља да је господин, да се о |
.</p> <p>„Ћути бога ти, кад незнаш ништ паметније“, обрецне се на њега архимандрит домаћин.</p> |
p> <p>„Било је у таким приликама и више паметних и изкусних људи из нашега народа, па су се сви |
ори овај.</p> <pb n="289" /> <p>„Али не паметно, ни од мене ни од тебе!“, одговори архимандрит. |
бугарских.{S} Ово је земљиште свето; од памтивѣка несмѣ на њега ступити женска нога.</p> <p>На |
нији поданици свога пара и господара од памтивека, па ће такови бити, док је и једнога?{S} Кажи |
а.{S} За будућу потрѣбу нема ни једне цѣпанице усѣчене, нити се има чим набавити.{S} Виногради |
т обоице.{S} Медалија је висила о бѣлој пантљики.</p> <p>„Ево ти је, с мојим благословом! па је |
<p>Она погледи на архимандрита, ком је пантомима упућена била.</p> <p>Овај се чинио сасвим нев |
ка: „Неидите близу њега, хоће вас своим панџама или за косу или за образ!“</p> <p>А кад болестн |
се срдце у човѣку, и он постане огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али касни |
јнула; ти би видио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p> <p>„Са свију страна пружиле би |
одговори поуздано: „Ено Јазка; није ли пао под конкурз?{S} Није ли само срѣћом и тешком муком |
брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p> <p>„Са свију стра |
ко година, да је злочестом управом онај пао под конкурс, што је у повѣстници наших манастира до |
си.{S} Недиже тај нос у звѣзде; њему је паор човѣк као и други господар.. он с нама и једе и пи |
ја калуђере из дрвета да режем, или из папира да изсѣцам?“ запита патријарх у истини љутито, н |
</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, да их мало прегледим,“ запита протођакон архима |
се ово све уреди, преда протођакон оне папире, које бијаше добио од архимандрита, овоме натраг |
и обитељ Рајка Папратића.</p> <p>Рајко Папратић био је богат кожухар; поштен човѣк, али као на |
које је одлазио, била је и обитељ Рајка Папратића.</p> <p>Рајко Папратић био је богат кожухар; |
на басамаци и баци очи тамо.{S} У који пар онај чутуру принесе к устма, у тај пар опази ђак ар |
да ради, пошто бијаше могуће, да у исти пар стану топови са града Варадина пуцати у славу радос |
/p> <p>О Доктору Суботићу нећемо у овај пар ништа да говоримо; он јошт живи.</p> <p>Али за Докт |
Чудо, шта узаврѣла крв учини.{S} У онај пар отишла би у сам пако.</p> <p>„Ми неможемо бити муж |
ораком напрѣд ступио, те је тако у онај пар, кад су се шаке отца Митрофана састати имале, главо |
се донета Амфилохијева глава баш у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два локомотива сусрѣсти |
пар онај чутуру принесе к устма, у тај пар опази ђак архимандрита.</p> <p>Мал’ га неудари капљ |
а га бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је тражени одвѣтник:</p> <p>„Тако је то, та |
гаси свећу.</p> <pb n="218" /> <p>У тај пар шкљоцну врата, која у предњу собу водише, и мало се |
sidera vertice</foreign>!</p> <p>У тај пар приступи му један знанац са стране и рекне му: „Кон |
зражавала пуну збиљу воље.</p> <p>У тај пар чује се глас архимандрита Гурија: „Шта се ви једнак |
к вратма да пође на поље.</p> <p>У тај пар чује се ход ђаков близу врата намѣстникових.</p> <p |
се позив домаћинов одрече.</p> <p>У тај пар рекне архимандрит Партеније, кои је на прозору глед |
тајне љубави, лак Ленкин.</p> <p>У тај пар куцне нѣко на врата од његове ћелије...{S} Он одгов |
ар нису Србљи највѣрнији поданици свога пара и господара од памтивека, па ће такови бити, док ј |
у Елисијуму</title>...{S} Онда јој нема пара, што је лѣпа; баш као... као... но, као професорка |
а!{S} И нема му пара!{S} Па кад му нема пара, нека и проживи године без пара.{S} Сто и једна го |
му нема пара, нека и проживи године без пара.{S} Сто и једна година приличи му и по Богу и по љ |
Лажу, тетице; лажу.{S} Нема мојој тетки пара.{S} Па кад се још лѣпе обуче, па метне наочари, па |
у на своје пуне јада груди. „Та нема ти пара!“ повиче кроз сузе. „Ти си ми сјајна награда за мо |
} Што вам је то добар господин, нема му пара у друштву: што тај зна лѣпо наздрављати, одздравља |
{S} Нема му пара!</p> <p>„Јест, нема му пара!{S} И нема му пара!{S} Па кад му нема пара, нека и |
е и госпођице... шта велите?{S} Нема му пара!</p> <p>„Јест, нема му пара!{S} И нема му пара!{S} |
p> <p>„Јест, нема му пара!{S} И нема му пара!{S} Па кад му нема пара, нека и проживи године без |
мо на поље!“</p> <p>И тако се сврши ова парада.{S} Али ђак добије добру ексхортацију, да он има |
кола, кочијаш, ловац, хусар у највећој паради.{S} Са митрополитом дође <pb n="271" /> и еписко |
шији него по врату.{S} Па „кајмнисе фон Париз“.</p> <p>„Но, тетице...{S} Нисам знала да ти и нѣ |
S} Ти дакле већ спремају акцију,“ рекне паријарх као за себе. —</p> <p>„Можда вам ја неумѣм каз |
је узхићен од ових горостасних планова паријархових; али је ипак одмах видио, да би при свој о |
стирски, кои је изгледао на начин малог парка.</p> <p>У соби до киоска налазио се кревет са чис |
морили.{S} Ви Бечкеречани знате само по паркетима и банатској длановидној равници без умора ход |
послали двѣ женске, које су ради своје парнице прѣд конзисторију биле дошле, да га информирају |
а даде адвокату шљивовице или да изгуби парницу.{S} Најпослѣ слегне с рамени и промумла <pb n=" |
са господином администратором, главним парничаром о.</p> <p>Теофана?</p> <p>Е, овај господин н |
>Одвезу га у Н. Сад, и, тамо предаду на пароброд.{S} Један лѣчник прими га ту, и одпрати та у Б |
он једног лѣпог лѣтњег дана Дунавом на пароброду за Цариград.{S} Одандѣ ће прије свега у св. Г |
ез договора, без једне рѣчи, сложише се парови младих људи и лѣпих госпођица, те се валцер прес |
екипажи довезли су се прота Витковић и парох Марго, особе врло угледне.</p> <p>„Управитељ факу |
дом из Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, |
о.“ Имамо ми сада важнијих свештеника у парохијама и ученијих и отменијих али онај дух реко бих |
ру дођете.{S} Ако је за г. архимандрита Партенија част, кад му дођете, то ће бити за ме грдна у |
дин — показујући главом на архимандрита Партенија — каже, да сте тврдо одредили данас поћи кући |
бе: „Јеси ли задовољан са маневром, оче Партеније?“</p> <p>„Хвала Гурковој жестини што се моје |
е био настојатељ манастира, архимандрит Партеније.</p> <p>Застане мало, кад види, какво је друж |
је стране овамо дошо,“ дода архимандрит Партеније.</p> <p>Пођу дакле сви и оду најпре у трапеза |
<p>„Све је наређено“, рекне архимандрит Партеније. „Није нужде да се трудите.{S} Само да фрушту |
и сте добро спавали!“ рекне архимандрит Партеније. „Ево већ осам сати.{S} То ми је мило.“</p> < |
вас мало изпратити,“ рекне архимандрит Партеније и попне тетку у своја кола, те и он крај ње с |
ече.</p> <p>У тај пар рекне архимандрит Партеније, кои је на прозору гледао: „Ево нам јошт гост |
мандрита? запита смѣшећи се архимандрит Партеније.</p> <p>„Ћути бога ти, кад незнаш ништ паметн |
чијашу: тѣрај! али приступи архимандрит Партеније <pb n="244" /> и проговори им: „Ви бѣжите.{S} |
ојим новим вицем,“прововори архимандрит Партеније. „Нећеду јошт госпође ни ока ноћас склопити.{ |
ој нису навикнути,“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <p>Архимандрит домаћин заклони уста шако |
„Ја сам задовољан,“ примѣти архимандрит Партеније, па се онда окрене Ленки, и рекне јој: „Е, ми |
атим у твом новцу,“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <pb n="209" /> <p>„Знам шта мислиш,“ ста |
одпочивање!“ предусрѣтне ју архимандрит Партеније.</p> <p>С „Добро јутро!“ поздрави ју домаћин. |
естани, молим те,“ рекне му архимандрит Партеније. „За шалу је превећ.{S} Пак <pb n="213" /> по |
ит Стратимировић.</head> <p>Архимандрит Партеније одржао је рѣч, што ју је о.{S} Теофану дао.</ |
у небијаше разумѣла.</p> <p>Архимандрит Партеније даде упрегнути у своја кола и оде и он у свој |
> <p>Сиђу се с кола.</p> <p>Архимандрит Партеније приступи Ленки и рекне јој: „Уз пут смо сврат |
азвуче устне и сама.</p> <p>Архимандрит Партеније смѣшећи се фино, одговори свом другу: „Виц и |
ају да се провеселе.</p> <p>Архимандрит Партеније имао је право.{S} За један сат дођу опет трој |
стари добри знанци.</p> <p>Архимандрит Партеније обрати се Ленки и њеној тетки.</p> <p>„Она го |
ити, кад дуго живи!“</p> <p>Архимандрит Партеније изручи вѣрно отцу Теофану, што му бијаше сест |
ати рѣчи, коју бијаше дала архимандриту Партенију, да ће га на скоро посѣтити.</p> <p>Прођу шес |
амо довели,“ каже она даље архимандриту Партенију са изразом највеће захвалности и у гласу и у |
.</p> <p>Ленка се придружи архимандриту Партенију, и пођу напрѣд.</p> <p>„Ја ћу сутра зором поћ |
ој вилица показивао је особиту снагу те партије лица.{S} Глас је имао јак: и обично је вико, ка |
ајте мало иза себе.{S} Ено вам најлѣпше партије Фрушке Горе.“</p> <p>Ленка се окрене, и ту јој |
боље знате,“ одговори онај; „али ја ћу партију добити,“</p> <p>„Добићеш!{S} Али играш прѣко ре |
буду на мѣсту, опазе, да нема ловачких паса.{S} У највећој својој невољи повиче начелник на зв |
ао чисто платонски.{S} Нарочито је имао пасију на очи, као што су те ваше.</p> <p>„Није било см |
ује, благоволите ми премилостиво издати пасош, да идем и тражим настојатеља човѣка, па да се ст |
ици одкијавати: и онда ће њихова клетва пасти на ваше гробове и душе.{S} Јест.{S} Опомињем вас, |
мого поглед високе једне особе баш онда пасти, кад је тај просјак или осуђеник туда пролазио.</ |
ека је и отровано, ја ћу јести; грѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се кратким путем свега по |
види буквана, одмах му мора и нехотице пасти на памет „буква“.{S} Али сам већ прѣко ботанике п |
<p>„Слободно“, повиче он на то; но упрѣпасти се, кад види да је куварица.</p> <p>„А што си дол |
/p> <p>Варнави би боље годило пиле него пасуљ: али шта ће.{S} Он погледа смирено на епископа и |
„Благо теби, Варнаво!{S} Ти смѣш јести пасуља... а ја сиромах <pb n="64" /> морам да се патим |
ећемо ништа друго кувати него један дан пасуља а други сочива! и онда ћете жељу изтѣрати!“</p> |
сами.{S} Био је пост, и Варнава је јео пасуља.{S} А епископу лѣчници нису дали да једе варива, |
реног аските (пустињака који своје тѣло пати и мучи) буру покренути.{S} О. Теофан бијо је млад |
а ја сиромах <pb n="64" /> морам да се патим са овим пилетом!“</p> <p>Ово рекне, па на ново уз |
собу са великим „метанијем“, дигну се с патоса, а они стари ступише у собу.</p> <p>Сви сад удар |
т са чистим бѣлим гардинама.</p> <p>„За патриарха,“ рекне домаћин, кад гости на ту страну погле |
<p>Кад спомену о.{S} Теофан нар. сабор, патријарх се сав у лицу промѣни, тако, да о.{S} Теофан |
да се грађење <pb n="351" /> изведе.{S} Патријарх није био Платону пријатељ: из грађења небуде |
е ти пола на чешљу остати,“ упадне овдѣ патријарх грохотом смѣјући се. „Видим ја, непознајеш ти |
војој ревности и непримѣчавајући, да га патријарх на фини начин персифлира, „имале би се заводи |
</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“, запита га патријарх негледећи га.</p> <p>„Хрђав знак!“ рекне о.{S |
ш из вида, пред ким стојиш!“ опомене га патријарх строгим гласом и погледом.</p> <p>„Признајем |
ије!“</p> <p>Та ти незнаш играти“, дода патријарх мало љутит.</p> <p>„Ви боље знате,“ одговори |
бацити.“ —</p> <p>„Ниткове један!“ дода патријарх кроз зубе да се једва чуло.</p> <p>На ово пођ |
глумце,“ проговори послѣ подужег ћутања патријарх, и насмѣши се. — „Гледај га само, како стои.. |
но.</p> <pb n="335" /> <p>„Шта?“ запита патријарх, кои обично нечујаше оно, што му небѣше по во |
трѣба новаца за те твоје школе?“ запита патријарх о.{S} Теофана, предпостављајући, да ће га тим |
{S} Теофан.</p> <p>„А шта фали?“ запита патријарх и приступи тиком о.{S} Теофану. „Врло много!“ |
> <p>„А гдѣ су вам настојатељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од |
нисте могли до сутра пречекати?“ запита патријарх опет из другог тона.</p> <p>„Могу доћи и сутр |
ежем, или из папира да изсѣцам?“ запита патријарх у истини љутито, напрасито прекинувши му гово |
дно О. Теофан.</p> <p>„Како то?“ запита патријарх зачуђен. „Та ако ико, то би ти морао бити зад |
о за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ запита патријарх с хумором.</p> <p>„У Беочину би се могла отво |
ве наше и народа.“</p> <p>На ово запита патријарх о.{S} Теофана сасвим изненада:</p> <p>„Је с’ |
о са архимандритом настојатељем.{S} Кад патријарх прочита мој опис жалости и невоље: мало га не |
ћемо оставити катанама.“</p> <p>Овдѣ је патријарх изнео на прво варијацију оне старе хусарске в |
прси.</p> <p>Било је очевидно, да га је патријарх примио пријатељски, па је и он чекао стрпљиво |
дорасла.</p> <p>Но то је истина, да је патријарх Рајачић у овој идеји уживао!{S} Барем је о то |
>Ми ћемо овдѣ примѣтити у кратко, да је патријарх јошт 2 године послѣ овога разговора живио.{S} |
ека ни тога.</p> <p>Чинило се као да је патријарх на њега са свим заборавио.</p> <p>Пријатељи м |
га сазвати, јер несмѣм.“</p> <p>Док је патријарх ово говорио, стојао је пред њим о.{S} Теофан |
/p> <p>Овакову гвоздену вољу показао је патријарх и у другим пословима и напрама великој господ |
о годило.{S} А било је и истина; јер је патријарх Јосиф заиста, што каже о.{S} Теофан, светитељ |
утицом са жутим садржајем у другој није патријарх баш изгледао онако како обично људи себи пред |
.{S} Теофан несѣћајући се, шта означује патријарх тим насловом.</p> <p>„Не Секулића... каквог С |
, само хоћу да чујем.{S} Говори!“ рекне патријарх поносито гледећи на калуђера.</p> <p>„Ништа!“ |
о.“</p> <p>„Говори, само говори!“ рекне патријарх смѣшећи се. „Толико те познајем, да знам да н |
о рећи: харче манастирско имање,“ рекне патријарх жестоко; „али дај докажи, ако имаш куражи.“</ |
„Јесам.“</p> <p>„Видим да јеси,“ рекне патријарх. „Та медицина мирише са свим на своју апатеку |
судом.“</p> <p>„А ти дај овамо;“ рекне патријарх, кога <pb n="341" /> је позив о.{S} Теофана н |
ак што неидете у врбонку по њих?“ рекне патријарх мало посмѣшљиво. „Развијте калуђерски барјак, |
ан окуражи се мало боље, кад види да се патријарх насмѣши.</p> <p>„Установите В. Светости, у ма |
у мантији.“ На ову примѣдбу насмѣје се патријарх гласно. „Што си тако отромбољио тај нос?“ зап |
„Е, све!{S} Лако је рећи све!“ осѣче се патријарх; „али де кажи ми бар једно.“</p> <p>„Хоћу,“ о |
S} Теофан.</p> <p>„Манастири!“ осѣче се патријарх. „Немогу <pb n="353" /> ја натѣрати манастире |
н отче!{S} Тако си тврдоглав,“ осѣче се патријарх на њега. „Сабор, те сабор!{S} Зар ниси чуо, ш |
>„Јошт ћеш рећи да сам ја крив!“ повиче патријарх грчевито, и приступи о.{S} Теофану као да ће |
ми дате допуст.“</p> <p>„Недам!“ повиче патријарх из гласа; „и ако ми тај час из ове моје собе |
ти као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче патријарх у крајњој љутости.</p> <p>„Можете,“ одговори |
употребљене.</p> <p>Истина је, да је и Патријарх Рајачић дао доста цигаља напећи, премда у цѣл |
р адвокат, ког споменуше о.{S} Теофан и патријарх?“ —</p> <p>Свима другима знамо имена, само ко |
730_C24"> <head>24.{S} Прости калуђер и патријарх Јосиф.</head> <p>Протѣкло је више мѣсеци од к |
Послѣ је чекао подуже времена, неће ли патријарх употрѣбити какве стеге, да неможе отићи без д |
пуцало срдце од туге и жалости.{S} Али патријарх није хтѣо на то ни помислити.</p> <p>Овакову |
оље: мало га неудари капља.{S} Рекне ми патријарх: „Послаћу ти 25 мерова ране у Черевић из Даља |
фан нерече му имена.{S} А нерече га, ни патријарх.</p> <p>Толико сваки види, да је то неки докт |
ниједан митрополит није учинио, а — ни патријарх!“</p> <p>„Истина је,“ рекне о.{S} Теофан топл |
о. „Што се тебе тиче вечерње“, одговори патријарх; „вечерње ће одслужити прота, а ја сам теби д |
жив небуде црквенога сабора!“ одговори патријарх са свим одсудно.</p> <p>И доиста.{S} Год.{S} |
о али одважно.</p> <p>„Недам!“ одговори патријарх разљућен.</p> <p>„Ја нисам никаква зла учинио |
еофан понизно.</p> <p>„Недам!“ одговори патријарх на ново.</p> <pb n="357" /> <p>„Ја идем у инт |
љније.</p> <p>„Недам у пркос!“ одговори патријарх презирљиво.</p> <p>„Ево свидѣтелства и препор |
а изузео.</p> <p>„Није ништа,“ одговори патријарх. „Он је добар калуђер, али недам да буде архи |
Секулића... каквог Секулића,“ одговори патријарх нестрпљиво..... „Код адвоката.{S} Шта се чини |
уга посла, мој о.{S} Теофане,“ одговори патријарх озбиљно. „Али ја имам других, већих планова и |
ного јако занимљивих ствари,“ проговори патријарх преврћући листове. „Да видиш, да мене стање м |
о.</p> <p>„Зар тако, мајору?“ проговори патријарх, кад му друг у сигрању избаци карту, коју ова |
а архимандрити за тај предлог“, примѣти патријарх мало пакостно.</p> <p>„Од мене независи ништа |
еш!{S} Али играш прѣко резона!“ примѣти патријарх и баци карте на стол и устане са канапета.</p |
p> <p>„Па нека ти га даду они!“ примѣти патријарх поругљиво дајући руком знак, да пружену харти |
јор.</p> <p>„Ал то није резон!“ примѣти патријарх мало кроз нос, и видило се да му није право.< |
ио.“</p> <p>„И то није хрђаво,“ примѣти патријарх, кои се све веселијим показивао. „Хајдмо даље |
" /> <p>„И — само даље, даље,“ прихвати патријарх. „Ваљда ниси комарац.{S} Комарци најпрѣ пѣвај |
рски и прости калуђери.</p> <p>Да и сам патријарх на пријаву послао бијаше свога заступника у л |
нашег домаћина А?{S} Ничије.{S} Ни сам патријарх нема тога гласа и славе, што има наш домаћин. |
/p> <p>„Немој да недођеш,“ викне за њим патријарх, „ја теби морам дати реванж.“</p> <p>За оне к |
одлази.</p> <p>„Мајору!“ повикне за њим патријарх.</p> <p>Мајор стане и окрене главу к патријар |
кле сам ипак право мислио,“ рекне на то патријарх као за себе. „Сасвим сам погодио, од које пти |
и чуо, што сам реко?“ одговори му на то патријарх мрко га погледајући.</p> <p>„ Чуо сам,“ рекне |
p>„Нетрѣбају мени стручњаци,“ упадне му патријарх у рѣч, — „нетрѣба мени нико.“ По гласу му се |
/p> <p>„Све си добро наредио“, рекне му патријарх; „али де ми реци, како ћемо с калуђерима!{S} |
<p>„Неоколиши, него говори!“ одврати му патријарх нестрпљиво.</p> <p>„Ви заповѣдате.... ја ћу с |
/p> <p>„Допуст на три године“...</p> <p>Патријарх ступи једним кораком натраг.{S} Он је помисли |
и се У Земуну 1.{S} Јулија 1849.</p> <p>Патријарх управитељ народа Јосиф с. р.“</p> <p>— — „Одн |
спусти ожалошћен главу к прсима.</p> <p>Патријарх га погледи, оде к прозору, али се брзо натраг |
у патријархове рѣчи упрепастиле.</p> <p>Патријарх је овај утисак свога говора примѣтио, па за т |
ољуби у руку па да изиђе напоље.</p> <p>Патријарх одвуче своју руку нагло за леђа.</p> <p>„Да, |
то бијаше то обичај у оно врѣме.</p> <p>Патријарх изјави, да он Коларовића непризнаје архимандр |
узправи се до пуне своје висине.</p> <p>Патријарх тргне натраг.</p> <p>Он се окрене од о.{S} Те |
ијарху и овај га пусти преда се.</p> <p>Патријарх је познавао о.{S} Теофана како нам је то из н |
о код више господе умимилити се.</p> <p>Патријарх, министри, Коронини, Шокчевић, предсѣдници су |
к!“ рекне о.{S} Теофан сам себи.</p> <p>Патријарх је њему увѣк говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“ |
.{S} Теофан у ненарушеној збиљи.</p> <p>Патријарх се смѣшио овој његовој озбиљности.</p> <p>„Да |
Но да се повратимо к приповѣсти.</p> <p>Патријарх је био очевидно мало љутит што је изгубио.</p |
у званичну позитуру понизности.</p> <p>Патријарх се одљути.{S} Поћути мало, па онда запита:</p |
патријарховом са о.{S} Теофаном.</p> <p>Патријарх је дуго говорио о свом горостасном плану; кад |
</p> <p>Овдѣ ућути о.{S} Теофан.</p> <p>Патријарх одслуша ово предавање свога калуђера са нејед |
офан ћутао је као водом заливен.</p> <p>Патријарх се мало прошеће к прозору и натраг, па онда с |
Но чини се, да га није познавао.</p> <p>Патријарх је био своје воље до зла бога.{S} Познато је, |
<p>„Ништа!“ одговори овај тихо.</p> <p>Патријарх суне на ново: „Неблагодарниче!{S} И ти си као |
ле и у самом томе лежала добит.“</p> <p>Патријарх се весело насмѣши: „Добро је, добро!{S} Хајде |
Изрично ми изјави, да ћу ја само од св. патријарха за кућу нуждна упутства примати.{S} Стара бр |
p> <p>„Па ћу онда задати резиденцију за патријарха.{S} И то ће бити монументална зграда.“</p> < |
отивима, пак оде у Карловце, да моли од патријарха потрѣбни допуст и благослов.</p> <p>Срдце му |
ра ни часа у дану.</p> <p>— — „Чекам од патријарха да ме позове, и да ми каже, шта и како жели, |
м.</p> <p>— — „Данас добијем решитбу од патријарха ову: </p> <p>— — „Проситељ у званију својем |
д табаке.</p> <p>Метанисање било је код патријарха већ одавно престало и зато се и о.{S} Теофан |
ција назидати.{S} Ове су цигље за врѣме патријарха Рајачића на другу сврху употребљене.</p> <p> |
знаду, да непуштају са другог свѣта ни патријарха, а камо ли архимандрита.{S} Нема ту повратка |
ништа.</p> <p>Најпослѣ запита Коронини патријарха, да му каже, шта је Коларовић згрѣшио, да се |
одине умре. —</p> <p>На те одсудне речи патријарха, усуди се о.{S} Теофан и послѣдњу своју карт |
теним образом и чистом душом на прѣстол патријарха Арсенија.“</p> <p>„Но хвала Богу,“ проговори |
дине 1790. дође Стратимировић на прѣсто патријарха Арсенија III.{S} Он учини примирије с народо |
собе.</p> <p>Он је мислио, да ће љутост патријарха прећи, па да ће га к себи натраг позвати, за |
ам дати реванж.“</p> <p>За оне кои нису патријарха Јосифа познавали, а такових већ и сада има д |
>Срдце му стане јаче куцати кад ступи у патријархов двор у Карловци.</p> <p>„Ако ми недопусти?“ |
а родила.{S} Ову ћемо познати из питања патријархова, кад о.{S} Теофан ућути.</p> <p>„Кажи ми п |
еофан сасвим забезекнут.</p> <p>Њега су патријархове рѣчи упрепастиле.</p> <p>Патријарх је овај |
<p>Сад о.{S} Теофан схвати прави смисо патријарховог питања.{S} Одговори дакле значајним гласо |
ла га и мисо, шта ће на то рећи у двору патријарховом.</p> <p>Начелнику бијаше та музика очевид |
да се вратимо <pb n="352" /> разговору патријарховом са о.{S} Теофаном.</p> <p>Патријарх је ду |
за добро једним кораком на овом путу за патријархом поћи.{S} Зато смѣшећи се и сам настави шалу |
менути, да се разговор о.{S} Теофана са патријархом подпуно може разумѣти.</p> <p>Жеља, да се м |
и.</p> <p>О. Теофан закључи, да иде св. патријарху, да му своју живу жељу приобшти, па да га мо |
де му Ковиљ, манастир своје дијецезе, а патријарху јави да је то учинио, као што бијаше то обич |
а савијен један омут хартије и преда га патријарху.</p> <p>Овај га прими и развије.</p> <p>Насл |
дарем.</p> <pb n="328" /> <p>Пријаве га патријарху и овај га пусти преда се.</p> <p>Патријарх ј |
ега у св. Гору.</p> <p>Може бити, да је патријарху и угодно било, да се о.{S} Теофан уклони.</p |
ази.“</p> <p>О. Теофан мислио је, да ће патријарху учинити радост, кад му све каже:</p> <p>„Бил |
арим калуђерима.</p> <p>Он дакле изрази патријарху своје удивљење напрема његовим високопарним |
еофан само дубоко поклони, пак приступи патријарху да га пољуби у руку.</p> <p>Но овај како је |
атије,“ примѣти о.{S} Теофан, пружајући патријарху свѣдочбу са подписима игумна и братије и печ |
ан узалуд чекао, да <pb n="360" /> га к патријарху натраг позову.{S} Послѣ је чекао подуже врем |
чуло.</p> <p>На ово пође о.{S} Теофан к патријарху да му цѣлива руку, но овај му је недаде.</p> |
рх.</p> <p>Мајор стане и окрене главу к патријарху. „Заповѣдајте Ваша Светости.“</p> <p>„Дођи п |
а ништа.</p> <p>— — „Год. 1849 поднесем патријарху молбеницу, да ме рѣши овога мѣста, јер сам с |
вника,“ па зна шта ће рећи повѣстница о патријарху.{S} А знаш ли ти, шта сам ја све учинио србс |
је ће да понесе, и јави то телеграфично патријарху; али овај и <pb n="355" /> неодговори, него |
p>— — „Са горњим описом одем и непозват патријарху, и то заједно са архимандритом настојатељем. |
ежи у књигама народних фондова!“</p> <p>Патријарху удари крв у образе.</p> <p>„Па ко је тому кр |
лу само тако светитељски служе.“</p> <p>Патријарху је ово очевидно годило.{S} А било је и истин |
, и јеси ли то све чуо од њега?“</p> <p>Патријарху би правије било, да је то сам <pb n="349" /> |
моли митрополита Станковића, да му буде патрон при свечаној дишпути.</p> <p>„Овај то прими.{S} |
и, најславнији од Бугарских светитеља и патрон Бугарске.{S} Ту и сад почива.{S} У Рилском манас |
ога руна о врату.</p> <p>„Исто тако под патронатством краља дишпутирао је на скоро за тим и бар |
ae</foreign> Јована гр.{S} Циракија под патроцинијем самога краља.{S} Отац је био у пуној гали |
тога ужаснога човѣка, да га испије као паук муву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти кажем, како су стаја |
што је мого прећутати.{S} Али јуридички пацијенти су као и медички; они мисле да морају казати |
оне купе шљиве: е па која се мало боље пашти, тој помаже, да оправи и углади кућу, другима опе |
мијаше ни помислити, да потражи љубав лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би га без сумње не само |
адгод на ум пало заискати руку његове лѣпе јединице.</p> <p>Али је Ленка другојачије мислила, н |
ом манастиру надгледати, у кои је оне лѣпе прилоге послала.</p> <p>Онда је била болестна.{S} Ка |
> <p>Манастирске су кујне простране и лѣпе, то је познато.{S} Таква је била и у нашем манастиру |
о; долазила су различна кола, ружне и лѣпе каруце, добри и злочести коњи... али нити се појаве |
S} И оне су друге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше највећма украшена.{S} Из ње се ишло |
и углади кућу, другима опет даде или лѣпе мараме, или ципеле и црвене чарапе или шарене кецеље |
мање, што живи настојатељ зна цѣнити лѣпе очи боље, него сви, који су на тој столици пре њега |
манастиру гледао је прѣко свега радо лѣпе младе женске очи, и у том је уживао чисто платонски. |
ђа Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и самим мртвим архимандритима ове |
ма мојој тетки пара.{S} Па кад се још лѣпе обуче, па метне наочари, па стане читати <title>Љубо |
анастир, части се... а игумни опашу двѣ педи широк црвен појас, па разкопчају горњу мантију, па |
ним књижевним радином доктором медицине Пеичићем био је у непрекидном додиру; овај му је био ку |
њи изгледаше, као да су из ергеле грофа Пејачевића.</p> <p>Код капије манастирске били су сви к |
итрополита на обѣду.</p> <p>„Карловачки пекар неимајући конкуренције пеко је своје кифле и земи |
командујући наложио ми је данас, да тај пекар несмѣ више тако злочесто пециво давати за стол Њ. |
ко,“ одговори митрополит; „наш господин пекар држи ваљда да му нема суда, па остаје једнако при |
ign>“, па ће га скупо стати.</p> <p>„Но пекар помисли, ако је Стратимировић рацки митрополит, н |
, кад се увѣрио о сталности промѣне код пекара, сѣдне на кола, оде у Петроварадин <pb n="267" / |
.{S} Зато вам кажем озбиљно, да зовнете пекара, па да му оштро заповѣдите, да добро пециво шиље |
</p> <p>„Полицај оде и пошље тај час по пекара, да му га доведу.</p> <p>„Како се овај укаже на |
мѣри мио.</p> <p>„Није ме ништа у души пекло, ништа ми срдце пресѣцало.</p> <p>„Душа ми је бил |
ли је највећу цѣну имао у његовим очима пекмез... <foreign xml:lang="de">povidl</foreign>...{S} |
у <pb n="240" /> преображеној форми као пекмез и шљивовицу.{S} Срѣмске шљиве немају више равних |
разрогачи очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмеза ил што имате, само брже, јер ћу напослѣдку на в |
Карловачки пекар неимајући конкуренције пеко је своје кифле и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више |
с, Скопелос, Еубеа, — брда Олимп, Осса, Пелијон,... градови Салоник, до Херзонеза, Троада и мал |
рѣчац из службе изтѣрати него да мене у пензију баце.{S} Зато вам кажем озбиљно, да зовнете пек |
тко врѣме недоскочи, то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из службе изтѣр |
>.“</p> <p>„Ово је значило да ће доћи у пензију.</p> <p>„Кад генерал оде, похита градоначелник |
мајор и оде из собе.</p> <p>Ово је био пензионирани мајор Јосим Матић, бивши градоначелник Зем |
отрѣбно; ено ти писаћег стола, хартије, пера и мастила: то је све у бољем стању него у твојој ћ |
трговац повиче за њим: „Коно! понесите пера и мастила!“</p> <p>Овим се указивало на то, да се |
азујући на чело, као да њему нетрѣба ни пера ни мастила, јер све добро запамти.</p> <p>„Е коно, |
пѣти.{S} Пак онда стоји и то: рука руку пере... дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. оних људи, кои пље |
Око зграде <pb n="307" /> красан велики перивој.{S} Нѣга безпримѣрна.{S} Подуго је врѣме прошло |
ад тек схвате господари моменат Гаврине перипетије.</p> <p>У даљини сјају се Фрушкогорски манас |
окружја, <pb n="233" /> стубу државе и перјаници царевој, који само о добру овога манастира ми |
сѣдио је протођакон, пред њим хартија, перо и мастијоница.</p> <p>Изтрага се дакле започне.</p |
да ме носе, па онда „хајд на еро браца Перо!“ те штулецни час на десно час на лѣво, а кадкад м |
одговори: „Гледајте ви ваш риф; а моје перо и мастило је овдѣ“ показујући на чело, као да њему |
а то, да се господину адвокату код куће перо разкречило а мастило сасушило, а тога ће му ваљати |
малу примѣтбу, која нам овом приликом у перо долази.</p> <p>Морамо се чудити и дивити, да ова с |
и чује гласан смѣх од „кранца“ а за тим перорирајући глас адвоката Печеновића.</p> <p>Кад савиј |
чавајући, да га патријарх на фини начин персифлира, „имале би се заводити систаматично, мало по |
S} Све је на њему господски, и хаљине и персона и начин.{S} Не као онај наш у К. неочешљан, нео |
>„Сутра у 9 сати у јутру визитирам ја у персони пециво, које у двор пошљеш.“</p> <p>„Полицај-ко |
езен ручник на епископску штаку за вашу персону, јер држимо, да ће вам скоро митра главу украси |
е било видити на једном плану без сваке першпективе обадвѣ армије и србску и турску, старог Југ |
запаљиваше... анђеоски гласови црквених песама... узвишеност побожности... свѣст, да се ту моли |
знали, чим би нос овога светца за своју песницу привезали, као што привезују разкалашна дерлад |
на.... само зазиру од овога“... и стане пестницама по зраку бубати.</p> <p>О. Теофан уздахне, и |
стира.{S} Лако да је тај дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се да никада таквога т |
образ пречисте Богородице матере.{S} У петак ћемо држати велико бденије.{S} А у „недељу ћемо с |
вору, да га виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А калуђери... <foreign xml:lang="la">А bove m |
не у дољњу цркву карловачку.{S} Апостол Петар и Павао, као што сви знамо, заузимају прво мѣсто |
ад су ме оставили мѣрећи ме од главе до пете погледом, у ком се огледаше највеће злурадо весеље |
рубљим картачима.</p> <p>„Је с’ чуо ти, Петеру!{S} Ако ти мени сутра непошљеш у митрополитски д |
> <p>О. намѣстник уздахне, окрене се на пети, и оде опет у своју ћелију.</p> <p>Ту је застао јо |
друге натѣра, да се сви стану дерати из петиних жила: „<foreign xml:lang="de">Hoch!{S} Hoch</fo |
а се с њима части и пои.</p> <p>Срѣде и петка недржи, тако исто никојега <pb n="292" /> другог |
нема; а одредићу ти један комад земље у Петковици да, засадиш виноград, кои ће ти име за навѣк |
одреди му један комад земље у филијалу Петковици, да га виновом лозом засади, и пружи му сва с |
ицком и држала је да се неће за њега из петних жила заузимати; <pb n="277" /> што више мислила |
настиру, и нико други“, повиче на то из петних жила, и погледи на намѣстника закрвављеним очима |
вог духовника до висине светих апостола Петра и Павла, и даје му у руке кључе од раја.</p> <p>„ |
ромѣне код пекара, сѣдне на кола, оде у Петроварадин <pb n="267" /> и јави генералу, да је учињ |
митрополисања Стратимировићева био је у Петроварадину генерал-командирендер славонске краине ба |
p> <p>„Сви су главно-командујући, кои у Петроварадину служише, долазили више пута на посѣту мит |
p>„Споменућу само његов ход на службу о петрову-дне сваке године у дољњу цркву карловачку.{S} А |
у подоста добра винца, онда се затворе, пећ угрију, па чашицу по чашицу, те тако до зоре, ако и |
у кујни око ватре, или у соби око топле пећи.</p> <p>А можда је и пре већ дубоко у коршов загле |
н милион: ено леже наслагане, и јошт ћу пећи.</p> <p>„То је подузеће за мене, то ће народу и на |
тике.</p> <p>„Зар нема у Карловци лѣпша пецива?“ запита. „Код нас у Варадину и кифле и земичке |
е пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецива видили!“</p> <p>„Генерал оћути; али се видило да |
римѣти при обѣду код митрополита, да је пециво изпод сваке критике.</p> <p>„Зар нема у Карловци |
ције или ти мртав у полицију, ако твоје пециво остане као што је било до данас.{S} Рехтс ум! ма |
ѣме нађе у дворској кухињи.</p> <p>„Али пециво да не може бити боље.</p> <p>„Одмах рапортира то |
у 9 сати у јутру визитирам ја у персони пециво, које у двор пошљеш.“</p> <p>„Полицај-комесар зн |
осподина митрополита нађем ја то хрђаво пециво кад други пут овамо дођем, приправите се да за о |
ошљеш у митрополитски двор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па |
ра, па да му оштро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах <pb n="266 |
, да тај пекар несмѣ више тако злочесто пециво давати за стол Њ. Екселенције господина митропол |
а суда, па остаје једнако при злочестом пециву, премда сам га већ више пута опоменути дао, да с |
“ повиче он кад пође у гостинску собу. „Пеците, кувајте, иди дајте макар и хладног, дуго ће ми |
ву то некако било противно; а осим тога пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двору патријархо |
им... а ако се убијем, „сам себи ударам печат најгрознијег грѣха на чело!“</p> <p>На то се спус |
једно разпечаћено писмо, једну са више печата затворену кутију, и један повелики пакет.</p> <p |
вѣдочбу са подписима игумна и братије и печатом манастирским из „сословија“ издану.{S} Они се с |
је показивало, да се тамо нѣшто кува и пече.</p> <p>Сад шклоцне брава на владичиним вратима, а |
друге печенке, и тамо код њих коље их и пече, па се с њима части и пои.</p> <p>Срѣде и петка не |
ве и друга дрва из шуме козлиће и друге печенке, и тамо код њих коље их и пече, па се с њима ча |
ате л ви да стојите пред Печеновићем, а Печеновић није јошт ни од кога узео ни крајцаре за савѣ |
па онда оштро проговори: „Показаће њима Печеновић, шта је <foreign xml:lang="la">major</foreign |
Печеновић.</p> <p>У друштву пак био је Печеновић на свом правом мѣсту, и тако је више и био у |
ојега суда.{S} За то смо учили.{S} Није Печеновић на то спао, да гули сиротињу: њему је бог дао |
оно врѣме био између других адвоката и Печеновић.</p> <pb n="45" /> <p>Печеновић је имао од ку |
е за мене јошт зло свршити.{S} Господин Печеновић има право.{S} На том путу трѣба доста трошка. |
е то, тако.{S} То вам кажем ја, адвокат Печеновић; а ко је адвокат Печеновић, то ће вам казати |
руги брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат Печеновић.</p> <p>У друштву пак био је Печеновић на сво |
ја, адвокат Печеновић; а ко је адвокат Печеновић, то ће вам казати магистрат новосадски и архи |
оката и Печеновић.</p> <pb n="45" /> <p>Печеновић је имао од куда живити, па се бавио адвокациј |
хов смѣх разумѣти.</p> <pb n="47" /> <p>Печеновић није много радио ни у Н. Саду, а у бачкој и т |
шаоце на грохотни смѣх побудити.</p> <p>Печеновић је био човѣк друштвен; он је дакле са своје с |
дошо, да вас молим да помажете!“</p> <p>Печеновић погледи тријумфирајући на своју дружину.</p> |
но, ено вас тражи онај калуђер!“</p> <p>Печеновић се окрене и позна о.{S} Теофана. „ А, ви сте, |
господара у једној гомили, а пред њима Печеновића.</p> <p>Мора да га бијаше когод дирнуо, јер |
ал него и Срѣм тражи помоћи од адвоката Печеновића!{S} Но сад с Богом.{S} Хајдемо отче намѣстни |
ца“ а за тим перорирајући глас адвоката Печеновића.</p> <p>Кад савије на десно види у истину пр |
</p> <p>И о.{S} Теофан је бадава тражио Печеновића, код куће: рекну му да ће га за цѣло послѣ р |
мислите!{S} Знате л ви да стојите пред Печеновићем, а Печеновић није јошт ни од кога узео ни к |
/> пред киме стоите?{S} Ви стоите пред Печеновићем... а Печеновићу нису јошт никога затворили, |
ите?{S} Ви стоите пред Печеновићем... а Печеновићу нису јошт никога затворили, а камо ли обѣсил |
таман он узме виљушку, да набоде комад печења, али се јави један враг из дружтва те повиче:</p |
послове.</p> <p>„У оно врѣме био је на Печујском лицеју врло чувен млад Србин Михаил Груић са |
права на универзитету <pb n="269" /> у Пешти.{S} Опугнанти били су професор римског права на у |
жи: „Имам ја пријатеља и у Вуковару и у Пешти... инквизицију ћемо обуставити... протоколе ћемо |
шем народу.{S} Она га је у своју кућу у Пешти смѣстила, па га је надгледала, и као рођена сестр |
с дијете из Пожуна нарочито тога ради у Пешту.</p> <p>„Кратко врѣме пред тим дишпутирао је млад |
иком разстали.{S} Он је био јошт онај лѣпи црни калуђер с поља а онај раскалашни млад човѣк изн |
Божијој руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очима приј |
м јошт боље просудити!“</p> <p>„То су лѣпи разговори међу вама кад немате друга посла, мој о.{S |
га долази. <pb n="338" /> Срљате као слѣпи у своју пропаст.{S} Тражите спаса код капута.</p> <p |
ило стављено, и сѣдне, да се мало подкрѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, да мало кусне од донесена |
упутства и снаге.{S} Молитва топла укрѣпи му душу, и он повиче, ободрен вишим нѣким упливом и |
камена, као мермерска слика, у коју је Пигмалијонов загрљај живот улѣвати почео.</p> <p>Калуђе |
ревелика препека.</p> <p>Он је нишо као пијан, као у сну будан, као каковим чинма занешен.{S} К |
неможеш, јер су то све сами ладолежи и пијандуре.“</p> <p>-- — „Дошавши кући призовем у помоћ |
ако изгледа та сцена, као да су ту били пијани солдати, а не смирени изпостници.{S} Нека само ч |
морам ићи отцу намѣстнику.{S} Ови ил су пијани трештени, или су изгубили памет,“</p> <pb n="16" |
ло било, да се свѣдоцима покаже, да она пијанка у овом манастиру није истина, и зато ћу сутра и |
да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви непостите него се гостите; ви непокривате м |
р добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то репетирати сваки |
прѣко пута од магистрата, а одандѣ дуж пијаце до првог сокака на десно, то ће се све срушити, |
аступником.</p> <p>Ишо је од „фазана“ к пијаци, дакле данашњом улицом „беле лађе.“</p> <p>Јошт |
ше до ћошка дошо, на ком се та улица са пијацом код ондашње варошке куће спаја, али чује гласан |
овим се дигне дружтво и оде у салу, да пије црну кафу.{S} Старија господа и госпође продужише |
астира.</p> <p>Он, кад је добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, или је морао имати В |
о и други господар.. он с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и разве |
пише или чита, пѣва или плаче, пуши или пије... то се никога нетиче...{S} Иначе би се звало осу |
тако и сад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја постанем игумном, онда ћемо и боље!“</ |
мо ми прости људи знамо, који из чутуре пијемо; а ви велика господа пијете на пол сајтлика, па |
да ту нечини много света рука. — Али ми пијемо, и право чинимо; но шта ће рећи отац Теофан?“</p |
ад смо заједно радили ваља да и заједно пијемо.{S} Ово су народне куће и народно добро, ваља да |
цки:</p> <pb n="71" /> <quote>Смемо ли, Пијеридо, у Карловце, дрзко где поју: „Отступи ти пијто |
и из чутуре пијемо; а ви велика господа пијете на пол сајтлика, па вам се све друге мѣре чини г |
уђена, и ког је србски народ с особитим пијететом славио, и младог митрополита, био је врло дел |
аља дакле и народ што одтуда да има.{S} Пијте.{S} У славу Божију.“</p> <p>Гости устану на ноге, |
" /> Сви гости упру очи у њега.</p> <p>„Пијте браћо, та то је ваше и наше.{S} То су наши стари |
у Карловце, дрзко где поју: „Отступи ти пијто просте“.</quote> <p>А ово је била Хранисављева на |
обро пио.</p> <p>Између људи, који радо пију, налази се једна битна разлика.{S} Једни радо пију |
и се једна битна разлика.{S} Једни радо пију сами.{S} Ови навуку обично у своју одају подоста д |
уздахне.</p> <p>Варнави би боље годило пиле него пасуљ: али шта ће.{S} Он погледа смирено на е |
а једе варива, него су му наредили мало пилета.</p> <p>Јео је што је морао; али није мого срдцу |
<pb n="64" /> морам да се патим са овим пилетом!“</p> <p>Ово рекне, па на ново уздахне.</p> <p> |
о и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, пили!“</p> <p>„Хе, пило се то, високопречестњејши госпо |
саблазни, високопречестњејши господине; пили смо, напили смо се: нит нас је ко страни видио ни |
{S} Ми смо у манастиру вечерали, па смо пили и веселили се до зоре.“</p> <p>„А како сте се држа |
p>„То сте ви здраво, пили!“</p> <p>„Хе, пило се то, високопречестњејши господине, онако својски |
.{S} Вино хвалише мужки као изредно.{S} Пило се врло добром вољом.{S} Није била трапеза ни без |
дружтва да и њему ваља што рећи.</p> <p>Пило се подоста; није чудо, што се мало теже дизао.</p> |
ив и арија од „господи помилуј.“</p> <p>Пило се оштро; није дакле чудо, што се морало чешће у п |
најмилије, што ме је држало, дизало, крѣпило, узвишавало!... као убијца да одем из манастира у. |
ѣпога пола.</p> <p>Ово пријатељство к лѣпим госпама, и симпатичка <pb n="165" /> наклоност са њ |
свему животу, који му се ругаше свим лѣпим намѣрама, који га осуђиваше и с презрѣњем на њега п |
ијатеља, гледаше му својим изванредно лѣпим оком у лице, на коме се сѣнка претрпљених болова ду |
у два зидара цѣло лѣто.</p> <p>— — „Два пинтера оправљају и удѣшавају кроз цѣло лѣто искварену |
веселији!{S} Сѣдио као и ми други, јео, пио као и ми други: само се у том од нас разликовао, шт |
.</p> <p>И отац администратор није више пио.{S} Очи су истина миловидно чашицу погледале, али р |
а радо је добро јео, а још радије добро пио.</p> <p>Између људи, који радо пију, налази се једн |
Екселенцији.</p> <p>Ми смо досад свуда писали ексцеленција: ово је правилно по латинској грама |
или у тужби навели.</p> <p>„То сте сами писали, те ваљда нетрѣба да <pb n="91" /> вам најпрѣ ка |
двоица стану се згледати. „Шта смо оно писали“, запита Митрофан тихо свога друга.</p> <p>„Наје |
у.“</p> <p>Дакле к дѣлу.{S} Ови мемоари писани су црквено-славенским слогом, но ми ћемо их дати |
ју завијен.{S} Из овога извуче нѣколико писаних табака, па онда гледећи у њих, начне даље говор |
ЛУЂЕР.</p> <p>ИСТИНА И ПОЕЗИЈА.</p> <p>(Писано I. дѣо 1873., II.{S} и III. 1880.)</p> </div> </ |
ѣо, и у писму Србаља будимске епархије, писаном митрополиту србском, свој израз добио.</p> <p>Н |
ки намѣстник — а можда и не баш оваки — писао своје мемоаре за себе, а послѣ је нѣкаква тајност |
{S} Теофан у манастирској школи читати, писати и рачунати и појати.{S} Он је оштар, незна за ша |
} Ја одобравам подпуно његове мисли.{S} Писати му немогу... говорити о њим неби било сходно; и |
стина.{S} Можеш јој писати; и мораш јој писати.{S} Око је прозор за анђела а врата за ђавола.{S |
дом.</p> <p>„То је истина.{S} Можеш јој писати; и мораш јој писати.{S} Око је прозор за анђела |
митрополије, то ћемо ми ту титулу онако писати, како из његових уста изиђе.</p> <p>Четвртак је |
ћелију!“</p> <p>„Није потрѣбно; ено ти писаћег стола, хартије, пера и мастила: то је све у бољ |
и баци се на столицу, која стојаше при писаћем столу, наслони лакат на стол, а главу на руку, |
p> <p>То рекне и одведе о.{S} Теофана к писаћем столу.{S} Зазвони и каже ђаку, да му се каруце |
.“ Одговори овај значајно.</p> <p>„Мажи пискове!“ одврати му овај.</p> <p>„Помози и ти,“ шапне |
мало, пређе брзим погледом преко цѣлог писма, па му онда ударе сузе на очи.</p> <p>Он јој врат |
њој један млад човѣк, и донесе јој нѣко писмено.</p> <p>„Ово је мој правобранитељ, Тодоре!“ рек |
дговори овај.</p> <p>На то преда она то писмено о.{S} Теофану, и позове га да чита.</p> <p>Овај |
p>О. Теофан се мало подуже неогласи.{S} Писмо је било кратко, али га је дуго састављао.{S} Најп |
>Сад је дошо час, да му послужник преда писмо, које бијаше примио, кад је болестник дошао, о ти |
ј тетка говори.{S} Она је на ново узела писмо са стола, како је архимандрит из собе отишо, те г |
лико холби шљивовице.</p> <p>Он прочита писмо и види шта се ту управо пише, али немогући се на |
из далека: „Погоди о.{S} Теофане, одкуд писмо?“</p> <p>„Да није из Бечкерека?“ запита овај.</p> |
е оче архимандрите, да намѣстник добије писмо, да га недирају, док ви неизиђете.“</p> <p>О. Тео |
и.{S} Ја ћу јој јошт данас однети твоје писмо; казаћу јој, да си се узвисио у анђеле и светитељ |
ево вам писмо.“</p> <p>Архимандрит узме писмо из руке о.{S} Теофана.{S} Изиђе с њим из своје со |
ражила је мало да оддахне, и зато стане писмо превртати и с једне га стране загледати и с друге |
ра је стојала и чекала, да Ленка остави писмо и да се с њом разговара, али тога недочека.{S} Ос |
о, госпођо“, обрати се Ленки.{S} Извади писмо из листнице и пружи јој га.</p> <p>У Ленки се сви |
било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на администратора манастирског, да ме недирају, д |
химандрите!{S} Ви сте мени данас донели писмо од мога Тодора.{S} Смѣм овако рећи, јер смо од си |
андритом у дворску канцеларију да прими писмо.</p> <p>За кратко врѣме буде све наређено, и сиро |
узмогне читати.</p> <p>Болестник отвори писмо, прочита јасно: „отац Теофан!“, падне на кољена, |
међутим подобро окуражила.{S} Разпечати писмо и стане га у себи читати.</p> <p>Њено лице непром |
ом толико добро учинили; ви ћете добити писмо јошт данас, па идите у манастир III..{S} Будите и |
а учине јој лице каменом.{S} Прочитавши писмо савије га Ленка и метне га пред себе на стол.</p> |
ечатио је одлуку овога као црвени восак писмо.</p> <p>Кад се архимандрит свуче и легне, запита |
<p>„Ево, вис. преч. господине; ево вам писмо.“</p> <p>Архимандрит узме писмо из руке о.{S} Тео |
b n="178" /> <p>„За пол сата донећу вам писмо!“</p> <p>„Па куда идеш?“</p> <p>„У моју ћелију!“< |
д сродства крви.“</p> <p>„Ја сам његово писмо више пута прочитала.{S} Оно је огледало његове ду |
тарој госпођи.</p> <p>„Ја сам Вам донео писмо, госпођо“, обрати се Ленки.{S} Извади писмо из ли |
ослѣ двѣ недѣље добије управитељ велико писмо из Карловаца.{S} Нико незнађаше, шта се у том пис |
ему је једно вече пре више месеци дошло писмо, уз које му се шиље један калуђер с тим налогом, |
ј дође, види на столу једно разпечаћено писмо, једну са више печата затворену кутију, и један п |
што у соби бива.</p> <p>„Какво ти је то писмо?“ запита је тетка.</p> <p>Но Ленка није ни ове рѣ |
интермеца, пак да покаже да је то свето писмо, што говори, дода: „И доћиће ови, те јошт како ра |
и уреди, оде к настојатељу, и преда му писмо од администратора митрополије, у ком му се јавља, |
химандрит Арсеније дао је о.{S} Теофану писмо, у ком се овај из обитељи Ј. одпушта и братији св |
ље му један новосадски адвокат човѣка с писмом, да му даде нѣколико холби шљивовице.</p> <p>Он |
из подрума.</p> <p>„Господин?“ одговори писмоноша лагано, „баш добро!“</p> <pb n="63" /> <p>На |
е прамом, и ови напуне чутуру.{S} Запти писмоноша рупу, па онда узме чутуру, и поднесе је под н |
ти шљивовицу, бијаше запечаћено.</p> <p>Писмоноша узме бургију и пробуши дно, <pb n="62" /> гдѣ |
га неудари капља. „Господин“, пришапне писмоноши, и стане се спремати да се врати из подрума.< |
<p>Ђак прими кључеве од подрума и оде с писмоношом у подрум.</p> <p>Кад дођу у подрум, нађу све |
ка, па да се увѣри колико прима, запита писмоношу:</p> <p>„Колика је та чутура?</p> <p>„Сајтлик |
ловаца.{S} Нико незнађаше, шта се у том писму пише.{S} Али управитељ даде сутра дан дотѣрати од |
ин од мене?</p> <p>„Та ето ваљда пише у писму“, одговори овај, који је архимандрита познавао.</ |
је 1778. године на врхунац доспѣо, и у писму Србаља будимске епархије, писаном митрополиту срб |
ршимо, али зачусмо једнога читатеља гдѣ пита:</p> <p>„А како се звао онај доктор адвокат, ког с |
одјек овог одношаја.</p> <p>У овој оди пита Мушицки:</p> <pb n="71" /> <quote>Смемо ли, Пијери |
мѣо, него мислећи, да га протођакон што пита, окрене се њему и рекне: „Заповѣдајте пречестњејши |
</p> <p>На то упру очи један у другога, питајући се, шта урадише и један другога корећи.</p> <p |
> <p>Архимандрит погледи на настојатеља питајућим погледом.</p> <p>Овај је био прост човѣк, али |
е Ленка за Теофана и његову ћелију била питала.</p> <p>Одмах се сви, кои небијаху изван манасти |
ред тако признаде о.{S} Теофана.</p> <p>Питали су се очима, но нико незнаде одгоненути.</p> <p> |
ост, а затвор право насиље, и он на сва питања недаваше друга одговора, него:</p> <p>„Ја сад уп |
овор.</p> <p>„А ви ћете сад на сва моја питања одговорити, <pb n="84" /> али по души, истину, к |
Теофан схвати прави смисо патријарховог питања.{S} Одговори дакле значајним гласом: „Јесам.“</p |
и.</p> <p>Она остане хладна.{S} На више питања не даде му ни одговора. </p> <pb n="200" /> <p>О |
код њега родила.{S} Ову ћемо познати из питања патријархова, кад о.{S} Теофан ућути.</p> <p>„Ка |
ви свѣдок буде у собу позван.</p> <p>На питање како се зове, одговори свѣдок: „ја се зовем Крст |
<p>„Шта је дакле урадио?“</p> <p>На ово питање стане се настојатељ за одговором обзирати.{S} Шт |
како је било, тај ће увидити, да је ово питање настојатеља морало нѣмим учинити.{S} Он је ћутао |
најугоднију сѣнку: а напослѣдку има то питање једну <pb n="122" /> страну, која може живима пр |
то министру правде.{S} Учини се у Бечу питање: и дође глас да се убијци живот прашта, а на мѣс |
Теофана, предпостављајући, да ће га тим питањем смести!</p> <p>Овај стане одговарати без сваког |
к?“</p> <p>Стари калуђер као да се овом питању зачуди.</p> <p>Пријашњи управитељ нити је кад ко |
ио скоро у Н. Саду?“</p> <p>Овај се том питању зачуди, али му одговори како је, и рекне: „Јесам |
опомене, да му кажу истину, што их буде питао.</p> <p>„Хоћемо!“ одговоре обојица у један мах др |
ужи архимандрит свој говор. „ја сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће именовани свѣдоци потвр |
и заједно.</p> <p>— Нетрѣба мени никога питати.“</p> <p>„То ми је најмилије чути“, прихвати о.{ |
зачуди и разљути. „Па куда би! ако смѣм питати?“ рекне мало подсмѣшљиво.</p> <p>„Имам велику во |
ао, да ћете нас позвати, па да ћете нас питати, какав је оно био бал у манастиру ових месојеђа? |
Крсто!“</p> <p>„Говори само ти, што се питаш.“</p> <p>„Е па било нас је свакојаких.{S} Једни с |
чаници.</p> <pb n="154" /> <p>„Шта је?“ питаше они други нестрпљиво.</p> <p>Онај неодговараше н |
бама, у коима је Мушицки живио и пѣвао, пити у славу ова три честита србска хијерарха.“</p> <p> |
{S} Наш је ћеф добро <pb n="10" /> вино пити.{S} То кошта много мање новаца.{S} Па што би то би |
није у постељу несвали.{S} Други немогу пити на само по што су живи, и кад им дође воља попити |
, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то репетирати сваки дан, кад небуде учињ |
је као зеницу у оку.{S} Сва су бурад с пићем била запечаћена, и нигда се није продавало и иста |
рѣчи, сложише се парови младих људи и лѣпих госпођица, те се валцер пресели из баште у собе.</p |
ерека?“ запита овај.</p> <p>„Погоди.{S} Пише ми твоја сестра.{S} Она је била дуго болестна; опа |
господин од мене?</p> <p>„Та ето ваљда пише у писму“, одговори овај, који је архимандрита позн |
гласа“, — настави архимандрит. „Ево шта пише: „Високопречестњејши г. архимандрите!{S} Ви сте на |
јој како најбоље знаш.</p> <p>Кад човѣк пише, много ће рѣђе погрѣшити, него кад устима изражава |
ете, да ја исто онако мислим као што он пише; да има у мени највѣрнију сестру, која га љуби као |
н прочита писмо и види шта се ту управо пише, али немогући се на ту мисао навикнути, <pb n="60" |
и с друге.</p> <p>„Ви ћете већ знати ко пише?“ запита је архимандрит, мотрећи оштро али непримѣ |
.{S} Нико незнађаше, шта се у том писму пише.{S} Али управитељ даде сутра дан дотѣрати од нѣкуд |
ско... шта се то кога тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва или плаче, пуши или пије... то се н |
је учињено по заповѣсти. —</p> <p>„Ако пишеш оно друго, што си од мене чуо, забилѣжи и ово; из |
моћи, свѣту незнани, за себе и себи, па пиши, предузимај, чини све, што иде на славу Бога, на к |
да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣдићу да се п |
кани вѣтар преко брда и долина.</p> <p>„Пиши јој.{S} Напиши јој како најбоље знаш.</p> <p>Кад ч |
т. ј. оних људи, кои пљене и продају и пишу платежне налоге ма од које форме.</p> <p>А неће ни |
је боље.{S} Ако је истина, што путници пишу, да пола сласти изгуби, ко сам путује, онда је нар |
да у теби живи снага, која је доста крѣпка и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злат |
диже ноге на играње код оних, кои радо плѣшу: тако и красни овај мај стане чисто вући о.{S} Те |
с високим сарама..“</p> <p>„Па фрак од плаве чохе, са жутим дугметима...“ прихвати Ленка.</p> |
На столу пред њим лежала је повѣстничка плаветна марама за нос и сребрна бурмутица са жутим сад |
аке; са његова врха види се далеко азур-плаветно егејско море са отоцима Лемнос, Тасос, Самотра |
вод и свѣдок другога „десетолѣтија“, са плаветном марамом за нос у једној руци а бурмутицом са |
нда је главу подигнуо, и очи су му се к плавом небу узнеле; одозго је чекао упутства и снаге.{S |
знајући да ће нас многи и за овај мали плагијат то хвалити то грдити, нећемо јошт и то на себе |
и препатила!“</p> <p>На ове рѣчи бризне плакати, и метне своје <pb n="141" /> бѣло чело на руку |
радо мислити.“</p> <p>Тетка јој бризне плакати.</p> <p>„Но немојте више о том да говоримо.{S} |
ре, да те се нагледим.{S} Престани тето плакати, молим те.“</p> <p>Стане се подизати, да се мал |
е тѣлесне дражи њезине у срдцу калуђера пламен страсти разбуктавале, у толико су му душевне јој |
гне прострѣљено срдце, а дах ноћи угаси пламен ока и животни жар лица.</p> <p>О. Митрофан пружи |
: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да изтѣра многога Адама из њега.“</p> < |
прѣд тога правог калуђера духа, који с пламеним мачем стане прѣд врата њеног раја, те с једне |
тивници њени направили су јошт тре тога план, како да је добију, кад дође, па по томе оде одмах |
самим војничким стратезима.{S} И њихов план, кои у почетку акције или јошт и пре те нацртају, |
.</p> <p>Ово је ишло све своим путем, и план настојатељев, у колико се тицаше манастирске корис |
не мѣсеце учити се онако, како се о том план начини.{S} Ту би имали помоћи и користи од околног |
.</p> <p>Али стратегичка страна његовог плана изјалови посве.{S} Тако бива и самим војничким ст |
приреди за извађање тих величанствених планова, немојте заборавити ни на наше сироте манастире |
офан био је узхићен од ових горостасних планова паријархових; али је ипак одмах видио, да би пр |
ах видио, да би при свој огромности тих планова манастири имали остати старим манастирима а кал |
арх озбиљно. „Али ја имам других, већих планова и идеја.</p> <p>„Ти набрајаш све мале школице з |
за љубав епископу Платону бечка влада и планове дала направити, и из све снаге силила, да се гр |
е удивљење напрема његовим високопарним плановима; али напоследку ипак дода: „Док В,.{S} Светос |
n="226" /> Ту је било видити на једном плану без сваке першпективе обадвѣ армије и србску и ту |
шта му радити ваља, пак је по начињеном плану поступао: он је и управу манастира и држање калуђ |
јарх је дуго говорио о свом горостасном плану; кадгод је почео о том говорити, тежко је било до |
="345" /> би се имала одредити извѣстна плата, која да одговара њиховом позиву и снаги манастир |
иступи столу, одброи онолико, колико је плата куваричина износила, и даде јој новце.</p> <p>Кув |
</p> <pb n="297" /> <p>Трѣбало ми је за плате слугу, кои небијаху плаћени. . . . . . . . .{S} 4 |
овори о. намѣстник нагло. „Ево ти твоје плате... а ено ти врата, <pb n="23" /> па бѣжи куд те о |
. оних људи, кои пљене и продају и пишу платежне налоге ма од које форме.</p> <p>А неће нико по |
ѣчи биле: </p> <p>„Теофане, нека ти бог плати!“</p> <pb n="308" /> </div> <div type="chapter" x |
а савѣт; кад што напишем, ваља да ми се плати... а савѣтом помоћи човѣку то је <foreign xml:lan |
упајући му руци. „Ви знате, да ми нисте платили.{S} Знате, колико ми припада, па дајте ми што ј |
лије одмах покрије, а ја да му 800 фор. платим кад шљивовицу продам.</p> <p>— — „За год. 1842 б |
ам дужан за овај разговор, да вам одмах платим, јер нисам рад бити дужан.“</p> <p>Адвокат се ус |
из Ердеља и Буковине, али су ови имали платити сваки по 200 фор.</p> <p>Предрачун изнашао је з |
дође <pb n="271" /> и епископ Будимски Платон.{S} На другој екипажи довезли су се прота Витков |
рхимандрит тога ради, што га је епископ Платон произвео.{S} Нека скине крет, и нека оде као про |
</p> <p>„Митрополит Станковић и епископ Платон поцрпили су такођер своје умѣтности из оновремен |
ди славили Н. Садски прота Данило и поп Платон из Каменице. „Прототип калуђерства био је твој д |
непријатељству са Новосадским епископом Платоном.</p> <p>Код овога је био придворним калуђером |
аде женске очи, и у том је уживао чисто платонски.{S} Нарочито је имао пасију на очи, као што с |
="351" /> изведе.{S} Патријарх није био Платону пријатељ: из грађења небуде ништа.</p> <p>Од Ст |
Новом Саду.{S} Ту је за љубав епископу Платону бечка влада и планове дала направити, и из све |
p> <p>„Баш за то ниси имала доћи.{S} За плату си могла и другог ког послати.“</p> <p>„Ја сам си |
200 фор.</p> <p>Предрачун изнашао је за плату професора. . . . . . . . . .{S} 5.218 ф. 82 н. </ |
чунали као и она.</p> <p>Она ће доћи по плату, то су за сигурно држали.</p> <p>Доћиће или рано |
манастир и да иште од намѣстника своју плату, што јој је припадала.</p> <p>Она тако и учини.</ |
о. <pb n="24" /> „Она је дошла по своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништа нети |
ѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по моју плату, одговори му куварица приступајући му руци. „Ви з |
>Увѣрена је дакле била, да ће јој одмах плату издати, па ће тако исто кришом из манастира отићи |
ећем цвѣту; људи су имали свашта доста, плаћали су мало, па су се по највише частили и у друштв |
ћа годишње 500 Ф. него само 200 Ф. и да плаћања ова почињу одмах.{S} Ово је ствар од великог за |
да желио ту учити, тај би морао наравно плаћати, <pb n="343" /> колико би се одредило.{S} Овај |
бало ми је за плате слугу, кои небијаху плаћени. . . . . . . . .{S} 400 фор.</p> <p>Новосадском |
n="25" /> <p>Сирота жена удари на ово у плач, клекне преде о. намѣстника и стане га заклињати и |
кад су на велику суботу појали статије „плач матере божје“ код христовог гроба.{S} Никада нећу |
господине“ рекне калуђер,„а мени је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог новца, ја сам |
че; да ли он ту пише или чита, пѣва или плаче, пуши или пије... то се никога нетиче...{S} Иначе |
.</p> <pb n="21" /> <p>Од овога се није плашила, јер га је познавала, да је човѣк доброга срдца |
прије, што посрѣдовање између два тако племенита створа, као што сте вас <pb n="205" /> двоје, |
те, ми ћемо нашу крајцару на што боље и племенитије употрѣбити.{S} А како народ од калуђера рук |
тупи топло и снажно а у једнакој мѣри и племенитодушно свога колегу, над коим бијаше очевидно г |
ће се читатељ сѣтити, да овдѣ долазимо племенитодушној сестри нашега о.{S} Теофана, госпођи Ле |
шио, а не честњејшем конзисторијуму или племенитој вармеђи: зато ти ми и судимо!“</p> <p>„Та ба |
b n="189" /> покојни супруг нити је био племић ни господин.. он је био добар ваљан сеоски тргов |
inor</foreign> (од старијег учи млађи), плету курјук и браду... лакиране штифле... шешир ко лок |
а своје издржавање.{S} Овом терету нису плећа наших народних фондова ни из далека, дорасла.</p> |
љда немате куварице!{S} Дајте, сланине, плећке, сува меса, мени је све једно.“</p> <p>„Нема!“ о |
.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве плећке.“</p> <p>Отац Митрофан бијаше здрав млад човѣк о |
екне Митрофан; „она има сигурно обарене плећке, па ћемо се нас двоица по нашем ћефу провести.“< |
ице, дај плећке душице, дај плећке, дај плећке!“ па кад сврши а он заврши са једним громовитим |
омилуј.</p> <p>„Дај плећке, Марице, дај плећке душице, дај плећке, дај плећке!“ па кад сврши а |
плећке, Марице, дај плећке душице, дај плећке, дај плећке!“ па кад сврши а он заврши са једним |
рицу.“</p> <p>„Дај плећке, дај!“ — „Дај плећке дај“ говорио је отац Амфилохије непрекидајући.</ |
Амфилохије почне по познатој ноти „дај плећке Марице“ пѣвати другу пѣсму, која је звонила нали |
м великим: господи помилуј.</p> <p>„Дај плећке, Марице, дај плећке душице, дај плећке, дај плећ |
ру у глави, него куварицу.“</p> <p>„Дај плећке, дај!“ — „Дај плећке дај“ говорио је отац Амфило |
душо душице, дад мало плећке, дад мало плећке!“ <pb n="15" /> На ово обиђе око куварице, и изт |
о, Марице, сладка душо душице, дад мало плећке, дад мало плећке!“ <pb n="15" /> На ово обиђе ок |
овце.</p> <p>А она двоица кад се наједу плећке оду на куваричина врата, и отац Амфилохије почне |
</p> <p>Куварица види ове с ножеви како плећку конабе; поплаши се од насртаја каквог послѣ тога |
ичица у клопку.{S} Сад хајде да тражимо плећку, па онда ћемо да читамо куварици горопадну молит |
јестива држана.{S} Ту наиђу на обарену плећку, изнесу је у кујну на куваричин стол, узму ножев |
калафа</hi>.{S} Калафа је она кутија од плеха, у којој се носе калуђерске камилавке, а и еписко |
о је дугове.</p> <p>Учинио је економију плодоносном.</p> <p>Оправио је манастир.{S} Украсио је |
што да скувамо, морамо да кидамо своје плотове.{S} У ћелијама гинемо зими неимајући приправљен |
итрофан умро од пушке, која му је зрном плућа пробила и срце тако озлѣдила, да је морала, нагла |
ући пѣшице у стан назебе, добије запалу плућа, и умре.{S} Он је био бритка србска сабља на наро |
е, ж’ се увѣк руке т. ј. оних људи, кои пљене и продају и пишу платежне налоге ма од које форме |
, да је и велики наш Стратимировић разцѣпљено срдце расом завио.</p> <p>„А то исто кажу и за уз |
риобштити, повѣрити, и из оних уста укрѣпљење, одобрење, прѣсуду чути, кроз која говори најчист |
к себи на те рѣчи, диже се са столице, пљесне рукама од чуда и повиче: „Је л’ могуће?{S} Ленка |
нас га је купац одвезо.“</p> <p>Гост се пљесне рукама, погледи у гредице од собе и уздахне: „о |
<p>Може се дакле помислити каква је то пљуска била, која је Амфилохијеву главу усрѣћила, кад с |
носа са лактом једнога од оне двојице, пљусне главом натраг, те мал неразбије нос отцу еклисиј |
толице, у којој је сѣдио, па стане само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу носити |
/p> <p>„Е, господару,“ одговори Гавра и пљуцне извадивши лулу из уста. „Ових дана били смо све |
que</foreign>“ — овдѣ штуцно, застане и пљуцне.</p> <pb n="241" /> <p>„<foreign xml:lang="la">P |
на по свѣтлости ока, по топлини образа, по таласу дихања, да је под том црном ризом румена зора |
ди му у лице, и позна по свѣтлости ока, по топлини образа, по таласу дихања, да је под том црно |
е, час лакше, час жестоко, час мирније, по соби.{S} Напослѣдку стане и рекне: „ја сам свршио!“ |
ђе с њим кући.</p> <p>Један од дружине, по изгледу имућан у изображен трговац повиче за њим: „К |
држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шумама.{S} За то су млађи.{S} |
изишавши, јављао је високу резолуцију, по којој је попа одмах ушо к свом поглавару, или је одл |
а не да се вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шумама.{S} За то су млађи.{S} Ми калуђери |
Успѣо је подпуно.</p> <p>— — „Год. 1847 по закљученију консисторијалном будем у манастир Прибин |
мојим и његовим рођацима <pb n="321" /> по правди и правици.{S} Ово сам ја стекла, послѣ мога м |
с сам одахнуо.{S} Чисто ми је лакше.{S} По рачуну састављеном одплатио сам 600 ф. од дуга.{S} Х |
јавило, и може се узети, да је тако.{S} По даној мени власти мого бих ја свима вама сад судити, |
патријарх у рѣч, — „нетрѣба мени нико.“ По гласу му се познавало, да је тим чисто уврѣђен, што |
која ми је из поузданих уста позната а по свој прилици јој је при постанку намѣњено да вѣчитом |
, што камилавку није скинуо; јер је ова по чину морала исто тако на свом мѣсту стојати, као кло |
утискују у памет слику тога веза да га по могућности код куће репродукују.{S} Чешћи углед овак |
“</p> <p>„Што Ваша Светост казасте сада по својој <pb n="354" /> високој мудрости, то се чешће |
ног живота у његовом дѣлокругу, и преда по свом увѣрењу нама сва добра и виктуале на разполагањ |
е био прирез на сваку кућу нашег народа по 3 кр, а то би износило 9472 ф. 9н.</l> <l>в) обећања |
гијом.</p> <p>Сиромах о. намѣстник хода по соби, разбија главу и мисли, шта да ради, али никакв |
ивот светитељев.{S} Огласићемо то свуда по нашој околини и тако ћемо имати дан великог торжеств |
немило трзала.</p> <p>Ленку прође језа по цѣлом тѣлу и кроз све живце, кад виђе ту слику ужаса |
у манастиру Раковцу опет као намѣстника по налогу консисторијалном.{S} Уведе ме г. архимандрит. |
" /> <p>Ту се морала или стара политика по што по то одржати... на ово се чинио позваним еписко |
кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је била по што по то уклонити Мушицког са епископске столице, н |
тратор митрополије, премда му та титула по праву није пристојала.</p> <p>Тражећи ексцеленцију, |
ник хладно. <pb n="24" /> „Она је дошла по своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се н |
ациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по моју плату, одговори му куварица приступајући му руц |
Старији људи и жене посѣдали у гомилама по свои сели око цркве у порти па чекају да се јутрење |
зазиру од овога“... и стане пестницама по зраку бубати.</p> <p>О. Теофан уздахне, и суза му уд |
сти му руку; погледи му у лице, и позна по свѣтлости ока, по топлини образа, по таласу дихања, |
вни грађани, придворни калуђери и звона по свим црквама.{S} Најприје је отишао у саборну цркву, |
нема.{S} Јест.{S} А што се тиче чашћења по манастири, ту су калуђери криви.{S} Ко сету части!{S |
а план, како да је добију, кад дође, па по томе оде одмах сваки на своје мѣсто.</p> <pb n="22" |
b n="55" /> е онда се морам бранити, па по што по то!{S} А ако они нестану на тај пут, онда би |
настојатељу бити покоран и послушан, па по том није могло за њега другога одношаја бити до слуш |
диш, да мене стање манастира и калуђера по дужности у велико интересира, наредићу, да ми се о с |
ле, за то је ћутио, и уз говор калуђера по коју за себе реко... <foreign xml:lang="la">Scandalu |
тамни и мрачни, и да му на крају живота по свој прилици предстоји горка и уништавајућа изрека, |
ицом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по манастиру трче, и њега јавно отцем зову!{S} А то нес |
о обарене плећке, па ћемо се нас двоица по нашем ћефу провести.“</p> <p>„То ће бити прави бал“ |
сумње, и ђак изнесе празну чинију, кад по њу опет дође.</p> <p>Дође вече и ноћ.{S} Стража се п |
с, па разкопчају горњу мантију, па хајд по прњавору, да га виде како је лѣп, као црвен петао!{S |
еслушаном.</p> <p>„Но ваља, да и ти све по реду кажеш!..{S} Крста је казо, како је било, а сад |
е у пол дана кроз ваше калуђере и слуге по прњавору и селу гонити и тражити дали. — Ви сте отца |
300 ф. 900 „</p> <p>На потрѣбне зграде по 400 ф. на сваку. . . . . . . . .{S} 1200 „</p> <p>На |
рна љубав, која се врѣменом храни, дође по тебе, да те спасе, да те изведе из живога гроба, и у |
епташе, као да сам убијца!“</p> <p>Пође по соби оштро; пређе нѣколико пута горѣ долѣ, па онда н |
, драга тето.“</p> <p>Тетка свуда прође по соби, свуда загледи, па онда проговори: „Можда сам и |
вој трошак дати учити из сваке дијецезе по једног младог човѣка, и држао је рѣч.</p> <p>„Ево ћу |
ст са њихове стране к њему, стало га је по свој прилици митре, а нарочито један случај из раниј |
ви пут, кад у двор одем, ненађем, да је по мојој заповѣсти учињено!“</p> <p>„Полицај оде и пошљ |
ѣ спомињу.</p> <p>Света Гора позната је по имену и нашем народу.{S} То је права калуђерска репу |
администратору много људи држати, те је по свој прилици нѣке одпустио, јер се више нису мѣњали, |
ић мислио је шта му радити ваља, пак је по начињеном плану поступао: он је и управу манастира и |
о велика трбуха.{S} Коса и брада тек је по нѣку сѣду показивала.{S} Све ово чинило је, да је из |
„Стари ковиљски архимандрит Раић био је по себи већ чудан светац.{S} Одношај дакле између старо |
т, али дакако онако фино, јест, како је по њих добро!“</p> <p>Владика није мого да се од чуда п |
већма смѣшећи се.</p> <p>„Па пуцкало је по соби као да неко по њој иде...{S} Учинило ми се, да |
еља манастирских предузимане: остало је по старом, а решења нема ни до данашњег дана.</p> <p>Но |
лавне особе он и Ленка, прелазила му је по више пута испред духовног ока.</p> <p>Но већ понашањ |
тѣли шибањем да каштигују... како су је по прњавору и селу у пол дана витлали... владика је све |
. „Монте Христо — Христо Монте.{S} Није по шији него по врату.{S} Па „кајмнисе фон Париз“.</p> |
спусти, а ти недолазиш.{S} Шта ми није по глави пролазило, Хвала Богу, кад те видим да си ту, |
орали смо је послѣ са онолико хуке буке по прњавору и селу тражити!“</p> <p>Ова хука и бука и б |
звонцета, а јурили су као крилате хале по снѣгу улицама.</p> <p>На кратко, веселѣ је било неиз |
ит није био далеко од 90. година, дакле по наравном току човѣчијега вѣка, већ близу гроба.</p> |
е, како да се семинарија и главне школе по дијецезама установе, „да се нико у манастир неприми, |
ити, он прорачуни у памети, шта је боље по манастир, или ша даде адвокату шљивовице или да изгу |
ђе још за вида кући.</p> <p>Одмах пошље по о.{S} Теофана.{S} Кад овај дође, види на столу једно |
правилно по латинској граматици, али не по изговору нашега народа.{S} И будући да сад о.{S} Тео |
м.</p> <p>Више дана прође, и све остане по старом.{S} Само је стража бивала све мекша, него прв |
варичина врата, и отац Амфилохије почне по познатој ноти „дај плећке Марице“ пѣвати другу пѣсму |
мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шумама.{S} За то с |
, је ли?“</p> <p>„Па сад пустите, да се по манастири разкошни живот води, да се свѣт од калуђер |
њу собу.</p> <p>Стара тетка огледала се по својој соби, пак онда се врати својој нећаки и рекне |
те је слике множина стајала и дивила се по читаве сатове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука Бр |
аклем, да је у свачему над свима, те се по томе како у држању тако и обхођењу управљао.{S} Кад |
је у срдцу младе жене живила, спусти се по други пут у гроб.</p> <p>Добро је разумѣла садржај и |
с о његовом „чинодѣјствовању“ пронео се по читавом равном Срѣму.{S} Већ су га почели са побожни |
остима у гостијоници изобличе, и што се по који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову стровале, те |
свашта доста, плаћали су мало, па су се по највише частили и у друштву проводили.{S} Кафане су |
за леђа.</p> <p>„Да, па да онда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим преда се...{S} |
а се обуче...{S} Шта кога врага тражите по Карловци...{S} Зар немате доста мѣста у свом манасти |
за то кратко врѣме <pb n="120" /> јоште по старом.{S} Противници му, а који калуђер нема против |
стиру Ј...у Фушкој Гори горѣле су свѣће по свим ћелијама.{S} Ту се држао тако названи бал.</p> |
ен: видило се да се морао кретати чешће по вишим круговима.{S} На духовитост и знаности није се |
кои обично нечујаше оно, што му небѣше по вољи.</p> <p>„Све!“</p> <p>„Е, све!{S} Лако је рећи |
да живити, па се бавио адвокацијом више по ћефу.{S} Међу тим је много држао на своје адвокатств |
вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да в |
манастири нити су за то ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што |
рдан капитал, којим би се много добра и по народ и по манастире дало учинити.“</p> <p>„То сам и |
ан, омилити народу тако, да се кадкад и по 10.000 људи на тај дан к манастиру стицало, одкуда ј |
л, којим би се много добра и по народ и по манастире дало учинити.“</p> <p>„То сам и сам мислио |
очи нису у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На брзо |
на калуђерство и манастире како стоје и по другим православним земљама и државама.</p> <p>Нароч |
вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шумама.{S} За то су млађи.{S} Ми калуђери сви смо бр |
„Колика је та чутура?</p> <p>„Сајтлик и по“, одговори овај, а чутура је ваљда и десет пута толи |
све ће потврдити“, примѣти настојатељ и по други пут, незнајући смисао предишавшег интермеца, п |
<p>Управитељ се згрози кад уђе у собу и по њој прегледи.{S} На кревету је лежао човѣк — да је ч |
о и једна година приличи му и по Богу и по људма.{S} Живио дакле управо 101 годину, ни мање ни |
ара.{S} Сто и једна година приличи му и по Богу и по људма.{S} Живио дакле управо 101 годину, н |
п Тодор био изврстан појац и по гласу и по вѣштини.“</p> <pb n="259" /> <p>„Слушао сам их једар |
Аћимов, поп Тодор био изврстан појац и по гласу и по вѣштини.“</p> <pb n="259" /> <p>„Слушао с |
брзо позивљу и сам администратор долази по мене... мора да им нестоје акције најбоље.</p> <p>Ал |
уковине, али су ови имали платити сваки по 200 фор.</p> <p>Предрачун изнашао је за плату профес |
еслуша) одговори му владика. „Кажи, али по духовничкој дужности.“</p> <p>(О. Теофан почне препо |
ја питања одговорити, <pb n="84" /> али по души, истину, како се то свештенику пристои.“</p> <p |
правитељу није било познато.</p> <p>Али по свој прилици Митрофан је остао Митрофаном, јер иначе |
жали.</p> <p>Доћиће или рано ујутру или по мраку у вече.{S} И то су имали разлога као истину уз |
и овај кочијаш.</p> <p>Док су се возили по Бачкој, служио се исти тим своим обичајем у излишној |
уже житеља тога кавеза, пустио је мисли по прошлости, и на једаред сѣти се, приступи ближе пост |
ѣти стара, изиђе брзо из собе и зазвони по служавку.</p> <p>Није дуго постојало, али ето ти фру |
p> <p>Скандала је било, кад су калуђери по прњавору и селу трчали и њихови коњаници у <pb n="30 |
, кои су били слабији, ишли су калуђери по народу просити, и народ им се лѣпо одазивао.{S} Нису |
и управом.{S} Са овим могу разполагати по вољи, и кад то теби остављам, онда га добија онај, к |
ше стари разговор, а младеж пође шетати по собама.</p> <p>Но наједаред поче банда свирати Штрау |
ум одговор Амфилохијев. „Све ће пуцати по двору.{S} Њ. Ексцеленција напућиће се као ћурак, а д |
доћиће зацѣло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између себе кољете и износите своју н |
арице, истина је, да сам је дао тражити по прњавору, али не да је дадем шибати, него да је пред |
еду: <pb n="54" /> и онда ћемо говорити по рачуну, на нека говоре цифре.“</p> <p>Калуђер устане |
у се заблиста у оку.</p> <p>Тако поћути по дуго, а сузе су једна другу стизале на образу.{S} Ма |
рачунали као и она.</p> <p>Она ће доћи по плату, то су за сигурно држали.</p> <p>Доћиће или ра |
Ф. 900 „</p> <p>На разне потрѣбе свакој по 200 Ф. 600„</p> <p>У скупи. . . . . . .{S} 8.400 Ф.< |
му је супруга умрла.{S} Он је био човѣк по нарави благ, а при том је свршио и философију.{S} Би |
ол дана витлали... владика је све корак по корак од чуда и ужаса у натраг одступао, и напослѣдк |
p>„Имам велику вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским манастирима у гори Рилу и В |
стајаћицама и новом одѣлу, како га Срѣм по своим покраинама показује.{S} Много млађег свѣта.{S} |
вањем.</p> <p>„Овом приликом шиљемо вам по пошти слѣдеће дарове:{S} 1.) Један везени покров за |
S} Ја сам оно казао, што држим да морам по дужности онако мислити и говорити.{S} А ви кажите сл |
ку забрањене, које чином, што га је сам по својој вољи на себе узео, које тим, што је манастир |
продам.</p> <p>— — „За год. 1842 будем по дворској комисији опет за намѣстника преко воље адми |
о крајцаре.</p> <p>— — „Год. 1842 будем по својој вољи или невољи премѣштен у манастир Шишатова |
сада да се мало по њима обазрѣте, барем по најближима.“</p> <p>„Ленка хоће да идемо одмах послѣ |
ако хоћете, да поступам с вама са свим по закону, а оно ви, оче Митрофане останите овдѣ, а ви |
ара ломиш кости, а ја млада да се башим по кревету.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу ево донет |
урнама!“</p> <p>То рекне, па лупи руком по хартији, те ова одлети на под, и стани се под постељ |
е обуко своју галу са трокутним шеширом по начину царског кочијаша у Бечу.{S} Острагу су стојал |
овдѣ!“ рекне ђак, и стане једним прстом по челу куцкати.</p> <p>„Знате, он је мало више вуко“, |
а издају, <pb n="320" /> а са главницом по твом тестаменту поступи.{S} Ограничила сам те, да не |
акле чудо, што се морало чешће у подрум по „тазе,“</p> <p>Онај ђак, кои је обично приступ у под |
азила с очију.{S} Ил спавао ил се будан по постељи превртао, увѣк му је била пред очима.</p> <p |
b n="183" /> Да богме.{S} То није роман по моди, као што су они твои, како се оно зову? „Христо |
ти.{S} Наравно да је у мислима опетовао по десети пут оно, што је смислио Екселенцији казати; и |
хладни разум својим освѣтлењем показао по све оправданим.</p> <p>„Њој је тешко — и мени је!</p |
} Што је прошастог вечера нашо за право по унутарњем осѣћању дужности: то му је сад хладни разу |
ћ и онако ту.</p> <p>„А има калуђерство по себи већ задаћа, које су у стању да ту празнину срдц |
то — Христо Монте.{S} Није по шији него по врату.{S} Па „кајмнисе фон Париз“.</p> <p>„Но, тетиц |
није ни оно разумѣо, што би иначе мого по граматичком смислу знати.</p> <pb n="50" /> <p>Сад н |
Теофан бијо је млад човѣк; он је постио по пропису манастирском, али неидући за тим да се посве |
јало.</p> <p>Опет нѣшто шушне: иде нѣко по соби.{S} Сѣдне у кревету, слухти свом снагом: нема н |
> <p>„Па пуцкало је по соби као да неко по њој иде...{S} Учинило ми се, да се ова врата, отвара |
имале би се заводити систаматично, мало по мало једно за другим.{S} Морали би се дати приправит |
говорила...“</p> <p>„Сасвим добро; мало по србски, али ће те свако разумѣти, ко зна шта хоћеш д |
а, да је све прекрасно забавио.{S} Мало по мало забораве сви поред живог на покојног архимандри |
,“</p> <p>„Е па то ваља сада да се мало по њима обазрѣте, барем по најближима.“</p> <p>„Ленка х |
p> <p>„Учевна срѣдства имала би се мало по мало набављати, да одмах могу почети школе како се п |
вокат овако говорио, окуражавао се мало по мало калуђер од свога страха и бриге.</p> <p>Сад поч |
а ћу бдити.“</p> <p>Стара легне, и мало по мало заспи.</p> <p>Ленка кад види да је стара заспал |
лежао човѣк — да је човѣк то се познало по строју главе, мршавим рукама и великој просѣдој заба |
био.</p> <pb n="332" /> <p>То није било по вољи о.{S} Теофану.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“, зап |
ља хвалили... али незнамо је ли му било по вољи оно, што су о балу казали.{S} Тужба је ту била |
егово се име од г. 1848 овамо проносило по свѣту као име једног од највећих Србаља.{S} Год.{S} |
ај је изпитивао клирике, ишо тамо и амо по соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том времену пруж |
у несвали.{S} Други немогу пити на само по што су живи, и кад им дође воља попити коју чашу виш |
и дигнем руку с ножем... та то је само по себи доста, да баци сумњу на мене.{S} Још нека коју |
, уморили.{S} Ви Бечкеречани знате само по паркетима и банатској длановидној равници без умора |
вора, да ни сад нећемо да говоримо само по домишљавању и нагађању.</p> <p>У цѣлом овом послу др |
бијаше у старије врѣме рађено, наравно по потрѣбама овога времена. —</p> <p>И сад ћемо се врат |
мѣри суобразно удесио; те је све рађено по потрѣби и разлогу, а не случајно и од ока.</p> <p>„К |
"267" /> и јави генералу, да је учињено по заповѣсти. —</p> <p>„Ако пишеш оно друго, што си од |
да писали ексцеленција: ово је правилно по латинској граматици, али не по изговору нашега народ |
>Ту се морала или стара политика по што по то одржати... на ово се чинио позваним епископ Храни |
/p> <p>„Бечка влада рада је била по што по то уклонити Мушицког са епископске столице, на којој |
" /> е онда се морам бранити, па по што по то!{S} А ако они нестану на тај пут, онда би било од |
.{S} Али знам ја еве!{S} Ударићу ја вас по шакама први пут.{S} Ви замѣните често <foreign xml:l |
манастира, окупе пред ту ћелију, и час по завирио је кроз кључаницу то овај то онај, да види, |
о!“</p> <p>„Полицај оде и пошље тај час по пекара, да му га доведу.</p> <p>„Како се овај укаже |
свети задовоље“</p> <p>На ово пође опет по соби и стане у мислима понављати, шта је било.{S} У |
ћутећи.</p> <p>Архимандрит није био већ по својој нарави разговаран човѣк; а на протођакону вид |
одковати и пошље нешто јела намѣстник у по манастирском ђаку.</p> <p>Шум, кад су врата одкивали |
500 ф.</p> <p>На нуждне справе за сваку по 300 ф. 900 „</p> <p>На потрѣбне зграде по 400 ф. на |
S} 1200 „</p> <p>На слуге више за сваку по 200 Ф. 600 „</p> <p>За храну више на сваку по 400 Ф. |
. 1200 „</p> <p>На тежаке више на сваку по 300 Ф. 900 „</p> <p>На разне потрѣбе свакој по 200 Ф |
Ф. 600 „</p> <p>За храну више на сваку по 400 Ф. 1200 „</p> <p>На тежаке више на сваку по 300 |
шта.“</p> <p>„Пак што неидете у врбонку по њих?“ рекне патријарх мало посмѣшљиво. „Развијте кал |
„Другом приликом провешћу ја моју тетку по Фрушкој гори.{S} Али сада морамо одлазити“.</p> <p>„ |
дства ваљало би одредити на сваку школу по 500 Ф. 1500 ф.</p> <p>На нуждне справе за сваку по 3 |
n="94" /> али је заслужио, и ја сам му по праву судио.“</p> <p>„Шта је дакле урадио?“</p> <p>Н |
гне дакле тај ножић и задене га у чизму по обичају свакдањем.</p> <p>Тек да пође напоље из ћели |
азећи у тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечине.{S} Свој турски ножић опази на с |
закључака сабора од 1790 године, кои су по изображавање свештенства и народа од велике користи |
у таковом случају ћутати, учинити духу по вољи и немицати се!“</p> <p>„Хајде престани, молим т |
онда се затворе, пећ угрију, па чашицу по чашицу, те тако до зоре, ако их винушко раније у пос |
упрѣ очи у о.{S} Теофана и разрогачи их по свој величини.</p> <p>„Допуст на три године“...</p> |
оле три учитеља.</p> <p>Доплатак за њих по 500 Ф. на сваког, износио би. . . . . . .{S} 1500 ф. |
минарија, устрои.</p> <pb n="326" /> <p>По одобреном предлогу имало би се у тој семинарији учит |
лство, Милостивѣјши Архипастиру!</p> <p>По смислу оном,... кад има браће у великој кући, онда ј |
му артиљерија с успѣхом оперира.</p> <p>По гдѣкоја зрака у очима пратиоца дирне госпођу неугодн |
вори му онај, што бијаше куцнуо.</p> <p>По гласу позна о. намѣстник ђака манастирског.</p> <p>„ |
о га смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣпо изтрезни, па онда одлази свѣтао од нас.{S} Нити он п |
{S} А нарочито нам је нуждна школа за лѣпо служење.{S} Како је дивно Ваше чинодѣјствовање!{S} Н |
, нема му пара у друштву: што тај зна лѣпо наздрављати, одздрављати и поздрављати... па кад он |
била Србкиња.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и без банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ се |
бе, зачуде се нови гости, како је све лѣпо, чисто и господски намѣштено.</p> <p>Но јошт се већм |
д свога говора.{S} Смислио бијаше све лѣпо и красно: како ће екселенцију задобити, показујући м |
ослужника: „Гдѣ сам ја?{S} Та овдѣ је лѣпо!“</p> <p>Ово су били први знаци здравијег чуства, пр |
дрит; „нама ће свима бити мило, да је лѣпо дочекамо.“</p> <p>Архимандрит се окрене Ленки.</p> < |
<pb n="167" /> уважавати све, што је лѣпо у свѣту, а нарочито међ младим женскињама; али нити |
ђери по народу просити, и народ им се лѣпо одазивао.{S} Нису добили бог зна шта и колико, ал су |
одине,“ примѣти Ленка. „Него како сте лѣпо моју тетку дочекали, доћиће вам она.{S} Обадвѣ немож |
аху мало заклоњена.{S} Кочијаш бијаше лѣпо обучен; каруце су биле нове, а коњи изгледаше, као д |
затвори.{S} Тамо се умије и очешља, и лѣпо обуче, тако да се чисто засија.</p> <p>О. Теофан се |
непошљеш у митрополитски двор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, |
ама, и владике са штурмхутом... то би лѣпо стојало...{S} Оканте се ви ножева.{S} Како једу Турц |
њега код наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам неврати зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама |
ти.{S} Осим тога упутићу га, да научи лѣпо служити.{S} Ја сам из оне школе, која је на то много |
а је на то много држала, да свештеник лѣпо служи.{S} И мислим, да сам прилично у тој умѣтности |
с тако брзо...{S} То неби било нимало лѣпо...{S} Шта би о нама мислила...{S} Останите ви само о |
га потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се није могло на пољу диван |
е љубио и тога ради, што је овај врло лѣпо служио.</p> <p>„И у обште, казују; да је епископ Гед |
о је свештеник на много мѣста чудесно лѣпо.{S} Тако је супарох поп Аћимов, поп Тодор био изврст |
риобштити, господине?{S} Ја вас за то лѣпо молим.“ .</p> <p>„Хоћу с драге воље!“ одговори архим |
остави, како је досад било.“</p> <p>„Лѣпо ће ти се захвалити господа архимандрити за тај предл |
Кад ја заповѣдим, ви морате слушати, слѣпо слушати, па било вам право или небило.{S} Сад одлази |
епа нѣку цедуљу:</p> <pb n="347" /> <p>„По рачуну вѣштих тому људи трѣбало би нам за те школе т |
м, видиш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣда боље природе у теби, што си напаст најжешће стра |
е небојим ничега.{S} Ако ваља да истина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣтао из те |
а од своје ћелије, те је она неваљалица побѣгла из манастира, и морали смо је послѣ са онолико |
т снагу човѣка.</p> <p>„Послѣ те сјајне побѣде можеш бодрим духом ступити на бојно поље са друг |
Теофана, — „може ми начинити скандал и побѣћи из манастира.{S} А како ме гледи митрополит, сам |
бор београдски од 1730 знаменит је ради побѣде, коју је народ на њему задобио, пошто су ту пунк |
ео, како те је земља прогутала, како си побѣснио, па у хладну Саву скочио... или... или... шта |
лѣсак наде, и ова се засија у свѣтлости побѣде...</p> <p>„Говори! говори!“ повиче Ленка тим пог |
ки одбио.</p> <p>„Ја ти честитам на тој побѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст би |
ом тоасту приписивао, па је са погледом побѣдитеља очи на све стране окретао, а лице му је од р |
се тога, несрѣћнице, па гледај да како побѣгнеш, а немој се убијати и мене у несрѣћу бацати.{S |
родним ни у црквеним стварма.</p> <p>Но побѣда ова од год. 1730. била је илузорна.{S} Хијерархи |
ивало.</p> <p>Познала је, да је дужност побѣду одржала.</p> <p>Зима је прође, срдце јој се чист |
акле позвати све људе, које сте ви овдѣ побележили.{S} Само јесте л’ ви сигурни, да ће они све |
ашању, које су му она својства у велико побијала.</p> <p>Нарочито је био особењак према лѣпоме |
ити.</p> <p>С једне стране није се дала побити истина онога, што му је о његовом досадањем живо |
ом равном Срѣму.{S} Већ су га почели са побожним увѣрењем к болестницима у прњавору и селу приз |
био је од раног јутра па до ноћи заузет побожницима, кои су нарочито били дошли да им он молитв |
“ проговори о.{S} Теофан, и склопи руке побожно.</p> <p>„Зато недобисмо од ње гласа“, — настави |
уди божја воља!“</p> <p>То рекне, па се побожно прекрсти, и стане ручати.{S} Наравно, да му је |
сти!“ уздане о.{S} Теофан и прекрсти се побожно. „Оних 6. година, што сам под његовом руком кал |
се достојно уцѣни, мого бити предметом побожног похађања за наш оријент, као што је ћаба у Мек |
у ми душу особитом атмосфером... чиста, побожност задахује те а анђелска свѣтлост осијава!...{S |
да ми овдѣ мислимо на узвишену идеалну побожност, а никако на мрачно сујевѣрство.</p> <p>С пун |
хвале Милоша Обилића, и израза најдубље побожности, и суза туге и срдачних уздисаја.{S} Ова сли |
у калуђерског живота и домак просвѣћене побожности пада.</p> <p>О. Теофан био је од раног јутра |
S} Љубав нема приступа у ово светилиште побожности!</p> <p>Ленка дигне главу и пусти му руку; п |
чему би се човѣк имао дивити више, или побожности којом је народ цѣливао крст и еванђеље, што |
и гласови црквених песама... узвишеност побожности... свѣст, да се ту моли Бог за сав свѣт, за |
чутуру к устима.</p> <p>Архимандрит се побои, да јошт која здравица непослѣдује, и зато присту |
друге стране, са великим бројем других побочних фигура побуди пуну позорност обоице.{S} Медали |
носи: „„Народ се за издржавање калуђера побринуо, да би се у миру и тишини са изображењем свога |
е што сам казати имао.“</p> <p>Ове рѣчи побуде у протођакону већу позорност; он је као и нехоти |
а великим бројем других побочних фигура побуди пуну позорност обоице.{S} Медалија је висила о б |
о мајсторије, да се ко бајаги тим народ побуди, да што више манастирима прилаже.{S} Али ће то н |
знице.</p> <p>Особиту позорност гостију побуди одѣло србских деспота.</p> <p>Није само кривица |
ам оно говорио, да вас или кога другога побудим, да ме зажалите.{S} Ја сам оно казао, што држим |
ословије, и тако друге на разне подвиге побудимо и ободримо.{S} Али ти не могу рећи: буди калуђ |
онтраст морао слушаоце на грохотни смѣх побудити.</p> <p>Печеновић је био човѣк друштвен; он је |
је успѣхе сестринском нѣдру приобштити, повѣрити, и из оних уста укрѣпљење, одобрење, прѣсуду ч |
што највише могу и што најбоље знам; а повѣстница нека чини своје!{S} Што год је рађено у мана |
царевини до знања доноси у ту сврху, да повѣрљиво приобшти своје мњење, како да се овој невољи |
pb n="341" /> је позив о.{S} Теофана на повѣстницу очевидно дубоко потрѣсо.</p> <p>О. Теофан из |
<pb n="356" /> <p>„Што ће наша црквена повѣстница име Ваше Светости“ — ту заћути.</p> <p>„Шта? |
ској управи одржати неда.{S} У току ове повѣсти видићемо и практичне послѣдице овога; друге у м |
</p> <p>Прѣко епископа Хранислава пређе повѣстница муком.{S} Он умре као епископ бачки, без слѣ |
уђе.</p> <p>На столу пред њим лежала је повѣстничка плаветна марама за нос и сребрна бурмутица |
уздахне дубоко.</p> <p>„Ти знаш шта ће повѣстница радити....{S} Видиш ти њега.{S} Прочитао два |
ри броја „Дневника,“ па зна шта ће рећи повѣстница о патријарху.{S} А знаш ли ти, шта сам ја св |
ичина и сјајност нашега народа у старој повѣстници.</p> <pb n="227" /> <p>Примѣра ради да узмем |
ри из те архиве врло мало користи нашој повѣстници набавили.</p> <p>Чланови комесије возили су |
у заједно одрастли, и одтуда долази ово повѣрљиво ти у говору те дражестне жене.</p> <p>„А ко ј |
господе нису овако мали калуђери, него повѣстница!“ одговори о.{S} Теофан мирно али озбиљно, и |
управом онај пао под конкурс, што је у повѣстници наших манастира дотлѣ и послѣ тога нечувено; |
кле гласом проговори: „Докончајте своју повѣст, високопречестњејши, бити ћу вам до смрти захвал |
вечер састану, почне архимандрит своју повѣст овако: „Митрополит Станковић, кои за Стратимиров |
о упливу онога у црквену управу.</p> <p>Повѣстнички моменат у овом чини инштрукција за будимске |
га хода сѣдне на један сув храст кои је поваљен лежао, извади крпицу са оно мало хлѣба и јела, |
ту бити; а ако му је све то мало, нека поведе и Митрофана и Амфилохија, и колико их год јошт х |
вонким тенором: „То је чест за мене!“ и поведе госпођу за другима.{S} Примѣтити нам је, да је о |
ово узме је под руку да је уз брѣжуљак поведе и случајно јој руку јаче притиште уз себе.</p> < |
трапезарији.</p> <p>Архимандрит домаћин поведе сад разговор о другим стварима и покаже толико з |
а и понуди га у другу собу, али заједно поведе собом и стару госпођу.</p> <p>Пре него што се ар |
он крај ње сѣдне.</p> <p>Ленка се опет повезе са госпођом Пуљиницом на свои коли.{S} Она није |
рхимандрит чутуру очима.{S} Учини му се повелика, па да се увѣри колико прима, запита писмоношу |
а више печата затворену кутију, и један повелики пакет.</p> <pb n="280" /> <p>Архимандрит га ве |
се имају сѣћи, а о.{S} Митрофана бијаше повео, да му их покаже и означи, па да их овај послѣ да |
и; врѣме је моју страст само оснажило и повећало.{S} Ти ниси срѣћан,.. јест, ја сам добро извѣш |
А за то врѣме доносила би свака сигурно повећу своту, која би ове приносе знаменито одплаћивала |
не стара госпођа. „Ако кафа буде добра, повешћемо те у Бечкерек, па ћемо те тамо удати за једно |
опази... онај сатански глас, коим ми је повикао: сад ти хвала!{S} Онај мефистов поглед, коим је |
огњишта, и чекала, неће ли за коју каву повикати, а међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и час |
онио и пође да одлази.</p> <p>„Мајору!“ повикне за њим патријарх.</p> <p>Мајор стане и окрене г |
већ није била шала.</p> <p>„Ко је то?“ повикне. „Ленка пали свѣћу,“ повиче јошт јаче и скочи и |
иљно нѣки глас и таки за тим уђе у собу повисок одличан калуђер са крстом на прсима.</p> <p>Лиц |
о млађи изгледао.</p> <p>Узраста је био повисока; а чинио се још вишим, што није имао велика тр |
ца.</p> <p>„А што си долазила, човѣче“, повиче јој на сусрѣт. „Хоћеш силом да зло прођеш, па и |
ам господар у манастиру, и нико други“, повиче на то из петних жила, и погледи на намѣстника за |
има.</p> <p>„Сад ће бити, шта ће бити“, повиче администратор и оде у своје собе, из којих је на |
ати и женскиња!“</p> <p>„Хајдемо само“, повиче Митрофан и навуче јаче обрве на очи.</p> <p>„Хај |
врата лагано куцне.</p> <p>„Слободно“, повиче он на то; но упрѣпасти се, кад види да је кувари |
лижи <pb n="305" /> постељи болестника, повиче ђак с ходника: „Неидите близу њега, хоће вас сво |
ња!“ Оде дакле <pb n="114" /> на врата, повиче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне острагу код |
пре него што му овај назове добар дан, повиче на њега:</p> <p>„Г. полицај-комесару!{S} Господи |
каже да је и он језик круновине научио, повиче горопадно: „Мир всѣм!{S} То је он често у дружтв |
оје пуне јада груди. „Та нема ти пара!“ повиче кроз сузе. „Ти си ми сјајна награда за моје борб |
ао на памет дошла.</p> <p>„Самоубијца!“ повиче на то згрозивши се.</p> <p>„Сад сам невин, и ако |
" /> <p>„Јошт ћеш рећи да сам ја крив!“ повиче патријарх грчевито, и приступи о.{S} Теофану као |
, да му кажем, шта му свети отци раде!“ повиче куварица разљућена.</p> <p>Отац Митрофан развуче |
лагослов и изчезне.“</p> <p>„Јао мене!“ повиче стара тетка, којој је коса на глави растла, док |
вараше ништа.</p> <p>„Та шта је, море!“ повиче скоро гласно други од млађих калуђера, што стоја |
ости побѣде...</p> <p>„Говори! говори!“ повиче Ленка тим погледом ободрена... „Говори само, рѣч |
, и да ми дате допуст.“</p> <p>„Недам!“ повиче патријарх из гласа; „и ако ми тај час из ове мој |
обије.</p> <p>„Хо, јесам ја награисао!“ повиче у страху и бризи, крстећи се. „Ни крив ни дужан, |
е понео, да глад уталожи.</p> <p>„Ево!“ повиче куварица, кад нож у руке узме. „Хоћу се, бога ми |
прси.</p> <p>„О моја златна будућност!“ повиче најпослѣ и баци се на столицу, која стојаше при |
дрхтао од љутине.</p> <p>„А та је ту!“ повиче к долазећему, пре него што овај сасвим ступи у с |
> <p>„Шта је за бога, о.{S} Митрофане,“ повиче кад ближе дође, и увѣри се да овај доиста рањен |
ли свѣћу.</p> <p>„Нѣко је овдѣ у соби,“ повиче сад на ново тетка и за тили час појави се обучен |
у те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче патријарх у крајњој љутости.</p> <p>„Можете,“ од |
ије у вече. „Ја сам гладан као курјак,“ повиче он кад пође у гостинску собу. „Пеците, кувајте, |
Ко је то?“ повикне. „Ленка пали свѣћу,“ повиче јошт јаче и скочи из постеље.</p> <p>Ленка се тр |
p> <p>„Какво је то церекање и маукање?“ повиче озбиљно нѣки глас и таки за тим уђе у собу повис |
начаше много.</p> <p>„Шта се згледате?“ повиче гост, „ваљда немате куварице!{S} Дајте, сланине, |
близу топ пуко.</p> <p>„Нема ту ништа“ повиче куварица, „морам ићи отцу намѣстнику.{S} Ови ил |
ру.</p> <p>„Неће бити добро, господине“ повиче овом још с врата.</p> <p>„Зашто не“ запита га ов |
се администратор, зграби га за прси, па повиче: „Што га мољакате; <pb n="33" /> сложно, па ћемо |
а, али се јави један враг из дружтва те повиче:</p> <p>„А шта, мени ту ни мукајет?{S} Зар ја ни |
, повуче управитеља за скут у натраг, и повиче јаче: „Натраг, господине, сад ће га снаћи.“</p> |
аред сѣти се, приступи ближе постељи, и повиче:</p> <p>„Отче Амфилохије! — Јеси л’ ти?“</p> <p> |
етне руку на чело, дигне лице к небу, и повиче: „Та ти ће мене и направити убијцом!{S} Гоне ме. |
ључ у врати: закључа дакле брже собу, и повиче: „Баш добро, ухвати се птичица у клопку.{S} Сад |
се са столице, пљесне рукама од чуда и повиче: „Је л’ могуће?{S} Ленка!“</p> <p>„Ти си сигурно |
ика-владике.{S} Он се стрѣсе од грозе и повиче: „На што калуђеру нож!{S} Зар он неможе гризти з |
шуму.</p> <p>Но напрасно се заустави и повиче: „Ви сте поштен калуђер.{S} Ако буде могућно дођ |
нож у руке, стане, дигне руку с ножем и повиче им: „Натраг од мене, да ме се нисте такнули.“</p |
{S} Веселе нарави будући удари у смѣх и повиче: „ево вечере, дајте само оцта и уља.“</p> <p>„Не |
е она желила.</p> <p>Ужаснута том мисли повиче гласом, који срдца као оштар нож продираше: „Каж |
ачких паса.{S} У највећој својој невољи повиче начелник на званичне послужитеље, да иду у трску |
и изумирућим од пресилног чуства гласом повиче му: „Ево те молим на колѣни, као што се Бог моли |
.{S} Молитва топла укрѣпи му душу, и он повиче, ободрен вишим нѣким упливом и оснажен тајанстве |
дочека да архимандрит доврши, него живо повиче: „О тога се небоим; они ће све потврдити, ја сам |
није мого продужити јер му архимандрит повиче: „Молчи, безобразниче“, и погледи га, као да га |
ко корачаја унатраг.</p> <p>Но Грбић му повиче: „Небој се господине намѣстниче! нећу ја теби ни |
, по изгледу имућан у изображен трговац повиче за њим: „Коно! понесите пера и мастила!“</p> <p> |
дрит. „Сад сѣди тамо на ону столицу, ал повичи најпре на врата да уђе Митар Опарушић.“</p> <p>„ |
ечерњем сунцу укаже.{S} Рај! прави рај! повичу и једва се одкину од тога призора, те оду.</p> < |
истратор!“</p> <p>„И хоћемо, и хоћемо!“ повичу нѣки од гостију.</p> <p>„И право је!“ додаду дру |
алуђера у кујну. „Добар вечер куварице“ повичу оба у једаред. „Јеси л рада гостима?“</p> <p>Кув |
.{S} Баш јој хвала; све Србкиње ваља да повичу:{S} Слава јој!“</p> <p>Старој се укаже суза у би |
али су му ипак мисли погодили, па и они повичу: „Свему је он крив!“</p> <p>„Је ли?“ запита адми |
ти је дивна госпођа.{S} Ходи да ми мало повише о њој кажеш.“</p> <p>Калуђери гледаше, шта је то |
јмање смѣ то виша власт игноровати, или повлађивати.{S} Она може много штошта незнати, што друг |
е, и што се овај више уздржаво и натраг повлачио, то се лѣпа Ленка све јаче за њим разгарала, и |
трио, да се са наше стране неда никаква повода.</p> <p>„Одтуда му је прво начело било: дисципли |
у свештенству и калуђерству, да се неда повода тужбама, и да се неузбуди нова навала.</p> <p>Шт |
се чудити и дивити, да ова слика недаде повода другим нашим манастирима, да и они себи такав др |
о.</p> <p>Наравно, да је то морало дати повода читавој гомили мисли.</p> <p>„Ко зна шта су ти н |
ија); али може и сама влада одтуд узети повода, да их под државну управу узме, па онда смо на п |
лику, да се неугодног себи епископа тим поводом опрости.</p> <p>„Наједаред добије митрополит Ст |
сѣнке жеље какове, да јој одговор чује повољан.{S} Као лик од мермера сѣдио је, остављајући из |
могла дати онај правац, који њој бијаше повољан.</p> <p>Шта више љубав њена напрѣма новосадском |
ожна познавали. „Мени ништа неможе бити повољније, него да високопречестњејши господин архиманд |
ити дан два.{S} Ово је било и њој много повољније.{S} Колико се трудила да заборави на ону ужас |
тим мало, разхладио, и зато му одговори повољно. „Нека вам буде; наредите оче архимандрите, да |
протоколе ћемо написати, како је за нас повољно... вицишпана ћемо подкупити... седрију ћемо под |
ну бијаше подигнуо у зрак, сложи читава поворка слика, грозних, црних и крвавих пред духовним о |
? могли су изтѣрати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њима што противно учинио, па ето му теш |
се калуђери ваља к првој својој цѣли да поврате, <pb n="109" /> и њина добра јавном народном уп |
а у манастир Фенек, а старог намѣстника поврате на своје старо мѣсто, које сам ја заузимао.</p> |
скује, да се монаси њиховој правој цѣли поврате.</p> <p>Онда се нарочито желило да се манастири |
својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом одтѣрали.</p> <pb |
дѣлом баве, к њиховој правој цѣли опет поврате, да се њима принадлежећа добра јавном народном |
</p> <p>Владика није мого да се од чуда поврати.{S} Више је пута опетовао, као сам са собом гов |
агу грѣха, кад ме мисао на тебе, натраг поврати.{S} Та ти си горе јошт био гоњен, па ниси руке |
ене руке к небу.</p> <p>Отац Амфилохије поврати се духом, али подлегне тѣлом.</p> <p>Послѣ три |
нда пође да легне, да се мало загрије и поврати од ноћне незгоде и сваковрстне напасти.</p> <p> |
Сиромах о.{S} Теофан протрне сав.{S} Но поврати се и понизно проговори: „Нисам мислио ласкати.{ |
тим у Вршцу од г. 1833.</p> <p>Но да се повратимо к приповѣсти.</p> <p>Патријарх је био очевидн |
рха, а камо ли архимандрита.{S} Нема ту повратка ни милионарима, а камо ли сиротом каквом насто |
једне, другом с друге стране, па јуриш повратном линијом путем, коим бијаше у кујну дошао, а т |
од раја.</p> <p>„Молитва над болнима... повраћа често мило здравље отцу и матери, сину и кћери. |
онда кадкад и лудовао и кад није ништа повуко; — најпослѣ стане људе нападати као манит, и онд |
дану му изправу, и мораде се к прозору повући.</p> <p>И у Ленкиним очима појаве се сузе, али с |
не мумлати, онда уђе брзо ђак у собицу, повуче управитеља за скут у натраг, и повиче јаче: „Нат |
му се лубања разпаде.</p> <p>Пре свега повуче се једним кораком натраг, па онда кад види управ |
па је готов; а други може боме добро да повуче, па му се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ било и т |
се недопадне Бечкој високој влади и она повуче мрѣжу своју око тога ужаснога човѣка, да га испи |
и жмирне мало очима, а шиљак му од носа повуче се мало на више.</p> <p>„Ми ћемо имати и женскињ |
ога жеђ за просвѣтом на више и свѣтлије повуче!</p> <pb n="134" /> <p>А сад је изкусио, да тој |
ечу што и глас србског народа; влада се повуче натраг.</p> <p>„Опасни облак са своим смртоносни |
и косу, која јој бијаше пала на лице, и повуче се к прозору од ћелије.</p> <p>Слика, коју углед |
тице понесе сваки од њих руку к бради и повуче је прѣко ње, па један за другим одшуњају се из ћ |
на, а он приступи њеном кревету, па јој повуче за покривач, и једанпут и други пут, док се она |
.</p> <p>Овако говорише, и сад га један повуче мало за мантију, сад други.</p> <p>О. Теофан је |
играти.</p> <pb n="329" /> <p>О. Теофан повуче се ближе к вратима у натраг, и стане тамо прекрс |
рочито млађем мушком свѣту ради свога лѣпог лица и стаса, а нарочито ради својих великих очију, |
собранија братског крене се он једног лѣпог лѣтњег дана Дунавом на пароброду за Цариград.{S} Од |
> <p>Ова личност прибавила му је глас лѣпог архимандрита.</p> <p>Сасвим је наравно, да су га на |
од своје младости као велики пријатељ лѣпога пола.</p> <p>Ово пријатељство к лѣпим госпама, и с |
посрамљен... понижен... <pb n="143" /> погажен...{S} Ти прав крив си међу кривцима, који се ка |
збѣгнула опасност, која се могла лако у погибељ претворити.{S} Но код куће осѣти најпрѣ пусту п |
вѣчна мира у гробљу манастира, у ком је погинуо.</p> <p>Неће ваљда неугодно бити читатељима, да |
цију, по којој је попа одмах ушо к свом поглавару, или је одлазио неимајући срѣће видити му уср |
амѣстник погледа духовника а овај њега, поглед им значаше много.</p> <p>„Шта се згледате?“ пови |
S} Ови сви осѣте као да су измѣњени.{S} Поглед на о.{S} Теофана и на утисак његове молитве бија |
b n="273" /> глас топал, мало потмуо, — поглед благост — увѣк у пуном чину, дрвена мантија од д |
он изговорио оне рѣчи: „Какве дијурне?“ поглед, којим је администратора усрѣћио, и држање, које |
повикао: сад ти хвала!{S} Онај мефистов поглед, коим је нѣколико пута погледао, осврћући се, ка |
вала туга и весеље.</p> <p>Но сад му се поглед замути, види му се да му је нова мисао на памет |
просѣдој забарушеној бради.{S} На први поглед учини се управитељу, да познаје то лице.{S} Наро |
да се то њега ништа и нетиче и прихвати поглед госпође с лаким осмѣјком.</p> <p>Ленка се окрене |
ког.“ Даље преврне више листова, и баци поглед на више мѣста.</p> <p>„Како видим, има у овом тв |
е.</p> <p>Улазећи у собу баци ђак чудан поглед на намѣстника.{S} Он се бојао, да овај нескочи б |
прѣко авлије, на коју је случајно мого поглед високе једне особе баш онда пасти, кад је тај пр |
сврши, онда опет као нехотице падне му поглед на настојатеља, али се брзо од њега одврати и по |
<p>Куварица се тргне из свога дрѣмежа, погледа на улазеће, омахне главом на десно, и одговори |
етиче.“</p> <p>Кад дође у своју ћелију, погледа подуго на куварицу и више искрено него обзирно |
су му биле јасне, чисто округле, израз погледа тврд, устне танке; тѣло му је изгледало мршаво |
красоте.</p> <p>Код многих се видило из погледа, како утискују у памет слику тога веза да га по |
ћу бити будна.“</p> <p>На то узме сат и погледа на њега. „Два сата!</p> <p>„Два сата већ?“ запи |
го ће ми бити чекати.“</p> <p>Намѣстник погледа духовника а овај њега, поглед им значаше много. |
дило пиле него пасуљ: али шта ће.{S} Он погледа смирено на епископа и стане га тѣшити: утѣшите |
..{S} Хоћете ли му доћи?“</p> <p>На ово погледа архимандрит Ленки у лице.{S} Она и нехотице пог |
> <p>Настојатељ оде.</p> <p>Архимандрит погледа на протођакона, па се насмѣши и проговори му: „ |
ођакон баци један од својих поражујућих погледа на намѣстника.</p> <p>Архимандрит поћути, па он |
> <p>То је истина“ примѣти архимандрит, погледавши га проницавајућим погледом.</p> <p>„То је ис |
данас видити!“ рекне на то о.{S} Теофан погледавши у очи архимандриту.</p> <p>То је истина“ при |
p> <p>„Ваша рођака?“ запита архимандрит погледавши на стару.</p> <p>„Моја рођена тетка, Марија |
и гурао док се врата неотворише.{S} Али погледај се и ти у огледало.{S} Чини ми се да ти је рож |
да нетрѣба“, примѣти онај други млађи. „Погледај се само у огледалу.{S} Отеко ти је нос за два, |
ка годи.{S} Ево сад смо на брѣжуљку.{S} Погледајте само каква је то красота!{S} Оно вам је тамо |
ѣху гору неописаним дражима. </p> <p>„А погледајте тамо“, рекне архимандрит и покаже јој сѣницу |
, и извуче руку изпод његове.</p> <p>„А погледајте мало иза себе.{S} Ено вам најлѣпше партије Ф |
па ваља да се крећемо даље. “</p> <p>„А погледајте колико је сати!</p> <p>Ленка погледи, и види |
о?“ одговори му на то патријарх мрко га погледајући.</p> <p>„ Чуо сам,“ рекне о.{S} Теофан и сп |
"32" /> <p>„Је ли тако братијо?“ запита погледајући на друге калуђере.</p> <p>„Тако је! одговор |
<pb n="185" /> <p>Али је најпре пажљиво погледала и стару и младу госпођу.</p> <p>„Добро, добро |
пио.{S} Очи су истина миловидно чашицу погледале, али руке бијаху узете, а ноге свезане, те се |
мало прије чули.</p> <p>Други калуђери погледали су на свога настојатеља <pb n="234" /> чисто |
мефистов поглед, коим је нѣколико пута погледао, осврћући се, кад је од мене одлазио!{S} Онај |
недѣља.{S} Дође зима.{S} Архимандрит је погледао почесто кроз прозор на друм, коим се у манасти |
, у чему је ствар.</p> <pb n="99" /> <p>Погледао је и на протођакона; овај је намрштено гледао |
који га осуђиваше и с презрѣњем на њега погледаше, који му и послѣ смрти спомен међу људма тров |
“ рекне домаћин, кад гости на ту страну погледаше, „кад дође овамо.“</p> <p>У соби, гдѣ су се г |
> <p>Сестра! промумлају други калуђери, погледе један на другог, и развуку образе као кад ко ре |
ама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх, а други погледе ко то говори.{S} То бијаше порезник.</p> <p>„На |
одвезо.“</p> <p>Гост се пљесне рукама, погледи у гредице од собе и уздахне: „о Б... ново, Б... |
a</foreign>...“ Ту стане махати главом, погледи у калуђера и рекне му озбиљним гласом: „појко, |
</p> <p>Архимандрит оде мало к прозору, погледи кроз њега на поље, па се онда окрене к протођак |
> <p>Ленка дигне главу и пусти му руку; погледи му у лице, и позна по свѣтлости ока, по топлини |
ћен главу к прсима.</p> <p>Патријарх га погледи, оде к прозору, али се брзо натраг врати, и сма |
погледајте колико је сати!</p> <p>Ленка погледи, и види да је већ подне.{S} Није ни на ум узела |
хвати за руку и пође тамо.</p> <p>Ленка погледи и нехотице гдѣ је друго друштво, али они сѣли п |
ли је Ленка и чула и видила.</p> <p>Она погледи на архимандрита, ком је пантомима упућена била. |
мандрит Ленки у лице.{S} Она и нехотице погледи му у лице и очи.{S} Са тог лица из тих очију бл |
андрит повиче: „Молчи, безобразниче“, и погледи га, као да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај |
други“, повиче на то из петних жила, и погледи на намѣстника закрвављеним очима.{S} Док недође |
/p> <p>„Је ли?“ запита администратор, и погледи им у очи.</p> <p>„Јест!“ одговоре она двоица је |
архимандриту; он сабере наново обрве и погледи неугодно на калуђере, па онда са највећом озбиљ |
<p>Ленка се сад са своје стране тргне и погледи на врата.</p> <p>Ова остану само одшкринута, ка |
.{S} Видите ли је и ви?“ запита Ленку и погледи јој дубље у очи.</p> <p>„Невидим,“ одговори ова |
њеној соби.{S} Џак ако је будна, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а он прис |
страну, да се смомитља на земљу, а сам погледи на кључаницу, пак да се тврђе држи, ухвати се ј |
ава небијаше угодна.</p> <p>Архимандрит погледи на настојатеља питајућим погледом.</p> <p>Овај |
е доиста знаменито!“</p> <p>Архимандрит погледи и на десно на лѣво, и кад неспази ништа, што би |
е на ове рѣчи узправи.{S} Јошт једанпут погледи на о.{S} Митрофана и запита: „Је ли доиста мрта |
ас молим да помажете!“</p> <p>Печеновић погледи тријумфирајући на своју дружину.</p> <p>„Ето ва |
ја да свѣдочим.“</p> <p>Архимандрит их погледи прекорљиво, и рекне им: „идите обоица на поље.“ |
пичи око кључаници.</p> <p>„Де, да и ја погледим?“ проносови стари дуја од остраг.</p> <p>Но он |
ну како на лицу настојатељевом тако и у погледима калуђера.</p> <p>Он се обрати на игумна и про |
успѣх свом тоасту приписивао, па је са погледом побѣдитеља очи на све стране окретао, а лице м |
скрштеним рукама, гледећи на противнике погледом крајњег <pb n="158" /> презирања.{S} На лицу м |
ме оставили мѣрећи ме од главе до пете погледом, у ком се огледаше највеће злурадо весеље: хо, |
“ опомене га патријарх строгим гласом и погледом.</p> <p>„Признајем да сам погрѣшио,“ одговори |
почне читати, заћути мало, пређе брзим погледом преко цѣлог писма, па му онда ударе сузе на оч |
мрѣти и за сам манастир!“</p> <p>Чудним погледом гледао је на нож, док је ово говорио.{S} У оку |
тупе на страну, и гледаше све зачуђеним погледом.</p> <p>„Хоћемо ли се ми јошт видити?“ запита |
.{S} Овај је гледао управитеља укоченим погледом.{S} Нѣшто је протепао, али га није било разумѣ |
> <p>„Говори! говори!“ повиче Ленка тим погледом ободрена... „Говори само, рѣчи ће твоје избави |
јао је са уздигнутом главом и поноситим погледом, што његов обичај небијаше.</p> <p>Четири калу |
химандрит, погледавши га проницавајућим погледом.</p> <p>„То је истина.{S} Можеш јој писати; и |
андрит погледи на настојатеља питајућим погледом.</p> <p>Овај је био прост човѣк, али чистога р |
>„Зашто не“ запита га овај намргођено с погледом пуним отрова.</p> <p>„Ова хоће да се убије у м |
уважавао је више свега.</p> <p>„У овом погледу позната ми је једна врло занимљива причица из в |
што младу жену чешће натѣра, да предмет погледу на другој страни потражи.</p> <p>„Ми ћемо сад н |
дрит био је врло научен човѣк.</p> <p>У погледу начина, коим се обходио у друштву, била су два |
не архимандрит, а о.{S} Теофан уздахне, погне главу и упрѣ очи пред себе.</p> <p>„Боже мој!{S} |
остом изнурено.{S} Ходио је тежко, мало погнут.{S} Хаљину и дољњу и горњу носио је обично од цр |
године ступим са мајстором из Н. Сада у погодбу, да за 30 хвати крова нужну шиндру набави и ћел |
а весело дочека и запита га из далека: „Погоди о.{S} Теофане, одкуд писмо?“</p> <p>„Да није из |
ије из Бечкерека?“ запита овај.</p> <p>„Погоди.{S} Пише ми твоја сестра.{S} Она је била дуго бо |
один управо мисли, али су му ипак мисли погодили, па и они повичу: „Свему је он крив!“</p> <p>„ |
ће бити несрѣћа.“</p> <p>Архимандрит је погодио.{S} Наскоро иза ове славе стигне наредба од мит |
гласу и у образу.</p> <p>„Само кад сам погодио,“ одговори овај; „захвалности нетрѣба никакве; |
а то патријарх као за себе. „Сасвим сам погодио, од које птице та пѣсма долази.“</p> <p>О. Теоф |
p>Наравно да се и он трудио њихове жеље погодити и изпунити.</p> <p>„Ако изволите, хајдемо да в |
175 фор. </p> <p>За оправљање воденице погођено а неплаћено. . . . . . . . .{S} 90 фор.</p> <p |
равила црквених и против закона мирског погрѣшио, ено ми судија у Карловцима, у Вуковару: а ви |
ваља да смо врло „обозрителни.“ 'Такове погрѣшке могу учинити, да изгубимо, што нисмо врѣдни да |
ш.</p> <p>Кад човѣк пише, много ће рѣђе погрѣшити, него кад устима изражава што мисли.{S} Ја ћу |
кад је о.{S} Теофан признао сам, да је погрѣшио, нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека, буде к |
ви сте <pb n="118" /> признали, гдѣ сте погрѣшили, ви сте показали, да тежите за оним узором, з |
но да избере.{S} Признајем дакле да сам погрѣшио и као калуђер и као млађи и у једном и у друго |
ом и погледом.</p> <p>„Признајем да сам погрѣшио,“ одговори о.{S} Теофан, и стане у званичну по |
им, али сам вам њим загрозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} Кад дође прилика, да трѣба трпити или напа |
о имању и о калуђерима.{S} То је сасвим погрѣшна мисао, да су та добра, добра народна; ако калу |
ред старијим.{S} Признајем да сам и тим погрѣшио, и претрпићу сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣбало |
ми разум није са свим ојачао... па ето погрѣших.{S} Но гледаћу, да никад више несметнем с ума, |
исам послушао вашу прѣсуду: као калуђер погрѣшио сам.{S} Моје је било послушати, па онда правду |
своју руку узели, те их к себи пренели, под строги надзор узели, и на једном мѣсту изложили она |
а и у другим сродне мисли пробуђују.{S} Под тим утиском рекне настојатељ нѣким начином узвишено |
дијецезана способан и како је та црква под његовом управом полибељи изложена, јер има разлога |
учини нуждне наредбе.{S} Предајем ти га под теретом строге одговорности.“</p> <p>Намѣстник прим |
ви стану, али исту мелодију почне банда под прозори трапезарије свирати.</p> <p>Сви се прену: о |
Curiae</foreign> Јована гр.{S} Циракија под патроцинијем самога краља.{S} Отац је био у пуној г |
ѣ да склоне главе, те једни се пруже на под, а други одсрћу у шталу, и сместе се како се ком да |
лупи руком по хартији, те ова одлети на под, и стани се под постељом.</p> <p>„Одлази од мене!“ |
мфилохије ђусне колики је дуг у собу на под.{S} Отац Митрофан мишљаше да ће куварица преко оног |
диже се сасвим бѣо шиљак управо из мора под облаке; са његова врха види се далеко азур-плаветно |
у вѣри.</p> <p>Ево свему томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p>Он се скита непрестано које куда на |
протосинђел Никанор Грујић, кога славе под књижевним именом Срб-Милутина; снага врло одлична.< |
топлини образа, по таласу дихања, да је под том црном ризом румена зора просијнула.{S} Остави г |
те мало на мене!“</p> <p>На ово узме је под руку да је уз брѣжуљак поведе и случајно јој руку ј |
рупу, па онда узме чутуру, и поднесе је под нос.</p> <p>„Хо, да лѣпа мириса, као босиљак.{S} Ни |
проредили.{S} Већ се више њих нађу које под столом, које на поду; а неки се удесише главом на р |
за времена све те драгоцѣности народне под своју руку узели, те их к себи пренели, под строги |
ртији, те ова одлети на под, и стани се под постељом.</p> <p>„Одлази од мене!“ дрекне за тим на |
али је мало митрополисао.{S} Па ипак се под њим појави гибање новога живота у свештенству и кал |
д тим сунцем живота, јошт једно тренуће под тим таласима чувства, и двоје младих људи лежали би |
ноћ.{S} Стража се пред његовим вратма и под прозором мѣњала, и о.{S} Теофан увиди, да је све ка |
да поднесу?“</p> <p>„Било их је боме и под асталом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „А има и |
о и насилно у његовој ћелији заковали и под наоружану стражу ставили; кажите сад, стоји ли то, |
} Теофаном?{S} Је ли он јошт у аришту и под стражом?“</p> <p>Није!{S} Кад се администратор мана |
том од нас разликовао, што смо ми који под астал, а који на ходнику на нос, а њега су ђаци у њ |
ти је, с мојим благословом! па је обѣси под расу на прси своје.{S} Бог свемилостиви и свемогући |
знате, шта ће бити? манастири ће падати под конкурс... калуђери неће имати хлѣба...{S} Неће бит |
ајно.</p> <p>Али је уједно морао држати под уздом и сваки напрѣдак и сваки намѣри му противни р |
излије своју благодат на њу, и нека јој подѣли крѣпост, да те штити и одбрањује од сваке напаст |
/> све већма развијао: јошт један часак под тим сунцем живота, јошт једно тренуће под тим талас |
ти се побожно. „Оних 6. година, што сам под његовом руком калуђеровао, увиле су ми душу особито |
Ниси <pb n="162" /> тако челом лупио о под ни кад си при рукополагању метанисао.“</p> <p>На то |
овори поуздано: „Ено Јазка; није ли пао под конкурз?{S} Није ли само срѣћом и тешком муком код |
одина, да је злочестом управом онај пао под конкурс, што је у повѣстници наших манастира дотлѣ |
боже народу а управо капуту; он би узео под своју руку народне фондове; он би најпослѣ на то иш |
латнога руна о врату.</p> <p>„Исто тако под патронатством краља дишпутирао је на скоро за тим и |
о са пуном ћупом натраг скотрља, и тамо под басамаци некако сложи.</p> <pb n="12" /> <p>Ђак је |
на естетичко развијање у народу чудесно подѣловати.</p> <p>Слава је дакле била права слава.</p> |
да узме мало бурмута.{S} И увѣк је нашо под руком бурмутицу <pb n="258" /> отворену, коју је им |
је неизмолована!</p> <p>— — „Узмем пут под ноге, те у добре људе, и напросим у ту сврху колико |
доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу какве наше корпорације (заведенија); али мож |
дтѣрају, волим видити тебе, да на мацку под батинама умреш.{S} Је с’ чуо?{S} Па добро запамти.{ |
мо шљивовицу и унесемо новце у благајну под два кључа, а за кратко врѣме изплатимо мајстора пош |
и сама влада одтуд узети повода, да их под државну управу узме, па онда смо на правом путу да |
аше нанео, да се у њ стрмоглави.</p> <p>Под тим утиском диже се калуђер са своје столице, узпра |
нска са спуштеном главом недижући ока с пода.</p> <p>„Шта је то?“ запита архимандрит прегледавш |
а тај пут, онда би било од мене лудо да подадирем ствар, која се може за мене јошт зло свршити. |
умѣм такав рачун правити.“</p> <p>„А ви подајте отцу намѣстнику, њега су већ научили.“</p> <p>„ |
тице гдѣ је друго друштво, али они сѣли подалеко па се одмарају.</p> <p>Она одтргне своју руку, |
ље господара, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ. величанства покаже?{S} Кажи да није, ако см |
ко смѣш?{S} А зар нису Србљи највѣрнији поданици свога пара и господара од памтивека, па ће так |
ти, да ћеш свршити без казни, кад си се подао грѣху.</p> <p>„Но уједно тим си показао, да у теб |
а добио сам 1500 акова вина и ставио на подваљак.</p> <p>— — „Ево и с друге стране срѣће.{S} Ко |
ором богословије, и тако друге на разне подвиге побудимо и ободримо.{S} Али ти не могу рећи: бу |
ни једних кола: неможеш се наплаћати за подвоз нуждног горива прњаворцима.{S} За будућу потрѣбу |
ћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и прочастила да неби знао шта га је снашло.{S |
им спахијама?“</p> <p>„Нисам!“ закикоће подворница. „Ја сам из Земуна... била сам у Београду... |
. тамо су свѣ гомиле од дуката.“</p> <p>Подворница се опет закикоће. „Е, нисмо ми научене на ду |
/p> <p>„А јел добра кафа?“ запита тетка подворницу. </p> <p>„Код нас је најбоља кафа у Митровиц |
нте, па сам наумио да те своим временом подвргнем синодалном изпиту, те да те креирамо код нас |
.{S} А митрополит зграби своју штаку од подебела бамбуса, па извешти мога владику на дебелу мѣр |
је у младости преболѣо.{S} Устне су му подебеле као набрекле.{S} Али је био обучен чисто и ску |
„и то си чула од мене, па штап у руци, подебео бамбусрор са сребрним оковом...{S} Е мој синко, |
Б... ново, та ниси ново него си сасвим подерано!{S} Дајте ми воде, па идите од мене, јер вас ј |
ите па радите како знате.{S} Наши стари подигли су вам велике куће, дали су вам велике грунтове |
н највише.</p> <p>Кад дође до здравице, подигне се домаћин, и наздрави њег. високородију, начел |
у јој лице.</p> <p>Кад се мало поутѣши, подигне се, и сад је са најдубљим чуством гледала на св |
ћете видити, колико се кућа у ово врѣме подигнуло, од кад је он настојатељ.{S} Ми мушки знате, |
ји о.{S} Теофан истина на обрану бијаше подигнуо у зрак, сложи читава поворка слика, грозних, ц |
!{S} И онда је издржао; и онда је главу подигнуо, и очи су му се к плавом небу узнеле; одозго ј |
з дубљине срдца и душе своје.{S} Кад је подиго очи своје к небу, чинило се као да му ове рајско |
, што се мало теже дизао.</p> <p>„Ја се подижем...“</p> <p>Онај црномањасти кућегазда викне му |
еднако.{S} Твоја је задаћа да ствараш и подижеш.</p> <p>„Ено ти цркве... молитве су крила у неб |
ето плакати, молим те.“</p> <p>Стане се подизати, да се мало узправи у кревету.</p> <p>Но глава |
ошт то трѣбало.{S} А може ми и манастир подићи; економ је добар.{S} Па може се из њега начинити |
тиво било стављено, и сѣдне, да се мало подкрѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, да мало кусне од до |
Стража може и заспати, а може се дати и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна, нити се даје |
ако је за нас повољно... вицишпана ћемо подкупити... седрију ћемо подплатити... а онда је код к |
осѣче:</p> <p>„Или ваљда мислиш, да ме подкупиш тим тричавим дијурнама!“</p> <p>То рекне, па л |
ваки час наилазити на запрѣке, интриге, подла подметања и извртања, да и смртна непријатељевања |
p>Отац Амфилохије поврати се духом, али подлегне тѣлом.</p> <p>Послѣ три мѣсеца премине на суши |
е их наредбама и строгом дисциплином од подлих нападаја и злоставе; отворите им врата к заслуга |
, него робско влада огорчење, и звѣрско подло живљење.</p> <p>И тим убѣђен усуђујем се препокор |
лине, па и најдаљих села равнога Срѣма, Подлужја и Посавине.</p> <p>На праздник св. Константина |
ас наилазити на запрѣке, интриге, подла подметања и извртања, да и смртна непријатељевања.</p> |
и њему самом допадао, а што се могло ту подметнути и налагати, то је само нагађати почео.</p> < |
безбрижно живити, можемо сваку потрѣбу подмирити, сваку жељу задовољити.{S} Ја те љубим још ве |
57" /> калуђера, жмирне очима, и покаже подмитљиво главом на о.{S} Теофана и Ленку.</p> <p>„Игр |
тост допусти, ја могу ту слику овај час поднѣти.{S} Ја већ од дужег времена радим на том, па га |
ајте Ваша Светости.“</p> <p>„Дођи послѣ подне, — дужан сам ти дати реванж!“</p> <p>„У колико са |
p>Али је држао, да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ администратор, <pb n="93" |
улазила су свако до подне и свако послѣ подне ова два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелиј |
ргне се дакле мало, кад јошт далеко прѣ подне ступи у ћелију му сам настојатељ, па га позове, д |
павали и кад кад музикално хркали, а на подне одлазили су у кујну, те су тамо ручали, остављају |
и јела, што га бијаше понео, да глад на подне завара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у |
и, <pb n="319" /> брат и тетка.{S} Пред подне дође к њој један млад човѣк, и донесе јој нѣко пи |
ховно измучен заспи.</p> <p>У то дође и подне.</p> <p>Администратор сѣти се, да му апсенику ваљ |
>„Имаш кога овдѣ походити, походи га до подне.{S} Послѣ ручка ћемо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам ју |
ѣдићу да се преправе кола, па сам се до подне и вратио.{S} Митровица није далеко, а мои су коњи |
</p> <p>Од тог доба улазила су свако до подне и свако послѣ подне ова два јака ђака са нѣшто је |
</p> <p>Ленка погледи, и види да је већ подне.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме прошло.</p |
ај послѣ даде посѣћи и израдити.</p> <p>Подне је већ било превалило.{S} О. Митрофан уморен од м |
00 ф.</p> <p>Архиепископ Мојсије Путник поднео је на позив царев предлог, како да се та семинар |
ту нѣки хрватски чиновници од ћирилских поднесака да се на хрватски преведу.</p> <milestone uni |
вѣтују, да даде написати тужбу, и да је поднесе Њ. Ексцеленцији, а међу тим да иде у манастир и |
аредићу, да ми се о свему точно извѣшће поднесе.{S} Међу тим види се, да си ти о овим стварима |
писмоноша рупу, па онда узме чутуру, и поднесе је под нос.</p> <p>„Хо, да лѣпа мириса, као бос |
p>Овај изјави, да их неможе подписати и поднесе своје примѣдбе на исте.</p> <p>Из његових приго |
остави дошљаку колеги стару тетку, а он поднесе руку младој нећаки, и тако пођу.{S} Госпођу Пуљ |
појела, па ништа.</p> <p>— — „Год. 1849 поднесем патријарху молбеницу, да ме рѣши овога мѣста, |
се сам одпустим.</p> <p>— — „У децембру поднесем оставку, и молим да ми се допусти отићи у мој |
изслѣдованија, честњејшој конзисторији поднесемо.{S} Јест.{S} Ево нашег изасланија, које молим |
т. 1839.“</p> <pb n="293" /> <p>— — „На поднесену тужбу буде администратор уклоњен, и за админи |
’ било и такових, који не могу много да поднесу?“</p> <p>„Било их је боме и под асталом,“ одгов |
о на жао да учини.{S} Закључи дакле све поднети честњејшој конзисторији, па нека она наређује, |
; а сад смо опет од њих далеко, па може поднети.“</p> <p>Сад тек схвате господари моменат Гаври |
на хладан зрак, и немогу толико топлине поднети, колико други смртни, кои више посла имају у ку |
у... тамницу!“</p> <p>Ту мисао немогаше поднети.{S} Скочи нагло на, ноге... потрчи к другом сто |
ера или су се чували, или су могли више поднети: доста да су били доста чили, кад други од ноћн |
на сабору од год. 1790 закључује и цару подноси: „„Народ се за издржавање калуђера побринуо, да |
е у оним трошковима, које и данас имамо подносити за богословију и благодѣјаније, у колико у ње |
углед оваквог умѣтног производа био би подобан на естетичко развијање у народу чудесно подѣлов |
ћеш као сочиво на божић,“ па му изплази подобар кус језика.</p> <p>Од другог друштва је ли ко т |
ам, хвала Богу, и молитвама мога брата, подобро оздравила, али сам ипак јошт врло слаба.{S} При |
уми код ватре сѣдећи у ову стровале, те подобро опрље, то њима није ништа.</p> <p>У ову врсту о |
, која се <pb n="190" /> бијаше међутим подобро окуражила.{S} Разпечати писмо и стане га у себи |
акше било.{S} Браћа гости већ се бијаху подобро проредили.{S} Већ се више њих нађу које под сто |
да и њему ваља што рећи.</p> <p>Пило се подоста; није чудо, што се мало теже дизао.</p> <p>„Ја |
о манастира.</p> <p>Сунце се бијаше већ подоста к западу спустило.</p> <p>Предмети бацаше сѣни |
ами.{S} Ови навуку обично у своју одају подоста добра винца, онда се затворе, пећ угрију, па ча |
/p> <p>На то буду записници прочитани и подписани.</p> <p>Кад се ово све уреди, преда протођако |
дпише.</p> <p>Овај изјави, да их неможе подписати и поднесе своје примѣдбе на исте.</p> <p>Из њ |
апише нуждно изаслање, а ја ћу га одмах подписати.“</p> <p>„Како изволѣвате,“ одговори арлиманд |
еофан, пружајући патријарху свѣдочбу са подписима игумна и братије и печатом манастирским из „с |
, али га је дуго састављао.{S} Најпослѣ подпише га и поспе пѣском, пак онда се накашље, дајући |
ну као бившем намѣстнику послани, да их подпише.</p> <p>Овај изјави, да их неможе подписати и п |
ицишпана ћемо подкупити... седрију ћемо подплатити... а онда је код краљевске табле готов посао |
кола са 4 вола.</p> <p>— — „Шљивици ме подпомогну.{S} Вуци шљиве у Банат, те продаи за жито.{S |
у, који у манастиру прибѣжишта тражаше; подпора свакоме, коме потрѣбна бијаше помоћ разуму, душ |
шћу, у духовном разбору, у пријатељској подпори... видио сам се како долазим као анђео утѣшитељ |
ке.{S} Небо чисто као сребро.{S} Тишина подпуна.</p> <p>Стара тетка бијаше сасвим узхићена мана |
ељ доживио радост, да му је ученик труд подпуним успѣхом наплатио.</p> <p>О. Теофан стужио је, |
вој жестини што се моје особности тиче, подпуно.{S} Али ноћни духови и швабски валцери отрѣсоше |
о су о балу казали.{S} Тужба је ту била подпуно посвѣдочена.</p> <p>Трећи дан у јутру кад буде |
ко небијаше.</p> <p>„Чин се спроведе на подпуно задовољство митрополита, факултета и публике. — |
мњења.</p> <p>Једни су говорили, да је подпуно свѣтски човѣк, а други, да није за финије друшт |
о велики шљивик и виноград.{S} Успѣо је подпуно.</p> <p>— — „Год. 1847 по закљученију консистор |
2" /> <p>Према своим старѣшинама био је подпуно покорни млађи.{S} Тако приповѣдају, да је једар |
лежи зец!“ –</p> <p>„Ваша светост имате подпуно право, кад кажете да се она мудра и света прави |
омке од рѣчи, и тако их ни ухо немогаше подпуно извѣстити, шта се у ћелији говори.</p> <p>Сад с |
зи обасјати права свѣтлост, те ћеш и ти подпуно схватити моменат онога, што ћу ти даље да кажем |
его поуздања, да сам позиву В. Светости подпуно дорасто.“</p> <p>„Говори, само говори!“ рекне п |
а трѣба од њих искати, да својој задаћи подпуно одговарају.{S} Сваки нека се употрѣби за онај п |
ири буковински; да се калуђерима ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак употрѣби на заведења школск |
ародном управљању вруче, и њихов ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак да се у обшти фонд ради зав |
нога узвишенога човѣка.{S} Ја одобравам подпуно његове мисли.{S} Писати му немогу... говорити о |
е разговор о.{S} Теофана са патријархом подпуно може разумѣти.</p> <p>Жеља, да се манастири уре |
Ленка је била у спаваћим хаљинама скоро подпуно обучена.{S} Устане и узме свѣћу, те посвѣтли на |
времена протицало.</p> <p>Свако ће нас подпуно разумѣти, кад рекнемо, да се опет љубав жене у |
нога разума помогне, да сам себе и опет подпуно у своју власт добије.{S} Што је прошастог вечер |
ковића морамо казати, да је архимандрит подпуно право реко.{S} Његово се име од г. 1848 овамо п |
вода и јутрењи зрак разбистре му живот подпуно.</p> <p>Осѣтио је, да му је глава чиста, срдце |
жђу и скрожђу, али му се чинило да јошт подпуно непознаје тога земљишта.</p> <p>Често му је на |
у се таласао одјек срдачнога сучуства и подпунога уверења о помоћи свише.{S} А кад је своим епи |
ашој Светости!“ одговори о.{S} Теофан с подпуном смѣрности.</p> <p>„Па си морао баш сада доћи?“ |
словије у Карловци бити, и зато ми даде подпуну инштрукцију шта да радим за његова одсутства.{S |
ијом огрнути.{S} Храну му даде здраву и подпуну.{S} Болестнику је очевидно годило.{S} Тако је д |
!“</p> <p>Из ово мало црта видиће сваки подпуну слику управе, коју смо хтѣли њима фотографисати |
, учини поклон до земље, и настави свој подругљиви смѣх, у кои сви други из гласа пристану.</p> |
то дође ђак.</p> <p>„Води овог човѣка у подрум, па му налиј“ ту чутуру шљивовице из оног бурета |
е за њим полагано и сам пошо, сиђе се у подрум и стане на последњем басамаку.</p> <p>Кад је она |
није дакле чудо, што се морало чешће у подрум по „тазе,“</p> <p>Онај ђак, кои је обично присту |
скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и у подрум, па и у ракиџијницу... како се кад деси.{S} Неди |
кључеве од подрума и оде с писмоношом у подрум.</p> <p>Кад дођу у подрум, нађу све у најбољем р |
p> <p>Онај ђак, кои је обично приступ у подрум имао, није могао свом позиву овога вечера сам од |
писмоношом у подрум.</p> <p>Кад дођу у подрум, нађу све у најбољем реду.{S} Сва бурад запечаће |
одмах црвеника вукла се из манастирског подрума издашно.</p> <p>Отац“ Гаврил дигне чашу и почне |
разумѣвао.</p> <p>Ђак прими кључеве од подрума и оде с писмоношом у подрум.</p> <p>Кад дођу у |
оши, и стане се спремати да се врати из подрума.</p> <p>„Господин?“ одговори писмоноша лагано, |
а ове године напуни све хамбарове и све подруме.{S} Стока му се хиљадила, а коке му дукате носи |
мни и архимандрити, па да отворе руке и подруме, да се и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, те |
жи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шумама.{S} За то су млађи.{S} Ми |
т у ракиџијници код Крсте Муцала, или у подруму код Милоша Нерадница, или о свечари код мене, и |
, и што има гдѣгдѣ то огорѣли.</p> <p>У подруму мало јаче од 300 акова лоша вина, које се превр |
мртвог свог тѣла црну браћу, која му се подсмѣваше свему животу, који му се ругаше свим лѣпим н |
стојаше око њега.{S} На лицу им се вио подсмѣх као застава у пуном вѣтру.</p> <p>У дубљини код |
а куда би! ако смѣм питати?“ рекне мало подсмѣшљиво.</p> <p>„Имам велику вољу, да се мало обазр |
у му на то одговорили смѣхом, вичући му подсмѣшно: путуј игумане, нестарај се за манастир!</p> |
ачувати од ближега додира са цигљама на поду куваричине собе, те да му се тако избио врањ на бу |
.{S} Онај један лежаше колики је дуг на поду, а онај други стајаше са свим глумачки о раширеним |
више њих нађу које под столом, које на поду; а неки се удесише главом на руке а рукама на стол |
велики перивој.{S} Нѣга безпримѣрна.{S} Подуго је врѣме прошло, одкад бијаше тамо доведен, кад |
/p> <p>Кад дође у своју ћелију, погледа подуго на куварицу и више искрено него обзирно проговор |
е нигдѣ!“ проговори архимандрит, кад су подуго уживали оправдано удовољство духовно у изванредн |
ри му овај благо. „Учинило ми се истина подуже врѣме; али из тога видиш да ме ствар интересира. |
>Тако су стајали та два ваљана калуђера подуже.{S} Онај један лежаше колики је дуг на поду, а о |
Сад се задржи један од млађих гледалаца подуже на кључаници.</p> <pb n="154" /> <p>„Шта је?“ пи |
амо тако је могло бити!“</p> <p>Онда је подуже ћутао и премишљао.{S} Напослѣдку проговори: „Нем |
ма, и остане сам у ћелији.{S} Гледао је подуже житеља тога кавеза, пустио је мисли по прошлости |
ојима ороси.</p> <p>О. Теофан гледао је подуже на ту лѣпу, сваке дражести пуну жену, немогући р |
напне уши: ничега нема!</p> <p>Тако је подуже трајало.</p> <p>Опет нѣшто шушне: иде нѣко по со |
и.</p> <p>Чланови комесије возили су се подуже ћутећи.</p> <p>Архимандрит није био већ по својо |
ј мирно али озбиљно. „Опростите ако сте подуже чекали на мене.“</p> <p>Затим метанише, пољуби а |
у, али се брзо натраг врати, и сматраше подуже калуђера.</p> <p>Овај остане као да се у камен п |
је жељно очекивала одговор.{S} Кад овај подуже непослѣдова, настави даље: „Шта те може овдѣ зад |
јбоље!“</p> <p>О. Теофан се премишљавао подуже...{S} Најпослѣ рекне: „Кад мислите да ће тако би |
ијарху натраг позову.{S} Послѣ је чекао подуже времена, неће ли патријарх употрѣбити какве стег |
дом залише.</p> <p>Архимандрит је чекао подуже на одговор, па кад је настојатељ све једнако ћут |
!“</p> <p>„А то сам ја ипак морала мало подуже спавати.“</p> <p>„И снивати, тетице, и снивати.{ |
чисто засија.</p> <p>О. Теофан се мало подуже неогласи.{S} Писмо је било кратко, али га је дуг |
ног живота.“</p> <p>Архимандрит се мало подуже промисли.</p> <p>„Управо неби трѣбало да даље го |
акључа браву.</p> <p>Затим легне.{S} Но подуже недође јој сан.{S} Најпослѣ угаси свѣћу и заспи. |
; но није ништа.</p> <p>Потрајало је то подуже.{S} Најпослѣ превари је сан и мало заспи.</p> <p |
ојој као да се скаменио.</p> <p>Тако су подуже ћутећи стојали.</p> <p>Најпослѣ проговори Ленка: |
о ниси отишо у глумце,“ проговори послѣ подужег ћутања патријарх, и насмѣши се. — „Гледај га са |
недаваше ником извести, или се прерано подузе да се изврши.</p> <p>Сам је себе видио, како мук |
аслагане, и јошт ћу пећи.</p> <p>„То је подузеће за мене, то ће народу и на хасну бити и на час |
</p> <p>— — „Мора да су пријатељи добро подупирали, јер за кратко време дође рѣшење, да се села |
p>„Младе ваљане србске ђаке волио је, и подупирао их је готовошћу врѣдном свакога признања.{S} |
да ради прије, него узвишење сталиша да подупру, из кога су произишли.</p> <p>Ове мисли бијаху |
ану показао, што је настојатељ а што је подчињени калуђер!{S} Настојатељ је господар а калуђери |
<p>Мислећи да ће какву заповѣст добити, пође тамо.</p> <p>Кад ступи у собу, тргне се.{S} У проч |
уби га у руку, па се окрене к вратма да пође на поље.</p> <p>У тај пар чује се ход ђаков близу |
говоре цифре.“</p> <p>Калуђер устане да пође: „Е добро, господине, ја ћу доћи, него шта сам дуж |
нека... буде!“</p> <p>На то се дигне да пође.</p> <pb n="178" /> <p>„За пол сата донећу вам пис |
амет,“</p> <pb n="16" /> <p>Дигне се да пође; али је отац Митрофан дочека у своја наручија. „Ја |
.{S} Кад човѣк што почне, па му хоће да пође за руком, а оно се само од себе развија; а кад се |
зму по обичају свакдањем.</p> <p>Тек да пође напоље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к а |
"194" /> <p>На то устане архимандрит да пође, говорећи:</p> <p>„Послѣ обѣда доћићу дакле ја са |
и разхлади главу, <pb n="20" /> па онда пође да легне, да се мало загрије и поврати од ноћне не |
јзгодније за сунчање.</p> <p>О. Теофана пође послѣ ручка у „кранц“ да <pb n="46" /> види хоће л |
а сам гладан као курјак,“ повиче он кад пође у гостинску собу. „Пеците, кувајте, иди дајте мака |
пође продужише стари разговор, а младеж пође шетати по собама.</p> <p>Но наједаред поче банда с |
рекне о. намѣстник, узме чин на себе, и пође у трапезарију, а ћелију остави отворену.</p> <p>У |
p> <p>„Хајдемо“, одговори Амфилохије, и пође у кујну.</p> <p>Манастирске су кујне простране и л |
упне све силе, да равнодушност одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто до отца духовника.</p> <p> |
лѣба и сланине, што да му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, да људи, долазећи у тај |
а, која му је администратор радо дао, и пође у нову своју обитељ.</p> <p>Пре него што се кола к |
гласом проговори: „Заповѣдајте горѣ,“ и пође с њима к степенима, кои вођаху на дрвени доксат.</ |
омогне.“ На што узме тетку изпод руке и пође за онима.</p> <p>„А ми ћемо за њима као стари приј |
ар.“</p> <p>На то метне пушку на раме и пође хитрим кораком у шуму.</p> <p>Но напрасно се зауст |
Хајдемо отче намѣстниче“ рекне овоме и пође с њим кући.</p> <p>Један од дружине, по изгледу им |
а главу; огрне мантил, узме сунцобран и пође.</p> <pb n="160" /> <p>„Хоћеш ме одпратити до кола |
ко заповѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и пође да га пољуби у руку па да изиђе напоље.</p> <p>Пат |
даље да говори, али се мајор поклонио и пође да одлази.</p> <p>„Мајору!“ повикне за њим патрија |
тамо!“</p> <p>На то је ухвати за руку и пође тамо.</p> <p>Ленка погледи и нехотице гдѣ је друго |
Тошо,“ рекне о.{S} Теофану.</p> <p>Овај пође с њом. „„Допустите да вас и ја изпратим, кад већ н |
ије другчије!“ примѣти архимандрит, пак пође и он с њом.</p> <p>Лаким скоком сиђе се госпођа са |
оз зубе да се једва чуло.</p> <p>На ово пође о.{S} Теофан к патријарху да му цѣлива руку, но ов |
а својој освети задовоље“</p> <p>На ово пође опет по соби и стане у мислима понављати, шта је б |
еможе даље.“</p> <p>Ово рекне, па нагло пође натраг друштву.</p> <p>„Та неће нико појести тетку |
е склепташе, као да сам убијца!“</p> <p>Пође по соби оштро; пређе нѣколико пута горѣ долѣ, па о |
лопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако тако пођемо, онда ћемо формалне балове у манастирима доживит |
ћете овдѣ ручати, пак онда у име божје пођите.{S} Одавдѣ сте на ваши коњи за 3 сата у Н. Саду. |
су госпође за пут готове, позове их да пођу.</p> <p>Као уљудан господин пружи руку Ленки, да ј |
да и мене изповѣдите и причестите, кад пођу да ме обѣсе!“</p> <p>На то се нагло удали, и за ти |
лико часова и путници престану касом, и пођу кораком.</p> <p>Пред њима се појави ред дивних јаб |
а се придружи архимандриту Партенију, и пођу напрѣд.</p> <p>„Ја ћу сутра зором поћи кући, ко зн |
драге воље, драги отче.“ Даде му руку и пођу напрѣд.</p> <p>Архимандвит Гурије недође у неприли |
дао: „Ево нам јошт гостију.“</p> <p>Сви пођу к прозору, и виде већ у алеји троје каруце, које с |
пути се својој ћелији.</p> <p>Они други пођу за њим, и стану га нудити да иде у брашнару. „Та и |
ље ће бити, да и не задирем.{S} Ако они пођу тим путем, <pb n="55" /> е онда се морам бранити, |
ма.</p> <p>Па то зазвони звонце и гости пођу у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сјајан и |
а их дакле сам ја имадем.“</p> <p>С тим пођу на ручак.</p> <p>Послѣ ручка сѣдне протођакон да н |
а он поднесе руку младој нећаки, и тако пођу.{S} Госпођу Пуљиницу усрѣћи трећи крстонсац својим |
шо,“ дода архимандрит Партеније.</p> <p>Пођу дакле сви и оду најпре у трапезарију.{S} Један цѣо |
авршујемо приповѣст: „Калуђер, истина и поезија!“</p> <p>(Крај.)</p> </div> </div> </body> </te |
titlepage"> <p>КАЛУЂЕР.</p> <p>ИСТИНА И ПОЕЗИЈА. </p> <p>од</p> <p>Дра Јована Суботића.</p> <p> |
titlepage"> <p>КАЛУЂЕР.</p> <p>ИСТИНА И ПОЕЗИЈА.</p> <p>(Писано I. дѣо 1873., II.{S} и III. 188 |
и је други садржај имала.{S} Кад одпѣва поему стане маукати као мачак, одкључа врата и тури их |
да и други народи науче ту нашу красну поему.{S} Ово је србска војводина, па могу и швабски ба |
а себе узеше.{S} Али било па прошло.{S} Пожалиће, покудиће, а можда ће и осудити, јест, али <fo |
аковој љубави, таковој лѣпоти и таковом пожртвовању чиста своја наручија, да је прими на своје |
>Митрополит оде 1825 године на дијету у Пожун, гдѣ дубоко у зиму остане.</p> <p>Зима је била лѣ |
дном каквом дѣлу у Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпраћали ученици гимназије и бог |
<p>„Овај то прими.{S} Дође с дијете из Пожуна нарочито тога ради у Пешту.</p> <p>„Кратко врѣме |
чина.</p> <p>На брзо затим пукне гром у Пожуну а разпрсне се у Карловци.</p> <p>Митрополит Стра |
азним рукама.{S} О. Теофан бѣше се тако пожурио, да га нико није мого стићи.</p> <p>Кад дође у |
— „Гледај га само, како стои.... марки Поза у мантији.“ На ову примѣдбу насмѣје се патријарх г |
и да је којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и прочастила да неби знао шт |
и, да хоће!“</p> <p>„Ми смо њих час пре позвали, да кажу, је ли истина, што сте ви на оца Теофа |
оп Рајачић буде на скоро већином сабора позван, да прими управу црквену у своје руке.{S} С њиме |
тоношићу, би л’ ти знао, зашто си овамо позван?“ проговори на то архимандрит.</p> <p>„Како неби |
ја, за посао, и први свѣдок буде у собу позван.</p> <p>На питање како се зове, одговори свѣдок: |
тира, који су зато и способнији, и више позвани, па нису тога, <pb n="198" /> до сада учинили, |
и баш највише стајаше на путу они, који позвани бијаху да с њим заједно раде, да се изведе; да |
по што по то одржати... на ово се чинио позваним епископ Хранислав; или се морао сасвим нов пра |
ијарха прећи, па да ће га к себи натраг позвати, зато је ишо врло лагано прѣко дворске авлије.{ |
олазио ред на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати све људе, које сте ви овдѣ побележили.{S} Само |
стратор манастирски) казао, да ћете нас позвати, па да ћете нас питати, какав је оно био бал у |
сјајан обѣд у славу нашег светитеља, и позваћемо <pb n="285" /> на њега како госте, ако нам ко |
се бојао да не буде чега да се стиде и поздни праунуци.</p> <p>„Слава Стратимировићу!{S} Слава |
ј св. обитељи походити.</p> <p>„Примите поздрав и од моје тетке, која вас са свом збиљом својим |
на час преблѣди.{S} Онда устане, прими поздрав долазећега и понуди га у другу собу, али заједн |
ли изпред њега пролазио, добио је дубок поздрав од овога, па ма био и сам фурунџија, јер и код |
?“</p> <p>О. Теофан приступи сад ближе, поздрави учтиво све присутне, и одговори му: „Та имам в |
дрит Партеније.</p> <p>С „Добро јутро!“ поздрави ју домаћин.</p> <p>„Ви сте добро спавали!“ рек |
нки.</p> <p>Као човѣк од најбољег свѣта поздрави је сада и проговори јој: „Ја се особито радује |
брадује се.</p> <p>Веселим дакле гласом поздрави је.</p> <p>„Добро јутро, Ленка; добро јутро дѣ |
а уклањала.</p> <p>Нико га није братски поздравио, кад је у дружину дошо; сваки му је одговарао |
тај зна лѣпо наздрављати, одздрављати и поздрављати... па кад он запои многа лѣта или другу как |
Архиепископ Мојсије Путник поднео је на позив царев предлог, како да се та семинарија, устрои.< |
рекне патријарх, кога <pb n="341" /> је позив о.{S} Теофана на повѣстницу очевидно дубоко потрѣ |
је било разлога да се одлази, ни да се позив домаћинов одрече.</p> <p>У тај пар рекне архиманд |
дног Јоанна Златоуста.</p> <p>„Узвишени позив исповѣсти доводи чистог и човѣкољубивог духовника |
о у манастир!{S} Тако ми се узвишен тај позив учинио, да ми све друге изгледе помрачи.{S} Мир и |
народу прве свештенике, који су за свој позив школски приправљени били.</p> <p>„А осим тога зав |
е, шта и како жели, да се ради.{S} Нема позива.</p> <p>— — „Са горњим описом одем и непозват па |
тро и јави му, да га архимандрит к себи позива.</p> <pb n="164" /> <p>„Кажи, да ћу таки доћи!“ |
ељи из калуђера, шиљући оне, кои на што позива покажу, да се у дотичним вишим заводима изуче.</ |
ма тражи самоћу него иначе; а та самоћа позивала га ја већ и сама собом, да чешће и више мисли |
вам ево допуштам; што више ја вас на то позивам!“</p> <p>„Ако В. Светост допусти, ја могу ту сл |
поменуо мајордомо митрополитски на то и позивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћ |
а шалу је превећ.{S} Пак <pb n="213" /> позиваш госпођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостб |
>Одмах помисли у себи: ови ме тако брзо позивљу и сам администратор долази по мене... мора да и |
имају воље к свом чину <pb n="170" /> и позиву, што већма настоје за тим, да нам куће цвѣтају: |
оруће добре жеље, него поуздања, да сам позиву В. Светости подпуно дорасто.“</p> <p>„Говори, са |
уреде и наши калуђери сходно свом вишем позиву изображавају, врло је стара код нашег народа.</p |
звѣстна плата, која да одговара њиховом позиву и снаги манастира, па нека се употрѣбе у струци |
приступ у подрум имао, није могао свом позиву овога вечера сам одговорити, већ му се морао при |
е сијало лице од блаженства.{S} Он узме позитуру врховног заповѣдника, пак тек само „снисходите |
вармеђе!“</p> <p>То рекне, па се баци у позитуру, дигне главу охоло, па стане једном руком једа |
говори о.{S} Теофан, и стане у званичну позитуру понизности.</p> <p>Патријарх се одљути.{S} Поћ |
рвих дана несмеш видити, јер би се рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћ |
ит у својој пуној гали.{S} Четири коња, позлаћена кола, кочијаш, ловац, хусар у највећој паради |
је на памет падало, да би му ваљало, да позна калуђерство и манастире како стоје и по другим пр |
у и пусти му руку; погледи му у лице, и позна по свѣтлости ока, по топлини образа, по таласу ди |
калуђер!“</p> <p>Печеновић се окрене и позна о.{S} Теофана. „ А, ви сте, отче намѣстниче!{S} К |
нај, што бијаше куцнуо.</p> <p>По гласу позна о. намѣстник ђака манастирског.</p> <p>„Шта хоћеш |
<p>Од овога се није плашила, јер га је познавала, да је човѣк доброга срдца, а није ни у шта б |
тишла, и тако је тамо дворске чиновнике познавала.</p> <p>Наравно да се овима тужила како је у |
јесте ли, Високопречестњејши господине, познавали митрополита Станковића?{S} Кажите ми што о ње |
сви као разборита, страстима неподложна познавали. „Мени ништа неможе бити повољније, него да в |
p> <p>За оне кои нису патријарха Јосифа познавали, а такових већ и сада има доста, добро ће бит |
јете л’ ви мене?“</p> <p>„Како вас неби познавали, господине; ви <pb n="126" /> знате да би вас |
да, и сви други главнији државни органи познавали су игумана Ананију, уважавали су га тако, да |
, — „нетрѣба мени нико.“ По гласу му се познавало, да је тим чисто уврѣђен, што о.{S} Теофан ми |
p> <p>Глава му је била сва забуњена.{S} Познавао је пакостна срца својих противника.{S} Знао је |
у“, одговори овај, који је архимандрита познавао.</p> <p>„Он иште шљивовице!“</p> <p>„ И послао |
га пусти преда се.</p> <p>Патријарх је познавао о.{S} Теофана како нам је то из намѣстничких м |
у му биле пуне осѣћања, кога дотлѣ није познавао.{S} Ново му сунце сијне, нов му се живот отвор |
орске авлије.{S} Но чини се, да га није познавао.</p> <p>Патријарх је био своје воље до зла бог |
ивота.</p> <p>Калуђере и манастире наше познавао је из непосрѣднога изкуства скрожђу и скрожђу, |
е то из намѣстничких мемоара познато, и познавао га је са стране добре.{S} Није га дакле сматра |
о многи онога времена.</p> <p>О. Теофан познавао је Варнаву, и зато се обрадује кад га види, на |
комесар знао је да и градоначелник неће познавати шале у овом послу, те се на уречено врѣме нађ |
анђео, кои се међу људма находи само да познаду да има таквих створења, па ће до кои час да их |
, узвисио и просвѣтио.</p> <p>У тај мах познаду и они висину о.{S} Теофана.</p> <p>Предику је г |
На први поглед учини се управитељу, да познаје то лице.{S} Нарочито га је нос опомињао на стар |
витељ ђака, видећи да овај његово стање познаје.</p> <p>„Шта је?{S} Помутило му се овдѣ!“ рекне |
ако ми је олакшало на срдцу!“</p> <p>Ко познаје нарав човѣчију, он ће разумѣти и схватити стање |
Амфилохије, кога наша приповѣтка добро познаје, у стању, ком се свак смиловати мора.{S} Овај ј |
<p>„Баш вам хвала високопречестњејши... познајем обојицу.“</p> <p>„И ја их лично познајем,“ при |
<p>„Најпослѣ, колико ја наше манастире познајем, њима ваља само добру управу и ваљане управите |
рекне патријарх смѣшећи се. „Толико те познајем, да знам да ниси луд, ако си и фантаста.{S} Да |
ознајем обојицу.“</p> <p>„И ја их лично познајем,“ примѣти архимандрит. „И све држим, да ћемо м |
<p>Гост се трже, и запита чудећи се: „А познајете л’ ви мене?“</p> <p>„Како вас неби познавали, |
имандрит, с којим се бијаше Ленка синоћ познала.</p> <p>Она се тргне и на час преблѣди.{S} Онда |
аше чуство, које је њу саживало.</p> <p>Познала је, да је дужност побѣду одржала.</p> <p>Зима ј |
вету је лежао човѣк — да је човѣк то се познало по строју главе, мршавим рукама и великој просѣ |
p>„Биће боље и мени и теби, док се боље познамо.{S} Зато отвори срдце преда мном, а ја сам ти е |
а догађаја, кои се наших <pb n="302" /> познаника тичу, које дакле морамо и нашим читатељима пр |
Разговор постане живахан као међу добри познаници, који се састају да се провеселе.</p> <p>Архи |
ко говорећи, приведе о.{S} Теофан своју познаницу ближе к столу, и посади је на једну од оне дв |
ла, да се игуман поносио, да има таково познанство и пријатељство са великом господом.</p> <p>С |
од госпође Пуљинице.{S} То ми је једино познанство још из младих година.{S} Нисам је видила има |
ло ми срдце није пукло; али сам касније познао, да је било боље, што тог било није.</p> <p>„Она |
а и настојатељима.</p> <p>„Код тебе сам познао више ствари, које ми се допадају; држим да се не |
а нарочито госпе хвалиле.</p> <p>Он пак познат је био већ од своје младости као велики пријатељ |
са настојатељем и братством врло добро познат, радо су га примали, и добро дочекивали.{S} Али |
ои коли.{S} Она није у том предѣлу била позната.</p> <p>„Куда води управо овај пут?“ запита гос |
што се овдѣ спомињу.</p> <p>Света Гора позната је по имену и нашем народу.{S} То је права калу |
танковићу, која ми је из поузданих уста позната а по свој прилици јој је при постанку намѣњено |
очи затворила.{S} Тетице, ја сам с њом позната... па сам је толико пута изгрлила и изљубила, к |
за госте.{S} У сѣверном била је славно позната трапезарија, коју ћемо такођер овом приликом по |
о је више свега.</p> <p>„У овом погледу позната ми је једна врло занимљива причица из властитог |
ана од Аврамовића.{S} Аврамовићеве боје познате су нашим пријатељима умѣтности.{S} Док су нове, |
није ћеш све и сам из властита изкуства познати.</p> <p>„Године 1842, 28. септембра наступи упр |
т.{S} Ја немам ништа против тога, да се познати и пријатељ и онај, о којим манастир у одношају |
и сада морамо одлазити“.</p> <p>„Ви сте познати са госпођом Пуљиницом овдѣ.{S} Ја сам код ње од |
е особито радујем, да сам дошо до срѣће познати вас.{S} Сматрајте, да сте код своје куће.{S} Ми |
о, па онда овима, на једној страни онај познати кут направио.</p> <pb n="98" /> <p>Настојатељ о |
одговори му она.</p> <p>„А јесу ли вам познати наши манастири са ове стране Фрушке Горе?“ запи |
зарија, коју ћемо такођер овом приликом познати.</p> <p>Кад дођу у гостинске собе, зачуде се но |
обита мисо код њега родила.{S} Ову ћемо познати из питања патријархова, кад о.{S} Теофан ућути. |
о пријатељском одношају, а тако исто са познатим нашим пѣсником Исидором Николићем, тајником ко |
ји се допасти мого.</p> <p>Међу његовим познатим кућама, у које је одлазио, била је и обитељ Ра |
ијарх је био своје воље до зла бога.{S} Познато је, да је он живио у непријатељству са Новосадс |
ли он га не прими.</p> <p>„Из тога доба познато је више имена појаца умѣтника.{S} Тако ћу ти сп |
како нам је то из намѣстничких мемоара познато, и познавао га је са стране добре.{S} Није га д |
{S} А колико је на ову држао, то нам је познато из онога, што смо о њему мало прије чули.</p> < |
тирске су кујне простране и лѣпе, то је познато.{S} Таква је била и у нашем манастиру.</p> <p>В |
ушкогорске манастире.</p> <p>Као што је познато, има много људи у нашем народу, који ужасно псу |
и ту је и нашли.</p> <p>„Незнам је л ти познато, али мени су казивали, да је и велики наш Страт |
био више од живота, али ми то није било познато.{S} Отац мој био је силовит, и ја сам држала да |
даље радио, то му управитељу није било познато.</p> <p>Али по свој прилици Митрофан је остао М |
имандриту у кратко све, што је нама већ познато.</p> <p>Архимандрит је слушао помњиво, док је о |
ичина врата, и отац Амфилохије почне по познатој ноти „дај плећке Марице“ пѣвати другу пѣсму, к |
ѣ, и чувши да су госпође за пут готове, позове их да пођу.</p> <p>Као уљудан господин пружи рук |
па кад је настојатељ све једнако ћутао, позове о.{S} Теофана, да он одговори.</p> <p>О. Теофан |
иле сузе радости.</p> <p>„Дођи Тодоре!“ позове га к себи, и онда му рекне: „Знам ја да су ми да |
тељство упустио са пријатељима „уније.“ Позове га себи и прими га врло љубезно.</p> <p>„Али кад |
ступи у ћелију му сам настојатељ, па га позове, да дође пред комесију.</p> <p>Одмах помисли у с |
.</p> <p>— — „Чекам од патријарха да ме позове, и да ми каже, шта и како жели, да се ради.{S} Н |
о преда она то писмено о.{S} Теофану, и позове га да чита.</p> <p>Овај почне читати, заћути мал |
лушати.“</p> <p>На то дође настојатељ и позове господу у трапезарију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли м |
, већ је приобшти епископу Станковићу и позове га да му каже, шта он мисли у том.</p> <p>„Лако |
код зида на столицу.</p> <p>Архимандрит позове новога свѣдока, да каже шта зна о балу што су га |
проговори му: „Баш се мислим, да ли да позовемо за сутра администраторове свѣдоке, да их пресл |
а <pb n="360" /> га к патријарху натраг позову.{S} Послѣ је чекао подуже времена, неће ли патри |
анас сви код куће, и чекају само, да се позову.{S} Доћиће, како неби дошли.{S} Ја сам на то мис |
подина протођакона.</p> <p>У девет сати позову настојатеља к архимандриту.</p> <p>Овај је сѣдио |
ѣстио.“</p> <p>Од то доба пазио је врло позорљиво на оно што се око њега збива.{S} Осми дан спр |
дице, и само му је нос навлачио на себе позорност гледаоца.{S} Овај је био необично дугачак, и |
ићеви.</p> <p>„Епископ Станковић обрати позорност своју само на правду и интерес цркве и хијера |
собару свидило, да обрати своју високу позорност на попу, и да га запита шта ће.</p> <p>Пред т |
ојем других побочних фигура побуди пуну позорност обоице.{S} Медалија је висила о бѣлој пантљик |
са прегледањем ризнице.</p> <p>Особиту позорност гостију побуди одѣло србских деспота.</p> <p> |
> <p>Ове рѣчи побуде у протођакону већу позорност; он је као и нехотице главу к говорнику окрен |
ругих мушких гостију највише је обратио позорности на себе један црномањаст млад чиновник.{S} Л |
их коље их и пече, па се с њима части и пои.</p> <p>Срѣде и петка недржи, тако исто никојега <p |
нѣкакав бал са мирјани, и ту сте се сви поизопијали, и саблазн велику учинили. — Ви сте манасти |
Сваком своје.{S} Он покрива кућу, а ја поим христијане: кад дође ко из двора, и запита вас, ко |
од најпослѣ манастирска добра као своја поискати, и управу у своје руке узети... то неће бити, |
не са описаним изразом лица одкриваше лѣпој жени јасно, да му је била и да му је јошт и сад срд |
ада жена застане, кад види тај необични појав.</p> <p>С друге стране пренерази се калуђер кад < |
.{S} Већ са ове стране морала му је ова појава све живце до краја затрѣсти и у прсима најсилови |
без трага изчезне из ове приповѣсти она појава, која је у њој можда најсјајнија и најузвишенија |
га одврати и помркне, знамење, да му та појава небијаше угодна.</p> <p>Архимандрит погледи на н |
тѣла имало је значај изазивања.</p> <p>Појава на сваки начин необична, снажна, импонујућа; к т |
олита Рајачића показала се та потрѣба у појавама несумњивим и нуждама неуклоњивим.{S} Сами њего |
озору повући.</p> <p>И у Ленкиним очима појаве се сузе, али су то очевидно биле сузе радости.</ |
а у очи пада...{S} Неће бити чудо да се појаве гласови, да се калуђери ваља к првој својој цѣли |
е, добри и злочести коњи... али нити се појаве оне нове <pb n="252" /> каруце ни они халовити к |
ободно...{S} И лик Ленке, али у истини, појави му се зачуђеном и скоро рећи уплашеном оку.</p> |
ога, што је проживила у послѣдњем часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде свој |
ом, и пођу кораком.</p> <p>Пред њима се појави ред дивних јабланова уз чисту цесту, која вођаше |
Није му сестра?...</p> <p>На танчици се појави друга провидна дружина, али и опет лѣпотом дивна |
ало митрополисао.{S} Па ипак се под њим појави гибање новога живота у свештенству и калуђерству |
повиче сад на ново тетка и за тили час појави се обучена.</p> <p>Ленка је била у спаваћим хаљи |
анђео хранитељ.“</p> <p>Сад јој се опет појави пред очима она ужаса пуна сцена.</p> <p>Стрѣсе с |
стирима.{S} А калуђери неће се смѣти ни појавити у народу да просе милостињу, него ће им људи < |
ећ од више година чујемо, да се као дух појављује.{S} Кад добијемо какву младу лѣпу гошћу, ето |
она танчица, на којој се маглене слике појављују.</p> <p>Сестра му је?... какви то мили призор |
дско држање чиниле су га врло пријатном појавом.</p> <p>У гласу му је лежала угодна љубкост, у |
па је пољуби.</p> <p>Но куварица бијаше појака.{S} Тури га снажно од себе и одтрчи у своју собу |
ово неће да допадне...{S} А и сунце се појако опустило.{S} Него ћу ја да се украдем и одем, а |
аро лишће шуштало а ситно грање кршкало појако.</p> <p>Но то прњаворац није ни на ум узимао.{S} |
о.{S} Теофан, „кад су на велику суботу појали статије „плач матере божје“ код христовог гроба. |
начини изванредно торжественим.</p> <p>Појали су најславнији појци Фрушке Горе.</p> <p>О. Теоф |
мировићев ради свога изврстнога гласа и појања.{S} Кад је овај запојао, мислио је сваки, да неп |
рквено рисовање.{S} У школу за служење, појање и проповѣдање, долазили би наравно сви богослови |
богословију, школу за црквено служење, појање и проповѣдање, и школу за црквено рисовање.{S} У |
ћ, али је имао глас од славуја а дар за појање изврстан.{S} Био је родом из Ирига, а послѣ је п |
архимандрита.</p> <p>„Кад да се започне појање, митрополит куцне овога у раме и проговори му: „ |
него што ваљаде да се започне пѣвничко појање, доведе митрополит сам к налоњи <pb n="257" /> а |
цркву на службу божију.</p> <p>„Црквено појање уважавао је више свега.</p> <p>„У овом погледу п |
новића.</p> <p>„У сеоским малим црквама појао је свештеник на много мѣста чудесно лѣпо.{S} Тако |
им гајтанима врло просто декорирану.{S} Појас отворено црвене боје, широк.{S} К том су долазиле |
ши господине, гледајте да што пре опаше појас игумански, баш га је заслужио.“</p> <p>„Добро, до |
... а игумни опашу двѣ педи широк црвен појас, па разкопчају горњу мантију, па хајд по прњавору |
рској школи читати, писати и рачунати и појати.{S} Он је оштар, незна за шалу; ту има посла и ш |
црквењаци.{S} Тако онај горѣ споменути појац није у свом вѣку пропустио ни једног „катадневног |
арох поп Аћимов, поп Тодор био изврстан појац и по гласу и по вѣштини.“</p> <pb n="259" /> <p>„ |
> <p>„Архимандрит Гедеон био је одличан појац.</p> <p>„У исто врѣме предавао је „пѣније“ на бог |
<p>„Из тога доба познато је више имена појаца умѣтника.{S} Тако ћу ти споменути игумна Диониси |
, а послѣ је нѣкаква тајностна рука ове поједине мемоаре покупила и у један дебео, али баш дебе |
а се да је калуђера већ кадкад помрчина појела, па ништа.</p> <p>— — „Год. 1849 поднесем патриј |
угога, али нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а сутра смо мислили узајмити у селу.{S} Вечерас |
ца казивао ми је да је радо што добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најб |
ђе натраг друштву.</p> <p>„Та неће нико појести тетку.{S} Немојте се журити.{S} Ја стојим добар |
у калуђера и рекне му озбиљним гласом: „појко, нисте добро радили!“</p> <p>Калуђер се препао до |
емо ли, Пијеридо, у Карловце, дрзко где поју: „Отступи ти пијто просте“.</quote> <p>А ово је би |
цркву у храм небеске славе, гдѣ анђели поју свемогућем прѣстолу химну хвале и славе.</p> <p>„И |
е у слеђене живце врати...{S} Врућа крв појури жилама..{S} Милина јој силом и неодољивости морс |
да се изгубио.</p> <p>„Стратимировићеви појци пренели су љубав к црквеном пѣнију у народ.{S} Из |
жественим.</p> <p>Појали су најславнији појци Фрушке Горе.</p> <p>О. Теофан стајао је као преоб |
у кругу вѣрних поданика Њ. величанства покаже?{S} Кажи да није, ако смѣш?{S} А зар нису Србљи |
ћи смисао предишавшег интермеца, пак да покаже да је то свето писмо, што говори, дода: „И доћић |
није разумѣо, шта онај говори, него да покаже да је и он језик круновине научио, повиче горопа |
Мени би врло мило било, да се свѣдоцима покаже, да она пијанка у овом манастиру није истина, и |
бе на исте.</p> <p>Из његових приговора покаже се да рачуни администраторови нису баш најчистиј |
е.“</p> <p>Ленка се окрене, и ту јој се покаже доиста слика пуна дивоте и чара.{S} Зраци сунца, |
pb n="157" /> калуђера, жмирне очима, и покаже подмитљиво главом на о.{S} Теофана и Ленку.</p> |
поведе сад разговор о другим стварима и покаже толико знања и духа, да је све прекрасно забавио |
риступи протођакону, нађе једно место и покаже му га.</p> <pb n="106" /> <p>„Видите шта се на с |
А погледајте тамо“, рекне архимандрит и покаже јој сѣницу од дивље лозе, и у њој клупу. „Ово је |
се дланови ударе и своје чудо фактично покаже.</p> <pb n="18" /> <p>Међутим је отац Амфилохије |
о.{S} Митрофана бијаше повео, да му их покаже и означи, па да их овај послѣ даде посѣћи и изра |
ѣч, што ју је о.{S} Теофану дао.</p> <p>Покаже му комад земље, да на њему засади крстообразно в |
онедѣлник.{S} Сутра идем у Карловце, да покажем покров Њ. Ексцеленцији, и да изиштем благослов, |
калуђера, шиљући оне, кои на што позива покажу, да се у дотичним вишим заводима изуче.</p> <p>„ |
уста светих богомољаца изнети, само да покажу, да ће свакога ђаво однети који се усуди против |
и долазити сви они прости калуђери, кои покажу, да имају природни дар за ту умѣтност.{S} А ако |
те влаге опрости, али му прсти на брзо покажу, да та течност није ништа друго него најплеменит |
да је чуо, неби знао, шта значи.</p> <p>Покажу за тим и ризницу.{S} Ризнице наших манастира врл |
ме досадање управе митрополита Рајачића показала се та потрѣба у појавама несумњивим и нуждама |
није био ни зашто.</p> <p>„За то врѣме показали су се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, |
/> признали, гдѣ сте погрѣшили, ви сте показали, да тежите за оним узором, за којим сваки калу |
овели, неби јој ништа било, пошто би се показало, да су ствари ту.“</p> <p>„А шта имате казати |
е, он је био задовољан, кад се у рачуну показало, да има макар 24 крајцаре више доходка, него р |
Само нека буде, што би ваљало да буде, показао би њима Хранислав, да је у њему оживио други Ст |
је овому стању узрок, то јошт нико није показао.</p> <p>Једни мисле, да није ту никад ништа ни |
е подао грѣху.</p> <p>„Но уједно тим си показао, да у теби живи снага, која је доста крѣпка и з |
у је сад хладни разум својим освѣтлењем показао по све оправданим.</p> <p>„Њој је тешко — и мен |
помислити.</p> <p>Овакову гвоздену вољу показао је патријарх и у другим пословима и напрама вел |
мене зависи, ја бих томе о.{S} Теофану показао, што је настојатељ а што је подчињени калуђер!{ |
као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сладак опет као рѣдко ко.</p> <p>Пром |
о, премишљао, па онда оштро проговори: „Показаће њима Печеновић, шта је <foreign xml:lang="la"> |
ругу.</p> <p>Соба, коју Ленки одредише, показивала је, да је она била обергошћа.{S} И оне су др |
падати, ако унутарњост манастирска буде показивала, да ту нема ни овце ни руна: е онда, будите |
ха.{S} Коса и брада тек је по нѣку сѣду показивала.{S} Све ово чинило је, да је изгледао много |
фана, и израз лица му при овом одговору показивали су, да му долази из дубљине срца и душе, и д |
, и звук гласа, и држање тѣла... све је показивало, да, би архимандриту особито мило било, да г |
упрте у прозор од ходника, а чело му је показивало, да се тамо нѣшто кува и пече.</p> <p>Сад шк |
="354" /> високој мудрости, то се чешће показивало и мојој простој памети.{S} Ако ми скрстимо р |
та.{S} Очима је стрѣљао; а строј вилица показивао је особиту снагу те партије лица.{S} Глас је |
>За придиковање није толико способности показивао; лако зато, што му је недостајало и науке и с |
примѣти патријарх, кои се све веселијим показивао. „Хајдмо даље.“</p> <p>„У Јазку би се могла о |
шу све потанко, како им је о.{S} Теофан показивао.</p> <p>Отац Митрофан нађе вѣчна мира у гробљ |
олико већи, у колико се буде мање свѣту показивао.</p> <p>„Но и имао је аукторитета и напрема в |
ѣме, да се ови радови предузму и обаве, показиваше архимандрит свом штићенику, како се ваља држ |
здахне дубоко, и проговори гласом, који показиваше, да му се грло грчевито стегнуло: „Ох Ленка! |
одѣлу, како га Срѣм по своим покраинама показује.{S} Много млађег свѣта.{S} Нарочито чињаше се, |
је огледало његове душе, а то огледало показује изванреднога узвишенога човѣка.{S} Ја одобрава |
и красно: како ће екселенцију задобити, показујући му се највећим привржеником и поштоватељем њ |
вори он значајним, али одсѣчним гласом, показујући на Ленку.</p> <p>Сестра! промумлају други ка |
три дана.{S} Али онај стари господин — показујући главом на архимандрита Партенија — каже, да |
ваш риф; а моје перо и мастило је овдѣ“ показујући на чело, као да њему нетрѣба ни пера ни маст |
рушкогорски светац!“ дода о. еклисијарх показујући руком на о.{S} Теофана.</p> <p>„А ено му све |
ив старѣшинства.{S} Ја сам се тога ради покајао, и молио сам отца администратора, да ми опрости |
том путу, напрѣдујте на њему; нећете се покајати.{S} Будите прави, будите честит калуђер.“</p> |
ближује...{S} До Митровице има прилично покасати, а ваља да дође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како |
свануло“, одговори овај; „нећемо ником покварити ноћ.“</p> <p>Стара тетка отвори устне, да при |
ала јача и силнија, и већ је многе ноћи поквасила јастук сузама, које је за њим пролѣвала.</p> |
тељу легне, проговори сам себи: „Но ове покладе запамтићу док сам жив.“ </p> </div> <div type=" |
ржао, и врата и нехотице отворио, учини поклон до земље, и настави свој подругљиви смѣх, у кои |
но овај му је недаде.</p> <p>О. Теофан поклони се дубоко, и изиђе из собе.</p> <p>Он је мислио |
корачаја од њега, па му се онда дубоко поклони и рекне: „Хвала о. намѣстниче; сад смо готови.“ |
рнула.{S} Она му се само ћутећки дубоко поклони, али му руке недаде.</p> <p>„Моја сестра одлази |
ло и зато се и о.{S} Теофан само дубоко поклони, пак приступи патријарху да га пољуби у руку.</ |
датију</foreign>.“</p> <p>Ленка се само поклони.</p> <p>„Ала је то љубезан господин,“ проговори |
еђу тим, ти си ми овај пут више времена поклонио, него досад икада.</p> <p>„Хвала ти! велика ти |
је хтѣо и даље да говори, али се мајор поклонио и пође да одлази.</p> <p>„Мајору!“ повикне за |
в милостива госпођа; мој <pb n="189" /> покојни супруг нити је био племић ни господин.. он је б |
стане.</p> <p>„Године 1834 или 1835 оде покојни владика Мушицки у Беч.{S} Њега је као епископа |
p> <p>„Паковати!{S} Тетице, да вас чује покојни Видаковић... та некаже се србски паковати, него |
ла а врата за ђавола.{S} Тако ми је сам покојни Иринеј казао; и имао је посве право.{S} Благо ч |
брига за те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојног Видаковића.</p> <p>„Богме, то је био човѣк!{S} |
ало по мало забораве сви поред живог на покојног архимандрита, и разиђу се скоро око поноћи у с |
" /> <p>Покрио је цркву, и дао ју је од покојног нашег умѣтника Аврамовића измоловати.</p> <p>З |
а тако о њему говоре.{S} И ја имам радо покојног Видаковића, и да је којом срѣћом жив, би га у |
ву душу, а ја ћу се кратким путем свега покора ослободити, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живо |
ће бити свашта, и пуцаће свѣт од нашег покора.“</p> <p>„Ти њу пуштај из твоје ћелије, а друго |
мој живот бити гомила свакојаких чуда и покора.{S} У какво сам друштво упао, нећу га се опрости |
силовита и нагла природа, могло је бити покора.</p> <p>„Него је и он био увѣк на својем мѣсту.< |
а.{S} Он се био научио настојатељу бити покоран и послушан, па по том није могло за њега другог |
године прођоше.{S} Настојатељ се двору покорио.</p> <p>— — „Мене пошљу за намѣстника у манасти |
>Према своим старѣшинама био је подпуно покорни млађи.{S} Тако приповѣдају, да је једаред гроф |
њао се свештеник до црне земљице молећи покорним гласом, да га пријави код Њ. Екселенције.</p> |
судија: ја ћу сваку пресуду са синовном покорности примити!“</p> <p>Владика Хранислав био је пѣ |
у аутономију србскога народа у угарским покраинама.</p> <p>К. комесаром буде именован бан хрват |
ма и новом одѣлу, како га Срѣм по своим покраинама показује.{S} Много млађег свѣта.{S} Нарочито |
рестати.{S} Стратимировић је знао, да и покрај закона може нама доста трунити такова сила, какв |
ве ларме, и у прњавор прѣко свих брда и покрај свих звона.</p> <p>Кад се ово смири, стане се на |
мѣвали, па су се смѣјали једним мислима покренути једногласно; а ми морамо нашим читаоцима ства |
и у прсима најсиловитије таласе осѣћања покренути.</p> <p>К том је долазило, да је ту прѣд њим |
ињака који своје тѣло пати и мучи) буру покренути.{S} О. Теофан бијо је млад човѣк; он је пости |
о њему противно?{S} Сваком своје.{S} Он покрива кућу, а ја поим христијане: кад дође ко из двор |
на рамена; а тако исто црна дуга брада покривала му је дољни дѣо главе.{S} Широке црне састављ |
човѣк око 35 година.{S} Црна дуга коса покривала, му је теме и спадала на рамена; а тако исто |
чице, макар да је на пољу јовањски снѣг покривао све.</p> <p>Архимандрит се бијаше привико о.{S |
риступи њеном кревету, па јој повуче за покривач, и једанпут и други пут, док се она пробуди.{S |
ево донети један јастук из твоје собе и покривач, па ћу спавати ко царица.“</p> <p>То и учини, |
ете!{S} Са свим сам осѣтила, да ми нѣко покривач вуче... сасвим сам добро осѣтила руку на мом р |
pb n="216" /> <p>Но сад јој стане нѣтко покривач вући.{S} Пробуди се.{S} Скочи у кревету.{S} Ни |
сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола кожом покривена, смѣсти болестника на, та кола, и она два чув |
е, за тим дигне обадвѣ руке у висину, и покрије њима лице, на ком се тежак бол душе огледаше, у |
рова нужну шиндру набави и ћелије одмах покрије, а ја да му 800 фор. платим кад шљивовицу прода |
1842. г.</p> <p>Дебео снег бијаше поља покрио, и овај се напрам пуног мѣсеца блистао, као да ј |
је дрва насѣкао, шиндру набавио, ћелије покрио.{S} То му је било велико уживање.{S} А то уживањ |
као властелинске.</p> <pb n="225" /> <p>Покрио је цркву, и дао ју је од покојног нашег умѣтника |
добро.</p> <p>— — „Ваљало ми је ћелије покрити, јер им је кров био у врло лошем стању.</p> <p> |
{S}000 фор.</l> <p>Трошкови су се имали покрити:</p> <l>а) из прилога, на које су се епископи о |
и се одредило.{S} Овај би завод добијао покриће у оним трошковима, које и данас имамо подносити |
творе већи пакет.</p> <p>Ту нађу најпрѣ покров за св. кивот.{S} Развију га....{S} Немогоше се у |
шти слѣдеће дарове:{S} 1.) Један везени покров за кивот св. Стефана у вашу цркву; 2.) 100 ц. ду |
ица каквога чудотворца.</p> <p>Освећени покров кивота буде изложен у цркви угледу народа, кои ј |
к.{S} Сутра идем у Карловце, да покажем покров Њ. Ексцеленцији, и да изиштем благослов, да га с |
о да га надсѣњавају крила самога анђела покровитеља.</p> <p>Око њега и болника, ком је духовну |
ст и еванђеље, што се находише на истом покрову, или узнешености, коју је умѣтност тога у гледа |
ше.{S} Али било па прошло.{S} Пожалиће, покудиће, а можда ће и осудити, јест, али <foreign xml: |
вно ведро јутро.</p> <p>Свѣжа хладовина покуља јој у собу.</p> <p>Зрак сунца и струја зрака одг |
је?“</p> <pb n="83" /> <p>Друга братија покуње се, као да их је ко ладном водом прелио, кад чуј |
битељи Ш. придружује.</p> <p>Услѣд тога покупи о.{S} Теофан оно мало ствари, што их је имао, сѣ |
ква тајностна рука ове поједине мемоаре покупила и у један дебео, али баш дебео рукопис сложила |
адкад се само насмѣшила.</p> <p>Домаћин покушао је више пута да и њу у шалу уведе, али му није |
игне да пође.</p> <pb n="178" /> <p>„За пол сата донећу вам писмо!“</p> <p>„Па куда идеш?“</p> |
е пијемо; а ви велика господа пијете на пол сајтлика, па вам се све друге мѣре чини грдне велик |
а!...</p> <p>На сваки начин отворило се полѣ за особито занимљиву дипломатичну и стратегичну ак |
талској жупанији мого је имати процес и пол.{S} Пак пошто се он бацакао, као да су архиве напом |
... ћелепуш час пол с главе свинуо, час пол на главу метнуо.</p> <p>„Ми ћемо пропасти... пропаш |
кнуо, руку о руку ударио... ћелепуш час пол с главе свинуо, час пол на главу метнуо.</p> <p>„Ми |
арицу хтѣли да дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђере и слуге по прњавору и селу |
гују... како су је по прњавору и селу у пол дана витлали... владика је све корак по корак од чу |
оје младости као велики пријатељ лѣпога пола.</p> <p>Ово пријатељство к лѣпим госпама, и симпат |
{S} Ако је истина, што путници пишу, да пола сласти изгуби, ко сам путује, онда је наравно боље |
ко говориш, очешљаће ти браду, да ће ти пола на чешљу остати,“ упадне овдѣ патријарх грохотом с |
устне жене рѣч, на коју је она највише полагала... али која јој је највише шкодити морала.{S} |
>Кад чује да се прозор отвори, одшкрине полагано врата и уђе к нећаци.</p> <p>Ова је стојала у |
ио врло угодан.</p> <p>„Сад хајде да се полагано спремимо, па ћемо у 12 сати мало што ручати, и |
ама пред врати.</p> <p>Сад се онај први полагано дигне.{S} У устајању осѣти да му је нос влажан |
о ради на тој ствари; али то иде сасвим полагано.{S} Ноте су мртве, клавири су осамљени; а кад |
т није имао вѣре у ђаку, него је за њим полагано и сам пошо, сиђе се у подрум и стане на послед |
рѣба, па кад му стража оде ручати, а он полагано изиђе из собе, и из манастира, те се срѣћно до |
рисѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже не само устма, него и руком...{S} Дајте и мени р |
гостима тај дан прослављао.</p> <p>Тим полажењем развије се између њега и Ленке чисти управо б |
д спољски држао је много.{S} Кад је год полазио у народном каквом дѣлу у Беч, или на дијету у П |
године курс од нѣколико недѣља, кои би полазити имали прости калуђери из манастира, редом и вр |
ји.{S} Био сам у њој двѣ године.{S} При полазку оставио сам хране од сваке врсти изобилно.{S} С |
натраг, па онда кад види управо шта је, полети к огњишту, зграби замашан гвоздени ватраљ и удар |
/> <p>Шта је то помисли о. намѣстник и полети кључаници.</p> <p>На ову види нѣколико људи из п |
рла.</p> <p>Отац Амфилохије са ватраљем полети за другом, но кад дође на басамаке уплете се у м |
и како је та црква под његовом управом полибељи изложена, јер има разлога узети да је духом об |
ротивни развитак духовни.</p> <p>Његова политика била је чисто конзервативна.</p> <p>Овим је ду |
<pb n="76" /> <p>Ту се морала или стара политика по што по то одржати... на ово се чинио позван |
је бегенисао.</p> <p>„Имао је довољно и политичке куражи.</p> <p>„Радо се састајао са вѣштим љу |
тности.{S} Најмилији послови биле су му политичке ствари.{S} Није осѣћао ни старости ни болести |
исте приходе.{S} Мислили су да он то из политичког разлога тако хоће.</p> <p>„Из манастира, кои |
е добе, кои у војводини највиша места у политичкој а и судбеној струци заузимаху, и њихове супр |
платно о трошку митрополитовом.</p> <p>„Политичку страну живота Стратимировићева остављамо овдѣ |
је био бритка србска сабља на народним политичним мејданима.{S} Био је осрѣдан, сувоњав, ситан |
а иду, то су супруге окружних и срезких политичних и порезних чиновника.{S} Оно је грофица Бутл |
уци учевној код богословије, и у струци политично и црквено-административној код државе или црк |
да врховна управа задатак свој само на политичном пољу налази, и да јој ваља све друго да ради |
е добар дан, повиче на њега:</p> <p>„Г. полицај-комесару!{S} Господин главнокомандујући наложио |
је по мојој заповѣсти учињено!“</p> <p>„Полицај оде и пошље тај час по пекара, да му га доведу. |
ни пециво, које у двор пошљеш.“</p> <p>„Полицај-комесар знао је да и градоначелник неће познава |
је Стратимировић рацки митрополит, није полицајкомесар, па док са овим добро стоји, немогаше му |
челник у магистрат, даде дозвати к себи полицајног комесара, и пре него што му овај назове доба |
се овај укаже на врати, оспе га славна полиција најгрубљим картачима.</p> <p>„Је с’ чуо ти, Пе |
у нема шале.{S} Или ја морам касиран из полиције или ти мртав у полицију, ако твоје пециво оста |
ам на врат свима и четника и жандара, и полиције и ексекуције; па ће бити свашта, и пуцаће свѣт |
орам касиран из полиције или ти мртав у полицију, ако твоје пециво остане као што је било до да |
астир.</p> <p>Они остали буду весели до полноћи.</p> <p>Прњаворци и сељаци стојаше у малим гоми |
свештенство признати темељ и несумњиви положај у држави.{S} Црква наша имала је пре тога од ст |
то с богом и чиним, и трудим се да том положају одговорим... али јошт крв у мени врије, још ми |
ићу ја вас држати свете обѣте, које сте положили.{S} Кад ја заповѣдим, ви морате слушати, слѣпо |
ама настојатељским.{S} Астали и столице поломљени и разбачени ишту велику репарацију.{S} Кров з |
p>Нарочито је био особењак према лѣпоме полу.</p> <p>Приповѣдају, кад је био протођакон код мит |
енка у полу чујући, што стара говори, у полу пак нечујући.</p> <p>„Заболи ме глава.{S} Мораћу л |
„Није ми баш најбоље,“ одговори Ленка у полу чујући, што стара говори, у полу пак нечујући.</p> |
еофан. „Али камо срѣће, да више њих и у полу само тако светитељски служе.“</p> <p>Патријарху је |
о језик у егејско море и скопчава се са полуостровом <pb n="323" /> Халкидике танким земљеузом |
бе, и из манастира, те се срѣћно дочепа поља и горе.</p> <p>Нов живот осѣти у себи, кад се нађе |
руару 1842. г.</p> <p>Дебео снег бијаше поља покрио, и овај се напрам пуног мѣсеца блистао, као |
и вече нѣшто хране и воде.{S} Закључа с поља врата, узме к себи кључеве, а ђацима, њих двоици, |
Он је био јошт онај лѣпи црни калуђер с поља а онај раскалашни млад човѣк изнутра.</p> <p>Једар |
де мало к прозору, погледи кроз њега на поље, па се онда окрене к протођакону и проговори му: „ |
спрата, и изиђе на манастирска врата на поље пред манастир.{S} Махне бѣлом својом марамом на ст |
рекорљиво, и рекне им: „идите обоица на поље.“</p> <p>Ови се стану клањати до земље, па гледећи |
екне: „Овако ће бити најбоље!“ изиђе на поље и оде администратору.</p> <p>„Неће бити добро, гос |
ђере има.“</p> <p>То рекне, па изиђе на поље и упути се својој ћелији.</p> <p>Они други пођу за |
руку, па се окрене к вратма да пође на поље.</p> <p>У тај пар чује се ход ђаков близу врата на |
у кујну дошао, а то ће рећи из кујне на поље, па ходником до басамака, онда уз басамаке горе, т |
р и братија скоче од трпезе и потрче на поље.{S} Изиђе и намѣстник.</p> <p>Има шта и видити.</p |
и развесели: али онда ми њему недамо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се |
„Доста је већ здравица, хајдете само на поље!“</p> <p>И тако се сврши ова парада.{S} Али ђак до |
ћ,“ одговоре млађи калуђери, и изиђу на поље.</p> <p>Намѣстник је знао, да у ову ствар није ниш |
ѣде можеш бодрим духом ступити на бојно поље са другим противностима.</p> <p>„То си дакле добро |
е установити ратарница, и нижа школа за пољско господарство.{S} Ту би се учили сви калуђери, ко |
е вавѣк зелене гранчице, макар да је на пољу јовањски снѣг покривао све.</p> <p>Архимандрит се |
аше собом донео.</p> <p>„Шта се ради на пољу“ запита о.{S} Теофан кротко.</p> <p>„Духовник је о |
ѣсе.{S} Он се нађе са свим пораженим на пољу, на које бијаше ступио.{S} А узвишене мисли имају |
ѣме или у „кранцу“ кад се није могло на пољу диванити.</p> <p>И о.{S} Теофан је бадава тражио П |
управа задатак свој само на политичном пољу налази, и да јој ваља све друго да ради прије, нег |
чекали на мене.“</p> <p>Затим метанише, пољуби архимандрита у руку, и опет метанише.</p> <p>„Ни |
неизиђете.“</p> <p>О. Теофан метанише, пољуби владику у руку и оде са архимандритом у дворску |
љским начином старој госпођи.{S} Ова га пољуби у руку.{S} Он ју благослови: „<foreign xml:lang= |
те,“ одговори о.{S} Теофан и пође да га пољуби у руку па да изиђе напоље.</p> <p>Патријарх одву |
поклони, пак приступи патријарху да га пољуби у руку.</p> <p>Но овај како је држао карте у руц |
цѣлива је, и метне је у нѣдра.{S} Онда пољуби благосиљајућу руку архимандритову, метанише на н |
нећаку и пољуби је топло.</p> <p>Ленка пољуби стару у руку.</p> <p>„Како ви спавала: — Боме са |
ма си ми у руке дошла!“ Ово рекне па је пољуби.</p> <p>Но куварица бијаше појака.{S} Тури га сн |
еофана.</p> <p>Овај метанише три пута и пољуби владику у руку, па одступи три корака у натраг и |
јој новце.</p> <p>Куварица узме новце и пољуби га у руку, па се окрене к вратма да пође на поље |
<p>Она приступи ближе; загрли нећаку и пољуби је топло.</p> <p>Ленка пољуби стару у руку.</p> |
рекати. „Па зашто да се ја са тетком не пољубим?{S} Та ја у њој видим своју мајку, и ево Ћу је |
је какав светац.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим за тај разговор мила тетице,“ рекне Ленка смѣју |
је као такову из свег срдца загрлити и пољубити.“ То рекне па загрли и цмокне стару тетку онак |
: „Огрѣшио сам свети владико, и радо ћу пољубити свету десницу, која ме буде казнила.{S} Али ни |
тник је знао, да у ову ствар није ништа помѣшан, па је хвалио Бога, да му се куварица с врата с |
те, г. игумане, да вам се захвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p>„А куда мислите!“ запита овај.</p> |
обом, гдѣ стои о.{S} Теофан са младом лѣпом госпом у тѣсном узхићеном загрљају.</p> <p>Ово двој |
да црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале од топлоте кој |
} Аукторитету Стратимировића код народа помагало је то, што је он устроио гимназију у Карловци |
укама у висину батину глогову, којом се помагао, кад је шуму обилазио, и која би и најгоропадни |
ивота врло је богато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу а и могу.</p> <p>„На тебе многи вичу; ал |
ти помогнемо.“</p> <p>„Шта ћеш ти мени помагати, шепртљо,“ одврати му онај. „Није мени трѣбало |
дства, којим ће народу сваковрстно моћи помагати.{S} Већ ми је пред очима стајало благо, које с |
ити глас, да молитва о.{S} Теофана више помаже него рецепти доктора Фурјаковића кои бијаше варм |
љиве: е па која се мало боље пашти, тој помаже, да оправи и углади кућу, другима опет даде или |
ли.{S} Добар је као комад хлѣба, а радо помаже сваком.{S} Идите само мало у прњавор, па ћете ви |
ли око 200.000 фор. годишњег доходка да помажемо цркви нашој и просвѣти!</p> </div> </div> <pb |
та земљаци смо, па ваља један другом да помажемо.{S} Него ћу ја све то да размислим... да разбе |
лику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете!“</p> <p>Печеновић погледи тријумфирајући на с |
добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Него помажите ако можете... а ако неможете, а ви кажите искр |
/p> <p>Нарочито је био особењак према лѣпоме полу.</p> <p>Приповѣдају, кад је био протођакон ко |
.{S} А он удари гласом великим: господи помилуј.</p> <p>„Дај плећке, Марице, дај плећке душице, |
а, и опет рецитатив и арија од „господи помилуј.“</p> <p>Пило се оштро; није дакле чудо, што се |
ну на ноге, изрецитују 11 пути „господи помилуј!“ а дванајесто велико развуку на дугачко и широ |
анице, а гледе у руке.</p> <p>Намѣстник помисли одмах: неће добро бити.{S} Али упне све силе, д |
ушку грчевитом руком. </p> <p>О. Теофан помисли у први мах, да ће онај и њега да убије да га не |
чуше о кривој заклетви.</p> <p>Митрофан помисли, боље је да неговорим ништа, него да се у лажи |
вно разположење свога противника.{S} Он помисли, да је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло при |
акивати.</p> <pb n="34" /> <p>Шта је то помисли о. намѣстник и полети кључаници.</p> <p>На ову |
па ће га скупо стати.</p> <p>„Но пекар помисли, ако је Стратимировић рацки митрополит, није по |
ве, да дође пред комесију.</p> <p>Одмах помисли у себи: ови ме тако брзо позивљу и сам админист |
анђела, попети међу светитеље.</p> <p>„Помисли само на проповѣдање у цркви.{S} Гдѣ је така при |
да глава, која га је у манастир довела, помислила је бар кадкад на Доситија!</p> <p>„Али несмѣ |
за руком, и увѣк се жацала кад је на то помислила.</p> <pb n="316" /> <p>О. Теофан је дакле пос |
мѣста годила ми је души, кад само на њу помислим.{S} Ноћне службе божије дизале су ми душу у не |
х ступи једним кораком натраг.{S} Он је помислио, да је то какав агресивни корак калуђера проти |
е длан о длан ударио: али је Амфилохије помислио, да му доиста шпанске чизме на главу натичу; т |
го црквени архимандрит Арсеније сигурно помислио, нека остане све за то кратко врѣме <pb n="120 |
на настојатеља; „ја нећу ни да ко може помислити, да је која странка мене приватно информирала |
ва сусрѣсти имала.</p> <p>Може се дакле помислити каква је то пљуска била, која је Амфилохијеву |
и ћу вам до смрти захвалан.{S} Неможете помислити како то мене занима.{S} То је огледало, у ком |
дражестне жене.</p> <p>„А ко је мого и помислити, да ће срѣћна једна женска потражити кадгод ч |
опречестњејши господине+; то немојте ни помислити.{S} Како бих ја, <pb n="85" /> који желим да |
м о.{S} Теофану.{S} Али он несмијаше ни помислити, да потражи љубав лѣпе кћери богатог Рајка.{S |
ти.{S} Али патријарх није хтѣо на то ни помислити.</p> <p>Овакову гвоздену вољу показао је патр |
ћи пријатељ.{S} Пак онда морате и на то помислити.{S} Он хоће што је најбоље, жели што је најуз |
{S} Имао је обичај жмирити, кад је кога помњиво сматрао; али му је из ока бистра муња просѣцала |
ћ познато.</p> <p>Архимандрит је слушао помњиво, док је о.{S} Теофан говорио.{S} Кадкад су му с |
и враћајућа се превлада хладнога разума помогне, да сам себе и опет подпуно у своју власт добиј |
етки: „Драга мајчице, хајде да ти синак помогне.“ На што узме тетку изпод руке и пође за онима. |
воре руке и подруме, да се и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, те ја постанем игумном, имаћете |
викне му заједљиво:</p> <p>„Чекај да ти помогнемо.“</p> <p>„Шта ћеш ти мени помагати, шепртљо,“ |
Мажи пискове!“ одврати му овај.</p> <p>„Помози и ти,“ шапне му домаћин.</p> <pb n="197" /> <p>О |
јприје је отишао у саборну цркву, те со помолио Богу, па је онда сѣо на батар и кренуо се.{S} З |
; подпора свакоме, коме потрѣбна бијаше помоћ разуму, души, савѣсти; учитељ народа малог и прос |
.“</p> <p>-- — „Дошавши кући призовем у помоћ јединога мога пријатеља, Бога господа, и размахне |
а је.{S} Она може цркви нашој знамениту помоћ принети, а да неосѣти.{S} А то је одношај, кои са |
дао да може поштено живити: па ако може помоћи, помоћиће више Бога ради него наплате.{S} Дакле |
рати му онај. „Није мени трѣбало ничије помоћи ни у другачијим биткама... <foreign xml:lang="la |
авних листова: народ ће сам себи и теби помоћи!“</p> <p>И ово је било крајње врѣме, да је на чи |
авѣк <pb n="207" /> пропадне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Хоће |
n="48" /> и Торонтал него и Срѣм тражи помоћи од адвоката Печеновића!{S} Но сад с Богом.{S} Ха |
ко се о том план начини.{S} Ту би имали помоћи и користи од околнога народа, кои би се у тој шк |
цѣли:{S} Бог ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан из чистога срдца мол |
пишем, ваља да ми се плати... а савѣтом помоћи човѣку то је <foreign xml:lang="la">nobile offic |
рдачнога сучуства и подпунога уверења о помоћи свише.{S} А кад је своим епитрахиљем закрилио гл |
</p> <pb n="184" /> <p>„Па томе је лако помоћи“, примѣти стара, изиђе брзо из собе и зазвони по |
оже поштено живити: па ако може помоћи, помоћиће више Бога ради него наплате.{S} Дакле дођите в |
<p>— — „И винограде благослови Бог, мој помоћник.{S} Од десетка добио сам 1500 акова вина и ста |
о хранитељ очајавајућој души, као анђео помоћник сирочету, које само стојаше на, гробу отца и м |
Ето и ти си данас једну запрѣку божијом помоћу прешо.</p> <p>„Ти си био на опасном путу.{S} Нет |
ј позив учинио, да ми све друге изгледе помрачи.{S} Мир и тишина усамљенога мѣста годила ми је |
тојатеља, али се брзо од њега одврати и помркне, знамење, да му та појава небијаше угодна.</p> |
ља, да се на ум узмемо.{S} Они, који су помрли, а нису свога завѣта изпунили, спремили су тим в |
им угодно, кад му лѣпа удовица округове помрси.</p> <p>Међутим као прави дипломат употрѣби и ов |
.{S} А зна се да је калуђера већ кадкад помрчина појела, па ништа.</p> <p>— — „Год. 1849 поднес |
егово стање познаје.</p> <p>„Шта је?{S} Помутило му се овдѣ!“ рекне ђак, и стане једним прстом |
најузвишеније... али у свѣту има сто прѣпона, хиљаду противности.{S} Кад човѣк на многе прѣпоне |
н изкуси на брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављају.{S} Задаћа живота му бијаше |
ово пође опет по соби и стане у мислима понављати, шта је било.{S} У један мах застане, <pb n=" |
изнутра, јер је све ваљало оправљати и понављати.{S} Идући тако са једним старијим житељем те |
>„На што?{S} На оно што се нас калуђера понајближе тиче,“ одговори протођакон. „На оно, што су |
ивице чист.</p> <p>„С малом изнимком —— понајвише у гостима, на частима и“ — овдѣ застане о.{S} |
пута озбиљних сукоба са владом; али је понајвише срѣћно из борбе изишо.</p> <pb n="254" /> <p> |
b n="159" /> се свѣтлост најуглађенијег понашања.{S} Али му је из ока сијнула у два три маха зр |
дговор приправио и рекне: „Ваше одлично понашање даје Вам пуно право на тај наслов, коим сам се |
пута испред духовног ока.</p> <p>Но већ понашање његове црне субраће бијаше му крв у велико охл |
их епископа: али је имао чудноватости у понашању, које су му она својства у велико побијала.</p |
у у Карловци.</p> <p>Био је млад и лѣп, понашао се господски и угодно, допадао се и мушкима и ж |
ће ме што скорије посѣтити...“</p> <p>„Понда и ви морате нас надгледати“, рекне ова.</p> <p>„Н |
у противности.{S} Кад човѣк на многе прѣпоне наиђе, — неугодне противности изкуси, хоће да му д |
ро, баш ко да смо наручили.{S} Данас је понедѣлник.{S} Сутра идем у Карловце, да покажем покров |
кашике и ножеве манастирске собом била понела.{S} Ја несмѣм допустити, да се манастирско добро |
него у ћелији, и једу из торбе, што су понели.{S} Јест.{S} Ја немам ништа против тога, да се п |
ло смока, што бијаше том приликом за се понео, да глад уталожи.</p> <p>„Ево!“ повиче куварица, |
са оно мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на подне завара, а већ у вече чекала, га |
квицу с вином, коју бијаше за тај ручак понео.</p> <p>О. Теофан хитио је да буде готов, и зато |
кадгод непрекорите, да сам и тај собом понео.{S} И сам спомен мога овдашњег живота оставио бих |
<p>Ленка кад види да је стара заспала, понесе руку да угаси свећу.</p> <pb n="218" /> <p>У тај |
говори му старац.</p> <p>Он дигне руку, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда напрасно зас |
ловце доћи, и спреми ствари, које ће да понесе, и јави то телеграфично патријарху; али овај и < |
онај га мало убоде.{S} И нехотице дакле понесе му се рука тамо, и извади нож иза чизме.{S} Кад |
не: осрамотио сам се!</p> <p>И нехотице понесе сваки од њих руку к бради и повуче је прѣко ње, |
неможе гризти зубма оно мало хлѣба, што понесе у шуму.{S} Није него да му припашемо сабљу.{S} И |
прах с ногу говорећи: „Ни праха нећу да понесем из ове обитељи, да ме кадгод непрекорите, да са |
изображен трговац повиче за њим: „Коно! понесите пера и мастила!“</p> <p>Овим се указивало на т |
осмѣшљиво. „Развијте калуђерски барјак, понесите кесу талира — и онако сви турате приходе манас |
ве.{S} Ти си злостављен... посрамљен... понижен... <pb n="143" /> погажен...{S} Ти прав крив си |
у изгледати могли.{S} Вањска простота и пониженост осијана изнутарњом узвишености и блѣском.</p |
стол нѣшто у хартију замотано, и рекне понизно:</p> <p>„Ово су дијурне ваше, високопречестњејш |
Теофан протрне сав.{S} Но поврати се и понизно проговори: „Нисам мислио ласкати.{S} Реко сам В |
?{S} Говори!“</p> <p>О. Теофан одговори понизно: „Ја немам изрицати, ко је крив.{S} Али да је т |
ми буде“, одговори о.{S} Теофан сасвим понизно.</p> <p>„А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчк |
каква зла учинио,“ примѣти о.{S} Теофан понизно.</p> <p>„Недам!“ одговори патријарх на ново.</p |
о неће доћи.{S} Ево ја молим у највећој понизности, да имате високу милост, и да ми дате допуст |
{S} Теофан, и стане у званичну позитуру понизности.</p> <p>Патријарх се одљути.{S} Поћути мало, |
бије, а с друге стране калуђеру освѣтли понор, над који се бијаше нанео, да се у њ стрмоглави.< |
старија, прешле су сву шкалу чуства од поноса, страха, радости, туге, светиње, и т, д.</p> <p> |
ране окретао, а лице му је од радости и поноса... а можда и од вина... сјајало као сунце.</p> < |
изала над обичним животом; она се с њим поносила.</p> <p>Послѣ оне болести била је увѣк слабога |
4" /> <p>А истина је била, да се игуман поносио, да има таково познанство и пријатељство са вел |
/p> <p>„Долази, да како.{S} Није вам то поносит господин; то је добра душа скроз и скроз.{S} До |
Теофан стојао је са уздигнутом главом и поноситим погледом, што његов обичај небијаше.</p> <p>Ч |
бити дужан.“</p> <p>Адвокат се усправи поносито, и проговори: „Шта ви мислите!{S} Знате л ви д |
у да чујем.{S} Говори!“ рекне патријарх поносито гледећи на калуђера.</p> <p>„Ништа!“ одговори |
при трпези; послѣ тога старој ктиторки, поносу манастира; најпослѣ госпођицама, руменим ружицам |
<p>Ђак је био јаче грађе, те издржи до поноћи.</p> <p>Но истина је, да му је послѣ и много лак |
.{S} Хајде, Сава није далеко, ми смо до поноћи на њој, а тамо нас чека пријатељ <pb n="145" /> |
е мисли недаше му дуго заспати; али око поноћи савлада га сан, и он проспава мирно до зоре.{S} |
ије било једнако... једни су отишли око поноћи кући, а други су боме и преноћили у манастиру.{S |
ног архимандрита, и разиђу се скоро око поноћи у своје спаваће собе.</p> <pb n="214" /> <p>Свак |
бијемо какву младу лѣпу гошћу, ето га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будна, он јој поглед |
све, што бијаше занимљиво у манастиру, понуди домаћин госте, да се потруде да виде мало предѣл |
n xml:lang="la">nolens volens</foreign> понуди стару тетку на своја кола и посади се крај ње.</ |
Онда устане, прими поздрав долазећега и понуди га у другу собу, али заједно поведе собом и стар |
и споља.</p> <p>Да ју је ко у том часу понудио да се постриже, и да то може код нас бити.... н |
т сведе стару госпођу до кола и мишљаше понудити Ленку да с њим на његови коли иде; али се ова |
све што бијаше знатније и знаменитије, поодносили.</p> <p>Нѣки најпослѣ држе, да се није чувал |
били и млада и лѣпа; али сад имате ево поодрастла сина, па нисте више млада, ако сте и лѣпа... |
ѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљаде да се започне пѣв |
но лѣпо.{S} Тако је супарох поп Аћимов, поп Тодор био изврстан појац и по гласу и по вѣштини.“< |
ту није могло бити без њега.</p> <p>„На поп Аћимов глас отвара се небо!“ говорио је свѣт;“ и „њ |
а ради славили Н. Садски прота Данило и поп Платон из Каменице. „Прототип калуђерства био је тв |
мѣста чудесно лѣпо.{S} Тако је супарох поп Аћимов, поп Тодор био изврстан појац и по гласу и п |
уз степене на први спрат, ту је сирома попа прокашљивао, да очисти грло за орацију, чешљао бра |
ављао је високу резолуцију, по којој је попа одмах ушо к свом поглавару, или је одлазио неимају |
шешир ко локвањ, да непоцрни... па лѣп попа, па цифраст попа...{S} Ша онда да буде? русвај!{S} |
да непоцрни... па лѣп попа, па цифраст попа...{S} Ша онда да буде? русвај!{S} Ко да је крив!{S |
па било нас је свакојаких.{S} Једни су попадали код астала; други су се одкотурали до штала; а |
доста чили, кад други од ноћнога труда попадаше.</p> <p>Кад се гости којекако поспремаше или б |
{S} Ова може човѣка узвисити до анђела, попети међу светитеље.</p> <p>„Помисли само на проповѣд |
неподносимо једнако чашу вина.{S} Један попије чашу <pb n="111" /> двѣ, па је готов; а други мо |
на страни мало вечерали и чашу двѣ вина попили, па су се онда око девет сати сви људи својим ку |
ао ми је да је радо што добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најбоље ишло |
само по што су живи, и кад им дође воља попити коју чашу више, то траже друштва ма каква и ма г |
и братија грдно обтужени.</p> <p>Сви се поплаше горопадно; а куварицу да су могли добити, сможд |
а види ове с ножеви како плећку конабе; поплаши се од насртаја каквог послѣ тога благовања, па |
та...</p> <p>„Шта је за Бога господине“ поплаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшто кисело гледите!“</p> |
у умазивао, и тако му се друг од истине поплаши, кад га крвљу обливена види.</p> <p>Он разширен |
авала: — Боме сам се ја синоћ јако била поплашила.“</p> <pb n="182" /> <p>„Како је било, добро |
пратити,“ рекне архимандрит Партеније и попне тетку у своја кола, те и он крај ње сѣдне.</p> <p |
бле готов посао...{S} Него, имате ли ви попо мало цванцига... или талира... па ма и дуката... ј |
а то се окрене свѣдоку, и рекне му мало попрѣче: „Говори што се тиче ствари, и неразтежи ко Нас |
стна, лица, отрѣзни се од свога заноса, поправи косу, која јој бијаше пала на лице, и повуче се |
—</p> <p>„<title>Монте Христо</title>!“ поправи је нећака. „Све једно“, рекне тетка. „Монте Хри |
, кои је смѣрао да се манастирско стање поправи.</p> <p>— — „Како настојатељ тако и братија нед |
S} Стара братија буду у друге манастире попремѣштана, а нова два доведена из других.</p> <p>— — |
Каце и бурад ради небрежљивог надзирања попропадале; мањих судова никаквих, фртаља ни једног.{S |
ло, да обрати своју високу позорност на попу, и да га запита шта ће.</p> <p>Пред тим катаном ил |
ица била је већ на крај прњавора, врата попусте, а отац Амфилохије ђусне колики је дуг у собу н |
</p> <pb n="180" /> <p>Глава јој бијаше попустила, крв се мало умирила.</p> <p>Кад се пробуди, |
ипак га потрѣсе.{S} Он се нађе са свим пораженим на пољу, на које бијаше ступио.{S} А узвишене |
ти се живога Бога!</p> <p>Примѣтили смо поражујући утисак, који су на њега учиниле рѣчи пријате |
</p> <p>Протођакон баци један од својих поражујућих погледа на намѣстника.</p> <p>Архимандрит п |
ржање, које му је тѣло при том заузело, поразило је сиромака дијурнодавца.</p> <p>„Зар ти мисли |
заслузи.“</p> <p>На то сѣдне на канапе поред старе госпоје, а Ленка се посади у фотељ с друге |
о забавио.{S} Мало по мало забораве сви поред живог на покојног архимандрита, и разиђу се скоро |
амо сам га на улици видила, кад пролази поред наше куће, па ми се чинио, да није као други људи |
ако званих филозофа, кои бијаху свршили поред гимназије и филозофију.{S} Али они најпростији би |
азак из таме и мрака, стане му прѣд дух поред слике јавне дужности и слика тајне љубави, лак Ле |
ица младачко румена.{S} Брада му бијаше поређа и зато излажаше на крају у танак шиљак.</p> <p>О |
судова, срезки начелници, предстојници порезких уреда, и сви други главнији државни органи поз |
руги погледе ко то говори.{S} То бијаше порезник.</p> <p>„На тебе сам сасвим заборавио,“ примѣт |
не се наздрављач спремати да наздрави и порезнику.</p> <p>Сви изгледаше запетим жицама инштруме |
ву, а наздрављач пружи прѣко стола руку порезнику: „<foreign xml:lang="de">Nichts für ungut; wa |
супруге окружних и срезких политичних и порезних чиновника.{S} Оно је грофица Бутлер удата баро |
рескирати да с раздераним срдцем, можда поремећеним разумом пропадне, за навѣк <pb n="207" /> п |
ге ма од које форме.</p> <p>А неће нико порећи ни то: уста хвале господа.{S} Дакле, постарај се |
ја, сјајним заслугама увѣнчаној глави и породици му; — онда свѣтлом господину другом комесару б |
ослѣ, и била је срѣћна у срѣћној својој породици.</p> <p>„Ја сам се отрѣзнио, и увидио, да би б |
вао се радостан један догађај у царској породици.{S} Предсѣдник суда незнађаше шта да ради, пош |
ења неспадају ни на царске судове ни на пороту.</p> <p>Спроводећи Ленку развио је архимандрит с |
обичан свештенички, са архиепископским порт-д’-епеом.{S} На прсима је имао звѣзду ордена гвозд |
али у гомилама по свои сели око цркве у порти па чекају да се јутрење започне.</p> <pb n="286" |
ан и Амфилохије похитају низ басамаке у порту, а одонуд к шталама, и за тили час види намѣстник |
размисли, шта да ради.</p> <p>Дошавши у порту прође једно дваред горѣ долѣ, па онда скине шешир |
умску банду.</head> <p>Кад гости дођу у порту и стану се силазити, виде ови са ходника, на кои |
да видите и тај манастир.“</p> <p>Уђу у порту.</p> <p>Дочека их настојатељ игуман и нѣколико ка |
фан изиђе од адвоката оде у Јовановоску порту, да му се мало глава разхлади, и да се у тишини р |
собу.</p> <p>Сви сад ударише у грохотан поругљиви смѣх.</p> <p>На овај смѣх дигне о.{S} Теофан |
нека ти га даду они!“ примѣти патријарх поругљиво дајући руком знак, да пружену хартију неће да |
} Нарочито је добио из двора у Карловци поруку, да ће на сваки начин доћи у комесији и протођак |
воље да она долази у манастир, него јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово |
ѣрно отцу Теофану, што му бијаше сестра поручила.</p> <pb n="245" /> <p>Тај одговор запечатио ј |
астрт, шољице и вандле од финога бѣлога порцелана... шећерница од новог сребра...</p> <p>„А јел |
n="161" /> у Митровици, а ваља ми се за посѣту одужити!“</p> <p>Ленка скочи на кола лако као пт |
варадину служише, долазили више пута на посѣту митрополиту, коју им је он савѣстно враћао.</p> |
каже и означи, па да их овај послѣ даде посѣћи и израдити.</p> <p>Подне је већ било превалило.{ |
а ће рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣтити...“</p> <p>„Понда и ви морате нас надгледати“, |
а на опанци.</p> <p>Старији људи и жене посѣдали у гомилама по свои сели око цркве у порти па ч |
ама са златним јакама.</p> <p>Кад гости посѣдају, запита стара тетка домаћина: „А какве су вам |
а Обрадовић.“</p> <p>„Дакле ће нас ипак посѣтити“, рекне на ово архимандрит. „Но баш ће ми бити |
химандриту Партенију, да ће га на скоро посѣтити.</p> <p>Прођу шест недѣља.{S} Дође зима.{S} Ар |
уку; госпођо Ленка, да ћете и мене опет посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. арх |
најдаљих села равнога Срѣма, Подлужја и Посавине.</p> <p>На праздник св. Константина и Јелене ч |
аде неприобштена.</p> <p>Кад дођу кући, посади о.{S} Теофана на столицу, а он напуни лулу, укре |
канапе поред старе госпоје, а Ленка се посади у фотељ с друге његове стране ближе прозору.</p> |
Теофан своју познаницу ближе к столу, и посади је на једну од оне двѣ просте столице од дасака, |
ign> понуди стару тетку на своја кола и посади се крај ње.</p> <p>Старој је било врло угодно, ш |
ођу.</p> <p>Пре него што се архимандрит посади, проговори:</p> <p>„Извините, милостива госпођо, |
е са госпођом Пуљиницом на своје каруце посадила, и тако архимандрит <foreign xml:lang="la">nol |
и овога, као што је слушао и друге.{S} Посао им је ишо од руке, па су били весели сви.{S} Имај |
дан у уречено врѣме, сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок буде у собу позван.</p> <p>На пита |
>О. намѣстник био се опремио, да иде на посао, кад нѣко на врата лагано куцне.</p> <p>„Слободно |
... а онда је код краљевске табле готов посао...{S} Него, имате ли ви попо мало цванцига... или |
рају.{S} Сваки нека се употрѣби за онај посао, за <pb n="346" /> кои има дара, способности, и з |
ш те зиме скрбити и изтесати.{S} На тај посао био сам прошле јесени 100 акова шљивовице спремио |
ином у грађанском одѣлу, и продужи свој посао и кад о.{S} Теофан уђе.</p> <p>На столу пред њим |
бити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд све посапиње, него што ћу се дати од оних злотвора без свак |
о зна шта би било.{S} То ће сва братија посвѣдочити.{S} И зато сам метнуо стражу пред његова вр |
уно обучена.{S} Устане и узме свѣћу, те посвѣтли на све стране.</p> <p>Нигдѣ никога.{S} Све као |
алу казали.{S} Тужба је ту била подпуно посвѣдочена.</p> <p>Трећи дан у јутру кад буде готов за |
дине кад се о.{S} Теофан намѣстниковања посве опрости, и својој цркви сасвим посвети, дође к се |
је сам покојни Иринеј казао; и имао је посве право.{S} Благо човѣку, што крв <pb n="177" /> ни |
нове, пуне су топлоте; али му је цртање посве мањкаво.{S} Но то нечини много код обичних гледал |
ратегичка страна његовог плана изјалови посве.{S} Тако бива и самим војничким стратезима.{S} И |
малу новчану накнаду, у овом послѣдњем посве безплатно о трошку митрополитовом.</p> <p>„Полити |
онда одвезти.“</p> <p>На ово пружи руку посве пријатељским начином старој госпођи.{S} Ова га по |
манастирском, али неидући за тим да се посвети, нити је дотѣривао до тога да умре од глади као |
ња посве опрости, и својој цркви сасвим посвети, дође к сестри на нѣколико дана пре њеног свето |
своју младост, свој живот био изкључиво посветио.{S} Тражио си обрану код старијих, они су те у |
ѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете вид |
чијашу.</p> <p>Кочијаш ошине коње и ови поскоче као стрѣле и изчезну као муња изпред очију калу |
тирски 779.550 Ф. ср.{S} А године 1870, послѣ 30 година надошло би од оних првих прилога 285.60 |
правди и правици.{S} Ово сам ја стекла, послѣ мога мужа мојом штедњом и управом.{S} Са овим мог |
би, чаробном силом нѣком привезан био, послѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣнчану младу к супр |
тог као слика без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Ленкине пробудише очевидно онесвѣшћену ду |
у званију и златној челенки при трпези; послѣ тога старој ктиторки, поносу манастира; најпослѣ |
а овдѣ походити, походи га до подне.{S} Послѣ ручка ћемо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам јучер била к |
је осѣћала, да јој доиста ваља ићи.{S} Послѣ свега онога, што је проживила у послѣдњем часу, п |
>Послѣ три мѣсеца премине на сушици.{S} Послѣдње су му рѣчи биле: </p> <p>„Теофане, нека ти бог |
0" /> га к патријарху натраг позову.{S} Послѣ је чекао подуже времена, неће ли патријарх употрѣ |
</p> <p>О. Митрофан пружи се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, бијаху:</p> <p |
е изврстан.{S} Био је родом из Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај к |
мене, тако други дан код мог сусѣда, а послѣ опет редом код других, па га сви примамо једнако. |
оваки — писао своје мемоаре за себе, а послѣ је нѣкаква тајностна рука ове поједине мемоаре по |
у, каква је рѣдко ко пре њега уживао, а послѣ њега нико.{S} Аукторитету Стратимировића код наро |
рѣсуди, што му је збор братије донео, а послѣ је ножем на мене ударио, и да нисам утеко, ко зна |
ши Копривштици народну школу устроио, а послѣ опет у самом манастиру Рилском, гдѣ је и свој вел |
ревићеве и Иринијеве, биће како тако: а послѣ ће бити... знате, шта ће бити? манастири ће падат |
у сви одобравали, кад би што реко.{S} А послѣ начелника говорио је он највише.</p> <p>Кад дође |
њега оним ватраљем одалачити, па ма га послѣ на колѣни за опроштење молио.{S} Зграби дакле ман |
ли, и без разлога осудили, те да сте га послѣ самовластно и насилно у његовој ћелији заковали и |
што тог било није.</p> <p>„Она се удала послѣ, и била је срѣћна у срѣћној својој породици.</p> |
ељило и развило, свака би од ових школа послѣ нѣколико година, сама себе издржавала.</p> <p>„А |
скоп Хранислав, екселенција интерегнума послѣ смрти митрополита Станковића, живи јошт у спомену |
у конабе; поплаши се од насртаја каквог послѣ тога благовања, па узме велику мараму, изађе кроз |
читога нема. „Господин је продао ономад послѣдње буре вина, да може нужна срѣдства за храну наб |
њему.{S} Али је он био спремљен за све послѣдице и истине и лажи, па је чекао мирно да чује, ш |
није за сунчање.</p> <p>О. Теофана пође послѣ ручка у „кранц“ да <pb n="46" /> види хоће ли се |
него што је била.</p> <p>Резиденција је послѣ њега прѣтила да ће се срушити, и Чарновић ју је д |
смѣо да ју на болест опомене, а она је послѣдње своје силе кроз све врѣме разсипала.</p> <p>„К |
да се разцвѣта.</p> <p>И данас, кад је послѣ топле молитве нашо излазак из таме и мрака, стане |
у манастира Раковца.</p> <p>„Доживио је послѣ нѣколико година, да је злочестом управом онај пао |
а побѣгла из манастира, и морали смо је послѣ са онолико хуке буке по прњавору и селу тражити!“ |
о поноћи.</p> <p>Но истина је, да му је послѣ и много лакше било.{S} Браћа гости већ се бијаху |
ством до степена.</p> <p>„Никад се није послѣ о том епископу ни најмањег гласа чуло, који би на |
теници ношаху.</p> <p>„Ходио је у своје послѣдње дане лако као младић.</p> <p>„Он је постао мит |
ним судијом заступати!{S} И ово су моје послѣдње рѣчи.{S} Ја више неговорим ништа.{S} Нека гово |
обитељи на чест, и моћиће имати велике послѣдице.{S} Јест.{S} Честњејша конзисторија изаслала |
p> <pb n="316" /> <p>О. Теофан је дакле послѣ тога сваке године на њен имендан у Бечкерек долаз |
у кратко, да је патријарх јошт 2 године послѣ овога разговора живио.{S} Од универзитета нема ни |
У току ове повѣсти видићемо и практичне послѣдице овога; друге у мислима о.{S} Теофана, да у ин |
тим путем сачувам.{S} Истина, да су се послѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца уплашила |
је у повѣстници наших манастира дотлѣ и послѣ тога нечувено; а овај је тако изцѣђен и упропашће |
Ове су ствари заузимале духове народа и послѣ год. 1790.</p> <pb n="327" /> <p>У новије врѣме р |
је то примѣрима разјашњавао... па је и послѣдњи бал описао, како је био...{S} Може се мислити, |
желио.</p> <pb n="172" /> <p>„Ако сам и послѣ и увѣк на њу мислио, „али је овај спомен био чист |
ечи патријарха, усуди се о.{S} Теофан и послѣдњу своју карту избацити.</p> <p>„Од год. 1790 па |
> <p>Напослѣтку разтвори о.{S} Теофан и послѣдњи умотани предмет.</p> <p>Ово је био ручник за е |
презрѣњем на њега погледаше, који му и послѣ смрти спомен међу људма троваше свакојаким безсми |
аповѣдајте Ваша Светости.“</p> <p>„Дођи послѣ подне, — дужан сам ти дати реванж!“</p> <p>„У кол |
екли, па ћемо га и извршити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одговори администратор. „Ти си |
ка да генерал дође у Карловце него таки послѣ два три дана, кад се увѣрио о сталности промѣне к |
„док смо овдѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда |
дину живота скоро достиго.</p> <p>Он ни послѣ тога није престао цѣнити и <pb n="167" /> уважава |
а и најузвишенија; а и иначе имају њени послѣдњи дани одсудан моменат за даљи течај ове приповѣ |
та, што ниси отишо у глумце,“ проговори послѣ подужег ћутања патријарх, и насмѣши се. — „Гледај |
да му их покаже и означи, па да их овај послѣ даде посѣћи и израдити.</p> <p>Подне је већ било |
</p> <p>Али је држао, да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ администратор, <pb |
ла је прави узрок, за што је настојатељ послѣ о.{S} Теофана окривио.</p> <p>Архимандрит запита |
а кошта за малу новчану накнаду, у овом послѣдњем посве безплатно о трошку митрополитовом.</p> |
о пута изгрлила и изљубила, кад ми је о послѣдним часовима љубљеног списатеља свога времена при |
сад примити, јер има конзисторију, него послѣ ручка у 3 сата нека се пријави.</p> <p>О. Теофан |
> за тим.{S} Цар Леополд умро је набрзо послѣ резоцуција своих.{S} Сабора није било кроз 50 ско |
доба улазила су свако до подне и свако послѣ подне ова два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту |
ћа, код куће: рекну му да ће га за цѣло послѣ ручка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кранц“ је била гос |
ници на молитву њему у манастир; а мало послѣ почеше и болнике са стране у манастир доносити, д |
ништа.{S} Причинило јој се.</p> <p>Мало послѣ учини јој се, да се врата од предње собе отварају |
/p> <pb n="206" /> <p>„Изволите ви само послѣ нѣког времена доћи...“</p> <p>Ленка махне главом |
pb n="318" /> <p>Слутио је, да им је то послѣдњи састанак на земљи.</p> <p>Ленка је била очевид |
} Послѣ свега онога, што је проживила у послѣдњем часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде са |
адо што добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпо |
ка присиљеном да пристане на то, да иду послѣ ручка са госпођом Пуљиницом у речени манастир, да |
о овај ноћни догађај имао је ипак једну послѣдицу.</p> <p>Оне се непробуде рано.{S} Већ је било |
има.“</p> <p>„Ленка хоће да идемо одмах послѣ ручка <pb n="191" /> кући“ проговори на то стара. |
ати се архимандрит Ленки.</p> <p>„Одмах послѣ ручка!“</p> <p>„А, тога немојте чинити! — А ако в |
иђе у своју собу.</p> <pb n="195" /> <p>Послѣ ручка дође госпођа Пуљиница овима у гостионицу.</ |
животом; она се с њим поносила.</p> <p>Послѣ оне болести била је увѣк слабога здравља.</p> <p> |
друго.{S} Ма би прѣшли к овима.</p> <p>Послѣ овог кратког изјашњења да се вратимо <pb n="352" |
ем.“</p> <p>С тим пођу на ручак.</p> <p>Послѣ ручка сѣдне протођакон да напише записник преполд |
ти се духом, али подлегне тѣлом.</p> <p>Послѣ три мѣсеца премине на сушици.{S} Послѣдње су му р |
а били сасвим други него обично.</p> <p>Послѣ двѣ недѣље добије управитељ велико писмо из Карло |
злата а опасност снагу човѣка.</p> <p>„Послѣ те сјајне побѣде можеш бодрим духом ступити на бо |
видило да га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к себи капетана, градоначелник |
рѣдњи органи владини уважавали.</p> <p>„Послѣ озбиљне разправе неће шкодити ни мени ни теби да |
архимандрит да пође, говорећи:</p> <p>„Послѣ обѣда доћићу дакле ја са госпођом Пуљиницом овамо |
вршили смо га.{S} Она нема више никаква посла овдѣ.{S} А и вече се приближује...{S} До Митровиц |
пи разговори међу вама кад немате друга посла, мој о.{S} Теофане,“ одговори патријарх озбиљно. |
.{S} Он је оштар, незна за шалу; ту има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер очевидно |
поднети, колико други смртни, кои више посла имају у кујни око ватре, или у соби око топле пећ |
уго бити, него нико и ништа?{S} Бог сам посла ти најлѣпшег свог анђела да те ослободи...{S} Љуб |
ти преблаги спаситељу, што ми ту мисао посла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад ме мисао на т |
/p> <p>„Доћићу и ја с њим; имам и онако посла <pb n="161" /> у Митровици, а ваља ми се за посѣт |
цијом, с којом ће о.{S} Теофан мало час посла да има, остаћемо код ње.</p> <p>Епископ Хранислав |
е одкуда учити, па их манастир на науку посла.. већ сам видио школу нову, велику, чисту, коју ј |
хлѣба неће у њима заостати... имаће ту посла и вицишпан и седрија... до краљевске табле и септ |
у надгледати, у кои је оне лѣпе прилоге послала.</p> <p>Онда је била болестна.{S} Касније буде |
/p> <p>„Хајдѣ да видимо, шта су нам све послали“, проговори архимандрит. „Де, ти си млађи; разп |
од митрополита Стратимировића, да су му послали двѣ женске, које су ради своје парнице прѣд кон |
уду о.{S} Теофану као бившем намѣстнику послани, да их подпише.</p> <p>Овај изјави, да их немож |
је дакле тога ради чешће походио руског посланика, па и свештеника код посланичке капеле.</p> < |
инштрукција за будимске (XIV. пунктова) посланике на сабор од те године.</p> <p>Сабор београдск |
о руског посланика, па и свештеника код посланичке капеле.</p> <p>„Мушицки је био врло отворен |
</p> <p>„Он иште шљивовице!“</p> <p>„ И послао је ову чутуру!“</p> <p>„А за што иште од мене шљ |
је мене овамо довео?{S} Ко ме је овамо послао?“</p> <p>Сад је дошо час, да му послужник преда |
и.</p> <p>Да и сам патријарх на пријаву послао бијаше свога заступника у лицу једног од придвор |
доћи.{S} За плату си могла и другог ког послати.“</p> <p>„Ја сам сирота жена, мени новци трѣбај |
е неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја ћу послати господина архимандрита Арсенија: против тога не |
неудари капља.{S} Рекне ми патријарх: „Послаћу ти 25 мерова ране у Черевић из Даља, а ево ти 2 |
пустити да буде, што старији налаже, па после сам мого својим путем сатисфакцију тражити, ако м |
.{S} Овакова управа изтргнуће та пре та после наша манастирска добра из руку калуђерских, и дат |
и сам пошо, сиђе се у подрум и стане на последњем басамаку.</p> <p>Кад је онај наздрављао, чује |
мајући и дању и ноћу пуну главу бриге и послова, које му је ваљало свршити, није о.{S} Теофан н |
ѣ ког стигнем!{S} Имам ја других, већих послова, и толико, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} То је |
калуђерима достојну задаћу; одредите им пословање, које одговара и оним духовима у народу, што |
емо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове послове идуће зиме на највеће задовољство свога настоја |
</p> <p>„Он се чисто оправљао за велике послове.</p> <p>„У оно врѣме био је на Печујском лицеју |
и старости ни болести, кад је ваљало те послове обављати.</p> <p>Он је био епископ у Далмацији |
никад другом коме допустити да се у те послове умѣша.{S} У место тога, вичемо ми сами: ово су |
свако уважење, и кои су у стању извести послове, што ће да служе на велику корист а уједно и на |
е био далеко од умѣтности.{S} Најмилији послови биле су му политичке ствари.{S} Није осѣћао ни |
ће и мој манастир почествовати, кад јој послови допусте.“</p> <p>„А, то је друга ствар...{S} То |
ну вољу показао је патријарх и у другим пословима и напрама великој господи у Бечу.</p> <p>Он ј |
ко и грађанског изгубљене прѣким ситним пословима и потрѣбним оријентирањем.</p> <p>„То је дакл |
шљавању и нагађању.</p> <p>У цѣлом овом послу држали смо се правила: „Неговори што незнаш; непи |
радоначелник неће познавати шале у овом послу, те се на уречено врѣме нађе у дворској кухињи.</ |
тога ћеш видити, да је свуда и у сваком послу истина, што стари рекоше: небои се свака шуша бог |
p>„Теби пак ваља да се занимаш; да си у послу свеједнако.{S} Твоја је задаћа да ствараш и подиж |
ро дочекивали.{S} Али сад га лоша срѣћа послужи.{S} Било је мало доцније у вече. „Ја сам гладан |
Знате како је ко мого.{S} Кога су ноге послужиле, тај је отишо; а кога ноге изневѣрише, тај је |
.</p> <p>Наравна је ствар, да смо се ми послужили само мемоарима о.{S} Теофана, а ако ком устрѣ |
м пуно право на тај наслов, коим сам се послужио.{S} Међутим ја Ћу се служити онако, како више |
ојој невољи повиче начелник на званичне послужитеље, да иду у трску и лају нека би се дивљач кр |
ши, „и ту ти могу из собствена изкуства послужити.</p> <p>„И ти си свештеник; могу и ја теби св |
а мора и он нас <pb n="112" /> који пут послужити.{S} И то је тај бал, што су га описали као да |
послао?“</p> <p>Сад је дошо час, да му послужник преда писмо, које бијаше примио, кад је болес |
Одмах за тим дозове <pb n="59" /> свога послужника ђака и заповѣди, да му собу тамјаном изкади. |
вати, па онда тихим гласом запита свога послужника: „Гдѣ сам ја?{S} Та овдѣ је лѣпо!“</p> <p>Ов |
љ.{S} Ми мушки знате, не <pb n="113" /> послужујемо у манастиру толико, колико наше женскиње.{S |
ивога гроба, и уведе у срѣћан живот.{S} Послушај вољу божију, прими руку љубави, изићи из гроба |
е био научио настојатељу бити покоран и послушан, па по том није могло за њега другога одношаја |
<p>„Радо се састајао са вѣштим људима и послушао је добре савѣте и ваљане предлоге увѣк и са за |
и само својој дужности.</p> <p>„Да ниси послушао гласа дужности убио би себе и овога и онога св |
о сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја нисам послушао вашу прѣсуду: као калуђер погрѣшио сам.{S} Мој |
о калуђер погрѣшио сам.{S} Моје је било послушати, па онда правду тражити.{S} Ја сам нехотице н |
ађе за право одредити, ја ћу је синовно послушати.“</p> <p>Држање о.{S} Теофана, и израз лица м |
ите ове моје рѣчи као рѣчи, које говори послушни син отцу, и као исповѣст, коју обавља млађи пр |
у врбонку по њих?“ рекне патријарх мало посмѣшљиво. „Развијте калуђерски барјак, понесите кесу |
уго састављао.{S} Најпослѣ подпише га и поспе пѣском, пак онда се накашље, дајући знак тим да ј |
ћ... та некаже се србски паковати, него поспремати!“ задирне је Ленка.</p> <p>„Е ћути бога ти д |
попадаше.</p> <p>Кад се гости којекако поспремаше или боље рећи разспремише, запита отац Митро |
b n="205" /> двоје, уздиже и онога, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше рѣчи вѣрно изпоручати.“</p> |
лѣчник.</p> <p>„Сава Текелија нарочито посрѣдовањем Тоше Павловића био му је искрено наклоњен. |
овори архимандрит. „У толико прије, што посрѣдовање између два тако племенита створа, као што с |
је архимандритом.</p> <pb n="359" /> <p>Посрѣдује и сам шеф војводине генерал гроф Коронини, ко |
шта... знам све.{S} Ти си злостављен... посрамљен... понижен... <pb n="143" /> погажен...{S} Ти |
да све манастире оправи и уреди, кои су посрнули.“</p> <p>„Али ако њега игумном поставе?“ примѣ |
Он и Варнава ручали су сами.{S} Био је пост, и Варнава је јео пасуља.{S} А епископу лѣчници ни |
ју благодат на њу, и нека јој подѣли крѣпост, да те штити и одбрањује од сваке напасти нечастив |
ите се, Ваше Високопреосвјашченство!{S} Поста има још доста, а вама ће скоро бити добро, па онд |
ако исто никојега <pb n="292" /> другог поста, на сабласт и велику жалост не толико нама, колик |
лога као истину узети.</p> <p>Дакле.... поставе стражара, кои је имао на то мотрити, па кад дођ |
> <p>— — „При обичној промѣни год. 1840 поставе мене за намѣстника.{S} Г. протосинђел је морао |
дворска господа, која на промѣну дођоше поставе мене намѣстником, а старога оправе у манастир Ф |
посрнули.“</p> <p>„Али ако њега игумном поставе?“ примѣти један од гостију.</p> <p>„Немој да ти |
n="257" /> архимандрита Гедеона, па га постави на десну страну.{S} Затим оде к оном учитељу пѣ |
ељу пѣнија, одведе га к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се з |
луђере или на онога, кога дотична власт постави, да води бригу и о имању и о калуђерима.{S} То |
и, како су га смѣста затворили и стражу поставили.</p> <p> <foreign xml:lang="la">Minor potenti |
ужити соборно, осветићемо тај принос, и поставити га на кивот светитељев.{S} Огласићемо то свуд |
рибину Главу за намѣстника и управитеља постављен.</p> <p>— -- „Ненађем ништа, и морам све силе |
настирског г. протосинђел Андреј Шагуна постављен.{S} Он ограничи пређашњег намѣстника и админи |
од црне <pb n="253" /> свиле с црвеном поставом.{S} На груди му је сваки дан стајала звѣзда ве |
о.</p> <p>Но превага хијерархије све је постајала већом, и будимским заступницима даје се улаза |
празнину у срдцу, која је све тужнијом постајала, што је дуже времена протицало.</p> <p>Свако |
но служи; сви су осѣћали да служба наша постаје његовим чинодѣјствовањем насладом срдца и духа. |
а Јосиф с. р.“</p> <p>— — „Одношаји мои постају све гори.</p> <p>— — „Опет дадох преко г. Еписк |
коњица и до сабље бритке“, те да је сад постала она господарем.</p> <pb n="328" /> <p>Пријаве г |
> <p>Епископ Хранислав желио је јако да постане митрополитом, па му је свашта, било угодно, што |
и чисте смежура се срдце у човѣку, и он постане огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се в |
пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђакон постане архимандритом, шегрт мајстором, ученик умѣтнико |
себи узајамно представљене.{S} Разговор постане живахан као међу добри познаници, који се саста |
двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја постанем игумном, онда ћемо и боље!“</p> <p>И опет се ч |
арод мало помогне.{S} Ако Бог да, те ја постанем игумном, имаћете ви свачега, и винца, и ракијц |
та позната а по свој прилици јој је при постанку намѣњено да вѣчитом тајном остане.</p> <p>„Год |
народа у државни закон угарски, и Србљи постану државним грађанима Угарске.</p> <p>Тим добије и |
године прије, него што је цар Франц I. постао царем.{S} Већ зато га је овај цар особито високо |
дње дане лако као младић.</p> <p>„Он је постао митрополитом 29. октобра 1790 године; дакле на д |
ворило, као да је умро.</p> <p>Временом постао је исти архимандритом, али у двор није ишо никад |
алогом, да га даде добро чувати и да се постара на сваки начин да неутѣче.{S} Калуђер је стојао |
ћи ни то: уста хвале господа.{S} Дакле, постарај се за много уста, па ће ти се орити хвала!</p> |
то бити има.{S} Ти иди мирно кући па се постарај за овога, а ја идем куд ме очи воде; за мене ћ |
најдостојнији!</p> <p>„И за моју тетку постарала сам се како ваља, да може безбрижно и остале |
, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постарао.</p> <p>Тргне се дакле мало, кад јошт далеко п |
идем куд ме очи воде; за мене ће се већ постарати суд и жандар.“</p> <p>На то метне пушку на ра |
ог огрѣва.</p> <p>Све се кочи тим да ће постати игумном, и казује како је на то већ више хиљада |
ти се са свим опорављеним.{S} Устане са постеље и гледаше к вратма, очекујући шта ће да буде.</ |
спава мирно до зоре.{S} Кад се дигне из постеље, осѣти се као на ново рођеним.</p> <p>Више дана |
тро, проспававши ноћ добро, дигне се из постеље, стане на све стране оком изпитивати, па онда т |
таки доћи!“ одговори ђаку и дигне се из постеље.</p> <p>Оде на манастирску чесму и умије се.</p |
али свѣћу,“ повиче јошт јаче и скочи из постеље.</p> <p>Ленка се тргне и тарне шибицу, да упали |
ад се управитељ приближи <pb n="305" /> постељи болестника, повиче ђак с ходника: „Неидите близ |
и, и на једаред сѣти се, приступи ближе постељи, и повиче:</p> <p>„Отче Амфилохије! — Јеси л’ т |
ременом изопачен лежи на својој сламној постељи, без друга, без пријатеља, запојен оцтом и жучи |
старим знанцем, пак и са њим на смртној постељи: али јо велика разлика између живота и смрти ов |
ла с очију.{S} Ил спавао ил се будан по постељи превртао, увѣк му је била пред очима.</p> <p>Ко |
дан осѣтивши, да јој је горе, остане у постељи.</p> <p>Код ње су „били и опет њени најмилији, |
бро прозрачити, постељу му сасвим новом постељином намѣсти, а њега даде пресвући и очишћеном пр |
и, те ова одлети на под, и стани се под постељом.</p> <p>„Одлази од мене!“ дрекне за тим на нас |
е му собу очистити, и добро прозрачити, постељу му сасвим новом постељином намѣсти, а њега даде |
љуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђаци приступе к столици, дигну о |
е тако до зоре, ако их винушко раније у постељу несвали.{S} Други немогу пити на само по што су |
врстне напасти.</p> <p>Кад се свуче и у постељу легне, проговори сам себи: „Но ове покладе запа |
то њега није тицало, па је мирно лего у постељу, и тиме је боље спавао, што је чуо да су се гон |
{S} Једва пред зору легне у своју тврду постељу и наскоро заспи.</p> <p>Опет му се присни онај |
, да је малаксао.{S} Спусти се на своју постељу, и примири се.{S} Сое му се сад духу представи |
је ушло у живот, нема дакле никакове крѣпости.“</p> <p>„Илиричка канцеларија престала је на ско |
андрита Хранислава.{S} Да му бог да, да постигне на скоро како жељу своју, тако и жељу цѣлога н |
би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам желио.</p> <pb n="172" /> <p>„Ако сам и |
{S} О. Теофан бијо је млад човѣк; он је постио по пропису манастирском, али неидући за тим да с |
окрене од о.{S} Теофана, оде на прозор, постои мало тамо премишљавајући, па се онда врати калуђ |
тајанственом нѣком силом: „Теофане!{S} Постој! <pb n="135" /> Буди јунак!{S} Падни у борби, ак |
и зазвони по служавку.</p> <p>Није дуго постојало, али ето ти фруштука.. изгледао је сасвим гос |
; тѣло му је изгледало мршаво као да је постом изнурено.{S} Ходио је тежко, мало погнут.{S} Хаљ |
е тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пострада... нека буде и то.{S} Невино је страдао и сам |
у, и молим да ми се допусти отићи у мој постриг.</p> <p>— — „Мора да су пријатељи добро подупир |
авља и да ми допусти да се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо праве разлоге навести, да неприј |
<p>Да ју је ко у том часу понудио да се постриже, и да то може код нас бити.... невѣрујем, да с |
е наступајуће дане провешћемо у строгом посту и молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу |
намргодивши се мало. „А ако хоћете, да поступам с вама са свим по закону, а оно ви, оче Митроф |
кселенција се бијаше разљутио уобште на поступање калуђера, па тако паде и он с њима у један ко |
радити ваља, пак је по начињеном плану поступао: он је и управу манастира и држање калуђера ви |
ке грунтове...{S} Но кад ви тако с њима поступате, ми ћемо нашу крајцару на што боље и племенит |
0" /> а са главницом по твом тестаменту поступи.{S} Ограничила сам те, да неможеш за живота са |
а пошто је била међутим стол застрла, и посуђе и шоље на њега метнула... оде из собе.</p> <pb n |
истраторе.{S} Из ваших рѣчи мого бих ја посумњати, да сте ви људе научили шта да говоре, јест.{ |
го ни најмање о истини и збиљи тих рѣчи посумњати.</p> <p>Њему дође пред очи сва криминална про |
је најлѣпшим разнобојним драгим камењем посут.</p> <p>У манастиру Ј...у Фушкој Гори горѣле су с |
рчали и њихови коњаници у <pb n="30" /> потѣру летили, и сви од свакога, кога су срѣли, распити |
у да сам дошла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одговори куварица узд |
е стану клањати до земље, па гледећи из потаје, то на себе узајамно, то на архимандрита <pb n=" |
ти се“ примѣти архимандрит и пресѣче им потајни разговор. „Чините као што сам реко; и док сте з |
, гдѣ се убијство догодило, и опишу све потанко, како им је о.{S} Теофан показивао.</p> <p>Отац |
и преметању нигдѣ краја.</p> <p>Нећемо потање описивати њено стање.{S} Сваки га себи може лако |
стању и најгоре што измислити и на њега потворити.{S} Нож у руци није се баш ни њему самом допа |
те се морати заклети... пак ако свѣдоци потврде вам рѣчи, онда ће отац Теофан страдати, ако свѣ |
ѣрити неможе.“</p> <p>„Неможе госпођо,“ потврди архимандрит. „И трѣба да буде тако.{S} То је пр |
твари закључци, које је цар Леополд II. потврдио.</p> <pb n="325" /> <p>О том је већ архимандри |
кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар потврдио с тим, да арадски епископ неплаћа годишње 500 |
стније људе.{S} Они ће вам све доказима потврдити и цифрама утемељити.{S} Ја из изкуства видим, |
о повиче: „О тога се небоим; они ће све потврдити, ја сам већ са свима наредио.“</p> <p>„Букван |
Само јесте л’ ви сигурни, да ће они све потврдити, што сте ви рекли....“</p> <p>Настојатељ недо |
врѣме радње.“</p> <p>„Потврдиће, све ће потврдити“, примѣти настојатељ и по други пут, незнајућ |
ли сте сигурни, да ће именовани свѣдоци потврдити то што кажете, зато, да иначе људе нетрудимо, |
јест, јер је сад врѣме радње.“</p> <p>„Потврдиће, све ће потврдити“, примѣти настојатељ и по д |
намѣстника преко воље администраторове потврђен.</p> <p>— — „У јануарију продамо шљивовицу и у |
осуђен на смрт.</p> <p>Пресуда ова буде потврђена од свих судова, и цар остави правди законити |
> <p>Год. 1790 одређено је од сабора, а потврђено од краља, да се устрои семинарија за богослов |
>А у точки II.{S} бр. 14. предлаже се и потврђује, како да се семинарија и главне школе по дије |
траторове тужбе.{S} Он јавља, да сте ви потегли на њега ножем, и да су се само бѣгством могли с |
и разширио би таковој љубави, таковој лѣпоти и таковом пожртвовању чиста своја наручија, да је |
утѣхи, коју је болан, тужан, несрѣћан, потиснут, оскрбљен хришћанин код мене нашо у братском с |
вчег богато.</p> <p>„Колико је?“ запита потихо Р-ки архимандрит домаћина, кои употрѣби згодну п |
је се са стране протођакона кроз зубе и потмуло, али разговетно.</p> <p>Настојатељ небијаше раз |
робити, <pb n="273" /> глас топал, мало потмуо, — поглед благост — увѣк у пуном чину, дрвена ма |
ви друга провидна дружина, али и опет лѣпотом дивна, милином бајна!...</p> <p>На сваки начин от |
ка прије зоре... глас звона у пустињи и потпуној тишини...{S} Сутон онај у цркви при оно мало с |
смрти за манастирски живот привезани а потрѣбите способности за то имају.{S} Архимандритима <p |
.{S} А можда се није ни онда јошт права потрѣба изказала.</p> <p>„Али за врѣме досадање управе |
узвишеност мисли о.{S} Теофана ипак га потрѣсе.{S} Он се нађе са свим пораженим на пољу, на ко |
а у послѣдњем часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она захвал |
раве за сваку по 300 ф. 900 „</p> <p>На потрѣбне зграде по 400 ф. на сваку. . . . . . . . .{S} |
аве митрополита Рајачића показала се та потрѣба у појавама несумњивим и нуждама неуклоњивим.{S} |
к оде у Карловце, да моли од патријарха потрѣбни допуст и благослов.</p> <p>Срдце му стане јаче |
. .{S} 5.218 ф. 82 н. </p> <l>за друге потрѣбе . . . .{S} 16.781 ф. 18 н.</l> <l>свега. 22.{S} |
жете учинити ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам |
?“</p> <p>„У моју ћелију!“</p> <p>„Није потрѣбно; ено ти писаћег стола, хартије, пера и мастила |
и су се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири сачувају и калу |
о мање ствари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом можете ви све ове узпоре |
ерира, то није чудо, јер се у оно врѣме потрѣба тога јоште није осѣћала.</p> <p>„Ако Станковић |
ибѣжишта тражаше; подпора свакоме, коме потрѣбна бијаше помоћ разуму, души, савѣсти; учитељ нар |
ике и манастири сваке године на народне потрѣбе давати обвезали.{S} С једне стране ствар је заи |
.</p> <p>Да додамо јошт на непредвиђене потрѣбе. . . . . . . . . .{S} 1600„</p> <p>То би се изи |
а сваку по 300 Ф. 900 „</p> <p>На разне потрѣбе свакој по 200 Ф. 600„</p> <p>У скупи. . . . . . |
ли, ма сав чисти доходак на своје ситне потрѣбице потрошили, јест, неби нико ни рѣчи реко; људи |
ког изгубљене прѣким ситним пословима и потрѣбним оријентирањем.</p> <p>„То је дакле врѣме сами |
лаксалог скоро калуђера с таком силом и потрѣсом, да није мого рѣчи проговорити.{S} Он је ћутао |
утра, а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се преслушавају. — Сад ми пошљите отца Мит |
списатеља морају се у гробу од радости потрѣсти, кад му кћери народа тако о њему говоре.{S} И |
ужи јој га.</p> <p>У Ленки се сви живци потрѣсу.{S} Тражила је мало да оддахне, и зато стане пи |
о, како се калуђер сав чудесним начином потрѣсо, кад је она гласом ужаса и поуздања рекла:</p> |
удили осѣћање усамљености, те је осѣтио потрѣбу да има бар једно људско створење, које га разум |
} Теофана на повѣстницу очевидно дубоко потрѣсо.</p> <p>О. Теофан извади из џепа савијен један |
јаше у старије врѣме рађено, наравно по потрѣбама овога времена. —</p> <p>И сад ћемо се вратити |
и суобразно удесио; те је све рађено по потрѣби и разлогу, а не случајно и од ока.</p> <p>„Кад |
ружи му сва срѣдства, која бијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан |
добро и безбрижно живити, можемо сваку потрѣбу подмирити, сваку жељу задовољити.{S} Ја те љуби |
.{S} Сами његови чини доказали су му ту потрѣбу необоривим слѣдствима.{S} Он је једном од своих |
уждног горива прњаворцима.{S} За будућу потрѣбу нема ни једне цѣпанице усѣчене, нити се има чим |
ен набаве.</p> <p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, на којој би с |
ски гости, кои су се јошт могли мицати, потраже мѣста, гдѣ да склоне главе, те једни се пруже н |
тѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у „кр |
и ћемо у истини сами натѣрати народ, да потражи натраг аманет, коим управљати неумѣмо.{S} За то |
у.{S} Али он несмијаше ни помислити, да потражи љубав лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би га б |
из оне обвезе извео за народ право, да потражи обвезане своте <foreign xml:lang="la">cum sua c |
ра, да предмет погледу на другој страни потражи.</p> <p>„Ми ћемо сад на онај мали брѣжуљак.{S} |
и помислити, да ће срѣћна једна женска потражити кадгод човѣка, кога крије самоћа манастира и |
и у свѣту као поштен човѣк начин живота потражити,</p> <p>— — „Са концем године премѣсте ме у < |
народ најпослѣ за истину, те ће обиста потражити, да он манастирска добра у своју управу узме, |
стои <pb n="290" /> му просто ту књигу потражити.{S} И то је наравно да му ми нећемо казати мѣ |
т сѣдне и слухти; но није ништа.</p> <p>Потрајало је то подуже.{S} Најпослѣ превари је сан и ма |
а се у запт узму...{S} Ако то тако дуже потраје, знате л шта ће слѣдовати?{S} Народ ће се дигну |
нистратора, да ми опрости.{S} И нож сам потрго, и можда сам у оној фурији и реко коју непаметну |
даље говорити: „Видите само.{S} Цар је потрдио завѣштано давање, и то се имало одмах започети. |
сам на кога замахнуо.{S} Но већ и само потрзање ножа није у реду, а особито, кад млађи стоји п |
калуђере у пртену врѣћу... а народ више потроши својим чашћењем но манастири него што приврѣди |
чисти доходак на своје ситне потрѣбице потрошили, јест, неби нико ни рѣчи реко; људи би били з |
манастиру, понуди домаћин госте, да се потруде да виде мало предѣл око манастира.</p> <p>Сунце |
министратор и братија скоче од трпезе и потрче на поље.{S} Изиђе и намѣстник.</p> <p>Има шта и |
аше поднети.{S} Скочи нагло на, ноге... потрчи к другом столу и зграби тамо <pb n="38" /> нож о |
чи у своју собу.</p> <p>Отац Амфилохије потрчи за њом, али не могаше у собу, јер се она бијаше |
е допадају; држим да се неможеш на мене потужити.</p> <p>„Биће боље и мени и теби, док се боље |
судио.{S} Јест.{S} Онда се нећете моћи потужити ни на што.{S} Сад ће вам господин протођакон п |
овитост и знаности није се мого ни мало потужити.</p> <p>И прекомѣрна уљудност напрѣма млађима |
ожете рано поћи даље.{S} И ја ћу с вама поћи.“</p> <p>„Није нужно да се трудите господине,“ рек |
ворила и она ми се обећала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да има ра |
стир У Фрушкој Гори.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам бити још згодније.“</p> <p>„Та мени б |
и пут на све стране живота.{S} Мого сам поћи путем, <pb n="36" /> којим су толико пошли, па сам |
.. била сам у Београду... па сад мислим поћи у Букарешт...“</p> <p>„Е онда ти и нетрѣба Бечкере |
пођу напрѣд.</p> <p>„Ја ћу сутра зором поћи кући, ко зна хоћемо <pb n="204" /> ли моћи коју у |
ним кораком на овом путу за патријархом поћи.{S} Зато смѣшећи се и сам настави шалу и рекне:</p |
офана хрупили, никада јој није то могло поћи за руком, и увѣк се жацала кад је на то помислила. |
тир изгледа, пак онда сутра можете рано поћи даље.{S} И ја ћу с вама поћи.“</p> <p>„Није нужно |
ија — каже, да сте тврдо одредили данас поћи кући, и зато вас несмѣм задржавати да недобијем ко |
12 сати мало што ручати, и одмах на пут поћи,“ рекне Ленка устајући.</p> <p>„Сѣди ти само, ја ћ |
егове узвишене душе, надам се, да ће му поћи за руком, те ће га народ за кратко врѣме тражити и |
{S} Само да фруштукујемо, па ћемо одмах поћи.“</p> <p>Мало час се изкупе сви код зајутрака.</p> |
/p> <p>„Сад сам невин, и ако узстрадам, поћићу тратом спаситељевим... а ако се убијем, „сам себ |
ако отромбољио тај нос?“ запита га мало поћутавши.</p> <p>„Жао ми је!“ одговори о.{S} Теофан.</ |
изности.</p> <p>Патријарх се одљути.{S} Поћути мало, па онда запита:</p> <p>„Хајде кажи ти како |
суза му се заблиста у оку.</p> <p>Тако поћути по дуго, а сузе су једна другу стизале на образу |
гледа на намѣстника.</p> <p>Архимандрит поћути, па онда почне говорити:</p> <p>„Оче администрат |
n="322" /> <p>Његова се туга била мало поублажила.</p> <p>Ова га је туга принуђавала да већма |
приповѣдити о Станковићу, која ми је из поузданих уста позната а по свој прилици јој је при пос |
ти!“</p> <p>Администратор се накашље, и поуздано одговори: „Истина је, високопречестњејши госпо |
еофан осѣти ту кураж у себи, и одговори поуздано: „Ено Јазка; није ли пао под конкурз?{S} Није |
а јуче тамо била оставила, имајући више поуздања у своје ноге и прњаворске пријатеље него у сво |
ином потрѣсо, кад је она гласом ужаса и поуздања рекла:</p> <p>Сѣти се живога Бога!</p> <p>Прим |
са свим измѣнио.{S} Глас му је био пун поуздања, он скочи са столице, узправи се охоло, и почн |
разлагању више горуће добре жеље, него поуздања, да сам позиву В. Светости подпуно дорасто.“</ |
никога ни заступао.</p> <p>Међу тим то поуздање и тај сигурности пун глас охрабри калуђера, те |
у, а ја немам никога, у ког би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} У дво |
зе прелију јој лице.</p> <p>Кад се мало поутѣши, подигне се, и сад је са најдубљим чуством глед |
Ви се неможете припустити на заклетву“ поучавао их је архимандрит.</p> <p>„А како се може њој |
, што је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„Е па кад је казао, све је |
јно уцѣни, мого бити предметом побожног похађања за наш оријент, као што је ћаба у Меки за исто |
се чува, јер има примѣра, гдѣ се таково похађање трагично свршило.</p> <p>Шта је о.{S} Митрофан |
је ту чути и грдње на Вука Бранковића и похвале Милоша Обилића, и израза најдубље побожности, и |
садржаваше ни на који начин што за њега похвално; а архимандрит окрене лице на страну и насмѣши |
а су то једва дочекали.</p> <p>„И то је похвално од вас, оче Теофане,“ одговори му архимандрит, |
свѣдочим.“</p> <p>„Незнам ни ја ништа“, похита отац Амфилохије, „нећу ни ја да свѣдочим.“</p> < |
оћи у пензију.</p> <p>„Кад генерал оде, похита градоначелник у магистрат, даде дозвати к себи п |
ог да сваки манастир обиђе, и што прије похита кући.</p> <pb n="194" /> <p>На то устане архиман |
падне на памет она прѣтња прњаворца, и похита ко о.{S} Митрофану натраг, ускоривши кораке.</p> |
Саду, преноћи у Карловци, а сутра рано похита у Н. Сад.</p> <p>У Н. Саду имао је о.{S} Теофан |
вору.</p> <p>Отац Митрофан и Амфилохије похитају низ басамаке у порту, а одонуд к шталама, и за |
скинула црнину за родитељима, за мужем, похитила сам да тражим пријатеља моје младости, мога ср |
кући.</p> <p>„Имаш кога овдѣ походити, походи га до подне.{S} Послѣ ручка ћемо у Н. Сад.“</p> |
ни.</p> <p>„Он је дакле тога ради чешће походио руског посланика, па и свештеника код посланичк |
Данас ћемо кући.</p> <p>„Имаш кога овдѣ походити, походи га до подне.{S} Послѣ ручка ћемо у Н. |
здравим, желимо вас у вашој св. обитељи походити.</p> <p>„Примите поздрав и од моје тетке, која |
тен читао бурунтију.{S} Кад је прочита, поцѣпа је на ситно комађе и трѣсне је о земљу.</p> <pb |
десно јесу Босанска брда, Цер, колѣвка Поцерца Милоша.{S} Ено Руме... а ено Митровице.{S} Незн |
>„Митрополит Станковић и епископ Платон поцрпили су такођер своје умѣтности из оновременог изво |
и стида; нити нам одају пристојећу нам почаст, држећи нас, не да смо му браћа, него слуге и ро |
добијем кошарицу.{S} Хвала вам дакле на почасти, коју сте ми указали.{S} Изволите и други <pb n |
ријарх је њему увѣк говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није нѣшто |
е шетати по собама.</p> <p>Но наједаред поче банда свирати Штраусов валцер.{S} Без договора, бе |
дан без најмањег облачка.{S} Тек што је почела зора пуцати, али стану кола врвити све једна за |
, тетице.{S} Него нисам свршила што сам почела говорити...{S} Дакле, кад моја тетица метне бѣлу |
n="174" /> које је већ смрт црним велом почела обмотавати.</p> <p>„Уздизање манастирског имања. |
е по читавом равном Срѣму.{S} Већ су га почели са побожним увѣрењем к болестницима у прњавору и |
рио о свом горостасном плану; кадгод је почео о том говорити, тежко је било дочекати краја гово |
има у прњавору и селу призивати; већ се почео разносити глас, да молитва о.{S} Теофана више пом |
<p>„Ако Станковић није такођер ништа ни почео, може се узрок барем у томе наћи, што је кратко в |
у је Пигмалијонов загрљај живот улѣвати почео.</p> <p>Калуђер се све више губио, а човѣк се <pb |
метнути и налагати, то је само нагађати почео.</p> <p>Сад се чује ход од више људи.</p> <p>Мало |
тира Хопова Илијћа приволио, те је овај почео уређивати собу неумрлог просвѣтитеља србског Доси |
а дала руку на то, да ће и мој манастир почествовати, кад јој послови допусте.“</p> <p>„А, то ј |
, кад је добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, или је морао имати Винковића у манаст |
} Дође зима.{S} Архимандрит је погледао почесто кроз прозор на друм, коим се у манастир долазил |
е мало по мало набављати, да одмах могу почети школе како се приправе учитељи.“</p> <p>„Све си |
S} Али је то остало у стању примитивног почетка.{S} Ил’ се није умѣло, л’ се није смѣло, то нез |
а калуђера са неједнаким утиском.{S} Из почетка се невѣрно смѣшио; али у течају говора Теофанов |
ен претворио за цѣло то врѣме како се у почетку бијаше намѣстио.</p> <p>„Штета, што ниси отишо |
чким стратезима.{S} И њихов план, кои у почетку акције или јошт и пре те нацртају, изјалови се |
мија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, почеше нѣки куће запуштати.{S} Цркве опадоше, кровови м |
а молитву њему у манастир; а мало послѣ почеше и болнике са стране у манастир доносити, да о.{S |
машта.{S} Осѣтила је јасно да јој рука почива на рамену.{S} Сад већ није била шала.</p> <p>„Ко |
ветитеља и патрон Бугарске.{S} Ту и сад почива.{S} У Рилском манастиру сарањен је србски војвод |
гледала на светитеља, кои ту цѣлокупан почива.</p> <p>Кивот кнеза Лазара са тѣлом угодника, на |
ика, којега смртни остатци у нашој кући почивају, то се мени чини, да је наша дужност!“</p> <p> |
ог за сав свѣт, за све, који јошт у сну почивају... који можда у грѣху каквом бдију... којим са |
гано главу са своих груди, на коима ова почиваше.</p> <p>Ова кад опази калуђере и њихова пакост |
ком су обоица ћутали.</p> <p>Иза кратке почивке пусти господин адвокат велики један дим из уста |
сови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у своим духовним и тѣлесним невољама, да тражи.{ |
устило и није се учинило.{S} Али ми ево почињемо дирати и у сам тај извор.{S} У старија времена |
00 Ф. него само 200 Ф. и да плаћања ова почињу одмах.{S} Ово је ствар од великог замашаја, је л |
вори: „Ви ћете му носити јело и воду, и почистити ћелију.{S} Али добро пазите да неутѣче, јер т |
аведан суд!“</p> <p>„Ваша екселенција“, почне о.{S} Теофан.</p> <p>Владика прсне: „Нисам ја екс |
у колико се тицаше манастирске користи, почне се сјајно изпуњавати, јер и служба <pb n="251" /> |
.</p> <p>Кад се сутра на вечер састану, почне архимандрит своју повѣст овако: „Митрополит Станк |
у осѣку се ноге.</p> <p>„Сахрани боже!“ почне он муцати.</p> <p>Протођакон му недаде изговорити |
остигне највиши степен.</p> <p>„Дакле!“ почне се наздрављач спремати да наздрави и порезнику.</ |
копречестњејши господине архимандрите,“ почне настојатељ бранећи се, „да сам ја ових месојеђа ј |
n xml:lang="de">Meine Herrn,</foreign>“ почне штуцати.</p> <p>Морали би знати, да је овом велик |
о започне; пѣвање тропара зазуи а банда почне опет многаја лѣта.</p> <p>Ово неспоразумљење урод |
ика.</p> <p>Архимандрит поћути, па онда почне говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Отац нам |
а једаред језик кочијашу, и стара пѣсма почне снова, реко бих у умноженом издању.</p> <p>Господ |
дањем.</p> <p>Овај се мало прокашље, па почне:</p> <p>„Дајте калуђерима достојну задаћу; одреди |
ђер од свога страха и бриге.</p> <p>Сад почне онај на ново.</p> <p>„А ви се ништа небојте.{S} И |
ато куцати.</p> <p>Архимандрит Арсеније почне мирним духом и тихим гласом говорити:</p> <p>„Оче |
на куваричина врата, и отац Амфилохије почне по познатој ноти „дај плећке Марице“ пѣвати другу |
а, одреди цар Леополд II. да се што пре почне семинарија градити и да се на то 10.000 фор. из д |
говора, барем у тој форми не.{S} Већ се почне и зноити од ревности, којом је одговор тражио; ал |
успѣха.{S} Остави се дакле те форме, и почне другом. „Он није... он није“,... аја, и тим путем |
н скочи са столице, узправи се охоло, и почне јачим гласом: „Та шта сте о преплашили?{S} Знате |
рхимандрит све калуђере и настојатеља и почне им говорити:</p> <p>„Честни отци.{S} Изтрага је с |
> <pb n="63" /> <p>На то дигне чутуру и почне другу здравицу: „У здравље господина архимандрита |
дашно.</p> <p>Отац“ Гаврил дигне чашу и почне говорити. <pb n="9" /> Сви гости упру очи у њега. |
ане на салине иза сѣдала, развије бич и почне кинстлерски пуцати.{S} Коњи су имали прапорце и м |
офану, и позове га да чита.</p> <p>Овај почне читати, заћути мало, пређе брзим погледом преко ц |
уховничкој дужности.“</p> <p>(О. Теофан почне преповѣдати.{S} Кад стане казивати како су кувари |
ри даље.</p> <pb n="68" /> <p>О. Теофан почне казивати, како се он мучи, да се добро манастирск |
ота му бијаше густом маглом застрта; он почне сумњати, да ли ће му бити могућно задаћу своју из |
мараму и стане га брисати.</p> <p>На то почне адвокат, као да се са свим измѣнио.{S} Глас му је |
о се само од себе развија; а кад се што почне, па прекине, увѣк ће рогобатно да изпадне.{S} То |
нао колико је куцнуло.{S} Кад човѣк што почне, па му хоће да пође за руком, а оно се само од се |
звона на цркви стану, али исту мелодију почне банда под прозори трапезарије свирати.</p> <p>Сви |
кочи црномањасти домишљан, кои се одмах почне из свих сила дерати: „<foreign xml:lang="de">Hoch |
спода, и размахнем рукама.</p> <p>— -— „Почнем сѣћи у шуми дрва за прошће, <pb n="299" /> да мо |
ш и можеш.{S} Преправи све што ваља, па почни како врѣме за то наступи.</p> <p>„Јеси ли задовољ |
а ниси луд, ако си и фантаста.{S} Дакле почни!“</p> <pb n="342" /> <p>О. Теофан окуражи се мало |
лит куцне овога у раме и проговори му: „Почни ти!“ Овај се тим, наравно, осѣти узвишеним до неб |
осподи.</p> <p>Овај се прими и здравице почну.</p> <p>Најпрѣ се напије високо-благородном госпо |
="137" /> је богата; муж за кога бијаше пошла, био је добар радин, али небијаше у стању срдце с |
на село у Банат.{S} Кућа, у коју бијаше пошла, била <pb n="137" /> је богата; муж за кога бијаш |
старој тетки, и тихо јој рекне: „Ја би пошла...{S} Мени се ово неће да допадне...{S} А и сунце |
морам учинити, што ми рекне.{S} Ја сам пошла за другог, без љубави... са најсилнијом љубави к |
ћи путем, <pb n="36" /> којим су толико пошли, па сам својим очима видио да су срѣћни...{S} Ја |
х прилика.</p> <p>Списатељу ових редова пошло је за руком, да је архимандрита манастира Хопова |
пута да и њу у шалу уведе, али му није пошло за руком.{S} Најпослѣ управи атак управо на њу.</ |
ваздан.</p> <pb n="169" /> <p>Најпослѣ пошље ђаче, да га пробуди ако јошт није устао, и да га |
кало, да он није ту био.</p> <p>Једаред пошље му један новосадски адвокат човѣка с писмом, да м |
дминистратора са свога управитељства, и пошље у манастир игумана Константина свога старог штиће |
жалостан врати се о.{S} Теофан кући, и пошље људе те мртвог калуђера довезу у манастир.</p> <p |
повѣсти учињено!“</p> <p>„Полицај оде и пошље тај час по пекара, да му га доведу.</p> <p>„Како |
.{S} Даде дакле предња врата одковати и пошље нешто јела намѣстник у по манастирском ђаку.</p> |
ви му, да је гњездо празно.</p> <p>Овај пошље одмах људе на све стране, да га ухвате и натраг д |
у и дође још за вида кући.</p> <p>Одмах пошље по о.{S} Теофана.{S} Кад овај дође, види на столу |
итирам ја у персони пециво, које у двор пошљеш.“</p> <p>„Полицај-комесар знао је да и градоначе |
потрѣбно, да се преслушавају. — Сад ми пошљите отца Митрофана и Амфилохија, а ви се нађите ту |
оја, него манастирска!“</p> <p>„А ви му пошљите од манастирске!“</p> <p>„А шта ћемо с рачуном?“ |
тане људе нападати као манит, и онда га пошљу овамо.{S} Ми смо много имали невоље док га нисмо |
атељ се двору покорио.</p> <p>— — „Мене пошљу за намѣстника у манастир Фенек, а старог намѣстни |
у манастир Бешеново.{S} На његово мѣсто пошљу у мој манастир за администратора на ново онога ст |
а себе ризико, да га у села на исповѣст пошљу.</p> <p>Ово је ишло све своим путем, и план насто |
е у ђаку, него је за њим полагано и сам пошо, сиђе се у подрум и стане на последњем басамаку.</ |
ѣколико сати... па би и овај човѣк лако пошо путем, који би га међу обичне људе турио!</p> <p>О |
кад се о калуђерима радило.</p> <p>Прва пошта донесе ту ужасну заповѣст, да се г. архиђакон тај |
<p>Рајко Папратић био је богат кожухар; поштен човѣк, али као наши људи онога времена, врло гиз |
напрасно се заустави и повиче: „Ви сте поштен калуђер.{S} Ако буде могућно дођите да и мене из |
те човѣчанске слабости избѣгава.{S} Као поштен човѣк мора дакле или обѣт свој држати, или из ка |
> <p>„Ниси ни мого другчије учинити као поштен човѣк, као ваљан калуђер одговорио си само својо |
че принуђен бити свући се и у свѣту као поштен човѣк начин живота потражити,</p> <p>— — „Са кон |
уја, што иде и лаже у двору које шта на поштене људе.{S} Али ја ћу се њој осветити, већ ако неб |
{S} Онда им вино годи, а што их кад кад поштени људи <pb n="8" /> пред другима гостима у гостиј |
ирјанина на вечери имао, али су то људи поштени, који су често манастиру добру услугу учинили; |
„А Станковић сѣдне три мѣсеца за тим са поштеним образом и чистом душом на прѣстол патријарха А |
а, а за кратко врѣме изплатимо мајстора поштено до крајцаре.</p> <p>— — „Год. 1842 будем по сво |
гули сиротињу: њему је бог дао да може поштено живити: па ако може помоћи, помоћиће више Бога |
осподин није ципија; и кад части, части поштено; он негледи у чашу никоме, нити броји стакла у |
ем.</p> <p>„Овом приликом шиљемо вам по пошти слѣдеће дарове:{S} 1.) Један везени покров за кив |
Предсѣдник суда незнађаше шта да ради, пошто бијаше могуће, да у исти пар стану топови са град |
побѣде, коју је народ на њему задобио, пошто су ту пунктови будимске инштрукције били примљени |
је натраг довели, неби јој ништа било, пошто би се показало, да су ствари ту.“</p> <p>„А шта и |
атимировићева остављамо овдѣ недирнуту, пошто стоп изван сфере, о којој ми говоримо.</p> <p>„Ње |
љна и са банкама!“</p> <p>Ово рекне, па пошто је била међутим стол застрла, и посуђе и шоље на |
нији мого је имати процес и пол.{S} Пак пошто се он бацакао, као да су архиве напоменутих јурис |
. . . . . . .{S} 58.000 фор.</l> <p>Пак пошто се видило, да је овим начином семинарија осигуран |
мѣрнијег калуђера од њега.{S} Сви су га поштовали као светца.</p> <p>„Умре, и у нашој га цркви |
а неосѣти.{S} А то је одношај, кои само поштовање заслужује и доноси.</p> <p>„Али је првих дана |
ни, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним поштовањем.</p> <p>„Овом приликом шиљемо вам по пошти с |
.</p> <p>У ову врсту овакових Бахусових поштоватеља спадао је и администратор споменутога манас |
оказујући му се највећим привржеником и поштоватељем његових великих заслуга; како ће ствар пре |
вце, кад виђе ту слику ужаса и очајања, прѣд собом.{S} Она се тргне, скочи, и ступи једним кора |
ти, и из оних уста укрѣпљење, одобрење, прѣсуду чути, кроз која говори најчистија љубав, највећ |
афија остане овај призор у њеној глави, прѣд њеним очима, убијајући у њој струју живота као она |
окренувши се к овоме, „љуља се црква... прѣти нам нова Гоморра!{S} А они о том у тужби ништа и |
била.</p> <p>Резиденција је послѣ њега прѣтила да ће се срушити, и Чарновић ју је дао на закљу |
тетка на ходник да заповѣди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три архимандрита, гдѣ ходају.</p> |
ја идем сад, да кажем нашем кочијашу да прѣже.</p> <p>„Све је наређено“, рекне архимандрит Парт |
а, нетрѣба обширно доказивати.{S} Можда прѣко хиљаде изучених младих људи изишло је из овог зав |
трошак доводила, али нам је семинарија прѣко нуждна, а овим би начином трошкови много мањи бил |
штенству и калуђерству.{S} Они ударе на прѣчаге духовног развитка; ови на прѣчаге дисциплине.</ |
ре на прѣчаге духовног развитка; ови на прѣчаге дисциплине.</p> <pb n="76" /> <p>Ту се морала и |
м са поштеним образом и чистом душом на прѣстол патријарха Арсенија.“</p> <p>„Но хвала Богу,“ п |
мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из службе изтѣрати него да мене у пензију баце.{ |
> <p>Године 1790. дође Стратимировић на прѣсто патријарха Арсенија III.{S} Он учини примирије с |
ки, којега је име било од дугог времена прѣко свега народу мило и сјајно.</p> <p>„И сад ће мисл |
кну.</p> <p>Одмах му падне на памет она прѣтња прњаворца, и похита ко о.{S} Митрофану натраг, у |
великом господину прелазила горња устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на час отварал |
тек само једна куварица, ваљда је наша прѣча него њена.“</p> <p>„Видим ја већ, куд се овде иде |
аво у Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан је био прекрасан, и Ленка ј |
оказали су се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири сачувају |
у много мање ствари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом можете ви све ове |
о собе ради тога што су му женске особе прѣко прага у собу прешле.</p> <p>Јошт је једну особено |
кола крену, пружи о.{S} Теофан обѣ ноге прѣко лотре, и отрѣсе прах с ногу говорећи: „Ни праха н |
љаду противности.{S} Кад човѣк на многе прѣпоне наиђе, — неугодне противности изкуси, хоће да м |
} Тодор би оживио.</p> <p>Али сад прође прѣко устне жене рѣч, на коју је она највише полагала.. |
му је?... какви то мили призори прелазе прѣко танчице!</p> <p>Није му сестра?...</p> <p>На танч |
е сваки од њих руку к бради и повуче је прѣко ње, па један за другим одшуњају се из ћелије.</p> |
nulla fiat innovatio</foreign> (док је прѣстол архијепископски удов, нека се ништа ново неувод |
ј предходник у овом манастиру гледао је прѣко свега радо лѣпе младе женске очи, и у том је ужив |
и свет.</p> <p>Ленкин лик долазио му је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела хранитеља...{ |
варало: али није било часа, кад му није прѣд очима стојао из међу њега и ње отац са уздигнутом |
м мого слушати.</p> <p>„Колико је дакле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> |
уђера духа, који с пламеним мачем стане прѣд врата њеног раја, те с једне страно дахом сгарајућ |
ати се руком за срдце.</p> <p>Она падне прѣд њега на колѣна, дигне оклопљене руке к њему, и изу |
ко духовног тако и грађанског изгубљене прѣким ситним пословима и потрѣбним оријентирањем.</p> |
оживила у послѣдњем часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она |
ем насладом срдца и духа.{S} Зато су се прѣко године управо преправљали, да тај дан јамачно мог |
p>О. Теофан примѣти да архимандрит хоће прѣко те причице да пређе, па га замоли, да му ју припо |
имназије станује, па до краја оне улице прѣко пута од магистрата, а одандѣ дуж пијаце до првог |
двѣ женске, које су ради своје парнице прѣд конзисторију биле дошле, да га информирају.{S} Ове |
о други од млађих калуђера, што стојаше прѣд врати.</p> <p>„Нека! нека!“ прошапуће гледалац и м |
ђу њега и ње отац са уздигнутом руком и прѣтећим прстом.{S} И тако су се ово двоје младих људи |
примѣти на ово архимандрит мирно као и прѣ тога. „Све ће то доћи у записник, па ће честњејша к |
ује и пред простим људима оца и матер и прѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, а они онда чи |
у тврдили једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к овима.</p> <p>Послѣ овог кратког изјашњења да |
сним муњама и громовима пређе без слѣди прѣко главе пѣсника „Шишатовачке харфе.“</p> <p>„Незнам |
ње прасне у дружтву, а наздрављач пружи прѣко стола руку порезнику: „<foreign xml:lang="de">Nic |
не све гуше, те се чуше и у трапезарији прѣко све ларме, и у прњавор прѣко свих брда и покрај с |
баља.{S} Год.{S} 1848. прекужи мађарски прѣки суд ради Пражког славенског конгреса.{S} Као члан |
чудо, сваки, ком је молитву очитао или прѣко кога је са св. тајном при служби прешо, осѣћао је |
манастирима, радило се прописаним путем прѣко прописаних органа.{S} Истина је, да ми досад није |
беске славе, гдѣ анђели поју свемогућем прѣстолу химну хвале и славе.</p> <p>„И дан данас може |
прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била милија од цѣлога с |
од дворишта, па се ишло с голом главом прѣко авлије, на коју је случајно мого поглед високе је |
фан на „великом входу“ са светом тајном прѣко њих прекорачи.{S} И за чудо, сваки, ком је молитв |
дружину дошо; сваки му је одговарао као прѣко бундева, штоно наши кажу.{S} За трапезом су ћутал |
ислав у својој нарави.</p> <p>Он је био прѣко мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ прелазио у |
ли то је он заслужио.{S} Он се противио прѣсуди, што му је збор братије донео, а послѣ је ножем |
угледу народа, кои је исту дубком пунио прѣко цѣлог осталога дана.</p> <p>Неможе се рећи, чему |
<p>Тргне се дакле мало, кад јошт далеко прѣ подне ступи у ћелију му сам настојатељ, па га позов |
натраг позвати, зато је ишо врло лагано прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да га није познава |
је најузвишеније... али у свѣту има сто прѣпона, хиљаду противности.{S} Кад човѣк на многе прѣп |
} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављају.{S} Задаћа живота му биј |
рапезарији прѣко све ларме, и у прњавор прѣко свих брда и покрај свих звона.</p> <p>Кад се ово |
пасти на памет „буква“.{S} Али сам већ прѣко ботанике прешо, и у зоологију ушо, јер оно, што м |
ђе и нареди, да јој кола чак долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ствари своје даде изнѣти на кола, да ни |
нехотице дозвала у ту калуђерску ћелију прѣд тога правог калуђера духа, који с пламеним мачем с |
нашо излазак из таме и мрака, стане му прѣд дух поред слике јавне дужности и слика тајне љубав |
мљама и државама.</p> <p>Нарочито су му прѣд очи долазили калуђери и манастири светогорски и ру |
<p>Они старији виде сад занимљиву сцену прѣд <pb n="155" /> собом, гдѣ стои о.{S} Теофан са мла |
ути.</p> <p>К том је долазило, да је ту прѣд њим стојала не само најдражестнија жена, него је с |
казати хтѣо.{S} Ја нисам послушао вашу прѣсуду: као калуђер погрѣшио сам.{S} Моје је било посл |
упи у живот.{S} Онај, кога у свему имаш прѣд очима, онај разпети избавитељ свѣта, онај син ство |
добити,“</p> <p>„Добићеш!{S} Али играш прѣко резона!“ примѣти патријарх и баци карте на стол и |
вољне науке ни стварајућег духа.</p> <p>Прѣко епископа Хранислава пређе повѣстница муком.{S} Он |
ј пружи руку да се с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле слике архимандритове преливала <pb n="159" / |
се оно зваше?{S} Да, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљаде да се започне пѣвничко појање, дове |
ижен... <pb n="143" /> погажен...{S} Ти прав крив си међу кривцима, који се као прави одржаше.. |
{S} Шта су у стању... у стању су човѣка права здрава у највеће зло увалити, само да својој осве |
подѣловати.</p> <p>Слава је дакле била права слава.</p> <p>Кад су се гости разишли запита архи |
пи, баш за то, што наводно дотична наша права небијаху законом државним призната.{S} Ови напада |
.{S} Опугнанти били су професор римског права на универзитету и један млад Србин доктор права.“ |
та је по имену и нашем народу.{S} То је права калуђерска република.</p> <p>Атос или Света Гора |
исти млади Србин докторатски дишпут из права на универзитету <pb n="269" /> у Пешти.{S} Опугна |
91 чланком 27. уведу се привилегије или права србског народа у државни закон угарски, и Србљи п |
И сад ће мислим све што долази обасјати права свѣтлост, те ћеш и ти подпуно схватити моменат он |
били једнаки.... један ко други... као права браћа.{S} Само што је господин вѣштији, па се дао |
универзитету и један млад Србин доктор права.“</p> <p>„Опростите, високопречестњејши господине |
олисао.{S} А можда се није ни онда јошт права потрѣба изказала.</p> <p>„Али за врѣме досадање у |
аведенија, и за заступнике цркве, њених права и инштитуција и у народу и код владе.{S} Баш да с |
скоп Хранислав; или се морао сасвим нов правац узети... овај је налазио презумтивног представни |
дгод је мислима својима могла дати онај правац, који њој бијаше повољан.</p> <p>Шта више љубав |
рхимандрит запита, шта има примѣтити на правдање о.{S} Теофана, слеже рамени, и немирним гласом |
и са његовим бољим знањем ни са начелом правде и интересом православне цркве.</p> <p>„Глас митр |
ити да га обѣсе.{S} Он јави то министру правде.{S} Учини се у Бечу питање: и дође глас да се уб |
потврђена од свих судова, и цар остави правди законити течај.</p> <p>Сад га је ваљало сутра да |
им и његовим рођацима <pb n="321" /> по правди и правици.{S} Ово сам ја стекла, послѣ мога мужа |
настира, у кои дођем.{S} На ово ми се с правдом неможе узкратити допуст.“</p> <p>„Па нека ти га |
сам.{S} Моје је било послушати, па онда правду тражити.{S} Ја сам нехотице нож на вас <pb n="80 |
танковић обрати позорност своју само на правду и интерес цркве и хијерархије, те заступи топло |
ани, тим стварима баве, и рачуне о томе праве.</p> <p>О. Теофан одговори са свим безазлено; „Је |
се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо праве разлоге навести, да непријатеље јошт горе нераздр |
issen</foreign>. <pb n="75" /> Ово нису праве рѣчи дотичног Erlass-a, али прави смисао.</p> <p> |
олим, да буде изтрага непристрана и суд праведан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх уписати.“ |
на изтрагу дође.{S} Он је строг, али и праведан: што он рекне, ја ћу примити, па ма ми се и гл |
чинити своју дужност.{S} Строг изпит и праведан суд!“</p> <p>„Ваша екселенција“, почне о.{S} Т |
ју дужност.{S} Ми морамо бити строги... праведни али строги.{S} Зато ћете ви отићи тамо са конс |
им се при вечерњем сунцу укаже.{S} Рај! прави рај! повичу и једва се одкину од тога призора, те |
p> <p>„Ја вас небих пустио ни данас.{S} Прави гости остају три дана.{S} Али онај стари господин |
о држао.</p> <p>„А к тому био је доиста прави државник.{S} Нарочито је много важио код кнеза Ме |
жити!“</p> <p>Ова хука и бука и била је прави узрок, за што је настојатељ послѣ о.{S} Теофана о |
ад га изпрати и натраг се врати. „То је прави господин.{S} Јошт нисам видила таквога архимандри |
еморам сам из ње извлачити, те да се не прави хука бука без невоље.“</p> <p>О. Теофан види, да |
на њему; нећете се покајати.{S} Будите прави, будите честит калуђер.“</p> <p>О. Теофан прогово |
нису праве рѣчи дотичног Erlass-a, али прави смисао.</p> <p>Године 1790. дође Стратимировић на |
ну, рекне тетка Ленки: „Ти су манастири прави рај земаљски!“</p> <p>Ленка јој одговори кисело с |
д ниси?“</p> <p>Сад о.{S} Теофан схвати прави смисо патријарховог питања.{S} Одговори дакле зна |
ашем ћефу провести.“</p> <p>„То ће бити прави бал“ одговори Амфилохије <pb n="14" /> и жмирне м |
ити се са браћом споразумѣва, него кући прави штету, а браћу као скотове држи: онда се браћа об |
а онда одлази свѣтао од нас.{S} Нити он прави разлику између куће и куће.</p> <p>Како данас код |
прав крив си међу кривцима, који се као прави одржаше... ти си изкључен као шугава овца из куће |
ица округове помрси.</p> <p>Међутим као прави дипломат употрѣби и ову прилику, да стару за себе |
љеве пред очи добили, у свакој је дисао прави дух пѣснички.</p> <p>Владика дакле Хранислав био |
тамо, гдѣ такова нађем.</p> <p>Овај бо прави сучовѣка нижим од скота.</p> <p>Овдѣ нема сугласн |
<p>Настојатељ очевидно није ни схватио прави садржај рѣчи свога противника.</p> <p>Зато кад га |
све чуо од њега?“</p> <p>Патријарху би правије било, да је то сам <pb n="349" /> калуђер у сво |
аво, кад кажете да се она мудра и света правила недрже, премда све зло недолази само од тога.{S |
а то о. намѣстник. „Јесам ли што против правила црквених и против закона мирског погрѣшио, ено |
/p> <p>У цѣлом овом послу држали смо се правила: „Неговори што незнаш; непиши што није било!“</ |
и непита ни у чем.{S} Нема да се читају правила, која да нас калуђерском животу уче.{S} У цркву |
рији начелствује, и против манастирских правила непрестано са мирским људма разкоштвује тако, д |
утак.</p> <p>„Де, држте се ви само оних правила, која су начинили другачији људи, него што је т |
а нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих правила, као нечастиви од крста.{S} То је оно право; у |
досад свуда писали ексцеленција: ово је правилно по латинској граматици, али не по изговору наш |
однесу свога духовног оца, свој узор и правило, у игумнову ћелију, те га предаду судбини.</p> |
и, и за који је приправљен.</p> <p>„Као правило, од ког се несмије одступити имало би важити:{S |
ветитељем признаје и уважава... да буде правим светитељом, врачем души, срдцу и уму народа, вођ |
стру свога брата.</p> <p>„Она може бити правим анђелом хранитељем нашег манастира!</p> <p>„Знаш |
т рачун.“</p> <p>„Ја неумѣм такав рачун правити.“</p> <p>„А ви подајте отцу намѣстнику, њега су |
вим рођацима <pb n="321" /> по правди и правици.{S} Ово сам ја стекла, послѣ мога мужа мојом шт |
срдца; за вас реко бих баш као нарочито прављена.{S} Ту сѣдити, око собе ову дивоту гледати, из |
/p> <p>„Је ли све у реду?“ запита на то правника.</p> <p>„Све!“ одговори овај.</p> <p>На то пре |
био јавни знак да му није нѣшто од њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣливам десницу Вашој Светос |
и: а честњејша конзисторија што нађе за право одредити, ја ћу је синовно послушати.“</p> <p>Држ |
о бих ја свима вама сад судити, како за право налазим; али ја нећу чинити без честњејше конзист |
ије.{S} Што је прошастог вечера нашо за право по унутарњем осѣћању дужности: то му је сад хладн |
зло свршити.{S} Господин Печеновић има право.{S} На том путу трѣба доста трошка.{S} Хајде нека |
а се нећеш ухватити у лажи.“</p> <p>„Та право кажете, тако ће бити и најбоље.“</p> <p>„Кажу, да |
уста била увѣк нѣма... али је моја душа право у твојим очима читала:{S} Је ли могуће да ти ниси |
а, који би из оне обвезе извео за народ право, да потражи обвезане своте <foreign xml:lang="la" |
м покојни Иринеј казао; и имао је посве право.{S} Благо човѣку, што крв <pb n="177" /> није као |
говорио је свѣт;“ и „његова молитва иде право у божије уво.“ Имамо ми сада важнијих свештеника |
е.</p> <p>Архимандрит Партеније имао је право.{S} За један сат дођу опет троје каруце и довезу |
андрит. „И трѣба да буде тако.{S} То је право духовно сродство.{S} А ово је јаче много пута од |
о, да лѣпа мириса, као босиљак.{S} Није право, да се и ми мало ненапијемо.“ То рекне па онда ди |
х мало кроз нос, и видило се да му није право.</p> <p>„Немогу другчије!“</p> <p>Та ти незнаш иг |
и знаш да сам калуђер, и да има на мене право и настојатељ, и црква а и народ оне цркве.{S} Ја |
а је руководе, а влада ће казати: имате право, кад нису за то, нека нешкоде сами својој цркви н |
, који на то имају право.... барем веће право него ја!“ Ово рекне, па јој пружи ону изправу нат |
апита високородни, којем чисто небијаше право, што је ова здравица дужа од његове: „<foreign xm |
игуман домаћин мувати.{S} Њему небијаше право, да се у манастиру чује банда.{S} Већ је и његово |
домаћина, који нама даје добра вина, и право чини, јер нити је његово ни наше, па што га неби |
ни много света рука. — Али ми пијемо, и право чинимо; но шта ће рећи отац Теофан?“</p> <p>„Отац |
ни у вече ни у јутру.</p> <p>Али дође и право јутро.</p> <p>Куварица докраде се, што је више мо |
ерала за заповѣдника.{S} И то би било и право: калуђери са сабљама и пушкама, и владике са штур |
емо!“ повичу нѣки од гостију.</p> <p>„И право је!“ додаду други.</p> <p>„Калуђера ваља да има д |
за финије друштво.</p> <p>Кои су имали право... то се незна, јер мњења неспадају ни на царске |
кад о.{S} Теофан ућути.</p> <p>„Кажи ми право о.{S} Теофане, које тебе том свему научио?{S} Јес |
/p> <p>„Та чула сам, ћерко... али да ти право кажем, незнам јесам ли добро изговорила...“</p> < |
и продере се на њега: „Шта?{S} Није ти право?{S} Ја сам, море, ту банду довео, и ја сам нареди |
м, В. Светости!“</p> <p>„Дакле сам ипак право мислио,“ рекне на то патријарх као за себе. „Сасв |
ате слушати, слѣпо слушати, па било вам право или небило.{S} Сад одлазите... па тубите, што вам |
ргатовање, нека му га.{S} То је, мислим право!{S} Тако су радили стари; а тако и сад држе у дво |
још згодније.“</p> <p>„Та мени би било право,“ проговори стара. „Ја сам доиста са госпођом Пуљ |
она два манастира провели, да неби било право, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих то одавно |
мене дотле и утаманити, а то неби било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на администрато |
а ово јој пружи руку.</p> <p>„Неби било право, господине,“ примѣти Ленка. „Него како сте лѣпо м |
ћи измислио и намѣстио.{S} Неби му било право, да се свѣтовни људи, мирјани, тим стварима баве, |
а, као нечастиви од крста.{S} То је оно право; у том грму лежи зец!“ –</p> <p>„Ваша светост има |
и се ова разгорѣла?“</p> <p>„Имате пуно право,“ проговори на то архимандрит. „Нема сумње да та |
е: „Ваше одлично понашање даје Вам пуно право на тај наслов, коим сам се послужио.{S} Међутим ј |
!“ –</p> <p>„Ваша светост имате подпуно право, кад кажете да се она мудра и света правила недрж |
орамо казати, да је архимандрит подпуно право реко.{S} Његово се име од г. 1848 овамо проносило |
мњење живе саранило; а калуђерство, то право, чисто, свето калуђерство уписало би тебе у књигу |
и из дубљине срца и душе, и да му је то право чисто увѣрење.</p> <p>Архимандрит га је слушао с |
а <pb n="96" /> самовластност, а затвор право насиље, и он на сва питања недаваше друга одговор |
ога супруга доста њих, који на то имају право.... барем веће право него ја!“ Ово рекне, па јој |
ојство основа је мирног живота.</p> <p>„Право калуђерство носи у себи најсигурнији и најбољи лѣ |
оно, што јој се синоћ догодило.</p> <p>„Право је имао Тоша.{S} Ја сам била на хрђавом путу.</p> |
се јој нѣко писмено.</p> <p>„Ово је мој правобранитељ, Тодоре!“ рекне она брату.</p> <p>„Је ли |
озвала у ту калуђерску ћелију прѣд тога правог калуђера духа, који с пламеним мачем стане прѣд |
{S} А можда је и морао тако чинити, јер правог екселенције није било, избор митрополита, имао с |
и, и радо примити сваку услугу, коју од правога пријатеља тражити ни примити смѣмо,“ —</p> <p>Л |
римити смѣмо,“ —</p> <p>Ленка незнађаше правога смисла ових рѣчи; она их је дакле само просто с |
ом живим!“</p> <p>„Но, но!“ тѣшио га је правозналац „није то баш толико, та непродају та господ |
офан; „ви нѣшто кисело гледите!“</p> <p>Правозналац му само даде руком знак да говори даље.</p> |
пун глас охрабри калуђера, те је свога правозналца мирније слушао, кад овај продужи: „Имам ја |
ништа... говорте ви само даље“ рекне му правознанац, „ово су наши рецепти.“</p> <p>Калуђер наст |
т народа изискује, да се монаси њиховој правој цѣли поврате.</p> <p>Онда се нарочито желило да |
чину неприличним дѣлом баве, к њиховој правој цѣли опет поврате, да се њима принадлежећа добра |
"95" /> <p>И доиста био је настојатељ у правој неприлици.</p> <p>Најпослѣ нагне једним путем, м |
под државну управу узме, па онда смо на правом путу да с њима прођемо, као оно што смо прошли с |
6" /> <p>„Али као сестру можеш је пуним правом сматрати.{S} Без сваке љубави, а нарочито без љу |
уврѣђен том самовољом, и запита: „Коим правом!“</p> <p>„Не ћу правом него воловском жилом!“ од |
>У друштву пак био је Печеновић на свом правом мѣсту, и тако је више и био у друштвима него у п |
мѣстниче, нисте нам јошт ништа казали о правом предмету администраторове тужбе.{S} Он јавља, да |
мисије дошо до двора, па ексцеленцију о правом стању ствари извѣстио.“</p> <p>Од то доба пазио |
ана.</p> <p>Овај није истина био крив у правом смислу рѣчи, али је ћушка била доле његових руку |
и запита: „Коим правом!“</p> <p>„Не ћу правом него воловском жилом!“ одговори администратор у |
ази.</p> <p>„Ал има манастир баш у свом правоме животу ствари, које нису мање славне;</p> <p>„Т |
и слави, међу коима има више светитеља православне цркве.</p> <p>А нашло био се и других прили |
Мушицки у Беч.{S} Њега је као епископа православне цркве јако интересовало стање исте цркве, к |
оболѣо.</p> <p>„То да се њему као глави православне цркве у царевини до знања доноси у ту сврху |
знањем ни са начелом правде и интересом православне цркве.</p> <p>„Глас митрополита Стратимиров |
/> <p>„Ја идем у интересу наше цркве у православне манастире, о свом трошку....{S} Немате разл |
ком се доказује, како Горњо-Карловачки православни епископ није више за дијецезана способан и |
стири наши онако уреде, како су уређени православни манастири буковински; да се калуђерима ужит |
ство и манастире како стоје и по другим православним земљама и државама.</p> <p>Нарочито су му |
тор митрополије, премда му та титула по праву није пристојала.</p> <p>Тражећи ексцеленцију, тра |
"94" /> али је заслужио, и ја сам му по праву судио.“</p> <p>„Шта је дакле урадио?“</p> <p>На о |
ради тога што су му женске особе прѣко прага у собу прешле.</p> <p>Јошт је једну особеност има |
то ми ту мисао посла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад ме мисао на тебе, натраг поврати.{S} Т |
} 1848. прекужи мађарски прѣки суд ради Пражког славенског конгреса.{S} Као члан највишег суда |
а Срѣма, Подлужја и Посавине.</p> <p>На праздник св. Константина и Јелене чинило се да и само н |
а пријатеља засија.“</p> <p>У недѣљу је праздник св. Константина и Јелене...{S} Ха, баш добро, |
убива увѣрења цѣни.</p> <p>Он је на тај праздник обично у великој цркви служио, и служба његова |
г светога, и остане нѣколико дана и иза праздника.</p> <pb n="318" /> <p>Слутио је, да им је то |
ѣди својим приложним крајцарама.{S} Оне празне формуле узеће народ најпослѣ за истину, те ће об |
ицу.{S} Ризнице наших манастира врло су празне.{S} Један и други предмет од какове важности, и |
250" /> кад је чуо, да ће на већи какав празник о.{S} Теофан служити, и глас о његовом „чинодѣј |
икада није пропустио, да није недѣљом и празником дошо у цркву на службу божију.</p> <p>„Црквен |
оведу: али се ови врате <pb n="44" /> о празним рукама.{S} О. Теофан бѣше се тако пожурио, да г |
скоро врате се и коњаници и калуђери с празним рукама.</p> <p>Нису били срѣћни у лову.</p> <p> |
„Онда ће изкуство В. Светости допунити празнине мога говора, и ја могу свршити.{S} Само бих мо |
вао се.</p> <p>О. Теофан изскочи сад на празнину тога кобног бухара.</p> <p>„Шта је за бога, о. |
себи већ задаћа, које су у стању да ту празнину срдца изпуне.</p> <p>„Калуђерство је довело До |
рити.{S} Но код куће осѣти најпрѣ пусту празнину у срдцу, која је све тужнијом постајала, што ј |
е!“ одговори му онај.</p> <p>„Није него празно буре.{S} Учио си осам школа, па незнаш шта је <f |
администратору и јави му, да је гњездо празно.</p> <p>Овај пошље одмах људе на све стране, да |
/p> <p>„Жао ми је, ал ћеш се вратити са празном чутуром?“</p> <p>„А ви ћете изгубити онај проце |
је силнија била од сумње, и ђак изнесе празну чинију, кад по њу опет дође.</p> <p>Дође вече и |
неда.{S} У току ове повѣсти видићемо и практичне послѣдице овога; друге у мислима о.{S} Теофан |
за стоструко благотворне цѣли..</p> <p>„Практично мудрословље..</p> <p>„Свето пѣсништво....</p> |
толико, колико наше женскиње.{S} Оне су праље, у баштама раде, оне купе шљиве: е па која се мал |
уку, да се боље чувам змије, која ми је праматер преварила у облику добра пријатеља.“</p> <pb n |
је ово било најтање.{S} Шљивовица шикне прамом, и ови напуне чутуру.{S} Запти писмоноша рупу, п |
не кинстлерски пуцати.{S} Коњи су имали прапорце и мала звонцета, а јурили су као крилате хале |
<p>Од свиња само 5 маторих и 15 јесењих прасаца.</p> <p>Ни крајцаре у каси.{S} Шта да радим!... |
а нема!“</p> <p>Бурно, грохотно смѣјање прасне у дружтву, а наздрављач пружи прѣко стола руку п |
ки мој корак <pb n="358" /> будним оком прате.{S} Но до тога сигурно неће доћи.{S} Ево ја молим |
ѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су га пратила, док су се кола са торња видила; а други сви ра |
онако изпод стола!“ И овај је свој виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ квалификов |
часова, у коима није ни чула, шта, јој пратиоц говори.</p> <p>Она остане хладна.{S} На више пи |
к овим двома приближило.{S} Ленка и њен пратиоц окрену се к друштву али нерекну ништа.</p> <p>„ |
перира.</p> <p>По гдѣкоја зрака у очима пратиоца дирне госпођу неугодно.</p> <p>Гдѣкоје му рѣчи |
орена.</p> <p>„А шта вам је ту?“ запита пратиоца.</p> <p>„Е ту нам је тај несрѣтник!“ одговори |
анца.</p> <p>„Изиђите на ходник,“ рекне пратиоцима, и остане сам у ћелији.{S} Гледао је подуже |
ѣче.{S} Калуђер је стојао долѣ са своим пратиоцима, а управитељ није хтѣо ни да га види.{S} Заз |
са „Многаја лѣта“, а с њима заједно као пратња засвира банда, и загрме звона те се протегла на |
ао да не буде чега да се стиде и поздни праунуци.</p> <p>„Слава Стратимировићу!{S} Слава Мушицк |
} Теофан обѣ ноге прѣко лотре, и отрѣсе прах с ногу говорећи: „Ни праха нећу да понесем из ове |
тре, и отрѣсе прах с ногу говорећи: „Ни праха нећу да понесем из ове обитељи, да ме кадгод непр |
ким начином узвишено: „Е па кад он мени прашта, праштам и ја њему... и нека буде тим наша ствар |
питање: и дође глас да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртне каштиге робија у трајању од 2 |
ном узвишено: „Е па кад он мени прашта, праштам и ја њему... и нека буде тим наша ствар свршена |
а ми опростите, што сам вам згрѣшио; ја праштам вама све, ради чега бих могао на вас зажалити.{ |
љ, и сви приповѣде онако, као и она два прва.</p> <p>Сви су настојатеља хвалили... али незнамо |
p> <p>Кад се пробуди, наравно да јој је прва мисо била оно, што јој се синоћ догодило.</p> <p>„ |
S} Такова је служба хришћанској цркви у прва времена језичнике хиљадама присвајала.</p> <p>Ти д |
але, кад се о калуђерима радило.</p> <p>Прва пошта донесе ту ужасну заповѣст, да се г. архиђако |
1842 и тако једва пређе четир године; а прве су године обично за свакога новога частника како д |
коју у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше чисто задовољна, да је избѣгнула опасн |
>„Богословија карловачка дала је народу прве свештенике, који су за свој позив школски приправљ |
во су били први знаци здравијег чуства, први гласови човѣчјег језика.</p> <p>О. Амфилохије — он |
имандрита, <pb n="196" /> да би му дала први глас за митрополита, да је трѣбало за то гласовати |
нам ја еве!{S} Ударићу ја вас по шакама први пут.{S} Ви замѣните често <foreign xml:lang="la">p |
ј кући, онда је најстарији над осталима први, и он начелствује.{S} А ако тај старѣшина домашња |
ликој просѣдој забарушеној бради.{S} На први поглед учини се управитељу, да познаје то лице.{S} |
ђаволу.</p> <p>Док је ишо уз степене на први спрат, ту је сирома попа прокашљивао, да очисти гр |
аучешћем, али није рѣчи изустио.{S} Сад први пут разведе устне и примѣти звонким тенором: „То ј |
ало би тебе у књигу издаица, у којој је први уписан Јуда Исхаријотски.“</p> <p>„Е мој синко“, д |
чено врѣме, сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок буде у собу позван.</p> <p>На питање како с |
S} Та овдѣ је лѣпо!“</p> <p>Ово су били први знаци здравијег чуства, први гласови човѣчјег јези |
ашно, скоро безобразно упадне овдѣ онај први млади калуђер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има |
м рукама пред врати.</p> <p>Сад се онај први полагано дигне.{S} У устајању осѣти да му је нос в |
ви стари дуја од остраг.</p> <p>Но онај први одтури у исто врѣме онога од кључанице силније на |
<p>Напослѣдку проговори ипак протођакон први, истина више за себе, али ипак да га је супутник ч |
"group" xml:id="SRP18730_P1"> <head>ДѢО ПРВИ.</head> <pb n="6" /> <pb n="7" /> <div type="chapt |
а ми одмах <pb n="266" /> одтѣрати, ако први пут, кад у двор одем, ненађем, да је по мојој запо |
вориш о.{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало први да си проговорио.“</p> <p>О. Теофан стајао је све |
итом руком. </p> <p>О. Теофан помисли у први мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и тр |
овске битке.{S} Молер није баш спадао у први ред умѣтника свога руфета; али је слика била доист |
ренутку изгледао је у истину као што су први калуђери у идеалу изгледати могли.{S} Вањска прост |
алном изпиту, те да те креирамо код нас првим доктором богословије, и тако друге на разне подви |
пак... охо! мало незаборавих једног од првих, Јашу Живановића.</p> <p>„У сеоским малим црквама |
вање заслужује и доноси.</p> <p>„Али је првих дана несмеш видити, јер би се рана позлѣдила.“</p |
} Само је стража бивала све мекша, него првих дана, што су видили да је он мирнији.{S} А можда |
870, послѣ 30 година надошло би од оних првих прилога 285.600 Ф. а од ових других 347.830 ф., т |
ама.“</p> <p>Овдѣ је патријарх изнео на прво варијацију оне старе хусарске врбонке: „Хајде браћ |
да никаква повода.</p> <p>„Одтуда му је прво начело било: дисциплина најстрожија.</p> <p>„Друго |
Крста?“ рекне на ово свѣдок и окрене се прво преслушаном.</p> <p>„Но ваља, да и ти све по реду |
и, осѣти тежину на срдцу и души, коју у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше чисто |
р и Павао, као што сви знамо, заузимају прво мѣсто међу апостолима. <pb n="262" /> Митрополит С |
вѣку, и он постане огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али касније можете се |
стра.{S} Она лѣпа висока, то је супруга првог окр. комесара, родом Бечкиња.{S} Знате, манастири |
а се ради.{S} Је л’ тако Крсто?“ запита првог свѣдока к њему окренушви се.</p> <p>„Остави Крсту |
а од магистрата, а одандѣ дуж пијаце до првог сокака на десно, то ће се све срушити, па сагради |
</p> <p>Лаким скоком сиђе се госпођа са првога спрата, и изиђе на манастирска врата на поље пре |
е појаве гласови, да се калуђери ваља к првој својој цѣли да поврате, <pb n="109" /> и њина доб |
док је стара као вѣрни чувар спавала у првој соби.</p> <p>Ленка није могла спавати; узбуђење б |
творити школа за шумарство.{S} Ова би у првом реду ишла на корист наших манастира.{S} А и из на |
се напије високо-благородном господину првом ц. кр. комесару, заступнику Њ. Високородија, сјај |
угу пѣсму, која је звонила налик на ону прву, <pb n="17" /> али је други садржај имала.{S} Кад |
> <p>„А та је ту!“ повиче к долазећему, пре него што овај сасвим ступи у собу.</p> <p>„Ко та?{S |
кад небуде учињено што ти заповѣдам.{S} Пре нето што мене из службе одтѣрају, волим видити тебе |
неће бити на лако...{S} Него да идем ја пре свега код епископа Хранислава, да видим, како ће се |
p>Она је у митрополитском двору служила пре него што бијаше у манастир у службу отишла, и тако |
посвети, дође к сестри на нѣколико дана пре њеног светога, и остане нѣколико дана и иза праздни |
p>„Јест.{S} Овакова управа изтргнуће та пре та после наша манастирска добра из руку калуђерских |
ј и <pb n="355" /> неодговори, него оде пре тога дана у Гастајн.{S} Он је састанак тога сабора |
калуђер никад неизгуби из очију, да је пре свега и над свиме калуђер... ја то с богом и чиним, |
ка напрасно.{S} Слика калуђера, која је пре тог као слика без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣ |
оложај у држави.{S} Црква наша имала је пре тога од стране католичке црквене управе много да тр |
„Управу прима стари настојатељ, кои је пре мене исту водио.</p> <p>— — „Ево ме у манастиру Рак |
а ни је ли мушко ил женско; а у теби ће пре видити св. Флоријана, што долази да му гаси ватру у |
ад за њу запитао.{S} Њему је једно вече пре више месеци дошло писмо, уз које му се шиље један к |
е дозвати к себи полицајног комесара, и пре него што му овај назове добар дан, повиче на њега:< |
оби око топле пећи.</p> <p>А можда је и пре већ дубоко у коршов загледао.</p> <p>Доста да шумар |
ране.</p> <p>Нигдѣ никога.{S} Све као и пре него што легоше.</p> <p>„Ти си тето снивала!“ прого |
в план, кои у почетку акције или јошт и пре те нацртају, изјалови се врло често које протуплано |
добро туби!{S} Тај твој сабор одузео би пре свега Новосадском владики Сириг, а мени Даљ; он би |
кад нож у руке узме. „Хоћу се, бога ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд све посапиње, |
трѣбљавао.</p> <p>„Добро ће бити, да ти пре свега кажем главно становиште, на ком је Стратимиро |
боље, него сви, који су на тој столици пре њега сѣдили.“</p> <p>Гости су вечерали у архимандри |
а се врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога протосинђелом толико година.</p> <p>Може се ми |
свештенству и народу, каква је рѣдко ко пре њега уживао, а послѣ њега нико.{S} Аукторитету Стра |
ели.{S} Најбоље би било, кад би ја како пре комисије дошо до двора, па ексцеленцију о правом ст |
ати.{S} Ја знам за цѣло, да је она мало пре к теби ушла.“</p> <p>„Истина је“, одговори о. намѣс |
прилично покасати, а ваља да дође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу пустили од нас тако б |
како је било, а сад кажи и ти, па ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па кад је он казао, како је било, |
пречестњејши господине, гледајте да што пре опаше појас игумански, баш га је заслужио.“</p> <p> |
урана, одреди цар Леополд II. да се што пре почне семинарија градити и да се на то 10.000 фор. |
азали, да хоће!“</p> <p>„Ми смо њих час пре позвали, да кажу, је ли истина, што сте ви на оца Т |
учини, да му се лубања разпаде.</p> <p>Пре свега повуче се једним кораком натраг, па онда кад |
дао, и пође у нову своју обитељ.</p> <p>Пре него што се кола крену, пружи о.{S} Теофан обѣ ноге |
но поведе собом и стару госпођу.</p> <p>Пре него што се архимандрит посади, проговори:</p> <p>„ |
е, о којој ми говоримо.</p> <p>„Њему се пребацивало, да је осујетио извађање закључака сабора о |
ћ познала.</p> <p>Она се тргне и на час преблѣди.{S} Онда устане, прими поздрав долазећега и по |
уке на прса и тихо проговори: „Хвала ти преблаги спаситељу, што ми ту мисао посла.{S} Већ сам б |
прошарано од богиња, које је у младости преболѣо.{S} Устне су му подебеле као набрекле.{S} Али |
ту србском, свој израз добио.</p> <p>Но превага хијерархије све је постајала већом, и будимским |
у своту од. . . . . · 90 фор.</p> <p>За преважање премѣштених јероманаха . . . . . . . . .{S} 4 |
ћи и израдити.</p> <p>Подне је већ било превалило.{S} О. Митрофан уморен од многога хода сѣдне |
<p>Потрајало је то подуже.{S} Најпослѣ превари је сан и мало заспи.</p> <pb n="216" /> <p>Но с |
е боље чувам змије, која ми је праматер преварила у облику добра пријатеља.“</p> <pb n="132" /> |
али срѣће ту нема.{S} Признај, да си се преварио, ма шта да си у манастиру тражио, кад си у њег |
торово цѣло.{S} То кад се на калуђерски преведе значи: што је црквено, то је настојатељево, а ш |
д ћирилских поднесака да се на хрватски преведу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>„Ваше В |
ге, кои су убијенога из шуме у манастир превезли.{S} Оду у шуму на мѣсто, гдѣ се убијство догод |
риле, као оно што спарава биље мраз или превелика препека.</p> <p>Он је нишо као пијан, као у с |
145" /> са чамцем, који ће нас у Србију превести... тамо ћемо непознати вѣнчати се и живити у б |
е му архимандрит Партеније. „За шалу је превећ.{S} Пак <pb n="213" /> позиваш госпођу Ленку да |
ика није се мого употрѣбити, јер је био превећ млад.{S} За духовника искала се бѣла брада, а о. |
могу бити узори за нас.{S} Ми смо за то превећ мали. <pb n="334" /> А друго немогу ја калуђера |
о; а сад му ноћна тишина и враћајућа се превлада хладнога разума помогне, да сам себе и опет по |
/> Халкидике танким земљеузом названим Превлака.{S} Унутарњост јој је особито дивна; богата шу |
славенским слогом, но ми ћемо их дати у преводу, као што у наше време ишту нѣки хрватски чиновн |
а фор. досада раздао.</p> <p>Молим Ваше Превосходителство са најдубљим синовним страхопоштовање |
ло јаче од 300 акова лоша вина, које се превратило, те неможеш за њега добити купца.</p> <p>Од |
вѣчитог намѣстника манастирског.“ Даље преврне више листова, и баци поглед на више мѣста.</p> |
ју.{S} Ил спавао ил се будан по постељи превртао, увѣк му је била пред очима.</p> <p>Ко је?{S} |
утне торбе један омут хартије, стане је превртати, пак онда извуче један свезчић мањи у већу ха |
је мало да оддахне, и зато стане писмо превртати и с једне га стране загледати и с друге.</p> |
занимљивих ствари,“ проговори патријарх преврћући листове. „Да видиш, да мене стање манастира и |
били сребром обложени и црвеном свилом превучени.{S} Кочијаш је обуко своју галу са трокутним |
</p> <p>„Шта је то?“ запита архимандрит прегледавши сав овај призор, гласом старѣшине, кои исти |
</p> <p>Брзо дакле бише гости готови са прегледањем ризнице.</p> <p>Особиту позорност гостију п |
.{S} Тај лежи на вашем путу.{S} Ту ћете прегледати цркву, и видити како манастир изгледа, пак о |
>Протођакон узме хартије и стане их сам прегледати.</p> <p>Архимандрит узме други лист и прогов |
ова два доведена из других.</p> <p>— — „Прегледах кућу.{S} О чуда!{S} Ничега у њој небијаше, ка |
p>Већ сутра дан дође судбена комесија и прегледи мртво дѣло, те констатује, да је о. <pb n="313 |
витељ се згрози кад уђе у собу и по њој прегледи.{S} На кревету је лежао човѣк — да је човѣк то |
лити, да ми дате ове папире, да их мало прегледим,“ запита протођакон архимандрита.</p> <p>„С д |
ти та жива вода, јест, па ће лакше бити прегорѣти оно, што се пропустило и није се учинило.{S} |
може становати мир... мир очајања, мир прегорѣња.. али срѣће ту нема.{S} Признај, да си се пре |
рв, кои гдѣ брже гдѣ спорије тај сасвим прегриза.</p> <p>Но при свем том била је безбрижна, вед |
талира.“</p> <p>„Оче! ти губиш из вида, пред ким стојиш!“ опомене га патријарх строгим гласом и |
амо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи као пред сунцем мрак... ох, и сад |
а стране код стола сѣдио је протођакон, пред њим хартија, перо и мастијоница.</p> <p>Изтрага се |
рдце преда мном, а ја сам ти ево казао, пред ким говориш и коме.</p> <p>„А најпослѣ говори што |
риту.</p> <p>Овај је сѣдио на канапету, пред којим се стол налазио; а са стране код стола сѣдио |
те о преплашили?{S} Знате <pb n="52" /> пред киме стоите?{S} Ви стоите пред Печеновићем... а Пе |
то их кад кад поштени људи <pb n="8" /> пред другима гостима у гостијоници изобличе, и што се п |
милији, <pb n="319" /> брат и тетка.{S} Пред подне дође к њој један млад човѣк, и донесе јој нѣ |
проговорити кад је он био у друштву.{S} Пред Видаковићем да проговорим ја балавица...{S} Боже с |
фаном више господара у једној гомили, а пред њима Печеновића.</p> <p>Мора да га бијаше когод ди |
архимандритове каруце са четири жерава пред гостионицу, и стану.</p> <p>Архимандрит дође горѣ, |
онај паклени грохот калуђера.{S} Једва пред зору заспи.</p> <p>Није дуго спавала.{S} У сну јој |
ао и прије пред његовом душом.{S} Једва пред зору легне у своју тврду постељу и наскоро заспи.< |
итавши писмо савије га Ленка и метне га пред себе на стол.</p> <p>Стара госпођа гледала је то н |
приправан оде са настојатељем, који га пред комесију изведе.</p> <p>Ту су стојала обојица.</p> |
S} У четвртак ћемо служити и метнути га пред образ пречисте Богородице матере.{S} У петак ћемо |
е и како је.</p> <p>„Видите из свега да пред вама стоји ваш пријатељ... ваш пријатељ,“ проговор |
де ђак, и да неће њему, па да га дочека пред врати, да му неулази у собу.</p> <p>И доиста, ђак |
ан по постељи превртао, увѣк му је била пред очима.</p> <p>Ко је?{S} Шта је та прекрасна жена?< |
аше са свим глумачки о раширеним рукама пред врати.</p> <p>Сад се онај први полагано дигне.{S} |
илохије! — Јеси л’ ти?“</p> <p>И доиста пред њим је лежао о.{S} Амфилохије, кога наша приповѣтк |
доиста, које смо год пѣсме Хранисављеве пред очи добили, у свакој је дисао прави дух пѣснички.< |
врата намѣстникових.</p> <p>Овај изиђе пред врата, да види куда иде ђак, и да неће њему, па да |
у сам настојатељ, па га позове, да дође пред комесију.</p> <p>Одмах помисли у себи: ови ме тако |
љи тих рѣчи посумњати.</p> <p>Њему дође пред очи сва криминална процедура.... и зној га пробије |
сваковрстно моћи помагати.{S} Већ ми је пред очима стајало благо, које смо трудом, штедњом, и м |
Док је патријарх ово говорио, стојао је пред њим о.{S} Теофан сасвим забезекнут.</p> <p>Њега су |
калуђерство сијне сад чиста као и прије пред његовом душом.{S} Једва пред зору легне у своју тв |
и сви су се за себе и своје прејемнике пред цѣлом народном скупштином торжествено обвезали одр |
а, и изиђе на манастирска врата на поље пред манастир.{S} Махне бѣлом својом марамом на страну, |
тога ради у Пешту.</p> <p>„Кратко врѣме пред тим дишпутирао је млади гроф Цираки, син <foreign |
арња, метне јошт стол пред врата, стане пред ова, и дигне обѣма рукама у висину батину глогову, |
ошеће к прозору и натраг, па онда стане пред о.{S} Теофана и запита та строго: „Шта хоћеш, оче! |
имо манастирима више калуђера!“ и стане пред о.{S} Теофана изазивајући га и држањем и гледањем. |
ви, кои небијаху изван манастира, окупе пред ту ћелију, и час по завирио је кроз кључаницу то о |
е.</p> <p>Дође вече и ноћ.{S} Стража се пред његовим вратма и под прозором мѣњала, и о.{S} Теоф |
срѣћа и сладост будућности, која му се пред духом и срдцем разтвараше... све то навали на душу |
молим, да ништа непрећутите, што можете пред неумитним судијом заступати!{S} И ово су моје посл |
та ви мислите!{S} Знате л ви да стојите пред Печеновићем, а Печеновић није јошт ни од кога узео |
="52" /> пред киме стоите?{S} Ви стоите пред Печеновићем... а Печеновићу нису јошт никога затво |
примѣти Варнава, „и моли, да га пустите пред себе.“</p> <p>„Казао си ми јутрос“ одговори владик |
о.{S} Теофана, која јој је непрестанце пред очима стојала.</p> <p>А код њега су људи живота пр |
леветама.</p> <p>С друге стране стојаше пред њим лѣпа, жена, цвѣтућа, сваке милоте и дивоте пун |
p>Рачуне неводи точно.{S} Браћи псује и пред простим људима оца и матер и прѣти нам да Ће нас у |
ма узвишује кад најбоље слуша.{S} Ево и пред вама молим старѣшину да ми опрости: а честњејша ко |
и каже ђаку, да му се каруце упрегну и пред манастир изведу, и оде у другу собу.</p> <p>Врата |
ранитељ.“</p> <p>Сад јој се опет појави пред очима она ужаса пуна сцена.</p> <p>Стрѣсе се.</p> |
пи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очима пријатеља засија.“</p> <p>У недѣљу је праздн |
<pb n="282" /> Нови новцати засјају ови пред очима калуђера.</p> <p>„Дакле ипак много више, нег |
ише људи.</p> <p>Мало час стану ти људи пред његова врата, те стану спољска врата закивати.</p> |
отцу, и као исповѣст, коју обавља млађи пред својим старѣшином, ком је дужан истину казати.“</p |
а сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у „кранцу“ ка |
није у реду, а особито, кад млађи стоји пред старијим.{S} Признајем да сам и тим погрѣшио, и пр |
мудрим разполагањем стекли... већ су ми пред очима стајали они синови народа мога, који се неим |
н од свакога ока.{S} Али ако он то чини пред другим свѣтом, па ма то били и сами његови присни |
, јер се више нису мѣњали, него су исти пред врати стајали, па ноћу тамо спавали и кад кад музи |
ми дате допуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми незаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан смѣр |
кои је при смрти својој (умро је у ноћи пред св. Саву 1872) оставио около 15000 фор. на гимнази |
Теофан уздахне, погне главу и упрѣ очи пред себе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да га сад, гледим,“ |
ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима имати, мало сам себе за навѣк неубих и овога |
и спољска и изнутарња, метне јошт стол пред врата, стане пред ова, и дигне обѣма рукама у виси |
и.{S} Ја тому нисам крив.{S} Сад стојим пред вама, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то к |
посрѣднога изкуства.{S} За истину стоим пред сваким судом.“</p> <p>„А ти дај овамо;“ рекне патр |
љиницом на свои коли.{S} Она није у том предѣлу била позната.</p> <p>„Куда води управо овај пут |
онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи као пред сунцем мрак... ох, и сад ми се груди пуне, срце ми |
S} У осталом, гледаћемо да незаспимо до пред зору, пак ћемо избечити очи, чим се укаже на врати |
> <p>„Да је настојатељ за свѣдоке довео пред комисију две „кукавице.“</p> <p>Архимандрит мало р |
младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њих изишо, и дочека их љубезно.</p> <p>Видило се д |
па је турао натраг онога, кои се усудио пред њега или уз њега ићи.</p> <pb n="232" /> <p>Према |
је био лѣп, сунце пригрѣјало: и тако јо пред „кранцом“ било најзгодније за сунчање.</p> <p>О. Т |
маћин госте, да се потруде да виде мало предѣл око манастира.</p> <p>Сунце се бијаше већ подост |
несе какву замѣрку.</p> <p>Кад се дошло пред врата од сале, ту се стојало и чекало, док се ката |
Куварица се нѣкако срѣтно прикрије, јер пред ноћ скоро врате се и коњаници и калуђери с празним |
ом мѣсту изложили онако, како би народу пред изображеним свѣтом на углед служиле.</p> <p>Но сад |
освѣдочити.{S} И зато сам метнуо стражу пред његова врата, да ноћу на мене неудари, и да ме нез |
ђакона; овај је намрштено гледао артију пред собом.</p> <p>Архимандрит је очекивао мирно одгово |
и кад о.{S} Теофан уђе.</p> <p>На столу пред њим лежала је повѣстничка плаветна марама за нос и |
у његовој ћелији заковали, и стражу му пред врата ставили. — Шта велите ви на све ово?“</p> <p |
p> <p>Кад савије на десно види у истину пред кафаном више господара у једној гомили, а пред њим |
комесар архимандрит захвали ми у сабору пред браћом јавно.</p> <p>— — „Управу прима стари насто |
трофана и Амфилохија, а ви се нађите ту пред врати.“</p> <p>Настојатељ оде.</p> <p>Архимандрит |
поворка слика, грозних, црних и крвавих пред духовним оком пѣсника-владике.{S} Он се стрѣсе од |
на попу, и да га запита шта ће.</p> <p>Пред тим катаном или собаром клањао се свештеник до црн |
усамљеним, од свѣта остављеним.</p> <p>Пред њим бијаше дошо глас, да је нѣки особењак, с којим |
престану касом, и пођу кораком.</p> <p>Пред њима се појави ред дивних јабланова уз чисту цесту |
подписани.</p> <p>Кад се ово све уреди, преда протођакон оне папире, које бијаше добио од архим |
олестник дошао, о тим налогом, да му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне читати.</p |
ао више пута ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас као млађи за опроштење молим, јер сам |
к се боље познамо.{S} Зато отвори срдце преда мном, а ја сам ти ево казао, пред ким говориш и к |
Уведе ме г. архимандрит... изасланик, и преда ми управу манастира, одузевши ју досадањем настој |
азпустног живота у његовом дѣлокругу, и преда по свом увѣрењу нама сва добра и виктуале на разп |
ло очисти и уреди, оде к настојатељу, и преда му писмо од администратора митрополије, у ком му |
ди из џепа савијен један омут хартије и преда га патријарху.</p> <p>Овај га прими и развије.</p |
p>Пријаве га патријарху и овај га пусти преда се.</p> <p>Патријарх је познавао о.{S} Теофана ка |
/p> <p>Сад је дошо час, да му послужник преда писмо, које бијаше примио, кад је болестник дошао |
им да се у записник уведе.“</p> <p>Овим преда протођакону изправу, о којој бијаше говор.</p> <p |
о Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим преда се...{S} Не може човѣк од вас ни да се обуче...{S |
> <p>„Све!“ одговори овај.</p> <p>На то преда она то писмено о.{S} Теофану, и позове га да чита |
е, који су ту били — ево им имена“ — ту преда настојатељ нѣки списак имена комесији — „изпитајт |
државама.{S} И саме босанске морају их преда се пустити.{S} Високородни је уважавао и шљиве и |
S} Теофан.</p> <p>Патријарх одслуша ово предавање свога калуђера са неједнаким утиском.{S} Из п |
је одличан појац.</p> <p>„У исто врѣме предавао је „пѣније“ на богословији један свршени „клир |
зор и правило, у игумнову ћелију, те га предаду судбини.</p> <p>Остали прњаворски гости, кои су |
или.</p> <p>Одвезу га у Н. Сад, и, тамо предаду на пароброд.{S} Један лѣчник прими га ту, и одп |
и њина добра јавном народном управљању предаду.{S} Јест.“</p> <p>„Мени би врло мило било, да с |
ими га дакле и учини нуждне наредбе.{S} Предајем ти га под теретом строге одговорности.“</p> <p |
, али не да је дадем шибати, него да је предам суду, јер су ми били јавили, да је нѣке сребрне |
чини.</p> <p>Тужба буде Њ. Ексцеленцији предана.</p> <p>Администратор манастира имао је такође |
одузео калуђерима манастирска добра, и предао их тобоже народу а управо капуту; он би узео под |
танке своје љубљене сестре матери земљи предао.</p> <pb n="322" /> <p>Његова се туга била мало |
ако ето ме у нову сиротињу.</p> <p>— — „Предао сам управу придворној комисији.{S} Био сам у њој |
управи манастира, него би се ова морала предати онима из чланова манастирских, кои су до смрти |
, ми ћемо морати ствар криминалном суду предати... ви ћете се морати заклети... пак ако свѣдоци |
Сирота жена удари на ово у плач, клекне преде о. намѣстника и стане га заклињати и преклињати, |
наду и они висину о.{S} Теофана.</p> <p>Предику је говорио дворски протосинђел.{S} И на њега је |
ојатељ и по други пут, незнајући смисао предишавшег интермеца, пак да покаже да је то свето пис |
нуждно.</p> <p>А у точки II.{S} бр. 14. предлаже се и потврђује, како да се семинарија и главне |
ну на то, да им со жеља изпуни.{S} А на предлог г. архиђакона одреди се да се сањкају од 8—9 са |
Мојсије Путник поднео је на позив царев предлог, како да се та семинарија, устрои.</p> <pb n="3 |
е захвалити господа архимандрити за тај предлог“, примѣти патријарх мало пакостно.</p> <p>„Од м |
има и послушао је добре савѣте и ваљане предлоге увѣк и са захвалношћу.</p> <p>„Осим тога имао |
рои.</p> <pb n="326" /> <p>По одобреном предлогу имало би се у тој семинарији учити 120 богосло |
нѣшто, што младу жену чешће натѣра, да предмет погледу на другој страни потражи.</p> <p>„Ми ће |
астира врло су празне.{S} Један и други предмет од какове важности, и то у једном другом ли ман |
азтвори о.{S} Теофан и послѣдњи умотани предмет.</p> <p>Ово је био ручник за епископску штаку о |
е већ подоста к западу спустило.</p> <p>Предмети бацаше сѣни дугачке.{S} Небо чисто као сребро. |
камен, да се достојно уцѣни, мого бити предметом побожног похађања за наш оријент, као што је |
е, нисте нам јошт ништа казали о правом предмету администраторове тужбе.{S} Он јавља, да сте ви |
али овај бѣше ту вожњу сасвим другчије преднацртао, па му небијаше сасвим угодно, кад му лѣпа |
1830. јошт слушали, да су многи давали предност Храниславу.</p> <p>XXIII ода у I. књизи Мишицк |
како ће онда одговарати.{S} Даде дакле предња врата одковати и пошље нешто јела намѣстник у по |
ак оде, стража код врата остане, али се предња врата незакују.</p> </div> <div type="chapter" x |
ти, те тако у том отимању удари ногом о предња врата своје ћелије, која су била отворена.{S} У |
Мало послѣ учини јој се, да се врата од предње собе отварају.{S} Опет сѣдне и слухти; но није н |
" /> <p>У тај пар шкљоцну врата, која у предњу собу водише, и мало се отворе.</p> <p>Ленка се с |
школе?“ запита патријарх о.{S} Теофана, предпостављајући, да ће га тим питањем смести!</p> <p>О |
имали платити сваки по 200 фор.</p> <p>Предрачун изнашао је за плату професора. . . . . . . . |
атријарх, министри, Коронини, Шокчевић, предсѣдници судова, срезки начелници, предстојници поре |
ан један догађај у царској породици.{S} Предсѣдник суда незнађаше шта да ради, пошто бијаше мог |
ндрита, настојатеља манастира Р.</p> <p>Представе се.</p> <p>Домаћин архимандрит био је архиман |
дрит Гурије; оног старијег архимандрита представи домаћин као архимандрита Пришу.</p> <p>Домаћи |
ћ удовица.“</p> <p>Архимандрит се на то представи старој госпођи.</p> <p>„Ја сам Вам донео писм |
исто такој мѣри љубезан.“</p> <p>На то представи домаћину госте, а за домаћина рекне истима: „ |
љу, и примири се.{S} Сое му се сад духу представи као какав сан, и тѣлесно и духовно измучен за |
стање манастирске управе у једној слици представио: али томе нисам ја крив.{S} Зашто нисте чини |
њено стање.{S} Сваки га себи може лако представити.{S} Више јој се пута, пречује онај паклени |
његових великих заслуга; како ће ствар представити у свѣтлости, да сва ова падне на њега а про |
је држао да у сваком друштву и састанку представља највишу особу његовог Величанства.{S} Држао |
аш изгледао онако како обично људи себи представљају главу једне цркве.</p> <p>Он се играо кара |
за други виши свѣт.</p> <p>Често му се представљала као чисти небески анђео, кои се међу људма |
пре у трапезарију.{S} Један цѣо зид њен представљао је велику слику, сцене из косовске битке.{S |
м горѣ у салу, и буду све себи узајамно представљене.{S} Разговор постане живахан као међу добр |
сто тако велику слику, на којој би били представљени сви србски краљеви лозе Немањине у пуној с |
ц узети... овај је налазио презумтивног представника у епископу Рајачићу.</p> <p>Но нити је она |
и да му на крају живота по свој прилици предстоји горка и уништавајућа изрека, да је сав живот, |
де са домаћином, то је супруга окружног предстојника; оне двѣ што за њима иду, то су супруге ок |
, предсѣдници судова, срезки начелници, предстојници порезких уреда, и сви други главнији држав |
ога „Сунца“ (овако се звала палата цкр. предстојништва) а свима и госпођицима уједно узетима, к |
ј се на лицу изражавала, <pb n="144" /> предубока љубав, која јој је у сваком слогу звонила, ср |
химандрита и сигурно су држали, да неће предуго бити без епископске круне.</p> <p>Митрополит од |
свѣту незнани, за себе и себи, па пиши, предузимај, чини све, што иде на славу Бога, на корист |
о друге против настојатеља манастирских предузимане: остало је по старом, а решења нема ни до д |
да о.{S} Теофан оде у манастир П. Г. и предузме тамо као намѣстник управу манастирску. </p> </ |
небијаше дошло врѣме, да се ови радови предузму и обаве, показиваше архимандрит свом штићенику |
ходају.</p> <p>„На здравље одпочивање!“ предусрѣтне ју архимандрит Партеније.</p> <p>С „Добро ј |
д зајутрака.</p> <p>Домаћин архимандрит предусрѣтне Ленку врло учтиво.{S} Али од јучерашње нест |
ма,“ рекне јој архимандрит.</p> <p>„Мој предходник у овом манастиру гледао је прѣко свега радо |
наше.{S} То су наши стари садили, наши предшественици, смирени калуђери, и ваши дѣдови, прњаво |
иличним трошком репарирати, јер за цѣло пређашње врѣме није ни најмање репарације видила.</p> < |
Андреј Шагуна постављен.{S} Он ограничи пређашњег намѣстника и администратора због раскошности |
</p> <p>Овај почне читати, заћути мало, пређе брзим погледом преко цѣлог писма, па му онда удар |
сам убијца!“</p> <p>Пође по соби оштро; пређе нѣколико пута горѣ долѣ, па онда на једаред стане |
духа.</p> <p>Прѣко епископа Хранислава пређе повѣстница муком.{S} Он умре као епископ бачки, б |
н је умро 31.{S} Јула 1842 и тако једва пређе четир године; а прве су године обично за свакога |
ле брат и сестра.</p> <p>„Колико сам га пређе љубила, толико га сад неоцѣниво уваживам.</p> <p> |
да архимандрит хоће прѣко те причице да пређе, па га замоли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с |
са своим смртоносним муњама и громовима пређе без слѣди прѣко главе пѣсника „Шишатовачке харфе. |
је врѣме рѣдко је ко знао за ово што се пређе радило, и тако се о тим стварима мислило без обзи |
арѣшину.</p> <p>Господин Гаврил М. мало пређе у одсутсву настојатеља манастира Јазка а сад опет |
слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преживиле.</p> <p>Епископ Рајачић буде на скоро већином |
знај да ме на увѣк убијаш.{S} Ја немогу преживити рѣч, која ме од тебе одбија.{S} Ја немогу без |
добије митрополит Стратимировић из Беча президијал, у ком се доказује, како Горњо-Карловачки пр |
.“</p> <p>„Али ваљда имаш и друго какво презиме?“ запита га архимандрит. „Кажи нам и то.“</p> < |
тивнике погледом крајњег <pb n="158" /> презирања.{S} На лицу му се сијало чуство узвишености и |
<p>„Недам у пркос!“ одговори патријарх презирљиво.</p> <p>„Ево свидѣтелства и препоруке од мог |
оцтом и жучи, изпуњен мржњом, горчином, презрѣњем свѣта и људи, неимајући никога, да га тѣши, д |
м лѣпим намѣрама, који га осуђиваше и с презрѣњем на њега погледаше, који му и послѣ смрти спом |
вим нов правац узети... овај је налазио презумтивног представника у епископу Рајачићу.</p> <p>Н |
увство у њеним нѣдрима.{S} Груди јој се преизпуне милином, и дрхћућим сладкога осѣћања гласом п |
притицати, и сви су се за себе и своје прејемнике пред цѣлом народном скупштином торжествено о |
то ви сад грѣшите, можда ће невини ваши прејемници одкијавати: и онда ће њихова клетва пасти на |
к устма умирућега.{S} Овај је говорио с прекидањем и врло слабим гласом: али је о.{S} Теофан ип |
од себе развија; а кад се што почне, па прекине, увѣк ће рогобатно да изпадне.{S} То је сигуран |
, што вас узнемирујем.“</p> <p>Ленка му прекине реч:</p> <p>„Опростите, господине архимандрите, |
та патријарх у истини љутито, напрасито прекинувши му говор.</p> <p>„То некажем... ја сам само |
де о. намѣстника и стане га заклињати и преклињати, да је неда срамотити, да она воле у бунар с |
по дворској комисији опет за намѣстника преко воље администраторове потврђен.</p> <p>— — „У јан |
S} Отац Митрофан мишљаше да ће куварица преко онога из собе изкочити, па разшири руке, да је за |
роговори јасним гласом једној госпођици преко астала: „А, Катице, како се теби допада многа лѣт |
тати, заћути мало, пређе брзим погледом преко цѣлог писма, па му онда ударе сузе на очи.</p> <p |
, али се не прелива као узбуркани вѣтар преко брда и долина.</p> <p>„Пиши јој.{S} Напиши јој ка |
. . . . .{S} 90 фор.</p> <p>Арендатору преко контракта примљену своту од. . . . . · 90 фор.</p |
остају све гори.</p> <p>— — „Опет дадох преко г. Епископа Крагујевића, молбу, да ме одреше од т |
није се мого ни мало потужити.</p> <p>И прекомѣрна уљудност напрѣма млађима није га јако мучила |
ликом входу“ са светом тајном прѣко њих прекорачи.{S} И за чудо, сваки, ком је молитву очитао и |
вѣдочим.“</p> <p>Архимандрит их погледи прекорљиво, и рекне им: „идите обоица на поље.“</p> <p> |
мртвим.{S} Буди без бриге; сутра отиди, прекосутра биће сто различних приповѣдчица, како те је |
Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан је био прекрасан, и Ленка је управо уживала возећи се кроз вин |
пред очима.</p> <p>Ко је?{S} Шта је та прекрасна жена?</p> <p>Отајство, што ју је увијало, ука |
собу, до које је дограђен био киоск са прекрасним изгледом на све стране.</p> <p>Из њега се уз |
и покаже толико знања и духа, да је све прекрасно забавио.{S} Мало по мало забораве сви поред ж |
конопац или студенац, који ће мој живот прекратити.{S} Сѣти <pb n="148" /> се живога Бога, неуб |
ља то ни кад чини тајно у својој ћелији прекривен од свакога ока.{S} Али ако он то чини пред др |
ело!“</p> <p>На то се спусти на колѣно, прекрсти руке на прса и тихо проговори: „Хвала ти пребл |
му душу прости!“ уздане о.{S} Теофан и прекрсти се побожно. „Оних 6. година, што сам под његов |
а воља!“</p> <p>То рекне, па се побожно прекрсти, и стане ручати.{S} Наравно, да му је она миса |
ближе к вратима у натраг, и стане тамо прекрстивши смѣрно руке на прси.</p> <p>Било је очевидн |
ог од највећих Србаља.{S} Год.{S} 1848. прекужи мађарски прѣки суд ради Пражког славенског конг |
е ову дивоту гледати, из пѣсничких уста прелѣвање страстне љубави слушати, а у срдцу сласти рај |
>Сестра му је?... какви то мили призори прелазе прѣко танчице!</p> <p>Није му сестра?...</p> <p |
у ком су биле главне особе он и Ленка, прелазила му је по више пута испред духовног ока.</p> < |
би знати, да је овом великом господину прелазила горња устна прѣко долње, а грло као да му се |
се њега и нетиче:само су му једине очи прелазиле на онога, кои је управо што говорио.</p> <p>О |
о мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ прелазио у тврдице.</p> <p>И са ове стране приповѣдају |
но.{S} Ово врије у свом суду, али се не прелива као узбуркани вѣтар преко брда и долина.</p> <p |
</p> <p>Прѣко цѣле слике архимандритове преливала <pb n="159" /> се свѣтлост најуглађенијег пон |
Био је пун досѣтака.</p> <p>Говор му се преливао као најлѣпши „калоспинтехромокрене.“</p> <p>Оч |
оспођа пала је на кољена, и грозне сузе прелију јој лице.</p> <p>Кад се мало поутѣши, подигне с |
покуње се, као да их је ко ладном водом прелио, кад чују, како им је прошо настојатељ код госпо |
потражити,</p> <p>— — „Са концем године премѣсте ме у <pb n="296" /> манастир, из ког сам дошао |
. . . . . · 90 фор.</p> <p>За преважање премѣштених јероманаха . . . . . . . . .{S} 40 фор.</p> |
д. 1842 будем по својој вољи или невољи премѣштен у манастир Шишатовац.{S} Ту сам засадио велик |
вовице спремио.</p> <p>— — „Протосинђел премѣсти се својом вољом у манастир Бешеново.{S} На њег |
одну прилику, те дар из таса у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме неиђаше.</p> <p>„Дванај |
није буде о.{S} Теофан у други манастир премѣштен.{S} Она се бијаше доста добро опоравила, али |
е тамо са о.{S} Митрофаном, кога бијаху премѣстили у тај манастир.</p> <p>Сад је био о.{S} Теоф |
сама једнострано извести, јер је имала према себи Стратимировића, а то је значило много.</p> < |
, да могу топлину свога чуства дотичној према странци изјавити... било је дакле „многолѣтствије |
бијала.</p> <p>Нарочито је био особењак према лѣпоме полу.</p> <p>Приповѣдају, кад је био прото |
или уз њега ићи.</p> <pb n="232" /> <p>Према своим старѣшинама био је подпуно покорни млађи.{S |
да се она мудра и света правила недрже, премда све зло недолази само од тога.{S} Међутим, ја ни |
нција управо администратор митрополије, премда му та титула по праву није пристојала.</p> <p>Тр |
</p> <p>А непонесе ни епископске круне, премда је шесету годину живота скоро достиго.</p> <p>Он |
р мила тетице,“ рекне Ленка смѣјући се, премда мало кисело, па то и учини. „Та кости незаборављ |
му ниједна госпођа неможе противстати, премда није имао за то доказа.</p> <p>Од других мушких |
ријарх Рајачић дао доста цигаља напећи, премда у цѣлом много мање: и те су цигље развучене.</p> |
дѣцу довеле, да виде ту необичну славу, премда није мало било ни мале дѣце на прсима матере.</p |
па остаје једнако при злочестом пециву, премда сам га већ више пута опоменути дао, да смо ми и |
истојну, као члану задруге, а не слуги; премда ни на кои начин разкошну.{S} Али онда трѣба од њ |
етка, „ма да нисам ни млада ни лѣпа.{S} Премда врло уважавам живе архимандрите, л’ мртвима дале |
мѣсти, а њега даде пресвући и очишћеном премда ветхом мантијом огрнути.{S} Храну му даде здраву |
; узбуђење било је велико.{S} Мислима и преметању нигдѣ краја.</p> <p>Нећемо потање описивати њ |
а он и даље начелствује, благоволите ми премилостиво издати пасош, да идем и тражим настојатеља |
подлегне тѣлом.</p> <p>Послѣ три мѣсеца премине на сушици.{S} Послѣдње су му рѣчи биле: </p> <p |
еофана, оде на прозор, постои мало тамо премишљавајући, па се онда врати калуђеру, и проговори |
тако бити најбоље!“</p> <p>О. Теофан се премишљавао подуже...{S} Најпослѣ рекне: „Кад мислите д |
види се, да си ти о овим стварима и сам премишљавао, и са другим људма о том разбирао; ако може |
ању маленкост.</p> <p>Адвокат је ћутао, премишљао, па онда оштро проговори: „Показаће њима Пече |
ло бити!“</p> <p>Онда је подуже ћутао и премишљао.{S} Напослѣдку проговори: „Неможе ми бити жен |
ај да рекне.</p> <p>Настојатељ најпослѣ премучи муку, и проговори: „Е кад је о.{S} Теофан призн |
> <p>Калуђер је јошт ћутао.{S} Ленка се прене.{S} Очевидно јој падне на ум, да му рѣчи могоше б |
одне под своју руку узели, те их к себи пренели, под строги надзор узели, и на једном мѣсту изл |
изгубио.</p> <p>„Стратимировићеви појци пренели су љубав к црквеном пѣнију у народ.{S} Из оног |
ј необични појав.</p> <p>С друге стране пренерази се калуђер кад <pb n="139" /> види, гдѣ му он |
а?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, хоћу ја да пренесем наше народне мелодије и у други свѣт.{S} А над |
ренос.{S} 9225 ф.</l> <pb n="108" /> <l>Пренос.{S} 9225 ф.</l> <l>Св. Ђурађ . . . . . . . . .{S |
вац . . . . . . . . . .{S} 420 „</l> <l>Пренос.{S} 9225 ф.</l> <pb n="108" /> <l>Пренос.{S} 922 |
ом Пуљиницом у речени манастир, да тамо преноће, пак сутра да се упуте управо кући.</p> <p>Стар |
Хранислава, пак чувши, да је у Н. Саду, преноћи у Карловци, а сутра рано похита у Н. Сад.</p> < |
ишли око поноћи кући, а други су боме и преноћили у манастиру.{S} Знате како је ко мого.{S} Ког |
зори трапезарије свирати.</p> <p>Сви се прену: очевидно била је банда „иберашунг“ за све.</p> < |
ке Горе.</p> <p>О. Теофан стајао је као преображен.{S} Он је читао молитве и тѣшио болнике из д |
и са дрвета набраних и у <pb n="240" /> преображеној форми као пекмез и шљивовицу.{S} Срѣмске ш |
орио.{S} Кадкад су му се само црте лица преобразиле; при крају узме на образ израз пуне озбиљно |
ошај између манастира и калуђера сасвим преокрене.</p> <p>„Калуђера је било у сваком манастиру |
нисте добро радили!“</p> <p>Калуђер се препао до дна свога срца.{S} Све му тло клоне.{S} Кад о |
дра! — О, ја сам много, много тебе ради препатила!“</p> <p>На ове рѣчи бризне плакати, и метне |
и свој говор овако: „Јест, ја сам много препатила Ми смо ћутали... ми се нисмо разумѣвали.{S} Т |
оно што спарава биље мраз или превелика препека.</p> <p>Он је нишо као пијан, као у сну будан, |
ик.</head> <p>Ову главу наше приповѣсти преписали смо из једног дебелог рукописа манастирског, |
не и тѣлесне напети, да би мого само за препитаније дружине довољно хране прибавити.</p> <p>— — |
ло, и почне јачим гласом: „Та шта сте о преплашили?{S} Знате <pb n="52" /> пред киме стоите?{S} |
кне: „ја сам свршио!“ спусти руке долѣ, преплете прсте и стане их кршити, а глава му клоне дубо |
код <pb n="66" /> врата друге собе.{S} Преповѣдање намѣстниково мал није изтѣрало из собе влад |
чкој дужности.“</p> <p>(О. Теофан почне преповѣдати.{S} Кад стане казивати како су куварицу зло |
то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћу сушту истину казати.“</p> <p>„<foreig |
оже јошт и 30 година живити, па ће живо преповѣдање служити за квасац, који ће се све већма диз |
ивљење.</p> <p>И тим убѣђен усуђујем се препокорно молити, да би Ваша Екселенција сачувала нам |
чка сѣдне протођакон да напише записник преполдневне сѣднице, а архимандрит зовне к себи манаст |
презирљиво.</p> <p>„Ево свидѣтелства и препоруке од мога игумана и братије,“ примѣти о.{S} Тео |
господином архимандритом зове.</p> <p>„Препоручујемо се вашим смиреним молитвама.</p> <p>У Беч |
бити на корист манастира и калуђера, и препоручују ме браћи свакога манастира, у кои дођем.{S} |
.{S} Имамо времена.{S} Заповѣдићу да се преправе кола, па сам се до подне и вратио.{S} Митровиц |
/p> <p>„Знам да умѣш, хоћеш и можеш.{S} Преправи све што ваља, па почни како врѣме за то наступ |
духа.{S} Зато су се прѣко године управо преправљали, да тај дан јамачно могу у цркву доћи, па с |
даред му дође ако се неварам генерал Де Прерадовић у госте.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣд ј |
а се или недаваше ником извести, или се прерано подузе да се изврши.</p> <p>Сам је себе видио, |
<pb n="122" /> страну, која може живима пресѣсти, што умрли нису своју дужност учинили.{S} Ја с |
е ме ништа у души пекло, ништа ми срдце пресѣцало.</p> <p>„Душа ми је била спокојна, а то споко |
но договарати се“ примѣти архимандрит и пресѣче им потајни разговор. „Чините као што сам реко; |
“, и погледи га, као да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као водом заливен.</p> <p>Ви |
м новом постељином намѣсти, а њега даде пресвући и очишћеном премда ветхом мантијом огрнути.{S} |
их људи и лѣпих госпођица, те се валцер пресели из баште у собе.</p> <p>У том жагору приступи Л |
оклопљене руке к њему, и изумирућим од пресилног чуства гласом повиче му: „Ево те молим на кол |
м комесару барону и супрузи бароници; — пресјајној грофици, пупољку јошт неразвијеном; — заповѣ |
мо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се преслушавају. — Сад ми пошљите отца Митрофана и Амфилох |
еспретност изићи.{S} Него ћемо одложити преслушавање људи на сутра, а дотлѣ ћемо видити, хоће л |
Крсте.“</p> <p>Дође и трећи свѣдок.{S} Преслушају се и остали, што их бијаше навео настојатељ, |
<pb n="93" /> братија, и њихови свѣдоци преслушају, а разумѣо је био, да се настојатељ за добре |
а сутра администраторове свѣдоке, да их преслушамо?“</p> <p>„Нашто свѣдоци,“ рекне протођакон о |
?“ рекне на ово свѣдок и окрене се прво преслушаном.</p> <p>„Но ваља, да и ти све по реду кажеш |
сутра именоване од настојатеља свѣдоке преслушати.“</p> <p>На то дође настојатељ и позове госп |
ија дошла, и надао се, да ће га тај дан преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће на њега тек посл |
ну разговарати.{S} Млад човѣк наједе се пресна купуса и залије га хладном водом... али шта је м |
јим ножем рибати главицу купуса и онако пресну јести.</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери већ и са |
ихова наслѣдница.{S} Мој муж се такођер преставио.{S} Он је уважавао моје чуство дужности, и ос |
" /> Но сад хвала Богу, сад је та нужда престала да будем несрѣћном.{S} Отац је мој умро, мати |
крѣпости.“</p> <p>„Илиричка канцеларија престала је на скоро <pb n="119" /> за тим.{S} Цар Леоп |
исање било је код патријарха већ одавно престало и зато се и о.{S} Теофан само дубоко поклони, |
ем у излишној мѣри.</p> <p>Но наједаред престане са његове стране свака псовка ни опомињао је с |
dividendi</foreign>...</p> <p>О. Теофан престане говорити, кад ове латинске рѣчи чује, које су |
јошт мало Тодоре, да те се нагледим.{S} Престани тето плакати, молим те.“</p> <p>Стане се подиз |
у по вољи и немицати се!“</p> <p>„Хајде престани, молим те,“ рекне му архимандрит Партеније. „З |
1" /> <p>Јошт нѣколико часова и путници престану касом, и пођу кораком.</p> <p>Пред њима се пој |
о достиго.</p> <p>Он ни послѣ тога није престао цѣнити и <pb n="167" /> уважавати све, што је л |
и нападани имали су сада барем на врѣме престати.{S} Стратимировић је знао, да и покрај закона |
лежи у интересу цркве, чије заслуге за престол и државу влада најбоље знаде и уважава.</p> <p> |
био је у старијим својим годинама строг престрог.{S} А нарочито није знао шале, кад се о калуђе |
он увиди, да је суд његов био самовоља, пресуда <pb n="96" /> самовластност, а затвор право нас |
ити се извађању пресуде братског збора: пресуда је била донесена од самих тужитеља, дакле неумѣ |
?“</p> <p>У овима је рѣчма лежала јасна пресуда.</p> <p>Она љубав, која је у срдцу младе жене ж |
лочинство и буде осуђен на смрт.</p> <p>Пресуда ова буде потврђена од свих судова, и цар остави |
а нисам имао пута противити се извађању пресуде братског збора: пресуда је била донесена од сам |
ове душе.</p> <pb n="138" /> <p>Тај сан пресуди и ток живота му.</p> <p>Он оде у калуђере.</p> |
за њим ови машући главом и одобравајући пресуду.</p> <p>„Дакле ћемо га судити“</p> <p>„Хоћемо!“ |
о грѣшника, а ту је судија: ја ћу сваку пресуду са синовном покорности примити!“</p> <p>Владика |
.</p> <p>„Крив је!“ рекне администратор пресуђујући.</p> <p>„Крив!“ одговоре за њим ови машући |
нам.{S} А то све није ништа друго, него претѣрано смиреније, а ако хоћете и, мало мајсторије, д |
али и жњели, брали и увозили, отакали и претакали.{S} Па кад смо заједно радили ваља да и зајед |
бузима; као да му се срдце у санту леда претвара.</p> <p>Није знао шта му је, али му је често с |
иштво....</p> <p>„О! пѣсна, дивна пѣсна претвара просту манастирску цркву у храм небеске славе, |
згрози.</p> <p>Осѣти, као да се у камен претвара.{S} Немогаше се макнути с места; руке јој се у |
исто смрзне, крв јој се у ледену струју претвори, кад то примѣти.</p> <p>Пропала си! викне јој |
бијаше сва у љубав, у безграничну љубав претворила.</p> <p>О. Теофан сѣдио је као лик од камена |
а.</p> <p>Овај остане као да се у камен претворио за цѣло то врѣме како се у почетку бијаше нам |
опасност, која се могла лако у погибељ претворити.{S} Но код куће осѣти најпрѣ пусту празнину |
принети чашу к устима, јербо ће се вино претворити у отров!“</p> <p>Опет се разигра многаја лѣт |
прошапуће гледалац и махне руком, да се претрпе, а напне из све снаге око, неби ли призор у ћел |
и мого ни опоменути онога, што сам овдѣ претрпио.{S} Но кад бити неможе, служиће ми само за нау |
.{S} Признајем да сам и тим погрѣшио, и претрпићу сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣбало би да калуђ |
дно лѣпим оком у лице, на коме се сѣнка претрпљених болова душе стапљаше са зраком чисте радост |
p>Он је мислио, да ће љутост патријарха прећи, па да ће га к себи натраг позвати, зато је ишо в |
ту заћути.</p> <p>„Шта?“</p> <p>„Муком прећи!“ рекне о.{S} Теофан и уздахне дубоко.</p> <p>„Ти |
о је и оно, што трѣба и оно што је мого прећутати.{S} Али јуридички пацијенти су као и медички; |
у изправу натраг.</p> <p>Она је нехтеде преузети.</p> <p>„Немој тако мислити“, рекне му она на |
сасвим готов за пут.</p> <p>„Ево, вис. преч. господине; ево вам писмо.“</p> <p>Архимандрит узм |
ћи.“</p> <p>„А зар нисте могли до сутра пречекати?“ запита патријарх опет из другог тона.</p> < |
а, окрене се њему и рекне: „Заповѣдајте пречестњејши господине?“</p> <p>„Незаповѣдам ништа“, од |
ак ћемо служити и метнути га пред образ пречисте Богородице матере.{S} У петак ћемо држати вели |
и сестрински одношај.</p> <p>Код ње је пречистило страст и ту идеализовало неослабљено сѣћање |
лако представити.{S} Више јој се пута, пречује онај паклени грохот калуђера.{S} Једва пред зор |
е лези, па спавај.{S} Час духова већ је прешао.{S} Ја ћу бдити.“</p> <p>Стара легне, и мало по |
даде оном истом, од кога бијаше на мене прешла.</p> <p>— — „Ево ме у новом манастиру.</p> <p>— |
.{S} Банатски гости, и млађа и старија, прешле су сву шкалу чуства од поноса, страха, радости, |
о су му женске особе прѣко прага у собу прешле.</p> <p>Јошт је једну особеност имао епископ Хра |
„буква“.{S} Али сам већ прѣко ботанике прешо, и у зоологију ушо, јер оно, што ми се чинило да |
прѣко кога је са св. тајном при служби прешо, осѣћао је чудесно олакшање истога часа и одлазио |
и си данас једну запрѣку божијом помоћу прешо.</p> <p>„Ти си био на опасном путу.{S} Нетрѣба да |
риве заклетве.{S} Сад је час да кажете, при чему остајете.{S} Изволите се извѣстно изразити.“</ |
ад су му се само црте лица преобразиле; при крају узме на образ израз пуне озбиљности.</p> <p>К |
мисији.{S} Био сам у њој двѣ године.{S} При полазку оставио сам хране од сваке врсти изобилно.{ |
а.{S} Он је био човѣк по нарави благ, а при том је свршио и философију.{S} Био је дакле углађен |
„Настојатељ незна ништа од економије, а при том је нехатан и немарљив.</p> <pb n="301" /> <p>— |
утује, онда је наравно боље имати друга при свему, што духу <pb n="201" /> човѣка годи.{S} Ево |
ећи оштро али непримѣтљиво, како се она при том држи.</p> <p>„Мислим да знам“ одговори Ленка, к |
у!“</p> <p>„У умѣтности чинодѣјствовања при божијој служби споменули смо већ епископа Гедеона.{ |
reign>!“ задирне га један старији сусѣд при трапези.</p> <p>„Добро кад ниси казо од <foreign xm |
Карловачки, родом из Карловаца, кои је при смрти својој (умро је у ноћи пред св. Саву 1872) ос |
х уста позната а по свој прилици јој је при постанку намѣњено да вѣчитом тајном остане.</p> <p> |
ме смирене прилежнице у читуљу, која се при сваком богослуженију чита!{S} Хоће л бити тако добр |
а дивоте и милине нагледати, која им се при вечерњем сунцу укаже.{S} Рај! прави рај! повичу и ј |
Него је морало бити што издашно, јер се при том јако намршти.</p> <pb n="88" /> <p>Архимандрит |
шта ћете да радите.{S} Ако ви остајете при вашем наводу у тужби, ми ћемо морати ствар криминал |
ослѣ и баци се на столицу, која стојаше при писаћем столу, наслони лакат на стол, а главу на ру |
ди још и данас црквене стихире пѣвају и при частима, које нестоје ни у каквом одношају к црквен |
архових; али је ипак одмах видио, да би при свој огромности тих планова манастири имали остати |
отпуној тишини...{S} Сутон онај у цркви при оно мало свѣћа, које се запаљиваше... анђеоски глас |
иткој сабљи у званију и златној челенки при трпези; послѣ тога старој ктиторки, поносу манастир |
62" /> тако челом лупио о под ни кад си при рукополагању метанисао.“</p> <p>На то се разиђу.</p |
рѣћу главно-командујући генерал примѣти при обѣду код митрополита, да је пециво изпод сваке кри |
главу к њему, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом великим: господи помилуј |
очитао или прѣко кога је са св. тајном при служби прешо, осѣћао је чудесно олакшање истога час |
трополита Станковића, да му буде патрон при свечаној дишпути.</p> <p>„Овај то прими.{S} Дође с |
аљда да му нема суда, па остаје једнако при злочестом пециву, премда сам га већ више пута опоме |
тора усрѣћио, и држање, које му је тѣло при том заузело, поразило је сиромака дијурнодавца.</p> |
спорије тај сасвим прегриза.</p> <p>Но при свем том била је безбрижна, ведра и весела.</p> <p> |
p>Држање о.{S} Теофана, и израз лица му при овом одговору показивали су, да му долази из дубљин |
а и утѣху пружи.</p> <p>Чинодѣјствовању при служби придруже се и други настојатељи и калуђери, |
си дакле добро учинио и ваља да останеш при том.{S} Име ће ти остати сјајно, савѣст чиста а буд |
наши гости били су врло очарани.</p> <p>При цѣливању свете иконе метне Ленка и опет 12 дуката у |
тво за љубав, мрак за свѣтлост!“</p> <p>При рѣчима: ево те молим на колѣни као што се Бог моли |
и виктуале на разполагање.</p> <p>— — „При обичној промѣни год. 1840 поставе мене за намѣстник |
идом одтѣрали.</p> <pb n="294" /> <p>— „При концу године ступим са мајстором из Н. Сада у погод |
ировића, а то је значило много.</p> <p>„При том је знала, да Стратимировић није баш пуно наклоњ |
прими; примѣр народу, који у манастиру прибѣжишта тражаше; подпора свакоме, коме потрѣбна бија |
ост, у говору сласт.</p> <p>Ова личност прибавила му је глас лѣпог архимандрита.</p> <p>Сасвим |
одаи за жито.{S} Тим сам сѣмена за њиве прибавио и хране за кућу спремио.</p> <p>— — „Кукурузи |
мо за препитаније дружине довољно хране прибавити.</p> <p>— — „Из манастира Шишатовца узајмим 8 |
тратегичну акцију.</p> <p>„Овдѣ се дају прибавити користи од више врсти,“ проговорио је сам себ |
и да ме незакоље!“</p> <p>„Јесте л’ све прибележили, господине протођаконе?“ запита на ово архи |
се чинило да је сасвим у реду.“</p> <p>„Прибележите, господине протођаконе, те рѣчи отца админи |
оје акције најбоље.</p> <p>Али се одмах прибере, на све приправан оде са настојатељем, који га |
Шишатовац просјаком учињен?{S} Није ли Прибина Глава гола као гола пушка?{S} Није ли Крушедол |
енију консисторијалном будем у манастир Прибину Главу за намѣстника и управитеља постављен.</p> |
амо,“ проговори тетка Ленки, кад се ова приближи. „Старост је старост.{S} Стар човѣк није никуд |
као да на што пази.{S} Кад се управитељ приближи <pb n="305" /> постељи болестника, повиче ђак |
Ленка све јаче за њим разгарала, и њему приближивала.{S} Он је видио, да му је кћи богатог зана |
еђу њих доспѣо.</p> <p>Шаке Митрофанове приближивале су се као двѣ локомотиве једна напрема дру |
су му се шаке из све снаге једна другој приближивале, ни што је било врло ризично за главу, кој |
<p>Друштво се било међутим к овим двома приближило.{S} Ленка и њен пратиоц окрену се к друштву |
разликовао од других.{S} Кад му се овај приближио, онда је и сад само мумлао, али су тонови тог |
више никаква посла овдѣ.{S} А и вече се приближује...{S} До Митровице има прилично покасати, а |
видим у напред, гдѣ се као змија к мени приближује.{S} Свему је томе он крив.{S} Тај ће ме човѣ |
је.</p> <p>Овај је морао чути, да се ко приближује, јер је старо лишће шуштало а ситно грање кр |
виде већ у алеји троје каруце, које се приближују к манастирској капији.</p> <pb n="230" /> </ |
може помислити, да је која странка мене приватно информирала.{S} Одлази: биће мѣста, гдѣ ћемо с |
је манастир народно добро, а не његово приватно.{S} Он дакле мора с једне стране сваку саблаза |
у црнине дошла.“</p> <p>Овако говорећи, приведе о.{S} Теофан своју познаницу ближе к столу, и п |
им би нос овога светца за своју песницу привезали, као што привезују разкалашна дерлад ухваћено |
тај дан, реко би, чаробном силом нѣком привезан био, послѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣнчан |
х, кои су до смрти за манастирски живот привезани а потрѣбите способности за то имају.{S} Архим |
ер би му се изкинула ножица, за коју је привезано.</p> <p>Они су дознали, да је млада лѣпа госп |
тца за своју песницу привезали, као што привезују разкалашна дерлад ухваћено младо птиче, те се |
ривао све.</p> <p>Архимандрит се бијаше привико о.{S} Теофану, па га је у дуга зимна вечера чес |
</p> <p>„Год. 1791 чланком 27. уведу се привилегије или права србског народа у државни закон уг |
ник . . . . . . . . . .{S} 480 „</l> <l>Привина глава. . . . . . . .{S} 420 „</l> <l>Беочин . . |
оицке лавре.</p> <p>Нѣшто га је особито привлачило манастирима Рилским и Витешким у Бугарској.< |
вати манастиру магнет, кои би ју к њему привлачио.</p> <p>„А најпослѣ има се осути манастир зра |
је архимандрита манастира Хопова Илијћа приволио, те је овај почео уређивати собу неумрлог прос |
и својим чашћењем но манастири него што приврѣди својим приложним крајцарама.{S} Оне празне фор |
у манастир III..{S} Будите и тамо тако привржен добру свете обитељи; будите примѣран свештеник |
чију блистала се зрака тако топла, тако привржена пријатеља, да јој је само један одговор могућ |
и манастир за своју кућу и били су му и привржени.{S} Касније се овај тѣсни одношај између мана |
ију задобити, показујући му се највећим привржеником и поштоватељем његових великих заслуга; ка |
рода ни науке.{S} Он је својим трудом и привржености код митрополита Стратимировића од простога |
сенија: против тога неможе нико никаква приговора учинити!“</p> <p>„Боже сахрани“, примѣти о.{S |
оје примѣдбе на исте.</p> <p>Из његових приговора покаже се да рачуни администраторови нису баш |
ава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп, сунце пригрѣјало: и тако јо пред „кранцом“ било најзгодније з |
аручија, да је прими на своје груди, да пригрли к свом срдцу, да слије душу своју са њеном душо |
ећу годину саставити.“</p> <p>О. Теофан пригрли ту анђелску главу на своје пуне јада груди. „Та |
сестра.{S} Као такву сам је срдцу свом пригрлио...{S} Тако и остајемо!“</p> <p>Идеа, која га ј |
м пријатељски: „Ја ћу те радо примити у придворне калуђере, јер сам изкусио да имаш велике тале |
имназије и богословије, главни грађани, придворни калуђери и звона по свим црквама.{S} Најприје |
копом Платоном.</p> <p>Код овога је био придворним калуђером Исидор Коларовић.{S} Служио га је |
ијаше свога заступника у лицу једног од придворних виших калуђера.</p> <p>Наравно да ни индустр |
сиротињу.</p> <p>— — „Предао сам управу придворној комисији.{S} Био сам у њој двѣ године.{S} Пр |
аса и одлазио је утѣшен кући.</p> <p>За придиковање није толико способности показивао; лако зат |
, али небијаше у стању срдце своје жене придобити.{S} Она је ћутала, своју дужност извршивала, |
ће никада заборавити.“</p> <p>„И неће“, придода Ленка одсѣчно. „Доћиће већи духови и бољи списа |
викне Митрофан.</p> <p>„Све сама лаж!“ придода Амфилохије; већ се видило, да су се мало извѣшт |
се нисмо с једним осѣћајима разстали!“ придода она и уздахне.{S} Они су заједно одрастли, и од |
n="90" /> <p>„Неможе она то доказати!“ придода Митрофан сигурно.</p> <p>„Она вели да ће се зак |
и Ленку.</p> <p>„Играју се цица-маце,“ придода други онај маукало.</p> <p>„Фрушкогорски светац |
ружи.</p> <p>Чинодѣјствовању при служби придруже се и други настојатељи и калуђери, кои бијаху |
ком и забавио се с њом.</p> <p>Ленка се придружи архимандриту Партенију, и пођу напрѣд.</p> <p> |
вечера сам одговорити, већ му се морао придружити манастирски шумар.</p> <p>Шумари су навикнут |
ељи Ј. одпушта и братији св. обитељи Ш. придружује.</p> <p>Услѣд тога покупи о.{S} Теофан оно м |
ану, па га је у дуга зимна вечера често призивао к себи.</p> <p>У такова вечера приповѣдао је м |
ѣрењем к болестницима у прњавору и селу призивати; већ се почео разносити глас, да молитва о.{S |
ћем догодило.</p> <p>Он буде ухићен.{S} Призна своје злочинство и буде осуђен на смрт.</p> <p>П |
о опет срѣће изненада.{S} Ту ми заслугу призна и настојатељ и братија јавно на братском сабору! |
оставе; отворите им врата к заслугама и признавању; пружите им срѣдства задаћи <pb n="337" /> с |
та је то, да архимандрит наједаред тако признаде о.{S} Теофана.</p> <p>Питали су се очима, но н |
а добра, добра народна; ако калуђери то признаду, онда ће кад тад доћи мајстори, који ће из тог |
, мир прегорѣња.. али срѣће ту нема.{S} Признај, да си се преварио, ма шта да си у манастиру тр |
анастиру дотѣрати да га свѣт светитељем признаје и уважава... да буде правим светитељом, врачем |
ападати, калуђер ваља оно да избере.{S} Признајем дакле да сам погрѣшио и као калуђер и као мла |
бито, кад млађи стоји пред старијим.{S} Признајем да сам и тим погрѣшио, и претрпићу сваку каза |
Онако је како сам у тужби казао.{S} Ја признајем, да нисам имао пута противити се извађању пре |
> <p>„Могу,“ одговори о.{S} Теофан. „Но признајем у напрѣд, да ће бити у мом разлагању више гор |
јарх строгим гласом и погледом.</p> <p>„Признајем да сам погрѣшио,“ одговори о.{S} Теофан, и ст |
его ваша братија: ви сте <pb n="118" /> признали, гдѣ сте погрѣшили, ви сте показали, да тежите |
доказано.{S} Оче Теофане, ви сте и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ар |
дупирао их је готовошћу врѣдном свакога признања.{S} Онај дан, кад су га изабрали за митрополит |
ку, и проговори: „Е кад је о.{S} Теофан признао сам, да је погрѣшио, нећу ни ја даље ствар тѣра |
на наша права небијаху законом државним призната.{S} Ови нападани имали су сада барем на врѣме |
дујући њеним мислима, морао је сам себи признати, да су му изгледи тамни и мрачни, и да му на к |
т буде приличило.{S} На сваки пак начин признати морамо, да нам се тим измакла особита заслуга |
p>Тим добије и црква наша и свештенство признати темељ и несумњиви положај у држави.{S} Црква н |
о могу на свештеничку савѣст као истину признати... а друго је све клевета.“</p> <p>„Што се пак |
си проиграо и саранио, јер и сам мораш признати, да ти браћа неће трпити, да онај човѣк напрѣд |
и пијандуре.“</p> <p>-- — „Дошавши кући призовем у помоћ јединога мога пријатеља, Бога господа, |
S} То је клевета, пуста клевета.</p> <p>Призовите ове људе, који су ту били — ево им имена“ — т |
трпе, а напне из све снаге око, неби ли призор у ћелији у цѣлини схватио.</p> <p>Но онај га згр |
а.{S} У сну јој се приказао онај ужасни призор из манастирске ћелије.</p> <pb n="180" /> <p>Гла |
запита архимандрит прегледавши сав овај призор, гласом старѣшине, кои истину тражи.</p> <p>„Грл |
Као највѣрнија фотографија остане овај призор у њеној глави, прѣд њеним очима, убијајући у њој |
и рај! повичу и једва се одкину од тога призора, те оду.</p> <p>Кад се одмакну, рекне тетка Лен |
ила за о.{S} Теофана.</p> <p>Свака црта призора, у ком су биле главне особе он и Ленка, прелази |
.</p> <p>Сестра му је?... какви то мили призори прелазе прѣко танчице!</p> <p>Није му сестра?.. |
а она господарем.</p> <pb n="328" /> <p>Пријаве га патријарху и овај га пусти преда се.</p> <p> |
е земљице молећи покорним гласом, да га пријави код Њ. Екселенције.</p> <pb n="57" /> <p>Овај ј |
рију, него послѣ ручка у 3 сата нека се пријави.</p> <p>О. Теофан оде кући, на излазећи из двор |
.{S} Јест.{S} Све је на жалост, како се пријавило, и може се узети, да је тако.{S} По даној мен |
ѣх и весеље.</p> <p>„Али се увѣк ја сам пријавим“, примѣти онај.</p> <p>„То је истина, и то не |
калуђери.</p> <p>Да и сам патријарх на пријаву послао бијаше свога заступника у лицу једног од |
мировић није био најбољи <pb n="276" /> пријатељ Мушицком из разлога, које овдѣ наводити нити м |
и смо до поноћи на њој, а тамо нас чека пријатељ <pb n="145" /> са чамцем, који ће нас у Србију |
са овим је већ био и знао је, да му је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, кад се од пута мало очисти |
емам ништа против тога, да се познати и пријатељ и онај, о којим манастир у одношају стоји, при |
је био већ од своје младости као велики пријатељ лѣпога пола.</p> <p>Ово пријатељство к лѣпим г |
е младих људи, коме је Станковић велики пријатељ био, дође к њему и запита га, би ли добро било |
Чист слуга светог божијег олтара; вѣрни пријатељ обитељи, која га у своје крило прими; примѣр н |
з која говори најчистија љубав, највећи пријатељ.{S} Пак онда морате и на то помислити.{S} Он х |
а, које је за њим пролѣвала.</p> <p>Њен пријатељ гледао је кроз прозор, кад се Ленка на вѣнчање |
е чудимо, то је, да митрополит није био пријатељ каноничких визита.{S} У архидијецези било је р |
и, силама нову енержију улити може само пријатељ, каквог он у Вама има.{S} Хоћете ли рескирати |
за брата, прима од сестре строги завѣт пријатељ и једне и другога!“</p> <p>Она му даде руку, и |
> изведе.{S} Патријарх није био Платону пријатељ: из грађења небуде ништа.</p> <p>Од Стратимиро |
да пред вама стоји ваш пријатељ... ваш пријатељ,“ проговори архимандрит. „И зато држим да ћете |
„Видите из свега да пред вама стоји ваш пријатељ... ваш пријатељ,“ проговори архимандрит. „И за |
о примити сваку услугу, коју од правога пријатеља тражити ни примити смѣмо,“ —</p> <p>Ленка нез |
вши кући призовем у помоћ јединога мога пријатеља, Бога господа, и размахнем рукама.</p> <p>— - |
није слушао, кад овај продужи: „Имам ја пријатеља и у Вуковару и у Пешти... инквизицију ћемо об |
дити дана, да се у св. цркви пред очима пријатеља засија.“</p> <p>У недѣљу је праздник св. Конс |
ала се зрака тако топла, тако привржена пријатеља, да јој је само један одговор могућим остао.{ |
ми је праматер преварила у облику добра пријатеља.“</p> <pb n="132" /> <p>Остала братија била с |
бѣле пуне округле ручице у пружене руке пријатеља свога дѣтињства и овај их срдачно и топло сти |
е кренути.{S} Ово, како је пало на лице пријатеља, кад је говорио, тако је, реко би, укочено ос |
својој сламној постељи, без друга, без пријатеља, запојен оцтом и жучи, изпуњен мржњом, горчин |
нце грије, а одозго лед бије...{S} Имај пријатеља горѣ, па ће ти сијати сунце, а лед неће до те |
ељима, за мужем, похитила сам да тражим пријатеља моје младости, мога срдца.{S} Нашла сам га у |
а је била заћутала, и чекала је одговор пријатеља.{S} Ко ће описати израз ока, лица, руку, цѣло |
утра осијана... свѣтлост, која из очију пријатеља јој долазаше, умножавала је блѣсак наде, и ов |
своје <pb n="141" /> бѣло чело на руку пријатеља, коју сузама својима ороси.</p> <p>О. Теофан |
и држећи својом лѣвом руком десну руку пријатеља, гледаше му својим изванредно лѣпим оком у ли |
у ти листови баш у рукама моих најбољих пријатеља, кои сваки мој корак <pb n="358" /> будним ок |
истратор манастира имао је такође своје пријатеље у двору, и од ових дозна на скоро, да су и он |
више поуздања у своје ноге и прњаворске пријатеље него у своју руку и турски ножић.{S} Дигне да |
том, па ма то били и сами његови присни пријатељи, е онда се то несмѣ трпити.{S} Онда ће такови |
ма.</p> <p>„А ми ћемо за њима као стари пријатељи,“ рекне госпођа Пуљиница архимандриту Приши, |
ије вѣк... па ћемо онда опет бити добри пријатељи...{S} Оканите се Карловаца... нама ће се више |
ету части!{S} Народ?{S} Зацѣло не; него пријатељи настојатељеви; господа солгабирови, јурасори, |
и у мој постриг.</p> <p>— — „Мора да су пријатељи добро подупирали, јер за кратко време дође рѣ |
ијарх на њега са свим заборавио.</p> <p>Пријатељи му израде путни лист за иноземство.</p> <p>И |
се овај у тесно пријатељство упустио са пријатељима „уније.“ Позове га себи и прими га врло љуб |
</p> <p>„А шта да кажем о нама, о нашим пријатељима?{S} Ево, дам руку, ако га сви нехвале као н |
.{S} Аврамовићеве боје познате су нашим пријатељима умѣтности.{S} Док су нове, пуне су топлоте; |
изневѣри, тако је сѣдио до краја говора пријатељице.</p> <p>Чекајући изреку о животу и смрти, к |
, онда ће настојатељ моћи не само имати пријатељице, <pb n="104" /> него је у свом манастиру, с |
ћи утисак, који су на њега учиниле рѣчи пријатељице му:{S} Ево те молим као што се Бог моли.</p |
{S} Ја сам код ње одсѣо, јер је то моја пријатељска кућа одавна“, проговори архимандрит на то с |
објави ово свом калуђеру, и опомене га пријатељски, да се чува, јер има примѣра, гдѣ се таково |
ку <pb n="306" /> и проговори му меко и пријатељски. „Лаку ноћ о.{S} Амфилохије! видићемо се су |
мучити“, примѣти му архимандрит мирно и пријатељски. „Кажите просто, шта је учинио... или ако к |
</p> <p>„Митрополит му одговори са свим пријатељски: „Ја ћу те радо примити у придворне калуђер |
је очевидно, да га је патријарх примио пријатељски, па је и он чекао стрпљиво и мирно.</p> <p> |
Ви сте нас тако човѣчно примили, и тако пријатељски кроз она два манастира провели, да неби бил |
двезти.“</p> <p>На ово пружи руку посве пријатељским начином старој госпођи.{S} Ова га пољуби у |
иступаш, као лик јединог <pb n="140" /> пријатељског створења на овом бѣлом свѣту.{S} Добро ми |
ратском саучешћу, у духовном разбору, у пријатељској подпори... видио сам се како долазим као а |
да знаменита сила био, стојао је у врло пријатељском одношају, а тако исто са познатим нашим пѣ |
д кнеза Метерниха, с коим је до смрти у пријатељском одношају стојао.</p> <p>„На углед спољски |
аженство, из уста јој зујаше најтоплије пријатељство, из држања и дисања видило се, да се бори |
ман поносио, да има таково познанство и пријатељство са великом господом.</p> <p>Стара тетка у |
велики пријатељ лѣпога пола.</p> <p>Ово пријатељство к лѣпим госпама, и симпатичка <pb n="165" |
ѣћу.{S} Учинили су ми много пута велико пријатељство манастиру, па и ја сам њима ту радост учин |
епископу добије глас да се овај у тесно пријатељство упустио са пријатељима „уније.“ Позове га |
отвори врата, и изпрати га са највећим пријатељством до степена.</p> <p>„Никад се није послѣ о |
им наравно да гледе, да с њима у добром пријатељству живе.{S} Нѣки пут дођу сви са својим фамил |
Шта више љубав њена напрѣма новосадском пријатељу све је бивала јача и силнија, и већ је многе |
а обергошћа.{S} И оне су друге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше највећма украшена.{S} |
а, и господско држање чиниле су га врло пријатном појавом.</p> <p>У гласу му је лежала угодна љ |
оиста је стара тетка тако била обчињена пријатности и разговором господина архимандрита, <pb n= |
ер као да се овом питању зачуди.</p> <p>Пријашњи управитељ нити је кад код те ћелије био, нити |
насмѣшио се у једно доба.</p> <p>„Трѣба прије свега задобити о.{S} Теофана.</p> <p>„Онда га ваљ |
је била очевидно болестнија него икада прије.{S} Мршава је била као да залогаја хране недобија |
су ми душу у небо.{S} Звекет будилника прије зоре... глас звона у пустињи и потпуној тишини... |
тељ за одговором обзирати.{S} Што му је прије било са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на уста. |
ктобра 1790 године; дакле на двѣ године прије, него што је цар Франц I. постао царем.{S} Већ за |
на пароброду за Цариград.{S} Одандѣ ће прије свега у св. Гору.</p> <p>Може бити, да је патрија |
ела у калуђерство сијне сад чиста као и прије пред његовом душом.{S} Једва пред зору легне у св |
налази, и да јој ваља све друго да ради прије, него узвишење сталиша да подупру, из кога су про |
воље!“ одговори архимандрит. „У толико прије, што посрѣдовање између два тако племенита створа |
е познато из онога, што смо о њему мало прије чули.</p> <p>Други калуђери погледали су на свога |
ока свог да сваки манастир обиђе, и што прије похита кући.</p> <pb n="194" /> <p>На то устане а |
то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из службе изтѣрати него да мене у п |
> <p>Није дуго спавала.{S} У сну јој се приказао онај ужасни призор из манастирске ћелије.</p> |
и причести!“</p> <p>О. Теофан клекне, и приклони ухо к устма умирућега.{S} Овај је говорио с пр |
несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О. Теофан приклони главу, и смирено проговори: „Огрѣшио сам свети |
миру.“</p> <p>Куварица се нѣкако срѣтно прикрије, јер пред ноћ скоро врате се и коњаници и калу |
м народ побуди, да што више манастирима прилаже.{S} Али ће то неумѣстно смиреније завити калуђе |
а главу украсити.</p> <p>„За мога брата прилажемо медалију из дрвета <pb n="281" /> од честног |
тва.{S} А онда ћемо уписати име смирене прилежнице у читуљу, која се при сваком богослуженију ч |
а!“ рекне архимандрит. „Записаћемо је у прилежнице и то златним словима.“</p> <p>Напослѣтку раз |
на проповѣдање у цркви.{S} Гдѣ је така прилика на другом мѣсту, доћи до имена једног Јоанна Зл |
грозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} Кад дође прилика, да трѣба трпити или нападати, калуђер ваља оно |
манастири трѣбају чиновнике у сто и сто прилика, па је сасвим наравно да гледе, да с њима у доб |
е цркве.</p> <p>А нашло био се и других прилика.</p> <p>Списатељу ових редова пошло је за руком |
ад му све каже:</p> <p>„Било је у таким приликама и више паметних и изкусних људи из нашега нар |
не, да их може видити и онај, који нема прилике и трошка, да их у нарави види.</p> <p>Имамо ми |
Ви сте се оче Теофане боље владали овом приликом него ваша братија: ви сте <pb n="118" /> призн |
жити једну малу примѣтбу, која нам овом приликом у перо долази.</p> <p>Морамо се чудити и дивит |
лио и рачунао, па ћу вам баш нѣшто овом приликом и да приобштим.“</p> <p>На ово извади архиманд |
ата трапезарија, коју ћемо такођер овом приликом познати.</p> <p>Кад дођу у гостинске собе, зач |
сѣћати с пуним поштовањем.</p> <p>„Овом приликом шиљемо вам по пошти слѣдеће дарове:{S} 1.) Јед |
>„Барон Сигентал остане једаред таковом приликом код митрополита на обѣду.</p> <p>„Карловачки п |
рудите господине,“ рекне Ленка. „Другом приликом провешћу ја моју тетку по Фрушкој гори.{S} Али |
проминѣо за 10 година, како су се оном приликом разстали.{S} Он је био јошт онај лѣпи црни кал |
и хлеб и оно мало смока, што бијаше том приликом за се понео, да глад уталожи.</p> <p>„Ево!“ по |
слугу учинили; истина је, да сам их том приликом чашом вина угостио, али то су људи имућни, кој |
ону, да га зове на зајутрак.</p> <p>Том приликом метне на стол нѣшто у хартију замотано, и рекн |
које нису мање славне;</p> <p>„Ту је на прилику служба божија у манастирској цркви.{S} Ова може |
е му угодно бити, ако му пружи разлог и прилику, да се неугодног себи епископа тим поводом опро |
нестарај се за манастир!</p> <p>Имаћемо прилику дознати —- како су ова добра браћа прошла, а са |
ђутим као прави дипломат употрѣби и ову прилику, да стару за себе задобије.</p> <p>И доиста је |
дустрија није пропустила употрѣбити ову прилику на своју корист.</p> <p>Читав вашар нађе се изн |
ив.{S} Сад стојим пред вама, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда |
химандрит домаћина, кои употрѣби згодну прилику, те дар из таса у свој џеп премѣсти, да га ко н |
<p>Ту је био болестник у сасвим другој, прилици.{S} Соба велика, чиста, зрачна.{S} Око зграде < |
>„Био сам и сам млад; био у исто таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са же |
јале напрема себи особе, које ће у овој прилици напрво ступити.</p> <p>„Митрополит Стратимирови |
је из поузданих уста позната а по свој прилици јој је при постанку намѣњено да вѣчитом тајном |
мрачни, и да му на крају живота по свој прилици предстоји горка и уништавајућа изрека, да је са |
хове стране к њему, стало га је по свој прилици митре, а нарочито један случај из раније младос |
ратору много људи држати, те је по свој прилици нѣке одпустио, јер се више нису мѣњали, него су |
у није било познато.</p> <p>Али по свој прилици Митрофан је остао Митрофаном, јер иначе тежко д |
које пристану сви гости и они, који су приличан глас имали, а и они, кои су само крештали.{S} |
године без пара.{S} Сто и једна година приличи му и по Богу и по људма.{S} Живио дакле управо |
оно изнело, што за човѣчји стан најмање приличи, и нѣшто мало худна зрака у њу пустило.</p> <p> |
енције изводити, како коме у занат буде приличило.{S} На сваки пак начин признати морамо, да на |
је дао на закључак сабора од г. 1870 с приличним трошком репарирати, јер за цѣло пређашње врѣм |
че се приближује...{S} До Митровице има прилично покасати, а ваља да дође тамо пре мрака!“</p> |
ештеник лѣпо служи.{S} И мислим, да сам прилично у тој умѣтности напрѣдовао.</p> <p>„Код његове |
н к манастиру стицало, одкуда је знатан прилог манастирској каси долазио.</p> <p>Нарочито је ум |
тефана у вашу цркву; 2.) 100 ц. дуката, прилога на ваш честни манастир; 3.) Један везен ручник |
шкови су се имали покрити:</p> <l>а) из прилога, на које су се епископи обвезали и кои су износ |
ослѣ 30 година надошло би од оних првих прилога 285.600 Ф. а од ових других 347.830 ф., те би т |
ми данас имали 1.054.550 фор. од самих прилога.{S} А како се није ништа трошило, <pb n="123" / |
0 ф., те би тако те године имали од тих прилога од владика 760.000 Ф., од манастира 927.280 фор |
манастиру надгледати, у кои је оне лѣпе прилоге послала.</p> <p>Онда је била болестна.{S} Касни |
м но манастири него што приврѣди својим приложним крајцарама.{S} Оне празне формуле узеће народ |
И доиста год. 1840. износили би годишњи прилози, да су давани, владичји 415.000 ф. а манастирск |
ко је и кад судио сам у својој ствари! примѣти о, намѣстник.</p> <p>„Ми смо теби већ суд изрек |
оћеш опет да забодеш нос куда нетрѣба“, примѣти онај други млађи. „Погледај се само у огледалу. |
.</p> <p>„Е да, нема од тог ни говора“, примѣти тетка достојанствено. „Друга су оно времена бил |
и господа архимандрити за тај предлог“, примѣти патријарх мало пакостно.</p> <p>„Од мене незави |
Ј...“</p> <p>„Ту је намѣстник Ј...чки“, примѣти Варнава, „и моли, да га пустите пред себе.“</p> |
говора учинити!“</p> <p>„Боже сахрани“, примѣти о.{S} Теофан, који <pb n="73" /> се у истину об |
из његове руке.</p> <p>„Мени се чини“, примѣти на то архимандрит, „да ви далеко идете.{S} Има |
“</p> <p>„Потврдиће, све ће потврдити“, примѣти настојатељ и по други пут, незнајући смисао пре |
<p>„Немојте се са формом слога мучити“, примѣти му архимандрит мирно и пријатељски. „Кажите про |
n="184" /> <p>„Па томе је лако помоћи“, примѣти стара, изиђе брзо из собе и зазвони по служавку |
.</p> <p>„Али се увѣк ја сам пријавим“, примѣти онај.</p> <p>„То је истина, и то не сам, него с |
љ обитељи, која га у своје крило прими; примѣр народу, који у манастиру прибѣжишта тражаше; под |
мене!“ и поведе госпођу за другима.{S} Примѣтити нам је, да је овај господин био највећи пѣвац |
нументална зграда.“</p> <p>Ми ћемо овдѣ примѣтити у кратко, да је патријарх јошт 2 године послѣ |
у.</p> <p>„Достојно деспота светитеља!“ примѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Нека је заступи силном св |
тебе жао!“</p> <p>„Мени вас још већма!“ примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће бити штете, али за м |
p>„Добићеш!{S} Али играш прѣко резона!“ примѣти патријарх и баци карте на стол и устане са кана |
рије самоћа манастира и раса калуђера!“ примѣти на ово о.{S} Теофан, и пружи јој и нехотице обѣ |
и ја изпратим, кад већ није другчије!“ примѣти архимандрит, пак пође и он с њом.</p> <p>Лаким |
Теофана.</p> <p>„А ено му светитељке!“ примѣти о. духовник кроз нос говорећи. „Сад им још ви н |
.“</p> <p>„У четири је велико вечерње!“ примѣти мајор мало пакостио. „Што се тебе тиче вечерње“ |
пуст.“</p> <p>„Па нека ти га даду они!“ примѣти патријарх поругљиво дајући руком знак, да пруже |
е твоје тричарије?“</p> <p>„Манастири!“ примѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Манастири!“ осѣче се патр |
настојатељ, неби ми се могло допасти!“ примѣти на то озбиљно о.{S} Теофан.</p> <p>„А шта фали? |
овори мајор.</p> <p>„Ал то није резон!“ примѣти патријарх мало кроз нос, и видило се да му није |
а ви имате у глави мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, што га је зајео, и сви се стану на ново г |
е нико и ништа!“</p> <p>„Добро, добро!“ примѣти на ово архимандрит мирно као и прѣ тога. „Све ћ |
је загрли и изљуби.</p> <p>„И боље је,“ примѣти јој нећака. „Други пут ћу ти све казати, а дотл |
и препоруке од мога игумана и братије,“ примѣти о.{S} Теофан, пружајући патријарху свѣдочбу са |
и и нетрѣба Бечкерек и његове спахије,“ примѣти стара.. „У Букарешту има бољара... тамо су свѣ |
у.</p> <p>„Неби било право, господине,“ примѣти Ленка. „Него како сте лѣпо моју тетку дочекали, |
е о том ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово архимандрит настојатељу.</p> <p>„Неће!“ |
> <p>„Тамо има више знаменитих ствари,“ примѣти архимандрит, „немогу знати дакле на што управо |
највећу драж, који јој нису навикнути,“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <p>Архимандрит домаћ |
јицу.“</p> <p>„И ја их лично познајем,“ примѣти архимандрит. „И све држим, да ћемо ми та имена |
о се са мном родило!“</p> <p>„Вѣрујем,“ примѣти о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да више њих и у |
духова у твом манастиру, л’ има у мом,“ примѣти домаћин и изклиби зубе на свога колегу.</p> <p> |
бћим смѣхом.</p> <p>„Ја сам задовољан,“ примѣти архимандрит Партеније, па се онда окрене Ленки, |
у приносио.“</p> <p>„И то није хрђаво,“ примѣти патријарх, кои се све веселијим показивао. „Хај |
</p> <p>„На тебе сам сасвим заборавио,“ примѣти наздрављач смѣшећи се. „Него чини ми се, да би |
.</p> <p>„Ја нисам никаква зла учинио,“ примѣти о.{S} Теофан понизно.</p> <p>„Недам!“ одговори |
у.“</p> <p>„То је био дух архимандрит,“ примѣти Ленка раскалашно весела.</p> <p>„Мора да је,“ р |
д би ваљало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <pb n="209" /> <p>„З |
</p> <p>„Али ако њега игумном поставе?“ примѣти један од гостију.</p> <p>„Немој да ти се у очи |
а ја другчије, па се ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> <p>„А ти говори исти |
о“, рекне Амфилохије. „Одкуд би знали?“ примѣти Митрофан у исто врѣме.</p> <p>На то упру очи је |
јпрѣ рећи.</p> <p>„Гдѣ су јој свѣдоци?“ примѣти Амфилохије, мало обѣстно.</p> <pb n="90" /> <p> |
очи архимандриту.</p> <p>То је истина“ примѣти архимандрит, погледавши га проницавајућим погле |
а.</p> <p>„Наје слободно договарати се“ примѣти архимандрит и пресѣче им потајни разговор. „Чин |
толико примала!</p> <p>„Ал си мајстор“ примѣти на ово архимандрит. „Та ту иде много више.“</p> |
Зато кад га архимандрит запита, шта има примѣтити на правдање о.{S} Теофана, слеже рамени, и не |
ене га пријатељски, да се чува, јер има примѣра, гдѣ се таково похађање трагично свршило.</p> < |
озна, она мора то већ и уклонити.{S} На примѣр: ко ће одобрити, да се настојатељ опија?{S} Нева |
p>Патријарх је овај утисак свога говора примѣтио, па за то запита с нѣким видом тријумфа: „Шта |
в. икона!“</p> <p>Игумана је ова проста примѣтба добро засѣкла.{S} Да удар забашури, рекне мало |
да их неможе подписати и поднесе своје примѣдбе на исте.</p> <p>Из његових приговора покаже се |
’ чуо, како овај загуди?“ Ако само иоле примѣтим, да што снује, волим га угушити него да ја стр |
тник слушајући разговор, као да је чине примѣњивао закону, и тражио забрањено доле, за то је ћу |
е, сад ће га снаћи.“</p> <p>И доиста се примѣтило на болестнику, да се справља као дивља звѣр, |
ко привржен добру свете обитељи; будите примѣран свештеник: само се чувајте наглости и страсти, |
ини са изображењем свога духа бавили, и примѣр нравствености били.{S} Корист цркве и дужност на |
стити.“</p> <p>На те рѣчи своје тетке и примѣтбу архимандрита нађе се Ленка присиљеном да прист |
зустио.{S} Сад први пут разведе устне и примѣти звонким тенором: „То је чест за мене!“ и поведе |
шини изображавањем овога духа, бавити и примѣром нравствености бити.</p> <p>И даље: да корист д |
<p>Од другог друштва је ли ко то чуо и примѣтио и спазио, незнам; али је Ленка и чула и видила |
аузети својим блаженим чуством, нису ни примѣтили, да се врата отворише, и да им у собу ступише |
колико мирском свѣту, коима ваља давати примѣр и утврђавати их у вѣри.</p> <p>Ево свему томе св |
о час!</p> <p>Онај црномањасти чиновник примѣти ту промѣну како на лицу настојатељевом тако и у |
гову несрѣћу главно-командујући генерал примѣти при обѣду код митрополита, да је пециво изпод с |
/p> <p>Протођакон се мало разжести овим примѣтбама архимандритовим, и проговори жешће: „Његова |
ву иде кад му на ум падне, и тако своим примѣром и искушенике и ученике одводи од цркве.{S} Ман |
з властитог изкуства.“</p> <p>О. Теофан примѣти да архимандрит хоће прѣко те причице да пређе, |
и из затвора.</p> <p>То је о.{S} Теофан примѣтио.</p> <p>Наравно, да је то морало дати повода ч |
ирно одговор; на лицу његовом није било примѣтити ни сѣнке жеље какове, да јој одговор чује пов |
јој се у ледену струју претвори, кад то примѣти.</p> <p>Пропала си! викне јој нѣки гласу унутар |
троши... харчи... разсипа.{S} Он је то примѣрима разјашњавао... па је и послѣдњи бал описао, к |
стои.... марки Поза у мантији.“ На ову примѣдбу насмѣје се патријарх гласно. „Што си тако отро |
p> <p>Владици се слегне мало жуч на ову примѣтбу, и заћути.</p> <p>Ово употрѣби архимандрит и р |
нам буде допуштено изложити једну малу примѣтбу, која нам овом приликом у перо долази.</p> <p> |
тарој повѣстници.</p> <pb n="227" /> <p>Примѣра ради да узмемо исто тако велику слику, на којој |
кла:</p> <p>Сѣти се живога Бога!</p> <p>Примѣтили смо поражујући утисак, који су на њега учинил |
Дајте руку на то; у сигурност за брата, прима од сестре строги завѣт пријатељ и једне и другога |
и му се повелика, па да се увѣри колико прима, запита писмоношу:</p> <p>„Колика је та чутура?</ |
у пред браћом јавно.</p> <p>— — „Управу прима стари настојатељ, кои је пре мене исту водио.</p> |
, а чутура је ваљда и десет пута толико примала!</p> <p>„Ал си мајстор“ примѣти на ово архиманд |
братством врло добро познат, радо су га примали, и добро дочекивали.{S} Али сад га лоша срѣћа п |
овамо.“</p> <p>У соби, гдѣ су се гости примали, било је много фотографских слика на зиду и муж |
послѣ опет редом код других, па га сви примамо једнако.{S} Е па онда мора и он нас <pb n="112" |
ead> <p>О. Теофан није био „сазидан“ од примања код Његове Екселенције.{S} Више је очекивао од |
ио и у коју је дѣцу сиромашку безплатно примао и учио... већ сам се унапрѣд радовао оној душевн |
св. патријарха за кућу нуждна упутства примати.{S} Стара братија буду у друге манастире попрем |
ћеш ти за живота 6% на твоје одржавање примати.{S} Кад умреш, а ти их остави у корист сиротих |
одителним“ осмѣхом и лаким омахом главе примаше друге чланове друштва, кои му један за другим д |
ргне и на час преблѣди.{S} Онда устане, прими поздрав долазећега и понуди га у другу собу, али |
нај, о којим манастир у одношају стоји, прими, и дочека: без тога неможе бити, а и неваља да бу |
срѣћан живот.{S} Послушај вољу божију, прими руку љубави, изићи из гроба и ступи у живот.{S} О |
пазити, да се из манастира неизтопи.{S} Прими га дакле и учини нуждне наредбе.{S} Предајем ти г |
е и преда га патријарху.</p> <p>Овај га прими и развије.</p> <p>Наслов прочита на глас: „Мемоар |
буде на скоро већином сабора позван, да прими управу црквену у своје руке.{S} С њиме ћемо се са |
архимандритом у дворску канцеларију да прими писмо.</p> <p>За кратко врѣме буде све наређено, |
пожртвовању чиста своја наручија, да је прими на своје груди, да пригрли к свом срдцу, да слије |
ему су нудили епископство, али он га не прими.</p> <p>„Из тога доба познато је више имена појац |
равице и другој господи.</p> <p>Овај се прими и здравице почну.</p> <p>Најпрѣ се напије високо- |
у двору, а владика оде у своју собу, и прими архимандрита Раковачког.</p> <p>Мало за тим уведе |
слови медалију.{S} О. Теофан метанише и прими клечећи медалију у своје руке, цѣлива је, и метне |
а пријатељима „уније.“ Позове га себи и прими га врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду на само, он |
знак, који је ђак разумѣвао.</p> <p>Ђак прими кључеве од подрума и оде с писмоношом у подрум.</ |
строге одговорности.“</p> <p>Намѣстник прими дошљака, кога бијаху два шумара на таљигама довел |
мо предаду на пароброд.{S} Један лѣчник прими га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућу.....< |
нађе се на то уврѣђен; али таки за тим прими за шалу, и одговори: „Није нам био добар вѣтар го |
старијих и врло младих.</p> <p>Домаћин прими и уведе и те госте у салу; упозна и ове са Банатс |
пријатељ обитељи, која га у своје крило прими; примѣр народу, који у манастиру прибѣжишта тража |
ћа, <pb n="37" /> која ме у своје крило прими, да сијне у очима људи, да набави средства, којим |
н при свечаној дишпути.</p> <p>„Овај то прими.{S} Дође с дијете из Пожуна нарочито тога ради у |
су стојала обојица.</p> <p>Архимандрит прими их благо.</p> <p>Протођакон баци један од својих |
Отац јој је довео ђувегију, и она га је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме а |
је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло примили, и добије јошт више куражи.{S} Стави једног шум |
рхимандрите!{S} Ви сте нас тако човѣчно примили, и тако пријатељски кроз она два манастира пров |
оград, кои је о.{S} Теофан био засадио, примио се чудесно.{S} Једва је било наћи чокота, ком је |
а му послужник преда писмо, које бијаше примио, кад је болестник дошао, о тим налогом, да му га |
и.</p> <p>Кад је дошо у манастир — —, и примио управитељске кључеве, стане обилазити све просто |
и изправе, а барон Сина већ је главницу примио и одобрио је, да ти се 6% камате сваке године ка |
<p>Било је очевидно, да га је патријарх примио пријатељски, па је и он чекао стрпљиво и мирно.< |
p>„Одреко сам се отца и матере!</p> <p>„Примио сам анђелски чин!</p> <p>„Заклео сам се Богу!</p |
аксао.{S} Спусти се на своју постељу, и примири се.{S} Сое му се сад духу представи као какав с |
то патријарха Арсенија III.{S} Он учини примирије с народом.{S} Управо наступивши велики догађа |
авила, али сам ипак јошт врло слаба.{S} Примите нашу захвалност, и будите увѣрени, да ћемо вас |
его молим, да имате високу милост, и да примите ове моје рѣчи као рѣчи, које говори послушни си |
мо дођем, приправите се да за осам дана примите ваш <foreign xml:lang="de">Blau-bogen</foreign> |
с у вашој св. обитељи походити.</p> <p>„Примите поздрав и од моје тетке, која вас са свом збиљо |
моје борбе!{S} Али ја немогу овога дара примити: има међу твојим сродницима, и сродницима твога |
фану с гласом, да га владика неможе сад примити, јер има конзисторију, него послѣ ручка у 3 сат |
је то моја дужност.{S} Ви ме нехтѣдосте примити.{S} Ја тому нисам крив.{S} Сад стојим пред вама |
стра свега манастира.{S} Ми ћемо је сви примити као своју сестру... као браћа сестру свога брат |
ловаца наших.</p> <p>У исту су се могли примити и богослови из Ердеља и Буковине, али су ови им |
у, коју од правога пријатеља тражити ни примити смѣмо,“ —</p> <p>Ленка незнађаше правога смисла |
ћу сваку пресуду са синовном покорности примити!“</p> <p>Владика Хранислав био је пѣсник.{S} Он |
ори са свим пријатељски: „Ја ћу те радо примити у придворне калуђере, јер сам изкусио да имаш в |
да ћете ме за такова и сматрати, и радо примити сваку услугу, коју од правога пријатеља тражити |
ог, али и праведан: што он рекне, ја ћу примити, па ма ми се и главе тицало.{S} Само јошт молим |
Обрадовића.{S} Али је то остало у стању примитивног почетка.{S} Ил’ се није умѣло, л’ се није с |
у ту пунктови будимске инштрукције били примљени.</p> <p>У тим се пунктовима искало:</p> <p>1., |
фор.</p> <p>Арендатору преко контракта примљену своту од. . . . . · 90 фор.</p> <p>За преважањ |
њој млин на два кола меље.{S} То га све примора да остави Митрофана, и упути се чесми, да зауст |
ој правој цѣли опет поврате, да се њима принадлежећа добра јавном народном управљању вруче, и њ |
ожју а у његово здравље.“</p> <p>За тим принесе чутуру к устнама и напије се шљивовице.</p> <p> |
коју је заслужио ко ико!“</p> <p>И опет принесе чутуру к устима.</p> <p>Архимандрит се побои, д |
аци очи тамо.{S} У који пар онај чутуру принесе к устма, у тај пар опази ђак архимандрита.</p> |
ни један видити шта унутри бива.</p> <p>Принесено кључаници ухо добијало је само одломке од рѣч |
а ко се неслаже, а он да се није усудио принети чашу к устима, јербо ће се вино претворити у от |
S} Она може цркви нашој знамениту помоћ принети, а да неосѣти.{S} А то је одношај, кои само пош |
љу ћемо служити соборно, осветићемо тај принос, и поставити га на кивот светитељев.{S} Огласиће |
свака сигурно повећу своту, која би ове приносе знаменито одплаћивала.</p> <p>„Најпослѣ, колико |
њу учио, а силе своје нашем господарењу приносио.“</p> <p>„И то није хрђаво,“ примѣти патријарх |
бвезали одређене од њих своте све дотлѣ приносити, док им приход бар онакав остане, какав је он |
мало поублажила.</p> <p>Ова га је туга принуђавала да већма тражи самоћу него иначе; а та само |
ме одреше од тог званија, јер ћу иначе принуђен бити свући се и у свѣту као поштен човѣк начин |
ћ но хтеде ову ствар сам рѣшити, већ је приобшти епископу Станковићу и позове га да му каже, шт |
о знања доноси у ту сврху, да повѣрљиво приобшти своје мњење, како да се овој невољи доскочи, а |
е св. патријарху, да му своју живу жељу приобшти, па да га моли, да му даде за то путовање дозв |
није узнемиривао.</p> <pb n="81" /> <p>Приобшти и другој братији, што му је о.{S} Теофан говор |
ких списа од године 1790, што сте ми их приобштили, неиду ми из главе, па сам и сада баш о њима |
па ћу вам баш нѣшто овом приликом и да приобштим.“</p> <p>На ово извади архимандрит из своје п |
рсеније протођакону Никанору нѣка мѣста приобштио, као оно гдѣ се каже, да се манастирски ред и |
у, које дакле морамо и нашим читатељима приобштити.</p> <p>Кад је дошо у манастир — —, и примио |
а анђела!{S} Хоћете ли му ове моје рѣчи приобштити, господине?{S} Ја вас за то лѣпо молим.“ .</ |
е труде, своје успѣхе сестринском нѣдру приобштити, повѣрити, и из оних уста укрѣпљење, одобрењ |
а ми нисте платили.{S} Знате, колико ми припада, па дајте ми што је моје, а ја ћу одмах отићи о |
е од намѣстника своју плату, што јој је припадала.</p> <p>Она тако и учини.</p> <p>Тужба буде Њ |
т у Карловци једини, коме је тај наслов припадао, па је тако тај наслов значио управо што митро |
l:lang="la">cum sua causa</foreign> (са припадцима) кроз цѣло врѣме од год. 1790. па до данас; |
, што понесе у шуму.{S} Није него да му припашемо сабљу.{S} И онако изгледа та сцена, као да су |
ли је високородни тај успѣх свом тоасту приписивао, па је са погледом побѣдитеља очи на све стр |
рске управе. (И данас живи тај гост.{S} Припов.)</p> <p>„Јест.{S} Овакова управа изтргнуће та п |
и.“</p> <p>„Зар нисте видили, да је сва приповѣст била само хунцутарија,“ рекне јој ова.</p> <p |
ћ.“</p> <p>Стара тетка отвори устне, да приповѣди своју невољу, али архимандрит домаћин прогово |
во ћу ти у овој ствари једну причицу да приповѣдим.</p> <p>„Год. 1840 имао је онај исти млади С |
совима љубљеног списатеља свога времена приповѣдала.{S} Баш јој хвала; све Србкиње ваља да пови |
ијете, ја се бојим сама спавати.{S} Она приповѣст архимандритова неће ми дати ока затворити.“</ |
призивао к себи.</p> <p>У такова вечера приповѣдао је много о знатнијим личностима, с којима је |
им је лежао о.{S} Амфилохије, кога наша приповѣтка добро познаје, у стању, ком се свак смиловат |
успѣхом сврше.{S} Тако ми је и сад, кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учинили радост, д |
ло опасно, нити је на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је било с ножем. „Овако је било |
остио, да тако без трага изчезне из ове приповѣсти она појава, која је у њој можда најсјајнија |
дани одсудан моменат за даљи течај ове приповѣсти.</p> <p>Знамо, да Ленка свога драгог брата н |
о.{S} Теофаном, на кога смо задатак ове приповѣсти метнули.</p> <p>О. Теофан дошавши у свој нов |
ction" /> <p>Знам да ће кои читатељ ове приповѣсти на овом мѣсту запитати:{S} А шта је било са |
лазио у тврдице.</p> <p>И са ове стране приповѣдају се многе ствари о њему.{S} Ми ћемо једну сп |
што митрополит.</p> <p>Но у врѣме наше приповѣтке није било митрополита.{S} Митрополит Станков |
ити намѣстник.</head> <p>Ову главу наше приповѣсти преписали смо из једног дебелог рукописа ман |
„даље!“</p> <p>Калуђер омахне главом, и приповѣди све до краја. „Е шта сад велите на то све гос |
, што их бијаше навео настојатељ, и сви приповѣде онако, као и она два прва.</p> <p>Сви су наст |
незнам о твојој фамилији.{S} Ходи да ми приповѣдиш.{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ходи да м |
ст. <pb n="125" /> Слушајте само шта ми приповѣдаше нѣки дан.{S} Један <foreign xml:lang="la">f |
Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде да сврши приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан бијаше разсанио |
!“</p> <p>Архимандрит се насмѣје својој приповѣдци а о.{S} Теофан у пуној збиљи одговори: „Јест |
а. —</p> <p>И сад ћемо се вратити нашој приповѣдки.</p> <p>О. Теофан закључи, да иде св. патриј |
охија.</head> <p>Но да се вратимо нашој приповѣсти.{S} Кроз прошле године свога намѣстниковања, |
од г. 1833.</p> <p>Но да се повратимо к приповѣсти.</p> <p>Патријарх је био очевидно мало љутит |
истина“, одговори о.{S} Теофан. „У тим приповѣдчицама живе чисто људи кои су давно умрли.“</p> |
ле говори: ја слушам.“</p> <p>О. Теофан приповѣди архимандриту у кратко све, што је нама већ по |
оде у ту ћелију и више нико.</p> <p>Ово приповѣди калуђер, кои спровађаше новога управитеља. „О |
а био је подпуно покорни млађи.{S} Тако приповѣдају, да је једаред гроф Коронини као земаљска г |
живота казао.</p> <p>И овим завршујемо приповѣст: „Калуђер, истина и поезија!“</p> <p>(Крај.)< |
а, јер није ништа о том чула; али се то приповѣдало дуго времена у Карловци, како је Хранислав |
оса на глави растла, док је архимандрит приповѣдао.</p> <p>„Небојте се, мајко,“ рекне јој он. „ |
вића, хајде да ти још једну малу шаљиву приповѣдим, из које ћеш видити, како су га и срѣдњи орг |
ричице да пређе, па га замоли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге воље, кад те занима,“ р |
архимандрит, „а ви ћете нам о том балу приповѣдити, што знате.“</p> <p>„Хоћемо, високопречестњ |
мандрит; о њему бих ти мого читаву зиму приповѣдати.{S} То је био изванредан човѣк.{S} Није ми |
сад се сѣтих.</p> <p>„Јошт ћу ти једну приповѣдити о Станковићу, која ми је из поузданих уста |
ра отиди, прекосутра биће сто различних приповѣдчица, како те је ђаво жива у пако однео, како т |
зумѣти топлу жељу старе госпође.</p> <p>Приповѣда се у народу, да је један бачки кочијаш возио |
био особењак према лѣпоме полу.</p> <p>Приповѣдају, кад је био протођакон код митрополита Стра |
ље.</p> <p>Али се одмах прибере, на све приправан оде са настојатељем, који га пред комесију из |
а овај нескочи бѣсно на њега, па је био приправан бацити све, што имађаше у рукама, и ретирират |
из ћелије.</p> <p>„А јеси ли наредио да приправе конак за госпођу сестру,“ запита архимандрит; |
ати, да одмах могу почети школе како се приправе учитељи.“</p> <p>„Све си добро наредио“, рекне |
едку ипак дода: „Док В,.{S} Светост све приправи и приреди за извађање тих величанствених плано |
у оне дивне скоро митичке горе.</p> <p>Приправи се дакле добро аргументима и мотивима, пак оде |
андрит се међутим бијаше већ на одговор приправио и рекне: „Ваше одлично понашање даје Вам пуно |
рђаво пециво кад други пут овамо дођем, приправите се да за осам дана примите ваш <foreign xml: |
о једно за другим.{S} Морали би се дати приправити учитељи из калуђера, шиљући оне, кои на што |
и код виших дикастерија, те да се тамо приправљају за оно, што имају бити за управитеље цркве |
чешљао браду и косу, да небуде чупав, и приправљао нос, да му бурмутском самовољом недонесе как |
а и стане га тѣшити, храбрити и за смрт приправљати.</p> <p>Ова недаде дуго на себе чекати.{S} |
кои има дара, способности, и за који је приправљен.</p> <p>„Као правило, од ког се несмије одст |
ештенике, који су за свој позив школски приправљени били.</p> <p>„А осим тога завео је Стратими |
ве.{S} У ћелијама гинемо зими неимајући приправљеног огрѣва.</p> <p>Све се кочи тим да ће поста |
снаге чисто љубила, и на највеће жртве приправна била.</p> <p>У колико су дакле тѣлесне дражи |
га тако, да су му сваку молбу изпунити приправни били.</p> <p>Наравно да се и он трудио њихове |
<p>Кад уђе настојатељ у собу и види ове припреме, прође га језа, и срдце му стане чудновато куц |
је.</p> <p>„То неиде.{S} Ви се неможете припустити на заклетву“ поучавао их је архимандрит.</p> |
ода: „Док В,.{S} Светост све приправи и приреди за извађање тих величанствених планова, немојте |
p>„Управитељ факултета септемвир Узовић приреди салу и дочек сјајно.</p> <p>„Публике никад толи |
Управо су биле спремиле ствари и за пут приредиле све, и сѣле у теткину собу, кад нѣко куцне на |
одине дошо у Нови Сад.{S} Начелник даде приредити лов у риту.{S} Но кад буду на мѣсту, опазе, д |
и његове су службе биле увѣк за утисак приређене.</p> <p>„Споменућу само његов ход на службу о |
{S} 8.250 фор</l> <l>б) дозвољен је био прирез на сваку кућу нашег народа по 3 кр, а то би изно |
дакле Хранислав био је доиста пѣсничка природа.{S} Може се мислити, како се са овим ножем, кој |
јан био <pb n="256" /> силовита и нагла природа, могло је бити покора.</p> <p>„Него је и он био |
и сам.</p> <p>„То је велика побѣда боље природе у теби, што си напаст најжешће страсти тако јун |
т осѣти у себи, кад се нађе у слободној природи.{S} Ноге му чисто добију крила, и одмицао је од |
и прости калуђери, кои покажу, да имају природни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађа |
о ми салтаџије, сами лако кроз најлѣпшу природу.{S} Сад незнам управо шта је боље.{S} Ако је ис |
„А, то је друга ствар...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже не само |
дакле присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже не само устма, него и руком...{S} Дајте |
цркви у прва времена језичнике хиљадама присвајала.</p> <p>Ти дани саставили су срдца брата и с |
и; ко неодговара дужности, има се на то присилити; ко зло ради мора се казнити; ред и дисциплин |
е и примѣтбу архимандрита нађе се Ленка присиљеном да пристане на то, да иду послѣ ручка са гос |
</p> <p>Стара тетка устала је одавно, и прислушкивала је код врата од Ленкине собе, да ли је ов |
олики свети отци, несмѣ ту такав дух ни присмрдити, у толико мање, што живи настојатељ зна цѣни |
тељу и наскоро заспи.</p> <p>Опет му се присни онај стари светитељ са миртовим вѣнцем и камилав |
гим свѣтом, па ма то били и сами његови присни пријатељи, е онда се то несмѣ трпити.{S} Онда ће |
рхимандрита нађе се Ленка присиљеном да пристане на то, да иду послѣ ручка са госпођом Пуљиницо |
уштво смѣјало из срдца.{S} И сама тетка пристане уз друге.</p> <p>„Него знаш како ми се чини“, |
другљиви смѣх, у кои сви други из гласа пристану.</p> <p>„Какво је то церекање и маукање?“ пови |
рски запѣва велико многаја лѣта, у које пристану сви гости и они, који су приличан глас имали, |
ањкати.{S} Мати и једне и друге дѣвојке пристану на то, да им со жеља изпуни.{S} А на предлог г |
n>!{S} Живио!“</p> <p>Сви други наравно пристану <foreign xml:lang="la">nolens volens</foreign> |
т је старост.{S} Стар човѣк није никуда пристао.{S} Што си се ти вратила; ми би вас овдѣ дочека |
по души, истину, како се то свештенику пристои.“</p> <p>„Хоћу високопречестњејши господине!“ о |
лије, премда му та титула по праву није пристојала.</p> <p>Тражећи ексцеленцију, тражио је о.{S |
свакога страха и стида; нити нам одају пристојећу нам почаст, држећи нас, не да смо му браћа, |
ити од нас, што се тиче црквеног реда и пристојног богослуженија.</p> <p>„Него и ти хоћеш да се |
<p>„Калуђерима ваља одредити дотацију, пристојну, као члану задруге, а не слуги; премда ни на |
архиву митрополитску умноже, у коју је приступ био у оно врѣме отворен само митрополитском сек |
„тазе,“</p> <p>Онај ђак, кои је обично приступ у подрум имао, није могао свом позиву овога веч |
тога срдца изрезао рѣчи:{S} Љубав нема приступа у ово светилиште побожности!</p> <p>Ленка дигн |
народа.{S} И будући да сад о.{S} Теофан приступа лично администратору митрополије, то ћемо ми т |
шла по моју плату, одговори му куварица приступајући му руци. „Ви знате, да ми нисте платили.{S |
ворења каквог у мојим мислима, а сад ми приступаш, као лик јединог <pb n="140" /> пријатељског |
овај како је држао карте у руци, којој приступаше о.{S} Теофан, тако му је недаде да ју цѣлива |
а га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђаци приступе к столици, дигну ову у вис, и однесу свога дух |
Код адвоката.</head> <p>Кад ђак отиде, приступи о.{S} Теофан к столу, на ком је јестиво било с |
сли по прошлости, и на једаред сѣти се, приступи ближе постељи, и повиче:</p> <p>„Отче Амфилохи |
ане дан, кад ће сиромах о.{S} Теофан да приступи Његовој Екселенцији.</p> <p>Ми смо досад свуда |
извади из њега нѣке хартије.{S} С њима приступи протођакону, нађе једно место и покаже му га.< |
и садржај тога умири стару.</p> <p>Она приступи ближе; загрли нећаку и пољуби је топло.</p> <p |
ни за двор ни за никога,“ Ово рекне, па приступи столу, одброи онолико, колико је плата куварич |
се с кола.</p> <p>Архимандрит Партеније приступи Ленки и рекне јој: „Уз пут смо свратили у овај |
д ње неодрѣшите.“ То рекне, метанише, и приступи руци настојатељу, али му је овај недаде цѣлива |
ја крив!“ повиче патријарх грчевито, и приступи о.{S} Теофану као да ће да га смрви.</p> <p>„С |
/p> <p>„А шта фали?“ запита патријарх и приступи тиком о.{S} Теофану. „Врло много!“ одговори ов |
ман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај! али приступи архимандрит Партеније <pb n="244" /> и прогово |
и о.{S} Теофан само дубоко поклони, пак приступи патријарху да га пољуби у руку.</p> <p>Но овај |
тниче!{S} Које добро?“</p> <p>О. Теофан приступи сад ближе, поздрави учтиво све присутне, и одг |
чи и изчезне.{S} А ако није будна, а он приступи њеном кревету, па јој повуче за покривач, и је |
јер је већ било.{S} Јест.“</p> <p>На то приступи к свом ковчегу, који бијаше са собом донео, и |
јошт која здравица непослѣдује, и зато приступи ближе говорећи: „Доста је већ здравица, хајдет |
era vertice</foreign>!</p> <p>У тај пар приступи му један знанац са стране и рекне му: „Коно, е |
неулази у собу.</p> <p>И доиста, ђак му приступи, и рекне му, да га зове господин, да му тај ча |
ли из баште у собе.</p> <p>У том жагору приступи Ленка старој тетки, и тихо јој рекне: „Ја би п |
трофаном?</p> <p>К њему баш и хоћемо да приступимо.</p> <p>Кад је о.{S} Теофан био намѣстником |
приступи сад ближе, поздрави учтиво све присутне, и одговори му: „Та имам велику бѣду, па сам д |
но лице непромѣни се ни цртицом.</p> <p>Присутност тетке и странога господина учине јој лице ка |
а рамена да га одбаци од врата.{S} Овај притегне руком кључаницу боље: врата се отворе, и они о |
минарију, и апелаторијалну конзисторију притицати, и сви су се за себе и своје прејемнике пред |
рѣжуљак поведе и случајно јој руку јаче притиште уз себе.</p> <p>Ленка стане ову извијати.</p> |
е онда већ пуна мѣсечина.</p> <p>Ове се приуготови.</p> <p>Али како буде дружтво изненађено.</p |
м је казао.{S} Али је ту било и другога приузрока, на који ни он сам није више ни мислити хтѣо. |
ати.“</p> <p>„То ми је најмилије чути“, прихвати о.{S} Теофан. „Онда ће изкуство В. Светости до |
pb n="339" /> <p>„И — само даље, даље,“ прихвати патријарх. „Ваљда ниси комарац.{S} Комарци нај |
ту жељу госпође тетке морате уважити,“ прихвати архимандрит. „Кајали би се до смрти, да јој то |
к од плаве чохе, са жутим дугметима...“ прихвати Ленка.</p> <p>„Да,“ настави тетка, „и то си чу |
отац Теофан?“</p> <p>„Отац намѣстник?“ прихвати господин (администратор). „Е шта да рекне.{S} |
ѣшт, као да се то њега ништа и нетиче и прихвати поглед госпође с лаким осмѣјком.</p> <p>Ленка |
мандвит Гурије недође у неприлику, него прихвати шалу и проговори тетки: „Драга мајчице, хајде |
ѣ осуда изречена.</p> <p>„Стратимировић прихвати разлоге и назоре <pb n="278" /> свога епископа |
а кућу спремио.</p> <p>— — „Кукурузи ме прихватише.{S} Набрао сам их пун таван.</p> <p>— — „И в |
ужност учинити.{S} Ту одређујем ја теби приход од главнице од 25.000 ф., која је код барона Син |
} Теофана доносила је сваки дан то већи приход манастиру са свију страна.</p> <p>Али стратегичк |
д њих своте све дотлѣ приносити, док им приход бар онакав остане, какав је онда био.“</p> <p>Пр |
чно старати се и о напредку економичког прихода тог манастира са свима могућим силама бринути с |
манастирски држе имање у реду, па ма од прихода ни крајцаре из године у годину непренели, ма са |
несите кесу талира — и онако сви турате приходе манастирске у своје џепове — и ударите у бубањ, |
астири имају бог зна какве велике чисте приходе.{S} Мислили су да он то из политичког разлога т |
p> <pb n="107" /> <p>„Ово су ти годишњи приходи, који су онда завѣштани:</p> <l>Архиепископ је |
знам.{S} Али ти сви долазе звани.{S} А приходници, који дођу да манастир <pb n="105" /> виде, |
овима у народу, што траже не само да се прихране, него и да своје умне силе развију на корист ц |
г нашег Лукијана.</p> <p>„Шта више нѣки причају, да је несрѣћна љубав и народног нашег просвѣти |
— одмах ће бити крај!{S} Изповѣди ме и причести!“</p> <p>О. Теофан клекне, и приклони ухо к ус |
е могућно дођите да и мене изповѣдите и причестите, кад пођу да ме обѣсе!“</p> <p>На то се нагл |
ћу није дакле трѣбало ни изповѣдника ни причешћа: дакле ни о.{S} Теофана.</p> <milestone unit=" |
лухти свом снагом: нема нигдѣ ништа.{S} Причинило јој се.</p> <p>Мало послѣ учини јој се, да се |
леду позната ми је једна врло занимљива причица из властитог изкуства.“</p> <p>О. Теофан примѣт |
ан примѣти да архимандрит хоће прѣко те причице да пређе, па га замоли, да му ју приповѣди.</p> |
.</p> <p>„Ево ћу ти у овој ствари једну причицу да приповѣдим.</p> <p>„Год. 1840 имао је онај и |
а код капута.</p> <p>„А знате л’ ви ону причу о јежу?{S} А?{S} Увуците само капут у манастире, |
> <p>Мал’ га неудари капља. „Господин“, пришапне писмоноши, и стане се спремати да се врати из |
/p> <p>Супруга високороднога нѣшто овом пришапће.</p> <p>Он се тргне и дигне.</p> <p>„<foreign |
и,“ рекне госпођа Пуљиница архимандриту Приши, и пружи му руку.</p> <p>Ово је био старији госпо |
рамена, и одтури га на страну, пак сам пришпичи око кључаници.</p> <p>„Де, да и ја погледим?“ |
рита представи домаћин као архимандрита Пришу.</p> <p>Домаћин остави дошљаку колеги стару тетку |
о.{S} Теофан озбиљније.</p> <p>„Недам у пркос!“ одговори патријарх презирљиво.</p> <p>„Ево свид |
и без банде!“ одговори јој овај. „Баш у пркос теби, недам свирати валцере“</p> <pb n="237" /> < |
ења, па ће до кои час да их остави и да прне у своју небесну висину.</p> <p>Оне године кад се о |
а у манастиру, или је сам отишао куда у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу |
ше и у трапезарији прѣко све ларме, и у прњавор прѣко свих брда и покрај свих звона.</p> <p>Кад |
адо помаже сваком.{S} Идите само мало у прњавор, па ћете видити, колико се кућа у ово врѣме под |
дили би је живу.</p> <p>Ова дође ноћу у прњавор, и сутра дан, чим је зора заплавила, ушука се у |
ам кои дођу, тако и све угледне људе из прњавора и села нашега.“</p> <p>Тако и буде.{S} Свѣта с |
ци.</p> <p>На ову види нѣколико људи из прњавора, који бијаху пушкама наоружани, и ту на стражу |
кажу, као светитељ.{S} Народ је како из прњавора и села, тако и из оближњих места гомилама дола |
</p> <p>Но куварица била је већ на крај прњавора, врата попусте, а отац Амфилохије ђусне колики |
крвава.</p> <p>Код њега је стојао онај прњаворац наслонивши се на убијствено оружје.</p> <p>Ов |
овѣк изнутра.</p> <p>Једаред дође један прњаворац о.{S} Теофану, молећи га, да забрани о.{S} Ми |
итно грање кршкало појако.</p> <p>Но то прњаворац није ни на ум узимао.{S} Он је непрестано у ж |
а, имајући више поуздања у своје ноге и прњаворске пријатеље него у своју руку и турски ножић.{ |
у, те га предаду судбини.</p> <p>Остали прњаворски гости, кои су се јошт могли мицати, потраже |
из манастира и јури као бѣсом гоњена к прњавору.</p> <p>Отац Митрофан и Амфилохије похитају ни |
па разкопчају горњу мантију, па хајд по прњавору, да га виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А |
пол дана кроз ваше калуђере и слуге по прњавору и селу гонити и тражити дали. — Ви сте отца на |
и шибањем да каштигују... како су је по прњавору и селу у пол дана витлали... владика је све ко |
ли смо је послѣ са онолико хуке буке по прњавору и селу тражити!“</p> <p>Ова хука и бука и била |
<p>Скандала је било, кад су калуђери по прњавору и селу трчали и њихови коњаници у <pb n="30" / |
це, истина је, да сам је дао тражити по прњавору, али не да је дадем шибати, него да је предам |
и са побожним увѣрењем к болестницима у прњавору и селу призивати; већ се почео разносити глас, |
напоменули.</p> <p>Она браћа, која су у прњавору више тако званих „затворених“ кругова чинили, |
> <p>Одмах му падне на памет она прѣтња прњаворца, и похита ко о.{S} Митрофану натраг, ускоривш |
еници, смирени калуђери, и ваши дѣдови, прњаворци, који су светој овој кући њиве орали, виногра |
и остали буду весели до полноћи.</p> <p>Прњаворци и сељаци стојаше у малим гомилицама, мужки и |
ш се наплаћати за подвоз нуждног горива прњаворцима.{S} За будућу потрѣбу нема ни једне цѣпаниц |
коса на глави у вис скакати, и зној га пробијати, кад чује те страшне рѣчи.</p> <p>Адвокат ниј |
сва криминална процедура.... и зној га пробије.</p> <p>„Хо, јесам ја награисао!“ повиче у стра |
} Излазите оче Амфилохије!“</p> <p>Зној пробије и Митрофана и Амфилохија, кад чуше о кривој зак |
н умро од пушке, која му је зрном плућа пробила и срце тако озлѣдила, да је морала, нагла смрт |
брада, румени образи реко би сад ће крв пробити, <pb n="273" /> глас топал, мало потмуо, — погл |
аку.</p> <p>Шум, кад су врата одкивали, пробуди намѣстника из сна.{S} Он се дигне, и осѣти се с |
о сад јој стане нѣтко покривач вући.{S} Пробуди се.{S} Скочи у кревету.{S} Није ништа.{S} Нѣко |
="169" /> <p>Најпослѣ пошље ђаче, да га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне к настојатељ |
о, кад му нѣко на врати куцне, и тим га пробуди.</p> <p>Манастирски ђак уђе у ћелију, назове му |
вач, и једанпут и други пут, док се она пробуди.{S} Како јој једаред види очи, а он јој даде бл |
ила, крв се мало умирила.</p> <p>Кад се пробуди, наравно да јој је прва мисо била оно, што јој |
ојала.</p> <p>А код њега су људи живота пробудили осѣћање усамљености, те је осѣтио потрѣбу да |
вѣст дужности у сваком члану тога тѣла, пробудите у манастирима дѣлотворну вољу к стварању; на |
та сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Ленкине пробудише очевидно онесвѣшћену душу о.{S} Теофана.{S} О |
у то у себи, да и у другим сродне мисли пробуђују.{S} Под тим утиском рекне настојатељ нѣким на |
чаћено.</p> <p>Писмоноша узме бургију и пробуши дно, <pb n="62" /> гдѣ је ово било најтање.{S} |
да затворимо, у којој мора вѣк свој да проведе?{S} И настојатељ је човѣк, и мора му се допусти |
х господину јавити.</p> <p>Овај стражар проведе нѣколико дана на свом мѣсту узалуд.{S} Куварице |
ми јошт и на годину на овај дан весело проведемо.</p> <p>„сѣди јошт мало Тодоре, да те се нагл |
је кроз прозор, кад се Ленка на вѣнчање провезла; он је уздахнуо, кад се кићени сватови изпрѣд |
тако пријатељски кроз она два манастира провели, да неби било право, да Вам се незахвалимо.{S} |
а вам!“ рекне најпослѣ озбиљно. „Чим би провели вечер?{S} Та наше госпође знаду, да непуштају с |
н.{S} Био је родом из Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се он |
<p>И архимандрит није ту ноћ много боље провео.</p> <p>Јучерањи догађај узбунио га је јако.</p> |
добри познаници, који се састају да се провеселе.</p> <p>Архимандрит Партеније имао је право.{ |
својим фамилијама овамо, те се прођу и провеселе.{S} Сигурно ће и данас мужеви и мужки чланови |
ке, па ћемо се нас двоица по нашем ћефу провести.“</p> <p>„То ће бити прави бал“ одговори Амфил |
ост!“</p> <p>„Е, дакле наступајуће дане провешћемо у строгом посту и молитви; а у недѣљу даћемо |
сподине,“ рекне Ленка. „Другом приликом провешћу ја моју тетку по Фрушкој гори.{S} Али сада мор |
а?...</p> <p>На танчици се појави друга провидна дружина, али и опет лѣпотом дивна, милином бај |
>„Ето шта си учинио твојим новим вицем,“прововори архимандрит Партеније. „Нећеду јошт госпође н |
па су се по највише частили и у друштву проводили.{S} Кафане су у осталом и данас пуније свѣта |
ијава!...{S} У друго доба би га светцем прогласили!“</p> <p>„И ја тако велим“, рекне на то архи |
ер је то моја пријатељска кућа одавна“, проговори архимандрит на то старој госпоји. „Она ми је |
ло!“</p> <p>„Ето видите, докле то иде“, проговори владика у очајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣра |
филохије, а ви незнате, оче Митрофане“, проговори архимандрит сасвим мирно.</p> <p>Протођакон с |
јдѣ да видимо, шта су нам све послали“, проговори архимандрит. „Де, ти си млађи; разпечати, па |
дворскога зрака.</p> <p>„Добро добро“, проговори о. намѣстник нагло. „Ево ти твоје плате... а |
то разшири руке, и с очима пуним суза, проговори меко и њежно:</p> <p>„Сестро, оди на срдце бр |
</p> <p>Кад се свуче и у постељу легне, проговори сам себи: „Но ове покладе запамтићу док сам ж |
<p>Пре него што се архимандрит посади, проговори:</p> <p>„Извините, милостива госпођо, што вас |
у другој капу камилавку.</p> <p>Бирај, проговори му старац.</p> <p>Он дигне руку, понесе је к |
за тим и другу руку.{S} Машући главом, проговори мирнијим гласом: „Но нисам добро реко:{S} Хва |
ици, од коих је један свршен човѣк био, проговори: „Ви ћете му носити јело и воду, и почистити |
<p>„Један дан, као да је о себи мислио, проговори свом дворнику: „Али ко је мене овамо довео?{S |
Кад је о.{S} Теофан ову епизоду свршио, проговори владика у највећем чуду: „Па шта ће рећи свѣт |
е.</p> <p>„Моја сестра одлази овај час, проговори о.{S} Теофан, „Ми смо имали мало разговора и |
подуже ћутећи стојали.</p> <p>Најпослѣ проговори Ленка: „Добар дан!“</p> <p>О. Теофан дође к с |
кали. “</p> <p>„Видила сам сав Срѣм,“ — проговори Ленка, „па и нѣшто од Србије.{S} Пак сам дошл |
p> <p>„Ово ће бити у нас и више нигдѣ!“ проговори архимандрит, кад су подуго уживали оправдано |
то легоше.</p> <p>„Ти си тето снивала!“ проговори сад Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Та нисам дијете |
закопчане устне.</p> <p>„Моја сестра!“ проговори он значајним, али одсѣчним гласом, показујући |
ни суд!“</p> <p>„Ви нисте моје судије!“ проговори на то о. намѣстник. „Јесам ли што против прав |
на медузина глава.</p> <p>„На здравље!“ проговори сад онај од млађих <pb n="156" /> калуђера, ш |
не, кои истину тражи.</p> <p>„Грле се!“ проговори онај коловођа од млађих <pb n="157" /> калуђе |
лавом.</p> <p>„Па и ти отче духовниче!“ проговори намѣстник зачуђен.</p> <p>„Кад господин тако |
/p> <p>Намѣстник дође. „О. намѣстниче!“ проговори му управитељ: „Ево вам шиљу једног вуцибатину |
мена!</p> <p>„Грбићу, шта учини тужан!“ проговори сад њему. „Ти си убио и њега и себе!“</p> <p> |
а лако као птица.</p> <p>„Тѣрај оштро!“ проговори кочијашу.</p> <p>Кочијаш ошине коње и ови пос |
ни капље.“</p> <p>А ви донесите вина,“ проговори гост промумлавши нѣшто кроз зубе, и стане сво |
и опет метанише.</p> <p>„Ништа, ништа,“ проговори му овај благо. „Учинило ми се истина подуже в |
и си сигурно држао, да је то немогуће,“ проговори Ленка, „па ипак се ето збило!{S} Види се, да |
p> <p>„Штета, што ниси отишо у глумце,“ проговори послѣ подужег ћутања патријарх, и насмѣши се. |
ом спису много јако занимљивих ствари,“ проговори патријарх преврћући листове. „Да видиш, да ме |
је спона, која се даје лако разкинути,“ проговори Ленка. „Чуј ме само.{S} Ја сам имућна, ја сам |
ма стоји ваш пријатељ... ваш пријатељ,“ проговори архимандрит. „И зато држим да ћете ме за тако |
p>„Боже мој!{S} Као да га сад, гледим,“ проговори архимандрит. „Срѣдњи узраст, — црна коса и бр |
и.</p> <p>„Ала је то љубезан господин,“ проговори стара, кад га изпрати и натраг се врати. „То |
дније.“</p> <p>„Та мени би било право,“ проговори стара. „Ја сам доиста са госпођом Пуљиницом о |
разгорѣла?“</p> <p>„Имате пуно право,“ проговори на то архимандрит. „Нема сумње да та ствар им |
учинити.“</p> <p>„То сам и сам мислио,“ проговори на то протосинђел, „па зато и кажем, да је ст |
држали.</p> <p>„Ето нека каже Муцало,“ проговори свѣдок, и окрене се Крсти.</p> <p>„Крста је к |
> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочекамо,“ проговори тетка Ленки, кад се ова приближи. „Старост је |
кве промѣне.</p> <p>„Како је то врагу,“ проговори Ленка сама себи. „Зар ми нисмо синоћ врата за |
арха Арсенија.“</p> <p>„Но хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан; „чисто долазим к себи од страха |
и, и опоравља се.“</p> <p>„Хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан, и склопи руке побожно.</p> <p>„ |
те куће.“</p> <p>„Е добро Крстоношићу,“ проговори на то архимандрит. „Сад сѣди тамо на ону стол |
би л’ ти знао, зашто си овамо позван?“ проговори на то архимандрит.</p> <p>„Како небих знао; н |
head> <p>„Ти си необично добро спавао?“ проговори архимандрит. „Та већ је у велико дан.“</p> <p |
иво и мирно.</p> <p>„Зар тако, мајору?“ проговори патријарх, кад му друг у сигрању избаци карту |
b n="259" /> <p>„Слушао сам их једаред“ проговори о.{S} Теофан, „кад су на велику суботу појали |
одмах послѣ ручка <pb n="191" /> кући“ проговори на то стара. „Па тако нећемо ни сада ни једно |
настира отићи.“</p> <p>„На сваки начин“ проговори архимандрит.</p> <p>„Доћићу и ја с њим; имам |
мировић.“</p> <p>„Па то није немогућно“ проговори архимандрит своим мирним озбиљним басом...</p |
а прође по соби, свуда загледи, па онда проговори: „Можда сам и снивала!“</p> <p>„Снивала, снив |
куцне митрополит арх. Гедеона у раме, и проговори му: „Сад ти!“ Гедеон одпои своју строфу несра |
p> <p>Архимандрит мало развуче устне, и проговори: „То можемо устмено казати, а гриота би било |
ести овим примѣтбама архимандритовим, и проговори жешће: „Његова је ћелија његова курија.{S} Ко |
ак бол душе огледаше, уздахне дубоко, и проговори гласом, који показиваше, да му се грло грчеви |
“</p> <p>Адвокат се усправи поносито, и проговори: „Шта ви мислите!{S} Знате л ви да стојите пр |
<p>Настојатељ најпослѣ премучи муку, и проговори: „Е кад је о.{S} Теофан признао сам, да је по |
арају.</p> <p>Она одтргне своју руку, и проговори: „Ми смо далеко отишли од другога друштва.{S} |
шљавајући, па се онда врати калуђеру, и проговори му исто тако мирно и озбиљно:</p> <p>„Ја ради |
архимандрит Партеније <pb n="244" /> и проговори им: „Ви бѣжите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сад |
н се окрене болестнику <pb n="306" /> и проговори му меко и пријатељски. „Лаку ноћ о.{S} Амфило |
ѣк од најбољег свѣта поздрави је сада и проговори јој: „Ја се особито радујем, да сам дошо до с |
ом <pb n="188" /> оку.{S} Она се диже и проговори кроз сузе:{S} Лака му била земљица: а Србљи г |
појање, митрополит куцне овога у раме и проговори му: „Почни ти!“ Овај се тим, наравно, осѣти у |
“</p> <p>Протођакон се на ово намршти и проговори архимандриту: „Ако ја морам све написати, што |
погледа на протођакона, па се насмѣши и проговори му: „А од кад се ви бавите са науком о шумски |
и.</p> <p>Архимандрит узме други лист и проговори:</p> <pb n="107" /> <p>„Ово су ти годишњи при |
едође у неприлику, него прихвати шалу и проговори тетки: „Драга мајчице, хајде да ти синак помо |
поље, па се онда окрене к протођакону и проговори му: „Баш се мислим, да ли да позовемо за сутр |
88" /> <p>Архимандрит у својој благости проговори: „Е видите оче администраторе.{S} Из ваших рѣ |
како ваља.{S} Мајстор си!“</p> <p>Онај проговори јасним гласом једној госпођици преко астала: |
олије био и дошо.{S} Зато с негодовањем проговори о.{S} Теофану: „Оче намѣстниче, ти си зло ура |
ном, и дрхћућим сладкога осѣћања гласом проговори му:</p> <p>„Тошо!{S} Твоја су уста била увѣк |
занимало.</p> <p>Молбеним дакле гласом проговори: „Докончајте своју повѣст, високопречестњејши |
ане главом трѣсти, и трѣсућим се гласом проговори: „Оно пакостно, злобно, ђаволско смѣшење адми |
т као рѣдко ко.</p> <p>Промуклим гласом проговори: „Заповѣдајте горѣ,“ и пође с њима к степеним |
удите честит калуђер.“</p> <p>О. Теофан проговори на то: „Смѣм ли шта рећи, високопречестњејши |
и своју невољу, али архимандрит домаћин проговори наглије:</p> <p>„Ја вас небих пустио ни данас |
<p>О. Теофан приклони главу, и смирено проговори: „Огрѣшио сам свети владико, и радо ћу пољуби |
протрне сав.{S} Но поврати се и понизно проговори: „Нисам мислио ласкати.{S} Реко сам Вам ексел |
на куварицу и више искрено него обзирно проговори јој: „Јесам ја реко, да ће бити ђавола!{S} Шт |
p> <p>У сну разтвори устне и разговетно проговори: „Нуз ту капу није мѣста том дивном вѣнцу на |
Није дакле чудо, што са свим малодушно проговори: „Дуката!..а од куд сиротом калуђеру дуката!“ |
окат је ћутао, премишљао, па онда оштро проговори: „Показаће њима Печеновић, шта је <foreign xm |
утврдио.“</p> <p>Протођакон опет нѣшто проговори кроз зубе; али то нечује нити архимандрит нит |
на колѣно, прекрсти руке на прса и тихо проговори: „Хвала ти преблаги спаситељу, што ми ту миса |
отре чело, и мећући опет шешир на главу проговори: „Од адвоката нема ништа!{S} То је пут дугача |
подуже ћутао и премишљао.{S} Напослѣдку проговори: „Неможе ми бити жена, али ми може бити љубље |
о незнаде одгоненути.</p> <p>Напослѣдку проговори о. еклисијарх: „Ја само толико знам, да смо с |
ивље мисле забављају.</p> <p>Напослѣдку проговори ипак протођакон први, истина више за себе, ал |
утање јошт нѣко врѣме.{S} Напослѣдку му проговори:</p> <pb n="171" /> <p>„Ниси ни мого другчије |
н био у друштву.{S} Пред Видаковићем да проговорим ја балавица...{S} Боже сачувај!{S} Та стегну |
дају прибавити користи од више врсти,“ проговорио је сам себи, кад је ствар добро промислио и |
ете жељу изтѣрати!“</p> <p>„Бог из тебе проговорио!“ рекне му на то владика, али не иронично, н |
ао је и слушао.{S} Сам рѣдко коју да је проговорио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
Теофане?{S} Та ти би ваљало први да си проговорио.“</p> <p>О. Теофан стајао је све до сада као |
но времена била.{S} Нисам се усудила ни проговорити кад је он био у друштву.{S} Пред Видаковиће |
b n="204" /> ли моћи коју у овој ствари проговорити, а мени се чини, да сам дужна да одговорим. |
сваке дражести пуну жену, немогући рѣчи проговорити.{S} Прси су му биле пуне осѣћања, кога дотл |
ком силом и потрѣсом, да није мого рѣчи проговорити.{S} Он је ћутао, дубоко ћутао.</p> <p>Ленка |
астати, и онда ћемо можда коју и о њему проговорити.</p> <p>Од епископа Хранислава остала је у |
. Теофан оде кући, на излазећи из двора прогунђа: „Неће бити срѣће, одбише ме од врата.“</p> <p |
аво жива у пако однео, како те је земља прогутала, како си побѣснио, па у хладну Саву скочио... |
пићем била запечаћена, и нигда се није продавало и истакало, да он није ту био.</p> <p>Једаред |
е подпомогну.{S} Вуци шљиве у Банат, те продаи за жито.{S} Тим сам сѣмена за њиве прибавио и хр |
увѣк руке т. ј. оних људи, кои пљене и продају и пишу платежне налоге ма од које форме.</p> <p |
ја да му 800 фор. платим кад шљивовицу продам.</p> <p>— — „За год. 1842 будем по дворској коми |
орове потврђен.</p> <p>— — „У јануарију продамо шљивовицу и унесемо новце у благајну под два кљ |
чином.{S} Прошле зиме хватови усѣчени и продани за 800 ф.</p> <p>Башта манастирска нема ниједно |
ћи се свога вечитога нема. „Господин је продао ономад послѣдње буре вина, да може нужна срѣдств |
ружтвима чуо, па је сад намѣравао скупо продати.</p> <p>„Тако је!“ одобри говорник. „Мир всѣм! |
и слежући рамени.</p> <p>„Шта наопако,“ продере се гост и разрогачи очи. „А ви дајте сира, јаја |
луђера.</p> <p>Он се обрати на игумна и продере се на њега: „Шта?{S} Није ти право?{S} Ја сам, |
повиче гласом, који срдца као оштар нож продираше: „Кажи: хоћу! јер ако друго што кажеш, знај д |
чи уђу Митрофан и Амфилохије• Држаше се продрзљиво, али у лицу бијаху блѣди као крпа.</p> <pb n |
.</p> <p>„У школу за црквено рисовање“, продужи о.{S} Теофан, „имали би долазити сви они прости |
/p> <p>„Али да непадне кривица на нас,“ продужи владика окренувши се к архимандриту... „да небу |
“</p> <p>„Сад ће тек да буде комендије“ продужи администратор неузимајући на ум одговор Амфилох |
акле, да се у том новом чуству снађе, и продужи свој говор овако: „Јест, ја сам много препатила |
једним господином у грађанском одѣлу, и продужи свој посао и кад о.{S} Теофан уђе.</p> <p>На ст |
га правозналца мирније слушао, кад овај продужи: „Имам ја пријатеља и у Вуковару и у Пешти... и |
мо и умножавамо. “</p> <p>Разговор овај продужи се и на даље, и сврши се тек онда, кад путници |
страну и насмѣши се мало.</p> <p>Затим продужи архимандрит свој говор. „ја сам вас питао, да л |
м!“</p> <p>Сад се дигне, и сасвим миран продужи: „Сад нека раде, што им је воља.{S} Ја сам на с |
а ни једног храста!“</p> <p>Архимандрит продужи: „Ко незна, оном морамо казати.{S} Дакле чујте |
<p>Кад о.{S} Теофан свој говор заврши, продужио је архимандрит своје ћутање јошт нѣко врѣме.{S |
цуп..."</l> </quote> <p>Даље није мого продужити јер му архимандрит повиче: „Молчи, безобразни |
ђела.</p> <p>„Даћу ти да садиш, дотично продужиш наш шљивик, да буде, каква га нигдѣ нема; а од |
црну кафу.{S} Старија господа и госпође продужише стари разговор, а младеж пође шетати по собам |
настојатељ у собу и види ове припреме, прође га језа, и срдце му стане чудновато куцати.</p> < |
нивала, драга тето.“</p> <p>Тетка свуда прође по соби, свуда загледи, па онда проговори: „Можда |
е као на ново рођеним.</p> <p>Више дана прође, и све остане по старом.{S} Само је стража бивала |
о...{S} Тодор би оживио.</p> <p>Али сад прође прѣко устне жене рѣч, на коју је она највише пола |
дужност побѣду одржала.</p> <p>Зима је прође, срдце јој се чисто смрзне, крв јој се у ледену с |
ѣти, као да му особита снага кроз срдце прође.</p> <pb n="283" /> <p>На то отворе већи пакет.</ |
у се мишица немило трзала.</p> <p>Ленку прође језа по цѣлом тѣлу и кроз све живце, кад виђе ту |
ли, шта да ради.</p> <p>Дошавши у порту прође једно дваред горѣ долѣ, па онда скине шешир, прот |
е, па онда смо на правом путу да с њима прођемо, као оно што смо прошли са манастирским и цркве |
виче јој на сусрѣт. „Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само |
манастир Фенек.</p> <p>— — „Двѣ године прођоше.{S} Настојатељ се двору покорио.</p> <p>— — „Ме |
овић.{S} Служио га је као свѣћа.{S} Кад прођу многе године произведе га епископ за архимандрита |
у сви са својим фамилијама овамо, те се прођу и провеселе.{S} Сигурно ће и данас мужеви и мужки |
ију, да ће га на скоро посѣтити.</p> <p>Прођу шест недѣља.{S} Дође зима.{S} Архимандрит је погл |
му пара!{S} Па кад му нема пара, нека и проживи године без пара.{S} Сто и једна година приличи |
ваља ићи.{S} Послѣ свега онога, што је проживила у послѣдњем часу, појави јој се прѣка потрѣба |
о ваља, да може безбрижно и остале дане проживити, те на своју нећаку радо мислити.“</p> <p>Тет |
p>Он се окрене од о.{S} Теофана, оде на прозор, постои мало тамо премишљавајући, па се онда вра |
ј писати; и мораш јој писати.{S} Око је прозор за анђела а врата за ђавола.{S} Тако ми је сам п |
ли је ова будна.</p> <p>Кад чује да се прозор отвори, одшкрине полагано врата и уђе к нећаци.< |
дио једно вече у својој ћелији.{S} Кроз прозор се видило јарко сунце, како се за гору спушта.{S |
вања, па узме велику мараму, изађе кроз прозор, кои је у ходник водио, напоље из собе, прокраде |
ала.</p> <p>Њен пријатељ гледао је кроз прозор, кад се Ленка на вѣнчање провезла; он је уздахну |
S} Архимандрит је погледао почесто кроз прозор на друм, коим се у манастир долазило; долазила с |
ту удаљенију ћелију на којој су једини прозор јаки гвоздени штапови ограђивали.{S} Нареди ђаци |
усели јој се мир у срдце.</p> <p>Отвори прозор.{S} Укаже јој се дивно ведро јутро.</p> <p>Свѣжа |
ији казати; и за то је имао очи упрте у прозор од ходника, а чело му је показивало, да се тамо |
ном вѣтру.</p> <p>У дубљини код јединог прозора ћелије стајала је млада и лѣпа женска са спуште |
хотице му сузе грунуше, кад је са истог прозора, за који је тај дан, реко би, чаробном силом нѣ |
тојала у дражестној јутрењој хаљини код прозора.</p> <p>Кад ју тетка опази обрадује се.</p> <p> |
кве опадоше, кровови манастирски добише прозоре, који им нетрѣбају, зајмови се на манастирске н |
тану, али исту мелодију почне банда под прозори трапезарије свирати.</p> <p>Сви се прену: очеви |
{S} Стража се пред његовим вратма и под прозором мѣњала, и о.{S} Теофан увиди, да је све како в |
рекне архимандрит Партеније, кои је на прозору гледао: „Ево нам јошт гостију.“</p> <p>Сви пођу |
ади у фотељ с друге његове стране ближе прозору.</p> <p>„Ваша рођака?“ запита архимандрит погле |
има.</p> <p>Патријарх га погледи, оде к прозору, али се брзо натраг врати, и сматраше подуже ка |
на стражу стану.</p> <p>Од врата оде к прозору; но како се тргне, кад и ту види два човѣка с п |
ој врати дану му изправу, и мораде се к прозору повући.</p> <p>И у Ленкиним очима појаве се суз |
јој бијаше пала на лице, и повуче се к прозору од ћелије.</p> <p>Слика, коју угледа, смрзне јо |
вен.</p> <p>Патријарх се мало прошеће к прозору и натраг, па онда стане пред о.{S} Теофана и за |
од стола.</p> <p>Архимандрит оде мало к прозору, погледи кроз њега на поље, па се онда окрене к |
во нам јошт гостију.“</p> <p>Сви пођу к прозору, и виде већ у алеји троје каруце, које се прибл |
ст зрак, даде му собу очистити, и добро прозрачити, постељу му сасвим новом постељином намѣсти, |
/p> <p>Кожа на образу била јој је скоро прозрачна; очи јој горѣше као жива жеравица.</p> <p>Вид |
те може овдѣ задржати.{S} Будућност си проиграо и саранио, јер и сам мораш признати, да ти бра |
је као свѣћа.{S} Кад прођу многе године произведе га епископ за архимандрита, и даде му Ковиљ, |
рит тога ради, што га је епископ Платон произвео.{S} Нека скине крет, и нека оде као прост калу |
м,.“</p> <p>У овом шлофроку, кои бијаше производ и свѣдок другога „десетолѣтија“, са плаветном |
одукују.{S} Чешћи углед оваквог умѣтног производа био би подобан на естетичко развијање у народ |
узвишење сталиша да подупру, из кога су произишли.</p> <p>Ове мисли бијаху дух у о.{S} Теофану |
држањем и гледањем.</p> <p>Овај се мало прокашље, па почне:</p> <p>„Дајте калуђерима достојну з |
тепене на први спрат, ту је сирома попа прокашљивао, да очисти грло за орацију, чешљао браду и |
учемо, да нас једни благосиљају а други проклињу.{S} Свакој хвали и свакој грдњи износимо ми на |
кои је у ходник водио, напоље из собе, прокраде се кроз отворена врата манастирска напоље, па |
и тако је више и био у друштвима него у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо да га сигурно нађе, ваља |
весело и берићетно.</p> <p>Но и било је пролѣће као наручено.</p> <p>Један дан бијаше архимандр |
рска слава.</head> <p>Прошла је зима, и пролѣће се развило у велико.</p> <p>Виноград, кои је о. |
поквасила јастук сузама, које је за њим пролѣвала.</p> <p>Њен пријатељ гледао је кроз прозор, к |
живот, пун срѣће и сласти, као што глас пролѣћа изазива живот цвѣта и мириса...“</p> <p>Калуђер |
иначе само сам га на улици видила, кад пролази поред наше куће, па ми се чинио, да није као др |
а ти недолазиш.{S} Шта ми није по глави пролазило, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и да си з |
авлијом мимо долазећег или изпред њега пролазио, добио је дубок поздрав од овога, па ма био и |
и, кад је тај просјак или осуђеник туда пролазио.</p> <p>Ко је год том авлијом мимо долазећег и |
/> ћуте да се могла мушица чути кад би пролетила.{S} Рукама броје бројанице, а гледе у руке.</ |
у замѣрио, јер дворска господа, која на промѣну дођоше поставе мене намѣстником, а старога опра |
пучила.</p> <p>Најдубљи мир.{S} Никакве промѣне.</p> <p>„Како је то врагу,“ проговори Ленка сам |
два три дана, кад се увѣрио о сталности промѣне код пекара, сѣдне на кола, оде у Петроварадин < |
на разполагање.</p> <p>— — „При обичној промѣни год. 1840 поставе мене за намѣстника.{S} Г. про |
<p>Онај црномањасти чиновник примѣти ту промѣну како на лицу настојатељевом тако и у погледима |
фан нар. сабор, патријарх се сав у лицу промѣни, тако, да о.{S} Теофан одједаред умукну.</p> <p |
вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На то се промешкољи и окрене зиду.{S} Тако је спавао као заклан |
иве.</p> <p>О. Митрофан бијаше се слабо проминѣо за 10 година, како су се оном приликом разстал |
ота.“</p> <p>Архимандрит се мало подуже промисли.</p> <p>„Управо неби трѣбало да даље говорим, |
јој се укаже као рај на земљи.“</p> <p>Промисливши и размисливши сва, једва дочека архимандрит |
о код администратора митрополије, па је промислио за сваки случај, како да се влада.{S} Нарочит |
е био никада човѣк, кои би најпрѣ добро промислио, шта се све може изсукати из онога, што њему |
говорио је сам себи, кад је ствар добро промислио и размислио.</p> <p>„Ова дивља светиња“ — мис |
било.{S} Оче аминистраторе... добро се промислите, шта ћете да радите.{S} Ако ви остајете при |
али немој бѣгати с мѣста, на које те је промисо ставио.{S} Ето новог митрополита, ето конгреса, |
у у манастирској ћелији, често и трајно промишљање о себи о одношаима спољским, и дивна слика и |
адак и сладак опет као рѣдко ко.</p> <p>Промуклим гласом проговори: „Заповѣдајте горѣ,“ и пође |
ла натраг.</p> <p>„Ко зна је ли чисто?“ промумла лагано кроз зубе.{S} Но таки за тим одговори с |
>Протођакон се окрене мало на страну, и промумла: „Овдѣ су све саме букве, нема ни једног храст |
парницу.{S} Најпослѣ слегне с рамени и промумла <pb n="61" /> кроз бркове: „Добро је кадкад и |
<p>А ви донесите вина,“ проговори гост промумлавши нѣшто кроз зубе, и стане својим ножем рибат |
ом, показујући на Ленку.</p> <p>Сестра! промумлају други калуђери, погледе један на другог, и р |
та ли судије!</p> <p>„Е мој господине,“ промуца напослѣдку. „Видим ја то и сам.{S} Да је добро, |
еофана, слеже рамени, и немирним гласом промуца: „Казаће свѣдоци, отац Митрофан и отац Амфилохи |
и, а влада ће радо одобрити све, што он пронађе да лежи у интересу цркве, чије заслуге за прест |
с као млађи за опроштење молим, јер сам пронашо, да је то моја дужност.{S} Ви ме нехтѣдосте при |
ити, и глас о његовом „чинодѣјствовању“ пронео се по читавом равном Срѣму.{S} Већ су га почели |
ина“ примѣти архимандрит, погледавши га проницавајућим погледом.</p> <p>„То је истина.{S} Можеш |
на је сјала цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и медени мирис раних липа, коих је околна |
реко.{S} Његово се име од г. 1848 овамо проносило по свѣту као име једног од највећих Србаља.{S |
учаници.</p> <p>„Де, да и ја погледим?“ проносови стари дуја од остраг.</p> <p>Но онај први одт |
Јесмо врага!“ одговори Митрофан, као да пропаде у земљу.</p> <p>„Па на што ти тај нос!“ запита |
зумом пропадне, за навѣк <pb n="207" /> пропадне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести |
раним срдцем, можда поремећеним разумом пропадне, за навѣк <pb n="207" /> пропадне, док му Ви п |
струју претвори, кад то примѣти.</p> <p>Пропала си! викне јој нѣки гласу унутарњости, и она се |
о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст живота!</p> <p>Ко ју је мирним духом сматрао, н |
<pb n="338" /> Срљате као слѣпи у своју пропаст.{S} Тражите спаса код капута.</p> <p>„А знате л |
ѣчи ће твоје избавити двѣ добре душе од пропасти, оне ће изазвати живот, пун срѣће и сласти, ка |
ас пол на главу метнуо.</p> <p>„Ми ћемо пропасти... пропашћемо, оче архимандрите...{S} Док још |
аву метнуо.</p> <p>„Ми ћемо пропасти... пропашћемо, оче архимандрите...{S} Док још неизумрѣте в |
манастирима и о манастирима, радило се прописаним путем прѣко прописаних органа.{S} Истина је, |
ирима, радило се прописаним путем прѣко прописаних органа.{S} Истина је, да ми досад није нико |
фан бијо је млад човѣк; он је постио по пропису манастирском, али неидући за тим да се посвети, |
међу светитеље.</p> <p>„Помисли само на проповѣдање у цркви.{S} Гдѣ је така прилика на другом м |
совање.{S} У школу за служење, појање и проповѣдање, долазили би наравно сви богослови; али би |
ију, школу за црквено служење, појање и проповѣдање, и школу за црквено рисовање.{S} У школу за |
а.</p> <p>Наравно да ни индустрија није пропустила употрѣбити ову прилику на своју корист.</p> |
па ће лакше бити прегорѣти оно, што се пропустило и није се учинило.{S} Али ми ево почињемо ди |
апели јутрење и вечерње.{S} Никада није пропустио, да није недѣљом и празником дошо у цркву на |
ј горѣ споменути појац није у свом вѣку пропустио ни једног „катадневног јутрења и вечерња,“ па |
/p> <p>„Овдѣ је у свему више стављено у прорачун, него што ће доиста трѣбати.</p> <p>„Изволите |
/p> <p>Архимандрит се стане мислити, он прорачуни у памети, шта је боље по манастир, или ша дад |
о.{S} Браћа гости већ се бијаху подобро проредили.{S} Већ се више њих нађу које под столом, кој |
аво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљиво зглађена, држање господско.</p> |
о сматрао; али му је из ока бистра муња просѣцала.{S} Мантију је обично носио од црне <pb n="25 |
г те рѣчи у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкла, али душу би ми од отровних ножева сачувала.{S |
строју главе, мршавим рукама и великој просѣдој забарушеној бради.{S} На први поглед учини се |
<p>Ова се јошт са једном другом зажели просањкати.{S} Мати и једне и друге дѣвојке пристану на |
извора сваки узможе црпити, кога жеђ за просвѣтом на више и свѣтлије повуче!</p> <pb n="134" /> |
, да је несрѣћна љубав и народног нашег просвѣтитеља Доситија у Хопово допратила.{S} Тако сам б |
е је овај почео уређивати собу неумрлог просвѣтитеља србског Доситија Обрадовића.{S} Али је то |
ишњег доходка да помажемо цркви нашој и просвѣти!</p> </div> </div> <pb n="129" /> <div type="g |
молитве бијаше и њих очистио, узвисио и просвѣтио.</p> <p>У тај мах познаду и они висину о.{S} |
стира, сферу калуђерског живота и домак просвѣћене побожности пада.</p> <p>О. Теофан био је од |
ѣривао до тога да умре од глади као наш просвѣтитељ Доситије у манастиру Хопову, нити је шибао |
и неће се смѣти ни појавити у народу да просе милостињу, него ће им људи <pb n="69" /> рећи: ви |
, да је под том црном ризом румена зора просијнула.{S} Остави га, дакле, да се у том новом чуст |
ене.“</p> <p>Очи су му разнобојне искре просипале; уста се најсочнијим смѣхом развлачила.</p> < |
од топлоте коју му је бистри дух обилно просипао.{S} Мора да је код свију добро стојао, јер су |
решитбу од патријарха ову: </p> <p>— — „Проситељ у званију својем и у будуће заостати има, које |
амо онда, кад је имао или какову милост просити или какову немилост чути.</p> <p>Није дакле чуд |
или слабији, ишли су калуђери по народу просити, и народ им се лѣпо одазивао.{S} Нису добили бо |
одавца.</p> <p>„Зар ти мислиш да сам ја просјак, па не могу дочекати?“ загрми протођакон на нов |
једне особе баш онда пасти, кад је тај просјак или осуђеник туда пролазио.</p> <p>Ко је год то |
остало без хлѣба?{S} Није ли Шишатовац просјаком учињен?{S} Није ли Прибина Глава гола као гол |
луженија.</p> <p>„Него и ти хоћеш да се прославиш ваљда као Доситије, ха?{S} Окај се тога.{S} Н |
у њеној кући са другим гостима тај дан прослављао.</p> <p>Тим полажењем развије се између њега |
ти; али око поноћи савлада га сан, и он проспава мирно до зоре.{S} Кад се дигне из постеље, осѣ |
д бијаше тамо доведен, кад једно јутро, проспававши ноћ добро, дигне се из постеље, стане на св |
нда ћуте.“</p> <p>„И код своих — кућа!“ проспе о.{S} Теофан, „Пуштају калуђере, да раде ко шта |
рана.{S} Ми смо само прости калуђери, а прост калуђер није нико и ништа!“</p> <p>„Добро, добро! |
азити човѣка као дрва, па ма да је то и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да су ти листови |
и славе.</p> <p>„И дан данас може један прост калуђер у нашем манастиру дотѣрати да га свѣт све |
вео.{S} Нека скине крет, и нека оде као прост калуђер у манастир Грабовац, пак ћу га онда ја на |
имандритства и архимандрије и отићи као прост калуђер у манастир.{S} Небијаше му дозвољено, ни |
питајућим погледом.</p> <p>Овај је био прост човѣк, али чистога разума, и узвишеност мисли о.{ |
</p> <p>„Како небих знао; нисам ја тако прост, да незнам шта радим.{S} Нама је господин (админи |
мало св. икона!“</p> <p>Игумана је ова проста примѣтба добро засѣкла.{S} Да удар забашури, рек |
визита.{S} У архидијецези било је рѣдко проста сељанина наћи, кои је знао, како митрополит изгл |
столу, и посади је на једну од оне двѣ просте столице од дасака, које се ту налажаху.</p> <p>Л |
овце, дрзко где поју: „Отступи ти пијто просте“.</quote> <p>А ово је била Хранисављева најновиј |
а, а нарочито код женског свѣта.</p> <p>Просте везиље, које знадоше златом везти, немогоше се д |
er" xml:id="SRP18730_C24"> <head>24.{S} Прости калуђер и патријарх Јосиф.</head> <p>Протѣкло је |
о, да није као други људи...{S} Боже ме прости, чинило ми се да је какав светац.“</p> <p>„Ха, д |
ли бѣху многи настојатељи манастирски и прости калуђери.</p> <p>Да и сам патријарх на пријаву п |
.{S} Ова слика била је у дѣлу за србски прости народ бисер а за манастир драги камен.</p> <p>Ни |
нѣколико недѣља, кои би полазити имали прости калуђери из манастира, редом и временом, како би |
ал су се изранили.{S} Калуђери су били прости људи, али су сматрали манастир за своју кућу и б |
ар се ви у чутурама разумѣте То само ми прости људи знамо, који из чутуре пијемо; а ви велика г |
.{S} Теофан, „имали би долазити сви они прости калуђери, кои покажу, да имају природни дар за т |
је. „Њој се држи страна.{S} Ми смо само прости калуђери, а прост калуђер није нико и ништа!“</p |
гуман Иринеј...“</p> <p>„Бог да му душу прости!“ уздане о.{S} Теофан и прекрсти се побожно. „Он |
у имању манастирском и у располагању са простим калуђерима.{S} И овај је зрак бацио свѣтлост у |
уне неводи точно.{S} Браћи псује и пред простим људима оца и матер и прѣти нам да Ће нас у браш |
рхимандрит мирно и пријатељски. „Кажите просто, шта је учинио... или ако какву заповѣст није из |
ан нити бијаше што учинио, што небијаше просто учинити, нити што неучинио, што му ваљадијаше чи |
д црне свиле са свиленим гајтанима врло просто декорирану.{S} Појас отворено црвене боје, широк |
смисла ових рѣчи; она их је дакле само просто саслушала.</p> <p>Архимандрит се обрати старој г |
угог намѣстника, стои <pb n="290" /> му просто ту књигу потражити.{S} И то је наравно да му ми |
у, души, савѣсти; учитељ народа малог и простог, коме ваљаше у манастирима отворити извор науке |
ности код митрополита Стратимировића од простога калуђера до игумна дотѣрао.</p> <p>Дали су му |
им.“</p> <p>„Нема!“ одговоре они сасвим простодушно. „Дајте људи хлѣба, јер ћу, тако ми имена, |
удрости, то се чешће показивало и мојој простој памети.{S} Ако ми скрстимо руке и на даље па не |
равитељске кључеве, стане обилазити све просторије, да види како се находе и споља и изнутра, ј |
ери у идеалу изгледати могли.{S} Вањска простота и пониженост осијана изнутарњом узвишености и |
себе чекати.{S} Ледена њена рука стегне прострѣљено срдце, а дах ноћи угаси пламен ока и животн |
ђе у кујну.</p> <p>Манастирске су кујне простране и лѣпе, то је познато.{S} Таква је била и у н |
</p> <p>„О! пѣсна, дивна пѣсна претвара просту манастирску цркву у храм небеске славе, гдѣ анђе |
богатим свестраним изкуством јошт боље просудити!“</p> <p>„То су лѣпи разговори међу вама кад |
ти калуђер и патријарх Јосиф.</head> <p>Протѣкло је више мѣсеци од како је о.{S} Теофан смртне |
тон.{S} На другој екипажи довезли су се прота Витковић и парох Марго, особе врло угледне.</p> < |
очито су се тога ради славили Н. Садски прота Данило и поп Платон из Каменице. „Прототип калуђе |
говори патријарх; „вечерње ће одслужити прота, а ја сам теби дужан реванж. — Само дођи!“</p> <p |
тња засвира банда, и загрме звона те се протегла на далеко слава високога госта.</p> <p>Овом се |
а у своју пустињу.</p> <p>Дуго је врѣме протекло и о њему није се ни говорило, као да је умро.< |
равитеља укоченим погледом.{S} Нѣшто је протепао, али га није било разумѣти.</p> <p>Старији ђак |
ако је, реко би, укочено остало.</p> <p>Протече нѣколико часова, и они стојаше као слике од кам |
да је то какав агресивни корак калуђера проти њему, па се и зачуди и разљути. „Па куда би! ако |
ослати господина архимандрита Арсенија: против тога неможе нико никаква приговора учинити!“</p> |
дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Против вас оче Митрофане и оче Амфилохије <pb n="117" / |
ли на жалост тако, како нисам желио.{S} Против вас оче администраторе све је доказано.{S} Оче Т |
е свѣдок, ни на крај памети имао, да га против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загрози |
немој да се дишпутирамо; немам ја ништа против <title>Љубомира у Елисијуму</title>.{S} Та и ја |
о су понели.{S} Јест.{S} Ја немам ништа против тога, да се познати и пријатељ и онај, о којим м |
орити.{S} А ви кажите слободно, што год против мене знате.{S} Ја се небојим ничега.{S} Ако ваља |
а комесија прошла као и све скоро друге против настојатеља манастирских предузимане: остало је |
30. била је илузорна.{S} Хијерархија је против ње радила.</p> <p>Влада јој је била на руци.</p> |
у администратора, и братије манастирске против намѣстника од архимандрита Раковачког, кои је ба |
ти си горе јошт био гоњен, па ниси руке против себе диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе |
манастиру као најстарији начелствује, и против манастирских правила непрестано са мирским људма |
„Јесам ли што против правила црквених и против закона мирског погрѣшио, ено ми судија у Карловц |
да ће свакога ђаво однети који се усуди против њих говорити, радити, учити.{S} Хајде, Сава није |
носи у себи најсигурнији и најбољи лѣк против таковој болести у души.</p> <p>„Чуо си и читао с |
узбуди нова навала.</p> <p>Што је чинио против закључака саборских, чинио је тајно.</p> <p>Али |
ако ми је била воља.{S} Ту сам сагрѣшио против старѣшинства.{S} Ја сам се тога ради покајао, и |
овори на то о. намѣстник. „Јесам ли што против правила црквених и против закона мирског погрѣши |
за чврсто становиште и непробитан штит против ма каквог насртаја.“</p> <p>„Тако и јест,“ дода |
Митрофан, који бијаше заборавио, шта су против Теофана били у тужби навели.</p> <p>„То сте сами |
/p> <p>„Оче администраторе!{S} Дошле су против вас нѣке тужбе честњејшој конзисторији, које, ак |
шкодило је увѣк онима највише, који су против реда што чинили.{S} А најмање смѣ то виша власт |
чекива ако одговор настојатељев изпадне противан њему.{S} Али је он био спремљен за све послѣди |
али.{S} Али то је он заслужио.{S} Он се противио прѣсуди, што му је збор братије донео, а послѣ |
ао.{S} Ја признајем, да нисам имао пута противити се извађању пресуде братског збора: пресуда ј |
о адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка се уда и оде са својим мужем на |
здом и сваки напрѣдак и сваки намѣри му противни развитак духовни.</p> <p>Његова политика била |
његов адвокат, да шта ће болан говорити противник, шта ли судије!</p> <p>„Е мој господине,“ про |
није разумѣо духовно разположење свога противника.{S} Он помисли, да је то слѣдство, што су га |
ије ни схватио прави садржај рѣчи свога противника.</p> <p>Зато кад га архимандрит запита, шта |
.{S} Противници му, а који калуђер нема противника? могли су изтѣрати, и да је св. каноне поврѣ |
трасти укоченим очима гледао и умирањем противника наслађавао се.</p> <p>О. Теофан изскочи сад |
!“?{S}" Дед, кажи, ако знаш“, запита он противника.</p> <p>„Бурје!“ одговори му онај.</p> <p>„Н |
на.{S} Познавао је пакостна срца својих противника.{S} Знао је да су у стању и најгоре што изми |
вар у рукама калуђерских и манастирских противника, служити за оштро оружије у борби, ако би се |
ом главом, скрштеним рукама, гледећи на противнике погледом крајњег <pb n="158" /> презирања.{S |
рѣме <pb n="120" /> јоште по старом.{S} Противници му, а који калуђер нема противника? могли су |
у свѣтлости, да сва ова падне на њега а противници да дођу у мрак и таму; како ће заузети старѣ |
p>Тако је и учинила.</p> <p>Али су њени противници рачунали као и она.</p> <p>Она ће доћи по пл |
дину, да је птица у клот улѣгла.</p> <p>Противници њени направили су јошт тре тога план, како д |
Већ је и његовом чуству то некако било противно; а осим тога пецнула га и мисо, шта ће на то р |
је св. каноне поврѣдио, да је њима што противно учинио, па ето му тешке главобоље.</p> <p>Па т |
несмѣ бити, јер је калуђерском суставу противно.{S} Има свуда свашта, али што није у реду, шко |
мање новаца.{S} Па што би то било њему противно?{S} Сваком своје.{S} Он покрива кућу, а ја пои |
овѣк на многе прѣпоне наиђе, — неугодне противности изкуси, хоће да му дух клоне, да га воља ос |
... али у свѣту има сто прѣпона, хиљаду противности.{S} Кад човѣк на многе прѣпоне наиђе, — неу |
м духом ступити на бојно поље са другим противностима.</p> <p>„То си дакле добро учинио и ваља |
о је и то, да му ниједна госпођа неможе противстати, премда није имао за то доказа.</p> <p>Од д |
тужнијом постајала, што је дуже времена протицало.</p> <p>Свако ће нас подпуно разумѣти, кад ре |
на особа изиђе... али је то био дворски протођако-Варнава.</p> <p>Варнава је био мирски ђакон, |
љ небијаше разумѣо, него мислећи, да га протођакон што пита, окрене се њему и рекне: „Заповѣдај |
p>„Какве дијурне?“ разрогачи се на њега протођакон.</p> <p>Господин протођакон био је млад човѣ |
ани.</p> <p>Кад се ово све уреди, преда протођакон оне папире, које бијаше добио од архимандрит |
е папире, да их мало прегледим,“ запита протођакон архимандрита.</p> <p>„С драге воље,“ одговор |
Хоћу л’ и то у записник увести?“ запита протођакон архимандрита, смѣјући се грохотом.</p> <p>„Ш |
налазио; а са стране код стола сѣдио је протођакон, пред њим хартија, перо и мастијоница.</p> < |
пођу на ручак.</p> <p>Послѣ ручка сѣдне протођакон да напише записник преполдневне сѣднице, а а |
слушамо?“</p> <p>„Нашто свѣдоци,“ рекне протођакон осорно. „Зар ћемо тако далеко ићи, да настој |
ао што је отац Теофан желио, али дође и протођакон Никанор, као што је друга страна очекивала.< |
да ће на сваки начин доћи у комесији и протођакон, са овим је већ био и знао је, да му је приј |
>Калуђери изиђу напоље, а архимандрит и протођакон устану од стола.</p> <p>Архимандрит оде мало |
а просјак, па не могу дочекати?“ загрми протођакон на ново, и администратору осѣку се ноге.</p> |
?“</p> <p>„Незаповѣдам ништа“, одговори протођакон, „него сам мислио од куда долази рѣч „букван |
нас калуђера понајближе тиче,“ одговори протођакон. „На оно, што су се владике и манастири свак |
вљају.</p> <p>Напослѣдку проговори ипак протођакон први, истина више за себе, али ипак да га је |
ужити ни на што.{S} Сад ће вам господин протођакон прочитати записнике, да чујете, шта су свѣдо |
се на њега протођакон.</p> <p>Господин протођакон био је млад човѣк, од виших људи, степенитог |
ме полу.</p> <p>Приповѣдају, кад је био протођакон код митрополита Стратимировића, да су му пос |
„Сахрани боже!“ почне он муцати.</p> <p>Протођакон му недаде изговорити, него се на ново осѣче: |
је слушао с пуним задовољством.</p> <p>Протођакон је код најидеалистичнијих мѣста најпре устне |
> <p>Архимандрит прими их благо.</p> <p>Протођакон баци један од својих поражујућих погледа на |
говори архимандрит сасвим мирно.</p> <p>Протођакон се окрене мало на страну, и промумла: „Овдѣ |
оне?“ запита на ово архимандрит.</p> <p>Протођакон одговори: „Јесам.“</p> <p>„ Е сад би долазио |
букве, мало храстовине и имамо!“</p> <p>Протођакон се неузмогне уздржати, да му на то неодговор |
рвене чарапе или шарене кецеље.“</p> <p>Протођакон се на ово намршти и проговори архимандриту: |
бро разсипати, јер није његово.“</p> <p>Протођакон се мало разжести овим примѣтбама архимандрит |
акав остане, какав је онда био.“</p> <p>Протођакон узме хартије и стане их сам прегледати.</p> |
ио, па сам о људма све утврдио.“</p> <p>Протођакон опет нѣшто проговори кроз зубе; али то нечуј |
ите са науком о шумским дрвима?“</p> <p>Протођакон мало једовит, одговори: „Кад човѣк види букв |
ало, запита: „Шта је знаменито?“</p> <p>Протођакон одговори: „Садржај оних саборских списа од г |
атељ оде.</p> <p>Архимандрит погледа на протођакона, па се насмѣши и проговори му: „А од кад се |
па онда обзирући се сад на врата сад на протођакона, једва се дочепа браве, те измакне на ходни |
, то на архимандрита <pb n="92" /> и на протођакона, извуку се на ходник.</p> <p>„Хоћу л’ и то |
.</p> <pb n="99" /> <p>Погледао је и на протођакона; овај је намрштено гледао артију пред собом |
ко им је прошо настојатељ код господина протођакона.</p> <p>У девет сати позову настојатеља к а |
нзисторија изаслала је мене и господина протођакона Никанора, да ствар изпитамо и успѣх нашег и |
“</p> <p>„Букване!“ зачује се са стране протођакона кроз зубе и потмуло, али разговетно.</p> <p |
у реду.“</p> <p>„Прибележите, господине протођаконе, те рѣчи отца администратора,“ рекне напосл |
<p>„Јесте л’ све прибележили, господине протођаконе?“ запита на ово архимандрит.</p> <p>Протођа |
се у записник уведе.“</p> <p>Овим преда протођакону изправу, о којој бијаше говор.</p> <p>„А ви |
по својој нарави разговаран човѣк; а на протођакону видило се, да га нѣке живље мисле забављају |
/> <p>О том је већ архимандрит Арсеније протођакону Никанору нѣка мѣста приобштио, као оно гдѣ |
з њега нѣке хартије.{S} С њима приступи протођакону, нађе једно место и покаже му га.</p> <pb n |
у јутру дође администратор манастира к протођакону, да га зове на зајутрак.</p> <p>Том прилико |
кроз њега на поље, па се онда окрене к протођакону и проговори му: „Баш се мислим, да ли да по |
казати имао.“</p> <p>Ове рѣчи побуде у протођакону већу позорност; он је као и нехотице главу |
Пешти... инквизицију ћемо обуставити... протоколе ћемо написати, како је за нас повољно... вици |
овај говори, ја нећу бити никад готов с протоколом.“</p> <p>На то се окрене свѣдоку, и рекне му |
1840 поставе мене за намѣстника.{S} Г. протосинђел је морао као професор богословије у Карловц |
ен, и за администратора манастирског г. протосинђел Андреј Шагуна постављен.{S} Он ограничи пре |
фана.</p> <p>Предику је говорио дворски протосинђел.{S} И на њега је ова чудновата слава чуднов |
он у калуђере довео.{S} А то је садањи протосинђел Никанор Грујић, кога славе под књижевним им |
>„То сам и сам мислио,“ проговори на то протосинђел, „па зато и кажем, да је ствар знаменита.{S |
00 акова шљивовице спремио.</p> <p>— — „Протосинђел премѣсти се својом вољом у манастир Бешенов |
и у двор епископов, гдѣ је био пре тога протосинђелом толико година.</p> <p>Може се мислити, да |
прота Данило и поп Платон из Каменице. „Прототип калуђерства био је твој духовни отац игуман Ир |
им је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час опет мало задрѣмала.</p> <p>Сад хрупе дв |
има народа одсѣва, како му рѣчи чудесно протрѣсају слушатеље; како му глас влада чуствима, мисл |
дваред горѣ долѣ, па онда скине шешир, протре чело, и мећући опет шешир на главу проговори: „О |
најгори“...</p> <p>Сиромах о.{S} Теофан протрне сав.{S} Но поврати се и понизно проговори: „Нис |
е нацртају, изјалови се врло често које протупланом непријатеља које случајним околностима и до |
темо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било протуприродно, дакле и немогућно и недозвољено.{S} Да о |
ише, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, на којој би се огледала величина и с |
дотирају, опет ће манастирски биџе боље проћи, него да им се управа овако остави, како је досад |
богата шума, пуна густара кроз које се проћи неможе и то од увѣк зелене вегетације око које се |
, да сте љуто забраздили, и да ћете зло проћи, ако на том путу останете.{S} Ви убијате углед ка |
непокушавате више бѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стража ће добити строгу заповѣст, да вас одма |
ѣстника.{S} Г. протосинђел је морао као професор богословије у Карловци бити, и зато ми даде по |
="269" /> у Пешти.{S} Опугнанти били су професор римског права на универзитету и један млад Срб |
нути игумна Дионисија, ... гимназијског професора Лазића,.. директора нормалних школа Гершића,. |
р.</p> <p>Предрачун изнашао је за плату професора. . . . . . . . . .{S} 5.218 ф. 82 н. </p> <l> |
што је лѣпа; баш као... као... но, као професорка.“</p> <p>„Него ваља да фруштукујемо.“</p> <p |
{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био професором на нашој гимназији.{S} Као да га гледим.{S} |
и то не сам, него са кметом, жандаром и процѣнитељем!“ рекне му онај.</p> <pb n="239" /> <p>„Бо |
управу држао је митрополит у гвозденом процѣпу.{S} Коим тим начином... ил урадили ил изпросили |
оти, и ружица љубави, најчистије љубави процвѣта у срдцу човѣка, који бијаше на врати тога срдц |
p> <p>Њему дође пред очи сва криминална процедура.... и зној га пробије.</p> <p>„Хо, јесам ја н |
ј и торонталској жупанији мого је имати процес и пол.{S} Пак пошто се он бацакао, као да су арх |
г магистрата.“</p> <p>„Шта?{S} Изгубити процес То би била штета за манастир.“</p> <p>Архимандри |
туром?“</p> <p>„А ви ћете изгубити онај процес код новосадског магистрата.“</p> <p>„Шта?{S} Изг |
ко и обхођењу управљао.{S} Кад је ишо у процесијама увѣк је пазио да други један корак иду за њ |
га у госте позвала па би га подворила и прочастила да неби знао шта га је снашло.{S} Господин Ј |
/p> <p>Кад ступи у собу, тргне се.{S} У прочељу код стола сѣди администратор, до њега с десне с |
читати.</p> <p>Болестник отвори писмо, прочита јасно: „отац Теофан!“, падне на кољена, и дигне |
теља овако запитати, ако књигу до краја прочита.</p> <p>„Незнамо!“</p> <p>Прошло је од оно доба |
>Овај га прими и развије.</p> <p>Наслов прочита на глас: „Мемоари вѣчитог намѣстника манастирск |
је намрштен читао бурунтију.{S} Кад је прочита, поцѣпа је на ситно комађе и трѣсне је о земљу. |
е оче Митрофане“.{S} На то узме тужбу и прочита им је.</p> <p>„Шта велите на то?“</p> <p>„Није |
аде нѣколико холби шљивовице.</p> <p>Он прочита писмо и види шта се ту управо пише, али немогућ |
андритом настојатељем.{S} Кад патријарх прочита мој опис жалости и невоље: мало га неудари капљ |
га господина учине јој лице каменом.{S} Прочитавши писмо савије га Ленка и метне га пред себе н |
“</p> <p>„Ја сам његово писмо више пута прочитала.{S} Оно је огледало његове душе, а то огледал |
ога ти тетице, колико си га пута до сад прочитала?“</p> <p>„Опет ти мене заједаш, неваљалице је |
неокаљате.“</p> <p>На то буду записници прочитани и подписани.</p> <p>Кад се ово све уреди, пре |
ѣстница радити....{S} Видиш ти њега.{S} Прочитао два три броја „Дневника,“ па зна шта ће рећи п |
т, кои <pb n="284" /> већ бијаше надпис прочитао. „То јошт лежи у Божијој руци.{S} Ко зна, хоће |
што.{S} Сад ће вам господин протођакон прочитати записнике, да чујете, шта су свѣдоци изказали |
и шалу и рекне:</p> <p>„Макар ме мало и прочупали, што му драго.{S} Али тим ће се нов дух улити |
тојаше прѣд врати.</p> <p>„Нека! нека!“ прошапуће гледалац и махне руком, да се претрпе, а напн |
више, него што су она обојица добили!“ прошапуће архимандрит за себе.</p> <p>„Уписаћемо је у к |
ни млад ни лѣп.{S} Лице му је било мало прошарано од богиња, које је у младости преболѣо.{S} Ус |
подпуно у своју власт добије.{S} Што је прошастог вечера нашо за право по унутарњем осѣћању дуж |
водом заливен.</p> <p>Патријарх се мало прошеће к прозору и натраг, па онда стане пред о.{S} Те |
обоље.</p> <p>Па тако је и ова комесија прошла као и све скоро друге против настојатеља манасти |
лику дознати —- како су ова добра браћа прошла, а сад ћемо се забавити са о.{S} Теофаном, на ко |
да се овима тужила како је у манастиру прошла.{S} Ови јој савѣтују, да даде написати тужбу, и |
ead>19.{S} Манастирска слава.</head> <p>Прошла је зима, и пролѣће се развило у велико.</p> <p>В |
> сва изсѣчена најштетнијим начином.{S} Прошле зиме хватови усѣчени и продани за 800 ф.</p> <p> |
да се вратимо нашој приповѣсти.{S} Кроз прошле године свога намѣстниковања, доживио је о.{S} Те |
ити и изтесати.{S} На тај посао био сам прошле јесени 100 акова шљивовице спремио.</p> <p>— — „ |
путу да с њима прођемо, као оно што смо прошли са манастирским и црквеним сребром.“</p> <p>На о |
тај умиљати вѣтар дува.</p> <p>Тако су прошли своје фрушкогорско путовање, и вратили се срѣћно |
, који ју на себе узеше.{S} Али било па прошло.{S} Пожалиће, покудиће, а можда ће и осудити, је |
b n="182" /> <p>„Како је било, добро је прошло!“ одговори нећака озбиљно.</p> <p>„А гдѣ си била |
possunt, quam corrigi</foreign> (што је прошло да се боље кудити него изправити).{S} Остао је н |
S} Нѣга безпримѣрна.{S} Подуго је врѣме прошло, одкад бијаше тамо доведен, кад једно јутро, про |
.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме прошло.</p> <p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак онда у име бож |
ишатовачке харфе.“</p> <p>„Незнам је ли прошло више од године дана, Стратимировића смѣсте у вѣч |
краја прочита.</p> <p>„Незнамо!“</p> <p>Прошло је од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S} |
е, газише те...{S} Није л’ то доста?{S} Прошлост ти утону у море људског неваљалства, будућност |
држи велику хисторијску слику и заступа прошлост нашег народа.“</p> <p>„А, трапезарија манастир |
г неваљалства, будућност ти је отрована прошлости...{S} Ништа си, и нећеш никад друго бити, нег |
ми дошла у овој самоћи, сладка слико из прошлости.{S} До сад си ми се јављала кад и кад као лик |
житеља тога кавеза, пустио је мисли по прошлости, и на једаред сѣти се, приступи ближе постељи |
дном водом прелио, кад чују, како им је прошо настојатељ код господина протођакона.</p> <p>У де |
</p> <p>Башта манастирска нема ниједног проштца, и што има гдѣгдѣ то огорѣли.</p> <p>У подруму |
инца, и ракијце, и жиока, и вѣнчаница и прошћа и прућа, и свачега.{S} А отац Теофан има јошт ду |
/p> <p>— -— „Почнем сѣћи у шуми дрва за прошће, <pb n="299" /> да могу заградити башту.{S} Овдѣ |
се отимам... администратор ме зграби за прса а ја извучем нож и дигнем руку с ножем... та то је |
о се спусти на колѣно, прекрсти руке на прса и тихо проговори: „Хвала ти преблаги спаситељу, шт |
е јаче сијале, све већма разгорѣвале,.. прси су му се све неједначије надимале...{S} Живот се у |
уну жену, немогући рѣчи проговорити.{S} Прси су му биле пуне осѣћања, кога дотлѣ није познавао. |
алети му се администратор, зграби га за прси, па повиче: „Што га мољакате; <pb n="33" /> сложно |
о се Бог моли — клоне калуђеру глава на прси, као да га сва снага живота изневѣри, тако је сѣди |
х застане, <pb n="35" /> скрсти руке на прси, стане главом трѣсти, и трѣсућим се гласом прогово |
и стане тамо прекрстивши смѣрно руке на прси.</p> <p>Било је очевидно, да га је патријарх прими |
е их кршити, а глава му клоне дубоко на прси.</p> <p>„О моја златна будућност!“ повиче најпослѣ |
pb n="153" /> и она клоне у изумљењу на прси човѣка, кога је тако силном љубави љубила!</p> </d |
им благословом! па је обѣси под расу на прси своје.{S} Бог свемилостиви и свемогући нека излије |
са архиепископским порт-д’-епеом.{S} На прсима је имао звѣзду ордена гвоздене круне, а код врат |
, премда није мало било ни мале дѣце на прсима матере.</p> <p>Млога лѣпа лица код одрастлих дѣв |
смо из Св. Горе добили, нека ју носи на прсима.{S} Она ће га сачувати од многе напасти, на које |
бу повисок одличан калуђер са крстом на прсима.</p> <p>Лице му је било мршаво и блѣдо.{S} Манти |
се држи и разговара сваки, који крст на прсима носи.“</p> <p>Ленка није ни слушала шта јој тетк |
о.{S} Теофан и спусти ожалошћен главу к прсима.</p> <p>Патријарх га погледи, оде к прозору, али |
рекнемо, да се опет љубав жене у њеним прсима разгоре, и да јој се у самоћи жестока страст још |
архимандриту.</p> <p>„Мени игра срдце у прсима, кад чујем, да се говори о младим Србљима, кои в |
појава све живце до краја затрѣсти и у прсима најсиловитије таласе осѣћања покренути.</p> <p>К |
ја“, почне о.{S} Теофан.</p> <p>Владика прсне: „Нисам ја екселенција... а ласкачи су најгори“.. |
е нисте такнули.“</p> <p>Други калуђери прсну од њега надалеко.</p> <p>Администратор га пусти; |
сам свршио!“ спусти руке долѣ, преплете прсте и стане их кршити, а глава му клоне дубоко на прс |
за нос, да га те влаге опрости, али му прсти на брзо покажу, да та течност није ништа друго не |
ти да му је нос влажан, ухвати се дакле прстима за нос, да га те влаге опрости, али му прсти на |
му се овдѣ!“ рекне ђак, и стане једним прстом по челу куцкати.</p> <p>„Знате, он је мало више |
ње отац са уздигнутом руком и прѣтећим прстом.{S} И тако су се ово двоје младих људи миловали, |
о неумѣстно смиреније завити калуђере у пртену врѣћу... а народ више потроши својим чашћењем но |
и, да тамо видим Саву као танку сребрну пругу.{S} Видите ли је и ви?“ запита Ленку и погледи јо |
а република.</p> <p>Атос или Света Гора пружа се као језик у егејско море и скопчава се са полу |
умана и братије,“ примѣти о.{S} Теофан, пружајући патријарху свѣдочбу са подписима игумна и бра |
ко њега и болника, ком је духовну утѣху пружао, стојали су здрави гомилама, па су се наслађивал |
мѣста, гдѣ да склоне главе, те једни се пруже на под, а други одсрћу у шталу, и сместе се како |
метне своје бѣле пуне округле ручице у пружене руке пријатеља свога дѣтињства и овај их срдачн |
тријарх поругљиво дајући руком знак, да пружену хартију неће да узме.</p> <p>„Ако ми недате доп |
тељ.</p> <p>Пре него што се кола крену, пружи о.{S} Теофан обѣ ноге прѣко лотре, и отрѣсе прах |
етковици, да га виновом лозом засади, и пружи му сва срѣдства, која бијаху на то потрѣбна.{S} Д |
госпођа Пуљиница архимандриту Приши, и пружи му руку.</p> <p>Ово је био старији господин, кои |
луђера!“ примѣти на ово о.{S} Теофан, и пружи јој и нехотице обѣ руке на сусрѣт.</p> <p>Ленка м |
и мање ни више; па то ево моје руке.“ И пружи јој своју руку.</p> <p>„Хвала вам!“ рекне Ленка и |
се Ленки.{S} Извади писмо из листнице и пружи јој га.</p> <p>У Ленки се сви живци потрѣсу.{S} Т |
веће право него ја!“ Ово рекне, па јој пружи ону изправу натраг.</p> <p>Она је нехтеде преузет |
S} Дакле, дајте руку!“...{S} На ово јој пружи руку.</p> <p>„Неби било право, господине,“ примѣт |
да смѣшећи се љубезно.</p> <p>На то јој пружи руку да се с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле слике |
и животни жар лица.</p> <p>О. Митрофан пружи се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разу |
их да пођу.</p> <p>Као уљудан господин пружи руку Ленки, да ју одведе на кола.</p> <p>Но ова р |
па ћемо се онда одвезти.“</p> <p>На ово пружи руку посве пријатељским начином старој госпођи.{S |
ng="la">gratis</foreign>!“</p> <p>На то пружи калуђеру руку, и изпрати га напоље.</p> <p>Кад о. |
ислила је, да ће му угодно бити, ако му пружи разлог и прилику, да се неугодног себи епископа т |
ли дошли да им он молитву очита и утѣху пружи.</p> <p>Чинодѣјствовању при служби придруже се и |
смѣјање прасне у дружтву, а наздрављач пружи прѣко стола руку порезнику: „<foreign xml:lang="d |
нка!</p> <p>„Бог те је сачувао!</p> <p>„Пружи му дакле руку, и буди му, што жели да му будеш!</ |
ко Адам у рају.</p> <p>„Са свију страна пружиле би змије отровнице главе управљене твом срдцу и |
ушао, а и сам говорио.{S} У том времену пружио је чешће руку, да узме мало бурмута.{S} И увѣк ј |
рите им врата к заслугама и признавању; пружите им срѣдства задаћи <pb n="337" /> сходна; улите |
ше у манастирима отворити извор науке и пружити срѣдства, да из тога извора сваки узможе црпити |
акијце, и жиока, и вѣнчаница и прошћа и прућа, и свачега.{S} А отац Теофан има јошт дуго времен |
мѣста у свом манастиру.{S} Витлате као пси без госе...{S} Неможе човѣк кинути, да му неповиче |
у манастири и близу њих, па нисам смѣо псовати; а сад смо опет од њих далеко, па може поднети. |
једаред престане са његове стране свака псовка ни опомињао је своје коње врло њежним изразима љ |
а.</p> <p>Рачуне неводи точно.{S} Браћи псује и пред простим људима оца и матер и прѣти нам да |
много људи у нашем народу, који ужасно псују.</p> <p>У те људе спадао је и овај кочијаш.</p> < |
/p> <p>Кошута им умаче.</p> <p>Грдећи и псујући врате се у манастир и оду администратору.</p> < |
опази је, и таки јави господину, да је птица у клот улѣгла.</p> <p>Противници њени направили с |
оје мѣсто и неузимајући на ум, да им је птица излетила.</p> <p>Тек кад ђак Јосиф донесе ручак, |
и!“</p> <p>Ленка скочи на кола лако као птица.</p> <p>„Тѣрај оштро!“ проговори кочијашу.</p> <p |
о за себе. „Сасвим сам погодио, од које птице та пѣсма долази.“</p> <p>О. Теофан мислио је, да |
везују разкалашна дерлад ухваћено младо птиче, те се ово неможе више да дигне у своју узвишену |
е собу, и повиче: „Баш добро, ухвати се птичица у клопку.{S} Сад хајде да тражимо плећку, па он |
рости.{S} Ја незнам да сам икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣ |
намо такову уважавати... особито тако лѣпу сестру, и тако отмѣну,“ дода смѣшећи се љубезно.</p> |
ојављује.{S} Кад добијемо какву младу лѣпу гошћу, ето га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је б |
> <p>О. Теофан гледао је подуже на ту лѣпу, сваке дражести пуну жену, немогући рѣчи проговорити |
ву држао је митрополит у гвозденом процѣпу.{S} Коим тим начином... ил урадили ил изпросили, али |
p>Он је своју улогу мајсторски играо, а публика му је вѣштину радо награђивала, па су се они см |
но задовољство митрополита, факултета и публике. —</p> <p>„Станковић служио је врло радо из пун |
ић приреди салу и дочек сјајно.</p> <p>„Публике никад толико небијаше.</p> <p>„Чин се спроведе |
гне једним путем, мислећи, куд пукло да пукло.</p> <p>„Он је оставио отворена врата од своје ће |
јпослѣ нагне једним путем, мислећи, куд пукло да пукло.</p> <p>„Он је оставио отворена врата од |
а пут стану.</p> <p>„Мало ми срдце није пукло; али сам касније познао, да је било боље, што тог |
ељ је ћутао.</p> <p>У тај час му бијаше пукло међу очима, и он увиди, да је суд његов био самов |
изјавили, да се љубе.</p> <p>Наједаред пукне глас да се Рајкова Ленка, удаје, и она се доиста |
је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На брзо затим пукне гром у Пожуну а разпрсне се у Карловци.</p> <p>Ми |
и ни за живу главу.</p> <p>Сад је нѣшто пукнуло; сад нѣшто кврцнуло, сад опет шушнуло.</p> <p>Д |
гаше, као да је заиста гдѣ на близу топ пуко.</p> <p>„Нема ту ништа“ повиче куварица, „морам ић |
n="195" /> <p>Послѣ ручка дође госпођа Пуљиница овима у гостионицу.</p> <p>Ленка даде упрѣгнут |
има као стари пријатељи,“ рекне госпођа Пуљиница архимандриту Приши, и пружи му руку.</p> <p>Ов |
ње се ишло у оне друге.</p> <p>Госпођа Пуљиница каже другима лаку ноћ и оде у своју крајњу соб |
е главу на другу страну.</p> <p>Госпођа Пуљиница насмѣје се сладко и громко овом вицу; а стара |
“</p> <p>„Ја сам јучер била код госпође Пуљинице.{S} То ми је једино познанство још из младих г |
Послѣ обѣда доћићу дакле ја са госпођом Пуљиницом овамо, па ћемо се онда одвезти.“</p> <p>На ов |
е на то, да иду послѣ ручка са госпођом Пуљиницом у речени манастир, да тамо преноће, пак сутра |
овори стара. „Ја сам доиста са госпођом Пуљиницом о том говорила и она ми се обећала да ће с на |
/p> <p>Ленка се опет повезе са госпођом Пуљиницом на свои коли.{S} Она није у том предѣлу била |
руку и иде с њим, а она ће са госпођом Пуљиницом за њима.</p> <p>Господин архимандрит сведе ст |
иде; али се ова већ бијаше са госпођом Пуљиницом на своје каруце посадила, и тако архимандрит |
ти“.</p> <p>„Ви сте познати са госпођом Пуљиницом овдѣ.{S} Ја сам код ње одсѣо, јер је то моја |
младој нећаки, и тако пођу.{S} Госпођу Пуљиницу усрѣћи трећи крстонсац својим спроводом.{S} Он |
је спроводио домаћин.</p> <p>А госпођу Пуљиницу забављао је онај други архимандрит.</p> <p>Дом |
а води управо овај пут?“ запита госпођу Пуљиницу, кад су нѣко врѣме ишли.</p> <p>„Овај пут води |
алом разћерета и стара тетка уз госпођу Пуљиницу.</p> <p>Ленка је ћутала и кадкад се само насмѣ |
а била је Ленка осѣћај младости његове, пун милине и свѣжости, али чист и свет.</p> <p>Ленкин л |
уше од пропасти, оне ће изазвати живот, пун срѣће и сласти, као што глас пролѣћа изазива живот |
јарко сунце, како се за гору спушта.{S} Пун туге гледао је честити калуђер на сѣдајуће сунце. „ |
све дражи свѣтска човѣка.</p> <p>Био је пун досѣтака.</p> <p>Говор му се преливао као најлѣпши |
p>Међу тим то поуздање и тај сигурности пун глас охрабри калуђера, те је свога правозналца мирн |
а се са свим измѣнио.{S} Глас му је био пун поуздања, он скочи са столице, узправи се охоло, и |
укурузи ме прихватише.{S} Набрао сам их пун таван.</p> <p>— — „И винограде благослови Бог, мој |
тако лѣпу главу видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље руно.{S} Образи су му цватили |
њост јој је особито дивна; богата шума, пуна густара кроз које се проћи неможе и то од увѣк зел |
окрене, и ту јој се покаже доиста слика пуна дивоте и чара.{S} Зраци сунца, које се већ западу |
сили... неће ни вас.“</p> <p>То је била пуна истина, што је господин адвокат реко, њему нису ни |
з младих година.{S} Нисам је видила има пуна врѣћа година.{S} Али је и она остарила.“</p> <p>„Н |
раних липа, коих је околна Фрушка гора пуна.</p> <p>Дошли бѣху многи настојатељи манастирски и |
јој се опет појави пред очима она ужаса пуна сцена.</p> <p>Стрѣсе се.</p> <p>„Чудо!{S} Дошла са |
а, жена, цвѣтућа, сваке милоте и дивоте пуна, сама љубав најдубља и најжешћа, готова дати му св |
ришћане, да је свагда била црква дубком пуна.</p> <p>Сви су хвалили како дивно служи; сви су ос |
ају од 8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна мѣсечина.</p> <p>Ове се приуготови.</p> <p>Али как |
пријатељима умѣтности.{S} Док су нове, пуне су топлоте; али му је цртање посве мањкаво.{S} Но |
офан пригрли ту анђелску главу на своје пуне јада груди. „Та нема ти пара!“ повиче кроз сузе. „ |
а сусрѣт.</p> <p>Ленка метне своје бѣле пуне округле ручице у пружене руке пријатеља свога дѣти |
у архиве напоменутих јурисдикција, биле пуне његових алегата, а у ствари је било као што мало ч |
ћи рѣчи проговорити.{S} Прси су му биле пуне осѣћања, кога дотлѣ није познавао.{S} Ново му сунц |
образиле; при крају узме на образ израз пуне озбиљности.</p> <p>Кад о.{S} Теофан свој говор зав |
ед сунцем мрак... ох, и сад ми се груди пуне, срце ми се надимље, кад се сѣтим, колико ме је пу |
калуђер са своје столице, узправи се до пуне висине, метне руке на срдце, као да хоће да га на |
офан мирно али озбиљно, и узправи се до пуне своје висине.</p> <p>Патријарх тргне натраг.</p> < |
т гробова ради, да копа гробове и да их пуни живим мртвацима, него се родио живота ради, да смр |
оводили.{S} Кафане су у осталом и данас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима ч |
!“</p> <p>На то разшири руке, и с очима пуним суза, проговори меко и њежно:</p> <p>„Сестро, оди |
n="176" /> <p>„Али као сестру можеш је пуним правом сматрати.{S} Без сваке љубави, а нарочито |
е“ запита га овај намргођено с погледом пуним отрова.</p> <p>„Ова хоће да се убије у мојој ћели |
увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним поштовањем.</p> <p>„Овом приликом шиљемо вам по п |
рење.</p> <p>Архимандрит га је слушао с пуним задовољством.</p> <p>Протођакон је код најидеалис |
оро разставити!“ одговори архимандрит с пуним увѣрењем. „А мени ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени |
никако на мрачно сујевѣрство.</p> <p>С пуним срдцем изиђу гости из цркве.</p> <p>„Но, не могу |
цркви угледу народа, кои је исту дубком пунио прѣко цѣлог осталога дана.</p> <p>Неможе се рећи, |
, а нарочито ради својих великих очију, пуних жара и свѣжине.</p> <p>Ми ћемо ову епизоду на кра |
овом чини инштрукција за будимске (XIV. пунктова) посланике на сабор од те године.</p> <p>Сабор |
у је народ на њему задобио, пошто су ту пунктови будимске инштрукције били примљени.</p> <p>У т |
трукције били примљени.</p> <p>У тим се пунктовима искало:</p> <p>1., да народ бира епископе;</ |
изпуни, ма да је, нарочито сада, имала пуно узрока свог да сваки манастир обиђе, и што прије п |
ако би се ова разгорѣла?“</p> <p>„Имате пуно право,“ проговори на то архимандрит. „Нема сумње д |
калуђере с намѣром, која бијаше добра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто п |
рекне: „Ваше одлично понашање даје Вам пуно право на тај наслов, коим сам се послужио.{S} Међу |
ало. „То ми се недопада.{S} У манастиру пуно фотографијских слика, а врло мало св. икона!“</p> |
том је знала, да Стратимировић није баш пуно наклоњен Мушицком и држала је да се неће за њега и |
ег бијаше поља покрио, и овај се напрам пуног мѣсеца блистао, као да је најлѣпшим разнобојним д |
p> <p>„Станковић служио је врло радо из пунога срдца врло умѣтно.</p> <p>„Обишо је као епископ |
а ред.</p> <p>„Дође митрополит у својој пуној гали.{S} Четири коња, позлаћена кола, кочијаш, ло |
љени сви србски краљеви лозе Немањине у пуној свити и слави, међу коима има више светитеља прав |
мѣје својој приповѣдци а о.{S} Теофан у пуној збиљи одговори: „Јест, кад би само стојао за нама |
на то владика, али не иронично, него у пуној истини.</p> <p>Како се ручак сврши, уђе момак и ј |
оцинијем самога краља.{S} Отац је био у пуној гали ту са орденом златнога руна о врату.</p> <p> |
јола чинио, и тако му је тѣло цвѣтало у пуној мѣри, коју нарав младости и себи сходном животу о |
му је о.{S} Теофан говорио, и ови су у пуној сигурности очекивали конзисторијалне изасланике.< |
да, то се једаред низ доксат заједно са пуном ћупом натраг скотрља, и тамо под басамаци некако |
ом вѣтру... стѣгови лица блистали су се пуном свѣтлости руменога јутра осијана... свѣтлост, кој |
лушати,“ одговори дуја са свим мирно, у пуном увѣрењу да чини своју дужност.</p> <p>„Ја неприст |
На лицу им се вио подсмѣх као застава у пуном вѣтру.</p> <p>У дубљини код јединог прозора ћелиј |
а... застава страха и бојазни вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали су се пуном свѣтло |
мало потмуо, — поглед благост — увѣк у пуном чину, дрвена мантија од дамаске. — — </p> <p>„Али |
Митрофан и Амфилохије.</p> <p>Сви су у пуном чину; сви се укочили званично; <pb n="31" /> ћуте |
рит Арсеније није хтѣо употрѣбити своје пуномоћи, да на лицу мѣста учини наредбе, које му се уч |
му очи на ту јединствену слику гледале, пуну живота, сјаја и сласти.</p> <p>Ленка је била заћут |
>Она му даде руку, и рука је изражавала пуну збиљу воље.</p> <p>У тај пар чује се глас архиманд |
им бројем других побочних фигура побуди пуну позорност обоице.{S} Медалија је висила о бѣлој па |
ли, а они одрекоше свѣдочбу начином кои пуну сумњу рађа да није онако било.{S} Оче аминистратор |
ао је подуже на ту лѣпу, сваке дражести пуну жену, немогући рѣчи проговорити.{S} Прси су му бил |
што је нуждно наредити.{S} Ја вам дајем пуну власт, да можете учинити ондѣ на мѣсту све што буд |
ли весели сви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу бриге и послова, које му је ваљало свршити, |
сунце сијне, нов му се живот отвори.{S} Пупољак онога небескога цвѣта, о ком смо мало више гово |
супрузи бароници; — пресјајној грофици, пупољку јошт неразвијеном; — заповѣднику жандармеријско |
а живила је увѣк јошт, али као ружица у пупољку, који неимађаше увѣта, да се разцвѣта.</p> <p>И |
{S} Ни за живу главу.{S} То је клевета, пуста клевета.</p> <p>Призовите ове људе, који су ту би |
" /> <p>Пријаве га патријарху и овај га пусти преда се.</p> <p>Патријарх је познавао о.{S} Теоф |
њега надалеко.</p> <p>Администратор га пусти; удали се нѣколико корачаја од њега, па му се онд |
боица ћутали.</p> <p>Иза кратке почивке пусти господин адвокат велики један дим из уста, и рекн |
побожности!</p> <p>Ленка дигне главу и пусти му руку; погледи му у лице, и позна по свѣтлости |
тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу пустили од нас тако брзо...{S} То неби било нимало лѣпо |
а добра три сата.{S} А дружтво вас неби пустило ни до зоре.{S} Срѣћан пут желим!{S} И држите рѣ |
приличи, и нѣшто мало худна зрака у њу пустило.</p> <p>Управитељ се згрози кад уђе у собу и по |
ичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим преда се...{S} Не може човѣк од вас ни да се обу |
тор био заповѣдио, да је из моје ћелије пустим, да је немора силом напоље извлачити.{S} Мени се |
ала је и у крви самог изнуреног аските (пустињака који своје тѣло пати и мучи) буру покренути.{ |
највиши балкански врх.</p> <p>У Рилу је пустињевао св. Јован Рилски, најславнији од Бугарских с |
ет будилника прије зоре... глас звона у пустињи и потпуној тишини...{S} Сутон онај у цркви при |
асуши до коже и кости, као што су многи пустињици у старо врѣме радили и као што је сам основат |
па и без виљушака... како су се толики пустињици хранили без свих тих апарата?{S} Али ту би тр |
ше баш величанствен.{S} Ал је доликовао пустињској нарави зграде.{S} Ту одма стајаше и клепало |
„бичопуцанија“ оде и без ручка у своју пустињу.</p> <p>Дуго је врѣме протекло и о њему није се |
S} Гледао је подуже житеља тога кавеза, пустио је мисли по прошлости, и на једаред сѣти се, при |
хоћеш!“ одговори администратор. „Ти си пустио куварицу да утече, па си узрок да се сад направи |
проговори наглије:</p> <p>„Ја вас небих пустио ни данас.{S} Прави гости остају три дана.{S} Али |
..чки“, примѣти Варнава, „и моли, да га пустите пред себе.“</p> <p>„Казао си ми јутрос“ одговор |
еликог замашаја, је ли?“</p> <p>„Па сад пустите, да се по манастири разкошни живот води, да се |
сам шиљао више пута ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас као млађи за опроштење молим, |
све врѣме разсипала.</p> <p>„Кад ћеш ме пустити кући, драга моја сестро?“ запита ју једаред бра |
.{S} И саме босанске морају их преда се пустити.{S} Високородни је уважавао и шљиве и шљивовицу |
претворити.{S} Но код куће осѣти најпрѣ пусту празнину у срдцу, која је све тужнијом постајала, |
али.{S} Изволите и други <pb n="220" /> пут.{S} А од старе госпође тетке надам се, да ће рѣч од |
“</p> <p>„С рачуном је најлакше.{S} Два пут два шестнајест, па чист рачун.“</p> <p>„Ја неумѣм т |
рхимандрит изиђе к њему сасвим готов за пут.</p> <p>„Ево, вис. преч. господине; ево вам писмо.“ |
рит дође горѣ, и чувши да су госпође за пут готове, позове их да пођу.</p> <p>Као уљудан господ |
госпође и стану ствари купити да се за пут спреме.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
<p>Управо су биле спремиле ствари и за пут приредиле све, и сѣле у теткину собу, кад нѣко куцн |
о, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављају.{S} Задаћа живота му бијаше густом маглом |
ћу имала је она отца и мајку, те јој на пут стану.</p> <p>„Мало ми срдце није пукло; али сам ка |
Ја идем у другу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Имамо времена. |
о у 12 сати мало што ручати, и одмах на пут поћи,“ рекне Ленка устајући.</p> <p>„Сѣди ти само, |
вори: „Од адвоката нема ништа!{S} То је пут дугачак.{S} Боље ће бити, да и не задирем.{S} Ако о |
роз њега даље.{S} На врху брда, уз које пут вођаше, окрену се к манастиру и немогоше се доста д |
ртеније приступи Ленки и рекне јој: „Уз пут смо свратили у овај дивни манастир.{S} А домаћин је |
а еве!{S} Ударићу ја вас по шакама први пут.{S} Ви замѣните често <foreign xml:lang="la">parcel |
ћем, али није рѣчи изустио.{S} Сад први пут разведе устне и примѣти звонким тенором: „То је чес |
одмах <pb n="266" /> одтѣрати, ако први пут, кад у двор одем, ненађем, да је по мојој заповѣсти |
догађа, само данас у манастиру, а други пут опет у ракиџијници код Крсте Муцала, или у подруму |
ита нађем ја то хрђаво пециво кад други пут овамо дођем, приправите се да за осам дана примите |
повуче за покривач, и једанпут и други пут, док се она пробуди.{S} Како јој једаред види очи, |
у младе жене живила, спусти се по други пут у гроб.</p> <p>Добро је разумѣла садржај и замашај |
тврдити“, примѣти настојатељ и по други пут, незнајући смисао предишавшег интермеца, пак да пок |
„И боље је,“ примѣти јој нећака. „Други пут ћу ти све казати, а дотлѣ ме немој запиткивати; вид |
онда мора и он нас <pb n="112" /> који пут послужити.{S} И то је тај бал, што су га описали ка |
гостијоници изобличе, и што се по који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову стровале, те подобро |
он с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и развесели: али онда ми ње |
има у добром пријатељству живе.{S} Нѣки пут дођу сви са својим фамилијама овамо, те се прођу и |
p>„Сврших гимназију... тим ми се отвори пут на све стране живота.{S} Мого сам поћи путем, <pb n |
авно да је у мислима опетовао по десети пут оно, што је смислио Екселенцији казати; и за то је |
и независан.{S} Међу тим, ти си ми овај пут више времена поклонио, него досад икада.</p> <p>„Хв |
позната.</p> <p>„Куда води управо овај пут?“ запита госпођу Пуљиницу, кад су нѣко врѣме ишли.< |
у, кад су нѣко врѣме ишли.</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣ |
што по то!{S} А ако они нестану на тај пут, онда би било од мене лудо да подадирем ствар, која |
Али је неизмолована!</p> <p>— — „Узмем пут под ноге, те у добре људе, и напросим у ту сврху ко |
вас неби пустило ни до зоре.{S} Срѣћан пут желим!{S} И држите рѣч!“</p> <p>Оне му се захвале н |
нуо би чешће горко, више <pb n="133" /> пута реко би и нехотице:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p |
tle>...{S} Бога ти тетице, колико си га пута до сад прочитала?“</p> <p>„Опет ти мене заједаш, н |
е пријатељ.</p> <p>О. Теофан, кад се од пута мало очисти и уреди, оде к настојатељу, и преда му |
земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га је пута опоменуо мајордомо митрополитски на то и позивао г |
се надимље, кад се сѣтим, колико ме је пута та јутрења молитва за све људе узвисила над људама |
мого да се од чуда поврати.{S} Више је пута опетовао, као сам са собом говорећи:</p> <p>„Калуђ |
ао.</p> <p>„Државнички такт много му је пута био од велике корасти.</p> <p>„Стари ковиљски архи |
и може лако представити.{S} Више јој се пута, пречује онај паклени грохот калуђера.{S} Једва пр |
арог архимандрита, којему је митра више пута била нуђена, и ког је србски народ с особитим пије |
лави од ужаса дизала.</p> <p>Он је више пута од чуда узвикнуо, руку о руку ударио... ћелепуш ча |
ну.{S} У јавним скуповима држао је више пута слова; ова су била мајсторски написана, али говор |
смѣшила.</p> <p>Домаћин покушао је више пута да и њу у шалу уведе, али му није пошло за руком.{ |
И све држим, да ћемо ми та имена и више пута чути.“</p> <p>О Доктору Суботићу нећемо у овај пар |
у Петроварадину служише, долазили више пута на посѣту митрополиту, коју им је он савѣстно враћ |
ј господи у Бечу.</p> <p>Он је тим више пута народу нашем шкодио.{S} Али ни на то није ни мисли |
сад одмах одговори: „ја сам шиљао више пута ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас као мл |
е ту него у Н. Саду.</p> <p>Ми смо више пута употрѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли наши |
крви.“</p> <p>„Ја сам његово писмо више пута прочитала.{S} Оно је огледало његове душе, а то ог |
обе он и Ленка, прелазила му је по више пута испред духовног ока.</p> <p>Но већ понашање његове |
лочестом пециву, премда сам га већ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецива видили!“</ |
астир <pb n="105" /> виде, спавају више пута на коли него у ћелији, и једу из торбе, што су пон |
о.{S} Теофана.</p> <p>Овај метанише три пута и пољуби владику у руку, па одступи три корака у н |
и казао.{S} Ја признајем, да нисам имао пута противити се извађању пресуде братског збора: прес |
овца да изтиснем...{S} А нисам ја много пута <pb n="187" /> знаш ни била с њиме.{S} Једаред два |
уховно сродство.{S} А ово је јаче много пута од сродства крви.“</p> <p>„Ја сам његово писмо виш |
запалити свѣћу.{S} Учинили су ми много пута велико пријатељство манастиру, па и ја сам њима ту |
је станује, па до краја оне улице прѣко пута од магистрата, а одандѣ дуж пијаце до првог сокака |
> <p>Пође по соби оштро; пређе нѣколико пута горѣ долѣ, па онда на једаред стане, метне руку на |
Онај мефистов поглед, коим је нѣколико пута погледао, осврћући се, кад је од мене одлазио!{S} |
би се кућама.</p> <p>„Имао је нѣколико пута озбиљних сукоба са владом; али је понајвише срѣћно |
а сам с њом позната... па сам је толико пута изгрлила и изљубила, кад ми је о послѣдним часовим |
бу тамјаном изкади.</p> <p>Сто је и сто пута тај дан себи јасно реко:{S} Шта ће рећи његова екс |
тако!“ рекне Митрофан.</p> <p>„И то сто пута ћемо се заклети,“ дода Амфилохије.</p> <p>„То неид |
дговори овај, а чутура је ваљда и десет пута толико примала!</p> <p>„Ал си мајстор“ примѣти на |
ури брзо у Митровицу.</p> <p>Већ јој се путем разроје мисли у глави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣт |
на све стране живота.{S} Мого сам поћи путем, <pb n="36" /> којим су толико пошли, па сам свој |
тарији налаже, па после сам мого својим путем сатисфакцију тражити, ако ми је била воља.{S} Ту |
асти на њихову душу, а ја ћу се кратким путем свега покора ослободити, јер ја већ видим, да ће |
а и о манастирима, радило се прописаним путем прѣко прописаних органа.{S} Истина је, да ми доса |
неприлици.</p> <p>Најпослѣ нагне једним путем, мислећи, куд пукло да пукло.</p> <p>„Он је остав |
ѣст пошљу.</p> <p>Ово је ишло све своим путем, и план настојатељев, у колико се тицаше манастир |
а сумње о успѣху, ако се само иде своим путем.</p> <pb n="175" /> <p>„Ето и ти си данас једну з |
разноси; па сам зато тражио, да га тим путем сачувам.{S} Истина, да су се послѣ ти ножеви и ка |
ом. „Он није... он није“,... аја, и тим путем неиђаше.{S} Зној га свега облије, и он стане мара |
и, да и не задирем.{S} Ако они пођу тим путем, <pb n="55" /> е онда се морам бранити, па по што |
ма видио да су срѣћни...{S} Ја нећу тим путем...{S} Срце ме вукло у манастир!{S} Тако ми се узв |
како два слуге на коњи јуре оним истим путем, којим бијаше отишла куварица.</p> <p>За коњаници |
руге стране, па јуриш повратном линијом путем, коим бијаше у кујну дошао, а то ће рећи из кујне |
ко сати... па би и овај човѣк лако пошо путем, који би га међу обичне људе турио!</p> <p>О. Тео |
<p>Гости устану на ноге, изрецитују 11 пути „господи помилуј!“ а дванајесто велико развуку на |
> <p>На ово извади архимандрит из своје путне торбе један омут хартије, стане је превртати, пак |
м заборавио.</p> <p>Пријатељи му израде путни лист за иноземство.</p> <p>И са тим листом и свид |
де 58.000 ф.</p> <p>Архиепископ Мојсије Путник поднео је на позив царев предлог, како да се та |
се и на даље, и сврши се тек онда, кад путници дођу у двор у Карловце и с кола сиђу, да у свој |
pb n="221" /> <p>Јошт нѣколико часова и путници престану касом, и пођу кораком.</p> <p>Пред њим |
раво шта је боље.{S} Ако је истина, што путници пишу, да пола сласти изгуби, ко сам путује, онд |
ј мај стане чисто вући о.{S} Теофана на путовање у оне дивне скоро митичке горе.</p> <p>Приправ |
p> <p>Тако су прошли своје фрушкогорско путовање, и вратили се срѣћно у Бачку.</p> <p>Чим су ст |
иобшти, па да га моли, да му даде за то путовање дозволу и благослов.</p> <p>Тако дође и мѣсец |
о, да тој намѣри баш највише стајаше на путу они, који позвани бијаху да с њим заједно раде, да |
ар у манастир К...{S} Тај лежи на вашем путу.{S} Ту ћете прегледати цркву, и видити како манаст |
је имао Тоша.{S} Ја сам била на хрђавом путу.</p> <p>„Чудо, шта узаврѣла крв учини.{S} У онај п |
авну управу узме, па онда смо на правом путу да с њима прођемо, као оно што смо прошли са манас |
емо, чини ми се, и даље на том неправом путу.{S} Наша црква и наш народ уздануће, кад изкуси, д |
ан нађе за добро једним кораком на овом путу за патријархом поћи.{S} Зато смѣшећи се и сам наст |
е му ништа више снаге улити, да на свом путу напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи |
оћу прешо.</p> <p>„Ти си био на опасном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и ти сам.</p> |
Господин Печеновић има право.{S} На том путу трѣба доста трошка.{S} Хајде нека узмемо, да ће им |
алуђер ваља да тежи.{S} Останите на том путу, напрѣдујте на њему; нећете се покајати.{S} Будите |
аздили, и да ћете зло проћи, ако на том путу останете.{S} Ви убијате углед калуђерству, ви ружи |
одговорили смѣхом, вичући му подсмѣшно: путуј игумане, нестарај се за манастир!</p> <p>Имаћемо |
ици пишу, да пола сласти изгуби, ко сам путује, онда је наравно боље имати друга при свему, што |
е скоро ноћ... а ноћ није за госпође да путују.“ Све што на човѣку говори, и лице, и очи, и зву |
нила сам своју дужност, али ми је срдце пуцало.{S} Ко незна те болове душе, тај неможе о болови |
е се мислити, да је том сиромаху човѣку пуцало срдце од туге и жалости.{S} Али патријарх није х |
исти пар стану топови са града Варадина пуцати у славу радостног за сву државу догађаја, кад ст |
ањег облачка.{S} Тек што је почела зора пуцати, али стану кола врвити све једна за другима на с |
м мачку на оџак, што но веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Док је адвокат овако говорио, окуражава |
јући на ум одговор Амфилохијев. „Све ће пуцати по двору.{S} Њ. Ексцеленција напућиће се као ћур |
сѣдала, развије бич и почне кинстлерски пуцати.{S} Коњи су имали прапорце и мала звонцета, а ју |
ције и ексекуције; па ће бити свашта, и пуцаће свѣт од нашег покора.“</p> <p>„Ти њу пуштај из т |
Ленка све већма смѣшећи се.</p> <p>„Па пуцкало је по соби као да неко по њој иде...{S} Учинило |
орачаја.</p> <p>Наједаред чује да пушка пуче и човѣк јаукну.</p> <p>Одмах му падне на памет она |
ли он ту пише или чита, пѣва или плаче, пуши или пије... то се никога нетиче...{S} Иначе би се |
—200 корачаја.</p> <p>Наједаред чује да пушка пуче и човѣк јаукну.</p> <p>Одмах му падне на пам |
{S} Није ли Прибина Глава гола као гола пушка?{S} Није ли Крушедол дугом обтерећен?{S} Није ли |
рѣч везаће ме више за моје ариште, него пушка вашег стражара.{S} Стража може и заспати, а може |
би било и право: калуђери са сабљама и пушкама, и владике са штурмхутом... то би лѣпо стојало. |
ко се тргне, кад и ту види два човѣка с пушкама на стражи.</p> <p>„Шта је то“ Запита сам себе. |
нѣколико људи из прњавора, који бијаху пушкама наоружани, и ту на стражу стану.</p> <p>Од врат |
а је о. <pb n="313" /> Митрофан умро од пушке, која му је зрном плућа пробила и срце тако озлѣд |
добити строгу заповѣст, да вас одма из пушке убије, како се макнете, да бѣжите.{S} Научићу ја |
а и обрати убијци, кои је једнако ту на пушку наслоњен стојао, као да бијаше фигура од камена!< |
арати суд и жандар.“</p> <p>На то метне пушку на раме и пође хитрим кораком у шуму.</p> <p>Но н |
и у кућу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пушку грчевитом руком. </p> <p>О. Теофан помисли у први |
ће свѣт од нашег покора.“</p> <p>„Ти њу пуштај из твоје ћелије, а друго је моја брига,“ одговор |
женске овде споменутим сурогатом.) Него пуштајте је из ваше ћелије, да је неморам сам из ње изв |
од своих — кућа!“ проспе о.{S} Теофан, „Пуштају калуђере, да раде ко шта хоће;а они харче манас |
Беч, у Темишвар, у Загреб... и сами слѣпци хвале га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем о н |
миреног калуђера Ленка, жива живцата, лѣпша него што је никад била, док су се у Новом Саду виђа |
критике.</p> <p>„Зар нема у Карловци лѣпша пецива?“ запита. „Код нас у Варадину и кифле и земи |
новато утицала.{S} Никад није говорио лѣпше; никад му <pb n="288" /> слово није било боље.{S} Н |
гледајте мало иза себе.{S} Ено вам најлѣпше партије Фрушке Горе.“</p> <p>Ленка се окрене, и ту |
нико и ништа?{S} Бог сам посла ти најлѣпшег свог анђела да те ослободи...{S} Љубав, вѣрна љуба |
уно.{S} Образи су му цватили као у најлѣпшег младића.{S} Имао је обичај жмирити, кад је кога по |
> <p>Он је мислио да буде калуђером у лѣпшем образу.</p> <p>Чист слуга светог божијег олтара; в |
сјајнију одѣћу.{S} Шест вранаца један лѣпши од другога бивали су упрегнути у батар, на ком се и |
а.</p> <p>Говор му се преливао као најлѣпши „калоспинтехромокрене.“</p> <p>Очи су му разнобојне |
> <p>И опет су ови дани били за њу најлѣпши и најмилији.</p> <p>Стара тетка и брат Тодор били с |
ам пуног мѣсеца блистао, као да је најлѣпшим разнобојним драгим камењем посут.</p> <p>У манасти |
је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега живота.“</p> <pb n="231" /> <p>У то д |
идемо ми салтаџије, сами лако кроз најлѣпшу природу.{S} Сад незнам управо шта је боље.{S} Ако ј |
тим погледом ободрена... „Говори само, рѣчи ће твоје избавити двѣ добре душе од пропасти, оне |
<p>Патријарх управитељ народа Јосиф с. р.“</p> <p>— — „Одношаји мои постају све гори.</p> <p>— |
која јој је највише шкодити морала.{S} Рѣч та била је нож са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣ |
Дуго времена стајали су неговорећи ни“ рѣчи.</p> <p>Сад зазвони звонце на ручак.</p> <p>„Е сад |
азио.{S} Стражу можете ставити.{S} Моја рѣч везаће ме више за моје ариште, него пушка вашег стр |
ати, а може се дати и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна, нити се даје уклонити, док ме в |
вас, да истину говорите, јер ћете се на рѣчи заклети, а тешко оном, ко се криво закуне, јест.{S |
Ја немогу без тебе живити.{S} Неповољна рѣч од тебе биће нож, отров, конопац или студенац, који |
n="110" /> али нас људи зову Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друго име.“</p> <p>„Е, Крстоношић |
јег архимандрита, настојатеља манастира Р.</p> <p>Представе се.</p> <p>Домаћин архимандрит био |
еофан, и опет нехотице изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио у ка |
учаници ухо добијало је само одломке од рѣчи, и тако их ни ухо немогаше подпуно извѣстити, шта |
/foreign>. <pb n="75" /> Ово нису праве рѣчи дотичног Erlass-a, али прави смисао.</p> <p>Године |
} Теофану било у души, док је Ленка ове рѣчи говорила, може сваки лако мислити.</p> <p>С једне |
и њега и себе!“</p> <p>Грбић се на ове рѣчи узправи.{S} Јошт једанпут погледи на о.{S} Митрофа |
из ћелије, док је жива...</p> <p>На ове рѣчи скочи, и зграби са стола намѣстникова мали турски |
ого тебе ради препатила!“</p> <p>На ове рѣчи бризне плакати, и метне своје <pb n="141" /> бѣло |
itatis</foreign> добило?“</p> <p>На ове рѣчи уђу Митрофан и Амфилохије• Држаше се продрзљиво, а |
<p>О. намѣстник тргне се, кад чује ове рѣчи администраторове.{S} Он се нађе уврѣђен том самово |
ати и срамотити!“</p> <p>Она изрече ове рѣчи тако да о. намѣстник није мого ни најмање о истини |
а је тетка.</p> <p>Но Ленка није ни ове рѣчи чула. </p> <p>Стара је стојала и чекала, да Ленка |
да се јошт даде најбоље схватити у ове рѣчи: чудо међ чудеси!</p> <p>Ово су идеали, кои су о.{ |
ао све што сам казати имао.“</p> <p>Ове рѣчи побуде у протођакону већу позорност; он је као и н |
му особиту милину даваше.</p> <p>Његове рѣчи скопчане са описаним изразом лица одкриваше лѣпој |
што говорио.</p> <p>Ове архимандритове рѣчи као да му одкопчаше закопчане устне.</p> <p>„Моја |
забезекнут.</p> <p>Њега су патријархове рѣчи упрепастиле.</p> <p>Патријарх је овај утисак свога |
ро подупирали, јер за кратко време дође рѣшење, да се селам у манастир Раваницу, а управа се да |
ема свом свештенству и народу, каква је рѣдко ко пре њега уживао, а послѣ њега нико.{S} Ауктори |
оди на срдце брата?“</p> <p>У овима је рѣчма лежала јасна пресуда.</p> <p>Она љубав, која је у |
лим као што се Бог моли.</p> <p>Тима је рѣчма љубећа жена нехотице дозвала у ту калуђерску ћели |
езе по једног младог човѣка, и држао је рѣч.</p> <p>„Ево ћу ти у овој ствари једну причицу да п |
ead> <p>Архимандрит Партеније одржао је рѣч, што ју је о.{S} Теофану дао.</p> <p>Покаже му кома |
ичких визита.{S} У архидијецези било је рѣдко проста сељанина наћи, кои је знао, како митрополи |
Али послѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле сам ја имадем.“</p> <p>С |
и слушао са благим саучешћем, али није рѣчи изустио.{S} Сад први пут разведе устне и примѣти з |
и се опоменути, да ће се можда на своје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} Па би могла велика неспре |
те високу милост, и да примите ове моје рѣчи као рѣчи, које говори послушни син отцу, и као исп |
теничку рѣч, да ћете му казати ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање ни више?“</p> <p>„Ништа дру |
аквога анђела!{S} Хоћете ли му ове моје рѣчи приобштити, господине?{S} Ја вас за то лѣпо молим. |
фан престане говорити, кад ове латинске рѣчи чује, које су му сасвим нове биле, те није ни оно |
ажујући утисак, који су на њега учиниле рѣчи пријатељице му:{S} Ево те молим као што се Бог мол |
49 поднесем патријарху молбеницу, да ме рѣши овога мѣста, јер сам слаба здравља и да ми допусти |
0.</p> <pb n="327" /> <p>У новије врѣме рѣдко је ко знао за ово што се пређе радило, и тако се |
човѣком добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне.</p> <p>Мушку |
гнуло: „Ох Ленка! што изговори те кобне рѣчи, што ме опомену на тога страшнога осветника!“</p> |
усов валцер.{S} Без договора, без једне рѣчи, сложише се парови младих људи и лѣпих госпођица, |
ћи: али на моју душу нисам чуо ни једне рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„До |
.</p> <p>Али сад прође прѣко устне жене рѣч, на коју је она највише полагала... али која јој је |
</p> <p>Глас, којим је он изговорио оне рѣчи: „Какве дијурне?“ поглед, којим је администратора |
зној га пробијати, кад чује те страшне рѣчи.</p> <p>Адвокат није на то пазио, него је даље гов |
лика без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Ленкине пробудише очевидно онесвѣшћену душу о.{S} |
. Митрофан пружи се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, бијаху:</p> <p>„Хвала т |
ом заступати!{S} И ово су моје послѣдње рѣчи.{S} Ја више неговорим ништа.{S} Нека говоре тужите |
„Прибележите, господине протођаконе, те рѣчи отца администратора,“ рекне напослѣдку архимандрит |
ан!“</p> <p>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, диже се са столице, пљесне рукама од чуда и пович |
ли себи никада опростити.“</p> <p>На те рѣчи своје тетке и примѣтбу архимандрита нађе се Ленка |
енка, што то изговори; сам ти је Бог те рѣчи у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкла, али душу б |
зоре.{S} Срѣћан пут желим!{S} И држите рѣч!“</p> <p>Оне му се захвале на доброти, и одкасају о |
од старе госпође тетке надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣтити...“</p> <p> |
е знаш.</p> <p>Кад човѣк пише, много ће рѣђе погрѣшити, него кад устима изражава што мисли.{S} |
и онога, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше рѣчи вѣрно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то Вашу све |
исто да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи опростити са овим дружтвом, које можда и воли, да |
ођакон, „него сам мислио од куда долази рѣч „букван“, па ми паде на памет, да се деривира од „б |
Рилском, гдѣ је и свој велики бугарски рѣчник довршио.</p> <p>Троицку Лавру недалеко од Москве |
аду.</p> <p>Ми смо више пута употрѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли наши читаоци знаду у |
воре и управитељ уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи да рекнемо па ипак ће сваки знати, како је било у |
ад сам свршио.{S} Од игуманства нема ни рѣчи више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као з |
потрѣбице потрошили, јест, неби нико ни рѣчи реко; људи би били задовољни, што се добра у реду |
павати: о самој ствари није се рекло ни рѣчи.{S} Само је архимандрит наредио да се сутра у јутр |
вали, из срдца и душе љубили, а нису ни рѣчицом изјавили, да се љубе.</p> <p>Наједаред пукне гл |
за љубав, мрак за свѣтлост!“</p> <p>При рѣчима: ево те молим на колѣни као што се Бог моли — кл |
ити читатељима, да им кажемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодило.</p> <p>Он буде ухићен |
дуго времена, и Ленка немогаше одржати рѣчи, коју бијаше дала архимандриту Партенију, да ће га |
ик, па ће честњејша конзисторија донети рѣшеније.{S} Јест.{S} А хоћете л’ се заклети на оно, шт |
на увѣк убијаш.{S} Ја немогу преживити рѣч, која ме од тебе одбија.{S} Ја немогу без тебе живи |
ѣпу, сваке дражести пуну жену, немогући рѣчи проговорити.{S} Прси су му биле пуне осѣћања, кога |
очевидно није ни схватио прави садржај рѣчи свога противника.</p> <p>Зато кад га архимандрит з |
заклети... пак ако свѣдоци потврде вам рѣчи, онда ће отац Теофан страдати, ако свѣдоци вас ост |
нском друштву ћутао је и слушао.{S} Сам рѣдко коју да је проговорио.</p> </div> <div type="chap |
p>„Стратимировић но хтеде ову ствар сам рѣшити, већ је приобшти епископу Станковићу и позове га |
који бијаше на врати тога срдца изрезао рѣчи:{S} Љубав нема приступа у ово светилиште побожност |
је био за својим стварима усталац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сл |
милост, и да примите ове моје рѣчи као рѣчи, које говори послушни син отцу, и као исповѣст, ко |
ва жеравица горѣле; мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, не друкчије.{S |
трѣба показати гладак и сладак опет као рѣдко ко.</p> <p>Промуклим гласом проговори: „Заповѣдај |
с таком силом и потрѣсом, да није мого рѣчи проговорити.{S} Он је ћутао, дубоко ћутао.</p> <p> |
радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта овога господина, значајна |
а.</p> <p>Она захвали дакле са нѣколико рѣчи гостољубивом домаћину; метне шешир на главу; огрне |
дговорим.</p> <p>„Допустите ми нѣколико рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас донели писмо |
Рајка.{S} Овај би га без сумње не само рѣчма одбио, него и батином из куће изтѣрао, ако би му |
гато.</p> <p>„Колико је?“ запита потихо Р-ки архимандрит домаћина, кои употрѣби згодну прилику, |
јши господине,“ уђе овдѣ о.{S} Теофан у рѣч архимандриту.</p> <p>„Мени игра срдце у прсима, кад |
а сам везан!“ упадне јој о.{S} Теофан у рѣч.</p> <p>„То је спона, која се даје лако разкинути,“ |
о упадне овдѣ онај први млади калуђер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ готова:</p> < |
мени стручњаци,“ упадне му патријарх у рѣч, — „нетрѣба мени нико.“ По гласу му се познавало, д |
а сваки је начин света реликвија, какву рѣдко кои хришћански народ има.</p> <p>Овај би драги ка |
ављајући изтраженику да сам судбу своју рѣши.</p> <p>О. Теофан чуо је, што га очекива ако одгов |
да баци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч дометну, нека измисле, да сам на кога замахнуо... д |
/p> <p>„Дајте ми на то Вашу свештеничку рѣч, да ћете му казати ове моје рѣчи и ништа друго, ни |
ај није истина био крив у правом смислу рѣчи, али је ћушка била доле његових руку, <pb n="19" / |
ене.{S} Очевидно јој падне на ум, да му рѣчи могоше бити друкчије, него што је она желила.</p> |
рне госпођу неугодно.</p> <p>Гдѣкоје му рѣчи садржаваше два смисла, од којих ју један увѣк врѣђ |
ав живот у очима народа одсѣва, како му рѣчи чудесно протрѣсају слушатеље; како му глас влада ч |
ца премине на сушици.{S} Послѣдње су му рѣчи биле: </p> <p>„Теофане, нека ти бог плати!“</p> <p |
унапрѣд захваљујем, господине.{S} То су рѣчи достојне црквенога управитеља.“</p> <pb n="206" /> |
<p>Ленка незнађаше правога смисла ових рѣчи; она их је дакле само просто саслушала.</p> <p>Арх |
о је разумѣла садржај и замашај његових рѣчи.</p> <pb n="152" /> <p>Видила је, да у његовом срд |
је мого ни најмање о истини и збиљи тих рѣчи посумњати.</p> <p>Њему дође пред очи сва криминалн |
видите оче администраторе.{S} Из ваших рѣчи мого бих ја посумњати, да сте ви људе научили шта |
болестнику, да се справља као дивља звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} Али како опази ђака, тр |
тељи, која га у своје крило прими; примѣр народу, који у манастиру прибѣжишта тражаше; подпора |
она мора то већ и уклонити.{S} На примѣр: ко ће одобрити, да се настојатељ опија?{S} Неваља то |
а изображењем свога духа бавили, и примѣр нравствености били.{S} Корист цркве и дужност народа |
о мирском свѣту, коима ваља давати примѣр и утврђавати их у вѣри.</p> <p>Ево свему томе свѣдочб |
а пријатељски, да се чува, јер има примѣра, гдѣ се таково похађање трагично свршило.</p> <p>Шта |
повѣстници.</p> <pb n="227" /> <p>Примѣра ради да узмемо исто тако велику слику, на којој би б |
уда си био газда.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ, не |
ch!{S} Hoch</foreign>.!“ те и друге натѣра, да се сви стану дерати из петиних жила: „<foreign x |
ијаваше нѣшто, што младу жену чешће натѣра, да предмет погледу на другој страни потражи.</p> <p |
дође херувим са пламеним мачем, да изтѣра многога Адама из њега.“</p> <p>Тетка избечи очи на њ |
S} Амфилохије! видићемо се сутра.{S} Увѣравам вас, биће боље!“</p> <p>Онај је само мумлао.</p> |
еме дође рѣшење, да се селам у манастир Раваницу, а управа се даде оном истом, од кога бијаше н |
он често у дружтвима чуо, па је сад намѣравао скупо продати.</p> <p>„Тако је!“ одобри говорник. |
к.{S} Одандѣ је неописано лѣп изглед на равни Срѣм.{S} Него ви сте се, чини ми се, уморили.{S} |
амо Авала, недалеко од Београда, ово је равни Срѣм, у ком нема стопе неурађене.{S} Оно тамо на |
андрит ућути.</p> <p>О. Теофан ћутао је равним начином.</p> <p>Наједаред дигне очи на архимандр |
шљивовицу.{S} Срѣмске шљиве немају више равних у европским државама.{S} И саме босанске морају |
мо по паркетима и банатској длановидној равници без умора ходити.{S} Дајте руку, па се ослоните |
ого из цѣле околине, па и најдаљих села равнога Срѣма, Подлужја и Посавине.</p> <p>На праздник |
је тај несрѣтник!“ одговори овај сасвим равнодушно.</p> <p>Наравно је било, да је нови управите |
ће добро бити.{S} Али упне све силе, да равнодушност одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто до о |
„чинодѣјствовању“ пронео се по читавом равном Срѣму.{S} Већ су га почели са побожним увѣрењем |
ногради од 3 године запуштени.{S} Дом у равном стању.{S} Каце и бурад ради небрежљивог надзирањ |
азговор, да вам одмах платим, јер нисам рад бити дужан.“</p> <p>Адвокат се усправи поносито, и |
у ти даље да кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је била по што по то уклонити Мушицког са епископс |
куварице“ повичу оба у једаред. „Јеси л рада гостима?“</p> <p>Куварица се тргне из свога дрѣмеж |
спе о.{S} Теофан, „Пуштају калуђере, да раде ко шта хоће;а они харче манастирско имање.“</p> <p |
игне, и сасвим миран продужи: „Сад нека раде, што им је воља.{S} Ја сам на све готов.{S} Оче Те |
ше женскиње.{S} Оне су праље, у баштама раде, оне купе шљиве: е па која се мало боље пашти, тој |
нуо, а није узео на ум, шта она двојица раде, осѣти замашан сукоб свога носа са лактом једнога |
сподину, да му кажем, шта му свети отци раде!“ повиче куварица разљућена.</p> <p>Отац Митрофан |
и, који позвани бијаху да с њим заједно раде, да се изведе; да ниже њега нема нико ни слутње о |
7" /> Хранислав је светац, а гле шта му раде калуђери...{S} Хранислав је крив...{S} Није Хранис |
о сам вам згрѣшио; ја праштам вама све, ради чега бих могао на вас зажалити.{S} А што се саме с |
а здравље!“ То је морска дисциплина.{S} Ради што ко хоће.{S} Трѣба вас гвозденом руком стегнути |
безгранична, није дошла у свѣт гробова ради, да копа гробове и да их пуни живим мртвацима, нег |
па ако може помоћи, помоћиће више Бога ради него наплате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а |
рије да учини.</p> <p>„Он је дакле тога ради чешће походио руског посланика, па и свештеника ко |
против старѣшинства.{S} Ја сам се тога ради покајао, и молио сам отца администратора, да ми оп |
ног извора.</p> <p>„Нарочито су се тога ради славили Н. Садски прота Данило и поп Платон из Кам |
арх. Гедеон.{S} Гедеона је љубио и тога ради, што је овај врло лѣпо служио.</p> <p>„И у обште, |
} Дође с дијете из Пожуна нарочито тога ради у Пешту.</p> <p>„Кратко врѣме пред тим дишпутирао |
ђер, али недам да буде архимандрит тога ради, што га је епископ Платон произвео.{S} Нека скине |
рхимандрита Раковачког, кои је баш тога ради у Н. Сад к администратору митрополије био и дошо.{ |
катом и док га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме |
по соби, разбија главу и мисли, шта да ради, али никакве паметне мисли.{S} Најпослѣ стане и ре |
лади, и да се у тишини размисли, шта да ради.</p> <p>Дошавши у порту прође једно дваред горѣ до |
ци.{S} Предсѣдник суда незнађаше шта да ради, пошто бијаше могуће, да у исти пар стану топови с |
пољу налази, и да јој ваља све друго да ради прије, него узвишење сталиша да подупру, из кога с |
варе се и размећу.{S} Манастирска, дѣла ради сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се читај |
вѣстници.</p> <pb n="227" /> <p>Примѣра ради да узмемо исто тако велику слику, на којој би били |
и живим мртвацима, него се родио живота ради, да смрт умртви и животу живот даде, да живот доби |
био је такођер љубимац Стратимировићев ради свога изврстнога гласа и појања.{S} Кад је овај за |
{S} Дом у равном стању.{S} Каце и бурад ради небрежљивог надзирања попропадале; мањих судова ни |
обезбѣди, а сувишак да се у обшти фонд ради заведенија школског изображења, које је за манасти |
од.{S} 1848. прекужи мађарски прѣки суд ради Пражког славенског конгреса.{S} Као члан највишег |
га нѣдра! — О, ја сам много, много тебе ради препатила!“</p> <p>На ове рѣчи бризне плакати, и м |
да ћеш се радовати.{S} Та нарочито тебе ради и дошли смо у овај манастир.“</p> <p>„Та кажите ис |
Карловци, како је Хранислав кадио собе ради тога што су му женске особе прѣко прага у собу пре |
<p>Сабор београдски од 1730 знаменит је ради побѣде, коју је народ на њему задобио, пошто су ту |
епископ Хранислав о стварима, којих је ради о.{S}Теофан долазио, да се тужи.</p> <p>Сѣдница се |
е, и да ми каже, шта и како жели, да се ради.{S} Нема позива.</p> <p>— — „Са горњим описом одем |
друштво је пак било удесно, па онда се ради.{S} Је л’ тако Крсто?“ запита првог свѣдока к њему |
да долазе у манастир, разгледају шта се ради, и хвале, што год виде.</p> <p>Неће добро бити!</p |
што бијаше собом донео.</p> <p>„Шта се ради на пољу“ запита о.{S} Теофан кротко.</p> <p>„Духов |
и башту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се ради башта, јер је за то крајње врѣме: ту је 18.{S} Мар |
овај то онај, да види, шта се у ћелији ради.{S} Но кључ је стајао у кључаници, те тако немогаш |
а; саоник што може бити добар; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине бајни.</p> <p>Архиђакона су |
ладости, кои ћемо те релативне важности ради овдѣ да споменемо.</p> <p>У старије већ дане митро |
снага несмѣ стојати незабављена.{S} Ко ради боље и више, има се боље наградити; ко неодговара |
ужности, има се на то присилити; ко зло ради мора се казнити; ред и дисциплина ваља да имају гв |
ми захвалити.{S} Станковић истина добро ради на тој ствари; али то иде сасвим полагано.{S} Ноте |
ди свога лѣпог лица и стаса, а нарочито ради својих великих очију, пуних жара и свѣжине.</p> <p |
с оставе, онда ћете ви доћи у неприлику ради криве заклетве.{S} Сад је час да кажете, при чему |
а, да су му послали двѣ женске, које су ради своје парнице прѣд конзисторију биле дошле, да га |
а је у очи нарочито млађем мушком свѣту ради свога лѣпог лица и стаса, а нарочито ради својих в |
слѣдовала ужасна ова катастрофа.</p> <p>Ради грађења манастирских зграда имала су се сѣћи у шум |
<pb n="126" /> знате да би вас угостили радије него и ког другога, али нема.{S} Хлѣбац смо о ве |
му!“</p> <p>„Хоћу, с драге воље; толико радије, што о њему немам толико говорити.{S} Али ћемо и |
атор манастира радо је добро јео, а још радије добро пио.</p> <p>Између људи, који радо пију, н |
е илузорна.{S} Хијерархија је против ње радила.</p> <p>Влада јој је била на руци.</p> <p>Одтуда |
ао што су многи пустињици у старо врѣме радили и као што је сам основатељ највећег светог реда |
шта смо онда мислили, и зашто смо тако радили: али онда нам се чинило да је сасвим у реду.“</p |
кали и претакали.{S} Па кад смо заједно радили ваља да и заједно пијемо.{S} Ово су народне куће |
му озбиљним гласом: „појко, нисте добро радили!“</p> <p>Калуђер се препао до дна свога срца.{S} |
га.{S} То је, мислим право!{S} Тако су радили стари; а тако и сад држе у двору.{S} Него дај да |
е рађено у манастирима и о манастирима, радило се прописаним путем прѣко прописаних органа.{S} |
ито није знао шале, кад се о калуђерима радило.</p> <p>Прва пошта донесе ту ужасну заповѣст, да |
ме рѣдко је ко знао за ово што се пређе радило, и тако се о тим стварима мислило без обзира на |
а.</p> <p>Ни крајцаре у каси.{S} Шта да радим!...{S} Немогу од бриге да спавам; немам мира ни ч |
зато ми даде подпуну инштрукцију шта да радим за његова одсутства.{S} Ја сам ову свето набљудав |
пита патријарх. „Ви би хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од манастира до манастира па да одади |
у исто тако мирно и озбиљно:</p> <p>„Ја радим што највише могу и што најбоље знам; а повѣстница |
час поднѣти.{S} Ја већ од дужег времена радим на том, па га свуда уза се носим.{S} Чини су из м |
нао; нисам ја тако прост, да незнам шта радим.{S} Нама је господин (администратор манастирски) |
муж за кога бијаше пошла, био је добар радин, али небијаше у стању срдце своје жене придобити. |
Будиму.</p> <p>„Са неуморним књижевним радином доктором медицине Пеичићем био је у непрекидном |
тва.{S} Ја сам ову свето набљудавао.{S} Радио сам све савѣстно и са најбољом вољом.{S} Ишло је |
шило.</p> <p>Шта је о.{S} Митрофан даље радио, то му управитељу није било познато.</p> <p>Али п |
> <pb n="47" /> <p>Печеновић није много радио ни у Н. Саду, а у бачкој и торонталској жупанији |
оре... добро се промислите, шта ћете да радите.{S} Ако ви остајете при вашем наводу у тужби, ми |
... па јошт ово... па и ово... идите па радите како знате.{S} Наши стари подигли су вам велике |
комедије.{S} Он слегне рамени и рекне: „Радите што вам драго; ја нећу ни за што да знам.{S} Мен |
нети који се усуди против њих говорити, радити, учити.{S} Хајде, Сава није далеко, ми смо до по |
очајања.{S} Ужасно је то, хтѣти добро, радити цѣлисходно, успѣха имати, <pb n="295" /> пак и о |
{S} А отац Теофан има јошт дуго времена радити, ако ћемо да све манастире оправи и уреди, кои с |
боко.</p> <p>„Ти знаш шта ће повѣстница радити....{S} Видиш ти њега.{S} Прочитао два три броја |
трополит Стратимировић мислио је шта му радити ваља, пак је по начињеном плану поступао: он је |
људе нетрудимо, јест, јер је сад врѣме радње.“</p> <p>„Потврдиће, све ће потврдити“, примѣти н |
вати.{S} Ја само говорим, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим други.,“</p> <p>„Али ти буш |
ојатељем и братством врло добро познат, радо су га примали, и добро дочекивали.{S} Али сад га л |
ажавали.{S} Добар је као комад хлѣба, а радо помаже сваком.{S} Идите само мало у прњавор, па ће |
у овом манастиру гледао је прѣко свега радо лѣпе младе женске очи, и у том је уживао чисто пла |
ани бал.</p> <p>Администратор манастира радо је добро јео, а још радије добро пио.</p> <p>Измеђ |
о.{S} Господин Јоца казивао ми је да је радо што добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме |
мало језиком и говорио брзо; а врло је радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи доћи.</p> |
одговори са свим пријатељски: „Ја ћу те радо примити у придворне калуђере, јер сам изкусио да и |
о да се овој невољи доскочи, а влада ће радо одобрити све, што он пронађе да лежи у интересу цр |
ржим да ћете ме за такова и сматрати, и радо примити сваку услугу, коју од правога пријатеља тр |
роговори: „Огрѣшио сам свети владико, и радо ћу пољубити свету десницу, која ме буде казнила.{S |
је о вама говорила и казала ми је да би радо видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће с |
душа сваком друштву.{S} За то су га сви радо имали.{S} У женском друштву ћутао је и слушао.{S} |
ије добро пио.</p> <p>Између људи, који радо пију, налази се једна битна разлика.{S} Једни радо |
налази се једна битна разлика.{S} Једни радо пију сами.{S} Ови навуку обично у своју одају подо |
добру овога манастира мисли, и све чини радо и весело, што тому иде у хатар; зато да буде са ви |
чисто диже ноге на играње код оних, кои радо плѣшу: тако и красни овај мај стане чисто вући о.{ |
јни.</p> <p>Архиђакона су у свакој кући радо видили: а он је у једну најрадије одлазио.{S} Случ |
народа тако о њему говоре.{S} И ја имам радо покојног Видаковића, и да је којом срѣћом жив, би |
у овој идеји уживао!{S} Барем је о том радо говорио.</p> <p>Он је умро у тој илузији!{S} Је л’ |
вори, дода: „И доћиће ови, те јошт како радо; они су данас сви код куће, и чекају само, да се п |
морамо одлазити.{S} А ја би заиста врло радо видила барем један фрушкогорски <pb n="192" /> ман |
ике. —</p> <p>„Станковић служио је врло радо из пунога срдца врло умѣтно.</p> <p>„Обишо је као |
го чини ми се, да би на тебе сваки врло радо заборавио!“</p> <p>Роди се смѣх и весеље.</p> <p>„ |
астирска кола, која му је администратор радо дао, и пође у нову своју обитељ.</p> <p>Пре него ш |
тале дане проживити, те на своју нећаку радо мислити.“</p> <p>Тетка јој бризне плакати.</p> <p> |
јсторски играо, а публика му је вѣштину радо награђивала, па су се они смѣјали да су им све суз |
спомен мога овдашњег живота оставио бих радо овдѣ, кад би ми било могуће; јер доиста боље би би |
је довољно и политичке куражи.</p> <p>„Радо се састајао са вѣштим људима и послушао је добре с |
е упуте управо кући.</p> <p>Стара тетка радовала се доиста као дѣте овом крају разговора.{S} Ко |
нѣколико дана у напрѣд душевној наслади радовали.{S} Такова је служба хришћанској цркви у прва |
рхимандрит, кои се очевидно том из срца радовао, „то ћемо наредити другачије.</p> <p>„Ти ћеш ос |
тно примао и учио... већ сам се унапрѣд радовао оној душевној утѣхи, коју је болан, тужан, неср |
с...ту избор митрополита...{S} Ал ће се радовати Рајачић (владика вршачки)...{S} То је таман во |
ла да и тебе одведем.{S} Знам да ћеш се радовати.{S} Та нарочито тебе ради и дошли смо у овај м |
>Но док небијаше дошло врѣме, да се ови радови предузму и обаве, показиваше архимандрит свом шт |
ѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учинили радост, да ми кажете како су се звали?“</p> <p>„Хоћу с |
фан мислио је, да ће патријарху учинити радост, кад му све каже:</p> <p>„Било је у таким прилик |
ики таленат за то, те је учитељ доживио радост, да му је ученик труд подпуним успѣхом наплатио. |
атељство манастиру, па и ја сам њима ту радост учинио, да виде своје слике у манастиру, а некош |
бѣсити.</p> <p>Но сваки час очекивао се радостан један догађај у царској породици.{S} Предсѣдни |
су сву шкалу чуства од поноса, страха, радости, туге, светиње, и т, д.</p> <p>Нека нам буде до |
на све стране окретао, а лице му је од радости и поноса... а можда и од вина... сјајало као су |
рављеног списатеља морају се у гробу од радости потрѣсти, кад му кћери народа тако о њему говор |
е се сузе, али су то очевидно биле сузе радости.</p> <p>„Дођи Тодоре!“ позове га к себи, и онда |
их болова душе стапљаше са зраком чисте радости, која му се тај час у срдцу таласаше, те му осо |
топови са града Варадина пуцати у славу радостног за сву државу догађаја, кад стану злочинца из |
је сада и проговори јој: „Ја се особито радујем, да сам дошо до срѣће познати вас.{S} Сматрајте |
дрекоше свѣдочбу начином кои пуну сумњу рађа да није онако било.{S} Оче аминистраторе... добро |
водило.{S} Али је свѣт ишо много више и рађе у цркву него данас.</p> <p>„Чему се чудимо, то је, |
ојој намѣри суобразно удесио; те је све рађено по потрѣби и разлогу, а не случајно и од ока.</p |
вѣстница нека чини своје!{S} Што год је рађено у манастирима и о манастирима, радило се прописа |
бзира на ово што бијаше у старије врѣме рађено, наравно по потрѣбама овога времена. —</p> <p>И |
ри, да отац Амфилохије нема часа најпре разабрати, је л’ то било хотимице или нехотице, него да |
ељским.{S} Астали и столице поломљени и разбачени ишту велику репарацију.{S} Кров зданија запад |
S} Него ћу ја све то да размислим... да разберем... да екскутирам дотичне законе... да видим де |
> <p>Сиромах о. намѣстник хода по соби, разбија главу и мисли, шта да ради, али никакве паметне |
аменитих страна.{S} Ја сам о тој ствари разбирао, мислио и рачунао, па ћу вам баш нѣшто овом пр |
ам премишљавао, и са другим људма о том разбирао; ако можеш и ако си справан, а ти ми кажи, как |
е се.</p> <p>Хладна вода и јутрењи зрак разбистре му живот подпуно.</p> <p>Осѣтио је, да му је |
тока страст јошт јаче разпламти: она се разболи, и болест је била опасна.</p> <p>Трајало је дуг |
у руке тога мужа доћи, кога су сви као разборита, страстима неподложна познавали. „Мени ништа |
не нашо у братском саучешћу, у духовном разбору, у пријатељској подпори... видио сам се како до |
њезине у срдцу калуђера пламен страсти разбуктавале, у толико су му душевне јој чини душу зано |
али није рѣчи изустио.{S} Сад први пут разведе устне и примѣти звонким тенором: „То је чест за |
е гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и развесели: али онда ми њему недамо на поље, да га свѣт |
да пође за руком, а оно се само од себе развија; а кад се што почне, па прекине, увѣк ће рогоба |
уго начело његове црквене владе било је развијање цркве и црквеног живота.{S} Одтуда устројење |
г производа био би подобан на естетичко развијање у народу чудесно подѣловати.</p> <p>Слава је |
ио, а човѣк се <pb n="150" /> све већма развијао: јошт један часак под тим сунцем живота, јошт |
лне хаљине, стане на салине иза сѣдала, развије бич и почне кинстлерски пуцати.{S} Коњи су имал |
а га патријарху.</p> <p>Овај га прими и развије.</p> <p>Наслов прочита на глас: „Мемоари вѣчито |
ај дан прослављао.</p> <p>Тим полажењем развије се између њега и Ленке чисти управо братски и с |
ју и калуђерство духу времена суобразно развије.</p> <pb n="275" /> <p>„Даље ти нећу говорити.{ |
њих?“ рекне патријарх мало посмѣшљиво. „Развијте калуђерски барјак, понесите кесу талира — и он |
>Ту нађу најпрѣ покров за св. кивот.{S} Развију га....{S} Немогоше се уздржати да неповичу у је |
се прихране, него и да своје умне силе развију на корист цркве и народа; осигурајте их наредба |
</head> <p>Прошла је зима, и пролѣће се развило у велико.</p> <p>Виноград, кои је о.{S} Теофан |
ажем.</p> <p>„Кад би се све утемељило и развило, свака би од ових школа послѣ нѣколико година, |
е ни на пороту.</p> <p>Спроводећи Ленку развио је архимандрит све дражи свѣтска човѣка.</p> <p> |
аки напрѣдак и сваки намѣри му противни развитак духовни.</p> <p>Његова политика била је чисто |
рству.{S} Они ударе на прѣчаге духовног развитка; ови на прѣчаге дисциплине.</p> <pb n="76" /> |
е просипале; уста се најсочнијим смѣхом развлачила.</p> <p>Но госпођа је била баш тај дан у оно |
ан развуче своје црне бркове; управо је развукао своје устне, али се ове нису видиле од црних с |
чнијих мѣста најпре устне на лаки осмѣх развуко, па онда овима, на једној страни онај познати к |
ги калуђери, погледе један на другог, и развуку образе као кад ко рекне: осрамотио сам се!</p> |
„господи помилуј!“ а дванајесто велико развуку на дугачко и широко.</p> <p>За тим узме сваки с |
андрит, па видећи да јој се друга цери, развуче устне и сама.</p> <p>Архимандрит Партеније смѣш |
уварица разљућена.</p> <p>Отац Митрофан развуче своје црне бркове; управо је развукао своје уст |
две „кукавице.“</p> <p>Архимандрит мало развуче устне, и проговори: „То можемо устмено казати, |
ремда у цѣлом много мање: и те су цигље развучене.</p> <p>Митрополит Стратимировић оставио је г |
лачио, то се лѣпа Ленка све јаче за њим разгарала, и њему приближивала.{S} Он је видио, да му ј |
/p> <p>О. Теофан бијаше отишо у шуму да разгледа и избере стромове, који се имају сѣћи, а о.{S} |
Нѣка велика господа долазе у манастир, разгледају шта се ради, и хвале, што год виде.</p> <p>Н |
се баш допада: овако ваља да се држи и разговара сваки, који крст на прсима носи.“</p> <p>Ленк |
ла, да Ленка остави писмо и да се с њом разговара, али тога недочека.{S} Остави је дакле нека ч |
калом од тонова.</p> <p>„А да шта би се разговарали Бога вам!“ рекне најпослѣ озбиљно. „Чим би |
химандрит није био већ по својој нарави разговаран човѣк; а на протођакону видило се, да га нѣк |
е том свему научио?{S} Јеси ли ти о том разговарао са твоим доктором, и јеси ли то све чуо од њ |
иђате, али касније можете се и виђати и разговарати.</p> <p>„Твоја сестра биће сестра свега ман |
асмеју, па га онда <pb n="127" /> стану разговарати.{S} Млад човѣк наједе се пресна купуса и за |
милавком.</p> <p>У сну разтвори устне и разговетно проговори: „Нуз ту капу није мѣста том дивно |
не протођакона кроз зубе и потмуло, али разговетно.</p> <p>Настојатељ небијаше разумѣо, него ми |
буду све себи узајамно представљене.{S} Разговор постане живахан као међу добри познаници, који |
.</p> <p>Архимандрит домаћин поведе сад разговор о другим стварима и покаже толико знања и духа |
шт нам је нѣке ствари напоменути, да се разговор о.{S} Теофана са патријархом подпуно може разу |
римѣти архимандрит и пресѣче им потајни разговор. „Чините као што сам реко; и док сте заједно, |
арија господа и госпође продужише стари разговор, а младеж пође шетати по собама.</p> <p>Но нај |
и...</p> <p>Господин одвѣтник слушајући разговор, као да је чине примѣњивао закону, и тражио за |
ја ћу доћи, него шта сам дужан за овај разговор, да вам одмах платим, јер нисам рад бити дужан |
ц.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим за тај разговор мила тетице,“ рекне Ленка смѣјући се, премда м |
па онда настави опет мирно и тихо свој разговор овако:{S} Јест.{S} Ми ваља да смо врло „обозри |
упустио се бијаше архимандрит Гурије у разговор са старом тетком и забавио се с њом.</p> <p>Ле |
ѣдни да сачувамо и умножавамо. “</p> <p>Разговор овај продужи се и на даље, и сврши се тек онда |
>„Господин вели, да нема с вама никаква разговора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт на боље |
је патријарх јошт 2 године послѣ овога разговора живио.{S} Од универзитета нема ни нацрта.</p> |
говори о.{S} Теофан, „Ми смо имали мало разговора и свршили смо га.{S} Она нема више никаква по |
радовала се доиста као дѣте овом крају разговора.{S} Ко зна, како наш свѣт гледа на наше фрушк |
тјашкаја.{S} Ту се онда излѣгу и други разговори, и друге пѣсме, па се онда окрене и на валцов |
ошт боље просудити!“</p> <p>„То су лѣпи разговори међу вама кад немате друга посла, мој о.{S} Т |
оп. „Ја сам га и звао, да се с њим мало разговорим о тој саблазни у Ј...“</p> <p>„Ту је намѣстн |
тетка тако била обчињена пријатности и разговором господина архимандрита, <pb n="196" /> да би |
<p>У то дођу госпође са шумним нѣмачким разговором горѣ у салу, и буду све себи узајамно предст |
чале?...{S} Том је крива тетка са њеним разговором о духови.“</p> <p>Дигне се с канапета, затво |
изјашњења да се вратимо <pb n="352" /> разговору патријарховом са о.{S} Теофаном.</p> <p>Патри |
сѣко, не друкчије.{S} Но да се вратимо разговору оне двоице.</p> <p>„Будући доктор замоли митр |
ислав, и ми смо тај дух опазили већ и у разговору са о.{S} Теофаном.</p> <p>Митрополит Станкови |
за оштро оружије у борби, ако би се ова разгорѣла?“</p> <p>„Имате пуно право,“ проговори на то |
Очи су му се све јаче сијале, све већма разгорѣвале,.. прси су му се све неједначије надимале.. |
о, да се опет љубав жене у њеним прсима разгоре, и да јој се у самоћи жестока страст јошт јаче |
ога жестокога дана.{S} У бурној сѣдници разгрѣје се јако, пак онда идући пѣшице у стан назебе, |
ко је на то већ више хиљада фор. досада раздао.</p> <p>Молим Ваше Превосходителство са најдубљи |
у Вама има.{S} Хоћете ли рескирати да с раздераним срдцем, можда поремећеним разумом пропадне, |
намѣстник дркћући које од зиме које од раздражености, уђе у своју ћелију, и забрави се изнутра |
није његово.“</p> <p>Протођакон се мало разжести овим примѣтбама архимандритовим, и проговори ж |
ино претворити у отров!“</p> <p>Опет се разигра многаја лѣта и у трапезарији и ван ње, и једва |
исатеља свога детињства!“</p> <p>Сад се разиђу госпође и стану ствари купити да се за пут спрем |
Данас сам доста говорио.“</p> <p>Тим се разиђу.</p> <p>Кад се сутра на вечер састану, почне арх |
укополагању метанисао.“</p> <p>На то се разиђу.</p> <p>О. Теофан допрати архимандрита у овога ћ |
поред живог на покојног архимандрита, и разиђу се скоро око поноћи у своје спаваће собе.</p> <p |
а око девет сати сви људи својим кућама разишли.{S} Оволико могу на свештеничку савѣст као исти |
које сте доба били заједно“ Кад сте се разишли?“</p> <p>„Е ко ће то знати, ми немамо сатова.{S |
су се кола са торња видила; а други сви разишли би се кућама.</p> <p>„Имао је нѣколико пута озб |
ила права слава.</p> <p>Кад су се гости разишли запита архимандрит о.{S} Теофана: „Шта ти се чи |
харчи... разсипа.{S} Он је то примѣрима разјашњавао... па је и послѣдњи бал описао, како је био |
ју песницу привезали, као што привезују разкалашна дерлад ухваћено младо птиче, те се ово немож |
вечере је опет архимандрит домаћин био разкалашно весео.{S} Ту се шалом разћерета и стара тетк |
</p> <p>„То је спона, која се даје лако разкинути,“ проговори Ленка. „Чуј ме само.{S} Ја сам им |
ни опашу двѣ педи широк црвен појас, па разкопчају горњу мантију, па хајд по прњавору, да га ви |
и, па ће та добра у своје руке узети, а разкошне настојатеље уклониће од управе манастирске, ка |
<p>„Па сад пустите, да се по манастири разкошни живот води, да се свѣт од калуђера одбија, да |
уге, а не слуги; премда ни на кои начин разкошну.{S} Али онда трѣба од њих искати, да својој за |
ких правила непрестано са мирским људма разкоштвује тако, да манастир хоће скоро да опусти.{S} |
да се господину адвокату код куће перо разкречило а мастило сасушило, а тога ће му ваљати да и |
Но признајем у напрѣд, да ће бити у мом разлагању више горуће добре жеље, него поуздања, да сам |
рши са једним громовитим „дан!“ које се разлегаше, као да је заиста гдѣ на близу топ пуко.</p> |
а њим на смртној постељи: али јо велика разлика између живота и смрти овога дивнога знанца и из |
, који радо пију, налази се једна битна разлика.{S} Једни радо пију сами.{S} Ови навуку обично |
<p>Болестник као да је свога добротвора разликовао од других.{S} Кад му се овај приближио, онда |
ио као и ми други: само се у том од нас разликовао, што смо ми који под астал, а који на ходник |
доспѣо до владичиних врата, с том само разликом, што камилавку није скинуо; јер је ова по чину |
одлази свѣтао од нас.{S} Нити он прави разлику између куће и куће.</p> <p>Како данас код мене, |
оим се у манастир долазило; долазила су различна кола, ружне и лѣпе каруце, добри и злочести ко |
бриге; сутра отиди, прекосутра биће сто различних приповѣдчица, како те је ђаво жива у пако одн |
ископске столице, на којој је сѣдио.{S} Разлог тому већ сам ти изпричао.{S} Али се није усудила |
је, да ће му угодно бити, ако му пружи разлог и прилику, да се неугодног себи епископа тим пов |
ето, кад дѣте хити кући, то мора да има разлога; пак за то морамо одлазити.{S} А ја би заиста в |
овом управом полибељи изложена, јер има разлога узети да је духом оболѣо.</p> <p>„То да се њему |
е.{S} Мислили су да он то из политичког разлога тако хоће.</p> <p>„Из манастира, кои су били сл |
манастире, о свом трошку....{S} Немате разлога, да ми узкратите допуст,“ дода о.{S} Теофан озб |
ије, да сте га, неумѣстно судили, и без разлога осудили, те да сте га послѣ самовластно и насил |
ољи <pb n="276" /> пријатељ Мушицком из разлога, које овдѣ наводити нити ми је нужде, нити имам |
у или по мраку у вече.{S} И то су имали разлога као истину узети.</p> <p>Дакле.... поставе стра |
, сад другче било није.{S} Нити је било разлога да се одлази, ни да се позив домаћинов одрече.< |
атим у мој постриг.{S} Нисам смѣо праве разлоге навести, да непријатеље јошт горе нераздражим.< |
зречена.</p> <p>„Стратимировић прихвати разлоге и назоре <pb n="278" /> свога епископа-љубимца, |
о удесио; те је све рађено по потрѣби и разлогу, а не случајно и од ока.</p> <p>„Кад смо овако |
к калуђера проти њему, па се и зачуди и разљути. „Па куда би! ако смѣм питати?“ рекне мало подс |
де у воду.</p> <p>Екселенција се бијаше разљутио уобште на поступање калуђера, па тако паде и о |
жно.</p> <p>„Недам!“ одговори патријарх разљућен.</p> <p>„Ја нисам никаква зла учинио,“ примѣти |
та му свети отци раде!“ повиче куварица разљућена.</p> <p>Отац Митрофан развуче своје црне брко |
p>Кад се ово смири, стане се наздрављач размахивати, да се на концу конца одмори од труднога св |
единога мога пријатеља, Бога господа, и размахнем рукама.</p> <p>— -— „Почнем сѣћи у шуми дрва |
уништожио.{S} Црквене утвари кваре се и размећу.{S} Манастирска, дѣла ради сам а браћу и непита |
е мало глава разхлади, и да се у тишини размисли, шта да ради.</p> <p>Дошавши у порту прође јед |
као рај на земљи.“</p> <p>Промисливши и размисливши сва, једва дочека архимандрит зору и устане |
ом да помажемо.{S} Него ћу ја све то да размислим... да разберем... да екскутирам дотичне закон |
ам себи, кад је ствар добро промислио и размислио.</p> <p>„Ова дивља светиња“ — мислио је на о. |
{S} Међу тим и он је имао доста времена размислити, како му се ваља држати.{S} Зато и сад одмах |
p> <p>Овај стане одговарати без свакога размишљавања извукав из џепа нѣку цедуљу:</p> <pb n="34 |
p> <p>Узму свѣћу и оду у комору, гдѣ су разна јестива држана.{S} Ту наиђу на обарену плећку, из |
м доктором богословије, и тако друге на разне подвиге побудимо и ободримо.{S} Али ти не могу ре |
више на сваку по 300 Ф. 900 „</p> <p>На разне потрѣбе свакој по 200 Ф. 600„</p> <p>У скупи. . . |
г манастирског администратора, а уједно разнесе се глас, да се сам отровао.</p> <pb n="315" /> |
калоспинтехромокрене.“</p> <p>Очи су му разнобојне искре просипале; уста се најсочнијим смѣхом |
ног мѣсеца блистао, као да је најлѣпшим разнобојним драгим камењем посут.</p> <p>У манастиру Ј. |
запитај, чије се име данас више чује и разноси од имена нашег домаћина А?{S} Ничије.{S} Ни сам |
смѣм допустити, да се манастирско добро разноси; па сам зато тражио, да га тим путем сачувам.{S |
прњавору и селу призивати; већ се почео разносити глас, да молитва о.{S} Теофана више помаже не |
тичу; тако му се учини, да му се лубања разпаде.</p> <p>Пре свега повуче се једним кораком натр |
нај, кога у свему имаш прѣд очима, онај разпети избавитељ свѣта, онај син створитеља свѣта, она |
г кедра, са умѣтно изрезаном сликом св. разпећа с једне, а образом св. краља Симеуна с друге ст |
роговори архимандрит. „Де, ти си млађи; разпечати, па отвори те пакете“.</p> <p>Овај учини.{S} |
/> бијаше међутим подобро окуражила.{S} Разпечати писмо и стане га у себи читати.</p> <p>Њено л |
.{S} Кад овај дође, види на столу једно разпечаћено писмо, једну са више печата затворену кутиј |
власт у фундације завиривала, и о њима разпитивала и наредбе доносила.{S} А у те власти спада |
ој се у самоћи жестока страст јошт јаче разпламти: она се разболи, и болест је била опасна.</p> |
будућност, и ми ћемо га мало ниже јасно разпознати.</p> <p>Сутра дан су манастирске каруце лага |
ом увѣрењу нама сва добра и виктуале на разполагање.</p> <p>— — „При обичној промѣни год. 1840 |
аго, које смо трудом, штедњом, и мудрим разполагањем стекли... већ су ми пред очима стајали они |
м те, да неможеш за живота са главницом разполагати, јер знам твоју узвишену душу, па се боим, |
ојом штедњом и управом.{S} Са овим могу разполагати по вољи, и кад то теби остављам, онда га до |
</p> <p>Настојатељ није разумѣо духовно разположење свога противника.{S} Он помисли, да је то с |
ације видила.</p> <p>Водила се годинама разправа да се сазида епископски двор у Новом Саду.{S} |
ладини уважавали.</p> <p>„Послѣ озбиљне разправе неће шкодити ни мени ни теби да се мало и одсм |
<p>На брзо затим пукне гром у Пожуну а разпрсне се у Карловци.</p> <p>Митрополит Стратимировић |
ика и администратора због раскошности и разпустног живота у његовом дѣлокругу, и преда по свом |
pter" xml:id="SRP18730_C7"> <head>7.{S} Разпуће.</head> <p>Дворска је комесија отишла из манаст |
га цвѣта, о ком смо мало више говорили, разпучи своја нѣдра тој свѣтлости и тој топлоти, и ружи |
јши господине!“</p> <p>„Какве дијурне?“ разрогачи се на њега протођакон.</p> <p>Господин протођ |
ши, пак онда упрѣ очи у о.{S} Теофана и разрогачи их по свој величини.</p> <p>„Допуст на три го |
/p> <p>„Шта наопако,“ продере се гост и разрогачи очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмеза ил што и |
зо у Митровицу.</p> <p>Већ јој се путем разроје мисли у глави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ј |
дање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан бијаше разсанио.{S} Њега је све ово особито занимало.</p> <p>М |
а како администратор троши... харчи... разсипа.{S} Он је то примѣрима разјашњавао... па је и п |
а је послѣдње своје силе кроз све врѣме разсипала.</p> <p>„Кад ћеш ме пустити кући, драга моја |
и се на манастирске непокретности дижу, разсипање пада у очи.{S} Да настојатељи манастирски држ |
него ће им људи <pb n="69" /> рећи: ви разсипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајемо; |
лији, а с друге несмѣ манастирско добро разсипати, јер није његово.“</p> <p>Протођакон се мало |
гости којекако поспремаше или боље рећи разспремише, запита отац Митрофан овога друга: „Је с’ т |
у немамо ни мрве хлѣба.“</p> <p>Гост се разсрди и изиђе из собе на ходник.{S} Тамо негдѣ нађе с |
астојатељ тако и братија недају се лако разставити од старога благовања и аговања.</p> <p>— — „ |
онај зачуђено.</p> <p>„Нас ће на скоро разставити!“ одговори архимандрит с пуним увѣрењем. „А |
Види се, да се нисмо с једним осѣћајима разстали!“ придода она и уздахне.{S} Они су заједно одр |
за 10 година, како су се оном приликом разстали.{S} Он је био јошт онај лѣпи црни калуђер с по |
<p>„Ја знам, да ће боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником неучини неправда, ја мисли |
андриту... „да небудемо и ми криви томе разсулу, оче архимандрите, морамо чинити своју дужност. |
е: како се убо у ногу, нож тргнуо и оне разтѣрао.</p> <p> <foreign xml:lang="la">Conatus homici |
="146" /> га блажи, да му муке на срдцу разтѣрује, да му угасле очи затвори.{S} Учини му се, да |
ућности, која му се пред духом и срдцем разтвараше... све то навали на душу и срдце малаксалог |
то златним словима.“</p> <p>Напослѣтку разтвори о.{S} Теофан и послѣдњи умотани предмет.</p> < |
товим вѣнцем и камилавком.</p> <p>У сну разтвори устне и разговетно проговори: „Нуз ту капу ниј |
код болесника, као глас више утѣхе код разтужених срдаца.“</p> <p>„Ја Вам унапрѣд захваљујем, |
ам се како долазим као анђео утѣшитељ к разтуженој овчици, као анђео хранитељ очајавајућој души |
а ми морамо нашим читаоцима ствар мало разтумачити, да могу њихов смѣх разумѣти.</p> <pb n="47 |
ин био разкалашно весео.{S} Ту се шалом разћерета и стара тетка уз госпођу Пуљиницу.</p> <p>Лен |
братија, и њихови свѣдоци преслушају, а разумѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ п |
има бар једно људско створење, које га разумѣ, које с њим једнако осѣћа, које га из чиста срдц |
грохотом смѣјати.</p> <p>Они су се онда разумѣвали, па су се смѣјали једним мислима покренути ј |
е то само чини.{S} Зар се ви у чутурама разумѣте То само ми прости људи знамо, који из чутуре п |
им гласом: али је о.{S} Теофан ипак све разумѣо.</p> <p>Видило му се на лицу, да су ствари биле |
{S} Теофана са патријархом подпуно може разумѣти.</p> <p>Жеља, да се манастири уреде и наши кал |
се по други пут у гроб.</p> <p>Добро је разумѣла садржај и замашај његових рѣчи.</p> <pb n="152 |
сподине“ запита о.{S} Теофан, који није разумѣвао шта то све значи.</p> <p>„Ништа, ништа... гов |
> <p>Срѣћа његова, што високородни није разумѣо, шта онај говори, него да покаже да је и он јез |
у своју ћелију.</p> <p>Настојатељ није разумѣо духовно разположење свога противника.{S} Он пом |
грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, бијаху:</p> <p>„Хвала ти Теофане! умирем мирн |
што је најнужније, <pb n="136" /> да се разумѣ догађај, који ћемо одмах да опишемо.</p> <p>Ленк |
S} Живио...{S} Живио!“</p> <p>Морамо се разумѣти.{S} Домаћин је високородном слао шљива и са др |
на наше фрушкогорске манастире, тај ће разумѣти топлу жељу старе госпође.</p> <p>Приповѣда се |
/p> <p>Ко познаје нарав човѣчију, он ће разумѣти и схватити стање Ленкине душе.</p> <pb n="181" |
разговетно.</p> <p>Настојатељ небијаше разумѣо, него мислећи, да га протођакон што пита, окрен |
збечи очи на њу.</p> <p>Она ју небијаше разумѣла.</p> <p>Архимандрит Партеније даде упрегнути у |
им... али јошт крв у мени врије, још ми разум није са свим ојачао... па ето погрѣших.{S} Но гле |
м осѣћању дужности: то му је сад хладни разум својим освѣтлењем показао по све оправданим.</p> |
чима читала:{S} Је ли могуће да ти ниси разумѣо живот мога ока, глас моје душе, таласање мога н |
д Москве у Русији ваља видити, да човѣк разумѣ шта је то - царска или велика лавра.{S} То се не |
уко“, — ту учини ђак знамење, које свак разумѣ — „па је онда кадкад и лудовао и кад није ништа |
ини архимандрит руком знак, који је ђак разумѣвао.</p> <p>Ђак прими кључеве од подрума и оде с |
добро; мало по србски, али ће те свако разумѣти, ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој да се |
{S} Нѣшто је протепао, али га није било разумѣти.</p> <p>Старији ђак гледао је са ходника у ћел |
препатила Ми смо ћутали... ми се нисмо разумѣвали.{S} Ти си мени био више од живота, али ми то |
су му сасвим нове биле, те није ни оно разумѣо, што би иначе мого по граматичком смислу знати. |
протицало.</p> <p>Свако ће нас подпуно разумѣти, кад рекнемо, да се опет љубав жене у њеним пр |
ар мало разтумачити, да могу њихов смѣх разумѣти.</p> <pb n="47" /> <p>Печеновић није много рад |
тишина и враћајућа се превлада хладнога разума помогне, да сам себе и опет подпуно у своју влас |
<p>Овај је био прост човѣк, али чистога разума, и узвишеност мисли о.{S} Теофана ипак га потрѣс |
с раздераним срдцем, можда поремећеним разумом пропадне, за навѣк <pb n="207" /> пропадне, док |
ора свакоме, коме потрѣбна бијаше помоћ разуму, души, савѣсти; учитељ народа малог и простог, к |
Јовановоску порту, да му се мало глава разхлади, и да се у тишини размисли, шта да ради.</p> < |
вица.{S} С тешком муком заустави крв, и разхлади главу, <pb n="20" /> па онда пође да легне, да |
.“</p> <p>Владика се био међу тим мало, разхладио, и зато му одговори повољно. „Нека вам буде; |
ма макар 24 крајцаре више доходка, него разхода.{S} Шта више, имао је то начело, да се у рачуни |
ивали, да је и велики наш Стратимировић разцѣпљено срдце расом завио.</p> <p>„А то исто кажу и |
у пупољку, који неимађаше увѣта, да се разцвѣта.</p> <p>И данас, кад је послѣ топле молитве на |
... несвѣстица је ухвати... руке јој се разшире саме собом као електричким ударом дирнуте <pb n |
, кад га крвљу обливена види.</p> <p>Он разширене руке нагло склопи, да се дланови ударе и свој |
и крви...{S} Његове руке, које једнако разширене стајаху, изражаваху више силу љубави мужа нег |
варица преко онога из собе изкочити, па разшири руке, да је заустави.</p> <p>Тако су стајали та |
вала ти и опет!{S} Хвала!“</p> <p>На то разшири руке, и с очима пуним суза, проговори меко и ње |
ини и узвишености чуства; анђео небесни разширио би таковој љубави, таковој лѣпоти и таковом по |
сти.</p> <p>„Стари ковиљски архимандрит Раић био је по себи већ чудан светац.{S} Одношај дакле |
3" /> <p>„Ковиљ је и само Ковиљ одранио Раића и одљуљао његова духовна чада.</p> <p>„Да су ови |
која им се при вечерњем сунцу укаже.{S} Рај! прави рај! повичу и једва се одкину од тога призор |
при вечерњем сунцу укаже.{S} Рај! прави рај! повичу и једва се одкину од тога призора, те оду.< |
кне тетка Ленки: „Ти су манастири прави рај земаљски!“</p> <p>Ленка јој одговори кисело смѣшећи |
видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст живота!</p> <p>Ко ју је м |
ком и мирисом раја: да јој се укаже као рај на земљи.“</p> <p>Промисливши и размисливши сва, је |
но дахом сгарајућег огња њу од улазка у рај живота одбије, а с друге стране калуђеру освѣтли по |
ола, и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај! али приступи архимандрит Партеније <pb n="244" /> |
скочи на кола лако као птица.</p> <p>„Тѣрај оштро!“ проговори кочијашу.</p> <p>Кочијаш ошине ко |
а, а ево ти 200 фор., па изплати и растѣрај слуге, кад их неможеш употрѣбити; а верујем да немо |
с пламеним мачем стане прѣд врата њеног раја, те с једне страно дахом сгарајућег огња њу од ула |
етра и Павла, и даје му у руке кључе од раја.</p> <p>„Молитва над болнима... повраћа често мило |
растне љубави слушати, а у срдцу сласти раја осѣћати: то мора да је <foreign xml:lang="la">non |
има се осути манастир зраком и мирисом раја: да јој се укаже као рај на земљи.“</p> <p>Промисл |
бор митрополита...{S} Ал ће се радовати Рајачић (владика вршачки)...{S} То је таман вода на њег |
нај бал давао у манастиру, буде епископ Рајачић изабран за митрополита.</p> <p>Рачуни администр |
су га штампом преживиле.</p> <p>Епископ Рајачић буде на скоро већином сабора позван, да прими у |
/p> <p>Но то је истина, да је патријарх Рајачић у овој идеји уживао!{S} Барем је о том радо гов |
не.</p> <p>Истина је, да је и Патријарх Рајачић дао доста цигаља напећи, премда у цѣлом много м |
8. септембра наступи управа митрополита Рајачића.{S} Ако митрополит Стратимировић није никаква |
ли за врѣме досадање управе митрополита Рајачића показала се та потрѣба у појавама несумњивим и |
ти.{S} Ове су цигље за врѣме патријарха Рајачића на другу сврху употребљене.</p> <p>Истина је, |
ио презумтивног представника у епископу Рајачићу.</p> <p>Но нити је онај могао стари ред одржат |
ти, да потражи љубав лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би га без сумње не само рѣчма одбио, нег |
ма, у које је одлазио, била је и обитељ Рајка Папратића.</p> <p>Рајко Папратић био је богат кож |
ила је и обитељ Рајка Папратића.</p> <p>Рајко Папратић био је богат кожухар; поштен човѣк, али |
љубе.</p> <p>Наједаред пукне глас да се Рајкова Ленка, удаје, и она се доиста уда.{S} Отац јој |
и своје к небу, чинило се као да му ове рајском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му се таласао од |
ока са уста, која имадоше зазвонити или рајском пѣсмом живота или ужасним громом уништења.“</p> |
идио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p> <p>„Са свију страна пружиле би змије отровниц |
страст би памет умотала; живио би као у рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да си |
дам.{S} Пре нето што мене из службе одтѣрају, волим видити тебе, да на мацку под батинама умреш |
ти је нос за два, па изгледа као да је ракијска тиква.“</p> <p>„Хм!“ одговори му овај. „Ти си |
игумном, имаћете ви свачега, и винца, и ракијце, и жиока, и вѣнчаница и прошћа и прућа, и сваче |
е.</p> <p>Јесу л’ ти били у качари, или ракиџијници, или у соби, то је њему било све једно.</p> |
о данас у манастиру, а други пут опет у ракиџијници код Крсте Муцала, или у подруму код Милоша |
он к нама и у кућу, и у подрум, па и у ракиџијницу... како се кад деси.{S} Недиже тај нос у зв |
стири од конкурза заклонише?{S} Није ли Раковац сасвим упропашћен?{S} Није ли Бешеново остало б |
чин . . . . . . . . . .{S} 480 „</l> <l>Раковац . . . . . . . . . .{S} 420 „</l> <l>Пренос.{S} |
ђе момак и јави, да је дошо архимандрит Раковачки. „Баш добро“, одговори епископ. „Ја сам га и |
ирске против намѣстника од архимандрита Раковачког, кои је баш тога ради у Н. Сад к администрат |
оде у своју собу, и прими архимандрита Раковачког.</p> <p>Мало за тим уведе Варнава о.{S} Теоф |
аву манастира Јазка а другому манастира Раковца.</p> <p>„Доживио је послѣ нѣколико година, да ј |
у водио.</p> <p>— — „Ево ме у манастиру Раковцу опет као намѣстника по налогу консисторијалном. |
као архимандрит настојатељ у манастиру Раковцу.{S} Манастирско добро чувао је као зеницу у оку |
је блѣдило све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене гранчице, макар да је на пољу јова |
сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Против вас оче Митрофане и оче Амфилохије <pb |
ати — како су њега осудили и у затвор тѣрали...</p> <p>Господин одвѣтник слушајући разговор, ка |
врате, с којега бијаху га са стидом одтѣрали.</p> <pb n="294" /> <p>— „При концу године ступим |
смо много имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми смо добри до |
ије тако било опасно, нити је на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је било с ножем. „Ов |
} Преповѣдање намѣстниково мал није изтѣрало из собе владику, који је у оваковим стварма био ос |
оћеш.</p> <p>„Непитам те ни за шта; нетѣрам те да ми кажеш, што нећеш сам собом да говориш.</p> |
ивоту, који му се ругаше свим лѣпим намѣрама, који га осуђиваше и с презрѣњем на њега погледаше |
ту.{S} Није ништа.{S} Нѣко ју ухвати за раме...{S} То неможе бити машта.{S} Осѣтила је јасно да |
и жандар.“</p> <p>На то метне пушку на раме и пође хитрим кораком у шуму.</p> <p>Но напрасно с |
Теофан главу, коју бијаше на госпођино раме спустио; пак видећи црну браћу, тргне се и одкопча |
апочне појање, митрополит куцне овога у раме и проговори му: „Почни ти!“ Овај се тим, наравно, |
и, онда куцне митрополит арх. Гедеона у раме, и проговори му: „Сад ти!“ Гедеон одпои своју стро |
емљу, скочи са земље те јапаша овога за рамена да га одбаци од врата.{S} Овај притегне руком кљ |
ни схватио.</p> <p>Но онај га зграби за рамена, и одтури га на страну, пак сам пришпичи око кљу |
коса покривала, му је теме и спадала на рамена; а тако исто црна дуга брада покривала му је дољ |
мѣтити на правдање о.{S} Теофана, слеже рамени, и немирним гласом промуца: „Казаће свѣдоци, ота |
тај чин започете комедије.{S} Он слегне рамени и рекне: „Радите што вам драго; ја нећу ни за шт |
p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери слежући рамени.</p> <p>„Шта наопако,“ продере се гост и разрога |
да изгуби парницу.{S} Најпослѣ слегне с рамени и промумла <pb n="61" /> кроз бркове: „Добро је |
Осѣтила је јасно да јој рука почива на рамену.{S} Сад већ није била шала.</p> <p>„Ко је то?“ п |
.. сасвим сам добро осѣтила руку на мом рамену...“</p> <pb n="217" /> <p>„Па шта јошт,“ запита |
ивржен добру свете обитељи; будите примѣран свештеник: само се чувајте наглости и страсти, да с |
је првих дана несмеш видити, јер би се рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао |
друштво упао, нећу га се опростити без рана у срцу и у души.{S} Међу тим буди божја воља!“</p> |
кне ми патријарх: „Послаћу ти 25 мерова ране у Черевић из Даља, а ево ти 200 фор., па изплати и |
оник што може бити добар; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине бајни.</p> <p>Архиђакона су у св |
ено па да идем да скачем у Дунав док је раније, да небуде чуда!“ Даље није мого говорити.{S} Зн |
илици митре, а нарочито један случај из раније младости, кои ћемо те релативне важности ради ов |
о је господин вѣштији, па се дао однети раније, док и њега винковић несвали са столице као друг |
чашицу, те тако до зоре, ако их винушко раније у постељу несвали.{S} Други немогу пити на само |
на то“ запита Ленку.</p> <p>„Да је мало раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, г |
вѣтрићи су проносили већ и медени мирис раних липа, коих је околна Фрушка гора пуна.</p> <p>Дош |
у Н. Саду, преноћи у Карловци, а сутра рано похита у Н. Сад.</p> <p>У Н. Саду имао је о.{S} Те |
њежним изразима љубави и старања: хајде рано, хајде голубе, и т. д.</p> <pb n="193" /> <p>То па |
едну послѣдицу.</p> <p>Оне се непробуде рано.{S} Већ је било 8 сати, кад су очи отвориле.</p> < |
ни видили.</p> <p>Сутра у јутру устане рано, напије се мало шљивовице и заложи се којим залога |
манастир изгледа, пак онда сутра можете рано поћи даље.{S} И ја ћу с вама поћи.“</p> <p>„Није н |
су за сигурно држали.</p> <p>Доћиће или рано ујутру или по мраку у вече.{S} И то су имали разло |
чека архимандрит зору и устане необично рано.</p> <p>Но о.{S} Теофана нема ваздан.</p> <pb n="1 |
S} А то све није ништа друго, него претѣрано смиреније, а ако хоћете и, мало мајсторије, да се |
жности пада.</p> <p>О. Теофан био је од раног јутра па до ноћи заузет побожницима, кои су нароч |
д ближе дође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљи лежи.“</p> <p>„Умирем!“ одговори рањени |
земљи лежи.“</p> <p>„Умирем!“ одговори рањени калуђер.</p> <p>„Грбић је добро згодио — — баш у |
аступи нов живот у манастиру, кои је смѣрао да се манастирско стање поправи.</p> <p>— — „Како н |
ко се убо у ногу, нож тргнуо и оне разтѣрао.</p> <p> <foreign xml:lang="la">Conatus homicidii</ |
рѣчма одбио, него и батином из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало заискати руку његове л |
вића од простога калуђера до игумна дотѣрао.</p> <p>Дали су му тај манастир, кои бијаше скоро у |
иво да не може бити боље.</p> <p>„Одмах рапортира то градоначелнику, а овај недочека да генерал |
д човѣка, кога крије самоћа манастира и раса калуђера!“ примѣти на ово о.{S} Теофан, и пружи јо |
младости, мога срдца.{S} Нашла сам га у раси — у манастиру.{S} Ја сам слободна... ја сам богата |
ње, и што је најважније, крили су своје расипање, ако га је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али |
шт онај лѣпи црни калуђер с поља а онај раскалашни млад човѣк изнутра.</p> <p>Једаред дође једа |
је био дух архимандрит,“ примѣти Ленка раскалашно весела.</p> <p>„Мора да је,“ рекне тетка сас |
а ето нове славе нашој обитељи!“</p> <p>Раскалашно, скоро безобразно упадне овдѣ онај први млад |
ђашњег намѣстника и администратора због раскошности и разпустног живота у његовом дѣлокругу, и |
лики наш Стратимировић разцѣпљено срдце расом завио.</p> <p>„А то исто кажу и за узвишеног наше |
етили, и сви од свакога, кога су срѣли, распитивали, није ли видио манастирску куварицу...није |
аничена управа у имању манастирском и у располагању са простим калуђерима.{S} И овај је зрак ба |
p>Но госпођа је била баш тај дан у оном расположењу, које напрема свим дражестима и тѣла и духа |
з Даља, а ево ти 200 фор., па изплати и растѣрај слуге, кад их неможеш употрѣбити; а верујем да |
е млад човѣк, од виших људи, степенитог раста.{S} Очима је стрѣљао; а строј вилица показивао је |
акав случај, каква неправа мисо од мене растави и за сав живот убије... и тебе и мене!“</p> <p> |
иче стара тетка, којој је коса на глави растла, док је архимандрит приповѣдао.</p> <p>„Небојте |
е, с мојим благословом! па је обѣси под расу на прси своје.{S} Бог свемилостиви и свемогући нек |
настиру Гргетегу могла би се установити ратарница, и нижа школа за пољско господарство.{S} Ту б |
у за то ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што велите за мѣшање |
да је погрѣшио, нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека, буде како он казује.“</p> <p>О. Теофан о |
атријарх. „Немогу <pb n="353" /> ја натѣрати манастире да тај терет на себе узму!“</p> <p>„А ви |
чинимо ништа: ми ћемо у истини сами натѣрати народ, да потражи натраг аманет, коим управљати не |
ћу вас бога ми одмах <pb n="266" /> одтѣрати, ако први пут, кад у двор одем, ненађем, да је по |
ја ћу прије вас на прѣчац из службе изтѣрати него да мене у пензију баце.{S} Зато вам кажем озб |
ља а други сочива! и онда ћете жељу изтѣрати!“</p> <p>„Бог из тебе проговорио!“ рекне му на то |
и калуђер нема противника? могли су изтѣрати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њима што проти |
дика у очајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем.“</p |
„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче патријарх у крајњој љутости.</p> <p>„Може |
ше.{S} Али управитељ даде сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола кожом покривена, смѣсти болестника |
дан прост калуђер у нашем манастиру дотѣрати да га свѣт светитељем признаје и уважава... да буд |
} Хајде нека узмемо, да ће им мачку истѣрати на оџак, као што рече, али и мени неће бити на лак |
абле и септемвирата... до самог краља тѣраћу их немилице.{S} Изтѣраћу им мачку на оџак, што но |
самог краља тѣраћу их немилице.{S} Изтѣраћу им мачку на оџак, што но веле, да ће све пуцати!“< |
„Но пекар помисли, ако је Стратимировић рацки митрополит, није полицајкомесар, па док са овим д |
па чист рачун.“</p> <p>„Ја неумѣм такав рачун правити.“</p> <p>„А ви подајте отцу намѣстнику, њ |
кше.{S} Два пут два шестнајест, па чист рачун.“</p> <p>„Ја неумѣм такав рачун правити.“</p> <p> |
xml:id="SRP18730_C6"> <head>5.{S} Мало рачуна.</head> <p>Консисторијална комесија свршила је с |
учинила.</p> <p>Али су њени противници рачунали као и она.</p> <p>Она ће доћи по плату, то су |
Ја сам о тој ствари разбирао, мислио и рачунао, па ћу вам баш нѣшто овом приликом и да приобшт |
добром каматом.“</p> <p>„А јеси ли мало рачунао?{S} Колико ти трѣба новаца за те твоје школе?“ |
н у манастирској школи читати, писати и рачунати и појати.{S} Он је оштар, незна за шалу; ту им |
вни људи, мирјани, тим стварима баве, и рачуне о томе праве.</p> <p>О. Теофан одговори са свим |
е много штошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да дође.</p> <p>Нови митрополит крене услѣд тога |
о.{S} Одтуда стрепимо од палежа.</p> <p>Рачуне неводи точно.{S} Браћи псује и пред простим људи |
p> <p>Из његових приговора покаже се да рачуни администраторови нису баш најчистији, и да је мн |
у своје врѣме урадило... да виш како би рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу генерали и обршта |
Рајачић изабран за митрополита.</p> <p>Рачуни администраторови буду о.{S} Теофану као бившем н |
S} Шта више, имао је то начело, да се у рачунима и неизказује, да манастири имају бог зна какве |
е од манастирске!“</p> <p>„А шта ћемо с рачуном?“</p> <p>„С рачуном је најлакше.{S} Два пут два |
p> <p>„А шта ћемо с рачуном?“</p> <p>„С рачуном је најлакше.{S} Два пут два шестнајест, па чист |
ам одахнуо.{S} Чисто ми је лакше.{S} По рачуну састављеном одплатио сам 600 ф. од дуга.{S} Хвал |
: <pb n="54" /> и онда ћемо говорити по рачуну, на нека говоре цифре.“</p> <p>Калуђер устане да |
нѣку цедуљу:</p> <pb n="347" /> <p>„По рачуну вѣштих тому људи трѣбало би нам за те школе три |
ико хоће, он је био задовољан, кад се у рачуну показало, да има макар 24 крајцаре више доходка, |
а онај други стајаше са свим глумачки о раширеним рукама пред врати.</p> <p>Сад се онај први по |
термецо.</p> <p>Архимандрит није имао вѣре у ђаку, него је за њим полагано и сам пошо, сиђе се |
на пол сајтлика, па вам се све друге мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На то дође ђак.</p> <p>„В |
својој нарави.</p> <p>Он је био прѣко мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ прелазио у тврдице. |
, и да се диже и слави, који неможе намѣре своје остварити, ако све непоруши, чим и од чега они |
, да ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје труде, своје успѣхе сестринском нѣдру приобшт |
се отворити изглед на успѣх жеље и намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити сходне начине, да се |
сам дошла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одговори куварица уздајућ |
>„Дођи послѣ подне, — дужан сам ти дати реванж!“</p> <p>„У колико сати?“</p> <p>„У четири.“</p> |
е за њим патријарх, „ја теби морам дати реванж.“</p> <p>За оне кои нису патријарха Јосифа позна |
ће одслужити прота, а ја сам теби дужан реванж. — Само дођи!“</p> <p>„Доћи ћу!“ одговори мајор |
е)!{S} Шта ће рећи Њ. Ексцеленција гроф Ревицки (канцелар мађ. канцеларије)!{S} Калуђери... жен |
ј форми не.{S} Већ се почне и зноити од ревности, којом је одговор тражио; али му очевидно труд |
школе,“ настави о.{S} Теофан, у својој ревности и непримѣчавајући, да га патријарх на фини нач |
<p>„То је дакле врѣме самим тим већ за регенерацију манастира и калуђерства било као за усѣве |
се инштитуција манастира и калуђерства регенерира, то није чудо, јер се у оно врѣме потрѣба то |
присилити; ко зло ради мора се казнити; ред и дисциплина ваља да имају гвоздену руку.“ „Чувај б |
бало да даље говорим, јер сад долази на ред митрополит, кои јошт живи, пак нама свима заповѣда. |
<p>„Сад је долазио онај млади Србин на ред.</p> <p>„Дође митрополит у својој пуној гали.{S} Че |
ера руке своје дигне, неће нико у њихов ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бит |
је држао, да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ администратор, <pb n="93" /> бр |
ођу кораком.</p> <p>Пред њима се појави ред дивних јабланова уз чисту цесту, која вођаше узбрди |
битке.{S} Молер није баш спадао у први ред умѣтника свога руфета; али је слика била доиста врл |
као оно гдѣ се каже, да се манастирски ред има у миру и тишини изображавањем овога духа, бавит |
као ја, па неће допустити, да се стари ред квари.{S} Добро је њему намѣстниковати: игуманство |
ићу.</p> <p>Но нити је онај могао стари ред одржати, неимајући енержије довољно и снаге; нити ј |
од државника у себи.</p> <p>Он је држао ред у свештенству и калуђерству, да се неда повода тужб |
ори: „Јесам.“</p> <p>„ Е сад би долазио ред на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати све људе, које |
ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што велите за мѣшање других |
е, да иду у други, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има што од мана |
олдовог крста, а око врата колир истога реда, као што га свештеници ношаху.</p> <p>„Ходио је у |
о је увѣк онима највише, који су против реда што чинили.{S} А најмање смѣ то виша власт игноров |
ѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског реда желио ту учити, тај би морао наравно плаћати, <pb |
дуго учити од нас, што се тиче црквеног реда и пристојног богослуженија.</p> <p>„Него и ти хоће |
ао што је сам основатељ највећег светог реда калуђерског, Исусоваца, отац Игња Лојола чинио, и |
и других прилика.</p> <p>Списатељу ових редова пошло је за руком, да је архимандрита манастира |
тор митрополије свакако више стоји него редовни епископ.{S} А најпослѣ ми то нѣкако иде у реч, |
ије ништа, да нерекнете да вам није ваш редовни судија судио.{S} Јест.{S} Онда се нећете моћи п |
ити имали прости калуђери из манастира, редом и временом, како би то управа манастирска опредѣљ |
други дан код мог сусѣда, а послѣ опет редом код других, па га сви примамо једнако.{S} Е па он |
>Кад дођу у подрум, нађу све у најбољем реду.{S} Сва бурад запечаћена.{S} И оно буре, из ког је |
и школа за шумарство.{S} Ова би у првом реду ишла на корист наших манастира.{S} А и из народа б |
ушаном.</p> <p>„Но ваља, да и ти све по реду кажеш!..{S} Крста је казо, како је било, а сад каж |
о томе, шта му управо чинити ваља; да у реду с њиме војују људи, који мисле, да су манастири гр |
људи би били задовољни, што се добра у реду држе, што се капитал чува.{S} Јест.{S} Али ако ста |
ђите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb n="54" /> и онда ћемо говорити по рачуну, на |
!“ рекне она брату.</p> <p>„Је ли све у реду?“ запита на то правника.</p> <p>„Све!“ одговори ов |
.{S} Но већ и само потрзање ножа није у реду, а особито, кад млађи стоји пред старијим.{S} Приз |
но.{S} Има свуда свашта, али што није у реду, шкодило је увѣк онима највише, који су против ред |
Да настојатељи манастирски држе имање у реду, па ма од прихода ни крајцаре из године у годину н |
: али онда нам се чинило да је сасвим у реду.“</p> <p>„Прибележите, господине протођаконе, те р |
>„Па зар ћу ти ја калуђере из дрвета да режем, или из папира да изсѣцам?“ запита патријарх у ис |
ћа остало је толико цигаља, да се могла резиденција назидати.{S} Ове су цигље за врѣме патријар |
у горем стању него што је била.</p> <p>Резиденција је послѣ њега прѣтила да ће се срушити, и Ч |
ио је главницу за грађење митрополитске резиденције: но резиденције нема.</p> <p>Универзитетска |
вали су упрегнути у батар, на ком се из резиденције возио у дољњу цркву да служи.{S} Коњи су му |
а грађење митрополитске резиденције: но резиденције нема.</p> <p>Универзитетска зграда стала би |
част служити.</p> <p>„Па ћу онда задати резиденцију за патријарха.{S} И то ће бити монументална |
лу, пак онда изишавши, јављао је високу резолуцију, по којој је попа одмах ушо к свом поглавару |
ти“, одговори мајор.</p> <p>„Ал то није резон!“ примѣти патријарх мало кроз нос, и видило се да |
и,“</p> <p>„Добићеш!{S} Али играш прѣко резона!“ примѣти патријарх и баци карте на стол и устан |
им.{S} Цар Леополд умро је набрзо послѣ резоцуција своих.{S} Сабора није било кроз 50 скоро год |
ѣсо, кад је она гласом ужаса и поуздања рекла:</p> <p>Сѣти се живога Бога!</p> <p>Примѣтили смо |
<p>Његова Екселенција није на то ништа рекла, јер није ништа о том чула; али се то приповѣдало |
ваца.{S} Па добро.{S} Ми му нисмо ништа рекли.{S} Наш је ћеф добро <pb n="10" /> вино пити.{S} |
шила, да их нестане, па су ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг довели, неби |
ни, да ће они све потврдити, што сте ви рекли....“</p> <p>Настојатељ недочека да архимандрит до |
отишли спавати: о самој ствари није се рекло ни рѣчи.{S} Само је архимандрит наредио да се сут |
теља. „Отворите врата, ућићемо унутра“, рекне овај.</p> <pb n="304" /> <p>Калуђер оде и доведе |
остно.</p> <p>„Од мене независи ништа“, рекне о.{S} Теофан; „ту ће други одређивати.{S} Ја само |
ге.</p> <p>„Него знаш како ми се чини“, рекне опет архимандрит Гурије. „Кад стојим ја с тетком, |
<p>„Понда и ви морате нас надгледати“, рекне ова.</p> <p>„На сваки начин!...</p> <p>Сад уђе ђа |
а. „Ја нисам крив што се дајеш грлити“, рекне јој загушљивим гласом „сама си ми у руке дошла!“ |
преузети.</p> <p>„Немој тако мислити“, рекне му она на ово: „Све што сам од отца добила, и што |
.“</p> <p>„Дакле ће нас ипак посѣтити“, рекне на ово архимандрит. „Но баш ће ми бити мило!“</p> |
прогласили!“</p> <p>„И ја тако велим“, рекне на то архимандрит. „Манастирску управу држао је м |
вѣ неможемо од куће.“</p> <p>„Немарим“, рекне архимандрит. „Кад дође к мени тетка, онда ћу ја с |
читељи.“</p> <p>„Све си добро наредио“, рекне му патријарх; „али де ми реци, како ћемо с калуђе |
ели да ће се заклети, да је било тако“, рекне архимандрит.</p> <p>„И ми ћемо се заклети, да ниј |
арица манастирска бѣди?</p> <p>„Знамо“, рекне Амфилохије. „Одкуд би знали?“ примѣти Митрофан у |
м дражима. </p> <p>„А погледајте тамо“, рекне архимандрит и покаже јој сѣницу од дивље лозе, и |
itle>!“ поправи је нећака. „Све једно“, рекне тетка. „Монте Христо — Христо Монте.{S} Није по ш |
ашу да прѣже.</p> <p>„Све је наређено“, рекне архимандрит Партеније. „Није нужде да се трудите. |
тба добро засѣкла.{S} Да удар забашури, рекне мало живље: „Е, одвешћу вас у цркву, пак ћете вид |
призора, те оду.</p> <p>Кад се одмакну, рекне тетка Ленки: „Ти су манастири прави рај земаљски! |
сти и невоље: мало га неудари капља.{S} Рекне ми патријарх: „Послаћу ти 25 мерова ране у Череви |
ан се премишљавао подуже...{S} Најпослѣ рекне: „Кад мислите да ће тако бити најбоље, нека... бу |
дуката!“</p> <p>„И ви сте намѣстник?!“ рекне мало чудећи се мало невѣрујући адвокат. „Та намѣс |
p> <p>„Шта је?{S} Помутило му се овдѣ!“ рекне ђак, и стане једним прстом по челу куцкати.</p> < |
војом молитвом код свеблагога Господа!“ рекне архимандрит. „Записаћемо је у прилежнице и то зла |
а двоица једногласно.</p> <p>„Крив је!“ рекне администратор пресуђујући.</p> <p>„Крив!“ одговор |
<p>„Ово је мој правобранитељ, Тодоре!“ рекне она брату.</p> <p>„Је ли све у реду?“ запита на т |
архимандрит настојатељу.</p> <p>„Неће!“ рекне овај, тргнувши се. „Како то?{S} Та они су мени тв |
домаћин.</p> <p>„Ви сте добро спавали!“ рекне архимандрит Партеније. „Ево већ осам сати.{S} То |
казао, само хоћу да чујем.{S} Говори!“ рекне патријарх поносито гледећи на калуђера.</p> <p>„Н |
дорасто.“</p> <p>„Говори, само говори!“ рекне патријарх смѣшећи се. „Толико те познајем, да зна |
ам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то о.{S} Теофан погледавши у очи архимандриту. |
ти.</p> <p>„Шта?“</p> <p>„Муком прећи!“ рекне о.{S} Теофан и уздахне дубоко.</p> <p>„Ти знаш шт |
јарх негледећи га.</p> <p>„Хрђав знак!“ рекне о.{S} Теофан сам себи.</p> <p>Патријарх је њему у |
>„А да шта би се разговарали Бога вам!“ рекне најпослѣ озбиљно. „Чим би провели вечер?{S} Та на |
ужи јој своју руку.</p> <p>„Хвала вам!“ рекне Ленка и да му своју руку, коју архимандрит топло |
ѣба да <pb n="91" /> вам најпрѣ кажем!“ рекне на ово архимандрит, намргодивши се мало. „А ако х |
го са кметом, жандаром и процѣнитељем!“ рекне му онај.</p> <pb n="239" /> <p>„Боље ће бити, да |
ве, те измакне на ходник.</p> <p>„Јао!“ рекне настојатељ ходећи у своју ћелију, сам себи. „Шта |
рати!“</p> <p>„Бог из тебе проговорио!“ рекне му на то владика, али не иронично, него у пуној и |
ми ћемо се заклети, да није било тако!“ рекне Митрофан.</p> <p>„И то сто пута ћемо се заклети,“ |
p> <p>„Немој да ти се у очи насмијемо!“ рекне му господин. „Отац Теофан игуман?{S} То би било с |
стир.“</p> <p>„Та кажите истину госпо!“ рекне домаћин</p> <pb n="203" /> <p>„Немају Банаћани см |
лађа калуђера.</p> <p>„А сад лаку ноћ!“ рекне администратор.</p> <p>„Лаку ноћ,“ одговоре млађи |
и слушаше музику.</p> <p>„Хвала Богу!“ рекне један. „Шта неће човѣк доживити, кад дуго живи!“< |
сигуран, да ми неће више доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пушку грчевитом руком. </p |
е сва приповѣст била само хунцутарија,“ рекне јој ова.</p> <p>„Била шала, била истина,“ рекне т |
ако ми је мило, што сам све то видила,“ рекне стара тетка. „Баш вам хвала, господине, што сте н |
<p>„Е, данас ћете изкусити, да их има,“ рекне јој архимандрит.</p> <p>„Мој предходник у овом ма |
<p>„Хоћу с драге воље, кад те занима,“ рекне архимандрит. „Једаред му дође ако се неварам гене |
ј ова.</p> <p>„Била шала, била истина,“ рекне тетка; „да виш мени се јежи кожа!“</p> <p>„А ти л |
тођаконе, те рѣчи отца администратора,“ рекне напослѣдку архимандрит, и окрене се намѣстнику.</ |
b n="101" /> <p>„ Е за данас је доста,“ рекне на ово архимандрит, и закључи изпитну сѣдницу.</p |
бѣлим гардинама.</p> <p>„За патриарха,“ рекне домаћин, кад гости на ту страну погледаше, „кад д |
раскалашно весела.</p> <p>„Мора да је,“ рекне тетка сасвим озбиљно.</p> <p>„А јеси л спавала? “ |
а — ни патријарх!“</p> <p>„Истина је,“ рекне о.{S} Теофан топло. „Народу сте чинили много, али |
себе.</p> <p>„Уписаћемо је у ктиторке,“ рекне гласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p> <p>На дну кути |
p>„Није нужно да се трудите господине,“ рекне Ленка. „Другом приликом провешћу ја моју тетку по |
је само рећи: харче манастирско имање,“ рекне патријарх жестоко; „али дај докажи, ако имаш кура |
сте.</p> <p>„Нек остане свѣћа да горе,“ рекне тетка.</p> <pb n="215" /> <p>„Па ћемо је оставати |
се!“</p> <p>„Хајде престани, молим те,“ рекне му архимандрит Партеније. „За шалу је превећ.{S} |
ад доћи пред очи, док ми незаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан смѣрно али одважно.</p> <p>„Недам!“ |
е пољубим за тај разговор мила тетице,“ рекне Ленка смѣјући се, премда мало кисело, па то и учи |
А ми ћемо за њима као стари пријатељи,“ рекне госпођа Пуљиница архимандриту Приши, и пружи му р |
ласом: „Јесам.“</p> <p>„Видим да јеси,“ рекне патријарх. „Та медицина мирише са свим на своју а |
епископу Па...“</p> <p>„Немој читати,“ рекне архимандрит, кои <pb n="284" /> већ бијаше надпис |
</p> <p>„Е ти сад нећеш ока затворити,“ рекне јој тетка. „Угаси молим те ту свѣћу, јер нећеш тр |
ута.</p> <p>„Ја ћу вас мало изпратити,“ рекне архимандрит Партеније и попне тетку у своја кола, |
колегу.</p> <p>„Богме ја нећу тренути,“ рекне тетка, „ма да нисам ни млада ни лѣпа.{S} Премда в |
мало што ручати, и одмах на пут поћи,“ рекне Ленка устајући.</p> <p>„Сѣди ти само, ја ћу све п |
их преслушамо?“</p> <p>„Нашто свѣдоци,“ рекне протођакон осорно. „Зар ћемо тако далеко ићи, да |
ога знанца.</p> <p>„Изиђите на ходник,“ рекне пратиоцима, и остане сам у ћелији.{S} Гледао је п |
мрко га погледајући.</p> <p>„ Чуо сам,“ рекне о.{S} Теофан и спусти ожалошћен главу к прсима.</ |
ја и ти.“</p> <p>„Ја ћу лећи на диван,“ рекне тетка.</p> <p>„Е, да како, сад ћу ја допустити, д |
“</p> <p>„Дакле сам ипак право мислио,“ рекне на то патријарх као за себе. „Сасвим сам погодио, |
приповѣдао.</p> <p>„Небојте се, мајко,“ рекне јој он. „Ви сте истина били и млада и лѣпа; али с |
>„Тако је, и остаје!“</p> <p>„Е добро,“ рекне најпослѣ администратор.</p> <p>„Сутра ћемо држати |
<p>„Хоћеш ме одпратити до кола, Тошо,“ рекне о.{S} Теофану.</p> <p>Овај пође с њом. „„Допустит |
„Охо!{S} Ти дакле већ спремају акцију,“ рекне паријарх као за себе. —</p> <p>„Можда вам ја неум |
“</p> <p>„Е, кад ти дирну у ту струну,“ рекне архимандрит, кои се очевидно том из срца радовао, |
дговори дѣвојка.</p> <p>„Е видићемо...“ рекне стара госпођа. „Ако кафа буде добра, повешћемо те |
сваким судом.“</p> <p>„А ти дај овамо;“ рекне патријарх, кога <pb n="341" /> је позив о.{S} Тео |
д је казао, све је тако.. је л’ Крста?“ рекне на ово свѣдок и окрене се прво преслушаном.</p> < |
разљути. „Па куда би! ако смѣм питати?“ рекне мало подсмѣшљиво.</p> <p>„Имам велику вољу, да се |
ће се и мени мој гроб скоро отворити?“ рекне о.{S} Теофан, и опет нехотице изиђу му на уста рѣ |
у Карловци.</p> <p>„Ако ми недопусти?“ рекне сам себи. „Шта, ћу онда?</p> <p>Најпослѣ се домис |
<p>„Пак што неидете у врбонку по њих?“ рекне патријарх мало посмѣшљиво. „Развијте калуђерски б |
>„Ништа, ништа... говорте ви само даље“ рекне му правознанац, „ово су наши рецепти.“</p> <p>Кал |
била.</p> <p>„Ви се смијете господине“ рекне калуђер,„а мени је до плача.{S} Ако то неможе бит |
ад с Богом.{S} Хајдемо отче намѣстниче“ рекне овоме и пође с њим кући.</p> <p>Један од дружине, |
} Теофана.</p> <p>„Доћићу сутра к теби“ рекне овај, „то јест, ако ми допусти г. архимандрит да |
лдуз уденути.</p> <p>„Хајдемо куварици“ рекне Митрофан; „она има сигурно обарене плећке, па ћем |
ки, да ју одведе на кола.</p> <p>Но ова рекне својој тетки, да даде господину своју руку и иде |
ду кроз башту до кола, и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај! али приступи архимандрит Партени |
ати господин (администратор). „Е шта да рекне.{S} Сваки нека, чини своје.{S} Он је дрва насѣкао |
стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне: <foreign xml:lang="la">Sublimi ferio sidera vert |
је чекао мирно да чује, шта ће онај да рекне.</p> <p>Настојатељ најпослѣ премучи муку, и прого |
вио и један и други брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат Печеновић.</p> <p>У друштву пак био је П |
gn>?</p> <p>Кад му сусѣд изтумачи, онда рекне: „<foreign xml:lang="de">Also <pb n="238" /> ein |
представи домаћину госте, а за домаћина рекне истима: „Најврѣднији настојатељ Фрушкогорски, гос |
заклони уста шаком од другог друштва, и рекне ономе: „Ћт’ бабо!{S} Што се намећеш као сочиво на |
дин адвокат велики један дим из уста, и рекне: „даље!“</p> <p>Калуђер омахне главом, и приповѣд |
тању зачуди, али му одговори како је, и рекне: „Јесам!“</p> <p>„А јеси ли био код доктора?“</p> |
т Партеније, па се онда окрене Ленки, и рекне јој: „Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к веч |
бу.</p> <p>И доиста, ђак му приступи, и рекне му, да га зове господин, да му тај час дође.</p> |
<p>Архимандрит их погледи прекорљиво, и рекне им: „идите обоица на поље.“</p> <p>Ови се стану к |
тне на стол нѣшто у хартију замотано, и рекне понизно:</p> <p>„Ово су дијурне ваше, високопрече |
лом.“</p> <p>На то се окрене свѣдоку, и рекне му мало попрѣче: „Говори што се тиче ствари, и не |
ватру, запали духан, сѣдне код стола и рекне:„Е сад ми казујте!“</p> <p>О. Теофан стане му све |
јте се ви ништа!“ окрене се госпођама и рекне им.</p> <p>„Нема духова у твом манастиру, л’ има |
ане махати главом, погледи у калуђера и рекне му озбиљним гласом: „појко, нисте добро радили!“< |
p> <p>Ленка се окрене од архимандрита и рекне тетки: „Хајдемо у собу, већ је за тебе хладно!“</ |
е добио од архимандрита, овоме натраг и рекне: „Али ово није ушло у живот, нема дакле никакове |
капетана, градоначелника Карловачког и рекне му:</p> <p>„Г. капетане!{S} Ако на столу Њ. Ексел |
ар приступи му један знанац са стране и рекне му: „Коно, ено вас тражи онај калуђер!“</p> <p>Пе |
акве паметне мисли.{S} Најпослѣ стане и рекне: „Овако ће бити најбоље!“ изиђе на поље и оде адм |
мирније, по соби.{S} Напослѣдку стане и рекне: „ја сам свршио!“ спусти руке долѣ, преплете прст |
ета.</p> <p>И мајор устане са столице и рекне: „Е, код нас милитара важи: <foreign xml:lang="de |
соби, пак онда се врати својој нећаки и рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, ја се бојим сама спав |
>Архимандрит Партеније приступи Ленки и рекне јој: „Уз пут смо свратили у овај дивни манастир.{ |
, ћу онда?</p> <p>Најпослѣ се домисли и рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без допуста.“</p> < |
апочете комедије.{S} Он слегне рамени и рекне: „Радите што вам драго; ја нећу ни за што да знам |
од њега, па му се онда дубоко поклони и рекне: „Хвала о. намѣстниче; сад смо готови.“</p> <p>На |
те одведем.“</p> <p>Ленка се насмѣши и рекне: „С драге воље, драги отче.“ Даде му руку и пођу |
ђутим бијаше већ на одговор приправио и рекне: „Ваше одлично понашање даје Вам пуно право на та |
ћути.</p> <p>Ово употрѣби архимандрит и рекне о.{S} Теофану, да говори даље.</p> <pb n="68" /> |
S} Зато смѣшећи се и сам настави шалу и рекне:</p> <p>„Макар ме мало и прочупали, што му драго. |
а протођакон што пита, окрене се њему и рекне: „Заповѣдајте пречестњејши господине?“</p> <p>„Не |
“</p> <p>На то се окрене отцу Теофану и рекне му блаже: „Ви сте се оче Теофане боље владали ово |
ја сам држала да морам учинити, што ми рекне.{S} Ја сам пошла за другог, без љубави... са најс |
приступи Ленка старој тетки, и тихо јој рекне: „Ја би пошла...{S} Мени се ово неће да допадне.. |
видити свѣта!“</p> <p>Онај старији ђак рекне другу: „Јес’ чуо, како овај загуди?“ Ако само иол |
дне мисли пробуђују.{S} Под тим утиском рекне настојатељ нѣким начином узвишено: „Е па кад он м |
чујемо шта ти знаш.“</p> <p>„Али ако он рекне другчије а ја другчије, па се ухватимо у лажи?“ п |
{S} Он је строг, али и праведан: што он рекне, ја ћу примити, па ма ми се и главе тицало.{S} Са |
раво.... барем веће право него ја!“ Ово рекне, па јој пружи ону изправу натраг.</p> <p>Она је н |
м гласом „сама си ми у руке дошла!“ Ово рекне па је пољуби.</p> <p>Но куварица бијаше појака.{S |
ју тужбу, ни за двор ни за никога,“ Ово рекне, па приступи столу, одброи онолико, колико је пла |
сад не спасеш, онда је зло готово.“ Ово рекне о. намѣстник, узме чин на себе, и пође у трапезар |
ила задовољна и са банкама!“</p> <p>Ово рекне, па пошто је била међутим стол застрла, и посуђе |
а се патим са овим пилетом!“</p> <p>Ово рекне, па на ново уздахне.</p> <p>Варнави би боље годил |
ди; знак је да неможе даље.“</p> <p>Ово рекне, па нагло пође натраг друштву.</p> <p>„Та неће ни |
ца, као моја тетица, је ли?“</p> <p>Ово рекне Ленка па загрли своју стару тетку.</p> <p>„Е није |
на другог, и развуку образе као кад ко рекне: осрамотио сам се!</p> <p>И нехотице понесе сваки |
па манастирско боље.{S} Сад нека ми ко рекне, да ту нечини много света рука. — Али ми пијемо, |
лонити, док ме ви од ње неодрѣшите.“ То рекне, метанише, и приступи руци настојатељу, али му је |
из свег срдца загрлити и пољубити.“ То рекне па загрли и цмокне стару тетку онако јуначки.</p> |
право, да се и ми мало ненапијемо.“ То рекне па онда дигне чутуру на напитницу и стане наздрав |
S} Међу тим буди божја воља!“</p> <p>То рекне, па се побожно прекрсти, и стане ручати.{S} Нарав |
упиш тим тричавим дијурнама!“</p> <p>То рекне, па лупи руком по хартији, те ова одлети на под, |
бачке и торонталске вармеђе!“</p> <p>То рекне, па се баци у позитуру, дигне главу охоло, па ста |
, какве славне калуђере има.“</p> <p>То рекне, па изиђе на поље и упути се својој ћелији.</p> < |
далеко, а мои су коњи добри.“</p> <p>То рекне и одведе о.{S} Теофана к писаћем столу.{S} Зазвон |
шта, него да се у лажи ухватим.{S} Зато рекне брже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p |
озив домаћинов одрече.</p> <p>У тај пар рекне архимандрит Партеније, кои је на прозору гледао: |
ђи Тодоре!“ позове га к себи, и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани избројани, и зато хоћу да |
тај враголан к свом сусѣду, и лагано му рекне: „Шта велиш Ђуро?“</p> <p>Овај одговори: „Набруси |
ѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне.</p> <p>Мушку нам је опет дѣцу учио о.{S} Теофан |
ти, ми немамо сатова.{S} Та било је, да рекнем... није било једнако... једни су отишли око поно |
правитељ уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи да рекнемо па ипак ће сваки знати, како је било у тој мало |
> <p>Свако ће нас подпуно разумѣти, кад рекнемо, да се опет љубав жене у њеним прсима разгоре, |
је бадава тражио Печеновића, код куће: рекну му да ће га за цѣло послѣ ручка у „кранцу“ наћи.< |
ик кочијашу, и стара пѣсма почне снова, реко бих у умноженом издању.</p> <p>Господари се сгледе |
ице пријатеља, кад је говорио, тако је, реко би, укочено остало.</p> <p>Протече нѣколико часова |
е са истог прозора, за који је тај дан, реко би, чаробном силом нѣком привезан био, послѣ обѣда |
капља ударила, кад сам му <pb n="41" /> реко да хоћете к њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, |
но проговори: „Нисам мислио ласкати.{S} Реко сам Вам екселенција, што сам држао, да администрат |
о него обзирно проговори јој: „Јесам ја реко, да ће бити ђавола!{S} Што си долазила.{S} Господи |
и чешће горко, више <pb n="133" /> пута реко би и нехотице:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако |
ио, и уз говор калуђера по коју за себе реко... <foreign xml:lang="la">Scandalum publicum...hom |
сам потрго, и можда сам у оној фурији и реко коју непаметну: али <pb n="97" /> нити сам имао на |
аст, — црна коса и брада, румени образи реко би сад ће крв пробити, <pb n="273" /> глас топал, |
ам увиђаш; то си и синоћ увидио, кад си реко да ћеш ми данас све казати, што држиш, да ми имаш |
бице потрошили, јест, неби нико ни рѣчи реко; људи би били задовољни, што се добра у реду држе, |
ти, море, глув? — Зар ниси чуо, што сам реко?“ одговори му на то патријарх мрко га погледајући. |
м потајни разговор. „Чините као што сам реко; и док сте заједно, опомињем вас, да истину говори |
казати, да је архимандрит подпуно право реко.{S} Његово се име од г. 1848 овамо проносило по св |
ће нас научити.{S} Господин нам је само реко, да смо мало били весели.{S} Па тако је и било.“</ |
овор.</p> <p>„То некажем... ја сам само реко, да их нестаје, и више ништа.“</p> <p>„Пак што неи |
<p>Сто је и сто пута тај дан себи јасно реко:{S} Шта ће рећи његова екселенција, кад чује, да с |
говори мирнијим гласом: „Но нисам добро реко:{S} Хвала ти, хвала ти, драга Ленка, што то изгово |
сведок, „а зашто неби за човѣком добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим |
о, јер су му сви одобравали, кад би што реко.{S} А послѣ начелника говорио је он највише.</p> < |
врѣме човѣштва, за млада срдца; за вас реко бих баш као нарочито прављена.{S} Ту сѣдити, око с |
ла пуна истина, што је господин адвокат реко, њему нису никога ни затворили а камо ли обѣсили,. |
ама и ученијих и отменијих али онај дух реко бих да се изгубио.</p> <p>„Стратимировићеви појци |
та, а у ствари је било као што мало час рекосмо: то је наравно, да је тај контраст морао слушао |
абор, те сабор!{S} Зар ниси чуо, шта ти рекох?</p> <p>„Чуо сам,“ одговорио Теофан мирно; „али с |
.{S} Сад одлазите... па тубите, што вам рекох!“</p> <p>О. Теофан није се надао оваковом дочеку. |
вуда и у сваком послу истина, што стари рекоше: небои се свака шуша бога, већ батина!“</p> <p>А |
случај из раније младости, кои ћемо те релативне важности ради овдѣ да споменемо.</p> <p>У ста |
тѣлом угодника, на сваки је начин света реликвија, какву рѣдко кои хришћански народ има.</p> <p |
ѣшили што се нису старали, да се такове реликвије боље сачувају, и цѣлисходније смѣсте.</p> <p> |
"324" /> Реља, кои је године 1343 умро, Реља Крилатић народних наших пѣсама.</p> <p>Манастир Ри |
бски војвода цара Душана <pb n="324" /> Реља, кои је године 1343 умро, Реља Крилатић народних н |
рачи чисто обучени са намазаном косом и ременима на опанци.</p> <p>Старији људи и жене посѣдали |
дан . . . . . . . . . .{S} 990 „</l> <l>Ремета . . . . . . . . . .{S} 360 „</l> <l>Врдник . . . |
олицу пак отвори срдце; — можеш бити увѣрен да говориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк... изкус |
, и ми нисмо бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен, да је невино <pb n="100" /> страдање узвишење.{S} |
} Гдѣ је сад о.{S} Теофан?</head> <p>Увѣрен сам да ће многи од моих читатеља овако запитати, ак |
, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој одмах плату издати, па ће |
нема ни овце ни руна: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт запитати: мора ли то тако бити!{S} |
S} Примите нашу захвалност, и будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним поштовањем.</ |
је гостима казати.{S} Међутим будите увѣрени, да никакве опасности нема.{S} Овдѣ ће то само бит |
’ се није смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то служило на дику манастиру и народу.</p> |
чиста срдца љуби, из некористољубива увѣрења цѣни.</p> <p>Он је на тај праздник обично у велико |
олико, та непродају та господа своје увѣрење... него само за труд... да нетроше врѣме бадава... |
ца и душе, и да му је то право чисто увѣрење.</p> <p>Архимандрит га је слушао с пуним задовољст |
ѣму.{S} Већ су га почели са побожним увѣрењем к болестницима у прњавору и селу призивати; већ с |
авити!“ одговори архимандрит с пуним увѣрењем. „А мени ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени вас још |
у његовом дѣлокругу, и преда по свом увѣрењу нама сва добра и виктуале на разполагање.</p> <p>— |
одговори дуја са свим мирно, у пуном увѣрењу да чини своју дужност.</p> <p>„Ја непристајем на в |
за цѣло пређашње врѣме није ни најмање репарације видила.</p> <p>Водила се годинама разправа д |
олице поломљени и разбачени ишту велику репарацију.{S} Кров зданија западњег у врло опасном ста |
ану дадох спалити.</p> <p>—- — „Зданије репарирају два зидара цѣло лѣто.</p> <p>— — „Два пинтер |
к сабора од г. 1870 с приличним трошком репарирати, јер за цѣло пређашње врѣме није ни најмање |
улацима и галопенима својих старѣшина, репатицама на небу званичном, кои брзином звѣздном лете |
пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то репетирати сваки дан, кад небуде учињено што ти заповѣд |
ћошка католичке цркве отишо, те тако му реплика остаде неприобштена.</p> <p>Кад дођу кући, поса |
тога веза да га по могућности код куће репродукују.{S} Чешћи углед оваквог умѣтног производа б |
нашем народу.{S} То је права калуђерска република.</p> <p>Атос или Света Гора пружа се као јези |
тељ, каквог он у Вама има.{S} Хоћете ли рескирати да с раздераним срдцем, можда поремећеним раз |
ван бацити све, што имађаше у рукама, и ретирирати за оружане стражаре.</p> <p>Но кад опази, да |
..{S} Живковић ће (темишварски владика) рећи:{S} Ето ти Хранислава... <pb n="67" /> Хранислав ј |
илостињу, него ће им људи <pb n="69" /> рећи: ви разсипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам |
дан чекао, да чује, шта ће други најпрѣ рећи.</p> <p>„Гдѣ су јој свѣдоци?“ примѣти Амфилохије, |
О. Теофан проговори на то: „Смѣм ли шта рећи, високопречестњејши господине!“</p> <p>„Изволите!“ |
p> <p>„Све!“</p> <p>„Е, све!{S} Лако је рећи све!“ осѣче се патријарх; „али де кажи ми бар једн |
д се гости којекако поспремаше или боље рећи разспремише, запита отац Митрофан овога друга: „Је |
о цѣлог осталога дана.</p> <p>Неможе се рећи, чему би се човѣк имао дивити више, или побожности |
и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би то доч |
инистратор жупаније срѣмске)!{S} Шта ће рећи Њ. Ексцеленција гроф Ревицки (канцелар мађ. канцел |
нство, па да виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S} Та то су солдати, тамо не могу владати владике |
: „Па шта ће рећи свѣт на то!{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="la">Illustrissimus Bitto</forei |
. куварица... жена... шибе...{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="la">Illustrissimus Bitto</forei |
пута тај дан себи јасно реко:{S} Шта ће рећи његова екселенција, кад чује, да су женске у мојој |
lustrissimus Bitto</foreign>?{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="la">Excellentissimus Reviczky</ |
два три броја „Дневника,“ па зна шта ће рећи повѣстница о патријарху.{S} А знаш ли ти, шта сам |
ори владика у највећем чуду: „Па шта ће рећи свѣт на то!{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="la"> |
ли ми пијемо, и право чинимо; но шта ће рећи отац Теофан?“</p> <p>„Отац намѣстник?“ прихвати го |
ује то Њ. Величанство, па да виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S} Та то су солдати, тамо не могу |
тем, коим бијаше у кујну дошао, а то ће рећи из кујне на поље, па ходником до басамака, онда уз |
ашу и искапи је до дна.</p> <p>На то ће рећи један од гостију:</p> <p>„Душа ваља, добро вино.{S |
о.</p> <p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јогунице |
ели писмо од мога Тодора.{S} Смѣм овако рећи, јер смо од синоћ брат и сестра.{S} И остаће ми до |
олица митрополитска могла се дакле тако рећи сваким даном упразнити.</p> <p>„У овом случају има |
жилама; изрази тих лица укоче јој тако рећи живце у мозгу.{S} Као највѣрнија фотографија остан |
али и одсудно.</p> <p>„Е! лако је само рећи: харче манастирско имање,“ рекне патријарх жестоко |
истини, појави му се зачуђеном и скоро рећи уплашеном оку.</p> <p>И доиста је ушла у ћелију см |
им тога пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двору патријарховом.</p> <p>Начелнику бијаше та |
нске у мојој соби биле!{S} Шта ће на то рећи његова екселенција!</p> <p>Његова Екселенција није |
оите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ. високородије заступник самога нашег |
се једном од дружтва да и њему ваља што рећи.</p> <p>Пило се подоста; није чудо, што се мало те |
и господину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, него, нека допусти, да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, |
побудимо и ободримо.{S} Али ти не могу рећи: буди калуђер.{S} Ја сам калуђер срцем и душом; и |
м насрнуо... а ти људи, како видим могу рећи и оно, што нису чули, и оно, што нису видили... он |
ре миле Фрушке Горе.</p> <p>Морамо коју рећи о овим манастирима што се овдѣ спомињу.</p> <p>Све |
а <pb n="274" /> ћу ти двѣ три и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из властита изкуства позн |
стои.“</p> <pb n="340" /> <p>„Јошт ћеш рећи да сам ја крив!“ повиче патријарх грчевито, и прис |
пријатељи смѣјали, кад су ме оставили мѣрећи ме од главе до пете погледом, у ком се огледаше на |
валификације за доброг управитеља, па и реформатора.</p> <p>„Он се чисто оправљао за велике пос |
иво остане као што је било до данас.{S} Рехтс ум! марш!</p> <p>„Сутра у 9 сати у јутру визитира |
цина мирише са свим на своју апатеку; а рецепт казује сам собом доктора, од кога долази. <pb n= |
аље“ рекне му правознанац, „ово су наши рецепти.“</p> <p>Калуђер настави даље: како се убо у но |
молитва о.{S} Теофана више помаже него рецепти доктора Фурјаковића кои бијаше вармеђски физику |
аредио“, рекне му патријарх; „али де ми реци, како ћемо с калуђерима!{S} Касу си добро изтресо; |
> <p>И опет се чује звекет чаша, и опет рецитатив и арија од „господи помилуј.“</p> <p>Пило се |
с узнемирујем.“</p> <p>Ленка му прекине реч:</p> <p>„Опростите, господине архимандрите, али мен |
ископ.{S} А најпослѣ ми то нѣкако иде у реч, може бити, што желим, да тако буде.{S} Што се ства |
а непријатељевања.</p> <p>— — „Синоћ ми рече бивши настојатељ, да се озбиљно бои за мој живот, |
а ће им мачку истѣрати на оџак, као што рече, али и мени неће бити на лако...{S} Него да идем ј |
иду послѣ ручка са госпођом Пуљиницом у речени манастир, да тамо преноће, пак сутра да се упуте |
зграду је одређено од ерара као што је речено. . . . . . .{S} 58.000 фор.</l> <p>Пак пошто се |
сте године умре. —</p> <p>На те одсудне речи патријарха, усуди се о.{S} Теофан и послѣдњу своју |
ких предузимане: остало је по старом, а решења нема ни до данашњег дана.</p> <p>Но ова је комес |
нераздражим.</p> <p>— — „Данас добијем решитбу од патријарха ову: </p> <p>— — „Проситељ у зван |
тегнуло ми се грло, па не могу од тешка решпекта ни словца да изтиснем...{S} А нисам ја много п |
ваља давати примѣр и утврђавати их у вѣри.</p> <p>Ево свему томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p>О |
прси, као да га сва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја говора пријатељице.</p> <p>Ч |
а.{S} Учини му се повелика, па да се увѣри колико прима, запита писмоношу:</p> <p>„Колика је та |
Митрофане,“ повиче кад ближе дође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљи лежи.“</p> <p>„Умир |
е заступи топло и снажно а у једнакој мѣри и племенитодушно свога колегу, над коим бијаше очеви |
анастир.{S} А домаћин је у исто такој мѣри љубезан.“</p> <p>На то представи домаћину госте, а з |
спомен био чист, сјајан, и у великој мѣри мио.</p> <p>„Није ме ништа у души пекло, ништа ми ср |
ио, и тако му је тѣло цвѣтало у пуној мѣри, коју нарав младости и себи сходном животу одређује. |
се исти тим своим обичајем у излишној мѣри.</p> <p>Но наједаред престане са његове стране свака |
било би ми заиста непријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има их и горих, кои сад живе!“</p> <p>„Шта |
на брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављају.{S} Задаћа живота му бијаше густом м |
под уздом и сваки напрѣдак и сваки намѣри му противни развитак духовни.</p> <p>Његова политика |
тира и држање калуђера вишој својој намѣри суобразно удесио; те је све рађено по потрѣби и разл |
134" /> <p>А сад је изкусио, да тој намѣри баш највише стајаше на путу они, који позвани бијаху |
ном цѣли:{S} Бог ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан из чистога срдца |
администратор... ја глава...{S} С главе риба смрди... <foreign xml:lang="la">а capite piscis</f |
и нѣшто кроз зубе, и стане својим ножем рибати главицу купуса и онако пресну јести.</p> <p>„Нем |
идући за тим да се посвети, нити је дотѣривао до тога да умре од глади као наш просвѣтитељ Доси |
лѣп, да старији несмѣдоше узети на себе ризико, да га у села на исповѣст пошљу.</p> <p>Ово је и |
ругој приближивале, ни што је било врло ризично за главу, која би се међу њима нашла у оном мом |
ачи.</p> <p>Покажу за тим и ризницу.{S} Ризнице наших манастира врло су празне.{S} Један и друг |
дакле бише гости готови са прегледањем ризнице.</p> <p>Особиту позорност гостију побуди одѣло |
знао, шта значи.</p> <p>Покажу за тим и ризницу.{S} Ризнице наших манастира врло су празне.{S} |
, по таласу дихања, да је под том црном ризом румена зора просијнула.{S} Остави га, дакле, да с |
> <p>Видило се, да јој на корѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спорије тај сасвим прег |
стојали него они други, јер му се горе Рил и Витош чинише нѣкако као једнородне сестре миле Фр |
народних наших пѣсама.</p> <p>Манастир Рил је и данас велика зграда, унаоколо ходник са стубов |
ли су били ту малу Свету Гору. –</p> <p>Рил је бугарски најславнији манастир у Рилској гори, ко |
.</p> <p>У Рилу је пустињевао св. Јован Рилски, најславнији од Бугарских светитеља и патрон Буг |
луђеровао је у Рилском манастиру Неофит Рилски, кои је у вароши Копривштици народну школу устро |
то га је особито привлачило манастирима Рилским и Витешким у Бугарској.</p> <p>Ови су му нѣкако |
>Рил је бугарски најславнији манастир у Рилској гори, која је много виша него Мара-Гедик, најви |
трон Бугарске.{S} Ту и сад почива.{S} У Рилском манастиру сарањен је србски војвода цара Душана |
>У најновије доба 1337 калуђеровао је у Рилском манастиру Неофит Рилски, кои је у вароши Коприв |
устроио, а послѣ опет у самом манастиру Рилском, гдѣ је и свој велики бугарски рѣчник довршио.< |
Гори, и по бугарским манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку лавру...“</p> <p>„О |
-Гедик, највиши балкански врх.</p> <p>У Рилу је пустињевао св. Јован Рилски, најславнији од Буг |
и... харчи... разсипа.{S} Он је то примѣрима разјашњавао... па је и послѣдњи бал описао, како ј |
у Пешти.{S} Опугнанти били су професор римског права на универзитету и један млад Србин доктор |
против себе диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима имати, мало сам себе за |
е!{S} Кад се администратор манастира увѣрио, да је о.{S} Теофан сасвим миран и скроман, и да до |
него таки послѣ два три дана, кад се увѣрио о сталности промѣне код пекара, сѣдне на кола, оде |
ђак дође.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је архимандрит чутуру очима.{S} Учини му се повелик |
ољно нагледати; коју је чистим срдцем мѣрио, морао јој се дивити дубљини и узвишености чуства; |
„Настојатељ мора да се што у двору замѣрио, јер дворска господа, која на промѣну дођоше постав |
ојање и проповѣдање, и школу за црквено рисовање.{S} У школу за служење, појање и проповѣдање, |
љски служио.</p> <p>„У школу за црквено рисовање“, продужи о.{S} Теофан, „имали би долазити сви |
спѣхе сестринском нѣдру приобштити, повѣрити, и из оних уста укрѣпљење, одобрење, прѣсуду чути, |
уге — ево им имена овдѣ — па ћете се увѣрити, да смо ми само тихо и то не у трапезарији него у |
мѣм сваком казати, и да ми се за то замѣрити неможе.“</p> <p>„Неможе госпођо,“ потврди архиманд |
и Сад.{S} Начелник даде приредити лов у риту.{S} Но кад буду на мѣсту, опазе, да нема ловачких |
ене натраг и одговори: „Гледајте ви ваш риф; а моје перо и мастило је овдѣ“ показујући на чело, |
лужиле, тај је отишо; а кога ноге изневѣрише, тај је одспавао у манастиру.{S} Људи смо, свакоја |
бурмутском самовољом недонесе какву замѣрку.</p> <p>Кад се дошло пред врата од сале, ту се стој |
вини до знања доноси у ту сврху, да повѣрљиво приобшти своје мњење, како да се овој невољи доск |
једно одрастли, и одтуда долази ово повѣрљиво ти у говору те дражестне жене.</p> <p>„А ко је мо |
ог анђела да те ослободи...{S} Љубав, вѣрна љубав, која се врѣменом храни, дође по тебе, да те |
тографисати.{S} Фотографија је управо вѣрна... особе смо заклонили.</p> </div> <div type="chapt |
красан велики перивој.{S} Нѣга безпримѣрна.{S} Подуго је врѣме прошло, одкад бијаше тамо довед |
мого ни мало потужити.</p> <p>И прекомѣрна уљудност напрѣма млађима није га јако мучила.</p> < |
<p>Чист слуга светог божијег олтара; вѣрни пријатељ обитељи, која га у своје крило прими; прим |
ше за себе задржала, док је стара као вѣрни чувар спавала у првој соби.</p> <p>Ленка није могла |
ој тако рећи живце у мозгу.{S} Као највѣрнија фотографија остане овај призор у њеној глави, прѣ |
ао што су те ваше.</p> <p>„Није било смѣрнијег калуђера од њега.{S} Сви су га поштовали као све |
ије, ако смѣш?{S} А зар нису Србљи највѣрнији поданици свога пара и господара од памтивека, па |
лим као што он пише; да има у мени највѣрнију сестру, која га љуби као брата рођенога; и да ће |
одговори.</p> <p>О. Теофан одговори смѣрним гласом: „Није.{S} Шта више, мени је г. администрат |
а земље господара, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ. величанства покаже?{S} Кажи да није, а |
, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше рѣчи вѣрно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то Вашу свештеничк |
“</p> <p>Архимандрит Партеније изручи вѣрно отцу Теофану, што му бијаше сестра поручила.</p> <p |
еједнаким утиском.{S} Из почетка се невѣрно смѣшио; али у течају говора Теофанова мора да се ос |
имање.“</p> <p>Ово изговори он тихо, смѣрно, али и одсудно.</p> <p>„Е! лако је само рећи: харче |
игне очи на архимандрита и запита га смѣрно: „А јесте ли, Високопречестњејши господине, познава |
а у натраг, и стане тамо прекрстивши смѣрно руке на прси.</p> <p>Било је очевидно, да га је пат |
Теофану. „Врло много!“ одговори овај смѣрно али одсудно.</p> <pb n="335" /> <p>„Шта?“ запита па |
ми незаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан смѣрно али одважно.</p> <p>„Недам!“ одговори патријарх раз |
идем без њега,“ одврати о.{S} Теофан смѣрно али одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца на |
жити онако, како више одговара Вашој смѣрности и жељи него личној заслузи.“</p> <p>На то сѣдне |
и!“ одговори о.{S} Теофан с подпуном смѣрности.</p> <p>„Па си морао баш сада доћи?“</p> <p>„Каз |
а... ариште... касација... десет година робија... а може бити и <foreign xml:lang="la">capitivi |
живот прашта, а на мѣсто смртне каштиге робија у трајању од 20 година одређује.</p> <pb n="314" |
и нас, не да смо му браћа, него слуге и робови.</p> <p>Купује за дубове и друга дрва из шуме ко |
отка, и како трѣба монашка живота, него робско влада огорчење, и звѣрско подло живљење.</p> <p> |
аните се Карловаца... нама ће се више вѣровати него вама једном“..</p> <p>Овако говорише, и сад |
како је било.{S} Њима се може највише вѣровати.“</p> <p>О.Митрофан и о.{S} Амфилохије неће о то |
а кад се што почне, па прекине, увѣк ће рогобатно да изпадне.{S} То је сигуран знак, да неиде с |
p> <p>Игуман Ананије нити је био велика рода ни науке.{S} Он је својим трудом и привржености ко |
ји у њезином срдцу.</p> <p>Нов се живот роди у њој.</p> <p>Стара тетка устала је одавно, и прис |
тебе сваки врло радо заборавио!“</p> <p>Роди се смѣх и весеље.</p> <p>„Али се увѣк ја сам прија |
фанова мора да се особита мисо код њега родила.{S} Ову ћемо познати из питања патријархова, кад |
брата и сестре као да их је једна мајка родила.</p> <p>Ленка је љубила управо сестрински свога |
ко ненаучи то од мене?{S} То се са мном родило!“</p> <p>„Вѣрујем,“ примѣти о.{S} Теофан. „Али к |
м калуђер срцем и душом; и да се наново родим, пак да ми је извѣстно да нећу никад бити митропо |
е и да их пуни живим мртвацима, него се родио живота ради, да смрт умртви и животу живот даде, |
слободна.{S} Како сам скинула црнину за родитељима, за мужем, похитила сам да тражим пријатеља |
ока, то је супруга првог окр. комесара, родом Бечкиња.{S} Знате, манастири трѣбају чиновнике у |
ши градоначелник Земунски и Карловачки, родом из Карловаца, кои је при смрти својој (умро је у |
уја а дар за појање изврстан.{S} Био је родом из Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у |
узор од администратора манастирских био родом из Бачке, а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па сад |
гове стране ближе прозору.</p> <p>„Ваша рођака?“ запита архимандрит погледавши на стару.</p> <p |
Бечкерек долазио, тамо код једног њеног рођака одсѣдао, а у њеној кући са другим гостима тај да |
.</p> <p>У Н. Саду имао је о.{S} Теофан рођака, и тако се смѣсти код њих, док се састане са адв |
од мужа остало, остаје мојим и његовим рођацима <pb n="321" /> по правди и правици.{S} Ово сам |
ндрит погледавши на стару.</p> <p>„Моја рођена тетка, Марија Новаковић удовица.“</p> <p>Архиман |
се фино, одговори свом другу: „Виц и ти рођена сте браћа.{S} Какав један такав је и други. — Ме |
ти смѣстила, па га је надгледала, и као рођена сестра нѣговала; она му је очи затворила.{S} Тет |
него његов настојатељ, ма да му је брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се видите; али кроз 5—6 |
дигне из постеље, осѣти се као на ново рођеним.</p> <p>Више дана прође, и све остане по старом |
јвѣрнију сестру, која га љуби као брата рођенога; и да ће се у мом спомену блистати његова слик |
и ти у огледало.{S} Чини ми се да ти је рожчић на челу израсто.{S} Ниси <pb n="162" /> тако чел |
х глава из сребра и злата навезених.{S} Ројте су биле златне, дугачке и врло честе.{S} А унаоко |
м!</p> <p>Он је ступио у калуђере с намѣром, која бијаше добра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на б |
изображавањем овога духа, бавити и примѣром нравствености бити.</p> <p>И даље: да корист државе |
е кад му на ум падне, и тако своим примѣром и искушенике и ученике одводи од цркве.{S} Манастир |
на! <pb n="183" /> Да богме.{S} То није роман по моди, као што су они твои, како се оно зову? „ |
ивота, него робско влада огорчење, и звѣрско подло живљење.</p> <p>И тим убѣђен усуђујем се пре |
лну побожност, а никако на мрачно сујевѣрство.</p> <p>С пуним срдцем изиђу гости из цркве.</p> |
елику сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S} Све је на жалост, како се пријав |
са, па извешти мога владику на дебелу мѣру.{S} Онда отвори врата, и изпрати га са највећим приј |
и и њихови коњаници у <pb n="30" /> потѣру летили, и сви од свакога, кога су срѣли, распитивали |
се подсмѣваше свему животу, који му се ругаше свим лѣпим намѣрама, који га осуђиваше и с презр |
има уједно узетима, као красној кити од ружа и каранфила, крина и трандафила, љубичица и босијо |
те.{S} Ви убијате углед калуђерству, ви ружите манастире, ви одбијате народ од ових светих заду |
ја нѣдра тој свѣтлости и тој топлоти, и ружица љубави, најчистије љубави процвѣта у срдцу човѣк |
бав његова живила је увѣк јошт, али као ружица у пупољку, који неимађаше увѣта, да се разцвѣта. |
анастира; најпослѣ госпођицама, руменим ружицама, и млађој господи, извору наде за будућност др |
била као да залогаја хране недобија.{S} Ружице на образи горѣле су кадкад тако, да су наравне б |
ир долазило; долазила су различна кола, ружне и лѣпе каруце, добри и злочести коњи... али нити |
" /> га блажи, да му муке на срдцу разтѣрује, да му угасле очи затвори.{S} Учини му се, да види |
ка, да имаде духова?“</p> <p>„Ја нити вѣрујем нити невѣрујем,“ одговори ова.</p> <pb n="211" /> |
не?{S} То се са мном родило!“</p> <p>„Вѣрујем,“ примѣти о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да више |
риже, и да то може код нас бити.... невѣрујем, да се неби одрекла „мира и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p |
озбиљности.</p> <p>„Даље, даље!{S} Невѣрујем, да си већ свршио лекцију.“</p> <p>„Све ове школе |
ела у ову св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу црнине дошла. |
хова?“</p> <p>„Ја нити вѣрујем нити невѣрујем,“ одговори ова.</p> <pb n="211" /> <p>„Е, данас ћ |
слѣ управи атак управо на њу.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка, да имаде духова?“</p> <p>„Ј |
оспође ни ока ноћас склопити.{S} Та невѣрујте...то је сама лакрдија.{S} Нема ту духова...{S} Од |
ѣстник?!“ рекне мало чудећи се мало невѣрујући адвокат. „Та намѣстници <pb n="53" /> манастирск |
ебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: рука руку пере... дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. оних људ |
?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена рука... <pb n="72" /> и може бити да ће јошт доћи врѣме |
аде дуго на себе чекати.{S} Ледена њена рука стегне прострѣљено срдце, а дах ноћи угаси пламен |
витељ, и о.{S} Митрофан бијаше му десна рука.{S} Он се био научио настојатељу бити покоран и по |
е за себе, а послѣ је нѣкаква тајностна рука ове поједине мемоаре покупила и у један дебео, али |
а ми ко рекне, да ту нечини много света рука. — Али ми пијемо, и право чинимо; но шта ће рећи о |
> <p>Из даље види о.{S} Теофан да му је рука крвава.</p> <p>Код њега је стојао онај прњаворац н |
убоде.{S} И нехотице дакле понесе му се рука тамо, и извади нож иза чизме.{S} Кад добије нож у |
и другога!“</p> <p>Она му даде руку, и рука је изражавала пуну збиљу воље.</p> <p>У тај пар чу |
бити машта.{S} Осѣтила је јасно да јој рука почива на рамену.{S} Сад већ није била шала.</p> < |
ад“, одмахне о. намѣстник <pb n="28" /> рукама. „Нека буде, шта хоће, само кад је моја ћелија о |
могла мушица чути кад би пролетила.{S} Рукама броје бројанице, а гледе у руке.</p> <p>Намѣстни |
оду; а неки се удесише главом на руке а рукама на стол, те хркаху у славу бала замѣњујући клави |
ед врата, стане пред ова, и дигне обѣма рукама у висину батину глогову, којом се помагао, кад ј |
на те рѣчи, диже се са столице, пљесне рукама од чуда и повиче: „Је л’ могуће?{S} Ленка!“</p> |
је купац одвезо.“</p> <p>Гост се пљесне рукама, погледи у гредице од собе и уздахне: „о Б... но |
га пријатеља, Бога господа, и размахнем рукама.</p> <p>— -— „Почнем сѣћи у шуми дрва за прошће, |
то се познало по строју главе, мршавим рукама и великој просѣдој забарушеној бради.{S} На први |
ги стајаше са свим глумачки о раширеним рукама пред врати.</p> <p>Сад се онај први полагано диг |
од камена с узвишеном главом, скрштеним рукама, гледећи на противнике погледом крајњег <pb n="1 |
ли се ови врате <pb n="44" /> о празним рукама.{S} О. Теофан бѣше се тако пожурио, да га нико н |
рате се и коњаници и калуђери с празним рукама.</p> <p>Нису били срѣћни у лову.</p> <p>Кошута и |
архимандрита Гурија: „Шта се ви једнако рукама љубите?“</p> <p>Друштво се било међутим к овим д |
био приправан бацити све, што имађаше у рукама, и ретирирати за оружане стражаре.</p> <p>Но кад |
моралног гледишта могла би ова ствар у рукама калуђерских и манастирских противника, служити з |
и да се сѣтите, да су ти листови баш у рукама моих најбољих пријатеља, кои сваки мој корак <pb |
јединствен.{S} Срдце је имао голубиње, руке отворене.{S} Неизказано добар домаћин био је душа |
мозак врѣти... несвѣстица је ухвати... руке јој се разшире саме собом као електричким ударом д |
етвара.{S} Немогаше се макнути с места; руке јој се узеше, ноге одсѣкоше.{S} И само око немогаш |
.{S} Теофан, и пружи јој и нехотице обѣ руке на сусрѣт.</p> <p>Ленка метне своје бѣле пуне окру |
араму и убрише сузе, па онда опусти обѣ руке на крило држећи обѣма мараму, дигне лице горѣ, и с |
стегне, да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у висину, и покрије њима лице, на ком се тежак бол |
је на поду; а неки се удесише главом на руке а рукама на стол, те хркаху у славу бала замѣњујућ |
употрѣбити.{S} А како народ од калуђера руке своје дигне, неће нико у њихов ред ни ићи, па ћете |
е слушао и друге.{S} Посао им је ишо од руке, па су били весели сви.{S} Имајући и дању и ноћу п |
синак помогне.“ На што узме тетку изпод руке и пође за онима.</p> <p>„А ми ћемо за њима као ста |
ој у души глас жеље и крви...{S} Његове руке, које једнако разширене стајаху, изражаваху више с |
уђери изгледати и комад хлѣба из његове руке.</p> <p>„Мени се чини“, примѣти на то архимандрит, |
љ је господар а калуђери су само његове руке.{S} Што он заповѣди, то они морају извршити, па ћу |
д ће се дигнути, па ће та добра у своје руке узети, а разкошне настојатеље уклониће од управе м |
ра као своја поискати, и управу у своје руке узети... то неће бити, јер је већ било.{S} Јест.“< |
танише и прими клечећи медалију у своје руке, цѣлива је, и метне је у нѣдра.{S} Онда пољуби бла |
позван, да прими управу црквену у своје руке.{S} С њиме ћемо се састати, и онда ћемо можда коју |
друго — ни мање ни више; па то ево моје руке.“ И пружи јој своју руку.</p> <p>„Хвала вам!“ рекн |
воје бѣле пуне округле ручице у пружене руке пријатеља свога дѣтињства и овај их срдачно и топл |
не прѣд њега на колѣна, дигне оклопљене руке к њему, и изумирућим од пресилног чуства гласом по |
н!“, падне на кољена, и дигне склопљене руке к небу.</p> <p>Отац Амфилохије поврати се духом, а |
рвљу обливена види.</p> <p>Он разширене руке нагло склопи, да се дланови ударе и своје чудо фак |
црну браћу, тргне се и одкопча Ленкине руке, које ова бијаше савила око његовог врата, и дигне |
олице, узправи се до пуне висине, метне руке на срдце, као да хоће да га на свом мѣсту <pb n="1 |
су игумни и архимандрити, па да отворе руке и подруме, да се и народ мало помогне.{S} Ако Бог |
исмо.“</p> <p>Архимандрит узме писмо из руке о.{S} Теофана.{S} Изиђе с њим из своје собе, закљу |
истина миловидно чашицу погледале, али руке бијаху узете, а ноге свезане, те се немогаше с мѣс |
Богу,“ проговори о.{S} Теофан, и склопи руке побожно.</p> <p>„Зато недобисмо од ње гласа“, — на |
реко онога из собе изкочити, па разшири руке, да је заустави.</p> <p>Тако су стајали та два ваљ |
и опет!{S} Хвала!“</p> <p>На то разшири руке, и с очима пуним суза, проговори меко и њежно:</p> |
} Та ти си горе јошт био гоњен, па ниси руке против себе диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу |
<p>На то се спусти на колѣно, прекрсти руке на прса и тихо проговори: „Хвала ти преблаги спаси |
један мах застане, <pb n="35" /> скрсти руке на прси, стане главом трѣсти, и трѣсућим се гласом |
стане и рекне: „ја сам свршио!“ спусти руке долѣ, преплете прсте и стане их кршити, а глава му |
то: рука руку пере... дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. оних људи, кои пљене и продају и пишу платеж |
ојој простој памети.{S} Ако ми скрстимо руке и на даље па неучинимо ништа: ми ћемо у истини сам |
натраг, и стане тамо прекрстивши смѣрно руке на прси.</p> <p>Било је очевидно, да га је патрија |
а.{S} Рукама броје бројанице, а гледе у руке.</p> <p>Намѣстник помисли одмах: неће добро бити.{ |
p> <p>„Ево!“ повиче куварица, кад нож у руке узме. „Хоћу се, бога ми пре убити овдѣ на мѣсту, п |
вади нож иза чизме.{S} Кад добије нож у руке, стане, дигне руку с ножем и повиче им: „Натраг од |
кне јој загушљивим гласом „сама си ми у руке дошла!“ Ово рекне па је пољуби.</p> <p>Но куварица |
/> се у истину обрадује, што ће ствар у руке тога мужа доћи, кога су сви као разборита, страсти |
, и дати их... бог зна коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу |
тих апостола Петра и Павла, и даје му у руке кључе од раја.</p> <p>„Молитва над болнима... повр |
се само ћутећки дубоко поклони, али му руке недаде.</p> <p>„Моја сестра одлази овај час, прого |
од управе манастирске, кад неуму да је руководе, а влада ће казати: имате право, кад нису за т |
човѣк што почне, па му хоће да пође за руком, а оно се само од себе развија; а кад се што почн |
p> <p>Списатељу ових редова пошло је за руком, да је архимандрита манастира Хопова Илијћа приво |
ди живе како могу и како ком изпадне за руком; да више њега стоје људи, који држе да су само он |
упили, никада јој није то могло поћи за руком, и увѣк се жацала кад је на то помислила.</p> <pb |
вишене душе, надам се, да ће му поћи за руком, те ће га народ за кратко врѣме тражити и одликов |
и њу у шалу уведе, али му није пошло за руком.{S} Најпослѣ управи атак управо на њу.</p> <p>„Вѣ |
зме мало бурмута.{S} И увѣк је нашо под руком бурмутицу <pb n="258" /> отворену, коју је имао а |
едите!“</p> <p>Правозналац му само даде руком знак да говори даље.</p> <p>Калуђер настави, како |
да га одбаци од врата.{S} Овај притегне руком кључаницу боље: врата се отворе, и они обоица пад |
Нека! нека!“ прошапуће гледалац и махне руком, да се претрпе, а напне из све снаге око, неби ли |
ана.{S} Он дигне очи к небу и ухвати се руком за срдце.</p> <p>Она падне прѣд њега на колѣна, д |
„Нељуби се само устма, него и очима, и руком... кадкад и ногом... онако изпод стола!“ И овај ј |
се присѣга полаже не само устма, него и руком...{S} Дајте и мени руку; госпођо Ленка, да ћете и |
им дијурнама!“</p> <p>То рекне, па лупи руком по хартији, те ова одлети на под, и стани се под |
ни!“ примѣти патријарх поругљиво дајући руком знак, да пружену хартију неће да узме.</p> <p>„Ак |
светац!“ дода о. еклисијарх показујући руком на о.{S} Теофана.</p> <p>„А ено му светитељке!“ п |
> <p>Ленка сѣдне, и држећи својом лѣвом руком десну руку пријатеља, гледаше му својим изванредн |
о. „Оних 6. година, што сам под његовом руком калуђеровао, увиле су ми душу особитом атмосфером |
уру, дигне главу охоло, па стане једном руком један брк увијати а другом други.</p> <p>Ови су м |
пак да се тврђе држи, ухвати се једном руком за браву.</p> <p>Дуја пак како се бијаше сагнуо, |
е молио.{S} Зграби дакле мантију једном руком с једне, другом с друге стране, па јуриш повратно |
ади што ко хоће.{S} Трѣба вас гвозденом руком стегнути.{S} Но доћи ће и то!“</p> <pb n="333" /> |
на ово Грбић, и зграби пушку грчевитом руком. </p> <p>О. Теофан помисли у први мах, да ће онај |
ао из међу њега и ње отац са уздигнутом руком и прѣтећим прстом.{S} И тако су се ово двоје млад |
г бурета, знаш!“ Овде учини архимандрит руком знак, који је ђак разумѣвао.</p> <p>Ђак прими кљу |
емо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рукопис находи, јер тому има врло много узрока.{S} Дост |
покупила и у један дебео, али баш дебео рукопис сложила.</p> <p>Наравна је ствар, да смо се ми |
повѣсти преписали смо из једног дебелог рукописа манастирског, у ком се налазе мемоари намѣстни |
/> тако челом лупио о под ни кад си при рукополагању метанисао.“</p> <p>На то се разиђу.</p> <p |
н учини на то своје метаније, као да је рукоцѣлованије извршио — ни оде у своју ћелију.</p> <p> |
теља.{S} Ко ће описати израз ока, лица, руку, цѣлог држања!{S} Ту се борила нада са страхом сви |
p> <p>Он је више пута од чуда узвикнуо, руку о руку ударио... ћелепуш час пол с главе свинуо, ч |
о.{S} Теофан к патријарху да му цѣлива руку, но овај му је недаде.</p> <p>О. Теофан поклони се |
на час тамо!“</p> <p>На то је ухвати за руку и пође тамо.</p> <p>Ленка погледи и нехотице гдѣ ј |
и доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: рука руку пере... дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. оних људи, ко |
е и други. — Мени је госпођа Ленка дала руку на то, да ће и мој манастир почествовати, кад јој |
кривач вуче... сасвим сам добро осѣтила руку на мом рамену...“</p> <pb n="217" /> <p>„Па шта јо |
дружтву, а наздрављач пружи прѣко стола руку порезнику: „<foreign xml:lang="de">Nichts für ungu |
метне своје <pb n="141" /> бѣло чело на руку пријатеља, коју сузама својима ороси.</p> <p>О. Те |
толу, наслони лакат на стол, а главу на руку, и суза му се заблиста у оку.</p> <p>Тако поћути п |
ало на мене!“</p> <p>На ово узме је под руку да је уз брѣжуљак поведе и случајно јој руку јаче |
и једне и другога!“</p> <p>Она му даде руку, и рука је изражавала пуну збиљу воље.</p> <p>У та |
г те је сачувао!</p> <p>„Пружи му дакле руку, и буди му, што жели да му будеш!</p> <p>„Буди мил |
{S} Кад добије нож у руке, стане, дигне руку с ножем и повиче им: „Натраг од мене, да ме се нис |
ј, проговори му старац.</p> <p>Он дигне руку, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда напрас |
ѣ долѣ, па онда на једаред стане, метне руку на чело, дигне лице к небу, и повиче: „Та ти ће ме |
ошљаку колеги стару тетку, а он поднесе руку младој нећаки, и тако пођу.{S} Госпођу Пуљиницу ус |
ка кад види да је стара заспала, понесе руку да угаси свећу.</p> <pb n="218" /> <p>У тај пар шк |
о тамо бити сами.{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка узме све у шалу и |
рѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, дајте руку!“...{S} На ово јој пружи руку.</p> <p>„Неби било п |
дној равници без умора ходити.{S} Дајте руку, па се ослоните мало на мене!“</p> <p>На ово узме |
одговори мужевно: „Хоћу!“</p> <p>„Дајте руку на то; у сигурност за брата, прима од сестре строг |
ворио.{S} У том времену пружио је чешће руку, да узме мало бурмута.{S} И увѣк је нашо под руком |
p> <p>„Невидим,“ одговори ова, и извуче руку изпод његове.</p> <p>„А погледајте мало иза себе.{ |
пре та после наша манастирска добра из руку калуђерских, и дати их... бог зна коме јошт могу у |
p> <p>О. Митрофан лежи на земљи, и држи руку на срдцу.</p> <p>Из даље види о.{S} Теофан да му ј |
ле, дајте руку!“...{S} На ово јој пружи руку.</p> <p>„Неби било право, господине,“ примѣти Ленк |
шећи се љубезно.</p> <p>На то јој пружи руку да се с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле слике архима |
пођу.</p> <p>Као уљудан господин пружи руку Ленки, да ју одведе на кола.</p> <p>Но ова рекне с |
о се онда одвезти.“</p> <p>На ово пружи руку посве пријатељским начином старој госпођи.{S} Ова |
вога гроба, одлази из манастира; дај ми руку, хајдемо у свѣт, па ћемо живити себи на срѣћу, Бог |
н живот.{S} Послушај вољу божију, прими руку љубави, изићи из гроба и ступи у живот.{S} Онај, к |
устма, него и руком...{S} Дајте и мени руку; госпођо Ленка, да ћете и мене опет посѣтити, кад |
о, ако би му кадгод на ум пало заискати руку његове лѣпе јединице.</p> <p>Али је Ленка другојач |
да је уз брѣжуљак поведе и случајно јој руку јаче притиште уз себе.</p> <p>Ленка стане ову изви |
нама, о нашим пријатељима?{S} Ево, дам руку, ако га сви нехвале као најврстнијег настојатеља.< |
граби за прса а ја извучем нож и дигнем руку с ножем... та то је само по себи доста, да баци су |
н је више пута од чуда узвикнуо, руку о руку ударио... ћелепуш час пол с главе свинуо, час пол |
ане ову извијати.</p> <p>„Оставите само руку на миру, није мени ни мало тешко вас водити.{S} Ми |
p> <p>Куварица узме новце и пољуби га у руку, па се окрене к вратма да пође на поље.</p> <p>У т |
p>Затим метанише, пољуби архимандрита у руку, и опет метанише.</p> <p>„Ништа, ништа,“ проговори |
ином старој госпођи.{S} Ова га пољуби у руку.{S} Он ју благослови: „<foreign xml:lang="cu">Бог |
вори о.{S} Теофан и пође да га пољуби у руку па да изиђе напоље.</p> <p>Патријарх одвуче своју |
пак приступи патријарху да га пољуби у руку.</p> <p>Но овај како је држао карте у руци, којој |
<p>О. Теофан метанише, пољуби владику у руку и оде са архимандритом у дворску канцеларију да пр |
ај метанише три пута и пољуби владику у руку, па одступи три корака у натраг и стане са спуштен |
и је топло.</p> <p>Ленка пољуби стару у руку.</p> <p>„Како ви спавала: — Боме сам се ја синоћ ј |
ахрану одмах узео, да недоспу у неправу руку.</p> <p>Највећи утисак учини код гостију кивот цар |
с лица најпре једну, па за тим и другу руку.{S} Машући главом, проговори мирнијим гласом: „Но |
а све те драгоцѣности народне под своју руку узели, те их к себи пренели, под строги надзор узе |
у а управо капуту; он би узео под своју руку народне фондове; он би најпослѣ на то ишо, да буде |
а се одмарају.</p> <p>Она одтргне своју руку, и проговори: „Ми смо далеко отишли од другога дру |
е напоље.</p> <p>Патријарх одвуче своју руку нагло за леђа.</p> <p>„Да, па да онда вичете по Ка |
па то ево моје руке.“ И пружи јој своју руку.</p> <p>„Хвала вам!“ рекне Ленка и да му своју рук |
оге и прњаворске пријатеље него у своју руку и турски ножић.{S} Дигне дакле тај ножић и задене |
>„Хвала вам!“ рекне Ленка и да му своју руку, коју архимандрит топло стисне и одмах изпусти.</p |
е својој тетки, да даде господину своју руку и иде с њим, а она ће са госпођом Пуљиницом за њим |
не: „С драге воље, драги отче.“ Даде му руку и пођу напрѣд.</p> <p>Архимандвит Гурије недође у |
</p> <p>Тетка узме све у шалу и даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом новцу,“ |
Пуљиница архимандриту Приши, и пружи му руку.</p> <p>Ово је био старији господин, кои је све <p |
ти!</p> <p>Ленка дигне главу и пусти му руку; погледи му у лице, и позна по свѣтлости ока, по т |
ред и дисциплина ваља да имају гвоздену руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако те чују братија, да так |
ѣдне, и држећи својом лѣвом руком десну руку пријатеља, гледаше му својим изванредно лѣпим оком |
/foreign>!“</p> <p>На то пружи калуђеру руку, и изпрати га напоље.</p> <p>Кад о.{S} Теофан изиђ |
е у нѣдра.{S} Онда пољуби благосиљајућу руку архимандритову, метанише на ново и устане.</p> <p> |
лу рѣчи, али је ћушка била доле његових руку, <pb n="19" /> те му ипак у мозгу зазори, да отац |
!</p> <p>И нехотице понесе сваки од њих руку к бради и повуче је прѣко ње, па један за другим о |
/p> <p>На то јој пружи руку да се с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле слике архимандритове преливал |
да, Цер, колѣвка Поцерца Милоша.{S} Ено Руме... а ено Митровице.{S} Незнам ил доиста видим, ил |
аласу дихања, да је под том црном ризом румена зора просијнула.{S} Остави га, дакле, да се у то |
изрезане.</p> <p>Међу тим заблиста, као румена зора, у души љубеће жене нада... љубав ће бити ј |
му је чисто бѣла, а боја лица младачко румена.{S} Брада му бијаше поређа и зато излажаше на кр |
т. „Срѣдњи узраст, — црна коса и брада, румени образи реко би сад ће крв пробити, <pb n="273" / |
поносу манастира; најпослѣ госпођицама, руменим ружицама, и млађој господи, извору наде за буду |
ови лица блистали су се пуном свѣтлости руменога јутра осијана... свѣтлост, која из очију прија |
8730_C16"> <head>16.{S} Многаја лѣта уз румску банду.</head> <p>Кад гости дођу у порту и стану |
и само знаду упрегнути 4 коња па хајд у Руму, части се, онда у Митровицу, части се... зови сто |
био у пуној гали ту са орденом златнога руна о врату.</p> <p>„Исто тако под патронатством краља |
буде показивала, да ту нема ни овце ни руна: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт запитати: м |
Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље руно.{S} Образи су му цватили као у најлѣпшег младића.{ |
и ови напуне чутуру.{S} Запти писмоноша рупу, па онда узме чутуру, и поднесе је под нос.</p> <p |
па цифраст попа...{S} Ша онда да буде? русвај!{S} Ко да је крив!{S} Администратор Хранислав!{S |
љи него и грчки и бугарски.... а и сами Руси могу још дуго учити од нас, што се тиче црквеног р |
> <p>Троицку Лавру недалеко од Москве у Русији ваља видити, да човѣк разумѣ шта је то - царска |
нтересовало стање исте цркве, како се у Русији находи.</p> <p>„Мушицки није био никада човѣк, к |
А друго немогу ја калуђера мога слати у Русију.</p> <p>„Ти мислиш, да на мене нико негледи.{S} |
нису ни слуге нашој Фрушкој Гори!{S} А руске лавре са њихови 300 калуђера немогу бити узори за |
зили калуђери и манастири светогорски и руске Троицке лавре.</p> <p>Нѣшто га је особито привлач |
<p>„Он је дакле тога ради чешће походио руског посланика, па и свештеника код посланичке капеле |
је баш спадао у први ред умѣтника свога руфета; али је слика била доиста врло живо и сложена и |
ње радила.</p> <p>Влада јој је била на руци.</p> <p>Одтуда је слѣдовао жесток сукоб између хиј |
рѣшите.“ То рекне, метанише, и приступи руци настојатељу, али му је овај недаде цѣливати.{S} О. |
адпис прочитао. „То јошт лежи у Божијој руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да |
да му један сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у другој капу камилавку.</p> <p>Б |
“, са плаветном марамом за нос у једној руци а бурмутицом са жутим садржајем у другој није патр |
6" /> калуђера, што је кваку од браве у руци држао, и врата и нехотице отворио, учини поклон до |
у.</p> <p>Но овај како је држао карте у руци, којој приступаше о.{S} Теофан, тако му је недаде |
измислити и на њега потворити.{S} Нож у руци није се баш ни њему самом допадао, а што се могло |
о смѣшење администраторово кад ми нож у руци опази... онај сатански глас, коим ми је повикао: с |
тетка, „и то си чула од мене, па штап у руци, подебео бамбусрор са сребрним оковом...{S} Е мој |
у, одговори му куварица приступајући му руци. „Ви знате, да ми нисте платили.{S} Знате, колико |
ога затвора, као да лети.</p> <p>Стража руча и стане на своје мѣсто и неузимајући на ум, да им |
ни“ рѣчи.</p> <p>Сад зазвони звонце на ручак.</p> <p>„Е сад ће сви у трапезарију, и ја морам < |
сам оставио врата отворена, кад смо на ручак отишли.</p> <p>Настојатељ је ћутао.</p> <p>У тај |
ле сам ја имадем.“</p> <p>С тим пођу на ручак.</p> <p>Послѣ ручка сѣдне протођакон да напише за |
цу мало хлѣба и сланине, што да му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, да људи, долаз |
но, него у пуној истини.</p> <p>Како се ручак сврши, уђе момак и јави, да је дошо архимандрит Р |
летила.</p> <p>Тек кад ђак Јосиф донесе ручак, и уђе у собу, види да ту нема никога.{S} Завири |
ону тиквицу с вином, коју бијаше за тај ручак понео.</p> <p>О. Теофан хитио је да буде готов, и |
м овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скувала у двору, знам да ће грцати, кад га стану |
тукујемо.“</p> <p>„Ја јучер нисам добро ручала... нисам ништа вечерала...{S} Нисам ноћас спавал |
никога задржао на обѣд.{S} Он и Варнава ручали су сами.{S} Био је пост, и Варнава је јео пасуља |
p> <p>„Он је код куће?“</p> <p>„Јесте л ручали већ?“</p> <p>„Јесмо.“</p> <p>„А ти иди господину |
а подне одлазили су у кујну, те су тамо ручали, остављајући <pb n="43" /> ког човѣка на згодном |
о је врѣме прошло.</p> <p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак онда у име божје пођите.{S} Одавдѣ сте на в |
све што му трѣба, па кад му стража оде ручати, а он полагано изиђе из собе, и из манастира, те |
рекне, па се побожно прекрсти, и стане ручати.{S} Наравно, да му је она мисао грло стезала, ал |
но спремимо, па ћемо у 12 сати мало што ручати, и одмах на пут поћи,“ рекне Ленка устајући.</p> |
министратор и сва братија.</p> <p>Сѣдну ручати.</p> <p>На једаред чује се да нѣко оштро звиждне |
<p>Ленка метне своје бѣле пуне округле ручице у пружене руке пријатеља свога дѣтињства и овај |
врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те одведем.“</p> <p>Ленка се насмѣши и рекне |
походити, походи га до подне.{S} Послѣ ручка ћемо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам јучер била код гос |
а сунчање.</p> <p>О. Теофана пође послѣ ручка у „кранц“ да <pb n="46" /> види хоће ли се тамо с |
имити, јер има конзисторију, него послѣ ручка у 3 сата нека се пријави.</p> <p>О. Теофан оде ку |
д куће: рекну му да ће га за цѣло послѣ ручка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кранц“ је била гостиониц |
сиљеном да пристане на то, да иду послѣ ручка са госпођом Пуљиницом у речени манастир, да тамо |
/p> <p>„Ленка хоће да идемо одмах послѣ ручка <pb n="191" /> кући“ проговори на то стара. „Па т |
архимандрит Ленки.</p> <p>„Одмах послѣ ручка!“</p> <p>„А, тога немојте чинити! — А ако већ нем |
своју собу.</p> <pb n="195" /> <p>Послѣ ручка дође госпођа Пуљиница овима у гостионицу.</p> <p> |
p> <p>С тим пођу на ручак.</p> <p>Послѣ ручка сѣдне протођакон да напише записник преполдневне |
млади умѣтник „бичопуцанија“ оде и без ручка у своју пустињу.</p> <p>Дуго је врѣме протекло и |
на ваш честни манастир; 3.) Један везен ручник на епископску штаку за вашу персону, јер држимо, |
ѣдњи умотани предмет.</p> <p>Ово је био ручник за епископску штаку од бѣле свиле богато набран, |
отићи у шуму к надничарима, који дрва, сѣку.{S} Онда им вино годи, а што их кад кад поштени љу |
овѣдао је много о знатнијим личностима, с којима је у животу у додир долазио.</p> <p>Одтуд одуд |
анастиру.</p> <p>Вечера је била издана, с тога је само мала ватрица на огњишту горѣла.</p> <p>К |
ствар је заиста користна и благотворна, с друге пак стране баца како на владике тако и на манас |
увѣрио о сталности промѣне код пекара, сѣдне на кола, оде у Петроварадин <pb n="267" /> и јави |
>Њу је дочекала тетка, материна сестра, с којом је у Митровицу допутовала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣ |
.{S} Теофан доспѣо до владичиних врата, с том само разликом, што камилавку није скинуо; јер је |
ито је много важио код кнеза Метерниха, с коим је до смрти у пријатељском одношају стојао.</p> |
е нож са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣме живота и смрти.</p> <p>Казали смо, како се калуђер |
ла о бѣлој пантљики.</p> <p>„Ево ти је, с мојим благословом! па је обѣси под расу на прси своје |
реди.</p> <p>Сутра дан у уречено врѣме, сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок буде у собу поз |
рѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом одтѣрали.</p> <pb n="294" |
бијаше дошо глас, да је нѣки особењак, с којим се дружити неможе, и да га се ваља чувати као в |
мало наше читатеље са Њ. Екселенцијом, с којом ће о.{S} Теофан мало час посла да има, остаћемо |
лу, укреше на труд ватру, запали духан, сѣдне код стола и рекне:„Е сад ми казујте!“</p> <p>О. Т |
Теофан оно мало ствари, што их је имао, сѣдне на манастирска кола, која му је администратор рад |
дно, уђе.</p> <p>То је био архимандрит, с којим се бијаше Ленка синоћ познала.</p> <p>Она се тр |
S} Кажите ми што о њему!“</p> <p>„Хоћу, с драге воље; толико радије, што о њему немам толико го |
ју је дао на закључак сабора од г. 1870 с приличним трошком репарирати, јер за цѣло пређашње вр |
врата и ђак унесе чинију <pb n="40" /> с нѣшто мало јела, један комад хлѣба и једну флашу воде |
овом бѣлом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је нужда довела у ову св. обит |
то би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми други, јео, пио као и ми други: само се |
ића.</p> <p>„Богме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био професором на нашој |
} Па ја администратор... ја глава...{S} С главе риба смрди... <foreign xml:lang="la">а capite p |
ијаше као да је у њој жива жеравица.{S} С тешком муком заустави крв, и разхлади главу, <pb n="2 |
онео, и извади из њега нѣке хартије.{S} С њима приступи протођакону, нађе једно место и покаже |
а прими управу црквену у своје руке.{S} С њиме ћемо се састати, и онда ћемо можда коју и о њему |
смо добри доктори, што се тога тиче.{S} С нама није лако изићи на крај.{S} А такови господари н |
>Опет нѣшто шушне: иде нѣко по соби.{S} Сѣдне у кревету, слухти свом снагом: нема нигдѣ ништа.{ |
нашега о.{S} Теофана, госпођи Ленки.{S} С њом се морамо јошт једаред састати, јер нам неби нико |
на народне потрѣбе давати обвезали.{S} С једне стране ствар је заиста користна и благотворна, |
денац, који ће мој живот прекратити.{S} Сѣти <pb n="148" /> се живога Бога, неубијај ону која т |
Сто очију мотре на мене, знаш ли ти?{S} Сѣди с миром код куће.{S} Наши су калуђери и манастири, |
грме из једнога гласа „Многаја лѣта“, а с њима заједно као пратња засвира банда, и загрме звона |
гња њу од улазка у рај живота одбије, а с друге стране калуђеру освѣтли понор, над који се бија |
бѣгавати, па и у самој својој ћелији, а с друге несмѣ манастирско добро разсипати, јер није њег |
атор, до њега с десне стари духовник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан и Амфилохије.</p> <p>Сви с |
њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне се, кад чује ове рѣч |
ћ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта насликамо.</p> <p>Он је био од већих љу |
го сви, који су на тој столици пре њега сѣдили.“</p> <p>Гости су вечерали у архимандритовој гос |
у код стола сѣди администратор, до њега с десне стари духовник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан |
лика, па је сасвим наравно да гледе, да с њима у добром пријатељству живе.{S} Нѣки пут дођу сви |
ад администратор. „Недостои се теби, да сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S |
и било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час тамо!“</p> <p>На то је ухвати за руку и |
силе, да равнодушност одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто до отца духовника.</p> <p>„Стани!“ |
у манастир дворска комесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника никако да недирају.</p> |
н у Вама има.{S} Хоћете ли рескирати да с раздераним срдцем, можда поремећеним разумом пропадне |
ођу до кола и мишљаше понудити Ленку да с њим на његови коли иде; али се ова већ бијаше са госп |
аву узме, па онда смо на правом путу да с њима прођемо, као оно што смо прошли са манастирским |
аше на путу они, који позвани бијаху да с њим заједно раде, да се изведе; да ниже њега нема ник |
и камен, којим се на стѣне нашега града с успѣхом ударити може, а сами нису одтуд имали или ник |
у цркву, те со помолио Богу, па је онда сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су га пратила, док с |
квици на храсту застао.</p> <p>Пак онда сѣдне код њега и стане га тѣшити, храбрити и за смрт пр |
.{S} О. Митрофан уморен од многога хода сѣдне на један сув храст кои је поваљен лежао, извади к |
н у цивилне хаљине, стане на салине иза сѣдала, развије бич и почне кинстлерски пуцати.{S} Коњи |
говори архимандрит.</p> <p>„Доћићу и ја с њим; имам и онако посла <pb n="161" /> у Митровици, а |
опет архимандрит Гурије. „Кад стојим ја с тетком, онда се казују свѣту мати и син, а кад ти сто |
рит. „Кад дође к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Он |
умачио, кад је узимао, да му артиљерија с успѣхом оперира.</p> <p>По гдѣкоја зрака у очима прат |
како се тргне, кад и ту види два човѣка с пушкама на стражи.</p> <p>„Шта је то“ Запита сам себе |
ошље му један новосадски адвокат човѣка с писмом, да му даде нѣколико холби шљивовице.</p> <p>О |
да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће те силом |
сака, које се ту налажаху.</p> <p>Ленка сѣдне, и држећи својом лѣвом руком десну руку пријатеља |
женска са спуштеном главом недижући ока с пода.</p> <p>„Шта је то?“ запита архимандрит прегледа |
а.{S} Ја ћу да се вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даље.“</p> <p>Ово рекне, па наг |
С тим пођу на ручак.</p> <p>Послѣ ручка сѣдне протођакон да напише записник преполдневне сѣдниц |
утала је.{S} Само се сваки час окретала с једне стране на другу.</p> <p>„Е ти сад нећеш ока зат |
много пута <pb n="187" /> знаш ни била с њиме.{S} Једаред дваред десило се да сам га нашла код |
Ленкина слика од синоћ није му силазила с очију.{S} Ил спавао ил се будан по постељи превртао, |
се стол налазио; а са стране код стола сѣдио је протођакон, пред њим хартија, перо и мастијони |
собу, тргне се.{S} У прочељу код стола сѣди администратор, до њега с десне стари духовник, а с |
ика је знаменитост код нашег народа, ма с које стране овамо дошо,“ дода архимандрит Партеније.< |
е скоро.</p> <p>„Господин вели, да нема с вама никаква разговора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а |
} Пун туге гледао је честити калуђер на сѣдајуће сунце. „Ти падаш у гроб твој јарко сунце; скор |
јао је све до сада као штатуа од камена с узвишеном главом, скрштеним рукама, гледећи на против |
ћа с једне, а образом св. краља Симеуна с друге стране, са великим бројем других побочних фигур |
ста казао, иди зовни Ацка Нерадница, па сѣди онда тамо код Крсте.“</p> <p>Дође и трећи свѣдок.{ |
ану капу на главу, наочари на носић, па сѣдне и чита <title>Љубомира у Елисијуму</title>...{S} |
душу и срдце малаксалог скоро калуђера с таком силом и потрѣсом, да није мого рѣчи проговорити |
вор чује повољан.{S} Као лик од мермера сѣдио је, остављајући изтраженику да сам судбу своју рѣ |
а не његово приватно.{S} Он дакле мора с једне стране сваку саблазан избѣгавати, па и у самој |
рок, и скопчавао је јужни дѣо зграде са сѣверним.</p> <p>У јужном крилу био је стан игумна и со |
Катице, како се теби допада многа лѣта с бандом?“</p> <p>Ово је била Србкиња.</p> <p>„Па многа |
свога говора примѣтио, па за то запита с нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Ш |
а, која је пре тог као слика без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Ленкине пробудише очевидно |
са умѣтно изрезаном сликом св. разпећа с једне, а образом св. краља Симеуна с друге стране, са |
н, па је хвалио Бога, да му се куварица с врата скинула.</p> <p>Скандала је било, кад су калуђе |
м изван ових зидова!“ одговори куварица с дивљом енергијом.</p> <p>Сиромах о. намѣстник хода по |
о и вече нѣшто хране и воде.{S} Закључа с поља врата, узме к себи кључеве, а ђацима, њих двоици |
о овај говори, ја нећу бити никад готов с протоколом.“</p> <p>На то се окрене свѣдоку, и рекне |
ао је као зеницу у оку.{S} Сва су бурад с пићем била запечаћена, и нигда се није продавало и ис |
га видиш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди на ту столицу пак отвори срдце; — можеш бити увѣре |
омоћи од адвоката Печеновића!{S} Но сад с Богом.{S} Хајдемо отче намѣстниче“ рекне овоме и пође |
ићу,“ проговори на то архимандрит. „Сад сѣди тамо на ону столицу, ал повичи најпре на врата да |
тио је мисли по прошлости, и на једаред сѣти се, приступи ближе постељи, и повиче:</p> <p>„Отче |
пута била нуђена, и ког је србски народ с особитим пијететом славио, и младог митрополита, био |
ну се частити.</p> <p>Куварица види ове с ножеви како плећку конабе; поплаши се од насртаја как |
тки, да даде господину своју руку и иде с њим, а она ће са госпођом Пуљиницом за њима.</p> <p>Г |
и ће да буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук неолади.“</p> <p>Међутим је Ленка н |
> <p>Ђак прими кључеве од подрума и оде с писмоношом у подрум.</p> <p>Кад дођу у подрум, нађу с |
е писмо из руке о.{S} Теофана.{S} Изиђе с њим из своје собе, закључа је и сиђе се на кола.</p> |
дишпути.</p> <p>„Овај то прими.{S} Дође с дијете из Пожуна нарочито тога ради у Пешту.</p> <p>„ |
м проговори: „Заповѣдајте горѣ,“ и пође с њима к степенима, кои вођаху на дрвени доксат.</p> <p |
емо отче намѣстниче“ рекне овоме и пође с њим кући.</p> <p>Један од дружине, по изгледу имућан |
“ рекне о.{S} Теофану.</p> <p>Овај пође с њом. „„Допустите да вас и ја изпратим, кад већ није д |
ишта и нетиче и прихвати поглед госпође с лаким осмѣјком.</p> <p>Ленка се окрене од архимандрит |
, да на мацку под батинама умреш.{S} Је с’ чуо?{S} Па добро запамти.{S} Ту нема шале.{S} Или ја |
а на огњишту горѣла.</p> <p>Куварица је сѣдила мало даље од огњишта, и чекала, неће ли за коју |
као рѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се вратимо разговору оне дв |
тојатеља к архимандриту.</p> <p>Овај је сѣдио на канапету, пред којим се стол налазио; а са стр |
цког са епископске столице, на којој је сѣдио.{S} Разлог тому већ сам ти изпричао.{S} Али се ни |
на наслон од велике столице, у којој је сѣдио, па стане само пљуцкати, а то је био знак, да га |
моћи видити, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на столици својој као да се скаменио.</p> <p>Тако |
душевне јој чини душу заносиле: и он је сѣдио узет на тѣлу и души као слика од камена, као мерм |
ла не само најдражестнија жена, него је с ње сијала душа, која га је из све своје снаге чисто љ |
а га сва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја говора пријатељице.</p> <p>Чекајући изре |
{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својој ћелији.{S} Кроз прозор се вид |
ли тако је било... а што је било, то је сѣме, које можда није изтрулило.{S} Јест.“ </p> </div> |
нож, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но сад му се поглед замути |
, запита отац Митрофан овога друга: „Је с’ ти гладан?“</p> <p>Отац Амфилохије одговори: „Да ви’ |
лиција најгрубљим картачима.</p> <p>„Је с’ чуо ти, Петеру!{S} Ако ти мени сутра непошљеш у митр |
{S} Теофана сасвим изненада:</p> <p>„Је с’ ти био скоро у Н. Саду?“</p> <p>Овај се том питању з |
!{S} Одпечатите уста цркви!“</p> <p>„Је с’ ти, море, глув? — Зар ниси чуо, што сам реко?“ одгов |
рха Арсенија III.{S} Он учини примирије с народом.{S} Управо наступивши велики догађаји у Европ |
о људско створење, које га разумѣ, које с њим једнако осѣћа, које га из чиста срдца љуби, из не |
ву усрѣћила, кад су се Митрофанове шаке с њом сукобиле.</p> <p>Лупа је била истина мања него да |
ично носио од црне <pb n="253" /> свиле с црвеном поставом.{S} На груди му је сваки дан стајала |
оћу да кажем шлифер са 7. јачица, чизме с високим сарама..“</p> <p>„Па фрак од плаве чохе, са ж |
тођакон да напише записник преполдневне сѣднице, а архимандрит зовне к себи манастирског ђака Ј |
и да изгуби парницу.{S} Најпослѣ слегне с рамени и промумла <pb n="61" /> кроз бркове: „Добро ј |
е са мном, нека <pb n="243" /> се куцне с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио принети |
пне тетку у своја кола, те и он крај ње сѣдне.</p> <p>Ленка се опет повезе са госпођом Пуљиницо |
а умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калуђере с намѣром, која бијаше добра и пуно ваљана.{S} Он изкус |
, и што се по који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову стровале, те подобро опрље, то њима није н |
овори епископ. „Ја сам га и звао, да се с њим мало разговорим о тој саблазни у Ј...“</p> <p>„Ту |
а је то и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да су ти листови баш у рукама моих најбољих при |
и чекала, да Ленка остави писмо и да се с њом разговара, али тога недочека.{S} Остави је дакле |
езно.</p> <p>На то јој пружи руку да се с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле слике архимандритове пр |
а управо сестрински свога брата; она се с њим уздизала над обичним животом; она се с њим поноси |
им уздизала над обичним животом; она се с њим поносила.</p> <p>Послѣ оне болести била је увѣк с |
е, и тамо код њих коље их и пече, па се с њима части и пои.</p> <p>Срѣде и петка недржи, тако и |
груди пуне, срце ми се надимље, кад се сѣтим, колико ме је пута та јутрења молитва за све људе |
оље.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, сад се сѣтих.</p> <p>„Јошт ћу ти једну приповѣдити о Станковић |
званредно лѣпим оком у лице, на коме се сѣнка претрпљених болова душе стапљаше са зраком чисте |
м разговором о духови.“</p> <p>Дигне се с канапета, затвори врата и закључа браву.</p> <p>Затим |
кои му један за другим долазаше, те се с њим куцаше.</p> <p>Кад се пѣсма, свирка и куцање сврш |
и што се уложи у ове заводе, вратиће се с добром каматом.“</p> <p>„А јеси ли мало рачунао?{S} К |
манастира, у кои дођем.{S} На ово ми се с правдом неможе узкратити допуст.“</p> <p>„Па нека ти |
ем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати се с одговором.</p> <p>„Но?“ запита га о.{S} Теофан.</p> < |
клео сам се Богу!</p> <p>„Вѣнчао сам се с црквом.</p> <p>„Друга љубав... друга невѣста била би |
а и аговања.</p> <p>— — „Намучио сам се с њима кроз 3 године, и до ситости набочио; оставим дак |
разговор са старом тетком и забавио се с њом.</p> <p>Ленка се придружи архимандриту Партенију, |
из своје ћелије непусти?“</p> <p>Ко се сѣћа, како је било, тај ће увидити, да је ово питање на |
ѣколико калуђера и ђака.</p> <p>Сиђу се с кола.</p> <p>Архимандрит Партеније приступи Ленки и р |
у собу са великим „метанијем“, дигну се с патоса, а они стари ступише у собу.</p> <p>Сви сад уд |
грађења манастирских зграда имала су се сѣћи у шуми дрва за грађу.</p> <p>О. Теофан бијаше отиш |
пезом су ћутали као заливени; кад су се с њим сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан.</p> |
м мачем стане прѣд врата њеног раја, те с једне страно дахом сгарајућег огња њу од улазка у рај |
том говорила и она ми се обећала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да |
ои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам бити још згодније.“</p> <p>„Та |
у узете, а ноге свезане, те се немогаше с мѣста макнути.{S} Он наслони главу на наслон од велик |
западу спустило.</p> <p>Предмети бацаше сѣни дугачке.{S} Небо чисто као сребро.{S} Тишина подпу |
ремиле ствари и за пут приредиле све, и сѣле у теткину собу, кад нѣко куцне на врата, и на одго |
S} Хвала!“</p> <p>На то разшири руке, и с очима пуним суза, проговори меко и њежно:</p> <p>„Сес |
највећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фрушкогорским славујем.{S} За пѣвн |
олу, на ком је јестиво било стављено, и сѣдне, да се мало подкрѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, д |
а, повиче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на столицу.</p> <p>Архимандрит п |
а, кад путници дођу у двор у Карловце и с кола сиђу, да у своје собе оду.</p> <pb n="128" /> <p |
вим лѣпим намѣрама, који га осуђиваше и с презрѣњем на њега погледаше, који му и послѣ смрти сп |
2.000 љутих оклопника за гору заилази и с бојишта одлази и т. д.{S} На кратко, код те је слике |
евртати и с једне га стране загледати и с друге.</p> <p>„Ви ћете већ знати ко пише?“ запита је |
оддахне, и зато стане писмо превртати и с једне га стране загледати и с друге.</p> <p>„Ви ћете |
и ставио на подваљак.</p> <p>— — „Ево и с друге стране срѣће.{S} Које шљивовице које комовице н |
Зовните отца намѣстника, па дођите и ви с њим.“</p> <p>Овдѣ ће наши читатељи запитати: „Да збиљ |
чију мотре на мене, знаш ли ти?{S} Сѣди с миром код куће.{S} Наши су калуђери и манастири, какв |
ју прѣд тога правог калуђера духа, који с пламеним мачем стане прѣд врата њеног раја, те с једн |
њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочекамо,“ проговори тетка Ленки, кад |
е?“ запита он даље.</p> <p>„Ни с ове ни с оне стране“ одговори стара; „ја нисам до сад била ни |
> <p>„Мртав да како!{S} Нема ту више ни сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад сам дакле сигуран, да ми не |
на лицу његовом није било примѣтити ни сѣнке жеље какове, да јој одговор чује повољан.{S} Као |
рушке Горе?“ запита он даље.</p> <p>„Ни с ове ни с оне стране“ одговори стара; „ја нисам до сад |
нехотице гдѣ је друго друштво, али они сѣли подалеко па се одмарају.</p> <p>Она одтргне своју |
оћ скоро врате се и коњаници и калуђери с празним рукама.</p> <p>Нису били срѣћни у лову.</p> < |
другу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣ |
ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те је промисо ставио.{S} Ето новог мит |
ом се високородију пѣва, мора се викати с другима, па како било да било!</p> <p>Удари се и „<fo |
те увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним поштовањем.</p> <p>„Овом приликом шиљемо вам по |
ком од њега даље.</p> <p>Калуђер спусти с лица најпре једну, па за тим и другу руку.{S} Машући |
камен претвара.{S} Немогаше се макнути с места; руке јој се узеше, ноге одсѣкоше.{S} И само ок |
оје име, своју будућност!{S} Из ока јој сѣваше само блаженство, из уста јој зујаше најтоплије п |
е тамо“, рекне архимандрит и покаже јој сѣницу од дивље лозе, и у њој клупу. „Ово је капела за |
га таковога жестокога дана.{S} У бурној сѣдници разгрѣје се јако, пак онда идући пѣшице у стан |
и будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним поштовањем.</p> <p>„Овом приликом шиљемо |
"305" /> постељи болестника, повиче ђак с ходника: „Неидите близу њега, хоће вас своим панџама |
, руку о руку ударио... ћелепуш час пол с главе свинуо, час пол на главу метнуо.</p> <p>„Ми ћем |
сахранисмо.</p> <p>Сваки ће се читатељ сѣтити, да овдѣ долазимо племенитодушној сестри нашега |
таре госпоје, а Ленка се посади у фотељ с друге његове стране ближе прозору.</p> <p>„Ваша рођак |
вши се мало. „А ако хоћете, да поступам с вама са свим по закону, а оно ви, оче Митрофане остан |
му је очи затворила.{S} Тетице, ја сам с њом позната... па сам је толико пута изгрлила и изљуб |
у Банат, те продаи за жито.{S} Тим сам сѣмена за њиве прибавио и хране за кућу спремио.</p> <p |
{S} Но гледаћу, да никад више несметнем с ума, да је за калуђера најсјајнија одора чистота живо |
и размахнем рукама.</p> <p>— -— „Почнем сѣћи у шуми дрва за прошће, <pb n="299" /> да могу загр |
црне састављене обрве, даваше му црним сѣвајућим очима дивљу ватру.</p> <p>Друг његов Амфилохи |
ле мантију једном руком с једне, другом с друге стране, па јуриш повратном линијом путем, коим |
о.{S} Зграби дакле мантију једном руком с једне, другом с друге стране, па јуриш повратном лини |
е бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и оде у манастир.</p> <p>Администратор ма |
е.</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му један сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у друг |
ичну љубав претворила.</p> <p>О. Теофан сѣдио је као лик од камена изрезан. <pb n="147" /> На њ |
Вашој Светости!“ одговори о.{S} Теофан с подпуном смѣрности.</p> <p>„Па си морао баш сада доћи |
ћете бити“ одговори на то о.{S} Теофан с најпунијим освѣдочењем, и онда настави: „па благо нам |
је паор човѣк као и други господар.. он с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да |
а поступање калуђера, па тако паде и он с њима у један кошар.</p> <p>„Кажем ја, да неће добро б |
је!“ примѣти архимандрит, пак пође и он с њом.</p> <p>Лаким скоком сиђе се госпођа са првога сп |
вѣрење.</p> <p>Архимандрит га је слушао с пуним задовољством.</p> <p>Протођакон је код најидеал |
го.{S} Њега се скоро сви јошт тако живо сѣћају, као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то био чов |
{S} Чисто нам је било мило, како си био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си опет стару ко |
т и то, да је ову обвезу и цар потврдио с тим, да арадски епископ неплаћа годишње 500 Ф. него с |
у шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало смока, што бијаше том приликом з |
о к устма умирућега.{S} Овај је говорио с прекидањем и врло слабим гласом: али је о.{S} Теофан |
ам велике грунтове...{S} Но кад ви тако с њима поступате, ми ћемо нашу крајцару на што боље и п |
шо, те га је читала и читала, и то тако с цѣлом душом, да нити је што чула ни видила, што у соб |
о.“ Сад приповѣди шта је и како је било с ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је судиј |
списатељи.{S} Али ће се народ ипак мило сѣћати списатеља свога детињства!“</p> <p>Сад се разиђу |
р још на капији од дворишта, па се ишло с голом главом прѣко авлије, на коју је случајно мого п |
ите од манастирске!“</p> <p>„А шта ћемо с рачуном?“</p> <p>„С рачуном је најлакше.{S} Два пут д |
у патријарх; „али де ми реци, како ћемо с калуђерима!{S} Касу си добро изтресо; де и мантију из |
к се ето збило!{S} Види се, да се нисмо с једним осѣћајима разстали!“ придода она и уздахне.{S} |
<p>„Зашто не“ запита га овај намргођено с погледом пуним отрова.</p> <p>„Ова хоће да се убије у |
ло страст и ту идеализовало неослабљено сѣћање на ону незаборављиву сцену у манастирској ћелији |
вници других мѣста чуде се, како грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>В |
пре свега и над свиме калуђер... ја то с богом и чиним, и трудим се да том положају одговорим. |
жељи него личној заслузи.“</p> <p>На то сѣдне на канапе поред старе госпоје, а Ленка се посади |
један га запита: „Море Гавро, шта је то с тобом?{S} Ових дана био си сасвим други човѣк спрама |
тратору митрополије био и дошо.{S} Зато с негодовањем проговори о.{S} Теофану: „Оче намѣстниче, |
у и Косанчића у боју, како је цар Лазар с коња спао, како му Турци главу сѣку, како Вук Бранков |
} Он је био јошт онај лѣпи црни калуђер с поља а онај раскалашни млад човѣк изнутра.</p> <p>Јед |
писмо, уз које му се шиље један калуђер с тим налогом, да га даде добро чувати и да се постара |
У то дође и подне.</p> <p>Администратор сѣти се, да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај у |
на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд!“</p> |
врата од предње собе отварају.{S} Опет сѣдне и слухти; но није ништа.</p> <p>Потрајало је то п |
скоро разставити!“ одговори архимандрит с пуним увѣрењем. „А мени ће бити тебе жао!“</p> <p>„Ме |
ва изрична наредба.</p> <p>„А Станковић сѣдне три мѣсеца за тим са поштеним образом и чистом ду |
ио је стан игумна и собе за госте.{S} У сѣверном била је славно позната трапезарија, коју ћемо |
чио стратегију...., ту сам ти ја тврд у сѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, али |
Лазар с коња спао, како му Турци главу сѣку, како Вук Бранковић са 12.000 љутих оклопника за г |
е, шта му управо чинити ваља; да у реду с њиме војују људи, који мисле, да су манастири грађени |
згледа и избере стромове, који се имају сѣћи, а о.{S} Митрофана бијаше повео, да му их покаже и |
тако и на манастирце не баш најугоднију сѣнку: а напослѣдку има то питање једну <pb n="122" /> |
<p>Овај учини.{S} Најпре отворе кутију с дукати. <pb n="282" /> Нови новцати засјају ови пред |
трбуха.{S} Коса и брада тек је по нѣку сѣду показивала.{S} Све ово чинило је, да је изгледао м |
ад добије нож у руке, стане, дигне руку с ножем и повиче им: „Натраг од мене, да ме се нисте та |
за прса а ја извучем нож и дигнем руку с ножем... та то је само по себи доста, да баци сумњу н |
рло лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале од топлоте коју му је бистри дух обилно просипао |
адици, па за мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да га владика неможе сад примити, јер има кон |
n="26" /> да ме једаред за свагда скину с врата.{S} Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док |
е на ово архимандрит, и закључи изпитну сѣдницу.</p> <p>Калуђери изиђу напоље, а архимандрит и |
ко бих баш као нарочито прављена.{S} Ту сѣдити, око собе ову дивоту гледати, из пѣсничких уста |
сутра можете рано поћи даље.{S} И ја ћу с вама поћи.“</p> <p>„Није нужно да се трудите господин |
а вас за то лѣпо молим.“ .</p> <p>„Хоћу с драге воље!“ одговори архимандрит. „У толико прије, ш |
амоли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге воље, кад те занима,“ рекне архимандрит. „Једар |
кажете како су се звали?“</p> <p>„Хоћу с драге воље,“ одговори архимандрит. „Онај кои је држао |
мантије и метне на храст и ону тиквицу с вином, коју бијаше за тај ручак понео.</p> <p>О. Теоф |
/p> <p>Патријарх управитељ народа Јосиф с. р.“</p> <p>— — „Одношаји мои постају све гори.</p> < |
фан обѣ ноге прѣко лотре, и отрѣсе прах с ногу говорећи: „Ни праха нећу да понесем из ове обите |
н, да и њега усрѣћиш?“ запита патријарх с хумором.</p> <p>„У Беочину би се могла отворити школа |
бити добро, господине“ повиче овом још с врата.</p> <p>„Зашто не“ запита га овај намргођено с |
е и администратор и сва братија.</p> <p>Сѣдну ручати.</p> <p>На једаред чује се да нѣко оштро з |
ицама, измишљотинама, клеветама.</p> <p>С друге стране стојаше пред њим лѣпа, жена, цвѣтућа, св |
не, кад види тај необични појав.</p> <p>С друге стране пренерази се калуђер кад <pb n="139" /> |
срѣтне ју архимандрит Партеније.</p> <p>С „Добро јутро!“ поздрави ју домаћин.</p> <p>„Ви сте до |
о.{S}Теофан долазио, да се тужи.</p> <p>Сѣдница се конзисторијална сврши.{S} Епископ је био бол |
ворила, може сваки лако мислити.</p> <p>С једне стране није се дала побити истина онога, што му |
а никако на мрачно сујевѣрство.</p> <p>С пуним срдцем изиђу гости из цркве.</p> <p>„Но, не мог |
а гласом ужаса и поуздања рекла:</p> <p>Сѣти се живога Бога!</p> <p>Примѣтили смо поражујући ут |
} Ваљда их дакле сам ја имадем.“</p> <p>С тим пођу на ручак.</p> <p>Послѣ ручка сѣдне протођако |
дем.“</p> <p>Ленка се насмѣши и рекне: „С драге воље, драги отче.“ Даде му руку и пођу напрѣд.< |
запита протођакон архимандрита.</p> <p>„С драге воље,“ одговори овај, „док смо овдѣ нека буду к |
ут поћи,“ рекне Ленка устајући.</p> <p>„Сѣди ти само, ја ћу све паковати...“</p> <p>„Паковати!{ |
у на овај дан весело проведемо.</p> <p>„сѣди јошт мало Тодоре, да те се нагледим.{S} Престани т |
да није ни он од кривице чист.</p> <p>„С малом изнимком —— понајвише у гостима, на частима и“ |
</p> <p>„А шта ћемо с рачуном?“</p> <p>„С рачуном је најлакше.{S} Два пут два шестнајест, па чи |
оизвод и свѣдок другога „десетолѣтија“, са плаветном марамом за нос у једној руци а бурмутицом |
ло ходник са стубовима, на срѣди црква, са 5 кубета.</p> <p>У најновије доба 1337 калуђеровао ј |
<p>Дивна медалија из златожутог кедра, са умѣтно изрезаном сликом св. разпећа с једне, а образ |
разом св. краља Симеуна с друге стране, са великим бројем других побочних фигура побуди пуну по |
арама..“</p> <p>„Па фрак од плаве чохе, са жутим дугметима...“ прихвати Ленка.</p> <p>„Да,“ нас |
пископи носе; шешир обичан свештенички, са архиепископским порт-д’-епеом.{S} На прсима је имао |
аки начин доћи у комесији и протођакон, са овим је већ био и знао је, да му је пријатељ.</p> <p |
} Ја сам пошла за другог, без љубави... са најсилнијом љубави к другом.{S} Ја сам имала, свачег |
им бѣо шиљак управо из мора под облаке; са његова врха види се далеко азур-плаветно егејско мор |
а тамо нас чека пријатељ <pb n="145" /> са чамцем, који ће нас у Србију превести... тамо ћемо н |
смѣшећи се.</p> <p>„Та нисам дијете!{S} Са свим сам осѣтила, да ми нѣко покривач вуче... сасвим |
јаш, ловац, хусар у највећој паради.{S} Са митрополитом дође <pb n="271" /> и епископ Будимски |
<pb n="260" /> на манастир наваљати.{S} Са сувишком није био тако строг.{S} Ту је могло бити су |
и нехотице погледи му у лице и очи.{S} Са тог лица из тих очију блистала се зрака тако топла, |
ѣ мога мужа мојом штедњом и управом.{S} Са овим могу разполагати по вољи, и кад то теби оставља |
27.280 фор. у скупи 1,687.280 Ф. ср.{S} Са интереси могли смо, да је срѣће сад имати око 3,000. |
н да неутѣче.{S} Калуђер је стојао долѣ са своим пратиоцима, а управитељ није хтѣо ни да га вид |
гла из манастира, и морали смо је послѣ са онолико хуке буке по прњавору и селу тражити!“</p> < |
eign xml:lang="la">parcella</foreign>!“ са <foreign xml:lang="la">parcellula</foreign>!“...{S} |
ити, да о.{S} Теофан на „великом входу“ са светом тајном прѣко њих прекорачи.{S} И за чудо, сва |
канапету, пред којим се стол налазио; а са стране код стола сѣдио је протођакон, пред њим харти |
кад ти је воља издају, <pb n="320" /> а са главницом по твом тестаменту поступи.{S} Ограничила |
xml:lang="de">Habt Acht</foreign>!{S} А са „<foreign xml:lang="de">Habt Acht</foreign>!“ није с |
>„Имао је нѣколико пута озбиљних сукоба са владом; али је понајвише срѣћно из борбе изишо.</p> |
ѣру.{S} Онда отвори врата, и изпрати га са највећим пријатељством до степена.</p> <p>„Никад се |
га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом одтѣрали.</p> <pb n="294" /> <p>— „При концу |
p>Чинило се као да је патријарх на њега са свим заборавио.</p> <p>Пријатељи му израде путни лис |
уку, цѣлог држања!{S} Ту се борила нада са страхом свима силама... застава страха и бојазни вил |
и погледи неугодно на калуђере, па онда са највећом озбиљношћу обрати се о.{S} Теофану.</p> <p> |
ом.</p> <p>Лаким скоком сиђе се госпођа са првога спрата, и изиђе на манастирска врата на поље |
ћи:</p> <p>„Послѣ обѣда доћићу дакле ја са госпођом Пуљиницом овамо, па ћемо се онда одвезти.“< |
рит Гурије церекати. „Па зашто да се ја са тетком не пољубим?{S} Та ја у њој видим своју мајку, |
аповѣда, морамо слушати,“ одговори дуја са свим мирно, у пуном увѣрењу да чини своју дужност.</ |
е и свако послѣ подне ова два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више нико.</p> <p>Ов |
а је млада та лѣпа жена нескидајући ока са уста, која имадоше зазвонити или рајском пѣсмом живо |
а ћелије стајала је млада и лѣпа женска са спуштеном главом недижући ока с пода.</p> <p>„Шта је |
ата закључале?...{S} Том је крива тетка са њеним разговором о духови.“</p> <p>Дигне се с канапе |
м да пристане на то, да иду послѣ ручка са госпођом Пуљиницом у речени манастир, да тамо преноћ |
ашла код Каулиције, а ја сам се дружила са његовом Катицом... а иначе само сам га на улици види |
арој је било врло угодно, што се возила са господином архимандритом на четири коња: али овај бѣ |
</p> <p>-— —„Већ сам набавио двоја кола са 4 вола.</p> <p>— — „Шљивици ме подпомогну.{S} Вуци ш |
{S} Звона су га пратила, док су се кола са торња видила; а други сви разишли би се кућама.</p> |
мало. „А ако хоћете, да поступам с вама са свим по закону, а оно ви, оче Митрофане останите овд |
у овима највише њих у званичним одорама са златним јакама.</p> <p>Кад гости посѣдају, запита ст |
апоменути, да се разговор о.{S} Теофана са патријархом подпуно може разумѣти.</p> <p>Жеља, да с |
купан почива.</p> <p>Кивот кнеза Лазара са тѣлом угодника, на сваки је начин света реликвија, к |
рх одслуша ово предавање свога калуђера са неједнаким утиском.{S} Из почетка се невѣрно смѣшио; |
био у стању сачувати од ближега додира са цигљама на поду куваричине собе, те да му се тако из |
редку економичког прихода тог манастира са свима могућим силама бринути се У Земуну 1.{S} Јулиј |
услѣд тога стања ствари администратора са свога управитељства, и пошље у манастир игумана Конс |
ца раде, осѣти замашан сукоб свога носа са лактом једнога од оне двојице, пљусне главом натраг, |
једне цркве.</p> <p>Он се играо карата са једним господином у грађанском одѣлу, и продужи свој |
Ограничила сам те, да неможеш за живота са главницом разполагати, јер знам твоју узвишену душу, |
право,“ проговори стара. „Ја сам доиста са госпођом Пуљиницом о том говорила и она ми се обећал |
рловцима, у Вуковару: а ви немате ништа са мном као вѣтар са опаклијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣ |
е и угризе.{S} Зато су му се нова браћа са настојатељем заједно од њега уклањала.</p> <p>Нико г |
ијаше до ћошка дошо, на ком се та улица са пијацом код ондашње варошке куће спаја, али чује гла |
ветна марама за нос и сребрна бурмутица са жутим садржајем од табаке.</p> <p>Метанисање било је |
ао наши људи онога времена, врло гиздав са свога имућства.{S} Он је имао јединицу кћер Ленку.{S |
мада дрва.{S} А касније, кад буде готов са шљивиком, одреди му један комад земље у филијалу Пет |
апоље, па ћу вас звати, кад будем готов са вашим другом.“</p> <p>Она двоица стану се згледати. |
је била по што по то уклонити Мушицког са епископске столице, на којој је сѣдио.{S} Разлог том |
, и мало се отворе.</p> <p>Ленка се сад са своје стране тргне и погледи на врата.</p> <p>Ова ос |
p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била милија од цѣлога свѣта.</p> < |
и уведе и те госте у салу; упозна и ове са Банатским гостима.</p> <p>Па то зазвони звонце и гос |
широк, и скопчавао је јужни дѣо зграде са сѣверним.</p> <p>У јужном крилу био је стан игумна и |
еној тетки.</p> <p>„Она госпођа што иде са домаћином, то је супруга окружног предстојника; оне |
ту противити?</p> <p>Ленка се уда и оде са својим мужем на село у Банат.{S} Кућа, у коју бијаше |
н метанише, пољуби владику у руку и оде са архимандритом у дворску канцеларију да прими писмо.< |
се одмах прибере, на све приправан оде са настојатељем, који га пред комесију изведе.</p> <p>Т |
ело, што тому иде у хатар; зато да буде са високородном госпођом супругом на све вѣкове здрав и |
Теофана ипак га потрѣсе.{S} Он се нађе са свим пораженим на пољу, на које бијаше ступио.{S} А |
/p> <pb n="231" /> <p>У то дођу госпође са шумним нѣмачким разговором горѣ у салу, и буду све с |
минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже са мном, нека <pb n="243" /> се куцне с њим, а ко се не |
ј ње сѣдне.</p> <p>Ленка се опет повезе са госпођом Пуљиницом на свои коли.{S} Она није у том п |
ичких мемоара познато, и познавао га је са стране добре.{S} Није га дакле сматрао као страног.< |
ком је молитву очитао или прѣко кога је са св. тајном при служби прешо, осѣћао је чудесно олакш |
тај успѣх свом тоасту приписивао, па је са погледом побѣдитеља очи на све стране окретао, а лиц |
ске ноћи, и сваки ће запитати, а шта је са о.{S} Митрофаном?</p> <p>К њему баш и хоћемо да прис |
татељи запитати: „Да збиља!{S} А шта је са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јошт у аришту и под стра |
ише, а нехотице му сузе грунуше, кад је са истог прозора, за који је тај дан, реко би, чаробном |
д се мало поутѣши, подигне се, и сад је са најдубљим чуством гледала на светитеља, кои ту цѣлок |
разумѣти.</p> <p>Старији ђак гледао је са ходника у ћелију као да на што пази.{S} Кад се управ |
S} Шта више, у старости својој лежао је са болном утробом, и морао је чешће замолити супароха, |
во у ћелији.</p> <p>О. Теофан стојао је са уздигнутом главом и поноситим погледом, што његов об |
е—, но нећу вам казати имена.{S} Био је са настојатељем и братством врло добро познат, радо су |
ошт крв у мени врије, још ми разум није са свим ојачао... па ето погрѣших.{S} Но гледаћу, да ни |
у млѣво сатрла.</p> <p>Отац Амфилохије са ватраљем полети за другом, но кад дође на басамаке у |
алуђери са сабљама и пушкама, и владике са штурмхутом... то би лѣпо стојало...{S} Оканте се ви |
манастир; а мало послѣ почеше и болнике са стране у манастир доносити, да о.{S} Теофан на „вели |
у и горњу носио је обично од црне свиле са свиленим гајтанима врло просто декорирану.{S} Појас |
овић је био човѣк друштвен; он је дакле са своје стране што више доприносио, да се друштво боље |
да буде своја.</p> <p>Она захвали дакле са нѣколико рѣчи гостољубивом домаћину; метне шешир на |
вори о младим Србљима, кои високе школе са великим успѣхом сврше.{S} Тако ми је и сад, кад прип |
“</p> <p>Да упознамо мало наше читатеље са Њ. Екселенцијом, с којом ће о.{S} Теофан мало час по |
ожеш бодрим духом ступити на бојно поље са другим противностима.</p> <p>„То си дакле добро учин |
ноничким визитама управо срѣмске сељане са митрополитом.</p> <p>„Говорник је био изредан.{S} Го |
па одступи три корака у натраг и стане са спуштеним главом.</p> <pb n="65" /> <p>Епископ је до |
тако се смѣсти код њих, док се састане са адвокатом и док га овај научи, шта трѣба да ради и к |
шној мѣри.</p> <p>Но наједаред престане са његове стране свака псовка ни опомињао је своје коње |
осѣти се са свим опорављеним.{S} Устане са постеље и гледаше к вратма, очекујући шта ће да буде |
патријарх и баци карте на стол и устане са канапета.</p> <p>И мајор устане са столице и рекне: |
тане са канапета.</p> <p>И мајор устане са столице и рекне: „Е, код нас милитара важи: <foreign |
ину даваше.</p> <p>Његове рѣчи скопчане са описаним изразом лица одкриваше лѣпој жени јасно, да |
ге нашој Фрушкој Гори!{S} А руске лавре са њихови 300 калуђера немогу бити узори за нас.{S} Ми |
ди се далеко азур-плаветно егејско море са отоцима Лемнос, Тасос, Самотрака, Тенедос, Скопелос, |
као језик у егејско море и скопчава се са полуостровом <pb n="323" /> Халкидике танким земљеуз |
ва, пак је нарочито на то мотрио, да се са наше стране неда никаква повода.</p> <p>„Одтуда му ј |
минарије одредио је цар Јосиф II. да се са стране ерара даде 58.000 ф.</p> <p>Архиепископ Мојси |
.</p> <p>На то почне адвокат, као да се са свим измѣнио.{S} Глас му је био пун поуздања, он ско |
а, да им кажемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодило.</p> <p>Он буде ухићен.{S} Призна с |
Теофан дође к себи на те рѣчи, диже се са столице, пљесне рукама од чуда и повиче: „Је л’ могу |
а наредио.“</p> <p>„Букване!“ зачује се са стране протођакона кроз зубе и потмуло, али разговет |
ти лице и трти чело.</p> <p>„Немојте се са формом слога мучити“, примѣти му архимандрит мирно и |
ника из сна.{S} Он се дигне, и осѣти се са свим опорављеним.{S} Устане са постеље и гледаше к в |
а домашња дѣла небрежљиво води, нити се са браћом споразумѣва, него кући прави штету, а браћу к |
ка природа.{S} Може се мислити, како се са овим ножем, који о.{S} Теофан истина на обрану бијаш |
опредѣљења сасвим одступили, и само се са економијом и другим њиховом чину неприличним дѣлом б |
о досад ко ненаучи то од мене?{S} То се са мном родило!“</p> <p>„Вѣрујем,“ примѣти о.{S} Теофан |
и проговори му: „А од кад се ви бавите са науком о шумским дрвима?“</p> <p>Протођакон мало јед |
подину своју руку и иде с њим, а она ће са госпођом Пуљиницом за њима.</p> <p>Господин архиманд |
убије да га неодда, и тргне и нехотице са нѣколико корачаја унатраг.</p> <p>Но Грбић му повиче |
го затим дојуре и архимандритове каруце са четири жерава пред гостионицу, и стану.</p> <p>Архим |
х је њему увѣк говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није нѣшто од ње |
ки је дуг на поду, а онај други стајаше са свим глумачки о раширеним рукама пред врати.</p> <p> |
то приступи к свом ковчегу, који бијаше са собом донео, и извади из њега нѣке хартије.{S} С њим |
његови коли иде; али се ова већ бијаше са госпођом Пуљиницом на своје каруце посадила, и тако |
сѣнка претрпљених болова душе стапљаше са зраком чисте радости, која му се тај час у срдцу тал |
ан у манастир.</p> <p>Ми се нећемо више са епископом Храниславом састати, и зато ћемо јошт коју |
,“ рекне патријарх. „Та медицина мирише са свим на своју апатеку; а рецепт казује сам собом док |
е шкодити морала.{S} Рѣч та била је нож са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣме живота и смрти.< |
ти о овим стварима и сам премишљавао, и са другим људма о том разбирао; ако можеш и ако си спра |
S} Домаћин је високородном слао шљива и са дрвета набраних и у <pb n="240" /> преображеној форм |
не на дукате.{S} Ја би била задовољна и са банкама!“</p> <p>Ово рекне, па пошто је била међутим |
е друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са кућним слугама у јавној гостионици куцали, или морал |
е добре савѣте и ваљане предлоге увѣк и са захвалношћу.</p> <p>„Осим тога имао је богата изкуст |
станемо са једним старим знанцем, пак и са њим на смртној постељи: али јо велика разлика између |
са многима од наших људи, говорио сам и са онима, кои су најжешћи: али на моју душу нисам чуо н |
набљудавао.{S} Радио сам све савѣстно и са најбољом вољом.{S} Ишло је добро.</p> <p>— — „Ваљало |
да је већ прелазио у тврдице.</p> <p>И са ове стране приповѣдају се многе ствари о њему.{S} Ми |
раде путни лист за иноземство.</p> <p>И са тим листом и свидѣтелством свога манастирског собран |
а...</p> <p>На ове рѣчи скочи, и зграби са стола намѣстникова мали турски ножић, кои је овај со |
у у порту и стану се силазити, виде ови са ходника, на кои бијаху изишли, да се сиђу двѣ стариј |
Шта је то“ Запита сам себе. „Шта ће ови са мном?{S} Та ови мене склепташе, као да сам убијца!“< |
јаше могуће, да у исти пар стану топови са града Варадина пуцати у славу радостног за сву држав |
ји.</p> <p>Брзо дакле бише гости готови са прегледањем ризнице.</p> <p>Особиту позорност гостиј |
пријатељству живе.{S} Нѣки пут дођу сви са својим фамилијама овамо, те се прођу и провеселе.{S} |
ка више наћи задовољства у конверзацији са духом архимандритом, него са живим без свакога духа. |
ло врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног гледишта могла би ова ствар у рукама калуђе |
ети раније, док и њега винковић несвали са столице као друге госте.“</p> <p>„Ту је дакле било с |
тавом равном Срѣму.{S} Већ су га почели са побожним увѣрењем к болестницима у прњавору и селу п |
с њима прођемо, као оно што смо прошли са манастирским и црквеним сребром.“</p> <p>На ово узда |
ни духови и швабски валцери отрѣсоше ми са шибица сав лѣпак.“</p> </div> <pb n="246" /> </div> |
владе, јер се недаду у склад довести ни са његовим бољим знањем ни са начелом правде и интересо |
д довести ни са његовим бољим знањем ни са начелом правде и интересом православне цркве.</p> <p |
ићеним гајдама, ни играчи чисто обучени са намазаном косом и ременима на опанци.</p> <p>Старији |
ђера побринуо, да би се у миру и тишини са изображењем свога духа бавили, и примѣр нравственост |
ника.{S} И то би било и право: калуђери са сабљама и пушкама, и владике са штурмхутом... то би |
p>„А јесу ли вам познати наши манастири са ове стране Фрушке Горе?“ запита он даље.</p> <p>„Ни |
о томе праве.</p> <p>О. Теофан одговори са свим безазлено; „Јесам, В. Светости!“</p> <p>„Дакле |
алуђери?</p> <p>„Митрополит му одговори са свим пријатељски: „Ја ћу те радо примити у придворне |
змогне уздржати, да му на то неодговори са чујним „бе!“</p> <p>Настојатељ се забезекне, шта је |
орамо одлазити“.</p> <p>„Ви сте познати са госпођом Пуљиницом овдѣ.{S} Ја сам код ње одсѣо, јер |
n="46" /> види хоће ли се тамо састати са траженим заступником.</p> <p>Ишо је од „фазана“ к пи |
ра браћа прошла, а сад ћемо се забавити са о.{S} Теофаном, на кога смо задатак ове приповѣсти м |
.“</p> <p>„Жао ми је, ал ћеш се вратити са празном чутуром?“</p> <p>„А ви ћете изгубити онај пр |
за мном, па ћемо се без рѣчи опростити са овим дружтвом, које можда и воли, да се ми уклонимо. |
орим, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим други.,“</p> <p>„Али ти бушиш, отче! — Но хајде |
ог њеног рођака одсѣдао, а у њеној кући са другим гостима тај дан прослављао.</p> <p>Тим полаже |
<p>Онај, што бија љоснуо о земљу, скочи са земље те јапаша овога за рамена да га одбаци од врат |
} Глас му је био пун поуздања, он скочи са столице, узправи се охоло, и почне јачим гласом: „Та |
јама.</p> <p>А нису изостали ни гајдаши са накићеним гајдама, ни играчи чисто обучени са намаза |
, дај плећке!“ па кад сврши а он заврши са једним громовитим „дан!“ које се разлегаше, као да ј |
а за највишег калуђера.</p> <p>„Одношај са Мушицким извео је Стратимировић такођер са великим т |
се повуче натраг.</p> <p>„Опасни облак са своим смртоносним муњама и громовима пређе без слѣди |
њему засади крстообразно велики шљивик са 11.000 комада дрва.{S} А касније, кад буде готов са |
и данас велика зграда, унаоколо ходник са стубовима, на срѣди црква, са 5 кубета.</p> <p>У нај |
митрополит, није полицајкомесар, па док са овим добро стоји, немогаше му нико ништа.</p> <p>„Ал |
јну собу, до које је дограђен био киоск са прекрасним изгледом на све стране.</p> <p>Из њега се |
честној овој обитељи држали нѣкакав бал са мирјани, и ту сте се сви поизопијали, и саблазн вели |
p>Опет му се присни онај стари светитељ са миртовим вѣнцем и камилавком.</p> <p>У сну разтвори |
рати.{S} Више је пута опетовао, као сам са собом говорећи:</p> <p>„Калуђери... куварица... жена |
се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да изтѣра многога Адама из њега.“</p |
="294" /> <p>— „При концу године ступим са мајстором из Н. Сада у погодбу, да за 30 хвати крова |
<p>„А Станковић сѣдне три мѣсеца за тим са поштеним образом и чистом душом на прѣстол патријарх |
сиромах <pb n="64" /> морам да се патим са овим пилетом!“</p> <p>Ово рекне, па на ново уздахне. |
<pb n="352" /> разговору патријарховом са о.{S} Теофаном.</p> <p>Патријарх је дуго говорио о с |
рамом за нос у једној руци а бурмутицом са жутим садржајем у другој није патријарх баш изгледао |
не, запита сам себе: „Јеси ли задовољан са маневром, оче Партеније?“</p> <p>„Хвала Гурковој жес |
кад је оздравила!“ изјави о.{S} Теофан са своје стране.</p> <p>„Хајдѣ да видимо, шта су нам св |
n="155" /> собом, гдѣ стои о.{S} Теофан са младом лѣпом госпом у тѣсном узхићеном загрљају.</p> |
богато набран, и богато златом извезен са више серафимских глава из сребра и злата навезених.{ |
итичке куражи.</p> <p>„Радо се састајао са вѣштим људима и послушао је добре савѣте и ваљане пр |
научио?{S} Јеси ли ти о том разговарао са твоим доктором, и јеси ли то све чуо од њега?“</p> < |
.{S} Он се у своје млађе врѣме надтицао са Лукијаном Мушицким на двору митрополита Стратимирови |
и је све <pb n="210" /> гледао и слушао са благим саучешћем, али није рѣчи изустио.{S} Сад први |
ао.</p> <p>Молим Ваше Превосходителство са најдубљим синовним страхопоштовањем, ако је да он и |
да има таково познанство и пријатељство са великом господом.</p> <p>Стара тетка у својој невино |
/p> <p>„То је истина, и то не сам, него са кметом, жандаром и процѣнитељем!“ рекне му онај.</p> |
нверзацији са духом архимандритом, него са живим без свакога духа.“</p> <p>И опет се чује онај |
род јошт слушати у свему.{S} Ја сам био са многима од наших људи, говорио сам и са онима, кои с |
изпод стола!“ И овај је свој виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ квалификовали.</p |
да се овај у тесно пријатељство упустио са пријатељима „уније.“ Позове га себи и прими га врло |
среза у здравље Њ. Високородију, па ко са мном непије, тај није друг кесарев.</p> <p>„<foreign |
ло оправљати и понављати.{S} Идући тако са једним старијим житељем те обитељи дође до једне ћел |
ви зграде.{S} Ту одма стајаше и клепало са дрвеним маљицама.{S} А и гвоздени будилник висио је |
а овом мѣсту запитати:{S} А шта је било са господином администратором, главним парничаром о.</p |
вором обзирати.{S} Што му је прије било са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И зато |
витељем манастира — —-, састане се тамо са о.{S} Митрофаном, кога бијаху премѣстили у тај манас |
али строги.{S} Зато ћете ви отићи тамо са консисторијалним бележником, па ћете цѣлу ствар изпи |
неугодно бити читатељима, да им кажемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодило.</p> <p>Он |
ad> <p>Овдѣ ћемо и опет да се састанемо са једним старим знанцем, пак и са њим на смртној посте |
а говори.{S} Она је на ново узела писмо са стола, како је архимандрит из собе отишо, те га је ч |
против манастирских правила непрестано са мирским људма разкоштвује тако, да манастир хоће ско |
дем и непозват патријарху, и то заједно са архимандритом настојатељем.{S} Кад патријарх прочита |
изда, то се једаред низ доксат заједно са пуном ћупом натраг скотрља, и тамо под басамаци нека |
врло пријатељском одношају, а тако исто са познатим нашим пѣсником Исидором Николићем, тајником |
ecto</foreign>!{S} Није дакле чудо, што са свим малодушно проговори: „Дуката!..а од куд сиротом |
ру: а ви немате ништа са мном као вѣтар са опаклијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣшио, а не честњејш |
Мушицким извео је Стратимировић такођер са великим тактом на крај.{S} Да није тога такта било, |
</p> <p>Под тим утиском диже се калуђер са своје столице, узправи се до пуне висине, метне руке |
тим уђе у собу повисок одличан калуђер са крстом на прсима.</p> <p>Лице му је било мршаво и бл |
ро јап.... огртач, хоћу да кажем шлифер са 7. јачица, чизме с високим сарама..“</p> <p>„Па фрак |
се бијаше архимандрит Гурије у разговор са старом тетком и забавио се с њом.</p> <p>Ленка се пр |
мене, па штап у руци, подебео бамбусрор са сребрним оковом...{S} Е мој синко, другачије је така |
имите поздрав и од моје тетке, која вас са свом збиљом својим господином архимандритом зове.</p |
> <p>У соби до киоска налазио се кревет са чистим бѣлим гардинама.</p> <p>„За патриарха,“ рекне |
изображења које је за манастирски живот са свим нуждно.</p> <p>А у точки II.{S} бр. 14. предлаж |
, и симпатичка <pb n="165" /> наклоност са њихове стране к њему, стало га је по свој прилици ми |
а умиљата госпођица.</p> <p>Ова се јошт са једном другом зажели просањкати.{S} Мати и једне и д |
и себи сходном животу одређује.{S} Већ са ове стране морала му је ова појава све живце до крај |
ебоим; они ће све потврдити, ја сам већ са свима наредио.“</p> <p>„Букване!“ зачује се са стран |
му Турци главу сѣку, како Вук Бранковић са 12.000 љутих оклопника за гору заилази и с бојишта о |
цеју врло чувен млад Србин Михаил Груић са своих особитих духовних дарова.{S} И овога је он у к |
.</p> <p>Они, кои бијаху хрупили у собу са великим „метанијем“, дигну се с патоса, а они стари |
} Теофан, пружајући патријарху свѣдочбу са подписима игумна и братије и печатом манастирским из |
његовог врата, и дигне јој лагано главу са своих груди, на коима ова почиваше.</p> <p>Ова кад о |
ато је, да је он живио у непријатељству са Новосадским епископом Платоном.</p> <p>Код овога је |
ка, а ту је судија: ја ћу сваку пресуду са синовном покорности примити!“</p> <p>Владика Хранисл |
љиво говорили.</p> <p>Кад опазе госпођу са о.{S} Теофаном и архимандритом, ступе на страну, и г |
{S} Та наше госпође знаду, да непуштају са другог свѣта ни патријарха, а камо ли архимандрита.{ |
,“ каже она даље архимандриту Партенију са изразом највеће захвалности и у гласу и у образу.</p |
игрли к свом срдцу, да слије душу своју са њеном душом, која се бијаше сва у љубав, у безгранич |
евучени.{S} Кочијаш је обуко своју галу са трокутним шеширом по начину царског кочијаша у Бечу. |
на столу једно разпечаћено писмо, једну са више печата затворену кутију, и један повелики пакет |
ва у имању манастирском и у располагању са простим калуђерима.{S} И овај је зрак бацио свѣтлост |
а је сваки дан то већи приход манастиру са свију страна.</p> <p>Али стратегичка страна његовог |
и смо тај дух опазили већ и у разговору са о.{S} Теофаном.</p> <p>Митрополит Станковић био је в |
а краља.{S} Отац је био у пуној гали ту са орденом златнога руна о врату.</p> <p>„Исто тако под |
аст кои је поваљен лежао, извади крпицу са оно мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад |
духа.“</p> <p>И опет се чује онај смѣх са читавом шкалом од тонова.</p> <p>„А да шта би се раз |
устне, али се ове нису видиле од црних са брадом смѣшаних бркова.</p> <p>„Куда ћеш?{S} Господи |
е црквенога сабора!“ одговори патријарх са свим одсудно.</p> <p>И доиста.{S} Год.{S} 1861 буде |
> <p>У тај пар приступи му један знанац са стране и рекне му: „Коно, ено вас тражи онај калуђер |
рѣд очима стојао из међу њега и ње отац са уздигнутом руком и прѣтећим прстом.{S} И тако су се |
xml:lang="la">cum sua causa</foreign> (са припадцима) кроз цѣло врѣме од год. 1790. па до дана |
сада није имала.</p> <pb n="199" /> <p>Са старом је ишо њен господин архимандрит.{S} Ленку је |
ље.{S} Даклем идем одмах сутра!“</p> <p>Са овим сврши сиромах калуђер своју шетњу и муку за тај |
вѣк начин живота потражити,</p> <p>— — „Са концем године премѣсте ме у <pb n="296" /> манастир, |
да се ради.{S} Нема позива.</p> <p>— — „Са горњим описом одем и непозват патријарху, и то зајед |
б-Милутина; снага врло одлична.</p> <p>„Са Тошом Павловићем, уредником србских нар.{S} Новина, |
о као нико, пао ко Адам у рају.</p> <p>„Са свију страна пружиле би змије отровнице главе управљ |
кр. намѣстничког вѣћа у Будиму.</p> <p>„Са неуморним књижевним радином доктором медицине Пеичић |
ви одговори недопадаше архимандриту; он сабере наново обрве и погледи неугодно на калуђере, па |
.{S} Он дакле мора с једне стране сваку саблазан избѣгавати, па и у самој својој ћелији, а с др |
мирјани, и ту сте се сви поизопијали, и саблазн велику учинили. — Ви сте манастирску куварицу х |
дакле било саблазни? “...</p> <p>„Какве саблазни?..{S} Нико се ту није саблазнио.{S} Није то на |
строго држите, да се чувате од грѣха и саблазни.“</p> <p>На то се окрене отцу Теофану и рекне |
звао, да се с њим мало разговорим о тој саблазни у Ј...“</p> <p>„Ту је намѣстник Ј...чки“, прим |
друге госте.“</p> <p>„Ту је дакле било саблазни? “...</p> <p>„Какве саблазни?..{S} Нико се ту |
аниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту било саблазни, високопречестњејши господине; пили смо, напил |
</p> <p>Али, да смо се ми опили, да смо саблазни чинили: то није истина високопречестњејши госп |
p>„Какве саблазни?..{S} Нико се ту није саблазнио.{S} Није то нама било ништа ново... то се у н |
икојега <pb n="292" /> другог поста, на сабласт и велику жалост не толико нама, колико мирском |
ућа, и умре.{S} Он је био бритка србска сабља на народним политичним мејданима.{S} Био је осрѣд |
а.{S} И то би било и право: калуђери са сабљама и пушкама, и владике са штурмхутом... то би лѣп |
да му је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритке“, те да је сад постала она господарем.</p> |
овѣднику жандармеријског крила, бриткој сабљи у званију и златној челенки при трпези; послѣ тог |
се у шуму.{S} Није него да му припашемо сабљу.{S} И онако изгледа та сцена, као да су ту били п |
—</p> <p>Кад спомену о.{S} Теофан нар. сабор, патријарх се сав у лицу промѣни, тако, да о.{S} |
сила.{S} А у те власти спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће народ најпослѣ манастирска д |
фан одједаред умукну.</p> <p>„Сабор!{S} Сабор!...{S} Знаш ти, шта је сабор.{S} Дођу људи свакој |
а будимске (XIV. пунктова) посланике на сабор од те године.</p> <p>Сабор београдски од 1730 зна |
небо.</p> <p>„Ено ти школе... школа је сабор анђела.</p> <p>„Даћу ти да садиш, дотично продужи |
„Сабор!{S} Сабор!...{S} Знаш ти, шта је сабор.{S} Дођу људи свакојаке ћуди....{S} Неприправљени |
.““</p> <p>„Услѣд овога назора искао је сабор да владике и манастири сами одреде ону своту, кој |
осѣче се патријарх на њега. „Сабор, те сабор!{S} Зар ниси чуо, шта ти рекох?</p> <p>„Чуо сам,“ |
еумѣмо.{S} За то велим и опет: сазовите сабор!“</p> <p>Овако је гласио одговор о.{S} Теофана.</ |
Год.{S} 1861 буде дозвољено, да се држи сабор, те да донесе уредбе, које су управо оснивале црк |
бе узму!“</p> <p>„А ви сазовите народни сабор!“ — —</p> <p>Кад спомену о.{S} Теофан нар. сабор, |
нѣшто кажем па добро туби!{S} Тај твој сабор одузео би пре свега Новосадском владики Сириг, а |
будимским заступницима даје се улазак у сабор од год. 1790. само <foreign xml:lang="de">wenn si |
посланике на сабор од те године.</p> <p>Сабор београдски од 1730 знаменит је ради побѣде, коју |
врдоглав,“ осѣче се патријарх на њега. „Сабор, те сабор!{S} Зар ниси чуо, шта ти рекох?</p> <p> |
о.{S} Теофан одједаред умукну.</p> <p>„Сабор!{S} Сабор!...{S} Знаш ти, шта је сабор.{S} Дођу љ |
ти казао, зашто ја не могу сазвати нар. сабора; не могу га сазвати, јер несмѣм.“</p> <p>Док је |
ро је набрзо послѣ резоцуција своих.{S} Сабора није било кроз 50 скоро година.{S} Јест.{S} Митр |
/p> <p>„Док сам ја жив небуде црквенога сабора!“ одговори патријарх са свим одсудно.</p> <p>И д |
дана у Гастајн.{S} Он је састанак тога сабора најразличнијим маневрима осујетио.</p> <p>У деце |
вало, да је осујетио извађање закључака сабора од 1790 године, кои су по изображавање свештенст |
зучио.“</p> <p>Год. 1790 одређено је од сабора, а потврђено од краља, да се устрои семинарија з |
у народних добара;</p> <p>3., да се без сабора ништа не свршује ни у народним ни у црквеним ств |
ушити, и Чарновић ју је дао на закључак сабора од г. 1870 с приличним трошком репарирати, јер з |
p>Епископ Рајачић буде на скоро већином сабора позван, да прими управу црквену у своје руке.{S} |
е стара код нашег народа.</p> <p>Јошт у саборима од 1774 и 1776. налазимо тому трага.</p> <p>А |
ћа смѣсте у вѣчну му кућу у Карловачкој саборној цркви.{S} Мушицки се набрзо за њим спусти у кр |
о свим црквама.{S} Најприје је отишао у саборну цркву, те со помолио Богу, па је онда сѣо на ба |
а.</p> <p>Што је чинио против закључака саборских, чинио је тајно.</p> <p>Али је уједно морао д |
> <p>Протођакон одговори: „Садржај оних саборских списа од године 1790, што сте ми их приобштил |
/p> <pb n="106" /> <p>„Видите шта се на сабору од год. 1790 закључује и цару подноси: „„Народ с |
ратором“ звали.{S} Говор његов држан на сабору, кад су га изабрали, славили су сви као изврстан |
му трага.</p> <p>А у најглавнијем нашем сабору од 1790. долазе о тој ствари закључци, које је ц |
г суда у Бечу, као заступник на србском сабору од г. <pb n="270" /> 1861. и као члан угарске ка |
настојатељ и братија јавно на братском сабору!{S} Нећу дуго живити!“</p> <p>Из ово мало црта в |
ан.{S} Говорио је у цркви и на државном сабору.{S} На овом се одликовао тако, да су га магнати |
ијални комесар архимандрит захвали ми у сабору пред браћом јавно.</p> <p>— — „Управу прима стар |
оме потрѣбна бијаше помоћ разуму, души, савѣсти; учитељ народа малог и простог, коме ваљаше у м |
еш при том.{S} Име ће ти остати сјајно, савѣст чиста а будућност без отрова.</p> <pb n="176" /> |
д што напишем, ваља да ми се плати... а савѣтом помоћи човѣку то је <foreign xml:lang="la">nobi |
божности... свѣст, да се ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну почивају... који можд |
ије јошт ни од кога узео ни крајцаре за савѣт; кад што напишем, ваља да ми се плати... а савѣто |
бунар скочити, него да је шибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелије, док је жива...</ |
каква неправа мисо од мене растави и за сав живот убије... и тебе и мене!“</p> <p>Како је о.{S} |
ајцаре из године у годину непренели, ма сав чисти доходак на своје ситне потрѣбице потрошили, ј |
и швабски валцери отрѣсоше ми са шибица сав лѣпак.“</p> </div> <pb n="246" /> </div> <pb n="247 |
ову свето набљудавао.{S} Радио сам све савѣстно и са најбољом вољом.{S} Ишло је добро.</p> <p> |
тоји горка и уништавајућа изрека, да је сав живот, сву духовну снагу, сву душевну силу жртвовао |
у, и оде администратору.</p> <p>Овај је сав дрхтао од љутине.</p> <p>„А та је ту!“ повиче к дол |
Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign xml:lang="la">gratis</foreign>!“</p> <p> |
љ, ма да му је брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи д |
...</p> <p>Сиромах о.{S} Теофан протрне сав.{S} Но поврати се и понизно проговори: „Нисам мисли |
ао са вѣштим људима и послушао је добре савѣте и ваљане предлоге увѣк и са захвалношћу.</p> <p> |
а никог на свѣту; учини му се као да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба обузима; |
у о.{S} Теофан нар. сабор, патријарх се сав у лицу промѣни, тако, да о.{S} Теофан одједаред уму |
особиту коју грану умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце у |
отровнице главе управљене твом срдцу и савѣсти: нити има онога на свѣту, ко би ти у напред мог |
ана и сву седрију... тога блага нема ни сав манастир, у ком живим!“</p> <p>„Но, но!“ тѣшио га ј |
је то?“ запита архимандрит прегледавши сав овај призор, гласом старѣшине, кои истину тражи.</p |
како је у манастиру прошла.{S} Ови јој савѣтују, да даде написати тужбу, и да је поднесе Њ. Ек |
и у аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћете зло пр |
вас овдѣ дочекали. “</p> <p>„Видила сам сав Срѣм,“ — проговори Ленка, „па и нѣшто од Србије.{S} |
а на владичиним вратима, а о.{S} Теофан сав се стрѣсе, мислећи да ће можда сама Екселенција изи |
та на посѣту митрополиту, коју им је он савѣстно враћао.</p> <p>„Барон Сигентал остане једаред |
на своим узицама.</p> <p>Ходник је био сав од дрвета, широк, и скопчавао је јужни дѣо зграде с |
ар у својој кући.{S} За њега је и онако сав други свѣт затворен: зар ћемо му и саму кућу да зат |
рти.</p> <p>Казали смо, како се калуђер сав чудесним начином потрѣсо, кад је она гласом ужаса и |
олим да ми опростите.{S} Овим сам своју савѣст олакшао: а ви чините, како најбоље знате.{S} Ја |
разишли.{S} Оволико могу на свештеничку савѣст као истину признати... а друго је све клевета.“< |
њих говорити, радити, учити.{S} Хајде, Сава није далеко, ми смо до поноћи на њој, а тамо нас ч |
у; овај му је био кућни лѣчник.</p> <p>„Сава Текелија нарочито посрѣдовањем Тоше Павловића био |
ци.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била милија од цѣлога свѣта.< |
е укупне наше учене млађе силе за своје савезнике.{S} Сви дакле либерални елементи били би уз њ |
ћи глас адвоката Печеновића.</p> <p>Кад савије на десно види у истину пред кафаном више господа |
е јој лице каменом.{S} Прочитавши писмо савије га Ленка и метне га пред себе на стол.</p> <p>Ст |
отрѣсо.</p> <p>О. Теофан извади из џепа савијен један омут хартије и преда га патријарху.</p> < |
и одкопча Ленкине руке, које ова бијаше савила око његовог врата, и дигне јој лагано главу са с |
недаше му дуго заспати; али око поноћи савлада га сан, и он проспава мирно до зоре.{S} Кад се |
епископ Гедеон био други Стратимировић, савршеније издање тога у малом.{S} Гедеон је био еписко |
и смрти својој (умро је у ноћи пред св. Саву 1872) оставио около 15000 фор. на гимназију Карлов |
идим, ил ми се само чини, да тамо видим Саву као танку сребрну пругу.{S} Видите ли је и ви?“ за |
рогутала, како си побѣснио, па у хладну Саву скочио... или... или... шта ти ја знам, шта неће с |
а браву.</p> <p>Дуја пак како се бијаше сагнуо, а није узео на ум, шта она двојица раде, осѣти |
тражити, ако ми је била воља.{S} Ту сам сагрѣшио против старѣшинства.{S} Ја сам се тога ради по |
у нову, велику, чисту, коју је манастир саградио и у коју је дѣцу сиромашку безплатно примао и |
кака на десно, то ће се све срушити, па саградити величанствена зграда, у којој ће се смѣстити |
ише и боље.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, сад се сѣтих.</p> <p>„Јошт ћу ти једну приповѣдити о Ст |
е данас врло лако тамо бити.“</p> <p>Е, сад другче било није.{S} Нити је било разлога да се одл |
раг, и повиче јаче: „Натраг, господине, сад ће га снаћи.“</p> <p>И доиста се примѣтило на болес |
ла.</p> <p>Врате се у собе.</p> <p>„Хе, сад допустите, г. игумане, да вам се захвалим на лѣпом |
калуђери језик за зубе, па дижите чаше, сад ћу ја да напијем у име мога среза у здравље Њ. Висо |
и бризи, крстећи се. „Ни крив ни дужан, сад да ја страдам.{S} Окани се тога, несрѣћнице, па гле |
иван,“ рекне тетка.</p> <p>„Е, да како, сад ћу ја допустити, да ти стара ломиш кости, а ја млад |
д је нѣшто пукнуло; сад нѣшто кврцнуло, сад опет шушнуло.</p> <p>Дигне главу, напне уши: ничега |
ти... <pb n="142" /> Но сад хвала Богу, сад је та нужда престала да будем несрѣћном.{S} Отац је |
и сад га један повуче мало за мантију, сад други.</p> <p>О. Теофан је ћутао, па само ишо и сво |
аслужио.“</p> <p>„Добро, добро Митре... сад си доста казао, иди зовни Ацка Нерадница, па сѣди о |
„Ми се журимо кући, то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се крећемо даље. “</p> <p>„А погледајте |
руги људи видили.</p> <p>Одвезу га у Н. Сад, и, тамо предаду на пароброд.{S} Један лѣчник прими |
ћи у Карловци, а сутра рано похита у Н. Сад.</p> <p>У Н. Саду имао је о.{S} Теофан рођака, и та |
а Раковачког, кои је баш тога ради у Н. Сад к администратору митрополије био и дошо.{S} Зато с |
и га до подне.{S} Послѣ ручка ћемо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам јучер била код госпође Пуљинице.{S |
онај сатански глас, коим ми је повикао: сад ти хвала!{S} Онај мефистов поглед, коим је нѣколико |
Ова бура у души бијаше га јако уморила; сад осѣти тек, да је малаксао.{S} Спусти се на своју по |
поклони и рекне: „Хвала о. намѣстниче; сад смо готови.“</p> <p>На то сви оду, а о. намѣстник д |
иву главу.</p> <p>Сад је нѣшто пукнуло; сад нѣшто кврцнуло, сад опет шушнуло.</p> <p>Дигне глав |
!</p> <p>— — „О срѣће, о блаженства!{S} Сад црква живи за мене а ја за њу.{S} Али је неизмолова |
.</p> <p>„Хвала ти! велика ти хвала!{S} Сад иди... иди, па ублажуј душевно и друге болестнике, |
д како нареде.“</p> <p>„Добро дакле!{S} Сад знам на чему сам.{S} Он неће к мени, ја немогу к ње |
ме тешка и дуготрајна болест задржа.{S} Сад сам, хвала Богу, и молитвама мога брата, подобро оз |
да буде судија и мени и епископима.{S} Сад сам ти казао, зашто ја не могу сазвати нар. сабора; |
з тога видиш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди на ту столицу пак отвори срдце; — можеш бити у |
осте примити.{S} Ја тому нисам крив.{S} Сад стојим пред вама, и хоћу ову прилику да употрѣбим, |
оћи у неприлику ради криве заклетве.{S} Сад је час да кажете, при чему остајете.{S} Изволите се |
рѣгу виногради, па манастирско боље.{S} Сад нека ми ко рекне, да ту нечини много света рука. — |
се видило, да су се мало извѣштили.{S} Сад нису у једаред говорили, него је један чекао, да чу |
настојатељ, ма да му је брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се видите; али кроз 5—6 недѣља мора |
сада нетрѣба се јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас народ јошт слушати у свему.{S} Ја сам био са |
а дворски капелан једва ће дочекати.{S} Сад сам свршио.{S} Од игуманства нема ни рѣчи више, а е |
сам знао шта ме чека, кад то учиним.{S} Сад нек буде што бити има.{S} Ти иди мирно кући па се п |
им саучешћем, али није рѣчи изустио.{S} Сад први пут разведе устне и примѣти звонким тенором: „ |
ушати, па било вам право или небило.{S} Сад одлазите... па тубите, што вам рекох!“</p> <p>О. Те |
а се нећете моћи потужити ни на што.{S} Сад ће вам господин протођакон прочитати записнике, да |
је, сами лако кроз најлѣпшу природу.{S} Сад незнам управо шта је боље.{S} Ако је истина, што пу |
ш добро, ухвати се птичица у клопку.{S} Сад хајде да тражимо плећку, па онда ћемо да читамо кув |
јасно да јој рука почива на рамену.{S} Сад већ није била шала.</p> <p>„Ко је то?“ повикне. „Ле |
им, да сам себе до невоље недоведеш.{S} Сад си независан.{S} Докле сам ја жива дотлѣ си и твој |
ли бити потрѣбно, да се преслушавају. — Сад ми пошљите отца Митрофана и Амфилохија, а ви се нађ |
о било опасно, нити је на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је било с ножем. „Овако је |
>Патријарх је њему увѣк говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није нѣ |
ти —- како су ова добра браћа прошла, а сад ћемо се забавити са о.{S} Теофаном, на кога смо зад |
ијег створења каквог у мојим мислима, а сад ми приступаш, као лик јединог <pb n="140" /> пријат |
ло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између себе кољете и износите своју наготу на ви |
еш!..{S} Крста је казо, како је било, а сад кажи и ти, па ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па кад је |
и и близу њих, па нисам смѣо псовати; а сад смо опет од њих далеко, па може поднети.“</p> <p>Са |
</p> <p>„Крста је казао, што је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„Е |
раће бијаше му крв у велико охладило; а сад му ноћна тишина и враћајућа се превлада хладнога ра |
дѣ се тако што догађа; <pb n="212" /> а сад држим, да се само шалите.{S} У осталом, гледаћемо д |
одсутсву настојатеља манастира Јазка а сад опет удову манастиру као најстарији начелствује, и |
вѣтлије повуче!</p> <pb n="134" /> <p>А сад је изкусио, да тој намѣри баш највише стајаше на пу |
одговоре два млађа калуђера.</p> <p>„А сад лаку ноћ!“ рекне администратор.</p> <p>„Лаку ноћ,“ |
ед себе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да га сад, гледим,“ проговори архимандрит. „Срѣдњи узраст, — |
рски <pb n="192" /> манастир.{S} Ако га сад невидим, нећу га никада ни видити, па ћу у жељи и у |
>„Колико сам га пређе љубила, толико га сад неоцѣниво уваживам.</p> <p>„Он је био мој анђео хра |
изговору нашега народа.{S} И будући да сад о.{S} Теофан приступа лично администратору митропол |
даваше друга одговора, него:</p> <p>„Ја сад управ ни сам незнам, шта смо онда мислили, и зашто |
аној мени власти мого бих ја свима вама сад судити, како за право налазим; али ја нећу чинити б |
аде и живота свога!“</p> <p>„Па сад! па сад“ викне гласом, у ком се видило, да му се срце цепа; |
бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад како нареде.“</p> <p>„Добро дакле!{S} Сад знам на ч |
из Земуна... била сам у Београду... па сад мислим поћи у Букарешт...“</p> <p>„Е онда ти и нетр |
ке, а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па сад мислимо, да нам није нужде обширније описивати бал |
гробу наде и живота свога!“</p> <p>„Па сад! па сад“ викне гласом, у ком се видило, да му се ср |
од великог замашаја, је ли?“</p> <p>„Па сад пустите, да се по манастири разкошни живот води, да |
на њега архимандрит домаћин.</p> <p>Та сад је свануло“, одговори овај; „нећемо ником покварити |
атима, па онда обзирући се сад на врата сад на протођакона, једва се дочепа браве, те измакне н |
лавом, и приповѣди све до краја. „Е шта сад велите на то све господине!“ запита он, кад је све |
ротођакон одговори: „Јесам.“</p> <p>„ Е сад би долазио ред на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати |
апали духан, сѣдне код стола и рекне:„Е сад ми казујте!“</p> <p>О. Теофан стане му све казивати |
>Сад зазвони звонце на ручак.</p> <p>„Е сад ће сви у трапезарију, и ја морам <pb n="27" /> тамо |
рији.</p> <p>Архимандрит домаћин поведе сад разговор о другим стварима и покаже толико знања и |
убоко метаније.</p> <p>Они старији виде сад занимљиву сцену прѣд <pb n="155" /> собом, гдѣ стои |
Теофану с гласом, да га владика неможе сад примити, јер има конзисторију, него послѣ ручка у 3 |
:id="SRP18730_C25"> <head>25.{S} Гдѣ је сад о.{S} Теофан?</head> <p>Увѣрен сам да ће многи од м |
до „коњица и до сабље бритке“, те да је сад постала она господарем.</p> <pb n="328" /> <p>Прија |
} То је он често у дружтвима чуо, па је сад намѣравао скупо продати.</p> <p>„Тако је!“ одобри г |
, да иначе људе нетрудимо, јест, јер је сад врѣме радње.“</p> <p>„Потврдиће, све ће потврдити“, |
по унутарњем осѣћању дужности: то му је сад хладни разум својим освѣтлењем показао по све оправ |
, која га је довела у калуђерство сијне сад чиста као и прије пред његовом душом.{S} Једва пред |
ио куварицу да утече, па си узрок да се сад направи читав скандал у свѣту: за то ћеш бити затво |
дише, и мало се отворе.</p> <p>Ленка се сад са своје стране тргне и погледи на врата.</p> <p>Ов |
бзирати за вратима, па онда обзирући се сад на врата сад на протођакона, једва се дочепа браве, |
мо.{S} А ти гледај па умакни.{S} Ако се сад не спасеш, онда је зло готово.“ Ово рекне о. намѣст |
оју постељу, и примири се.{S} Сое му се сад духу представи као какав сан, и тѣлесно и духовно и |
о којој бијаше говор.</p> <p>„А ви ћете сад на сва моја питања одговорити, <pb n="84" /> али по |
и под наоружану стражу ставили; кажите сад, стоји ли то, и чим мислите, да можете то оправдати |
.{S} Са интереси могли смо, да је срѣће сад имати око 3,000.000 фор. који би нам давали око 200 |
у.</p> <p>„Нѣко је овдѣ у соби,“ повиче сад на ново тетка и за тили час појави се обучена.</p> |
> <p>Кад се мало поутѣши, подигне се, и сад је са најдубљим чуством гледала на светитеља, кои т |
вама једном“..</p> <p>Овако говорише, и сад га један повуче мало за мантију, сад други.</p> <p> |
смрт бѣжи као пред сунцем мрак... ох, и сад ми се груди пуне, срце ми се надимље, кад се сѣтим, |
нитији сок у тѣлу отца Амфилохија.{S} И сад види да је љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није б |
{S} Кад му се овај приближио, онда је и сад само мумлао, али су тонови тога мумлања били сасвим |
великим успѣхом сврше.{S} Тако ми је и сад, кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учинили |
оцта и уља.“</p> <p>„Нема! “ зазвони и сад из уста намѣстникових; „господин је отишао у варош, |
раво!{S} Тако су радили стари; а тако и сад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја поста |
лити, како му се ваља држати.{S} Зато и сад одмах одговори: „ја сам шиљао више пута ђака к вама |
јасно, да му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што можда и сам мишљаше.{S} Ово ј |
их светитеља и патрон Бугарске.{S} Ту и сад почива.{S} У Рилском манастиру сарањен је србски во |
по потрѣбама овога времена. —</p> <p>И сад ћемо се вратити нашој приповѣдки.</p> <p>О. Теофан |
о свега народу мило и сјајно.</p> <p>„И сад ће мислим све што долази обасјати права свѣтлост, т |
рна коса и брада, румени образи реко би сад ће крв пробити, <pb n="273" /> глас топал, мало пот |
ако тако и на даље останете.{S} Што ви сад грѣшите, можда ће невини ваши прејемници одкијавати |
управо у Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан је био прекрасан, и Лен |
љска глава србске војводине дошо у Нови Сад.{S} Начелник даде приредити лов у риту.{S} Но кад б |
а они стари ступише у собу.</p> <p>Сви сад ударише у грохотан поругљиви смѣх.</p> <p>На овај с |
„Ви сте истина били и млада и лѣпа; али сад имате ево поодрастла сина, па нисте више млада, ако |
га примали, и добро дочекивали.{S} Али сад га лоша срѣћа послужи.{S} Било је мало доцније у ве |
умро...{S} Тодор би оживио.</p> <p>Али сад прође прѣко устне жене рѣч, на коју је она највише |
се.</p> <p>„Остави Крсту на миру.{S} Ми сад хоћемо да чујемо шта ти знаш.“</p> <p>„Али ако он р |
отца духовника.</p> <p>„Стани!“ загрми сад администратор. „Недостои се теби, да сѣднеш на оно |
читатељи видиће из овог одговора, да ни сад нећемо да говоримо само по домишљавању и нагађању.< |
ми замѣри.“</p> <p>„Има их и горих, кои сад живе!“</p> <p>„Шта ти твои жутокљунци, ваљада“ — Ба |
Које добро?“</p> <p>О. Теофан приступи сад ближе, поздрави учтиво све присутне, и одговори му: |
</p> <p>„Ти си тето снивала!“ проговори сад Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Та нисам дијете!{S} Са св |
а глава.</p> <p>„На здравље!“ проговори сад онај од млађих <pb n="156" /> калуђера, што је квак |
<p>„Грбићу, шта учини тужан!“ проговори сад њему. „Ти си убио и њега и себе!“</p> <p>Грбић се н |
а с једне стране на другу.</p> <p>„Е ти сад нећеш ока затворити,“ рекне јој тетка. „Угаси молим |
наслађавао се.</p> <p>О. Теофан изскочи сад на празнину тога кобног бухара.</p> <p>„Шта је за б |
па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу кафицу... чини ми се, да неби ни д |
ставио ми је све своје добро.{S} Ја сам сад богата, слободна.{S} Како сам скинула црнину за род |
заспале,“ одговори тетка. „Него ја идем сад, да кажем нашем кочијашу да прѣже.</p> <p>„Све је н |
нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми смо добри доктори, што се тога тиче.{S} С |
духу <pb n="201" /> човѣка годи.{S} Ево сад смо на брѣжуљку.{S} Погледајте само каква је то кра |
иди да није ватра.</p> <p>„Шта им драго сад“, одмахне о. намѣстник <pb n="28" /> рукама. „Нека |
амоћи, сладка слико из прошлости.{S} До сад си ми се јављала кад и кад као лик чистијег створењ |
S} Бога ти тетице, колико си га пута до сад прочитала?“</p> <p>„Опет ти мене заједаш, неваљалиц |
не стране“ одговори стара; „ја нисам до сад била ни у једном манастиру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е |
другој страни потражи.</p> <p>„Ми ћемо сад на онај мали брѣжуљак.{S} Одандѣ је неописано лѣп и |
била дуго болестна; опасно болестна; но сад је изван опасности, и опоравља се.“</p> <p>„Хвала Б |
боловима говорити... <pb n="142" /> Но сад хвала Богу, сад је та нужда престала да будем несрѣ |
жи помоћи од адвоката Печеновића!{S} Но сад с Богом.{S} Хајдемо отче намѣстниче“ рекне овоме и |
и мало заспи.</p> <pb n="216" /> <p>Но сад јој стане нѣтко покривач вући.{S} Пробуди се.{S} Ск |
еним свѣтом на углед служиле.</p> <p>Но сад је овако.</p> <p>Да се вратимо нашим гостима.</p> < |
у му је сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но сад му се поглед замути, види му се да му је нова мисао |
дрит. „Кајали би се до смрти, да јој то сад неучините, и да јој се — та смртни смо људи — што д |
право неби трѣбало да даље говорим, јер сад долази на ред митрополит, кои јошт живи, пак нама с |
о му је прије било са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И зато муцајући стане одгова |
е скраћена форма од domicella...{S}Знаш сад?{S} Јеси ли контен?“</p> <p>„Није него од <foreign |
чком смислу знати.</p> <pb n="50" /> <p>Сад настане моменат, у ком су обоица ћутали.</p> <p>Иза |
ова.</p> <p>„На сваки начин!...</p> <p>Сад уђе ђаче и јави да су кола готова.</p> <p>Сиђу се д |
трѣсла, час опет мало задрѣмала.</p> <p>Сад хрупе два млада калуђера у кујну. „Добар вечер кува |
калуђер од свога страха и бриге.</p> <p>Сад почне онај на ново.</p> <p>„А ви се ништа небојте.{ |
о, да се тамо нѣшто кува и пече.</p> <p>Сад шклоцне брава на владичиним вратима, а о.{S} Теофан |
вѣстити, шта се у ћелији говори.</p> <p>Сад се задржи један од млађих гледалаца подуже на кључа |
и о раширеним рукама пред врати.</p> <p>Сад се онај први полагано дигне.{S} У устајању осѣти да |
стајали су неговорећи ни“ рѣчи.</p> <p>Сад зазвони звонце на ручак.</p> <p>„Е сад ће сви у тра |
ар остави правди законити течај.</p> <p>Сад га је ваљало сутра дан обѣсити.</p> <p>Но сваки час |
гати, то је само нагађати почео.</p> <p>Сад се чује ход од више људи.</p> <p>Мало час стану ти |
ијаху премѣстили у тај манастир.</p> <p>Сад је био о.{S} Теофан управитељ, и о.{S} Митрофан биј |
могла заспати ни за живу главу.</p> <p>Сад је нѣшто пукнуло; сад нѣшто кврцнуло, сад опет шушн |
danke... ich danke</foreign>.!“</p> <p>Сад се куцање на ново започне; пѣвање тропара зазуи а б |
ћати списатеља свога детињства!“</p> <p>Сад се разиђу госпође и стану ствари купити да се за пу |
а се неокаљам, да се неогрѣшим!“</p> <p>Сад се дигне, и сасвим миран продужи: „Сад нека раде, ш |
од њих далеко, па може поднети.“</p> <p>Сад тек схвате господари моменат Гаврине перипетије.</p |
>„Он је био мој анђео хранитељ.“</p> <p>Сад јој се опет појави пред очима она ужаса пуна сцена. |
.{S} Шта се чиниш луд кад ниси?“</p> <p>Сад о.{S} Теофан схвати прави смисо патријарховог питањ |
овео?{S} Ко ме је овамо послао?“</p> <p>Сад је дошо час, да му послужник преда писмо, које бија |
примѣти о. духовник кроз нос говорећи. „Сад им још ви напишите тропар, високопречестњејши госпо |
оношићу,“ проговори на то архимандрит. „Сад сѣди тамо на ону столицу, ал повичи најпре на врата |
>Сад се дигне, и сасвим миран продужи: „Сад нека раде, што им је воља.{S} Ја сам на све готов.{ |
т арх. Гедеона у раме, и проговори му: „Сад ти!“ Гедеон одпои своју строфу несравњивом бравуром |
, у ком се видило, да му се срце цепа; „сад да нађем у манастиру гроб свему, што ми је било нај |
да им мантије све лете за њима.</p> <p>„Сад ће бити, шта ће бити“, повиче администратор и оде у |
ре, и у нашој га цркви сахране.</p> <p>„Сад већ од више година чујемо, да се као дух појављује. |
ца!“ повиче на то згрозивши се.</p> <p>„Сад сам невин, и ако узстрадам, поћићу тратом спаситеље |
... фруштук је био врло угодан.</p> <p>„Сад хајде да се полагано спремимо, па ћемо у 12 сати ма |
ци.{S} И опет велика свечаност.</p> <p>„Сад је долазио онај млади Србин на ред.</p> <p>„Дође ми |
узме све у шалу и даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архим |
нам био добар вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде комендије“ продужи администратор неу |
Нема ту више ни сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад сам дакле сигуран, да ми неће више доћи у кућу!“ ре |
концу године ступим са мајстором из Н. Сада у погодбу, да за 30 хвати крова нужну шиндру набав |
: „Ви бѣжите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сада има добра три сата.{S} А дружтво вас неби пустило |
увидити, да је судбина Мушицкова лежала сада у усти Станковићеви.</p> <p>„Епископ Станковић обр |
иру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ваља сада да се мало по њима обазрѣте, барем по најближима.“ |
калуђеревања сам доста, а изкусићеш од сада јошт више и боље.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, сад |
Као човѣк од најбољег свѣта поздрави је сада и проговори јој: „Ја се особито радујем, да сам до |
ставим дакле сам намѣстништво, и ево ме сада — еклисијархом!</p> <p>— — „О срѣће, о блаженства! |
творених“ кругова чинили, састала су се сада у светој обитељи у једном великом соареу.</p> <p>Н |
ог А?“</p> <p>„Што Ваша Светост казасте сада по својој <pb n="354" /> високој мудрости, то се ч |
ко је било дочекати краја говору, пак и сада једва сврши.</p> <p>О. Теофан био је узхићен од ов |
приобштили, неиду ми из главе, па сам и сада баш о њима мислио.“</p> <p>„Тамо има више знаменит |
јарха Јосифа познавали, а такових већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта нас |
у ја моју тетку по Фрушкој гори.{S} Али сада морамо одлазити“.</p> <p>„Ви сте познати са госпођ |
„Чуо сам,“ одговорио Теофан мирно; „али сада нетрѣба се јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас народ |
литва иде право у божије уво.“ Имамо ми сада важнијих свештеника у парохијама и ученијих и отме |
оговори на то стара. „Па тако нећемо ни сада ни једнога видити моћи.“</p> <p>„Одлазите јошт дан |
озвани, па нису тога, <pb n="198" /> до сада учинили, барем не онако, како би то код срѣћнијих |
год у овим странама?“</p> <p>„Никада до сада,“ одговори му она.</p> <p>„А јесу ли вам познати н |
сови чистог духовног уживања, каквог до сада није имала.</p> <pb n="199" /> <p>Са старом је ишо |
рио.“</p> <p>О. Теофан стајао је све до сада као штатуа од камена с узвишеном главом, скрштеним |
и и самопоуздања.</p> <p>Све, што се до сада говорило, слушао је, као да се њега и нетиче:само |
.</p> <p>Господари се сгледе, шта је то сада, и један га запита: „Море Гавро, шта је то с тобом |
та била наравна ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а нѣки друго.{S} М |
да јој жељу изпуни, ма да је, нарочито сада, имала пуно узрока свог да сваки манастир обиђе, и |
вним призната.{S} Ови нападани имали су сада барем на врѣме престати.{S} Стратимировић је знао, |
уном смѣрности.</p> <p>„Па си морао баш сада доћи?“</p> <p>„Казали су ми да могу ући.“</p> <p>„ |
а је пала у очи и младом шестошколцу... садањем нашем о.{S} Теофану.{S} Али он несмијаше ни пом |
вога је он у калуђере довео.{S} А то је садањи протосинђел Никанор Грујић, кога славе под књиже |
зашто неби за човѣком добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне |
ачије је такав човѣк изгледао, него сви садашњи списатељи — фићфирићи.“</p> <p>„А јесте ли се д |
се, да му је та калафа била оно, што је садашњим банкијерима вертхајмова каса.</p> <pb n="77" / |
светитеље, да си сачувао име благослову садашњости а слави будућности.</p> <p>„Теби пак ваља да |
За то се и зове чуваркућа, и зато је и саде на крововима од кућа.</p> <p>Лѣпа Ленкина слика од |
светој овој кући њиве орали, винограде садили, копали и жњели, брали и увозили, отакали и прет |
то је ваше и наше.{S} То су наши стари садили, наши предшественици, смирени калуђери, и ваши д |
ола је сабор анђела.</p> <p>„Даћу ти да садиш, дотично продужиш наш шљивик, да буде, каква га н |
оспођу неугодно.</p> <p>Гдѣкоје му рѣчи садржаваше два смисла, од којих ју један увѣк врѣђаше, |
ги пут у гроб.</p> <p>Добро је разумѣла садржај и замашај његових рѣчи.</p> <pb n="152" /> <p>В |
јутро тетице!“</p> <p>Глас одпоздрава и садржај тога умири стару.</p> <p>Она приступи ближе; за |
стојатељ очевидно није ни схватио прави садржај рѣчи свога противника.</p> <p>Зато кад га архим |
на ону прву, <pb n="17" /> али је други садржај имала.{S} Кад одпѣва поему стане маукати као ма |
вертхајмова каса.</p> <pb n="77" /> <p>Садржај те калафе остао је тајна за увѣк.</p> <p>За жив |
наменито?“</p> <p>Протођакон одговори: „Садржај оних саборских списа од године 1790, што сте ми |
од њега кад је умирао? незнамо; како је садржаја калафе нестало? и то незнамо; можда ће будућно |
ама за нос и сребрна бурмутица са жутим садржајем од табаке.</p> <p>Метанисање било је код патр |
нос у једној руци а бурмутицом са жутим садржајем у другој није патријарх баш изгледао онако ка |
да у I. књизи Мишицкових стихотворенија садржи одјек овог одношаја.</p> <p>У овој оди пита Муши |
и манастирску трапезарију.{S} Она опет садржи велику хисторијску слику и заступа прошлост наше |
<p>„Нарочито су се тога ради славили Н. Садски прота Данило и поп Платон из Каменице. „Прототип |
извршују заповѣсти Беча, Темишвара и Н. Садскога „Сунца“ (овако се звала палата цкр. предстојни |
био епископом у Будиму од 1829 г. у Н. Саду од 1833.</p> <pb n="272" /> <p>„На кратко, имао је |
исли, да је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло примили, и добије јошт више куражи.{S} Стави ј |
Одавдѣ сте на ваши коњи за 3 сата у Н. Саду.{S} Можете данас врло лако тамо бити.“</p> <p>Е, с |
</p> <p>„Кранц“ је била гостионица у Н. Саду, чини нам се иста, која и данас то име носи.</p> < |
скопа Хранислава, пак чувши, да је у Н. Саду, преноћи у Карловци, а сутра рано похита у Н. Сад. |
> <p>Печеновић није много радио ни у Н. Саду, а у бачкој и торонталској жупанији мого је имати |
малом.{S} Гедеон је био епископом у Н. Саду од 1807—1831.</p> <p>„Архимандрит крушедолски Крст |
чује да ексцеленција није ту него у Н. Саду.</p> <p>Ми смо више пута употрѣбили рѣч ексцеленци |
ненада:</p> <p>„Је с’ ти био скоро у Н. Саду?“</p> <p>Овај се том питању зачуди, али му одговор |
У оно врѣме био је друштвени живот у Н. Саду у највећем цвѣту; људи су имали свашта доста, плаћ |
сутра рано похита у Н. Сад.</p> <p>У Н. Саду имао је о.{S} Теофан рођака, и тако се смѣсти код |
а да ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био између других адвоката и Печено |
" /> <div type="titlepage"> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИЋА.</p> <p>1881.</p> < |
<p>Дра Јована Суботића.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ЛУКЕ ЈОЦИЋА И ДРУГА.</p> <p |
го што је никад била, док су се у Новом Саду виђали.</p> <p>О. Теофан у овом тренутку изгледао |
ва да се сазида епископски двор у Новом Саду.{S} Ту је за љубав епископу Платону бечка влада и |
срдцу букнуло бијаше чуство, које је њу саживало.</p> <p>Познала је, да је дужност побѣду одржа |
не могу сазвати нар. сабора; не могу га сазвати, јер несмѣм.“</p> <p>Док је патријарх ово говор |
.{S} Сад сам ти казао, зашто ја не могу сазвати нар. сабора; не могу га сазвати, јер несмѣм.“</ |
p> <p>Водила се годинама разправа да се сазида епископски двор у Новом Саду.{S} Ту је за љубав |
комесија.</head> <p>О. Теофан није био „сазидан“ од примања код Његове Екселенције.{S} Више је |
ћи дан у јутру кад буде готов записник, сазове архимандрит све калуђере и настојатеља и почне и |
буде.{S} Али неможе се одобрити, кад се сазове друштво од 20—40 лица, и мушких и женских, па он |
рављати неумѣмо.{S} За то велим и опет: сазовите сабор!“</p> <p>Овако је гласио одговор о.{S} Т |
а тај терет на себе узму!“</p> <p>„А ви сазовите народни сабор!“ — —</p> <p>Кад спомену о.{S} Т |
у:</p> <p>„Колика је та чутура?</p> <p>„Сајтлик и по“, одговори овај, а чутура је ваљда и десет |
јемо; а ви велика господа пијете на пол сајтлика, па вам се све друге мѣре чини грдне велике.“< |
рода одсѣва, како му рѣчи чудесно протрѣсају слушатеље; како му глас влада чуствима, мислима и |
S} Оно је грофица Бутлер удата бароница Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра |
ријатеља јој долазаше, умножавала је блѣсак наде, и ова се засија у свѣтлости побѣде...</p> <p> |
о није ни ове своје састанке ни од кога сакривао.</p> <p>„То се недопадне Бечкој високој влади |
{S} 40 фор.</p> <p>За оправљање куће на салашу, које бијаше наложено а неизвршено . 100 фор.</p |
ѣрку.</p> <p>Кад се дошло пред врата од сале, ту се стојало и чекало, док се катани или собару |
ли то није осујетило вечерњу у дворској сали.{S} На то је и он дошо и свога госта генерала дове |
дође обучен у цивилне хаљине, стане на салине иза сѣдала, развије бич и почне кинстлерски пуца |
— брда Олимп, Осса, Пелијон,... градови Салоник, до Херзонеза, Троада и малоазијска брда.</p> < |
сладке терете сваки дан вуку, идемо ми салтаџије, сами лако кроз најлѣпшу природу.{S} Сад незн |
итељ факултета септемвир Узовић приреди салу и дочек сјајно.</p> <p>„Публике никад толико небиј |
ђе са шумним нѣмачким разговором горѣ у салу, и буду све себи узајамно представљене.{S} Разгово |
/p> <p>За овим се дигне дружтво и оде у салу, да пије црну кафу.{S} Старија господа и госпође п |
> <p>Домаћин прими и уведе и те госте у салу; упозна и ове са Банатским гостима.</p> <p>Па то з |
ије.</p> <pb n="57" /> <p>Овај је ишо у салу, пак онда изишавши, јављао је високу резолуцију, п |
рекне настојатељ ходећи у своју ћелију, сам себи. „Шта је то?{S} Одкуд се надасмо, да ће нас су |
хвала ти, драга Ленка, што то изговори; сам ти је Бог те рѣчи у уста ставио.{S} Срдце си ми про |
с епископу непустише, већ <pb n="78" /> сам знао колико је куцнуло.{S} Кад човѣк што почне, па |
У женском друштву ћутао је и слушао.{S} Сам рѣдко коју да је проговорио.</p> </div> <div type=" |
им гласом запита свога послужника: „Гдѣ сам ја?{S} Та овдѣ је лѣпо!“</p> <p>Ово су били први зн |
е на страну, да се смомитља на земљу, а сам погледи на кључаницу, пак да се тврђе држи, ухвати |
м да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни данас, ни сутра; н |
ше горуће добре жеље, него поуздања, да сам позиву В. Светости подпуно дорасто.“</p> <p>„Говори |
Што се пак тиче куварице, истина је, да сам је дао тражити по прњавору, али не да је дадем шиба |
иру добру услугу учинили; истина је, да сам их том приликом чашом вина угостио, али то су људи |
нека коју рѣч дометну, нека измисле, да сам на кога замахнуо... да сам на кога ножем насрнуо... |
се превлада хладнога разума помогне, да сам себе и опет подпуно у своју власт добије.{S} Што је |
е обитељи, да ме кадгод непрекорите, да сам и тај собом понео.{S} И сам спомен мога овдашњег жи |
ана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то о. |
ствари проговорити, а мени се чини, да сам дужна да одговорим.</p> <p>„Допустите ми нѣколико р |
у сами себе ножем зарезати и казати, да сам ја то учинио... они су у стању... у стању...{S} Шта |
само се чувајте наглости и страсти, да сам себе неокаљате.“</p> <p>На то буду записници прочит |
идио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам желио.</p> <pb n="172" /> <p>„ |
оговори јој: „Ја се особито радујем, да сам дошо до срѣће познати вас.{S} Сматрајте, да сте код |
а свештеник лѣпо служи.{S} И мислим, да сам прилично у тој умѣтности напрѣдовао.</p> <p>„Код ње |
нам твоју узвишену душу, па се боим, да сам себе до невоље недоведеш.{S} Сад си независан.{S} Д |
9" /> <p>„Боље ће бити, да нечекамо, да сам изтераш, што смо ти дужни.“</p> <p>Сви се стану смѣ |
измисле, да сам на кога замахнуо... да сам на кога ножем насрнуо... а ти људи, како видим могу |
цем; бѣгати нећу, тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни долазио.{S} Стражу |
ља оно да избере.{S} Признајем дакле да сам погрѣшио и као калуђер и као млађи и у једном и у д |
с њиме.{S} Једаред дваред десило се да сам га нашла код Каулиције, а ја сам се дружила са њего |
сам и дошла.{S} Немора нико ни знати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скувала |
/p> <pb n="340" /> <p>„Јошт ћеш рећи да сам ја крив!“ повиче патријарх грчевито, и приступи о.{ |
а нарочито у старости.{S} Ја незнам да сам икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада велика, пуна, |
ђи стоји пред старијим.{S} Признајем да сам и тим погрѣшио, и претрпићу сваку казан стрпѣљиво.{ |
гласом и погледом.</p> <p>„Признајем да сам погрѣшио,“ одговори о.{S} Теофан, и стане у званичн |
мном?{S} Та ови мене склепташе, као да сам убијца!“</p> <p>Пође по соби оштро; пређе нѣколико |
виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас ку |
ифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу да сам авгара.“</p> <p>„Лажу, тетице; лажу.{S} Нема мојој |
ра сѣдио је, остављајући изтраженику да сам судбу своју рѣши.</p> <p>О. Теофан чуо је, што га о |
>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ, неби ми се могло допасти!“ |
бих остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да има на мене право и настојатељ, и црк |
а дотлѣ ме немој запиткивати; видиш да сам здрава и читава, па можеш бити задовољна.</p> <p>„Д |
дијурнодавца.</p> <p>„Зар ти мислиш да сам ја просјак, па не могу дочекати?“ загрми протођакон |
рите,“ почне настојатељ бранећи се, „да сам ја ових месојеђа једно два три мирјанина на вечери |
и опрости.{S} И нож сам потрго, и можда сам у оној фурији и реко коју непаметну: али <pb n="97" |
вуда загледи, па онда проговори: „Можда сам и снивала!“</p> <p>„Снивала, снивала, тетице.{S} Вр |
је једнако при злочестом пециву, премда сам га већ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег п |
што је моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам и дошла.{S} Немора нико ни знати да сам овдѣ била.{ |
а свѣт... у мојој је власти умрѣти и за сам манастир!“</p> <p>Чудним погледом гледао је на нож, |
xml:lang="de">Kriegslist</foreign>, ја сам учио стратегију...., ту сам ти ја тврд у сѣдлу!“ <p |
нка. „Чуј ме само.{S} Ја сам имућна, ја сам што више богата.{S} Ми можемо од мога имања врло до |
ко то неможе бити без великог новца, ја сам обѣшен...{S} Хајде вама јошт којекако за ваш труд с |
она му је очи затворила.{S} Тетице, ја сам с њом позната... па сам је толико пута изгрлила и и |
{S} Ако ваља да истина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако м |
ога се небоим; они ће све потврдити, ја сам већ са свима наредио.“</p> <p>„Букване!“ зачује се |
моје душе, таласање мога нѣдра! — О, ја сам много, много тебе ради препатила!“</p> <p>На ове рѣ |
повећало.{S} Ти ниси срѣћан,.. јест, ја сам добро извѣштена... ти си несрѣћан.., мораш бити нес |
, и продужи свој говор овако: „Јест, ја сам много препатила Ми смо ћутали... ми се нисмо разумѣ |
— у манастиру.{S} Ја сам слободна... ја сам богата...“</p> <p>„Но ја сам везан!“ упадне јој о.{ |
на; али ја сам био калуђер, млађи... ја сам морао допустити да буде, што старији налаже, па пос |
увши му говор.</p> <p>„То некажем... ја сам само реко, да их нестаје, и више ништа.“</p> <p>„Па |
говоре тужитељи, свѣдоци и закон... ја сам казао све што сам казати имао.“</p> <p>Ове рѣчи поб |
ац је мој умро, мати ми се упокоила: ја сам једина њихова наслѣдница.{S} Мој муж се такођер пре |
.</p> <p>„Ја нисам ваша екселенција; ја сам јошт само Ваше Високопреосвјашченство!“</p> <p>„Ако |
знати са госпођом Пуљиницом овдѣ.{S} Ја сам код ње одсѣо, јер је то моја пријатељска кућа одавн |
сам сагрѣшио против старѣшинства.{S} Ја сам се тога ради покајао, и молио сам отца администрато |
шта да радим за његова одсутства.{S} Ја сам ову свето набљудавао.{S} Радио сам све савѣстно и с |
паситељ, и ми нисмо бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен, да је невино <pb n="100" /> страдање узвише |
, господине; неплашите се ничега.{S} Ја сам сам ту.“</p> <p>О. Теофан одкључа врата и ђак унесе |
: „Сад нека раде, што им је воља.{S} Ја сам на све готов.{S} Оче Теофане!{S} Ти си дошо у манас |
а та ствар има знаменитих страна.{S} Ја сам о тој ствари разбирао, мислио и рачунао, па ћу вам |
дило.</p> <p>„Право је имао Тоша.{S} Ја сам била на хрђавом путу.</p> <p>„Чудо, шта узаврѣла кр |
а да морам учинити, што ми рекне.{S} Ја сам пошла за другог, без љубави... са најсилнијом љубав |
<pb n="100" /> страдање узвишење.{S} Ја сам вас молио да ми опростите, што сам вам згрѣшио; ја |
другога побудим, да ме зажалите.{S} Ја сам оно казао, што држим да морам по дужности онако мис |
умрли нису своју дужност учинили.{S} Ја сам сигуран, да тога јуристе нема, који би из оне обвез |
зову.{S} Доћиће, како неби дошли.{S} Ја сам на то мислио, па сам о људма све утврдио.“</p> <p>П |
ослушати, па онда правду тражити.{S} Ја сам нехотице нож на вас <pb n="80" /> диго; нисам, бог |
путићу га, да научи лѣпо служити.{S} Ја сам из оне школе, која је на то много држала, да свеште |
. са најсилнијом љубави к другом.{S} Ја сам имала, свачега само не срѣће.{S} Чинила сам своју д |
,“ проговори Ленка. „Чуј ме само.{S} Ја сам имућна, ја сам што више богата.{S} Ми можемо од мог |
и оставио ми је све своје добро.{S} Ја сам сад богата, слободна.{S} Како сам скинула црнину за |
и очи к земљи.</p> <p>„Хоћу и то.{S} Ја сам му већ казао, шта ћу му чинити.{S} Осим тога упутић |
ли ти не могу рећи: буди калуђер.{S} Ја сам калуђер срцем и душом; и да се наново родим, пак да |
е вас народ јошт слушати у свему.{S} Ја сам био са многима од наших људи, говорио сам и са оним |
ашла сам га у раси — у манастиру.{S} Ја сам слободна... ја сам богата...“</p> <p>„Но ја сам вез |
на њега: „Шта?{S} Није ти право?{S} Ја сам, море, ту банду довео, и ја сам наредио да то свира |
јарх; „вечерње ће одслужити прота, а ја сам теби дужан реванж. — Само дођи!“</p> <p>„Доћи ћу!“ |
се да сам га нашла код Каулиције, а ја сам се дружила са његовом Катицом... а иначе само сам г |
.{S} Зато отвори срдце преда мном, а ја сам ти ево казао, пред ким говориш и коме.</p> <p>„А на |
; други су се одкотурали до штала; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу |
а.{S} Ти ми ниси ништа скривио.{S} А ја сам знао шта ме чека, кад то учиним.{S} Сад нек буде шт |
е да буде.</p> <pb n="163" /> <p>„Та ја сам калуђер.</p> <p>„Одреко сам се отца и матере!</p> < |
?{S} Ја сам, море, ту банду довео, и ја сам наредио да то свирати научи.{S} Боите се ваљда?{S} |
не, <pb n="94" /> али је заслужио, и ја сам му по праву судио.“</p> <p>„Шта је дакле урадио?“</ |
знато.{S} Отац мој био је силовит, и ја сам држала да морам учинити, што ми рекне.{S} Ја сам по |
велико пријатељство манастиру, па и ја сам њима ту радост учинио, да виде своје слике у манаст |
била неправедна, и то је истина; али ја сам био калуђер, млађи... ја сам морао допустити да буд |
е смѣх и весеље.</p> <p>„Али се увѣк ја сам пријавим“, примѣти онај.</p> <p>„То је истина, и то |
/> „Она је дошла по своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништа нетиче.“</p> <p>„ |
одна... ја сам богата...“</p> <p>„Но ја сам везан!“ упадне јој о.{S} Теофан у рѣч.</p> <p>„То ј |
ни би било право,“ проговори стара. „Ја сам доиста са госпођом Пуљиницом о том говорила и она м |
p> <p>„Нисам!“ закикоће подворница. „Ја сам из Земуна... била сам у Београду... па сад мислим п |
жи.{S} Било је мало доцније у вече. „Ја сам гладан као курјак,“ повиче он кад пође у гостинску |
чки. „Баш добро“, одговори епископ. „Ја сам га и звао, да се с њим мало разговорим о тој саблаз |
тим продужи архимандрит свој говор. „ја сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће именовани свѣдо |
соби.{S} Напослѣдку стане и рекне: „ја сам свршио!“ спусти руке долѣ, преплете прсте и стане и |
жати.{S} Зато и сад одмах одговори: „ја сам шиљао више пута ђака к вама, да ме пустите преда се |
не је о земљу.</p> <pb n="79" /> <p>„Ја сам господар у манастиру, и нико други“, повиче на то и |
то представи старој госпођи.</p> <p>„Ја сам Вам донео писмо, госпођо“, обрати се Ленки.{S} Изва |
а у срѣћној својој породици.</p> <p>„Ја сам се отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣ |
андритов уроди обћим смѣхом.</p> <p>„Ја сам задовољан,“ примѣти архимандрит Партеније, па се он |
бити увѣрен да говориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк... изкуство мога живота врло је богато.< |
па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по моју плату, одговори му куварица прис |
Послѣ ручка ћемо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам јучер била код госпође Пуљинице.{S} То ми је једино |
ного пута од сродства крви.“</p> <p>„Ја сам његово писмо више пута прочитала.{S} Оно је огледал |
могла и другог ког послати.“</p> <p>„Ја сам сирота жена, мени новци трѣбају, а ја немам никога, |
нији!</p> <p>„И за моју тетку постарала сам се како ваља, да може безбрижно и остале дане прожи |
e>.{S} Та и ја кад сам била мала читала сам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> |
е подворница. „Ја сам из Земуна... била сам у Београду... па сад мислим поћи у Букарешт...“</p> |
би вас овдѣ дочекали. “</p> <p>„Видила сам сав Срѣм,“ — проговори Ленка, „па и нѣшто од Србије |
имала, свачега само не срѣће.{S} Чинила сам своју дужност, али ми је срдце пуцало.{S} Ко незна |
рнину за родитељима, за мужем, похитила сам да тражим пријатеља моје младости, мога срдца.{S} Н |
твом тестаменту поступи.{S} Ограничила сам те, да неможеш за живота са главницом разполагати, |
и нѣмачки штрбецаш...“</p> <p>„Та чула сам, ћерко... али да ти право кажем, незнам јесам ли до |
еља моје младости, мога срдца.{S} Нашла сам га у раси — у манастиру.{S} Ја сам слободна... ја с |
p> <p>Стрѣсе се.</p> <p>„Чудо!{S} Дошла сам да га видим.{S} Од куда наједаред она ватра.{S} Одк |
ко ни знати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скувала у двору, знам да ће грца |
Изкусио си за врѣме твога калуђеревања сам доста, а изкусићеш од сада јошт више и боље.{S} Лак |
/p> <p>„А, то су ми дала та господа, па сам их морао ту спремити“, одговори игуман домаћин. „Мо |
.{S} Заповѣдићу да се преправе кола, па сам се до подне и вратио.{S} Митровица није далеко, а м |
ми их приобштили, неиду ми из главе, па сам и сада баш о њима мислио.“</p> <p>„Тамо има више зн |
сам изкусио да имаш велике таленте, па сам наумио да те своим временом подвргнем синодалном из |
<pb n="36" /> којим су толико пошли, па сам својим очима видио да су срѣћни...{S} Ја нећу тим п |
неби дошли.{S} Ја сам на то мислио, па сам о људма све утврдио.“</p> <p>Протођакон опет нѣшто |
и одговори му: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете!“</p> <p>Печеновић п |
.{S} Тетице, ја сам с њом позната... па сам је толико пута изгрлила и изљубила, кад ми је о пос |
ти, да се манастирско добро разноси; па сам зато тражио, да га тим путем сачувам.{S} Истина, да |
ао, није могао свом позиву овога вечера сам одговорити, већ му се морао придружити манастирски |
ад се архимандрит свуче и легне, запита сам себе: „Јеси ли задовољан са маневром, оче Партеније |
ма на стражи.</p> <p>„Шта је то“ Запита сам себе. „Шта ће ови са мном?{S} Та ови мене склепташе |
ница о патријарху.{S} А знаш ли ти, шта сам ја све учинио србском народу!{S} То му јошт ниједан |
добро, господине, ја ћу доћи, него шта сам дужан за овај разговор, да вам одмах платим, јер ни |
ожио, као свиње, козе, говеда.{S} Оваца сам оставио 100 комада а нисам затекао ни једне.{S} Гот |
д друго бити, него нико и ништа?{S} Бог сам посла ти најлѣпшег свог анђела да те ослободи...{S} |
те ме у <pb n="296" /> манастир, из ког сам дошао, али је овај био међутим изгорео, и тако ето |
/p> <p>„Мал’ га није капља ударила, кад сам му <pb n="41" /> реко да хоћете к њему да дођете.{S |
ира у Елисијуму</title>.{S} Та и ја кад сам била мала читала сам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И |
и у гласу и у образу.</p> <p>„Само кад сам погодио,“ одговори овај; „захвалности нетрѣба никак |
ће до тога доћи!“ викне у очајању. „Кад сам ушо у манастир, умро сам за свѣт... у мојој је влас |
ешка и дуготрајна болест задржа.{S} Сад сам, хвала Богу, и молитвама мога брата, подобро оздрав |
буде судија и мени и епископима.{S} Сад сам ти казао, зашто ја не могу сазвати нар. сабора; не |
орски капелан једва ће дочекати.{S} Сад сам свршио.{S} Од игуманства нема ни рѣчи више, а епити |
повиче на то згрозивши се.</p> <p>„Сад сам невин, и ако узстрадам, поћићу тратом спаситељевим. |
ту више ни сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад сам дакле сигуран, да ми неће више доћи у кућу!“ рекне |
{S} То бијаше порезник.</p> <p>„На тебе сам сасвим заборавио,“ примѣти наздрављач смѣшећи се. „ |
ерима и настојатељима.</p> <p>„Код тебе сам познао више ствари, које ми се допадају; држим да с |
„чисто долазим к себи од страха.{S} Све сам се бојао да не буде чега да се стиде и поздни праун |
човѣку забрањене, које чином, што га је сам по својој вољи на себе узео, које тим, што је манас |
је тај бал, што су га описали као да је сам антикрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и господ |
мудар, кои веже језик за зубе и кад је сам у соби. — Али видим да си избочио очи као маче у св |
рао имати Винковића у манастиру, или је сам отишао куда у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћа в |
анђела а врата за ђавола.{S} Тако ми је сам покојни Иринеј казао; и имао је посве право.{S} Бла |
а.{S} Слѣдујући њеним мислима, морао је сам себи признати, да су му изгледи тамни и мрачни, и д |
и користи од више врсти,“ проговорио је сам себи, кад је ствар добро промислио и размислио.</p> |
ињици у старо врѣме радили и као што је сам основатељ највећег светог реда калуђерског, Исусова |
д мене шљивовице?“</p> <p>„За то што је сам нема!“</p> <p>„Хм! па зашто баш од мене?“</p> <p>„Ј |
<p>„А зашто су га однели?{S} Зашто није сам отишо? “</p> <p>„Е, господин је, па му може бити: и |
ника поврате на своје старо мѣсто, које сам ја заузимао.</p> <p>— — „Двѣ године нерада и неприј |
свим на своју апатеку; а рецепт казује сам собом доктора, од кога долази. <pb n="338" /> Срљат |
не, и до ситости набочио; оставим дакле сам намѣстништво, и ево ме сада — еклисијархом!</p> <p> |
јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле сам ја имадем.“</p> <p>С тим пођу на ручак.</p> <p>Посл |
но; „Јесам, В. Светости!“</p> <p>„Дакле сам ипак право мислио,“ рекне на то патријарх као за се |
едоведеш.{S} Сад си независан.{S} Докле сам ја жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене небудеш и |
и да буде, што старији налаже, па после сам мого својим путем сатисфакцију тражити, ако ми је б |
у руку.</p> <p>„Како ви спавала: — Боме сам се ја синоћ јако била поплашила.“</p> <pb n="182" / |
ѣти онај.</p> <p>„То је истина, и то не сам, него са кметом, жандаром и процѣнитељем!“ рекне му |
о је намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам грохотом смѣјати, а како му је био глас кречећ и ош |
на ходник,“ рекне пратиоцима, и остане сам у ћелији.{S} Гледао је подуже житеља тога кавеза, п |
ловци.</p> <p>„Ако ми недопусти?“ рекне сам себи. „Шта, ћу онда?</p> <p>Најпослѣ се домисли и р |
дим шта је, и да ће најбоље бити, да се сам одпустим.</p> <p>— — „У децембру поднесем оставку, |
ратора, а уједно разнесе се глас, да се сам отровао.</p> <pb n="315" /> </div> <div type="chapt |
онгреса, ето и јавних листова: народ ће сам себи и теби помоћи!“</p> <p>И ово је било крајње вр |
администратора, да ми опрости.{S} И нож сам потрго, и можда сам у оној фурији и реко коју непам |
екорите, да сам и тај собом понео.{S} И сам спомен мога овдашњег живота оставио бих радо овдѣ, |
ке, ишо тамо и амо по соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том времену пружио је чешће руку, да |
астирски и прости калуђери.</p> <p>Да и сам патријарх на пријаву послао бијаше свога заступника |
ошт и сад срдцу ближа, него што можда и сам мишљаше.{S} Ово је била само нова храна за бујеће ч |
тим види се, да си ти о овим стварима и сам премишљавао, и са другим људма о том разбирао; ако |
три и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из властита изкуства познати.</p> <p>„Године 1842, |
богослужењу.</p> <p>„Стратимировић је и сам често служио, и његове су службе биле увѣк за утиса |
итом.</p> <pb n="359" /> <p>Посрѣдује и сам шеф војводине генерал гроф Коронини, кои је код цар |
патријархом поћи.{S} Зато смѣшећи се и сам настави шалу и рекне:</p> <p>„Макар ме мало и прочу |
та.“</p> <p>У овој одлуци својој види и сам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритк |
Крушедол дугом обтерећен?{S} Није ли и сам Гргетег знатним зајмом усрѣћен?{S} А шта још нележи |
свој грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хт |
настире дало учинити.“</p> <p>„То сам и сам мислио,“ проговори на то протосинђел, „па зато и ка |
нека буде и то.{S} Невино је страдао и сам учитељ и спаситељ, и ми нисмо бољи од њега.{S} Ја с |
је дубок поздрав од овога, па ма био и сам фурунџија, јер и код нас се знало за „милост малих |
вѣре у ђаку, него је за њим полагано и сам пошо, сиђе се у подрум и стане на последњем басамак |
не,“ промуца напослѣдку. „Видим ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Него по |
Будућност си проиграо и саранио, јер и сам мораш признати, да ти браћа неће трпити, да онај чо |
исли у себи: ови ме тако брзо позивљу и сам администратор долази по мене... мора да им нестоје |
Е није да“, стане се ова цифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу да сам авгара.“</p> <p>„Лажу, те |
се и размећу.{S} Манастирска, дѣла ради сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се читају пра |
а ниси руке против себе диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима имати, мало |
вама мога брата, подобро оздравила, али сам ипак јошт врло слаба.{S} Примите нашу захвалност, и |
; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, пили |
га против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} Кад дође п |
„Благословено царство!“ То је чудо, али сам сам својим очима видио.{S} Из других села носили су |
.</p> <p>„Мало ми срдце није пукло; али сам касније познао, да је било боље, што тог било није. |
нехотице пасти на памет „буква“.{S} Али сам већ прѣко ботанике прешо, и у зоологију ушо, јер он |
мена нашег домаћина А?{S} Ничије.{S} Ни сам патријарх нема тога гласа и славе, што има наш дома |
одговора, него:</p> <p>„Ја сад управ ни сам незнам, шта смо онда мислили, и зашто смо тако ради |
изнутарњу оправу манастирску незнам ни сам колико.</p> <p>— — „У гостинским собама ни спаваћих |
о кроз зубе.{S} Но таки за тим одговори сам себи: <pb n="42" /> „нека је и отровано, ја ћу јест |
д се свуче и у постељу легне, проговори сам себи: „Но ове покладе запамтићу док сам жив.“ </p> |
} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣда боље природе у теби, ш |
од оне цркве.{S} Ја нити сам свој, нити сам независан.“</p> <p>Сутра дан осѣтивши, да јој је го |
коју непаметну: али <pb n="97" /> нити сам имао на крај памети, кога ножем ударити, нит сам на |
и црква а и народ оне цркве.{S} Ја нити сам свој, нити сам независан.“</p> <p>Сутра дан осѣтивш |
и за рамена, и одтури га на страну, пак сам пришпичи око кључаници.</p> <p>„Де, да и ја погледи |
ри Ленка, „па и нѣшто од Србије.{S} Пак сам дошла да и тебе одведем.{S} Знам да ћеш се радовати |
сам себи: „Но ове покладе запамтићу док сам жив.“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
а на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жив небуде црквенога сабора!“ одговори патријарх |
штајте је из ваше ћелије, да је неморам сам из ње извлачити, те да се не прави хука бука без не |
сподине; неплашите се ничега.{S} Ја сам сам ту.“</p> <p>О. Теофан одкључа врата и ђак унесе чин |
гословено царство!“ То је чудо, али сам сам својим очима видио.{S} Из других села носили су нов |
чисто и цѣло.{S} Но што му драго: барем сам се осигурао од насртаја братије у манастиру до изла |
Зато вас молим да ми опростите.{S} Овим сам своју савѣст олакшао: а ви чините, како најбоље зна |
се.</p> <p>„Та нисам дијете!{S} Са свим сам осѣтила, да ми нѣко покривач вуче... сасвим сам доб |
ила, да ми нѣко покривач вуче... сасвим сам добро осѣтила руку на мом рамену...“</p> <pb n="217 |
не на то патријарх као за себе. „Сасвим сам погодио, од које птице та пѣсма долази.“</p> <p>О. |
даје Вам пуно право на тај наслов, коим сам се послужио.{S} Међутим ја Ћу се служити онако, как |
љиве у Банат, те продаи за жито.{S} Тим сам сѣмена за њиве прибавио и хране за кућу спремио.</p |
сти.“</p> <p>„Дођи послѣ подне, — дужан сам ти дати реванж!“</p> <p>„У колико сати?“</p> <p>„У |
/p> <p>„Хрђав знак!“ рекне о.{S} Теофан сам себи.</p> <p>Патријарх је њему увѣк говорио „Ти“, а |
ѣ је сад о.{S} Теофан?</head> <p>Увѣрен сам да ће многи од моих читатеља овако запитати, ако књ |
било и другога приузрока, на који ни он сам није више ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп |
ме у нову сиротињу.</p> <p>— — „Предао сам управу придворној комисији.{S} Био сам у њој двѣ го |
поврати.{S} Више је пута опетовао, као сам са собом говорећи:</p> <p>„Калуђери... куварица... |
S} Које шљивовице које комовице напекао сам 300 ак.</p> <p>— — „Данас сам одахнуо.{S} Чисто ми |
оговори: „Е кад је о.{S} Теофан признао сам, да је погрѣшио, нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Н |
>— — „Кукурузи ме прихватише.{S} Набрао сам их пун таван.</p> <p>— — „И винограде благослови Бо |
<p>„Заклео сам се Богу!</p> <p>„Вѣнчао сам се с црквом.</p> <p>„Друга љубав... друга невѣста б |
вѣштини.“</p> <pb n="259" /> <p>„Слушао сам их једаред“ проговори о.{S} Теофан, „кад су на вели |
ла свакојаких чуда и покора.{S} У какво сам друштво упао, нећу га се опростити без рана у срцу |
n="321" /> по правди и правици.{S} Ово сам ја стекла, послѣ мога мужа мојом штедњом и управом. |
ње врѣме: ту је 18.{S} Март.</p> <p>Ово сам урадио мобом окрестних сељана.{S} Башту даклем урад |
ѣдам ништа“, одговори протођакон, „него сам мислио од куда долази рѣч „букван“, па ми паде на п |
твори пут на све стране живота.{S} Мого сам поћи путем, <pb n="36" /> којим су толико пошли, па |
Примио сам анђелски чин!</p> <p>„Заклео сам се Богу!</p> <p>„Вѣнчао сам се с црквом.</p> <p>„Др |
Јосифе““ запита га на то.</p> <p>„Донео сам вам мало јела.{S} Отворите, господине; неплашите се |
сам управу придворној комисији.{S} Био сам у њој двѣ године.{S} При полазку оставио сам хране |
скрбити и изтесати.{S} На тај посао био сам прошле јесени 100 акова шљивовице спремио.</p> <p>— |
теби свој грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто таквој прилици.</p> <p>„Већ |
Бог, мој помоћник.{S} Од десетка добио сам 1500 акова вина и ставио на подваљак.</p> <p>— — „Е |
као ни једне.{S} Готових новаца оставио сам у каси 700 фор. к. м.{S} Консисторијални комесар ар |
њој двѣ године.{S} При полазку оставио сам хране од сваке врсти изобилно.{S} Стоку сам сугубо |
ствари боље, него ма ко други.{S} Живио сам ја у манастири; имам ја <pb n="348" /> у том изкуст |
} Ја сам ову свето набљудавао.{S} Радио сам све савѣстно и са најбољом вољом.{S} Ишло је добро. |
азбору, у пријатељској подпори... видио сам се како долазим као анђео утѣшитељ к разтуженој овч |
ије, јер се вас тиче: ко је и кад судио сам у својој ствари! примѣти о, намѣстник.</p> <p>„Ми с |
S} Ја сам се тога ради покајао, и молио сам отца администратора, да ми опрости.{S} И нож сам по |
дигнула међу чисте духове!...{S} Мислио сам све што знам, све што могу, употрѣбити, да се дигне |
ко сам се отца и матере!</p> <p>„Примио сам анђелски чин!</p> <p>„Заклео сам се Богу!</p> <p>„В |
м био са многима од наших људи, говорио сам и са онима, кои су најжешћи: али на моју душу нисам |
акше.{S} По рачуну састављеном одплатио сам 600 ф. од дуга.{S} Хвала Богу.</p> <p>— — „Јао! јао |
вуку образе као кад ко рекне: осрамотио сам се!</p> <p>И нехотице понесе сваки од њих руку к бр |
лаговања и аговања.</p> <p>— — „Намучио сам се с њима кроз 3 године, и до ситости набочио; оста |
ни главу, и смирено проговори: „Огрѣшио сам свети владико, и радо ћу пољубити свету десницу, ко |
ушао вашу прѣсуду: као калуђер погрѣшио сам.{S} Моје је било послушати, па онда правду тражити. |
путници пишу, да пола сласти изгуби, ко сам путује, онда је наравно боље имати друга при свему, |
о сам желио.</p> <pb n="172" /> <p>„Ако сам и послѣ и увѣк на њу мислио, „али је овај спомен би |
S} Ја сам сад богата, слободна.{S} Како сам скинула црнину за родитељима, за мужем, похитила са |
ме штеде и заклањају: нека ми буде како сам заслужио.{S} Али само молим, да буде изтрага неприс |
речестњејши господине!{S} Онако је како сам у тужби казао.{S} Ја признајем, да нисам имао пута |
ља Доситија у Хопово допратила.{S} Тако сам барем мого слушати.</p> <p>„Колико је дакле прѣче, |
ниверзитетски факултети.</p> <p>„Напеко сам ја цигаља више него један милион: ено леже наслаган |
оговори: „Нисам мислио ласкати.{S} Реко сам Вам екселенција, што сам држао, да администратор ми |
> <p>„Та ја сам калуђер.</p> <p>„Одреко сам се отца и матере!</p> <p>„Примио сам анђелски чин!< |
ас у цркву, пак ћете видити тамо колико сам икона, и каквих дао измоловати, све својим трудом и |
емо дакле брат и сестра.</p> <p>„Колико сам га пређе љубила, толико га сад неоцѣниво уваживам.< |
да ћу тебе увѣк пред очима имати, мало сам себе за навѣк неубих и овога и онога свѣта!{S} Хоћу |
жила са његовом Катицом... а иначе само сам га на улици видила, кад пролази поред наше куће, па |
„Та већ је у велико дан.“</p> <p>„Касно сам устао“ одговори овај мирно али озбиљно. „Опростите |
очајању. „Кад сам ушо у манастир, умро сам за свѣт... у мојој је власти умрѣти и за сам манаст |
p> <p>„Али да ми нѣшто мораш казати, то сам увиђаш; то си и синоћ увидио, кад си реко да ћеш ми |
тетка.</p> <p>„Два! два!“</p> <p>„А то сам ја ипак морала мало подуже спавати.“</p> <p>„И снив |
<p>Патријарху би правије било, да је то сам <pb n="349" /> калуђер у својој самоћи измислио и н |
по манастире дало учинити.“</p> <p>„То сам и сам мислио,“ проговори на то протосинђел, „па зат |
је ја силом из ћелије извучем, па зато сам оставио врата отворена, кад смо на ручак отишли.</p |
о ће сва братија посвѣдочити.{S} И зато сам метнуо стражу пред његова врата, да ноћу на мене не |
ад се неби мого ни опоменути онога, што сам овдѣ претрпио.{S} Но кад бити неможе, служиће ми са |
скати.{S} Реко сам Вам екселенција, што сам држао, да администратор митрополије свакако више ст |
екрсти се побожно. „Оних 6. година, што сам под његовом руком калуђеровао, увиле су ми душу осо |
} Ја сам вас молио да ми опростите, што сам вам згрѣшио; ја праштам вама све, ради чега бих мог |
јше конзисторије, дотлѣ ће стојати, што сам ја наредио.{S} Ви ћете оче Теофане, одмах у вашу ће |
лику да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја нисам послушао вашу прѣ |
е могу вам казати, како ми је мило, што сам све то видила,“ рекне стара тетка. „Баш вам хвала, |
с’ ти, море, глув? — Зар ниси чуо, што сам реко?“ одговори му на то патријарх мрко га погледај |
ѣдно, тетице.{S} Него нисам свршила што сам почела говорити...{S} Дакле, кад моја тетица метне |
свѣдоци и закон... ја сам казао све што сам казати имао.“</p> <p>Ове рѣчи побуде у протођакону |
мислити“, рекне му она на ово: „Све што сам од отца добила, и што ми је од мужа остало, остаје |
че им потајни разговор. „Чините као што сам реко; и док сте заједно, опомињем вас, да истину го |
несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам желио.</p> <pb n="172" /> <p>„Ако сам и послѣ и увѣ |
ијарх мрко га погледајући.</p> <p>„ Чуо сам,“ рекне о.{S} Теофан и спусти ожалошћен главу к прс |
Зар ниси чуо, шта ти рекох?</p> <p>„Чуо сам,“ одговорио Теофан мирно; „али сада нетрѣба се јошт |
а имам кога да ме носи, небих никад ишо сам, кад ми мало вино удари у ноге: али шта ћу, нити им |
није нѣшто од њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣливам десницу Вашој Светости!“ одговори о.{S} |
p> <p>„Стратимировић но хтеде ову ствар сам рѣшити, већ је приобшти епископу Станковићу и позов |
молбеницу, да ме рѣши овога мѣста, јер сам слаба здравља и да ми допусти да се вратим у мој по |
радо примити у придворне калуђере, јер сам изкусио да имаш велике таленте, па сам наумио да те |
нице.{S} У нар. фонд несмѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дат |
а вас као млађи за опроштење молим, јер сам пронашо, да је то моја дужност.{S} Ви ме нехтѣдосте |
и ћемо и то на сутра оставити.{S} Данас сам доста говорио.“</p> <p>Тим се разиђу.</p> <p>Кад се |
е напекао сам 300 ак.</p> <p>— — „Данас сам одахнуо.{S} Чисто ми је лакше.{S} По рачуну састављ |
очне пѣвничко појање, доведе митрополит сам к налоњи <pb n="257" /> архимандрита Гедеона, па га |
на крај памети, кога ножем ударити, нит сам на кога замахнуо.{S} Но већ и само потрзање ножа ни |
иромашку безплатно примао и учио... већ сам се унапрѣд радовао оној душевној утѣхи, коју је бол |
ти, па их манастир на науку посла.. већ сам видио школу нову, велику, чисту, коју је манастир с |
паситељу, што ми ту мисао посла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад ме мисао на тебе, натраг по |
, на којој је сѣдио.{S} Разлог тому већ сам ти изпричао.{S} Али се није усудила то сама једност |
био у исто таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била |
скварену бурад ни каце.</p> <p>-— —„Већ сам набавио двоја кола са 4 вола.</p> <p>— — „Шљивици м |
нило.{S} Али ми ево почињемо дирати и у сам тај извор.{S} У старија времена дозиђивали су насто |
ла крв учини.{S} У онај пар отишла би у сам пако.</p> <p>„Ми неможемо бити муж и жена.{S} Немож |
може бити љубљена сестра.{S} Као такву сам је срдцу свом пригрлио...{S} Тако и остајемо!“</p> |
хране од сваке врсти изобилно.{S} Стоку сам сугубо умножио, као свиње, козе, говеда.{S} Оваца с |
јошт далеко прѣ подне ступи у ћелију му сам настојатељ, па га позове, да дође пред комесију.</p |
p> <p>„Добро дакле!{S} Сад знам на чему сам.{S} Он неће к мени, ја немогу к њему.{S} Бог све ви |
oreign>, ја сам учио стратегију...., ту сам ти ја тврд у сѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и да |
ију тражити, ако ми је била воља.{S} Ту сам сагрѣшио против старѣшинства.{S} Ја сам се тога рад |
трѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} Кад дође прилика, да трѣба трпити или |
и премѣштен у манастир Шишатовац.{S} Ту сам засадио велики шљивик и виноград.{S} Успѣо је подпу |
> <p>Протођакон узме хартије и стане их сам прегледати.</p> <p>Архимандрит узме други лист и пр |
шта; нетѣрам те да ми кажеш, што нећеш сам собом да говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто мораш каз |
се прерано подузе да се изврши.</p> <p>Сам је себе видио, како мукама и временом изопачен лежи |
ратом спаситељевим... а ако се убијем, „сам себи ударам печат најгрознијег грѣха на чело!“</p> |
би од ових школа послѣ нѣколико година, сама себе издржавала.</p> <p>„А за то врѣме доносила би |
а, цвѣтућа, сваке милоте и дивоте пуна, сама љубав најдубља и најжешћа, готова дати му сву себе |
офан сав се стрѣсе, мислећи да ће можда сама Екселенција изићи.</p> <p>Врата се отворе, и једна |
<p>„Како је то врагу,“ проговори Ленка сама себи. „Зар ми нисмо синоћ врата закључале?...{S} Т |
је истина!“ викне Митрофан.</p> <p>„Све сама лаж!“ придода Амфилохије; већ се видило, да су се |
у, појави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она захвали дакле са нѣколи |
ноћас склопити.{S} Та невѣрујте...то је сама лакрдија.{S} Нема ту духова...{S} Одкуд духова у м |
овѣк казао, да ће ме убити, само чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ кадкад |
>Цѣло се друштво смѣјало из срдца.{S} И сама тетка пристане уз друге.</p> <p>„Него знаш како ми |
ки за србску цркву и србски народ.{S} И сама смрт његова била је слѣдство једнога таковога жест |
ше корпорације (заведенија); али може и сама влада одтуд узети повода, да их под државну управу |
и да јој се друга цери, развуче устне и сама.</p> <p>Архимандрит Партеније смѣшећи се фино, одг |
иначе; а та самоћа позивала га ја већ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и о задаћи сво |
јој:</p> <p>„Да виш дијете, ја се бојим сама спавати.{S} Она приповѣст архимандритова неће ми д |
ти изпричао.{S} Али се није усудила то сама једнострано извести, јер је имала према себи Страт |
доиста игуман Ананије био је љубезност сама.</p> <p>Он небијаше ни млад ни лѣп.{S} Лице му је |
43 умро, Реља Крилатић народних наших пѣсама.</p> <p>Манастир Рил је и данас велика зграда, уна |
ш грлити“, рекне јој загушљивим гласом „сама си ми у руке дошла!“ Ово рекне па је пољуби.</p> < |
у оваковим стварма био осѣтљивији и од саме мимозе (најосѣтљивија биљка).</p> <p>Кад је о.{S} |
одговори настојатељ; „овдѣ су скоро све саме букве, мало храстовине и имамо!“</p> <p>Протођакон |
ало на страну, и промумла: „Овдѣ су све саме букве, нема ни једног храста!“</p> <p>Архимандрит |
ѣстица је ухвати... руке јој се разшире саме собом као електричким ударом дирнуте <pb n="153" / |
бих могао на вас зажалити.{S} А што се саме ствари тиче, ту вас молим, да ништа непрећутите, ш |
више равних у европским државама.{S} И саме босанске морају их преда се пустити.{S} Високородн |
н умре као епископ бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преживиле.</p> <p>Епископ |
ете сваки дан вуку, идемо ми салтаџије, сами лако кроз најлѣпшу природу.{S} Сад незнам управо ш |
ма несумњивим и нуждама неуклоњивим.{S} Сами његови чини доказали су му ту потрѣбу необоривим с |
нашега града с успѣхом ударити може, а сами нису одтуд имали или никакве хасне или врло мало.{ |
ти; а верујем да неможеш, јер су то све сами ладолежи и пијандуре.“</p> <p>-- — „Дошавши кући п |
ате право, кад нису за то, нека нешкоде сами својој цркви ни манастирима.{S} А калуђери неће се |
ана били у тужби навели.</p> <p>„То сте сами писали, те ваљда нетрѣба да <pb n="91" /> вам најп |
лије, једино што желити могу.{S} Они ће сами најбоље настојати, да те жива направе мртвим.{S} Б |
S} Иди у Беч, у Темишвар, у Загреб... и сами слѣпци хвале га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да к |
да манастир хоће скоро да опусти.{S} И сами становници других мѣста чуде се, како грозно сѣче |
ко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами Руси могу још дуго учити од нас, што се тиче цркве |
д од ових светих задужбина... ви ћете и сами себе убити, ако тако и на даље останете.{S} Што ви |
е је доказано.{S} Оче Теофане, ви сте и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас |
ини пред другим свѣтом, па ма то били и сами његови присни пријатељи, е онда се то несмѣ трпити |
е бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управу генерали и обрштари. |
</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери већ и сами стидећи се свога вечитога нема. „Господин је прода |
, па вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих правила, као нечастиви од крста.{S} |
слове умѣша.{S} У место тога, вичемо ми сами: ово су народне куће... ово су народна добра... ка |
ље па неучинимо ништа: ми ћемо у истини сами натѣрати народ, да потражи натраг аманет, коим упр |
а искао је сабор да владике и манастири сами одреде ону своту, којом ће годишње на учевна завед |
бити јошт боље.{S} Онда ћемо тамо бити сами.{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћете ми доћи!“</p> |
једна битна разлика.{S} Једни радо пију сами.{S} Ови навуку обично у своју одају подоста добра |
оно, што нису видили... они су у стању сами себе ножем зарезати и казати, да сам ја то учинио. |
ржао на обѣд.{S} Он и Варнава ручали су сами.{S} Био је пост, и Варнава је јео пасуља.{S} А епи |
ријентирањем.</p> <p>„То је дакле врѣме самим тим већ за регенерацију манастира и калуђерства б |
ог плана изјалови посве.{S} Тако бива и самим војничким стратезима.{S} И њихов план, кои у поче |
а има особито лѣпе очи и да се допада и самим мртвим архимандритима ове куће.“</p> <p>Уз ово се |
ако би ми данас имали 1.054.550 фор. од самих прилога.{S} А како се није ништа трошило, <pb n=" |
ског збора: пресуда је била донесена од самих тужитеља, дакле неумѣстна, то је истина; није има |
ново... то се у нас врло често догађа, само данас у манастиру, а други пут опет у ракиџијници |
х?“ —</p> <p>Свима другима знамо имена, само код овога, незнамо, како му је име!“</p> <p>А ко б |
дајте сира, јаја, пекмеза ил што имате, само брже, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да глад ут |
гели; то је сасвим лако.{S} Ево видите, само овако:{S} Вав!{S} Вав!{S} Вав!“ Служитељи се стану |
n="28" /> рукама. „Нека буде, шта хоће, само кад је моја ћелија остала на миру.“</p> <p>Кувариц |
тости подпуно дорасто.“</p> <p>„Говори, само говори!“ рекне патријарх смѣшећи се. „Толико те по |
скромна уста светих богомољаца изнети, само да покажу, да ће свакога ђаво однети који се усуди |
у је један човѣк казао, да ће ме убити, само чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђер |
ѣка права здрава у највеће зло увалити, само да својој освети задовоље“</p> <p>На ово пође опет |
настиру пазила су на сваки његов корак, само да би што дознали, чим би нос овога светца за свој |
ори!{S} Мени је свеједно, ма што казао, само хоћу да чујем.{S} Говори!“ рекне патријарх поносит |
настира.{S} А како ме гледи митрополит, само би ми јошт то трѣбало.{S} А може ми и манастир под |
ш ће ми бити мило!“</p> <p>„Хвала Богу, само кад је оздравила!“ изјави о.{S} Теофан са своје ст |
сили су новорођену дѣцу том свештенику, само да их он крсти. „Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, |
сподари небоје се ни бога ни закона.... само зазиру од овога“... и стане пестницама по зраку бу |
ма даје се улазак у сабор од год. 1790. само <foreign xml:lang="de">wenn sie recht artig sein w |
ао и ми други, јео, пио као и ми други: само се у том од нас разликовао, што смо ми који под ас |
ете обитељи; будите примѣран свештеник: само се чувајте наглости и страсти, да сам себе неокаља |
Хранислав!{S} Није крив Хранислав...{S} Само нека буде, што би ваљало да буде, показао би њима |
. један ко други... као права браћа.{S} Само што је господин вѣштији, па се дао однети раније, |
ад је свѣћа горела.{S} Но ћутала је.{S} Само се сваки час окретала с једне стране на другу.</p> |
артеније. „Није нужде да се трудите.{S} Само да фруштукујемо, па ћемо одмах поћи.“</p> <p>Мало |
е људе, које сте ви овдѣ побележили.{S} Само јесте л’ ви сигурни, да ће они све потврдити, што |
нине мога говора, и ја могу свршити.{S} Само бих молио, да ми допустите, јошт ове три ствари да |
самој ствари није се рекло ни рѣчи.{S} Само је архимандрит наредио да се сутра у јутру сва бра |
дана прође, и све остане по старом.{S} Само је стража бивала све мекша, него првих дана, што с |
примити, па ма ми се и главе тицало.{S} Само јошт молим, да би ме заклонили од злостављања брат |
ти прота, а ја сам теби дужан реванж. — Само дођи!“</p> <p>„Доћи ћу!“ одговори мајор и оде из с |
.{S} Теофан.</p> <pb n="339" /> <p>„И — само даље, даље,“ прихвати патријарх. „Ваљда ниси комар |
а патријарх, и насмѣши се. — „Гледај га само, како стои.... марки Поза у мантији.“ На ову примѣ |
бави к другом.{S} Ја сам имала, свачега само не срѣће.{S} Чинила сам своју дужност, али ми је с |
на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било |
врло много узрока.{S} Доста би било да само један кажемо... али нећемо казати ни тога, јер има |
готу на видѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чинити своју дужност.{S} Строг изпи |
Теофан; „ту ће други одређивати.{S} Ја само говорим, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим |
андриту.{S} Изрично ми изјави, да ћу ја само од св. патријарха за кућу нуждна упутства примати. |
Напослѣдку проговори о. еклисијарх: „Ја само толико знам, да смо се грозно осрамотили.“</p> <p> |
и тѣлесним невољама, да тражи.{S} Нека само иде за својом узвишеном цѣли:{S} Бог ће га у тој с |
лдати, а не смирени изпостници.{S} Нека само чује то Њ. Величанство, па да виш шта ће рећи!{S} |
што можда и сам мишљаше.{S} Ово је била само нова храна за бујеће чувство у њеним нѣдрима.{S} Г |
нисте видили, да је сва приповѣст била само хунцутарија,“ рекне јој ова.</p> <p>„Била шала, би |
о ја наше манастире познајем, њима ваља само добру управу и ваљане управитеље дати, па ће ових |
остељу несвали.{S} Други немогу пити на само по што су живи, и кад им дође воља попити коју чаш |
а врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду на само, онда му каже, зашто га је звао.{S} Овај стане шеп |
ш за њега добити купца.</p> <p>Од свиња само 5 маторих и 15 јесењих прасаца.</p> <p>Ни крајцаре |
ад други.</p> <p>О. Теофан је ћутао, па само ишо и својој ћелији хитао.</p> <p>Кад дође до ове, |
ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам Варнава напиш |
теник у двор епископов или митрополитов само онда, кад је имао или какову милост просити или ка |
усамљенога мѣста годила ми је души, кад само на њу помислим.{S} Ноћне службе божије дизале су м |
Кад му се овај приближио, онда је и сад само мумлао, али су тонови тога мумлања били сасвим дру |
у куће нигдѣ ништа, а треба ми до жетве само за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни једног вола, ни једн |
зпадне.{S} То је сигуран знак, да неиде само собом: а што се силом надвезује и крпари, то неизп |
ело насмѣши: „Добро је, добро!{S} Хајде само даље.“</p> <p>„У манастиру Гргетегу могла би се ус |
, вољи, силама нову енержију улити може само пријатељ, каквог он у Вама има.{S} Хоћете ли рески |
/p> <p>Вечера је била издана, с тога је само мала ватрица на огњишту горѣла.</p> <p>Куварица је |
вѣравам вас, биће боље!“</p> <p>Онај је само мумлао.</p> <p>Сутра дан најми управитељ два човѣк |
ла, тако привржена пријатеља, да јој је само један одговор могућим остао.{S} Она дакле одговори |
; ко ће нас научити.{S} Господин нам је само реко, да смо мало били весели.{S} Па тако је и бил |
ѣрно, али и одсудно.</p> <p>„Е! лако је само рећи: харче манастирско имање,“ рекне патријарх же |
<p>Принесено кључаници ухо добијало је само одломке од рѣчи, и тако их ни ухо немогаше подпуно |
е могло ту подметнути и налагати, то је само нагађати почео.</p> <p>Сад се чује ход од више људ |
ај; „захвалности нетрѣба никакве; то је само моја дужност, као житеља Фрушке Горе, и члана једн |
м нож и дигнем руку с ножем... та то је само по себи доста, да баци сумњу на мене.{S} Још нека |
буди одѣло србских деспота.</p> <p>Није само кривица настојатеља тих манастира, што те ствари н |
души, као анђео помоћник сирочету, које само стојаше на, гробу отца и мајке, на гробу наде и жи |
авога смисла ових рѣчи; она их је дакле само просто саслушала.</p> <p>Архимандрит се обрати ста |
ко разкинути,“ проговори Ленка. „Чуј ме само.{S} Ја сам имућна, ја сам што више богата.{S} Ми м |
</p> <p>„Ето вам најбољег доказа.{S} Не само Бачка <pb n="48" /> и Торонтал него и Срѣм тражи п |
долазило, да је ту прѣд њим стојала не само најдражестнија жена, него је с ње сијала душа, кој |
Па и то стоји, да се присѣга полаже не само устма, него и руком...{S} Дајте и мени руку; госпо |
и оним духовима у народу, што траже не само да се прихране, него и да своје умне силе развију |
а, да одложи нарав човѣчију, а то је не само искати, што је немогућно, него управо убити га!... |
гатог Рајка.{S} Овај би га без сумње не само рѣчма одбио, него и батином из куће изтѣрао, ако б |
ију уважимо, онда ће настојатељ моћи не само имати пријатељице, <pb n="104" /> него је у свом м |
ике столице, у којој је сѣдио, па стане само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу н |
гађа; <pb n="212" /> а сад држим, да се само шалите.{S} У осталом, гледаћемо да незаспимо до пр |
благодатију</foreign>.“</p> <p>Ленка се само поклони.</p> <p>„Ала је то љубезан господин,“ прог |
ицу.</p> <p>Ленка је ћутала и кадкад се само насмѣшила.</p> <p>Домаћин покушао је више пута да |
>„Јест, јест,“ настави онај. „Нељуби се само устма, него и очима, и руком... кадкад и ногом... |
це.{S} Незнам ил доиста видим, ил ми се само чини, да тамо видим Саву као танку сребрну пругу.{ |
примѣти онај други млађи. „Погледај се само у огледалу.{S} Отеко ти је нос за два, па изгледа |
рѣба... али нема сумње о успѣху, ако се само иде своим путем.</p> <pb n="175" /> <p>„Ето и ти с |
, па му хоће да пође за руком, а оно се само од себе развија; а кад се што почне, па прекине, у |
нку врло неугодно дирнула.{S} Она му се само ћутећки дубоко поклони, али му руке недаде.</p> <p |
.{S} Теофан говорио.{S} Кадкад су му се само црте лица преобразиле; при крају узме на образ изр |
те ви потегли на њега ножем, и да су се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} |
било у тој малој собици, на којој су се само двапут на дан врата на часак отворила, те се оно и |
rcella</foreign>!“; ви инжинири снивате само о parcella-ма.{S} Али знам ја еве!{S} Ударићу ја в |
ми се, уморили.{S} Ви Бечкеречани знате само по паркетима и банатској длановидној равници без у |
ворећи: „Доста је већ здравица, хајдете само на поље!“</p> <p>И тако се сврши ова парада.{S} Ал |
ка стане ову извијати.</p> <p>„Оставите само руку на миру, није мени ни мало тешко вас водити.{ |
д хлѣба, а радо помаже сваком.{S} Идите само мало у прњавор, па ћете видити, колико се кућа у о |
ећи у њих, начне даље говорити: „Видите само.{S} Цар је потрдио завѣштано давање, и то се имало |
што ће доиста трѣбати.</p> <p>„Изволите само, В. Светости, запитати стручњаке“</p> <p>„Нетрѣбај |
ја неумѣм казати све како ваља; зовните само наше изврстније људе.{S} Они ће вам све доказима п |
’ ви ону причу о јежу?{S} А?{S} Увуците само капут у манастире, па ће он вас оправити у закутак |
ари у смѣх и повиче: „ево вечере, дајте само оцта и уља.“</p> <p>„Нема! “ зазвони и сад из уста |
Ево сад смо на брѣжуљку.{S} Погледајте само каква је то красота!{S} Оно вам је тамо Авала, нед |
боље!{S} Јест. <pb n="125" /> Слушајте само шта ми приповѣдаше нѣки дан.{S} Један <foreign xml |
е дружила са његовом Катицом... а иначе само сам га на улици видила, кад пролази поред наше кућ |
, своју будућност!{S} Из ока јој сѣваше само блаженство, из уста јој зујаше најтоплије пријатељ |
/> <p>Два слуге опреме коње, те стојаше само чекајући заповѣст.</p> <p>О. намѣстник био се опре |
S} Али како опази ђака, тргне натраг, и само се окрене к зиду.</p> <p>„Шта је том човѣку?“ запи |
о је говорио, онда га опрости страже, и само наложи, да изван ограде манастирске никуда неизлаз |
ије имао је нѣшто мало смеђе брадице, и само му је нос навлачио на себе позорност гледаоца.{S} |
од свога опредѣљења сасвим одступили, и само се са економијом и другим њиховом чину неприличним |
руке јој се узеше, ноге одсѣкоше.{S} И само око немогаше кренути.{S} Ово, како је пало на лице |
св. Константина и Јелене чинило се да и само небо славу хоће да увелича.{S} Небо је било чисто |
нуле.</p> <pb n="173" /> <p>„Ковиљ је и само Ковиљ одранио Раића и одљуљао његова духовна чада. |
, нит сам на кога замахнуо.{S} Но већ и само потрзање ножа није у реду, а особито, кад млађи ст |
н у пуној збиљи одговори: „Јест, кад би само стојао за нама какав наш главнокомандујући.“</p> < |
вити у закутак.</p> <p>„Де, држте се ви само оних правила, која су начинили другачији људи, нег |
ља.“</p> <pb n="206" /> <p>„Изволите ви само послѣ нѣког времена доћи...“</p> <p>Ленка махне гл |
Шта би о нама мислила...{S} Останите ви само овдѣ милостива; неможете ви ићи... та ето је скоро |
ачи.</p> <p>„Ништа, ништа... говорте ви само даље“ рекне му правознанац, „ово су наши рецепти.“ |
небески анђео, кои се међу људма находи само да познаду да има таквих створења, па ће до кои ча |
правила недрже, премда све зло недолази само од тога.{S} Међутим, ја нисам крив, што се строго |
ндрит, како то је застрашио.{S} Но лези само; ја ћу бити будна.“</p> <p>На то узме сат и поглед |
стубу државе и перјаници царевој, који само о добру овога манастира мисли, и све чини радо и в |
ка; није ли пао под конкурз?{S} Није ли само срѣћом и тешком муком код врховног судишта у Бечу |
нека ми буде како сам заслужио.{S} Али само молим, да буде изтрага непристрана и суд праведан, |
аравна је ствар, да смо се ми послужили само мемоарима о.{S} Теофана, а ако ком устрѣбају мемоа |
попети међу светитеље.</p> <p>„Помисли само на проповѣдање у цркви.{S} Гдѣ је така прилика на |
рпио.{S} Но кад бити неможе, служиће ми само за науку, да се боље чувам змије, која ми је прама |
на овдѣ — па ћете се увѣрити, да смо ми само тихо и то не у трапезарији него у једној собици на |
, а да неосѣти.{S} А то је одношај, кои само поштовање заслужује и доноси.</p> <p>„Али је првих |
Ленка тим погледом ободрена... „Говори само, рѣчи ће твоје избавити двѣ добре душе од пропасти |
казао.{S} Је л’ Крсто!“</p> <p>„Говори само ти, што се питаш.“</p> <p>„Е па било нас је свакој |
и мој; а кад мене небудеш имао, онда си само свој.{S} Видиш дакле да нестои оно, или барем да н |
н човѣк, као ваљан калуђер одговорио си само својој дужности.</p> <p>„Да ниси послушао гласа ду |
“ рекне Ленка устајући.</p> <p>„Сѣди ти само, ја ћу све паковати...“</p> <p>„Паковати!{S} Тетиц |
лада да се башим по кревету.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу ево донети један јастук из твоје |
... нема игумна Иринеја... архимандрити само знаду упрегнути 4 коња па хајд у Руму, части се, о |
и оруђе; да врховна управа задатак свој само на политичном пољу налази, и да јој ваља све друго |
ан. „Та ми смо свештеници, а она је тек само једна куварица, ваљда је наша прѣча него њена.“</p |
позитуру врховног заповѣдника, пак тек само „снисходителним“ осмѣхом и лаким омахом главе прим |
му говор.</p> <p>„То некажем... ја сам само реко, да их нестаје, и више ништа.“</p> <p>„Пак шт |
и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по моју плату, одговори му куварица приступа |
еофан доспѣо до владичиних врата, с том само разликом, што камилавку није скинуо; јер је ова по |
давно престало и зато се и о.{S} Теофан само дубоко поклони, пак приступи патријарху да га пољу |
коју је приступ био у оно врѣме отворен само митрополитском секретару, и дворским мишевима.</p> |
а је паметан кад га даје.{S} Нека се он само држи свога система.{S} Одозго сунце грије, а одозг |
> <p>„Али несмѣ нико држати, да све ово само собом долази!</p> <p>„Не; у манастиру живе људи, к |
родају та господа своје увѣрење... него само за труд... да нетроше врѣме бадава...{S} Пак онда |
ски епископ неплаћа годишње 500 Ф. него само 200 Ф. и да плаћања ова почињу одмах.{S} Ово је ст |
иле и умне и тѣлесне напети, да би мого само за препитаније дружине довољно хране прибавити.</p |
ругу: „Јес’ чуо, како овај загуди?“ Ако само иоле примѣтим, да што снује, волим га угушити него |
дин. „Отац Теофан игуман?{S} То би било само онда, кад би сви настојатељи били као отац Теофан; |
огли толики капитал имати, па га немамо само зато, што не одговорише они <pb n="124" /> својој |
ћемо имати и женскиња!“</p> <p>„Хајдемо само“, повиче Митрофан и навуче јаче обрве на очи.</p> |
изоду на краће да изведемо, и тако ћемо само оно споменути, што је најнужније, <pb n="136" /> д |
одговора, да ни сад нећемо да говоримо само по домишљавању и нагађању.</p> <p>У цѣлом овом пос |
илохије. „Њој се држи страна.{S} Ми смо само прости калуђери, а прост калуђер није нико и ништа |
е.“</p> <p>„Неиде господине; вама се то само чини.{S} Зар се ви у чутурама разумѣте То само ми |
ни.{S} Зар се ви у чутурама разумѣте То само ми прости људи знамо, који из чутуре пијемо; а ви |
а никакве опасности нема.{S} Овдѣ ће то само бити доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да и |
а обавим тај шут, и изјављују, да ће то само бити на корист манастира и калуђера, и препоручују |
оде, па идите од мене, јер вас је данас само то сачувало, што сте мршави ко липов штап, али ако |
ане луде младости; врѣме је моју страст само оснажило и повећало.{S} Ти ниси срѣћан,.. јест, ја |
човѣка као дрва, па ма да је то и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да су ти листови баш у |
„Ја нисам ваша екселенција; ја сам јошт само Ваше Високопреосвјашченство!“</p> <p>„Ако нисте, а |
еље, наде, страха и ужаса морала је и у само срдце <pb n="149" /> од леда животворну топлоту ул |
до; они су данас сви код куће, и чекају само, да се позову.{S} Доћиће, како неби дошли.{S} Ја с |
пископ Станковић обрати позорност своју само на правду и интерес цркве и хијерархије, те заступ |
. „Али камо срѣће, да више њих и у полу само тако светитељски служе.“</p> <p>Патријарху је ово |
кисело гледите!“</p> <p>Правозналац му само даде руком знак да говори даље.</p> <p>Калуђер нас |
е и погледи на врата.</p> <p>Ова остану само одшкринута, како су се одпучила.</p> <p>Најдубљи м |
а више њега стоје људи, који држе да су само они избраници сина Божијег, а друга тако звана бра |
вно били учинили.</p> <p>Настојатељи су само у том јако сгрѣшили што се нису старали, да се так |
су приличан глас имали, а и они, кои су само крештали.{S} Та његовом се високородију пѣва, мора |
S} Настојатељ је господар а калуђери су само његове руке.{S} Што он заповѣди, то они морају изв |
за утисак приређене.</p> <p>„Споменућу само његов ход на службу о петрову-дне сваке године у д |
ило, слушао је, као да се њега и нетиче:само су му једине очи прелазиле на онога, кои је управо |
Можете,“ одговори о.{S} Теофан хладно. „Само ћу молити, да незаборавите, да имамо јавних листов |
ене гадна издаја... злочинство!</p> <p>„Само тако је могло бити!“</p> <p>Онда је подуже ћутао и |
хвалности и у гласу и у образу.</p> <p>„Само кад сам погодио,“ одговори овај; „захвалности нетр |
без разлога осудили, те да сте га послѣ самовластно и насилно у његовој ћелији заковали и под н |
гов био самовоља, пресуда <pb n="96" /> самовластност, а затвор право насиље, и он на сва питањ |
очима, и он увиди, да је суд његов био самовоља, пресуда <pb n="96" /> самовластност, а затвор |
пав, и приправљао нос, да му бурмутском самовољом недонесе какву замѣрку.</p> <p>Кад се дошло п |
нистраторове.{S} Он се нађе уврѣђен том самовољом, и запита: „Коим правом!“</p> <p>„Не ћу право |
ворну топлоту улити, морала је и у крви самог изнуреног аските (пустињака који своје тѣло пати |
до краљевске табле и септемвирата... до самог краља тѣраћу их немилице.{S} Изтѣраћу им мачку на |
се сваком, као да га надсѣњавају крила самога анђела покровитеља.</p> <p>Око њега и болника, к |
и?{S} Није ли Њ. високородије заступник самога нашега земље господара, гдѣ се год у кругу вѣрни |
Јована гр.{S} Циракија под патроцинијем самога краља.{S} Отац је био у пуној гали ту са орденом |
га, неубијај ону која те љуби више него самога Бога...“</p> <p>Ту застане Ленка напрасно.{S} Сл |
синоћ брат и сестра.{S} И остаће ми до самога гроба милим братом.{S} Ово мислим да смѣм сваком |
водицом неумије.</p> <p>Ленки је било и самој мило, а нарочито, што јој је тетка тако очевидно |
чланови вечерали су и отишли спавати: о самој ствари није се рекло ни рѣчи.{S} Само је архиманд |
тране сваку саблазан избѣгавати, па и у самој својој ћелији, а с друге несмѣ манастирско добро |
жем ја, да неће добро бити“, говорио је самом себи кад је из двора епископског изишо. „Како ме |
напосе у Карловци.{S} Већ би дакле и у самом томе лежала добит.“</p> <p>Патријарх се весело на |
и народну школу устроио, а послѣ опет у самом манастиру Рилском, гдѣ је и свој велики бугарски |
рити.{S} Нож у руци није се баш ни њему самом допадао, а што се могло ту подметнути и налагати, |
т малих људи“ па је сваки палио свѣћу и самоме ђаволу.</p> <p>Док је ишо уз степене на први спр |
лицу му се сијало чуство узвишености и самопоуздања.</p> <p>Све, што се до сада говорило, слуш |
егејско море са отоцима Лемнос, Тасос, Самотрака, Тенедос, Скопелос, Еубеа, — брда Олимп, Осса |
да већма тражи самоћу него иначе; а та самоћа позивала га ја већ и сама собом, да чешће и више |
ска потражити кадгод човѣка, кога крије самоћа манастира и раса калуђера!“ примѣти на ово о.{S} |
о стисне.</p> <p>„Добро ми дошла у овој самоћи, сладка слико из прошлости.{S} До сад си ми се ј |
то сам <pb n="349" /> калуђер у својој самоћи измислио и намѣстио.{S} Неби му било право, да с |
е у њеним прсима разгоре, и да јој се у самоћи жестока страст јошт јаче разпламти: она се разбо |
ати се и живити у благословеном браку у самоћи, свѣту незнани, за себе и себи, па пиши, предузи |
а га је туга принуђавала да већма тражи самоћу него иначе; а та самоћа позивала га ја већ и сам |
у је нова мисао на памет дошла.</p> <p>„Самоубијца!“ повиче на то згрозивши се.</p> <p>„Сад сам |
сав други свѣт затворен: зар ћемо му и саму кућу да затворимо, у којој мора вѣк свој да провед |
рог Југ Богдана и девет Југовића, битку саму, Обилића, Топлицу и Косанчића у боју, како је цар |
зији.{S} Као да га гледим.{S} Онај сиви самуркалпак зими, па оно модро јап.... огртач, хоћу да |
дуго заспати; али око поноћи савлада га сан, и он проспава мирно до зоре.{S} Кад се дигне из по |
Сое му се сад духу представи као какав сан, и тѣлесно и духовно измучен заспи.</p> <p>У то дођ |
ло је то подуже.{S} Најпослѣ превари је сан и мало заспи.</p> <pb n="216" /> <p>Но сад јој стан |
његове душе.</p> <pb n="138" /> <p>Тај сан пресуди и ток живота му.</p> <p>Он оде у калуђере.< |
<p>Затим легне.{S} Но подуже недође јој сан.{S} Најпослѣ угаси свѣћу и заспи.</p> <p>Но овај но |
орње-Карловачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово је била његова |
ина гроба обузима; као да му се срдце у санту леда претвара.</p> <p>Није знао шта му је, али му |
а предлог г. архиђакона одреди се да се сањкају од 8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна мѣсечи |
зиму остане.</p> <p>Зима је била лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери ради ране и сјајне |
скињама; али нити су му више пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђакон постане архимандритом, шег |
ем шлифер са 7. јачица, чизме с високим сарама..“</p> <p>„Па фрак од плаве чохе, са жутим дугме |
у жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење живе саранило; а калуђерство, то право, чисто, свето калуђер |
дѣ задржати.{S} Будућност си проиграо и саранио, јер и сам мораш признати, да ти браћа неће трп |
е духове без гласа и имена у свом крилу саранио.</p> <p>„Па дична дѣла толиких црквених Јерарха |
Ту и сад почива.{S} У Рилском манастиру сарањен је србски војвода цара Душана <pb n="324" /> Ре |
ам осѣтила, да ми нѣко покривач вуче... сасвим сам добро осѣтила руку на мом рамену...“</p> <pb |
е био тај нуждник — опорави се добрано; сасвим се немогаше изцѣлити.</p> <p>Уживао је своје дан |
есела.</p> <p>„Мора да је,“ рекне тетка сасвим озбиљно.</p> <p>„А јеси л спавала? “</p> <p>„Јес |
p>На ово запита патријарх о.{S} Теофана сасвим изненада:</p> <p>„Је с’ ти био скоро у Н. Саду?“ |
се монаси, који су од свога опредѣљења сасвим одступили, и само се са економијом и другим њихо |
сни одношај између манастира и калуђера сасвим преокрене.</p> <p>„Калуђера је било у сваком ман |
з чистога срдца молимо.{S} На лѣто, кад сасвим оздравим, желимо вас у вашој св. обитељи походит |
на добро ради на тој ствари; али то иде сасвим полагано.{S} Ноте су мртве, клавири су осамљени; |
n xml:lang="de">Kriegslist</foreign> је сасвим што друго, мој мајору.{S} Знам ја добро шта је < |
ко радили: али онда нам се чинило да је сасвим у реду.“</p> <p>„Прибележите, господине протођак |
ју чиновнике у сто и сто прилика, па је сасвим наравно да гледе, да с њима у добром пријатељств |
јало, али ето ти фруштука.. изгледао је сасвим господски...{S} Служавник бѣлим утирачем застрт, |
господине.“ „Шта незнате бенгели; то је сасвим лако.{S} Ево видите, само овако:{S} Вав!{S} Вав! |
ригу и о имању и о калуђерима.{S} То је сасвим погрѣшна мисао, да су та добра, добра народна; а |
га.</p> <p>На најјужнијем крају диже се сасвим бѣо шиљак управо из мора под облаке; са његова в |
шина подпуна.</p> <p>Стара тетка бијаше сасвим узхићена манастиром и изнутра и споља.</p> <p>Да |
им другчије преднацртао, па му небијаше сасвим угодно, кад му лѣпа удовица округове помрси.</p> |
а се неогрѣшим!“</p> <p>Сад се дигне, и сасвим миран продужи: „Сад нека раде, што им је воља.{S |
као да му се од часа на час отварало и сасвим отискивало, па је изгледало као да штуца.</p> <p |
тниковања посве опрости, и својој цркви сасвим посвети, дође к сестри на нѣколико дана пре њено |
мумлао, али су тонови тога мумлања били сасвим други него обично.</p> <p>Послѣ двѣ недѣље добиј |
ад утолим.“</p> <p>„Нема!“ одговоре они сасвим простодушно. „Дајте људи хлѣба, јер ћу, тако ми |
. ново, Б... ново, та ниси ново него си сасвим подерано!{S} Дајте ми воде, па идите од мене, је |
шта је то с тобом?{S} Ових дана био си сасвим други човѣк спрама тих коња.{S} Чисто нам је бил |
и код владе.{S} Баш да се архимандрити сасвим сходно чину и мѣсту дотирају, опет ће манастирск |
ту нам је тај несрѣтник!“ одговори овај сасвим равнодушно.</p> <p>Наравно је било, да је нови у |
повиче к долазећему, пре него што овај сасвим ступи у собу.</p> <p>„Ко та?{S} Запита о. намѣст |
ражаре.</p> <p>Но кад опази, да је онај сасвим миран, мирнији него икада, окуражи се, и уђе у с |
онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спорије тај сасвим прегриза.</p> <p>Но при свем том била је безбриж |
То бијаше порезник.</p> <p>„На тебе сам сасвим заборавио,“ примѣти наздрављач смѣшећи се. „Него |
ор манастира увѣрио, да је о.{S} Теофан сасвим миран и скроман, и да доиста онако мисли како је |
p>„Како ми буде“, одговори о.{S} Теофан сасвим понизно.</p> <p>„А шта ћеш да видиш у св. Гори?{ |
оворио, стојао је пред њим о.{S} Теофан сасвим забезекнут.</p> <p>Њега су патријархове рѣчи упр |
араху унутра.</p> <p>„Ко је?“ запита он сасвим мирно.</p> <p>„Ја!“ одговори му онај, што бијаше |
озваним епископ Хранислав; или се морао сасвим нов правац узети... овај је налазио презумтивног |
мима упућена била.</p> <p>Овај се чинио сасвим невѣшт, као да се то њега ништа и нетиче и прихв |
, оче Митрофане“, проговори архимандрит сасвим мирно.</p> <p>Протођакон се окрене мало на стран |
зображења, које је за манастирски живот сасвим нуждно, узме.““</p> <p>„Услѣд овога назора искао |
кућу.....</p> <p>Ту је био болестник у сасвим другој, прилици.{S} Соба велика, чиста, зрачна.{ |
чистити, и добро прозрачити, постељу му сасвим новом постељином намѣсти, а њега даде пресвући и |
кад ове латинске рѣчи чује, које су му сасвим нове биле, те није ни оно разумѣо, што би иначе |
одмах отворе и архимандрит изиђе к њему сасвим готов за пут.</p> <p>„Ево, вис. преч. господине; |
<p>Ове мисли бијаху дух у о.{S} Теофану сасвим спариле, као оно што спарава биље мраз или преве |
на четири коња: али овај бѣше ту вожњу сасвим другчије преднацртао, па му небијаше сасвим угод |
конкурза заклонише?{S} Није ли Раковац сасвим упропашћен?{S} Није ли Бешеново остало без хлѣба |
а му је глас лѣпог архимандрита.</p> <p>Сасвим је наравно, да су га нарочито госпе хвалиле.</p> |
о,“ рекне на то патријарх као за себе. „Сасвим сам погодио, од које птице та пѣсма долази.“</p> |
м јесам ли добро изговорила...“</p> <p>„Сасвим добро; мало по србски, али ће те свако разумѣти, |
ових рѣчи; она их је дакле само просто саслушала.</p> <p>Архимандрит се обрати старој госпођи |
ике хиљадама присвајала.</p> <p>Ти дани саставили су срдца брата и сестре као да их је једна ма |
вих 10000 фор, на годину врло лако моћи саставити.“</p> <p>Овдѣ ућути о.{S} Теофан.</p> <p>Патр |
е нећемо више видити.{S} Ја нећу годину саставити.“</p> <p>О. Теофан пригрли ту анђелску главу |
S} Писмо је било кратко, али га је дуго састављао.{S} Најпослѣ подпише га и поспе пѣском, пак о |
а му је дољни дѣо главе.{S} Широке црне састављене обрве, даваше му црним сѣвајућим очима дивљу |
нуо.{S} Чисто ми је лакше.{S} По рачуну састављеном одплатио сам 600 ф. од дуга.{S} Хвала Богу. |
љно и политичке куражи.</p> <p>„Радо се састајао са вѣштим људима и послушао је добре савѣте и |
вахан као међу добри познаници, који се састају да се провеселе.</p> <p>Архимандрит Партеније и |
ако званих „затворених“ кругова чинили, састала су се сада у светој обитељи у једном великом со |
о оде пре тога дана у Гастајн.{S} Он је састанак тога сабора најразличнијим маневрима осујетио. |
" /> <p>Слутио је, да им је то послѣдњи састанак на земљи.</p> <p>Ленка је била очевидно болест |
мѣстником и управитељем манастира — —-, састане се тамо са о.{S} Митрофаном, кога бијаху премѣс |
ођака, и тако се смѣсти код њих, док се састане са адвокатом и док га овај научи, шта трѣба да |
мента.</head> <p>Овдѣ ћемо и опет да се састанемо са једним старим знанцем, пак и са њим на смр |
рен карактер, па тако није ни ове своје састанке ни од кога сакривао.</p> <p>„То се недопадне Б |
том, што је држао да у сваком друштву и састанку представља највишу особу његовог Величанства.{ |
се разиђу.</p> <p>Кад се сутра на вечер састану, почне архимандрит своју повѣст овако: „Митропо |
онај пар, кад су се шаке отца Митрофана састати имале, главом међу њих доспѣо.</p> <p>Шаке Митр |
Ленки.{S} С њом се морамо јошт једаред састати, јер нам неби нико опростио, да тако без трага |
ала.{S} Одлази: биће мѣста, гдѣ ћемо се састати.“</p> <p>Настојатељ се стане обзирати за вратим |
црквену у своје руке.{S} С њиме ћемо се састати, и онда ћемо можда коју и о њему проговорити.</ |
се нећемо више са епископом Храниславом састати, и зато ћемо јошт коју о њему да наведемо.</p> |
нашла у оном моменту, кад им се ваљало састати.</p> <p>На несрѣћу нађе се донета Амфилохијева |
“ да <pb n="46" /> види хоће ли се тамо састати са траженим заступником.</p> <p>Ишо је од „фаза |
Хопову, нити је шибао своје тѣло да се сасуши до коже и кости, као што су многи пустињици у ст |
кату код куће перо разкречило а мастило сасушило, а тога ће му ваљати да информацију забележи.< |
о; ја ћу бити будна.“</p> <p>На то узме сат и погледа на њега. „Два сата!</p> <p>„Два сата већ? |
ит Партеније имао је право.{S} За један сат дођу опет троје каруце и довезу 7—8 мужкараца и ста |
пођите.{S} Одавдѣ сте на ваши коњи за 3 сата у Н. Саду.{S} Можете данас врло лако тамо бити.“</ |
има конзисторију, него послѣ ручка у 3 сата нека се пријави.</p> <p>О. Теофан оде кући, на изл |
>На то узме сат и погледа на њега. „Два сата!</p> <p>„Два сата већ?“ запита тетка.</p> <p>„Два! |
погледа на њега. „Два сата!</p> <p>„Два сата већ?“ запита тетка.</p> <p>„Два! два!“</p> <p>„А т |
бро чините.{S} До Н. Сада има добра три сата.{S} А дружтво вас неби пустило ни до зоре.{S} Срѣћ |
да пође.</p> <pb n="178" /> <p>„За пол сата донећу вам писмо!“</p> <p>„Па куда идеш?“</p> <p>„ |
оји можда у грѣху каквом бдију... којим сатана душу лукавим сном можда тек уплиће... да та моли |
аторово кад ми нож у руци опази... онај сатански глас, коим ми је повикао: сад ти хвала!{S} Она |
е да се полагано спремимо, па ћемо у 12 сати мало што ручати, и одмах на пут поћи,“ рекне Ленка |
Оне се непробуде рано.{S} Већ је било 8 сати, кад су очи отвориле.</p> <p>Обуку се.</p> <p>Кад |
с.{S} Рехтс ум! марш!</p> <p>„Сутра у 9 сати у јутру визитирам ја у персони пециво, које у двор |
да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у манастир нареди.</p> <p>Сутра дан у уречено врѣм |
хиђакона одреди се да се сањкају од 8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна мѣсечина.</p> <p>Ове |
даље. “</p> <p>„А погледајте колико је сати!</p> <p>Ленка погледи, и види да је већ подне.{S} |
не архимандрит Партеније. „Ево већ осам сати.{S} То ми је мило.“</p> <pb n="219" /> <p>„Касно с |
н сам ти дати реванж!“</p> <p>„У колико сати?“</p> <p>„У четири.“</p> <p>„У четири је велико ве |
изишо; јошт један дан... јошт нѣколико сати... па би и овај човѣк лако пошо путем, који би га |
вѣ вина попили, па су се онда око девет сати сви људи својим кућама разишли.{S} Оволико могу на |
д господина протођакона.</p> <p>У девет сати позову настојатеља к архимандриту.</p> <p>Овај је |
налаже, па после сам мого својим путем сатисфакцију тражити, ако ми је била воља.{S} Ту сам са |
и?“</p> <p>„Е ко ће то знати, ми немамо сатова.{S} Та било је, да рекнем... није било једнако.. |
е множина стајала и дивила се по читаве сатове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука Бранковића и |
ја би и најгоропаднијег вампира у млѣво сатрла.</p> <p>Отац Амфилохије са ватраљем полети за др |
његове труде наградити, него ваше живо саучешће... неможе му ништа више снаге улити, да на сво |
pb n="210" /> гледао и слушао са благим саучешћем, али није рѣчи изустио.{S} Сад први пут разве |
бљен хришћанин код мене нашо у братском саучешћу, у духовном разбору, у пријатељској подпори... |
ветца.</p> <p>„Умре, и у нашој га цркви сахране.</p> <p>„Сад већ од више година чујемо, да се к |
икаква приговора учинити!“</p> <p>„Боже сахрани“, примѣти о.{S} Теофан, који <pb n="73" /> се у |
и администратору осѣку се ноге.</p> <p>„Сахрани боже!“ почне он муцати.</p> <p>Протођакон му не |
између живота и смрти оне тројице, које сахранисмо.</p> <p>Сваки ће се читатељ сѣтити, да овдѣ |
та у тас, које је и овдѣ игуман у своју сахрану одмах узео, да недоспу у неправу руку.</p> <p>Н |
ако се он мучи, да се добро манастирско сачува, а како администратор троши... харчи... разсипа. |
ем да проговорим ја балавица...{S} Боже сачувај!{S} Та стегнуло ми се грло, па не могу од тешка |
су старали, да се такове реликвије боље сачувају, и цѣлисходније смѣсте.</p> <p>А митрополити с |
потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири сачувају и калуђерство духу времена суобразно развије.< |
ѣкла, али душу би ми од отровних ножева сачувала.{S} Хвала ти и опет!{S} Хвала!“</p> <p>На то р |
епокорно молити, да би Ваша Екселенција сачувала нам манастир од пада, а чин од обезчешћења.</p |
идите од мене, јер вас је данас само то сачувало, што сте мршави ко липов штап, али ако дуже ов |
си; па сам зато тражио, да га тим путем сачувам.{S} Истина, да су се послѣ ти ножеви и кашике н |
инити, да изгубимо, што нисмо врѣдни да сачувамо и умножавамо. “</p> <p>Разговор овај продужи с |
p> <p>„Непитај Ленка!</p> <p>„Бог те је сачувао!</p> <p>„Пружи му дакле руку, и буди му, што же |
се узвисио у анђеле и светитеље, да си сачувао име благослову садашњости а слави будућности.</ |
и, нека ју носи на прсима.{S} Она ће га сачувати од многе напасти, на које човѣк у животу наила |
д манастира неодбије.</p> <p>„Онда ваља сачувати манастиру магнет, кои би ју к њему привлачио.< |
ос, да оштри шиљак нос није био у стању сачувати од ближега додира са цигљама на поду куваричин |
говорим ништа.{S} Нека говоре тужитељи, свѣдоци и закон... ја сам казао све што сам казати имао |
живити у благословеном браку у самоћи, свѣту незнани, за себе и себи, па пиши, предузимај, чин |
</p> <p>„Да су ови људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама однео, као што је толике силне |
ном свѣтлости руменога јутра осијана... свѣтлост, која из очију пријатеља јој долазаше, умножав |
ених песама... узвишеност побожности... свѣст, да се ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт |
и села нашега.“</p> <p>Тако и буде.{S} Свѣта стече се много из цѣле околине, па и најдаљих сел |
ће мислим све што долази обасјати права свѣтлост, те ћеш и ти подпуно схватити моменат онога, ш |
али онда ми њему недамо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣп |
алуђер у нашем манастиру дотѣрати да га свѣт светитељем признаје и уважава... да буде правим св |
олицу.</p> <p>Архимандрит позове новога свѣдока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру д |
женом, која ми је била милија од цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу имала је она отца и мајку, т |
а дужности убио би себе и овога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону сироту жену.</p> <p>„Јав |
ам себе за навѣк неубих и овога и онога свѣта!{S} Хоћу, спаситељу; увѣк ћу на тебе мислити, и т |
се. „Видим ја, непознајеш ти јошт тога свѣта!“</p> <p>Отац Теофан нађе за добро једним кораком |
похита отац Амфилохије, „нећу ни ја да свѣдочим.“</p> <p>Архимандрит их погледи прекорљиво, и |
лохије неће о том ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово архимандрит настојатељу.</p> < |
знам ништа од свега тога; па нећу ни да свѣдочим.“</p> <p>„Незнам ни ја ништа“, похита отац Амф |
а увѣнчаној глави и породици му; — онда свѣтлом господину другом комесару барону и супрузи баро |
пакет.</p> <p>Ту нађу најпрѣ покров за св. кивот.{S} Развију га....{S} Немогоше се уздржати да |
рт за живот, убијство за љубав, мрак за свѣтлост!“</p> <p>При рѣчима: ево те молим на колѣни ка |
рхимандрит.</p> <p>„Да је настојатељ за свѣдоке довео пред комисију две „кукавице.“</p> <p>Архи |
у. „Кад сам ушо у манастир, умро сам за свѣт... у мојој је власти умрѣти и за сам манастир!“</p |
чиста, побожност задахује те а анђелска свѣтлост осијава!...{S} У друго доба би га светцем прог |
зато ћу сутра именоване од настојатеља свѣдоке преслушати.“</p> <p>На то дође настојатељ и поз |
ти избавитељ свѣта, онај син створитеља свѣта, она љубав безгранична, није дошла у свѣт гробова |
не и оче Амфилохије <pb n="117" /> нема свѣдока, јер нико није тамо био; али тужба куварице бац |
дивота!“</p> <p>Онда га држаше напрема свѣтлости, немогоше се доста надивити богатству штофа и |
твом срдцу и савѣсти: нити има онога на свѣту, ко би ти у напред мого казати, да ћеш свршити бе |
{S} Теофан осѣћао, као да нема никог на свѣту; учини му се као да се сав свѣт око њега губи; ка |
есам.“</p> <p>„ Е сад би долазио ред на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати све људе, које сте ви |
ем благослов, да га смѣмо осветити и на св. кивот стављати.{S} У четвртак ћемо служити и метнут |
је молитву очитао или прѣко кога је са св. тајном при служби прешо, осѣћао је чудесно олакшање |
ости... свѣст, да се ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну почивају... који можда у |
ког на свѣту; учини му се као да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба обузима; као |
им покраинама показује.{S} Много млађег свѣта.{S} Нарочито чињаше се, да су матере мало јачу дѣ |
ене Ленки.</p> <p>Као човѣк од најбољег свѣта поздрави је сада и проговори јој: „Ја се особито |
ади.{S} Је л’ тако Крсто?“ запита првог свѣдока к њему окренушви се.</p> <p>„Остави Крсту на ми |
е госпође знаду, да непуштају са другог свѣта ни патријарха, а камо ли архимандрита.{S} Нема ту |
едаоцима будила, а нарочито код женског свѣта.</p> <p>Просте везиље, које знадоше златом везти, |
е при смрти својој (умро је у ноћи пред св. Саву 1872) оставио около 15000 фор. на гимназију Ка |
вој нови манастир нађе се усамљеним, од свѣта остављеним.</p> <p>Пред њим бијаше дошо глас, да |
{S} Изрично ми изјави, да ћу ја само од св. патријарха за кућу нуждна упутства примати.{S} Стар |
и да позовемо за сутра администраторове свѣдоке, да их преслушамо?“</p> <p>„Нашто свѣдоци,“ рек |
вѣдки.</p> <p>О. Теофан закључи, да иде св. патријарху, да му своју живу жељу приобшти, па да г |
противника? могли су изтѣрати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њима што противно учинио, па |
ла.{S} Никад није могла спавати, кад је свѣћа горела.{S} Но ћутала је.{S} Само се сваки час окр |
мисли на духа архимандрита, а Ленки је свѣћа ометала.{S} Никад није могла спавати, кад је свѣћ |
елики утисак у њему изводило.{S} Али је свѣт ишо много више и рађе у цркву него данас.</p> <p>„ |
ас <pb n="80" /> диго; нисам, бог ми је свѣдок, ни на крај памети имао, да га против вас и брат |
Аћимов глас отвара се небо!“ говорио је свѣт;“ и „његова молитва иде право у божије уво.“ Имамо |
ва није било у том манастиру од како је св. тѣло у њега довезено.</p> <p>Тај се дан видило, шта |
.{S} Кафане су у осталом и данас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима читава т |
скоро подпуно обучена.{S} Устане и узме свѣћу, те посвѣтли на све стране.</p> <p>Нигдѣ никога.{ |
ђавати их у вѣри.</p> <p>Ево свему томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p>Он се скита непрестано које |
и, и тако се смѣсте.</p> <p>„Нек остане свѣћа да горе,“ рекне тетка.</p> <pb n="215" /> <p>„Па |
в с протоколом.“</p> <p>На то се окрене свѣдоку, и рекне му мало попрѣче: „Говори што се тиче с |
ѣћу.“</p> <p>Ленка учини тако.{S} Метне свѣтњак близу себе и шибице до њега, па угаси свѣћу.</p |
ти у толико већи, у колико се буде мање свѣту показивао.</p> <p>„Но и имао је аукторитета и нап |
зумѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постарао.</p> <p>Тргне се дакле мало, кад ј |
имандритове преливала <pb n="159" /> се свѣтлост најуглађенијег понашања.{S} Али му је из ока с |
по манастири разкошни живот води, да се свѣт од калуђера одбија, да харчење манастирског добра |
намѣстио.{S} Неби му било право, да се свѣтовни људи, мирјани, тим стварима баве, и рачуне о т |
“</p> <p>„Мени би врло мило било, да се свѣдоцима покаже, да она пијанка у овом манастиру није |
и душе.{S} Јест.{S} Опомињем вас, да се св. канона држите, да своју дужност свето изпуњавате, д |
руна: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт запитати: мора ли то тако бити!{S} И нема ли начин |
ајмне љубави у калуђерско тѣло; оживите свѣст дужности у сваком члану тога тѣла, пробудите у ма |
ени, и немирним гласом промуца: „Казаће свѣдоци, отац Митрофан и отац Амфилохије, како је било. |
ексекуције; па ће бити свашта, и пуцаће свѣт од нашег покора.“</p> <p>„Ти њу пуштај из твоје ће |
<p>Зрак сунца и струја зрака одговорише свѣтлости у њезиној глави и струји у њезином срдцу.</p> |
и на оца Теофана донели, а они одрекоше свѣдочбу начином кои пуну сумњу рађа да није онако било |
тног крста умѣтно изрезану, коју смо из Св. Горе добили, нека ју носи на прсима.{S} Она ће га с |
његових људи.{S} Во имја отца и сина и св. духа, амин!“</p> <p>На то благослови медалију.{S} О |
ради својих великих очију, пуних жара и свѣжине.</p> <p>Ми ћемо ову епизоду на краће да изведем |
>У овом шлофроку, кои бијаше производ и свѣдок другога „десетолѣтија“, са плаветном марамом за |
о зато, што му је недостајало и науке и свѣтског изкуства; а за духовника није се мого употрѣби |
ка осѣћај младости његове, пун милине и свѣжости, али чист и свет.</p> <p>Ленкин лик долазио му |
црпити, кога жеђ за просвѣтом на више и свѣтлије повуче!</p> <pb n="134" /> <p>А сад је изкусио |
тратор, <pb n="93" /> братија, и њихови свѣдоци преслушају, а разумѣо је био, да се настојатељ |
врѣме, сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок буде у собу позван.</p> <p>На питање како се зов |
ј кући.{S} За њега је и онако сав други свѣт затворен: зар ћемо му и саму кућу да затворимо, у |
ренесем наше народне мелодије и у други свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити угодно, и |
и Ленку развио је архимандрит све дражи свѣтска човѣка.</p> <p>Био је пун досѣтака.</p> <p>Гово |
е изпава, лѣпо изтрезни, па онда одлази свѣтао од нас.{S} Нити он прави разлику између куће и к |
се овај из обитељи Ј. одпушта и братији св. обитељи Ш. придружује.</p> <p>Услѣд тога покупи о.{ |
/p> <p>„Ко је то?“ повикне. „Ленка пали свѣћу,“ повиче јошт јаче и скочи из постеље.</p> <p>Лен |
одузело.</p> <p>Најпослѣ успѣ, и запали свѣћу.</p> <p>„Нѣко је овдѣ у соби,“ повиче сад на ново |
Ленка се тргне и тарне шибицу, да упали свѣћу.{S} Но ова неухвати.{S} Тарне другу, но и ова неп |
трах, а ја ћу те викнути, па онда упали свѣћу.“</p> <p>Ленка учини тако.{S} Метне свѣтњак близу |
ерства изступити.{S} Пак онда неиште ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то може искати, да <fo |
тао, да ли сте сигурни, да ће именовани свѣдоци потврдити то што кажете, зато, да иначе људе не |
/p> <p>На питање како се зове, одговори свѣдок: „ја се зовем Крста Муцало.“</p> <p>„Али ваљда и |
ило их је боме и под асталом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад д |
други кажу, што ја да тајим?“ одговори свѣдок, на ком се видило, да му је одлануло, кад је одл |
p> <p>„Ето нека каже Муцало,“ проговори свѣдок, и окрене се Крсти.</p> <p>„Крста је казао, што |
одуже недође јој сан.{S} Најпослѣ угаси свѣћу и заспи.</p> <p>Но овај ноћни догађај имао је ипа |
к близу себе и шибице до њега, па угаси свѣћу.</p> <p>Није дуго трајало и млада госпођа спавала |
угчије, па се ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> <p>„А ти говори истину, па с |
мушко ил женско; а у теби ће пре видити св. Флоријана, што долази да му гаси ватру у глави, нег |
његово мѣсто, па нећете на скоро видити свѣта!“</p> <p>Онај старији ђак рекне другу: „Јес’ чуо, |
домаћин. „Мора човѣк и ђаволу запалити свѣћу.{S} Учинили су ми много пута велико пријатељство |
бро је кадкад и таковом светцу запалити свѣћу.“ Онда зазвони, да му ђак дође.</p> <p>Док је ђак |
не у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би то дочекала |
ладика у највећем чуду: „Па шта ће рећи свѣт на то!{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="la">Illus |
да тамо код Крсте.“</p> <p>Дође и трећи свѣдок.{S} Преслушају се и остали, што их бијаше навео |
бѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пост |
caste, adminus caute</foreign> — да очи свѣтске невиде.{S} Ако ми ту вашу теорију уважимо, онда |
свети аманет овога живота за други виши свѣт.</p> <p>Често му се представљала као чисти небески |
е други најпрѣ рећи.</p> <p>„Гдѣ су јој свѣдоци?“ примѣти Амфилохије, мало обѣстно.</p> <pb n=" |
ју се Фрушкогорски манастири у чаробној свѣтлости нашем народу, а нарочито старијим женским осо |
више говорили, разпучи своја нѣдра тој свѣтлости и тој топлоти, и ружица љубави, најчистије љу |
кад сасвим оздравим, желимо вас у вашој св. обитељи походити.</p> <p>„Примите поздрав и од моје |
астојатељ манастира мора за сваки корак свѣдоке тражити.{S} Настојатељ је господар у својој кућ |
Подлужја и Посавине.</p> <p>На праздник св. Константина и Јелене чинило се да и само небо славу |
ља засија.“</p> <p>У недѣљу је праздник св. Константина и Јелене...{S} Ха, баш добро, баш ко да |
имаш прѣд очима, онај разпети избавитељ свѣта, онај син створитеља свѣта, она љубав безгранична |
чи, изпуњен мржњом, горчином, презрѣњем свѣта и људи, неимајући никога, да га тѣши, да <pb n="1 |
ока.{S} Али ако он то чини пред другим свѣтом, па ма то били и сами његови присни пријатељи, е |
онако, како би народу пред изображеним свѣтом на углед служиле.</p> <p>Но сад је овако.</p> <p |
у је држао, да ће се тек на оном другом свѣту моћи видити, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на |
м сликом св. разпећа с једне, а образом св. краља Симеуна с друге стране, са великим бројем дру |
жутог кедра, са умѣтно изрезаном сликом св. разпећа с једне, а образом св. краља Симеуна с друг |
к небу, чинило се као да му ове рајском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му се таласао одјек срда |
у жалост не толико нама, колико мирском свѣту, коима ваља давати примѣр и утврђавати их у вѣри. |
падала је у очи нарочито млађем мушком свѣту ради свога лѣпог лица и стаса, а нарочито ради св |
/> пријатељског створења на овом бѣлом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква те ј |
ру... стѣгови лица блистали су се пуном свѣтлости руменога јутра осијана... свѣтлост, која из о |
кански врх.</p> <p>У Рилу је пустињевао св. Јован Рилски, најславнији од Бугарских светитеља и |
м Исидор Коларовић.{S} Служио га је као свѣћа.{S} Кад прођу многе године произведе га епископ з |
ве је тако.. је л’ Крста?“ рекне на ово свѣдок и окрене се прво преслушаном.</p> <p>„Но ваља, д |
а „милост малих људи“ па је сваки палио свѣћу и самоме ђаволу.</p> <p>Док је ишо уз степене на |
тим калуђерима.{S} И овај је зрак бацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га мало ниже јасно разп |
рѣчи, онда ће отац Теофан страдати, ако свѣдоци вас оставе, онда ћете ви доћи у неприлику ради |
.. ви ћете се морати заклети... пак ако свѣдоци потврде вам рѣчи, онда ће отац Теофан страдати, |
пуно фотографијских слика, а врло мало св. икона!“</p> <p>Игумана је ова проста примѣтба добро |
и...{S} Сутон онај у цркви при оно мало свѣћа, које се запаљиваше... анђеоски гласови црквених |
/p> <p>Једни су говорили, да је подпуно свѣтски човѣк, а други, да није за финије друштво.</p> |
му руку; погледи му у лице, и позна по свѣтлости ока, по топлини образа, по таласу дихања, да |
Имам велику вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским манастирима у гори Рилу и Вито |
во се име од г. 1848 овамо проносило по свѣту као име једног од највећих Србаља.{S} Год.{S} 184 |
ѣдоке, да их преслушамо?“</p> <p>„Нашто свѣдоци,“ рекне протођакон осорно. „Зар ћемо тако далек |
ве:{S} 1.) Један везени покров за кивот св. Стефана у вашу цркву; 2.) 100 ц. дуката, прилога на |
за Цариград.{S} Одандѣ ће прије свега у св. Гору.</p> <p>Може бити, да је патријарху и угодно б |
авала је блѣсак наде, и ова се засија у свѣтлости побѣде...</p> <p>„Говори! говори!“ повиче Лен |
та, она љубав безгранична, није дошла у свѣт гробова ради, да копа гробове и да их пуни живим м |
ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очима пријатеља засија.“</p> <p>У недѣљу |
је мислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вратио, то можете мислити.{S} Тај гост живи, и мож |
Али видим да си избочио очи као маче у свѣћу, па <pb n="274" /> ћу ти двѣ три и о њему рећи; а |
јер ћу иначе принуђен бити свући се и у свѣту као поштен човѣк начин живота потражити,</p> <p>— |
оље, жели што је најузвишеније... али у свѣту има сто прѣпона, хиљаду противности.{S} Кад човѣк |
а чада.</p> <p>„Да су ови људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама однео, као што је толик |
их заслуга; како ће ствар представити у свѣтлости, да сва ова падне на њега а противници да дођ |
узрок да се сад направи читав скандал у свѣту: за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у |
зи из манастира; дај ми руку, хајдемо у свѣт, па ћемо живити себи на срѣћу, Богу на славу!“</p> |
n="167" /> уважавати све, што је лѣпо у свѣту, а нарочито међ младим женскињама; али нити су му |
м понизно.</p> <p>„А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у бугарским ма |
кажи ми, каква те је нужда довела у ову св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би из веселог Б |
„Кад стојим ја с тетком, онда се казују свѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда св |
уварици горопадну молитву.“</p> <p>Узму свѣћу и оду у комору, гдѣ су разна јестива држана.{S} Т |
прочитати записнике, да чујете, шта су свѣдоци изказали, и да видите, да је онако уведено како |
У манастиру Ј...у Фушкој Гори горѣле су свѣће по свим ћелијама.{S} Ту се држао тако названи бал |
ра.. „У Букарешту има бољара... тамо су свѣ гомиле од дуката.“</p> <p>Подворница се опет закико |
и,“ рекне јој тетка. „Угаси молим те ту свѣћу, јер нећеш трѣнути.{S} Ако на мене наиђе какав ст |
мѣти о.{S} Теофан, пружајући патријарху свѣдочбу са подписима игумна и братије и печатом манаст |
ану од стола.{S} Варнава цѣлива десницу св, владике и оде у свој стан у двору, а владика оде у |
ом крају разговора.{S} Ко зна, како наш свѣт гледа на наше фрушкогорске манастире, тај ће разум |
начинити и какав Доситеј, пак да видиш свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је богата“, |
n="108" /> <l>Пренос.{S} 9225 ф.</l> <l>Св. Ђурађ . . . . . . . . .{S} 360 ф.</l> <l>Месић . . |
Укаже јој се дивно ведро јутро.</p> <p>Свѣжа хладовина покуља јој у собу.</p> <p>Зрак сунца и |
у најнеуреднијем стању, <pb n="298" /> сва изсѣчена најштетнијим начином.{S} Прошле зиме хвато |
у подрум, нађу све у најбољем реду.{S} Сва бурад запечаћена.{S} И оно буре, из ког је ваљало д |
ско добро чувао је као зеницу у оку.{S} Сва су бурад с пићем била запечаћена, и нигда се није п |
клоне калуђеру глава на прси, као да га сва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја говор |
ко ће ствар представити у свѣтлости, да сва ова падне на њега а противници да дођу у мрак и там |
ави се изнутра.</p> <p>Глава му је била сва забуњена.{S} Познавао је пакостна срца својих проти |
дѣлокругу, и преда по свом увѣрењу нама сва добра и виктуале на разполагање.</p> <p>— — „При об |
бијаше говор.</p> <p>„А ви ћете сад на сва моја питања одговорити, <pb n="84" /> али по души, |
обављаше.{S} Слика његова остала је на сва времена у памети оних који су га видили.</p> <p>Оси |
астност, а затвор право насиље, и он на сва питања недаваше друга одговора, него:</p> <p>„Ја са |
орити.“</p> <p>„Зар нисте видили, да је сва приповѣст била само хунцутарија,“ рекне јој ова.</p |
сам утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва братија посвѣдочити.{S} И зато сам метнуо стражу пр |
ја судим, да морамо бити строги, јер ће сва дисциплина изтајати као восак на сунцу. <pb n="70" |
шу своју са њеном душом, која се бијаше сва у љубав, у безграничну љубав претворила.</p> <p>О. |
У трапезарији нађе се и администратор и сва братија.</p> <p>Сѣдну ручати.</p> <p>На једаред чуј |
чи посумњати.</p> <p>Њему дође пред очи сва криминална процедура.... и зној га пробије.</p> <p> |
емљи.“</p> <p>Промисливши и размисливши сва, једва дочека архимандрит зору и устане необично ра |
а заповѣди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три архимандрита, гдѣ ходају.</p> <p>„На здравље од |
да га виновом лозом засади, и пружи му сва срѣдства, која бијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо |
архимандрит наредио да се сутра у јутру сва братија у манастиру нађу, и да нико на страну неодл |
ом дѣлу у Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпраћали ученици гимназије и богословије, |
очекала, <pb n="26" /> да ме једаред за свагда скину с врата.{S} Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за жи |
мала је толико утиска у хришћане, да је свагда била црква дубком пуна.</p> <p>Сви су хвалили ка |
ише вуко“, — ту учини ђак знамење, које свак разумѣ — „па је онда кадкад и лудовао и кад није н |
иповѣтка добро познаје, у стању, ком се свак смиловати мора.{S} Овај је гледао управитеља укоче |
<p>„Кад би се све утемељило и развило, свака би од ових школа послѣ нѣколико година, сама себе |
и.{S} Цѣле му се тѣло у грчу стегло.{S} Свака му се мишица немило трзала.</p> <p>Ленку прође је |
>Но наједаред престане са његове стране свака псовка ни опомињао је своје коње врло њежним изра |
ослу истина, што стари рекоше: небои се свака шуша бога, већ батина!“</p> <p>Архимандрит се нас |
вала.</p> <p>„А за то врѣме доносила би свака сигурно повећу своту, која би ове приносе знамени |
оје спаваће собе.</p> <pb n="214" /> <p>Свака гошћа добије собу за себе; из једне се ишло у дру |
е ова ноћ била за о.{S} Теофана.</p> <p>Свака црта призора, у ком су биле главне особе он и Лен |
сам држао, да администратор митрополије свакако више стоји него редовни епископ.{S} А најпослѣ |
ај ножић и задене га у чизму по обичају свакдањем.</p> <p>Тек да пође напоље из ћелије, ал ето |
е стојаше пред њим лѣпа, жена, цвѣтућа, сваке милоте и дивоте пуна, сама љубав најдубља и најже |
>О. Теофан гледао је подуже на ту лѣпу, сваке дражести пуну жену, немогући рѣчи проговорити.{S} |
xml:lang="la">non plus ultra</foreign> сваке милине.</p> <pb n="202" /> <p>„Добро би било да с |
16" /> <p>О. Теофан је дакле послѣ тога сваке године на њен имендан у Бечкерек долазио, тамо ко |
ѣли крѣпост, да те штити и одбрањује од сваке напасти нечастивог анђела и његових служитеља, и |
не.{S} При полазку оставио сам хране од сваке врсти изобилно.{S} Стоку сам сугубо умножио, као |
ѣду код митрополита, да је пециво изпод сваке критике.</p> <p>„Зар нема у Карловци лѣпша пецива |
само његов ход на службу о петрову-дне сваке године у дољњу цркву карловачку.{S} Апостол Петар |
примио и одобрио је, да ти се 6% камате сваке године кад ти је воља издају, <pb n="320" /> а са |
можеш је пуним правом сматрати.{S} Без сваке љубави, а нарочито без љубави свете и чисте смежу |
его што ћу се дати од оних злотвора без сваке кривице шибати и срамотити!“</p> <p>Она изрече ов |
> Ту је било видити на једном плану без сваке першпективе обадвѣ армије и србску и турску, стар |
шта, да ће на свој трошак дати учити из сваке дијецезе по једног младог човѣка, и држао је рѣч. |
„На оно, што су се владике и манастири сваке године на народне потрѣбе давати обвезали.{S} С ј |
сви богослови; али би се мого одредити сваке године курс од нѣколико недѣља, кои би полазити и |
јном прѣко њих прекорачи.{S} И за чудо, сваки, ком је молитву очитао или прѣко кога је са св. т |
атски поздравио, кад је у дружину дошо; сваки му је одговарао као прѣко бундева, штоно наши каж |
аши манастири немају скоро калуђера.{S} Сваки дан их је мање, и нема изгледа...“</p> <p>„Па зар |
ин (администратор). „Е шта да рекне.{S} Сваки нека, чини своје.{S} Он је дрва насѣкао, шиндру н |
>Нећемо потање описивати њено стање.{S} Сваки га себи може лако представити.{S} Више јој се пут |
да својој задаћи подпуно одговарају.{S} Сваки нека се употрѣби за онај посао, за <pb n="346" /> |
арочито сада, имала пуно узрока свог да сваки манастир обиђе, и што прије похита кући.</p> <pb |
ко ићи, да настојатељ манастира мора за сваки корак свѣдоке тражити.{S} Настојатељ је господар |
тратора митрополије, па је промислио за сваки случај, како да се влада.{S} Нарочито је добио из |
ивот кнеза Лазара са тѣлом угодника, на сваки је начин света реликвија, какву рѣдко кои хришћан |
како коме у занат буде приличило.{S} На сваки пак начин признати морамо, да нам се тим измакла |
о је значај изазивања.</p> <p>Појава на сваки начин необична, снажна, импонујућа; к том морамо |
га даде добро чувати и да се постара на сваки начин да неутѣче.{S} Калуђер је стојао долѣ са св |
кудити него изправити).{S} Остао је на сваки начин јошт извор, из ког се могла црпити та жива |
ио из двора у Карловци поруку, да ће на сваки начин доћи у комесији и протођакон, са овим је ве |
раћа Теофанова у манастиру пазила су на сваки његов корак, само да би што дознали, чим би нос о |
отом дивна, милином бајна!...</p> <p>На сваки начин отворило се полѣ за особито занимљиву дипло |
нас надгледати“, рекне ова.</p> <p>„На сваки начин!...</p> <p>Сад уђе ђаче и јави да су кола г |
да могу из манастира отићи.“</p> <p>„На сваки начин“ проговори архимандрит.</p> <p>„Доћићу и ја |
пада: овако ваља да се држи и разговара сваки, који крст на прсима носи.“</p> <p>Ленка није ни |
е и пружити срѣдства, да из тога извора сваки узможе црпити, кога жеђ за просвѣтом на више и св |
ећи се. „Него чини ми се, да би на тебе сваки врло радо заборавио!“</p> <p>Роди се смѣх и весељ |
и, док је Ленка ове рѣчи говорила, може сваки лако мислити.</p> <p>С једне стране није се дала |
аровит, воља безобзирна.{S} И онда може сваки схватити, да је тај човѣк, ако је и млад био, мог |
p> <p>Ноћ је духовник дана.</p> <p>Може сваки лако знати, каква је ова ноћ била за о.{S} Теофан |
стника свију манастира.</p> <p>Ваљда је сваки намѣстник — а можда и не баш оваки — писао своје |
/> и молитва о.{S} Теофана доносила је сваки дан то већи приход манастиру са свију страна.</p> |
с се знало за „милост малих људи“ па је сваки палио свѣћу и самоме ђаволу.</p> <p>Док је ишо уз |
јања.{S} Кад је овај запојао, мислио је сваки, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео. |
да видите, да је онако уведено како је сваки говорио и како је било.{S} Али вам кажем, да сте |
е с црвеном поставом.{S} На груди му је сваки дан стајала звѣзда великог Леополдовог крста, а о |
живи, пак нама свима заповѣда.{S} Ту је сваки мудар, кои веже језик за зубе и кад је сам у соби |
на дугачко и широко.</p> <p>За тим узме сваки своју чашу и искапи је до дна.</p> <p>На то ће ре |
ѣћа горела.{S} Но ћутала је.{S} Само се сваки час окретала с једне стране на другу.</p> <p>„Е т |
ст чути.</p> <p>Није дакле чудо, што се сваки јављао мањим од макова зрна.</p> <p>Ту се скинуо |
амотио сам се!</p> <p>И нехотице понесе сваки од њих руку к бради и повуче је прѣко ње, па једа |
уди.{S} Док мирјани своје сладке терете сваки дан вуку, идемо ми салтаџије, сами лако кроз најл |
p>Нетрѣба ни рѣчи да рекнемо па ипак ће сваки знати, како је било у тој малој собици, на којој |
живити!“</p> <p>Из ово мало црта видиће сваки подпуну слику управе, коју смо хтѣли њима фотогра |
ас на свога друга из оне балске ноћи, и сваки ће запитати, а шта је са о.{S} Митрофаном?</p> <p |
рао држати под уздом и сваки напрѣдак и сваки намѣри му противни развитак духовни.</p> <p>Његов |
>Али је уједно морао држати под уздом и сваки напрѣдак и сваки намѣри му противни развитак духо |
ш у рукама моих најбољих пријатеља, кои сваки мој корак <pb n="358" /> будним оком прате.{S} Но |
врућих одцѣпити, па ће се то репетирати сваки дан, кад небуде учињено што ти заповѣдам.{S} Пре |
ља и Буковине, али су ови имали платити сваки по 200 фор.</p> <p>Предрачун изнашао је за плату |
али, да тежите за оним узором, за којим сваки калуђер ваља да тежи.{S} Останите на том путу, на |
ти, <pb n="295" /> пак и опет сваки дан сваки час наилазити на запрѣке, интриге, подла подметањ |
нерече га, ни патријарх.</p> <p>Толико сваки види, да је то неки доктор-адвокат, ком је о.{S} |
је ваљало сутра дан обѣсити.</p> <p>Но сваки час очекивао се радостан један догађај у царској |
светој намѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан из чистога срдца молимо.{S} На лѣто, кад сасв |
успѣха имати, <pb n="295" /> пак и опет сваки дан сваки час наилазити на запрѣке, интриге, подл |
у нема никога.{S} Завири у сваки кут, у сваки закутак, али о. намѣстника нема.{S} Одтрчи без ду |
бу, види да ту нема никога.{S} Завири у сваки кут, у сваки закутак, али о. намѣстника нема.{S} |
добију, кад дође, па по томе оде одмах сваки на своје мѣсто.</p> <pb n="22" /> <p>Два слуге оп |
ти оне тројице, које сахранисмо.</p> <p>Сваки ће се читатељ сѣтити, да овдѣ долазимо племенитод |
и он био увѣк на својем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало се у његовој дворској капели јутрење и |
днога изкуства.{S} За истину стоим пред сваким судом.“</p> <p>„А ти дај овамо;“ рекне патријарх |
митрополитска могла се дакле тако рећи сваким даном упразнити.</p> <p>„У овом случају имао је |
ађивали.{S} Нареди ђацима да му се даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} Закључа с пољ |
оситије, ха?{S} Окај се тога.{S} Недаје свако јаје пѣтла, а јошт мање крије се у свакој мантији |
Сасвим добро; мало по србски, али ће те свако разумѣти, ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој |
Од тог доба улазила су свако до подне и свако послѣ подне ова два јака ђака са нѣшто јела и вод |
се напунити, и то људма, кои заслужују свако уважење, и кои су у стању извести послове, што ће |
страдам!</p> <p>Од тог доба улазила су свако до подне и свако послѣ подне ова два јака ђака са |
, што је дуже времена протицало.</p> <p>Свако ће нас подпуно разумѣти, кад рекнемо, да се опет |
ло загрије и поврати од ноћне незгоде и сваковрстне напасти.</p> <p>Кад се свуче и у постељу ле |
ди, да је све како ваља удешено.</p> <p>Сваковрстне мисли недаше му дуго заспати; али око поноћ |
ди, да набави средства, којим ће народу сваковрстно моћи помагати.{S} Већ ми је пред очима стај |
калуђери су се одрекли свакога имања... сваког мирског уживања... и шта ти ја знам.{S} А то све |
ља.</p> <p>Доплатак за њих по 500 Ф. на сваког, износио би. . . . . . .{S} 1500 ф.</p> <p>На уч |
xml:lang="la">nobile officium</foreign> свакога адвоката обојега суда.{S} За то смо учили.{S} Н |
етир године; а прве су године обично за свакога новога частника како духовног тако и грађанског |
тебе многи вичу; али ја знам да вичу на свакога.</p> <p>„Многи те мрзе... али ја те уважавам.</ |
у <pb n="30" /> потѣру летили, и сви од свакога, кога су срѣли, распитивали, није ли видио мана |
чини тајно у својој ћелији прекривен од свакога ока.{S} Али ако он то чини пред другим свѣтом, |
огомољаца изнети, само да покажу, да ће свакога ђаво однети који се усуди против њих говорити, |
атворати, а они онда чине то исто и без свакога страха и стида; нити нам одају пристојећу нам п |
мести!</p> <p>Овај стане одговарати без свакога размишљавања извукав из џепа нѣку цедуљу:</p> < |
духом архимандритом, него са живим без свакога духа.“</p> <p>И опет се чује онај смѣх са читав |
народна добра... калуђери су се одрекли свакога имања... сваког мирског уживања... и шта ти ја |
тира и калуђера, и препоручују ме браћи свакога манастира, у кои дођем.{S} На ово ми се с правд |
је, и подупирао их је готовошћу врѣдном свакога признања.{S} Онај дан, кад су га изабрали за ми |
једни благосиљају а други проклињу.{S} Свакој хвали и свакој грдњи износимо ми на супрот овај |
по 300 Ф. 900 „</p> <p>На разне потрѣбе свакој по 200 Ф. 600„</p> <p>У скупи. . . . . . .{S} 8. |
ају а други проклињу.{S} Свакој хвали и свакој грдњи износимо ми на супрот овај свети шиболет: |
д пѣсме Хранисављеве пред очи добили, у свакој је дисао прави дух пѣснички.</p> <p>Владика дакл |
вако јаје пѣтла, а јошт мање крије се у свакој мантији Доситије.{S} Или се ваљда теби недопада |
мѣсечине бајни.</p> <p>Архиђакона су у свакој кући радо видили: а он је у једну најрадије одла |
ј је одспавао у манастиру.{S} Људи смо, свакојаке нарави, па неподносимо једнако чашу вина.{S} |
а неописано угодна.</p> <p>Али има људи свакојаке ћуди; а и очи нису у свих једнаке.{S} Нѣки ви |
{S} Знаш ти, шта је сабор.{S} Дођу људи свакојаке ћуди....{S} Неприправљени... дилетанти... а д |
и послѣ смрти спомен међу људма троваше свакојаким безсмислицама, измишљотинама, клеветама.</p> |
видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких чуда и покора.{S} У какво сам друштво упао, |
што се питаш.“</p> <p>„Е па било нас је свакојаких.{S} Једни су попадали код астала; други су с |
ако сте се држали?“</p> <p>„Било нас је свакојаких.{S} Та ваљда вам је Крста казао.{S} Је л’ Кр |
{S} Па што би то било њему противно?{S} Сваком своје.{S} Он покрива кућу, а ја поим христијане: |
S} Неизказано добар домаћин био је душа сваком друштву.{S} За то су га сви радо имали.{S} У жен |
Добар је као комад хлѣба, а радо помаже сваком.{S} Идите само мало у прњавор, па ћете видити, к |
иљем закрилио главу болника, учинило се сваком, као да га надсѣњавају крила самога анђела покро |
мирене прилежнице у читуљу, која се при сваком богослуженију чита!{S} Хоће л бити тако добро, о |
оба милим братом.{S} Ово мислим да смѣм сваком казати, и да ми се за то замѣрити неможе.“</p> < |
јна јављала се у том, што је држао да у сваком друштву и састанку представља највишу особу њего |
"144" /> предубока љубав, која јој је у сваком слогу звонила, срѣћа и сладост будућности, која |
во; из тога ћеш видити, да је свуда и у сваком послу истина, што стари рекоше: небои се свака ш |
луђерско тѣло; оживите свѣст дужности у сваком члану тога тѣла, пробудите у манастирима дѣлотво |
м преокрене.</p> <p>„Калуђера је било у сваком манастиру много више него данас; било је обитељи |
у манастиру прибѣжишта тражаше; подпора свакоме, коме потрѣбна бијаше помоћ разуму, души, савѣс |
живити, можемо сваку потрѣбу подмирити, сваку жељу задовољити.{S} Ја те љубим још већма, него у |
0 Ф. 1500 ф.</p> <p>На нуждне справе за сваку по 300 ф. 900 „</p> <p>На потрѣбне зграде по 400 |
. . .{S} 1200 „</p> <p>На слуге више за сваку по 200 Ф. 600 „</p> <p>За храну више на сваку по |
</p> <p>На потрѣбне зграде по 400 ф. на сваку. . . . . . . . .{S} 1200 „</p> <p>На слуге више з |
400 Ф. 1200 „</p> <p>На тежаке више на сваку по 300 Ф. 900 „</p> <p>На разне потрѣбе свакој по |
по 200 Ф. 600 „</p> <p>За храну више на сваку по 400 Ф. 1200 „</p> <p>На тежаке више на сваку п |
фор</l> <l>б) дозвољен је био прирез на сваку кућу нашег народа по 3 кр, а то би износило 9472 |
а учевна срѣдства ваљало би одредити на сваку школу по 500 Ф. 1500 ф.</p> <p>На нуждне справе з |
иватно.{S} Он дакле мора с једне стране сваку саблазан избѣгавати, па и у самој својој ћелији, |
и.</p> <p>Дукати и он!{S} Намѣстник кои сваку манастирску крајцару као светињу гледи и у манаст |
ме за такова и сматрати, и радо примити сваку услугу, коју од правога пријатеља тражити ни прим |
а врло добро и безбрижно живити, можемо сваку потрѣбу подмирити, сваку жељу задовољити.{S} Ја т |
Ананију, уважавали су га тако, да су му сваку молбу изпунити приправни били.</p> <p>Наравно да |
{S} Ево грѣшника, а ту је судија: ја ћу сваку пресуду са синовном покорности примити!“</p> <p>В |
ајем да сам и тим погрѣшио, и претрпићу сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣбало би да калуђер никад н |
ја јој бијаше узмутила и главу и срдце, сване јој у глави, усели јој се мир у срдце.</p> <p>Отв |
а архимандрит домаћин.</p> <p>Та сад је свануло“, одговори овај; „нећемо ником покварити ноћ.“< |
провезла; он је уздахнуо, кад се кићени сватови изпрѣд његових очију изгубише, а нехотице му су |
нијом љубави к другом.{S} Ја сам имала, свачега само не срѣће.{S} Чинила сам своју дужност, али |
жиока, и вѣнчаница и прошћа и прућа, и свачега.{S} А отац Теофан има јошт дуго времена радити, |
да, те ја постанем игумном, имаћете ви свачега, и винца, и ракијце, и жиока, и вѣнчаница и про |
еличанства.{S} Држао је даклем, да је у свачему над свима, те се по томе како у држању тако и о |
уђерском суставу противно.{S} Има свуда свашта, али што није у реду, шкодило је увѣк онима најв |
јако да постане митрополитом, па му је свашта, било угодно, што је на то циљало.{S} За то благ |
Н. Саду у највећем цвѣту; људи су имали свашта доста, плаћали су мало, па су се по највише част |
ра, и полиције и ексекуције; па ће бити свашта, и пуцаће свѣт од нашег покора.“</p> <p>„Ти њу п |
ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта, да се није бѣгством уклонио.{S} Кажите је ли та |
рло честит човѣк, добра срдца, вољан на свашто, што је добро, срдцем и душом калуђер.</p> <p>„Ј |
ебѣше по вољи.</p> <p>„Све!“</p> <p>„Е, све!{S} Лако је рећи све!“ осѣче се патријарх; „али де |
ата...{S} Очи су му се све јаче сијале, све већма разгорѣвале,.. прси су му се све неједначије |
је сад врѣме радње.“</p> <p>„Потврдиће, све ће потврдити“, примѣти настојатељ и по други пут, н |
ико сам икона, и каквих дао измоловати, све својим трудом и трошком.“</p> <p>У ствари је било о |
духове!...{S} Мислио сам све што знам, све што могу, употрѣбити, да се дигне света кућа, <pb n |
архимандрит.</p> <p>„Е па кад је казао, све је тако.. је л’ Крста?“ рекне на ово свѣдок и окрен |
е чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се вратимо разговору |
у врт, и изиђу на изглед.{S} Све дивно, све божанствено.</p> <p>На чесми није се могла стара уз |
, и очи, и звук гласа, и држање тѣла... све је показивало, да, би архимандриту особито мило бил |
му се пред духом и срдцем разтвараше... све то навали на душу и срдце малаксалог скоро калуђера |
времена приповѣдала.{S} Баш јој хвала; све Србкиње ваља да повичу:{S} Слава јој!“</p> <p>Старо |
е више губио, а човѣк се <pb n="150" /> све већма развијао: јошт један часак под тим сунцем жив |
на све стране.</p> <p>Нигдѣ никога.{S} Све као и пре него што легоше.</p> <p>„Ти си тето снива |
рада тек је по нѣку сѣду показивала.{S} Све ово чинило је, да је изгледао много млађим.{S} Бѣло |
т нисам видила таквога архимандрита.{S} Све је на њему господски, и хаљине и персона и начин.{S |
ан; „чисто долазим к себи од страха.{S} Све сам се бојао да не буде чега да се стиде и поздни п |
Калуђер се препао до дна свога срца.{S} Све му тло клоне.{S} Кад овако говори његов адвокат, да |
На ово оду у врт, и изиђу на изглед.{S} Све дивно, све божанствено.</p> <p>На чесми није се мог |
танти... а дилетанти су најопаснији.{S} Све они знаду најбоље, а све знаду наопако.{S} Ти мисли |
владали на сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S} Све је на жалост, како се пријавило, и може се узети, д |
ри, и да ме незакоље!“</p> <p>„Јесте л’ све прибележили, господине протођаконе?“ запита на ово |
оћ... а ноћ није за госпође да путују.“ Све што на човѣку говори, и лице, и очи, и звук гласа, |
ајопаснији.{S} Све они знаду најбоље, а све знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би било боље....{S} |
ћ са ове стране морала му је ова појава све живце до краја затрѣсти и у прсима најсиловитије та |
а у њој млин на два кола меље.{S} То га све примора да остави Митрофана, и упути се чесми, да з |
љи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од манастира до манастира па д |
тија!</p> <p>„Али несмѣ нико држати, да све ово само собом долази!</p> <p>„Не; у манастиру живе |
а јошт дуго времена радити, ако ћемо да све манастире оправи и уреди, кои су посрнули.“</p> <p> |
на мудра и света правила недрже, премда све зло недолази само од тога.{S} Међутим, ја нисам кри |
и и обрштари.{S} Да виш како би се онда све у своје врѣме урадило... да виш како би рачуни изгл |
вѣст, да се ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну почивају... који можда у грѣху как |
: очевидно била је банда „иберашунг“ за све.</p> <p>Нарочито се стане игуман домаћин мувати.{S} |
колико ме је пута та јутрења молитва за све људе узвисила над људама и дигнула међу чисте духов |
иван њему.{S} Али је он био спремљен за све послѣдице и истине и лажи, па је чекао мирно да чуј |
патријарху.{S} А знаш ли ти, шта сам ја све учинио србском народу!{S} То му јошт ниједан митроп |
један другом да помажемо.{S} Него ћу ја све то да размислим... да разберем... да екскутирам дот |
аво и натраг повлачио, то се лѣпа Ленка све јаче за њим разгарала, и њему приближивала.{S} Он ј |
"217" /> <p>„Па шта јошт,“ запита Ленка све већма смѣшећи се.</p> <p>„Па пуцкало је по соби као |
ане по старом.{S} Само је стража бивала све мекша, него првих дана, што су видили да је он мирн |
а политичном пољу налази, и да јој ваља све друго да ради прије, него узвишење сталиша да подуп |
е, што сам вам згрѣшио; ја праштам вама све, ради чега бих могао на вас зажалити.{S} А што се с |
{S} Ја сам на то мислио, па сам о људма све утврдио.“</p> <p>Протођакон опет нѣшто проговори кр |
ајбоље.</p> <p>Али се одмах прибере, на све приправан оде са настојатељем, који га пред комесиј |
празно.</p> <p>Овај пошље одмах људе на све стране, да га ухвате и натраг доведу: али се ови вр |
оћ добро, дигне се из постеље, стане на све стране оком изпитивати, па онда тихим гласом запита |
пред врата ставили. — Шта велите ви на све ово?“</p> <p>„Истина је, високопречестњејши господи |
{S} Устане и узме свѣћу, те посвѣтли на све стране.</p> <p>Нигдѣ никога.{S} Све као и пре него |
ао, па је са погледом побѣдитеља очи на све стране окретао, а лице му је од радости и поноса... |
нека раде, што им је воља.{S} Ја сам на све готов.{S} Оче Теофане!{S} Ти си дошо у манастир, да |
де са високородном госпођом супругом на све вѣкове здрав и срѣћан.</p> <p>Краснопѣвац манастирс |
ђен био киоск са прекрасним изгледом на све стране.</p> <p>Из њега се узким степенима силазило |
их гимназију... тим ми се отвори пут на све стране живота.{S} Мого сам поћи путем, <pb n="36" / |
ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb n="54" /> и онда ћемо говорити по рачун |
и сгрѣшили су Богу, што вису за времена све те драгоцѣности народне под своју руку узели, те их |
Ничега у њој небијаше, као да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, соли, ни кра |
н неће к мени, ја немогу к њему.{S} Бог све види па ће судити и њему и мени!“ </p> <p>Ђак оде, |
о код митрополита тако, да је код истог све важио.</p> <p>„Митрополит није био далеко од 90. го |
ре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд све посапиње, него што ћу се дати од оних злотвора без |
рими писмо.</p> <p>За кратко врѣме буде све наређено, и сиромах намѣстник крене се сутра дан у |
.{S} Теофан бијаше разсанио.{S} Њега је све ово особито занимало.</p> <p>Молбеним дакле гласом |
има и покаже толико знања и духа, да је све прекрасно забавио.{S} Мало по мало забораве сви пор |
ром мѣњала, и о.{S} Теофан увиди, да је све како ваља удешено.</p> <p>Сваковрстне мисли недаше |
најпрѣ пусту празнину у срдцу, која је све тужнијом постајала, што је дуже времена протицало.< |
и селу у пол дана витлали... владика је све корак по корак од чуда и ужаса у натраг одступао, и |
n="86" /> <p>„За отца Теофана истина је све, што сте казали.{S} Али то је он заслужио.{S} Он се |
на то све господине!“ запита он, кад је све казао, што је држао да му ваља казати, а казао је и |
ј својој намѣри суобразно удесио; те је све рађено по потрѣби и разлогу, а не случајно и од ока |
о моје чуство дужности, и оставио ми је све своје добро.{S} Ја сам сад богата, слободна.{S} Как |
те, сланине, плећке, сува меса, мени је све једно.“</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери слежући ра |
<p>Ово је био старији господин, кои је све <pb n="210" /> гледао и слушао са благим саучешћем, |
проговорио.“</p> <p>О. Теофан стајао је све до сада као штатуа од камена с узвишеном главом, ск |
> <pb n="272" /> <p>„На кратко, имао је све квалификације за доброг управитеља, па и реформатор |
авѣст као истину признати... а друго је све клевета.“</p> <p>„Што се пак тиче куварице, истина |
ске собе, зачуде се нови гости, како је све лѣпо, чисто и господски намѣштено.</p> <p>Но јошт с |
г стола, хартије, пера и мастила: то је све у бољем стању него у твојој ћелији.{S} Ја идем у др |
ако се находе и споља и изнутра, јер је све ваљало оправљати и понављати.{S} Идући тако са једн |
Даље није мого говорити.{S} Зној му је све цурио низ лице.{S} Извади мараму и стане га брисати |
ража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека поведе и Митрофана и Амфилохија, и ко |
е она два млађа калуђера, да им мантије све лете за њима.</p> <p>„Сад ће бити, шта ће бити“, по |
аз добио.</p> <p>Но превага хијерархије све је постајала већом, и будимским заступницима даје с |
биле спремиле ствари и за пут приредиле све, и сѣле у теткину собу, кад нѣко куцне на врата, и |
е што на жао да учини.{S} Закључи дакле све поднети честњејшој конзисторији, па нека она наређу |
ку, да ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка узме све у шалу и даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти |
Арсеније сигурно помислио, нека остане све за то кратко врѣме <pb n="120" /> јоште по старом.{ |
ш као да је знала, коме се напија, упне све гуше, те се чуше и у трапезарији прѣко све ларме, и |
сли одмах: неће добро бити.{S} Али упне све силе, да равнодушност одржи, и пође да сѣдне на сво |
желио.{S} Против вас оче администраторе све је доказано.{S} Оче Теофане, ви сте и сами признали |
, кои би најпрѣ добро промислио, шта се све може изсукати из онога, што њему наврије да учини.< |
ина... сјајало као сунце.</p> <p>Кад се све смири, учини се једном од дружтва да и њему ваља шт |
еповѣдање служити за квасац, који ће се све већма дизати, али не на корист манастирске управе. |
јаце до првог сокака на десно, то ће се све срушити, па саградити величанствена зграда, у којој |
три ствари да кажем.</p> <p>„Кад би се све утемељило и развило, свака би од ових школа послѣ н |
није хрђаво,“ примѣти патријарх, кои се све веселијим показивао. „Хајдмо даље.“</p> <p>„У Јазку |
спода пијете на пол сајтлика, па вам се све друге мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На то дође ђа |
живот улѣвати почео.</p> <p>Калуђер се све више губио, а човѣк се <pb n="150" /> све већма раз |
све већма разгорѣвале,.. прси су му се све неједначије надимале...{S} Живот се у слеђене живце |
бави мужа него брата...{S} Очи су му се све јаче сијале, све већма разгорѣвале,.. прси су му се |
жествено обвезали одређене од њих своте све дотлѣ приносити, док им приход бар онакав остане, к |
ћу им мачку на оџак, што но веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Док је адвокат овако говорио, окура |
ла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣло, па онда ће се наћи људ |
живо повиче: „О тога се небоим; они ће све потврдити, ја сам већ са свима наредио.“</p> <p>„Бу |
химандритом, ступе на страну, и гледаше све зачуђеним погледом.</p> <p>„Хоћемо ли се ми јошт ви |
ивао од свога говора.{S} Смислио бијаше све лѣпо и красно: како ће екселенцију задобити, показу |
него је с ње сијала душа, која га је из све своје снаге чисто љубила, и на највеће жртве припра |
акле ни мало чудо, што су му се шаке из све снаге једна другој приближивале, ни што је било врл |
махне руком, да се претрпе, а напне из све снаге око, неби ли призор у ћелији у цѣлини схватио |
ка влада и планове дала направити, и из све снаге силила, да се грађење <pb n="351" /> изведе.{ |
мене, а она је послѣдње своје силе кроз све врѣме разсипала.</p> <p>„Кад ћеш ме пустити кући, д |
p>Ленку прође језа по цѣлом тѣлу и кроз све живце, кад виђе ту слику ужаса и очајања, прѣд собо |
овати.</p> <p>Изпитају о.{S} Теофана, и све друге, кои су убијенога из шуме у манастир превезли |
ново рођеним.</p> <p>Више дана прође, и све остане по старом.{S} Само је стража бивала све мекш |
учени људи из далеко земље долазили, и све што бијаше знатније и знаменитије, поодносили.</p> |
и само о добру овога манастира мисли, и све чини радо и весело, што тому иде у хатар; зато да б |
а и најжешћа, готова дати му сву себе и све своје, свој живот, своје име, своју будућност!{S} И |
да да ове године напуни све хамбарове и све подруме.{S} Стока му се хиљадила, а коке му дукате |
>Па тако је и ова комесија прошла као и све скоро друге против настојатеља манастирских предузи |
га како госте, ако нам кои дођу, тако и све угледне људе из прњавора и села нашега.“</p> <p>Так |
ично познајем,“ примѣти архимандрит. „И све држим, да ћемо ми та имена и више пута чути.“</p> < |
отрѣбе: а вашим великим духом можете ви све ове узпоред и мимогред извести.“</p> <p>„Јест, ал г |
нам да умѣш, хоћеш и можеш.{S} Преправи све што ваља, па почни како врѣме за то наступи.</p> <p |
> <p>Калуђер омахне главом, и приповѣди све до краја. „Е шта сад велите на то све господине!“ з |
наклоњена, пак се и његово срдце њојзи све већма отварало: али није било часа, кад му није прѣ |
Тодоре!“ рекне она брату.</p> <p>„Је ли све у реду?“ запита на то правника.</p> <p>„Све!“ одгов |
е ћутала, своју дужност извршивала, али све једнако на младог новосадског шестошколца мислила, |
о ми се узвишен тај позив учинио, да ми све друге изгледе помрачи.{S} Мир и тишина усамљенога м |
о се око њега збива.{S} Осми дан спреми све што му трѣба, па кад му стража оде ручати, а он пол |
себе и себи, па пиши, предузимај, чини све, што иде на славу Бога, на корист људи и на добро н |
{S} Само јесте л’ ви сигурни, да ће они све потврдити, што сте ви рекли....“</p> <p>Настојатељ |
и.{S} Да му бог да да ове године напуни све хамбарове и све подруме.{S} Стока му се хиљадила, а |
о преслушаном.</p> <p>„Но ваља, да и ти све по реду кажеш!..{S} Крста је казо, како је било, а |
,“ примѣти јој нећака. „Други пут ћу ти све казати, а дотлѣ ме немој запиткивати; видиш да сам |
естао цѣнити и <pb n="167" /> уважавати све, што је лѣпо у свѣту, а нарочито међ младим женскињ |
ед на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати све људе, које сте ви овдѣ побележили.{S} Само јесте л’ |
е. —</p> <p>„Можда вам ја неумѣм казати све како ваља; зовните само наше изврстније људе.{S} Он |
чела зора пуцати, али стану кола врвити све једна за другима на стотине.</p> <p>Људи и жене у с |
о управитељске кључеве, стане обилазити све просторије, да види како се находе и споља и изнутр |
евољи доскочи, а влада ће радо одобрити све, што он пронађе да лежи у интересу цркве, чије засл |
сно на њега, па је био приправан бацити све, што имађаше у рукама, и ретирирати за оружане стра |
>„Све!“</p> <p>„Е, све!{S} Лако је рећи све!“ осѣче се патријарх; „али де кажи ми бар једно.“</ |
вратимо нашим гостима.</p> <p>Обишавши све, што бијаше занимљиво у манастиру, понуди домаћин г |
слабим гласом: али је о.{S} Теофан ипак све разумѣо.</p> <p>Видило му се на лицу, да су ствари |
ражи се, и уђе у собу, па метне на стол све, што бијаше собом донео.</p> <p>„Шта се ради на пољ |
подуже на одговор, па кад је настојатељ све једнако ћутао, позове о.{S} Теофана, да он одговори |
амо наше изврстније људе.{S} Они ће вам све доказима потврдити и цифрама утемељити.{S} Ја из из |
не.</p> <p>„Хајдѣ да видимо, шта су нам све послали“, проговори архимандрит. „Де, ти си млађи; |
њега ступио!{S} Неговори ништа... знам све.{S} Ти си злостављен... посрамљен... понижен... <pb |
и проговори архимандриту: „Ако ја морам све написати, што овај говори, ја нећу бити никад готов |
ен.</p> <p>— -- „Ненађем ништа, и морам све силе и умне и тѣлесне напети, да би мого само за пр |
сам ову свето набљудавао.{S} Радио сам све савѣстно и са најбољом вољом.{S} Ишло је добро.</p> |
ула међу чисте духове!...{S} Мислио сам све што знам, све што могу, употрѣбити, да се дигне све |
гу вам казати, како ми је мило, што сам све то видила,“ рекне стара тетка. „Баш вам хвала, госп |
рађивала, па су се они смѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он је стајао, па их је гледао |
мило и сјајно.</p> <p>„И сад ће мислим све што долази обасјати права свѣтлост, те ћеш и ти под |
ар да је на пољу јовањски снѣг покривао све.</p> <p>Архимандрит се бијаше привико о.{S} Теофану |
житељи, свѣдоци и закон... ја сам казао све што сам казати имао.“</p> <p>Ове рѣчи побуде у прот |
<p>„Како га неби било.{S} Та он управо све нас и држи у друштву.{S} Што вам је то добар господ |
фан приступи сад ближе, поздрави учтиво све присутне, и одговори му: „Та имам велику бѣду, па с |
рочитани и подписани.</p> <p>Кад се ово све уреди, преда протођакон оне папире, које бијаше доб |
гуше, те се чуше и у трапезарији прѣко све ларме, и у прњавор прѣко свих брда и покрај свих зв |
који неможе намѣре своје остварити, ако све непоруши, чим и од чега они живе, и јесу.{S} Неће н |
Теофан приповѣди архимандриту у кратко све, што је нама већ познато.</p> <p>Архимандрит је слу |
акиџијници, или у соби, то је њему било све једно.</p> <p>Незнамо хоће ли што важити у очима чи |
халовити коњи.{S} Очекивање је блѣдило све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене гранчи |
а на исповѣст пошљу.</p> <p>Ово је ишло све своим путем, и план настојатељев, у колико се тицаш |
дивши лулу из уста. „Ових дана били смо све у манастири и близу њих, па нисам смѣо псовати; а с |
о задаћи калуђера и манастира имао: но све то паде у воду.</p> <p>Екселенција се бијаше разљут |
настир до оних висина довео.</p> <p>„Но све су ово висине славе, коима се и изванманастирским д |
адни разум својим освѣтлењем показао по све оправданим.</p> <p>„Њој је тешко — и мени је!</p> < |
да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све већ уништожио.{S} Црквене утвари кваре се и размећу |
а“, одговори настојатељ; „овдѣ су скоро све саме букве, мало храстовине и имамо!“</p> <p>Протођ |
ог уживања... и шта ти ја знам.{S} А то све није ништа друго, него претѣрано смиреније, а ако х |
и све до краја. „Е шта сад велите на то све господине!“ запита он, кад је све казао, што је држ |
.{S} Теофан, који није разумѣвао шта то све значи.</p> <p>„Ништа, ништа... говорте ви само даље |
говарао са твоим доктором, и јеси ли то све чуо од њега?“</p> <p>Патријарху би правије било, да |
рѣбити; а верујем да неможеш, јер су то све сами ладолежи и пијандуре.“</p> <p>-- — „Дошавши ку |
ло умѣтно.</p> <p>„Обишо је као епископ све цркве своих дијецеза, а као митрополит упознао је с |
да њему нетрѣба ни пера ни мастила, јер све добро запамти.</p> <p>„Е коно, опростите; нисам зна |
ноћ увидио, кад си реко да ћеш ми данас све казати, што држиш, да ми имаш казати.</p> <p>„Дакле |
буде готов записник, сазове архимандрит све калуђере и настојатеља и почне им говорити:</p> <p> |
>Спроводећи Ленку развио је архимандрит све дражи свѣтска човѣка.</p> <p>Био је пун досѣтака.</ |
последку ипак дода: „Док В,.{S} Светост све приправи и приреди за извађање тих величанствених п |
нѣмачким разговором горѣ у салу, и буду све себи узајамно представљене.{S} Разговор постане жив |
подрум.</p> <p>Кад дођу у подрум, нађу све у најбољем реду.{S} Сва бурад запечаћена.{S} И оно |
с. р.“</p> <p>— — „Одношаји мои постају све гори.</p> <p>— — „Опет дадох преко г. Епископа Краг |
убав њена напрѣма новосадском пријатељу све је бивала јача и силнија, и већ је многе ноћи поква |
да ће патријарху учинити радост, кад му све каже:</p> <p>„Било је у таким приликама и више паме |
ми казујте!“</p> <p>О. Теофан стане му све казивати, како су <pb n="49" /> хтѣли куварицу шиба |
ас остави на миру, а сутра ујутру ће му све казати.{S} Архимандрит га одпусти и он оде у своју |
не мало на страну, и промумла: „Овдѣ су све саме букве, нема ни једног храста!“</p> <p>Архиманд |
чека их љубезно.</p> <p>Видило се да су све стари добри знанци.</p> <p>Архимандрит Партеније об |
власт, да можете учинити ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣстите. |
а устајући.</p> <p>„Сѣди ти само, ја ћу све паковати...“</p> <p>„Паковати!{S} Тетице, да вас чу |
ѣсто, гдѣ се убијство догодило, и опишу све потанко, како им је о.{S} Теофан показивао.</p> <p> |
их планова и идеја.</p> <p>„Ти набрајаш све мале школице за ово и за оно; али ја хоћу да устано |
ти двѣ три и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из властита изкуства познати.</p> <p>„Године |
g="de">omnia mea mecum porto</foreign> (све своје носим уза се).{S} Говорило се, да му је та ка |
и неимајући приправљеног огрѣва.</p> <p>Све се кочи тим да ће постати игумном, и казује како је |
ство узвишености и самопоуздања.</p> <p>Све, што се до сада говорило, слушао је, као да се њега |
ово архимандрит мирно као и прѣ тога. „Све ће то доћи у записник, па ће честњејша конзисторија |
те Христо</title>!“ поправи је нећака. „Све једно“, рекне тетка. „Монте Христо — Христо Монте.{ |
неузимајући на ум одговор Амфилохијев. „Све ће пуцати по двору.{S} Њ. Ексцеленција напућиће се |
ој тако мислити“, рекне му она на ово: „Све што сам од отца добила, и што ми је од мужа остало, |
у реду?“ запита на то правника.</p> <p>„Све!“ одговори овај.</p> <p>На то преда она то писмено |
кажем нашем кочијашу да прѣже.</p> <p>„Све је наређено“, рекне архимандрит Партеније. „Није ну |
аше оно, што му небѣше по вољи.</p> <p>„Све!“</p> <p>„Е, све!{S} Лако је рећи све!“ осѣче се па |
>„Није истина!“ викне Митрофан.</p> <p>„Све сама лаж!“ придода Амфилохије; већ се видило, да су |
коле како се приправе учитељи.“</p> <p>„Све си добро наредио“, рекне му патријарх; „али де ми р |
јем, да си већ свршио лекцију.“</p> <p>„Све ове школе,“ настави о.{S} Теофан, у својој ревности |
а је заступи силном својом молитвом код свеблагога Господа!“ рекне архимандрит. „Записаћемо је |
своју мајку, и ево Ћу је као такову из свег срдца загрлити и пољубити.“ То рекне па загрли и ц |
ѣћала, да јој доиста ваља ићи.{S} Послѣ свега онога, што је проживила у послѣдњем часу, појави |
.. аја, и тим путем неиђаше.{S} Зној га свега облије, и он стане марамом брисати лице и трти че |
адава...{S} Пак онда ћемо видити, можда свега, тога неће трѣбати.{S} Има у Срѣму господе ваљане |
арати.</p> <p>„Твоја сестра биће сестра свега манастира.{S} Ми ћемо је сви примити као своју се |
он то чује:</p> <p>„Ја незнам ништа од свега тога; па нећу ни да свѣдочим.“</p> <p>„Незнам ни |
ио се у једно доба.</p> <p>„Трѣба прије свега задобити о.{S} Теофана.</p> <p>„Онда га ваља утвр |
роброду за Цариград.{S} Одандѣ ће прије свега у св. Гору.</p> <p>Може бити, да је патријарху и |
бити на лако...{S} Него да идем ја пре свега код епископа Хранислава, да видим, како ће се там |
уђер никад неизгуби из очију, да је пре свега и над свиме калуђер... ја то с богом и чиним, и т |
о туби!{S} Тај твој сабор одузео би пре свега Новосадском владики Сириг, а мени Даљ; он би одуз |
љавао.</p> <p>„Добро ће бити, да ти пре свега кажем главно становиште, на ком је Стратимировић |
ни, да му се лубања разпаде.</p> <p>Пре свега повуче се једним кораком натраг, па онда кад види |
слаби, у толико тврђег срца, што су се свега одрекли што друге занима, ублажава, укроћава.</p> |
/p> <p>„Црквено појање уважавао је више свега.</p> <p>„У овом погледу позната ми је једна врло |
ући шта је и како је.</p> <p>„Видите из свега да пред вама стоји ваш пријатељ... ваш пријатељ,“ |
свештеника, кои свету своју дужност из свега срдца и из дубљине чисте душе обављаше.{S} Слика |
а њихову душу, а ја ћу се кратким путем свега покора ослободити, јер ја већ видим, да ће цѣо мо |
јега је име било од дугог времена прѣко свега народу мило и сјајно.</p> <p>„И сад ће мислим све |
ходник у овом манастиру гледао је прѣко свега радо лѣпе младе женске очи, и у том је уживао чис |
јем и оградим.{S} Надам се имати обилно свега у њој.</p> <p>— — „Кречану дадох спалити.</p> <p> |
трѣбе . . . .{S} 16.781 ф. 18 н.</l> <l>свега. 22.{S}000 фор.</l> <p>Трошкови су се имали покри |
карлдштадски . . . . .{S} 180 ф.</l> <l>Свега.{S} 9530 ф.</l> <p>„А ево вам манастири на колико |
бовац . . . . . . . . .{S} 100 „</l> <l>Свега .{S} 11.630 ф.</l> <p>„А, шта велите на ово?{S} Н |
ом за њима.</p> <p>Господин архимандрит сведе стару госпођу до кола и мишљаше понудити Ленку да |
ташке.“</p> <p>„Е, господине,“ одговори сведок, „а зашто неби за човѣком добро реко?{S} У садаш |
ђака Јосифа, и заповѣди му, да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у манастир нареди.</p |
огледале, али руке бијаху узете, а ноге свезане, те се немогаше с мѣста макнути.{S} Он наслони |
ане је превртати, пак онда извуче један свезчић мањи у већу хартију завијен.{S} Из овога извуче |
и пак ваља да се занимаш; да си у послу свеједнако.{S} Твоја је задаћа да ствараш и подижеш.</p |
p>„Но! али цркви?{S} Говори!{S} Мени је свеједно, ма што казао, само хоћу да чујем.{S} Говори!“ |
рије тај сасвим прегриза.</p> <p>Но при свем том била је безбрижна, ведра и весела.</p> <p>Брат |
је обѣси под расу на прси своје.{S} Бог свемилостиви и свемогући нека излије своју благодат на |
у у храм небеске славе, гдѣ анђели поју свемогућем прѣстолу химну хвале и славе.</p> <p>„И дан |
су на прси своје.{S} Бог свемилостиви и свемогући нека излије своју благодат на њу, и нека јој |
гдѣ се као змија к мени приближује.{S} Свему је томе он крив.{S} Тај ће ме човѣк главе доћи.{S |
крив.{S} Тај ће ме човѣк главе доћи.{S} Свему је он крив.“</p> <pb n="29" /> <p>Митрофан и Амфи |
це цепа; „сад да нађем у манастиру гроб свему, што ми је било најмилије, што ме је држало, диза |
тѣла црну браћу, која му се подсмѣваше свему животу, који му се ругаше свим лѣпим намѣрама, ко |
е, онда је наравно боље имати друга при свему, што духу <pb n="201" /> човѣка годи.{S} Ево сад |
рачем души, срдцу и уму народа, вођом к свему, што је узвишено, свето, сјајно.“</p> <p>О. Теофа |
и ми право о.{S} Теофане, које тебе том свему научио?{S} Јеси ли ти о том разговарао са твоим д |
све што буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам Варнава напише нуждно изас |
велико интересира, наредићу, да ми се о свему точно извѣшће поднесе.{S} Међу тим види се, да си |
имѣр и утврђавати их у вѣри.</p> <p>Ево свему томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p>Он се скита непр |
гроба и ступи у живот.{S} Онај, кога у свему имаш прѣд очима, онај разпети избавитељ свѣта, он |
годину . .{S} 10.000„</p> <p>„Овдѣ је у свему више стављено у прорачун, него што ће доиста трѣб |
ати.{S} Сад ће вас народ јошт слушати у свему.{S} Ја сам био са многима од наших људи, говорио |
а бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣниј |
<p>„Треће је начело његово било, такт у свему.</p> <pb n="255" /> <p>„О њему су говорили, да је |
ипак мисли погодили, па и они повичу: „Свему је он крив!“</p> <p>„Је ли?“ запита администратор |
сном можда тек уплиће... да та молитва свесилном створитељу иде и за оне, који леже на одру см |
Светост ће своим високим умом и богатим свестраним изкуством јошт боље просудити!“</p> <p>„То с |
гове, пун милине и свѣжости, али чист и свет.</p> <p>Ленкин лик долазио му је прѣд очи духовне, |
, све што могу, употрѣбити, да се дигне света кућа, <pb n="37" /> која ме у своје крило прими, |
} Неће бити чаше вина у манастиру да се света служба служи...{S} То ће бити, да, тако ће бити, |
уно право, кад кажете да се она мудра и света правила недрже, премда све зло недолази само од т |
а калуђерска република.</p> <p>Атос или Света Гора пружа се као језик у егејско море и скопчава |
ра са тѣлом угодника, на сваки је начин света реликвија, какву рѣдко кои хришћански народ има.< |
ад нека ми ко рекне, да ту нечини много света рука. — Али ми пијемо, и право чинимо; но шта ће |
манастирима што се овдѣ спомињу.</p> <p>Света Гора позната је по имену и нашем народу.{S} То је |
оже ме прости, чинило ми се да је какав светац.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим за тај разговор м |
ранислава... <pb n="67" /> Хранислав је светац, а гле шта му раде калуђери...{S} Хранислав је к |
руги онај маукало.</p> <p>„Фрушкогорски светац!“ дода о. еклисијарх показујући руком на о.{S} Т |
и нетражим.{S} Ти си и онако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до г |
химандрит Раић био је по себи већ чудан светац.{S} Одношај дакле између старог архимандрита, ко |
дравље нашега господина настојатеља ове свете обитељи.{S} Да му бог да да ове године напуни све |
да видите како се дѣца свијају око ове свете куће.“</p> <p>„Е добро Крстоношићу,“ проговори на |
Без сваке љубави, а нарочито без љубави свете и чисте смежура се срдце у човѣку, и он постане о |
те, да бѣжите.{S} Научићу ја вас држати свете обѣте, које сте положили.{S} Кад ја заповѣдим, ви |
ли су врло очарани.</p> <p>При цѣливању свете иконе метне Ленка и опет 12 дуката у тас, које је |
..{S} Будите и тамо тако привржен добру свете обитељи; будите примѣран свештеник: само се чувај |
ите ви без бриге!{S} Гдѣ станују толики свети отци, несмѣ ту такав дух ни присмрдити, у толико |
свакој грдњи износимо ми на супрот овај свети шиболет: „Не нам, не нам, но имени твојему.“</p> |
лаву, и смирено проговори: „Огрѣшио сам свети владико, и радо ћу пољубити свету десницу, која м |
весела.</p> <p>Брат је у сестри гледао свети аманет овога живота за други виши свѣт.</p> <p>Че |
ем одмах господину, да му кажем, шта му свети отци раде!“ повиче куварица разљућена.</p> <p>Ота |
езао рѣчи:{S} Љубав нема приступа у ово светилиште побожности!</p> <p>Ленка дигне главу и пусти |
ромислио и размислио.</p> <p>„Ова дивља светиња“ — мислио је на о. <pb n="168" /> Теофана, — „м |
уства од поноса, страха, радости, туге, светиње, и т, д.</p> <p>Нека нам буде допуштено изложит |
тник кои сваку манастирску крајцару као светињу гледи и у манастирску књигу уноси... и дукати!{ |
пи.</p> <p>Опет му се присни онај стари светитељ са миртовим вѣнцем и камилавком.</p> <p>У сну |
О. Теофан стужио је, што наши кажу, као светитељ.{S} Народ је како из прњавора и села, тако и и |
сад је са најдубљим чуством гледала на светитеља, кои ту цѣлокупан почива.</p> <p>Кивот кнеза |
анредном дару.</p> <p>„Достојно деспота светитеља!“ примѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Нека је засту |
недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег светитеља, и позваћемо <pb n="285" /> на њега како гост |
уној свити и слави, међу коима има више светитеља православне цркве.</p> <p>А нашло био се и др |
Јован Рилски, најславнији од Бугарских светитеља и патрон Бугарске.{S} Ту и сад почива.{S} У Р |
казаћу јој, да си се узвисио у анђеле и светитеље, да си сачувао име благослову садашњости а сл |
човѣка узвисити до анђела, попети међу светитеље.</p> <p>„Помисли само на проповѣдање у цркви. |
емо тај принос, и поставити га на кивот светитељев.{S} Огласићемо то свуда по нашој околини и т |
р у нашем манастиру дотѣрати да га свѣт светитељем признаје и уважава... да буде правим светите |
уком на о.{S} Теофана.</p> <p>„А ено му светитељке!“ примѣти о. духовник кроз нос говорећи. „Са |
ем признаје и уважава... да буде правим светитељом, врачем души, срдцу и уму народа, вођом к св |
рх Јосиф заиста, што каже о.{S} Теофан, светитељски служио.</p> <p>„У школу за црквено рисовање |
о срѣће, да више њих и у полу само тако светитељски служе.“</p> <p>Патријарху је ово очевидно г |
. шта ти ја знам, шта неће скромна уста светих богомољаца изнети, само да покажу, да ће свакога |
тог и човѣкољубивог духовника до висине светих апостола Петра и Павла, и даје му у руке кључе о |
те манастире, ви одбијате народ од ових светих задужбина... ви ћете и сами себе убити, ако тако |
народа, вођом к свему, што је узвишено, свето, сјајно.“</p> <p>О. Теофану играло је срдце у њед |
ранило; а калуђерство, то право, чисто, свето калуђерство уписало би тебе у књигу издаица, у ко |
србских и бугарских.{S} Ово је земљиште свето; од памтивѣка несмѣ на њега ступити женска нога.< |
авшег интермеца, пак да покаже да је то свето писмо, што говори, дода: „И доћиће ови, те јошт к |
се св. канона држите, да своју дужност свето изпуњавате, да своје обѣте строго држите, да се ч |
адим за његова одсутства.{S} Ја сам ову свето набљудавао.{S} Радио сам све савѣстно и са најбољ |
/p> <p>„Практично мудрословље..</p> <p>„Свето пѣсништво....</p> <p>„О! пѣсна, дивна пѣсна претв |
ером у лѣпшем образу.</p> <p>Чист слуга светог божијег олтара; вѣрни пријатељ обитељи, која га |
или и као што је сам основатељ највећег светог реда калуђерског, Исусоваца, отац Игња Лојола чи |
ође к сестри на нѣколико дана пре њеног светога, и остане нѣколико дана и иза праздника.</p> <p |
прѣд очи долазили калуђери и манастири светогорски и руске Троицке лавре.</p> <p>Нѣшто га је о |
ојом узвишеном цѣли:{S} Бог ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан из чис |
х“ кругова чинили, састала су се сада у светој обитељи у једном великом соареу.</p> <p>Најпре ш |
ђери, и ваши дѣдови, прњаворци, који су светој овој кући њиве орали, винограде садили, копали и |
, да о.{S} Теофан на „великом входу“ са светом тајном прѣко њих прекорачи.{S} И за чудо, сваки, |
на угостио, али то су људи имућни, који светом овом храму велике користи дају.</p> <p>Али, да с |
није се могла стара уздржати, да се том светом водицом неумије.</p> <p>Ленки је било и самој ми |
е ја вас на то позивам!“</p> <p>„Ако В. Светост допусти, ја могу ту слику овај час поднѣти.{S} |
; али напоследку ипак дода: „Док В,.{S} Светост све приправи и приреди за извађање тих величанс |
м, да има много истине у ствари; а Ваша Светост ће своим високим умом и богатим свестраним изку |
„Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Што Ваша Светост казасте сада по својој <pb n="354" /> високој м |
о; у том грму лежи зец!“ –</p> <p>„Ваша светост имате подпуно право, кад кажете да се она мудра |
одговори са свим безазлено; „Јесам, В. Светости!“</p> <p>„Дакле сам ипак право мислио,“ рекне |
иста трѣбати.</p> <p>„Изволите само, В. Светости, запитати стручњаке“</p> <p>„Нетрѣбају мени ст |
атријарх насмѣши.</p> <p>„Установите В. Светости, у манастиру Крушедолу семинарију и богословиј |
вати о.{S} Теофан. „Онда ће изкуство В. Светости допунити празнине мога говора, и ја могу сврши |
е жеље, него поуздања, да сам позиву В. Светости подпуно дорасто.“</p> <p>„Говори, само говори! |
очекивао.</p> <p>„Немогу другачије Ваша Светости“, одговори мајор.</p> <p>„Ал то није резон!“ п |
е главу к патријарху. „Заповѣдајте Ваша Светости.“</p> <p>„Дођи послѣ подне, — дужан сам ти дат |
Што ће наша црквена повѣстница име Ваше Светости“ — ту заћути.</p> <p>„Шта?“</p> <p>„Муком прећ |
> <p>„Дошо сам да цѣливам десницу Вашој Светости!“ одговори о.{S} Теофан с подпуном смѣрности.< |
су се наслађивали зором свештеника, кои свету своју дужност из свега срдца и из дубљине чисте д |
о сам свети владико, и радо ћу пољубити свету десницу, која ме буде казнила.{S} Али није тако б |
у старије доба начинили су били ту малу Свету Гору. –</p> <p>Рил је бугарски најславнији манаст |
, којег ће дужност бити за њему вручену свету обитељ непресѣчно старати се и о напредку економи |
амо да би што дознали, чим би нос овога светца за своју песницу привезали, као што привезују ра |
ера од њега.{S} Сви су га поштовали као светца.</p> <p>„Умре, и у нашој га цркви сахране.</p> < |
тлост осијава!...{S} У друго доба би га светцем прогласили!“</p> <p>„И ја тако велим“, рекне на |
b n="261" /> да одслужи службу о каквом светцу или недѣљи.{S} Но како је звоно на службу зазвон |
кроз бркове: „Добро је кадкад и таковом светцу запалити свѣћу.“ Онда зазвони, да му ђак дође.</ |
је стара заспала, понесе руку да угаси свећу.</p> <pb n="218" /> <p>У тај пар шкљоцну врата, к |
олита Станковића, да му буде патрон при свечаној дишпути.</p> <p>„Овај то прими.{S} Дође с дије |
о за тим и барон Орци.{S} И опет велика свечаност.</p> <p>„Сад је долазио онај млади Србин на р |
и у подруму код Милоша Нерадница, или о свечари код мене, и тако код других.“</p> <pb n="116" / |
е тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало масло, ту није могло бити без њега.</p> <p>„На |
изићи.</p> <p>Врата се отворе, и једна свештена особа изиђе... али је то био дворски протођако |
ас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд!“</p> <p>„Ви нисте моје судије!“ проговори |
е школе, која је на то много држала, да свештеник лѣпо служи.{S} И мислим, да сам прилично у то |
p> <p>„У сеоским малим црквама појао је свештеник на много мѣста чудесно лѣпо.{S} Тако је супар |
>Пред тим катаном или собаром клањао се свештеник до црне земљице молећи покорним гласом, да га |
овѣк, него из неба анђео.{S} Овај стари свештеник био је у старије своје доба бѣо као бѣла овца |
ена изкуства послужити.</p> <p>„И ти си свештеник; могу и ја теби свој грѣх исповѣдити.</p> <p> |
ен добру свете обитељи; будите примѣран свештеник: само се чувајте наглости и страсти, да сам с |
К. неочешљан, неодељан; нити гледи као свештеник, ни говори као господин.{S} Овај ми се баш до |
</p> <pb n="56" /> <p>Обично је долазио свештеник у двор епископов или митрополитов само онда, |
ди чешће походио руског посланика, па и свештеника код посланичке капеле.</p> <p>„Мушицки је би |
ви гомилама, па су се наслађивали зором свештеника, кои свету своју дужност из свега срдца и из |
о у божије уво.“ Имамо ми сада важнијих свештеника у парохијама и ученијих и отменијих али онај |
ословија карловачка дала је народу прве свештенике, који су за свој позив школски приправљени б |
угих села носили су новорођену дѣцу том свештенику, само да их он крсти. „Биће срѣтно дѣте!“ од |
"84" /> али по души, истину, како се то свештенику пристои.“</p> <p>„Хоћу високопречестњејши го |
g="la">Conatus homicidii</foreign>, ... свештеници су... дакле <foreign xml:lang="la">pericidii |
око врата колир истога реда, као што га свештеници ношаху.</p> <p>„Ходио је у своје послѣдње да |
е“ стане мудровати Митрофан. „Та ми смо свештеници, а она је тек само једна куварица, ваљда је |
ио 10—12 црноризаца.</p> <p>„Међу нашим свештеницима ондашњег доба било је мало тако званих фил |
као што то епископи носе; шешир обичан свештенички, са архиепископским порт-д’-епеом.{S} На пр |
ојим кућама разишли.{S} Оволико могу на свештеничку савѣст као истину признати... а друго је св |
зпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то Вашу свештеничку рѣч, да ћете му казати ове моје рѣчи и ништ |
од 1790 године, кои су по изображавање свештенства и народа од велике користи бити могли.{S} И |
арске.</p> <p>Тим добије и црква наша и свештенство признати темељ и несумњиви положај у држави |
оритета и напрема влади, и напрема свом свештенству и народу, каква је рѣдко ко пре њега уживао |
ић... умрла дисциплина у богословији, у свештенству, у цркви, у манастирима... нема више архима |
е под њим појави гибање новога живота у свештенству и калуђерству.{S} Они ударе на прѣчаге духо |
авника у себи.</p> <p>Он је држао ред у свештенству и калуђерству, да се неда повода тужбама, и |
годно, допадао се и мушкима и женскима: сви су видили у њему за кратко врѣме архимандрита и сиг |
/p> <p>Сви су хвалили како дивно служи; сви су осѣћали да служба наша постаје његовим чинодѣјст |
Амфилохије.</p> <p>Сви су у пуном чину; сви се укочили званично; <pb n="31" /> ћуте да се могла |
гне чашу и почне говорити. <pb n="9" /> Сви гости упру очи у њега.</p> <p>„Пијте браћо, та то ј |
ије било смѣрнијег калуђера од њега.{S} Сви су га поштовали као светца.</p> <p>„Умре, и у нашој |
учене млађе силе за своје савезнике.{S} Сви дакле либерални елементи били би уз њега.“ Овдѣ мал |
лагодарниче!{S} И ти си као и други.{S} Сви сте једнаки.{S} Иди ми изпред очију!“</p> <p>„Молим |
а, а послѣ опет редом код других, па га сви примамо једнако.{S} Е па онда мора и он нас <pb n=" |
м пријатељима?{S} Ево, дам руку, ако га сви нехвале као најврстнијег настојатеља.</p> <p>„Па и |
је душа сваком друштву.{S} За то су га сви радо имали.{S} У женском друштву ћутао је и слушао. |
син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај виц архимандритов |
расно забавио.{S} Мало по мало забораве сви поред живог на покојног архимандрита, и разиђу се с |
астир дворска комесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника никако да недирају.</p> <p>На |
е сестра свега манастира.{S} Ми ћемо је сви примити као своју сестру... као браћа сестру свога |
рхимандрит Партеније.</p> <p>Пођу дакле сви и оду најпре у трапезарију.{S} Један цѣо зид њен пр |
што ће доћи.</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе да га нема!“</p> <p>Бурно, грохотно смѣјање пр |
одмах поћи.“</p> <p>Мало час се изкупе сви код зајутрака.</p> <p>Домаћин архимандрит предусрѣт |
h</foreign>.!“ те и друге натѣра, да се сви стану дерати из петиних жила: „<foreign xml:lang="d |
али нѣкакав бал са мирјани, и ту сте се сви поизопијали, и саблазн велику учинили. — Ви сте ман |
тнице и пружи јој га.</p> <p>У Ленки се сви живци потрѣсу.{S} Тражила је мало да оддахне, и зат |
ирским из „сословија“ издану.{S} Они се сви слажу да обавим тај шут, и изјављују, да ће то само |
зкусних људи из нашега народа, па су се сви слагали.“</p> <p>„Охо!{S} Ти дакле већ спремају акц |
што.</p> <p>„За то врѣме показали су се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, |
ову ћелију била питала.</p> <p>Одмах се сви, кои небијаху изван манастира, окупе пред ту ћелију |
звони звонце на ручак.</p> <p>„Е сад ће сви у трапезарију, и ја морам <pb n="27" /> тамо.{S} А |
челници, предстојници порезких уреда, и сви други главнији државни органи познавали су игумана |
њаници у <pb n="30" /> потѣру летили, и сви од свакога, кога су срѣли, распитивали, није ли вид |
пелаторијалну конзисторију притицати, и сви су се за себе и своје прејемнике пред цѣлом народно |
тали, што их бијаше навео настојатељ, и сви приповѣде онако, као и она два прва.</p> <p>Сви су |
тило!“ примѣти онај, што га је зајео, и сви се стану на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Међу тим |
ти гимназија и семинарија богословска и сви универзитетски факултети.</p> <p>„Напеко сам ја циг |
игуман?{S} То би било само онда, кад би сви настојатељи били као отац Теофан; али од те наше го |
али су молитве и други калуђери.{S} Ови сви осѣте као да су измѣњени.{S} Поглед на о.{S} Теофан |
калуђере.</p> <p>„Тако је! одговоре ови сви климајући главом.</p> <p>„Па и ти отче духовниче!“ |
док су се кола са торња видила; а други сви разишли би се кућама.</p> <p>„Имао је нѣколико пута |
ао им је ишо од руке, па су били весели сви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу бриге и послов |
пољско господарство.{S} Ту би се учили сви калуђери, кои неби били одређени на особиту коју гр |
Сматрајте, да сте код своје куће.{S} Ми сви имамо сестре, пак знамо такову уважавати... особито |
ку слику, на којој би били представљени сви србски краљеви лозе Немањине у пуној свити и слави, |
, и настави свој подругљиви смѣх, у кои сви други из гласа пристану.</p> <p>„Какво је то церека |
мама.{S} За то су млађи.{S} Ми калуђери сви смо браћа, па ко је за што; ко је за господина, нек |
ри, фишкали и шта ти ја знам.{S} Али ти сви долазе звани.{S} А приходници, који дођу да манасти |
на попили, па су се онда око девет сати сви људи својим кућама разишли.{S} Оволико могу на свеш |
родужи о.{S} Теофан, „имали би долазити сви они прости калуђери, кои покажу, да имају природни |
стојатељ зна цѣнити лѣпе очи боље, него сви, који су на тој столици пре њега сѣдили.“</p> <p>Го |
pb n="348" /> у том изкуства више, него сви други заједно.</p> <p>— Нетрѣба мени никога питати. |
другачије је такав човѣк изгледао, него сви садашњи списатељи — фићфирићи.“</p> <p>„А јесте ли |
барјак, понесите кесу талира — и онако сви турате приходе манастирске у своје џепове — и удари |
јање и проповѣдање, долазили би наравно сви богослови; али би се мого одредити сваке године кур |
аче, него ичије друго.{S} Њега се скоро сви јошт тако живо сѣћају, као да је јучер умро.</p> <p |
мѣстниче; сад смо готови.“</p> <p>На то сви оду, а о. намѣстник дркћући које од зиме које од ра |
ачку.{S} Апостол Петар и Павао, као што сви знамо, заузимају прво мѣсто међу апостолима. <pb n= |
ће ови, те јошт како радо; они су данас сви код куће, и чекају само, да се позову.{S} Доћиће, к |
ром пријатељству живе.{S} Нѣки пут дођу сви са својим фамилијама овамо, те се прођу и провеселе |
да је код свију добро стојао, јер су му сви одобравали, кад би што реко.{S} А послѣ начелника г |
ва велико многаја лѣта, у које пристану сви гости и они, који су приличан глас имали, а и они, |
ће ствар у руке тога мужа доћи, кога су сви као разборита, страстима неподложна познавали. „Мен |
.</p> <p>Код капије манастирске били су сви калуђери изкупљени, па су нѣшто занимљиво говорили. |
сабору, кад су га изабрали, славили су сви као изврстан.</p> <p>„Цар Франц I. јако га је беген |
овѣде онако, као и она два прва.</p> <p>Сви су настојатеља хвалили... али незнамо је ли му било |
е свагда била црква дубком пуна.</p> <p>Сви су хвалили како дивно служи; сви су осѣћали да служ |
ане о.{S} Митрофан и Амфилохије.</p> <p>Сви су у пуном чину; сви се укочили званично; <pb n="31 |
у и он и братија грдно обтужени.</p> <p>Сви се поплаше горопадно; а куварицу да су могли добити |
под прозори трапезарије свирати.</p> <p>Сви се прену: очевидно била је банда „иберашунг“ за све |
оса, а они стари ступише у собу.</p> <p>Сви сад ударише у грохотан поругљиви смѣх.</p> <p>На ов |
премати да наздрави и порезнику.</p> <p>Сви изгледаше запетим жицама инштрумента за смѣх, што ћ |
tand Trnka</foreign>!{S} Живио!“</p> <p>Сви други наравно пристану <foreign xml:lang="la">nolen |
сам изтераш, што смо ти дужни.“</p> <p>Сви се стану смѣјати, и весеље достигне највиши степен. |
гледао: „Ево нам јошт гостију.“</p> <p>Сви пођу к прозору, и виде већ у алеји троје каруце, ко |
ануло, кад је одлучио истину говорити. „Сви смо ми били једнаки.... један ко други... као права |
лавонске краине барон Сигентал.</p> <p>„Сви су главно-командујући, кои у Петроварадину служише, |
за иноземство.</p> <p>И са тим листом и свидѣтелством свога манастирског собранија братског кре |
овори патријарх презирљиво.</p> <p>„Ево свидѣтелства и препоруке од мога игумана и братије,“ пр |
јало и чекало, док се катани или собару свидило, да обрати своју високу позорност на попу, и да |
напрѣдују.{S} Па да видите како се дѣца свијају око ове свете куће.“</p> <p>„Е добро Крстоношић |
ког, у ком се налазе мемоари намѣстника свију манастира.</p> <p>Ваљда је сваки намѣстник — а мо |
е сваки дан то већи приход манастиру са свију страна.</p> <p>Али стратегичка страна његовог пла |
ао нико, пао ко Адам у рају.</p> <p>„Са свију страна пружиле би змије отровнице главе управљене |
дух обилно просипао.{S} Мора да је код свију добро стојао, јер су му сви одобравали, кад би шт |
је обично носио од црне <pb n="253" /> свиле с црвеном поставом.{S} На груди му је сваки дан с |
био ручник за епископску штаку од бѣле свиле богато набран, и богато златом извезен са више се |
и дољњу и горњу носио је обично од црне свиле са свиленим гајтанима врло просто декорирану.{S} |
војака било је видити, која су уздизале свилене мараме око врата у најразличнијим живљим бојама |
горњу носио је обично од црне свиле са свиленим гајтанима врло просто декорирану.{S} Појас отв |
мови су били сребром обложени и црвеном свилом превучени.{S} Кочијаш је обуко своју галу са тро |
ај дан у оном расположењу, које напрема свим дражестима и тѣла и духа бијаше оно, што зид бобу. |
шећи се.</p> <p>„Та нисам дијете!{S} Са свим сам осѣтила, да ми нѣко покривач вуче... сасвим са |
инило се као да је патријарх на њега са свим заборавио.</p> <p>Пријатељи му израде путни лист з |
вѣда, морамо слушати,“ одговори дуја са свим мирно, у пуном увѣрењу да чини своју дужност.</p> |
о. „А ако хоћете, да поступам с вама са свим по закону, а оно ви, оче Митрофане останите овдѣ, |
офана ипак га потрѣсе.{S} Он се нађе са свим пораженим на пољу, на које бијаше ступио.{S} А узв |
крв у мени врије, још ми разум није са свим ојачао... па ето погрѣших.{S} Но гледаћу, да никад |
p> <p>На то почне адвокат, као да се са свим измѣнио.{S} Глас му је био пун поуздања, он скочи |
а из сна.{S} Он се дигне, и осѣти се са свим опорављеним.{S} Устане са постеље и гледаше к врат |
је дуг на поду, а онај други стајаше са свим глумачки о раширеним рукама пред врати.</p> <p>Сад |
рекне патријарх. „Та медицина мирише са свим на своју апатеку; а рецепт казује сам собом доктор |
оме праве.</p> <p>О. Теофан одговори са свим безазлено; „Јесам, В. Светости!“</p> <p>„Дакле сам |
ђери?</p> <p>„Митрополит му одговори са свим пријатељски: „Ја ћу те радо примити у придворне ка |
м, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим други.,“</p> <p>„Али ти бушиш, отче! — Но хајде, д |
o</foreign>!{S} Није дакле чудо, што са свим малодушно проговори: „Дуката!..а од куд сиротом ка |
бражења које је за манастирски живот са свим нуждно.</p> <p>А у точки II.{S} бр. 14. предлаже с |
рквенога сабора!“ одговори патријарх са свим одсудно.</p> <p>И доиста.{S} Год.{S} 1861 буде доз |
смѣваше свему животу, који му се ругаше свим лѣпим намѣрама, који га осуђиваше и с презрѣњем на |
грађани, придворни калуђери и звона по свим црквама.{S} Најприје је отишао у саборну цркву, те |
ру Ј...у Фушкој Гори горѣле су свѣће по свим ћелијама.{S} Ту се држао тако названи бал.</p> <p> |
се звала палата цкр. предстојништва) а свима и госпођицима уједно узетима, као красној кити од |
ко.{S} По даној мени власти мого бих ја свима вама сад судити, како за право налазим; али ја не |
ред митрополит, кои јошт живи, пак нама свима заповѣда.{S} Ту је сваки мудар, кои веже језик за |
ку економичког прихода тог манастира са свима могућим силама бринути се У Земуну 1.{S} Јулија 1 |
им; они ће све потврдити, ја сам већ са свима наредио.“</p> <p>„Букване!“ зачује се са стране п |
S} Држао је даклем, да је у свачему над свима, те се по томе како у држању тако и обхођењу упра |
у сестру,“ запита архимандрит; „нама ће свима бити мило, да је лѣпо дочекамо.“</p> <p>Архимандр |
милији.{S} Зашто, јер ће тим боље бити свима, и калуђерима и настојатељима.</p> <p>„Код тебе с |
ign>! “ Па макне величанствено главом к свима, коих се здравица тицала.</p> <p>Многима је било |
у други свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвалити.{S} Станко |
држања!{S} Ту се борила нада са страхом свима силама... застава страха и бојазни вила се у пуно |
е, па шта ћемо онда?{S} Ето нам на врат свима и четника и жандара, и полиције и ексекуције; па |
уше о.{S} Теофан и патријарх?“ —</p> <p>Свима другима знамо имена, само код овога, незнамо, как |
еизгуби из очију, да је пре свега и над свиме калуђер... ја то с богом и чиним, и трудим се да |
руку ударио... ћелепуш час пол с главе свинуо, час пол на главу метнуо.</p> <p>„Ми ћемо пропас |
неможеш за њега добити купца.</p> <p>Од свиња само 5 маторих и 15 јесењих прасаца.</p> <p>Ни кр |
билно.{S} Стоку сам сугубо умножио, као свиње, козе, говеда.{S} Оваца сам оставио 100 комада а |
ад таковом господину банда многаја лѣта свира?</p> <p>„А друго ја хоћу да и други народи науче |
собама.</p> <p>Но наједаред поче банда свирати Штраусов валцер.{S} Без договора, без једне рѣч |
ију почне банда под прозори трапезарије свирати.</p> <p>Сви се прену: очевидно била је банда „и |
вори јој овај. „Баш у пркос теби, недам свирати валцере“</p> <pb n="237" /> <p>Домаћин устане и |
ту банду довео, и ја сам наредио да то свирати научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ |
а, па могу и швабски бандисте нашу ноту свирати.{S} Зар је то за нас каква штета?{S} А?</p> <p> |
е се с њим куцаше.</p> <p>Кад се пѣсма, свирка и куцање сврши, и звона ућуте запита словослов: |
дође и мѣсец мај.</p> <p>Као што удесна свирка чисто диже ноге на играње код оних, кои радо плѣ |
и босијока.</p> <p>Кад се сврши пѣсма и свирка, запита високородни, којем чисто небијаше право, |
ви србски краљеви лозе Немањине у пуној свити и слави, међу коима има више светитеља православн |
ао на изпиту богословском, долазио је у свити и арх. Гедеон.{S} Он је у те часове једино и изкљ |
т.</p> <p>Пресуда ова буде потврђена од свих судова, и цар остави правди законити течај.</p> <p |
и владању био је безпрепорно најбољи од свих наших оновремених епископа: али је имао чудноватос |
како су се толики пустињици хранили без свих тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена |
мањасти домишљан, кои се одмах почне из свих сила дерати: „<foreign xml:lang="de">Hoch!{S} Hoch |
е, и у прњавор прѣко свих брда и покрај свих звона.</p> <p>Кад се ово смири, стане се наздравља |
рији прѣко све ларме, и у прњавор прѣко свих брда и покрај свих звона.</p> <p>Кад се ово смири, |
има људи свакојаке ћуди; а и очи нису у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад је |
а сучуства и подпунога уверења о помоћи свише.{S} А кад је своим епитрахиљем закрилио главу бол |
да је, нарочито сада, имала пуно узрока свог да сваки манастир обиђе, и што прије похита кући.< |
и ништа?{S} Бог сам посла ти најлѣпшег свог анђела да те ослободи...{S} Љубав, вѣрна љубав, ко |
ори.{S} Учини му се, да види око мртвог свог тѣла црну браћу, која му се подсмѣваше свему живот |
на може много штошта незнати, што други свог незна, али како други совѣт што дозна, она мора то |
рихвати разлоге и назоре <pb n="278" /> свога епископа-љубимца, и Мушицки буде спасен.</p> <p>„ |
е.{S} Одмах за тим дозове <pb n="59" /> свога послужника ђака и заповѣди, да му собу тамјаном и |
да се на концу конца одмори од труднога свога краснорѣчија: али таман он узме виљушку, да набод |
лер није баш спадао у први ред умѣтника свога руфета; али је слика била доиста врло живо и слож |
ове приповѣсти.</p> <p>Знамо, да Ленка свога драгог брата није могла у оном манастиру надгледа |
округле ручице у пружене руке пријатеља свога дѣтињства и овај их срдачно и топло стисне.</p> < |
о послѣдним часовима љубљеног списатеља свога времена приповѣдала.{S} Баш јој хвала; све Србкињ |
ће се народ ипак мило сѣћати списатеља свога детињства!“</p> <p>Сад се разиђу госпође и стану |
мом,“ примѣти домаћин и изклиби зубе на свога колегу.</p> <p>„Богме ја нећу тренути,“ рекне тет |
</head> <p>О. Амфилохије опомиње нас на свога друга из оне балске ноћи, и сваки ће запитати, а |
.</p> <p>Други калуђери погледали су на свога настојатеља <pb n="234" /> чисто запанути, као да |
адили!“</p> <p>Калуђер се препао до дна свога срца.{S} Све му тло клоне.{S} Кад овако говори ње |
и пошље у манастир игумана Константина свога старог штићеника.</p> <p>Непрође дуго времена за |
лѣд тога стања ствари администратора са свога управитељства, и пошље у манастир игумана Констан |
наши људи онога времена, врло гиздав са свога имућства.{S} Он је имао јединицу кћер Ленку.{S} О |
изпитивати, па онда тихим гласом запита свога послужника: „Гдѣ сам ја?{S} Та овдѣ је лѣпо!“</p> |
бу отца и мајке, на гробу наде и живота свога!“</p> <p>„Па сад! па сад“ викне гласом, у ком се |
сто добију крила, и одмицао је од мѣста свога затвора, као да лети.</p> <p>Стража руча и стане |
а она двојица раде, осѣти замашан сукоб свога носа са лактом једнога од оне двојице, пљусне гла |
и њихова пакостна, лица, отрѣзни се од свога заноса, поправи косу, која јој бијаше пала на лиц |
ове Екселенције.{S} Више је очекивао од свога говора.{S} Смислио бијаше све лѣпо и красно: како |
, окуражавао се мало по мало калуђер од свога страха и бриге.</p> <p>Сад почне онај на ново.</p |
рода изискују, да се монаси, који су од свога опредѣљења сасвим одступили, и само се са економи |
дана у дан.</p> <p>Болестник као да је свога добротвора разликовао од других.{S} Кад му се ова |
рности пун глас охрабри калуђера, те је свога правозналца мирније слушао, кад овај продужи: „Им |
тор-адвокат, ком је о.{S} Теофан невоље свога живота казао.</p> <p>И овим завршујемо приповѣст: |
нашој приповѣсти.{S} Кроз прошле године свога намѣстниковања, доживио је о.{S} Теофан два догађ |
</p> <p>Патријарх одслуша ово предавање свога калуђера са неједнаким утиском.{S} Из почетка се |
ојатељ није разумѣо духовно разположење свога противника.{S} Он помисли, да је то слѣдство, што |
одговоре калуђери већ и сами стидећи се свога вечитога нема. „Господин је продао ономад послѣдњ |
сам патријарх на пријаву послао бијаше свога заступника у лицу једног од придворних виших калу |
азили у том, да тога честитога брата из свога круга удале, па су му на то одговорили смѣхом, ви |
а гостима?“</p> <p>Куварица се тргне из свога дрѣмежа, погледа на улазеће, омахне главом на дес |
дворској сали.{S} На то је и он дошо и свога госта генерала довео.</p> <p>„Архимандрит Гедеон |
је такођер љубимац Стратимировићев ради свога изврстнога гласа и појања.{S} Кад је овај запојао |
у очи нарочито млађем мушком свѣту ради свога лѣпог лица и стаса, а нарочито ради својих велики |
ан кад га даје.{S} Нека се он само држи свога система.{S} Одозго сунце грије, а одозго лед бије |
p> <p>Ленка је љубила управо сестрински свога брата; она се с њим уздизала над обичним животом; |
да чешће и више мисли о себи и о задаћи свога живота.</p> <p>Калуђере и манастире наше познавао |
S} А зар нису Србљи највѣрнији поданици свога пара и господара од памтивека, па ће такови бити, |
идно није ни схватио прави садржај рѣчи свога противника.</p> <p>Зато кад га архимандрит запита |
астиле.</p> <p>Патријарх је овај утисак свога говора примѣтио, па за то запита с нѣким видом тр |
да би се у миру и тишини са изображењем свога духа бавили, и примѣр нравствености били.{S} Кори |
</p> <p>И са тим листом и свидѣтелством свога манастирског собранија братског крене се он једно |
слове идуће зиме на највеће задовољство свога настојатеља и извршио.</p> <p>Но док небијаше дош |
ажно а у једнакој мѣри и племенитодушно свога колегу, над коим бијаше очевидно горѣ осуда изреч |
а смо оно писали“, запита Митрофан тихо свога друга.</p> <p>„Наје слободно договарати се“ примѣ |
бијаше то добро дошло, да могу топлину свога чуства дотичној према странци изјавити... било је |
ти као своју сестру... као браћа сестру свога брата.</p> <p>„Она може бити правим анђелом храни |
пе к столици, дигну ову у вис, и однесу свога духовног оца, свој узор и правило, у игумнову ћел |
узмемо.{S} Они, који су помрли, а нису свога завѣта изпунили, спремили су тим велики камен, ко |
се опет повезе са госпођом Пуљиницом на свои коли.{S} Она није у том предѣлу била позната.</p> |
рији људи и жене посѣдали у гомилама по свои сели око цркве у порти па чекају да се јутрење зап |
з њега ићи.</p> <pb n="232" /> <p>Према своим старѣшинама био је подпуно покорни млађи.{S} Тако |
S} А и гвоздени будилник висио је ту на своим узицама.</p> <p>Ходник је био сав од дрвета, широ |
а неутѣче.{S} Калуђер је стојао долѣ са своим пратиоцима, а управитељ није хтѣо ни да га види.{ |
повуче натраг.</p> <p>„Опасни облак са своим смртоносним муњама и громовима пређе без слѣди пр |
исповѣст пошљу.</p> <p>Ово је ишло све своим путем, и план настојатељев, у колико се тицаше ма |
ли нема сумње о успѣху, ако се само иде своим путем.</p> <pb n="175" /> <p>„Ето и ти си данас ј |
ога уверења о помоћи свише.{S} А кад је своим епитрахиљем закрилио главу болника, учинило се св |
х дијецеза, а као митрополит упознао је своим каноничким визитама управо срѣмске сељане са митр |
маш велике таленте, па сам наумио да те своим временом подвргнем синодалном изпиту, те да те кр |
ного истине у ствари; а Ваша Светост ће своим високим умом и богатим свестраним изкуством јошт |
се возили по Бачкој, служио се исти тим своим обичајем у излишној мѣри.</p> <p>Но наједаред пре |
У цркву иде кад му на ум падне, и тако своим примѣром и искушенике и ученике одводи од цркве.{ |
јаћицама и новом одѣлу, како га Срѣм по своим покраинама показује.{S} Много млађег свѣта.{S} На |
ходника: „Неидите близу њега, хоће вас своим панџама или за косу или за образ!“</p> <p>А кад б |
о није немогућно“ проговори архимандрит своим мирним озбиљним басом...</p> <p>Владици се слегне |
служи дивно, и да га народ већ почиње у своим духовним и тѣлесним невољама, да тражи.{S} Нека с |
су ови људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама однео, као што је толике силне друге духо |
Леополд умро је набрзо послѣ резоцуција своих.{S} Сабора није било кроз 50 скоро година.{S} Јес |
у врло чувен млад Србин Михаил Груић са своих особитих духовних дарова.{S} И овога је он у калу |
овог врата, и дигне јој лагано главу са своих груди, на коима ова почиваше.</p> <p>Ова кад опаз |
оборивим слѣдствима.{S} Он је једном од своих угодника дао управу манастира Јазка а другому ман |
и угризу, па онда ћуте.“</p> <p>„И код своих — кућа!“ проспе о.{S} Теофан, „Пуштају калуђере, |
</p> <p>„Обишо је као епископ све цркве своих дијецеза, а као митрополит упознао је своим канон |
ову у вис, и однесу свога духовног оца, свој узор и правило, у игумнову ћелију, те га предаду с |
а, готова дати му сву себе и све своје, свој живот, своје име, своју будућност!{S} Из ока јој с |
епархије, писаном митрополиту србском, свој израз добио.</p> <p>Но превага хијерархије све је |
а овца из куће, којој си своју младост, свој живот био изкључиво посветио.{S} Тражио си обрану |
и дан у шуму по огрѣв, квара нечине.{S} Свој турски ножић опази на столу, јер га је куварица ју |
а је народу прве свештенике, који су за свој позив школски приправљени били.</p> <p>„А осим тог |
брали за митрополита, завѣшта, да ће на свој трошак дати учити из сваке дијецезе по једног млад |
<p>Консисторијална комесија свршила је свој изпит и кренула се натраг у Карловце.</p> <p>Архим |
ногом... онако изпод стола!“ И овај је свој виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ к |
пет у самом манастиру Рилском, гдѣ је и свој велики бугарски рѣчник довршио.</p> <p>Троицку Лав |
> <p>„И ти си свештеник; могу и ја теби свој грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у |
ворио, учини поклон до земље, и настави свој подругљиви смѣх, у кои сви други из гласа пристану |
се у том новом чуству снађе, и продужи свој говор овако: „Јест, ја сам много препатила Ми смо |
осподином у грађанском одѣлу, и продужи свој посао и кад о.{S} Теофан уђе.</p> <p>На столу пред |
вих; али је ипак одмах видио, да би при свој огромности тих планова манастири имали остати стар |
ем да неће довѣка стојати, да ниси нити свој нити независан.{S} Међу тим, ти си ми овај пут виш |
аму кућу да затворимо, у којој мора вѣк свој да проведе?{S} И настојатељ је човѣк, и мора му се |
луге и оруђе; да врховна управа задатак свој само на политичном пољу налази, и да јој ваља све |
ква а и народ оне цркве.{S} Ја нити сам свој, нити сам независан.“</p> <p>Сутра дан осѣтивши, д |
уне озбиљности.</p> <p>Кад о.{S} Теофан свој говор заврши, продужио је архимандрит своје ћутање |
; а кад мене небудеш имао, онда си само свој.{S} Видиш дакле да нестои оно, или барем да неће д |
ја ми је из поузданих уста позната а по свој прилици јој је при постанку намѣњено да вѣчитом та |
ни и мрачни, и да му на крају живота по свој прилици предстоји горка и уништавајућа изрека, да |
са њихове стране к њему, стало га је по свој прилици митре, а нарочито један случај из раније м |
инистратору много људи држати, те је по свој прилици нѣке одпустио, јер се више нису мѣњали, не |
витељу није било познато.</p> <p>Али по свој прилици Митрофан је остао Митрофаном, јер иначе те |
ѣ очи у о.{S} Теофана и разрогачи их по свој величини.</p> <p>„Допуст на три године“...</p> <p> |
уђер, па онда настави опет мирно и тихо свој разговор овако:{S} Јест.{S} Ми ваља да смо врло „о |
S} Као поштен човѣк мора дакле или обѣт свој држати, или из калуђерства изступити.{S} Пак онда |
мало.</p> <p>Затим продужи архимандрит свој говор. „ја сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће |
ђакон тај час из митрополитског двора у свој манастир сели.</p> <p>Сутра у јутру дођу манастирс |
отрѣби згодну прилику, те дар из таса у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме неиђаше.</p> < |
нава цѣлива десницу св, владике и оде у свој стан у двору, а владика оде у своју собу, и прими |
сти метнули.</p> <p>О. Теофан дошавши у свој нови манастир нађе се усамљеним, од свѣта остављен |
аде упрегнути у своја кола и оде и он у свој манастир.</p> <p>Они остали буду весели до полноћи |
volens</foreign> понуди стару тетку на своја кола и посади се крај ње.</p> <p>Старој је било в |
овој лѣпоти и таковом пожртвовању чиста своја наручија, да је прими на своје груди, да пригрли |
се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она захвали дакле са нѣколико рѣчи гостољ |
, о ком смо мало више говорили, разпучи своја нѣдра тој свѣтлости и тој топлоти, и ружица љубав |
ће народ најпослѣ манастирска добра као своја поискати, и управу у своје руке узети... то неће |
да пође; али је отац Митрофан дочека у своја наручија. „Ја нисам крив што се дајеш грлити“, ре |
>Архимандрит Партеније даде упрегнути у своја кола и оде и он у свој манастир.</p> <p>Они остал |
е архимандрит Партеније и попне тетку у своја кола, те и он крај ње сѣдне.</p> <p>Ленка се опет |
ху, и њихове супруге, сестре, кузине, и својаке.</p> <p>„А, то су ми дала та господа, па сам их |
, да ће моћи своје намѣре, своје труде, своје успѣхе сестринском нѣдру приобштити, повѣрити, и |
ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје труде, своје успѣхе сестринском нѣдру приобштити, |
ти му сву себе и све своје, свој живот, своје име, своју будућност!{S} Из ока јој сѣваше само б |
, да своју дужност свето изпуњавате, да своје обѣте строго држите, да се чувате од грѣха и сабл |
траже не само да се прихране, него и да своје умне силе развију на корист цркве и народа; осигу |
то баш толико, та непродају та господа своје увѣрење... него само за труд... да нетроше врѣме |
лтета, па иште годишњих 100.000 фор. за своје издржавање.{S} Овом терету нису плећа наших народ |
имао је укупне наше учене млађе силе за своје савезнике.{S} Сви дакле либерални елементи били б |
рали би се опоменути, да ће се можда на своје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} Па би могла велика |
да лети.</p> <p>Стража руча и стане на своје мѣсто и неузимајући на ум, да им је птица излетил |
равнодушност одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто до отца духовника.</p> <p>„Стани!“ загрми с |
р Фенек, а старог намѣстника поврате на своје старо мѣсто, које сам ја заузимао.</p> <p>— — „Дв |
кад дође, па по томе оде одмах сваки на своје мѣсто.</p> <pb n="22" /> <p>Два слуге опреме коње |
њу чиста своја наручија, да је прими на своје груди, да пригрли к свом срдцу, да слије душу сво |
дину непренели, ма сав чисти доходак на своје ситне потрѣбице потрошили, јест, неби нико ни рѣч |
ова већ бијаше са госпођом Пуљиницом на своје каруце посадила, и тако архимандрит <foreign xml: |
по ћефу.{S} Међу тим је много држао на своје адвокатство, и увѣк је најпре увио и један и друг |
свршити, није о.{S} Теофан ни мотрио на своје калуђере у оно доба кад су били остављени да за с |
>О. Теофан пригрли ту анђелску главу на своје пуне јада груди. „Та нема ти пара!“ повиче кроз с |
одило.</p> <p>Он буде ухићен.{S} Призна своје злочинство и буде осуђен на смрт.</p> <p>Пресуда |
мало се отворе.</p> <p>Ленка се сад са своје стране тргне и погледи на врата.</p> <p>Ова остан |
ћ је био човѣк друштвен; он је дакле са своје стране што више доприносио, да се друштво боље за |
д је оздравила!“ изјави о.{S} Теофан са своје стране.</p> <p>„Хајдѣ да видимо, шта су нам све п |
> <p>Под тим утиском диже се калуђер са своје столице, узправи се до пуне висине, метне руке на |
том отимању удари ногом о предња врата своје ћелије, која су била отворена.{S} У чизми од те н |
/p> <p>„Он је оставио отворена врата од своје ћелије, те је она неваљалица побѣгла из манастира |
иле.</p> <p>Он пак познат је био већ од своје младости као велики пријатељ лѣпога пола.</p> <p> |
е познати вас.{S} Сматрајте, да сте код своје куће.{S} Ми сви имамо сестре, пак знамо такову ув |
о отворен карактер, па тако није ни ове своје састанке ни од кога сакривао.</p> <p>„То се недоп |
је чуство дужности, и оставио ми је све своје добро.{S} Ја сам сад богата, слободна.{S} Како са |
је с ње сијала душа, која га је из све своје снаге чисто љубила, и на највеће жртве приправна |
најжешћа, готова дати му сву себе и све своје, свој живот, своје име, своју будућност!{S} Из ок |
e">omnia mea mecum porto</foreign> (све своје носим уза се).{S} Говорило се, да му је та калафа |
и ја сам њима ту радост учинио, да виде своје слике у манастиру, а некошта, знате ништа.“</p> < |
>Администратор манастира имао је такође своје пријатеље у двору, и од ових дозна на скоро, да с |
се немогаше изцѣлити.</p> <p>Уживао је своје дане као човѣк.{S} Али је јако тѣлом опадао.</p> |
гове стране свака псовка ни опомињао је своје коње врло њежним изразима љубави и старања: хајде |
ки пекар неимајући конкуренције пеко је своје кифле и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га је п |
} Овај стари свештеник био је у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему |
од како је о.{S} Теофан смртне останке своје љубљене сестре матери земљи предао.</p> <pb n="32 |
ѣбити.{S} А како народ од калуђера руке своје дигне, неће нико у њихов ред ни ићи, па ћете види |
коли напрѣднијем газдовању учио, а силе своје нашем господарењу приносио.“</p> <p>„И то није хр |
кои су као епископи и архиепископи име своје овѣчили!</p> <p>„Њих је калуђерство, њих је манас |
обѣ руке на сусрѣт.</p> <p>Ленка метне своје бѣле пуне округле ручице у пружене руке пријатеља |
<p>На ове рѣчи бризне плакати, и метне своје <pb n="141" /> бѣло чело на руку пријатеља, коју |
мирно али озбиљно, и узправи се до пуне своје висине.</p> <p>Патријарх тргне натраг.</p> <p>Он |
ју на болест опомене, а она је послѣдње своје силе кроз све врѣме разсипала.</p> <p>„Кад ћеш ме |
да се диже и слави, који неможе намѣре своје остварити, ако све непоруши, чим и од чега они жи |
зјави, да их неможе подписати и поднесе своје примѣдбе на исте.</p> <p>Из његових приговора пок |
добар радин, али небијаше у стању срдце своје жене придобити.{S} Она је ћутала, своју дужност и |
разљућена.</p> <p>Отац Митрофан развуче своје црне бркове; управо је развукао своје устне, али |
и тѣшио болнике из дубљине срдца и душе своје.{S} Кад је подиго очи своје к небу, чинило се као |
о: „А јесте л’ ви њему казали, да је из своје ћелије непусти?“</p> <p>Ко се сѣћа, како је било, |
з руке о.{S} Теофана.{S} Изиђе с њим из своје собе, закључа је и сиђе се на кола.</p> <pb n="17 |
м.“</p> <p>На ово извади архимандрит из своје путне торбе један омут хартије, стане је превртат |
, у Загреб... и сами слѣпци хвале га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, о нашим при |
торију притицати, и сви су се за себе и своје прејемнике пред цѣлом народном скупштином торжест |
уке нагло склопи, да се дланови ударе и своје чудо фактично покаже.</p> <pb n="18" /> <p>Међути |
су му послали двѣ женске, које су ради своје парнице прѣд конзисторију биле дошле, да га инфор |
самог изнуреног аските (пустињака који своје тѣло пати и мучи) буру покренути.{S} О. Теофан би |
иљати вѣтар дува.</p> <p>Тако су прошли своје фрушкогорско путовање, и вратили се срѣћно у Бачк |
о калуђери одморни људи.{S} Док мирјани своје сладке терете сваки дан вуку, идемо ми салтаџије, |
). „Е шта да рекне.{S} Сваки нека, чини своје.{S} Он је дрва насѣкао, шиндру набавио, ћелије по |
то најбоље знам; а повѣстница нека чини своје!{S} Што год је рађено у манастирима и о манастири |
а чак долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ствари своје даде изнѣти на кола, да нико неопази.</p> <p>И те |
агословом! па је обѣси под расу на прси своје.{S} Бог свемилостиви и свемогући нека излије свој |
химандрит Арсеније није хтѣо употрѣбити своје пуномоћи, да на лицу мѣста учини наредбе, које му |
оноси у ту сврху, да повѣрљиво приобшти своје мњење, како да се овој невољи доскочи, а влада ће |
него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје труде, своје успѣхе сестринском нѣд |
би никада опростити.“</p> <p>На те рѣчи своје тетке и примѣтбу архимандрита нађе се Ленка приси |
рдца и душе своје.{S} Кад је подиго очи своје к небу, чинило се као да му ове рајском свѣтлости |
што би то било њему противно?{S} Сваком своје.{S} Он покрива кућу, а ја поим христијане: кад до |
итије у манастиру Хопову, нити је шибао своје тѣло да се сасуши до коже и кости, као што су мно |
е своје црне бркове; управо је развукао своје устне, али се ове нису видиле од црних са брадом |
ѣстник — а можда и не баш оваки — писао своје мемоаре за себе, а послѣ је нѣкаква тајностна рук |
им ходником к ћелијама, док недојури до своје.{S} Ту забрави обоја врата и спољска и изнутарња, |
није познавао.</p> <p>Патријарх је био своје воље до зла бога.{S} Познато је, да је он живио у |
хоћемо што да скувамо, морамо да кидамо своје плотове.{S} У ћелијама гинемо зими неимајући прип |
даде цѣливати.{S} О. Теофан учини на то своје метаније, као да је рукоцѣлованије извршио — ни о |
ић и епископ Платон поцрпили су такођер своје умѣтности из оновременог извора.</p> <p>„Нарочито |
архимандрита, и даде му Ковиљ, манастир своје дијецезе, а патријарху јави да је то учинио, као |
ј говор заврши, продужио је архимандрит своје ћутање јошт нѣко врѣме.{S} Напослѣдку му проговор |
тара; вѣрни пријатељ обитељи, која га у своје крило прими; примѣр народу, који у манастиру приб |
у у двор у Карловце и с кола сиђу, да у своје собе оду.</p> <pb n="128" /> <p>И доиста год. 184 |
била оставила, имајући више поуздања у своје ноге и прњаворске пријатеље него у своју руку и т |
} Народ ће се дигнути, па ће та добра у своје руке узети, а разкошне настојатеље уклониће од уп |
рштари.{S} Да виш како би се онда све у своје врѣме урадило... да виш како би рачуни изгледали. |
ће бити“, повиче администратор и оде у своје собе, из којих је на далеко мого видити.</p> <p>„ |
а свештеници ношаху.</p> <p>„Ходио је у своје послѣдње дане лако као младић.</p> <p>„Он је пост |
онако сви турате приходе манастирске у своје џепове — и ударите у бубањ, па закликћите танко г |
гне света кућа, <pb n="37" /> која ме у своје крило прими, да сијне у очима људи, да набави сре |
ика Хранислав био је пѣсник.{S} Он се у своје млађе врѣме надтицао са Лукијаном Мушицким на дво |
ради него наплате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign xml:lang="la">grat |
андрита, и разиђу се скоро око поноћи у своје спаваће собе.</p> <pb n="214" /> <p>Свака гошћа д |
ка добра као своја поискати, и управу у своје руке узети... то неће бити, јер је већ било.{S} Ј |
фан метанише и прими клечећи медалију у своје руке, цѣлива је, и метне је у нѣдра.{S} Онда пољу |
абора позван, да прими управу црквену у своје руке.{S} С њиме ћемо се састати, и онда ћемо можд |
ум узимао.{S} Он је непрестано у жртву своје страсти укоченим очима гледао и умирањем противни |
али су настојатељи манастире, чували су своје имање, и што је најважније, крили су своје расипа |
је имање, и што је најважније, крили су своје расипање, ако га је гдѣ и било, као змија ноге.{S |
рима.</p> <p>Он дакле изрази патријарху своје удивљење напрема његовим високопарним плановима; |
благослови: „<foreign xml:lang="cu">Бог својеју благодатију</foreign>.“</p> <p>Ленка се само по |
окора.</p> <p>„Него је и он био увѣк на својем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало се у његовој дво |
ха ову: </p> <p>— — „Проситељ у званију својем и у будуће заостати има, којег ће дужност бити з |
је га јако мучила.</p> <p>Али је био за својим стварима усталац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ г |
32" /> <p>Остала братија била су весела својим триумфом, који су налазили у том, да тога честит |
противити?</p> <p>Ленка се уда и оде са својим мужем на село у Банат.{S} Кућа, у коју бијаше по |
јатељству живе.{S} Нѣки пут дођу сви са својим фамилијама овамо, те се прођу и провеселе.{S} Си |
и као исповѣст, коју обавља млађи пред својим старѣшином, ком је дужан истину казати.“</p> <p> |
сам икона, и каквих дао измоловати, све својим трудом и трошком.“</p> <p>У ствари је било ово.< |
и је био велика рода ни науке.{S} Он је својим трудом и привржености код митрополита Стратимиро |
ст промумлавши нѣшто кроз зубе, и стане својим ножем рибати главицу купуса и онако пресну јести |
оћете да одлазите из манастира, ком сте својим трудом толико добро учинили; ви ћете добити писм |
чашћењем но манастири него што приврѣди својим приложним крајцарама.{S} Оне празне формуле узећ |
, па су се онда око девет сати сви људи својим кућама разишли.{S} Оволико могу на свештеничку с |
вом се одликовао тако, да су га магнати својим „оратором“ звали.{S} Говор његов држан на сабору |
</p> <p>Ово двоје, како су били заузети својим блаженим чуством, нису ни примѣтили, да се врата |
у пртену врѣћу... а народ више потроши својим чашћењем но манастири него што приврѣди својим п |
n="36" /> којим су толико пошли, па сам својим очима видио да су срѣћни...{S} Ја нећу тим путем |
овено царство!“ То је чудо, али сам сам својим очима видио.{S} Из других села носили су новорођ |
рополит Стратимировић био је у старијим својим годинама строг престрог.{S} А нарочито није знао |
ога, кои се хвалио, да је нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, с којег |
од моје тетке, која вас са свом збиљом својим господином архимандритом зове.</p> <p>„Препоручу |
ању дужности: то му је сад хладни разум својим освѣтлењем показао по све оправданим.</p> <p>„Њо |
, што старији налаже, па после сам мого својим путем сатисфакцију тражити, ако ми је била воља. |
руком десну руку пријатеља, гледаше му својим изванредно лѣпим оком у лице, на коме се сѣнка п |
мрак и таму; како ће заузети старѣшину својим идејама, које је о задаћи калуђера и манастира и |
Госпођу Пуљиницу усрѣћи трећи крстонсац својим спроводом.{S} Они су били већ и онако стари знан |
ѣло чело на руку пријатеља, коју сузама својима ороси.</p> <p>О. Теофан гледао је подуже на ту |
д је времена имала, и кадгод је мислима својима могла дати онај правац, који њој бијаше повољан |
ност државе, лаким улацима и галопенима својих старѣшина, репатицама на небу званичном, кои брз |
забуњена.{S} Познавао је пакостна срца својих противника.{S} Знао је да су у стању и најгоре ш |
благо.</p> <p>Протођакон баци један од својих поражујућих погледа на намѣстника.</p> <p>Архима |
ога лѣпог лица и стаса, а нарочито ради својих великих очију, пуних жара и свѣжине.</p> <p>Ми ћ |
pb n="104" /> него је у свом манастиру, својој курији држати, млађим заповѣдити, да је као госп |
о, што не одговорише они <pb n="124" /> својој обвези, који ју на себе узеше.{S} Али било па пр |
ну.{S} Али онда трѣба од њих искати, да својој задаћи подпуно одговарају.{S} Сваки нека се упот |
а здрава у највеће зло увалити, само да својој освети задовоље“</p> <p>На ово пође опет по соби |
како мукама и временом изопачен лежи на својој сламној постељи, без друга, без пријатеља, запој |
батина!“</p> <p>Архимандрит се насмѣје својој приповѣдци а о.{S} Теофан у пуној збиљи одговори |
ју одведе на кола.</p> <p>Но ова рекне својој тетки, да даде господину своју руку и иде с њим, |
p>То рекне, па изиђе на поље и упути се својој ћелији.</p> <p>Они други пођу за њим, и стану га |
Теофан намѣстниковања посве опрости, и својој цркви сасвим посвети, дође к сестри на нѣколико |
p> <p>О. Теофан је ћутао, па само ишо и својој ћелији хитао.</p> <p>Кад дође до ове, залети му |
раво, кад нису за то, нека нешкоде сами својој цркви ни манастирима.{S} А калуђери неће се смѣт |
ла се по својој соби, пак онда се врати својој нећаки и рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, ја се |
и, родом из Карловаца, кои је при смрти својој (умро је у ноћи пред св. Саву 1872) оставио окол |
да“ или небила.{S} Шта више, у старости својој лежао је са болном утробом, и морао је чешће зам |
овом никада.{S} Он је сѣдио на столици својој као да се скаменио.</p> <p>Тако су подуже ћутећи |
идем без допуста.“</p> <p>У овој одлуци својој види и сам, да му је жеља дорастла до „коњица и |
ве гласови, да се калуђери ваља к првој својој цѣли да поврате, <pb n="109" /> и њина добра јав |
сваку саблазан избѣгавати, па и у самој својој ћелији, а с друге несмѣ манастирско добро разсип |
удала послѣ, и била је срѣћна у срѣћној својој породици.</p> <p>„Ја сам се отрѣзнио, и увидио, |
е, да нема ловачких паса.{S} У највећој својој невољи повиче начелник на званичне послужитеље, |
праву манастира и држање калуђера вишој својој намѣри суобразно удесио; те је све рађено по пот |
ѣк, као ваљан калуђер одговорио си само својој дужности.</p> <p>„Да ниси послушао гласа дужност |
p> <p>„Што Ваша Светост казасте сада по својој <pb n="354" /> високој мудрости, то се чешће пок |
собу.</p> <p>Стара тетка огледала се по својој соби, пак онда се врати својој нећаки и рекне јо |
забрањене, које чином, што га је сам по својој вољи на себе узео, које тим, што је манастир нар |
рајцаре.</p> <p>— — „Год. 1842 будем по својој вољи или невољи премѣштен у манастир Шишатовац.{ |
ећи.</p> <p>Архимандрит није био већ по својој нарави разговаран човѣк; а на протођакону видило |
Све ове школе,“ настави о.{S} Теофан, у својој ревности и непримѣчавајући, да га патријарх на ф |
великом господом.</p> <p>Стара тетка у својој невиности одговори му на то: „А гдѣ су вам иконе |
едну особеност имао епископ Хранислав у својој нарави.</p> <p>Он је био прѣко мѣре чуваран, так |
ло, учинио се болестним, и уздисао је у својој ћелији, да се до бога чуло.</p> <p>Она два млађа |
мрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својој ћелији.{S} Кроз прозор се видило јарко сунце, ка |
, наравно, осѣти узвишеним до неба, и у својој екстази започне: „<foreign xml:lang="cu">Господи |
ер се вас тиче: ко је и кад судио сам у својој ствари! примѣти о, намѣстник.</p> <p>„Ми смо теб |
опија?{S} Неваља то ни кад чини тајно у својој ћелији прекривен од свакога ока.{S} Али ако он т |
ке тражити.{S} Настојатељ је господар у својој кући.{S} За њега је и онако сав други свѣт затво |
, да је то сам <pb n="349" /> калуђер у својој самоћи измислио и намѣстио.{S} Неби му било прав |
Србин на ред.</p> <p>„Дође митрополит у својој пуној гали.{S} Четири коња, позлаћена кола, кочи |
шти.</p> <pb n="88" /> <p>Архимандрит у својој благости проговори: „Е видите оче администраторе |
невољама, да тражи.{S} Нека само иде за својом узвишеном цѣли:{S} Бог ће га у тој светој намѣри |
ио.</p> <p>— — „Протосинђел премѣсти се својом вољом у манастир Бешеново.{S} На његово мѣсто по |
бљен, да нову еру својом иницијативом и својом снагом створи, неимајући довољне науке ни ствара |
налажаху.</p> <p>Ленка сѣдне, и држећи својом лѣвом руком десну руку пријатеља, гледаше му сво |
а на поље пред манастир.{S} Махне бѣлом својом марамом на страну, гдѣ су јој стојала кола.{S} О |
Теофан.</p> <p>„Нека је заступи силном својом молитвом код свеблагога Господа!“ рекне архиманд |
ити је овај био успособљен, да нову еру својом иницијативом и својом снагом створи, неимајући д |
то, високопречестњејши господине, онако својски.{S} Господин није ципија, <pb n="115" /> а вино |
чудноватости у понашању, које су му она својства у велико побијала.</p> <p>Нарочито је био особ |
своје жене придобити.{S} Она је ћутала, своју дужност извршивала, али све једнако на младог нов |
ебе и све своје, свој живот, своје име, своју будућност!{S} Из ока јој сѣваше само блаженство, |
омињем вас, да се св. канона држите, да своју дужност свето изпуњавате, да своје обѣте строго д |
што дознали, чим би нос овога светца за своју песницу привезали, као што привезују разкалашна д |
рости људи, али су сматрали манастир за своју кућу и били су му и привржени.{S} Касније се овај |
иде у манастир и да иште од намѣстника своју плату, што јој је припадала.</p> <p>Она тако и уч |
ти тек, да је малаксао.{S} Спусти се на своју постељу, и примири се.{S} Сое му се сад духу пред |
езбрижно и остале дане проживити, те на своју нећаку радо мислити.“</p> <p>Тетка јој бризне пла |
<p>Печеновић погледи тријумфирајући на своју дружину.</p> <p>„Ето вам најбољег доказа.{S} Не с |
тријарх. „Та медицина мирише са свим на своју апатеку; а рецепт казује сам собом доктора, од ко |
је пропустила употрѣбити ову прилику на своју корист.</p> <p>Читав вашар нађе се изненада код м |
ај час дође.</p> <p>О.намѣстник закључа своју ћелију, и оде администратору.</p> <p>Овај је сав |
времена све те драгоцѣности народне под своју руку узели, те их к себи пренели, под строги надз |
народу а управо капуту; он би узео под своју руку народне фондове; он би најпослѣ на то ишо, д |
да се друштво боље забави.</p> <p>Он је своју улогу мајсторски играо, а публика му је вѣштину р |
руне.</p> <p>Епископ Хранислав носио је своју калафу увѣк уза се.{S} Чинило се да стоји на њој |
ог свемилостиви и свемогући нека излије своју благодат на њу, и нека јој подѣли крѣпост, да те |
леко па се одмарају.</p> <p>Она одтргне своју руку, и проговори: „Ми смо далеко отишли од друго |
а сад се између себе кољете и износите своју наготу на видѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ја само зн |
ним дакле гласом проговори: „Докончајте своју повѣст, високопречестњејши, бити ћу вам до смрти |
а изиђе напоље.</p> <p>Патријарх одвуче своју руку нагло за леђа.</p> <p>„Да, па да онда вичете |
стане шепртљити.{S} А митрополит зграби своју штаку од подебела бамбуса, па извешти мога владик |
>Стара тетка отвори устне, да приповѣди своју невољу, али архимандрит домаћин проговори наглије |
ачко и широко.</p> <p>За тим узме сваки своју чашу и искапи је до дна.</p> <p>На то ће рећи јед |
е ли?“</p> <p>Ово рекне Ленка па загрли своју стару тетку.</p> <p>„Е није да“, стане се ова циф |
са свим мирно, у пуном увѣрењу да чини своју дужност.</p> <p>„Ја непристајем на ваш суд, и неп |
и проговори му: „Сад ти!“ Гедеон одпои своју строфу несравњивом бравуром и славујским гласом.< |
ључен као шугава овца из куће, којој си своју младост, свој живот био изкључиво посветио.{S} Тр |
душевно и друге болестнике, као што си своју сестру ово дана блаженом чинио.{S} Ми се нећемо в |
се катани или собару свидило, да обрати своју високу позорност на попу, и да га запита шта ће.< |
буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чинити своју дужност.{S} Строг изпит и праведан суд!“</p> <p>„ |
азсулу, оче архимандрите, морамо чинити своју дужност.{S} Ми морамо бити строги... праведни али |
више; па то ево моје руке.“ И пружи јој своју руку.</p> <p>„Хвала вам!“ рекне Ленка и да му сво |
а, свачега само не срѣће.{S} Чинила сам своју дужност, али ми је срдце пуцало.{S} Ко незна те б |
вас молим да ми опростите.{S} Овим сам своју савѣст олакшао: а ви чините, како најбоље знате.{ |
тетком не пољубим?{S} Та ја у њој видим своју мајку, и ево Ћу је као такову из свег срдца загрл |
<p>Овако говорећи, приведе о.{S} Теофан своју познаницу ближе к столу, и посади је на једну од |
анастира.{S} Ми ћемо је сви примити као своју сестру... као браћа сестру свога брата.</p> <p>„О |
м свилом превучени.{S} Кочијаш је обуко своју галу са трокутним шеширом по начину царског кочиј |
хладно. <pb n="24" /> „Она је дошла по своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништ |
!“</p> <p>Са овим сврши сиромах калуђер своју шетњу и муку за тај дан.</p> </div> <div type="ch |
тра на вечер састану, почне архимандрит своју повѣст овако: „Митрополит Станковић, кои за Страт |
<p>„Епископ Станковић обрати позорност своју само на правду и интерес цркве и хијерархије, те |
мѣтник „бичопуцанија“ оде и без ручка у своју пустињу.</p> <p>Дуго је врѣме протекло и о њему н |
та потражити, да он манастирска добра у своју управу узме, па ће онда калуђери изгледати и кома |
де у свој стан у двору, а владика оде у своју собу, и прими архимандрита Раковачког.</p> <p>Мал |
Пуљиница каже другима лаку ноћ и оде у своју крајњу собу.</p> <p>Стара тетка огледала се по св |
да је рукоцѣлованије извршио — ни оде у своју ћелију.</p> <p>Настојатељ није разумѣо духовно ра |
и.{S} Архимандрит га одпусти и он оде у своју собицу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
а чита докле јој је воља, а она изиђе у своју собу.</p> <pb n="195" /> <p>Послѣ ручка дође госп |
ене се ништа нетиче.“</p> <p>Кад дође у своју ћелију, погледа подуго на куварицу и више искрено |
је од зиме које од раздражености, уђе у своју ћелију, и забрави се изнутра.</p> <p>Глава му је |
а и себи и нашем народу.{S} Она га је у своју кућу у Пешти смѣстила, па га је надгледала, и као |
говом душом.{S} Једва пред зору легне у своју тврду постељу и наскоро заспи.</p> <p>Опет му се |
птиче, те се ово неможе више да дигне у своју узвишену слободу, јер би му се изкинула ножица, з |
ће до кои час да их остави и да прне у своју небесну висину.</p> <p>Оне године кад се о.{S} Те |
лази. <pb n="338" /> Срљате као слѣпи у своју пропаст.{S} Тражите спаса код капута.</p> <p>„А з |
/p> <p>„Јао!“ рекне настојатељ ходећи у своју ћелију, сам себи. „Шта је то?{S} Одкуд се надасмо |
а.{S} Тури га снажно од себе и одтрчи у своју собу.</p> <p>Отац Амфилохије потрчи за њом, али н |
2 дуката у тас, које је и овдѣ игуман у своју сахрану одмах узео, да недоспу у неправу руку.</p |
воје ноге и прњаворске пријатеље него у своју руку и турски ножић.{S} Дигне дакле тај ножић и з |
а помогне, да сам себе и опет подпуно у своју власт добије.{S} Што је прошастог вечера нашо за |
радо пију сами.{S} Ови навуку обично у своју одају подоста добра винца, онда се затворе, пећ у |
здахне, окрене се на пети, и оде опет у своју ћелију.</p> <p>Ту је застао јоште куварицу.{S} Ду |
е, остављајући изтраженику да сам судбу своју рѣши.</p> <p>О. Теофан чуо је, што га очекива ако |
е администратор радо дао, и пође у нову своју обитељ.</p> <p>Пре него што се кола крену, пружи |
Бечкој високој влади и она повуче мрѣжу своју око тога ужаснога човѣка, да га испије као паук м |
бог да, да постигне на скоро како жељу своју, тако и жељу цѣлога народа, и да метне златну мит |
н закључи, да иде св. патријарху, да му своју живу жељу приобшти, па да га моли, да му даде за |
/p> <p>„Хвала вам!“ рекне Ленка и да му своју руку, коју архимандрит топло стисне и одмах изпус |
а рекне својој тетки, да даде господину своју руку и иде с њим, а она ће са госпођом Пуљиницом |
јарха, усуди се о.{S} Теофан и послѣдњу своју карту избацити.</p> <p>„Од год. 1790 па ево за ко |
ја може живима пресѣсти, што умрли нису своју дужност учинили.{S} Ја сам сигуран, да тога јурис |
наслађивали зором свештеника, кои свету своју дужност из свега срдца и из дубљине чисте душе об |
умњати, да ли ће му бити могућно задаћу своју извести.</p> <p>Он је мислио да буде калуђером у |
да пригрли к свом срдцу, да слије душу своју са њеном душом, која се бијаше сва у љубав, у без |
аукторитета и напрема влади, и напрема свом свештенству и народу, каква је рѣдко ко пре њега у |
тне руке на срдце, као да хоће да га на свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или да га стегне, да н |
неможе му ништа више снаге улити, да на свом путу напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће |
p>Овај стражар проведе нѣколико дана на свом мѣсту узалуд.{S} Куварице нема ни у вече ни у јутр |
јер је ова по чину морала исто тако на свом мѣсту стојати, као клобук код војника.{S} Ту је че |
држати калуђерски суд!“ „Ми стојимо на свом мѣсту,“ одговоре два млађа калуђера.</p> <p>„А сад |
p> <p>У друштву пак био је Печеновић на свом правом мѣсту, и тако је више и био у друштвима нег |
те поздрав и од моје тетке, која вас са свом збиљом својим господином архимандритом зове.</p> < |
рит Партеније смѣшећи се фино, одговори свом другу: „Виц и ти рођена сте браћа.{S} Какав један |
дан, као да је о себи мислио, проговори свом дворнику: „Али ко је мене овамо довео?{S} Ко ме је |
ѣко по соби.{S} Сѣдне у кревету, слухти свом снагом: нема нигдѣ ништа.{S} Причинило јој се.</p> |
су изображенији, што више имају воље к свом чину <pb n="170" /> и позиву, што већма настоје за |
а је прими на своје груди, да пригрли к свом срдцу, да слије душу своју са њеном душом, која се |
било.{S} Јест.“</p> <p>На то приступи к свом ковчегу, који бијаше са собом донео, и извади из њ |
овација сврши, окрене се тај враголан к свом сусѣду, и лагано му рекне: „Шта велиш Ђуро?“</p> < |
езолуцију, по којој је попа одмах ушо к свом поглавару, или је одлазио неимајући срѣће видити м |
осподин неимађаше такођер срѣће у даљем свом животу.{S} Исте године, кад је онај бал давао у ма |
у наше цркве у православне манастире, о свом трошку....{S} Немате разлога, да ми узкратите допу |
ном.</p> <p>Патријарх је дуго говорио о свом горостасном плану; кадгод је почео о том говорити, |
бично приступ у подрум имао, није могао свом позиву овога вечера сам одговорити, већ му се мора |
<pb n="309" /> <p>О. Теофан објави ово свом калуђеру, и опомене га пријатељски, да се чува, је |
манастири уреде и наши калуђери сходно свом вишем позиву изображавају, врло је стара код нашег |
живота у његовом дѣлокругу, и преда по свом увѣрењу нама сва добра и виктуале на разполагање.< |
редузму и обаве, показиваше архимандрит свом штићенику, како се ваља држати, кад се у цркви слу |
аге и велике духове без гласа и имена у свом крилу саранио.</p> <p>„Па дична дѣла толиких цркве |
ко ни запитати, куда си, ако те сутра у свом друштву неопазе... та то ће им бити најмилије, јед |
Карловци...{S} Зар немате доста мѣста у свом манастиру.{S} Витлате као пси без госе...{S} Немож |
и пријатељице, <pb n="104" /> него је у свом манастиру, својој курији држати, млађим заповѣдити |
} Тако онај горѣ споменути појац није у свом вѣку пропустио ни једног „катадневног јутрења и ве |
о, него као црвено вино.{S} Ово врије у свом суду, али се не прелива као узбуркани вѣтар преко |
ховник имао је костобољу, то је остао у свом кревету.</p> <pb n="13" /> <p>Отац намѣстник једио |
м долази.</p> <p>„Ал има манастир баш у свом правоме животу ствари, које нису мање славне;</p> |
бљена сестра.{S} Као такву сам је срдцу свом пригрлио...{S} Тако и остајемо!“</p> <p>Идеа, која |
домаћина; али је високородни тај успѣх свом тоасту приписивао, па је са погледом побѣдитеља оч |
вео за народ право, да потражи обвезане своте <foreign xml:lang="la">cum sua causa</foreign> (с |
ом торжествено обвезали одређене од њих своте све дотлѣ приносити, док им приход бар онакав ост |
<p>Арендатору преко контракта примљену своту од. . . . . · 90 фор.</p> <p>За преважање премѣшт |
да владике и манастири сами одреде ону своту, којом ће годишње на учевна заведенија, семинариј |
врѣме доносила би свака сигурно повећу своту, која би ове приносе знаменито одплаћивала.</p> < |
приступи Ленки и рекне јој: „Уз пут смо свратили у овај дивни манастир.{S} А домаћин је у исто |
е за врѣме патријарха Рајачића на другу сврху употребљене.</p> <p>Истина је, да је и Патријарх |
е цркве у царевини до знања доноси у ту сврху, да повѣрљиво приобшти своје мњење, како да се ов |
ноге, те у добре људе, и напросим у ту сврху колико бијаше доста, и ево моје цркве гдѣ се сија |
ма, кои високе школе са великим успѣхом сврше.{S} Тако ми је и сад, кад приповѣдате о тој двоиц |
а ђацима, њих двоици, од коих је један свршен човѣк био, проговори: „Ви ћете му носити јело и |
ити:</p> <p>„Честни отци.{S} Изтрага је свршена, јест, али на жалост тако, како нисам желио.{S} |
и ја њему... и нека буде тим наша ствар свршена.“</p> <pb n="101" /> <p>„ Е за данас је доста,“ |
едавао је „пѣније“ на богословији један свршени „клирик,“ сиромах младић, али је имао глас од с |
дочекати краја говору, пак и сада једва сврши.</p> <p>О. Теофан био је узхићен од ових горостас |
p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде да сврши приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан бијаше ра |
лѣта нимало.</p> <p>Кад се ова овација сврши, окрене се тај враголан к свом сусѣду, и лагано м |
тужи.</p> <p>Сѣдница се конзисторијална сврши.{S} Епископ је био болешљив па зато није никога з |
душице, дај плећке, дај плећке!“ па кад сврши а он заврши са једним громовитим „дан!“ које се р |
е.</p> <p>Кад се пѣсма, свирка и куцање сврши, и звона ућуте запита словослов: „<foreign xml:la |
ила, љубичица и босијока.</p> <p>Кад се сврши пѣсма и свирка, запита високородни, којем чисто н |
хајдете само на поље!“</p> <p>И тако се сврши ова парада.{S} Али ђак добије добру ексхортацију, |
p>Разговор овај продужи се и на даље, и сврши се тек онда, кад путници дођу у двор у Карловце и |
нуо, и озбиљно га слушао.{S} А кад овај сврши, онда опет као нехотице падне му поглед на настој |
gn>“ гласом анђелским.</p> <p>„Кад овај сврши, онда куцне митрополит арх. Гедеона у раме, и про |
го у пуној истини.</p> <p>Како се ручак сврши, уђе момак и јави, да је дошо архимандрит Раковач |
аклем идем одмах сутра!“</p> <p>Са овим сврши сиромах калуђер своју шетњу и муку за тај дан.</p |
уна.</head> <p>Консисторијална комесија свршила је свој изпит и кренула се натраг у Карловце.</ |
И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Него нисам свршила што сам почела говорити...{S} Дакле, кад моја т |
Теофан, „Ми смо имали мало разговора и свршили смо га.{S} Она нема више никаква посла овдѣ.{S} |
е мало тако званих филозофа, кои бијаху свршили поред гимназије и филозофију.{S} Али они најпро |
римѣра, гдѣ се таково похађање трагично свршило.</p> <p>Шта је о.{S} Митрофан даље радио, то му |
био човѣк по нарави благ, а при том је свршио и философију.{S} Био је дакле углађенији него мн |
и.{S} Напослѣдку стане и рекне: „ја сам свршио!“ спусти руке долѣ, преплете прсте и стане их кр |
и капелан једва ће дочекати.{S} Сад сам свршио.{S} Од игуманства нема ни рѣчи више, а епитимију |
<p>„Даље, даље!{S} Невѣрујем, да си већ свршио лекцију.“</p> <p>„Све ове школе,“ настави о.{S} |
</p> <p>Кад је о.{S} Теофан ову епизоду свршио, проговори владика у највећем чуду: „Па шта ће р |
д о.{S} Теофан види, да је овај сиромах свршио, онда се дигне од њега и обрати убијци, кои је ј |
о је било, а сад кажи и ти, па ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па кад је он казао, како је било, каз |
лаву бриге и послова, које му је ваљало свршити, није о.{S} Теофан ни мотрио на своје калуђере |
ем ствар, која се може за мене јошт зло свршити.{S} Господин Печеновић има право.{S} На том пут |
опунити празнине мога говора, и ја могу свршити.{S} Само бих молио, да ми допустите, јошт ове т |
, ко би ти у напред мого казати, да ћеш свршити без казни, кад си се подао грѣху.</p> <p>„Но уј |
не лице горѣ, и стане говорити:</p> <p>„Сврших гимназију... тим ми се отвори пут на све стране |
а;</p> <p>3., да се без сабора ништа не свршује ни у народним ни у црквеним стварма.</p> <p>Но |
и уништавајућа изрека, да је сав живот, сву духовну снагу, сву душевну силу жртвовао задаћи, ко |
ка, да је сав живот, сву духовну снагу, сву душевну силу жртвовао задаћи, која се или недаваше |
да Варадина пуцати у славу радостног за сву државу догађаја, кад стану злочинца изводити да га |
вас велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S} Све је на жалост, како се |
и солгабирова и јурасора, и вицишпана и сву седрију... тога блага нема ни сав манастир, у ком ж |
б твој јарко сунце; скоро ће мрачна ноћ сву земљу увити: мене увија мрачна ноћ и кад си ти на в |
бав најдубља и најжешћа, готова дати му сву себе и све своје, свој живот, своје име, своју буду |
ски гости, и млађа и старија, прешле су сву шкалу чуства од поноса, страха, радости, туге, свет |
ето.“</p> <p>Тетка свуда прође по соби, свуда загледи, па онда проговори: „Можда сам и снивала! |
ећ од дужег времена радим на том, па га свуда уза се носим.{S} Чини су из мога непосрѣднога изк |
и ти снивала, драга тето.“</p> <p>Тетка свуда прође по соби, свуда загледи, па онда проговори: |
је калуђерском суставу противно.{S} Има свуда свашта, али што није у реду, шкодило је увѣк оним |
еговој Екселенцији.</p> <p>Ми смо досад свуда писали ексцеленција: ово је правилно по латинској |
билѣжи и ово; из тога ћеш видити, да је свуда и у сваком послу истина, што стари рекоше: небои |
би су се давали манастири као крушке, и свуда си био газда.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; |
ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ, неби ми се могло допасти!“ примѣти |
а на кивот светитељев.{S} Огласићемо то свуда по нашој околини и тако ћемо имати дан великог то |
тог званија, јер ћу иначе принуђен бити свући се и у свѣту као поштен човѣк начин живота потраж |
де и сваковрстне напасти.</p> <p>Кад се свуче и у постељу легне, проговори сам себи: „Но ове по |
восак писмо.</p> <p>Кад се архимандрит свуче и легне, запита сам себе: „Јеси ли задовољан са м |
ата њеног раја, те с једне страно дахом сгарајућег огња њу од улазка у рај живота одбије, а с д |
у умноженом издању.</p> <p>Господари се сгледе, шта је то сада, и један га запита: „Море Гавро, |
вѣтар са опаклијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣшио, а не честњејшем конзисторијуму или племенитој |
је смѣсте.</p> <p>А митрополити старији сгрѣшили су Богу, што вису за времена све те драгоцѣнос |
.</p> <p>Настојатељи су само у том јако сгрѣшили што се нису старали, да се такове реликвије бо |
о се слаже са мном, нека <pb n="243" /> се куцне с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио |
римѣти о.{S} Теофан, који <pb n="73" /> се у истину обрадује, што ће ствар у руке тога мужа доћ |
ивот прекратити.{S} Сѣти <pb n="148" /> се живога Бога, неубијај ону која те љуби више него сам |
архимандритове преливала <pb n="159" /> се свѣтлост најуглађенијег понашања.{S} Али му је из ок |
99" /> да могу заградити башту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се ради башта, јер је за то крајње |
ичну и стратегичну акцију.</p> <p>„Овдѣ се дају прибавити користи од више врсти,“ проговорио је |
ељски, да се чува, јер има примѣра, гдѣ се таково похађање трагично свршило.</p> <p>Шта је о.{S |
пник самога нашега земље господара, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ. величанства покаже?{S |
ше, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као змија к мени приближује.{S} Свему је томе он кри |
а упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако што догађа; <pb n="212" /> а сад држим, да се с |
тишао куда у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у качари, или р |
р превезли.{S} Оду у шуму на мѣсто, гдѣ се убијство догодило, и опишу све потанко, како им је о |
равно да му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рукопис находи, јер тому има врло мно |
ото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало масло, ту није могло бити без њега.</p> |
лико бијаше доста, и ево моје цркве гдѣ се сија ново измолована као украшена невѣста.</p> <p>— |
анору нѣка мѣста приобштио, као оно гдѣ се каже, да се манастирски ред има у миру и тишини изоб |
ам себи. „Шта, ћу онда?</p> <p>Најпослѣ се домисли и рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без до |
p> <p>Док се он дизао и изплитао, дотлѣ се отац Митрофан бијаше у сигурност ставио.{S} Крв из н |
е прими и здравице почну.</p> <p>Најпрѣ се напије високо-благородном господину првом ц. кр. ком |
стоји и то: рука руку пере... дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. оних људи, кои пљене и продају и пиш |
ивног почетка.{S} Ил’ се није умѣло, л’ се није смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то сл |
банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{ |
онети рѣшеније.{S} Јест.{S} А хоћете л’ се заклети на оно, што сте на о.{S} Теофана казали?</p> |
</p> <p>„Хоћемо!“</p> <p>„Али хоћете л’ се ви држати чврсто“</p> <p>„Као челик!“</p> <p>„Ји л’ |
ало у стању примитивног почетка.{S} Ил’ се није умѣло, л’ се није смѣло, то незнамо; али смо ув |
говорио Теофан мирно; „али сада нетрѣба се јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас народ јошт слушати |
мого Њ. Екселенцији ући.</p> <p>Варнава се врати к владици, па за мало изиђе к о.{S} Теофану с |
се селам у манастир Раваницу, а управа се даде оном истом, од кога бијаше на мене прешла.</p> |
се као језик у егејско море и скопчава се са полуостровом <pb n="323" /> Халкидике танким земљ |
сад на врата сад на протођакона, једва се дочепа браве, те измакне на ходник.</p> <p>„Јао!“ ре |
каже.{S} Рај! прави рај! повичу и једва се одкину од тога призора, те оду.</p> <p>Кад се одмакн |
страну, гдѣ су јој стојала кола.{S} Ова се лако невидише, јер бијаху мало заклоњена.{S} Кочијаш |
азаше, умножавала је блѣсак наде, и ова се засија у свѣтлости побѣде...</p> <p>„Говори! говори! |
лада лѣпа умиљата госпођица.</p> <p>Ова се јошт са једном другом зажели просањкати.{S} Мати и ј |
љи предао.</p> <pb n="322" /> <p>Његова се туга била мало поублажила.</p> <p>Ова га је туга при |
њак, с којим се дружити неможе, и да га се ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече и угр |
ивно Ваше чинодѣјствовање!{S} Неможе га се човѣк довољно науживати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да |
<p>„Богме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био професором на нашој гимназиј |
а.{S} У какво сам друштво упао, нећу га се опростити без рана у срцу и у души.{S} Међу тим буди |
, па вели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, јер |
ија, перо и мастијоница.</p> <p>Изтрага се дакле започне.</p> <p>Кад уђе настојатељ у собу и ви |
народу јаче, него ичије друго.{S} Њега се скоро сви јошт тако живо сѣћају, као да је јучер умр |
изгледом на све стране.</p> <p>Из њега се узким степенима силазило у врт манастирски, кои је и |
ни једне рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жив небуде црквенога с |
мѣстнику.</p> <pb n="21" /> <p>Од овога се није плашила, јер га је познавала, да је човѣк добро |
ндрит доврши, него живо повиче: „О тога се небоим; они ће све потврдити, ја сам већ са свима на |
а управу народних добара;</p> <p>3., да се без сабора ништа не свршује ни у народним ни у цркве |
s convinci</foreign>“ (нико нетрѣба, да се осуди док се непреслуша) одговори му владика. „Кажи, |
Јест.{S} Ја немам ништа против тога, да се познати и пријатељ и онај, о којим манастир у одноша |
то: у мислима архимандрита Арсенија, да се <foreign xml:lang="la">status quo</foreign> у манаст |
<pb n="224" /> <p>А истина је била, да се игуман поносио, да има таково познанство и пријатељс |
ла направити, и из све снаге силила, да се грађење <pb n="351" /> изведе.{S} Патријарх није био |
И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, који су помрли, а нису свога з |
атимировића остало је толико цигаља, да се могла резиденција назидати.{S} Ове су цигље за врѣме |
је од сабора, а потврђено од краља, да се устрои семинарија за богослове наше цркве у Карловци |
подпуно може разумѣти.</p> <p>Жеља, да се манастири уреде и наши калуђери сходно свом вишем по |
хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очима пријатеља засија.“</p> <p>У н |
p>„А ви се ништа небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла може изводити <foreign xml:lang="la">c |
Hoch</foreign>.!“ те и друге натѣра, да се сви стану дерати из петиних жила: „<foreign xml:lang |
ица у пупољку, који неимађаше увѣта, да се разцвѣта.</p> <p>И данас, кад је послѣ топле молитве |
но на њега, те би можда било свашта, да се није бѣгством уклонио.{S} Кажите је ли тако?“</p> <p |
је господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму, п |
озвани бијаху да с њим заједно раде, да се изведе; да ниже њега нема нико ни слутње о томе, шта |
ѣста приобштио, као оно гдѣ се каже, да се манастирски ред има у миру и тишини изображавањем ов |
односили.</p> <p>Нѣки најпослѣ држе, да се није чувало, како би ваљало, јер манастирски житељи |
ке користи бити могли.{S} Истина је, да се трудио накнадити их начином његовој мисли одговарају |
је, а ако хоћете и, мало мајсторије, да се ко бајаги тим народ побуди, да што више манастирима |
ст државе и дужност народа изискује, да се монаси њиховој правој цѣли поврате.</p> <p>Онда се н |
ора просијнула.{S} Остави га, дакле, да се у том новом чуству снађе, и продужи свој говор овако |
па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи стегну... да се у запт узму...{S} Ако то так |
</p> <p>Но док небијаше дошло врѣме, да се ови радови предузму и обаве, показиваше архимандрит |
пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и развесели: али онда ми њему недамо на поље, д |
ндрити, па да отворе руке и подруме, да се и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, те ја постанем |
<pb n="20" /> па онда пође да легне, да се мало загрије и поврати од ноћне незгоде и сваковрстн |
м је јестиво било стављено, и сѣдне, да се мало подкрѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, да мало кус |
з то трѣба употрѣбити сходне начине, да се млада госпођа од манастира неодбије.</p> <p>„Онда ва |
ли, јер за кратко време дође рѣшење, да се селам у манастир Раваницу, а управа се даде оном ист |
, „па ипак се ето збило!{S} Види се, да се нисмо с једним осѣћајима разстали!“ придода она и уз |
неко по њој иде...{S} Учинило ми се, да се ова врата, отварају.“</p> <p>„То је био дух архиманд |
се.</p> <p>Мало послѣ учини јој се, да се врата од предње собе отварају.{S} Опет сѣдне и слухт |
љство, из држања и дисања видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст |
као водом заливен.</p> <p>Видило се, да се ови одговори недопадаше архимандриту; он сабере нано |
к њиховој правој цѣли опет поврате, да се њима принадлежећа добра јавном народном управљању вр |
авате, да своје обѣте строго држите, да се чувате од грѣха и саблазни.“</p> <p>На то се окрене |
аја, је ли?“</p> <p>„Па сад пустите, да се по манастири разкошни живот води, да се свѣт од калу |
о у манастиру, понуди домаћин госте, да се потруде да виде мало предѣл око манастира.</p> <p>Су |
Неће бити чудо да се појаве гласови, да се калуђери ваља к првој својој цѣли да поврате, <pb n= |
уде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук неолади.“</p> <p>Међутим је Ленка насула и т |
се по манастири разкошни живот води, да се свѣт од калуђера одбија, да харчење манастирског доб |
есу манастирског нижег клира нележи, да се настојатељима одржи неограничена управа у имању мана |
стним, и уздисао је у својој ћелији, да се до бога чуло.</p> <p>Она два млађа калуђера или су с |
вих стопа у Карловце Њ. Екселенцији, да се тужим, да види, какве славне калуђере има.“</p> <p>Т |
је дакле присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже не само устма, него и руком...{S} Дај |
калуђеру, и опомене га пријатељски, да се чува, јер има примѣра, гдѣ се таково похађање трагич |
или од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири сачувају и калуђерство духу времена суобра |
м јако сгрѣшили што се нису старали, да се такове реликвије боље сачувају, и цѣлисходније смѣст |
зове, и да ми каже, шта и како жели, да се ради.{S} Нема позива.</p> <p>— — „Са горњим описом о |
љубили, а нису ни рѣчицом изјавили, да се љубе.</p> <p>Наједаред пукне глас да се Рајкова Ленк |
блаженим чуством, нису ни примѣтили, да се врата отворише, и да им у собу ступише и други, неми |
са овим дружтвом, које можда и воли, да се ми уклонимо.“</p> <p>Овако и буде.</p> <p>Ленка изиђ |
ви са ходника, на кои бијаху изишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а од осталих млађих био је |
> <p>Он разширене руке нагло склопи, да се дланови ударе и своје чудо фактично покаже.</p> <pb |
ри, стане се наздрављач размахивати, да се на концу конца одмори од труднога свога краснорѣчија |
чесми није се могла стара уздржати, да се том светом водицом неумије.</p> <p>Ленки је било и с |
молим те.“</p> <p>Стане се подизати, да се мало узправи у кревету.</p> <p>Но глава јој клоне на |
„Видим шта је, и да ће најбоље бити, да се сам одпустим.</p> <p>— — „У децембру поднесем оставк |
што знам, све што могу, употрѣбити, да се дигне света кућа, <pb n="37" /> која ме у своје крил |
S} Морамо га чувати, и добро пазити, да се из манастира неизтопи.{S} Прими га дакле и учини нуж |
, како је био...{S} Може се мислити, да се чуварном владици кожа јежила и коса на глави од ужас |
ко ви мислите, шта би ваљало чинити, да се овим недостатцима доскочи, и да се стање манастира и |
онити.{S} На примѣр: ко ће одобрити, да се настојатељ опија?{S} Неваља то ни кад чини тајно у с |
кои мисле као ја, па неће допустити, да се стари ред квари.{S} Добро је њему намѣстниковати: иг |
била понела.{S} Ја несмѣм допустити, да се манастирско добро разноси; па сам зато тражио, да га |
>Јошт нам је нѣке ствари напоменути, да се разговор о.{S} Теофана са патријархом подпуно може р |
о оружје.</p> <p>Овај је морао чути, да се ко приближује, јер је старо лишће шуштало а ситно гр |
фан почне казивати, како се он мучи, да се добро манастирско сачува, а како администратор троши |
— — „Синоћ ми рече бивши настојатељ, да се озбиљно бои за мој живот, јер му је један човѣк каза |
држати, да неклонем, да се неокаљам, да се неогрѣшим!“</p> <p>Сад се дигне, и сасвим миран прод |
то може код нас бити.... невѣрујем, да се неби одрекла „мира и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу су |
Мени игра срдце у прсима, кад чујем, да се говори о младим Србљима, кои високе школе са великим |
ти, и то ће ме одржати, да неклонем, да се неокаљам, да се неогрѣшим!“</p> <p>Сад се дигне, и с |
догађа; <pb n="212" /> а сад држим, да се само шалите.{S} У осталом, гледаћемо да незаспимо до |
!“ прошапуће гледалац и махне руком, да се претрпе, а напне из све снаге око, неби ли призор у |
род има.</p> <p>Овај би драги камен, да се достојно уцѣни, мого бити предметом побожног похађањ |
лаве.{S} Игуман ваља да је господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере п |
одговори епископ. „Ја сам га и звао, да се с њим мало разговорим о тој саблазни у Ј...“</p> <p> |
мириса, као босиљак.{S} Није право, да се и ми мало ненапијемо.“ То рекне па онда дигне чутуру |
аћин мувати.{S} Њему небијаше право, да се у манастиру чује банда.{S} Већ је и његовом чуству т |
о и намѣстио.{S} Неби му било право, да се свѣтовни људи, мирјани, тим стварима баве, и рачуне |
тли понор, над који се бијаше нанео, да се у њ стрмоглави.</p> <p>Под тим утиском диже се калуђ |
вѣдоци преслушају, а разумѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постарао.</p> <p>Трг |
, којих је ради о.{S}Теофан долазио, да се тужи.</p> <p>Сѣдница се конзисторијална сврши.{S} Еп |
имировић није никаква корака учинио, да се инштитуција манастира и калуђерства регенерира, то н |
права, пак је нарочито на то мотрио, да се са наше стране неда никаква повода.</p> <p>„Одтуда м |
са своје стране што више доприносио, да се друштво боље забави.</p> <p>Он је своју улогу мајсто |
а му каже, шта је Коларовић згрѣшио, да се тако на њега изузео.</p> <p>„Није ништа,“ одговори п |
ркве, видовдан, омилити народу тако, да се кадкад и по 10.000 људи на тај дан к манастиру стица |
од ходника, а чело му је показивало, да се тамо нѣшто кува и пече.</p> <p>Сад шклоцне брава на |
ода.{S} Шта више, имао је то начело, да се у рачунима и неизказује, да манастири имају бог зна |
ст.“</p> <p>„Мени би врло мило било, да се свѣдоцима покаже, да она пијанка у овом манастиру ни |
ити, да је патријарху и угодно било, да се о.{S} Теофан уклони.</p> <p>Ово је било год. 1859.</ |
њему и запита га, би ли добро било, да се закалуђери?</p> <p>„Митрополит му одговори са свим п |
у данас сви код куће, и чекају само, да се позову.{S} Доћиће, како неби дошли.{S} Ја сам на то |
> <p>„Сад већ од више година чујемо, да се као дух појављује.{S} Кад добијемо какву младу лѣпу |
е нас подпуно разумѣти, кад рекнемо, да се опет љубав жене у њеним прсима разгоре, и да јој се |
ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се преслушавају. — Сад ми пошљите отца Митрофана и Амфи |
> <p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, на којој би се огледала ве |
ста.{S} Год.{S} 1861 буде дозвољено, да се држи сабор, те да донесе уредбе, које су управо осни |
ховног судишта у Бечу једва учињено, да се и други нѣки манастири од конкурза заклонише?{S} Ниј |
ла!“</p> <p>Овим се указивало на то, да се господину адвокату код куће перо разкречило а мастил |
е, а одтуда бар једном страном и то, да се Ленка склонила да јој жељу изпуни, ма да је, нарочит |
ве и душе.{S} Јест.{S} Опомињем вас, да се св. канона држите, да своју дужност свето изпуњавате |
истратора, а уједно разнесе се глас, да се сам отровао.</p> <pb n="315" /> </div> <div type="ch |
и рѣч „букван“, па ми паде на памет, да се деривира од „букве“ <pb n="87" /> а буква има у зват |
рва пошта донесе ту ужасну заповѣст, да се г. архиђакон тај час из митрополитског двора у свој |
а... узвишеност побожности... свѣст, да се ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну поч |
јој ћелији.{S} Ја идем у другу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} |
жао ред у свештенству и калуђерству, да се неда повода тужбама, и да се неузбуди нова навала.</ |
иљући оне, кои на што позива покажу, да се у дотичним вишим заводима изуче.</p> <p>„Учевна срѣд |
ист цркве и дужност народа изискују, да се монаси, који су од свога опредѣљења сасвим одступили |
бити, ако му пружи разлог и прилику, да се неугодног себи епископа тим поводом опрости.</p> <p> |
И доиста се примѣтило на болестнику, да се справља као дивља звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} |
ти неможе, служиће ми само за науку, да се боље чувам змије, која ми је праматер преварила у об |
дсмѣшљиво.</p> <p>„Имам велику вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским манастирима |
нога од кључанице силније на страну, да се смомитља на земљу, а сам погледи на кључаницу, пак д |
о науживати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да се то даје научити!{S} То је мени Богом дано!{S} Зашто |
срдцима од Бога милости запросити... да се та молитва диже и за мајку, којој јединче умире, па |
ње је врѣме, да се ти људи стегну... да се у запт узму...{S} Ако то тако дуже потраје, знате л |
ја осигурана, одреди цар Леополд II. да се што пре почне семинарија градити и да се на то 10.00 |
семинарије одредио је цар Јосиф II. да се са стране ерара даде 58.000 ф.</p> <p>Архиепископ Мо |
ни православни манастири буковински; да се калуђерима ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак употрѣ |
и, што је најнужније, <pb n="136" /> да се разумѣ догађај, који ћемо одмах да опишемо.</p> <p>Л |
ње, и то се имало одмах започети.{S} Да се то чинило, као што је било одређено, то би од год. 1 |
му је највеће богатство сиротиња, — да се највећма узвишује кад најбоље слуша.{S} Ево и пред в |
рѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али касније можете се и виђати и разговарати |
.</p> <p>Водила се годинама разправа да се сазида епископски двор у Новом Саду.{S} Ту је за љуб |
{S} Све сам се бојао да не буде чега да се стиде и поздни праунуци.</p> <p>„Слава Стратимировић |
е било није.{S} Нити је било разлога да се одлази, ни да се позив домаћинов одрече.</p> <p>У та |
да ти стара ломиш кости, а ја млада да се башим по кревету.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу |
у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ваља сада да се мало по њима обазрѣте, барем по најближима.“</p> <p> |
це се појако опустило.{S} Него ћу ја да се украдем и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш за м |
ски чиновници од ћирилских поднесака да се на хрватски преведу.</p> <milestone unit="subSection |
ћи, то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се крећемо даље. “</p> <p>„А погледајте колико је сати! |
ви будућности.</p> <p>„Теби пак ваља да се занимаш; да си у послу свеједнако.{S} Твоја је задаћ |
S} Овај ми се баш допада: овако ваља да се држи и разговара сваки, који крст на прсима носи.“</ |
м а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се читају правила, која да нас калуђерском животу уче.{ |
</p> <p>Послѣ овог кратког изјашњења да се вратимо <pb n="352" /> разговору патријарховом са о. |
идем и тражим настојатеља човѣка, па да се станим тамо, гдѣ такова нађем.</p> <p>Овај бо прави |
у очима.{S} Учини му се повелика, па да се увѣри колико прима, запита писмоношу:</p> <p>„Колика |
; али у течају говора Теофанова мора да се особита мисо код њега родила.{S} Ову ћемо познати из |
настиру.</p> <p>— — „Настојатељ мора да се што у двору замѣрио, јер дворска господа, која на пр |
манастир, да тамо преноће, пак сутра да се упуте управо кући.</p> <p>Стара тетка радовала се до |
на лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се започне појање, митрополит куцне овога у раме и прог |
ове један!“ дода патријарх кроз зубе да се једва чуло.</p> <p>На ово пође о.{S} Теофан к патриј |
оп Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљаде да се започне пѣвничко појање, доведе митрополит сам к нал |
е архимандрит Партеније. „Није нужде да се трудите.{S} Само да фруштукујемо, па ћемо одмах поћи |
е био врло угодан.</p> <p>„Сад хајде да се полагано спремимо, па ћемо у 12 сати мало што ручати |
ником извести, или се прерано подузе да се изврши.</p> <p>Сам је себе видио, како мукама и врем |
митрополитски на то и позивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега какав с |
ш пуно наклоњен Мушицком и држала је да се неће за њега из петних жила заузимати; <pb n="277" / |
е бити друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега жив |
да ли је ова будна.</p> <p>Кад чује да се прозор отвори, одшкрине полагано врата и уђе к нећац |
осподом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шумама.{S} |
А на предлог г. архиђакона одреди се да се сањкају од 8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна мѣс |
ин му је био врло углађен: видило се да се морао кретати чешће по вишим круговима.{S} На духови |
судишта, и код виших дикастерија, те да се тамо приправљају за оно, што имају бити за управитељ |
а је неморам сам из ње извлачити, те да се не прави хука бука без невоље.“</p> <p>О. Теофан вид |
тост имате подпуно право, кад кажете да се она мудра и света правила недрже, премда све зло нед |
и лакомих људи, па кад добију мукте да се напију, а они незнаду, шта је доста.{S} А господин н |
укочили званично; <pb n="31" /> ћуте да се могла мушица чути кад би пролетила.{S} Рукама броје |
ткинога гласа.</p> <p>Но шибице неће да се пале, те неће.{S} Ваљда је и код Ленке узбуђење сигу |
ледом пуним отрова.</p> <p>„Ова хоће да се убије у мојој ћелији, ако је дирнете, па шта ћемо он |
ерству, да се неда повода тужбама, и да се неузбуди нова навала.</p> <p>Што је чинио против зак |
е трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и слави, који неможе намѣре своје остварити, ак |
рту, да му се мало глава разхлади, и да се у тишини размисли, шта да ради.</p> <p>Дошавши у пор |
, да се овим недостатцима доскочи, и да се стање манастира и калуђерства на боље изведе.“</p> < |
.{S} Ја сам калуђер срцем и душом; и да се наново родим, пак да ми је извѣстно да нећу никад би |
оље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником неучини неправда, ја мислим да одпустите мене |
а да је то и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да су ти листови баш у рукама моих најбољих |
м налогом, да га даде добро чувати и да се постара на сваки начин да неутѣче.{S} Калуђер је сто |
е што пре почне семинарија градити и да се на то 10.000 фор. из државне касе одмах изда.</p> <p |
да и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и самим мртвим архимандритима ове куће.“</p> |
ла и чекала, да Ленка остави писмо и да се с њом разговара, али тога недочека.{S} Остави је дак |
азправе неће шкодити ни мени ни теби да се мало и одсмѣјемо.</p> <p>„За времена митрополисања С |
еофан окуражи се мало боље, кад види да се патријарх насмѣши.</p> <p>„Установите В. Светости, у |
ити је било разлога да се одлази, ни да се позив домаћинов одрече.</p> <p>У тај пар рекне архим |
настир.{S} Небијаше му дозвољено, ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога протосин |
еда се...{S} Не може човѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта кога врага тражите по Карловци...{S} |
шапне писмоноши, и стане се спремати да се врати из подрума.</p> <p>„Господин?“ одговори писмон |
, ни сутра; небојте се.{S} Може бити да се ми јошт и на годину на овај дан весело проведемо.</p |
неда накратко описати.{S} Може бити да се јошт даде најбоље схватити у ове рѣчи: чудо међ чуде |
разиђу госпође и стану ствари купити да се за пут спреме.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
нетрѣба никад другом коме допустити да се у те послове умѣша.{S} У место тога, вичемо ми сами: |
/p> <p>„А како се може њој допустити да се закуне“ стане мудровати Митрофан. „Та ми смо свештен |
ер сам слаба здравља и да ми допусти да се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо праве разлоге на |
зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој да се дишпутирамо; немам ја ништа против <title>Љубомира у |
мљу, а сам погледи на кључаницу, пак да се тврђе држи, ухвати се једном руком за браву.</p> <p> |
в ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак да се у обшти фонд ради заведенија школског изображења, ко |
устио куварицу да утече, па си узрок да се сад направи читав скандал у свѣту: за то ћеш бити за |
... а ја сиромах <pb n="64" /> морам да се патим са овим пилетом!“</p> <p>Ово рекне, па на ново |
е ствари, које ми се допадају; држим да се неможеш на мене потужити.</p> <p>„Биће боље и мени и |
{S} Ево нашег изасланија, које молим да се у записник уведе.“</p> <p>Овим преда протођакону изп |
ису манастирском, али неидући за тим да се посвети, нити је дотѣривао до тога да умре од глади |
е куцне с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио принети чашу к устима, јербо ће се вино |
се до сада говорило, слушао је, као да се њега и нетиче:само су му једине очи прелазиле на оно |
, и она се згрози.</p> <p>Осѣти, као да се у камен претвара.{S} Немогаше се макнути с места; ру |
ати.</p> <p>На то почне адвокат, као да се са свим измѣнио.{S} Глас му је био пун поуздања, он |
<p>Овај се чинио сасвим невѣшт, као да се то њега ништа и нетиче и прихвати поглед госпође с л |
уже калуђера.</p> <p>Овај остане као да се у камен претворио за цѣло то врѣме како се у почетку |
нема никог на свѣту; учини му се као да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба обузи |
S} Он је сѣдио на столици својој као да се скаменио.</p> <p>Тако су подуже ћутећи стојали.</p> |
несрѣтник?“</p> <p>Стари калуђер као да се овом питању зачуди.</p> <p>Пријашњи управитељ нити ј |
нов живот у манастиру, кои је смѣрао да се манастирско стање поправи.</p> <p>— — „Како настојат |
ли, боље је да неговорим ништа, него да се у лажи ухватим.{S} Зато рекне брже боље, док му је т |
чином трошкови много мањи били, него да се семинарија гради и издржава напосе у Карловци.{S} Ве |
њих добро!“</p> <p>Владика није мого да се од чуда поврати.{S} Више је пута опетовао, као сам с |
обра у очи пада...{S} Неће бити чудо да се појаве гласови, да се калуђери ваља к првој својој ц |
рѣчи.{S} Само је архимандрит наредио да се сутра у јутру сва братија у манастиру нађу, и да ник |
p> <p>Да ју је ко у том часу понудио да се постриже, и да то може код нас бити.... невѣрујем, д |
днео је на позив царев предлог, како да се та семинарија, устрои.</p> <pb n="326" /> <p>По одоб |
р. 14. предлаже се и потврђује, како да се семинарија и главне школе по дијецезама установе, „д |
повѣрљиво приобшти своје мњење, како да се овој невољи доскочи, а влада ће радо одобрити све, ш |
а је промислио за сваки случај, како да се влада.{S} Нарочито је добио из двора у Карловци пору |
е умије и очешља, и лѣпо обуче, тако да се чисто засија.</p> <p>О. Теофан се мало подуже неогла |
иру Хопову, нити је шибао своје тѣло да се сасуши до коже и кости, као што су многи пустињици у |
чинма занешен.{S} Кадкад му је било да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи глас:{S} |
/p> <pb n="202" /> <p>„Добро би било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час тамо!“</p> |
рате.</p> <p>Онда се нарочито желило да се манастири наши онако уреде, како су уређени правосла |
uam corrigi</foreign> (што је прошло да се боље кудити него изправити).{S} Остао је на сваки на |
духовима у народу, што траже не само да се прихране, него и да своје умне силе развију на корис |
рио, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се вратимо разговору оне двоице.</p> <p>„Будући доктор |
} Крај отца Амфилохија.</head> <p>Но да се вратимо нашој приповѣсти.{S} Кроз прошле године свог |
затим у Вршцу од г. 1833.</p> <p>Но да се повратимо к приповѣсти.</p> <p>Патријарх је био очев |
чиновнике познавала.</p> <p>Наравно да се овима тужила како је у манастиру прошла.{S} Ови јој |
унити приправни били.</p> <p>Наравно да се и он трудио њихове жеље погодити и изпунити.</p> <p> |
ћу с вама поћи.“</p> <p>„Није нужно да се трудите господине,“ рекне Ленка. „Другом приликом пр |
је брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите |
узети да је духом оболѣо.</p> <p>„То да се њему као глави православне цркве у царевини до знања |
химандрит Гурије церекати. „Па зашто да се ја са тетком не пољубим?{S} Та ја у њој видим своју |
Учини се у Бечу питање: и дође глас да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртне каштиге робиј |
едном банатском епископу добије глас да се овај у тесно пријатељство упустио са пријатељима „ун |
се љубе.</p> <p>Наједаред пукне глас да се Рајкова Ленка, удаје, и она се доиста уда.{S} Отац ј |
стамента.</head> <p>Овдѣ ћемо и опет да се састанемо са једним старим знанцем, пак и са њим на |
вои сели око цркве у порти па чекају да се јутрење започне.</p> <pb n="286" /> <p>Многи болници |
еђу добри познаници, који се састају да се провеселе.</p> <p>Архимандрит Партеније имао је прав |
љубезно.</p> <p>На то јој пружи руку да се с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле слике архимандритове |
.{S} Неће бити чаше вина у манастиру да се света служба служи...{S} То ће бити, да, тако ће бит |
отишли од другога друштва.{S} Ја ћу да се вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даље.“ |
ани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣдићу да се преправе кола, па сам се до подне и вратио.{S} Митро |
их и отменијих али онај дух реко бих да се изгубио.</p> <p>„Стратимировићеви појци пренели су љ |
уција и у народу и код владе.{S} Баш да се архимандрити сасвим сходно чину и мѣсту дотирају, оп |
гослуженија.</p> <p>„Него и ти хоћеш да се прославиш ваљда као Доситије, ха?{S} Окај се тога.{S |
жиле.</p> <p>Но сад је овако.</p> <p>Да се вратимо нашим гостима.</p> <p>Обишавши све, што бија |
лу жељу старе госпође.</p> <p>Приповѣда се у народу, да је један бачки кочијаш возио киријом је |
лавне школе по дијецезама установе, „да се нико у манастир неприми, кои неизкаже да је семинари |
у Бечу што и глас србског народа; влада се повуче натраг.</p> <p>„Опасни облак са своим смртоно |
бурад с пићем била запечаћена, и нигда се није продавало и истакало, да он није ту био.</p> <p |
е пута ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас као млађи за опроштење молим, јер сам пронаш |
аве га патријарху и овај га пусти преда се.</p> <p>Патријарх је познавао о.{S} Теофана како нам |
овци, да вас нисам хтѣо да пустим преда се...{S} Не може човѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта |
ама.{S} И саме босанске морају их преда се пустити.{S} Високородни је уважавао и шљиве и шљивов |
су видили да је он мирнији.{S} А можда се већ и сувише скупо видило администратору много људи |
е кратко врѣме митрополисао.{S} А можда се није ни онда јошт права потрѣба изказала.</p> <p>„Ал |
у своју одају подоста добра винца, онда се затворе, пећ угрију, па чашицу по чашицу, те тако до |
т Гурије. „Кад стојим ја с тетком, онда се казују свѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленк |
н види, да је овај сиромах свршио, онда се дигне од њега и обрати убијци, кои је једнако ту на |
и штету, а браћу као скотове држи: онда се браћа обраћају <pb n="291" /> к власти и ишту мудриј |
редовни судија судио.{S} Јест.{S} Онда се нећете моћи потужити ни на што.{S} Сад ће вам господ |
... друштво је пак било удесно, па онда се ради.{S} Је л’ тако Крсто?“ запита првог свѣдока к њ |
и сами његови присни пријатељи, е онда се то несмѣ трпити.{S} Онда ће такови настојатељ и на с |
ни пођу тим путем, <pb n="55" /> е онда се морам бранити, па по што по то!{S} А ако они нестану |
ка огледала се по својој соби, пак онда се врати својој нећаки и рекне јој:</p> <p>„Да виш дије |
слѣ подпише га и поспе пѣском, пак онда се накашље, дајући знак тим да је готов.</p> <p>Врата с |
иховој правој цѣли поврате.</p> <p>Онда се нарочито желило да се манастири наши онако уреде, ка |
дође.</p> <p>Дође вече и ноћ.{S} Стража се пред његовим вратма и под прозором мѣњала, и о.{S} Т |
блика.</p> <p>Атос или Света Гора пружа се као језик у егејско море и скопчава се са полуостров |
мало смока, што бијаше том приликом за се понео, да глад уталожи.</p> <p>„Ево!“ повиче кувариц |
г времена радим на том, па га свуда уза се носим.{S} Чини су из мога непосрѣднога изкуства.{S} |
ранислав носио је своју калафу увѣк уза се.{S} Чинило се да стоји на њој написано: <foreign xml |
um porto</foreign> (све своје носим уза се).{S} Говорило се, да му је та калафа била оно, што ј |
и рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, ја се бојим сама спавати.{S} Она приповѣст архимандритова |
е и направити убијцом!{S} Гоне ме... ја се отимам... администратор ме зграби за прса а ја извуч |
бодно, што год против мене знате.{S} Ја се небојим ничега.{S} Ако ваља да истина побѣду одржи, |
а поздрави је сада и проговори јој: „Ја се особито радујем, да сам дошо до срѣће познати вас.{S |
тање како се зове, одговори свѣдок: „ја се зовем Крста Муцало.“</p> <p>„Али ваљда имаш и друго |
удо, што се мало теже дизао.</p> <p>„Ја се подижем...“</p> <p>Онај црномањасти кућегазда викне |
све то паде у воду.</p> <p>Екселенција се бијаше разљутио уобште на поступање калуђера, па так |
p>„Мислим да знам“ одговори Ленка, која се <pb n="190" /> бијаше међутим подобро окуражила.{S} |
Теофан у рѣч.</p> <p>„То је спона, која се даје лако разкинути,“ проговори Ленка. „Чуј ме само. |
ослободи...{S} Љубав, вѣрна љубав, која се врѣменом храни, дође по тебе, да те спасе, да те изв |
сву душевну силу жртвовао задаћи, која се или недаваше ником извести, или се прерано подузе да |
а слије душу своју са њеном душом, која се бијаше сва у љубав, у безграничну љубав претворила.< |
о од мене лудо да подадирем ствар, која се може за мене јошт зло свршити.{S} Господин Печеновић |
довољна, да је избѣгнула опасност, која се могла лако у погибељ претворити.{S} Но код куће осѣт |
и име смирене прилежнице у читуљу, која се при сваком богослуженију чита!{S} Хоће л бити тако д |
баштама раде, оне купе шљиве: е па која се мало боље пашти, тој помаже, да оправи и углади кућу |
к је прѣстол архијепископски удов, нека се ништа ново неуводи) гласила је наредба црквена, па ј |
" /> па је паметан кад га даје.{S} Нека се он само држи свога система.{S} Одозго сунце грије, а |
ховом позиву и снаги манастира, па нека се употрѣбе у струци учевној код богословије, и у струц |
сторију, него послѣ ручка у 3 сата нека се пријави.</p> <p>О. Теофан оде кући, на излазећи из д |
адаћи подпуно одговарају.{S} Сваки нека се употрѣби за онај посао, за <pb n="346" /> кои има да |
у, док недође комисија.“</p> <p>Владика се био међу тим мало, разхладио, и зато му одговори пов |
</p> <p>Калуђер је јошт ћутао.{S} Ленка се прене.{S} Очевидно јој падне на ум, да му рѣчи могош |
на канапе поред старе госпоје, а Ленка се посади у фотељ с друге његове стране ближе прозору.< |
т јаче и скочи из постеље.</p> <p>Ленка се тргне и тарне шибицу, да упали свѣћу.{S} Но ова неух |
ла, те и он крај ње сѣдне.</p> <p>Ленка се опет повезе са госпођом Пуљиницом на свои коли.{S} О |
водише, и мало се отворе.</p> <p>Ленка се сад са своје стране тргне и погледи на врата.</p> <p |
госпође с лаким осмѣјком.</p> <p>Ленка се окрене од архимандрита и рекне тетки: „Хајдемо у соб |
тетком и забавио се с њом.</p> <p>Ленка се придружи архимандриту Партенију, и пођу напрѣд.</p> |
оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка се уда и оде са својим мужем на село у Банат.{S} Кућа, |
нка; добро јутро дѣвојко!“</p> <p>Ленка се осврне, и одговори „добро јутро тетице!“</p> <p>Глас |
ју благодатију</foreign>.“</p> <p>Ленка се само поклони.</p> <p>„Ала је то љубезан господин,“ п |
ѣпше партије Фрушке Горе.“</p> <p>Ленка се окрене, и ту јој се покаже доиста слика пуна дивоте |
еће нико на њу ни зинути.“</p> <p>Ленка се није ни обзирала, него је хитала к другима.{S} Неост |
цу ручицу, да те одведем.“</p> <p>Ленка се насмѣши и рекне: „С драге воље, драги отче.“ Даде му |
а кола, да нико неопази.</p> <p>И тетка се извуче нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и таман |
ра са неједнаким утиском.{S} Из почетка се невѣрно смѣшио; али у течају говора Теофанова мора д |
сутра дан, чим је зора заплавила, ушука се у манастир и дође о. намѣстнику.</p> <pb n="21" /> < |
право кући.</p> <p>Стара тетка радовала се доиста као дѣте овом крају разговора.{S} Ко зна, как |
рајњу собу.</p> <p>Стара тетка огледала се по својој соби, пак онда се врати својој нећаки и ре |
ње управе митрополита Рајачића показала се та потрѣба у појавама несумњивим и нуждама неуклоњив |
био превећ млад.{S} За духовника искала се бѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим го |
црта овога господина, значајна јављала се у том, што је држао да у сваком друштву и састанку п |
и.{S} Са тог лица из тих очију блистала се зрака тако топла, тако привржена пријатеља, да јој ј |
ба.</p> <p>„Столица митрополитска могла се дакле тако рећи сваким даном упразнити.</p> <p>„У ов |
силама... застава страха и бојазни вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали су се пуном с |
од те је слике множина стајала и дивила се по читаве сатове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука |
ајмање репарације видила.</p> <p>Водила се годинама разправа да се сазида епископски двор у Нов |
им бермет, па онда одмах црвеника вукла се из манастирског подрума издашно.</p> <p>Отац“ Гаврил |
омесија свршила је свој изпит и кренула се натраг у Карловце.</p> <p>Архимандрит Арсеније није |
; но сад је изван опасности, и опоравља се.“</p> <p>„Хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан, и скл |
имандрите“, окренувши се к овоме, „љуља се црква... прѣти нам нова Гоморра!{S} А они о том у ту |
траже друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са кућним слугама у јавној гостионици куцали, или |
го више.“</p> <p>„Неиде господине; вама се то само чини.{S} Зар се ви у чутурама разумѣте То са |
езабављена.{S} Ко ради боље и више, има се боље наградити; ко неодговара дужности, има се на то |
наградити; ко неодговара дужности, има се на то присилити; ко зло ради мора се казнити; ред и |
њему привлачио.</p> <p>„А најпослѣ има се осути манастир зраком и мирисом раја: да јој се укаж |
чашу никоме, нити броји стакла у којима се вино доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, |
отац Амфилохије, како је било.{S} Њима се може највише вѣровати.“</p> <p>О.Митрофан и о.{S} Ам |
касом, и пођу кораком.</p> <p>Пред њима се појави ред дивних јабланова уз чисту цесту, која вођ |
> <p>„Но све су ово висине славе, коима се и изванманастирским дѣлањем долази.</p> <p>„Ал има м |
само чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ кадкад помрчина појела, па ништа. |
жестока страст јошт јаче разпламти: она се разболи, и болест је била опасна.</p> <p>Трајало је |
била управо сестрински свога брата; она се с њим уздизала над обичним животом; она се с њим пон |
с њим уздизала над обичним животом; она се с њим поносила.</p> <p>Послѣ оне болести била је увѣ |
ику ужаса и очајања, прѣд собом.{S} Она се тргне, скочи, и ступи једним кораком од њега даље.</ |
офан у други манастир премѣштен.{S} Она се бијаше доста добро опоравила, али он није имао воље |
стром благом <pb n="188" /> оку.{S} Она се диже и проговори кроз сузе:{S} Лака му била земљица: |
глас да се Рајкова Ленка, удаје, и она се доиста уда.{S} Отац јој је довео ђувегију, и она га |
викне јој нѣки гласу унутарњости, и она се згрози.</p> <p>Осѣти, као да се у камен претвара.{S} |
бијаше Ленка синоћ познала.</p> <p>Она се тргне и на час преблѣди.{S} Онда устане, прими поздр |
ло боље, што тог било није.</p> <p>„Она се удала послѣ, и била је срѣћна у срѣћној својој пород |
а видиш свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је богата“, мислио је на госпођу Ленку, „па |
b n="331" /> бијаше близу 77 година, па се већ знаменито смежурао, штоно наши веле.</p> <p>Коса |
>Архимандрит погледа на протођакона, па се насмѣши и проговори му: „А од кад се ви бавите са на |
нуо шешир још на капији од дворишта, па се ишло с голом главом прѣко авлије, на коју је случајн |
љан,“ примѣти архимандрит Партеније, па се онда окрене Ленки, и рекне јој: „Е, мила кћери моја, |
господар.. он с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и развесели: али |
ако он рекне другчије а ја другчије, па се ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> |
прозору, погледи кроз њега на поље, па се онда окрене к протођакону и проговори му: „Баш се ми |
гу и други разговори, и друге пѣсме, па се онда окрене и на валцовање и на галопаду и шта ти ја |
м буди божја воља!“</p> <p>То рекне, па се побожно прекрсти, и стане ручати.{S} Наравно, да му |
ронталске вармеђе!“</p> <p>То рекне, па се баци у позитуру, дигне главу охоло, па стане једном |
енке, и тамо код њих коље их и пече, па се с њима части и пои.</p> <p>Срѣде и петка недржи, так |
ћа.{S} Само што је господин вѣштији, па се дао однети раније, док и њега винковић несвали са ст |
<p>Печеновић је имао од куда живити, па се бавио адвокацијом више по ћефу.{S} Међу тим је много |
ор, постои мало тамо премишљавајући, па се онда врати калуђеру, и проговори му исто тако мирно |
вѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣпо изтрезни, па онда одлази свѣтао од нас. |
ици без умора ходити.{S} Дајте руку, па се ослоните мало на мене!“</p> <p>На ово узме је под ру |
арица узме новце и пољуби га у руку, па се окрене к вратма да пође на поље.</p> <p>У тај пар чу |
агресивни корак калуђера проти њему, па се и зачуди и разљути. „Па куда би! ако смѣм питати?“ р |
немирно.</p> <p>„А ти говори истину, па се нећеш ухватити у лажи.“</p> <p>„Та право кажете, так |
агати, јер знам твоју узвишену душу, па се боим, да сам себе до невоље недоведеш.{S} Сад си нез |
та, имао се за кратко врѣме обавити: па се није могло знати, какав ће вѣтар из нове дупље духну |
е што бити има.{S} Ти иди мирно кући па се постарај за овога, а ја идем куд ме очи воде; за мен |
друго друштво, али они сѣли подалеко па се одмарају.</p> <p>Она одтргне своју руку, и проговори |
њега.</p> <p>„На поп Аћимов глас отвара се небо!“ говорио је свѣт;“ и „његова молитва иде право |
} Та његовом се високородију пѣва, мора се викати с другима, па како било да било!</p> <p>Удари |
ма се на то присилити; ко зло ради мора се казнити; ред и дисциплина ваља да имају гвоздену рук |
рочито без љубави свете и чисте смежура се срдце у човѣку, и он постане огорѣли пањ.</p> <p>„Пр |
ај притегне руком кључаницу боље: врата се отворе, и они обоица падну у собу на колѣна, и учине |
Калуђер оде и доведе оне ђаке.{S} Врата се отворе и управитељ уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи да ре |
јући знак тим да је готов.</p> <p>Врата се одмах отворе и архимандрит изиђе к њему сасвим готов |
очекујући шта ће да буде.</p> <p>Врата се спољска отворе, и нѣко куцне на његова врата, што се |
да сама Екселенција изићи.</p> <p>Врата се отворе, и једна свештена особа изиђе... али је то би |
дине, сад ће га снаћи.“</p> <p>И доиста се примѣтило на болестнику, да се справља као дивља звѣ |
су му разнобојне искре просипале; уста се најсочнијим смѣхом развлачила.</p> <p>Но госпођа је |
мо из Карловаца.{S} Нико незнађаше, шта се у том писму пише.{S} Али управитељ даде сутра дан до |
кључаницу то овај то онај, да види, шта се у ћелији ради.{S} Но кључ је стајао у кључаници, те |
ни ухо немогаше подпуно извѣстити, шта се у ћелији говори.</p> <p>Сад се задржи један од млађи |
љима, да им кажемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодило.</p> <p>Он буде ухићен.{S} Призн |
вѣк, кои би најпрѣ добро промислио, шта се све може изсукати из онога, што њему наврије да учин |
и ту младо, старо, мушко, женско... шта се то кога тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва или пл |
х нестрпљиво..... „Код адвоката.{S} Шта се чиниш луд кад ниси?“</p> <p>Сад о.{S} Теофан схвати |
у га.</p> <pb n="106" /> <p>„Видите шта се на сабору од год. 1790 закључује и цару подноси: „„Н |
ице.</p> <p>Он прочита писмо и види шта се ту управо пише, али немогући се на ту мисао навикнут |
спода долазе у манастир, разгледају шта се ради, и хвале, што год виде.</p> <p>Неће добро бити! |
чује се глас архимандрита Гурија: „Шта се ви једнако рукама љубите?“</p> <p>Друштво се било ме |
а, поглед им значаше много.</p> <p>„Шта се згледате?“ повиче гост, „ваљда немате куварице!{S} Д |
ве, што бијаше собом донео.</p> <p>„Шта се ради на пољу“ запита о.{S} Теофан кротко.</p> <p>„Ду |
дило; а сад му ноћна тишина и враћајућа се превлада хладнога разума помогне, да сам себе и опет |
фан долазио, да се тужи.</p> <p>Сѣдница се конзисторијална сврши.{S} Епископ је био болешљив па |
вѣ гомиле од дуката.“</p> <p>Подворница се опет закикоће. „Е, нисмо ми научене на дукате.{S} Ја |
ћелија остала на миру.“</p> <p>Куварица се нѣкако срѣтно прикрије, јер пред ноћ скоро врате се |
„Јеси л рада гостима?“</p> <p>Куварица се тргне из свога дрѣмежа, погледа на улазеће, омахне г |
владичиним вратима, а о.{S} Теофан сав се стрѣсе, мислећи да ће можда сама Екселенција изићи.< |
ви и струји у њезином срдцу.</p> <p>Нов се живот роди у њој.</p> <p>Стара тетка устала је одавн |
" /> <p>Глава јој бијаше попустила, крв се мало умирила.</p> <p>Кад се пробуди, наравно да јој |
роговори стара, кад га изпрати и натраг се врати. „То је прави господин.{S} Јошт нисам видила т |
приправљен.</p> <p>„Као правило, од ког се несмије одступити имало би важити:{S} Ни једна снага |
ао је на сваки начин јошт извор, из ког се могла црпити та жива вода, јест, па ће лакше бити пр |
матраћу се ариштанцем; бѣгати нећу, тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни |
ловце него таки послѣ два три дана, кад се увѣрио о сталности промѣне код пекара, сѣдне на кола |
трог.{S} А нарочито није знао шале, кад се о калуђерима радило.</p> <p>Прва пошта донесе ту ужа |
се груди пуне, срце ми се надимље, кад се сѣтим, колико ме је пута та јутрења молитва за све љ |
оре.</p> <p>Нов живот осѣти у себи, кад се нађе у слободној природи.{S} Ноге му чисто добију кр |
с дочекамо,“ проговори тетка Ленки, кад се ова приближи. „Старост је старост.{S} Стар човѣк ниј |
вом штићенику, како се ваља држати, кад се у цркви служи.</p> <p>Архимандрит је био особито изу |
да буде.{S} Али неможе се одобрити, кад се сазове друштво од 20—40 лица, и мушких и женских, па |
а колико хоће, он је био задовољан, кад се у рачуну показало, да има макар 24 крајцаре више дох |
а му је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, кад се од пута мало очисти и уреди, оде к настојатељу, и пр |
уста изиђе.</p> <p>Четвртак је био, кад се о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за аудијенцију. |
и шта је мислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вратио, то можете мислити.{S} Тај гост живи, |
ло могуће; јер доиста боље би било, кад се неби мого ни опоменути онога, што сам овдѣ претрпио. |
а вѣнчање провезла; он је уздахнуо, кад се кићени сватови изпрѣд његових очију изгубише, а нехо |
Њен пријатељ гледао је кроз прозор, кад се Ленка на вѣнчање провезла; он је уздахнуо, кад се ки |
шту и под стражом?“</p> <p>Није!{S} Кад се администратор манастира увѣрио, да је о.{S} Теофан с |
ан, и он проспава мирно до зоре.{S} Кад се дигне из постеље, осѣти се као на ново рођеним.</p> |
ика у ћелију као да на што пази.{S} Кад се управитељ приближи <pb n="305" /> постељи болестника |
д је било лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се није могло на пољу диванити.</p> <p>И о.{S} Теофан ј |
м, а оно се само од себе развија; а кад се што почне, па прекине, увѣк ће рогобатно да изпадне. |
жу.{S} Нема мојој тетки пара.{S} Па кад се још лѣпе обуче, па метне наочари, па стане читати <t |
аво у Карловце.</p> <p>А она двоица кад се наједу плећке оду на куваричина врата, и отац Амфило |
па се насмѣши и проговори му: „А од кад се ви бавите са науком о шумским дрвима?“</p> <p>Протођ |
ије их је било слушати него славује кад се надпѣвају!“</p> <p>„У умѣтности чинодѣјствовања при |
у небесну висину.</p> <p>Оне године кад се о.{S} Теофан намѣстниковања посве опрости, и својој |
а што је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад се на калуђерски преведе значи: што је црквено, то је н |
дафила, љубичица и босијока.</p> <p>Кад се сврши пѣсма и свирка, запита високородни, којем чист |
устила, крв се мало умирила.</p> <p>Кад се пробуди, наравно да јој је прва мисо била оно, што ј |
их брда и покрај свих звона.</p> <p>Кад се ово смири, стане се наздрављач размахивати, да се на |
розне сузе прелију јој лице.</p> <p>Кад се мало поутѣши, подигне се, и сад је са најдубљим чуст |
д вина... сјајало као сунце.</p> <p>Кад се све смири, учини се једном од дружтва да и њему ваља |
и од ноћнога труда попадаше.</p> <p>Кад се гости којекако поспремаше или боље рећи разспремише, |
олазаше, те се с њим куцаше.</p> <p>Кад се пѣсма, свирка и куцање сврши, и звона ућуте запита с |
сници прочитани и подписани.</p> <p>Кад се ово све уреди, преда протођакон оне папире, које биј |
згоде и сваковрстне напасти.</p> <p>Кад се свуче и у постељу легне, проговори сам себи: „Но ове |
о, а од многаја лѣта нимало.</p> <p>Кад се ова овација сврши, окрене се тај враголан к свом сус |
вога као црвени восак писмо.</p> <p>Кад се архимандрит свуче и легне, запита сам себе: „Јеси ли |
ину од тога призора, те оду.</p> <p>Кад се одмакну, рекне тетка Ленки: „Ти су манастири прави р |
орио.“</p> <p>Тим се разиђу.</p> <p>Кад се сутра на вечер састану, почне архимандрит своју повѣ |
ољом недонесе какву замѣрку.</p> <p>Кад се дошло пред врата од сале, ту се стојало и чекало, до |
љиницу.</p> <p>Ленка је ћутала и кадкад се само насмѣшила.</p> <p>Домаћин покушао је више пута |
пријатељством до степена.</p> <p>„Никад се није послѣ о том епископу ни најмањег гласа чуло, ко |
и боље.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, сад се сѣтих.</p> <p>„Јошт ћу ти једну приповѣдити о Станко |
апут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између себе кољете и износите своју наготу на видѣло |
ити, шта се у ћелији говори.</p> <p>Сад се задржи један од млађих гледалаца подуже на кључаници |
раширеним рукама пред врати.</p> <p>Сад се онај први полагано дигне.{S} У устајању осѣти да му |
, то је само нагађати почео.</p> <p>Сад се чује ход од више људи.</p> <p>Мало час стану ти људи |
ke... ich danke</foreign>.!“</p> <p>Сад се куцање на ново започне; пѣвање тропара зазуи а банда |
списатеља свога детињства!“</p> <p>Сад се разиђу госпође и стану ствари купити да се за пут сп |
неокаљам, да се неогрѣшим!“</p> <p>Сад се дигне, и сасвим миран продужи: „Сад нека раде, што и |
S} Настојатељ крпа.</head> <p>Наједаред се укаже очима долина као котао округла.{S} Лѣпа је нем |
1790 закључује и цару подноси: „„Народ се за издржавање калуђера побринуо, да би се у миру и т |
а него њена.“</p> <p>„Видим ја већ, куд се овде иде!“ дода Амфилохије. „Њој се држи страна.{S} |
ћелију, сам себи. „Шта је то?{S} Одкуд се надасмо, да ће нас сунце грѣјати, одтуда нас лед биј |
в!“ Служитељи се стану смѣјати и изгубе се на страну мумлајући: „та није нам ни дѣд лајо.{S} Ла |
овући.</p> <p>И у Ленкиним очима појаве се сузе, али су то очевидно биле сузе радости.</p> <p>„ |
стојатеља манастира Р.</p> <p>Представе се.</p> <p>Домаћин архимандрит био је архимандрит Гуриј |
р је онда већ пуна мѣсечина.</p> <p>Ове се приуготови.</p> <p>Али како буде дружтво изненађено. |
то.“</p> <p>„Управо наша вамилија зове се Крстоношић, <pb n="110" /> али нас људи зову Муцало, |
имајући приправљеног огрѣва.</p> <p>Све се кочи тим да ће постати игумном, и казује како је на |
и право јутро.</p> <p>Куварица докраде се, што је више могла кришом до манастира, и оде о. нам |
ходник водио, напоље из собе, прокраде се кроз отворена врата манастирска напоље, па идиди — у |
>Он јој врати дану му изправу, и мораде се к прозору повући.</p> <p>И у Ленкиним очима појаве с |
стану разговарати.{S} Млад човѣк наједе се пресна купуса и залије га хладном водом... али шта ј |
>„Овај пут води управо у Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан је био п |
{S} И сами становници других мѣста чуде се, како грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју и |
p> <p>Кад дођу у гостинске собе, зачуде се нови гости, како је све лѣпо, чисто и господски намѣ |
воје тетке и примѣтбу архимандрита нађе се Ленка присиљеном да пристане на то, да иду послѣ руч |
на траг наићи!“</p> <p>Амфилохије нађе се на то уврѣђен; али таки за тим прими за шалу, и одго |
ави отворену.</p> <p>У трапезарији нађе се и администратор и сва братија.</p> <p>Сѣдну ручати.< |
а своју корист.</p> <p>Читав вашар нађе се изненада код манастира.{S} Лако да је тај дан било т |
еофан дошавши у свој нови манастир нађе се усамљеним, од свѣта остављеним.</p> <p>Пред њим бија |
ваљало састати.</p> <p>На несрѣћу нађе се донета Амфилохијева глава баш у онај пар на оној точ |
его је за њим полагано и сам пошо, сиђе се у подрум и стане на последњем басамаку.</p> <p>Кад ј |
с њим из своје собе, закључа је и сиђе се на кола.</p> <pb n="179" /> </div> <div type="chapte |
ђе и он с њом.</p> <p>Лаким скоком сиђе се госпођа са првога спрата, и изиђе на манастирска вра |
вас чује покојни Видаковић... та некаже се србски паковати, него поспремати!“ задирне је Ленка. |
сте.</p> <p>Из његових приговора покаже се да рачуни администраторови нису баш најчистији, и да |
p> <p>А у точки II.{S} бр. 14. предлаже се и потврђује, како да се семинарија и главне школе по |
>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, диже се са столице, пљесне рукама од чуда и повиче: „Је л’ м |
стрмоглави.</p> <p>Под тим утиском диже се калуђер са своје столице, узправи се до пуне висине, |
нога.</p> <p>На најјужнијем крају диже се сасвим бѣо шиљак управо из мора под облаке; са његов |
ковић није такођер ништа ни почео, може се узрок барем у томе наћи, што је кратко врѣме митропо |
ѣдњи бал описао, како је био...{S} Може се мислити, да се чуварном владици кожа јежила и коса н |
био је доиста пѣсничка природа.{S} Може се мислити, како се са овим ножем, који о.{S} Теофан ис |
ажара.{S} Стража може и заспати, а може се дати и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна, нит |
тир подићи; економ је добар.{S} Па може се из њега начинити и какав Доситеј, пак да видиш свѣта |
је на жалост, како се пријавило, и може се узети, да је тако.{S} По даној мени власти мого бих |
локомотива сусрѣсти имала.</p> <p>Може се дакле помислити каква је то пљуска била, која је Амф |
ротосинђелом толико година.</p> <p>Може се мислити, да је том сиромаху човѣку пуцало срдце од т |
бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе се одобрити, кад се сазове друштво од 20—40 лица, и муш |
рѣко цѣлог осталога дана.</p> <p>Неможе се рећи, чему би се човѣк имао дивити више, или побожно |
<p>Чинодѣјствовању при служби придруже се и други настојатељи и калуђери, кои бијаху <pb n="28 |
оне монументалне заводе извести, налазе се у народном фонду.{S} А одкуд да узмем новаца за те т |
као котао округла.{S} Лѣпа је неможе је се око доста нагледати.{S} А мила је, да срдце у човѣку |
страну.</p> <p>Госпођа Пуљиница насмѣје се сладко и громко овом вицу; а стара тетка није знала, |
оза у мантији.“ На ову примѣдбу насмѣје се патријарх гласно. „Што си тако отромбољио тај нос?“ |
кога дана.{S} У бурној сѣдници разгрѣје се јако, пак онда идући пѣшице у стан назебе, добије за |
ла већом, и будимским заступницима даје се улазак у сабор од год. 1790. само <foreign xml:lang= |
рослављао.</p> <p>Тим полажењем развије се између њега и Ленке чисти управо братски и сестринск |
/p> <p>Оде на манастирску чесму и умије се.</p> <p>Хладна вода и јутрењи зрак разбистре му живо |
ml:lang="de">Habt Acht</foreign>!“ није се шалити...{S} Дакле у здравље нашега домаћина, који н |
свѣтског изкуства; а за духовника није се мого употрѣбити, јер је био превећ млад.{S} За духов |
ако мислити.</p> <p>С једне стране није се дала побити истина онога, што му је о његовом досада |
прегорѣти оно, што се пропустило и није се учинило.{S} Али ми ево почињемо дирати и у сам тај и |
, све божанствено.</p> <p>На чесми није се могла стара уздржати, да се том светом водицом неуми |
у и отишли спавати: о самој ствари није се рекло ни рѣчи.{S} Само је архимандрит наредио да се |
овима.{S} На духовитост и знаности није се мого ни мало потужити.</p> <p>И прекомѣрна уљудност |
и на њега потворити.{S} Нож у руци није се баш ни њему самом допадао, а што се могло ту подметн |
, што вам рекох!“</p> <p>О. Теофан није се надао оваковом дочеку.{S} Међу тим и он је имао дост |
<p>Дуго је врѣме протекло и о њему није се ни говорило, као да је умро.</p> <p>Временом постао |
ћу и били су му и привржени.{S} Касније се овај тѣсни одношај између манастира и калуђера сасви |
p> <p>Сутра у јутру устане рано, напије се мало шљивовице и заложи се којим залогајем хлѣба, па |
а тим принесе чутуру к устнама и напије се шљивовице.</p> <p>Међу тим се догодио интермецо.</p> |
аје свако јаје пѣтла, а јошт мање крије се у свакој мантији Доситије.{S} Или се ваљда теби недо |
орити хвала!</p> <p>„Дед, запитај, чије се име данас више чује и разноси од имена нашег домаћин |
и на крај.{S} А такови господари небоје се ни бога ни закона.... само зазиру од овога“... и ста |
оне двѣ просте столице од дасака, које се ту налажаху.</p> <p>Ленка сѣдне, и држећи својом лѣв |
мало јаче од 300 акова лоша вина, које се превратило, те неможеш за њега добити купца.</p> <p> |
н онај у цркви при оно мало свѣћа, које се запаљиваше... анђеоски гласови црквених песама... уз |
уна дивоте и чара.{S} Зраци сунца, које се већ западу клоњаше, обасули бѣху гору неописаним дра |
, и виде већ у алеји троје каруце, које се приближују к манастирској капији.</p> <pb n="230" /> |
заврши са једним громовитим „дан!“ које се разлегаше, као да је заиста гдѣ на близу топ пуко.</ |
на; богата шума, пуна густара кроз које се проћи неможе и то од увѣк зелене вегетације око које |
и то од увѣк зелене вегетације око које се увијају лијане.{S} Гудуре су дивотне.{S} На брѣгу мо |
ора.</p> <p>Кад ју тетка опази обрадује се.</p> <p>Веселим дакле гласом поздрави је.</p> <p>„До |
<p>Сѣдну ручати.</p> <p>На једаред чује се да нѣко оштро звиждне.</p> <p>И администратор и брат |
пуну збиљу воље.</p> <p>У тај пар чује се глас архимандрита Гурија: „Шта се ви једнако рукама |
да пође на поље.</p> <p>У тај пар чује се ход ђаков близу врата намѣстникових.</p> <p>Овај изи |
вима наредио.“</p> <p>„Букване!“ зачује се са стране протођакона кроз зубе и потмуло, али разго |
арѣшине, кои истину тражи.</p> <p>„Грле се!“ проговори онај коловођа од млађих <pb n="157" /> к |
жем и повиче им: „Натраг од мене, да ме се нисте такнули.“</p> <p>Други калуђери прсну од њега |
ату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништа нетиче.“</p> <p>„Ја од тебе ништа и нетражим.{ |
S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне се, кад |
иво; а банда, баш као да је знала, коме се напија, упне све гуше, те се чуше и у трапезарији пр |
м изванредно лѣпим оком у лице, на коме се сѣнка претрпљених болова душе стапљаше са зраком чис |
стару тетку.</p> <p>„Е није да“, стане се ова цифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу да сам авг |
х звона.</p> <p>Кад се ово смири, стане се наздрављач размахивати, да се на концу конца одмори |
n="209" /> <p>„Знам шта мислиш,“ стане се архимандрит Гурије церекати. „Па зашто да се ја са т |
кле урадио?“</p> <p>На ово питање стане се настојатељ за одговором обзирати.{S} Што му је прије |
„Господин“, пришапне писмоноши, и стане се спремати да се врати из подрума.</p> <p>„Господин?“ |
тамо да иде.“</p> <p>О. намѣстник стане се отимати, те тако у том отимању удари ногом о предња |
и тето плакати, молим те.“</p> <p>Стане се подизати, да се мало узправи у кревету.</p> <p>Но гл |
м и управитељем манастира — —-, састане се тамо са о.{S} Митрофаном, кога бијаху премѣстили у т |
дно јутро, проспававши ноћ добро, дигне се из постеље, стане на све стране оком изпитивати, па |
да ћу таки доћи!“ одговори ђаку и дигне се из постеље.</p> <p>Оде на манастирску чесму и умије |
били памет,“</p> <pb n="16" /> <p>Дигне се да пође; али је отац Митрофан дочека у своја наручиј |
еним разговором о духови.“</p> <p>Дигне се с канапета, затвори врата и закључа браву.</p> <p>За |
е.</p> <p>Кад дође до здравице, подигне се домаћин, и наздрави њег. високородију, начелнику окр |
це.</p> <p>Кад се мало поутѣши, подигне се, и сад је са најдубљим чуством гледала на светитеља, |
ђе тамо.</p> <p>Кад ступи у собу, тргне се.{S} У прочељу код стола сѣди администратор, до њега |
е спустио; пак видећи црну браћу, тргне се и одкопча Ленкине руке, које ова бијаше савила око њ |
роба сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне се, кад чује ове рѣчи администраторове.{S} Он се нађе у |
обре свѣдоке већ постарао.</p> <p>Тргне се дакле мало, кад јошт далеко прѣ подне ступи у ћелију |
ака гошћа добије собу за себе; из једне се ишло у другу.</p> <p>Соба, коју Ленки одредише, пока |
аго; ја нећу ни за што да знам.{S} Мене се ништа нетиче.“</p> <p>Кад дође у своју ћелију, погле |
а манастирског собранија братског крене се он једног лѣпог лѣтњег дана Дунавом на пароброду за |
све наређено, и сиромах намѣстник крене се сутра дан у манастир.</p> <p>Ми се нећемо више са еп |
лећи, да га протођакон што пита, окрене се њему и рекне: „Заповѣдајте пречестњејши господине?“< |
ђа.</p> <p>О. намѣстник уздахне, окрене се на пети, и оде опет у своју ћелију.</p> <p>Ту је зас |
/p> <p>Кад се ова овација сврши, окрене се тај враголан к свом сусѣду, и лагано му рекне: „Шта |
ру?“...{S} Небојте се ви ништа!“ окрене се госпођама и рекне им.</p> <p>„Нема духова у твом ман |
аже Муцало,“ проговори свѣдок, и окрене се Крсти.</p> <p>„Крста је казао, што је знао; а сад ва |
рекне напослѣдку архимандрит, и окрене се намѣстнику.</p> <p>„О. намѣстниче!{S} Вас тужи отац |
л’ Крста?“ рекне на ово свѣдок и окрене се прво преслушаном.</p> <p>„Но ваља, да и ти све по ре |
ако он казује.“</p> <p>О. Теофан окрене се настојатељу говорећи: „Господине администраторе, нем |
мао је ипак једну послѣдицу.</p> <p>Оне се непробуде рано.{S} Већ је било 8 сати, кад су очи от |
зо затим пукне гром у Пожуну а разпрсне се у Карловци.</p> <p>Митрополит Стратимировић био је у |
ти, кад незнаш ништ паметније“, обрецне се на њега архимандрит домаћин.</p> <p>Та сад је сванул |
ко се тицаше манастирске користи, почне се сјајно изпуњавати, јер и служба <pb n="251" /> и мол |
е највиши степен.</p> <p>„Дакле!“ почне се наздрављач спремати да наздрави и порезнику.</p> <p> |
њена бијаше највећма украшена.{S} Из ње се ишло у оне друге.</p> <p>Госпођа Пуљиница каже други |
> <pb n="83" /> <p>Друга братија покуње се, као да их је ко ладном водом прелио, кад чују, како |
већ уништожио.{S} Црквене утвари кваре се и размећу.{S} Манастирска, дѣла ради сам а браћу и н |
и рамени.</p> <p>„Шта наопако,“ продере се гост и разрогачи очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмез |
/p> <p>Он се обрати на игумна и продере се на њега: „Шта?{S} Није ти право?{S} Ја сам, море, ту |
има она ужаса пуна сцена.</p> <p>Стрѣсе се.</p> <p>„Чудо!{S} Дошла сам да га видим.{S} Од куда |
уче столицу изпод ње, па скочи, и спасе се, те непаде на земљу.</p> <p>„О убиле вас силе, шта в |
ирског администратора, а уједно разнесе се глас, да се сам отровао.</p> <pb n="315" /> </div> < |
а други опет „Живио!</p> <p>Живио!“, те се од тропара чујаше врло мало, а од многаја лѣта нимал |
апут на дан врата на часак отворила, те се оно изнело, што за човѣчји стан најмање приличи, и н |
е даклем, да је у свачему над свима, те се по томе како у држању тако и обхођењу управљао.{S} К |
агано изиђе из собе, и из манастира, те се срѣћно дочепа поља и горе.</p> <p>Нов живот осѣти у |
арови младих људи и лѣпих госпођица, те се валцер пресели из баште у собе.</p> <p>У том жагору |
и руке бијаху узете, а ноге свезане, те се немогаше с мѣста макнути.{S} Он наслони главу на нас |
калашна дерлад ухваћено младо птиче, те се ово неможе више да дигне у своју узвишену слободу, ј |
ва, кои му један за другим долазаше, те се с њим куцаше.</p> <p>Кад се пѣсма, свирка и куцање с |
нала, коме се напија, упне све гуше, те се чуше и у трапезарији прѣко све ларме, и у прњавор пр |
доба врло благодарну науку слушали, те се за шумаре и лугаре успособили.“</p> <pb n="344" /> < |
ри, кои бијаху <pb n="287" /> дошли, те се ово начини изванредно торжественим.</p> <p>Појали су |
дођу сви са својим фамилијама овамо, те се прођу и провеселе.{S} Сигурно ће и данас мужеви и му |
носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало смока, што бијаше |
ик неће познавати шале у овом послу, те се на уречено врѣме нађе у дворској кухињи.</p> <p>„Али |
о.</p> <p>„сѣди јошт мало Тодоре, да те се нагледим.{S} Престани тето плакати, молим те.“</p> < |
пратња засвира банда, и загрме звона те се протегла на далеко слава високога госта.</p> <p>Овом |
им умаче.</p> <p>Грдећи и псујући врате се у манастир и оду администратору.</p> <p>Јесте ли је |
ѣтно прикрије, јер пред ноћ скоро врате се и коњаници и калуђери с празним рукама.</p> <p>Нису |
очевидно необично уживала.</p> <p>Врате се у собе.</p> <p>„Хе, сад допустите, г. игумане, да ва |
етрѣба да се виђате, али касније можете се и виђати и разговарати.</p> <p>„Твоја сестра биће се |
другом, но кад дође на басамаке уплете се у мантију и падне.</p> <p>Док се он дизао и изплитао |
е и слуге — ево им имена овдѣ — па ћете се увѣрити, да смо ми само тихо и то не у трапезарији н |
вар криминалном суду предати... ви ћете се морати заклети... пак ако свѣдоци потврде вам рѣчи, |
мињем вас, да истину говорите, јер ћете се на рѣчи заклети, а тешко оном, ко се криво закуне, ј |
на том путу, напрѣдујте на њему; нећете се покајати.{S} Будите прави, будите честит калуђер.“</ |
с оправити у закутак.</p> <p>„Де, држте се ви само оних правила, која су начинили другачији људ |
о кад други пут овамо дођем, приправите се да за осам дана примите ваш <foreign xml:lang="de">B |
кажете, при чему остајете.{S} Изволите се извѣстно изразити.“</p> <p>На настојатељу видило се |
опет бити добри пријатељи...{S} Оканите се Карловаца... нама ће се више вѣровати него вама једн |
м наредио да то свирати научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ. |
на епископа и стане га тѣшити: утѣшите се, Ваше Високопреосвјашченство!{S} Поста има још доста |
јела.{S} Отворите, господине; неплашите се ничега.{S} Ја сам сам ту.“</p> <p>О. Теофан одкључа |
parcellula</foreign>!“...{S} Али окајте се, хоћу ја у име долње куће да наздравим домаћину.“</p |
се, умрѣти ни данас, ни сутра; небојте се.{S} Може бити да се ми јошт и на годину на овај дан |
дкуд духова у манастиру?“...{S} Небојте се ви ништа!“ окрене се госпођама и рекне им.</p> <p>„Н |
архимандрит приповѣдао.</p> <p>„Небојте се, мајко,“ рекне јој он. „Ви сте истина били и млада и |
„Та неће нико појести тетку.{S} Немојте се журити.{S} Ја стојим добар, да неће нико на њу ни зи |
исати лице и трти чело.</p> <p>„Немојте се са формом слога мучити“, примѣти му архимандрит мирн |
утом... то би лѣпо стојало...{S} Оканте се ви ножева.{S} Како једу Турци без ножева... па и без |
варице баца на вас велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S} Све је на жа |
до које сте доба били заједно“ Кад сте се разишли?“</p> <p>„Е ко ће то знати, ми немамо сатова |
ѣп изглед на равни Срѣм.{S} Него ви сте се, чини ми се, уморили.{S} Ви Бечкеречани знате само п |
отцу Теофану и рекне му блаже: „Ви сте се оче Теофане боље владали овом приликом него ваша бра |
еселили се до зоре.“</p> <p>„А како сте се држали?“</p> <p>„Било нас је свакојаких.{S} Та ваљда |
држали нѣкакав бал са мирјани, и ту сте се сви поизопијали, и саблазн велику учинили. — Ви сте |
а под, а други одсрћу у шталу, и сместе се како се ком даде.</p> <p>Од калуђера манастирских би |
ни руна: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт запитати: мора ли то тако бити!{S} И нема ли на |
, јест, и морали би се опоменути, да ће се можда на своје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} Па би м |
жива и цвѣтућа, за коју је држао, да ће се тек на оном другом свѣту моћи видити, а на овом ника |
Резиденција је послѣ њега прѣтила да ће се срушити, и Чарновић ју је дао на закључак сабора од |
оја га љуби као брата рођенога; и да ће се у мом спомену блистати његова слика као слика каквог |
итрофан сигурно.</p> <p>„Она вели да ће се заклети, да је било тако“, рекне архимандрит.</p> <p |
, ком је куњао и о ком се сумњало да ће се одржати.{S} И воћњак његов напрѣдовао је исто тако в |
наше ствари изићи на видѣло, па онда ће се наћи људи, који ће из тога конзеквенције изводити, к |
и...{S} Оканите се Карловаца... нама ће се више вѣровати него вама једном“..</p> <p>Овако говор |
а срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то репетирати сваки дан, кад небуде учињено што ти з |
, знате л шта ће слѣдовати?{S} Народ ће се дигнути, па ће та добра у своје руке узети, а разкош |
, а ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ постарати суд и жандар.“</p> <p>На то метне пушк |
преповѣдање служити за квасац, који ће се све већма дизати, али не на корист манастирске управ |
ојице, које сахранисмо.</p> <p>Сваки ће се читатељ сѣтити, да овдѣ долазимо племенитодушној сес |
и на врху славе твога дана.... да ли ће се и мени мој гроб скоро отворити?“ рекне о.{S} Теофан, |
већи духови и бољи списатељи.{S} Али ће се народ ипак мило сѣћати списатеља свога детињства!“</ |
радити величанствена зграда, у којој ће се смѣстити гимназија и семинарија богословска и сви ун |
грес...ту избор митрополита...{S} Ал ће се радовати Рајачић (владика вршачки)...{S} То је таман |
прочупали, што му драго.{S} Али тим ће се нов дух улити у калуђерство, нов живот увести у мана |
усудио принети чашу к устима, јербо ће се вино претворити у отров!“</p> <p>Опет се разигра мно |
ма дѣловати, — пак ћете видити, како ће се напунити, и то људма, кои заслужују свако уважење, и |
епископа Хранислава, да видим, како ће се тамо ствар узети!{S} Тако ће бити најбоље.{S} Даклем |
т, није учињено за то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што учинити.</p> <p>Наравна је ствар, |
пијаце до првог сокака на десно, то ће се све срушити, па саградити величанствена зграда, у ко |
само говорим, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим други.,“</p> <p>„Али ти бушиш, отче! — |
ва.</head> <p>Прошла је зима, и пролѣће се развило у велико.</p> <p>Виноград, кои је о.{S} Теоф |
ркви ни манастирима.{S} А калуђери неће се смѣти ни појавити у народу да просе милостињу, него |
би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему сторицеју...{S} Зна он то добро, <pb n="242" |
е, и што се уложи у ове заводе, вратиће се с добром каматом.“</p> <p>„А јеси ли мало рачунао?{S |
и по двору.{S} Њ. Ексцеленција напућиће се као ћурак, а дворски капелан једва ће дочекати.{S} С |
се ово неће да допадне...{S} А и сунце се појако опустило.{S} Него ћу ја да се украдем и одем, |
мало предѣл око манастира.</p> <p>Сунце се бијаше већ подоста к западу спустило.</p> <p>Предмет |
<p>„Е, све!{S} Лако је рећи све!“ осѣче се патријарх; „али де кажи ми бар једно.“</p> <p>„Хоћу, |
о.{S} Теофан.</p> <p>„Манастири!“ осѣче се патријарх. „Немогу <pb n="353" /> ја натѣрати манаст |
гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче се на њега друг му: „Можда ће госпођа Ленка више наћи з |
арин отче!{S} Тако си тврдоглав,“ осѣче се патријарх на њега. „Сабор, те сабор!{S} Зар ниси чуо |
ма више никаква посла овдѣ.{S} А и вече се приближује...{S} До Митровице има прилично покасати, |
га.“</p> <p>Тако и буде.{S} Свѣта стече се много из цѣле околине, па и најдаљих села равнога Ср |
аборави на бол и болѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣн |
лубања разпаде.</p> <p>Пре свега повуче се једним кораком натраг, па онда кад види управо шта ј |
е мало очима, а шиљак му од носа повуче се мало на више.</p> <p>„Ми ћемо имати и женскиња!“</p> |
која јој бијаше пала на лице, и повуче се к прозору од ћелије.</p> <p>Слика, коју угледа, смрз |
</p> <pb n="329" /> <p>О. Теофан повуче се ближе к вратима у натраг, и стане тамо прекрстивши с |
/> о празним рукама.{S} О. Теофан бѣше се тако пожурио, да га нико није мого стићи.</p> <p>Кад |
као да се у камен претвара.{S} Немогаше се макнути с места; руке јој се узеше, ноге одсѣкоше.{S |
рѣчи уђу Митрофан и Амфилохије• Држаше се продрзљиво, али у лицу бијаху блѣди као крпа.</p> <p |
/> <p>Тражећи способне стромове бијаше се удалио од друга на једно 100—200 корачаја.</p> <p>На |
био у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код митрополита тако, да је код истог све в |
за себе живе.</p> <p>О. Митрофан бијаше се слабо проминѣо за 10 година, како су се оном прилико |
Много млађег свѣта.{S} Нарочито чињаше се, да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необ |
} Без договора, без једне рѣчи, сложише се парови младих људи и лѣпих госпођица, те се валцер п |
ље, које знадоше златом везти, немогоше се доста нагледати веза и његове красоте.</p> <p>Код мн |
а га држаше напрема свѣтлости, немогоше се доста надивити богатству штофа и дивоти веза.</p> <p |
в. кивот.{S} Развију га....{S} Немогоше се уздржати да неповичу у један мах:</p> <p>„Ала је то |
ођаше, окрену се к манастиру и немогоше се доста дивоте и милине нагледати, која им се при вече |
ам једина њихова наслѣдница.{S} Мој муж се такођер преставио.{S} Он је уважавао моје чуство дуж |
ју.{S} Архимандритима <pb n="345" /> би се имала одредити извѣстна плата, која да одговара њихо |
и изилазио је у тако танак шиљак, да би се могао у чувалдуз уденути.</p> <p>„Хајдемо куварици“ |
за издржавање калуђера побринуо, да би се у миру и тишини са изображењем свога духа бавили, и |
ст наших манастира.{S} А и из народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло благодарну науку |
је било врло ризично за главу, која би се међу њима нашла у оном моменту, кад им се ваљало сас |
лужитеље, да иду у трску и лају нека би се дивљач кренула.{S} Ови се стану згледати. „Та незнам |
изуче.</p> <p>„Учевна срѣдства имала би се мало по мало набављати, да одмах могу почети школе к |
“</p> <p>„У манастиру Гргетегу могла би се установити ратарница, и нижа школа за пољско господа |
м шкалом од тонова.</p> <p>„А да шта би се разговарали Бога вам!“ рекне најпослѣ озбиљно. „Чим |
ци трѣбају, а ја немам никога, у ког би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми могу. |
астири народу у многим струкама, кад би се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг манастира, |
ове три ствари да кажем.</p> <p>„Кад би се све утемељило и развило, свака би од ових школа посл |
арх на фини начин персифлира, „имале би се заводити систаматично, мало по мало једно за другим. |
е... то се никога нетиче...{S} Иначе би се звало осудити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити чов |
лазили би наравно сви богослови; али би се мого одредити сваке године курс од нѣколико недѣља, |
жити,“ прихвати архимандрит. „Кајали би се до смрти, да јој то сад неучините, и да јој се — та |
S} А кад би људи овамо дошли, морали би се запитати, да их није ко научио, шта ће да говоре, је |
о по мало једно за другим.{S} Морали би се дати приправити учитељи из калуђера, шиљући оне, кои |
ио, шта ће да говоре, јест, и морали би се опоменути, да ће се можда на своје рѣчи морати заклѣ |
са торња видила; а други сви разишли би се кућама.</p> <p>„Имао је нѣколико пута озбиљних сукоб |
ћи и користи од околнога народа, кои би се у тој школи напрѣднијем газдовању учио, а силе своје |
е гдѣгод протуслика изведе, на којој би се огледала величина и сјајност нашега народа у старој |
има људи врло великих домишљана, пак би се ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знајући да ћ |
народ имали би грдан капитал, којим би се много добра и по народ и по манастире дало учинити.“ |
ѣли остати на управи манастира, него би се ова морала предати онима из чланова манастирских, ко |
било боље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} |
лужити за оштро оружије у борби, ако би се ова разгорѣла?“</p> <p>„Имате пуно право,“ проговори |
риродни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског реда желио ту учити, тај би морао н |
генерали и обрштари.{S} Да виш како би се онда све у своје врѣме урадило... да виш како би рач |
равно плаћати, <pb n="343" /> колико би се одредило.{S} Овај би завод добијао покриће у оним тр |
6" /> <p>По одобреном предлогу имало би се у тој семинарији учити 120 богословаца наших.</p> <p |
. . . . . . . . .{S} 1600„</p> <p>То би се изискивало на годину . .{S} 10.000„</p> <p>„Овдѣ је |
г довели, неби јој ништа било, пошто би се показало, да су ствари ту.“</p> <p>„А шта имате каза |
Али је првих дана несмеш видити, јер би се рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣ |
ивао. „Хајдмо даље.“</p> <p>„У Јазку би се могла отворити школа за шумарство.{S} Ова би у првом |
га дана.</p> <p>Неможе се рећи, чему би се човѣк имао дивити више, или побожности којом је наро |
тријарх с хумором.</p> <p>„У Беочину би се могла отворити школа за виноградарство, како за учен |
школа за пољско господарство.{S} Ту би се учили сви калуђери, кои неби били одређени на особит |
то се нагло удали, и за тили час изгуби се из очију о.{S} Теофана.</p> <p>Тужан и жалостан врат |
<p>„Јест, јест,“ настави онај. „Нељуби се само устма, него и очима, и руком... кадкад и ногом. |
ода Амфилохије.</p> <p>„То неиде.{S} Ви се неможете припустити на заклетву“ поучавао их је архи |
шљите отца Митрофана и Амфилохија, а ви се нађите ту пред врати.“</p> <p>Настојатељ оде.</p> <p |
<p>Сад почне онај на ново.</p> <p>„А ви се ништа небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла може и |
чути, у ком му је кућа била.</p> <p>„Ви се смијете господине“ рекне калуђер,„а мени је до плача |
сад на ново тетка и за тили час појави се обучена.</p> <p>Ленка је била у спаваћим хаљинама ск |
ажености, уђе у своју ћелију, и забрави се изнутра.</p> <p>Глава му је била сва забуњена.{S} По |
охије — он је био тај нуждник — опорави се добрано; сасвим се немогаше изцѣлити.</p> <p>Уживао |
поуздања, он скочи са столице, узправи се охоло, и почне јачим гласом: „Та шта сте о преплашил |
же се калуђер са своје столице, узправи се до пуне висине, метне руке на срдце, као да хоће да |
{S} Теофан мирно али озбиљно, и узправи се до пуне своје висине.</p> <p>Патријарх тргне натраг. |
вне скоро митичке горе.</p> <p>Приправи се дакле добро аргументима и мотивима, пак оде у Карлов |
је људма, да људе даде животу... остави се ти живога гроба, одлази из манастира; дај ми руку, х |
но труд недолазаше до успѣха.{S} Остави се дакле те форме, и почне другом. „Он није... он није“ |
лају нека би се дивљач кренула.{S} Ови се стану згледати. „Та незнамо ми лајати господине.“ „Ш |
им: „идите обоица на поље.“</p> <p>Ови се стану клањати до земље, па гледећи из потаје, то на |
је или јошт и пре те нацртају, изјалови се врло често које протупланом непријатеља које случајн |
ише прозоре, који им нетрѣбају, зајмови се на манастирске непокретности дижу, разсипање пада у |
лохије.</p> <p>Сви су у пуном чину; сви се укочили званично; <pb n="31" /> ћуте да се могла муш |
!“ примѣти онај, што га је зајео, и сви се стану на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Међу тим је к |
он и братија грдно обтужени.</p> <p>Сви се поплаше горопадно; а куварицу да су могли добити, см |
прозори трапезарије свирати.</p> <p>Сви се прену: очевидно била је банда „иберашунг“ за све.</p |
изтераш, што смо ти дужни.“</p> <p>Сви се стану смѣјати, и весеље достигне највиши степен.</p> |
“ запита првог свѣдока к њему окренушви се.</p> <p>„Остави Крсту на миру.{S} Ми сад хоћемо да ч |
нуди стару тетку на своја кола и посади се крај ње.</p> <p>Старој је било врло угодно, што се в |
и.{S} А на предлог г. архиђакона одреди се да се сањкају од 8—9 сати у вече, јер је онда већ пу |
и Ленка, „па ипак се ето збило!{S} Види се, да се нисмо с једним осѣћајима разстали!“ придода о |
из мора под облаке; са његова врха види се далеко азур-плаветно егејско море са отоцима Лемнос, |
точно извѣшће поднесе.{S} Међу тим види се, да си ти о овим стварима и сам премишљавао, и са др |
сваки врло радо заборавио!“</p> <p>Роди се смѣх и весеље.</p> <p>„Али се увѣк ја сам пријавим“, |
ј стане нѣтко покривач вући.{S} Пробуди се.{S} Скочи у кревету.{S} Није ништа.{S} Нѣко ју ухват |
<p>На те одсудне речи патријарха, усуди се о.{S} Теофан и послѣдњу своју карту избацити.</p> <p |
свим миран, мирнији него икада, окуражи се, и уђе у собу, па метне на стол све, што бијаше собо |
/p> <pb n="342" /> <p>О. Теофан окуражи се мало боље, кад види да се патријарх насмѣши.</p> <p> |
рано, напије се мало шљивовице и заложи се којим залогајем хлѣба, па онда завије у крпицу мало |
ожавамо. “</p> <p>Разговор овај продужи се и на даље, и сврши се тек онда, кад путници дођу у д |
отни жар лица.</p> <p>О. Митрофан пружи се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, |
<p>Између људи, који радо пију, налази се једна битна разлика.{S} Једни радо пију сами.{S} Ови |
појав.</p> <p>С друге стране пренерази се калуђер кад <pb n="139" /> види, гдѣ му она жена у с |
ма стајали они синови народа мога, који се неимадоше одкуда учити, па их манастир на науку посл |
{S} Ти прав крив си међу кривцима, који се као прави одржаше... ти си изкључен као шугава овца |
уму да разгледа и избере стромове, који се имају сѣћи, а о.{S} Митрофана бијаше повео, да му их |
живахан као међу добри познаници, који се састају да се провеселе.</p> <p>Архимандрит Партениј |
о.</p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, који се допасти мого.</p> <p>Међу његовим познатим кућама, у |
стране калуђеру освѣтли понор, над који се бијаше нанео, да се у њ стрмоглави.</p> <p>Под тим у |
покажу, да ће свакога ђаво однети који се усуди против њих говорити, радити, учити.{S} Хајде, |
у које под столом, које на поду; а неки се удесише главом на руке а рукама на стол, те хркаху у |
листнице и пружи јој га.</p> <p>У Ленки се сви живци потрѣсу.{S} Тражила је мало да оддахне, и |
Карловачкој саборној цркви.{S} Мушицки се набрзо за њим спусти у крило мајке земље на Горње-Ка |
сатељи — фићфирићи.“</p> <p>„А јесте ли се добро пазили“ запита Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Е да, |
у „кранц“ да <pb n="46" /> види хоће ли се тамо састати са траженим заступником.</p> <p>Ишо је |
е зачуђеним погледом.</p> <p>„Хоћемо ли се ми јошт видити?“ запита госпођа о.{S} Теофана.</p> < |
ице падне му поглед на настојатеља, али се брзо од њега одврати и помркне, знамење, да му та по |
ме виљушку, да набоде комад печења, али се јави један враг из дружтва те повиче:</p> <p>„А шта, |
p>Ђак оде, стража код врата остане, али се предња врата незакују.</p> </div> <div type="chapter |
ве; управо је развукао своје устне, али се ове нису видиле од црних са брадом смѣшаних бркова.< |
начином... ил урадили ил изпросили, али се морало на крај изићи, тако да нема дефицита.{S} Није |
30" /> Он је хтѣо и даље да говори, али се мајор поклонио и пође да одлази.</p> <p>„Мајору!“ по |
ено вино.{S} Ово врије у свом суду, али се не прелива као узбуркани вѣтар преко брда и долина.< |
атријарх га погледи, оде к прозору, али се брзо натраг врати, и сматраше подуже калуђера.</p> < |
ране, да га ухвате и натраг доведу: али се ови врате <pb n="44" /> о празним рукама.{S} О. Теоф |
није ли видио куварицу манастирску: али се то њега није тицало, па је мирно лего у постељу, и т |
а рекла, јер није ништа о том чула; али се то приповѣдало дуго времена у Карловци, како је Хран |
Ленку да с њим на његови коли иде; али се ова већ бијаше са госпођом Пуљиницом на своје каруце |
ива видили!“</p> <p>„Генерал оћути; али се видило да га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда д |
Разлог тому већ сам ти изпричао.{S} Али се није усудила то сама једнострано извести, јер је има |
а им нестоје акције најбоље.</p> <p>Али се одмах прибере, на све приправан оде са настојатељем, |
хтѣде да сврши приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан бијаше разсанио.{S} Њега је све ово осо |
> <p>Роди се смѣх и весеље.</p> <p>„Али се увѣк ја сам пријавим“, примѣти онај.</p> <p>„То је и |
куда неизлази.</p> <p>О. Теофан захвали се администратору на овој олакшици, и држао се наредбе |
о.</p> <p>Администратор га пусти; удали се нѣколико корачаја од њега, па му се онда дубоко покл |
која се или недаваше ником извести, или се прерано подузе да се изврши.</p> <p>Сам је себе види |
е чинио позваним епископ Хранислав; или се морао сасвим нов правац узети... овај је налазио пре |
је се у свакој мантији Доситије.{S} Или се ваљда теби недопада у Фрушкој Гори?“</p> <p>„Недопад |
астиру вечерали, па смо пили и веселили се до зоре.“</p> <p>„А како сте се држали?“</p> <p>„Бил |
своје фрушкогорско путовање, и вратили се срѣћно у Бачку.</p> <p>Чим су ступили у Бачку, одрѣш |
ако:{S} Вав!{S} Вав!{S} Вав!“ Служитељи се стану смѣјати и изгубе се на страну мумлајући: „та н |
сам много препатила Ми смо ћутали... ми се нисмо разумѣвали.{S} Ти си мени био више од живота, |
у сестру ово дана блаженом чинио.{S} Ми се нећемо више видити.{S} Ја нећу годину саставити.“</p |
рана и суд праведан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја ћу послати господ |
ти у велико интересира, наредићу, да ми се о свему точно извѣшће поднесе.{S} Међу тим види се, |
е за савѣт; кад што напишем, ваља да ми се плати... а савѣтом помоћи човѣку то је <foreign xml: |
о мислим да смѣм сваком казати, и да ми се за то замѣрити неможе.“</p> <p>„Неможе госпођо,“ пот |
ецембру поднесем оставку, и молим да ми се допусти отићи у мој постриг.</p> <p>— — „Мора да су |
да у Фрушкој Гори?“</p> <p>„Недопада ми се!“ одговори одсудно О. Теофан.</p> <p>„Како то?“ запи |
а <pb n="161" /> у Митровици, а ваља ми се за посѣту одужити!“</p> <p>Ленка скочи на кола лако |
: што он рекне, ја ћу примити, па ма ми се и главе тицало.{S} Само јошт молим, да би ме заклони |
пођом Пуљиницом о том говорила и она ми се обећала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити |
ила, кад пролази поред наше куће, па ми се чинио, да није као други људи...{S} Боже ме прости, |
жи као пред сунцем мрак... ох, и сад ми се груди пуне, срце ми се надимље, кад се сѣтим, колико |
од тебе сам познао више ствари, које ми се допадају; држим да се неможеш на мене потужити.</p> |
... ох, и сад ми се груди пуне, срце ми се надимље, кад се сѣтим, колико ме је пута та јутрења |
да сам био свуда и настојатељ, неби ми се могло допасти!“ примѣти на то озбиљно о.{S} Теофан.< |
равни Срѣм.{S} Него ви сте се, чини ми се, уморили.{S} Ви Бечкеречани знате само по паркетима |
еси л спавала? “</p> <p>„Јесам, чини ми се тренула.“</p> <p>„То си ти снивала, драга тето.“</p> |
мало.{S} Јест.{S} Али ми идемо, чини ми се, и даље на том неправом путу.{S} Наша црква и наш на |
сад Јула донесе нашу кафицу... чини ми се, да неби ни двѣ шољице биле сувише.“</p> <pb n="184" |
погледај се и ти у огледало.{S} Чини ми се да ти је рожчић на челу израсто.{S} Ниси <pb n="162" |
ти наздрављач смѣшећи се. „Него чини ми се, да би на тебе сваки врло радо заборавио!“</p> <p>Ро |
дка слико из прошлости.{S} До сад си ми се јављала кад и кад као лик чистијег створења каквог у |
несрѣћном.{S} Отац је мој умро, мати ми се упокоила: ја сам једина њихова наслѣдница.{S} Мој му |
ник, ни говори као господин.{S} Овај ми се баш допада: овако ваља да се држи и разговара сваки, |
овице.{S} Незнам ил доиста видим, ил ми се само чини, да тамо видим Саву као танку сребрну пруг |
ити:</p> <p>„Сврших гимназију... тим ми се отвори пут на све стране живота.{S} Мого сам поћи пу |
га манастира, у кои дођем.{S} На ово ми се с правдом неможе узкратити допуст.“</p> <p>„Па нека |
ане уз друге.</p> <p>„Него знаш како ми се чини“, рекне опет архимандрит Гурије. „Кад стојим ја |
S} Срце ме вукло у манастир!{S} Тако ми се узвишен тај позив учинио, да ми све друге изгледе по |
ги људи...{S} Боже ме прости, чинило ми се да је какав светац.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим за |
као да неко по њој иде...{S} Учинило ми се, да се ова врата, отварају.“</p> <p>„То је био дух а |
,“ проговори му овај благо. „Учинило ми се истина подуже врѣме; али из тога видиш да ме ствар и |
а...{S} Боже сачувај!{S} Та стегнуло ми се грло, па не могу од тешка решпекта ни словца да изти |
кона је у истину било врло мало. „То ми се недопада.{S} У манастиру пуно фотографијских слика, |
ешо, и у зоологију ушо, јер оно, што ми се чинило да је буква, није дрво, него животиња, које ј |
ла Богу.</p> <p>— — „Јао! јао! нѣшто ми се хрђаво снѣва. <pb n="300" /> Нѣка велика господа дол |
рене се сутра дан у манастир.</p> <p>Ми се нећемо више са епископом Храниславом састати, и зато |
куда мислите!“ запита овај.</p> <p>„Ми се журимо кући, то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се |
себи читати.</p> <p>Њено лице непромѣни се ни цртицом.</p> <p>Присутност тетке и странога госпо |
в ни дужан, сад да ја страдам.{S} Окани се тога, несрѣћнице, па гледај да како побѣгнеш, а немо |
хартији, те ова одлети на под, и стани се под постељом.</p> <p>„Одлази од мене!“ дрекне за тим |
же мѣста, гдѣ да склоне главе, те једни се пруже на под, а други одсрћу у шталу, и сместе се ка |
тихо јој рекне: „Ја би пошла...{S} Мени се ово неће да допадне...{S} А и сунце се појако опусти |
немора силом напоље извлачити.{S} Мени се учинило недостојним, да је ја силом из ћелије извуче |
коју у овој ствари проговорити, а мени се чини, да сам дужна да одговорим.</p> <p>„Допустите м |
била истина,“ рекне тетка; „да виш мени се јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој кревет, а ја |
омад хлѣба из његове руке.</p> <p>„Мени се чини“, примѣти на то архимандрит, „да ви далеко идет |
} Теофане.{S} Шта мислиш?“</p> <p>„Мени се чини, да ће бити врло добро!“ одговори овај смирено. |
луђере и њихова пакостна, лица, отрѣзни се од свога заноса, поправи косу, која јој бијаше пала |
лагано прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да га није познавао.</p> <p>Патријарх је био своје |
о сунце.</p> <p>Кад се све смири, учини се једном од дружтва да и њему ваља што рећи.</p> <p>Пи |
S} Он јави то министру правде.{S} Учини се у Бечу питање: и дође глас да се убијци живот прашта |
арушеној бради.{S} На први поглед учини се управитељу, да познаје то лице.{S} Нарочито га је но |
била.... мртва.</p> <p>О. Теофану учини се, да му се угаси на небу сунце....</p> </div> <div ty |
астирским из „сословија“ издану.{S} Они се сви слажу да обавим тај шут, и изјављују, да ће то с |
му је недаде.</p> <p>О. Теофан поклони се дубоко, и изиђе из собе.</p> <p>Он је мислио, да ће |
м послу истина, што стари рекоше: небои се свака шуша бога, већ батина!“</p> <p>Архимандрит се |
у за њим, па је турао натраг онога, кои се усудио пред њега или уз њега ићи.</p> <pb n="232" /> |
министратора на ново онога старога, кои се хвалио, да је нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо |
живио је о.{S} Теофан два догађаја, кои се наших <pb n="302" /> познаника тичу, које дакле мора |
згоди доскочи црномањасти домишљан, кои се одмах почне из свих сила дерати: „<foreign xml:lang= |
едстављала као чисти небески анђео, кои се међу људма находи само да познаду да има таквих ство |
ну у ту струну,“ рекне архимандрит, кои се очевидно том из срца радовао, „то ћемо наредити друг |
то није хрђаво,“ примѣти патријарх, кои се све веселијим показивао. „Хајдмо даље.“</p> <p>„У Ја |
и!“ загрми сад администратор. „Недостои се теби, да сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до да |
рофане,“ повиче кад ближе дође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљи лежи.“</p> <p>„Умирем! |
их у умноженом издању.</p> <p>Господари се сгледе, шта је то сада, и један га запита: „Море Гав |
има, па како било да било!</p> <p>Удари се и „<foreign xml:lang="cu">во всја тјажкаја.</foreign |
исам вам сигуран ни за кости.“ Калуђери се насмеју, па га онда <pb n="127" /> стану разговарати |
} Спусти се на своју постељу, и примири се.{S} Сое му се сад духу представи као какав сан, и тѣ |
.. али срѣће ту нема.{S} Признај, да си се преварио, ма шта да си у манастиру тражио, кад си у |
с однети твоје писмо; казаћу јој, да си се узвисио у анђеле и светитеље, да си сачувао име благ |
азати, да ћеш свршити без казни, кад си се подао грѣху.</p> <p>„Но уједно тим си показао, да у |
ар човѣк није никуда пристао.{S} Што си се ти вратила; ми би вас овдѣ дочекали. “</p> <p>„Видил |
је главницу примио и одобрио је, да ти се 6% камате сваке године кад ти је воља издају, <pb n= |
и један од гостију.</p> <p>„Немој да ти се у очи насмијемо!“ рекне му господин. „Отац Теофан иг |
пита архимандрит о.{S} Теофана: „Шта ти се чини, јесмо ли добро ствар наредили?“</p> <p>„Дѣло ј |
ле, постарај се за много уста, па ће ти се орити хвала!</p> <p>„Дед, запитај, чије се име данас |
како је досад било.“</p> <p>„Лѣпо ће ти се захвалити господа архимандрити за тај предлог“, прим |
е мисли по прошлости, и на једаред сѣти се, приступи ближе постељи, и повиче:</p> <p>„Отче Амфи |
дође и подне.</p> <p>Администратор сѣти се, да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај умре о |
сом ужаса и поуздања рекла:</p> <p>Сѣти се живога Бога!</p> <p>Примѣтили смо поражујући утисак, |
зоре.{S} Кад се дигне из постеље, осѣти се као на ново рођеним.</p> <p>Више дана прође, и све о |
ѣстника из сна.{S} Он се дигне, и осѣти се са свим опорављеним.{S} Устане са постеље и гледаше |
кључаницу, пак да се тврђе држи, ухвати се једном руком за браву.</p> <p>Дуја пак како се бијаш |
ајању осѣти да му је нос влажан, ухвати се дакле прстима за нос, да га те влаге опрости, али му |
брже собу, и повиче: „Баш добро, ухвати се птичица у клопку.{S} Сад хајде да тражимо плећку, па |
еофана.{S} Он дигне очи к небу и ухвати се руком за срдце.</p> <p>Она падне прѣд њега на колѣна |
друга.</p> <p>„Наје слободно договарати се“ примѣти архимандрит и пресѣче им потајни разговор. |
вручену свету обитељ непресѣчно старати се и о напредку економичког прихода тог манастира са св |
а сам Вам донео писмо, госпођо“, обрати се Ленки.{S} Извади писмо из листнице и пружи јој га.</ |
.“</p> <p>„Одлазите јошт данас?“ обрати се архимандрит Ленки.</p> <p>„Одмах послѣ ручка!“</p> < |
ци.</p> <p>Архимандрит Партеније обрати се Ленки и њеној тетки.</p> <p>„Она госпођа што иде са |
, па онда са највећом озбиљношћу обрати се о.{S} Теофану.</p> <p>„А што ти неговориш о.{S} Теоф |
д јошт хоће.“</p> <p>Јосиф оде, и врати се скоро.</p> <p>„Господин вели, да нема с вама никаква |
Теофана.</p> <p>Тужан и жалостан врати се о.{S} Теофан кући, и пошље људе те мртвог калуђера д |
дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати се с одговором.</p> <p>„Но?“ запита га о.{S} Теофан.</p |
к небу.</p> <p>Отац Амфилохије поврати се духом, али подлегне тѣлом.</p> <p>Послѣ три мѣсеца п |
о.{S} Теофан протрне сав.{S} Но поврати се и понизно проговори: „Нисам мислио ласкати.{S} Реко |
ћутати, учинити духу по вољи и немицати се!“</p> <p>„Хајде престани, молим те,“ рекне му архима |
превести... тамо ћемо непознати вѣнчати се и живити у благословеном браку у самоћи, свѣту незна |
говорити, и да ће најбоље бити немѣшати се ни у тај чин започете комедије.{S} Он слегне рамени |
признајем, да нисам имао пута противити се извађању пресуде братског збора: пресуда је била дон |
чито је умѣо код више господе умимилити се.</p> <p>Патријарх, министри, Коронини, Шокчевић, пре |
ти: а моја рѣч остаје навѣк будна, нити се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣшите.“ То рекне |
бу нема ни једне цѣпанице усѣчене, нити се има чим набавити.{S} Виногради од 3 године запуштени |
шина домашња дѣла небрежљиво води, нити се са браћом споразумѣва, него кући прави штету, а браћ |
руце, добри и злочести коњи... али нити се појаве оне нове <pb n="252" /> каруце ни они халовит |
у мого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити се онако, како се о том план начини.{S} Ту би имали пом |
ремио.</p> <p>— — „Протосинђел премѣсти се својом вољом у манастир Бешеново.{S} На његово мѣсто |
лободно“, повиче он на то; но упрѣпасти се, кад види да је куварица.</p> <p>„А што си долазила, |
е... зови сто гостију у манастир, части се... а игумни опашу двѣ педи широк црвен појас, па раз |
упрегнути 4 коња па хајд у Руму, части се, онда у Митровицу, части се... зови сто гостију у ма |
Руму, части се, онда у Митровицу, части се... зови сто гостију у манастир, части се... а игумни |
прости!“ уздане о.{S} Теофан и прекрсти се побожно. „Оних 6. година, што сам под његовом руком |
ја је у срдцу младе жене живила, спусти се по други пут у гроб.</p> <p>Добро је разумѣла садржа |
ад осѣти тек, да је малаксао.{S} Спусти се на своју постељу, и примири се.{S} Сое му се сад дух |
настира са свима могућим силама бринути се У Земуну 1.{S} Јулија 1849.</p> <p>Патријарх управит |
ве примора да остави Митрофана, и упути се чесми, да заустави крв из носа, и да накваси главу, |
> <p>То рекне, па изиђе на поље и упути се својој ћелији.</p> <p>Они други пођу за њим, и стану |
“</p> <p>На то се друштво дигне и упути се у манастир натраг.</p> <p>У исто доба упустио се биј |
!“ одговоре калуђери већ и сами стидећи се свога вечитога нема. „Господин је продао ономад посл |
р.</p> <p>Гост се трже, и запита чудећи се: „А познајете л’ ви мене?“</p> <p>„Како вас неби поз |
И ви сте намѣстник?!“ рекне мало чудећи се мало невѣрујући адвокат. „Та намѣстници <pb n="53" / |
расан, и Ленка је управо уживала возећи се кроз винограде и шљивике.</p> </div> <div type="chap |
/p> <p>„Опарушић?“ запита Крста мислећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <p |
архимандрите,“ почне настојатељ бранећи се, „да сам ја ових месојеђа једно два три мирјанина на |
исао!“ повиче у страху и бризи, крстећи се. „Ни крив ни дужан, сад да ја страдам.{S} Окани се т |
пу сестру, и тако отмѣну,“ дода смѣшећи се љубезно.</p> <p>На то јој пружи руку да се с њом рук |
и се добро пазили“ запита Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Е да, нема од тог ни говора“, примѣти тетка |
о снивала!“ проговори сад Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Та нисам дијете!{S} Са свим сам осѣтила, да |
а јошт,“ запита Ленка све већма смѣшећи се.</p> <p>„Па пуцкало је по соби као да неко по њој ид |
нашег духа-архимандрита? запита смѣшећи се архимандрит Партеније.</p> <p>„Ћути бога ти, кад нез |
а.</p> <p>Архимандрит Партеније смѣшећи се фино, одговори свом другу: „Виц и ти рођена сте браћ |
асталом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад добију мукте да се на |
p> <p>Ленка јој одговори кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним маче |
ту за патријархом поћи.{S} Зато смѣшећи се и сам настави шалу и рекне:</p> <p>„Макар ме мало и |
, само говори!“ рекне патријарх смѣшећи се. „Толико те познајем, да знам да ниси луд, ако си и |
заборавио,“ примѣти наздрављач смѣшећи се. „Него чини ми се, да би на тебе сваки врло радо заб |
анија, јер ћу иначе принуђен бити свући се и у свѣту као поштен човѣк начин живота потражити,</ |
иди шта се ту управо пише, али немогући се на ту мисао навикнути, <pb n="60" /> да од манастирс |
запита протођакон архимандрита, смѣјући се грохотом.</p> <p>„Шта то?“ запита га архимандрит.</p |
говор мила тетице,“ рекне Ленка смѣјући се, премда мало кисело, па то и учини. „Та кости незабо |
упадне овдѣ патријарх грохотом смѣјући се. „Видим ја, непознајеш ти јошт тога свѣта!“</p> <p>О |
и не дођем“, одговори куварица уздајући се у заштиту дворскога зрака.</p> <p>„Добро добро“, про |
а то упру очи један у другога, питајући се, шта урадише и један другога корећи.</p> <p>„Ви знат |
кулића?“ запита о.{S} Теофан несѣћајући се, шта означује патријарх тим насловом.</p> <p>„Не Сек |
е обзирати за вратима, па онда обзирући се сад на врата сад на протођакона, једва се дочепа бра |
оим је нѣколико пута погледао, осврћући се, кад је од мене одлазио!{S} Онај грохот пакла, којим |
атна будућност!“ повиче најпослѣ и баци се на столицу, која стојаше при писаћем столу, наслони |
мирним озбиљним басом...</p> <p>Владици се слегне мало жуч на ову примѣтбу, и заћути.</p> <p>Ов |
<p>Није му сестра?...</p> <p>На танчици се појави друга провидна дружина, али и опет лѣпотом ди |
ине!“</p> <p>„Какве дијурне?“ разрогачи се на њега протођакон.</p> <p>Господин протођакон био ј |
слѣ подужег ћутања патријарх, и насмѣши се. — „Гледај га само, како стои.... марки Поза у манти |
мандрит окрене лице на страну и насмѣши се мало.</p> <p>Затим продужи архимандрит свој говор. „ |
.</p> <p>Чим су ступили у Бачку, одрѣши се на једаред језик кочијашу, и стара пѣсма почне снова |
ве с ножеви како плећку конабе; поплаши се од насртаја каквог послѣ тога благовања, па узме вел |
> <p>„Шта је за Бога господине“ поплаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшто кисело гледите!“</p> <p>Прав |
једна другу стизале на образу.{S} Маши се у џеп, извади мараму и убрише сузе, па онда опусти о |
“ рекне на ово архимандрит, намргодивши се мало. „А ако хоћете, да поступам с вама са свим по з |
<p>„Самоубијца!“ повиче на то згрозивши се.</p> <p>„Сад сам невин, и ако узстрадам, поћићу трат |
ега је стојао онај прњаворац наслонивши се на убијствено оружје.</p> <p>Овај је морао чути, да |
љу.</p> <p>„Неће!“ рекне овај, тргнувши се. „Како то?{S} Та они су мени тврдо казали, да хоће!“ |
.. шибе... оче архимандрите“, окренувши се к овоме, „љуља се црква... прѣти нам нова Гоморра!{S |
вица на нас,“ продужи владика окренувши се к архимандриту... „да небудемо и ми криви томе разсу |
овор овај продужи се и на даље, и сврши се тек онда, кад путници дођу у двор у Карловце и с кол |
у раме и проговори му: „Почни ти!“ Овај се тим, наравно, осѣти узвишеним до неба, и у својој ек |
p>Дебео снег бијаше поља покрио, и овај се напрам пуног мѣсеца блистао, као да је најлѣпшим раз |
је пантомима упућена била.</p> <p>Овај се чинио сасвим невѣшт, као да се то њега ништа и нетич |
здравице и другој господи.</p> <p>Овај се прими и здравице почну.</p> <p>Најпрѣ се напије висо |
ћи га и држањем и гледањем.</p> <p>Овај се мало прокашље, па почне:</p> <p>„Дајте калуђерима до |
с’ ти био скоро у Н. Саду?“</p> <p>Овај се том питању зачуди, али му одговори како је, и рекне: |
је био шарац Краљевића Марка.{S} Чувај се да те не збаци у какву јаругу, те да скрхаш врат.“</ |
ок се врата неотворише.{S} Али погледај се и ти у огледало.{S} Чини ми се да ти је рожчић на че |
а“, примѣти онај други млађи. „Погледај се само у огледалу.{S} Отеко ти је нос за два, па изгле |
ославиш ваљда као Доситије, ха?{S} Окај се тога.{S} Недаје свако јаје пѣтла, а јошт мање крије |
и му подсмѣшно: путуј игумане, нестарај се за манастир!</p> <p>Имаћемо прилику дознати —- како |
уста хвале господа.{S} Дакле, постарај се за много уста, па ће ти се орити хвала!</p> <p>„Дед, |
је св. тѣло у њега довезено.</p> <p>Тај се дан видило, шта би могли бити манастири народу у мно |
ме дира, а слаба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни данас, ни сутра; небојте се.{S} Може бити |
траг.</p> <p>Но Грбић му повиче: „Небој се господине намѣстниче! нећу ја теби ништа.{S} Ти ми н |
манастир зраком и мирисом раја: да јој се укаже као рај на земљи.“</p> <p>Промисливши и размис |
в жене у њеним прсима разгоре, и да јој се у самоћи жестока страст јошт јаче разпламти: она се |
мрти, да јој то сад неучините, и да јој се — та смртни смо људи — што догоди, то неби могли себ |
о каже г. архимандрит, па видећи да јој се друга цери, развуче устне и сама.</p> <p>Архимандрит |
ворила, сила и истина осѣћања, која јој се на лицу изражавала, <pb n="144" /> предубока љубав, |
ође, срдце јој се чисто смрзне, крв јој се у ледену струју претвори, кад то примѣти.</p> <p>Про |
био мој анђео хранитељ.“</p> <p>Сад јој се опет појави пред очима она ужаса пуна сцена.</p> <p> |
дце.</p> <p>Отвори прозор.{S} Укаже јој се дивно ведро јутро.</p> <p>Свѣжа хладовина покуља јој |
Ко ју је мирним духом сматрао, није јој се мого дивоте и дражести довољно нагледати; коју је чи |
ѣти... несвѣстица је ухвати... руке јој се разшире саме собом као електричким ударом дирнуте <p |
} Немогаше се макнути с места; руке јој се узеше, ноге одсѣкоше.{S} И само око немогаше кренути |
држала.</p> <p>Зима је прође, срдце јој се чисто смрзне, крв јој се у ледену струју претвори, к |
себи може лако представити.{S} Више јој се пута, пречује онај паклени грохот калуђера.{S} Једва |
проживила у послѣдњем часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>О |
е чувство у њеним нѣдрима.{S} Груди јој се преизпуне милином, и дрхћућим сладкога осѣћања гласо |
у и срдце, сване јој у глави, усели јој се мир у срдце.</p> <p>Отвори прозор.{S} Укаже јој се д |
ило јој се.</p> <p>Мало послѣ учини јој се, да се врата од предње собе отварају.{S} Опет сѣдне |
коју је чистим срдцем мѣрио, морао јој се дивити дубљини и узвишености чуства; анђео небесни р |
гом: нема нигдѣ ништа.{S} Причинило јој се.</p> <p>Мало послѣ учини јој се, да се врата од пред |
о да јој је прва мисо била оно, што јој се синоћ догодило.</p> <p>„Право је имао Тоша.{S} Ја са |
дојури брзо у Митровицу.</p> <p>Већ јој се путем разроје мисли у глави.</p> <p>Кад уђе у собу о |
</p> <p>Није дуго спавала.{S} У сну јој се приказао онај ужасни призор из манастирске ћелије.</ |
Горе.“</p> <p>Ленка се окрене, и ту јој се покаже доиста слика пуна дивоте и чара.{S} Зраци сун |
указивало се као она танчица, на којој се маглене слике појављују.</p> <p>Сестра му је?... как |
Калафа је она кутија од плеха, у којој се носе калуђерске камилавке, а и епископске круне.</p> |
це, па гледај да како побѣгнеш, а немој се убијати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи |
гојачије мислила, него њен отац.{S} Њој се млади гимназиста јако допадаше, и што се овај више у |
куд се овде иде!“ дода Амфилохије. „Њој се држи страна.{S} Ми смо само прости калуђери, а прост |
да повичу:{S} Слава јој!“</p> <p>Старој се укаже суза у бистром благом <pb n="188" /> оку.{S} О |
на колѣни, као што се Бог моли: смилуј се на мене, неубијај ме, небацај ме овако младу у црни |
> <p>Калуђер се све више губио, а човѣк се <pb n="150" /> све већма развијао: јошт један часак |
јој није то могло поћи за руком, и увѣк се жацала кад је на то помислила.</p> <pb n="316" /> <p |
је кћи богатог занатлије наклоњена, пак се и његово срдце њојзи све већма отварало: али није би |
и: али је мало митрополисао.{S} Па ипак се под њим појави гибање новога живота у свештенству и |
то немогуће,“ проговори Ленка, „па ипак се ето збило!{S} Види се, да се нисмо с једним осѣћајим |
и.</p> <p>„Биће боље и мени и теби, док се боље познамо.{S} Зато отвори срдце преда мном, а ја |
е на њега тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ администратор, <pb n="93" /> братија, и њихов |
та од сале, ту се стојало и чекало, док се катани или собару свидило, да обрати своју високу по |
а покривач, и једанпут и други пут, док се она пробуди.{S} Како јој једаред види очи, а он јој |
н рођака, и тако се смѣсти код њих, док се састане са адвокатом и док га овај научи, шта трѣба |
oreign>“ (нико нетрѣба, да се осуди док се непреслуша) одговори му владика. „Кажи, али по духов |
си том крив; ти си ме турао и гурао док се врата неотворише.{S} Али погледај се и ти у огледало |
уплете се у мантију и падне.</p> <p>Док се он дизао и изплитао, дотлѣ се отац Митрофан бијаше у |
је му силазила с очију.{S} Ил спавао ил се будан по постељи превртао, увѣк му је била пред очим |
>— — „Двѣ године прођоше.{S} Настојатељ се двору покорио.</p> <p>— — „Мене пошљу за намѣстника |
овори са чујним „бе!“</p> <p>Настојатељ се забезекне, шта је то, кад овај звук чује, који несад |
гдѣ ћемо се састати.“</p> <p>Настојатељ се стане обзирати за вратима, па онда обзирући се сад н |
на зрака у њу пустило.</p> <p>Управитељ се згрози кад уђе у собу и по њој прегледи.{S} На креве |
>„Хе, сад допустите, г. игумане, да вам се захвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p>„А куда мислите!“ |
ира провели, да неби било право, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих то одавно учинила, али |
господа пијете на пол сајтлика, па вам се све друге мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На то дође |
ију, и крај његове узвишене душе, надам се, да ће му поћи за руком, те ће га народ за кратко вр |
лем урадим, засѣјем и оградим.{S} Надам се имати обилно свега у њој.</p> <p>— — „Кречану дадох |
дне мелодије и у други свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвал |
пут.{S} А од старе госпође тетке надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣтити.. |
сваки пак начин признати морамо, да нам се тим измакла особита заслуга за цркву и народ, која б |
, и зашто смо тако радили: али онда нам се чинило да је сасвим у реду.“</p> <p>„Прибележите, го |
је била гостионица у Н. Саду, чини нам се иста, која и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣме б |
сагрѣшио против старѣшинства.{S} Ја сам се тога ради покајао, и молио сам отца администратора, |
да сам га нашла код Каулиције, а ја сам се дружила са његовом Катицом... а иначе само сам га на |
срѣћној својој породици.</p> <p>„Ја сам се отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, д |
!</p> <p>„И за моју тетку постарала сам се како ваља, да може безбрижно и остале дане проживити |
Заповѣдићу да се преправе кола, па сам се до подне и вратио.{S} Митровица није далеко, а мои с |
то долазим к себи од страха.{S} Све сам се бојао да не буде чега да се стиде и поздни праунуци. |
ку.</p> <p>„Како ви спавала: — Боме сам се ја синоћ јако била поплашила.“</p> <pb n="182" /> <p |
си руке против себе диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима имати, мало сам |
о и цѣло.{S} Но што му драго: барем сам се осигурао од насртаја братије у манастиру до излазка |
Вам пуно право на тај наслов, коим сам се послужио.{S} Међутим ја Ћу се служити онако, како ви |
„Заклео сам се Богу!</p> <p>„Вѣнчао сам се с црквом.</p> <p>„Друга љубав... друга невѣста била |
ио сам анђелски чин!</p> <p>„Заклео сам се Богу!</p> <p>„Вѣнчао сам се с црквом.</p> <p>„Друга |
ру, у пријатељској подпори... видио сам се како долазим као анђео утѣшитељ к разтуженој овчици, |
образе као кад ко рекне: осрамотио сам се!</p> <p>И нехотице понесе сваки од њих руку к бради |
вања и аговања.</p> <p>— — „Намучио сам се с њима кроз 3 године, и до ситости набочио; оставим |
>„Та ја сам калуђер.</p> <p>„Одреко сам се отца и матере!</p> <p>„Примио сам анђелски чин!</p> |
ашку безплатно примао и учио... већ сам се унапрѣд радовао оној душевној утѣхи, коју је болан, |
о. „Друга су оно времена била.{S} Нисам се усудила ни проговорити кад је он био у друштву.{S} П |
о живљење.</p> <p>И тим убѣђен усуђујем се препокорно молити, да би Ваша Екселенција сачувала н |
манастирски биџе боље проћи, него да им се управа овако остави, како је досад било.“</p> <p>„Лѣ |
оста дивоте и милине нагледати, која им се при вечерњем сунцу укаже.{S} Рај! прави рај! повичу |
међу њима нашла у оном моменту, кад им се ваљало састати.</p> <p>На несрѣћу нађе се донета Амф |
калуђери по народу просити, и народ им се лѣпо одазивао.{S} Нису добили бог зна шта и колико, |
алуђера стојаше око њега.{S} На лицу им се вио подсмѣх као застава у пуном вѣтру.</p> <p>У дубљ |
гласови многолѣтствија.</p> <p>За овим се дигне дружтво и оде у салу, да пије црну кафу.{S} Ст |
! понесите пера и мастила!“</p> <p>Овим се указивало на то, да се господину адвокату код куће п |
ај нуждник — опорави се добрано; сасвим се немогаше изцѣлити.</p> <p>Уживао је своје дане као ч |
уђер... ја то с богом и чиним, и трудим се да том положају одговорим... али јошт крв у мени ври |
ли, спремили су тим велики камен, којим се на стѣне нашега града с успѣхом ударити може, а сами |
p>Овај је сѣдио на канапету, пред којим се стол налазио; а са стране код стола сѣдио је протођа |
дошо глас, да је нѣки особењак, с којим се дружити неможе, и да га се ваља чувати као ватре и з |
.</p> <p>То је био архимандрит, с којим се бијаше Ленка синоћ познала.</p> <p>Она се тргне и на |
ен човѣк.</p> <p>У погледу начина, коим се обходио у друштву, била су два мњења.</p> <p>Једни с |
ледао почесто кроз прозор на друм, коим се у манастир долазило; долазила су различна кола, ружн |
инштрукције били примљени.</p> <p>У тим се пунктовима искало:</p> <p>1., да народ бира епископе |
и напије се шљивовице.</p> <p>Међу тим се догодио интермецо.</p> <p>Архимандрит није имао вѣре |
S} Данас сам доста говорио.“</p> <p>Тим се разиђу.</p> <p>Кад се сутра на вечер састану, почне |
а прси, стане главом трѣсти, и трѣсућим се гласом проговори: „Оно пакостно, злобно, ђаволско см |
о пред зору, пак ћемо избечити очи, чим се укаже на врати.“</p> <p>„Ето шта си учинио твојим но |
цркви и на државном сабору.{S} На овом се одликовао тако, да су га магнати својим „оратором“ з |
алеко слава високога госта.</p> <p>Овом се сијало лице од блаженства.{S} Он узме позитуру врхов |
ни, кои су само крештали.{S} Та његовом се високородију пѣва, мора се викати с другима, па како |
а рукама у висину батину глогову, којом се помагао, кад је шуму обилазио, и која би и најгоропа |
приповѣтка добро познаје, у стању, ком се свак смиловати мора.{S} Овај је гледао управитеља ук |
е у висину, и покрије њима лице, на ком се тежак бол душе огледаше, уздахне дубоко, и проговори |
о ја да тајим?“ одговори свѣдок, на ком се видило, да му је одлануло, кад је одлучио истину гов |
<p>Јошт небијаше до ћошка дошо, на ком се та улица са пијацом код ондашње варошке куће спаја, |
ога бивали су упрегнути у батар, на ком се из резиденције возио у дољњу цркву да служи.{S} Коњи |
било наћи чокота, ком је куњао и о ком се сумњало да ће се одржати.{S} И воћњак његов напрѣдов |
ог дебелог рукописа манастирског, у ком се налазе мемоари намѣстника свију манастира.</p> <p>Ва |
Стратимировић из Беча президијал, у ком се доказује, како Горњо-Карловачки православни епископ |
ећи ме од главе до пете погледом, у ком се огледаше највеће злурадо весеље: хо, то су хрђави зн |
<p>„Па сад! па сад“ викне гласом, у ком се видило, да му се срце цепа; „сад да нађем у манастир |
о мене занима.{S} То је огледало, у ком се види жив лик нашег црквеног живота.“</p> <p>Архиманд |
еније дао је о.{S} Теофану писмо, у ком се овај из обитељи Ј. одпушта и братији св. обитељи Ш. |
„конвикт“ и „благодѣјаније“!{S} У оном се давала кошта за малу новчану накнаду, у овом послѣдњ |
о.{S} Теофана, госпођи Ленки.{S} С њом се морамо јошт једаред састати, јер нам неби нико опрос |
ири нити су за то ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што велите |
ко да се чисто засија.</p> <p>О. Теофан се мало подуже неогласи.{S} Писмо је било кратко, али г |
ће тако бити најбоље!“</p> <p>О. Теофан се премишљавао подуже...{S} Најпослѣ рекне: „Кад мислит |
лике никад толико небијаше.</p> <p>„Чин се спроведе на подпуно задовољство митрополита, факулте |
ари на око:{S} Несрѣћно створење!{S} Он се окрене болестнику <pb n="306" /> и проговори му меко |
и ђак чудан поглед на намѣстника.{S} Он се бојао, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био прип |
S} Митрофан бијаше му десна рука.{S} Он се био научио настојатељу бити покоран и послушан, па п |
ивали, пробуди намѣстника из сна.{S} Он се дигне, и осѣти се са свим опорављеним.{S} Устане са |
д чује ове рѣчи администраторове.{S} Он се нађе уврѣђен том самовољом, и запита: „Коим правом!“ |
ед духовним оком пѣсника-владике.{S} Он се стрѣсе од грозе и повиче: „На што калуђеру нож!{S} З |
ли о.{S} Теофана ипак га потрѣсе.{S} Он се нађе са свим пораженим на пољу, на које бијаше ступи |
реко да хоћете к њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га неудавите!“</p> <p>„А ти иди и к |
>Владика Хранислав био је пѣсник.{S} Он се у своје млађе врѣме надтицао са Лукијаном Мушицким н |
казали.{S} Али то је он заслужио.{S} Он се противио прѣсуди, што му је збор братије донео, а по |
тако и у погледима калуђера.</p> <p>Он се обрати на игумна и продере се на њега: „Шта?{S} Није |
ему томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p>Он се скита непрестано које куда на страни а ми остајемо ч |
p> <p>Патријарх тргне натраг.</p> <p>Он се окрене од о.{S} Теофана, оде на прозор, постои мало |
едстављају главу једне цркве.</p> <p>Он се играо карата са једним господином у грађанском одѣлу |
ороднога нѣшто овом пришапће.</p> <p>Он се тргне и дигне.</p> <p>„<foreign xml:lang="de">Meine |
љати да информацију забележи.</p> <p>Он се окрене натраг и одговори: „Гледајте ви ваш риф; а мо |
правитеља, па и реформатора.</p> <p>„Он се чисто оправљао за велике послове.</p> <p>„У оно врѣм |
мандрит сасвим мирно.</p> <p>Протођакон се окрене мало на страну, и промумла: „Овдѣ су све саме |
храстовине и имамо!“</p> <p>Протођакон се неузмогне уздржати, да му на то неодговори са чујним |
е или шарене кецеље.“</p> <p>Протођакон се на ово намршти и проговори архимандриту: „Ако ја мор |
ти, јер није његово.“</p> <p>Протођакон се мало разжести овим примѣтбама архимандритовим, и про |
гледао и умирањем противника наслађавао се.</p> <p>О. Теофан изскочи сад на празнину тога кобно |
ок је адвокат овако говорио, окуражавао се мало по мало калуђер од свога страха и бриге.</p> <p |
т. „Онај кои је држао дисертацију, звао се Јован Суботић, а онај што је већ био доктором Ђорђе |
манастирских био родом из Бачке, а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па сад мислимо, да нам није н |
н обѣсити.</p> <p>Но сваки час очекивао се радостан један догађај у царској породици.{S} Предсѣ |
своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за кан |
ао јуче дворска комесија дошла, и надао се, да ће га тај дан преслушати.</p> <p>Али је држао, д |
понашао се господски и угодно, допадао се и мушкима и женскима: сви су видили у њему за кратко |
дминистратору на овој олакшици, и држао се наредбе тврдо.</p> <p>Он је чуо, да је као јуче двор |
ције није било, избор митрополита, имао се за кратко врѣме обавити: па се није могло знати, как |
стварима усталац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сладак опет као рѣд |
<p>Пред тим катаном или собаром клањао се свештеник до црне земљице молећи покорним гласом, да |
овци.</p> <p>Био је млад и лѣп, понашао се господски и угодно, допадао се и мушкима и женскима: |
политика по што по то одржати... на ово се чинио позваним епископ Хранислав; или се морао сасви |
смисла за гору и даљину.</p> <p>На ово се и опет стане крупно смѣјати.</p> <p>„Та за оне има г |
архимандритима ове куће.“</p> <p>Уз ово се смѣјао опет чудноватим оним његовим смѣјом.{S} Најбо |
химандрит подпуно право реко.{S} Његово се име од г. 1848 овамо проносило по свѣту као име једн |
једнако рукама љубите?“</p> <p>Друштво се било међутим к овим двома приближило.{S} Ленка и њен |
бове и да их пуни живим мртвацима, него се родио живота ради, да смрт умртви и животу живот дад |
p>Протођакон му недаде изговорити, него се на ново осѣче:</p> <p>„Или ваљда мислиш, да ме подку |
бдѣнија него пијанке; ви непостите него се гостите; ви непокривате манастире цигљом ни лимом не |
Лице бѣло, а брада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му сѣва |
овољно и политичке куражи.</p> <p>„Радо се састајао са вѣштим људима и послушао је добре савѣте |
глас о његовом „чинодѣјствовању“ пронео се по читавом равном Срѣму.{S} Већ су га почели са побо |
ајући заповѣст.</p> <p>О. намѣстник био се опремио, да иде на посао, кад нѣко на врата лагано к |
а православне цркве.</p> <p>А нашло био се и других прилика.</p> <p>Списатељу ових редова пошло |
е у разговор са старом тетком и забавио се с њом.</p> <p>Ленка се придружи архимандриту Партени |
> <pb n="13" /> <p>Отац намѣстник једио се што се толико вино троши, које га је толико муке ста |
и оставио.</p> <p>Од године 1726. водио се бој између народа и клира о упливу онога у црквену у |
> <p>Док су се возили по Бачкој, служио се исти тим своим обичајем у излишној мѣри.</p> <p>Но н |
администраторе!{S} Отац намѣстник тужио се на вас Њ. Високопреосвјашченству господину администр |
<p>Док је лѣпа Ленка говорила, налазио се сиромах калуђер у особитом душевном стању.</p> <p>Сл |
парка.</p> <p>У соби до киоска налазио се кревет са чистим бѣлим гардинама.</p> <p>„За патриар |
кои је о.{S} Теофан био засадио, примио се чудесно.{S} Једва је било наћи чокота, ком је куњао |
/p> <p>Узраста је био повисока; а чинио се још вишим, што није имао велика трбуха.{S} Коса и бр |
и, које га је толико муке стало, учинио се болестним, и уздисао је у својој ћелији, да се до бо |
. и као члан угарске канцеларије, борио се јуначки за србску цркву и србски народ.{S} И сама см |
стир натраг.</p> <p>У исто доба упустио се бијаше архимандрит Гурије у разговор са старом тетко |
лио себе, те је мало жмирнуо и насмѣшио се у једно доба.</p> <p>„Трѣба прије свега задобити о.{ |
те се на рѣчи заклети, а тешко оном, ко се криво закуне, јест.{S} Излазите оче Амфилохије!“</p> |
ли баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже са мном, нека <pb n="243" /> се куцне с њим, а |
„Његова је ћелија његова курија.{S} Ко се ту налази; то се нетиче никога.{S} Је ли ту младо, с |
ека <pb n="243" /> се куцне с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио принети чашу к устим |
га је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка се у |
је из своје ћелије непусти?“</p> <p>Ко се сѣћа, како је било, тај ће увидити, да је ово питање |
ужбе честњејшој конзисторији, које, ако се оправдају, неће служити ни вама ни обитељи на чест, |
“</p> <p>„Ја знам, да ће боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником неучини неправда, ја |
е трѣба... али нема сумње о успѣху, ако се само иде своим путем.</p> <pb n="175" /> <p>„Ето и т |
селенције господина митрополита.{S} Ако се том за кратко врѣме недоскочи, то да ће он мене у пе |
тамо.{S} А ти гледај па умакни.{S} Ако се сад не спасеш, онда је зло готово.“ Ово рекне о. нам |
ам, поћићу тратом спаситељевим... а ако се убијем, „сам себи ударам печат најгрознијег грѣха на |
рекне архимандрит. „Једаред му дође ако се неварам генерал Де Прерадовић у госте.{S} Трапеза је |
Темишвара и Н. Садскога „Сунца“ (овако се звала палата цкр. предстојништва) а свима и госпођиц |
ако интересовало стање исте цркве, како се у Русији находи.</p> <p>„Мушицки није био никада чов |
овѣст, да вас одма из пушке убије, како се макнете, да бѣжите.{S} Научићу ја вас држати свете о |
оспођици преко астала: „А, Катице, како се теби допада многа лѣта с бандом?“</p> <p>Ово је била |
Кроз прозор се видило јарко сунце, како се за гору спушта.{S} Пун туге гледао је честити калуђе |
оман по моди, као што су они твои, како се оно зову? „Христо Монте“ —</p> <p>„<title>Монте Хрис |
8" /> <p>О. Теофан почне казивати, како се он мучи, да се добро манастирско сачува, а како адми |
ничка природа.{S} Може се мислити, како се са овим ножем, који о.{S} Теофан истина на обрану би |
т, мотрећи оштро али непримѣтљиво, како се она при том држи.</p> <p>„Мислим да знам“ одговори Л |
оз извѣстне мѣсеце учити се онако, како се о том план начини.{S} Ту би имали помоћи и користи о |
живота и смрти.</p> <p>Казали смо, како се калуђер сав чудесним начином потрѣсо, кад је она гла |
аво.{S} Јест.{S} Све је на жалост, како се пријавило, и може се узети, да је тако.{S} По даној |
зиваше архимандрит свом штићенику, како се ваља држати, кад се у цркви служи.</p> <p>Архимандри |
<pb n="84" /> али по души, истину, како се то свештенику пристои.“</p> <p>„Хоћу високопречестње |
и у подрум, па и у ракиџијницу... како се кад деси.{S} Недиже тај нос у звѣзде; њему је паор ч |
пти.“</p> <p>Калуђер настави даље: како се убо у ногу, нож тргнуо и оне разтѣрао.</p> <p> <fore |
54.550 фор. од самих прилога.{S} А како се није ништа трошило, <pb n="123" /> то би камате од т |
чавао их је архимандрит.</p> <p>„А како се може њој допустити да се закуне“ стане мудровати Мит |
днога читатеља гдѣ пита:</p> <p>„А како се звао онај доктор адвокат, ког споменуше о.{S} Теофан |
="SRP18730_C12"> <head>12.{S} Није како се хоће, него како је суђено.</head> <p>Управо су биле |
ављати, да одмах могу почети школе како се приправе учитељи.“</p> <p>„Све си добро наредио“, ре |
у камен претворио за цѣло то врѣме како се у почетку бијаше намѣстио.</p> <p>„Штета, што ниси о |
де у собу позван.</p> <p>На питање како се зове, одговори свѣдок: „ја се зовем Крста Муцало.“</ |
други одсрћу у шталу, и сместе се како се ком даде.</p> <p>Од калуђера манастирских бијаху ту |
чевидно напрѣдују.{S} Па да видите како се дѣца свијају око ове свете куће.“</p> <p>„Е добро Кр |
обилазити све просторије, да види како се находе и споља и изнутра, јер је све ваљало оправљат |
као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљ |
ом руком за браву.</p> <p>Дуја пак како се бијаше сагнуо, а није узео на ум, шта она двојица ра |
</p> <p>Од врата оде к прозору; но како се тргне, кад и ту види два човѣка с пушкама на стражи. |
нично, него у пуној истини.</p> <p>Како се ручак сврши, уђе момак и јави, да је дошо архимандри |
о пекара, да му га доведу.</p> <p>„Како се овај укаже на врати, оспе га славна полиција најгруб |
каже, шта он мисли у том.</p> <p>„Лако се даје увидити, да је судбина Мушицкова лежала сада у |
аду имао је о.{S} Теофан рођака, и тако се смѣсти код њих, док се састане са адвокатом и док га |
и ко царица.“</p> <p>То и учини, и тако се смѣсте.</p> <p>„Нек остане свѣћа да горе,“ рекне тет |
знао за ово што се пређе радило, и тако се о тим стварима мислило без обзира на ово што бијаше |
а, хајдете само на поље!“</p> <p>И тако се сврши ова парада.{S} Али ђак добије добру ексхортаци |
ћу га онда ја наградити.“</p> <p>И тако се сиромах Коларовић ни крив ни дужан, морао одрећи арх |
ом добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне.</p> <p>Мушку нам ј |
мало у прњавор, па ћете видити, колико се кућа у ово врѣме подигнуло, од кад је он настојатељ. |
е било и њој много повољније.{S} Колико се трудила да заборави на ону ужасну сцену, кад су они |
им путем, и план настојатељев, у колико се тицаше манастирске користи, почне се сјајно изпуњава |
аукторитет бити у толико већи, у колико се буде мање свѣту показивао.</p> <p>„Но и имао је аукт |
“...</p> <p>„Какве саблазни?..{S} Нико се ту није саблазнио.{S} Није то нама било ништа ново.. |
"262" /> Митрополит Стратимировић обуко се тај дан у најсјајнију одѣћу.{S} Шест вранаца један л |
стару тетку онако јуначки.</p> <p>Цѣло се друштво смѣјало из срдца.{S} И сама тетка пристане у |
>Отајство, што ју је увијало, указивало се као она танчица, на којој се маглене слике појављују |
својем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало се у његовој дворској капели јутрење и вечерње.{S} Ника |
рата, која у предњу собу водише, и мало се отворе.</p> <p>Ленка се сад са своје стране тргне и |
о му је био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом дунавском сокаку чути, у ком му је кућа била |
о у манастирима и о манастирима, радило се прописаним путем прѣко прописаних органа.{S} Истина |
лни зној удари му опет на образ, видило се јасно, у чему је ствар.</p> <pb n="99" /> <p>Погледа |
И начин му је био врло углађен: видило се да се морао кретати чешће по вишим круговима.{S} На |
ове обитељи.“</p> <p>На другима видило се, да су то једва дочекали.</p> <p>„И то је похвално о |
пријатељство, из држања и дисања видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и |
имѣти патријарх мало кроз нос, и видило се да му није право.</p> <p>„Немогу другчије!“</p> <p>Т |
а: па гдѣ су вам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он од кривице чист.</p> <p>„С |
изразити.“</p> <p>На настојатељу видило се да га нѣшто гуши.{S} Онај фатални зној удари му опет |
зговаран човѣк; а на протођакону видило се, да га нѣке живље мисле забављају.</p> <p>Напослѣдку |
горѣше као жива жеравица.</p> <p>Видило се, да јој на корѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже |
ућути као водом заливен.</p> <p>Видило се, да се ови одговори недопадаше архимандриту; он сабе |
ишо, и дочека их љубезно.</p> <p>Видило се да су све стари добри знанци.</p> <p>Архимандрит Пар |
Кад је подиго очи своје к небу, чинило се као да му ове рајском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу |
је своју калафу увѣк уза се.{S} Чинило се да стоји на њој написано: <foreign xml:lang="de">omn |
раздник св. Константина и Јелене чинило се да и само небо славу хоће да увелича.{S} Небо је бил |
.{S} Но недочека ни тога.</p> <p>Чинило се као да је патријарх на њега са свим заборавио.</p> < |
рахиљем закрилио главу болника, учинило се сваком, као да га надсѣњавају крила самога анђела по |
сте ви здраво, пили!“</p> <p>„Хе, пило се то, високопречестњејши господине, онако својски.{S} |
Вино хвалише мужки као изредно.{S} Пило се врло добром вољом.{S} Није била трапеза ни без шампа |
ва да и њему ваља што рећи.</p> <p>Пило се подоста; није чудо, што се мало теже дизао.</p> <p>„ |
арија од „господи помилуј.“</p> <p>Пило се оштро; није дакле чудо, што се морало чешће у подрум |
> (све своје носим уза се).{S} Говорило се, да му је та калафа била оно, што је садашњим банкиј |
ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се да никада таквога торжества није било у том манастир |
ајна!...</p> <p>На сваки начин отворило се полѣ за особито занимљиву дипломатичну и стратегичну |
и била с њиме.{S} Једаред дваред десило се да сам га нашла код Каулиције, а ја сам се дружила с |
м приликом у перо долази.</p> <p>Морамо се чудити и дивити, да ова слика недаде повода другим н |
>!{S} Живио...{S} Живио!“</p> <p>Морамо се разумѣти.{S} Домаћин је високородном слао шљива и са |
ми други, јео, пио као и ми други: само се у том од нас разликовао, што смо ми који под астал, |
битељи; будите примѣран свештеник: само се чувајте наглости и страсти, да сам себе неокаљате.“< |
свѣћа горела.{S} Но ћутала је.{S} Само се сваки час окретала с једне стране на другу.</p> <p>„ |
и како опази ђака, тргне натраг, и само се окрене к зиду.</p> <p>„Шта је том човѣку?“ запита уп |
ога опредѣљења сасвим одступили, и само се са економијом и другим њиховом чину неприличним дѣло |
</p> <p>Врата за собом затвори.{S} Тамо се умије и очешља, и лѣпо обуче, тако да се чисто засиј |
дити башту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се ради башта, јер је за то крајње врѣме: ту је 18.{S} |
химандритом зове.</p> <p>„Препоручујемо се вашим смиреним молитвама.</p> <p>У Бечкереку......</ |
мирала.{S} Одлази: биће мѣста, гдѣ ћемо се састати.“</p> <p>Настојатељ се стане обзирати за вра |
„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то о.{S} Теофан погледавши у |
она има сигурно обарене плећке, па ћемо се нас двоица по нашем ћефу провести.“</p> <p>„То ће би |
ај тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи опростити са овим дружтвом, које можда и во |
ја са госпођом Пуљиницом овамо, па ћемо се онда одвезти.“</p> <p>На ово пружи руку посве пријат |
не Митрофан.</p> <p>„И то сто пута ћемо се заклети,“ дода Амфилохије.</p> <p>„То неиде.{S} Ви с |
о су ова добра браћа прошла, а сад ћемо се забавити са о.{S} Теофаном, на кога смо задатак ове |
бама овога времена. —</p> <p>И сад ћемо се вратити нашој приповѣдки.</p> <p>О. Теофан закључи, |
ву црквену у своје руке.{S} С њиме ћемо се састати, и онда ћемо можда коју и о њему проговорити |
“, рекне архимандрит.</p> <p>„И ми ћемо се заклети, да није било тако!“ рекне Митрофан.</p> <p> |
и. „Лаку ноћ о.{S} Амфилохије! видићемо се сутра.{S} Увѣравам вас, биће боље!“</p> <p>Онај је с |
велике користи дају.</p> <p>Али, да смо се ми опили, да смо саблазни чинили: то није истина вис |
клисијарх: „Ја само толико знам, да смо се грозно осрамотили.“</p> <p>Један од оних млађих стис |
ложила.</p> <p>Наравна је ствар, да смо се ми послужили само мемоарима о.{S} Теофана, а ако ком |
у.</p> <p>У цѣлом овом послу држали смо се правила: „Неговори што незнаш; непиши што није било! |
стњејши господине; пили смо, напили смо се: нит нас је ко страни видио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакл |
чне, па му хоће да пође за руком, а оно се само од себе развија; а кад се што почне, па прекине |
трим кораком у шуму.</p> <p>Но напрасно се заустави и повиче: „Ви сте поштен калуђер.{S} Ако бу |
ако било.{S} Оче аминистраторе... добро се промислите, шта ћете да радите.{S} Ако ви остајете п |
.</p> <p>Доста да шумар набрзо изда, то се једаред низ доксат заједно са пуном ћупом натраг ско |
јој <pb n="354" /> високој мудрости, то се чешће показивало и мојој простој памети.{S} Ако ми с |
држао.</p> <p>Што се више усѣкњивао, то се више крвљу умазивао, и тако му се друг од истине поп |
вај више уздржаво и натраг повлачио, то се лѣпа Ленка све јаче за њим разгарала, и њему приближ |
мртни остатци у нашој кући почивају, то се мени чини, да је наша дужност!“</p> <p>„Е, дакле нас |
та, пѣва или плаче, пуши или пије... то се никога нетиче...{S} Иначе би се звало осудити човѣка |
руштво.</p> <p>Кои су имали право... то се незна, јер мњења неспадају ни на царске судове ни на |
.{S} Није то нама било ништа ново... то се у нас врло често догађа, само данас у манастиру, а д |
а његова курија.{S} Ко се ту налази; то се нетиче никога.{S} Је ли ту младо, старо, мушко, женс |
oreign>.{S} То није мала ствар...{S} То се каже нашим језиком отцеубијство...“</p> <p>Калуђеру |
је то - царска или велика лавра.{S} То се неда накратко описати.{S} Може бити да се јошт даде |
ашто досад ко ненаучи то од мене?{S} То се са мном родило!“</p> <p>„Вѣрујем,“ примѣти о.{S} Тео |
ља да је тајна, као чуваркућа.{S} За то се и зове чуваркућа, и зато је и саде на крововима од к |
е бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам грохотом смѣјати, а како му је био глас кр |
ти најбоље, нека... буде!“</p> <p>На то се дигне да пође.</p> <pb n="178" /> <p>„За пол сата до |
те, кад пођу да ме обѣсе!“</p> <p>На то се нагло удали, и за тили час изгуби се из очију о.{S} |
јгрознијег грѣха на чело!“</p> <p>На то се спусти на колѣно, прекрсти руке на прса и тихо прого |
у, већ је за тебе хладно!“</p> <p>На то се друштво дигне и упути се у манастир натраг.</p> <p>У |
ном вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На то се промешкољи и окрене зиду.{S} Тако је спавао као закл |
вате од грѣха и саблазни.“</p> <p>На то се окрене отцу Теофану и рекне му блаже: „Ви сте се оче |
никад готов с протоколом.“</p> <p>На то се окрене свѣдоку, и рекне му мало попрѣче: „Говори што |
и рукополагању метанисао.“</p> <p>На то се разиђу.</p> <p>О. Теофан допрати архимандрита у овог |
} Цар је потрдио завѣштано давање, и то се имало одмах започети.{S} Да се то чинило, као што је |
кревету је лежао човѣк — да је човѣк то се познало по строју главе, мршавим рукама и великој пр |
астанке ни од кога сакривао.</p> <p>„То се недопадне Бечкој високој влади и она повуче мрѣжу св |
. Теофан хитио је да буде готов, и зато се удали, да изнађе и обиљежи оно нѣколико стромова што |
p>О. Теофан познавао је Варнаву, и зато се обрадује кад га види, на та мало слободније <pb n="5 |
д патријарха већ одавно престало и зато се и о.{S} Теофан само дубоко поклони, пак приступи пат |
вала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Шта ми није по гл |
нда „иберашунг“ за све.</p> <p>Нарочито се стане игуман домаћин мувати.{S} Њему небијаше право, |
воре, и нѣко куцне на његова врата, што се отвараху унутра.</p> <p>„Ко је?“ запита он сасвим ми |
од тога.{S} Међутим, ја нисам крив, што се строго недржи дисциплина,“ одговори о.{S} Теофан.</p |
шености и самопоуздања.</p> <p>Све, што се до сада говорило, слушао је, као да се њега и нетиче |
адовољни, што се добра у реду држе, што се капитал чува.{S} Јест.{S} Али ако стане спољашност д |
м је народ цѣливао крст и еванђеље, што се находише на истом покрову, или узнешености, коју је |
рѣчи реко; људи би били задовољни, што се добра у реду држе, што се капитал чува.{S} Јест.{S} |
ао сад.{S} О! ми смо добри доктори, што се тога тиче.{S} С нама није лако изићи на крај.{S} А т |
л’ Крсто!“</p> <p>„Говори само ти, што се питаш.“</p> <p>„Е па било нас је свакојаких.{S} Једн |
</p> <p>Пило се подоста; није чудо, што се мало теже дизао.</p> <p>„Ја се подижем...“</p> <p>Он |
<p>Пило се оштро; није дакле чудо, што се морало чешће у подрум по „тазе,“</p> <p>Онај ђак, ко |
илост чути.</p> <p>Није дакле чудо, што се сваки јављао мањим од макова зрна.</p> <p>Ту се скин |
</p> <p>Старој је било врло угодно, што се возила са господином архимандритом на четири коња: а |
ст, па ће лакше бити прегорѣти оно, што се пропустило и није се учинило.{S} Али ми ево почињемо |
ми Руси могу још дуго учити од нас, што се тиче црквеног реда и пристојног богослуженија.</p> < |
уштва, и рекне ономе: „Ћт’ бабо!{S} Што се намећеш као сочиво на божић,“ па му изплази подобар |
е бити, што желим, да тако буде.{S} Што се ствари тиче, ја ту немолим, да ме штеде и заклањају: |
ије се баш ни њему самом допадао, а што се могло ту подметнути и налагати, то је само нагађати |
игуран знак, да неиде само собом: а што се силом надвезује и крпари, то неизпадне никада чисто |
ућно, него управо убити га!...{S} А што се тиче имања манастирског, то није народно, него калуђ |
ега бих могао на вас зажалити.{S} А што се саме ствари тиче, ту вас молим, да ништа непрећутите |
глиб, који дна нема.{S} Јест.{S} А што се тиче чашћења по манастири, ту су калуђери криви.{S} |
Морамо коју рећи о овим манастирима што се овдѣ спомињу.</p> <p>Света Гора позната је по имену |
а?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што се мрзнеш кад таковом господину банда многаја лѣта свир |
ка у своја наручија. „Ја нисам крив што се дајеш грлити“, рекне јој загушљивим гласом „сама си |
="13" /> <p>Отац намѣстник једио се што се толико вино троши, које га је толико муке стало, учи |
во, нов живот увести у манастире, и што се уложи у ове заводе, вратиће се с добром каматом.“</p |
а гостима у гостијоници изобличе, и што се по који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову стровале, |
е млади гимназиста јако допадаше, и што се овај више уздржаво и натраг повлачио, то се лѣпа Лен |
ојатељи су само у том јако сгрѣшили што се нису старали, да се такове реликвије боље сачувају, |
је?“</p> <p>„Хвала Гурковој жестини што се моје особности тиче, подпуно.{S} Али ноћни духови и |
у, и рекне му мало попрѣче: „Говори што се тиче ствари, и неразтежи ко Наста ташке.“</p> <p>„Е, |
че му: „Ево те молим на колѣни, као што се Бог моли: смилуј се на мене, неубијај ме, небацај ме |
рѣчима: ево те молим на колѣни као што се Бог моли — клоне калуђеру глава на прси, као да га с |
пријатељице му:{S} Ево те молим као што се Бог моли.</p> <p>Тима је рѣчма љубећа жена нехотице |
овије врѣме рѣдко је ко знао за ово што се пређе радило, и тако се о тим стварима мислило без о |
нову своју обитељ.</p> <p>Пре него што се кола крену, пружи о.{S} Теофан обѣ ноге прѣко лотре, |
ом и стару госпођу.</p> <p>Пре него што се архимандрит посади, проговори:</p> <p>„Извините, мил |
мислите.“</p> <p>„На што?{S} На оно што се нас калуђера понајближе тиче,“ одговори протођакон. |
доба пазио је врло позорљиво на оно што се око њега збива.{S} Осми дан спреми све што му трѣба, |
це био је наравно најиздашнији, баш што се тицало домаћина; али је високородни тај успѣх свом т |
бурету, у ком је крв држао.</p> <p>Што се више усѣкњивао, то се више крвљу умазивао, и тако му |
рње!“ примѣти мајор мало пакостио. „Што се тебе тиче вечерње“, одговори патријарх; „вечерње ће |
.. а друго је све клевета.“</p> <p>„Што се пак тиче куварице, истина је, да сам је дао тражити |
ого је имати процес и пол.{S} Пак пошто се он бацакао, као да су архиве напоменутих јурисдикциј |
. . . .{S} 58.000 фор.</l> <p>Пак пошто се видило, да је овим начином семинарија осигурана, одр |
Богу, па је онда сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су га пратила, док су се кола са торња вид |
неког у соби!“</p> <p>Смртни страх чуо се из теткинога гласа.</p> <p>Но шибице неће да се пале |
војника.{S} Ту је чекао дуго, јер собар се недаваше видити.{S} Наравно да је у мислима опетовао |
господине; вама се то само чини.{S} Зар се ви у чутурама разумѣте То само ми прости људи знамо, |
ги човѣк може бити човѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, да те човѣчанске слабости избѣгава.{ |
љај живот улѣвати почео.</p> <p>Калуђер се све више губио, а човѣк се <pb n="150" /> све већма |
ће Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер се бијаше мало окуражио, а кад чу за дукате, мало га ка |
ко, нисте добро радили!“</p> <p>Калуђер се препао до дна свога срца.{S} Све му тло клоне.{S} Ка |
неможе уважити назора високе владе, јер се недаду у склад довести ни са његовим бољим знањем ни |
и да сте ми иначе законите судије, јер се вас тиче: ко је и кад судио сам у својој ствари! при |
луђерства регенерира, то није чудо, јер се у оно врѣме потрѣба тога јоште није осѣћала.</p> <p> |
е је по свој прилици нѣке одпустио, јер се више нису мѣњали, него су исти пред врати стајали, п |
S} Него је морало бити што издашно, јер се при том јако намршти.</p> <pb n="88" /> <p>Архимандр |
отрчи за њом, али не могаше у собу, јер се она бијаше опрла из нутра.{S} Међу тим опази он кључ |
но вече у својој ћелији.{S} Кроз прозор се видило јарко сунце, како се за гору спушта.{S} Пун т |
ете то оправдати!“</p> <p>Администратор се накашље, и поуздано одговори: „Истина је, високопреч |
хвалност, и будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним поштовањем.</p> <p>„Овом прилик |
а ма био и сам фурунџија, јер и код нас се знало за „милост малих људи“ па је сваки палио свѣћу |
у тим је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час опет мало задрѣмала.</p> <p>Сад хрупе |
о, па ћемо одмах поћи.“</p> <p>Мало час се изкупе сви код зајутрака.</p> <p>Домаћин архимандрит |
р нисам рад бити дужан.“</p> <p>Адвокат се усправи поносито, и проговори: „Шта ви мислите!{S} З |
умном, онда ћемо и боље!“</p> <p>И опет се чује звекет чаша, и опет рецитатив и арија од „госпо |
живим без свакога духа.“</p> <p>И опет се чује онај смѣх са читавом шкалом од тонова.</p> <p>„ |
е вино претворити у отров!“</p> <p>Опет се разигра многаја лѣта и у трапезарији и ван ње, и јед |
ату, и више ништа.“ </p> <p>Архимандрит се међутим бијаше већ на одговор приправио и рекне: „Ва |
мо просто саслушала.</p> <p>Архимандрит се обрати старој госпођи и запита ју:</p> <p>„Јесте бил |
есе чутуру к устима.</p> <p>Архимандрит се побои, да јошт која здравица непослѣдује, и зато при |
и снѣг покривао све.</p> <p>Архимандрит се бијаше привико о.{S} Теофану, па га је у дуга зимна |
а бога, већ батина!“</p> <p>Архимандрит се насмѣје својој приповѣдци а о.{S} Теофан у пуној зби |
ег црквеног живота.“</p> <p>Архимандрит се мало подуже промисли.</p> <p>„Управо неби трѣбало да |
Новаковић удовица.“</p> <p>Архимандрит се на то представи старој госпођи.</p> <p>„Ја сам Вам д |
а је лѣпо дочекамо.“</p> <p>Архимандрит се окрене Ленки.</p> <p>Као човѣк од најбољег свѣта поз |
штета за манастир.“</p> <p>Архимандрит се стане мислити, он прорачуни у памети, шта је боље по |
се све неједначије надимале...{S} Живот се у слеђене живце врати...{S} Врућа крв појури жилама. |
сио је штереотипни одговор.</p> <p>Гост се трже, и запита чудећи се: „А познајете л’ ви мене?“< |
тину немамо ни мрве хлѣба.“</p> <p>Гост се разсрди и изиђе из собе на ходник.{S} Тамо негдѣ нађ |
данас га је купац одвезо.“</p> <p>Гост се пљесне рукама, погледи у гредице од собе и уздахне: |
о и господски намѣштено.</p> <p>Но јошт се већма зачуде, кад их доведе домаћин <pb n="223" /> у |
„Све сама лаж!“ придода Амфилохије; већ се видило, да су се мало извѣштили.{S} Сад нису у једар |
ницима у прњавору и селу призивати; већ се почео разносити глас, да молитва о.{S} Теофана више |
одговора, барем у тој форми не.{S} Већ се почне и зноити од ревности, којом је одговор тражио; |
већ се бијаху подобро проредили.{S} Већ се више њих нађу које под столом, које на поду; а неки |
и много лакше било.{S} Браћа гости већ се бијаху подобро проредили.{S} Већ се више њих нађу ко |
Ти си убио и њега и себе!“</p> <p>Грбић се на ове рѣчи узправи.{S} Јошт једанпут погледи на о.{ |
с тражи онај калуђер!“</p> <p>Печеновић се окрене и позна о.{S} Теофана. „ А, ви сте, отче намѣ |
ао.</p> <p>„Год. 1791 чланком 27. уведу се привилегије или права србског народа у државни закон |
ивог на покојног архимандрита, и разиђу се скоро око поноћи у своје спаваће собе.</p> <pb n="21 |
е и јави да су кола готова.</p> <p>Сиђу се дакле.</p> <p>Обоја кола стојала су упрѣгнута.</p> < |
и нѣколико калуђера и ђака.</p> <p>Сиђу се с кола.</p> <p>Архимандрит Партеније приступи Ленки |
ице.</p> <p>И са ове стране приповѣдају се многе ствари о њему.{S} Ми ћемо једну споменути, кој |
„Како настојатељ тако и братија недају се лако разставити од старога благовања и аговања.</p> |
врине перипетије.</p> <p>У даљини сјају се Фрушкогорски манастири у чаробној свѣтлости нашем на |
е су дивотне.{S} На брѣгу морском сјају се зидови и бедемови стародревних манастира, грчких, ср |
е прѣко ње, па један за другим одшуњају се из ћелије.</p> <p>„А јеси ли наредио да приправе кон |
а о.{S} Теофана и Ленку.</p> <p>„Играју се цица-маце,“ придода други онај маукало.</p> <p>„Фруш |
а кости незаборављеног списатеља морају се у гробу од радости потрѣсти, кад му кћери народа так |
> <p>Дође и трећи свѣдок.{S} Преслушају се и остали, што их бијаше навео настојатељ, и сви прип |
тођакон на ново, и администратору осѣку се ноге.</p> <p>„Сахрани боже!“ почне он муцати.</p> <p |
и ужаса у натраг одступао, и напослѣдку се нашо већ код <pb n="66" /> врата друге собе.{S} Преп |
сати, кад су очи отвориле.</p> <p>Обуку се.</p> <p>Кад изиђе стара тетка на ходник да заповѣди |
<pb n="92" /> и на протођакона, извуку се на ходник.</p> <p>„Хоћу л’ и то у записник увести?“ |
ништа помѣшан, па је хвалио Бога, да му се куварица с врата скинула.</p> <p>Скандала је било, к |
ртва.</p> <p>О. Теофану учини се, да му се угаси на небу сунце....</p> </div> <div type="chapte |
роговори гласом, који показиваше, да му се грло грчевито стегнуло: „Ох Ленка! што изговори те к |
а главу натичу; тако му се учини, да му се лубања разпаде.</p> <p>Пре свега повуче се једним ко |
уно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављају.{S} Задаћа |
д“ викне гласом, у ком се видило, да му се срце цепа; „сад да нађем у манастиру гроб свему, што |
ем столу.{S} Зазвони и каже ђаку, да му се каруце упрегну и пред манастир изведу, и оде у другу |
адвоката оде у Јовановоску порту, да му се мало глава разхлади, и да се у тишини размисли, шта |
пови ограђивали.{S} Нареди ђацима да му се даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} Закљу |
гљама на поду куваричине собе, те да му се тако избио врањ на бурету, у ком је крв држао.</p> < |
о да га тишина гроба обузима; као да му се срдце у санту леда претвара.</p> <p>Није знао шта му |
рња устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на час отварало и сасвим отискивало, па је и |
кат на стол, а главу на руку, и суза му се заблиста у оку.</p> <p>Тако поћути по дуго, а сузе с |
апљаше са зраком чисте радости, која му се тај час у срдцу таласаше, те му особиту милину даваш |
ла, срѣћа и сладост будућности, која му се пред духом и срдцем разтвараше... све то навали на д |
ко мртвог свог тѣла црну браћу, која му се подсмѣваше свему животу, који му се ругаше свим лѣпи |
е му се тѣло у грчу стегло.{S} Свака му се мишица немило трзала.</p> <p>Ленку прође језа по цѣл |
ве хамбарове и све подруме.{S} Стока му се хиљадила, а коке му дукате носиле.{S} У славу божју |
алуђеровањем.</p> <p>„Напослѣдку има му се отворити изглед на успѣх жеље и намѣре.</p> <p>„Уз т |
Ленку врло неугодно дирнула.{S} Она му се само ћутећки дубоко поклони, али му руке недаде.</p> |
али се нѣколико корачаја од њега, па му се онда дубоко поклони и рекне: „Хвала о. намѣстниче; с |
други може боме добро да повуче, па му се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ било и такових, који н |
де?{S} И настојатељ је човѣк, и мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може |
ознавао.{S} Ново му сунце сијне, нов му се живот отвори.{S} Пупољак онога небескога цвѣта, о ко |
ротвора разликовао од других.{S} Кад му се овај приближио, онда је и сад само мумлао, али су то |
тојатељеве строго изпуњавати; па кад му се каже, да наточи чутуру, онда да неда и на здравице, |
сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но сад му се поглед замути, види му се да му је нова мисао на пам |
да на лицу мѣста учини наредбе, које му се учине основанима.{S} Он је био човѣк добра срца, па |
пре више месеци дошло писмо, уз које му се шиље један калуђер с тим налогом, да га даде добро ч |
осветника!“</p> <p>Ту ућути.{S} Цѣле му се тѣло у грчу стегло.{S} Свака му се мишица немило трз |
желим!{S} И држите рѣч!“</p> <p>Оне му се захвале на доброти, и одкасају оштро у село и кроз њ |
своју постељу, и примири се.{S} Сое му се сад духу представи као какав сан, и тѣлесно и духовн |
ло убоде.{S} И нехотице дакле понесе му се рука тамо, и извади нож иза чизме.{S} Кад добије нож |
гне у своју узвишену слободу, јер би му се изкинула ножица, за коју је привезано.</p> <p>Они су |
S} И лик Ленке, али у истини, појави му се зачуђеном и скоро рећи уплашеном оку.</p> <p>И доист |
<p>Но сад му се поглед замути, види му се да му је нова мисао на памет дошла.</p> <p>„Самоубиј |
му се подсмѣваше свему животу, који му се ругаше свим лѣпим намѣрама, који га осуђиваше и с пр |
нога изкуства скрожђу и скрожђу, али му се чинило да јошт подпуно непознаје тога земљишта.</p> |
га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан из чистога срдца молимо.{S} На лѣто, |
о, као да нема никог на свѣту; учини му се као да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина г |
е архимандрит чутуру очима.{S} Учини му се повелика, па да се увѣри колико прима, запита писмон |
, да му угасле очи затвори.{S} Учини му се, да види око мртвог свог тѣла црну браћу, која му се |
итао.</p> <p>Кад дође до ове, залети му се администратор, зграби га за прси, па повиче: „Што га |
ће екселенцију задобити, показујући му се највећим привржеником и поштоватељем његових великих |
од администратора митрополије, у ком му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир дворска ком |
имао доста времена размислити, како му се ваља држати.{S} Зато и сад одмах одговори: „ја сам ш |
шпанске чизме на главу натичу; тако му се учини, да му се лубања разпаде.</p> <p>Пре свега пов |
о, то се више крвљу умазивао, и тако му се друг од истине поплаши, кад га крвљу обливена види.< |
офан ипак све разумѣо.</p> <p>Видило му се на лицу, да су ствари биле врло озбиљне, које му је |
познаје.</p> <p>„Шта је?{S} Помутило му се овдѣ!“ рекне ђак, и стане једним прстом по челу куцк |
ота за други виши свѣт.</p> <p>Често му се представљала као чисти небески анђео, кои се међу љу |
на ближе стојали него они други, јер му се горе Рил и Витош чинише нѣкако као једнородне сестре |
<p>Био је пун досѣтака.</p> <p>Говор му се преливао као најлѣпши „калоспинтехромокрене.“</p> <p |
постељу и наскоро заспи.</p> <p>Опет му се присни онај стари светитељ са миртовим вѣнцем и ками |
иву овога вечера сам одговорити, већ му се морао придружити манастирски шумар.</p> <p>Шумари су |
е о.{S} Теофан говорио.{S} Кадкад су му се само црте лица преобразиле; при крају узме на образ |
ле, све већма разгорѣвале,.. прси су му се све неједначије надимале...{S} Живот се у слеђене жи |
љубави мужа него брата...{S} Очи су му се све јаче сијале, све већма разгорѣвале,.. прси су му |
; и онда је главу подигнуо, и очи су му се к плавом небу узнеле; одозго је чекао упутства и сна |
јер ће да опече и угризе.{S} Зато су му се нова браћа са настојатељем заједно од њега уклањала. |
.{S} Није дакле ни мало чудо, што су му се шаке из све снаге једна другој приближивале, ни што |
рѣч, — „нетрѣба мени нико.“ По гласу му се познавало, да је тим чисто уврѣђен, што о.{S} Теофан |
јском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му се таласао одјек срдачнога сучуства и подпунога уверења |
<pb n="158" /> презирања.{S} На лицу му се сијало чуство узвишености и самопоуздања.</p> <p>Све |
фере, о којој ми говоримо.</p> <p>„Њему се пребацивало, да је осујетио извађање закључака сабор |
и рађе у цркву него данас.</p> <p>„Чему се чудимо, то је, да митрополит није био пријатељ канон |
вашим другом.“</p> <p>Она двоица стану се згледати. „Шта смо оно писали“, запита Митрофан тихо |
на куваричин стол, узму ножеве и стану се частити.</p> <p>Куварица види ове с ножеви како плећ |
head> <p>Кад гости дођу у порту и стану се силазити, виде ови са ходника, на кои бијаху изишли, |
чизмарски фонал.</p> <p>Они други стану се на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Они су се онда разу |
ли у собу са великим „метанијем“, дигну се с патоса, а они стари ступише у собу.</p> <p>Сви сад |
а врху брда, уз које пут вођаше, окрену се к манастиру и немогоше се доста дивоте и милине нагл |
иближило.{S} Ленка и њен пратиоц окрену се к друштву али нерекну ништа.</p> <p>„Јест, јест,“ на |
„кад дође овамо.“</p> <p>У соби, гдѣ су се гости примали, било је много фотографских слика на з |
ва баш у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два локомотива сусрѣсти имала.</p> <p>Може се дак |
га тим путем сачувам.{S} Истина, да су се послѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца уплаш |
ридода Амфилохије; већ се видило, да су се мало извѣштили.{S} Сад нису у једаред говорили, него |
а сте ви потегли на њега ножем, и да су се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће. |
и тиме је боље спавао, што је чуо да су се гонци вратили, а куварице нису ни видили.</p> <p>Сут |
ди грађења манастирских зграда имала су се сѣћи у шуми дрва за грађу.</p> <p>О. Теофан бијаше о |
„затворених“ кругова чинили, састала су се сада у светој обитељи у једном великом соареу.</p> < |
лагано спѣшиле Карловцима, а на њима су се чланови комесије враћали кући, носећи доста написани |
и изкусних људи из нашега народа, па су се сви слагали.“</p> <p>„Охо!{S} Ти дакле већ спремају |
а му је вѣштину радо награђивала, па су се они смѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он је |
ужао, стојали су здрави гомилама, па су се наслађивали зором свештеника, кои свету своју дужнос |
/p> <p>Они су се онда разумѣвали, па су се смѣјали једним мислима покренути једногласно; а ми м |
вечерали и чашу двѣ вина попили, па су се онда око девет сати сви људи својим кућама разишли.{ |
ај дан јамачно могу у цркву доћи, па су се увѣк <pb n="317" /> нѣколико дана у напрѣд душевној |
ли свашта доста, плаћали су мало, па су се по највише частили и у друштву проводили.{S} Кафане |
је Амфилохијеву главу усрѣћила, кад су се Митрофанове шаке с њом сукобиле.</p> <p>Лупа је била |
д ступио, те је тако у онај пар, кад су се шаке отца Митрофана састати имале, главом међу њих д |
трапезом су ћутали као заливени; кад су се с њим сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан.</ |
е дакле била права слава.</p> <p>Кад су се гости разишли запита архимандрит о.{S} Теофана: „Шта |
жи се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, бијаху:</p> <p>„Хвала ти Теофане! уми |
крити:</p> <l>а) из прилога, на које су се епископи обвезали и кои су износили . . . .{S} 8.250 |
/p> <p>Шаке Митрофанове приближивале су се као двѣ локомотиве једна напрема другој.{S} Митрофан |
амилавку.</p> <p>У овом сну огледале су се најтајније мисли његове душе.</p> <pb n="138" /> <p> |
нције код наших екселенција, тражиле су се и давале овако.</p> <pb n="56" /> <p>Обично је долаз |
ти морао бити задовољан.{S} Та теби су се давали манастири као крушке, и свуда си био газда.“< |
вега. 22.{S}000 фор.</l> <p>Трошкови су се имали покрити:</p> <l>а) из прилога, на које су се е |
ијалну конзисторију притицати, и сви су се за себе и своје прејемнике пред цѣлом народном скупш |
Једни су попадали код астала; други су се одкотурали до штала; а ја сам допетљао нѣкако до кућ |
послѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже боље рек |
зашто.</p> <p>„За то врѣме показали су се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣ |
ризнаде о.{S} Теофана.</p> <p>Питали су се очима, но нико незнаде одгоненути.</p> <p>Напослѣдку |
пуном вѣтру... стѣгови лица блистали су се пуном свѣтлости руменога јутра осијана... свѣтлост, |
Платон.{S} На другој екипажи довезли су се прота Витковић и парох Марго, особе врло угледне.</p |
о.</p> <p>Она два млађа калуђера или су се чували, или су могли више поднети: доста да су били |
вили.</p> <p>Чланови комесије возили су се подуже ћутећи.</p> <p>Архимандрит није био већ по св |
на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Они су се онда разумѣвали, па су се смѣјали једним мислима пок |
</p> <p>Остали прњаворски гости, кои су се јошт могли мицати, потраже мѣста, гдѣ да склоне глав |
... ово су народна добра... калуђери су се одрекли свакога имања... сваког мирског уживања... и |
је било у тој малој собици, на којој су се само двапут на дан врата на часак отворила, те се он |
а, лѣпша него што је никад била, док су се у Новом Саду виђали.</p> <p>О. Теофан у овом тренутк |
енуо се.{S} Звона су га пратила, док су се кола са торња видила; а други сви разишли би се кућа |
спадао је и овај кочијаш.</p> <p>Док су се возили по Бачкој, служио се исти тим своим обичајем |
Нису добили бог зна шта и колико, ал су се изранили.{S} Калуђери су били прости људи, али су см |
одлазио!{S} Онај грохот пакла, којим су се остали непријатељи смѣјали, кад су ме оставили мѣрећ |
се слабо проминѣо за 10 година, како су се оном приликом разстали.{S} Он је био јошт онај лѣпи |
<p>Ова остану само одшкринута, како су се одпучила.</p> <p>Најдубљи мир.{S} Никакве промѣне.</ |
ножева... па и без виљушака... како су се толики пустињици хранили без свих тих апарата?{S} Ал |
ми учинили радост, да ми кажете како су се звали?“</p> <p>„Хоћу с драге воље,“ одговори архиман |
м руком и прѣтећим прстом.{S} И тако су се ово двоје младих људи миловали, из срдца и душе љуби |
l> <p>„А ево вам манастири на колико су се обвезали годишње давати:</p> <l>Кушедол . . . . . . |
вањем насладом срдца и духа.{S} Зато су се прѣко године управо преправљали, да тај дан јамачно |
оновременог извора.</p> <p>„Нарочито су се тога ради славили Н. Садски прота Данило и поп Плато |
ни, слаби, у толико тврђег срца, што су се свега одрекли што друге занима, ублажава, укроћава.< |
,“ одговори протођакон. „На оно, што су се владике и манастири сваке године на народне потрѣбе |
120 богословаца наших.</p> <p>У исту су се могли примити и богослови из Ердеља и Буковине, али |
<p>Кад се дошло пред врата од сале, ту се стојало и чекало, док се катани или собару свидило, |
аз ока, лица, руку, цѣлог држања!{S} Ту се борила нада са страхом свима силама... застава страх |
у многаја љета, у всја тјашкаја.{S} Ту се онда излѣгу и други разговори, и друге пѣсме, па се |
горѣле су свѣће по свим ћелијама.{S} Ту се држао тако названи бал.</p> <p>Администратор манасти |
рит домаћин био разкалашно весео.{S} Ту се шалом разћерета и стара тетка уз госпођу Пуљиницу.</ |
аге дисциплине.</p> <pb n="76" /> <p>Ту се морала или стара политика по што по то одржати... на |
јављао мањим од макова зрна.</p> <p>Ту се скинуо шешир још на капији од дворишта, па се ишло с |
<p>„А ти лези ту у мој кревет, а ја ћу се сложити на овај диван,“ одговори јој Ленка; „па ћемо |
; грѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се кратким путем свега покора ослободити, јер ја већ ви |
које шта на поштене људе.{S} Али ја ћу се њој осветити, већ ако небудем жив.{S} Куварица је ко |
коим сам се послужио.{S} Међутим ја Ћу се служити онако, како више одговара Вашој смѣрности и |
нека вас суд све посапиње, него што ћу се дати од оних злотвора без сваке кривице шибати и сра |
{S} Ја ћу ићи у моју ћелију, и сматраћу се ариштанцем; бѣгати нећу, тог се небојте.{S} Да сам м |
че куварица, кад нож у руке узме. „Хоћу се, бога ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд св |
?“ запита га о.{S} Теофан.</p> <p>Јосиф се смѣшио.</p> <p>„Шта вели господин?“</p> <p>„Мал’ га |
његову ћелију била питала.</p> <p>Одмах се сви, кои небијаху изван манастира, окупе пред ту ћел |
хије одговори: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве плећке.“</p> <p>Отац Митро |
еза и његове красоте.</p> <p>Код многих се видило из погледа, како утискују у памет слику тога |
акне величанствено главом к свима, коих се здравица тицала.</p> <p>Многима је било наздрављено; |
ја крив.{S} Зашто нисте чинили ви коих се тиче?{S} Учините то; ја вам ево допуштам; што више ј |
мену о.{S} Теофан нар. сабор, патријарх се сав у лицу промѣни, тако, да о.{S} Теофан одједаред |
н у ненарушеној збиљи.</p> <p>Патријарх се смѣшио овој његовој озбиљности.</p> <p>„Даље, даље!{ |
у позитуру понизности.</p> <p>Патријарх се одљути.{S} Поћути мало, па онда запита:</p> <p>„Хајд |
је као водом заливен.</p> <p>Патријарх се мало прошеће к прозору и натраг, па онда стане пред |
ом томе лежала добит.“</p> <p>Патријарх се весело насмѣши: „Добро је, добро!{S} Хајде само даље |
рене к протођакону и проговори му: „Баш се мислим, да ли да позовемо за сутра администраторове |
Ни једног вола, ни једних кола: неможеш се наплаћати за подвоз нуждног горива прњаворцима.{S} З |
дошла да и тебе одведем.{S} Знам да ћеш се радовати.{S} Та нарочито тебе ради и дошли смо у ова |
већ научили.“</p> <p>„Жао ми је, ал ћеш се вратити са празном чутуром?“</p> <p>„А ви ћете изгуб |
а, кад стану злочинца изводити да га обѣсе.{S} Он јави то министру правде.{S} Учини се у Бечу п |
овѣдите и причестите, кад пођу да ме обѣсе!“</p> <p>На то се нагло удали, и за тили час изгуби |
.{S} Теофан обѣ ноге прѣко лотре, и отрѣсе прах с ногу говорећи: „Ни праха нећу да понесем из о |
шеност мисли о.{S} Теофана ипак га потрѣсе.{S} Он се нађе са свим пораженим на пољу, на које би |
иним вратима, а о.{S} Теофан сав се стрѣсе, мислећи да ће можда сама Екселенција изићи.</p> <p> |
вним оком пѣсника-владике.{S} Он се стрѣсе од грозе и повиче: „На што калуђеру нож!{S} Зар он н |
очима она ужаса пуна сцена.</p> <p>Стрѣсе се.</p> <p>„Чудо!{S} Дошла сам да га видим.{S} Од ку |
веном браку у самоћи, свѣту незнани, за себе и себи, па пиши, предузимај, чини све, што иде на |
у оно доба кад су били остављени да за себе живе.</p> <p>О. Митрофан бијаше се слабо проминѣо |
и не баш оваки — писао своје мемоаре за себе, а послѣ је нѣкаква тајностна рука ове поједине ме |
конзисторију притицати, и сви су се за себе и своје прејемнике пред цѣлом народном скупштином |
За тим оде у другу собу, коју бијаше за себе задржала, док је стара као вѣрни чувар спавала у п |
ри ипак протођакон први, истина више за себе, али ипак да га је супутник чуо: „То је доиста зна |
спремају акцију,“ рекне паријарх као за себе. —</p> <p>„Можда вам ја неумѣм казати све како ваљ |
о мислио,“ рекне на то патријарх као за себе. „Сасвим сам погодио, од које птице та пѣсма долаз |
ојица добили!“ прошапуће архимандрит за себе.</p> <p>„Уписаћемо је у ктиторке,“ рекне гласно. „ |
="214" /> <p>Свака гошћа добије собу за себе; из једне се ишло у другу.</p> <p>Соба, коју Ленки |
е ћутио, и уз говор калуђера по коју за себе реко... <foreign xml:lang="la">Scandalum publicum. |
мат употрѣби и ову прилику, да стару за себе задобије.</p> <p>И доиста је стара тетка тако била |
д његове.</p> <p>„А погледајте мало иза себе.{S} Ено вам најлѣпше партије Фрушке Горе.“</p> <p> |
ових школа послѣ нѣколико година, сама себе издржавала.</p> <p>„А за то врѣме доносила би свак |
чином, што га је сам по својој вољи на себе узео, које тим, што је манастир народно добро, а н |
тако лѣп, да старији несмѣдоше узети на себе ризико, да га у села на исповѣст пошљу.</p> <p>Ово |
остију највише је обратио позорности на себе један црномањаст млад чиновник.{S} Лице бѣло, а бр |
о.“ Ово рекне о. намѣстник, узме чин на себе, и пође у трапезарију, а ћелију остави отворену.</ |
приправљати.</p> <p>Ова недаде дуго на себе чекати.{S} Ледена њена рука стегне прострѣљено срд |
е брадице, и само му је нос навлачио на себе позорност гледаоца.{S} Овај је био необично дугача |
и до земље, па гледећи из потаје, то на себе узајамно, то на архимандрита <pb n="92" /> и на пр |
хвалити то грдити, нећемо јошт и то на себе да навучемо, да нас једни благосиљају а други прок |
> ја натѣрати манастире да тај терет на себе узму!“</p> <p>„А ви сазовите народни сабор!“ — —</ |
pb n="124" /> својој обвези, који ју на себе узеше.{S} Али било па прошло.{S} Пожалиће, покудић |
оре јошт био гоњен, па ниси руке против себе диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пр |
и писмо савије га Ленка и метне га пред себе на стол.</p> <p>Стара госпођа гледала је то на арх |
ти Варнава, „и моли, да га пустите пред себе.“</p> <p>„Казао си ми јутрос“ одговори владика. „К |
ан уздахне, погне главу и упрѣ очи пред себе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да га сад, гледим,“ прог |
да ју цѣлива, него га њом мало гурне од себе, па онда избаци карту, коју је ваљало изиграти.</p |
хоће да пође за руком, а оно се само од себе развија; а кад се што почне, па прекине, увѣк ће р |
ица бијаше појака.{S} Тури га снажно од себе и одтрчи у своју собу.</p> <p>Отац Амфилохије потр |
рано подузе да се изврши.</p> <p>Сам је себе видио, како мукама и временом изопачен лежи на сво |
де и случајно јој руку јаче притиште уз себе.</p> <p>Ленка стане ову извијати.</p> <p>„Оставите |
роговори сад њему. „Ти си убио и њега и себе!“</p> <p>Грбић се на ове рѣчи узправи.{S} Јошт јед |
Да ниси послушао гласа дужности убио би себе и овога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону сир |
ових светих задужбина... ви ћете и сами себе убити, ако тако и на даље останете.{S} Што ви сад |
што нису видили... они су у стању сами себе ножем зарезати и казати, да сам ја то учинио... он |
опет отишо у калуђере.{S} А ти изпитај себе, пак чини како ти срдце каже.“</p> <p>„Младе ваљан |
ревлада хладнога разума помогне, да сам себе и опет подпуно у своју власт добије.{S} Што је про |
о се чувајте наглости и страсти, да сам себе неокаљате.“</p> <p>На то буду записници прочитани |
твоју узвишену душу, па се боим, да сам себе до невоље недоведеш.{S} Сад си независан.{S} Докле |
е архимандрит свуче и легне, запита сам себе: „Јеси ли задовољан са маневром, оче Партеније?“</ |
а стражи.</p> <p>„Шта је то“ Запита сам себе. „Шта ће ови са мном?{S} Та ови мене склепташе, ка |
ћу тебе увѣк пред очима имати, мало сам себе за навѣк неубих и овога и онога свѣта!{S} Хоћу, сп |
е одпасти што и за нас.“ Овдѣ је мислио себе, те је мало жмирнуо и насмѣшио се у једно доба.</p |
најдубља и најжешћа, готова дати му сву себе и све своје, свој живот, своје име, своју будућнос |
да ће вам бити по вољи, а сад се између себе кољете и износите своју наготу на видѣло.{S} Нека |
енка учини тако.{S} Метне свѣтњак близу себе и шибице до њега, па угаси свѣћу.</p> <p>Није дуго |
устио са пријатељима „уније.“ Позове га себи и прими га врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду на с |
отање описивати њено стање.{S} Сваки га себи може лако представити.{S} Више јој се пута, пречуј |
Како је то врагу,“ проговори Ленка сама себи. „Зар ми нисмо синоћ врата закључале?...{S} Том је |
једнострано извести, јер је имала према себи Стратимировића, а то је значило много.</p> <p>„При |
рѣ да ти кажем, како су стајале напрема себи особе, које ће у овој прилици напрво ступити.</p> |
пружи разлог и прилику, да се неугодног себи епископа тим поводом опрости.</p> <p>„Наједаред до |
чким разговором горѣ у салу, и буду све себи узајамно представљене.{S} Разговор постане живахан |
а Јовановићка инжинирка учинила гласа и себи и нашем народу.{S} Она га је у своју кућу у Пешти |
раку у самоћи, свѣту незнани, за себе и себи, па пиши, предузимај, чини све, што иде на славу Б |
p> <p>Међутим је Ленка насула и тетки и себи.</p> <p>Кафа је врло добро изгледала.</p> <p>Стара |
ало у пуној мѣри, коју нарав младости и себи сходном животу одређује.{S} Већ са ове стране мора |
арх баш изгледао онако како обично људи себи представљају главу једне цркве.</p> <p>Он се играо |
ни смо људи — што догоди, то неби могли себи никада опростити.“</p> <p>На те рѣчи своје тетке и |
вода другим нашим манастирима, да и они себи такав драги камен набаве.</p> <p>Што више, било је |
ву к њему, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом великим: господи помилуј.</p |
ми руку, хајдемо у свѣт, па ћемо живити себи на срѣћу, Богу на славу!“</p> <p>Овдѣ ућути.{S} Од |
ости.</p> <p>„Дођи Тодоре!“ позове га к себи, и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани избројани |
љутост патријарха прећи, па да ће га к себи натраг позвати, зато је ишо врло лагано прѣко двор |
а: „Добар дан!“</p> <p>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, диже се са столице, пљесне рукама од ч |
огом, да му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне читати.</p> <p>Болестник отвори пис |
и воде.{S} Закључа с поља врата, узме к себи кључеве, а ђацима, њих двоици, од коих је један св |
олдневне сѣднице, а архимандрит зовне к себи манастирског ђака Јосифа, и заповѣди му, да му нѣк |
адоначелник у магистрат, даде дозвати к себи полицајног комесара, и пре него што му овај назове |
ира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к себи капетана, градоначелника Карловачког и рекне му:</ |
роговори о.{S} Теофан; „чисто долазим к себи од страха.{S} Све сам се бојао да не буде чега да |
је у дуга зимна вечера често призивао к себи.</p> <p>У такова вечера приповѣдао је много о знат |
ро јутро и јави му, да га архимандрит к себи позива.</p> <pb n="164" /> <p>„Кажи, да ћу таки до |
и народне под своју руку узели, те их к себи пренели, под строги надзор узели, и на једном мѣст |
е настојатељ ходећи у своју ћелију, сам себи. „Шта је то?{S} Одкуд се надасмо, да ће нас сунце |
} Слѣдујући њеним мислима, морао је сам себи признати, да су му изгледи тамни и мрачни, и да му |
ристи од више врсти,“ проговорио је сам себи, кад је ствар добро промислио и размислио.</p> <p> |
и.</p> <p>„Ако ми недопусти?“ рекне сам себи. „Шта, ћу онда?</p> <p>Најпослѣ се домисли и рекне |
еса, ето и јавних листова: народ ће сам себи и теби помоћи!“</p> <p>И ово је било крајње врѣме, |
оз зубе.{S} Но таки за тим одговори сам себи: <pb n="42" /> „нека је и отровано, ја ћу јести; г |
свуче и у постељу легне, проговори сам себи: „Но ове покладе запамтићу док сам жив.“ </p> </di |
<p>„Хрђав знак!“ рекне о.{S} Теофан сам себи.</p> <p>Патријарх је њему увѣк говорио „Ти“, а сад |
м спаситељевим... а ако се убијем, „сам себи ударам печат најгрознијег грѣха на чело!“</p> <p>Н |
, да неће добро бити“, говорио је самом себи кад је из двора епископског изишо. „Како ме јутрос |
зкади.</p> <p>Сто је и сто пута тај дан себи јасно реко:{S} Шта ће рећи његова екселенција, кад |
опадао.</p> <p>„Један дан, као да је о себи мислио, проговори свом дворнику: „Али ко је мене о |
кој ћелији, често и трајно промишљање о себи о одношаима спољским, и дивна слика идеалне узвише |
ћ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и о задаћи свога живота.</p> <p>Калуђере и манасти |
ари ковиљски архимандрит Раић био је по себи већ чудан светац.{S} Одношај дакле између старог а |
онако ту.</p> <p>„А има калуђерство по себи већ задаћа, које су у стању да ту празнину срдца и |
дигнем руку с ножем... та то је само по себи доста, да баци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч |
ражила.{S} Разпечати писмо и стане га у себи читати.</p> <p>Њено лице непромѣни се ни цртицом.< |
атимировић имао је доста од државника у себи.</p> <p>Он је држао ред у свештенству и калуђерств |
ажи.“</p> <p>О. Теофан осѣти ту кураж у себи, и одговори поуздано: „Ено Јазка; није ли пао под |
е пред комесију.</p> <p>Одмах помисли у себи: ови ме тако брзо позивљу и сам администратор дола |
ивота.</p> <p>„Право калуђерство носи у себи најсигурнији и најбољи лѣк против таковој болести |
а поља и горе.</p> <p>Нов живот осѣти у себи, кад се нађе у слободној природи.{S} Ноге му чисто |
ступио.{S} А узвишене мисли имају то у себи, да и у другим сродне мисли пробуђују.{S} Под тим |
заостати... имаће ту посла и вицишпан и седрија... до краљевске табле и септемвирата... до само |
повољно... вицишпана ћемо подкупити... седрију ћемо подплатити... а онда је код краљевске табл |
лгабирова и јурасора, и вицишпана и сву седрију... тога блага нема ни сав манастир, у ком живим |
амо, да <pb n="121" /> су митрополитски секретари из те архиве врло мало користи нашој повѣстни |
у оно врѣме отворен само митрополитском секретару, и дворским мишевима.</p> <p>Незнамо казати, |
насловом.</p> <p>„Не Секулића... каквог Секулића,“ одговори патријарх нестрпљиво..... „Код адво |
чује патријарх тим насловом.</p> <p>„Не Секулића... каквог Секулића,“ одговори патријарх нестрп |
<p>„А јеси ли био код доктора?“</p> <p>„Секулића?“ запита о.{S} Теофан несѣћајући се, шта означ |
, тако и све угледне људе из прњавора и села нашега.“</p> <p>Тако и буде.{S} Свѣта стече се мно |
ветитељ.{S} Народ је како из прњавора и села, тако и из оближњих места гомилама долазио, <pb n= |
несмѣдоше узети на себе ризико, да га у села на исповѣст пошљу.</p> <p>Ово је ишло све своим пу |
ам сам својим очима видио.{S} Из других села носили су новорођену дѣцу том свештенику, само да |
се много из цѣле околине, па и најдаљих села равнога Срѣма, Подлужја и Посавине.</p> <p>На праз |
јер за кратко време дође рѣшење, да се селам у манастир Раваницу, а управа се даде оном истом, |
људи и жене посѣдали у гомилама по свои сели око цркве у порти па чекају да се јутрење започне. |
из митрополитског двора у свој манастир сели.</p> <p>Сутра у јутру дођу манастирске тарнице, и |
p>Ленка се уда и оде са својим мужем на село у Банат.{S} Кућа, у коју бијаше пошла, била <pb n= |
захвале на доброти, и одкасају оштро у село и кроз њега даље.{S} На врху брда, уз које пут вођ |
роз ваше калуђере и слуге по прњавору и селу гонити и тражити дали. — Ви сте отца намѣстника ов |
а каштигују... како су је по прњавору и селу у пол дана витлали... владика је све корак по кора |
ослѣ са онолико хуке буке по прњавору и селу тражити!“</p> <p>Ова хука и бука и била је прави у |
је било, кад су калуђери по прњавору и селу трчали и њихови коњаници у <pb n="30" /> потѣру ле |
им увѣрењем к болестницима у прњавору и селу призивати; већ се почео разносити глас, да молитва |
појели, а сутра смо мислили узајмити у селу.{S} Вечерас у истину немамо ни мрве хлѣба.“</p> <p |
.</p> <p>Ово сам урадио мобом окрестних сељана.{S} Башту даклем урадим, засѣјем и оградим.{S} Н |
воим каноничким визитама управо срѣмске сељане са митрополитом.</p> <p>„Говорник је био изредан |
{S} У архидијецези било је рѣдко проста сељанина наћи, кои је знао, како митрополит изгледа.{S} |
у весели до полноћи.</p> <p>Прњаворци и сељаци стојаше у малим гомилицама, мужки и женске, стар |
е на позив царев предлог, како да се та семинарија, устрои.</p> <pb n="326" /> <p>По одобреном |
инарија нов трошак доводила, али нам је семинарија прѣко нуждна, а овим би начином трошкови мно |
еди цар Леополд II. да се што пре почне семинарија градити и да се на то 10.000 фор. из државне |
ом трошкови много мањи били, него да се семинарија гради и издржава напосе у Карловци.{S} Већ б |
14. предлаже се и потврђује, како да се семинарија и главне школе по дијецезама установе, „да с |
ада, у којој ће се смѣстити гимназија и семинарија богословска и сви универзитетски факултети.< |
учествују богословци.{S} Истина, да би семинарија нов трошак доводила, али нам је семинарија п |
ора, а потврђено од краља, да се устрои семинарија за богослове наше цркве у Карловци.</p> <p>Н |
Пак пошто се видило, да је овим начином семинарија осигурана, одреди цар Леополд II. да се што |
цркве у Карловци.</p> <p>На зграду ове семинарије одредио је цар Јосиф II. да се са стране ера |
из државне касе одмах изда.</p> <p>Али семинарије недобисмо ни до данас.</p> <p>Ове су ствари |
По одобреном предлогу имало би се у тој семинарији учити 120 богословаца наших.</p> <p>У исту с |
којом ће годишње на учевна заведенија, семинарију, и апелаторијалну конзисторију притицати, и |
у манастир неприми, кои неизкаже да је семинарију изучио.“</p> <p>Год. 1790 одређено је од саб |
вите В. Светости, у манастиру Крушедолу семинарију и богословију, школу за црквено служење, пој |
мић ни господин.. он је био добар ваљан сеоски трговац у Банату, и више ништа.“ </p> <p>Архиман |
ог од првих, Јашу Живановића.</p> <p>„У сеоским малим црквама појао је свештеник на много мѣста |
уства познати.</p> <p>„Године 1842, 28. септембра наступи управа митрополита Рајачића.{S} Ако м |
ло угледне.</p> <p>„Управитељ факултета септемвир Узовић приреди салу и дочек сјајно.</p> <p>„П |
ишпан и седрија... до краљевске табле и септемвирата... до самог краља тѣраћу их немилице.{S} И |
набран, и богато златом извезен са више серафимских глава из сребра и злата навезених.{S} Ројте |
ти.</p> <p>„А, фајн.{S} Евала!{S} Можеш сести и јести... ни цар нема боље.“</p> <p>И заиста или |
фамилији.{S} Ходи да ми приповѣдиш.{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ходи да ми мало повише о |
овај.</p> <p>„Погоди.{S} Пише ми твоја сестра.{S} Она је била дуго болестна; опасно болестна; |
е и виђати и разговарати.</p> <p>„Твоја сестра биће сестра свега манастира.{S} Ми ћемо је сви п |
клони, али му руке недаде.</p> <p>„Моја сестра одлази овај час, проговори о.{S} Теофан, „Ми смо |
одкопчаше закопчане устне.</p> <p>„Моја сестра!“ проговори он значајним, али одсѣчним гласом, п |
што жели да му будеш!</p> <p>„Буди мила сестра љубљеном брату.</p> <p>„Тако нека буде!</p> <p>„ |
тила, па га је надгледала, и као рођена сестра нѣговала; она му је очи затворила.{S} Тетице, ја |
ми бити жена, али ми може бити љубљена сестра.{S} Као такву сам је срдцу свом пригрлио...{S} Т |
, а она до ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то је супруга првог окр. ко |
.</p> <p>Њу је дочекала тетка, материна сестра, с којом је у Митровицу допутовала.</p> <p>„Та г |
разговарати.</p> <p>„Твоја сестра биће сестра свега манастира.{S} Ми ћемо је сви примити као с |
зручи вѣрно отцу Теофану, што му бијаше сестра поручила.</p> <pb n="245" /> <p>Тај одговор запе |
Неможемо никако!{S} Бићемо дакле брат и сестра.</p> <p>„Колико сам га пређе љубила, толико га с |
мѣм овако рећи, јер смо од синоћ брат и сестра.{S} И остаће ми до самога гроба милим братом.{S} |
и прелазе прѣко танчице!</p> <p>Није му сестра?...</p> <p>На танчици се појави друга провидна д |
ојој се маглене слике појављују.</p> <p>Сестра му је?... какви то мили призори прелазе прѣко та |
ним гласом, показујући на Ленку.</p> <p>Сестра! промумлају други калуђери, погледе један на дру |
ној струци заузимаху, и њихове супруге, сестре, кузине, и својаке.</p> <p>„А, то су ми дала та |
у на то; у сигурност за брата, прима од сестре строги завѣт пријатељ и једне и другога!“</p> <p |
ил и Витош чинише нѣкако као једнородне сестре миле Фрушке Горе.</p> <p>Морамо коју рећи о овим |
{S} Теофан смртне останке своје љубљене сестре матери земљи предао.</p> <pb n="322" /> <p>Његов |
> <p>Ти дани саставили су срдца брата и сестре као да их је једна мајка родила.</p> <p>Ленка је |
да сте код своје куће.{S} Ми сви имамо сестре, пак знамо такову уважавати... особито тако лѣпу |
ѣтити, да овдѣ долазимо племенитодушној сестри нашега о.{S} Теофана, госпођи Ленки.{S} С њом се |
, и својој цркви сасвим посвети, дође к сестри на нѣколико дана пре њеног светога, и остане нѣк |
рижна, ведра и весела.</p> <p>Брат је у сестри гледао свети аманет овога живота за други виши с |
er" xml:id="SRP18730_C23"> <head>23.{S} Сестрина тестамента.</head> <p>Овдѣ ћемо и опет да се с |
еђу њега и Ленке чисти управо братски и сестрински одношај.</p> <p>Код ње је пречистило страст |
а родила.</p> <p>Ленка је љубила управо сестрински свога брата; она се с њим уздизала над обичн |
своје намѣре, своје труде, своје успѣхе сестринском нѣдру приобштити, повѣрити, и из оних уста |
<p>„Кад ћеш ме пустити кући, драга моја сестро?“ запита ју једаред брат, да чује; како она о то |
м суза, проговори меко и њежно:</p> <p>„Сестро, оди на срдце брата?“</p> <p>У овима је рѣчма ле |
и примити као своју сестру... као браћа сестру свога брата.</p> <p>„Она може бити правим анђело |
отрова.</p> <pb n="176" /> <p>„Али као сестру можеш је пуним правом сматрати.{S} Без сваке љуб |
ли наредио да приправе конак за госпођу сестру,“ запита архимандрит; „нама ће свима бити мило, |
о што он пише; да има у мени највѣрнију сестру, која га љуби као брата рођенога; и да ће се у м |
но и друге болестнике, као што си своју сестру ово дана блаженом чинио.{S} Ми се нећемо више ви |
ра.{S} Ми ћемо је сви примити као своју сестру... као браћа сестру свога брата.</p> <p>„Она мож |
о такову уважавати... особито тако лѣпу сестру, и тако отмѣну,“ дода смѣшећи се љубезно.</p> <p |
манастири, ту су калуђери криви.{S} Ко сету части!{S} Народ?{S} Зацѣло не; него пријатељи наст |
пак онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb n="54" /> и онда ћемо говорити |
зволу и благослов.</p> <p>Тако дође и мѣсец мај.</p> <p>Као што удесна свирка чисто диже ноге н |
е поља покрио, и овај се напрам пуног мѣсеца блистао, као да је најлѣпшим разнобојним драгим ка |
али подлегне тѣлом.</p> <p>Послѣ три мѣсеца премине на сушици.{S} Послѣдње су му рѣчи биле: </ |
аредба.</p> <p>„А Станковић сѣдне три мѣсеца за тим са поштеним образом и чистом душом на прѣст |
наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити се онако, како се о том план начини.{S} Ту б |
арх Јосиф.</head> <p>Протѣкло је више мѣсеци од како је о.{S} Теофан смртне останке своје љубље |
8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна мѣсечина.</p> <p>Ове се приуготови.</p> <p>Али како буде |
виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На брзо затим пукне гром у Пожуну а разп |
за ту црквену славу доведени.</p> <p>Мѣсечина је сјала цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили в |
ти добар; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине бајни.</p> <p>Архиђакона су у свакој кући радо в |
кад сам била мала читала сам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, |
одговори нећака озбиљно.</p> <p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд д |
у Митровицу допутовала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S |
гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти!“ И |
олико је дакле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А има калуђерство по |
и независан.{S} Докле сам ја жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене небудеш имао, онда си само |
.{S} Господин зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те изшибати, |
си се узвисио у анђеле и светитеље, да си сачувао име благослову садашњости а слави будућности |
звѣшће поднесе.{S} Међу тим види се, да си ти о овим стварима и сам премишљавао, и са другим љу |
ѣња.. али срѣће ту нема.{S} Признај, да си се преварио, ма шта да си у манастиру тражио, кад си |
анас однети твоје писмо; казаћу јој, да си се узвисио у анђеле и светитеље, да си сачувао име б |
и.</p> <p>„Даље, даље!{S} Невѣрујем, да си већ свршио лекцију.“</p> <p>„Све ове школе,“ настави |
би брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p> <p>„Са свију с |
с њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си опет стару кожу навуко.“</p> <p>„Е, господару,“ одго |
/p> <p>„Теби пак ваља да се занимаш; да си у послу свеједнако.{S} Твоја је задаћа да ствараш и |
{S} Што си долазила.{S} Господин зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вели, |
говор о.{S} Теофана.</p> <p>„Ти мора да си Бугарин отче!{S} Тако си тврдоглав,“ осѣче се патриј |
} Признај, да си се преварио, ма шта да си у манастиру тражио, кад си у њега ступио!{S} Неговор |
Хвала Богу, кад те видим да си ту, и да си здрава читава.“</p> <p>„Није ми баш најбоље,“ одгово |
{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало први да си проговорио.“</p> <p>О. Теофан стајао је све до сада |
пролазило, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и да си здрава читава.“</p> <p>„Није ми баш најб |
убе и кад је сам у соби. — Али видим да си избочио очи као маче у свѣћу, па <pb n="274" /> ћу т |
ој и мој; а кад мене небудеш имао, онда си само свој.{S} Видиш дакле да нестои оно, или барем д |
се давали манастири као крушке, и свуда си био газда.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али б |
и јесу.{S} Неће нико ни запитати, куда си, ако те сутра у свом друштву неопазе... та то ће им |
ретвори, кад то примѣти.</p> <p>Пропала си! викне јој нѣки гласу унутарњости, и она се згрози.< |
ити“, рекне јој загушљивим гласом „сама си ми у руке дошла!“ Ово рекне па је пољуби.</p> <p>Но |
ше него данас; било је обитељи, у коима си видио 10—12 црноризаца.</p> <p>„Међу нашим свештениц |
ор. „Ти си пустио куварицу да утече, па си узрок да се сад направи читав скандал у свѣту: за то |
Теофан с подпуном смѣрности.</p> <p>„Па си морао баш сада доћи?“</p> <p>„Казали су ми да могу у |
чим се укаже на врати.“</p> <p>„Ето шта си учинио твојим новим вицем,“прововори архимандрит Пар |
ст ти је отрована прошлости...{S} Ништа си, и нећеш никад друго бити, него нико и ништа?{S} Бог |
b n="143" /> погажен...{S} Ти прав крив си међу кривцима, који се као прави одржаше... ти си из |
о казати, да ћеш свршити без казни, кад си се подао грѣху.</p> <p>„Но уједно тим си показао, да |
дакле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А има калуђерство по себи ве |
о сам увиђаш; то си и синоћ увидио, кад си реко да ћеш ми данас све казати, што држиш, да ми им |
о, ма шта да си у манастиру тражио, кад си у њега ступио!{S} Неговори ништа... знам све.{S} Ти |
емљу увити: мене увија мрачна ноћ и кад си ти на врху славе твога дана.... да ли ће се и мени м |
="162" /> тако челом лупио о под ни кад си при рукополагању метанисао.“</p> <p>На то се разиђу. |
жио.“</p> <p>„Добро, добро Митре... сад си доста казао, иди зовни Ацка Нерадница, па сѣди онда |
да сам себе до невоље недоведеш.{S} Сад си независан.{S} Докле сам ја жива дотлѣ си и твој и мо |
и, сладка слико из прошлости.{S} До сад си ми се јављала кад и кад као лик чистијег створења ка |
како се приправе учитељи.“</p> <p>„Све си добро наредио“, рекне му патријарх; „али де ми реци, |
те тамо удати за једног спахију.{S} Је си ли чула о банатским спахијама?“</p> <p>„Нисам!“ заки |
је Бог те рѣчи у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкла, али душу би ми од отровних ножева сачув |
ослали“, проговори архимандрит. „Де, ти си млађи; разпечати, па отвори те пакете“.</p> <p>Овај |
вори о.{S} Теофану: „Оче намѣстниче, ти си зло урадио?“</p> <p>„Јесам, Ваша екселенција!“ одгов |
ти свој нити независан.{S} Међу тим, ти си ми овај пут више времена поклонио, него досад икада. |
н,.. јест, ја сам добро извѣштена... ти си несрѣћан.., мораш бити несрѣћан...{S} У манастиру мо |
ивцима, који се као прави одржаше... ти си изкључен као шугава овца из куће, којој си своју мла |
“ одговори му овај. „Ти си том крив; ти си ме турао и гурао док се врата неотворише.{S} Али пог |
сам на све готов.{S} Оче Теофане!{S} Ти си дошо у манастир, да будеш калуђер какав трѣба да буд |
мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд!“</p> <p>„Ви нисте |
о!{S} Неговори ништа... знам све.{S} Ти си злостављен... посрамљен... понижен... <pb n="143" /> |
ћутали... ми се нисмо разумѣвали.{S} Ти си мени био више од живота, али ми то није било познато |
<p>„Ја од тебе ништа и нетражим.{S} Ти си и онако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати изши |
Троицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си усѣо на коња већег него што је био шарац Краљевића М |
мисао на тебе, натраг поврати.{S} Та ти си горе јошт био гоњен, па ниси руке против себе диго: |
суне на ново: „Неблагодарниче!{S} И ти си као и други.{S} Сви сте једнаки.{S} Иди ми изпред оч |
путем.</p> <pb n="175" /> <p>„Ето и ти си данас једну запрѣку божијом помоћу прешо.</p> <p>„Ти |
ствена изкуства послужити.</p> <p>„И ти си свештеник; могу и ја теби свој грѣх исповѣдити.</p> |
мном као вѣтар са опаклијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣшио, а не честњејшем конзисторијуму или пле |
Та нема ти пара!“ повиче кроз сузе. „Ти си ми сјајна награда за моје борбе!{S} Али ја немогу ов |
ва.“</p> <p>„Хм!“ одговори му овај. „Ти си том крив; ти си ме турао и гурао док се врата неотво |
гдѣ хоћеш!“ одговори администратор. „Ти си пустио куварицу да утече, па си узрок да се сад напр |
а учини тужан!“ проговори сад њему. „Ти си убио и њега и себе!“</p> <p>Грбић се на ове рѣчи узп |
.{S} Настојатељ дипломат.</head> <p>„Ти си необично добро спавао?“ проговори архимандрит. „Та в |
е као и пре него што легоше.</p> <p>„Ти си тето снивала!“ проговори сад Ленка смѣшећи се.</p> < |
апрѣку божијом помоћу прешо.</p> <p>„Ти си био на опасном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, в |
е: „Је л’ могуће?{S} Ленка!“</p> <p>„Ти си сигурно држао, да је то немогуће,“ проговори Ленка, |
изкључен као шугава овца из куће, којој си своју младост, свој живот био изкључиво посветио.{S} |
и десет пута толико примала!</p> <p>„Ал си мајстор“ примѣти на ово архимандрит. „Та ту иде мног |
и се подао грѣху.</p> <p>„Но уједно тим си показао, да у теби живи снага, која је доста крѣпка |
, да сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свеште |
да га пустите пред себе.“</p> <p>„Казао си ми јутрос“ одговори владика. „Кад дође, а ти га увед |
болести у души.</p> <p>„Чуо си и читао си, да су многи у љубави несрѣћни тражили утѣхе у манас |
Б... ново, Б... ново, та ниси ново него си сасвим подерано!{S} Дајте ми воде, па идите од мене, |
ро, шта је то с тобом?{S} Ових дана био си сасвим други човѣк спрама тих коња.{S} Чисто нам је |
живот био изкључиво посветио.{S} Тражио си обрану код старијих, они су те упустили... неразумѣш |
штен човѣк, као ваљан калуђер одговорио си само својој дужности.</p> <p>„Да ниси послушао гласа |
> <p>„Даље ти нећу говорити.{S} Изкусио си за врѣме твога калуђеревања сам доста, а изкусићеш о |
Ђуро?“</p> <p>Овај одговори: „Набрусио си Швабе и Швабице баш како ваља.{S} Мајстор си!“</p> < |
</p> <p>„Није него празно буре.{S} Учио си осам школа, па незнаш шта је <foreign xml:lang="la"> |
о те познајем, да знам да ниси луд, ако си и фантаста.{S} Дакле почни!“</p> <pb n="342" /> <p>О |
м људма о том разбирао; ако можеш и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би ваљал |
однео, како те је земља прогутала, како си побѣснио, па у хладну Саву скочио... или... или... ш |
х коња.{S} Чисто нам је било мило, како си био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си опет с |
<p>„Ти мора да си Бугарин отче!{S} Тако си тврдоглав,“ осѣче се патријарх на њега. „Сабор, те с |
му</title>...{S} Бога ти тетице, колико си га пута до сад прочитала?“</p> <p>„Опет ти мене заје |
и нѣшто мораш казати, то сам увиђаш; то си и синоћ увидио, кад си реко да ћеш ми данас све каза |
енка.</p> <p>„Да,“ настави тетка, „и то си чула од мене, па штап у руци, подебео бамбусрор са с |
оље са другим противностима.</p> <p>„То си дакле добро учинио и ваља да останеш при том.{S} Име |
„Јесам, чини ми се тренула.“</p> <p>„То си ти снивала, драга тето.“</p> <p>Тетка свуда прође по |
велика побѣда боље природе у теби, што си напаст најжешће страсти тако јуначки одбио.</p> <p>„ |
сти. —</p> <p>„Ако пишеш оно друго, што си од мене чуо, забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, да |
есам ја реко, да ће бити ђавола!{S} Што си долазила.{S} Господин зна да си овде, а зна, да си г |
Стар човѣк није никуда пристао.{S} Што си се ти вратила; ми би вас овдѣ дочекали. “</p> <p>„Ви |
кад види да је куварица.</p> <p>„А што си долазила, човѣче“, повиче јој на сусрѣт. „Хоћеш сило |
жуј душевно и друге болестнике, као што си своју сестру ово дана блаженом чинио.{S} Ми се нећем |
мѣдбу насмѣје се патријарх гласно. „Што си тако отромбољио тај нос?“ запита га мало поћутавши.< |
p>„Е, Крстоношићу, би л’ ти знао, зашто си овамо позван?“ проговори на то архимандрит.</p> <p>„ |
тив таковој болести у души.</p> <p>„Чуо си и читао си, да су многи у љубави несрѣћни тражили ут |
абе и Швабице баш како ваља.{S} Мајстор си!“</p> <p>Онај проговори јасним гласом једној госпођи |
Шта те може овдѣ задржати.{S} Будућност си проиграо и саранио, јер и сам мораш признати, да ти |
и реци, како ћемо с калуђерима!{S} Касу си добро изтресо; де и мантију изпраши.“</p> <p>„Архима |
„Баш за то ниси имала доћи.{S} За плату си могла и другог ког послати.“</p> <p>„Ја сам сирота ж |
во ти је, с мојим благословом! па је обѣси под расу на прси своје.{S} Бог свемилостиви и свемог |
<pb n="181" /> <p>Кад изиђе на крај смѣси, која јој бијаше узмутила и главу и срдце, сване јој |
гимназији.{S} Као да га гледим.{S} Онај сиви самуркалпак зими, па оно модро јап.... огртач, хоћ |
ал-командирендер славонске краине барон Сигентал.</p> <p>„Сви су главно-командујући, кои у Петр |
им је он савѣстно враћао.</p> <p>„Барон Сигентал остане једаред таковом приликом код митрополит |
ру?“ проговори патријарх, кад му друг у сигрању избаци карту, коју овај небијаше очекивао.</p> |
увѣк ће рогобатно да изпадне.{S} То је сигуран знак, да неиде само собом: а што се силом надве |
и сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад сам дакле сигуран, да ми неће више доћи у кућу!“ рекне на ово Грб |
, али ако дуже овдѣ останете, нисам вам сигуран ни за кости.“ Калуђери се насмеју, па га онда < |
Ако ваља да истина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако може |
и нису своју дужност учинили.{S} Ја сам сигуран, да тога јуристе нема, који би из оне обвезе из |
вој говор. „ја сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће именовани свѣдоци потврдити то што кажет |
ви овдѣ побележили.{S} Само јесте л’ ви сигурни, да ће они све потврдити, што сте ви рекли....“ |
јама овамо, те се прођу и провеселе.{S} Сигурно ће и данас мужеви и мужки чланови друштва доћи |
у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „кранцом“ ка |
58" /> будним оком прате.{S} Но до тога сигурно неће доћи.{S} Ево ја молим у највећој понизност |
.</p> <p>Она ће доћи по плату, то су за сигурно држали.</p> <p>Доћиће или рано ујутру или по мр |
/p> <p>„А за то врѣме доносила би свака сигурно повећу своту, која би ове приносе знаменито одп |
демо куварици“ рекне Митрофан; „она има сигурно обарене плећке, па ћемо се нас двоица по нашем |
е и строго црквени архимандрит Арсеније сигурно помислио, нека остане све за то кратко врѣме <p |
ко да хоћете к њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га неудавите!“</p> <p>„А ти иди и кажи |
и у њему за кратко врѣме архимандрита и сигурно су држали, да неће предуго бити без епископске |
„Је л’ могуће?{S} Ленка!“</p> <p>„Ти си сигурно држао, да је то немогуће,“ проговори Ленка, „па |
може она то доказати!“ придода Митрофан сигурно.</p> <p>„Она вели да ће се заклети, да је било |
.{S} Али је и она остарила.“</p> <p>„Но сигурно није тако лѣпа бакица, као моја тетица, је ли?“ |
неће.{S} Ваљда је и код Ленке узбуђење сигурност одузело.</p> <p>Најпослѣ успѣ, и запали свѣћу |
но: „Хоћу!“</p> <p>„Дајте руку на то; у сигурност за брата, прима од сестре строги завѣт пријат |
плитао, дотлѣ се отац Митрофан бијаше у сигурност ставио.{S} Крв из носа цурила је једнако; гла |
упао.</p> <p>Међу тим то поуздање и тај сигурности пун глас охрабри калуђера, те је свога право |
о.{S} Теофан говорио, и ови су у пуној сигурности очекивали конзисторијалне изасланике.</p> <p |
ку, него је за њим полагано и сам пошо, сиђе се у подрум и стане на последњем басамаку.</p> <p> |
Изиђе с њим из своје собе, закључа је и сиђе се на кола.</p> <pb n="179" /> </div> <div type="c |
ак пође и он с њом.</p> <p>Лаким скоком сиђе се госпођа са првога спрата, и изиђе на манастирск |
путници дођу у двор у Карловце и с кола сиђу, да у своје собе оду.</p> <pb n="128" /> <p>И доис |
са ходника, на кои бијаху изишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а од осталих млађих био је ве |
е ђаче и јави да су кола готова.</p> <p>Сиђу се дакле.</p> <p>Обоја кола стојала су упрѣгнута.< |
уман и нѣколико калуђера и ђака.</p> <p>Сиђу се с кола.</p> <p>Архимандрит Партеније приступи Л |
о бијаше доста, и ево моје цркве гдѣ се сија ново измолована као украшена невѣста.</p> <p>— — „ |
само најдражестнија жена, него је с ње сијала душа, која га је из све своје снаге чисто љубила |
него брата...{S} Очи су му се све јаче сијале, све већма разгорѣвале,.. прси су му се све неје |
ко слава високога госта.</p> <p>Овом се сијало лице од блаженства.{S} Он узме позитуру врховног |
n="158" /> презирања.{S} На лицу му се сијало чуство узвишености и самопоуздања.</p> <p>Све, ш |
ије...{S} Имај пријатеља горѣ, па ће ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак онд |
"37" /> која ме у своје крило прими, да сијне у очима људи, да набави средства, којим ће народу |
а дотлѣ није познавао.{S} Ново му сунце сијне, нов му се живот отвори.{S} Пупољак онога небеско |
p>Идеа, која га је довела у калуђерство сијне сад чиста као и прије пред његовом душом.{S} Једв |
лађенијег понашања.{S} Али му је из ока сијнула у два три маха зрака, која је Ленку врло неугод |
вио би као у рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, пао ко Адам у |
ћути.{S} Одушевљење, којим је говорила, сила и истина осѣћања, која јој се на лицу изражавала, |
ј закона може нама доста трунити такова сила, каква је била онда католичка црквена управа, пак |
х нар.{S} Новина, кои је онда знаменита сила био, стојао је у врло пријатељском одношају, а так |
ти домишљан, кои се одмах почне из свих сила дерати: „<foreign xml:lang="de">Hoch!{S} Hoch</for |
<p>Лѣпа Ленкина слика од синоћ није му силазила с очију.{S} Ил спавао ил се будан по постељи п |
ране.</p> <p>Из њега се узким степенима силазило у врт манастирски, кои је изгледао на начин ма |
d> <p>Кад гости дођу у порту и стану се силазити, виде ови са ходника, на кои бијаху изишли, да |
ва.{S} Ту несрѣћу уклонити, духу, вољи, силама нову енержију улити може само пријатељ, каквог о |
!{S} Ту се борила нада са страхом свима силама... застава страха и бојазни вила се у пуном вѣтр |
прихода тог манастира са свима могућим силама бринути се У Земуну 1.{S} Јулија 1849.</p> <p>Па |
тој школи напрѣднијем газдовању учио, а силе своје нашем господарењу приносио.“</p> <p>„И то ни |
одмах: неће добро бити.{S} Али упне све силе, да равнодушност одржи, и пође да сѣдне на своје м |
/p> <p>— -- „Ненађем ништа, и морам све силе и умне и тѣлесне напети, да би мого само за препит |
Новине имао је укупне наше учене млађе силе за своје савезнике.{S} Сви дакле либерални елемент |
болест опомене, а она је послѣдње своје силе кроз све врѣме разсипала.</p> <p>„Кад ћеш ме пусти |
мо да се прихране, него и да своје умне силе развију на корист цркве и народа; осигурајте их на |
те непаде на земљу.</p> <p>„О убиле вас силе, шта вам је?“ Шта вас је снашло, што сте ме напали |
ису јошт никога затворили, а камо ли обѣсили... неће ни вас.“</p> <p>То је била пуна истина, шт |
у нису никога ни затворили а камо ли обѣсили,.. али није никога ни заступао.</p> <p>Међу тим то |
планове дала направити, и из све снаге силила, да се грађење <pb n="351" /> изведе.{S} Патрија |
своим волнама однео, као што је толике силне друге духовне снаге и велике духове без гласа и и |
сао грло стезала, али је ишло: нарав је силнија била од сумње, и ђак изнесе празну чинију, кад |
осадском пријатељу све је бивала јача и силнија, и већ је многе ноћи поквасила јастук сузама, к |
одтури у исто врѣме онога од кључанице силније на страну, да се смомитља на земљу, а сам погле |
и о.{S} Теофан.</p> <p>„Нека је заступи силном својом молитвом код свеблагога Господа!“ рекне а |
у изумљењу на прси човѣка, кога је тако силном љубави љубила!</p> </div> <div type="chapter" xm |
о није било познато.{S} Отац мој био је силовит, и ја сам држала да морам учинити, што ми рекне |
ило, како је Лукијан био <pb n="256" /> силовита и нагла природа, могло је бити покора.</p> <p> |
} Мени се учинило недостојним, да је ја силом из ћелије извучем, па зато сам оставио врата отво |
је из моје ћелије пустим, да је немора силом напоље извлачити.{S} Мени се учинило недостојним, |
ран знак, да неиде само собом: а што се силом надвезује и крпари, то неизпадне никада чисто и ц |
Него гледај да идеш од мене, јер ће те силом одовуд одвући,“</p> <pb n="25" /> <p>Сирота жена |
Врућа крв појури жилама..{S} Милина јој силом и неодољивости морских таласева у срдце запљусне. |
им упливом и оснажен тајанственом нѣком силом: „Теофане!{S} Постој! <pb n="135" /> Буди јунак!{ |
срдце малаксалог скоро калуђера с таком силом и потрѣсом, да није мого рѣчи проговорити.{S} Он |
, за који је тај дан, реко би, чаробном силом нѣком привезан био, послѣ обѣда видио, да Банаћан |
n="33" /> сложно, па ћемо га у брашнару силом одвући, кад неће добровољно тамо да иде.“</p> <p> |
, човѣче“, повиче јој на сусрѣт. „Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p |
нако разширене стајаху, изражаваху више силу љубави мужа него брата...{S} Очи су му се све јаче |
в живот, сву духовну снагу, сву душевну силу жртвовао задаћи, која се или недаваше ником извест |
в. разпећа с једне, а образом св. краља Симеуна с друге стране, са великим бројем других побочн |
<p>Ово пријатељство к лѣпим госпама, и симпатичка <pb n="165" /> наклоност са њихове стране к |
ед тим дишпутирао је млади гроф Цираки, син <foreign xml:lang="la">Judex-a Curiae</foreign> Јов |
а с тетком, онда се казују свѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и |
оје рѣчи као рѣчи, које говори послушни син отцу, и као исповѣст, коју обавља млађи пред својим |
има, онај разпети избавитељ свѣта, онај син створитеља свѣта, она љубав безгранична, није дошла |
да и лѣпа; али сад имате ево поодрастла сина, па нисте више млада, ако сте и лѣпа... стара госп |
рмалних школа Гершића,...{S} Гершићевог сина архимандрита Лаврентија, пак... охо! мало незабора |
теља, и његових људи.{S} Во имја отца и сина и св. духа, амин!“</p> <p>На то благослови медалиј |
уди, који држе да су само они избраници сина Божијег, а друга тако звана браћа, да су њихове сл |
ходан нађеш.{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ је главницу примио и одобрио је, да ти се 6% к |
вори тетки: „Драга мајчице, хајде да ти синак помогне.“ На што узме тетку изпод руке и пође за |
авнице од 25.000 ф., која је код барона Сине депозитирана, и од које ћеш ти за живота 6% на тво |
амбусрор са сребрним оковом...{S} Е мој синко, другачије је такав човѣк изгледао, него сви сада |
писан Јуда Исхаријотски.“</p> <p>„Е мој синко“, дода за овим мало уздахнувши, „и ту ти могу из |
кли... већ су ми пред очима стајали они синови народа мога, који се неимадоше одкуда учити, па |
лим Ваше Превосходителство са најдубљим синовним страхопоштовањем, ако је да он и даље начелств |
ја што нађе за право одредити, ја ћу је синовно послушати.“</p> <p>Држање о.{S} Теофана, и изра |
а ту је судија: ја ћу сваку пресуду са синовном покорности примити!“</p> <p>Владика Хранислав |
м наумио да те своим временом подвргнем синодалном изпиту, те да те креирамо код нас првим докт |
> <p>„Како ви спавала: — Боме сам се ја синоћ јако била поплашила.“</p> <pb n="182" /> <p>„Како |
ио архимандрит, с којим се бијаше Ленка синоћ познала.</p> <p>Она се тргне и на час преблѣди.{S |
а од кућа.</p> <p>Лѣпа Ленкина слика од синоћ није му силазила с очију.{S} Ил спавао ил се буда |
Тодора.{S} Смѣм овако рећи, јер смо од синоћ брат и сестра.{S} И остаће ми до самога гроба мил |
а јој је прва мисо била оно, што јој се синоћ догодило.</p> <p>„Право је имао Тоша.{S} Ја сам б |
то мораш казати, то сам увиђаш; то си и синоћ увидио, кад си реко да ћеш ми данас све казати, ш |
роговори Ленка сама себи. „Зар ми нисмо синоћ врата закључале?...{S} Том је крива тетка са њени |
а и смртна непријатељевања.</p> <p>— — „Синоћ ми рече бивши настојатељ, да се озбиљно бои за мо |
враћа често мило здравље отцу и матери, сину и кћери... затвара гробу врата, и отвара двери срѣ |
ре се гост и разрогачи очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмеза ил што имате, само брже, јер ћу нап |
одузео би пре свега Новосадском владики Сириг, а мени Даљ; он би одузео калуђерима манастирска |
је ишо уз степене на први спрат, ту је сирома попа прокашљивао, да очисти грло за орацију, чеш |
му је тѣло при том заузело, поразило је сиромака дијурнодавца.</p> <p>„Зар ти мислиш да сам ја |
на богословији један свршени „клирик,“ сиромах младић, али је имао глас од славуја а дар за по |
арнаво!{S} Ти смѣш јести пасуља... а ја сиромах <pb n="64" /> морам да се патим са овим пилетом |
>Док је лѣпа Ленка говорила, налазио се сиромах калуђер у особитом душевном стању.</p> <p>Слика |
га онда ја наградити.“</p> <p>И тако се сиромах Коларовић ни крив ни дужан, морао одрећи архима |
селенција.</head> <p>Осване дан, кад ће сиромах о.{S} Теофан да приступи Његовој Екселенцији.</ |
<p>За кратко врѣме буде све наређено, и сиромах намѣстник крене се сутра дан у манастир.</p> <p |
идем одмах сутра!“</p> <p>Са овим сврши сиромах калуђер своју шетњу и муку за тај дан.</p> </di |
p> <p>Кад о.{S} Теофан види, да је овај сиромах свршио, онда се дигне од њега и обрати убијци, |
ција... а ласкачи су најгори“...</p> <p>Сиромах о.{S} Теофан протрне сав.{S} Но поврати се и по |
ори куварица с дивљом енергијом.</p> <p>Сиромах о. намѣстник хода по соби, разбија главу и мисл |
дина.</p> <p>Може се мислити, да је том сиромаху човѣку пуцало срдце од туге и жалости.{S} Али |
у је манастир саградио и у коју је дѣцу сиромашку безплатно примао и учио... већ сам се унапрѣд |
наша обитељ није богата, што више да је сиромашна.</p> <p>„Госпођа Ленка богата је.{S} Она може |
а и другог ког послати.“</p> <p>„Ја сам сирота жена, мени новци трѣбају, а ја немам никога, у к |
ом одовуд одвући,“</p> <pb n="25" /> <p>Сирота жена удари на ово у плач, клекне преде о. намѣст |
планова, немојте заборавити ни на наше сироте манастире и калуђере.{S} Ово су много мање ствар |
тота живота, да му је највеће богатство сиротиња, — да се највећма узвишује кад најбоље слуша.{ |
.{S} Није Печеновић на то спао, да гули сиротињу: њему је бог дао да може поштено живити: па ак |
о међутим изгорео, и тако ето ме у нову сиротињу.</p> <p>— — „Предао сам управу придворној коми |
.{S} Кад умреш, а ти их остави у корист сиротих ученика нашега народа, онако како то будеш држа |
варали су, кад их је ко запитао, за што сирото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свешт |
малодушно проговори: „Дуката!..а од куд сиротом калуђеру дуката!“</p> <p>„И ви сте намѣстник?!“ |
а ту повратка ни милионарима, а камо ли сиротом каквом настојатељу манастира.{S} Будите ви без |
и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону сироту жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење живе саранило; |
љ очајавајућој души, као анђео помоћник сирочету, које само стојаше на, гробу отца и мајке, на |
начин персифлира, „имале би се заводити систаматично, мало по мало једно за другим.{S} Морали б |
га даје.{S} Нека се он само држи свога система.{S} Одозго сунце грије, а одозго лед бије...{S} |
мејданима.{S} Био је осрѣдан, сувоњав, ситан; у лицу црнпураст.{S} Очи су му као жива жеравица |
ј.</p> <p>Сад га је ваљало сутра дан обѣсити.</p> <p>Но сваки час очекивао се радостан један до |
епренели, ма сав чисти доходак на своје ситне потрѣбице потрошили, јест, неби нико ни рѣчи реко |
вног тако и грађанског изгубљене прѣким ситним пословима и потрѣбним оријентирањем.</p> <p>„То |
один је отишао у варош, да купи такових ситница, али вечерас немамо ни капље.“</p> <p>А ви доне |
{S} А одкуд да узмем новаца за те твоје ситнице.{S} У нар. фонд несмѣм дирати, јер сам га већ о |
риближује, јер је старо лишће шуштало а ситно грање кршкало појако.</p> <p>Но то прњаворац није |
унтију.{S} Кад је прочита, поцѣпа је на ситно комађе и трѣсне је о земљу.</p> <pb n="79" /> <p> |
мучио сам се с њима кроз 3 године, и до ситости набочио; оставим дакле сам намѣстништво, и ево |
јединствену слику гледале, пуну живота, сјаја и сласти.</p> <p>Ленка је била заћутала, и чекала |
адости и поноса... а можда и од вина... сјајало као сунце.</p> <p>Кад се све смири, учини се је |
у мислио, „али је овај спомен био чист, сјајан, и у великој мѣри мио.</p> <p>„Није ме ништа у д |
трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сјајан и обилан.{S} Вино хвалише мужки као изредно.{S} |
огом посту и молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег светитеља, и позваћемо <pb n= |
Прерадовић у госте.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣд је дуго трајао, али то није осујетило ве |
а ти пара!“ повиче кроз сузе. „Ти си ми сјајна награда за моје борбе!{S} Али ја немогу овога да |
опасност снагу човѣка.</p> <p>„Послѣ те сјајне побѣде можеш бодрим духом ступити на бојно поље |
о може бити добар; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине бајни.</p> <p>Архиђакона су у свакој ку |
. комесару, заступнику Њ. Високородија, сјајним заслугама увѣнчаној глави и породици му; — онда |
вођом к свему, што је узвишено, свето, сјајно.“</p> <p>О. Теофану играло је срдце у њедрима до |
се тицаше манастирске користи, почне се сјајно изпуњавати, јер и служба <pb n="251" /> и молитв |
дугог времена прѣко свега народу мило и сјајно.</p> <p>„И сад ће мислим све што долази обасјати |
да останеш при том.{S} Име ће ти остати сјајно, савѣст чиста а будућност без отрова.</p> <pb n= |
а септемвир Узовић приреди салу и дочек сјајно.</p> <p>„Публике никад толико небијаше.</p> <p>„ |
еде, на којој би се огледала величина и сјајност нашега народа у старој повѣстници.</p> <pb n=" |
нат Гаврине перипетије.</p> <p>У даљини сјају се Фрушкогорски манастири у чаробној свѣтлости на |
Гудуре су дивотне.{S} На брѣгу морском сјају се зидови и бедемови стародревних манастира, грчк |
вену славу доведени.</p> <p>Мѣсечина је сјала цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и меден |
> <p>Калуђеру стане коса на глави у вис скакати, и зној га пробијати, кад чује те страшне рѣчи. |
p> <p>Онај шиљконоси стане око куварице скакутати и пѣвати: „Сладка Маро, Марице, сладка душо д |
Он је сѣдио на столици својој као да се скаменио.</p> <p>Тако су подуже ћутећи стојали.</p> <p> |
че, па си узрок да се сад направи читав скандал у свѣту: за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу |
n="168" /> Теофана, — „може ми начинити скандал и побѣћи из манастира.{S} А како ме гледи митро |
му се куварица с врата скинула.</p> <p>Скандала је било, кад су калуђери по прњавору и селу тр |
жете, а ви кажите искрено па да идем да скачем у Дунав док је раније, да небуде чуда!“ Даље ниј |
у прође једно дваред горѣ долѣ, па онда скине шешир, протре чело, и мећући опет шешир на главу |
га је епископ Платон произвео.{S} Нека скине крет, и нека оде као прост калуђер у манастир Гра |
, <pb n="26" /> да ме једаред за свагда скину с врата.{S} Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за живу глав |
хвалио Бога, да му се куварица с врата скинула.</p> <p>Скандала је било, кад су калуђери по пр |
а сам сад богата, слободна.{S} Како сам скинула црнину за родитељима, за мужем, похитила сам да |
с том само разликом, што камилавку није скинуо; јер је ова по чину морала исто тако на свом мѣс |
вљао мањим од макова зрна.</p> <p>Ту се скинуо шешир још на капији од дворишта, па се ишло с го |
томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p>Он се скита непрестано које куда на страни а ми остајемо чест |
ти назора високе владе, јер се недаду у склад довести ни са његовим бољим знањем ни са начелом |
бе. „Шта ће ови са мном?{S} Та ови мене склепташе, као да сам убијца!“</p> <p>Пође по соби оштр |
ошт могли мицати, потраже мѣста, гдѣ да склоне главе, те једни се пруже на под, а други одсрћу |
да бар једном страном и то, да се Ленка склонила да јој жељу изпуни, ма да је, нарочито сада, и |
„Хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан, и склопи руке побожно.</p> <p>„Зато недобисмо од ње гласа |
на види.</p> <p>Он разширене руке нагло склопи, да се дланови ударе и своје чудо фактично покаж |
није. „Нећеду јошт госпође ни ока ноћас склопити.{S} Та невѣрујте...то је сама лакрдија.{S} Нем |
отац Теофан!“, падне на кољена, и дигне склопљене руке к небу.</p> <p>Отац Амфилохије поврати с |
дрит, пак пође и он с њом.</p> <p>Лаким скоком сиђе се госпођа са првога спрата, и изиђе на ман |
ост осијана изнутарњом узвишености и блѣском.</p> <p>Млада жена застане, кад види тај необични |
ављао.{S} Најпослѣ подпише га и поспе пѣском, пак онда се накашље, дајући знак тим да је готов. |
цима Лемнос, Тасос, Самотрака, Тенедос, Скопелос, Еубеа, — брда Олимп, Осса, Пелијон,... градов |
ора пружа се као језик у егејско море и скопчава се са полуостровом <pb n="323" /> Халкидике та |
p>Ходник је био сав од дрвета, широк, и скопчавао је јужни дѣо зграде са сѣверним.</p> <p>У јуж |
обиту милину даваше.</p> <p>Његове рѣчи скопчане са описаним изразом лица одкриваше лѣпој жени |
ам се, да ће рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣтити...“</p> <p>„Понда и ви морате нас надг |
лаве нашој обитељи!“</p> <p>Раскалашно, скоро безобразно упадне овдѣ онај први млади калуђер у |
ција своих.{S} Сабора није било кроз 50 скоро година.{S} Јест.{S} Митрополит Стратимировић био |
нце. „Ти падаш у гроб твој јарко сунце; скоро ће мрачна ноћ сву земљу увити: мене увија мрачна |
p> <p>Ленка је била у спаваћим хаљинама скоро подпуно обучена.{S} Устане и узме свѣћу, те посвѣ |
ала архимандриту Партенију, да ће га на скоро посѣтити.</p> <p>Прођу шест недѣља.{S} Дође зима. |
е пријатеље у двору, и од ових дозна на скоро, да су и он и братија грдно обтужени.</p> <p>Сви |
еживиле.</p> <p>Епископ Рајачић буде на скоро већином сабора позван, да прими управу црквену у |
<p>„Илиричка канцеларија престала је на скоро <pb n="119" /> за тим.{S} Цар Леополд умро је наб |
од патронатством краља дишпутирао је на скоро за тим и барон Орци.{S} И опет велика свечаност.< |
ислава.{S} Да му бог да, да постигне на скоро како жељу своју, тако и жељу цѣлога народа, и да |
орићу вас на његово мѣсто, па нећете на скоро видити свѣта!“</p> <p>Онај старији ђак рекне друг |
те спавати, боље ће бити, и онако ће на скоро зазвекетати будилник!“</p> <p>Онај шиљконоси стан |
запита онај зачуђено.</p> <p>„Нас ће на скоро разставити!“ одговори архимандрит с пуним увѣрење |
кои бијаше вармеђски физикус.</p> <p>На скоро затим долазише и из даље болестници на молитву ње |
главно умножавале, па би кроз 50 година скоро јошт једанпут толико каматама добили.{S} Они који |
е круне, премда је шесету годину живота скоро достиго.</p> <p>Он ни послѣ тога није престао цѣн |
га дана.... да ли ће се и мени мој гроб скоро отворити?“ рекне о.{S} Теофан, и опет нехотице из |
ве то навали на душу и срдце малаксалог скоро калуђера с таком силом и потрѣсом, да није мого р |
тако је и ова комесија прошла као и све скоро друге против настојатеља манастирских предузимане |
а нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све већ уништожио.{S} Црквене утвари кваре се и р |
авља.</p> <p>Кожа на образу била јој је скоро прозрачна; очи јој горѣше као жива жеравица.</p> |
милостива; неможете ви ићи... та ето је скоро ноћ... а ноћ није за госпође да путују.“ Све што |
и о.{S} Теофана на путовање у оне дивне скоро митичке горе.</p> <p>Приправи се дакле добро аргу |
роду јаче, него ичије друго.{S} Њега се скоро сви јошт тако живо сѣћају, као да је јучер умро.< |
ошт хоће.“</p> <p>Јосиф оде, и врати се скоро.</p> <p>„Господин вели, да нема с вама никаква ра |
г на покојног архимандрита, и разиђу се скоро око поноћи у своје спаваће собе.</p> <pb n="214" |
ство!{S} Поста има још доста, а вама ће скоро бити добро, па онда нећемо ништа друго кувати нег |
удма разкоштвује тако, да манастир хоће скоро да опусти.{S} И сами становници других мѣста чуде |
ништа.</p> <p>„Та шта је, море!“ повиче скоро гласно други од млађих калуђера, што стојаше прѣд |
<p>Дали су му тај манастир, кои бијаше скоро упропашћен.</p> <p>Он је доиста великим трудом и |
говорио брзо; а врло је радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта ов |
али у истини, појави му се зачуђеном и скоро рећи уплашеном оку.</p> <p>И доиста је ушла у ћел |
за вашу персону, јер држимо, да ће вам скоро митра главу украсити.</p> <p>„За мога брата прила |
а сасвим изненада:</p> <p>„Је с’ ти био скоро у Н. Саду?“</p> <p>Овај се том питању зачуди, али |
се нѣкако срѣтно прикрије, јер пред ноћ скоро врате се и коњаници и калуђери с празним рукама.< |
Најпрѣ и најпрѣ, наши манастири немају скоро калуђера.{S} Сваки дан их је мање, и нема изгледа |
х доста“, одговори настојатељ; „овдѣ су скоро све саме букве, мало храстовине и имамо!“</p> <p> |
</p> <p>Овај бо прави сучовѣка нижим од скота.</p> <p>Овдѣ нема сугласна, кротка, и како трѣба |
ѣва, него кући прави штету, а браћу као скотове држи: онда се браћа обраћају <pb n="291" /> к в |
из доксат заједно са пуном ћупом натраг скотрља, и тамо под басамаци некако сложи.</p> <pb n="1 |
иждне.</p> <p>И администратор и братија скоче од трпезе и потрче на поље.{S} Изиђе и намѣстник. |
и очајања, прѣд собом.{S} Она се тргне, скочи, и ступи једним кораком од њега даље.</p> <p>Калу |
.</p> <p>Онај, што бија љоснуо о земљу, скочи са земље те јапаша овога за рамена да га одбаци о |
нѣтко покривач вући.{S} Пробуди се.{S} Скочи у кревету.{S} Није ништа.{S} Нѣко ју ухвати за ра |
!“</p> <p>Ту мисао немогаше поднети.{S} Скочи нагло на, ноге... потрчи к другом столу и зграби |
авља као дивља звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} Али како опази ђака, тргне натраг, и само се |
ми се за посѣту одужити!“</p> <p>Ленка скочи на кола лако као птица.</p> <p>„Тѣрај оштро!“ про |
ће онај да извуче столицу изпод ње, па скочи, и спасе се, те непаде на земљу.</p> <p>„О убиле |
„Ленка пали свѣћу,“ повиче јошт јаче и скочи из постеље.</p> <p>Ленка се тргне и тарне шибицу, |
лије, док је жива...</p> <p>На ове рѣчи скочи, и зграби са стола намѣстникова мали турски ножић |
нио.{S} Глас му је био пун поуздања, он скочи са столице, узправи се охоло, и почне јачим гласо |
ала, како си побѣснио, па у хладну Саву скочио... или... или... шта ти ја знам, шта неће скромн |
је неда срамотити, да она воле у бунар скочити, него да је шибају, и за сав вѣк убију; да она |
l:lang="la">procella</foreign>!“, то је скраћена форма од domicella...{S}Знаш сад?{S} Јеси ли к |
дадем грађу у шуми одсећи, још те зиме скрбити и изтесати.{S} На тај посао био сам прошле јесе |
нећу ја теби ништа.{S} Ти ми ниси ништа скривио.{S} А ја сам знао шта ме чека, кад то учиним.{S |
ше познавао је из непосрѣднога изкуства скрожђу и скрожђу, али му се чинило да јошт подпуно неп |
о је из непосрѣднога изкуства скрожђу и скрожђу, али му се чинило да јошт подпуно непознаје тог |
м то поносит господин; то је добра душа скроз и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и у подрум, |
осит господин; то је добра душа скроз и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и у подрум, па и у р |
ѣрио, да је о.{S} Теофан сасвим миран и скроман, и да доиста онако мисли како је говорио, онда |
или... или... шта ти ја знам, шта неће скромна уста светих богомољаца изнети, само да покажу, |
.{S} У један мах застане, <pb n="35" /> скрсти руке на прси, стане главом трѣсти, и трѣсућим се |
ивало и мојој простој памети.{S} Ако ми скрстимо руке и на даље па неучинимо ништа: ми ћемо у и |
се да те не збаци у какву јаругу, те да скрхаш врат.“</p> <p>„Како ми буде“, одговори о.{S} Тео |
ао штатуа од камена с узвишеном главом, скрштеним рукама, гледећи на противнике погледом крајње |
била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скувала у двору, знам да ће грцати, кад га стану кусати |
ждних дрва за гориво; кад хоћемо што да скувамо, морамо да кидамо своје плотове.{S} У ћелијама |
</foreign> ... ту стане махати главом и скупи уста...</p> <p>„Шта је за Бога господине“ поплаши |
760.000 Ф., од манастира 927.280 фор. у скупи 1,687.280 Ф. ср.{S} Са интереси могли смо, да је |
потрѣбе свакој по 200 Ф. 600„</p> <p>У скупи. . . . . . .{S} 8.400 Ф.</p> <p>Да додамо јошт на |
"de">Donnerwetter </foreign>“, па ће га скупо стати.</p> <p>„Но пекар помисли, ако је Стратимир |
он мирнији.{S} А можда се већ и сувише скупо видило администратору много људи држати, те је по |
то у дружтвима чуо, па је сад намѣравао скупо продати.</p> <p>„Тако је!“ одобри говорник. „Мир |
чићу овом ордену собствену.{S} У јавним скуповима држао је више пута слова; ова су била мајстор |
ајмим 8 акова кисела купуса, те једва у скупоћи грдној овога времена доплетем до јечмена хлѣба. |
набрекле.{S} Али је био обучен чисто и скупоцѣно, <pb n="222" /> као да је владика.{S} И начин |
Острагу су стојали хусар и ловац у врло скупоцѣно одѣло обучени.</p> <p>„Наравно да је ово наро |
и своје прејемнике пред цѣлом народном скупштином торжествено обвезали одређене од њих своте с |
брзо ђак у собицу, повуче управитеља за скут у натраг, и повиче јаче: „Натраг, господине, сад ћ |
S} Кад ја заповѣдим, ви морате слушати, слѣпо слушати, па било вам право или небило.{S} Сад одл |
о његовом досадањем животу говорила.{S} Слѣдујући њеним мислима, морао је сам себи признати, да |
а јој је била на руци.</p> <p>Одтуда је слѣдовао жесток сукоб између хијерархије и народа, који |
ки народ.{S} И сама смрт његова била је слѣдство једнога таковога жестокога дана.{S} У бурној с |
ко то тако дуже потраје, знате л шта ће слѣдовати?{S} Народ ће се дигнути, па ће та добра у сво |
уком.{S} Он умре као епископ бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преживиле.</p> |
мртоносним муњама и громовима пређе без слѣди прѣко главе пѣсника „Шишатовачке харфе.“</p> <p>„ |
остао Митрофаном, јер иначе тежко да би слѣдовала ужасна ова катастрофа.</p> <p>Ради грађења ма |
мао је извѣстно много дара и науке; али слѣди хисторичне нити <pb n="74" /> је у нашој књижевно |
и у Беч, у Темишвар, у Загреб... и сами слѣпци хвале га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем |
> <p>„Овом приликом шиљемо вам по пошти слѣдеће дарове:{S} 1.) Један везени покров за кивот св. |
ни доказали су му ту потрѣбу необоривим слѣдствима.{S} Он је једном од своих угодника дао управ |
кога долази. <pb n="338" /> Срљате као слѣпи у своју пропаст.{S} Тражите спаса код капута.</p> |
а, да је морала, нагла смрт неизоставно слѣдовати.</p> <p>Изпитају о.{S} Теофана, и све друге, |
ога противника.{S} Он помисли, да је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло примили, и добије још |
у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час опет мало задрѣмала.</p> <p>Сад хрупе два млад |
е о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни данас, ни су |
беницу, да ме рѣши овога мѣста, јер сам слаба здравља и да ми допусти да се вратим у мој постри |
добро оздравила, али сам ипак јошт врло слаба.{S} Примите нашу захвалност, и будите увѣрени, да |
ве људи, као и други људи, људи грѣшни, слаби, у толико тврђег срца, што су се свега одрекли шт |
хоће.</p> <p>„Из манастира, кои су били слабији, ишли су калуђери по народу просити, и народ им |
{S} Овај је говорио с прекидањем и врло слабим гласом: али је о.{S} Теофан ипак све разумѣо.</p |
себе живе.</p> <p>О. Митрофан бијаше се слабо проминѣо за 10 година, како су се оном приликом р |
.</p> <p>Послѣ оне болести била је увѣк слабога здравља.</p> <p>Кожа на образу била јој је скор |
ђер се обѣтом обвезао, да те човѣчанске слабости избѣгава.{S} Као поштен човѣк мора дакле или о |
унуци.</p> <p>„Слава Стратимировићу!{S} Слава Мушицком!</p> <pb n="279" /> <p>Слава Станковићу, |
ј хвала; све Србкиње ваља да повичу:{S} Слава јој!“</p> <p>Старој се укаже суза у бистром благо |
овати.</p> <p>Слава је дакле била права слава.</p> <p>Кад су се гости разишли запита архимандри |
SRP18730_C19"> <head>19.{S} Манастирска слава.</head> <p>Прошла је зима, и пролѣће се развило у |
тосинђел.{S} И на њега је ова чудновата слава чудновато утицала.{S} Никад није говорио лѣпше; н |
и загрме звона те се протегла на далеко слава високога госта.</p> <p>Овом се сијало лице од бла |
} Слава Мушицком!</p> <pb n="279" /> <p>Слава Станковићу, кои бијаше у овом случају и једном и |
ање у народу чудесно подѣловати.</p> <p>Слава је дакле била права слава.</p> <p>Кад су се гости |
да се стиде и поздни праунуци.</p> <p>„Слава Стратимировићу!{S} Слава Мушицком!</p> <pb n="279 |
садањи протосинђел Никанор Грујић, кога славе под књижевним именом Срб-Милутина; снага врло одл |
имандрит је погодио.{S} Наскоро иза ове славе стигне наредба од митрополита, да о.{S} Теофан од |
сокопречестњејши господине, па ето нове славе нашој обитељи!“</p> <p>Раскалашно, скоро безобраз |
просту манастирску цркву у храм небеске славе, гдѣ анђели поју свемогућем прѣстолу химну хвале |
ина довео.</p> <p>„Но све су ово висине славе, коима се и изванманастирским дѣлањем долази.</p> |
>„Калуђерство је довело Доситија до оне славе.</p> <p>„Манастир је улио Мушицком оне пѣсме, кој |
овај смирено. „Што год иде на увеличање славе Божије и његовог угодника, којега смртни остатци |
.{S} Ни сам патријарх нема тога гласа и славе, што има наш домаћин.</p> <p>„Иди цару... хвале г |
поју свемогућем прѣстолу химну хвале и славе.</p> <p>„И дан данас може један прост калуђер у н |
не увија мрачна ноћ и кад си ти на врху славе твога дана.... да ли ће се и мени мој гроб скоро |
дѣлу.{S} Ови мемоари писани су црквено-славенским слогом, но ми ћемо их дати у преводу, као шт |
прекужи мађарски прѣки суд ради Пражког славенског конгреса.{S} Као члан највишег суда у Бечу, |
си сачувао име благослову садашњости а слави будућности.</p> <p>„Теби пак ваља да се занимаш; |
да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и слави, који неможе намѣре своје остварити, ако све непо |
и краљеви лозе Немањине у пуној свити и слави, међу коима има више светитеља православне цркве. |
ов држан на сабору, кад су га изабрали, славили су сви као изврстан.</p> <p>„Цар Франц I. јако |
звора.</p> <p>„Нарочито су се тога ради славили Н. Садски прота Данило и поп Платон из Каменице |
ог је србски народ с особитим пијететом славио, и младог митрополита, био је врло деликатне нар |
p>„Како се овај укаже на врати, оспе га славна полиција најгрубљим картачима.</p> <p>„Је с’ чуо |
кселенцији, да се тужим, да види, какве славне калуђере има.“</p> <p>То рекне, па изиђе на поље |
м правоме животу ствари, које нису мање славне;</p> <p>„Ту је на прилику служба божија у манаст |
и собе за госте.{S} У сѣверном била је славно позната трапезарија, коју ћемо такођер овом прил |
о ствар наредили?“</p> <p>„Дѣло је било славно!“ одговори овај.</p> <pb n="289" /> <p>„Али не п |
и га о.{S} Теофан, да му што више о том славном митрополиту каже.</p> <p>„Е, одговори архимандр |
е у Петроварадину генерал-командирендер славонске краине барон Сигентал.</p> <p>„Сви су главно- |
пиши, предузимај, чини све, што иде на славу Бога, на корист људи и на добро наше.{S} Срѣдства |
да служе на велику корист а уједно и на славу и цркве наше и народа.“</p> <p>На ово запита патр |
, па ћемо живити себи на срѣћу, Богу на славу!“</p> <p>Овдѣ ућути.{S} Одушевљење, којим је гово |
нтина и Јелене чинило се да и само небо славу хоће да увелича.{S} Небо је било чисто од најрани |
хиљадила, а коке му дукате носиле.{S} У славу божју а у његово здравље.“</p> <p>За тим принесе |
народ што одтуда да има.{S} Пијте.{S} У славу Божију.“</p> <p>Гости устану на ноге, изрецитују |
олитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег светитеља, и позваћемо <pb n="285" /> на ње |
стану топови са града Варадина пуцати у славу радостног за сву државу догађаја, кад стану злочи |
коима је Мушицки живио и пѣвао, пити у славу ова три честита србска хијерарха.“</p> <p>Тако и |
м на руке а рукама на стол, те хркаху у славу бала замѣњујући клавир, или веркл, или тамбурицу. |
<p>Многи болници били су за ту црквену славу доведени.</p> <p>Мѣсечина је сјала цѣлу ноћ и бла |
о јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну славу, премда није мало било ни мале дѣце на прсима мат |
к,“ сиромах младић, али је имао глас од славуја а дар за појање изврстан.{S} Био је родом из Ир |
вити.{S} Милије их је било слушати него славује кад се надпѣвају!“</p> <p>„У умѣтности чинодѣјс |
и, и с тога су га и звали фрушкогорским славујем.{S} За пѣвницом у цркви био је јединствен.{S} |
пои своју строфу несравњивом бравуром и славујским гласом.</p> <p>„Генерал буде очаран.</p> <p> |
них људи из нашега народа, па су се сви слагали.“</p> <p>„Охо!{S} Ти дакле већ спремају акцију, |
нао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сладак опет као рѣдко ко.</p> <p>Промуклим гласом прого |
акутати и пѣвати: „Сладка Маро, Марице, сладка душо душице, дад мало плећке, дад мало плећке!“ |
.</p> <p>„Добро ми дошла у овој самоћи, сладка слико из прошлости.{S} До сад си ми се јављала к |
стане око куварице скакутати и пѣвати: „Сладка Маро, Марице, сладка душо душице, дад мало плећк |
ђери одморни људи.{S} Док мирјани своје сладке терете сваки дан вуку, идемо ми салтаџије, сами |
ану.</p> <p>Госпођа Пуљиница насмѣје се сладко и громко овом вицу; а стара тетка није знала, шт |
ди јој се преизпуне милином, и дрхћућим сладкога осѣћања гласом проговори му:</p> <p>„Тошо!{S} |
вци дали су му наслов: „новог Дамаскина сладкопѣвца.“ Њему су нудили епископство, али он га не |
јој је у сваком слогу звонила, срѣћа и сладост будућности, која му се пред духом и срдцем разт |
баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже са мном, нека <pb n="243" /> се куцне с њим, а ко |
им из „сословија“ издану.{S} Они се сви слажу да обавим тај шут, и изјављују, да ће то само бит |
кама и временом изопачен лежи на својој сламној постељи, без друга, без пријатеља, запојен оцто |
гост, „ваљда немате куварице!{S} Дајте, сланине, плећке, сува меса, мени је све једно.“</p> <p> |
а, па онда завије у крпицу мало хлѣба и сланине, што да му буде ручак, и пође да иде у шуму да |
се разумѣти.{S} Домаћин је високородном слао шљива и са дрвета набраних и у <pb n="240" /> прео |
у му је лежала угодна љубкост, у говору сласт.</p> <p>Ова личност прибавила му је глас лѣпог ар |
ко је истина, што путници пишу, да пола сласти изгуби, ко сам путује, онда је наравно боље имат |
ену слику гледале, пуну живота, сјаја и сласти.</p> <p>Ленка је била заћутала, и чекала је одго |
сти, оне ће изазвати живот, пун срѣће и сласти, као што глас пролѣћа изазива живот цвѣта и мири |
вање страстне љубави слушати, а у срдцу сласти раја осѣћати: то мора да је <foreign xml:lang="l |
334" /> А друго немогу ја калуђера мога слати у Русију.</p> <p>„Ти мислиш, да на мене нико негл |
вице или да изгуби парницу.{S} Најпослѣ слегне с рамени и промумла <pb n="61" /> кроз бркове: „ |
ним озбиљним басом...</p> <p>Владици се слегне мало жуч на ову примѣтбу, и заћути.</p> <p>Ово у |
е ни у тај чин започете комедије.{S} Он слегне рамени и рекне: „Радите што вам драго; ја нећу н |
е неједначије надимале...{S} Живот се у слеђене живце врати...{S} Врућа крв појури жилама..{S} |
ма примѣтити на правдање о.{S} Теофана, слеже рамени, и немирним гласом промуца: „Казаће свѣдоц |
едно.“</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери слежући рамени.</p> <p>„Шта наопако,“ продере се гост и |
воје груди, да пригрли к свом срдцу, да слије душу своју са њеном душом, која се бијаше сва у љ |
ца и из дубљине чисте душе обављаше.{S} Слика његова остала је на сва времена у памети оних кој |
.“</p> <p>Ту застане Ленка напрасно.{S} Слика калуђера, која је пре тог као слика без живота сѣ |
и суза туге и срдачних уздисаја.{S} Ова слика била је у дѣлу за србски прости народ бисер а за |
p> <p>Морамо се чудити и дивити, да ова слика недаде повода другим нашим манастирима, да и они |
да ће се у мом спомену блистати његова слика као слика каквога анђела!{S} Хоћете ли му ове мој |
е подигнуо у зрак, сложи читава поворка слика, грозних, црних и крвавих пред духовним оком пѣсн |
души као слика од камена, као мермерска слика, у коју је Пигмалијонов загрљај живот улѣвати поч |
ње о себи о одношаима спољским, и дивна слика идеалне узвишености о.{S} Теофана, која јој је не |
крововима од кућа.</p> <p>Лѣпа Ленкина слика од синоћ није му силазила с очију.{S} Ил спавао и |
ијег Србина.</p> <p>Он је био чудновата слика.</p> <p>У науци и владању био је безпрепорно најб |
ка се окрене, и ту јој се покаже доиста слика пуна дивоте и чара.{S} Зраци сунца, које се већ з |
први ред умѣтника свога руфета; али је слика била доиста врло живо и сложена и изведена. <pb n |
у прѣд дух поред слике јавне дужности и слика тајне љубави, лак Ленкин.</p> <p>У тај пар куцне |
у мом спомену блистати његова слика као слика каквога анђела!{S} Хоћете ли му ове моје рѣчи при |
{S} Слика калуђера, која је пре тог као слика без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Ленкине п |
: и он је сѣдио узет на тѣлу и души као слика од камена, као мермерска слика, у коју је Пигмали |
ада.{S} У манастиру пуно фотографијских слика, а врло мало св. икона!“</p> <p>Игумана је ова пр |
сти примали, било је много фотографских слика на зиду и мужких и женских, међу овима највише њи |
зиду?“</p> <p>И доиста највећи број тих слика бијаху швабе Бахове добе, кои у војводини највиша |
и повуче се к прозору од ћелије.</p> <p>Слика, коју угледа, смрзне јој крв у жилама; изрази тих |
луђер у особитом душевном стању.</p> <p>Слика младе женске, која бијаше обасута чудесним милина |
з таме и мрака, стане му прѣд дух поред слике јавне дужности и слика тајне љубави, лак Ленкин.< |
одлази и т. д.{S} На кратко, код те је слике множина стајала и дивила се по читаве сатове.{S} |
ам њима ту радост учинио, да виде своје слике у манастиру, а некошта, знате ништа.“</p> <pb n=" |
у да се с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле слике архимандритове преливала <pb n="159" /> се свѣтло |
се као она танчица, на којој се маглене слике појављују.</p> <p>Сестра му је?... какви то мили |
тече нѣколико часова, и они стојаше као слике од камена изрезане.</p> <p>Међу тим заблиста, као |
p>„Добро ми дошла у овој самоћи, сладка слико из прошлости.{S} До сад си ми се јављала кад и ка |
з златожутог кедра, са умѣтно изрезаном сликом св. разпећа с једне, а образом св. краља Симеуна |
од ока.</p> <p>„Кад смо овако довршили слику митрополита <pb n="264" /> Стратимировића, хајде |
идило из погледа, како утискују у памет слику тога веза да га по могућности код куће репродукуј |
Један цѣо зид њен представљао је велику слику, сцене из косовске битке.{S} Молер није баш спада |
Примѣра ради да узмемо исто тако велику слику, на којој би били представљени сви србски краљеви |
.{S} Она опет садржи велику хисторијску слику и заступа прошлост нашег народа.“</p> <p>„А, трап |
а, осим што су му очи на ту јединствену слику гледале, пуну живота, сјаја и сласти.</p> <p>Ленк |
p>Из ово мало црта видиће сваки подпуну слику управе, коју смо хтѣли њима фотографисати.{S} Фот |
ѣлом тѣлу и кроз све живце, кад виђе ту слику ужаса и очајања, прѣд собом.{S} Она се тргне, ско |
<p>„Ако В. Светост допусти, ја могу ту слику овај час поднѣти.{S} Ја већ од дужег времена ради |
купно стање манастирске управе у једној слици представио: али томе нисам ја крив.{S} Зашто нист |
све своје добро.{S} Ја сам сад богата, слободна.{S} Како сам скинула црнину за родитељима, за |
сам га у раси — у манастиру.{S} Ја сам слободна... ја сам богата...“</p> <p>„Но ја сам везан!“ |
ван,“ одговори јој Ленка; „па ћемо бити слободније и ја и ти.“</p> <p>„Ја ћу лећи на диван,“ ре |
ато се обрадује кад га види, на та мало слободније <pb n="58" /> дишући запита, неби л мого Њ. |
ата од његове ћелије...{S} Он одговори: слободно...{S} И лик Ленке, али у истини, појави му се |
Митрофан тихо свога друга.</p> <p>„Наје слободно договарати се“ примѣти архимандрит и пресѣче и |
нако мислити и говорити.{S} А ви кажите слободно, што год против мене знате.{S} Ја се небојим н |
</p> <p>„Куда ћеш?{S} Господину!{S} Иди слободно.{S} Господин незна ни је ли мушко ил женско; а |
, кад нѣко куцне на врата, и на одговор слободно, уђе.</p> <p>То је био архимандрит, с којим се |
кад нѣко на врата лагано куцне.</p> <p>„Слободно“, повиче он на то; но упрѣпасти се, кад види д |
p>Нов живот осѣти у себи, кад се нађе у слободној природи.{S} Ноге му чисто добију крила, и одм |
о неможе више да дигне у своју узвишену слободу, јер би му се изкинула ножица, за коју је приве |
} У јавним скуповима држао је више пута слова; ова су била мајсторски написана, али говор је би |
Записаћемо је у прилежнице и то златним словима.“</p> <p>Напослѣтку разтвори о.{S} Теофан и пос |
говорио лѣпше; никад му <pb n="288" /> слово није било боље.{S} На више мѣста мало му није суз |
ка и куцање сврши, и звона ућуте запита словослов: „<foreign xml:lang="de">Wie gefällt Ew.{S} H |
е грло, па не могу од тешка решпекта ни словца да изтиснем...{S} А нисам ја много пута <pb n="1 |
трти чело.</p> <p>„Немојте се са формом слога мучити“, примѣти му архимандрит мирно и пријатељс |
ви мемоари писани су црквено-славенским слогом, но ми ћемо их дати у преводу, као што у наше вр |
> предубока љубав, која јој је у сваком слогу звонила, срѣћа и сладост будућности, која му се п |
е из собе на ходник.{S} Тамо негдѣ нађе сложен купус на хрпи.{S} Узме једну главицу и однесе је |
а; али је слика била доиста врло живо и сложена и изведена. <pb n="226" /> Ту је било видити на |
стина на обрану бијаше подигнуо у зрак, сложи читава поворка слика, грозних, црних и крвавих пр |
раг скотрља, и тамо под басамаци некако сложи.</p> <pb n="12" /> <p>Ђак је био јаче грађе, те и |
и у један дебео, али баш дебео рукопис сложила.</p> <p>Наравна је ствар, да смо се ми послужил |
>„А ти лези ту у мој кревет, а ја ћу се сложити на овај диван,“ одговори јој Ленка; „па ћемо би |
алцер.{S} Без договора, без једне рѣчи, сложише се парови младих људи и лѣпих госпођица, те се |
повиче: „Што га мољакате; <pb n="33" /> сложно, па ћемо га у брашнару силом одвући, кад неће до |
пустили... неразумѣше те, непојмише те, сломише те, газише те...{S} Није л’ то доста?{S} Прошло |
калуђером у лѣпшем образу.</p> <p>Чист слуга светог божијег олтара; вѣрни пријатељ обитељи, ко |
ма каква и ма гдѣ, па ма се и са кућним слугама у јавној гостионици куцали, или морали отићи у |
и за тили час види намѣстник, како два слуге на коњи јуре оним истим путем, којим бијаше отишл |
а своје мѣсто.</p> <pb n="22" /> <p>Два слуге опреме коње, те стојаше само чекајући заповѣст.</ |
ку. . . . . . . . .{S} 1200 „</p> <p>На слуге више за сваку по 200 Ф. 600 „</p> <p>За храну виш |
а друга тако звана браћа, да су њихове слуге и оруђе; да врховна управа задатак свој само на п |
ученике одводи од цркве.{S} Манастирске слуге неплаћа уредно.{S} Одтуда стрепимо од палежа.</p> |
омесији — „изпитајте манастирске ђаке и слуге — ево им имена овдѣ — па ћете се увѣрити, да смо |
сте је у пол дана кроз ваше калуђере и слуге по прњавору и селу гонити и тражити дали. — Ви ст |
бугарским манастирима?{S} Та то нису ни слуге нашој Фрушкој Гори!{S} А руске лавре са њихови 30 |
ево ти 200 фор., па изплати и растѣрај слуге, кад их неможеш употрѣбити; а верујем да неможеш, |
т, држећи нас, не да смо му браћа, него слуге и робови.</p> <p>Купује за дубове и друга дрва из |
ију, пристојну, као члану задруге, а не слуги; премда ни на кои начин разкошну.{S} Али онда трѣ |
pb n="297" /> <p>Трѣбало ми је за плате слугу, кои небијаху плаћени. . . . . . . . .{S} 400 фор |
стара, изиђе брзо из собе и зазвони по служавку.</p> <p>Није дуго постојало, али ето ти фрушту |
ка.. изгледао је сасвим господски...{S} Служавник бѣлим утирачем застрт, шољице и вандле од фин |
или како дивно служи; сви су осѣћали да служба наша постаје његовим чинодѣјствовањем насладом с |
бити чаше вина у манастиру да се света служба служи...{S} То ће бити, да, тако ће бити, па ћет |
душевној наслади радовали.{S} Такова је служба хришћанској цркви у прва времена језичнике хиљад |
аздник обично у великој цркви служио, и служба његова имала је толико утиска у хришћане, да је |
исти, почне се сјајно изпуњавати, јер и служба <pb n="251" /> и молитва о.{S} Теофана доносила |
у мање славне;</p> <p>„Ту је на прилику служба божија у манастирској цркви.{S} Ова може човѣка |
души, кад само на њу помислим.{S} Ноћне службе божије дизале су ми душу у небо.{S} Звекет будил |
о ти заповѣдам.{S} Пре нето што мене из службе одтѣрају, волим видити тебе, да на мацку под бат |
зију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из службе изтѣрати него да мене у пензију баце.{S} Зато ва |
овић је и сам често служио, и његове су службе биле увѣк за утисак приређене.</p> <p>„Споменућу |
тао или прѣко кога је са св. тајном при служби прешо, осѣћао је чудесно олакшање истога часа и |
утѣху пружи.</p> <p>Чинодѣјствовању при служби придруже се и други настојатељи и калуђери, кои |
У умѣтности чинодѣјствовања при божијој служби споменули смо већ епископа Гедеона.{S} Овога не |
не.</p> <p>„Споменућу само његов ход на службу о петрову-дне сваке године у дољњу цркву карлова |
етцу или недѣљи.{S} Но како је звоно на службу зазвонило, заборави на бол и болѣзањ, устане, об |
ије недѣљом и празником дошо у цркву на службу божију.</p> <p>„Црквено појање уважавао је више |
ити супароха, <pb n="261" /> да одслужи службу о каквом светцу или недѣљи.{S} Но како је звоно |
лужила пре него што бијаше у манастир у службу отишла, и тако је тамо дворске чиновнике познава |
и су у стању извести послове, што ће да служе на велику корист а уједно и на славу и цркве наше |
више њих и у полу само тако светитељски служе.“</p> <p>Патријарху је ово очевидно годило.{S} А |
колу за црквено рисовање.{S} У школу за служење, појање и проповѣдање, долазили би наравно сви |
инарију и богословију, школу за црквено служење, појање и проповѣдање, и школу за црквено рисов |
А нарочито нам је нуждна школа за лѣпо служење.{S} Како је дивно Ваше чинодѣјствовање!{S} Немо |
аше вина у манастиру да се света служба служи...{S} То ће бити, да, тако ће бити, па ћете видит |
ази.{S} Дошли су чак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у своим духовним |
е из резиденције возио у дољњу цркву да служи.{S} Коњи су му били управо као царски.{S} Хамови |
ку, како се ваља држати, кад се у цркви служи.</p> <p>Архимандрит је био особито изучен у овој |
пуна.</p> <p>Сви су хвалили како дивно служи; сви су осѣћали да служба наша постаје његовим чи |
е на то много држала, да свештеник лѣпо служи.{S} И мислим, да сам прилично у тој умѣтности нап |
луга за цркву и народ, која би нам увѣк служила за чврсто становиште и непробитан штит против м |
а.</p> <p>Она је у митрополитском двору служила пре него што бијаше у манастир у службу отишла, |
народу пред изображеним свѣтом на углед служиле.</p> <p>Но сад је овако.</p> <p>Да се вратимо н |
, то незнамо; али смо увѣрени, да би то служило на дику манастиру и народу.</p> <p>Из трапезари |
јаш.</p> <p>Док су се возили по Бачкој, служио се исти тим своим обичајем у излишној мѣри.</p> |
идворним калуђером Исидор Коларовић.{S} Служио га је као свѣћа.{S} Кад прођу многе године произ |
на тај праздник обично у великој цркви служио, и служба његова имала је толико утиска у хришћа |
ста, што каже о.{S} Теофан, светитељски служио.</p> <p>„У школу за црквено рисовање“, продужи о |
кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало смока, што бијаше том при |
убио и тога ради, што је овај врло лѣпо служио.</p> <p>„И у обште, казују; да је епископ Гедеон |
у.</p> <p>„Стратимировић је и сам често служио, и његове су службе биле увѣк за утисак приређен |
акултета и публике. —</p> <p>„Станковић служио је врло радо из пунога срдца врло умѣтно.</p> <p |
аке напасти нечастивог анђела и његових служитеља, и његових људи.{S} Во имја отца и сина и св. |
е, само овако:{S} Вав!{S} Вав!{S} Вав!“ Служитељи се стану смѣјати и изгубе се на страну мумлај |
калуђерских и манастирских противника, служити за оштро оружије у борби, ако би се ова разгорѣ |
0 година живити, па ће живо преповѣдање служити за квасац, који ће се све већма дизати, али не |
им сам се послужио.{S} Међутим ја Ћу се служити онако, како више одговара Вашој смѣрности и жељ |
зисторији, које, ако се оправдају, неће служити ни вама ни обитељи на чест, и моћиће имати вели |
а ће на већи какав празник о.{S} Теофан служити, и глас о његовом „чинодѣјствовању“ пронео се п |
св. кивот стављати.{S} У четвртак ћемо служити и метнути га пред образ пречисте Богородице мат |
ати велико бденије.{S} А у „недељу ћемо служити соборно, осветићемо тај принос, и поставити га |
{S} Осим тога упутићу га, да научи лѣпо служити.{S} Ја сам из оне школе, која је на то много др |
то ће народу и на хасну бити и на част служити.</p> <p>„Па ћу онда задати резиденцију за патри |
м овдѣ претрпио.{S} Но кад бити неможе, служиће ми само за науку, да се боље чувам змије, која |
главно-командујући, кои у Петроварадину служише, долазили више пута на посѣту митрополиту, коју |
и иза праздника.</p> <pb n="318" /> <p>Слутио је, да им је то послѣдњи састанак на земљи.</p> |
да се изведе; да ниже њега нема нико ни слутње о томе, шта му управо чинити ваља; да у реду с њ |
: иде нѣко по соби.{S} Сѣдне у кревету, слухти свом снагом: нема нигдѣ ништа.{S} Причинило јој |
д предње собе отварају.{S} Опет сѣдне и слухти; но није ништа.</p> <p>Потрајало је то подуже.{S |
ајде из ових стопа... немој да те какав случај, каква неправа мисо од мене растави и за сав жив |
а митрополије, па је промислио за сваки случај, како да се влада.{S} Нарочито је добио из двора |
по свој прилици митре, а нарочито један случај из раније младости, кои ћемо те релативне важнос |
често које протупланом непријатеља које случајним околностима и догађаима.</p> <p>Ленка дошавши |
: а он је у једну најрадије одлазио.{S} Случајно је у тој обитељи била млада лѣпа умиљата госпо |
с голом главом прѣко авлије, на коју је случајно мого поглед високе једне особе баш онда пасти, |
е све рађено по потрѣби и разлогу, а не случајно и од ока.</p> <p>„Кад смо овако довршили слику |
је под руку да је уз брѣжуљак поведе и случајно јој руку јаче притиште уз себе.</p> <p>Ленка с |
епископ Хранислав.</p> <p>У овом дакле случају био је ексцеленција управо администратор митроп |
<p>Слава Станковићу, кои бијаше у овом случају и једном и другом сушти анђео хранитељ! “</p> < |
сваким даном упразнити.</p> <p>„У овом случају имао је Станковић једног јединог такмаца за мит |
његовим смѣјом.{S} Најбоље је у таковом случају ћутати, учинити духу по вољи и немицати се!“</p |
луђер и као млађи и у једном и у другом случају.{S} Зато вас молим да ми опростите.{S} Овим сам |
, — да се највећма узвишује кад најбоље слуша.{S} Ево и пред вама молим старѣшину да ми опрости |
p>„И јест тако“, одговори архимандрит, „Слушај дакле.{S} Кад је Стратимировић бивао на изпиту б |
а то буде боље!{S} Јест. <pb n="125" /> Слушајте само шта ми приповѣдаше нѣки дан.{S} Један <fo |
твор тѣрали...</p> <p>Господин одвѣтник слушајући разговор, као да је чине примѣњивао закону, и |
т на прсима носи.“</p> <p>Ленка није ни слушала шта јој тетка говори.{S} Она је на ново узела п |
оно доба донела, ми смо год. 1830. јошт слушали, да су многи давали предност Храниславу.</p> <p |
ову за наше доба врло благодарну науку слушали, те се за шумаре и лугаре успособили.“</p> <pb |
и имаш казати.</p> <p>„Дакле говори: ја слушам.“</p> <p>О. Теофан приповѣди архимандриту у крат |
итивао клирике, ишо тамо и амо по соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том времену пружио је чеш |
а.</p> <p>Све, што се до сада говорило, слушао је, као да се њега и нетиче:само су му једине оч |
главу к говорнику окренуо, и озбиљно га слушао.{S} А кад овај сврши, онда опет као нехотице пад |
чисто увѣрење.</p> <p>Архимандрит га је слушао с пуним задовољством.</p> <p>Протођакон је код н |
аја бити до слушати и овога, као што је слушао и друге.{S} Посао им је ишо од руке, па су били |
нама већ познато.</p> <p>Архимандрит је слушао помњиво, док је о.{S} Теофан говорио.{S} Кадкад |
луђера, те је свога правозналца мирније слушао, кад овај продужи: „Имам ја пријатеља и у Вукова |
имали.{S} У женском друштву ћутао је и слушао.{S} Сам рѣдко коју да је проговорио.</p> </div> |
дин, кои је све <pb n="210" /> гледао и слушао са благим саучешћем, али није рѣчи изустио.{S} С |
ну играло је срдце у њедрима док је ово слушао.{S} То је манастир, каква га је он у идеи виђао! |
у и по вѣштини.“</p> <pb n="259" /> <p>„Слушао сам их једаред“ проговори о.{S} Теофан, „кад су |
то је наравно, да је тај контраст морао слушаоце на грохотни смѣх побудити.</p> <p>Печеновић је |
одсѣва, како му рѣчи чудесно протрѣсају слушатеље; како му глас влада чуствима, мислима и осѣћа |
оложили.{S} Кад ја заповѣдим, ви морате слушати, слѣпо слушати, па било вам право или небило.{S |
ѣсничких уста прелѣвање страстне љубави слушати, а у срдцу сласти раја осѣћати: то мора да је < |
опово допратила.{S} Тако сам барем мого слушати.</p> <p>„Колико је дакле прѣче, да ти останеш г |
могло за њега другога одношаја бити до слушати и овога, као што је слушао и друге.{S} Посао им |
дивоту заборавити.{S} Милије их је било слушати него славује кад се надпѣвају!“</p> <p>„У умѣтн |
<p>„Кад господин тако заповѣда, морамо слушати,“ одговори дуја са свим мирно, у пуном увѣрењу |
ја заповѣдим, ви морате слушати, слѣпо слушати, па било вам право или небило.{S} Сад одлазите. |
ничега бојати.{S} Сад ће вас народ јошт слушати у свему.{S} Ја сам био са многима од наших људи |
рпљиво.</p> <p>„Ви заповѣдате.... ја ћу слушати.{S} Најпрѣ и најпрѣ, наши манастири немају скор |
еону.{S} Видим да ти тако што најрадије слушаш!“</p> <p>„То је истина“, одговори о.{S} Теофан. |
ицама, мужки и женске, старо и младо, и слушаше музику.</p> <p>„Хвала Богу!“ рекне један. „Шта |
отѣрати од нѣкуда кола кожом покривена, смѣсти болестника на, та кола, и она два чувара одпрате |
вести?“ запита протођакон архимандрита, смѣјући се грохотом.</p> <p>„Шта то?“ запита га архиман |
ко имање.“</p> <p>Ово изговори он тихо, смѣрно, али и одсудно.</p> <p>„Е! лако је само рећи: ха |
и данас донели писмо од мога Тодора.{S} Смѣм овако рећи, јер смо од синоћ брат и сестра.{S} И о |
еленцији, и да изиштем благослов, да га смѣмо осветити и на св. кивот стављати.{S} У четвртак ћ |
д дигне очи на архимандрита и запита га смѣрно: „А јесте ли, Високопречестњејши господине, позн |
едамо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣпо изтрезни, па онда |
аље.</p> <p>Калуђер настави, како су га смѣста затворили и стражу поставили.</p> <p> <foreign x |
га гроба милим братом.{S} Ово мислим да смѣм сваком казати, и да ми се за то замѣрити неможе.“< |
тако лѣпу сестру, и тако отмѣну,“ дода смѣшећи се љубезно.</p> <p>На то јој пружи руку да се с |
изгледаше запетим жицама инштрумента за смѣх, што ће доћи.</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе |
јесте ли се добро пазили“ запита Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Е да, нема од тог ни говора“, примѣ |
и си тето снивала!“ проговори сад Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Та нисам дијете!{S} Са свим сам осѣ |
тај разговор мила тетице,“ рекне Ленка смѣјући се, премда мало кисело, па то и учини. „Та кост |
p>„Па шта јошт,“ запита Ленка све већма смѣшећи се.</p> <p>„Па пуцкало је по соби као да неко п |
тати за нашег духа-архимандрита? запита смѣшећи се архимандрит Партеније.</p> <p>„Ћути бога ти, |
шло више од године дана, Стратимировића смѣсте у вѣчну му кућу у Карловачкој саборној цркви.{S} |
а ствар мало разтумачити, да могу њихов смѣх разумѣти.</p> <pb n="47" /> <p>Печеновић није мног |
„Наступи нов живот у манастиру, кои је смѣрао да се манастирско стање поправи.</p> <p>— — „Как |
четка.{S} Ил’ се није умѣло, л’ се није смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то служило на |
кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест опомене, а она је послѣдње своје с |
реликвије боље сачувају, и цѣлисходније смѣсте.</p> <p>А митрополити старији сгрѣшили су Богу, |
не и сама.</p> <p>Архимандрит Партеније смѣшећи се фино, одговори свом другу: „Виц и ти рођена |
су против реда што чинили.{S} А најмање смѣ то виша власт игноровати, или повлађивати.{S} Она м |
ити величанствена зграда, у којој ће се смѣстити гимназија и семинарија богословска и сви униве |
и ни манастирима.{S} А калуђери неће се смѣти ни појавити у народу да просе милостињу, него ће |
ки врло радо заборавио!“</p> <p>Роди се смѣх и весеље.</p> <p>„Али се увѣк ја сам пријавим“, пр |
имандритима ове куће.“</p> <p>Уз ово се смѣјао опет чудноватим оним његовим смѣјом.{S} Најбоље |
је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка се уда |
имао је о.{S} Теофан рођака, и тако се смѣсти код њих, док се састане са адвокатом и док га ов |
о царица.“</p> <p>То и учини, и тако се смѣсте.</p> <p>„Нек остане свѣћа да горе,“ рекне тетка. |
<p>Они су се онда разумѣвали, па су се смѣјали једним мислима покренути једногласно; а ми мора |
запита га о.{S} Теофан.</p> <p>Јосиф се смѣшио.</p> <p>„Шта вели господин?“</p> <p>„Мал’ га ниј |
ненарушеној збиљи.</p> <p>Патријарх се смѣшио овој његовој озбиљности.</p> <p>„Даље, даље!{S} |
ију изпраши.“</p> <p>„Архимандрити неби смѣли остати на управи манастира, него би се ова морала |
лон до земље, и настави свој подругљиви смѣх, у кои сви други из гласа пристану.</p> <p>„Какво |
<p>Сви сад ударише у грохотан поругљиви смѣх.</p> <p>На овај смѣх дигне о.{S} Теофан главу, кој |
круга удале, па су му на то одговорили смѣхом, вичући му подсмѣшно: путуј игумане, нестарај се |
т пакла, којим су се остали непријатељи смѣјали, кад су ме оставили мѣрећи ме од главе до пете |
вѣштину радо награђивала, па су се они смѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он је стајао |
тај контраст морао слушаоце на грохотни смѣх побудити.</p> <p>Печеновић је био човѣк друштвен; |
он одговори.</p> <p>О. Теофан одговори смѣрним гласом: „Није.{S} Шта више, мени је г. админист |
и нерекне: „Благо теби, Варнаво!{S} Ти смѣш јести пасуља... а ја сиромах <pb n="64" /> морам д |
од правога пријатеља тражити ни примити смѣмо,“ —</p> <p>Ленка незнађаше правога смисла ових рѣ |
роду.{S} Она га је у своју кућу у Пешти смѣстила, па га је надгледала, и као рођена сестра нѣго |
тима у натраг, и стане тамо прекрстивши смѣрно руке на прси.</p> <p>Било је очевидно, да га је |
грохотан поругљиви смѣх.</p> <p>На овај смѣх дигне о.{S} Теофан главу, коју бијаше на госпођино |
S} Теофану. „Врло много!“ одговори овај смѣрно али одсудно.</p> <pb n="335" /> <p>„Шта?“ запита |
акога духа.“</p> <p>И опет се чује онај смѣх са читавом шкалом од тонова.</p> <p>„А да шта би с |
/p> <pb n="181" /> <p>Кад изиђе на крај смѣси, која јој бијаше узмутила и главу и срдце, сване |
служити онако, како више одговара Вашој смѣрности и жељи него личној заслузи.“</p> <p>На то сѣд |
ти да се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо праве разлоге навести, да непријатеље јошт горе не |
о све у манастири и близу њих, па нисам смѣо псовати; а сад смо опет од њих далеко, па може под |
се смѣјао опет чудноватим оним његовим смѣјом.{S} Најбоље је у таковом случају ћутати, учинити |
не искре просипале; уста се најсочнијим смѣхом развлачила.</p> <p>Но госпођа је била баш тај да |
ола!“ И овај је свој виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ квалификовали.</p> <p>Лен |
<p>И овај виц архимандритов уроди обћим смѣхом.</p> <p>„Ја сам задовољан,“ примѣти архимандрит |
и се ове нису видиле од црних са брадом смѣшаних бркова.</p> <p>„Куда ћеш?{S} Господину!{S} Иди |
ости!“ одговори о.{S} Теофан с подпуном смѣрности.</p> <p>„Па си морао баш сада доћи?“</p> <p>„ |
ково цѣло!“ На то се стане сам грохотом смѣјати, а како му је био глас кречећ и оштар, морало с |
<p>Они други стану се на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Они су се онда разумѣвали, па су се смѣ |
зајео, и сви се стану на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Међу тим је кона био до ћошка католичке |
остати,“ упадне овдѣ патријарх грохотом смѣјући се. „Видим ја, непознајеш ти јошт тога свѣта!“< |
шње варошке куће спаја, али чује гласан смѣх од „кранца“ а за тим перорирајући глас адвоката Пе |
ок ми незаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан смѣрно али одважно.</p> <p>„Недам!“ одговори патријарх |
ја идем без њега,“ одврати о.{S} Теофан смѣрно али одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца |
у онако јуначки.</p> <p>Цѣло се друштво смѣјало из срдца.{S} И сама тетка пристане уз друге.</p |
се и зачуди и разљути. „Па куда би! ако смѣм питати?“ рекне мало подсмѣшљиво.</p> <p>„Имам вели |
еличанства покаже?{S} Кажи да није, ако смѣш?{S} А зар нису Србљи највѣрнији поданици свога пар |
док је и једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што се мрзнеш кад таковом господину банда м |
говори: „Оно пакостно, злобно, ђаволско смѣшење администраторово кад ми нож у руци опази... она |
ме и под асталом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад добију мукте |
љски!“</p> <p>Ленка јој одговори кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламе |
и није тако било опасно, нити је на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је било с ножем. |
, као што су те ваше.</p> <p>„Није било смѣрнијег калуђера од њега.{S} Сви су га поштовали као |
у.</p> <p>На ово се и опет стане крупно смѣјати.</p> <p>„Та за оне има гора и даљина јошт и нај |
наким утиском.{S} Из почетка се невѣрно смѣшио; али у течају говора Теофанова мора да се особит |
еле да га нема!“</p> <p>Бурно, грохотно смѣјање прасне у дружтву, а наздрављач пружи прѣко стол |
овом путу за патријархом поћи.{S} Зато смѣшећи се и сам настави шалу и рекне:</p> <p>„Макар ме |
сам жив међу вама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх, а други погледе ко то говори.{S} То бијаше порезн |
у собу.{S} Веселе нарави будући удари у смѣх и повиче: „ево вечере, дајте само оцта и уља.“</p> |
ма да незнађаше управо зашто.</p> <p>У смѣху му одсијаваше нѣшто, што младу жену чешће натѣра, |
што смо ти дужни.“</p> <p>Сви се стану смѣјати, и весеље достигне највиши степен.</p> <p>„Дакл |
ав!{S} Вав!{S} Вав!“ Служитељи се стану смѣјати и изгубе се на страну мумлајући: „та није нам н |
чи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ. високородије заступник само |
>„Говори, само говори!“ рекне патријарх смѣшећи се. „Толико те познајем, да знам да ниси луд, а |
м сасвим заборавио,“ примѣти наздрављач смѣшећи се. „Него чини ми се, да би на тебе сваки врло |
ер.“</p> <p>О. Теофан проговори на то: „Смѣм ли шта рећи, високопречестњејши господине!“</p> <p |
господу у трапезарију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, да их мало прегл |
>А ово је била Хранисављева најновија пѣсма митрополиту Стратимировићу год. 1816. списана.{S} И |
</p> <p>О. Теофана дирне ова хусарска пѣсма врло неугодно.{S} Он дакле тому сходно и одговори:< |
се на једаред језик кочијашу, и стара пѣсма почне снова, реко бих у умноженом издању.</p> <p>Го |
„Сасвим сам погодио, од које птице та пѣсма долази.“</p> <p>О. Теофан мислио је, да ће патријар |
ше, те се с њим куцаше.</p> <p>Кад се пѣсма, свирка и куцање сврши, и звона ућуте запита словос |
ичица и босијока.</p> <p>Кад се сврши пѣсма и свирка, запита високородни, којем чисто небијаше |
а тјажкаја.</foreign>“</p> <p>Тек што пѣсма у трапезарији умукне, и звона на цркви стану, али и |
м, да сам дошо до срѣће познати вас.{S} Сматрајте, да сте код своје куће.{S} Ми сви имамо сестр |
и, млађим заповѣдити, да је као госпођу сматрају, да је игуманицом и т. д. титулирају, и да њен |
ладао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣнију.{S} Стратимировић га ј |
S} Калуђери су били прости људи, али су сматрали манастир за своју кућу и били су му и привржен |
га је са стране добре.{S} Није га дакле сматрао као страног.</p> <p>Зато га и дочека у собној о |
ст живота!</p> <p>Ко ју је мирним духом сматрао, није јој се мого дивоте и дражести довољно наг |
је обичај жмирити, кад је кога помњиво сматрао; али му је из ока бистра муња просѣцала.{S} Ман |
т. „И зато држим да ћете ме за такова и сматрати, и радо примити сваку услугу, коју од правога |
зифт: мого се доиста врло лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале од топлоте коју му је бис |
p>„Али као сестру можеш је пуним правом сматрати.{S} Без сваке љубави, а нарочито без љубави св |
ље знате.{S} Ја ћу ићи у моју ћелију, и сматраћу се ариштанцем; бѣгати нећу, тог се небојте.{S} |
к прозору, али се брзо натраг врати, и сматраше подуже калуђера.</p> <p>Овај остане као да се |
6. списана.{S} И доиста, које смо год пѣсме Хранисављеве пред очи добили, у свакој је дисао пра |
нда излѣгу и други разговори, и друге пѣсме, па се онда окрене и на валцовање и на галопаду и ш |
/p> <p>„Манастир је улио Мушицком оне пѣсме, које су га у звѣзде дигнуле.</p> <pb n="173" /> <p |
епископ бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преживиле.</p> <p>Епископ Рајачић б |
руг његов Амфилохије имао је нѣшто мало смеђе брадице, и само му је нос навлачио на себе позорн |
ви, а нарочито без љубави свете и чисте смежура се срдце у човѣку, и он постане огорѣли пањ.</p |
ше близу 77 година, па се већ знаменито смежурао, штоно наши веле.</p> <p>Коса и брада била му |
пита Мушицки:</p> <pb n="71" /> <quote>Смемо ли, Пијеридо, у Карловце, дрзко где поју: „Отступ |
пруже на под, а други одсрћу у шталу, и сместе се како се ком даде.</p> <p>Од калуђера манастир |
предпостављајући, да ће га тим питањем смести!</p> <p>Овај стане одговарати без свакога размиш |
и, у ком му је кућа била.</p> <p>„Ви се смијете господине“ рекне калуђер,„а мени је до плача.{S |
тка добро познаје, у стању, ком се свак смиловати мора.{S} Овај је гледао управитеља укоченим п |
е молим на колѣни, као што се Бог моли: смилуј се на мене, неубијај ме, небацај ме овако младу |
г торжества.{S} А онда ћемо уписати име смирене прилежнице у читуљу, која се при сваком богослу |
наши стари садили, наши предшественици, смирени калуђери, и ваши дѣдови, прњаворци, који су све |
као да су ту били пијани солдати, а не смирени изпостници.{S} Нека само чује то Њ. Величанство |
то све није ништа друго, него претѣрано смиреније, а ако хоћете и, мало мајсторије, да се ко ба |
стирима прилаже.{S} Али ће то неумѣстно смиреније завити калуђере у пртену врѣћу... а народ виш |
ом зове.</p> <p>„Препоручујемо се вашим смиреним молитвама.</p> <p>У Бечкереку......</p> <p>Лен |
е него пасуљ: али шта ће.{S} Он погледа смирено на епископа и стане га тѣшити: утѣшите се, Ваше |
ем.“</p> <p>О. Теофан приклони главу, и смирено проговори: „Огрѣшио сам свети владико, и радо ћ |
ако?“</p> <p>О. Теофан одговори мирно и смирено: „Није тако, високопречестњејши господине!{S} О |
, да ће бити врло добро!“ одговори овај смирено. „Што год иде на увеличање славе Божије и његов |
, Ваша екселенција!“ одговори О. Теофан смирено.</p> <p>„Ја нисам ваша екселенција; ја сам јошт |
м оку.</p> <p>И доиста је ушла у ћелију смиреног калуђера Ленка, жива живцата, лѣпша него што ј |
.. сјајало као сунце.</p> <p>Кад се све смири, учини се једном од дружтва да и њему ваља што ре |
и покрај свих звона.</p> <p>Кад се ово смири, стане се наздрављач размахивати, да се на концу |
праве рѣчи дотичног Erlass-a, али прави смисао.</p> <p>Године 1790. дође Стратимировић на прѣст |
ти настојатељ и по други пут, незнајући смисао предишавшег интермеца, пак да покаже да је то св |
.</p> <p>Гдѣкоје му рѣчи садржаваше два смисла, од којих ју један увѣк врѣђаше, ма да незнађаше |
мѣмо,“ —</p> <p>Ленка незнађаше правога смисла ових рѣчи; она их је дакле само просто саслушала |
</p> <pb n="203" /> <p>„Немају Банаћани смисла за гору и даљину.</p> <p>На ово се и опет стане |
S} Више је очекивао од свога говора.{S} Смислио бијаше све лѣпо и красно: како ће екселенцију з |
лима опетовао по десети пут оно, што је смислио Екселенцији казати; и за то је имао очи упрте у |
> <p>Овај није истина био крив у правом смислу рѣчи, али је ћушка била доле његових руку, <pb n |
зумѣо, што би иначе мого по граматичком смислу знати.</p> <pb n="50" /> <p>Сад настане моменат, |
во, Милостивѣјши Архипастиру!</p> <p>По смислу оном,... кад има браће у великој кући, онда је н |
?“</p> <p>Сад о.{S} Теофан схвати прави смисо патријарховог питања.{S} Одговори дакле значајним |
се забавити са о.{S} Теофаном, на кога смо задатак ове приповѣсти метнули.</p> <p>О. Теофан до |
вас добар вечер нашло; зар незнате, да смо ближе зори него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ће б |
аму велике користи дају.</p> <p>Али, да смо се ми опили, да смо саблазни чинили: то није истина |
ају.</p> <p>Али, да смо се ми опили, да смо саблазни чинили: то није истина високопречестњејши |
ва и наш народ уздануће, кад изкуси, да смо могли толики капитал имати, па га немамо само зато, |
им имена овдѣ — па ћете се увѣрити, да смо ми само тихо и то не у трапезарији него у једној со |
о. еклисијарх: „Ја само толико знам, да смо се грозно осрамотили.“</p> <p>Један од оних млађих |
сам га већ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецива видили!“</p> <p>„Генерал оћути; а |
учити.{S} Господин нам је само реко, да смо мало били весели.{S} Па тако је и било.“</p> <p>„Па |
ис сложила.</p> <p>Наравна је ствар, да смо се ми послужили само мемоарима о.{S} Теофана, а ако |
разговор овако:{S} Јест.{S} Ми ваља да смо врло „обозрителни.“ 'Такове погрѣшке могу учинити, |
ристојећу нам почаст, држећи нас, не да смо му браћа, него слуге и робови.</p> <p>Купује за дуб |
и Јелене...{S} Ха, баш добро, баш ко да смо наручили.{S} Данас је понедѣлник.{S} Сутра идем у К |
{S} Нисам ноћас спавала... па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу кафицу. |
да их под државну управу узме, па онда смо на правом путу да с њима прођемо, као оно што смо п |
ја.{S} Ми смо у манастиру вечерали, па смо пили и веселили се до зоре.“</p> <p>„А како сте се |
{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а сутра смо мислили узајмити у селу.{S} Вечерас у истину немамо |
/p> <p>„Ја сад управ ни сам незнам, шта смо онда мислили, и зашто смо тако радили: али онда нам |
одговори брзо Амфилохије.</p> <p>„А шта смо казали?“ запита Митрофан, који бијаше заборавио, шт |
> <p>Она двоица стану се згледати. „Шта смо оно писали“, запита Митрофан тихо свога друга.</p> |
па зато сам оставио врата отворена, кад смо на ручак отишли.</p> <p>Настојатељ је ћутао.</p> <p |
увозили, отакали и претакали.{S} Па кад смо заједно радили ваља да и заједно пијемо.{S} Ово су |
гу, а не случајно и од ока.</p> <p>„Кад смо овако довршили слику митрополита <pb n="264" /> Стр |
лони и рекне: „Хвала о. намѣстниче; сад смо готови.“</p> <p>На то сви оду, а о. намѣстник дркћу |
близу њих, па нисам смѣо псовати; а сад смо опет од њих далеко, па може поднети.“</p> <p>Сад те |
<pb n="201" /> човѣка годи.{S} Ево сад смо на брѣжуљку.{S} Погледајте само каква је то красота |
S} Фотографија је управо вѣрна... особе смо заклонили.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
у год. 1816. списана.{S} И доиста, које смо год пѣсме Хранисављеве пред очи добили, у свакој је |
ећ ми је пред очима стајало благо, које смо трудом, штедњом, и мудрим разполагањем стекли... ве |
.{S} За то су млађи.{S} Ми калуђери сви смо браћа, па ко је за што; ко је за господина, нека го |
о, кад је одлучио истину говорити. „Сви смо ми били једнаки.... један ко други... као права бра |
е, тај је одспавао у манастиру.{S} Људи смо, свакојаке нарави, па неподносимо једнако чашу вина |
ширније описивати бал у манастиру, који смо мало час напоменули.</p> <p>Она браћа, која су у пр |
мѣло, л’ се није смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то служило на дику манастиру и народ |
ађању.</p> <p>У цѣлом овом послу држали смо се правила: „Неговори што незнаш; непиши што није б |
ров, сѣме живота и смрти.</p> <p>Казали смо, како се калуђер сав чудесним начином потрѣсо, кад |
ваљалица побѣгла из манастира, и морали смо је послѣ са онолико хуке буке по прњавору и селу тр |
<p>Ову главу наше приповѣсти преписали смо из једног дебелог рукописа манастирског, у ком се н |
и 1,687.280 Ф. ср.{S} Са интереси могли смо, да је срѣће сад имати око 3,000.000 фор. који би н |
извадивши лулу из уста. „Ових дана били смо све у манастири и близу њих, па нисам смѣо псовати; |
зни, високопречестњејши господине; пили смо, напили смо се: нит нас је ко страни видио ни чуо.“ |
речестњејши господине; пили смо, напили смо се: нит нас је ко страни видио ни чуо.“</p> <p>„Ви |
p>Сѣти се живога Бога!</p> <p>Примѣтили смо поражујући утисак, који су на њега учиниле рѣчи при |
„Ми смо имали мало разговора и свршили смо га.{S} Она нема више никаква посла овдѣ.{S} А и веч |
ѣјствовања при божијој служби споменули смо већ епископа Гедеона.{S} Овога не достиже у томе ни |
овати.{S} Та нарочито тебе ради и дошли смо у овај манастир.“</p> <p>„Та кажите истину госпо!“ |
и, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми смо добри доктори, што се тога тиче.{S} С нама није лак |
ико је традиција до оно доба донела, ми смо год. 1830. јошт слушали, да су многи давали преднос |
, учити.{S} Хајде, Сава није далеко, ми смо до поноћи на њој, а тамо нас чека пријатељ <pb n="1 |
казао, како је било, казаћу и ја.{S} Ми смо у манастиру вечерали, па смо пили и веселили се до |
Амфилохије. „Њој се држи страна.{S} Ми смо само прости калуђери, а прост калуђер није нико и н |
је мени ни мало тешко вас водити.{S} Ми смо калуђери одморни људи.{S} Док мирјани своје сладке |
као манит, и онда га пошљу овамо.{S} Ми смо много имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буде м |
алуђера немогу бити узори за нас.{S} Ми смо за то превећ мали. <pb n="334" /> А друго немогу ја |
овако: „Јест, ја сам много препатила Ми смо ћутали... ми се нисмо разумѣвали.{S} Ти си мени био |
акуне“ стане мудровати Митрофан. „Та ми смо свештеници, а она је тек само једна куварица, ваљда |
е духом дисао и епископ Хранислав, и ми смо тај дух опазили већ и у разговору са о.{S} Теофаном |
приступи Његовој Екселенцији.</p> <p>Ми смо досад свуда писали ексцеленција: ово је правилно по |
нција није ту него у Н. Саду.</p> <p>Ми смо више пута употрѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо, д |
и овај час, проговори о.{S} Теофан, „Ми смо имали мало разговора и свршили смо га.{S} Она нема |
на одтргне своју руку, и проговори: „Ми смо далеко отишли од другога друштва.{S} Ја ћу да се вр |
твари! примѣти о, намѣстник.</p> <p>„Ми смо теби већ суд изрекли, па ћемо га и извршити; а ти т |
мени тврдо казали, да хоће!“</p> <p>„Ми смо њих час пре позвали, да кажу, је ли истина, што сте |
сад неучините, и да јој се — та смртни смо људи — што догоди, то неби могли себи никада опрост |
је свој виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ квалификовали.</p> <p>Ленка неугодно |
за мој труд много искати... та земљаци смо, па ваља један другом да помажемо.{S} Него ћу ја св |
<p>„С драге воље,“ одговори овај, „док смо овдѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет мол |
S} Пупољак онога небескога цвѣта, о ком смо мало више говорили, разпучи своја нѣдра тој свѣтлос |
вѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири сачувају и калуђерство духу |
је мило.“</p> <pb n="219" /> <p>„Касно смо заспале,“ одговори тетка. „Него ја идем сад, да каж |
свакога адвоката обојега суда.{S} За то смо учили.{S} Није Печеновић на то спао, да гули сироти |
држао, то нам је познато из онога, што смо о њему мало прије чули.</p> <p>Други калуђери погле |
и: само се у том од нас разликовао, што смо ми који под астал, а који на ходнику на нос, а њега |
бити, да нечекамо, да сам изтераш, што смо ти дужни.“</p> <p>Сви се стану смѣјати, и весеље до |
вом путу да с њима прођемо, као оно што смо прошли са манастирским и црквеним сребром.“</p> <p> |
м незнам, шта смо онда мислили, и зашто смо тако радили: али онда нам се чинило да је сасвим у |
од мога Тодора.{S} Смѣм овако рећи, јер смо од синоћ брат и сестра.{S} И остаће ми до самога гр |
ије приступи Ленки и рекне јој: „Уз пут смо свратили у овај дивни манастир.{S} А домаћин је у и |
видиће сваки подпуну слику управе, коју смо хтѣли њима фотографисати.{S} Фотографија је управо |
од честног крста умѣтно изрезану, коју смо из Св. Горе добили, нека ју носи на прсима.{S} Она |
него и ког другога, али нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а сутра смо мислили узајмити у сел |
ропадно; а куварицу да су могли добити, смождили би је живу.</p> <p>Ова дође ноћу у прњавор, и |
а је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, соли, ни крајцаре новаца.</p> <pb n="297 |
те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало смока, што бијаше том приликом за се понео, да глад ута |
а, која имадоше зазвонити или рајском пѣсмом живота или ужасним громом уништења.“</p> <p>Док је |
а од кључанице силније на страну, да се смомитља на земљу, а сам погледи на кључаницу, пак да с |
S} Хајде вама јошт којекако за ваш труд смоћићу, имам нѣшто и отчинства.{S} Али да купимо и сол |
приступи о.{S} Теофану као да ће да га смрви.</p> <p>„Судија велике господе нису овако мали ка |
истратор... ја глава...{S} С главе риба смрди... <foreign xml:lang="la">а capite piscis</foreig |
у од ћелије.</p> <p>Слика, коју угледа, смрзне јој крв у жилама; изрази тих лица укоче јој тако |
p> <p>Зима је прође, срдце јој се чисто смрзне, крв јој се у ледену струју претвори, кад то при |
ртвацима, него се родио живота ради, да смрт умртви и животу живот даде, да живот добије људма, |
д њега и стане га тѣшити, храбрити и за смрт приправљати.</p> <p>Ова недаде дуго на себе чекати |
срце тако озлѣдила, да је морала, нагла смрт неизоставно слѣдовати.</p> <p>Изпитају о.{S} Теофа |
србску цркву и србски народ.{S} И сама смрт његова била је слѣдство једнога таковога жестокога |
ризна своје злочинство и буде осуђен на смрт.</p> <p>Пресуда ова буде потврђена од свих судова, |
дисања видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст живота!</p> <p>Ко |
аду у црни и хладни гроб... невраћај ми смрт за живот, убијство за љубав, мрак за свѣтлост!“</p |
да заиште од онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи као пред сунцем мрак... ох, и сад ми се груди |
рѣће кућама, <pb n="174" /> које је већ смрт црним велом почела обмотавати.</p> <p>„Уздизање ма |
ранислав, екселенција интерегнума послѣ смрти митрополита Станковића, живи јошт у спомену много |
ѣњем на њега погледаше, који му и послѣ смрти спомен међу људма троваше свакојаким безсмислицам |
тране оштар, лѣк — отров, сѣме живота и смрти.</p> <p>Казали смо, како се калуђер сав чудесним |
: али јо велика разлика између живота и смрти овога дивнога знанца и између живота и смрти оне |
овога дивнога знанца и између живота и смрти оне тројице, које сахранисмо.</p> <p>Сваки ће се |
љице.</p> <p>Чекајући изреку о животу и смрти, клечала је млада та лѣпа жена нескидајући ока са |
ловачки, родом из Карловаца, кои је при смрти својој (умро је у ноћи пред св. Саву 1872) остави |
важио код кнеза Метерниха, с коим је до смрти у пријатељском одношају стојао.</p> <p>„На углед |
прихвати архимандрит. „Кајали би се до смрти, да јој то сад неучините, и да јој се — та смртни |
ѣст, високопречестњејши, бити ћу вам до смрти захвалан.{S} Неможете помислити како то мене зани |
нима из чланова манастирских, кои су до смрти за манастирски живот привезани а потрѣбите способ |
оритељу иде и за оне, који леже на одру смрти, да не могу ни устима ни срдцима од Бога милости |
триге, подла подметања и извртања, да и смртна непријатељевања.</p> <p>— — „Синоћ ми рече бивши |
је више мѣсеци од како је о.{S} Теофан смртне останке своје љубљене сестре матери земљи предао |
с да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртне каштиге робија у трајању од 20 година одређује.< |
славе Божије и његовог угодника, којега смртни остатци у нашој кући почивају, то се мени чини, |
јој то сад неучините, и да јој се — та смртни смо људи — што догоди, то неби могли себи никада |
гу толико топлине поднети, колико други смртни, кои више посла имају у кујни око ватре, или у с |
, шта „мрдаш; има неког у соби!“</p> <p>Смртни страх чуо се из теткинога гласа.</p> <p>Но шибиц |
једним старим знанцем, пак и са њим на смртној постељи: али јо велика разлика између живота и |
е натраг.</p> <p>„Опасни облак са своим смртоносним муњама и громовима пређе без слѣди прѣко гл |
ноти „дај плећке Марице“ пѣвати другу пѣсму, која је звонила налик на ону прву, <pb n="17" /> а |
гранчице, макар да је на пољу јовањски снѣг покривао све.</p> <p>Архимандрит се бијаше привико |
p> <p>— — „Јао! јао! нѣшто ми се хрђаво снѣва. <pb n="300" /> Нѣка велика господа долазе у мана |
онцета, а јурили су као крилате хале по снѣгу улицама.</p> <p>На кратко, веселѣ је било неизказ |
младу к супругу одведоше.</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му један сѣд старац изнесе у једној руци |
ао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, пили!“</p> <p>„Хе, пи |
у врата одкивали, пробуди намѣстника из сна.{S} Он се дигне, и осѣти се са свим опорављеним.{S} |
p> <p>„Свето пѣсништво....</p> <p>„О! пѣсна, дивна пѣсна претвара просту манастирску цркву у хр |
пѣсништво....</p> <p>„О! пѣсна, дивна пѣсна претвара просту манастирску цркву у храм небеске сл |
лаве под књижевним именом Срб-Милутина; снага врло одлична.</p> <p>„Са Тошом Павловићем, уредни |
е калуђеру глава на прси, као да га сва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја говора пр |
одступити имало би важити:{S} Ни једна снага несмѣ стојати незабављена.{S} Ко ради боље и више |
> <p>Чудно!{S} Осѣти, као да му особита снага кроз срдце прође.</p> <pb n="283" /> <p>На то отв |
о уједно тим си показао, да у теби живи снага, која је доста крѣпка и за најтежа дѣла.</p> <p>„ |
му дух клоне, да га воља остави, да му снага малакше.{S} И онда је тек несрѣћа готова.{S} Ту н |
ни мало чудо, што су му се шаке из све снаге једна другој приближивале, ни што је било врло ри |
не руком, да се претрпе, а напне из све снаге око, неби ли призор у ћелији у цѣлини схватио.</p |
лада и планове дала направити, и из све снаге силила, да се грађење <pb n="351" /> изведе.{S} П |
ње сијала душа, која га је из све своје снаге чисто љубила, и на највеће жртве приправна била.< |
, као што је толике силне друге духовне снаге и велике духове без гласа и имена у свом крилу са |
е живо саучешће... неможе му ништа више снаге улити, да на свом путу напрѣдује, него мисао, да |
небу узнеле; одозго је чекао упутства и снаге.{S} Молитва топла укрѣпи му душу, и он повиче, об |
д одржати, неимајући енержије довољно и снаге; нити је овај био успособљен, да нову еру својом |
лата, која да одговара њиховом позиву и снаги манастира, па нека се употрѣбе у струци учевној к |
о соби.{S} Сѣдне у кревету, слухти свом снагом: нема нигдѣ ништа.{S} Причинило јој се.</p> <p>М |
а нову еру својом иницијативом и својом снагом створи, неимајући довољне науке ни стварајућег д |
p>„Ватра куша врѣдност злата а опасност снагу човѣка.</p> <p>„Послѣ те сјајне побѣде можеш бодр |
ћа изрека, да је сав живот, сву духовну снагу, сву душевну силу жртвовао задаћи, која се или не |
ао; а строј вилица показивао је особиту снагу те партије лица.{S} Глас је имао јак: и обично је |
ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт већу снагу над њим имате него његов настојатељ, ма да му је |
ави га, дакле, да се у том новом чуству снађе, и продужи свој говор овако: „Јест, ја сам много |
</p> <p>Појава на сваки начин необична, снажна, импонујућа; к том морамо додати, да је у том <p |
p>Но куварица бијаше појака.{S} Тури га снажно од себе и одтрчи у своју собу.</p> <p>Отац Амфил |
цркве и хијерархије, те заступи топло и снажно а у једнакој мѣри и племенитодушно свога колегу, |
иче јаче: „Натраг, господине, сад ће га снаћи.“</p> <p>И доиста се примѣтило на болестнику, да |
ила и прочастила да неби знао шта га је снашло.{S} Господин Јоца казивао ми је да је радо што д |
убиле вас силе, шта вам је?“ Шта вас је снашло, што сте ме напали?{S} Идем одмах господину, да |
прочита, поцѣпа је на ситно комађе и трѣсне је о земљу.</p> <pb n="79" /> <p>„Ја сам господар у |
е вече у фебруару 1842. г.</p> <p>Дебео снег бијаше поља покрио, и овај се напрам пуног мѣсеца |
су му и привржени.{S} Касније се овај тѣсни одношај између манастира и калуђера сасвим преокрен |
„Можда сам и снивала!“</p> <p>„Снивала, снивала, тетице.{S} Врашки архимандрит, како то је заст |
агледи, па онда проговори: „Можда сам и снивала!“</p> <p>„Снивала, снивала, тетице.{S} Врашки а |
, чини ми се тренула.“</p> <p>„То си ти снивала, драга тето.“</p> <p>Тетка свуда прође по соби, |
пре него што легоше.</p> <p>„Ти си тето снивала!“ проговори сад Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Та ни |
оговори: „Можда сам и снивала!“</p> <p>„Снивала, снивала, тетице.{S} Врашки архимандрит, како т |
="la">parcella</foreign>!“; ви инжинири снивате само о parcella-ма.{S} Али знам ја еве!{S} Удар |
спавати.“</p> <p>„И снивати, тетице, и снивати.{S} Ајде лези, па спавај.{S} Час духова већ је |
морала мало подуже спавати.“</p> <p>„И снивати, тетице, и снивати.{S} Ајде лези, па спавај.{S} |
ити!“</p> <p>Владика Хранислав био је пѣсник.{S} Он се у своје млађе врѣме надтицао са Лукијано |
громовима пређе без слѣди прѣко главе пѣсника „Шишатовачке харфе.“</p> <p>„Незнам је ли прошло |
х, црних и крвавих пред духовним оком пѣсника-владике.{S} Он се стрѣсе од грозе и повиче: „На ш |
ношају, а тако исто са познатим нашим пѣсником Исидором Николићем, тајником код уг. кр. намѣстн |
ском жилом!“ одговори администратор у бѣснилу, (У оно врѣме казнили су мушке кривце штапом, жен |
како те је земља прогутала, како си побѣснио, па у хладну Саву скочио... или... или... шта ти ј |
уру врховног заповѣдника, пак тек само „снисходителним“ осмѣхом и лаким омахом главе примаше др |
Владика дакле Хранислав био је доиста пѣсничка природа.{S} Може се мислити, како се са овим нож |
и добили, у свакој је дисао прави дух пѣснички.</p> <p>Владика дакле Хранислав био је доиста пѣ |
дити, око собе ову дивоту гледати, из пѣсничких уста прелѣвање страстне љубави слушати, а у срд |
Практично мудрословље..</p> <p>„Свето пѣсништво....</p> <p>„О! пѣсна, дивна пѣсна претвара прос |
да сте изтргли нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта, да се није бѣгств |
ника.{S} Он се бојао, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био приправан бацити све, што имађаш |
ред језик кочијашу, и стара пѣсма почне снова, реко бих у умноженом издању.</p> <p>Господари се |
ит настојатељ у манастир.{S} Мои хрђави снови учестају.</p> <p>— — „Видим шта је, и да ће најбо |
квом бдију... којим сатана душу лукавим сном можда тек уплиће... да та молитва свесилном створи |
о.{S} Теофан са младом лѣпом госпом у тѣсном узхићеном загрљају.</p> <p>Ово двоје, како су били |
Стратимировић га је звао: мој авва! а пѣснословци дали су му наслов: „новог Дамаскина сладкопѣв |
е, и узме капу камилавку.</p> <p>У овом сну огледале су се најтајније мисли његове душе.</p> <p |
у заспи.</p> <p>Није дуго спавала.{S} У сну јој се приказао онај ужасни призор из манастирске ћ |
ека.</p> <p>Он је нишо као пијан, као у сну будан, као каковим чинма занешен.{S} Кадкад му је б |
ли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну почивају... који можда у грѣху каквом бдију... који |
миртовим вѣнцем и камилавком.</p> <p>У сну разтвори устне и разговетно проговори: „Нуз ту капу |
загуди?“ Ако само иоле примѣтим, да што снује, волим га угушити него да ја страдам!</p> <p>Од т |
Најприје је отишао у саборну цркву, те со помолио Богу, па је онда сѣо на батар и кренуо се.{S |
е и друге дѣвојке пристану на то, да им со жеља изпуни.{S} А на предлог г. архиђакона одреди се |
ко се калуђер сав чудесним начином потрѣсо, кад је она гласом ужаса и поуздања рекла:</p> <p>Сѣ |
фана на повѣстницу очевидно дубоко потрѣсо.</p> <p>О. Теофан извади из џепа савијен један омут |
сада у светој обитељи у једном великом соареу.</p> <p>Најпре шљивовица, па за тим бермет, па о |
болестник у сасвим другој, прилици.{S} Соба велика, чиста, зрачна.{S} Око зграде <pb n="307" / |
себе; из једне се ишло у другу.</p> <p>Соба, коју Ленки одредише, показивала је, да је она бил |
ни сам колико.</p> <p>— — „У гостинским собама ни спаваћих хаљина нема а тако исто ни у собама |
стари разговор, а младеж пође шетати по собама.</p> <p>Но наједаред поче банда свирати Штраусов |
на вечери, па ћемо уз чашу добра вина у собама, у коима је Мушицки живио и пѣвао, пити у славу |
и спаваћих хаљина нема а тако исто ни у собама настојатељским.{S} Астали и столице поломљени и |
к код војника.{S} Ту је чекао дуго, јер собар се недаваше видити.{S} Наравно да је у мислима оп |
у Бечкереку то, што има у Митровици.{S} Собарица собарица, било у Митровици било у Бечкереку.{S |
ку то, што има у Митровици.{S} Собарица собарица, било у Митровици било у Бечкереку.{S} А нити |
ита шта ће.</p> <p>Пред тим катаном или собаром клањао се свештеник до црне земљице молећи поко |
се стојало и чекало, док се катани или собару свидило, да обрати своју високу позорност на поп |
се пљесне рукама, погледи у гредице од собе и уздахне: „о Б... ново, Б... ново, та ниси ново н |
{S} Ове су брже изишле напоље из његове собе него што су у њу ушле.{S} Одмах за тим дозове <pb |
нашо већ код <pb n="66" /> врата друге собе.{S} Преповѣдање намѣстниково мал није изтѣрало из |
о.{S} Теофана.{S} Изиђе с њим из своје собе, закључа је и сиђе се на кола.</p> <pb n="179" /> |
ор у Карловце и с кола сиђу, да у своје собе оду.</p> <pb n="128" /> <p>И доиста год. 1840. изн |
ти“, повиче администратор и оде у своје собе, из којих је на далеко мого видити.</p> <p>„Али шт |
ја ћу ево донети један јастук из твоје собе и покривач, па ћу спавати ко царица.“</p> <p>То и |
из гласа; „и ако ми тај час из ове моје собе неизиђеш напоље, даћу те из ње избацити.“ —</p> <p |
ио је манастир.{S} Украсио је гостинске собе.</p> <p>Економске зграде изгледале су доиста као в |
ом познати.</p> <p>Кад дођу у гостинске собе, зачуде се нови гости, како је све лѣпо, чисто и г |
и прислушкивала је код врата од Ленкине собе, да ли је ова будна.</p> <p>Кад чује да се прозор |
га додира са цигљама на поду куваричине собе, те да му се тако избио врањ на бурету, у ком је к |
слѣ учини јој се, да се врата од предње собе отварају.{S} Опет сѣдне и слухти; но није ништа.</ |
иђу се скоро око поноћи у своје спаваће собе.</p> <pb n="214" /> <p>Свака гошћа добије собу за |
н мишљаше да ће куварица преко онога из собе изкочити, па разшири руке, да је заустави.</p> <p> |
посуђе и шоље на њега метнула... оде из собе.</p> <pb n="185" /> <p>Али је најпре пажљиво погле |
> <p>„Доћи ћу!“ одговори мајор и оде из собе.</p> <p>Ово је био пензионирани мајор Јосим Матић, |
О. Теофан поклони се дубоко, и изиђе из собе.</p> <p>Он је мислио, да ће љутост патријарха прећ |
ѣба.“</p> <p>Гост се разсрди и изиђе из собе на ходник.{S} Тамо негдѣ нађе сложен купус на хрпи |
ража оде ручати, а он полагано изиђе из собе, и из манастира, те се срѣћно дочепа поља и горе.< |
розор, кои је у ходник водио, напоље из собе, прокраде се кроз отворена врата манастирска напољ |
о помоћи“, примѣти стара, изиђе брзо из собе и зазвони по служавку.</p> <p>Није дуго постојало, |
ѣдање намѣстниково мал није изтѣрало из собе владику, који је у оваковим стварма био осѣтљивији |
писмо са стола, како је архимандрит из собе отишо, те га је читала и читала, и то тако с цѣлом |
<p>У јужном крилу био је стан игумна и собе за госте.{S} У сѣверном била је славно позната тра |
ена у Карловци, како је Хранислав кадио собе ради тога што су му женске особе прѣко прага у соб |
ао нарочито прављена.{S} Ту сѣдити, око собе ову дивоту гледати, из пѣсничких уста прелѣвање ст |
дно необично уживала.</p> <p>Врате се у собе.</p> <p>„Хе, сад допустите, г. игумане, да вам се |
пођица, те се валцер пресели из баште у собе.</p> <p>У том жагору приступи Ленка старој тетки, |
е стара као вѣрни чувар спавала у првој соби.</p> <p>Ленка није могла спавати; узбуђење било је |
p> <p>Стара тетка огледала се по својој соби, пак онда се врати својој нећаки и рекне јој:</p> |
ленција, кад чује, да су женске у мојој соби биле!{S} Шта ће на то рећи његова екселенција!</p> |
у вечерали у архимандритовој гостинској соби, а не у обштој трапезарији.</p> <p>Архимандрит дом |
730_C14"> <head>14.{S} Дух у гостинској соби.</head> <p>Код вечере је опет архимандрит домаћин |
аду лѣпу гошћу, ето га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будна, он јој погледи у очи и изчез |
час лакше, час жестоко, час мирније, по соби.{S} Напослѣдку стане и рекне: „ја сам свршио!“ спу |
ом.</p> <p>Сиромах о. намѣстник хода по соби, разбија главу и мисли, шта да ради, али никакве п |
аше, као да сам убијца!“</p> <p>Пође по соби оштро; пређе нѣколико пута горѣ долѣ, па онда на ј |
рага тето.“</p> <p>Тетка свуда прође по соби, свуда загледи, па онда проговори: „Можда сам и сн |
ма смѣшећи се.</p> <p>„Па пуцкало је по соби као да неко по њој иде...{S} Учинило ми се, да се |
о.</p> <p>Опет нѣшто шушне: иде нѣко по соби.{S} Сѣдне у кревету, слухти свом снагом: нема нигд |
је изпитивао клирике, ишо тамо и амо по соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том времену пружио |
ти задовоље“</p> <p>На ово пође опет по соби и стане у мислима понављати, шта је било.{S} У јед |
и запали свѣћу.</p> <p>„Нѣко је овдѣ у соби,“ повиче сад на ново тетка и за тили час појави се |
p> <p>„Та пали, шта „мрдаш; има неког у соби!“</p> <p>Смртни страх чуо се из теткинога гласа.</ |
ше посла имају у кујни око ватре, или у соби око топле пећи.</p> <p>А можда је и пре већ дубоко |
и били у качари, или ракиџијници, или у соби, то је њему било све једно.</p> <p>Незнамо хоће ли |
, кои веже језик за зубе и кад је сам у соби. — Али видим да си избочио очи као маче у свѣћу, п |
м, да нити је што чула ни видила, што у соби бива.</p> <p>„Какво ти је то писмо?“ запита је тет |
изгледао на начин малог парка.</p> <p>У соби до киоска налазио се кревет са чистим бѣлим гардин |
у погледаше, „кад дође овамо.“</p> <p>У соби, гдѣ су се гости примали, било је много фотографск |
е сваки знати, како је било у тој малој собици, на којој су се само двапут на дан врата на часа |
ихо и то не у трапезарији него у једној собици на страни мало вечерали и чашу двѣ вина попили, |
тник стане мумлати, онда уђе брзо ђак у собицу, повуче управитеља за скут у натраг, и повиче ја |
Архимандрит га одпусти и он оде у своју собицу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18730 |
као страног.</p> <p>Зато га и дочека у собној одѣћи, коју незнам управ зашто зову „шлофроком,. |
сад занимљиву сцену прѣд <pb n="155" /> собом, гдѣ стои о.{S} Теофан са младом лѣпом госпом у т |
ду, и оде у другу собу.</p> <p>Врата за собом затвори.{S} Тамо се умије и очешља, и лѣпо обуче, |
; а та самоћа позивала га ја већ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и о задаћи свога жи |
приступи к свом ковчегу, који бијаше са собом донео, и извади из њега нѣке хартије.{S} С њима п |
и.{S} Више је пута опетовао, као сам са собом говорећи:</p> <p>„Калуђери... куварица... жена... |
кад виђе ту слику ужаса и очајања, прѣд собом.{S} Она се тргне, скочи, и ступи једним кораком о |
а; овај је намрштено гледао артију пред собом.</p> <p>Архимандрит је очекивао мирно одговор; на |
уди га у другу собу, али заједно поведе собом и стару госпођу.</p> <p>Пре него што се архимандр |
ѣке сребрне кашике и ножеве манастирске собом била понела.{S} Ја несмѣм допустити, да се манаст |
а је ухвати... руке јој се разшире саме собом као електричким ударом дирнуте <pb n="153" /> и о |
собу, па метне на стол све, што бијаше собом донео.</p> <p>„Шта се ради на пољу“ запита о.{S} |
стникова мали турски ножић, кои је овај собом носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њим сл |
да ме кадгод непрекорите, да сам и тај собом понео.{S} И сам спомен мога овдашњег живота остав |
м на своју апатеку; а рецепт казује сам собом доктора, од кога долази. <pb n="338" /> Срљате ка |
; нетѣрам те да ми кажеш, што нећеш сам собом да говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто мораш казати, |
е.{S} То је сигуран знак, да неиде само собом: а што се силом надвезује и крпари, то неизпадне |
„Али несмѣ нико држати, да све ово само собом долази!</p> <p>„Не; у манастиру живе људи, као и |
ко бденије.{S} А у „недељу ћемо служити соборно, осветићемо тај принос, и поставити га на кивот |
стом и свидѣтелством свога манастирског собранија братског крене се он једног лѣпог лѣтњег дана |
овим мало уздахнувши, „и ту ти могу из собствена изкуства послужити.</p> <p>„И ти си свештеник |
корацију на златном ланчићу овом ордену собствену.{S} У јавним скуповима држао је више пута сло |
ази он кључ у врати: закључа дакле брже собу, и повиче: „Баш добро, ухвати се птичица у клопку. |
p> <pb n="214" /> <p>Свака гошћа добије собу за себе; из једне се ишло у другу.</p> <p>Соба, ко |
ћа приволио, те је овај почео уређивати собу неумрлог просвѣтитеља србског Доситија Обрадовића. |
га што су му женске особе прѣко прага у собу прешле.</p> <p>Јошт је једну особеност имао еписко |
<pb n="139" /> види, гдѣ му она жена у собу улази, жива и цвѣтућа, за коју је држао, да ће се |
а отац Амфилохије ђусне колики је дуг у собу на под.{S} Отац Митрофан мишљаше да ће куварица пр |
омесија, за посао, и први свѣдок буде у собу позван.</p> <p>На питање како се зове, одговори св |
на врата, повиче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на столицу.</p> <p>Архим |
о.</p> <p>Управитељ се згрози кад уђе у собу и по њој прегледи.{S} На кревету је лежао човѣк — |
разроје мисли у глави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава боли.</p> <p>Њу је дочекала тетк |
мирнији него икада, окуражи се, и уђе у собу, па метне на стол све, што бијаше собом донео.</p> |
Тек кад ђак Јосиф донесе ручак, и уђе у собу, види да ту нема никога.{S} Завири у сваки кут, у |
е озбиљно нѣки глас и таки за тим уђе у собу повисок одличан калуђер са крстом на прсима.</p> < |
пи.{S} Узме једну главицу и однесе је у собу.{S} Веселе нарави будући удари у смѣх и повиче: „е |
филохије потрчи за њом, али не могаше у собу, јер се она бијаше опрла из нутра.{S} Међу тим опа |
игну се с патоса, а они стари ступише у собу.</p> <p>Сви сад ударише у грохотан поругљиви смѣх. |
а га дочека пред врати, да му неулази у собу.</p> <p>И доиста, ђак му приступи, и рекне му, да |
гости.</p> <p>Они, кои бијаху хрупили у собу са великим „метанијем“, дигну се с патоса, а они с |
т добити, пође тамо.</p> <p>Кад ступи у собу, тргне се.{S} У прочељу код стола сѣди администрат |
ећему, пре него што овај сасвим ступи у собу.</p> <p>„Ко та?{S} Запита о. намѣстник колико мога |
ба и једну флашу воде.</p> <p>Улазећи у собу баци ђак чудан поглед на намѣстника.{S} Он се боја |
ро.</p> <p>Свѣжа хладовина покуља јој у собу.</p> <p>Зрак сунца и струја зрака одговорише свѣтл |
ле започне.</p> <p>Кад уђе настојатељ у собу и види ове припреме, прође га језа, и срдце му ста |
мѣтили, да се врата отворише, и да им у собу ступише и други, немили и нечекани гости.</p> <p>О |
архимандрита и рекне тетки: „Хајдемо у собу, већ је за тебе хладно!“</p> <p>На то се друштво д |
: врата се отворе, и они обоица падну у собу на колѣна, и учине дубоко метаније.</p> <p>Они ста |
ти као мачак, одкључа врата и тури их у собу, мислећи, да ће куварица бити јошт на врати и ова |
поздрав долазећега и понуди га у другу собу, али заједно поведе собом и стару госпођу.</p> <p> |
у и пред манастир изведу, и оде у другу собу.</p> <p>Врата за собом затвори.{S} Тамо се умије и |
у ноћ тетка!“</p> <p>За тим оде у другу собу, коју бијаше за себе задржала, док је стара као вѣ |
его у твојој ћелији.{S} Ја идем у другу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на те |
вој стан у двору, а владика оде у своју собу, и прими архимандрита Раковачког.</p> <p>Мало за т |
докле јој је воља, а она изиђе у своју собу.</p> <pb n="195" /> <p>Послѣ ручка дође госпођа Пу |
Тури га снажно од себе и одтрчи у своју собу.</p> <p>Отац Амфилохије потрчи за њом, али не мога |
курјак,“ повиче он кад пође у гостинску собу. „Пеците, кувајте, иди дајте макар и хладног, дуго |
свога послужника ђака и заповѣди, да му собу тамјаном изкади.</p> <p>Сто је и сто пута тај дан |
изведе болестника на чист зрак, даде му собу очистити, и добро прозрачити, постељу му сасвим но |
за пут приредиле све, и сѣле у теткину собу, кад нѣко куцне на врата, и на одговор слободно, у |
доведе домаћин <pb n="223" /> у крајну собу, до које је дограђен био киоск са прекрасним изгле |
>У тај пар шкљоцну врата, која у предњу собу водише, и мало се отворе.</p> <p>Ленка се сад са с |
е другима лаку ноћ и оде у своју крајњу собу.</p> <p>Стара тетка огледала се по својој соби, па |
и, што други свог незна, али како други совѣт што дозна, она мора то већ и уклонити.{S} На прим |
и се на своју постељу, и примири се.{S} Сое му се сад духу представи као какав сан, и тѣлесно и |
ст није ништа друго него најплеменитији сок у тѣлу отца Амфилохија.{S} И сад види да је љоснуо |
агистрата, а одандѣ дуж пијаце до првог сокака на десно, то ће се све срушити, па саградити вел |
ећ и оштар, морало се у цѣлом дунавском сокаку чути, у ком му је кућа била.</p> <p>„Ви се смије |
м нѣшто и отчинства.{S} Али да купимо и солгабирова и јурасора, и вицишпана и сву седрију... то |
; него пријатељи настојатељеви; господа солгабирови, јурасори, ассесори, фишкали и шта ти ја зн |
леда та сцена, као да су ту били пијани солдати, а не смирени изпостници.{S} Нека само чује то |
та ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S} Та то су солдати, тамо не могу владати владике, тамо трѣба дати |
а ум, јер ће кад тад доћи на њега какав солдачки „<foreign xml:lang="de">Donnerwetter </foreign |
однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, соли, ни крајцаре новаца.</p> <pb n="297" /> <p>Трѣбало |
варица изишла из манастира и јури као бѣсом гоњена к прњавору.</p> <p>Отац Митрофан и Амфилохиј |
лог скоро калуђера с таком силом и потрѣсом, да није мого рѣчи проговорити.{S} Он је ћутао, дуб |
на и братије и печатом манастирским из „сословија“ издану.{S} Они се сви слажу да обавим тај шу |
брда.</p> <p>Витош је дивна гора близу Софије у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и данас има |
го кувати него један дан пасуља а други сочива! и онда ћете жељу изтѣрати!“</p> <p>„Бог из тебе |
ономе: „Ћт’ бабо!{S} Што се намећеш као сочиво на божић,“ па му изплази подобар кус језика.</p> |
Али ноћни духови и швабски валцери отрѣсоше ми са шибица сав лѣпак.“</p> </div> <pb n="246" /> |
>Сутра дан су манастирске каруце лагано спѣшиле Карловцима, а на њима су се чланови комесије вр |
ти, тетице, и снивати.{S} Ајде лези, па спавај.{S} Час духова већ је прешао.{S} Ја ћу бдити.“</ |
и дођу да манастир <pb n="105" /> виде, спавају више пута на коли него у ћелији, и једу из торб |
p> <p>Није дуго трајало и млада госпођа спавала је у велико.{S} Али стара није могла заспати ни |
ка пољуби стару у руку.</p> <p>„Како ви спавала: — Боме сам се ја синоћ јако била поплашила.“</ |
тетка сасвим озбиљно.</p> <p>„А јеси л спавала? “</p> <p>„Јесам, чини ми се тренула.“</p> <p>„ |
Једва пред зору заспи.</p> <p>Није дуго спавала.{S} У сну јој се приказао онај ужасни призор из |
задржала, док је стара као вѣрни чувар спавала у првој соби.</p> <p>Ленка није могла спавати; |
нисам ништа вечерала...{S} Нисам ноћас спавала... па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад |
у исти пред врати стајали, па ноћу тамо спавали и кад кад музикално хркали, а на подне одлазили |
здрави ју домаћин.</p> <p>„Ви сте добро спавали!“ рекне архимандрит Партеније. „Ево већ осам са |
Шта да радим!...{S} Немогу од бриге да спавам; немам мира ни часа у дану.</p> <p>— — „Чекам од |
се промешкољи и окрене зиду.{S} Тако је спавао као заклан дуго... дуго...{S} Дан већ бијаше оја |
је мирно лего у постељу, и тиме је боље спавао, што је чуо да су се гонци вратили, а куварице н |
д синоћ није му силазила с очију.{S} Ил спавао ил се будан по постељи превртао, увѣк му је била |
пломат.</head> <p>„Ти си необично добро спавао?“ проговори архимандрит. „Та већ је у велико дан |
а у првој соби.</p> <p>Ленка није могла спавати; узбуђење било је велико.{S} Мислима и преметањ |
и је свѣћа ометала.{S} Никад није могла спавати, кад је свѣћа горела.{S} Но ћутала је.{S} Само |
/p> <p>„Да виш дијете, ја се бојим сама спавати.{S} Она приповѣст архимандритова неће ми дати о |
<p>„А то сам ја ипак морала мало подуже спавати.“</p> <p>„И снивати, тетице, и снивати.{S} Ајде |
да смо ближе зори него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ће бити, и онако ће на скоро зазвекетати |
S} Господа чланови вечерали су и отишли спавати: о самој ствари није се рекло ни рѣчи.{S} Само |
јастук из твоје собе и покривач, па ћу спавати ко царица.“</p> <p>То и учини, и тако се смѣсте |
а, и разиђу се скоро око поноћи у своје спаваће собе.</p> <pb n="214" /> <p>Свака гошћа добије |
јави се обучена.</p> <p>Ленка је била у спаваћим хаљинама скоро подпуно обучена.{S} Устане и уз |
ико.</p> <p>— — „У гостинским собама ни спаваћих хаљина нема а тако исто ни у собама настојатељ |
и зграде то су основатељеве; а уживање спада на калуђере или на онога, кога дотична власт пост |
ла и наредбе доносила.{S} А у те власти спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће народ најпо |
S} Ми ћемо једну споменути, која управо спада на нашу материју.</p> <p>Хранислав је био као арх |
Црна дуга коса покривала, му је теме и спадала на рамена; а тако исто црна дуга брада покривал |
ву врсту овакових Бахусових поштоватеља спадао је и администратор споменутога манастира.</p> <p |
ду, који ужасно псују.</p> <p>У те људе спадао је и овај кочијаш.</p> <p>Док су се возили по Ба |
не из косовске битке.{S} Молер није баш спадао у први ред умѣтника свога руфета; али је слика б |
ог друштва је ли ко то чуо и примѣтио и спазио, незнам; али је Ленка и чула и видила.</p> <p>Он |
ица са пијацом код ондашње варошке куће спаја, али чује гласан смѣх од „кранца“ а за тим перори |
свега у њој.</p> <p>— — „Кречану дадох спалити.</p> <p>—- — „Зданије репарирају два зидара цѣл |
анчића у боју, како је цар Лазар с коња спао, како му Турци главу сѣку, како Вук Бранковић са 1 |
а то смо учили.{S} Није Печеновић на то спао, да гули сиротињу: њему је бог дао да може поштено |
{S} Теофану сасвим спариле, као оно што спарава биље мраз или превелика препека.</p> <p>Он је н |
мисли бијаху дух у о.{S} Теофану сасвим спариле, као оно што спарава биље мраз или превелика пр |
е као слѣпи у своју пропаст.{S} Тражите спаса код капута.</p> <p>„А знате л’ ви ону причу о јеж |
се врѣменом храни, дође по тебе, да те спасе, да те изведе из живога гроба, и уведе у срѣћан ж |
да извуче столицу изпод ње, па скочи, и спасе се, те непаде на земљу.</p> <p>„О убиле вас силе, |
свога епископа-љубимца, и Мушицки буде спасен.</p> <p>„Стратимировић изјави влади, да неможе у |
А ти гледај па умакни.{S} Ако се сад не спасеш, онда је зло готово.“ Ово рекне о. намѣстник, уз |
то.{S} Невино је страдао и сам учитељ и спаситељ, и ми нисмо бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен, да |
м невин, и ако узстрадам, поћићу тратом спаситељевим... а ако се убијем, „сам себи ударам печат |
неубих и овога и онога свѣта!{S} Хоћу, спаситељу; увѣк ћу на тебе мислити, и то ће ме одржати, |
са и тихо проговори: „Хвала ти преблаги спаситељу, што ми ту мисао посла.{S} Већ сам био на пра |
а ножем, и да су се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите как |
г спахију.{S} Је си ли чула о банатским спахијама?“</p> <p>„Нисам!“ закикоће подворница. „Ја са |
>„Е онда ти и нетрѣба Бечкерек и његове спахије,“ примѣти стара.. „У Букарешту има бољара... та |
чкерек, па ћемо те тамо удати за једног спахију.{S} Је си ли чула о банатским спахијама?“</p> < |
ђакон одговори: „Садржај оних саборских списа од године 1790, што сте ми их приобштили, неиду м |
во им имена“ — ту преда настојатељ нѣки списак имена комесији — „изпитајте манастирске ђаке и с |
а митрополиту Стратимировићу год. 1816. списана.{S} И доиста, које смо год пѣсме Хранисављеве п |
кад ми је о послѣдним часовима љубљеног списатеља свога времена приповѣдала.{S} Баш јој хвала; |
па то и учини. „Та кости незаборављеног списатеља морају се у гробу од радости потрѣсти, кад му |
љи.{S} Али ће се народ ипак мило сѣћати списатеља свога детињства!“</p> <p>Сад се разиђу госпођ |
нка одсѣчно. „Доћиће већи духови и бољи списатељи.{S} Али ће се народ ипак мило сѣћати списатељ |
такав човѣк изгледао, него сви садашњи списатељи — фићфирићи.“</p> <p>„А јесте ли се добро паз |
А нашло био се и других прилика.</p> <p>Списатељу ових редова пошло је за руком, да је архиманд |
та.</p> <p>„Како видим, има у овом твом спису много јако занимљивих ствари,“ проговори патријар |
рдце пресѣцало.</p> <p>„Душа ми је била спокојна, а то спокојство основа је мирног живота.</p> |
</p> <p>„Душа ми је била спокојна, а то спокојство основа је мирног живота.</p> <p>„Право калуђ |
сасвим узхићена манастиром и изнутра и споља.</p> <p>Да ју је ко у том часу понудио да се пост |
ве просторије, да види како се находе и споља и изнутра, јер је све ваљало оправљати и понављат |
капитал чува.{S} Јест.{S} Али ако стане спољашност добара опадати, ако унутарњост манастирска б |
екујући шта ће да буде.</p> <p>Врата се спољска отворе, и нѣко куцне на његова врата, што се от |
и до своје.{S} Ту забрави обоја врата и спољска и изнутарња, метне јошт стол пред врата, стане |
ану ти људи пред његова врата, те стану спољска врата закивати.</p> <pb n="34" /> <p>Шта је то |
љском одношају стојао.</p> <p>„На углед спољски држао је много.{S} Кад је год полазио у народно |
и трајно промишљање о себи о одношаима спољским, и дивна слика идеалне узвишености о.{S} Теофа |
а њега погледаше, који му и послѣ смрти спомен међу људма троваше свакојаким безсмислицама, изм |
послѣ и увѣк на њу мислио, „али је овај спомен био чист, сјајан, и у великој мѣри мио.</p> <p>„ |
ите, да сам и тај собом понео.{S} И сам спомен мога овдашњег живота оставио бих радо овдѣ, кад |
ћемо те релативне важности ради овдѣ да споменемо.</p> <p>У старије већ дане митрополита Страти |
сазовите народни сабор!“ — —</p> <p>Кад спомену о.{S} Теофан нар. сабор, патријарх се сав у лиц |
би као брата рођенога; и да ће се у мом спомену блистати његова слика као слика каквога анђела! |
рти митрополита Станковића, живи јошт у спомену многога старијег Србина.</p> <p>Он је био чудно |
ости чинодѣјствовања при божијој служби споменули смо већ епископа Гедеона.{S} Овога не достиже |
додир долазио.</p> <p>Одтуд одуд па би споменуо митрополита Стратимировића.</p> <p>Једно вече |
су најбољи црквењаци.{S} Тако онај горѣ споменути појац није у свом вѣку пропустио ни једног „к |
ше имена појаца умѣтника.{S} Тако ћу ти споменути игумна Дионисија, ... гимназијског професора |
краће да изведемо, и тако ћемо само оно споменути, што је најнужније, <pb n="136" /> да се разу |
е многе ствари о њему.{S} Ми ћемо једну споменути, која управо спада на нашу материју.</p> <p>Х |
или су мушке кривце штапом, женске овде споменутим сурогатом.) Него пуштајте је из ваше ћелије, |
х поштоватеља спадао је и администратор споменутога манастира.</p> <p>Он, кад је добио вољу да |
м.</p> <p>„Генерал буде очаран.</p> <p>„Споменућемо јошт једну о Гедеону.{S} Видим да ти тако ш |
биле увѣк за утисак приређене.</p> <p>„Споменућу само његов ход на службу о петрову-дне сваке |
А како се звао онај доктор адвокат, ког споменуше о.{S} Теофан и патријарх?“ —</p> <p>Свима дру |
оју рећи о овим манастирима што се овдѣ спомињу.</p> <p>Света Гора позната је по имену и нашем |
– одговори архимандрит звучним басом; „спомињу, јест, али дакако онако фино, јест, како је по |
том у тужби ништа и неспомињу?“</p> <p>„Спомињу“, – одговори архимандрит звучним басом; „спомињ |
е јој о.{S} Теофан у рѣч.</p> <p>„То је спона, која се даје лако разкинути,“ проговори Ленка. „ |
дѣла небрежљиво води, нити се са браћом споразумѣва, него кући прави штету, а браћу као скотове |
живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спорије тај сасвим прегриза.</p> <p>Но при свем том бил |
ославни епископ није више за дијецезана способан и како је та црква под његовом управом полибељ |
трѣбало.</p> <pb n="310" /> <p>Тражећи способне стромове бијаше се удалио од друга на једно 10 |
ми људи изван манастира, који су зато и способнији, и више позвани, па нису тога, <pb n="198" / |
посао, за <pb n="346" /> кои има дара, способности, и за који је приправљен.</p> <p>„Као прави |
манастирски живот привезани а потрѣбите способности за то имају.{S} Архимандритима <pb n="345" |
кући.</p> <p>За придиковање није толико способности показивао; лако зато, што му је недостајало |
удма о том разбирао; ако можеш и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би ваљало ч |
колу по 500 Ф. 1500 ф.</p> <p>На нуждне справе за сваку по 300 ф. 900 „</p> <p>На потрѣбне згра |
оиста се примѣтило на болестнику, да се справља као дивља звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} Ал |
Та и ја кад сам била мала читала сам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И |
{S} Ових дана био си сасвим други човѣк спрама тих коња.{S} Чисто нам је било мило, како си био |
у.</p> <p>Док је ишо уз степене на први спрат, ту је сирома попа прокашљивао, да очисти грло за |
>Лаким скоком сиђе се госпођа са првога спрата, и изиђе на манастирска врата на поље пред манас |
слагали.“</p> <p>„Охо!{S} Ти дакле већ спремају акцију,“ рекне паријарх као за себе. —</p> <p> |
сподин“, пришапне писмоноши, и стане се спремати да се врати из подрума.</p> <p>„Господин?“ одг |
ен.</p> <p>„Дакле!“ почне се наздрављач спремати да наздрави и порезнику.</p> <p>Сви изгледаше |
пође и стану ствари купити да се за пут спреме.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18730 |
ћ одреди дан, кад ће у Карловце доћи, и спреми ствари, које ће да понесе, и јави то телеграфичн |
оно што се око њега збива.{S} Осми дан спреми све што му трѣба, па кад му стража оде ручати, а |
ако је суђено.</head> <p>Управо су биле спремиле ствари и за пут приредиле све, и сѣле у теткин |
у помрли, а нису свога завѣта изпунили, спремили су тим велики камен, којим се на стѣне нашега |
ћелији.{S} Ја идем у другу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Има |
годан.</p> <p>„Сад хајде да се полагано спремимо, па ћемо у 12 сати мало што ручати, и одмах на |
о сам прошле јесени 100 акова шљивовице спремио.</p> <p>— — „Протосинђел премѣсти се својом вољ |
сѣмена за њиве прибавио и хране за кућу спремио.</p> <p>— — „Кукурузи ме прихватише.{S} Набрао |
ми дала та господа, па сам их морао ту спремити“, одговори игуман домаћин. „Мора човѣк и ђавол |
изпадне противан њему.{S} Али је он био спремљен за све послѣдице и истине и лажи, па је чекао |
нико.</p> <p>Ово приповѣди калуђер, кои спровађаше новога управитеља. „Отворите врата, ућићемо |
е никад толико небијаше.</p> <p>„Чин се спроведе на подпуно задовољство митрополита, факултета |
и на царске судове ни на пороту.</p> <p>Спроводећи Ленку развио је архимандрит све дражи свѣтск |
о њен господин архимандрит.{S} Ленку је спроводио домаћин.</p> <p>А госпођу Пуљиницу забављао ј |
Пуљиницу усрѣћи трећи крстонсац својим спроводом.{S} Они су били већ и онако стари знанци.</p> |
бав, која је у срдцу младе жене живила, спусти се по други пут у гроб.</p> <p>Добро је разумѣла |
рила; сад осѣти тек, да је малаксао.{S} Спусти се на своју постељу, и примири се.{S} Сое му се |
ослѣдку стане и рекне: „ја сам свршио!“ спусти руке долѣ, преплете прсте и стане их кршити, а г |
ознијег грѣха на чело!“</p> <p>На то се спусти на колѣно, прекрсти руке на прса и тихо проговор |
/p> <p>„ Чуо сам,“ рекне о.{S} Теофан и спусти ожалошћен главу к прсима.</p> <p>Патријарх га по |
рној цркви.{S} Мушицки се набрзо за њим спусти у крило мајке земље на Горње-Карловачком гробљу |
им кораком од њега даље.</p> <p>Калуђер спусти с лица најпре једну, па за тим и другу руку.{S} |
p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Шта ми није по глави пролази |
<p>Сунце се бијаше већ подоста к западу спустило.</p> <p>Предмети бацаше сѣни дугачке.{S} Небо |
ан главу, коју бијаше на госпођино раме спустио; пак видећи црну браћу, тргне се и одкопча Ленк |
се видило јарко сунце, како се за гору спушта.{S} Пун туге гледао је честити калуђер на сѣдају |
му бити добар настојатељ?“ запита Ленка спуштајући очи к земљи.</p> <p>„Хоћу и то.{S} Ја сам му |
одступи три корака у натраг и стане са спуштеним главом.</p> <pb n="65" /> <p>Епископ је дозна |
елије стајала је млада и лѣпа женска са спуштеном главом недижући ока с пода.</p> <p>„Шта је то |
ав, која јој је у сваком слогу звонила, срѣћа и сладост будућности, која му се пред духом и срд |
</p> <p>„Уздизање манастирског имања... срѣдства, за стоструко благотворне цѣли..</p> <p>„Практ |
чји 415.000 ф. а манастирски 779.550 Ф. ср.{S} А године 1870, послѣ 30 година надошло би од они |
стира 927.280 фор. у скупи 1,687.280 Ф. ср.{S} Са интереси могли смо, да је срѣће сад имати око |
дружтво вас неби пустило ни до зоре.{S} Срѣћан пут желим!{S} И држите рѣч!“</p> <p>Оне му се за |
ога, на корист људи и на добро наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. воље ће бити....{S} Хајде, молим т |
аженој форми као пекмез и шљивовицу.{S} Срѣмске шљиве немају више равних у европским државама.{ |
га виновом лозом засади, и пружи му сва срѣдства, која бијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напр |
не у стајаћицама и новом одѣлу, како га Срѣм по своим покраинама показује.{S} Много млађег свѣт |
ѣле околине, па и најдаљих села равнога Срѣма, Подлужја и Посавине.</p> <p>На праздник св. Конс |
града, унаоколо ходник са стубовима, на срѣди црква, са 5 кубета.</p> <p>У најновије доба 1337 |
хајдемо у свѣт, па ћемо живити себи на срѣћу, Богу на славу!“</p> <p>Овдѣ ућути.{S} Одушевљење |
и двор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то репетирати |
а милија од цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу имала је она отца и мајку, те јој на пут стану.</ |
. . . . . .{S} 1500 ф.</p> <p>На учевна срѣдства ваљало би одредити на сваку школу по 500 Ф. 15 |
им вишим заводима изуче.</p> <p>„Учевна срѣдства имала би се мало по мало набављати, да одмах м |
p>„Увѣк је знао, шта хоће: па је сходна срѣдства безобзирно употрѣбљавао.</p> <p>„Добро ће бити |
номад послѣдње буре вина, да може нужна срѣдства за храну набавити, и данас га је купац одвезо. |
и добро дочекивали.{S} Али сад га лоша срѣћа послужи.{S} Било је мало доцније у вече. „Ја сам |
овдѣ дочекали. “</p> <p>„Видила сам сав Срѣм,“ — проговори Ленка, „па и нѣшто од Србије.{S} Пак |
учинили, барем не онако, како би то код срѣћнијих народа одавно били учинили.</p> <p>Настојатељ |
Ф. ср.{S} Са интереси могли смо, да је срѣће сад имати око 3,000.000 фор. који би нам давали о |
.</p> <p>„Она се удала послѣ, и била је срѣћна у срѣћној својој породици.</p> <p>„Ја сам се отр |
S}Калуђерски суд.</head> <p>Куварица је срѣћно у Карловце утекла.</p> <p>Она је у митрополитско |
Bitto</foreign>(администратор жупаније срѣмске)!{S} Шта ће рећи Њ. Ексцеленција гроф Ревицки ( |
ругом.{S} Ја сам имала, свачега само не срѣће.{S} Чинила сам своју дужност, али ми је срдце пуц |
ваљак.</p> <p>— — „Ево и с друге стране срѣће.{S} Које шљивовице које комовице напекао сам 300 |
но изиђе из собе, и из манастира, те се срѣћно дочепа поља и горе.</p> <p>Нов живот осѣти у себ |
оје фрушкогорско путовање, и вратили се срѣћно у Бачку.</p> <p>Чим су ступили у Бачку, одрѣши с |
/p> <p>„А ко је мого и помислити, да ће срѣћна једна женска потражити кадгод човѣка, кога крије |
свештенику, само да их он крсти. „Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их је ко запитао, за ш |
љних сукоба са владом; али је понајвише срѣћно из борбе изишо.</p> <pb n="254" /> <p>„Увѣк је з |
вѣдим, из које ћеш видити, како су га и срѣдњи органи владини уважавали.</p> <p>„Послѣ озбиљне |
госпођом супругом на све вѣкове здрав и срѣћан.</p> <p>Краснопѣвац манастирски запѣва велико мн |
о Бачка <pb n="48" /> и Торонтал него и Срѣм тражи помоћи од адвоката Печеновића!{S} Но сад с Б |
мир... мир очајања, мир прегорѣња.. али срѣће ту нема.{S} Признај, да си се преварио, ма шта да |
ђери с празним рукама.</p> <p>Нису били срѣћни у лову.</p> <p>Кошута им умаче.</p> <p>Грдећи и |
Одандѣ је неописано лѣп изглед на равни Срѣм.{S} Него ви сте се, чини ми се, уморили.{S} Ви Беч |
ала, недалеко од Београда, ово је равни Срѣм, у ком нема стопе неурађене.{S} Оно тамо на десно |
... затвара гробу врата, и отвара двери срѣће кућама, <pb n="174" /> које је већ смрт црним вел |
ст само оснажило и повећало.{S} Ти ниси срѣћан,.. јест, ја сам добро извѣштена... ти си несрѣћа |
излазећи из двора прогунђа: „Неће бити срѣће, одбише ме од врата.“</p> <p>Да упознамо мало наш |
астирима отворити извор науке и пружити срѣдства, да из тога извора сваки узможе црпити, кога ж |
вом поглавару, или је одлазио неимајући срѣће видити му усрѣћавајуће лице.</p> <p>Овако је и о. |
та к заслугама и признавању; пружите им срѣдства задаћи <pb n="337" /> сходна; улите дух братск |
и се хвалио, да је нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, с којега бијах |
радо покојног Видаковића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и |
ѣјствовању“ пронео се по читавом равном Срѣму.{S} Већ су га почели са побожним увѣрењем к болес |
од пропасти, оне ће изазвати живот, пун срѣће и сласти, као што глас пролѣћа изазива живот цвѣт |
се бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст живота!</p> <p>Ко ју је мирним духом см |
о ме сада — еклисијархом!</p> <p>— — „О срѣће, о блаженства!{S} Сад црква живи за мене а ја за |
нао је своим каноничким визитама управо срѣмске сељане са митрополитом.</p> <p>„Говорник је био |
„Ја се особито радујем, да сам дошо до срѣће познати вас.{S} Сматрајте, да сте код своје куће. |
ала на миру.“</p> <p>Куварица се нѣкако срѣтно прикрије, јер пред ноћ скоро врате се и коњаници |
рујем,“ примѣти о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да више њих и у полу само тако светитељски служе |
ије ли пао под конкурз?{S} Није ли само срѣћом и тешком муком код врховног судишта у Бечу једва |
> <p>Е, овај господин неимађаше такођер срѣће у даљем свом животу.{S} Исте године, кад је онај |
украшена невѣста.</p> <p>— — „Ево опет срѣће изненада.{S} Ту ми заслугу призна и настојатељ и |
а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, поп Аћим.</p> |
ожда свега, тога неће трѣбати.{S} Има у Срѣму господе ваљане.... честите...{S} Нећу ни ја за мо |
„Она се удала послѣ, и била је срѣћна у срѣћној својој породици.</p> <p>„Ја сам се отрѣзнио, и |
да те изведе из живога гроба, и уведе у срѣћан живот.{S} Послушај вољу божију, прими руку љубав |
ловачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово је била његова изрична |
ну умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити се онако, к |
отѣру летили, и сви од свакога, кога су срѣли, распитивали, није ли видио манастирску куварицу. |
пошли, па сам својим очима видио да су срѣћни...{S} Ја нећу тим путем...{S} Срце ме вукло у ма |
пече, па се с њима части и пои.</p> <p>Срѣде и петка недржи, тако исто никојега <pb n="292" /> |
лње куће да наздравим домаћину.“</p> <p>Срѣћа његова, што високородни није разумѣо, шта онај го |
а сад, гледим,“ проговори архимандрит. „Срѣдњи узраст, — црна коса и брада, румени образи реко |
знам да ће грцати, кад га стану кусати, срам их било.“</p> <p>„Баш за то ниси имала доћи.{S} За |
е га заклињати и преклињати, да је неда срамотити, да она воле у бунар скочити, него да је шиба |
них злотвора без сваке кривице шибати и срамотити!“</p> <p>Она изрече ове рѣчи тако да о. намѣс |
Грујић, кога славе под књижевним именом Срб-Милутина; снага врло одлична.</p> <p>„Са Тошом Павл |
78. године на врхунац доспѣо, и у писму Србаља будимске епархије, писаном митрополиту србском, |
ило по свѣту као име једног од највећих Србаља.{S} Год.{S} 1848. прекужи мађарски прѣки суд рад |
рѣм,“ — проговори Ленка, „па и нѣшто од Србије.{S} Пак сам дошла да и тебе одведем.{S} Знам да |
<pb n="145" /> са чамцем, који ће нас у Србију превести... тамо ћемо непознати вѣнчати се и жив |
ског права на универзитету и један млад Србин доктор права.“</p> <p>„Опростите, високопречестње |
је на Печујском лицеју врло чувен млад Србин Михаил Груић са своих особитих духовних дарова.{S |
> <p>„Год. 1840 имао је онај исти млади Србин докторатски дишпут из права на универзитету <pb n |
ност.</p> <p>„Сад је долазио онај млади Србин на ред.</p> <p>„Дође митрополит у својој пуној га |
а, живи јошт у спомену многога старијег Србина.</p> <p>Он је био чудновата слика.</p> <p>У науц |
нога лѣта с бандом?“</p> <p>Ово је била Србкиња.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и без банде!“ |
мена приповѣдала.{S} Баш јој хвала; све Србкиње ваља да повичу:{S} Слава јој!“</p> <p>Старој се |
и кроз сузе:{S} Лака му била земљица: а Србљи га неће никада заборавити.“</p> <p>„И неће“, прид |
бског народа у државни закон угарски, и Србљи постану државним грађанима Угарске.</p> <p>Тим до |
} Кажи да није, ако смѣш?{S} А зар нису Србљи највѣрнији поданици свога пара и господара од пам |
рсима, кад чујем, да се говори о младим Србљима, кои високе школе са великим успѣхом сврше.{S} |
палу плућа, и умре.{S} Он је био бритка србска сабља на народним политичним мејданима.{S} Био ј |
о и пѣвао, пити у славу ова три честита србска хијерарха.“</p> <p>Тако и буде. </p> </div> <div |
и науче ту нашу красну поему.{S} Ово је србска војводина, па могу и швабски бандисте нашу ноту |
едаред гроф Коронини као земаљска глава србске војводине дошо у Нови Сад.{S} Начелник даде прир |
ко ти срдце каже.“</p> <p>„Младе ваљане србске ђаке волио је, и подупирао их је готовошћу врѣдн |
здисаја.{S} Ова слика била је у дѣлу за србски прости народ бисер а за манастир драги камен.</p |
е митра више пута била нуђена, и ког је србски народ с особитим пијететом славио, и младог митр |
чива.{S} У Рилском манастиру сарањен је србски војвода цара Душана <pb n="324" /> Реља, кои је |
во, ко је то.</p> <p>У оно врѣме био је србски митрополит у Карловци једини, коме је тај наслов |
чује покојни Видаковић... та некаже се србски паковати, него поспремати!“ задирне је Ленка.</p |
ије, борио се јуначки за србску цркву и србски народ.{S} И сама смрт његова била је слѣдство је |
лику, на којој би били представљени сви србски краљеви лозе Немањине у пуној свити и слави, међ |
орила...“</p> <p>„Сасвим добро; мало по србски, али ће те свако разумѣти, ко зна шта хоћеш да к |
едемови стародревних манастира, грчких, србских и бугарских.{S} Ово је земљиште свето; од памти |
</p> <p>„Са Тошом Павловићем, уредником србских нар.{S} Новина, кои је онда знаменита сила био, |
>Особиту позорност гостију побуди одѣло србских деспота.</p> <p>Није само кривица настојатеља т |
нком 27. уведу се привилегије или права србског народа у државни закон угарски, и Србљи постану |
ео уређивати собу неумрлог просвѣтитеља србског Доситија Обрадовића.{S} Али је то остало у стањ |
ратимировића важио је у Бечу што и глас србског народа; влада се повуче натраг.</p> <p>„Опасни |
о оснивале црквену и школску аутономију србскога народа у угарским покраинама.</p> <p>К. комеса |
највишег суда у Бечу, као заступник на србском сабору од г. <pb n="270" /> 1861. и као члан уг |
{S} А знаш ли ти, шта сам ја све учинио србском народу!{S} То му јошт ниједан митрополит није у |
будимске епархије, писаном митрополиту србском, свој израз добио.</p> <p>Но превага хијерархиј |
гарске канцеларије, борио се јуначки за србску цркву и србски народ.{S} И сама смрт његова била |
у без сваке першпективе обадвѣ армије и србску и турску, старог Југ Богдана и девет Југовића, б |
ика, као глас више утѣхе код разтужених срдаца.“</p> <p>„Ја Вам унапрѣд захваљујем, господине.{ |
раза најдубље побожности, и суза туге и срдачних уздисаја.{S} Ова слика била је у дѣлу за србск |
уке пријатеља свога дѣтињства и овај их срдачно и топло стисне.</p> <p>„Добро ми дошла у овој с |
дсѣвају.{S} У гласу му се таласао одјек срдачнога сучуства и подпунога уверења о помоћи свише.{ |
е одговори: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве плећке.“</p> <p>Отац Митрофан |
еника, кои свету своју дужност из свега срдца и из дубљине чисте душе обављаше.{S} Слика његова |
да тражим пријатеља моје младости, мога срдца.{S} Нашла сам га у раси — у манастиру.{S} Ја сам |
Станковић служио је врло радо из пунога срдца врло умѣтно.</p> <p>„Обишо је као епископ све црк |
ер га је познавала, да је човѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је да |
срдцу човѣка, који бијаше на врати тога срдца изрезао рѣчи:{S} Љубав нема приступа у ово светил |
, а ми му се за то сваки дан из чистога срдца молимо.{S} На лѣто, кад сасвим оздравим, желимо в |
за најсрѣћније врѣме човѣштва, за млада срдца; за вас реко бих баш као нарочито прављена.{S} Ту |
<pb n="268" /> врло честит човѣк, добра срдца, вољан на свашто, што је добро, срдцем и душом ка |
е с њим једнако осѣћа, које га из чиста срдца љуби, из некористољубива увѣрења цѣни.</p> <p>Он |
у мајку, и ево Ћу је као такову из свег срдца загрлити и пољубити.“ То рекне па загрли и цмокне |
итао молитве и тѣшио болнике из дубљине срдца и душе своје.{S} Кад је подиго очи своје к небу, |
у се ово двоје младих људи миловали, из срдца и душе љубили, а нису ни рѣчицом изјавили, да се |
ачки.</p> <p>Цѣло се друштво смѣјало из срдца.{S} И сама тетка пристане уз друге.</p> <p>„Него |
>Ужаснута том мисли повиче гласом, који срдца као оштар нож продираше: „Кажи: хоћу! јер ако дру |
стаје његовим чинодѣјствовањем насладом срдца и духа.{S} Зато су се прѣко године управо преправ |
задаћа, које су у стању да ту празнину срдца изпуне.</p> <p>„Калуђерство је довело Доситија до |
присвајала.</p> <p>Ти дани саставили су срдца брата и сестре као да их је једна мајка родила.</ |
/p> <p>Осѣтио је, да му је глава чиста, срдце мирно.</p> <p>И архимандрит није ту ноћ много бољ |
т побѣду одржала.</p> <p>Зима је прође, срдце јој се чисто смрзне, крв јој се у ледену струју п |
пѣвницом у цркви био је јединствен.{S} Срдце је имао голубиње, руке отворене.{S} Неизказано до |
сам ти је Бог те рѣчи у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкла, али душу би ми од отровних ножева |
е око доста нагледати.{S} А мила је, да срдце у човѣку заиграва.</p> <pb n="221" /> <p>Јошт нѣк |
н дигне очи к небу и ухвати се руком за срдце.</p> <p>Она падне прѣд њега на колѣна, дигне окло |
зправи се до пуне висине, метне руке на срдце, као да хоће да га на свом мѣсту <pb n="151" /> з |
ри меко и њежно:</p> <p>„Сестро, оди на срдце брата?“</p> <p>У овима је рѣчма лежала јасна прес |
н у рѣч архимандриту.</p> <p>„Мени игра срдце у прсима, кад чујем, да се говори о младим Србљим |
{S} Чинила сам своју дужност, али ми је срдце пуцало.{S} Ко незна те болове душе, тај неможе о |
о, сјајно.“</p> <p>О. Теофану играло је срдце у њедрима док је ово слушао.{S} То је манастир, к |
ито без љубави свете и чисте смежура се срдце у човѣку, и он постане огорѣли пањ.</p> <p>„Прво |
а га тишина гроба обузима; као да му се срдце у санту леда претвара.</p> <p>Није знао шта му је |
{S} Осѣти, као да му особита снага кроз срдце прође.</p> <pb n="283" /> <p>На то отворе већи па |
у и види ове припреме, прође га језа, и срдце му стане чудновато куцати.</p> <p>Архимандрит Арс |
ѣси, која јој бијаше узмутила и главу и срдце, сване јој у глави, усели јој се мир у срдце.</p> |
м разтвараше... све то навали на душу и срдце малаксалог скоро калуђера с таком силом и потрѣсо |
p>„Није ме ништа у души пекло, ништа ми срдце пресѣцало.</p> <p>„Душа ми је била спокојна, а то |
у, те јој на пут стану.</p> <p>„Мало ми срдце није пукло; али сам касније познао, да је било бо |
а.{S} Сад сѣди на ту столицу пак отвори срдце; — можеш бити увѣрен да говориш отцу.</p> <p>„Ја |
би, док се боље познамо.{S} Зато отвори срдце преда мном, а ја сам ти ево казао, пред ким говор |
{S} А ти изпитај себе, пак чини како ти срдце каже.“</p> <p>„Младе ваљане србске ђаке волио је, |
ог занатлије наклоњена, пак се и његово срдце њојзи све већма отварало: али није било часа, кад |
слити, да је том сиромаху човѣку пуцало срдце од туге и жалости.{S} Али патријарх није хтѣо на |
наде, страха и ужаса морала је и у само срдце <pb n="149" /> од леда животворну топлоту улити, |
{S} Ледена њена рука стегне прострѣљено срдце, а дах ноћи угаси пламен ока и животни жар лица.< |
е и велики наш Стратимировић разцѣпљено срдце расом завио.</p> <p>„А то исто кажу и за узвишено |
силом и неодољивости морских таласева у срдце запљусне... у глави јој начне мозак врѣти... несв |
, сване јој у глави, усели јој се мир у срдце.</p> <p>Отвори прозор.{S} Укаже јој се дивно ведр |
/p> <p>„Грбић је добро згодио — — баш у срдце <pb n="311" /> — одмах ће бити крај!{S} Изповѣди |
ио је добар радин, али небијаше у стању срдце своје жене придобити.{S} Она је ћутала, своју дуж |
рха потрѣбни допуст и благослов.</p> <p>Срдце му стане јаче куцати кад ступи у патријархов двор |
а срдца, вољан на свашто, што је добро, срдцем и душом калуђер.</p> <p>„Један од чувених у оно |
ост будућности, која му се пред духом и срдцем разтвараше... све то навали на душу и срдце мала |
{S} Хоћете ли рескирати да с раздераним срдцем, можда поремећеним разумом пропадне, за навѣк <p |
о на мрачно сујевѣрство.</p> <p>С пуним срдцем изиђу гости из цркве.</p> <p>„Но, не могу вам ка |
жести довољно нагледати; коју је чистим срдцем мѣрио, морао јој се дивити дубљини и узвишености |
на одру смрти, да не могу ни устима ни срдцима од Бога милости запросити... да се та молитва д |
да буде правим светитељом, врачем души, срдцу и уму народа, вођом к свему, што је узвишено, све |
<pb n="146" /> га блажи, да му муке на срдцу разтѣрује, да му угасле очи затвори.{S} Учини му |
ка буде!</p> <p>„Како ми је олакшало на срдцу!“</p> <p>Ко познаје нарав човѣчију, он ће разумѣт |
Митрофан лежи на земљи, и држи руку на срдцу.</p> <p>Из даље види о.{S} Теофан да му је рука к |
<p>Ленка дошавши кући, осѣти тежину на срдцу и души, коју у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У пр |
но, да му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што можда и сам мишљаше.{S} Ово је би |
ити љубљена сестра.{S} Као такву сам је срдцу свом пригрлио...{S} Тако и остајемо!“</p> <p>Идеа |
b n="152" /> <p>Видила је, да у његовом срдцу букнуло бијаше чуство, које је њу саживало.</p> < |
прими на своје груди, да пригрли к свом срдцу, да слије душу своју са њеном душом, која се бија |
би змије отровнице главе управљене твом срдцу и савѣсти: нити има онога на свѣту, ко би ти у на |
ости у њезиној глави и струји у њезином срдцу.</p> <p>Нов се живот роди у њој.</p> <p>Стара тет |
> <p>Јео је што је морао; али није мого срдцу одолѣти, да неуздахне и нерекне: „Благо теби, Вар |
прелѣвање страстне љубави слушати, а у срдцу сласти раја осѣћати: то мора да је <foreign xml:l |
ца љубави, најчистије љубави процвѣта у срдцу човѣка, који бијаше на врати тога срдца изрезао р |
на пресуда.</p> <p>Она љубав, која је у срдцу младе жене живила, спусти се по други пут у гроб. |
колико су дакле тѣлесне дражи њезине у срдцу калуђера пламен страсти разбуктавале, у толико су |
ком чисте радости, која му се тај час у срдцу таласаше, те му особиту милину даваше.</p> <p>Њег |
код куће осѣти најпрѣ пусту празнину у срдцу, која је све тужнијом постајала, што је дуже врем |
бѣлога порцелана... шећерница од новог сребра...</p> <p>„А јел добра кафа?“ запита тетка подво |
ом извезен са више серафимских глава из сребра и злата навезених.{S} Ројте су биле златне, дуга |
је повѣстничка плаветна марама за нос и сребрна бурмутица са жутим садржајем од табаке.</p> <p> |
суду, јер су ми били јавили, да је нѣке сребрне кашике и ножеве манастирске собом била понела.{ |
е, па штап у руци, подебео бамбусрор са сребрним оковом...{S} Е мој синко, другачије је такав ч |
само чини, да тамо видим Саву као танку сребрну пругу.{S} Видите ли је и ви?“ запита Ленку и по |
бацаше сѣни дугачке.{S} Небо чисто као сребро.{S} Тишина подпуна.</p> <p>Стара тетка бијаше са |
ли управо као царски.{S} Хамови су били сребром обложени и црвеном свилом превучени.{S} Кочијаш |
о смо прошли са манастирским и црквеним сребром.“</p> <p>На ово уздахне честити овај калуђер, п |
прими, да сијне у очима људи, да набави средства, којим ће народу сваковрстно моћи помагати.{S} |
е чаше, сад ћу ја да напијем у име мога среза у здравље Њ. Високородију, па ко са мном непије, |
брзином звѣздном лете од једнога краја среза до другога и извршују заповѣсти Беча, Темишвара и |
Коронини, Шокчевић, предсѣдници судова, срезки начелници, предстојници порезких уреда, и сви др |
о за њима иду, то су супруге окружних и срезких политичних и порезних чиновника.{S} Оно је гроф |
доктора, од кога долази. <pb n="338" /> Срљате као слѣпи у своју пропаст.{S} Тражите спаса код |
не мисли имају то у себи, да и у другим сродне мисли пробуђују.{S} Под тим утиском рекне настој |
примити: има међу твојим сродницима, и сродницима твога супруга доста њих, који на то имају пр |
огу овога дара примити: има међу твојим сродницима, и сродницима твога супруга доста њих, који |
родство.{S} А ово је јаче много пута од сродства крви.“</p> <p>„Ја сам његово писмо више пута п |
ба да буде тако.{S} То је право духовно сродство.{S} А ово је јаче много пута од сродства крви. |
до првог сокака на десно, то ће се све срушити, па саградити величанствена зграда, у којој ће |
иденција је послѣ њега прѣтила да ће се срушити, и Чарновић ју је дао на закључак сабора од г. |
“</p> <p>Калуђер се препао до дна свога срца.{S} Све му тло клоне.{S} Кад овако говори његов ад |
а сва забуњена.{S} Познавао је пакостна срца својих противника.{S} Знао је да су у стању и најг |
не основанима.{S} Он је био човѣк добра срца, па није имао воље икоме што на жао да учини.{S} З |
ди, људи грѣшни, слаби, у толико тврђег срца, што су се свега одрекли што друге занима, ублажав |
показивали су, да му долази из дубљине срца и душе, и да му је то право чисто увѣрење.</p> <p> |
кне архимандрит, кои се очевидно том из срца радовао, „то ћемо наредити другачије.</p> <p>„Ти ћ |
цем мрак... ох, и сад ми се груди пуне, срце ми се надимље, кад се сѣтим, колико ме је пута та |
су срѣћни...{S} Ја нећу тим путем...{S} Срце ме вукло у манастир!{S} Тако ми се узвишен тај поз |
викне гласом, у ком се видило, да му се срце цепа; „сад да нађем у манастиру гроб свему, што ми |
пушке, која му је зрном плућа пробила и срце тако озлѣдила, да је морала, нагла смрт неизоставн |
у рећи: буди калуђер.{S} Ја сам калуђер срцем и душом; и да се наново родим, пак да ми је извѣс |
о упао, нећу га се опростити без рана у срцу и у души.{S} Међу тим буди божја воља!“</p> <p>То |
раха и бојазни вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали су се пуном свѣтлости руменога ју |
ремили су тим велики камен, којим се на стѣне нашега града с успѣхом ударити може, а сами нису |
ри том.{S} Име ће ти остати сјајно, савѣст чиста а будућност без отрова.</p> <pb n="176" /> <p> |
да ми опростите.{S} Овим сам своју савѣст олакшао: а ви чините, како најбоље знате.{S} Ја ћу и |
шли.{S} Оволико могу на свештеничку савѣст као истину признати... а друго је све клевета.“</p> |
гласом проговори: „Докончајте своју повѣст, високопречестњејши, бити ћу вам до смрти захвалан.{ |
ер састану, почне архимандрит своју повѣст овако: „Митрополит Станковић, кои за Стратимировићем |
и ми отца намѣстника?“ гласила је заповѣст.</p> <p>Намѣстник дође. „О. намѣстниче!“ проговори м |
ме коње, те стојаше само чекајући заповѣст.</p> <p>О. намѣстник био се опремио, да иде на посао |
атору.</p> <p>Мислећи да ће какву заповѣст добити, пође тамо.</p> <p>Кад ступи у собу, тргне се |
о, шта је учинио... или ако какву заповѣст није изпунио, кажите, шта није учинио.“</p> <p>Но то |
проћи.{S} Стража ће добити строгу заповѣст, да вас одма из пушке убије, како се макнете, да бѣж |
p> <p>Прва пошта донесе ту ужасну заповѣст, да се г. архиђакон тај час из митрополитског двора |
<p>„Зар нисте видили, да је сва приповѣст била само хунцутарија,“ рекне јој ова.</p> <p>„Била |
ја се бојим сама спавати.{S} Она приповѣст архимандритова неће ми дати ока затворити.“</p> <p>„ |
казао.</p> <p>И овим завршујемо приповѣст: „Калуђер, истина и поезија!“</p> <p>(Крај.)</p> </d |
и на себе ризико, да га у села на исповѣст пошљу.</p> <p>Ово је ишло све своим путем, и план на |
е говори послушни син отцу, и као исповѣст, коју обавља млађи пред својим старѣшином, ком је ду |
х песама... узвишеност побожности... свѣст, да се ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у |
не љубави у калуђерско тѣло; оживите свѣст дужности у сваком члану тога тѣла, пробудите у манас |
рквом.</p> <p>„Друга љубав... друга невѣста била би за мене гадна издаја... злочинство!</p> <p> |
е сија ново измолована као украшена невѣста.</p> <p>— — „Ево опет срѣће изненада.{S} Ту ми засл |
атријарху молбеницу, да ме рѣши овога мѣста, јер сам слаба здравља и да ми допусти да се вратим |
е помрачи.{S} Мир и тишина усамљенога мѣста годила ми је души, кад само на њу помислим.{S} Ноћн |
ит Арсеније протођакону Никанору нѣка мѣста приобштио, као оно гдѣ се каже, да се манастирски р |
те по Карловци...{S} Зар немате доста мѣста у свом манастиру.{S} Витлате као пси без госе...{S} |
у чисто добију крила, и одмицао је од мѣста свога затвора, као да лети.</p> <p>Стража руча и ст |
кои су се јошт могли мицати, потраже мѣста, гдѣ да склоне главе, те једни се пруже на под, а д |
зговетно проговори: „Нуз ту капу није мѣста том дивном вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На то се п |
приватно информирала.{S} Одлази: биће мѣста, гдѣ ћемо се састати.“</p> <p>Настојатељ се стане о |
" /> слово није било боље.{S} На више мѣста мало му није суза глас угушила, кад је видио, какав |
е више листова, и баци поглед на више мѣста.</p> <p>„Како видим, има у овом твом спису много ја |
м црквама појао је свештеник на много мѣста чудесно лѣпо.{S} Тако је супарох поп Аћимов, поп То |
ете, а ноге свезане, те се немогаше с мѣста макнути.{S} Он наслони главу на наслон од велике ст |
ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те је промисо ставио.{S} Ето новог митропо |
употрѣбити своје пуномоћи, да на лицу мѣста учини наредбе, које му се учине основанима.{S} Он ј |
а опусти.{S} И сами становници других мѣста чуде се, како грозно сѣче шуму и хоће на врат на но |
>Протођакон је код најидеалистичнијих мѣста најпре устне на лаки осмѣх развуко, па онда овима, |
.</p> <p>Калуђер настави, како су га смѣста затворили и стражу поставили.</p> <p> <foreign xml: |
примили, и добије јошт више куражи.{S} Стави једног шумара на врата од Теофанове ћелије, али г |
ћелији заковали, и стражу му пред врата ставили. — Шта велите ви на све ово?“</p> <p>„Истина је |
ћелији заковали и под наоружану стражу ставили; кажите сад, стоји ли то, и чим мислите, да мож |
изговори; сам ти је Бог те рѣчи у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкла, али душу би ми од отро |
Од десетка добио сам 1500 акова вина и ставио на подваљак.</p> <p>— — „Ево и с друге стране ср |
ј бѣгати с мѣста, на које те је промисо ставио.{S} Ето новог митрополита, ето конгреса, ето и ј |
тлѣ се отац Митрофан бијаше у сигурност ставио.{S} Крв из носа цурила је једнако; глава му је о |
вам овамо ни долазио.{S} Стражу можете ставити.{S} Моја рѣч везаће ме више за моје ариште, нег |
а му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављају.{S} Задаћа живота му бијаше густом маглом заст |
ов, да га смѣмо осветити и на св. кивот стављати.{S} У четвртак ћемо служити и метнути га пред |
S} 10.000„</p> <p>„Овдѣ је у свему више стављено у прорачун, него што ће доиста трѣбати.</p> <p |
Теофан к столу, на ком је јестиво било стављено, и сѣдне, да се мало подкрѣпи.</p> <p>Таман уз |
.{S} На кратко, код те је слике множина стајала и дивила се по читаве сатове.{S} Било је ту чут |
<p>У дубљини код јединог прозора ћелије стајала је млада и лѣпа женска са спуштеном главом неди |
м поставом.{S} На груди му је сваки дан стајала звѣзда великог Леополдовог крста, а око врата к |
</p> <p>„Но најпрѣ да ти кажем, како су стајале напрема себи особе, које ће у овој прилици напр |
олагањем стекли... већ су ми пред очима стајали они синови народа мога, који се неимадоше одкуд |
застао јоште куварицу.{S} Дуго времена стајали су неговорећи ни“ рѣчи.</p> <p>Сад зазвони звон |
ше нису мѣњали, него су исти пред врати стајали, па ноћу тамо спавали и кад кад музикално хркал |
ри руке, да је заустави.</p> <p>Тако су стајали та два ваљана калуђера подуже.{S} Онај један ле |
моћи помагати.{S} Већ ми је пред очима стајало благо, које смо трудом, штедњом, и мудрим разпо |
а су им све сузе на очи врцале, а он је стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне: <foreign |
ди, шта се у ћелији ради.{S} Но кључ је стајао у кључаници, те тако немогаше ни један видити шт |
ији појци Фрушке Горе.</p> <p>О. Теофан стајао је као преображен.{S} Он је читао молитве и тѣши |
рви да си проговорио.“</p> <p>О. Теофан стајао је све до сада као штатуа од камена с узвишеном |
ругима на стотине.</p> <p>Људи и жене у стајаћицама и новом одѣлу, како га Срѣм по своим покраи |
{S} Његове руке, које једнако разширене стајаху, изражаваху више силу љубави мужа него брата... |
ао пустињској нарави зграде.{S} Ту одма стајаше и клепало са дрвеним маљицама.{S} А и гвоздени |
д је изкусио, да тој намѣри баш највише стајаше на путу они, који позвани бијаху да с њим зајед |
аше колики је дуг на поду, а онај други стајаше са свим глумачки о раширеним рукама пред врати. |
о; он негледи у чашу никоме, нити броји стакла у којима се вино доноси.{S} А ја! он није тај чо |
ције нема.</p> <p>Универзитетска зграда стала би више од 200.000 фор.{S} Опрема изнела би којек |
све друго да ради прије, него узвишење сталиша да подупру, из кога су произишли.</p> <p>Ове ми |
аки послѣ два три дана, кад се увѣрио о сталности промѣне код пекара, сѣдне на кола, оде у Петр |
" /> наклоност са њихове стране к њему, стало га је по свој прилици митре, а нарочито један слу |
лико вино троши, које га је толико муке стало, учинио се болестним, и уздисао је у својој ћелиј |
сѣверним.</p> <p>У јужном крилу био је стан игумна и собе за госте.{S} У сѣверном била је слав |
орила, те се оно изнело, што за човѣчји стан најмање приличи, и нѣшто мало худна зрака у њу пус |
цѣлива десницу св, владике и оде у свој стан у двору, а владика оде у своју собу, и прими архим |
згрѣје се јако, пак онда идући пѣшице у стан назебе, добије запалу плућа, и умре.{S} Он је био |
своју стару тетку.</p> <p>„Е није да“, стане се ова цифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу да с |
е молитве нашо излазак из таме и мрака, стане му прѣд дух поред слике јавне дужности и слика та |
изнутарња, метне јошт стол пред врата, стане пред ова, и дигне обѣма рукама у висину батину гл |
тир — —, и примио управитељске кључеве, стане обилазити све просторије, да види како се находе |
з своје путне торбе један омут хартије, стане је превртати, пак онда извуче један свезчић мањи |
ож иза чизме.{S} Кад добије нож у руке, стане, дигне руку с ножем и повиче им: „Натраг од мене, |
пававши ноћ добро, дигне се из постеље, стане на све стране оком изпитивати, па онда тихим глас |
архиђакон дође обучен у цивилне хаљине, стане на салине иза сѣдала, развије бич и почне кинстле |
ај свих звона.</p> <p>Кад се ово смири, стане се наздрављач размахивати, да се на концу конца о |
ане, <pb n="35" /> скрсти руке на прси, стане главом трѣсти, и трѣсућим се гласом проговори: „О |
али никакве паметне мисли.{S} Најпослѣ стане и рекне: „Овако ће бити најбоље!“ изиђе на поље и |
вао и кад није ништа повуко; — најпослѣ стане људе нападати као манит, и онда га пошљу овамо.{S |
p> <pb n="209" /> <p>„Знам шта мислиш,“ стане се архимандрит Гурије церекати. „Па зашто да се ј |
ако се може њој допустити да се закуне“ стане мудровати Митрофан. „Та ми смо свештеници, а она |
ало прошеће к прозору и натраг, па онда стане пред о.{S} Теофана и запита та строго: „Шта хоћеш |
уку јаче притиште уз себе.</p> <p>Ленка стане ову извијати.</p> <p>„Оставите само руку на миру, |
се још лѣпе обуче, па метне наочари, па стане читати <title>Љубомира у Елисијуму</title>...{S} |
од велике столице, у којој је сѣдио, па стане само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у пос |
баци у позитуру, дигне главу охоло, па стане једном руком један брк увијати а другом други.</p |
<p>(О. Теофан почне преповѣдати.{S} Кад стане казивати како су куварицу злоставили... како су ј |
лико пута горѣ долѣ, па онда на једаред стане, метне руку на чело, дигне лице к небу, и повиче: |
је дакле урадио?“</p> <p>На ово питање стане се настојатељ за одговором обзирати.{S} Што му је |
ћемо се састати.“</p> <p>Настојатељ се стане обзирати за вратима, па онда обзирући се сад на в |
ѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам грохотом смѣјати, а како му је био глас крече |
„иберашунг“ за све.</p> <p>Нарочито се стане игуман домаћин мувати.{S} Њему небијаше право, да |
ета за манастир.“</p> <p>Архимандрит се стане мислити, он прорачуни у памети, шта је боље по ма |
држећи обѣма мараму, дигне лице горѣ, и стане говорити:</p> <p>„Сврших гимназију... тим ми се о |
н повуче се ближе к вратима у натраг, и стане тамо прекрстивши смѣрно руке на прси.</p> <p>Било |
ори гост промумлавши нѣшто кроз зубе, и стане својим ножем рибати главицу купуса и онако пресну |
<p>То рекне, па се побожно прекрсти, и стане ручати.{S} Наравно, да му је она мисао грло стеза |
апља. „Господин“, пришапне писмоноши, и стане се спремати да се врати из подрума.</p> <p>„Госпо |
?{S} Помутило му се овдѣ!“ рекне ђак, и стане једним прстом по челу куцкати.</p> <p>„Знате, он |
сам погрѣшио,“ одговори о.{S} Теофан, и стане у званичну позитуру понизности.</p> <p>Патријарх |
и закона.... само зазиру од овога“... и стане пестницама по зраку бубати.</p> <p>О. Теофан узда |
набавимо манастирима више калуђера!“ и стане пред о.{S} Теофана изазивајући га и држањем и гле |
астао.</p> <p>Пак онда сѣдне код њега и стане га тѣшити, храбрити и за смрт приправљати.</p> <p |
во у плач, клекне преде о. намѣстника и стане га заклињати и преклињати, да је неда срамотити, |
<p>Стара је међу тим фруштук коштала и стане главом горе доле махати.</p> <p>„А, фајн.{S} Евал |
ће.{S} Он погледа смирено на епископа и стане га тѣшити: утѣшите се, Ваше Високопреосвјашченств |
вора, као да лети.</p> <p>Стража руча и стане на своје мѣсто и неузимајући на ум, да им је птиц |
руку, па одступи три корака у натраг и стане са спуштеним главом.</p> <pb n="65" /> <p>Епископ |
био.“</p> <p>Протођакон узме хартије и стане их сам прегледати.</p> <p>Архимандрит узме други |
ио!“ спусти руке долѣ, преплете прсте и стане их кршити, а глава му клоне дубоко на прси.</p> < |
воље“</p> <p>На ово пође опет по соби и стане у мислима понављати, шта је било.{S} У један мах |
полагано и сам пошо, сиђе се у подрум и стане на последњем басамаку.</p> <p>Кад је онај наздрав |
подобро окуражила.{S} Разпечати писмо и стане га у себи читати.</p> <p>Њено лице непромѣни се н |
све цурио низ лице.{S} Извади мараму и стане га брисати.</p> <p>На то почне адвокат, као да се |
кне па онда дигне чутуру на напитницу и стане наздрављати.</p> <p>„У здравље нашега господина н |
кетати будилник!“</p> <p>Онај шиљконоси стане око куварице скакутати и пѣвати: „Сладка Маро, Ма |
нехтѣде ни на уста.{S} И зато муцајући стане одговарати: „Он је... он је... он је“, овдѣ мало |
онда му каже, зашто га је звао.{S} Овај стане шепртљити.{S} А митрополит зграби своју штаку од |
а ће га тим питањем смести!</p> <p>Овај стане одговарати без свакога размишљавања извукав из џе |
кои радо плѣшу: тако и красни овај мај стане чисто вући о.{S} Теофана на путовање у оне дивне |
заспи.</p> <pb n="216" /> <p>Но сад јој стане нѣтко покривач вући.{S} Пробуди се.{S} Скочи у кр |
вољно тамо да иде.“</p> <p>О. намѣстник стане се отимати, те тако у том отимању удари ногом о п |
у или за образ!“</p> <p>А кад болестник стане мумлати, онда уђе брзо ђак у собицу, повуче управ |
ог калуђера духа, који с пламеним мачем стане прѣд врата њеног раја, те с једне страно дахом сг |
не:„Е сад ми казујте!“</p> <p>О. Теофан стане му све казивати, како су <pb n="49" /> хтѣли кува |
неиђаше.{S} Зној га свега облије, и он стане марамом брисати лице и трти чело.</p> <p>„Немојте |
то се капитал чува.{S} Јест.{S} Али ако стане спољашност добара опадати, ако унутарњост манасти |
.{S} Тражила је мало да оддахне, и зато стане писмо превртати и с једне га стране загледати и с |
повикне за њим патријарх.</p> <p>Мајор стане и окрене главу к патријарху. „Заповѣдајте Ваша Св |
гору и даљину.</p> <p>На ово се и опет стане крупно смѣјати.</p> <p>„Та за оне има гора и даљи |
ко, час мирније, по соби.{S} Напослѣдку стане и рекне: „ја сам свршио!“ спусти руке долѣ, препл |
ове припреме, прође га језа, и срдце му стане чудновато куцати.</p> <p>Архимандрит Арсеније поч |
бни допуст и благослов.</p> <p>Срдце му стане јаче куцати кад ступи у патријархов двор у Карлов |
руги садржај имала.{S} Кад одпѣва поему стане маукати као мачак, одкључа врата и тури их у собу |
езиком отцеубијство...“</p> <p>Калуђеру стане коса на глави у вис скакати, и зној га пробијати, |
ml:lang="la">pericidii</foreign> ... ту стане махати главом и скупи уста...</p> <p>„Шта је за Б |
tividium exempli causa</foreign>...“ Ту стане махати главом, погледи у калуђера и рекне му озби |
рестани тето плакати, молим те.“</p> <p>Стане се подизати, да се мало узправи у кревету.</p> <p |
ком по хартији, те ова одлети на под, и стани се под постељом.</p> <p>„Одлази од мене!“ дрекне |
своје мѣсто до отца духовника.</p> <p>„Стани!“ загрми сад администратор. „Недостои се теби, да |
м и тражим настојатеља човѣка, па да се станим тамо, гдѣ такова нађем.</p> <p>Овај бо прави суч |
бити угодно, и да ћете ми захвалити.{S} Станковић истина добро ради на тој ствари; али то иде с |
била његова изрична наредба.</p> <p>„А Станковић сѣдне три мѣсеца за тим са поштеним образом и |
увених у оно врѣме младих људи, коме је Станковић велики пријатељ био, дође к њему и запита га, |
разнити.</p> <p>„У овом случају имао је Станковић једног јединог такмаца за митрополитску столи |
ба тога јоште није осѣћала.</p> <p>„Ако Станковић није такођер ништа ни почео, може се узрок ба |
да у усти Станковићеви.</p> <p>„Епископ Станковић обрати позорност своју само на правду и интер |
"SRP18730_C18"> <head>18.{S} Митрополит Станковић.</head> <p>Ту архимандрит ућути.</p> <p>О. Те |
ке није било митрополита.{S} Митрополит Станковић бијаше умро, а митрополију је администрирао б |
ру са о.{S} Теофаном.</p> <p>Митрополит Станковић био је већ либералнији: али је мало митрополи |
мандрит своју повѣст овако: „Митрополит Станковић, кои за Стратимировићем 29. децембра, 1837 до |
ме нико до данданас.</p> <p>„Митрополит Станковић и епископ Платон поцрпили су такођер своје ум |
в...{S} Није Хранислав крив... крив је (Станковић) митрополит; умро ексцеленција Стратимировић. |
је нужде, нити имам на то воље.</p> <p>„Станковић је био у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се |
ополита, факултета и публике. —</p> <p>„Станковић служио је врло радо из пунога срдца врло умѣт |
тњејши господине, познавали митрополита Станковића?{S} Кажите ми што о њему!“</p> <p>„Хоћу, с д |
p> <p>„Будући доктор замоли митрополита Станковића, да му буде патрон при свечаној дишпути.</p> |
ија интерегнума послѣ смрти митрополита Станковића, живи јошт у спомену многога старијег Србина |
је судбина Мушицкова лежала сада у усти Станковићеви.</p> <p>„Епископ Станковић обрати позорнос |
а Мушицком!</p> <pb n="279" /> <p>Слава Станковићу, кои бијаше у овом случају и једном и другом |
</p> <p>„Јошт ћу ти једну приповѣдити о Станковићу, која ми је из поузданих уста позната а по с |
ар сам рѣшити, већ је приобшти епископу Станковићу и позове га да му каже, шта он мисли у том.< |
додати, да је у том <pb n="82" /> тѣлу становао дух јако даровит, воља безобзирна.{S} И онда м |
аш бити несрѣћан...{S} У манастиру може становати мир... мир очајања, мир прегорѣња.. али срѣће |
о ће бити, да ти пре свега кажем главно становиште, на ком је Стратимировић стојао.</p> <p>„Год |
род, која би нам увѣк служила за чврсто становиште и непробитан штит против ма каквог насртаја. |
анастир хоће скоро да опусти.{S} И сами становници других мѣста чуде се, како грозно сѣче шуму |
и се насмеју, па га онда <pb n="127" /> стану разговарати.{S} Млад човѣк наједе се пресна купус |
вала у двору, знам да ће грцати, кад га стану кусати, срам их било.“</p> <p>„Баш за то ниси има |
тов са вашим другом.“</p> <p>Она двоица стану се згледати. „Шта смо оно писали“, запита Митрофа |
у радостног за сву државу догађаја, кад стану злочинца изводити да га обѣсе.{S} Он јави то мини |
ју нека би се дивљач кренула.{S} Ови се стану згледати. „Та незнамо ми лајати господине.“ „Шта |
: „идите обоица на поље.“</p> <p>Ови се стану клањати до земље, па гледећи из потаје, то на себ |
примѣти онај, што га је зајео, и сви се стану на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Међу тим је кона |
тераш, што смо ти дужни.“</p> <p>Сви се стану смѣјати, и весеље достигне највиши степен.</p> <p |
:{S} Вав!{S} Вав!{S} Вав!“ Служитељи се стану смѣјати и изгубе се на страну мумлајући: „та није |
час стану ти људи пред његова врата, те стану спољска врата закивати.</p> <pb n="34" /> <p>Шта |
ћелији.</p> <p>Они други пођу за њим, и стану га нудити да иде у брашнару. „Та идите о.{S} Теоф |
уце са четири жерава пред гостионицу, и стану.</p> <p>Архимандрит дође горѣ, и чувши да су госп |
кујну на куваричин стол, узму ножеве и стану се частити.</p> <p>Куварица види ове с ножеви как |
ињства!“</p> <p>Сад се разиђу госпође и стану ствари купити да се за пут спреме.</p> </div> <di |
нду.</head> <p>Кад гости дођу у порту и стану се силазити, виде ови са ходника, на кои бијаху и |
у трапезарији умукне, и звона на цркви стану, али исту мелодију почне банда под прозори трапез |
oreign>.!“ те и друге натѣра, да се сви стану дерати из петиних жила: „<foreign xml:lang="de">H |
оштен чизмарски фонал.</p> <p>Они други стану се на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Они су се онд |
.{S} Тек што је почела зора пуцати, али стану кола врвити све једна за другима на стотине.</p> |
ади, пошто бијаше могуће, да у исти пар стану топови са града Варадина пуцати у славу радостног |
чује ход од више људи.</p> <p>Мало час стану ти људи пред његова врата, те стану спољска врата |
мала је она отца и мајку, те јој на пут стану.</p> <p>„Мало ми срдце није пукло; али сам касниј |
ијаху пушкама наоружани, и ту на стражу стану.</p> <p>Од врата оде к прозору; но како се тргне, |
иш, од куће, у којој директор гимназије станује, па до краја оне улице прѣко пута од магистрата |
настира.{S} Будите ви без бриге!{S} Гдѣ станују толики свети отци, несмѣ ту такав дух ни присмр |
/p> <p>Нови митрополит крене услѣд тога стања ствари администратора са свога управитељства, и п |
х преврћући листове. „Да видиш, да мене стање манастира и калуђера по дужности у велико интерес |
а се овим недостатцима доскочи, и да се стање манастира и калуђерства на боље изведе.“</p> <p>„ |
рав човѣчију, он ће разумѣти и схватити стање Ленкине душе.</p> <pb n="181" /> <p>Кад изиђе на |
а управитељ ђака, видећи да овај његово стање познаје.</p> <p>„Шта је?{S} Помутило му се овдѣ!“ |
астиру, кои је смѣрао да се манастирско стање поправи.</p> <p>— — „Како настојатељ тако и брати |
опа православне цркве јако интересовало стање исте цркве, како се у Русији находи.</p> <p>„Муши |
ја.</p> <p>Нећемо потање описивати њено стање.{S} Сваки га себи може лако представити.{S} Више |
Истина је, да ми досад није нико укупно стање манастирске управе у једној слици представио: али |
аља ни једног.{S} Шума у најнеуреднијем стању, <pb n="298" /> сва изсѣчена најштетнијим начином |
тије, пера и мастила: то је све у бољем стању него у твојој ћелији.{S} Ја идем у другу собу, да |
> <p>Гимназија је остала за њим у горем стању него што је била.</p> <p>Резиденција је послѣ њег |
окрити, јер им је кров био у врло лошем стању.</p> <p>Одмах 1841 дадем грађу у шуми одсећи, још |
дошо до двора, па ексцеленцију о правом стању ствари извѣстио.“</p> <p>Од то доба пазио је врло |
од 3 године запуштени.{S} Дом у равном стању.{S} Каце и бурад ради небрежљивог надзирања попро |
се сиромах калуђер у особитом душевном стању.</p> <p>Слика младе женске, која бијаше обасута ч |
S} Кров зданија западњег у врло опасном стању; штала да падне.{S} За храну куће нигдѣ ништа, а |
, кога наша приповѣтка добро познаје, у стању, ком се свак смиловати мора.{S} Овај је гледао уп |
њу... у стању...{S} Шта су у стању... у стању су човѣка права здрава у највеће зло увалити, сам |
сам ја то учинио... они су у стању... у стању...{S} Шта су у стању... у стању су човѣка права з |
шла, био је добар радин, али небијаше у стању срдце своје жене придобити.{S} Она је ћутала, сво |
о на нос, да оштри шиљак нос није био у стању сачувати од ближега додира са цигљама на поду кув |
итија Обрадовића.{S} Али је то остало у стању примитивног почетка.{S} Ил’ се није умѣло, л’ се |
а својих противника.{S} Знао је да су у стању и најгоре што измислити и на њега потворити.{S} Н |
ни су у стању... у стању...{S} Шта су у стању... у стању су човѣка права здрава у највеће зло у |
луђерство по себи већ задаћа, које су у стању да ту празнину срдца изпуне.</p> <p>„Калуђерство |
ули, и оно, што нису видили... они су у стању сами себе ножем зарезати и казати, да сам ја то у |
казати, да сам ја то учинио... они су у стању... у стању...{S} Шта су у стању... у стању су чов |
кои заслужују свако уважење, и кои су у стању извести послове, што ће да служе на велику корист |
би човѣка занимало.</p> <p>Шта је овому стању узрок, то јошт нико није показао.</p> <p>Једни ми |
а коме се сѣнка претрпљених болова душе стапљаше са зраком чисте радости, која му се тај час у |
е ова приближи. „Старост је старост.{S} Стар човѣк није никуда пристао.{S} Што си се ти вратила |
је била воља.{S} Ту сам сагрѣшио против старѣшинства.{S} Ја сам се тога ради покајао, и молио с |
власти и ишту мудријег и обазрителнијег старѣшину.</p> <p>Господин Гаврил М. мало пређе у одсут |
да дођу у мрак и таму; како ће заузети старѣшину својим идејама, које је о задаћи калуђера и м |
ма први, и он начелствује.{S} А ако тај старѣшина домашња дѣла небрежљиво води, нити се са браћ |
исповѣст, коју обавља млађи пред својим старѣшином, ком је дужан истину казати.“</p> <p>„Неокол |
најбоље слуша.{S} Ево и пред вама молим старѣшину да ми опрости: а честњејша конзисторија што н |
ићи.</p> <pb n="232" /> <p>Према своим старѣшинама био је подпуно покорни млађи.{S} Тако припо |
рит прегледавши сав овај призор, гласом старѣшине, кои истину тражи.</p> <p>„Грле се!“ проговор |
жаве, лаким улацима и галопенима својих старѣшина, репатицама на небу званичном, кои брзином зв |
па нисте више млада, ако сте и лѣпа... стара госпођа, мислим.{S} Него шта ви велите на то“ зап |
рха за кућу нуждна упутства примати.{S} Стара братија буду у друге манастире попремѣштана, а но |
горе,“ одговори Ленка.</p> <p>Легну.{S} Стара није могла да заспи од мисли на духа архимандрита |
насмѣје се сладко и громко овом вицу; а стара тетка није знала, шта <pb n="208" /> управо каже |
анствено.</p> <p>На чесми није се могла стара уздржати, да се том светом водицом неумије.</p> < |
кама.</p> <p>Кад гости посѣдају, запита стара тетка домаћина: „А какве су вам ово швабе и шваби |
риле.</p> <p>Обуку се.</p> <p>Кад изиђе стара тетка на ходник да заповѣди кочијашу да прѣже, на |
мало заспи.</p> <p>Ленка кад види да је стара заспала, понесе руку да угаси свећу.</p> <pb n="2 |
ру за себе задобије.</p> <p>И доиста је стара тетка тако била обчињена пријатности и разговором |
у, коју бијаше за себе задржала, док је стара као вѣрни чувар спавала у првој соби.</p> <p>Ленк |
свом вишем позиву изображавају, врло је стара код нашег народа.</p> <p>Јошт у саборима од 1774 |
је мило, што сам све то видила,“ рекне стара тетка. „Баш вам хвала, господине, што сте нас ова |
и дѣвојка.</p> <p>„Е видићемо...“ рекне стара госпођа. „Ако кафа буде добра, повешћемо те у Беч |
в и изчезне.“</p> <p>„Јао мене!“ повиче стара тетка, којој је коса на глави растла, док је архи |
одрѣши се на једаред језик кочијашу, и стара пѣсма почне снова, реко бих у умноженом издању.</ |
лашно весео.{S} Ту се шалом разћерета и стара тетка уз госпођу Пуљиницу.</p> <p>Ленка је ћутала |
ада госпођа спавала је у велико.{S} Али стара није могла заспати ни за живу главу.</p> <p>Сад ј |
.</p> <pb n="76" /> <p>Ту се морала или стара политика по што по то одржати... на ово се чинио |
</p> <p>„Што му драго дијете,“ одговори стара. „Нека дође; нефали јој ни у Бечкереку то, што им |
<p>„Ни с ове ни с оне стране“ одговори стара; „ја нисам до сад била ни у једном манастиру, до |
„Ала је то љубезан господин,“ проговори стара, кад га изпрати и натраг се врати. „То је прави г |
> <p>„Та мени би било право,“ проговори стара. „Ја сам доиста са госпођом Пуљиницом о том говор |
„Е, да како, сад ћу ја допустити, да ти стара ломиш кости, а ја млада да се башим по кревету.{S |
/> <p>„Па томе је лако помоћи“, примѣти стара, изиђе брзо из собе и зазвони по служавку.</p> <p |
ѣба Бечкерек и његове спахије,“ примѣти стара.. „У Букарешту има бољара... тамо су свѣ гомиле о |
ка <pb n="191" /> кући“ проговори на то стара. „Па тако нећемо ни сада ни једнога видити моћи.“ |
оље,“ одговори Ленка у полу чујући, што стара говори, у полу пак нечујући.</p> <p>„Заболи ме гл |
ивот цара Лазара.</p> <pb n="228" /> <p>Стара госпођа пала је на кољена, и грозне сузе прелију |
Но Ленка није ни ове рѣчи чула. </p> <p>Стара је стојала и чекала, да Ленка остави писмо и да с |
<p>Кафа је врло добро изгледала.</p> <p>Стара је међу тим фруштук коштала и стане главом горе д |
о као сребро.{S} Тишина подпуна.</p> <p>Стара тетка бијаше сасвим узхићена манастиром и изнутра |
били за њу најлѣпши и најмилији.</p> <p>Стара тетка и брат Тодор били су кроз цѣле дане код ње. |
к сутра да се упуте управо кући.</p> <p>Стара тетка радовала се доиста као дѣте овом крају разг |
</p> <p>Нов се живот роди у њој.</p> <p>Стара тетка устала је одавно, и прислушкивала је код вр |
ка и метне га пред себе на стол.</p> <p>Стара госпођа гледала је то на архимандрита, то на Ленк |
ријатељство са великом господом.</p> <p>Стара тетка у својој невиности одговори му на то: „А гд |
у ноћ и оде у своју крајњу собу.</p> <p>Стара тетка огледала се по својој соби, пак онда се вра |
већ је прешао.{S} Ја ћу бдити.“</p> <p>Стара легне, и мало по мало заспи.</p> <p>Ленка кад вид |
ј; „нећемо ником покварити ноћ.“</p> <p>Стара тетка отвори устне, да приповѣди своју невољу, ал |
су само у том јако сгрѣшили што се нису старали, да се такове реликвије боље сачувају, и цѣлисх |
воје коње врло њежним изразима љубави и старања: хајде рано, хајде голубе, и т. д.</p> <pb n="1 |
за њему вручену свету обитељ непресѣчно старати се и о напредку економичког прихода тог манасти |
p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му један сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у другој к |
у камилавку.</p> <p>Бирај, проговори му старац.</p> <p>Он дигне руку, понесе је к бѣлом и зелен |
зи.“</p> <p>На то сѣдне на канапе поред старе госпоје, а Ленка се посади у фотељ с друге његове |
ите и други <pb n="220" /> пут.{S} А од старе госпође тетке надам се, да ће рѣч одржати и да ће |
патријарх изнео на прво варијацију оне старе хусарске врбонке: „Хајде браћо у катане, на годин |
е манастире, тај ће разумѣти топлу жељу старе госпође.</p> <p>Приповѣда се у народу, да је једа |
браћом јавно.</p> <p>— — „Управу прима стари настојатељ, кои је пре мене исту водио.</p> <p>— |
видити.</p> <p>„Али шта је то.“ запита стари духовник, који такођер бијаше изишо из трапезариј |
их љубезно.</p> <p>Видило се да су све стари добри знанци.</p> <p>Архимандрит Партеније обрати |
ола сѣди администратор, до њега с десне стари духовник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан и Амфило |
мисле као ја, па неће допустити, да се стари ред квари.{S} Добро је њему намѣстниковати: игума |
{S} Старија господа и госпође продужише стари разговор, а младеж пође шетати по собама.</p> <p> |
p> <p>„Де, да и ја погледим?“ проносови стари дуја од остраг.</p> <p>Но онај први одтури у исто |
То је, мислим право!{S} Тако су радили стари; а тако и сад држе у двору.{S} Него дај да пијемо |
м „метанијем“, дигну се с патоса, а они стари ступише у собу.</p> <p>Сви сад ударише у грохотан |
... идите па радите како знате.{S} Наши стари подигли су вам велике куће, дали су вам велике гр |
ћо, та то је ваше и наше.{S} То су наши стари садили, наши предшественици, смирени калуђери, и |
ицом човѣк, него из неба анђео.{S} Овај стари свештеник био је у старије своје доба бѣо као бѣл |
рави гости остају три дана.{S} Али онај стари господин — показујући главом на архимандрита Парт |
ро заспи.</p> <p>Опет му се присни онај стари светитељ са миртовим вѣнцем и камилавком.</p> <p> |
Рајачићу.</p> <p>Но нити је онај могао стари ред одржати, неимајући енержије довољно и снаге; |
за онима.</p> <p>„А ми ћемо за њима као стари пријатељи,“ рекне госпођа Пуљиница архимандриту П |
м спроводом.{S} Они су били већ и онако стари знанци.</p> <p>Одведу госте у цркву.</p> <p>Ленка |
а је свуда и у сваком послу истина, што стари рекоше: небои се свака шуша бога, већ батина!“</p |
рских бијаху ту два млађа члана.</p> <p>Стари духовник имао је костобољу, то је остао у свом кр |
итељ запитао: „Какав несрѣтник?“</p> <p>Стари калуђер као да се овом питању зачуди.</p> <p>Приј |
је пута био од велике корасти.</p> <p>„Стари ковиљски архимандрит Раић био је по себи већ чуда |
тво и оде у салу, да пије црну кафу.{S} Старија господа и госпође продужише стари разговор, а м |
г друштва.{S} Банатски гости, и млађа и старија, прешле су сву шкалу чуства од поноса, страха, |
почињемо дирати и у сам тај извор.{S} У старија времена дозиђивали су настојатељи манастире, чу |
а, на кои бијаху изишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а од осталих млађих био је већи дѣо мл |
на.{S} Ту и данас има 14 манастира; а у старије доба начинили су били ту малу Свету Гору. –</p> |
анђео.{S} Овај стари свештеник био је у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк |
мислило без обзира на ово што бијаше у старије врѣме рађено, наравно по потрѣбама овога времен |
жности ради овдѣ да споменемо.</p> <p>У старије већ дане митрополита Стратимировића био је он а |
Станковића, живи јошт у спомену многога старијег Србина.</p> <p>Он је био чудновата слика.</p> |
амо архимандрита домаћина и јошт једног старијег архимандрита, настојатеља манастира Р.</p> <p> |
мандрит био је архимандрит Гурије; оног старијег архимандрита представи домаћин као архимандрит |
majore discit arare minor</foreign> (од старијег учи млађи), плету курјук и браду... лакиране ш |
најбољим годинама, млад и тако лѣп, да старији несмѣдоше узети на себе ризико, да га у села на |
на, и учине дубоко метаније.</p> <p>Они старији виде сад занимљиву сцену прѣд <pb n="155" /> со |
лисходније смѣсте.</p> <p>А митрополити старији сгрѣшили су Богу, што вису за времена све те др |
ете на скоро видити свѣта!“</p> <p>Онај старији ђак рекне другу: „Јес’ чуо, како овај загуди?“ |
>varicella</foreign>!“ задирне га један старији сусѣд при трапези.</p> <p>„Добро кад ниси казо |
иши, и пружи му руку.</p> <p>Ово је био старији господин, кои је све <pb n="210" /> гледао и сл |
... ја сам морао допустити да буде, што старији налаже, па после сам мого својим путем сатисфак |
епао, али га није било разумѣти.</p> <p>Старији ђак гледао је са ходника у ћелију као да на што |
аном косом и ременима на опанци.</p> <p>Старији људи и жене посѣдали у гомилама по свои сели ок |
у реду, а особито, кад млађи стоји пред старијим.{S} Признајем да сам и тим погрѣшио, и претрпи |
ти и понављати.{S} Идући тако са једним старијим житељем те обитељи дође до једне ћелије, која |
бној свѣтлости нашем народу, а нарочито старијим женским особама.</p> <p>Одтуда онај жар у жељи |
p> <p>Митрополит Стратимировић био је у старијим својим годинама строг престрог.{S} А нарочито |
учиво посветио.{S} Тражио си обрану код старијих, они су те упустили... неразумѣше те, непојмиш |
т троје каруце и довезу 7—8 мужкараца и старијих и врло младих.</p> <p>Домаћин прими и уведе и |
ли остати старим манастирима а калуђери старим калуђерима.</p> <p>Он дакле изрази патријарху св |
ости тих планова манастири имали остати старим манастирима а калуђери старим калуђерима.</p> <p |
ѣ ћемо и опет да се састанемо са једним старим знанцем, пак и са њим на смртној постељи: али јо |
аше у малим гомилицама, мужки и женске, старо и младо, и слушаше музику.</p> <p>„Хвала Богу!“ р |
то се нетиче никога.{S} Је ли ту младо, старо, мушко, женско... шта се то кога тиче; да ли он т |
а.</p> <p>„Е ћути бога ти дѣвојко...{S} Старо.. <pb n="186" /> тупо.{S} Ја овако научила, па шт |
морао чути, да се ко приближује, јер је старо лишће шуштало а ситно грање кршкало појако.</p> < |
к, а старог намѣстника поврате на своје старо мѣсто, које сам ја заузимао.</p> <p>— — „Двѣ годи |
е и кости, као што су многи пустињици у старо врѣме радили и као што је сам основатељ највећег |
ективе обадвѣ армије и србску и турску, старог Југ Богдана и девет Југовића, битку саму, Обилић |
пошљу за намѣстника у манастир Фенек, а старог намѣстника поврате на своје старо мѣсто, које са |
ље у манастир игумана Константина свога старог штићеника.</p> <p>Непрође дуго времена за тим, а |
ћ чудан светац.{S} Одношај дакле између старог архимандрита, којему је митра више пута била нуђ |
мѣну дођоше поставе мене намѣстником, а старога оправе у манастир Фенек.</p> <p>— — „Двѣ године |
анастир за администратора на ново онога старога, кои се хвалио, да је нѣким и нѣким својим срѣд |
лице.{S} Нарочито га је нос опомињао на старога једнога знанца.</p> <p>„Изиђите на ходник,“ рек |
и братија недају се лако разставити од старога благовања и аговања.</p> <p>— — „Намучио сам се |
рѣгу морском сјају се зидови и бедемови стародревних манастира, грчких, србских и бугарских.{S} |
златној челенки при трпези; послѣ тога старој ктиторки, поносу манастира; најпослѣ госпођицама |
обе.</p> <p>У том жагору приступи Ленка старој тетки, и тихо јој рекне: „Ја би пошла...{S} Мени |
“</p> <p>Архимандрит се на то представи старој госпођи.</p> <p>„Ја сам Вам донео писмо, госпођо |
саслушала.</p> <p>Архимандрит се обрати старој госпођи и запита ју:</p> <p>„Јесте били кад год |
о пружи руку посве пријатељским начином старој госпођи.{S} Ова га пољуби у руку.{S} Он ју благо |
ћа одавна“, проговори архимандрит на то старој госпоји. „Она ми је о вама говорила и казала ми |
ала величина и сјајност нашега народа у старој повѣстници.</p> <pb n="227" /> <p>Примѣра ради д |
своја кола и посади се крај ње.</p> <p>Старој је било врло угодно, што се возила са господином |
е ваља да повичу:{S} Слава јој!“</p> <p>Старој се укаже суза у бистром благом <pb n="188" /> ок |
бијаше архимандрит Гурије у разговор са старом тетком и забавио се с њом.</p> <p>Ленка се придр |
да није имала.</p> <pb n="199" /> <p>Са старом је ишо њен господин архимандрит.{S} Ленку је спр |
манастирских предузимане: остало је по старом, а решења нема ни до данашњег дана.</p> <p>Но ов |
/p> <p>Више дана прође, и све остане по старом.{S} Само је стража бивала све мекша, него првих |
то кратко врѣме <pb n="120" /> јоште по старом.{S} Противници му, а који калуђер нема противник |
Ленки, кад се ова приближи. „Старост је старост.{S} Стар човѣк није никуда пристао.{S} Што си с |
вори тетка Ленки, кад се ова приближи. „Старост је старост.{S} Стар човѣк није никуда пристао.{ |
му политичке ствари.{S} Није осѣћао ни старости ни болести, кад је ваљало те послове обављати. |
гова „чреда“ или небила.{S} Шта више, у старости својој лежао је са болном утробом, и морао је |
> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незнам да сам икада тако лѣпу главу вид |
ави дипломат употрѣби и ову прилику, да стару за себе задобије.</p> <p>И доиста је стара тетка |
ђака?“ запита архимандрит погледавши на стару.</p> <p>„Моја рођена тетка, Марија Новаковић удов |
њима.</p> <p>Господин архимандрит сведе стару госпођу до кола и мишљаше понудити Ленку да с њим |
пољубити.“ То рекне па загрли и цмокне стару тетку онако јуначки.</p> <p>Цѣло се друштво смѣја |
/> <p>Али је најпре пажљиво погледала и стару и младу госпођу.</p> <p>„Добро, добро, тетка... ј |
другу собу, али заједно поведе собом и стару госпођу.</p> <p>Пре него што се архимандрит посад |
и пољуби је топло.</p> <p>Ленка пољуби стару у руку.</p> <p>„Како ви спавала: — Боме сам се ја |
у.</p> <p>Домаћин остави дошљаку колеги стару тетку, а он поднесе руку младој нећаки, и тако по |
ang="la">nolens volens</foreign> понуди стару тетку на своја кола и посади се крај ње.</p> <p>С |
<p>Глас одпоздрава и садржај тога умири стару.</p> <p>Она приступи ближе; загрли нећаку и пољуб |
благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си опет стару кожу навуко.“</p> <p>„Е, господару,“ одговори Гав |
</p> <p>Ово рекне Ленка па загрли своју стару тетку.</p> <p>„Е није да“, стане се ова цифрати. |
ем мушком свѣту ради свога лѣпог лица и стаса, а нарочито ради својих великих очију, пуних жара |
onnerwetter </foreign>“, па ће га скупо стати.</p> <p>„Но пекар помисли, ако је Стратимировић р |
Теофан, „кад су на велику суботу појали статије „плач матере божје“ код христовог гроба.{S} Ник |
; али са моралног гледишта могла би ова ствар у рукама калуђерских и манастирских противника, с |
ослови допусте.“</p> <p>„А, то је друга ствар...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и то стоји, да с |
не и господина протођакона Никанора, да ствар изпитамо и успѣх нашег изслѣдованија, честњејшој |
s parricidii</foreign>.{S} То није мала ствар...{S} То се каже нашим језиком отцеубијство...“</ |
едногласно; а ми морамо нашим читаоцима ствар мало разтумачити, да могу њихов смѣх разумѣти.</p |
ри на то архимандрит. „Нема сумње да та ствар има знаменитих страна.{S} Ја сам о тој ствари раз |
аштам и ја њему... и нека буде тим наша ствар свршена.“</p> <pb n="101" /> <p>„ Е за данас је д |
кажем, да је ствар знаменита.{S} Ова је ствар већ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће с |
то протосинђел, „па зато и кажем, да је ствар знаменита.{S} Ова је ствар већ отишла у заборав; |
ебео рукопис сложила.</p> <p>Наравна је ствар, да смо се ми послужили само мемоарима о.{S} Теоф |
ше врѣме што учинити.</p> <p>Наравна је ствар, да ми овдѣ мислимо на узвишену идеалну побожност |
врсти,“ проговорио је сам себи, кад је ствар добро промислио и размислио.</p> <p>„Ова дивља св |
да плаћања ова почињу одмах.{S} Ово је ствар од великог замашаја, је ли?“</p> <p>„Па сад пусти |
ет на образ, видило се јасно, у чему је ствар.</p> <pb n="99" /> <p>Погледао је и на протођакон |
ао сам, да је погрѣшио, нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека, буде како он казује.“</p> <p>О. |
а подуже врѣме; али из тога видиш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди на ту столицу пак отвори |
рѣбе давати обвезали.{S} С једне стране ствар је заиста користна и благотворна, с друге пак стр |
атељем његових великих заслуга; како ће ствар представити у свѣтлости, да сва ова падне на њега |
n="73" /> се у истину обрадује, што ће ствар у руке тога мужа доћи, кога су сви као разборита, |
... „Из тога видите, да то није шала ни ствар мала... ариште... касација... десет година робија |
ри вашем наводу у тужби, ми ћемо морати ствар криминалном суду предати... ви ћете се морати зак |
онда би било од мене лудо да подадирем ствар, која се може за мене јошт зло свршити.{S} Господ |
сту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад како нареде.“</p> <p>„Добро дакле! |
а Хранислава, да видим, како ће се тамо ствар узети!{S} Тако ће бити најбоље.{S} Даклем идем од |
еофана: „Шта ти се чини, јесмо ли добро ствар наредили?“</p> <p>„Дѣло је било славно!“ одговори |
ава.</p> <p>„Стратимировић но хтеде ову ствар сам рѣшити, већ је приобшти епископу Станковићу и |
оље.</p> <p>Намѣстник је знао, да у ову ствар није ништа помѣшан, па је хвалио Бога, да му се к |
нсисторијалним бележником, па ћете цѣлу ствар изпитати, и што је нуждно наредити.{S} Ја вам дај |
агом створи, неимајући довољне науке ни стварајућег духа.</p> <p>Прѣко епископа Хранислава пређ |
обудите у манастирима дѣлотворну вољу к стварању; на кратко: установите манастире тако, да је в |
послу свеједнако.{S} Твоја је задаћа да ствараш и подижеш.</p> <p>„Ено ти цркве... молитве су к |
јој кола чак долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ствари своје даде изнѣти на кола, да нико неопази.</p> |
рхимандрит, „да ви далеко идете.{S} Има ствари, у којима други човѣк може бити човѣком, али кал |
али он несмѣ никада заборавити, да има ствари, које су том манастирском човѣку забрањене, које |
>Нови митрополит крене услѣд тога стања ствари администратора са свога управитељства, и пошље у |
<p>И са ове стране приповѣдају се многе ствари о њему.{S} Ми ћемо једну споменути, која управо |
а оживљавали. —</p> <p>Јошт нам је нѣке ствари напоменути, да се разговор о.{S} Теофана са патр |
јер сам га већ опредѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дати трошак на ове твоје тричарије?“</ |
те за мѣшање других особа у манастирске ствари, тога је било од увѣк: увѣк је власт у фундације |
Најмилији послови биле су му политичке ствари.{S} Није осѣћао ни старости ни болести, кад је в |
ђено.</head> <p>Управо су биле спремиле ствари и за пут приредиле све, и сѣле у теткину собу, к |
могао на вас зажалити.{S} А што се саме ствари тиче, ту вас молим, да ништа непрећутите, што мо |
астире и калуђере.{S} Ово су много мање ствари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим велик |
ити, што желим, да тако буде.{S} Што се ствари тиче, ја ту немолим, да ме штеде и заклањају: не |
му трѣба каква информација. „Знам ја те ствари боље, него ма ко други.{S} Живио сам ја у манаст |
ивица настојатеља тих манастира, што те ствари нису тако описане и нацртане, да их може видити |
не му мало попрѣче: „Говори што се тиче ствари, и неразтежи ко Наста ташке.“</p> <p>„Е, господи |
рав; али ће доћи врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣло, па онда ће се наћи људи, који ћ |
ељима.</p> <p>„Код тебе сам познао више ствари, које ми се допадају; држим да се неможеш на мен |
и дан, кад ће у Карловце доћи, и спреми ствари, које ће да понесе, и јави то телеграфично патри |
их молио, да ми допустите, јошт ове три ствари да кажем.</p> <p>„Кад би се све утемељило и разв |
држао је рѣч.</p> <p>„Ево ћу ти у овој ствари једну причицу да приповѣдим.</p> <p>„Год. 1840 и |
ћемо <pb n="204" /> ли моћи коју у овој ствари проговорити, а мени се чини, да сам дужна да одг |
ас тиче: ко је и кад судио сам у својој ствари! примѣти о, намѣстник.</p> <p>„Ми смо теби већ с |
и вечерали су и отишли спавати: о самој ствари није се рекло ни рѣчи.{S} Само је архимандрит на |
.{S} Станковић истина добро ради на тој ствари; али то иде сасвим полагано.{S} Ноте су мртве, к |
ијем нашем сабору од 1790. долазе о тој ствари закључци, које је цар Леополд II. потврдио.</p> |
има знаменитих страна.{S} Ја сам о тој ствари разбирао, мислио и рачунао, па ћу вам баш нѣшто |
Услѣд тога покупи о.{S} Теофан оно мало ствари, што их је имао, сѣдне на манастирска кола, која |
дикција, биле пуне његових алегата, а у ствари је било као што мало час рекосмо: то је наравно, |
з изкуства видим, да има много истине у ствари; а Ваша Светост ће своим високим умом и богатим |
све својим трудом и трошком.“</p> <p>У ствари је било ово.</p> <p>Игуман Ананије нити је био в |
!“</p> <p>Сад се разиђу госпође и стану ствари купити да се за пут спреме.</p> </div> <div type |
о двора, па ексцеленцију о правом стању ствари извѣстио.“</p> <p>Од то доба пазио је врло позор |
ништа било, пошто би се показало, да су ствари ту.“</p> <p>„А шта имате казати на тужбу о.{S} Т |
мѣо.</p> <p>Видило му се на лицу, да су ствари биле врло озбиљне, које му је умирући казивао.</ |
је недобисмо ни до данас.</p> <p>Ове су ствари заузимале духове народа и послѣ год. 1790.</p> < |
има манастир баш у свом правоме животу ствари, које нису мање славне;</p> <p>„Ту је на прилику |
у овом твом спису много јако занимљивих ствари,“ проговори патријарх преврћући листове. „Да вид |
слио.“</p> <p>„Тамо има више знаменитих ствари,“ примѣти архимандрит, „немогу знати дакле на шт |
е.{S} Међу тим види се, да си ти о овим стварима и сам премишљавао, и са другим људма о том раз |
ељи незнадоше врѣдности, која у таковим стварима стоји.</p> <p>Брзо дакле бише гости готови са |
ит домаћин поведе сад разговор о другим стварима и покаже толико знања и духа, да је све прекра |
ако мучила.</p> <p>Али је био за својим стварима усталац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣб |
раво, да се свѣтовни људи, мирјани, тим стварима баве, и рачуне о томе праве.</p> <p>О. Теофан |
во што се пређе радило, и тако се о тим стварима мислило без обзира на ово што бијаше у старије |
<p>Овако је мислио епископ Хранислав о стварима, којих је ради о.{S}Теофан долазио, да се тужи |
ало из собе владику, који је у оваковим стварма био осѣтљивији и од саме мимозе (најосѣтљивија |
не свршује ни у народним ни у црквеним стварма.</p> <p>Но побѣда ова од год. 1730. била је илу |
о посрѣдовање између два тако племенита створа, као што сте вас <pb n="205" /> двоје, уздиже и |
и се јављала кад и кад као лик чистијег створења каквог у мојим мислима, а сад ми приступаш, ка |
лик јединог <pb n="140" /> пријатељског створења на овом бѣлом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣд |
ма находи само да познаду да има таквих створења, па ће до кои час да их остави и да прне у сво |
осѣтио потрѣбу да има бар једно људско створење, које га разумѣ, које с њим једнако осѣћа, кој |
не, и суза му удари на око:{S} Несрѣћно створење!{S} Он се окрене болестнику <pb n="306" /> и п |
еру својом иницијативом и својом снагом створи, неимајући довољне науке ни стварајућег духа.</p |
онај разпети избавитељ свѣта, онај син створитеља свѣта, она љубав безгранична, није дошла у с |
а тек уплиће... да та молитва свесилном створитељу иде и за оне, који леже на одру смрти, да не |
пак онда у име божје пођите.{S} Одавдѣ сте на ваши коњи за 3 сата у Н. Саду.{S} Можете данас в |
ја: ви сте <pb n="118" /> признали, гдѣ сте погрѣшили, ви сте показали, да тежите за оним узоро |
администраторове тужбе.{S} Он јавља, да сте ви потегли на њега ножем, и да су се само бѣгством |
с тужи отац администратор манастира, да сте изтргли нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те би |
ом на архимандрита Партенија — каже, да сте тврдо одредили данас поћи кући, и зато вас несмѣм з |
осподину администратору митрополије, да сте га, неумѣстно судили, и без разлога осудили, те да |
до срѣће познати вас.{S} Сматрајте, да сте код своје куће.{S} Ми сви имамо сестре, пак знамо т |
Из ваших рѣчи мого бих ја посумњати, да сте ви људе научили шта да говоре, јест.{S} А кад би љу |
ио и како је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто забраздили, и да ћете зло проћи, ако на том пу |
е, ви сте и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Против |
а куварице баца на вас велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S} Све је н |
но судили, и без разлога осудили, те да сте га послѣ самовластно и насилно у његовој ћелији зак |
тор манастира, да сте изтргли нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта, да |
>„Та баш за то неможете ми судити, и да сте ми иначе законите судије, јер се вас тиче: ко је и |
, одговори свом другу: „Виц и ти рођена сте браћа.{S} Какав један такав је и други. — Мени је г |
ирску куварицу хтѣли да дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђере и слуге по прњавор |
се охоло, и почне јачим гласом: „Та шта сте о преплашили?{S} Знате <pb n="52" /> пред киме стои |
>„Па до које сте доба били заједно“ Кад сте се разишли?“</p> <p>„Е ко ће то знати, ми немамо са |
S} Ми ћемо дакле позвати све људе, које сте ви овдѣ побележили.{S} Само јесте л’ ви сигурни, да |
Научићу ја вас држати свете обѣте, које сте положили.{S} Кад ја заповѣдим, ви морате слушати, с |
Па тако је и било.“</p> <p>„Па до које сте доба били заједно“ Кад сте се разишли?“</p> <p>„Е к |
е окрене и позна о.{S} Теофана. „ А, ви сте, отче намѣстниче!{S} Које добро?“</p> <p>О. Теофан |
оре све је доказано.{S} Оче Теофане, ви сте и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад |
118" /> признали, гдѣ сте погрѣшили, ви сте показали, да тежите за оним узором, за којим сваки |
е, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији заковали, и стражу му пред врат |
али овом приликом него ваша братија: ви сте <pb n="118" /> признали, гдѣ сте погрѣшили, ви сте |
ми нѣколико рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас донели писмо од мога Тодора.{S} Смѣм ова |
сокопречестњејши г. архимандрите!{S} Ви сте нас тако човѣчно примили, и тако пријатељски кроз о |
да нема с вама никаква разговора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио |
, да вам кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа у честној овој обитељи држали нѣкакав |
вору и селу гонити и тражити дали. — Ви сте отца намѣстника ове куће осудили на ариште, па кад |
опијали, и саблазн велику учинили. — Ви сте манастирску куварицу хтѣли да дате шибати, па сте ј |
сиротом калуђеру дуката!“</p> <p>„И ви сте намѣстник?!“ рекне мало чудећи се мало невѣрујући а |
но лѣп изглед на равни Срѣм.{S} Него ви сте се, чини ми се, уморили.{S} Ви Бечкеречани знате са |
>„Небојте се, мајко,“ рекне јој он. „Ви сте истина били и млада и лѣпа; али сад имате ево поодр |
рене отцу Теофану и рекне му блаже: „Ви сте се оче Теофане боље владали овом приликом него ваша |
p>Но напрасно се заустави и повиче: „Ви сте поштен калуђер.{S} Ако буде могућно дођите да и мен |
} Али сада морамо одлазити“.</p> <p>„Ви сте познати са госпођом Пуљиницом овдѣ.{S} Ја сам код њ |
јутро!“ поздрави ју домаћин.</p> <p>„Ви сте добро спавали!“ рекне архимандрит Партеније. „Ево в |
, јер би се рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ р |
дарниче!{S} И ти си као и други.{S} Сви сте једнаки.{S} Иди ми изпред очију!“</p> <p>„Молим, да |
дрите...{S} Док још неизумрѣте ви, који сте из школе Стратимиревићеве и Иринијеве, биће како та |
ит свој говор. „ја сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће именовани свѣдоци потврдити то што к |
зговор. „Чините као што сам реко; и док сте заједно, опомињем вас, да истину говорите, јер ћете |
ви хоћете да одлазите из манастира, ком сте својим трудом толико добро учинили; ви ћете добити |
одрастла сина, па нисте више млада, ако сте и лѣпа... стара госпођа, мислим.{S} Него шта ви вел |
овај мирно али озбиљно. „Опростите ако сте подуже чекали на мене.“</p> <p>Затим метанише, пољу |
и веселили се до зоре.“</p> <p>„А како сте се држали?“</p> <p>„Било нас је свакојаких.{S} Та в |
, господине,“ примѣти Ленка. „Него како сте лѣпо моју тетку дочекали, доћиће вам она.{S} Обадвѣ |
Теофана били у тужби навели.</p> <p>„То сте сами писали, те ваљда нетрѣба да <pb n="91" /> вам |
али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, пили!“</p> <p>„Хе, пило се то, високопре |
них саборских списа од године 1790, што сте ми их приобштили, неиду ми из главе, па сам и сада |
пре позвали, да кажу, је ли истина, што сте ви на оца Теофана донели, а они одрекоше свѣдочбу н |
<p>„За отца Теофана истина је све, што сте казали.{S} Али то је он заслужио.{S} Он се противио |
а тетка. „Баш вам хвала, господине, што сте нас овамо довели,“ каже она даље архимандриту Парте |
и сигурни, да ће они све потврдити, што сте ви рекли....“</p> <p>Настојатељ недочека да архиман |
јер вас је данас само то сачувало, што сте мршави ко липов штап, али ако дуже овдѣ останете, н |
ле, шта вам је?“ Шта вас је снашло, што сте ме напали?{S} Идем одмах господину, да му кажем, шт |
.{S} А хоћете л’ се заклети на оно, што сте на о.{S} Теофана казали?</p> <p>„Ја хоћу“, одговори |
међу два тако племенита створа, као што сте вас <pb n="205" /> двоје, уздиже и онога, кои посрѣ |
ћелију, па ћете бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣг |
је,“ рекне о.{S} Теофан топло. „Народу сте чинили много, али цркви“ — ту опет ућути.</p> <p>„Н |
цу.{S} Хвала вам дакле на почасти, коју сте ми указали.{S} Изволите и други <pb n="220" /> пут. |
ељи држали нѣкакав бал са мирјани, и ту сте се сви поизопијали, и саблазн велику учинили. — Ви |
и да је много штошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да дође.</p> <p>Нови митрополит крене услѣ |
жити,</p> <p>— — „Са концем године премѣсте ме у <pb n="296" /> манастир, из ког сам дошао, али |
више од године дана, Стратимировића смѣсте у вѣчну му кућу у Карловачкој саборној цркви.{S} Му |
иквије боље сачувају, и цѣлисходније смѣсте.</p> <p>А митрополити старији сгрѣшили су Богу, што |
арица.“</p> <p>То и учини, и тако се смѣсте.</p> <p>„Нек остане свѣћа да горе,“ рекне тетка.</p |
свих тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена рука... <pb n="72" /> и може бити да ћ |
ена, неће ли патријарх употрѣбити какве стеге, да неможе отићи без допуста.{S} Но недочека ни т |
<p>Ту ућути.{S} Цѣле му се тѣло у грчу стегло.{S} Свака му се мишица немило трзала.</p> <p>Лен |
м мѣсту <pb n="151" /> задржи или да га стегне, да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у висину, |
уго на себе чекати.{S} Ледена њена рука стегне прострѣљено срдце, а дах ноћи угаси пламен ока и |
дити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи стегну... да се у запт узму...{S} Ако то тако дуже потр |
м ја балавица...{S} Боже сачувај!{S} Та стегнуло ми се грло, па не могу од тешка решпекта ни сл |
који показиваше, да му се грло грчевито стегнуло: „Ох Ленка! што изговори те кобне рѣчи, што ме |
о ко хоће.{S} Трѣба вас гвозденом руком стегнути.{S} Но доћи ће и то!“</p> <pb n="333" /> <p>О. |
ти.{S} Наравно, да му је она мисао грло стезала, али је ишло: нарав је силнија била од сумње, и |
" /> по правди и правици.{S} Ово сам ја стекла, послѣ мога мужа мојом штедњом и управом.{S} Са |
трудом, штедњом, и мудрим разполагањем стекли... већ су ми пред очима стајали они синови народ |
тану смѣјати, и весеље достигне највиши степен.</p> <p>„Дакле!“ почне се наздрављач спремати да |
изпрати га са највећим пријатељством до степена.</p> <p>„Никад се није послѣ о том епископу ни |
еликим трудом и муком довео манастир до степена извѣстнога добростања.</p> <p>Одужио је дугове. |
у и самоме ђаволу.</p> <p>Док је ишо уз степене на први спрат, ту је сирома попа прокашљивао, д |
ри: „Заповѣдајте горѣ,“ и пође с њима к степенима, кои вођаху на дрвени доксат.</p> <p>Улазак н |
на све стране.</p> <p>Из њега се узким степенима силазило у врт манастирски, кои је изгледао н |
ђакон био је млад човѣк, од виших људи, степенитог раста.{S} Очима је стрѣљао; а строј вилица п |
<pb n="85" /> који желим да данас сутра степеном игуманства будем одликован, тако што учинио?{S |
S} 1.) Један везени покров за кивот св. Стефана у вашу цркву; 2.) 100 ц. дуката, прилога на ваш |
а нашега.“</p> <p>Тако и буде.{S} Свѣта стече се много из цѣле околине, па и најдаљих села равн |
потрѣбна бијаше помоћ разуму, души, савѣсти; учитељ народа малог и простог, коме ваљаше у манас |
овнице главе управљене твом срдцу и савѣсти: нити има онога на свѣту, ко би ти у напред мого ка |
управи одржати неда.{S} У току ове повѣсти видићемо и практичне послѣдице овога; друге у мисли |
вор одем, ненађем, да је по мојој заповѣсти учињено!“</p> <p>„Полицај оде и пошље тај час по пе |
и јави генералу, да је учињено по заповѣсти. —</p> <p>„Ако пишеш оно друго, што си од мене чуо, |
краја среза до другога и извршују заповѣсти Беча, Темишвара и Н. Садскога „Сунца“ (овако се зва |
да тако без трага изчезне из ове приповѣсти она појава, која је у њој можда најсјајнија и најуз |
дсудан моменат за даљи течај ове приповѣсти.</p> <p>Знамо, да Ленка свога драгог брата није мог |
еофаном, на кога смо задатак ове приповѣсти метнули.</p> <p>О. Теофан дошавши у свој нови манас |
/> <p>Знам да ће кои читатељ ове приповѣсти на овом мѣсту запитати:{S} А шта је било са господи |
ѣстник.</head> <p>Ову главу наше приповѣсти преписали смо из једног дебелог рукописа манастирск |
/head> <p>Но да се вратимо нашој приповѣсти.{S} Кроз прошле године свога намѣстниковања, доживи |
833.</p> <p>Но да се повратимо к приповѣсти.</p> <p>Патријарх је био очевидно мало љутит што је |
Златоуста.</p> <p>„Узвишени позив исповѣсти доводи чистог и човѣкољубивог духовника до висине с |
постељу му сасвим новом постељином намѣсти, а њега даде пресвући и очишћеном премда ветхом ман |
е спремио.</p> <p>— — „Протосинђел премѣсти се својом вољом у манастир Бешеново.{S} На његово м |
прилику, те дар из таса у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме неиђаше.</p> <p>„Дванајест.“ |
рати од нѣкуда кола кожом покривена, смѣсти болестника на, та кола, и она два чувара одпрате, г |
ао је о.{S} Теофан рођака, и тако се смѣсти код њих, док се састане са адвокатом и док га овај |
точки, гдѣ су се та два локомотива сусрѣсти имала.</p> <p>Може се дакле помислити каква је то п |
/> скрсти руке на прси, стане главом трѣсти, и трѣсућим се гласом проговори: „Оно пакостно, зло |
у је ова појава све живце до краја затрѣсти и у прсима најсиловитије таласе осѣћања покренути.< |
атеља морају се у гробу од радости потрѣсти, кад му кћери народа тако о њему говоре.{S} И ја им |
="122" /> страну, која може живима пресѣсти, што умрли нису своју дужност учинили.{S} Ја сам си |
ит је погодио.{S} Наскоро иза ове славе стигне наредба од митрополита, да о.{S} Теофан оде у ма |
манастира па да одадирем штаком гдѣ ког стигнем!{S} Имам ја других, већих послова, и толико, да |
нда чине то исто и без свакога страха и стида; нити нам одају пристојећу нам почаст, држећи нас |
Све сам се бојао да не буде чега да се стиде и поздни праунуци.</p> <p>„Слава Стратимировићу!{ |
<p>„Нема!“ одговоре калуђери већ и сами стидећи се свога вечитога нема. „Господин је продао оно |
на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом одтѣрали.</p> <pb n="294" /> <p>— „При концу год |
о поћути по дуго, а сузе су једна другу стизале на образу.{S} Маши се у џеп, извади мараму и уб |
у.{S} Она га је у своју кућу у Пешти смѣстила, па га је надгледала, и као рођена сестра нѣговал |
о са о.{S} Митрофаном, кога бијаху премѣстили у тај манастир.</p> <p>Сад је био о.{S} Теофан уп |
мо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣпо изтрезни, па онда од |
ексцеленцију о правом стању ствари извѣстио.“</p> <p>Од то доба пазио је врло позорљиво на оно |
о то врѣме како се у почетку бијаше намѣстио.</p> <p>„Штета, што ниси отишо у глумце,“ проговор |
калуђер у својој самоћи измислио и намѣстио.{S} Неби му било право, да се свѣтовни људи, мирја |
ога дѣтињства и овај их срдачно и топло стисне.</p> <p>„Добро ми дошла у овој самоћи, сладка сл |
а му своју руку, коју архимандрит топло стисне и одмах изпусти.</p> <p>„А хоћете ли му бити доб |
срамотили.“</p> <p>Један од оних млађих стисне устне, набере чело, и искриви очи: „А ја опет ве |
уде потрѣбно, па само да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам Варнава напише нуждно изаслање, а ја |
, и тако их ни ухо немогаше подпуно извѣстити, шта се у ћелији говори.</p> <p>Сад се задржи јед |
величанствена зграда, у којој ће се смѣстити гимназија и семинарија богословска и сви универзи |
е се тако пожурио, да га нико није мого стићи.</p> <p>Кад дође у Карловце, чује да ексцеленција |
олази, да наши људи још и данас црквене стихире пѣвају и при частима, које нестоје ни у каквом |
кад он запои многа лѣта или другу какву стихиру... таквог настојатеља нема више у Фрушкој Гори. |
</p> <p>XXIII ода у I. књизи Мишицкових стихотворенија садржи одјек овог одношаја.</p> <p>У ово |
. у глави јој начне мозак врѣти... несвѣстица је ухвати... руке јој се разшире саме собом као е |
и по 10.000 људи на тај дан к манастиру стицало, одкуда је знатан прилог манастирској каси дола |
<pb n="345" /> би се имала одредити извѣстна плата, која да одговара њиховом позиву и снаги ман |
донесена од самих тужитеља, дакле неумѣстна, то је истина; није имала темеља, дакле је била не |
в народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити се онако, како се о том план начини.{ |
дио сам у својој ствари! примѣти о, намѣстник.</p> <p>„Ми смо теби већ суд изрекли, па ћемо га |
готови.“</p> <p>На то сви оду, а о. намѣстник дркћући које од зиме које од раздражености, уђе у |
> <p>Она изрече ове рѣчи тако да о. намѣстник није мого ни најмање о истини и збиљи тих рѣчи по |
ше куцнуо.</p> <p>По гласу позна о. намѣстник ђака манастирског.</p> <p>„Шта хоћеш Јосифе““ зап |
у собу.</p> <p>„Ко та?{S} Запита о. намѣстник колико могаше мирније. „Ко та, ко та!“ дрекне адм |
, онда је зло готово.“ Ово рекне о. намѣстник, узме чин на себе, и пође у трапезарију, а ћелију |
> <p>„Шта им драго сад“, одмахне о. намѣстник <pb n="28" /> рукама. „Нека буде, шта хоће, само |
b n="34" /> <p>Шта је то помисли о. намѣстник и полети кључаници.</p> <p>На ову види нѣколико љ |
а.“</p> <p>„Истина је“, одговори о. намѣстник хладно. <pb n="24" /> „Она је дошла по своју плат |
</p> <p>„Добро добро“, проговори о. намѣстник нагло. „Ево ти твоје плате... а ено ти врата, <pb |
те моје судије!“ проговори на то о. намѣстник. „Јесам ли што против правила црквених и против з |
дивљом енергијом.</p> <p>Сиромах о. намѣстник хода по соби, разбија главу и мисли, шта да ради, |
стратор и окрене му леђа.</p> <p>О. намѣстник уздахне, окрене се на пети, и оде опет у своју ће |
е само чекајући заповѣст.</p> <p>О. намѣстник био се опремио, да иде на посао, кад нѣко на врат |
е ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне се, кад чује ове рѣчи администраторове.{S} |
добровољно тамо да иде.“</p> <p>О. намѣстник стане се отимати, те тако у том отимању удари ног |
пља неудари.</p> <p>Дукати и он!{S} Намѣстник кои сваку манастирску крајцару као светињу гледи |
буде; наредите оче архимандрите, да намѣстник добије писмо, да га недирају, док ви неизиђете.“< |
а врата одковати и пошље нешто јела намѣстник у по манастирском ђаку.</p> <p>Шум, кад су врата |
тој саблазни у Ј...“</p> <p>„Ту је намѣстник Ј...чки“, примѣти Варнава, „и моли, да га пустите |
калуђеру дуката!“</p> <p>„И ви сте намѣстник?!“ рекне мало чудећи се мало невѣрујући адвокат. |
трпезе и потрче на поље.{S} Изиђе и намѣстник.</p> <p>Има шта и видити.</p> <p>Куварица изишла |
донуд к шталама, и за тили час види намѣстник, како два слуге на коњи јуре оним истим путем, ко |
ју манастира.</p> <p>Ваљда је сваки намѣстник — а можда и не баш оваки — писао своје мемоаре за |
„Па и ти отче духовниче!“ проговори намѣстник зачуђен.</p> <p>„Кад господин тако заповѣда, мора |
id="SRP18730_C20"> <head>20. Вѣчити намѣстник.</head> <p>Ову главу наше приповѣсти преписали см |
манастир П. Г. и предузме тамо као намѣстник управу манастирску. </p> </div> <div type="chapte |
врѣме буде све наређено, и сиромах намѣстник крене се сутра дан у манастир.</p> <p>Ми се нећем |
/p> <p>„Оче администраторе!{S} Отац намѣстник тужио се на вас Њ. Високопреосвјашченству господи |
кревету.</p> <pb n="13" /> <p>Отац намѣстник једио се што се толико вино троши, које га је тол |
ће рећи отац Теофан?“</p> <p>„Отац намѣстник?“ прихвати господин (администратор). „Е шта да ре |
подин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣстник закључа своју ћелију, и оде администратору.</p> < |
е бројанице, а гледе у руке.</p> <p>Намѣстник помисли одмах: неће добро бити.{S} Али упне све с |
и калуђери, и изиђу на поље.</p> <p>Намѣстник је знао, да у ову ствар није ништа помѣшан, па је |
тника?“ гласила је заповѣст.</p> <p>Намѣстник дође. „О. намѣстниче!“ проговори му управитељ: „Е |
ог, дуго ће ми бити чекати.“</p> <p>Намѣстник погледа духовника а овај њега, поглед им значаше |
еретом строге одговорности.“</p> <p>Намѣстник прими дошљака, кога бијаху два шумара на таљигама |
дари на ово у плач, клекне преде о. намѣстника и стане га заклињати и преклињати, да је неда ср |
сваки кут, у сваки закутак, али о. намѣстника нема.{S} Одтрчи без душе администратору и јави м |
ј промѣни год. 1840 поставе мене за намѣстника.{S} Г. протосинђел је морао као професор богосло |
будем по дворској комисији опет за намѣстника преко воље администраторове потврђен.</p> <p>— — |
м будем у манастир Прибину Главу за намѣстника и управитеља постављен.</p> <p>— -- „Ненађем ниш |
покорио.</p> <p>— — „Мене пошљу за намѣстника у манастир Фенек, а старог намѣстника поврате на |
ан од својих поражујућих погледа на намѣстника.</p> <p>Архимандрит поћути, па онда почне говори |
ећи у собу баци ђак чудан поглед на намѣстника.{S} Он се бојао, да овај нескочи бѣсно на њега, |
на то из петних жила, и погледи на намѣстника закрвављеним очима.{S} Док недође суд од честњеј |
они и уђе настојатељ. „Зовните отца намѣстника, па дођите и ви с њим.“</p> <p>Овдѣ ће наши чита |
онити и тражити дали. — Ви сте отца намѣстника ове куће осудили на ариште, па кад он није хтѣо |
ђак дође.</p> <p>„Иди, зови ми отца намѣстника?“ гласила је заповѣст.</p> <p>Намѣстник дође. „О |
атора, и братије манастирске против намѣстника од архимандрита Раковачког, кои је баш тога ради |
постављен.{S} Он ограничи пређашњег намѣстника и администратора због раскошности и разпустног ж |
ко ком устрѣбају мемоари ког другог намѣстника, стои <pb n="290" /> му просто ту књигу потражит |
мѣстника у манастир Фенек, а старог намѣстника поврате на своје старо мѣсто, које сам ја заузим |
в прочита на глас: „Мемоари вѣчитог намѣстника манастирског.“ Даље преврне више листова, и баци |
тим да иде у манастир и да иште од намѣстника своју плату, што јој је припадала.</p> <p>Она та |
ија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника никако да недирају.</p> <p>Настојатељ је намрште |
Шум, кад су врата одкивали, пробуди намѣстника из сна.{S} Он се дигне, и осѣти се са свим опора |
настирског, у ком се налазе мемоари намѣстника свију манастира.</p> <p>Ваљда је сваки намѣстник |
Ево ме у манастиру Раковцу опет као намѣстника по налогу консисторијалном.{S} Уведе ме г. архим |
а ове рѣчи скочи, и зграби са стола намѣстникова мали турски ножић, кои је овај собом носио, ка |
овѣсти.{S} Кроз прошле године свога намѣстниковања, доживио је о.{S} Теофан два догађаја, кои с |
> <p>Оне године кад се о.{S} Теофан намѣстниковања посве опрости, и својој цркви сасвим посвети |
е стари ред квари.{S} Добро је њему намѣстниковати: игуманство је за паметније главе.{S} Игуман |
ј пар чује се ход ђаков близу врата намѣстникових.</p> <p>Овај изиђе пред врата, да види куда и |
> <p>„Нема! “ зазвони и сад из уста намѣстникових; „господин је отишао у варош, да купи такових |
настојатељево, а што је бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам грохотом смѣјати, а |
/> врата друге собе.{S} Преповѣдање намѣстниково мал није изтѣрало из собе владику, који је у о |
која на промѣну дођоше поставе мене намѣстником, а старога оправе у манастир Фенек.</p> <p>— — |
имо.</p> <p>Кад је о.{S} Теофан био намѣстником и управитељем манастира — —-, састане се тамо с |
могла кришом до манастира, и оде о. намѣстнику.</p> <p>Но будно око стражара опази је, и таки ј |
вила, ушука се у манастир и дође о. намѣстнику.</p> <pb n="21" /> <p>Од овога се није плашила, |
напослѣдку архимандрит, и окрене се намѣстнику.</p> <p>„О. намѣстниче!{S} Вас тужи отац админис |
орови буду о.{S} Теофану као бившем намѣстнику послани, да их подпише.</p> <p>Овај изјави, да и |
правити.“</p> <p>„А ви подајте отцу намѣстнику, њега су већ научили.“</p> <p>„Жао ми је, ал ћеш |
а“ повиче куварица, „морам ићи отцу намѣстнику.{S} Ови ил су пијани трештени, или су изгубили п |
највише могу и што најбоље знам; а повѣстница нека чини своје!{S} Што год је рађено у манастир |
n="356" /> <p>„Што ће наша црквена повѣстница име Ваше Светости“ — ту заћути.</p> <p>„Шта?“</p |
<p>Прѣко епископа Хранислава пређе повѣстница муком.{S} Он умре као епископ бачки, без слѣди: |
ахне дубоко.</p> <p>„Ти знаш шта ће повѣстница радити....{S} Видиш ти њега.{S} Прочитао два три |
роја „Дневника,“ па зна шта ће рећи повѣстница о патријарху.{S} А знаш ли ти, шта сам ја све уч |
поде нису овако мали калуђери, него повѣстница!“ одговори о.{S} Теофан мирно али озбиљно, и узп |
а и сјајност нашега народа у старој повѣстници.</p> <pb n="227" /> <p>Примѣра ради да узмемо ис |
з те архиве врло мало користи нашој повѣстници набавили.</p> <p>Чланови комесије возили су се п |
авом онај пао под конкурс, што је у повѣстници наших манастира дотлѣ и послѣ тога нечувено; а о |
ећи се мало невѣрујући адвокат. „Та намѣстници <pb n="53" /> манастирски треба да имају више но |
ле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манастир уреде, да иду у други, па |
="341" /> је позив о.{S} Теофана на повѣстницу очевидно дубоко потрѣсо.</p> <p>О. Теофан извади |
а дубоко поклони и рекне: „Хвала о. намѣстниче; сад смо готови.“</p> <p>На то сви оду, а о. нам |
аповѣст.</p> <p>Намѣстник дође. „О. намѣстниче!“ проговори му управитељ: „Ево вам шиљу једног в |
и окрене се намѣстнику.</p> <p>„О. намѣстниче!{S} Вас тужи отац администратор манастира, да ст |
рбић му повиче: „Небој се господине намѣстниче! нећу ја теби ништа.{S} Ти ми ниси ништа скривио |
. <pb n="70" /> Јест...{S} Него оче намѣстниче, нисте нам јошт ништа казали о правом предмету а |
вањем проговори о.{S} Теофану: „Оче намѣстниче, ти си зло урадио?“</p> <p>„Јесам, Ваша екселенц |
на о.{S} Теофана. „ А, ви сте, отче намѣстниче!{S} Које добро?“</p> <p>О. Теофан приступи сад б |
{S} Но сад с Богом.{S} Хајдемо отче намѣстниче“ рекне овоме и пође с њим кући.</p> <p>Један од |
</p> <p>На столу пред њим лежала је повѣстничка плаветна марама за нос и сребрна бурмутица са ж |
ливу онога у црквену управу.</p> <p>Повѣстнички моменат у овом чини инштрукција за будимске (XI |
вао о.{S} Теофана како нам је то из намѣстничких мемоара познато, и познавао га је са стране до |
ром Николићем, тајником код уг. кр. намѣстничког вѣћа у Будиму.</p> <p>„Са неуморним књижевним |
ситости набочио; оставим дакле сам намѣстништво, и ево ме сада — еклисијархом!</p> <p>— — „О с |
ј свѣдоци?“ примѣти Амфилохије, мало обѣстно.</p> <pb n="90" /> <p>„Неможе она то доказати!“ пр |
свето набљудавао.{S} Радио сам све савѣстно и са најбољом вољом.{S} Ишло је добро.</p> <p>— — |
а посѣту митрополиту, коју им је он савѣстно враћао.</p> <p>„Барон Сигентал остане једаред тако |
и да се наново родим, пак да ми је извѣстно да нећу никад бити митрополитом, ја бих и опет оти |
о.</p> <p>Епископ Хранислав имао је извѣстно много дара и науке; али слѣди хисторичне нити <pb |
, при чему остајете.{S} Изволите се извѣстно изразити.“</p> <p>На настојатељу видило се да га н |
нистратору митрополије, да сте га, неумѣстно судили, и без разлога осудили, те да сте га послѣ |
манастирима прилаже.{S} Али ће то неумѣстно смиреније завити калуђере у пртену врѣћу... а наро |
м и муком довео манастир до степена извѣстнога добростања.</p> <p>Одужио је дугове.</p> <p>Учин |
ара, нека и проживи године без пара.{S} Сто и једна година приличи му и по Богу и по људма.{S} |
„Ти мислиш, да на мене нико негледи.{S} Сто очију мотре на мене, знаш ли ти?{S} Сѣди с миром ко |
што је најузвишеније... али у свѣту има сто прѣпона, хиљаду противности.{S} Кад човѣк на многе |
ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављају.{S} Задаћа жив |
без бриге; сутра отиди, прекосутра биће сто различних приповѣдчица, како те је ђаво жива у пако |
у собу тамјаном изкади.</p> <p>Сто је и сто пута тај дан себи јасно реко:{S} Шта ће рећи његова |
а.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављају.{S} Задаћа живота му |
те, манастири трѣбају чиновнике у сто и сто прилика, па је сасвим наравно да гледе, да с њима у |
се, онда у Митровицу, части се... зови сто гостију у манастир, части се... а игумни опашу двѣ |
ило тако!“ рекне Митрофан.</p> <p>„И то сто пута ћемо се заклети,“ дода Амфилохије.</p> <p>„То |
S} Знате, манастири трѣбају чиновнике у сто и сто прилика, па је сасвим наравно да гледе, да с |
бонке: „Хајде браћо у катане, на годину сто талира, а на месец сто батина.“</p> <p>О. Теофана д |
" /> „хајде браћо у калуђере, на годину сто талира.... а батине ћемо оставити катанама.“</p> <p |
атане, на годину сто талира, а на месец сто батина.“</p> <p>О. Теофана дирне ова хусарска пѣсма |
ѣди, да му собу тамјаном изкади.</p> <p>Сто је и сто пута тај дан себи јасно реко:{S} Шта ће ре |
глас да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртне каштиге робија у трајању од 20 година одређу |
ѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом одтѣрали.</p> |
у манастир превезли.{S} Оду у шуму на мѣсто, гдѣ се убијство догодило, и опишу све потанко, как |
.</p> <p>Стража руча и стане на своје мѣсто и неузимајући на ум, да им је птица излетила.</p> < |
шност одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто до отца духовника.</p> <p>„Стани!“ загрми сад админ |
, па по томе оде одмах сваки на своје мѣсто.</p> <pb n="22" /> <p>Два слуге опреме коње, те сто |
у се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да само од ње |
то је наравно да му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рукопис находи, јер тому има |
љом у манастир Бешеново.{S} На његово мѣсто пошљу у мој манастир за администратора на ново оног |
р тешко вама, затворићу вас на његово мѣсто, па нећете на скоро видити свѣта!“</p> <p>Онај стар |
ао, као што сви знамо, заузимају прво мѣсто међу апостолима. <pb n="262" /> Митрополит Стратими |
стои се теби, да сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово |
рог намѣстника поврате на своје старо мѣсто, које сам ја заузимао.</p> <p>— — „Двѣ године нерад |
p>Године 1790. дође Стратимировић на прѣсто патријарха Арсенија III.{S} Он учини примирије с на |
стрѣбају мемоари ког другог намѣстника, стои <pb n="290" /> му просто ту књигу потражити.{S} И |
ву сцену прѣд <pb n="155" /> собом, гдѣ стои о.{S} Теофан са младом лѣпом госпом у тѣсном узхић |
?“ запита га она -жалостиво.</p> <p>„Да стои до мене“, одговори он, „ја бих остао увѣк код тебе |
, и насмѣши се. — „Гледај га само, како стои.... марки Поза у мантији.“ На ову примѣдбу насмѣје |
цати, ко је крив.{S} Али да је тако, то стои.“</p> <pb n="340" /> <p>„Јошт ћеш рећи да сам ја к |
ога непосрѣднога изкуства.{S} За истину стоим пред сваким судом.“</p> <p>„А ти дај овамо;“ рекн |
ашили?{S} Знате <pb n="52" /> пред киме стоите?{S} Ви стоите пред Печеновићем... а Печеновићу н |
е <pb n="52" /> пред киме стоите?{S} Ви стоите пред Печеновићем... а Печеновићу нису јошт никог |
ћ, а онај што је већ био доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш вам хвала високопречестњејши.. |
мо; он јошт живи.</p> <p>Али за Доктора Стојаковића морамо казати, да је архимандрит подпуно пр |
/p> <p>Сиђу се дакле.</p> <p>Обоја кола стојала су упрѣгнута.</p> <p>„Ја ћу вас мало изпратити, |
ана, која јој је непрестанце пред очима стојала.</p> <p>А код њега су људи живота пробудили осѣ |
ано врата и уђе к нећаци.</p> <p>Ова је стојала у дражестној јутрењој хаљини код прозора.</p> < |
није ни ове рѣчи чула. </p> <p>Стара је стојала и чекала, да Ленка остави писмо и да се с њом р |
ом својом марамом на страну, гдѣ су јој стојала кола.{S} Ова се лако невидише, јер бијаху мало |
<p>К том је долазило, да је ту прѣд њим стојала не само најдражестнија жена, него је с ње сијал |
и га пред комесију изведе.</p> <p>Ту су стојала обојица.</p> <p>Архимандрит прими их благо.</p> |
и болника, ком је духовну утѣху пружао, стојали су здрави гомилама, па су се наслађивали зором |
рској.</p> <p>Ови су му нѣкако на ближе стојали него они други, јер му се горе Рил и Витош чини |
скаменио.</p> <p>Тако су подуже ћутећи стојали.</p> <p>Најпослѣ проговори Ленка: „Добар дан!“< |
царског кочијаша у Бечу.{S} Острагу су стојали хусар и ловац у врло скупоцѣно одѣло обучени.</ |
>Кад се дошло пред врата од сале, ту се стојало и чекало, док се катани или собару свидило, да |
, и владике са штурмхутом... то би лѣпо стојало...{S} Оканте се ви ножева.{S} Како једу Турци б |
Новина, кои је онда знаменита сила био, стојао је у врло пријатељском одношају, а тако исто са |
.“</p> <p>Док је патријарх ово говорио, стојао је пред њим о.{S} Теофан сасвим забезекнут.</p> |
није било часа, кад му није прѣд очима стојао из међу њега и ње отац са уздигнутом руком и прѣ |
а му је рука крвава.</p> <p>Код њега је стојао онај прњаворац наслонивши се на убијствено оружј |
а сваки начин да неутѣче.{S} Калуђер је стојао долѣ са своим пратиоцима, а управитељ није хтѣо |
је нос отцу еклисијарху, који је за њим стојао.</p> <p>Онај, што бија љоснуо о земљу, скочи са |
је дружство у ћелији.</p> <p>О. Теофан стојао је са уздигнутом главом и поноситим погледом, шт |
ци, кои је једнако ту на пушку наслоњен стојао, као да бијаше фигура од камена!</p> <p>„Грбићу, |
уној збиљи одговори: „Јест, кад би само стојао за нама какав наш главнокомандујући.“</p> </div> |
просипао.{S} Мора да је код свију добро стојао, јер су му сви одобравали, кад би што реко.{S} А |
вно становиште, на ком је Стратимировић стојао.</p> <p>„Год. 1791 чланком 27. уведу се привилег |
оим је до смрти у пријатељском одношају стојао.</p> <p>„На углед спољски држао је много.{S} Кад |
мало би важити:{S} Ни једна снага несмѣ стојати незабављена.{S} Ко ради боље и више, има се бољ |
да нестои оно, или барем да неће довѣка стојати, да ниси нити свој нити независан.{S} Међу тим, |
суд од честњејше конзисторије, дотлѣ ће стојати, што сам ја наредио.{S} Ви ћете оче Теофане, од |
по чину морала исто тако на свом мѣсту стојати, као клобук код војника.{S} Ту је чекао дуго, ј |
иче најпослѣ и баци се на столицу, која стојаше при писаћем столу, наслони лакат на стол, а гла |
обичај небијаше.</p> <p>Четири калуђера стојаше око њега.{S} На лицу им се вио подсмѣх као заст |
инама, клеветама.</p> <p>С друге стране стојаше пред њим лѣпа, жена, цвѣтућа, сваке милоте и ди |
n="22" /> <p>Два слуге опреме коње, те стојаше само чекајући заповѣст.</p> <p>О. намѣстник био |
.</p> <p>Протече нѣколико часова, и они стојаше као слике од камена изрезане.</p> <p>Међу тим з |
и до полноћи.</p> <p>Прњаворци и сељаци стојаше у малим гомилицама, мужки и женске, старо и мла |
као анђео помоћник сирочету, које само стојаше на, гробу отца и мајке, на гробу наде и живота |
ро гласно други од млађих калуђера, што стојаше прѣд врати.</p> <p>„Нека! нека!“ прошапуће глед |
како ком изпадне за руком; да више њега стоје људи, који држе да су само они избраници сина Бож |
, да позна калуђерство и манастире како стоје и по другим православним земљама и државама.</p> |
д наоружану стражу ставили; кажите сад, стоји ли то, и чим мислите, да можете то оправдати!“</p |
оју калафу увѣк уза се.{S} Чинило се да стоји на њој написано: <foreign xml:lang="de">omnia mea |
ед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: рука руку пере... дакле, ж’ се увѣк руке т. |
е.</p> <p>„Видите из свега да пред вама стоји ваш пријатељ... ваш пријатељ,“ проговори архиманд |
доше врѣдности, која у таковим стварима стоји.</p> <p>Брзо дакле бише гости готови са прегледањ |
иже и за мајку, којој јединче умире, па стоји од жалости окамењена, и неможе ни устне да мрдне |
администратор митрополије свакако више стоји него редовни епископ.{S} А најпослѣ ми то нѣкако |
ножа није у реду, а особито, кад млађи стоји пред старијим.{S} Признајем да сам и тим погрѣшио |
је полицајкомесар, па док са овим добро стоји, немогаше му нико ништа.</p> <p>„Али на његову не |
р...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже не само устма, него и руком |
тељ и онај, о којим манастир у одношају стоји, прими, и дочека: без тога неможе бити, а и неваљ |
ести тетку.{S} Немојте се журити.{S} Ја стојим добар, да неће нико на њу ни зинути.“</p> <p>Лен |
и“, рекне опет архимандрит Гурије. „Кад стојим ја с тетком, онда се казују свѣту мати и син, а |
примити.{S} Ја тому нисам крив.{S} Сад стојим пред вама, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да в |
„Сутра ћемо држати калуђерски суд!“ „Ми стојимо на свом мѣсту,“ одговоре два млађа калуђера.</p |
вори: „Шта ви мислите!{S} Знате л ви да стојите пред Печеновићем, а Печеновић није јошт ни од к |
да се казују свѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и кћер.“</p> <p |
/p> <p>„Оче! ти губиш из вида, пред ким стојиш!“ опомене га патријарх строгим гласом и погледом |
напуни све хамбарове и све подруме.{S} Стока му се хиљадила, а коке му дукате носиле.{S} У сла |
о сам хране од сваке врсти изобилно.{S} Стоку сам сугубо умножио, као свиње, козе, говеда.{S} О |
смѣ више тако злочесто пециво давати за стол Њ. Екселенције господина митрополита.{S} Ако се то |
и се удесише главом на руке а рукама на стол, те хркаху у славу бала замѣњујући клавир, или вер |
савије га Ленка и метне га пред себе на стол.</p> <p>Стара госпођа гледала је то на архимандрит |
, окуражи се, и уђе у собу, па метне на стол све, што бијаше собом донео.</p> <p>„Шта се ради н |
зајутрак.</p> <p>Том приликом метне на стол нѣшто у хартију замотано, и рекне понизно:</p> <p> |
она!“ примѣти патријарх и баци карте на стол и устане са канапета.</p> <p>И мајор устане са сто |
аше при писаћем столу, наслони лакат на стол, а главу на руку, и суза му се заблиста у оку.</p> |
вај је сѣдио на канапету, пред којим се стол налазио; а са стране код стола сѣдио је протођакон |
<p>Ово рекне, па пошто је била међутим стол застрла, и посуђе и шоље на њега метнула... оде из |
плећку, изнесу је у кујну на куваричин стол, узму ножеве и стану се частити.</p> <p>Куварица в |
врата и спољска и изнутарња, метне јошт стол пред врата, стане пред ова, и дигне обѣма рукама у |
а поштеним образом и чистом душом на прѣстол патријарха Арсенија.“</p> <p>„Но хвала Богу,“ прог |
lla fiat innovatio</foreign> (док је прѣстол архијепископски удов, нека се ништа ново неуводи) |
.</p> <p>На ове рѣчи скочи, и зграби са стола намѣстникова мали турски ножић, кои је овај собом |
овори.{S} Она је на ново узела писмо са стола, како је архимандрит из собе отишо, те га је чита |
“</p> <p>„Није потрѣбно; ено ти писаћег стола, хартије, пера и мастила: то је све у бољем стању |
а ти га уведи.“</p> <p>За тим устану од стола.{S} Варнава цѣлива десницу св, владике и оде у св |
е, а архимандрит и протођакон устану од стола.</p> <p>Архимандрит оде мало к прозору, погледи к |
којим се стол налазио; а са стране код стола сѣдио је протођакон, пред њим хартија, перо и мас |
на труд ватру, запали духан, сѣдне код стола и рекне:„Е сад ми казујте!“</p> <p>О. Теофан стан |
тупи у собу, тргне се.{S} У прочељу код стола сѣди администратор, до њега с десне стари духовни |
руком... кадкад и ногом... онако изпод стола!“ И овај је свој виц пратио са оним смѣхом, кои с |
сне у дружтву, а наздрављач пружи прѣко стола руку порезнику: „<foreign xml:lang="de">Nichts fü |
вѣчијега вѣка, већ близу гроба.</p> <p>„Столица митрополитска могла се дакле тако рећи сваким д |
е са канапета.</p> <p>И мајор устане са столице и рекне: „Е, код нас милитара важи: <foreign xm |
офан дође к себи на те рѣчи, диже се са столице, пљесне рукама од чуда и повиче: „Је л’ могуће? |
раније, док и њега винковић несвали са столице као друге госте.“</p> <p>„Ту је дакле било сабл |
лас му је био пун поуздања, он скочи са столице, узправи се охоло, и почне јачим гласом: „Та шт |
од тим утиском диже се калуђер са своје столице, узправи се до пуне висине, метне руке на срдце |
S} Он наслони главу на наслон од велике столице, у којој је сѣдио, па стане само пљуцкати, а то |
о по то уклонити Мушицког са епископске столице, на којој је сѣдио.{S} Разлог тому већ сам ти и |
и посади је на једну од оне двѣ просте столице од дасака, које се ту налажаху.</p> <p>Ленка сѣ |
ни у собама настојатељским.{S} Астали и столице поломљени и разбачени ишту велику репарацију.{S |
ти, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на столици својој као да се скаменио.</p> <p>Тако су подуж |
однику на нос, а њега су ђаци у његовој столици однели у ћелију.“</p> <p>„А зашто су га однели? |
лѣпе очи боље, него сви, који су на тој столици пре њега сѣдили.“</p> <p>Гости су вечерали у ар |
постељу носити.</p> <p>Ђаци приступе к столици, дигну ову у вис, и однесу свога духовног оца, |
уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на столицу.</p> <p>Архимандрит позове новога свѣдока, да к |
>Кад дођу кући, посади о.{S} Теофана на столицу, а он напуни лулу, укреше на труд ватру, запали |
удућност!“ повиче најпослѣ и баци се на столицу, која стојаше при писаћем столу, наслони лакат |
/> На ово обиђе око куварице, и изтргне столицу изпод ње.</p> <p>Ова осѣти за времена, да ће он |
осѣти за времена, да ће онај да извуче столицу изпод ње, па скочи, и спасе се, те непаде на зе |
. децембра, 1837 дође на архиепископску столицу, био је <pb n="268" /> врло честит човѣк, добра |
једног јединог такмаца за митрополитску столицу, а тај је баш био епископ Мушицки, којега је им |
а то архимандрит. „Сад сѣди тамо на ону столицу, ал повичи најпре на врата да уђе Митар Опаруши |
ме ствар интересира.{S} Сад сѣди на ту столицу пак отвори срдце; — можеш бити увѣрен да говори |
едили.{S} Већ се више њих нађу које под столом, које на поду; а неки се удесише главом на руке |
.{S} Теофана.{S} Кад овај дође, види на столу једно разпечаћено писмо, једну са више печата зат |
а нечине.{S} Свој турски ножић опази на столу, јер га је куварица јуче тамо била оставила, имај |
екне му:</p> <p>„Г. капетане!{S} Ако на столу Њ. Екселенције господина митрополита нађем ја то |
посао и кад о.{S} Теофан уђе.</p> <p>На столу пред њим лежала је повѣстничка плаветна марама за |
р ни за никога,“ Ово рекне, па приступи столу, одброи онолико, колико је плата куваричина износ |
де о.{S} Теофан своју познаницу ближе к столу, и посади је на једну од оне двѣ просте столице о |
>Кад ђак отиде, приступи о.{S} Теофан к столу, на ком је јестиво било стављено, и сѣдне, да се |
се на столицу, која стојаше при писаћем столу, наслони лакат на стол, а главу на руку, и суза м |
рекне и одведе о.{S} Теофана к писаћем столу.{S} Зазвони и каже ђаку, да му се каруце упрегну |
Скочи нагло на, ноге... потрчи к другом столу и зграби тамо <pb n="38" /> нож онај, који је иза |
ке славе, гдѣ анђели поју свемогућем прѣстолу химну хвале и славе.</p> <p>„И дан данас може јед |
овићева остављамо овдѣ недирнуту, пошто стоп изван сфере, о којој ми говоримо.</p> <p>„Њему се |
и....{S} Хајде, молим те, хајде из ових стопа... немој да те какав случај, каква неправа мисо о |
ајем вас за моје судије, и идем из ових стопа у Карловце Њ. Екселенцији, да се тужим, да види, |
Београда, ово је равни Срѣм, у ком нема стопе неурађене.{S} Оно тамо на десно јесу Босанска брд |
га неби дао.{S} А накнадиће се то њему сторицеју...{S} Зна он то добро, <pb n="242" /> па је п |
зање манастирског имања... срѣдства, за стоструко благотворне цѣли..</p> <p>„Практично мудросло |
ану кола врвити све једна за другима на стотине.</p> <p>Људи и жене у стајаћицама и новом одѣлу |
ших људи, степенитог раста.{S} Очима је стрѣљао; а строј вилица показивао је особиту снагу те п |
адичиним вратима, а о.{S} Теофан сав се стрѣсе, мислећи да ће можда сама Екселенција изићи.</p> |
духовним оком пѣсника-владике.{S} Он се стрѣсе од грозе и повиче: „На што калуђеру нож!{S} Зар |
<p>Кочијаш ошине коње и ови поскоче као стрѣле и изчезну као муња изпред очију калуђера.</p> <p |
пред очима она ужаса пуна сцена.</p> <p>Стрѣсе се.</p> <p>„Чудо!{S} Дошла сам да га видим.{S} О |
рстећи се. „Ни крив ни дужан, сад да ја страдам.{S} Окани се тога, несрѣћнице, па гледај да как |
што снује, волим га угушити него да ја страдам!</p> <p>Од тог доба улазила су свако до подне и |
сам увѣрен, да је невино <pb n="100" /> страдање узвишење.{S} Ја сам вас молио да ми опростите, |
острада... нека буде и то.{S} Невино је страдао и сам учитељ и спаситељ, и ми нисмо бољи од њег |
и потврде вам рѣчи, онда ће отац Теофан страдати, ако свѣдоци вас оставе, онда ћете ви доћи у н |
судити и њему и мени!“ </p> <p>Ђак оде, стража код врата остане, али се предња врата незакују.< |
е ариште, него пушка вашег стражара.{S} Стража може и заспати, а може се дати и подкупити: а мо |
ате више бѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стража ће добити строгу заповѣст, да вас одма из пушке |
у опет дође.</p> <p>Дође вече и ноћ.{S} Стража се пред његовим вратма и под прозором мѣњала, и |
ође, и све остане по старом.{S} Само је стража бивала све мекша, него првих дана, што су видили |
и кажи му, нека он дође овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, |
дан спреми све што му трѣба, па кад му стража оде ручати, а он полагано изиђе из собе, и из ма |
ѣста свога затвора, као да лети.</p> <p>Стража руча и стане на своје мѣсто и неузимајући на ум, |
ђе, одмах господину јавити.</p> <p>Овај стражар проведе нѣколико дана на свом мѣсту узалуд.{S} |
е више за моје ариште, него пушка вашег стражара.{S} Стража може и заспати, а може се дати и по |
истину узети.</p> <p>Дакле.... поставе стражара, кои је имао на то мотрити, па кад дође, одмах |
оде о. намѣстнику.</p> <p>Но будно око стражара опази је, и таки јави господину, да је птица у |
ађаше у рукама, и ретирирати за оружане стражаре.</p> <p>Но кад опази, да је онај сасвим миран, |
мисли како је говорио, онда га опрости страже, и само наложи, да изван ограде манастирске нику |
, кад и ту види два човѣка с пушкама на стражи.</p> <p>„Шта је то“ Запита сам себе. „Шта ће ови |
офаном?{S} Је ли он јошт у аришту и под стражом?“</p> <p>Није!{S} Кад се администратор манастир |
о бѣгати небих вам овамо ни долазио.{S} Стражу можете ставити.{S} Моја рѣч везаће ме више за мо |
који бијаху пушкама наоружани, и ту на стражу стану.</p> <p>Од врата оде к прозору; но како се |
ви сте га у његовој ћелији заковали, и стражу му пред врата ставили. — Шта велите ви на све ов |
настави, како су га смѣста затворили и стражу поставили.</p> <p> <foreign xml:lang="la">Minor |
атија посвѣдочити.{S} И зато сам метнуо стражу пред његова врата, да ноћу на мене неудари, и да |
његовој ћелији заковали и под наоружану стражу ставили; кажите сад, стоји ли то, и чим мислите, |
и протођакон Никанор, као што је друга страна очекивала.</p> <p>Комесија је дошла у вече.{S} Г |
са свију страна.</p> <p>Али стратегичка страна његовог плана изјалови посве.{S} Тако бива и сам |
вде иде!“ дода Амфилохије. „Њој се држи страна.{S} Ми смо само прости калуђери, а прост калуђер |
и дан то већи приход манастиру са свију страна.</p> <p>Али стратегичка страна његовог плана изј |
о, пао ко Адам у рају.</p> <p>„Са свију страна пружиле би змије отровнице главе управљене твом |
„Нема сумње да та ствар има знаменитих страна.{S} Ја сам о тој ствари разбирао, мислио и рачун |
а ју:</p> <p>„Јесте били кад год у овим странама?“</p> <p>„Никада до сада,“ одговори му она.</p |
ти морала.{S} Рѣч та била је нож са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣме живота и смрти.</p> <p> |
је комесија ипак заљуљала таласе на двѣ стране, и то: у мислима архимандрита Арсенија, да се <f |
зато стане писмо превртати и с једне га стране загледати и с друге.</p> <p>„Ви ћете већ знати к |
апету, пред којим се стол налазио; а са стране код стола сѣдио је протођакон, пред њим хартија, |
их мемоара познато, и познавао га је са стране добре.{S} Није га дакле сматрао као страног.</p> |
астир; а мало послѣ почеше и болнике са стране у манастир доносити, да о.{S} Теофан на „великом |
арије одредио је цар Јосиф II. да се са стране ерара даде 58.000 ф.</p> <p>Архиепископ Мојсије |
аредио.“</p> <p>„Букване!“ зачује се са стране протођакона кроз зубе и потмуло, али разговетно. |
p>У тај пар приступи му један знанац са стране и рекне му: „Коно, ено вас тражи онај калуђер!“< |
ави.{S} Црква наша имала је пре тога од стране католичке црквене управе много да трпи, баш за т |
о њега с десне стари духовник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан и Амфилохије.</p> <p>Сви су у пун |
већ прелазио у тврдице.</p> <p>И са ове стране приповѣдају се многе ствари о њему.{S} Ми ћемо ј |
су ли вам познати наши манастири са ове стране Фрушке Горе?“ запита он даље.</p> <p>„Ни с ове н |
сходном животу одређује.{S} Већ са ове стране морала му је ова појава све живце до краја затрѣ |
</p> <p>Но наједаред престане са његове стране свака псовка ни опомињао је своје коње врло њежн |
Ленка се посади у фотељ с друге његове стране ближе прозору.</p> <p>„Ваша рођака?“ запита архи |
ичка <pb n="165" /> наклоност са њихове стране к њему, стало га је по свој прилици митре, а нар |
но.</p> <p>Овај пошље одмах људе на све стране, да га ухвате и натраг доведу: али се ови врате |
обро, дигне се из постеље, стане на све стране оком изпитивати, па онда тихим гласом запита сво |
Устане и узме свѣћу, те посвѣтли на све стране.</p> <p>Нигдѣ никога.{S} Све као и пре него што |
па је са погледом побѣдитеља очи на све стране окретао, а лице му је од радости и поноса... а м |
био киоск са прекрасним изгледом на све стране.</p> <p>Из њега се узким степенима силазило у вр |
имназију... тим ми се отвори пут на све стране живота.{S} Мого сам поћи путем, <pb n="36" /> ко |
д улазка у рај живота одбије, а с друге стране калуђеру освѣтли понор, над који се бијаше нанео |
не, а образом св. краља Симеуна с друге стране, са великим бројем других побочних фигура побуди |
на подваљак.</p> <p>— — „Ево и с друге стране срѣће.{S} Које шљивовице које комовице напекао с |
ју једном руком с једне, другом с друге стране, па јуриш повратном линијом путем, коим бијаше у |
змишљотинама, клеветама.</p> <p>С друге стране стојаше пред њим лѣпа, жена, цвѣтућа, сваке мило |
види тај необични појав.</p> <p>С друге стране пренерази се калуђер кад <pb n="139" /> види, гд |
се отворе.</p> <p>Ленка се сад са своје стране тргне и погледи на врата.</p> <p>Ова остану само |
ио човѣк друштвен; он је дакле са своје стране што више доприносио, да се друштво боље забави.< |
здравила!“ изјави о.{S} Теофан са своје стране.</p> <p>„Хајдѣ да видимо, шта су нам све послали |
знаменитост код нашег народа, ма с које стране овамо дошо,“ дода архимандрит Партеније.</p> <p> |
дне потрѣбе давати обвезали.{S} С једне стране ствар је заиста користна и благотворна, с друге |
.{S} Само се сваки час окретала с једне стране на другу.</p> <p>„Е ти сад нећеш ока затворити,“ |
гово приватно.{S} Он дакле мора с једне стране сваку саблазан избѣгавати, па и у самој својој ћ |
може сваки лако мислити.</p> <p>С једне стране није се дала побити истина онога, што му је о ње |
пита он даље.</p> <p>„Ни с ове ни с оне стране“ одговори стара; „ја нисам до сад била ни у једн |
је нарочито на то мотрио, да се са наше стране неда никаква повода.</p> <p>„Одтуда му је прво н |
ста користна и благотворна, с друге пак стране баца како на владике тако и на манастирце не баш |
<p>Он се скита непрестано које куда на страни а ми остајемо често без вечере.{S} Манастир нема |
пити.{S} Онда ће такови настојатељ и на страни, у друштву, то исто учинити, па ћемо га онда вид |
е у трапезарији него у једној собици на страни мало вечерали и чашу двѣ вина попили, па су се о |
ће натѣра, да предмет погледу на другој страни потражи.</p> <p>„Ми ћемо сад на онај мали брѣжуљ |
осмѣх развуко, па онда овима, на једној страни онај познати кут направио.</p> <pb n="98" /> <p> |
пили смо, напили смо се: нит нас је ко страни видио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакле уважавате господ |
ећу ни да ко може помислити, да је која странка мене приватно информирала.{S} Одлази: биће мѣст |
стане прѣд врата њеног раја, те с једне страно дахом сгарајућег огња њу од улазка у рај живота |
ане добре.{S} Није га дакле сматрао као страног.</p> <p>Зато га и дочека у собној одѣћи, коју н |
е ни цртицом.</p> <p>Присутност тетке и странога господина учине јој лице каменом.{S} Прочитавш |
жељи Ленкине тетке, а одтуда бар једном страном и то, да се Ленка склонила да јој жељу изпуни, |
ѣдку има то питање једну <pb n="122" /> страну, која може живима пресѣсти, што умрли нису своју |
нај га зграби за рамена, и одтури га на страну, пак сам пришпичи око кључаници.</p> <p>„Де, да |
сто врѣме онога од кључанице силније на страну, да се смомитља на земљу, а сам погледи на кључа |
.{S} Теофаном и архимандритом, ступе на страну, и гледаше све зачуђеним погледом.</p> <p>„Хоћем |
ужитељи се стану смѣјати и изгубе се на страну мумлајући: „та није нам ни дѣд лајо.{S} Лај ти!“ |
похвално; а архимандрит окрене лице на страну и насмѣши се мало.</p> <p>Затим продужи архиманд |
астир.{S} Махне бѣлом својом марамом на страну, гдѣ су јој стојала кола.{S} Ова се лако невидиш |
братија у манастиру нађу, и да нико на страну неодлази.</p> <p>Сутра у јутру дође администрато |
но.</p> <p>Протођакон се окрене мало на страну, и промумла: „Овдѣ су све саме букве, нема ни је |
годно тим дирнута окрене главу на другу страну.</p> <p>Госпођа Пуљиница насмѣје се сладко и гро |
рошку митрополитовом.</p> <p>„Политичку страну живота Стратимировићева остављамо овдѣ недирнуту |
андрита Гедеона, па га постави на десну страну.{S} Затим оде к оном учитељу пѣнија, одведе га к |
риарха,“ рекне домаћин, кад гости на ту страну погледаше, „кад дође овамо.“</p> <p>У соби, гдѣ |
а се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега живота.“</p> <pb n="231" /> <p>У то дођу |
огу топлину свога чуства дотичној према странци изјавити... било је дакле „многолѣтствије“ и ку |
а разгоре, и да јој се у самоћи жестока страст јошт јаче разпламти: она се разболи, и болест је |
куда наједаред она ватра.{S} Одкуд она страст?</p> <p>„Непитај Ленка!</p> <p>„Бог те је сачува |
и.</p> <p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст би памет умотала; живио би као у рају.{S} Али би |
ки одношај.</p> <p>Код ње је пречистило страст и ту идеализовало неослабљено сѣћање на ону неза |
у оне дане луде младости; врѣме је моју страст само оснажило и повећало.{S} Ти ниси срѣћан,.. ј |
аше обасута чудесним милинама младости, страсти, жеље, наде, страха и ужаса морала је и у само |
имао.{S} Он је непрестано у жртву своје страсти укоченим очима гледао и умирањем противника нас |
природе у теби, што си напаст најжешће страсти тако јуначки одбио.</p> <p>„Ја ти честитам на т |
н свештеник: само се чувајте наглости и страсти, да сам себе неокаљате.“</p> <p>На то буду запи |
не дражи њезине у срдцу калуђера пламен страсти разбуктавале, у толико су му душевне јој чини д |
а мужа доћи, кога су сви као разборита, страстима неподложна познавали. „Мени ништа неможе бити |
ту гледати, из пѣсничких уста прелѣвање страстне љубави слушати, а у срдцу сласти раја осѣћати: |
="de">Kriegslist</foreign>, ја сам учио стратегију...., ту сам ти ја тврд у сѣдлу!“ <pb n="330" |
д манастиру са свију страна.</p> <p>Али стратегичка страна његовог плана изјалови посве.{S} Так |
олѣ за особито занимљиву дипломатичну и стратегичну акцију.</p> <p>„Овдѣ се дају прибавити кори |
и посве.{S} Тако бива и самим војничким стратезима.{S} И њихов план, кои у почетку акције или ј |
ок још неизумрѣте ви, који сте из школе Стратимиревићеве и Иринијеве, биће како тако: а послѣ ћ |
али су сада барем на врѣме престати.{S} Стратимировић је знао, да и покрај закона може нама дос |
А сматрали су га за канон у пѣнију.{S} Стратимировић га је звао: мој авва! а пѣснословци дали |
ило много.</p> <p>„При том је знала, да Стратимировић није баш пуно наклоњен Мушицком и држала |
танковић) митрополит; умро ексцеленција Стратимировић... умрла дисциплина у богословији, у свеш |
прави смисао.</p> <p>Године 1790. дође Стратимировић на прѣсто патријарха Арсенија III.{S} Он |
и архимандрит, „Слушај дакле.{S} Кад је Стратимировић бивао на изпиту богословском, долазио је |
вега кажем главно становиште, на ком је Стратимировић стојао.</p> <p>„Год. 1791 чланком 27. уве |
љени били.</p> <p>„А осим тога завео је Стратимировић уз богословију и гимназију „конвикт“ и „б |
а.</p> <p>„Одношај са Мушицким извео је Стратимировић такођер са великим тактом на крај.{S} Да |
стати.</p> <p>„Но пекар помисли, ако је Стратимировић рацки митрополит, није полицајкомесар, па |
казују; да је епископ Гедеон био други Стратимировић, савршеније издање тога у малом.{S} Гедео |
ма Хранислав, да је у њему оживио други Стратимировић.“</p> <p>„Па то није немогућно“ проговори |
у апостолима. <pb n="262" /> Митрополит Стратимировић обуко се тај дан у најсјајнију одѣћу.{S} |
"SRP18730_C17"> <head>17.{S} Митрополит Стратимировић.</head> <p>Архимандрит Партеније одржао ј |
овој мисли одговарајућим.{S} Митрополит Стратимировић мислио је шта му радити ваља, пак је по н |
50 скоро година.{S} Јест.{S} Митрополит Стратимировић био је вѣшт дипломат; и тако је остало то |
ти.</p> <p>„Наједаред добије митрополит Стратимировић из Беча президијал, у ком се доказује, ка |
митрополита Рајачића.{S} Ако митрополит Стратимировић није никаква корака учинио, да се инштиту |
е су цигље развучене.</p> <p>Митрополит Стратимировић оставио је главницу за грађење митрополит |
зпрсне се у Карловци.</p> <p>Митрополит Стратимировић био је у старијим својим годинама строг п |
ало гибање у запећак.</p> <p>Митрополит Стратимировић имао је доста од државника у себи.</p> <p |
лици напрво ступити.</p> <p>„Митрополит Стратимировић није био најбољи <pb n="276" /> пријатељ |
ли мени су казивали, да је и велики наш Стратимировић разцѣпљено срдце расом завио.</p> <p>„А т |
влада најбоље знаде и уважава.</p> <p>„Стратимировић но хтеде ову ствар сам рѣшити, већ је при |
е очевидно горѣ осуда изречена.</p> <p>„Стратимировић прихвати разлоге и назоре <pb n="278" /> |
љубимца, и Мушицки буде спасен.</p> <p>„Стратимировић изјави влади, да неможе уважити назора ви |
дношају к црквеном богослужењу.</p> <p>„Стратимировић је и сам често служио, и његове су службе |
езнам је ли прошло више од године дана, Стратимировића смѣсте у вѣчну му кућу у Карловачкој саб |
мназија јошт и за живота <pb n="263" /> Стратимировића народу добра донела, нетрѣба обширно док |
вршили слику митрополита <pb n="264" /> Стратимировића, хајде да ти још једну малу шаљиву припо |
<p>„А гимназија Карловачка била, је за Стратимировића једна од најбољих у царевини.</p> <p>„Бо |
м трудом и привржености код митрополита Стратимировића од простога калуђера до игумна дотѣрао.< |
, кад је био протођакон код митрополита Стратимировића, да су му послали двѣ женске, које су ра |
.</p> <p>У старије већ дане митрополита Стратимировића био је он архиђаконом у двору у Карловци |
p>Одтуд одуд па би споменуо митрополита Стратимировића.</p> <p>Једно вече замоли га о.{S} Теофа |
ославне цркве.</p> <p>„Глас митрополита Стратимировића важио је у Бечу што и глас србског народ |
Лукијаном Мушицким на двору митрополита Стратимировића: и колико је традиција до оно доба донел |
тељ: из грађења небуде ништа.</p> <p>Од Стратимировића остало је толико цигаља, да се могла рез |
страно извести, јер је имала према себи Стратимировића, а то је значило много.</p> <p>„При том |
ивао, а послѣ њега нико.{S} Аукторитету Стратимировића код народа помагало је то, што је он уст |
ушедолски Крстић био је такођер љубимац Стратимировићев ради свога изврстнога гласа и појања.{S |
ѣјемо.</p> <p>„За времена митрополисања Стратимировићева био је у Петроварадину генерал-команди |
итовом.</p> <p>„Политичку страну живота Стратимировићева остављамо овдѣ недирнуту, пошто стоп и |
нај дух реко бих да се изгубио.</p> <p>„Стратимировићеви појци пренели су љубав к црквеном пѣни |
ст овако: „Митрополит Станковић, кои за Стратимировићем 29. децембра, 1837 дође на архиепископс |
стиде и поздни праунуци.</p> <p>„Слава Стратимировићу!{S} Слава Мушицком!</p> <pb n="279" /> < |
ранисављева најновија пѣсма митрополиту Стратимировићу год. 1816. списана.{S} И доиста, које см |
ћеш трѣнути.{S} Ако на мене наиђе какав страх, а ја ћу те викнути, па онда упали свѣћу.“</p> <p |
мрдаш; има неког у соби!“</p> <p>Смртни страх чуо се из теткинога гласа.</p> <p>Но шибице неће |
, прешле су сву шкалу чуства од поноса, страха, радости, туге, светиње, и т, д.</p> <p>Нека нам |
милинама младости, страсти, жеље, наде, страха и ужаса морала је и у само срдце <pb n="149" /> |
нада са страхом свима силама... застава страха и бојазни вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица |
ажавао се мало по мало калуђер од свога страха и бриге.</p> <p>Сад почне онај на ново.</p> <p>„ |
, а они онда чине то исто и без свакога страха и стида; нити нам одају пристојећу нам почаст, д |
о.{S} Теофан; „чисто долазим к себи од страха.{S} Све сам се бојао да не буде чега да се стиде |
, цѣлог држања!{S} Ту се борила нада са страхом свима силама... застава страха и бојазни вила с |
Превосходителство са најдубљим синовним страхопоштовањем, ако је да он и даље начелствује, благ |
> <p>„Хо, јесам ја награисао!“ повиче у страху и бризи, крстећи се. „Ни крив ни дужан, сад да ј |
акати, и зној га пробијати, кад чује те страшне рѣчи.</p> <p>Адвокат није на то пазио, него је |
и те кобне рѣчи, што ме опомену на тога страшнога осветника!“</p> <p>Ту ућути.{S} Цѣле му се тѣ |
стирске слуге неплаћа уредно.{S} Одтуда стрепимо од палежа.</p> <p>Рачуне неводи точно.{S} Браћ |
ор, над који се бијаше нанео, да се у њ стрмоглави.</p> <p>Под тим утиском диже се калуђер са с |
који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову стровале, те подобро опрље, то њима није ништа.</p> <p> |
знам, да ћу ја чинити своју дужност.{S} Строг изпит и праведан суд!“</p> <p>„Ваша екселенција“, |
ровић био је у старијим својим годинама строг престрог.{S} А нарочито није знао шале, кад се о |
ада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити, иначе одосмо у глиб, који дна нема.{ |
="255" /> <p>„О њему су говорили, да је строг као Турчин.</p> <p>„0 једном банатском епископу д |
дрит Арсеније на изтрагу дође.{S} Он је строг, али и праведан: што он рекне, ја ћу примити, па |
наваљати.{S} Са сувишком није био тако строг.{S} Ту је могло бити сувишка колико хоће, он је б |
наредбе.{S} Предајем ти га под теретом строге одговорности.“</p> <p>Намѣстник прими дошљака, к |
у руку узели, те их к себи пренели, под строги надзор узели, и на једном мѣсту изложили онако, |
; у сигурност за брата, прима од сестре строги завѣт пријатељ и једне и другога!“</p> <p>Она му |
} Ми морамо бити строги... праведни али строги.{S} Зато ћете ви отићи тамо са консисторијалним |
рлимандрит. „И ја судим, да морамо бити строги, јер ће сва дисциплина изтајати као восак на сун |
чинити своју дужност.{S} Ми морамо бити строги... праведни али строги.{S} Зато ћете ви отићи та |
пред ким стојиш!“ опомене га патријарх строгим гласом и погледом.</p> <p>„Признајем да сам пог |
да стане пред о.{S} Теофана и запита та строго: „Шта хоћеш, оче!“</p> <p>„Хоћу да ми дате допус |
ртацију, да он има налоге настојатељеве строго изпуњавати; па кад му се каже, да наточи чутуру, |
тога.{S} Међутим, ја нисам крив, што се строго недржи дисциплина,“ одговори о.{S} Теофан.</p> < |
ужност свето изпуњавате, да своје обѣте строго држите, да се чувате од грѣха и саблазни.“</p> < |
ди) гласила је наредба црквена, па је и строго црквени архимандрит Арсеније сигурно помислио, н |
кве и народа; осигурајте их наредбама и строгом дисциплином од подлих нападаја и злоставе; отво |
„Е, дакле наступајуће дане провешћемо у строгом посту и молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд |
јер ћете зло проћи.{S} Стража ће добити строгу заповѣст, да вас одма из пушке убије, како се ма |
тепенитог раста.{S} Очима је стрѣљао; а строј вилица показивао је особиту снагу те партије лица |
ао човѣк — да је човѣк то се познало по строју главе, мршавим рукама и великој просѣдој забаруш |
удали, да изнађе и обиљежи оно нѣколико стромова што му је јошт трѣбало.</p> <pb n="310" /> <p> |
</p> <pb n="310" /> <p>Тражећи способне стромове бијаше се удалио од друга на једно 100—200 кор |
ијаше отишо у шуму да разгледа и избере стромове, који се имају сѣћи, а о.{S} Митрофана бијаше |
говори му: „Сад ти!“ Гедеон одпои своју строфу несравњивом бравуром и славујским гласом.</p> <p |
и тим погрѣшио, и претрпићу сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣбало би да калуђер никад неизгуби из о |
рх примио пријатељски, па је и он чекао стрпљиво и мирно.</p> <p>„Зар тако, мајору?“ проговори |
покуља јој у собу.</p> <p>Зрак сунца и струја зрака одговорише свѣтлости у њезиној глави и стр |
одговорише свѣтлости у њезиној глави и струји у њезином срдцу.</p> <p>Нов се живот роди у њој. |
лави, прѣд њеним очима, убијајући у њој струју живота као она медузина глава.</p> <p>„На здрављ |
ој се чисто смрзне, крв јој се у ледену струју претвори, кад то примѣти.</p> <p>Пропала си! вик |
би могли бити манастири народу у многим струкама, кад би се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у |
ранитељ! “</p> <p>„Е, кад ти дирну у ту струну,“ рекне архимандрит, кои се очевидно том из срца |
највиша места у политичкој а и судбеној струци заузимаху, и њихове супруге, сестре, кузине, и с |
снаги манастира, па нека се употрѣбе у струци учевној код богословије, и у струци политично и |
е у струци учевној код богословије, и у струци политично и црквено-административној код државе |
p>„Изволите само, В. Светости, запитати стручњаке“</p> <p>„Нетрѣбају мени стручњаци,“ упадне му |
итати стручњаке“</p> <p>„Нетрѣбају мени стручњаци,“ упадне му патријарх у рѣч, — „нетрѣба мени |
. „Хоћу се, бога ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд све посапиње, него што ћу се дати |
пуну власт, да можете учинити ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣст |
иредити лов у риту.{S} Но кад буду на мѣсту, опазе, да нема ловачких паса.{S} У највећој својој |
се архимандрити сасвим сходно чину и мѣсту дотирају, опет ће манастирски биџе боље проћи, него |
> <p>„Него је и он био увѣк на својем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало се у његовој дворској кап |
у пак био је Печеновић на свом правом мѣсту, и тако је више и био у друштвима него у прокуратур |
ће кои читатељ ове приповѣсти на овом мѣсту запитати:{S} А шта је било са господином администра |
е на срдце, као да хоће да га на свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или да га стегне, да непукне, |
стражар проведе нѣколико дана на свом мѣсту узалуд.{S} Куварице нема ни у вече ни у јутру.</p> |
ова по чину морала исто тако на свом мѣсту стојати, као клобук код војника.{S} Ту је чекао дуг |
калуђерски суд!“ „Ми стојимо на свом мѣсту,“ одговоре два млађа калуђера.</p> <p>„А сад лаку н |
кви.{S} Гдѣ је така прилика на другом мѣсту, доћи до имена једног Јоанна Златоуста.</p> <p>„Узв |
под строги надзор узели, и на једном мѣсту изложили онако, како би народу пред изображеним свѣ |
и <pb n="43" /> ког човѣка на згодном мѣсту, од куда је могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи |
икаква разговора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, п |
коривши кораке.</p> <p>Кад дође к том мѣсту има што и видити.</p> <p>О. Митрофан лежи на земљи, |
великих домишљана, пак би се ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знајући да ће нас многи и |
данас велика зграда, унаоколо ходник са стубовима, на срѣди црква, са 5 кубета.</p> <p>У најнов |
дију, начелнику окружја, <pb n="233" /> стубу државе и перјаници царевој, који само о добру ово |
ѣч од тебе биће нож, отров, конопац или студенац, који ће мој живот прекратити.{S} Сѣти <pb n=" |
уним успѣхом наплатио.</p> <p>О. Теофан стужио је, што наши кажу, као светитељ.{S} Народ је как |
пођу са о.{S} Теофаном и архимандритом, ступе на страну, и гледаше све зачуђеним погледом.</p> |
.</p> <p>Срдце му стане јаче куцати кад ступи у патријархов двор у Карловци.</p> <p>„Ако ми нед |
заповѣст добити, пође тамо.</p> <p>Кад ступи у собу, тргне се.{S} У прочељу код стола сѣди адм |
е дакле мало, кад јошт далеко прѣ подне ступи у ћелију му сам настојатељ, па га позове, да дође |
, прѣд собом.{S} Она се тргне, скочи, и ступи једним кораком од њега даље.</p> <p>Калуђер спуст |
ју, прими руку љубави, изићи из гроба и ступи у живот.{S} Онај, кога у свему имаш прѣд очима, о |
к долазећему, пре него што овај сасвим ступи у собу.</p> <p>„Ко та?{S} Запита о. намѣстник кол |
пуст на три године“...</p> <p>Патријарх ступи једним кораком натраг.{S} Он је помислио, да је т |
ратили се срѣћно у Бачку.</p> <p>Чим су ступили у Бачку, одрѣши се на једаред језик кочијашу, и |
о је остало то у архиви, а у живот није ступило.{S} Али тако је било... а што је било, то је сѣ |
> <pb n="294" /> <p>— „При концу године ступим са мајстором из Н. Сада у погодбу, да за 30 хват |
да си у манастиру тражио, кад си у њега ступио!{S} Неговори ништа... знам све.{S} Ти си злостав |
ђутим је отац Амфилохије кораком напрѣд ступио, те је тако у онај пар, кад су се шаке отца Митр |
:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калуђере с намѣром, која бијаше добра и пуно в |
свим пораженим на пољу, на које бијаше ступио.{S} А узвишене мисли имају то у себи, да и у дру |
љиште свето; од памтивѣка несмѣ на њега ступити женска нога.</p> <p>На најјужнијем крају диже с |
слѣ те сјајне побѣде можеш бодрим духом ступити на бојно поље са другим противностима.</p> <p>„ |
би особе, које ће у овој прилици напрво ступити.</p> <p>„Митрополит Стратимировић није био најб |
анијем“, дигну се с патоса, а они стари ступише у собу.</p> <p>Сви сад ударише у грохотан поруг |
и, да се врата отворише, и да им у собу ступише и други, немили и нечекани гости.</p> <p>Они, к |
ви нанели, али знамо, да <pb n="121" /> су митрополитски секретари из те архиве врло мало корис |
крене мало на страну, и промумла: „Овдѣ су све саме букве, нема ни једног храста!“</p> <p>Архим |
о их доста“, одговори настојатељ; „овдѣ су скоро све саме букве, мало храстовине и имамо!“</p> |
е, „кад дође овамо.“</p> <p>У соби, гдѣ су се гости примали, било је много фотографских слика н |
глава баш у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два локомотива сусрѣсти имала.</p> <p>Може се |
хне бѣлом својом марамом на страну, гдѣ су јој стојала кола.{S} Ова се лако невидише, јер бијах |
“</p> <p>Узму свѣћу и оду у комору, гдѣ су разна јестива држана.{S} Ту наиђу на обарену плећку, |
јој невиности одговори му на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало. „То ми |
,“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„А гдѣ су вам настојатељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли, да |
ригу о манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни |
мимогред извести.“</p> <p>„Јест, ал гдѣ су ми на то новци?{S} Оне главнице, коима мислим оне мо |
, шта ће други најпрѣ рећи.</p> <p>„Гдѣ су јој свѣдоци?“ примѣти Амфилохије, мало обѣстно.</p> |
скуповима држао је више пута слова; ова су била мајсторски написана, али говор је био далеко од |
добро чувао је као зеницу у оку.{S} Сва су бурад с пићем била запечаћена, и нигда се није прода |
<p>„А ви подајте отцу намѣстнику, њега су већ научили.“</p> <p>„Жао ми је, ал ћеш се вратити с |
астал, а који на ходнику на нос, а њега су ђаци у његовој столици однели у ћелију.“</p> <p>„А з |
е пред очима стојала.</p> <p>А код њега су људи живота пробудили осѣћање усамљености, те је осѣ |
} Теофан сасвим забезекнут.</p> <p>Њега су патријархове рѣчи упрепастиле.</p> <p>Патријарх је о |
> потѣру летили, и сви од свакога, кога су срѣли, распитивали, није ли видио манастирску кувари |
то ће ствар у руке тога мужа доћи, кога су сви као разборита, страстима неподложна познавали. „ |
тиру.{S} Знате како је ко мого.{S} Кога су ноге послужиле, тај је отишо; а кога ноге изневѣрише |
го узвишење сталиша да подупру, из кога су произишли.</p> <p>Ове мисли бијаху дух у о.{S} Теофа |
пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фрушкогорским славујем.{S} За пѣвницом у |
“, примѣти тетка достојанствено. „Друга су оно времена била.{S} Нисам се усудила ни проговорити |
да га тим путем сачувам.{S} Истина, да су се послѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца уп |
а Божијег, а друга тако звана браћа, да су њихове слуге и оруђе; да врховна управа задатак свој |
акон код митрополита Стратимировића, да су му послали двѣ женске, које су ради своје парнице пр |
ислим. „Што више наши калуђери теже, да су изображенији, што више имају воље к свом чину <pb n= |
е рећи његова екселенција, кад чује, да су женске у мојој соби биле!{S} Шта ће на то рећи његов |
реду с њиме војују људи, који мисле, да су манастири грађени, да нѣколико људи читају молитве, |
ништа ни било.</p> <p>Други говоре, да су учени људи из далеко земље долазили, и све што бијаш |
млађег свѣта.{S} Нарочито чињаше се, да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну сл |
итељи.“</p> <p>На другима видило се, да су то једва дочекали.</p> <p>„И то је похвално од вас, |
рост само калуђер, — и да се сѣтите, да су ти листови баш у рукама моих најбољих пријатеља, кои |
. 1840. износили би годишњи прилози, да су давани, владичји 415.000 ф. а манастирски 779.550 Ф. |
брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг довели, неби јој ништа било, пошто би се п |
ела, ми смо год. 1830. јошт слушали, да су многи давали предност Храниславу.</p> <p>XXIII ода у |
и у души.</p> <p>„Чуо си и читао си, да су многи у љубави несрѣћни тражили утѣхе у манастирској |
мислима, морао је сам себи признати, да су му изгледи тамни и мрачни, и да му на крају живота п |
има.{S} То је сасвим погрѣшна мисао, да су та добра, добра народна; ако калуђери то признаду, о |
умана Ананију, уважавали су га тако, да су му сваку молбу изпунити приправни били.</p> <p>Нарав |
ице на образи горѣле су кадкад тако, да су наравне бојом и топлином много надвишавали.{S} Сув к |
абору.{S} На овом се одликовао тако, да су га магнати својим „оратором“ звали.{S} Говор његов д |
ој ништа било, пошто би се показало, да су ствари ту.“</p> <p>„А шта имате казати на тужбу о.{S |
“ придода Амфилохије; већ се видило, да су се мало извѣштили.{S} Сад нису у једаред говорили, н |
имандрита.</p> <p>Сасвим је наравно, да су га нарочито госпе хвалиле.</p> <p>Он пак познат је б |
е у двору, и од ових дозна на скоро, да су и он и братија грдно обтужени.</p> <p>Сви се поплаше |
азумѣо.</p> <p>Видило му се на лицу, да су ствари биле врло озбиљне, које му је умирући казивао |
двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манастир уреде, да иду у дру |
га к себи, и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани избројани, и зато хоћу да наредим, што држим |
арод има што од манастира, и ти ваља да су игумни и архимандрити, па да отворе руке и подруме, |
тићи у мој постриг.</p> <p>— — „Мора да су пријатељи добро подупирали, јер за кратко време дође |
ли, или су могли више поднети: доста да су били доста чили, кад други од ноћнога труда попадаше |
; да више њега стоје људи, који држе да су само они избраници сина Божијег, а друга тако звана |
а срца својих противника.{S} Знао је да су у стању и најгоре што измислити и на њега потворити. |
дочека их љубезно.</p> <p>Видило се да су све стари добри знанци.</p> <p>Архимандрит Партеније |
, да сте ви потегли на њега ножем, и да су се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣ |
начин!...</p> <p>Сад уђе ђаче и јави да су кола готова.</p> <p>Сиђу се дакле.</p> <p>Обоја кола |
до награђивала, па су се они смѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он је стајао, па их је |
p> <p>Архимандрит дође горѣ, и чувши да су госпође за пут готове, позове их да пођу.</p> <p>Као |
љу.{S} И онако изгледа та сцена, као да су ту били пијани солдати, а не смирени изпостници.{S} |
су биле нове, а коњи изгледаше, као да су из ергеле грофа Пејачевића.</p> <p>Код капије манаст |
пол.{S} Пак пошто се он бацакао, као да су архиве напоменутих јурисдикција, биле пуне његових а |
други калуђери.{S} Ови сви осѣте као да су измѣњени.{S} Поглед на о.{S} Теофана и на утисак њег |
ико пошли, па сам својим очима видио да су срѣћни...{S} Ја нећу тим путем...{S} Срце ме вукло у |
у, и тиме је боље спавао, што је чуо да су се гонци вратили, а куварице нису ни видили.</p> <p> |
ши су калуђери и манастири, какви су да су, далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами Ру |
Сви се поплаше горопадно; а куварицу да су могли добити, смождили би је живу.</p> <p>Ова дође н |
одљуљао његова духовна чада.</p> <p>„Да су ови људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама од |
у Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпраћали ученици гимназије и богословије, главни |
ом проговори му:</p> <p>„Тошо!{S} Твоја су уста била увѣк нѣма... али је моја душа право у твој |
Де, држте се ви само оних правила, која су начинили другачији људи, него што је твој доктор и њ |
час напоменули.</p> <p>Она браћа, која су у прњавору више тако званих „затворених“ кругова чин |
ногом о предња врата своје ћелије, која су била отворена.{S} У чизми од те ноге имађаше онај ту |
одрастлих дѣвојака било је видити, која су уздизале свилене мараме око врата у најразличнијим ж |
иђу се дакле.</p> <p>Обоја кола стојала су упрѣгнута.</p> <p>„Ја ћу вас мало изпратити,“ рекне |
>Ради грађења манастирских зграда имала су се сѣћи у шуми дрва за грађу.</p> <p>О. Теофан бијаш |
их „затворених“ кругова чинили, састала су се сада у светој обитељи у једном великом соареу.</p |
начина, коим се обходио у друштву, била су два мњења.</p> <p>Једни су говорили, да је подпуно с |
> <pb n="132" /> <p>Остала братија била су весела својим триумфом, који су налазили у том, да т |
, коим се у манастир долазило; долазила су различна кола, ружне и лѣпе каруце, добри и злочести |
ја страдам!</p> <p>Од тог доба улазила су свако до подне и свако послѣ подне ова два јака ђака |
> <p>Браћа Теофанова у манастиру пазила су на сваки његов корак, само да би што дознали, чим би |
це лагано спѣшиле Карловцима, а на њима су се чланови комесије враћали кући, носећи доста напис |
онда сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су га пратила, док су се кола са торња видила; а други |
јајне мѣсечине бајни.</p> <p>Архиђакона су у свакој кући радо видили: а он је у једну најрадије |
их и изкусних људи из нашега народа, па су се сви слагали.“</p> <p>„Охо!{S} Ти дакле већ спрема |
лика му је вѣштину радо награђивала, па су се они смѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он |
пружао, стојали су здрави гомилама, па су се наслађивали зором свештеника, кои свету своју дуж |
и друге.{S} Посао им је ишо од руке, па су били весели сви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу |
еститога брата из свога круга удале, па су му на то одговорили смѣхом, вичући му подсмѣшно: пут |
су се дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натр |
и.</p> <p>Они су се онда разумѣвали, па су се смѣјали једним мислима покренути једногласно; а м |
ало вечерали и чашу двѣ вина попили, па су се онда око девет сати сви људи својим кућама разишл |
уги.</p> <p>Ови су му били намазани, па су на крајеви изгледали као увоштен чизмарски фонал.</p |
рске били су сви калуђери изкупљени, па су нѣшто занимљиво говорили.</p> <p>Кад опазе госпођу с |
а тај дан јамачно могу у цркву доћи, па су се увѣк <pb n="317" /> нѣколико дана у напрѣд душевн |
имали свашта доста, плаћали су мало, па су се по највише частили и у друштву проводили.{S} Кафа |
кон прочитати записнике, да чујете, шта су свѣдоци изказали, и да видите, да је онако уведено к |
та Митрофан, који бијаше заборавио, шта су против Теофана били у тужби навели.</p> <p>„То сте с |
је стране.</p> <p>„Хајдѣ да видимо, шта су нам све послали“, проговори архимандрит. „Де, ти си |
... они су у стању... у стању...{S} Шта су у стању... у стању су човѣка права здрава у највеће |
итавој гомили мисли.</p> <p>„Ко зна шта су ти на мене наплели.{S} Најбоље би било, кад би ја ка |
оја је Амфилохијеву главу усрѣћила, кад су се Митрофанове шаке с њом сукобиле.</p> <p>Лупа је б |
м су се остали непријатељи смѣјали, кад су ме оставили мѣрећи ме од главе до пете погледом, у к |
нали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Против вас оче Митрофане и о |
робуде рано.{S} Већ је било 8 сати, кад су очи отвориле.</p> <p>Обуку се.</p> <p>Кад изиђе стар |
у по манастирском ђаку.</p> <p>Шум, кад су врата одкивали, пробуди намѣстника из сна.{S} Он се |
дном свакога признања.{S} Онај дан, кад су га изабрали за митрополита, завѣшта, да ће на свој т |
а скинула.</p> <p>Скандала је било, кад су калуђери по прњавору и селу трчали и њихови коњаници |
прѣд ступио, те је тако у онај пар, кад су се шаке отца Митрофана састати имале, главом међу њи |
више нигдѣ!“ проговори архимандрит, кад су подуго уживали оправдано удовољство духовно у изванр |
ла да заборави на ону ужасну сцену, кад су они калуђери у ћелију о.{S} Теофана хрупили, никада |
ли.{S} Говор његов држан на сабору, кад су га изабрали, славили су сви као изврстан.</p> <p>„Ца |
овај пут?“ запита госпођу Пуљиницу, кад су нѣко врѣме ишли.</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг |
За трапезом су ћутали као заливени; кад су се с њим сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан |
мотрио на своје калуђере у оно доба кад су били остављени да за себе живе.</p> <p>О. Митрофан б |
а је дакле била права слава.</p> <p>Кад су се гости разишли запита архимандрит о.{S} Теофана: „ |
х једаред“ проговори о.{S} Теофан, „кад су на велику суботу појали статије „плач матере божје“ |
док је о.{S} Теофан говорио.{S} Кадкад су му се само црте лица преобразиле; при крају узме на |
, запита стара тетка домаћина: „А какве су вам ово швабе и швабице на зиду?“</p> <p>И доиста на |
а се могла резиденција назидати.{S} Ове су цигље за врѣме патријарха Рајачића на другу сврху уп |
у биле дошле, да га информирају.{S} Ове су брже изишле напоље из његове собе него што су у њу у |
арије недобисмо ни до данас.</p> <p>Ове су ствари заузимале духове народа и послѣ год. 1790.</p |
мировић је и сам често служио, и његове су службе биле увѣк за утисак приређене.</p> <p>„Спомен |
и тако једва пређе четир године; а прве су године обично за свакога новога частника како духовн |
ир до оних висина довео.</p> <p>„Но све су ово висине славе, коима се и изванманастирским дѣлањ |
одижеш.</p> <p>„Ено ти цркве... молитве су крила у небо.</p> <p>„Ено ти школе... школа је сабор |
оку.</p> <p>Тако поћути по дуго, а сузе су једна другу стизале на образу.{S} Маши се у џеп, изв |
ма калуђерство по себи већ задаћа, које су у стању да ту празнину срдца изпуне.</p> <p>„Калуђер |
е држи сабор, те да донесе уредбе, које су управо оснивале црквену и школску аутономију србског |
орити, кад ове латинске рѣчи чује, које су му сасвим нове биле, те није ни оно разумѣо, што би |
вића, да су му послали двѣ женске, које су ради своје парнице прѣд конзисторију биле дошле, да |
настир је улио Мушицком оне пѣсме, које су га у звѣзде дигнуле.</p> <pb n="173" /> <p>„Ковиљ је |
никада заборавити, да има ствари, које су том манастирском човѣку забрањене, које чином, што г |
пружи се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, бијаху:</p> <p>„Хвала ти Теофане! |
и је имао чудноватости у понашању, које су му она својства у велико побијала.</p> <p>Нарочито ј |
покрити:</p> <l>а) из прилога, на које су се епископи обвезали и кои су износили . . . .{S} 8. |
ије, и пође у кујну.</p> <p>Манастирске су кујне простране и лѣпе, то је познато.{S} Таква је б |
не недобија.{S} Ружице на образи горѣле су кадкад тако, да су наравне бојом и топлином много на |
<p>У манастиру Ј...у Фушкој Гори горѣле су свѣће по свим ћелијама.{S} Ту се држао тако названи |
о.</p> <p>Шаке Митрофанове приближивале су се као двѣ локомотиве једна напрема другој.{S} Митро |
собе.</p> <p>Економске зграде изгледале су доиста као властелинске.</p> <pb n="225" /> <p>Покри |
у камилавку.</p> <p>У овом сну огледале су се најтајније мисли његове душе.</p> <pb n="138" /> |
помислим.{S} Ноћне службе божије дизале су ми душу у небо.{S} Звекет будилника прије зоре... гл |
од умѣтности.{S} Најмилији послови биле су му политичке ствари.{S} Није осѣћао ни старости ни б |
ам под његовом руком калуђеровао, увиле су ми душу особитом атмосфером... чиста, побожност зада |
ијенције код наших екселенција, тражиле су се и давале овако.</p> <pb n="56" /> <p>Обично је до |
зи и у очима, и господско држање чиниле су га врло пријатном појавом.</p> <p>У гласу му је лежа |
натски гости, и млађа и старија, прешле су сву шкалу чуства од поноса, страха, радости, туге, с |
и:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Дошле су против вас нѣке тужбе честњејшој конзисторији, које, |
астили и у друштву проводили.{S} Кафане су у осталом и данас пуније свѣта него цркве, а у оно в |
ру толико, колико наше женскиње.{S} Оне су праље, у баштама раде, оне купе шљиве: е па која се |
је, да је она била обергошћа.{S} И оне су друге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше најв |
, које је у младости преболѣо.{S} Устне су му подебеле као набрекле.{S} Али је био обучен чисто |
атељима умѣтности.{S} Док су нове, пуне су топлоте; али му је цртање посве мањкаво.{S} Но то не |
е горе, остане у постељи.</p> <p>Код ње су „били и опет њени најмилији, <pb n="319" /> брат и т |
и мѣсеца премине на сушици.{S} Послѣдње су му рѣчи биле: </p> <p>„Теофане, нека ти бог плати!“< |
е око које се увијају лијане.{S} Гудуре су дивотне.{S} На брѣгу морском сјају се зидови и бедем |
али, а на подне одлазили су у кујну, те су тамо ручали, остављајући <pb n="43" /> ког човѣка на |
напећи, премда у цѣлом много мање: и те су цигље развучене.</p> <p>Митрополит Стратимировић ост |
врамовића.{S} Аврамовићеве боје познате су нашим пријатељима умѣтности.{S} Док су нове, пуне су |
а из сребра и злата навезених.{S} Ројте су биле златне, дугачке и врло честе.{S} А унаоколо је |
ри; али то иде сасвим полагано.{S} Ноте су мртве, клавири су осамљени; а кад банда у народу <pb |
.{S} Кочијаш бијаше лѣпо обучен; каруце су биле нове, а коњи изгледаше, као да су из ергеле гро |
би ти морао бити задовољан.{S} Та теби су се давали манастири као крушке, и свуда си био газда |
{S} Наши су калуђери и манастири, какви су да су, далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и с |
, што му је о.{S} Теофан говорио, и ови су у пуној сигурности очекивали конзисторијалне изаслан |
брк увијати а другом други.</p> <p>Ови су му били намазани, па су на крајеви изгледали као уво |
ским и Витешким у Бугарској.</p> <p>Ови су му нѣкако на ближе стојали него они други, јер му се |
l>свега. 22.{S}000 фор.</l> <p>Трошкови су се имали покрити:</p> <l>а) из прилога, на које су с |
су му били управо као царски.{S} Хамови су били сребром обложени и црвеном свилом превучени.{S} |
о, допадао се и мушкима и женскима: сви су видили у њему за кратко врѣме архимандрита и сигурно |
<p>Сви су хвалили како дивно служи; сви су осѣћали да служба наша постаје његовим чинодѣјствова |
било смѣрнијег калуђера од њега.{S} Сви су га поштовали као светца.</p> <p>„Умре, и у нашој га |
торијалну конзисторију притицати, и сви су се за себе и своје прејемнике пред цѣлом народном ск |
е онако, као и она два прва.</p> <p>Сви су настојатеља хвалили... али незнамо је ли му било по |
агда била црква дубком пуна.</p> <p>Сви су хвалили како дивно служи; сви су осѣћали да служба н |
о.{S} Митрофан и Амфилохије.</p> <p>Сви су у пуном чину; сви се укочили званично; <pb n="31" /> |
нске краине барон Сигентал.</p> <p>„Сви су главно-командујући, кои у Петроварадину служише, дол |
{S} Једни су попадали код астала; други су се одкотурали до штала; а ја сам допетљао нѣкако до |
едни су отишли око поноћи кући, а други су боме и преноћили у манастиру.{S} Знате како је ко мо |
живот у Н. Саду у највећем цвѣту; људи су имали свашта доста, плаћали су мало, па су се по нај |
уна, бѣла као и најбѣље руно.{S} Образи су му цватили као у најлѣпшег младића.{S} Имао је обича |
<p>Имамо ми људи изван манастира, који су зато и способнији, и више позвани, па нису тога, <pb |
левета.</p> <p>Призовите ове људе, који су ту били — ево им имена“ — ту преда настојатељ нѣки с |
ка дала је народу прве свештенике, који су за свој позив школски приправљени били.</p> <p>„А ос |
ду, шкодило је увѣк онима највише, који су против реда што чинили.{S} А најмање смѣ то виша вла |
на цѣнити лѣпе очи боље, него сви, који су на тој столици пре њега сѣдили.“</p> <p>Гости су веч |
/> <p>„Ово су ти годишњи приходи, који су онда завѣштани:</p> <l>Архиепископ је завѣштао годиш |
чери имао, али су то људи поштени, који су често манастиру добру услугу учинили; истина је, да |
ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, који су помрли, а нису свога завѣта изпунили, спремили су ти |
, у које пристану сви гости и они, који су приличан глас имали, а и они, кои су само крештали.{ |
ост народа изискују, да се монаси, који су од свога опредѣљења сасвим одступили, и само се са е |
алуђери, и ваши дѣдови, прњаворци, који су светој овој кући њиве орали, винограде садили, копал |
p>Примѣтили смо поражујући утисак, који су на њега учиниле рѣчи пријатељице му:{S} Ево те молим |
ја била су весела својим триумфом, који су налазили у том, да тога честитога брата из свога кру |
ла је на сва времена у памети оних који су га видили.</p> <p>Осим њега читали су молитве и друг |
умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к овима |
уда.{S} У манастиру незнадоше куда, али су други људи видили.</p> <p>Одвезу га у Н. Сад, и, там |
>И у Ленкиним очима појаве се сузе, али су то очевидно биле сузе радости.</p> <p>„Дођи Тодоре!“ |
се послѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже боље |
и и богослови из Ердеља и Буковине, али су ови имали платити сваки по 200 фор.</p> <p>Предрачун |
и.{S} Калуђери су били прости људи, али су сматрали манастир за своју кућу и били су му и привр |
у чули, кога господин управо мисли, али су му ипак мисли погодили, па и они повичу: „Свему је о |
уђере.{S} Ово су много мање ствари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом мож |
иближио, онда је и сад само мумлао, али су тонови тога мумлања били сасвим други него обично.</ |
о два три мирјанина на вечери имао, али су то људи поштени, који су често манастиру добру услуг |
и.</p> <p>Тако је и учинила.</p> <p>Али су њени противници рачунали као и она.</p> <p>Она ће до |
познавали су игумана Ананију, уважавали су га тако, да су му сваку молбу изпунити приправни бил |
други главнији државни органи познавали су игумана Ананију, уважавали су га тако, да су му свак |
т вранаца један лѣпши од другога бивали су упрегнути у батар, на ком се из резиденције возио у |
извор.{S} У старија времена дозиђивали су настојатељи манастире, чували су своје имање, и што |
аз лица му при овом одговору показивали су, да му долази из дубљине срца и душе, и да му је то |
ђивали су настојатељи манастире, чували су своје имање, и што је најважније, крили су своје рас |
ивени; кад су се с њим сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан.</p> <p>Наравно је било, да |
стари подигли су вам велике куће, дали су вам велике грунтове...{S} Но кад ви тако с њима пост |
а је звао: мој авва! а пѣснословци дали су му наслов: „новог Дамаскина сладкопѣвца.“ Њему су ну |
калуђера до игумна дотѣрао.</p> <p>Дали су му тај манастир, кои бијаше скоро упропашћен.</p> <p |
е чули.</p> <p>Други калуђери погледали су на свога настојатеља <pb n="234" /> чисто запанути, |
си морао баш сада доћи?“</p> <p>„Казали су ми да могу ући.“</p> <p>„А зар нисте могли до сутра |
уклоњивим.{S} Сами његови чини доказали су му ту потрѣбу необоривим слѣдствима.{S} Он је једном |
ни зашто.</p> <p>„За то врѣме показали су се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо |
јоште куварицу.{S} Дуго времена стајали су неговорећи ни“ рѣчи.</p> <p>Сад зазвони звонце на ру |
изванредно торжественим.</p> <p>Појали су најславнији појци Фрушке Горе.</p> <p>О. Теофан стај |
а, ком је духовну утѣху пружао, стојали су здрави гомилама, па су се наслађивали зором свештени |
ржавним призната.{S} Ови нападани имали су сада барем на врѣме престати.{S} Стратимировић је зн |
н крсти. „Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их је ко запитао, за што сирото дѣте тако надал |
шла у вече.{S} Господа чланови вечерали су и отишли спавати: о самој ствари није се рекло ни рѣ |
увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣнију.{S} Стратимировић га је звао: м |
о признаде о.{S} Теофана.</p> <p>Питали су се очима, но нико незнаде одгоненути.</p> <p>Напослѣ |
и су га видили.</p> <p>Осим њега читали су молитве и други калуђери.{S} Ови сви осѣте као да су |
у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали су се пуном свѣтлости руменога јутра осијана... свѣтлос |
ту; људи су имали свашта доста, плаћали су мало, па су се по највише частили и у друштву провод |
задржао на обѣд.{S} Он и Варнава ручали су сами.{S} Био је пост, и Варнава је јео пасуља.{S} А |
адите како знате.{S} Наши стари подигли су вам велике куће, дали су вам велике грунтове...{S} Н |
, а који калуђер нема противника? могли су изтѣрати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њима шт |
</p> <p>„Стратимировићеви појци пренели су љубав к црквеном пѣнију у народ.{S} Из оног времена |
ки Платон.{S} На другој екипажи довезли су се прота Витковић и парох Марго, особе врло угледне. |
ва млађа калуђера или су се чували, или су могли више поднети: доста да су били доста чили, кад |
нику.{S} Ови ил су пијани трештени, или су изгубили памет,“</p> <pb n="16" /> <p>Дигне се да по |
чуло.</p> <p>Она два млађа калуђера или су се чували, или су могли више поднети: доста да су би |
ића.</p> <p>Код капије манастирске били су сви калуђери изкупљени, па су нѣшто занимљиво говори |
сматрали манастир за своју кућу и били су му и привржени.{S} Касније се овај тѣсни одношај изм |
филозофију.{S} Али они најпростији били су најбољи црквењаци.{S} Тако онај горѣ споменути појац |
b n="269" /> у Пешти.{S} Опугнанти били су професор римског права на универзитету и један млад |
них гледалаца.</p> <p>И наши гости били су врло очарани.</p> <p>При цѣливању свете иконе метне |
p> <pb n="286" /> <p>Многи болници били су за ту црквену славу доведени.</p> <p>Мѣсечина је сја |
и.</p> <p>Стара тетка и брат Тодор били су кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју н |
на сабору, кад су га изабрали, славили су сви као изврстан.</p> <p>„Цар Франц I. јако га је бе |
лѣгла.</p> <p>Противници њени направили су јошт тре тога план, како да је добију, кад дође, па |
ма присвајала.</p> <p>Ти дани саставили су срдца брата и сестре као да их је једна мајка родила |
д музикално хркали, а на подне одлазили су у кујну, те су тамо ручали, остављајући <pb n="43" / |
абавили.</p> <p>Чланови комесије возили су се подуже ћутећи.</p> <p>Архимандрит није био већ по |
какве велике чисте приходе.{S} Мислили су да он то из политичког разлога тако хоће.</p> <p>„Из |
а нису свога завѣта изпунили, спремили су тим велики камен, којим се на стѣне нашега града с у |
стратор у бѣснилу, (У оно врѣме казнили су мушке кривце штапом, женске овде споменутим сурогато |
14 манастира; а у старије доба начинили су били ту малу Свету Гору. –</p> <p>Рил је бугарски на |
вѣк и ђаволу запалити свѣћу.{S} Учинили су ми много пута велико пријатељство манастиру, па и ја |
лит Станковић и епископ Платон поцрпили су такођер своје умѣтности из оновременог извора.</p> < |
своје имање, и што је најважније, крили су своје расипање, ако га је гдѣ и било, као змија ноге |
мали прапорце и мала звонцета, а јурили су као крилате хале по снѣгу улицама.</p> <p>На кратко, |
м очима видио.{S} Из других села носили су новорођену дѣцу том свештенику, само да их он крсти. |
.</p> <p>А митрополити старији сгрѣшили су Богу, што вису за времена све те драгоцѣности народн |
Из манастира, кои су били слабији, ишли су калуђери по народу просити, и народ им се лѣпо одази |
а које човѣк у животу наилази.{S} Дошли су чак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ ве |
одавно били учинили.</p> <p>Настојатељи су само у том јако сгрѣшили што се нису старали, да се |
<p>Дакле к дѣлу.{S} Ови мемоари писани су црквено-славенским слогом, но ми ћемо их дати у прев |
да рекнем... није било једнако... једни су отишли око поноћи кући, а други су боме и преноћили |
>„Е па било нас је свакојаких.{S} Једни су попадали код астала; други су се одкотурали до штала |
руштву, била су два мњења.</p> <p>Једни су говорили, да је подпуно свѣтски човѣк, а други, да н |
p> <p>„Незнам је л ти познато, али мени су казивали, да је и велики наш Стратимировић разцѣпљен |
том, па га свуда уза се носим.{S} Чини су из мога непосрѣднога изкуства.{S} За истину стоим пр |
.{S} Тражио си обрану код старијих, они су те упустили... неразумѣше те, непојмише те, сломише |
ису чули, и оно, што нису видили... они су у стању сами себе ножем зарезати и казати, да сам ја |
ти и казати, да сам ја то учинио... они су у стању... у стању...{S} Шта су у стању... у стању с |
: „И доћиће ови, те јошт како радо; они су данас сви код куће, и чекају само, да се позову.{S} |
азстали!“ придода она и уздахне.{S} Они су заједно одрастли, и одтуда долази ово повѣрљиво ти у |
рећи крстонсац својим спроводом.{S} Они су били већ и онако стари знанци.</p> <p>Одведу госте у |
овај, тргнувши се. „Како то?{S} Та они су мени тврдо казали, да хоће!“</p> <p>„Ми смо њих час |
се на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Они су се онда разумѣвали, па су се смѣјали једним мислима |
ожица, за коју је привезано.</p> <p>Они су дознали, да је млада лѣпа госпа ушла у ћелију отца Т |
е возио у дољњу цркву да служи.{S} Коњи су му били управо као царски.{S} Хамови су били сребром |
бич и почне кинстлерски пуцати.{S} Коњи су имали прапорце и мала звонцета, а јурили су као крил |
наших људи, говорио сам и са онима, кои су најжешћи: али на моју душу нисам чуо ни једне рѣчи, |
утра па до ноћи заузет побожницима, кои су нарочито били дошли да им он молитву очита и утѣху п |
га тако хоће.</p> <p>„Из манастира, кои су били слабији, ишли су калуђери по народу просити, и |
ична дѣла толиких црквених Јерарха, кои су као епископи и архиепископи име своје овѣчили!</p> < |
зпитају о.{S} Теофана, и све друге, кои су убијенога из шуме у манастир превезли.{S} Оду у шуму |
ње закључака сабора од 1790 године, кои су по изображавање свештенства и народа од велике корис |
мо да све манастире оправи и уреди, кои су посрнули.“</p> <p>„Али ако њега игумном поставе?“ пр |
о међ чудеси!</p> <p>Ово су идеали, кои су о.{S} Теофана оживљавали. —</p> <p>Јошт нам је нѣке |
ји су приличан глас имали, а и они, кои су само крештали.{S} Та његовом се високородију пѣва, м |
то врѣме показали су се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастир |
ни.</p> <p>Остали прњаворски гости, кои су се јошт могли мицати, потраже мѣста, гдѣ да склоне г |
дати онима из чланова манастирских, кои су до смрти за манастирски живот привезани а потрѣбите |
дма, кои заслужују свако уважење, и кои су у стању извести послове, што ће да служе на велику к |
, на које су се епископи обвезали и кои су износили . . . .{S} 8.250 фор</l> <l>б) дозвољен је |
тим приповѣдчицама живе чисто људи кои су давно умрли.“</p> <p>„И јест тако“, одговори архиман |
, да није за финије друштво.</p> <p>Кои су имали право... то се незна, јер мњења неспадају ни н |
вратио.{S} Митровица није далеко, а мои су коњи добри.“</p> <p>То рекне и одведе о.{S} Теофана |
ружити манастирски шумар.</p> <p>Шумари су навикнути на хладан зрак, и немогу толико топлине по |
уће... ово су народна добра... калуђери су се одрекли свакога имања... сваког мирског уживања.. |
колико, ал су се изранили.{S} Калуђери су били прости људи, али су сматрали манастир за своју |
р!{S} Настојатељ је господар а калуђери су само његове руке.{S} Што он заповѣди, то они морају |
вим полагано.{S} Ноте су мртве, клавири су осамљени; а кад банда у народу <pb n="235" /> засвир |
е сијале, све већма разгорѣвале,.. прси су му се све неједначије надимале...{S} Живот се у слеђ |
ену, немогући рѣчи проговорити.{S} Прси су му биле пуне осѣћања, кога дотлѣ није познавао.{S} Н |
>Кад се одмакну, рекне тетка Ленки: „Ти су манастири прави рај земаљски!“</p> <p>Ленка јој одго |
арочито међ младим женскињама; али нити су му више пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђакон пост |
и банде.{S} Јест.{S} Е, манастири нити су за то ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко |
приправљени... дилетанти... а дилетанти су најопаснији.{S} Све они знаду најбоље, а све знаду н |
о прећутати.{S} Али јуридички пацијенти су као и медички; они мисле да морају казати и најмању |
столици пре њега сѣдили.“</p> <p>Гости су вечерали у архимандритовој гостинској соби, а не у о |
ечина је сјала цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и медени мирис раних липа, коих је око |
tus homicidii</foreign>, ... свештеници су... дакле <foreign xml:lang="la">pericidii</foreign> |
сне: „Нисам ја екселенција... а ласкачи су најгори“...</p> <p>Сиромах о.{S} Теофан протрне сав. |
е силу љубави мужа него брата...{S} Очи су му се све јаче сијале, све већма разгорѣвале,.. прси |
иста врло лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале од топлоте коју му је бистри дух обилно пр |
тац администратор није више пио.{S} Очи су истина миловидно чашицу погледале, али руке бијаху у |
увоњав, ситан; у лицу црнпураст.{S} Очи су му као жива жеравица горѣле; мислио је чисто као рѣд |
здржао; и онда је главу подигнуо, и очи су му се к плавом небу узнеле; одозго је чекао упутства |
жаше на крају у танак шиљак.</p> <p>Очи су му биле јасне, чисто округле, израз погледа тврд, ус |
ѣпши „калоспинтехромокрене.“</p> <p>Очи су му разнобојне искре просипале; уста се најсочнијим с |
и ти?{S} Сѣди с миром код куће.{S} Наши су калуђери и манастири, какви су да су, далеко бољи не |
ко је било у тој малој собици, на којој су се само двапут на дан врата на часак отворила, те се |
дведе га у ту удаљенију ћелију на којој су једини прозор јаки гвоздени штапови ограђивали.{S} Н |
цата, лѣпша него што је никад била, док су се у Новом Саду виђали.</p> <p>О. Теофан у овом трен |
кренуо се.{S} Звона су га пратила, док су се кола са торња видила; а други сви разишли би се к |
су нашим пријатељима умѣтности.{S} Док су нове, пуне су топлоте; али му је цртање посве мањкав |
де спадао је и овај кочијаш.</p> <p>Док су се возили по Бачкој, служио се исти тим своим обичај |
S} Нису добили бог зна шта и колико, ал су се изранили.{S} Калуђери су били прости људи, али су |
, „морам ићи отцу намѣстнику.{S} Ови ил су пијани трештени, или су изгубили памет,“</p> <pb n=" |
не одлазио!{S} Онај грохот пакла, којим су се остали непријатељи смѣјали, кад су ме оставили мѣ |
ого сам поћи путем, <pb n="36" /> којим су толико пошли, па сам својим очима видио да су срѣћни |
астоје за тим, да нам куће цвѣтају: тим су мени дражи и милији.{S} Зашто, јер ће тим боље бити |
и вратили се срѣћно у Бачку.</p> <p>Чим су ступили у Бачку, одрѣши се на једаред језик кочијашу |
ундева, штоно наши кажу.{S} За трапезом су ћутали као заливени; кад су се с њим сукобили, бѣгал |
офана.</p> <p>Свака црта призора, у ком су биле главне особе он и Ленка, прелазила му је по виш |
n="50" /> <p>Сад настане моменат, у ком су обоица ћутали.</p> <p>Иза кратке почивке пусти госпо |
с отворено црвене боје, широк.{S} К том су долазиле црвене чарапе, као што то епископи носе; ше |
ниже јасно разпознати.</p> <p>Сутра дан су манастирске каруце лагано спѣшиле Карловцима, а на њ |
, него како је суђено.</head> <p>Управо су биле спремиле ствари и за пут приредиле све, и сѣле |
емо ми сами: ово су народне куће... ово су народна добра... калуђери су се одрекли свакога имањ |
а.{S} У место тога, вичемо ми сами: ово су народне куће... ово су народна добра... калуђери су |
аше сироте манастире и калуђере.{S} Ово су много мање ствари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: |
радили ваља да и заједно пијемо.{S} Ово су народне куће и народно добро, ваља дакле и народ што |
д неумитним судијом заступати!{S} И ово су моје послѣдње рѣчи.{S} Ја више неговорим ништа.{S} Н |
у ове рѣчи: чудо међ чудеси!</p> <p>Ово су идеали, кои су о.{S} Теофана оживљавали. —</p> <p>Јо |
сам ја?{S} Та овдѣ је лѣпо!“</p> <p>Ово су били први знаци здравијег чуства, први гласови човѣч |
и само даље“ рекне му правознанац, „ово су наши рецепти.“</p> <p>Калуђер настави даље: како се |
и проговори:</p> <pb n="107" /> <p>„Ово су ти годишњи приходи, који су онда завѣштани:</p> <l>А |
замотано, и рекне понизно:</p> <p>„Ово су дијурне ваше, високопречестњејши господине!“</p> <p> |
лѣчници нису дали да једе варива, него су му наредили мало пилета.</p> <p>Јео је што је морао; |
одпустио, јер се више нису мѣњали, него су исти пред врати стајали, па ноћу тамо спавали и кад |
љем и братством врло добро познат, радо су га примали, и добро дочекивали.{S} Али сад га лоша с |
ше се слабо проминѣо за 10 година, како су се оном приликом разстали.{S} Он је био јошт онај лѣ |
/p> <p>Ова остану само одшкринута, како су се одпучила.</p> <p>Најдубљи мир.{S} Никакве промѣне |
да се манастири наши онако уреде, како су уређени православни манастири буковински; да се калу |
ићеном загрљају.</p> <p>Ово двоје, како су били заузети својим блаженим чуством, нису ни примѣт |
вори даље.</p> <p>Калуђер настави, како су га смѣста затворили и стражу поставили.</p> <p> <for |
p>О. Теофан стане му све казивати, како су <pb n="49" /> хтѣли куварицу шибати — како су њега о |
ву приповѣдим, из које ћеш видити, како су га и срѣдњи органи владини уважавали.</p> <p>„Послѣ |
ву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти кажем, како су стајале напрема себи особе, које ће у овој прилици н |
</p> <p>Имаћемо прилику дознати —- како су ова добра браћа прошла, а сад ћемо се забавити са о. |
без ножева... па и без виљушака... како су се толики пустињици хранили без свих тих апарата?{S} |
ати како су куварицу злоставили... како су је хтѣли шибањем да каштигују... како су је по прњав |
у је хтѣли шибањем да каштигују... како су је по прњавору и селу у пол дана витлали... владика |
n="49" /> хтѣли куварицу шибати — како су њега осудили и у затвор тѣрали...</p> <p>Господин од |
ли ми учинили радост, да ми кажете како су се звали?“</p> <p>„Хоћу с драге воље,“ одговори архи |
преповѣдати.{S} Кад стане казивати како су куварицу злоставили... како су је хтѣли шибањем да к |
му га.{S} То је, мислим право!{S} Тако су радили стари; а тако и сад држе у двору.{S} Него дај |
д нас у Варадину и кифле и земичке тако су добре, да их у Бечу нема бољих!“</p> <pb n="265" /> |
утом руком и прѣтећим прстом.{S} И тако су се ово двоје младих људи миловали, из срдца и душе љ |
куд тај умиљати вѣтар дува.</p> <p>Тако су прошли своје фрушкогорско путовање, и вратили се срѣ |
зшири руке, да је заустави.</p> <p>Тако су стајали та два ваљана калуђера подуже.{S} Онај један |
својој као да се скаменио.</p> <p>Тако су подуже ћутећи стојали.</p> <p>Најпослѣ проговори Лен |
.</l> <p>„А ево вам манастири на колико су се обвезали годишње давати:</p> <l>Кушедол . . . . . |
е жртве приправна била.</p> <p>У колико су дакле тѣлесне дражи њезине у срдцу калуђера пламен с |
а пламен страсти разбуктавале, у толико су му душевне јој чини душу заносиле: и он је сѣдио узе |
изницу.{S} Ризнице наших манастира врло су празне.{S} Један и други предмет од какове важности, |
слушао је, као да се њега и нетиче:само су му једине очи прелазиле на онога, кои је управо што |
стара.. „У Букарешту има бољара... тамо су свѣ гомиле од дуката.“</p> <p>Подворница се опет зак |
за кратко врѣме архимандрита и сигурно су држали, да неће предуго бити без епископске круне.</ |
естре, кузине, и својаке.</p> <p>„А, то су ми дала та господа, па сам их морао ту спремити“, од |
огледаше највеће злурадо весеље: хо, то су хрђави знаци... у том лежи моја судбина!“</p> <p>Дуг |
едстојника; оне двѣ што за њима иду, то су супруге окружних и срезких политичних и порезних чин |
и она.</p> <p>Она ће доћи по плату, то су за сигурно држали.</p> <p>Доћиће или рано ујутру или |
ам унапрѣд захваљујем, господине.{S} То су рѣчи достојне црквенога управитеља.“</p> <pb n="206" |
ијте браћо, та то је ваше и наше.{S} То су наши стари садили, наши предшественици, смирени калу |
подруму, по гумни и по шумама.{S} За то су млађи.{S} Ми калуђери сви смо браћа, па ко је за што |
ин био је душа сваком друштву.{S} За то су га сви радо имали.{S} У женском друштву ћутао је и с |
ш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S} Та то су солдати, тамо не могу владати владике, тамо трѣба да |
аво настојатељево.{S} Земље и зграде то су основатељеве; а уживање спада на калуђере или на оно |
ано ујутру или по мраку у вече.{S} И то су имали разлога као истину узети.</p> <p>Дакле.... пос |
том приликом чашом вина угостио, али то су људи имућни, који светом овом храму велике користи д |
уством јошт боље просудити!“</p> <p>„То су лѣпи разговори међу вама кад немате друга посла, мој |
твовањем насладом срдца и духа.{S} Зато су се прѣко године управо преправљали, да тај дан јамач |
мије, јер ће да опече и угризе.{S} Зато су му се нова браћа са настојатељем заједно од њега укл |
ним земљама и државама.</p> <p>Нарочито су му прѣд очи долазили калуђери и манастири светогорск |
из оновременог извора.</p> <p>„Нарочито су се тога ради славили Н. Садски прота Данило и поп Пл |
бивала све мекша, него првих дана, што су видили да је он мирнији.{S} А можда се већ и сувише |
рѣшни, слаби, у толико тврђег срца, што су се свега одрекли што друге занима, ублажава, укроћав |
оли него у ћелији, и једу из торбе, што су понели.{S} Јест.{S} Ја немам ништа против тога, да с |
пут послужити.{S} И то је тај бал, што су га описали као да је сам антикрист ту био.“</p> <p>„ |
.{S} Он помисли, да је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло примили, и добије јошт више куражи. |
велико.{S} Није дакле ни мало чудо, што су му се шаке из све снаге једна другој приближивале, н |
иче,“ одговори протођакон. „На оно, што су се владике и манастири сваке године на народне потрѣ |
незнамо је ли му било по вољи оно, што су о балу казали.{S} Тужба је ту била подпуно посвѣдоче |
о је Хранислав кадио собе ради тога што су му женске особе прѣко прага у собу прешле.</p> <p>Јо |
није било видити знака живота, осим што су му очи на ту јединствену слику гледале, пуну живота, |
огме.{S} То није роман по моди, као што су они твои, како се оно зову? „Христо Монте“ —</p> <p> |
о да се сасуши до коже и кости, као што су многи пустињици у старо врѣме радили и као што је са |
Нарочито је имао пасију на очи, као што су те ваше.</p> <p>„Није било смѣрнијег калуђера од њег |
м тренутку изгледао је у истину као што су први калуђери у идеалу изгледати могли.{S} Вањска пр |
/p> <p>„Дакле ипак много више, него што су она обојица добили!“ прошапуће архимандрит за себе.< |
е изишле напоље из његове собе него што су у њу ушле.{S} Одмах за тим дозове <pb n="59" /> свог |
ли.{S} Други немогу пити на само по што су живи, и кад им дође воља попити коју чашу више, то т |
ога свѣдока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру држали.</p> <p>„Ето нека каже Муцало, |
олици однели у ћелију.“</p> <p>„А зашто су га однели?{S} Зашто није сам отишо? “</p> <p>„Е, гос |
е, коју је народ на њему задобио, пошто су ту пунктови будимске инштрукције били примљени.</p> |
Мора да је код свију добро стојао, јер су му сви одобравали, кад би што реко.{S} А послѣ начел |
дем шибати, него да је предам суду, јер су ми били јавили, да је нѣке сребрне кашике и ножеве м |
ш употрѣбити; а верујем да неможеш, јер су то све сами ладолежи и пијандуре.“</p> <p>-- — „Доша |
цу као да ће да ју угуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу најлѣпши и најмилији.</p> <p>Ста |
ом, и мудрим разполагањем стекли... већ су ми пред очима стајали они синови народа мога, који с |
онео се по читавом равном Срѣму.{S} Већ су га почели са побожним увѣрењем к болестницима у прња |
ину царског кочијаша у Бечу.{S} Острагу су стојали хусар и ловац у врло скупоцѣно одѣло обучени |
ов: „новог Дамаскина сладкопѣвца.“ Њему су нудили епископство, али он га не прими.</p> <p>„Из т |
у свему.</p> <pb n="255" /> <p>„О њему су говорили, да је строг као Турчин.</p> <p>„0 једном б |
кла „мира и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу су ови часови били часови чистог духовног уживања, какв |
у стању...{S} Шта су у стању... у стању су човѣка права здрава у највеће зло увалити, само да с |
А што се тиче чашћења по манастири, ту су калуђери криви.{S} Ко сету части!{S} Народ?{S} Зацѣл |
који га пред комесију изведе.</p> <p>Ту су стојала обојица.</p> <p>Архимандрит прими их благо.< |
ти 120 богословаца наших.</p> <p>У исту су се могли примити и богослови из Ердеља и Буковине, а |
ој га.</p> <p>У Ленки се сви живци потрѣсу.{S} Тражила је мало да оддахне, и зато стане писмо п |
кои је држао дисертацију, звао се Јован Суботић, а онај што је већ био доктором Ђорђе Стојакови |
И ПОЕЗИЈА. </p> <p>од</p> <p>Дра Јована Суботића.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ Л |
ена и више пута чути.“</p> <p>О Доктору Суботићу нећемо у овај пар ништа да говоримо; он јошт ж |
оговори о.{S} Теофан, „кад су на велику суботу појали статије „плач матере божје“ код христовог |
ока.</p> <p>Но већ понашање његове црне субраће бијаше му крв у велико охладило; а сад му ноћна |
бојом и топлином много надвишавали.{S} Сув кашаљ давио је кадкад болестницу као да ће да ју уг |
н уморен од многога хода сѣдне на један сув храст кои је поваљен лежао, извади крпицу са оно ма |
те куварице!{S} Дајте, сланине, плећке, сува меса, мени је све једно.“</p> <p>„Нема!“ одговоре |
е калуђерима ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак употрѣби на заведења школског изображења које ј |
уче, и њихов ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак да се у обшти фонд ради заведенија школског изо |
чини ми се, да неби ни двѣ шољице биле сувише.“</p> <pb n="184" /> <p>„Па томе је лако помоћи“ |
и да је он мирнији.{S} А можда се већ и сувише скупо видило администратору много људи држати, т |
ије био тако строг.{S} Ту је могло бити сувишка колико хоће, он је био задовољан, кад се у рачу |
n="260" /> на манастир наваљати.{S} Са сувишком није био тако строг.{S} Ту је могло бити сувиш |
олитичним мејданима.{S} Био је осрѣдан, сувоњав, ситан; у лицу црнпураст.{S} Очи су му као жива |
човѣка нижим од скота.</p> <p>Овдѣ нема сугласна, кротка, и како трѣба монашка живота, него роб |
е од сваке врсти изобилно.{S} Стоку сам сугубо умножио, као свиње, козе, говеда.{S} Оваца сам о |
тника закрвављеним очима.{S} Док недође суд од честњејше конзисторије, дотлѣ ће стојати, што са |
аше пукло међу очима, и он увиди, да је суд његов био самовоља, пресуда <pb n="96" /> самовласт |
мо молим, да буде изтрага непристрана и суд праведан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх уписа |
S} Год.{S} 1848. прекужи мађарски прѣки суд ради Пражког славенског конгреса.{S} Као члан најви |
р.</p> <p>„Сутра ћемо држати калуђерски суд!“ „Ми стојимо на свом мѣсту,“ одговоре два млађа ка |
id="SRP18730_C2"> <head>2.{S}Калуђерски суд.</head> <p>Куварица је срѣћно у Карловце утекла.</p |
{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд!“</p> <p>„Ви нисте моје судије!“ проговори на то о. |
е очи воде; за мене ће се већ постарати суд и жандар.“</p> <p>На то метне пушку на раме и пође |
воју дужност.{S} Строг изпит и праведан суд!“</p> <p>„Ваша екселенција“, почне о.{S} Теофан.</p |
ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд све посапиње, него што ћу се дати од оних злотвора |
и о, намѣстник.</p> <p>„Ми смо теби већ суд изрекли, па ћемо га и извршити; а ти тражи послѣ лѣ |
дужност.</p> <p>„Ја непристајем на ваш суд, и непризнајем вас за моје судије, и идем из ових с |
cium</foreign> свакога адвоката обојега суда.{S} За то смо учили.{S} Није Печеновић на то спао, |
аш господин пекар држи ваљда да му нема суда, па остаје једнако при злочестом пециву, премда са |
авенског конгреса.{S} Као члан највишег суда у Бечу, као заступник на србском сабору од г. <pb |
гађај у царској породици.{S} Предсѣдник суда незнађаше шта да ради, пошто бијаше могуће, да у и |
у у манастир.</p> <p>Већ сутра дан дође судбена комесија и прегледи мртво дѣло, те констатује, |
ојводини највиша места у политичкој а и судбеној струци заузимаху, и њихове супруге, сестре, ку |
, то су хрђави знаци... у том лежи моја судбина!“</p> <p>Дуго је ишо час брже, час лакше, час ж |
ом.</p> <p>„Лако се даје увидити, да је судбина Мушицкова лежала сада у усти Станковићеви.</p> |
авило, у игумнову ћелију, те га предаду судбини.</p> <p>Остали прњаворски гости, кои су се јошт |
ѣдио је, остављајући изтраженику да сам судбу своју рѣши.</p> <p>О. Теофан чуо је, што га очеки |
то је он заслужио.{S} Он се противио прѣсуди, што му је збор братије донео, а послѣ је ножем на |
дове; он би најпослѣ на то ишо, да буде судија и мени и епископима.{S} Сад сам ти казао, зашто |
Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је судија: ја ћу сваку пресуду са синовном покорности прим |
против закона мирског погрѣшио, ено ми судија у Карловцима, у Вуковару: а ви немате ништа са м |
а, да нерекнете да вам није ваш редовни судија судио.{S} Јест.{S} Онда се нећете моћи потужити |
Теофану као да ће да га смрви.</p> <p>„Судија велике господе нису овако мали калуђери, него по |
м на ваш суд, и непризнајем вас за моје судије, и идем из ових стопа у Карловце Њ. Екселенцији, |
је свештени суд!“</p> <p>„Ви нисте моје судије!“ проговори на то о. намѣстник. „Јесам ли што пр |
е ми судити, и да сте ми иначе законите судије, јер се вас тиче: ко је и кад судио сам у својој |
шта ће болан говорити противник, шта ли судије!</p> <p>„Е мој господине,“ промуца напослѣдку. „ |
непрећутите, што можете пред неумитним судијом заступати!{S} И ово су моје послѣдње рѣчи.{S} Ј |
атору митрополије, да сте га, неумѣстно судили, и без разлога осудили, те да сте га послѣ самов |
зволѣвате,“ одговори арлимандрит. „И ја судим, да морамо бити строги, јер ће сва дисциплина изт |
му или племенитој вармеђи: зато ти ми и судимо!“</p> <p>„Та баш за то неможете ми судити, и да |
ерекнете да вам није ваш редовни судија судио.{S} Јест.{S} Онда се нећете моћи потужити ни на ш |
те судије, јер се вас тиче: ко је и кад судио сам у својој ствари! примѣти о, намѣстник.</p> <p |
> али је заслужио, и ја сам му по праву судио.“</p> <p>„Шта је дакле урадио?“</p> <p>На ово пит |
равајући пресуду.</p> <p>„Дакле ћемо га судити“</p> <p>„Хоћемо!“</p> <p>„Али хоћете л’ се ви др |
мени власти мого бих ја свима вама сад судити, како за право налазим; али ја нећу чинити без ч |
ја немогу к њему.{S} Бог све види па ће судити и њему и мени!“ </p> <p>Ђак оде, стража код врат |
димо!“</p> <p>„Та баш за то неможете ми судити, и да сте ми иначе законите судије, јер се вас т |
само срѣћом и тешком муком код врховног судишта у Бечу једва учињено, да се и други нѣки манаст |
сти, а најпослѣ и код врховног црквеног судишта, и код виших дикастерија, те да се тамо приправ |
нистри, Коронини, Шокчевић, предсѣдници судова, срезки начелници, предстојници порезких уреда, |
> <p>Пресуда ова буде потврђена од свих судова, и цар остави правди законити течај.</p> <p>Сад |
ебрежљивог надзирања попропадале; мањих судова никаквих, фртаља ни једног.{S} Шума у најнеуредн |
незна, јер мњења неспадају ни на царске судове ни на пороту.</p> <p>Спроводећи Ленку развио је |
зкуства.{S} За истину стоим пред сваким судом.“</p> <p>„А ти дај овамо;“ рекне патријарх, кога |
е да је дадем шибати, него да је предам суду, јер су ми били јавили, да је нѣке сребрне кашике |
го као црвено вино.{S} Ово врије у свом суду, али се не прелива као узбуркани вѣтар преко брда |
тужби, ми ћемо морати ствар криминалном суду предати... ви ћете се морати заклети... пак ако св |
и из оних уста укрѣпљење, одобрење, прѣсуду чути, кроз која говори најчистија љубав, највећи п |
зати хтѣо.{S} Ја нисам послушао вашу прѣсуду: као калуђер погрѣшио сам.{S} Моје је било послуша |
>12.{S} Није како се хоће, него како је суђено.</head> <p>Управо су биле спремиле ствари и за п |
д дамаске. — — </p> <p>„Али му небијаше суђено дуго митрополисати,“ настави архимандрит.</p> <p |
јунак!{S} Падни у борби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те је промисо |
:{S} Слава јој!“</p> <p>Старој се укаже суза у бистром благом <pb n="188" /> оку.{S} Она се диж |
ило боље.{S} На више мѣста мало му није суза глас угушила, кад је видио, какав живот у очима на |
аку бубати.</p> <p>О. Теофан уздахне, и суза му удари на око:{S} Несрѣћно створење!{S} Он се ок |
билића, и израза најдубље побожности, и суза туге и срдачних уздисаја.{S} Ова слика била је у д |
слони лакат на стол, а главу на руку, и суза му се заблиста у оку.</p> <p>Тако поћути по дуго, |
<p>На то разшири руке, и с очима пуним суза, проговори меко и њежно:</p> <p>„Сестро, оди на ср |
<p>Није знао шта му је, али му је често суза на око долазила; уздахнуо би чешће горко, више <pb |
а, и већ је многе ноћи поквасила јастук сузама, које је за њим пролѣвала.</p> <p>Њен пријатељ г |
1" /> бѣло чело на руку пријатеља, коју сузама својима ороси.</p> <p>О. Теофан гледао је подуже |
та у оку.</p> <p>Тако поћути по дуго, а сузе су једна другу стизале на образу.{S} Маши се у џеп |
вала, па су се они смѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он је стајао, па их је гледао, ка |
појаве се сузе, али су то очевидно биле сузе радости.</p> <p>„Дођи Тодоре!“ позове га к себи, и |
ара госпођа пала је на кољена, и грозне сузе прелију јој лице.</p> <p>Кад се мало поутѣши, поди |
дом преко цѣлог писма, па му онда ударе сузе на очи.</p> <p>Он јој врати дану му изправу, и мор |
ћи.</p> <p>И у Ленкиним очима појаве се сузе, али су то очевидно биле сузе радости.</p> <p>„Дођ |
} Маши се у џеп, извади мараму и убрише сузе, па онда опусти обѣ руке на крило држећи обѣма мар |
а груди. „Та нема ти пара!“ повиче кроз сузе. „Ти си ми сјајна награда за моје борбе!{S} Али ја |
/> оку.{S} Она се диже и проговори кроз сузе:{S} Лака му била земљица: а Србљи га неће никада з |
д његових очију изгубише, а нехотице му сузе грунуше, кад је са истог прозора, за који је тај д |
у идеалну побожност, а никако на мрачно сујевѣрство.</p> <p>С пуним срдцем изиђу гости из цркве |
руци.</p> <p>Одтуда је слѣдовао жесток сукоб између хијерархије и народа, који је 1778. године |
ум, шта она двојица раде, осѣти замашан сукоб свога носа са лактом једнога од оне двојице, пљус |
</p> <p>„Имао је нѣколико пута озбиљних сукоба са владом; али је понајвише срѣћно из борбе изиш |
ѣћила, кад су се Митрофанове шаке с њом сукобиле.</p> <p>Лупа је била истина мања него да је дл |
су ћутали као заливени; кад су се с њим сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан.</p> <p>Нар |
ло наћи чокота, ком је куњао и о ком се сумњало да ће се одржати.{S} И воћњак његов напрѣдовао |
бијаше густом маглом застрта; он почне сумњати, да ли ће му бити могућно задаћу своју извести. |
роћава.</p> <p>„Борбе трѣба... али нема сумње о успѣху, ако се само иде своим путем.</p> <pb n= |
во,“ проговори на то архимандрит. „Нема сумње да та ствар има знаменитих страна.{S} Ја сам о то |
, али је ишло: нарав је силнија била од сумње, и ђак изнесе празну чинију, кад по њу опет дође. |
кћери богатог Рајка.{S} Овај би га без сумње не само рѣчма одбио, него и батином из куће изтѣр |
.. та то је само по себи доста, да баци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч дометну, нека измис |
; али тужба куварице баца на вас велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S |
они одрекоше свѣдочбу начином кои пуну сумњу рађа да није онако било.{S} Оче аминистраторе... |
!“ одговори овај тихо.</p> <p>Патријарх суне на ново: „Неблагодарниче!{S} И ти си као и други.{ |
иста слика пуна дивоте и чара.{S} Зраци сунца, које се већ западу клоњаше, обасули бѣху гору не |
ладовина покуља јој у собу.</p> <p>Зрак сунца и струја зрака одговорише свѣтлости у њезиној гла |
аповѣсти Беча, Темишвара и Н. Садскога „Сунца“ (овако се звала палата цкр. предстојништва) а св |
ма читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп, сунце пригрѣјало: и тако јо пред „кранцом“ било најзгод |
е гледао је честити калуђер на сѣдајуће сунце. „Ти падаш у гроб твој јарко сунце; скоро ће мрач |
} Мени се ово неће да допадне...{S} А и сунце се појако опустило.{S} Него ћу ја да се украдем и |
S} Имај пријатеља горѣ, па ће ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји |
оса... а можда и од вина... сјајало као сунце.</p> <p>Кад се све смири, учини се једном од друж |
е он само држи свога система.{S} Одозго сунце грије, а одозго лед бије...{S} Имај пријатеља гор |
јуће сунце. „Ти падаш у гроб твој јарко сунце; скоро ће мрачна ноћ сву земљу увити: мене увија |
ћелији.{S} Кроз прозор се видило јарко сунце, како се за гору спушта.{S} Пун туге гледао је че |
а је то?{S} Одкуд се надасмо, да ће нас сунце грѣјати, одтуда нас лед бије?“</p> <pb n="83" /> |
еофану учини се, да му се угаси на небу сунце....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP187 |
а, кога дотлѣ није познавао.{S} Ново му сунце сијне, нов му се живот отвори.{S} Пупољак онога н |
виде мало предѣл око манастира.</p> <p>Сунце се бијаше већ подоста к западу спустило.</p> <p>П |
лѣчника, пред којим смрт бѣжи као пред сунцем мрак... ох, и сад ми се груди пуне, срце ми се н |
ећма развијао: јошт један часак под тим сунцем живота, јошт једно тренуће под тим таласима чувс |
етне шешир на главу; огрне мантил, узме сунцобран и пође.</p> <pb n="160" /> <p>„Хоћеш ме одпра |
ће сва дисциплина изтајати као восак на сунцу. <pb n="70" /> Јест...{S} Него оче намѣстниче, ни |
лине нагледати, која им се при вечерњем сунцу укаже.{S} Рај! прави рај! повичу и једва се одкин |
о јо пред „кранцом“ било најзгодније за сунчање.</p> <p>О. Теофана пође послѣ ручка у „кранц“ д |
ири сачувају и калуђерство духу времена суобразно развије.</p> <pb n="275" /> <p>„Даље ти нећу |
а и држање калуђера вишој својој намѣри суобразно удесио; те је све рађено по потрѣби и разлогу |
на много мѣста чудесно лѣпо.{S} Тако је супарох поп Аћимов, поп Тодор био изврстан појац и по г |
њ, устане, обуче се брже боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен |
лном утробом, и морао је чешће замолити супароха, <pb n="261" /> да одслужи службу о каквом све |
кој хвали и свакој грдњи износимо ми на супрот овај свети шиболет: „Не нам, не нам, но имени тв |
ива госпођа; мој <pb n="189" /> покојни супруг нити је био племић ни господин.. он је био добар |
у твојим сродницима, и сродницима твога супруга доста њих, који на то имају право.... барем већ |
њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то је супруга првог окр. комесара, родом Бечкиња.{S} Знате, м |
Она госпођа што иде са домаћином, то је супруга окружног предстојника; оне двѣ што за њима иду, |
кон, па је у калуђере отишао, кад му је супруга умрла.{S} Он је био човѣк по нарави благ, а при |
cht schlecht gemeint</foreign>.“</p> <p>Супруга високороднога нѣшто овом пришапће.</p> <p>Он се |
а и судбеној струци заузимаху, и њихове супруге, сестре, кузине, и својаке.</p> <p>„А, то су ми |
тојника; оне двѣ што за њима иду, то су супруге окружних и срезких политичних и порезних чиновн |
; зато да буде са високородном госпођом супругом на све вѣкове здрав и срѣћан.</p> <p>Краснопѣв |
видио, да Банаћани нововѣнчану младу к супругу одведоше.</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му један |
тлом господину другом комесару барону и супрузи бароници; — пресјајној грофици, пупољку јошт не |
истина више за себе, али ипак да га је супутник чуо: „То је доиста знаменито!“</p> <p>Архиманд |
е кривце штапом, женске овде споменутим сурогатом.) Него пуштајте је из ваше ћелије, да је немо |
данас код мене, тако други дан код мог сусѣда, а послѣ опет редом код других, па га сви примам |
la</foreign>!“ задирне га један старији сусѣд при трапези.</p> <p>„Добро кад ниси казо од <fore |
ја сврши, окрене се тај враголан к свом сусѣду, и лагано му рекне: „Шта велиш Ђуро?“</p> <p>Ова |
r was sagte er</foreign>?</p> <p>Кад му сусѣд изтумачи, онда рекне: „<foreign xml:lang="de">Als |
оној точки, гдѣ су се та два локомотива сусрѣсти имала.</p> <p>Може се дакле помислити каква је |
фан, и пружи јој и нехотице обѣ руке на сусрѣт.</p> <p>Ленка метне своје бѣле пуне округле ручи |
што си долазила, човѣче“, повиче јој на сусрѣт. „Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да бациш |
{S} А то несмѣ бити, јер је калуђерском суставу противно.{S} Има свуда свашта, али што није у р |
звона у пустињи и потпуној тишини...{S} Сутон онај у цркви при оно мало свѣћа, које се запаљива |
Ти мислиш, да би било боље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем |
жива направе мртвим.{S} Буди без бриге; сутра отиди, прекосутра биће сто различних приповѣдчица |
мо наручили.{S} Данас је понедѣлник.{S} Сутра идем у Карловце, да покажем покров Њ. Ексцеленциј |
нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а сутра смо мислили узајмити у селу.{S} Вечерас у истину |
да је у Н. Саду, преноћи у Карловци, а сутра рано похита у Н. Сад.</p> <p>У Н. Саду имао је о. |
оли, да га за вечерас остави на миру, а сутра ујутру ће му све казати.{S} Архимандрит га одпуст |
видити како манастир изгледа, пак онда сутра можете рано поћи даље.{S} И ја ћу с вама поћи.“</ |
а, и заповѣди му, да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у манастир нареди.</p> <p>Сутра |
у: „Баш се мислим, да ли да позовемо за сутра администраторове свѣдоке, да их преслушамо?“</p> |
Него ћемо одложити преслушавање људи на сутра, а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да с |
ам толико говорити.{S} Али ћемо и то на сутра оставити.{S} Данас сам доста говорио.“</p> <p>Тим |
у том писму пише.{S} Али управитељ даде сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола кожом покривена, смѣс |
и.{S} Само је архимандрит наредио да се сутра у јутру сва братија у манастиру нађу, и да нико н |
о.“</p> <p>Тим се разиђу.</p> <p>Кад се сутра на вечер састану, почне архимандрит своју повѣст |
наређено, и сиромах намѣстник крене се сутра дан у манастир.</p> <p>Ми се нећемо више са еписк |
„Лаку ноћ о.{S} Амфилохије! видићемо се сутра.{S} Увѣравам вас, биће боље!“</p> <p>Онај је само |
Неће нико ни запитати, куда си, ако те сутра у свом друштву неопазе... та то ће им бити најмил |
живу.</p> <p>Ова дође ноћу у прњавор, и сутра дан, чим је зора заплавила, ушука се у манастир и |
пет из другог тона.</p> <p>„Могу доћи и сутра ако тако заповѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и пођ |
Нећу ја, небој се, умрѣти ни данас, ни сутра; небојте се.{S} Може бити да се ми јошт и на годи |
p>„Је с’ чуо ти, Петеру!{S} Ако ти мени сутра непошљеш у митрополитски двор добро и лѣпо пециво |
у речени манастир, да тамо преноће, пак сутра да се упуте управо кући.</p> <p>Стара тетка радов |
могу ући.“</p> <p>„А зар нисте могли до сутра пречекати?“ запита патријарх опет из другог тона. |
законити течај.</p> <p>Сад га је ваљало сутра дан обѣсити.</p> <p>Но сваки час очекивао се радо |
х ја, <pb n="85" /> који желим да данас сутра степеном игуманства будем одликован, тако што учи |
калуђера довезу у манастир.</p> <p>Већ сутра дан дође судбена комесија и прегледи мртво дѣло, |
Партенију, и пођу напрѣд.</p> <p>„Ја ћу сутра зором поћи кући, ко зна хоћемо <pb n="204" /> ли |
у овом манастиру није истина, и зато ћу сутра именоване од настојатеља свѣдоке преслушати.“</p> |
а госпођа о.{S} Теофана.</p> <p>„Доћићу сутра к теби“ рекне овај, „то јест, ако ми допусти г. а |
о ће бити најбоље.{S} Даклем идем одмах сутра!“</p> <p>Са овим сврши сиромах калуђер своју шетњ |
утру у 9 сати у манастир нареди.</p> <p>Сутра дан у уречено врѣме, сѣдне комесија, за посао, и |
у, и да нико на страну неодлази.</p> <p>Сутра у јутру дође администратор манастира к протођакон |
ског двора у свој манастир сели.</p> <p>Сутра у јутру дођу манастирске тарнице, и наш млади умѣ |
тили, а куварице нису ни видили.</p> <p>Сутра у јутру устане рано, напије се мало шљивовице и з |
о га мало ниже јасно разпознати.</p> <p>Сутра дан су манастирске каруце лагано спѣшиле Карловци |
ље!“</p> <p>Онај је само мумлао.</p> <p>Сутра дан најми управитељ два човѣка, изведе болестника |
ко ме казне бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и оде у манастир.</p> <p>Админи |
и сам свој, нити сам независан.“</p> <p>Сутра дан осѣтивши, да јој је горе, остане у постељи.</ |
ло до данас.{S} Рехтс ум! марш!</p> <p>„Сутра у 9 сати у јутру визитирам ја у персони пециво, к |
“ рекне најпослѣ администратор.</p> <p>„Сутра ћемо држати калуђерски суд!“ „Ми стојимо на свом |
руке на прси, стане главом трѣсти, и трѣсућим се гласом проговори: „Оно пакостно, злобно, ђавол |
гдѣ такова нађем.</p> <p>Овај бо прави сучовѣка нижим од скота.</p> <p>Овдѣ нема сугласна, кро |
} У гласу му се таласао одјек срдачнога сучуства и подпунога уверења о помоћи свише.{S} А кад ј |
лом.</p> <p>Послѣ три мѣсеца премине на сушици.{S} Послѣдње су му рѣчи биле: </p> <p>„Теофане, |
бијаше у овом случају и једном и другом сушти анђео хранитељ! “</p> <p>„Е, кад ти дирну у ту ст |
„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћу сушту истину казати.“</p> <p>„<foreign xml:lang="la">Ne |
ављамо овдѣ недирнуту, пошто стоп изван сфере, о којој ми говоримо.</p> <p>„Њему се пребацивало |
а и хтѣло чинити што у круг манастира, сферу калуђерског живота и домак просвѣћене побожности |
алеко, па може поднети.“</p> <p>Сад тек схвате господари моменат Гаврине перипетије.</p> <p>У д |
луд кад ниси?“</p> <p>Сад о.{S} Теофан схвати прави смисо патријарховог питања.{S} Одговори да |
="98" /> <p>Настојатељ очевидно није ни схватио прави садржај рѣчи свога противника.</p> <p>Зат |
е око, неби ли призор у ћелији у цѣлини схватио.</p> <p>Но онај га зграби за рамена, и одтури г |
и.{S} Може бити да се јошт даде најбоље схватити у ове рѣчи: чудо међ чудеси!</p> <p>Ово су иде |
ознаје нарав човѣчију, он ће разумѣти и схватити стање Ленкине душе.</p> <pb n="181" /> <p>Кад |
, воља безобзирна.{S} И онда може сваки схватити, да је тај човѣк, ако је и млад био, могао крх |
ати права свѣтлост, те ћеш и ти подпуно схватити моменат онога, што ћу ти даље да кажем.</p> <p |
боље, и дај фундацији наслов, кои ти за сходан нађеш.{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ је гл |
ужите им срѣдства задаћи <pb n="337" /> сходна; улите дух братске узајмне љубави у калуђерско т |
4" /> <p>„Увѣк је знао, шта хоће: па је сходна срѣдства безобзирно употрѣбљавао.</p> <p>„Добро |
намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити сходне начине, да се млада госпођа од манастира неодбиј |
, да се манастири уреде и наши калуђери сходно свом вишем позиву изображавају, врло је стара ко |
владе.{S} Баш да се архимандрити сасвим сходно чину и мѣсту дотирају, опет ће манастирски биџе |
и му немогу... говорити о њим неби било сходно; и за то вас молим да му кажете, да ја исто онак |
а пѣсма врло неугодно.{S} Он дакле тому сходно и одговори:</p> <p>„Ви нам недате барјака, а нас |
пуној мѣри, коју нарав младости и себи сходном животу одређује.{S} Већ са ове стране морала му |
е опет појави пред очима она ужаса пуна сцена.</p> <p>Стрѣсе се.</p> <p>„Чудо!{S} Дошла сам да |
припашемо сабљу.{S} И онако изгледа та сцена, као да су ту били пијани солдати, а не смирени и |
ѣо зид њен представљао је велику слику, сцене из косовске битке.{S} Молер није баш спадао у прв |
неослабљено сѣћање на ону незаборављиву сцену у манастирској ћелији, често и трајно промишљање |
.</p> <p>Они старији виде сад занимљиву сцену прѣд <pb n="155" /> собом, гдѣ стои о.{S} Теофан |
ко се трудила да заборави на ону ужасну сцену, кад су они калуђери у ћелију о.{S} Теофана хрупи |
ије било у том манастиру од како је св. тѣло у њега довезено.</p> <p>Тај се дан видило, шта би |
кола, и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај! али приступи архимандрит Партеније <pb n="244" / |
ругле, израз погледа тврд, устне танке; тѣло му је изгледало мршаво као да је постом изнурено.{ |
орамо додати, да је у том <pb n="82" /> тѣлу становао дух јако даровит, воља безобзирна.{S} И о |
анастир, у ком живим!“</p> <p>„Но, но!“ тѣшио га је правозналац „није то баш толико, та непрода |
м свѣта и људи, неимајући никога, да га тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на срдцу р |
> <p>Пак онда сѣдне код њега и стане га тѣшити, храбрити и за смрт приправљати.</p> <p>Ова неда |
погледа смирено на епископа и стане га тѣшити: утѣшите се, Ваше Високопреосвјашченство!{S} Пос |
вите свѣст дужности у сваком члану тога тѣла, пробудите у манастирима дѣлотворну вољу к стварањ |
ње је блѣдило све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене гранчице, макар да је на пољу јо |
табле и септемвирата... до самог краља тѣраћу их немилице.{S} Изтѣраћу им мачку на оџак, што н |
ни душу заносиле: и он је сѣдио узет на тѣлу и души као слика од камена, као мермерска слика, у |
су за то ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што велите за мѣша |
ан почива.</p> <p>Кивот кнеза Лазара са тѣлом угодника, на сваки је начин света реликвија, какв |
S} Учини му се, да види око мртвог свог тѣла црну браћу, која му се подсмѣваше свему животу, ко |
истратора усрѣћио, и држање, које му је тѣло при том заузело, поразило је сиромака дијурнодавца |
а, отац Игња Лојола чинио, и тако му је тѣло цвѣтало у пуној мѣри, коју нарав младости и себи с |
изнуреног аските (пустињака који своје тѣло пати и мучи) буру покренути.{S} О. Теофан бијо је |
у манастиру Хопову, нити је шибао своје тѣло да се сасуши до коже и кости, као што су многи пус |
ука руку пере... дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. оних људи, кои пљене и продају и пишу платежне на |
риправна била.</p> <p>У колико су дакле тѣлесне дражи њезине у срдцу калуђера пламен страсти ра |
филохије поврати се духом, али подлегне тѣлом.</p> <p>Послѣ три мѣсеца премине на сушици.{S} По |
ично је вико, кад је говорио.{S} Држање тѣла имало је значај изазивања.</p> <p>Појава на сваки |
, и лице, и очи, и звук гласа, и држање тѣла... све је показивало, да, би архимандриту особито |
етника!“</p> <p>Ту ућути.{S} Цѣле му се тѣло у грчу стегло.{S} Свака му се мишица немило трзала |
да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Против вас оче Митрофане и оче Амфилохије <p |
и старања: хајде рано, хајде голубе, и т. д.</p> <pb n="193" /> <p>То падне господарима у очи; |
носа, страха, радости, туге, светиње, и т, д.</p> <p>Нека нам буде допуштено изложити једну мал |
се сад духу представи као какав сан, и тѣлесно и духовно измучен заспи.</p> <p>У то дође и под |
би шешире, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити, иначе одосмо у глиб |
оложењу, које напрема свим дражестима и тѣла и духа бијаше оно, што зид бобу.</p> <p>Било је ча |
ао преображен.{S} Он је читао молитве и тѣшио болнике из дубљине срдца и душе своје.{S} Кад је |
свуда си био газда.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ, |
енађем ништа, и морам све силе и умне и тѣлесне напети, да би мого само за препитаније дружине |
ка за гору заилази и с бојишта одлази и т. д.{S} На кратко, код те је слике множина стајала и д |
како губи шешире, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити, иначе одосм |
га народ већ почиње у своим духовним и тѣлесним невољама, да тражи.{S} Нека само иде за својом |
ао госпођу сматрају, да је игуманицом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по манастиру трче, и њ |
и су му и привржени.{S} Касније се овај тѣсни одношај између манастира и калуђера сасвим преокр |
рзала.</p> <p>Ленку прође језа по цѣлом тѣлу и кроз све живце, кад виђе ту слику ужаса и очајањ |
је своје дане као човѣк.{S} Али је јако тѣлом опадао.</p> <p>„Један дан, као да је о себи мисли |
дух братске узајмне љубави у калуђерско тѣло; оживите свѣст дужности у сваком члану тога тѣла, |
, да је погрѣшио, нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека, буде како он казује.“</p> <p>О. Теофан |
ибати — како су њега осудили и у затвор тѣрали...</p> <p>Господин одвѣтник слушајући разговор, |
е ништа друго него најплеменитији сок у тѣлу отца Амфилохија.{S} И сад види да је љоснуо на нос |
и о.{S} Теофан са младом лѣпом госпом у тѣсном узхићеном загрљају.</p> <p>Ово двоје, како су би |
.{S} Као поштен човѣк мора дакле или обѣт свој држати, или из калуђерства изступити.{S} Пак онд |
ст за брата, прима од сестре строги завѣт пријатељ и једне и другога!“</p> <p>Она му даде руку, |
јошт ни од кога узео ни крајцаре за савѣт; кад што напишем, ваља да ми се плати... а савѣтом по |
е дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign xml:lang="la">gratis</foreign>!“</p> <p>На т |
то други свог незна, али како други совѣт што дозна, она мора то већ и уклонити.{S} На примѣр: |
> <p>„Да су ови људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама однео, као што је толике силне др |
и онда ми њему недамо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣпо и |
ђер у нашем манастиру дотѣрати да га свѣт светитељем признаје и уважава... да буде правим свети |
„Кад сам ушо у манастир, умро сам за свѣт... у мојој је власти умрѣти и за сам манастир!“</p> < |
и... свѣст, да се ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну почивају... који можда у грѣ |
на свѣту; учини му се као да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба обузима; као да |
ки утисак у њему изводило.{S} Али је свѣт ишо много више и рађе у цркву него данас.</p> <p>„Чем |
мов глас отвара се небо!“ говорио је свѣт;“ и „његова молитва иде право у божије уво.“ Имамо ми |
манастири разкошни живот води, да се свѣт од калуђера одбија, да харчење манастирског добра у о |
на: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт запитати: мора ли то тако бити!{S} И нема ли начина д |
екуције; па ће бити свашта, и пуцаће свѣт од нашег покора.“</p> <p>„Ти њу пуштај из твоје ћелиј |
ући.{S} За њега је и онако сав други свѣт затворен: зар ћемо му и саму кућу да затворимо, у кој |
есем наше народне мелодије и у други свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити угодно, и да |
тва изступити.{S} Пак онда неиште ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то може искати, да <forei |
у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би то дочекала, < |
ика у највећем чуду: „Па шта ће рећи свѣт на то!{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="la">Illustri |
ти аманет овога живота за други виши свѣт.</p> <p>Често му се представљала као чисти небески ан |
она љубав безгранична, није дошла у свѣт гробова ради, да копа гробове и да их пуни живим мртв |
мислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вратио, то можете мислити.{S} Тај гост живи, и може ј |
из манастира; дај ми руку, хајдемо у свѣт, па ћемо живити себи на срѣћу, Богу на славу!“</p> <p |
крају разговора.{S} Ко зна, како наш свѣт гледа на наше фрушкогорске манастире, тај ће разумѣти |
и пружи јој и нехотице обѣ руке на сусрѣт.</p> <p>Ленка метне своје бѣле пуне округле ручице у |
и долазила, човѣче“, повиче јој на сусрѣт. „Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣд |
а скочи на кола лако као птица.</p> <p>„Тѣрај оштро!“ проговори кочијашу.</p> <p>Кочијаш ошине |
кожом покривена, смѣсти болестника на, та кола, и она два чувара одпрате, га нѣкуда.{S} У мана |
обе и уздахне: „о Б... ново, Б... ново, та ниси ново него си сасвим подерано!{S} Дајте ми воде, |
га је правозналац „није то баш толико, та непродају та господа своје увѣрење... него само за т |
и упру очи у њега.</p> <p>„Пијте браћо, та то је ваше и наше.{S} То су наши стари садили, наши |
ако те сутра у свом друштву неопазе... та то ће им бити најмилије, једино што желити могу.{S} |
Нећу ни ја за мој труд много искати... та земљаци смо, па ваља један другом да помажемо.{S} Не |
само овдѣ милостива; неможете ви ићи... та ето је скоро ноћ... а ноћ није за госпође да путују. |
ја извучем нож и дигнем руку с ножем... та то је само по себи доста, да баци сумњу на мене.{S} |
етице, да вас чује покојни Видаковић... та некаже се србски паковати, него поспремати!“ задирне |
</p> <p>„Ходи ба мном о.{S} Теофане!{S} Та ја море ништа и незнам о твојој фамилији.{S} Ходи да |
орим ја балавица...{S} Боже сачувај!{S} Та стегнуло ми се грло, па не могу од тешка решпекта ни |
видим Троицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си усѣо на коња већег него што је био шарац Краље |
да неће.</p> <p>„Како неби дошли!...{S} Та он је толико исто ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт |
<title>Љубомира у Елисијуму</title>.{S} Та и ја кад сам била мала читала сам га спрам мѣсечине. |
„Е ко ће то знати, ми немамо сатова.{S} Та било је, да рекнем... није било једнако... једни су |
мали, а и они, кои су само крештали.{S} Та његовом се високородију пѣва, мора се викати с други |
одведем.{S} Знам да ћеш се радовати.{S} Та нарочито тебе ради и дошли смо у овај манастир.“</p> |
ад ме мисао на тебе, натраг поврати.{S} Та ти си горе јошт био гоњен, па ниси руке против себе |
јошт госпође ни ока ноћас склопити.{S} Та невѣрујте...то је сама лакрдија.{S} Нема ту духова.. |
ико, то би ти морао бити задовољан.{S} Та теби су се давали манастири као крушке, и свуда си б |
ђу вама?“</p> <p>„Како га неби било.{S} Та он управо све нас и држи у друштву.{S} Што вам је то |
ли?“</p> <p>„Било нас је свакојаких.{S} Та ваљда вам је Крста казао.{S} Је л’ Крсто!“</p> <p>„Г |
апита свога послужника: „Гдѣ сам ја?{S} Та овдѣ је лѣпо!“</p> <p>Ово су били први знаци здравиј |
Шта тражиш у бугарским манастирима?{S} Та то нису ни слуге нашој Фрушкој Гори!{S} А руске лавр |
p>„А што ти неговориш о.{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало први да си проговорио.“</p> <p>О. Теофа |
да виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S} Та то су солдати, тамо не могу владати владике, тамо тр |
зашто да се ја са тетком не пољубим?{S} Та ја у њој видим своју мајку, и ево Ћу је као такову и |
апита сам себе. „Шта ће ови са мном?{S} Та ови мене склепташе, као да сам убијца!“</p> <p>Пође |
“ рекне овај, тргнувши се. „Како то?{S} Та они су мени тврдо казали, да хоће!“</p> <p>„Ми смо њ |
ослѣ озбиљно. „Чим би провели вечер?{S} Та наше госпође знаду, да непуштају са другог свѣта ни |
да јој то сад неучините, и да јој се — та смртни смо људи — што догоди, то неби могли себи ник |
> <p>Он је умро у тој илузији!{S} Је л’ та била наравна ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Н |
/p> <p>Он, кад је добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, или је морао имати Винковића |
манастир у њој добити добру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала.“</p> <p>„Најпослѣ може о |
ала да већма тражи самоћу него иначе; а та самоћа позивала га ја већ и сама собом, да чешће и в |
Овај је сав дрхтао од љутине.</p> <p>„А та је ту!“ повиче к долазећему, пре него што овај сасви |
прости, али му прсти на брзо покажу, да та течност није ништа друго него најплеменитији сок у т |
ушу лукавим сном можда тек уплиће... да та молитва свесилном створитељу иде и за оне, који леже |
овори на то архимандрит. „Нема сумње да та ствар има знаменитих страна.{S} Ја сам о тој ствари |
реку о животу и смрти, клечала је млада та лѣпа жена нескидајући ока са уста, која имадоше зазв |
му припашемо сабљу.{S} И онако изгледа та сцена, као да су ту били пијани солдати, а не смирен |
не, и својаке.</p> <p>„А, то су ми дала та господа, па сам их морао ту спремити“, одговори игум |
аву, и зато се обрадује кад га види, на та мало слободније <pb n="58" /> дишући запита, неби л |
онда стане пред о.{S} Теофана и запита та строго: „Шта хоћеш, оче!“</p> <p>„Хоћу да ми дате до |
адимље, кад се сѣтим, колико ме је пута та јутрења молитва за све људе узвисила над људама и ди |
ма, запита писмоношу:</p> <p>„Колика је та чутура?</p> <p>„Сајтлик и по“, одговори овај, а чуту |
ила пред очима.</p> <p>Ко је?{S} Шта је та прекрасна жена?</p> <p>Отајство, што ју је увијало, |
pb n="142" /> Но сад хвала Богу, сад је та нужда престала да будем несрѣћном.{S} Отац је мој ум |
е више за дијецезана способан и како је та црква под његовом управом полибељи изложена, јер има |
носим уза се).{S} Говорило се, да му је та калафа била оно, што је садашњим банкијерима вертхај |
ест.{S} Овакова управа изтргнуће та пре та после наша манастирска добра из руку калуђерских, и |
цима од Бога милости запросити... да се та молитва диже и за мајку, којој јединче умире, па сто |
о је на позив царев предлог, како да се та семинарија, устрои.</p> <pb n="326" /> <p>По одобрен |
управе митрополита Рајачића показала се та потрѣба у појавама несумњивим и нуждама неуклоњивим. |
>Јошт небијаше до ћошка дошо, на ком се та улица са пијацом код ондашње варошке куће спаја, али |
баш у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два локомотива сусрѣсти имала.</p> <p>Може се дакле |
лѣдовати?{S} Народ ће се дигнути, па ће та добра у своје руке узети, а разкошне настојатеље укл |
.</p> <p>„Добро, добро, тетка... још ће та доћи у Бечкерек да изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што му |
> <p>„Јест.{S} Овакова управа изтргнуће та пре та после наша манастирска добра из руку калуђерс |
ебе. „Сасвим сам погодио, од које птице та пѣсма долази.“</p> <p>О. Теофан мислио је, да ће пат |
патријарховом.</p> <p>Начелнику бијаше та музика очевидно врло угодна.{S} То је изгледало као |
да је заустави.</p> <p>Тако су стајали та два ваљана калуђера подуже.{S} Онај један лежаше кол |
и архимандрит. „И све држим, да ћемо ми та имена и више пута чути.“</p> <p>О Доктору Суботићу н |
{S} Један лѣчник прими га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је био болест |
ачин јошт извор, из ког се могла црпити та жива вода, јест, па ће лакше бити прегорѣти оно, што |
стник колико могаше мирније. „Ко та, ко та!“ дрекне администратор јаростно. „ Знаш ти добро ко. |
о. намѣстник колико могаше мирније. „Ко та, ко та!“ дрекне администратор јаростно. „ Знаш ти до |
то овај сасвим ступи у собу.</p> <p>„Ко та?{S} Запита о. намѣстник колико могаше мирније. „Ко т |
налац „није то баш толико, та непродају та господа своје увѣрење... него само за труд... да нет |
њега одврати и помркне, знамење, да му та појава небијаше угодна.</p> <p>Архимандрит погледи н |
во администратор митрополије, премда му та титула по праву није пристојала.</p> <p>Тражећи ексц |
.{S} То је сасвим погрѣшна мисао, да су та добра, добра народна; ако калуђери то признаду, онда |
а јој је највише шкодити морала.{S} Рѣч та била је нож са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣме ж |
се на њега архимандрит домаћин.</p> <p>Та сад је свануло“, одговори овај; „нећемо ником поквар |
право.</p> <p>„Немогу другчије!“</p> <p>Та ти незнаш играти“, дода патријарх мало љутит.</p> <p |
} Они, који су помрли, а нису свога завѣта изпунили, спремили су тим велики камен, којим се на |
села нашега.“</p> <p>Тако и буде.{S} Свѣта стече се много из цѣле околине, па и најдаљих села р |
ом, која ми је била милија од цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу имала је она отца и мајку, те ј |
ужности убио би себе и овога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону сироту жену.</p> <p>„Јавно |
себе за навѣк неубих и овога и онога свѣта!{S} Хоћу, спаситељу; увѣк ћу на тебе мислити, и то ћ |
. „Видим ја, непознајеш ти јошт тога свѣта!“</p> <p>Отац Теофан нађе за добро једним кораком на |
избавитељ свѣта, онај син створитеља свѣта, она љубав безгранична, није дошла у свѣт гробова ра |
покраинама показује.{S} Много млађег свѣта.{S} Нарочито чињаше се, да су матере мало јачу дѣцу |
Ленки.</p> <p>Као човѣк од најбољег свѣта поздрави је сада и проговори јој: „Ја се особито рад |
оспође знаду, да непуштају са другог свѣта ни патријарха, а камо ли архимандрита.{S} Нема ту по |
оцима будила, а нарочито код женског свѣта.</p> <p>Просте везиље, које знадоше златом везти, не |
нови манастир нађе се усамљеним, од свѣта остављеним.</p> <p>Пред њим бијаше дошо глас, да је |
} Кафане су у осталом и данас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима читава тишм |
ово мѣсто, па нећете на скоро видити свѣта!“</p> <p>Онај старији ђак рекне другу: „Јес’ чуо, ка |
ш прѣд очима, онај разпети избавитељ свѣта, онај син створитеља свѣта, она љубав безгранична, н |
изпуњен мржњом, горчином, презрѣњем свѣта и људи, неимајући никога, да га тѣши, да <pb n="146" |
чинити и какав Доситеј, пак да видиш свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је богата“, мис |
као ружица у пупољку, који неимађаше увѣта, да се разцвѣта.</p> <p>И данас, кад је послѣ топле |
т отвори.{S} Пупољак онога небескога цвѣта, о ком смо мало више говорили, разпучи своја нѣдра т |
, као што глас пролѣћа изазива живот цвѣта и мириса...“</p> <p>Калуђер је јошт ћутао.{S} Ленка |
ољку, који неимађаше увѣта, да се разцвѣта.</p> <p>И данас, кад је послѣ топле молитве нашо изл |
ружица љубави, најчистије љубави процвѣта у срдцу човѣка, који бијаше на врати тога срдца изре |
„А, Катице, како се теби допада многа лѣта с бандом?“</p> <p>Ово је била Србкиња.</p> <p>„Па мн |
поздрављати... па кад он запои многа лѣта или другу какву стихиру... таквог настојатеља нема в |
="SRP18730_C16"> <head>16.{S} Многаја лѣта уз румску банду.</head> <p>Кад гости дођу у порту и |
ш кад таковом господину банда многаја лѣта свира?</p> <p>„А друго ја хоћу да и други народи нау |
о је била Србкиња.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и без банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може л |
тров!“</p> <p>Опет се разигра многаја лѣта и у трапезарији и ван ње, и једва занѣме гласови мно |
ропара чујаше врло мало, а од многаја лѣта нимало.</p> <p>Кад се ова овација сврши, окрене се т |
вац манастирски запѣва велико многаја лѣта, у које пристану сви гости и они, који су приличан г |
пара зазуи а банда почне опет многаја лѣта.</p> <p>Ово неспоразумљење уроди наравно не баш најс |
у, и загрме из једнога гласа „Многаја лѣта“, а с њима заједно као пратња засвира банда, и загрм |
ђелску главу на своје пуне јада груди. „Та нема ти пара!“ повиче кроз сузе. „Ти си ми сјајна на |
се, премда мало кисело, па то и учини. „Та кости незаборављеног списатеља морају се у гробу од |
љач кренула.{S} Ови се стану згледати. „Та незнамо ми лајати господине.“ „Шта незнате бенгели; |
а се закуне“ стане мудровати Митрофан. „Та ми смо свештеници, а она је тек само једна куварица, |
p>„Како то?“ запита патријарх зачуђен. „Та ако ико, то би ти морао бити задовољан.{S} Та теби с |
ало чудећи се мало невѣрујући адвокат. „Та намѣстници <pb n="53" /> манастирски треба да имају |
добро спавао?“ проговори архимандрит. „Та већ је у велико дан.“</p> <p>„Касно сам устао“ одгов |
и мајстор“ примѣти на ово архимандрит. „Та ту иде много више.“</p> <p>„Неиде господине; вама се |
, и стану га нудити да иде у брашнару. „Та идите о.{S} Теофане.... па шта ће вам бити... три да |
> <p>„Видим да јеси,“ рекне патријарх. „Та медицина мирише са свим на своју апатеку; а рецепт к |
на чело, дигне лице к небу, и повиче: „Та ти ће мене и направити убијцом!{S} Гоне ме... ја се |
ѣјати и изгубе се на страну мумлајући: „та није нам ни дѣд лајо.{S} Лај ти!“</p> <p>У осталом д |
зправи се охоло, и почне јачим гласом: „Та шта сте о преплашили?{S} Знате <pb n="52" /> пред ки |
ви учтиво све присутне, и одговори му: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помаж |
неможе да буде.</p> <pb n="163" /> <p>„Та ја сам калуђер.</p> <p>„Одреко сам се отца и матере! |
ојом је у Митровицу допутовала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недол |
/p> <p>Онај неодговараше ништа.</p> <p>„Та шта је, море!“ повиче скоро гласно други од млађих к |
проговори сад Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Та нисам дијете!{S} Са свим сам осѣтила, да ми нѣко пок |
Тарне другу, но и ова неприми.</p> <p>„Та пали, шта „мрдаш; има неког у соби!“</p> <p>Смртни с |
се и опет стане крупно смѣјати.</p> <p>„Та за оне има гора и даљина јошт и највећу драж, који ј |
, па нагло пође натраг друштву.</p> <p>„Та неће нико појести тетку.{S} Немојте се журити.{S} Ја |
„Шта ће твој господин од мене?</p> <p>„Та ето ваљда пише у писму“, одговори овај, који је архи |
вармеђи: зато ти ми и судимо!“</p> <p>„Та баш за то неможете ми судити, и да сте ми иначе зако |
ла да ти и нѣмачки штрбецаш...“</p> <p>„Та чула сам, ћерко... али да ти право кажем, незнам јес |
крушке, и свуда си био газда.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и н |
. то ће вам бити још згодније.“</p> <p>„Та мени би било право,“ проговори стара. „Ја сам доиста |
, па се нећеш ухватити у лажи.“</p> <p>„Та право кажете, тако ће бити и најбоље.“</p> <p>„Кажу, |
и и дошли смо у овај манастир.“</p> <p>„Та кажите истину госпо!“ рекне домаћин</p> <pb n="203" |
вате господина администратора?“</p> <p>„Та уважавамо га! како га неби уважавали.{S} Добар је ка |
ен.{S} Из овога извуче нѣколико писаних табака, па онда гледећи у њих, начне даље говорити: „Ви |
је враћали кући, носећи доста написаних табака, да архиву митрополитску умноже, у коју је прист |
сребрна бурмутица са жутим садржајем од табаке.</p> <p>Метанисање било је код патријарха већ од |
о подплатити... а онда је код краљевске табле готов посао...{S} Него, имате ли ви попо мало цва |
ла и вицишпан и седрија... до краљевске табле и септемвирата... до самог краља тѣраћу их немили |
узи ме прихватише.{S} Набрао сам их пун таван.</p> <p>— — „И винограде благослови Бог, мој помо |
; ако калуђери то признаду, онда ће кад тад доћи мајстори, који ће из тога чудновате конзеквенц |
га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега какав солдачки „<foreign xml:lang="de" |
чудо, што се морало чешће у подрум по „тазе,“</p> <p>Онај ђак, кои је обично приступ у подрум |
Њ. Високородију, па ко са мном непије, тај није друг кесарев.</p> <p>„<foreign xml:lang="de">G |
је ко мого.{S} Кога су ноге послужиле, тај је отишо; а кога ноге изневѣрише, тај је одспавао у |
т гледа на наше фрушкогорске манастире, тај ће разумѣти топлу жељу старе госпође.</p> <p>Припов |
, тај је отишо; а кога ноге изневѣрише, тај је одспавао у манастиру.{S} Људи смо, свакојаке нар |
дце пуцало.{S} Ко незна те болове душе, тај неможе о боловима говорити... <pb n="142" /> Но сад |
е ко из грађанског реда желио ту учити, тај би морао наравно плаћати, <pb n="343" /> колико би |
усти?“</p> <p>Ко се сѣћа, како је било, тај ће увидити, да је ово питање настојатеља морало нѣм |
уј, да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} Тај твој сабор одузео би пре свега Новосадском владики |
, да вас одвезем бар у манастир К...{S} Тај лежи на вашем путу.{S} Ту ћете прегледати цркву, и |
риближује.{S} Свему је томе он крив.{S} Тај ће ме човѣк главе доћи.{S} Свему је он крив.“</p> < |
се у свѣт вратио, то можете мислити.{S} Тај гост живи, и може јошт и 30 година живити, па ће жи |
ног такмаца за митрополитску столицу, а тај је баш био епископ Мушицки, којега је име било од д |
ка комесија дошла, и надао се, да ће га тај дан преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће на њега |
се прѣко године управо преправљали, да тај дан јамачно могу у цркву доћи, па су се увѣк <pb n= |
авнокомандујући наложио ми је данас, да тај пекар несмѣ више тако злочесто пециво давати за сто |
<pb n="353" /> ја натѣрати манастире да тај терет на себе узму!“</p> <p>„А ви сазовите народни |
т и ону тиквицу с вином, коју бијаше за тај ручак понео.</p> <p>О. Теофан хитио је да буде гото |
ти се захвалити господа архимандрити за тај предлог“, примѣти патријарх мало пакостно.</p> <p>„ |
ветац.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим за тај разговор мила тетице,“ рекне Ленка смѣјући се, прем |
и сиромах калуђер своју шетњу и муку за тај дан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1873 |
сѣдао, а у њеној кући са другим гостима тај дан прослављао.</p> <p>Тим полажењем развије се изм |
, још те зиме скрбити и изтесати.{S} На тај посао био сам прошле јесени 100 акова шљивовице спр |
стољубива увѣрења цѣни.</p> <p>Он је на тај праздник обично у великој цркви служио, и служба ње |
тако, да се кадкад и по 10.000 људи на тај дан к манастиру стицало, одкуда је знатан прилог ма |
одлично понашање даје Вам пуно право на тај наслов, коим сам се послужио.{S} Међутим ја Ћу се с |
а по што по то!{S} А ако они нестану на тај пут, онда би било од мене лудо да подадирем ствар, |
мјаном изкади.</p> <p>Сто је и сто пута тај дан себи јасно реко:{S} Шта ће рећи његова екселенц |
господарима у очи; али незнадоше од куд тај умиљати вѣтар дува.</p> <p>Тако су прошли своје фру |
иџијницу... како се кад деси.{S} Недиже тај нос у звѣзде; њему је паор човѣк као и други господ |
а.{S} И онда може сваки схватити, да је тај човѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломити.</p |
мало час рекосмо: то је наравно, да је тај контраст морао слушаоце на грохотни смѣх побудити.< |
е изненада код манастира.{S} Лако да је тај дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се |
соке једне особе баш онда пасти, кад је тај просјак или осуђеник туда пролазио.</p> <p>Ко је го |
и митрополит у Карловци једини, коме је тај наслов припадао, па је тако тај наслов значио управ |
ше, кад је са истог прозора, за који је тај дан, реко би, чаробном силом нѣком привезан био, по |
?“ запита пратиоца.</p> <p>„Е ту нам је тај несрѣтник!“ одговори овај сасвим равнодушно.</p> <p |
"112" /> који пут послужити.{S} И то је тај бал, што су га описали као да је сам антикрист ту б |
којима се вино доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, частимо и ми њега код наших кућа |
рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спорије тај сасвим прегриза.</p> <p>Но при свем том била је без |
оју руку и турски ножић.{S} Дигне дакле тај ножић и задене га у чизму по обичају свакдањем.</p> |
и учињено!“</p> <p>„Полицај оде и пошље тај час по пекара, да му га доведу.</p> <p>„Како се ова |
но да му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рукопис находи, јер тому има врло много |
<p>Кад се ова овација сврши, окрене се тај враголан к свом сусѣду, и лагано му рекне: „Шта вел |
2" /> Митрополит Стратимировић обуко се тај дан у најсјајнију одѣћу.{S} Шест вранаца један лѣпш |
аше са зраком чисте радости, која му се тај час у срдцу таласаше, те му особиту милину даваше.< |
ан манастир уреде, да иду у други, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ |
заступао.</p> <p>Међу тим то поуздање и тај сигурности пун глас охрабри калуђера, те је свога п |
“</p> <p>„Ваљда ће господин да видите и тај манастир.“</p> <p>Уђу у порту.</p> <p>Дочека их нас |
ељи, да ме кадгод непрекорите, да сам и тај собом понео.{S} И сам спомен мога овдашњег живота о |
орист манастирске управе. (И данас живи тај гост.{S} Припов.)</p> <p>„Јест.{S} Овакова управа и |
ом.</p> <p>Млада жена застане, кад види тај необични појав.</p> <p>С друге стране пренерази се |
ица окрене главу к њему, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом великим: госпо |
лежи у Божијој руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очим |
!“ повиче патријарх из гласа; „и ако ми тај час из ове моје собе неизиђеш напоље, даћу те из ње |
се тицало домаћина; али је високородни тај успѣх свом тоасту приписивао, па је са погледом поб |
а пропаде у земљу.</p> <p>„Па на што ти тај нос!“ запита администратор љутит Амфилохија, „кад ј |
једаред за свагда скину с врата.{S} Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док год небудем изв |
.{S} Али ми ево почињемо дирати и у сам тај извор.{S} У старија времена дозиђивали су настојате |
“ издану.{S} Они се сви слажу да обавим тај шут, и изјављују, да ће то само бити на корист мана |
вукло у манастир!{S} Тако ми се узвишен тај позив учинио, да ми све друге изгледе помрачи.{S} М |
ту ужасну заповѣст, да се г. архиђакон тај час из митрополитског двора у свој манастир сели.</ |
езика.</p> <p>О. Амфилохије — он је био тај нуждник — опорави се добрано; сасвим се немогаше из |
тријарх гласно. „Што си тако отромбољио тај нос?“ запита га мало поћутавши.</p> <p>„Жао ми је!“ |
талима први, и он начелствује.{S} А ако тај старѣшина домашња дѣла небрежљиво води, нити се са |
коме је тај наслов припадао, па је тако тај наслов значио управо што митрополит.</p> <p>Но у вр |
недељу ћемо служити соборно, осветићемо тај принос, и поставити га на кивот светитељев.{S} Огла |
хом дисао и епископ Хранислав, и ми смо тај дух опазили већ и у разговору са о.{S} Теофаном.</p |
р господин, нема му пара у друштву: што тај зна лѣпо наздрављати, одздрављати и поздрављати... |
који пар онај чутуру принесе к устма, у тај пар опази ђак архимандрита.</p> <p>Мал’ га неудари |
S} Митрофаном, кога бијаху премѣстили у тај манастир.</p> <p>Сад је био о.{S} Теофан управитељ, |
, и да ће најбоље бити немѣшати се ни у тај чин започете комедије.{S} Он слегне рамени и рекне: |
у шуму да надгледи, да људи, долазећи у тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечине. |
ра да га бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је тражени одвѣтник:</p> <p>„Тако је то |
да угаси свећу.</p> <pb n="218" /> <p>У тај пар шкљоцну врата, која у предњу собу водише, и мал |
erio sidera vertice</foreign>!</p> <p>У тај пар приступи му један знанац са стране и рекне му: |
је изражавала пуну збиљу воље.</p> <p>У тај пар чује се глас архимандрита Гурија: „Шта се ви је |
рене к вратма да пође на поље.</p> <p>У тај пар чује се ход ђаков близу врата намѣстникових.</p |
да се позив домаћинов одрече.</p> <p>У тај пар рекне архимандрит Партеније, кои је на прозору |
лика тајне љубави, лак Ленкин.</p> <p>У тај пар куцне нѣко на врата од његове ћелије...{S} Он о |
и.</p> <p>Настојатељ је ћутао.</p> <p>У тај час му бијаше пукло међу очима, и он увиди, да је с |
очистио, узвисио и просвѣтио.</p> <p>У тај мах познаду и они висину о.{S} Теофана.</p> <p>Пред |
и рекне му, да га зове господин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣстник закључа своју ћелију, |
ра до игумна дотѣрао.</p> <p>Дали су му тај манастир, кои бијаше скоро упропашћен.</p> <p>Он је |
звлачила.</p> <p>Но госпођа је била баш тај дан у оном расположењу, које напрема свим дражестим |
борави <pb n="39" /> на то.{S} Ти мораш тај остати, и кад ти је добро и кад ти је зло.{S} Ти мо |
сестра поручила.</p> <pb n="245" /> <p>Тај одговор запечатио је одлуку овога као црвени восак |
исли његове душе.</p> <pb n="138" /> <p>Тај сан пресуди и ток живота му.</p> <p>Он оде у калуђе |
ако је св. тѣло у њега довезено.</p> <p>Тај се дан видило, шта би могли бити манастири народу у |
, ободрен вишим нѣким упливом и оснажен тајанственом нѣком силом: „Теофане!{S} Постој! <pb n="1 |
</p> <p>„Е па кад други кажу, што ја да тајим?“ одговори свѣдок, на ком се видило, да му је одл |
неприкрива у кућама оно, што ваља да је тајна, као чуваркућа.{S} За то се и зове чуваркућа, и з |
n="77" /> <p>Садржај те калафе остао је тајна за увѣк.</p> <p>За живота није ником допустио, да |
дух поред слике јавне дужности и слика тајне љубави, лак Ленкин.</p> <p>У тај пар куцне нѣко н |
то незнамо; можда ће будућност донети „тајне Хранислављеве калафе“.</p> </div> <div type="chap |
атим нашим пѣсником Исидором Николићем, тајником код уг. кр. намѣстничког вѣћа у Будиму.</p> <p |
ио против закључака саборских, чинио је тајно.</p> <p>Али је уједно морао држати под уздом и св |
тојатељ опија?{S} Неваља то ни кад чини тајно у својој ћелији прекривен од свакога ока.{S} Али |
молитву очитао или прѣко кога је са св. тајном при служби прешо, осѣћао је чудесно олакшање ист |
{S} Теофан на „великом входу“ са светом тајном прѣко њих прекорачи.{S} И за чудо, сваки, ком је |
јој је при постанку намѣњено да вѣчитом тајном остане.</p> <p>„Године 1834 или 1835 оде покојни |
оје мемоаре за себе, а послѣ је нѣкаква тајностна рука ове поједине мемоаре покупила и у један |
то већма настоје за тим, да нам куће цвѣтају: тим су мени дражи и милији.{S} Зашто, јер ће тим |
само на проповѣдање у цркви.{S} Гдѣ је така прилика на другом мѣсту, доћи до имена једног Јоан |
и свѣтска човѣка.</p> <p>Био је пун досѣтака.</p> <p>Говор му се преливао као најлѣпши „калоспи |
оковом...{S} Е мој синко, другачије је такав човѣк изгледао, него сви садашњи списатељи — фићф |
другим нашим манастирима, да и они себи такав драги камен набаве.</p> <p>Што више, било је баш |
јест, па чист рачун.“</p> <p>„Ја неумѣм такав рачун правити.“</p> <p>„А ви подајте отцу намѣстн |
ц и ти рођена сте браћа.{S} Какав један такав је и други. — Мени је госпођа Ленка дала руку на |
Гдѣ станују толики свети отци, несмѣ ту такав дух ни присмрдити, у толико мање, што живи настој |
и је добро и кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и умрѣти!“</p> <p>Ова бура у души бијаше га јако |
јне простране и лѣпе, то је познато.{S} Таква је била и у нашем манастиру.</p> <p>Вечера је бил |
еђу људма находи само да познаду да има таквих створења, па ће до кои час да их остави и да прн |
и многа лѣта или другу какву стихиру... таквог настојатеља нема више у Фрушкој Гори.{S} Високоп |
љада људи.</p> <p>Говорило се да никада таквога торжества није било у том манастиру од како је |
је прави господин.{S} Јошт нисам видила таквога архимандрита.{S} Све је на њему господски, и ха |
</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Сав |
али ми може бити љубљена сестра.{S} Као такву сам је срдцу свом пригрлио...{S} Тако и остајемо! |
p> <p>Но будно око стражара опази је, и таки јави господину, да је птица у клот улѣгла.</p> <p> |
и маукање?“ повиче озбиљно нѣки глас и таки за тим уђе у собу повисок одличан калуђер са крсто |
p>Амфилохије нађе се на то уврѣђен; али таки за тим прими за шалу, и одговори: „Није нам био до |
едочека да генерал дође у Карловце него таки послѣ два три дана, кад се увѣрио о сталности пром |
исто?“ промумла лагано кроз зубе.{S} Но таки за тим одговори сам себи: <pb n="42" /> „нека је и |
ива.</p> <pb n="164" /> <p>„Кажи, да ћу таки доћи!“ одговори ђаку и дигне се из постеље.</p> <p |
ост, кад му све каже:</p> <p>„Било је у таким приликама и више паметних и изкусних људи из наше |
лучају имао је Станковић једног јединог такмаца за митрополитску столицу, а тај је баш био епис |
иче им: „Натраг од мене, да ме се нисте такнули.“</p> <p>Други калуђери прсну од њега надалеко. |
вета служба служи...{S} То ће бити, да, тако ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се |
љ.{S} Народ је како из прњавора и села, тако и из оближњих места гомилама долазио, <pb n="250" |
тих очију блистала се зрака тако топла, тако привржена пријатеља, да јој је само један одговор |
уће и куће.</p> <p>Како данас код мене, тако други дан код мог сусѣда, а послѣ опет редом код д |
ноградарство, како за ученике калуђере, тако и за народ Фрушке Горе,“ одговори о.{S} Теофан у н |
атити у лажи.“</p> <p>„Та право кажете, тако ће бити и најбоље.“</p> <p>„Кажу, да је и господин |
} Тамо се умије и очешља, и лѣпо обуче, тако да се чисто засија.</p> <p>О. Теофан се мало подуж |
сти и пои.</p> <p>Срѣде и петка недржи, тако исто никојега <pb n="292" /> другог поста, на сабл |
сабор, патријарх се сав у лицу промѣни, тако, да о.{S} Теофан одједаред умукну.</p> <p>„Сабор!{ |
и, као да га сва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја говора пријатељице.</p> <p>Чекај |
изпросили, али се морало на крај изићи, тако да нема дефицита.{S} Није онда тако лако било дуг |
ра степеном игуманства будем одликован, тако што учинио?{S} Ни за живу главу.{S} То је клевета, |
и.</p> <p>Он је био прѣко мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ прелазио у тврдице.</p> <p>И са |
у руци, којој приступаше о.{S} Теофан, тако му је недаде да ју цѣлива, него га њом мало гурне |
пало на лице пријатеља, кад је говорио, тако је, реко би, укочено остало.</p> <p>Протече нѣколи |
е тражени одвѣтник:</p> <p>„Тако је то, тако.{S} То вам кажем ја, адвокат Печеновић; а ко је ад |
> на њега како госте, ако нам кои дођу, тако и све угледне људе из прњавора и села нашега.“</p> |
, да постигне на скоро како жељу своју, тако и жељу цѣлога народа, и да метне златну митру на г |
простодушно. „Дајте људи хлѣба, јер ћу, тако ми имена, загристи у ваше носеве?“</p> <p>„Нема!“ |
оге на играње код оних, кои радо плѣшу: тако и красни овај мај стане чисто вући о.{S} Теофана н |
у доиста шпанске чизме на главу натичу; тако му се учини, да му се лубања разпаде.</p> <p>Пре с |
на челу израсто.{S} Ниси <pb n="162" /> тако челом лупио о под ни кад си при рукополагању метан |
</p> <p>„Ти мора да си Бугарин отче!{S} Тако си тврдоглав,“ осѣче се патријарх на њега. „Сабор, |
видим, како ће се тамо ствар узети!{S} Тако ће бити најбоље.{S} Даклем идем одмах сутра!“</p> |
нека му га.{S} То је, мислим право!{S} Тако су радили стари; а тако и сад држе у двору.{S} Нег |
утем...{S} Срце ме вукло у манастир!{S} Тако ми се узвишен тај позив учинио, да ми све друге из |
такву сам је срдцу свом пригрлио...{S} Тако и остајемо!“</p> <p>Идеа, која га је довела у калу |
знато је више имена појаца умѣтника.{S} Тако ћу ти споменути игумна Дионисија, ... гимназијског |
ѣтитеља Доситија у Хопово допратила.{S} Тако сам барем мого слушати.</p> <p>„Колико је дакле пр |
прозор за анђела а врата за ђавола.{S} Тако ми је сам покојни Иринеј казао; и имао је посве пр |
страна његовог плана изјалови посве.{S} Тако бива и самим војничким стратезима.{S} И њихов план |
соке школе са великим успѣхом сврше.{S} Тако ми је и сад, кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би л |
шинама био је подпуно покорни млађи.{S} Тако приповѣдају, да је једаред гроф Коронини као земаљ |
јпростији били су најбољи црквењаци.{S} Тако онај горѣ споменути појац није у свом вѣку пропуст |
у.{S} Болестнику је очевидно годило.{S} Тако је двѣ недѣље трајало из дана у дан.</p> <p>Болест |
ештеник на много мѣста чудесно лѣпо.{S} Тако је супарох поп Аћимов, поп Тодор био изврстан поја |
p>На то се промешкољи и окрене зиду.{S} Тако је спавао као заклан дуго... дуго...{S} Дан већ би |
било удесно, па онда се ради.{S} Је л’ тако Крсто?“ запита првог свѣдока к њему окренушви се.< |
рсто“</p> <p>„Као челик!“</p> <p>„Ји л’ тако?“</p> <p>„Тако је, и остаје!“</p> <p>„Е добро,“ ре |
ојао је у врло пријатељском одношају, а тако исто са познатим нашим пѣсником Исидором Николићем |
вала, му је теме и спадала на рамена; а тако исто црна дуга брада покривала му је дољни дѣо гла |
ислим право!{S} Тако су радили стари; а тако и сад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ј |
инским собама ни спаваћих хаљина нема а тако исто ни у собама настојатељским.{S} Астали и столи |
олико прије, што посрѣдовање између два тако племенита створа, као што сте вас <pb n="205" /> д |
али су игумана Ананију, уважавали су га тако, да су му сваку молбу изпунити приправни били.</p> |
слили су да он то из политичког разлога тако хоће.</p> <p>„Из манастира, кои су били слабији, и |
амо они избраници сина Божијег, а друга тако звана браћа, да су њихове слуге и оруђе; да врховн |
ј браду оче!{S} Ако те чују братија, да тако говориш, очешљаће ти браду, да ће ти пола на чешљу |
ако иде у реч, може бити, што желим, да тако буде.{S} Што се ствари тиче, ја ту немолим, да ме |
састати, јер нам неби нико опростио, да тако без трага изчезне из ове приповѣсти она појава, ко |
о у старости.{S} Ја незнам да сам икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као |
ћи, тако да нема дефицита.{S} Није онда тако лако било дуг <pb n="260" /> на манастир наваљати. |
д радости потрѣсти, кад му кћери народа тако о њему говоре.{S} И ја имам радо покојног Видакови |
би га светцем прогласили!“</p> <p>„И ја тако велим“, рекне на то архимандрит. „Манастирску упра |
дрит.</p> <p>„Како небих знао; нисам ја тако прост, да незнам шта радим.{S} Нама је господин (а |
тог лица из тих очију блистала се зрака тако топла, тако привржена пријатеља, да јој је само је |
адобије.</p> <p>И доиста је стара тетка тако била обчињена пријатности и разговором господина а |
амој мило, а нарочито, што јој је тетка тако очевидно необично уживала.</p> <p>Врате се у собе. |
плату, што јој је припадала.</p> <p>Она тако и учини.</p> <p>Тужба буде Њ. Ексцеленцији предана |
зљутио уобште на поступање калуђера, па тако паде и он с њима у један кошар.</p> <p>„Кажем ја, |
ушицки је био врло отворен карактер, па тако није ни ове своје састанке ни од кога сакривао.</p |
мо реко, да смо мало били весели.{S} Па тако је и било.“</p> <p>„Па до које сте доба били зајед |
о, па ето му тешке главобоље.</p> <p>Па тако је и ова комесија прошла као и све скоро друге про |
Али ни на то није ни мислио.</p> <p>Па тако је и о.{S} Теофан узалуд чекао, да <pb n="360" /> |
91" /> кући“ проговори на то стара. „Па тако нећемо ни сада ни једнога видити моћи.“</p> <p>„Од |
и, и бијаше се додворио код митрополита тако, да је код истог све важио.</p> <p>„Митрополит ниј |
а свакога новога частника како духовног тако и грађанског изгубљене прѣким ситним пословима и п |
а.{S} Ружице на образи горѣле су кадкад тако, да су наравне бојом и топлином много надвишавали. |
ше, шта је то, да архимандрит наједаред тако признаде о.{S} Теофана.</p> <p>Питали су се очима, |
“ потврди архимандрит. „И трѣба да буде тако.{S} То је право духовно сродство.{S} А ово је јаче |
лоне у изумљењу на прси човѣка, кога је тако силном љубави љубила!</p> </div> <div type="chapte |
ко се пријавило, и може се узети, да је тако.{S} По даној мени власти мого бих ја свима вама са |
емам изрицати, ко је крив.{S} Али да је тако, то стои.“</p> <pb n="340" /> <p>„Јошт ћеш рећи да |
ини, коме је тај наслов припадао, па је тако тај наслов значио управо што митрополит.</p> <p>Но |
дрит.</p> <p>„Е па кад је казао, све је тако.. је л’ Крста?“ рекне на ово свѣдок и окрене се пр |
Амфилохије кораком напрѣд ступио, те је тако у онај пар, кад су се шаке отца Митрофана састати |
Буди јунак!{S} Падни у борби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те је пр |
дотлѣ и послѣ тога нечувено; а овај је тако изцѣђен и упропашћен, да није био ни зашто.</p> <p |
ницу, која ме буде казнила.{S} Али није тако било опасно, нити је на зло смѣрало.“ Сад приповѣд |
она остарила.“</p> <p>„Но сигурно није тако лѣпа бакица, као моја тетица, је ли?“</p> <p>Ово р |
Теофан одговори мирно и смирено: „Није тако, високопречестњејши господине!{S} Онако је како са |
непрестано са мирским људма разкоштвује тако, да манастир хоће скоро да опусти.{S} И сами стано |
с друге пак стране баца како на владике тако и на манастирце не баш најугоднију сѣнку: а напосл |
. „Код нас у Варадину и кифле и земичке тако су добре, да их у Бечу нема бољих!“</p> <pb n="265 |
p>„Столица митрополитска могла се дакле тако рећи сваким даном упразнити.</p> <p>„У овом случај |
ју.</p> <p>Одмах помисли у себи: ови ме тако брзо позивљу и сам администратор долази по мене... |
жину на срдцу и души, коју у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше чисто задовољна, |
варању; на кратко: установите манастире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот п |
прѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако што догађа; <pb n="212" /> а сад држим, да се само |
у каже, шта је Коларовић згрѣшио, да се тако на њега изузео.</p> <p>„Није ништа,“ одговори патр |
о празним рукама.{S} О. Теофан бѣше се тако пожурио, да га нико није мого стићи.</p> <p>Кад до |
ма на поду куваричине собе, те да му се тако избио врањ на бурету, у ком је крв држао.</p> <p>Ш |
p> <p>О. намѣстник стане се отимати, те тако у том отимању удари ногом о предња врата своје ћел |
и.{S} Но кључ је стајао у кључаници, те тако немогаше ни један видити шта унутри бива.</p> <p>П |
био до ћошка католичке цркве отишо, те тако му реплика остаде неприобштена.</p> <p>Кад дођу ку |
ре, пећ угрију, па чашицу по чашицу, те тако до зоре, ако их винушко раније у постељу несвали.{ |
ад их је ко запитао, за што сирото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало масло, т |
ећи: „Господине администраторе, немојте тако.{S} Ја нисам оно говорио, да вас или кога другога |
ли задовољан?</p> <p>„Ја мислим, да ће тако бити најбоље!“</p> <p>О. Теофан се премишљавао под |
.{S} Најпослѣ рекне: „Кад мислите да ће тако бити најбоље, нека... буде!“</p> <p>На то се дигне |
ла, да ће јој одмах плату издати, па ће тако исто кришом из манастира отићи, те је неће нико ни |
, која му је зрном плућа пробила и срце тако озлѣдила, да је морала, нагла смрт неизоставно слѣ |
ио ми је данас, да тај пекар несмѣ више тако злочесто пециво давати за стол Њ. Екселенције госп |
> <p>Она браћа, која су у прњавору више тако званих „затворених“ кругова чинили, састала су се |
Н. Саду имао је о.{S} Теофан рођака, и тако се смѣсти код њих, док се састане са адвокатом и д |
м Пуљиницом на своје каруце посадила, и тако архимандрит <foreign xml:lang="la">nolens volens</ |
то бијаше у манастир у службу отишла, и тако је тамо дворске чиновнике познавала.</p> <p>Наравн |
о код нас првим доктором богословије, и тако друге на разне подвиге побудимо и ободримо.{S} Али |
е.{S} У цркву иде кад му на ум падне, и тако своим примѣром и искушенике и ученике одводи од цр |
ша Нерадница, или о свечари код мене, и тако код других.“</p> <pb n="116" /> <p>„Ал ту нема гос |
и чутуру, онда да неда и на здравице, и тако даље.</p> <p>Овако је мислио епископ Хранислав о с |
тку, а он поднесе руку младој нећаки, и тако пођу.{S} Госпођу Пуљиницу усрѣћи трећи крстонсац с |
!{S} Ви сте нас тако човѣчно примили, и тако пријатељски кроз она два манастира провели, да неб |
павати ко царица.“</p> <p>То и учини, и тако се смѣсте.</p> <p>„Нек остане свѣћа да горе,“ рекн |
ухо добијало је само одломке од рѣчи, и тако их ни ухо немогаше подпуно извѣстити, шта се у ћел |
усѣкњивао, то се више крвљу умазивао, и тако му се друг од истине поплаши, кад га крвљу обливен |
шао, али је овај био међутим изгорео, и тако ето ме у нову сиротињу.</p> <p>— — „Предао сам упр |
г, Исусоваца, отац Игња Лојола чинио, и тако му је тѣло цвѣтало у пуној мѣри, коју нарав младос |
е ко знао за ово што се пређе радило, и тако се о тим стварима мислило без обзира на ово што би |
емо ову епизоду на краће да изведемо, и тако ћемо само оно споменути, што је најнужније, <pb n= |
важавати... особито тако лѣпу сестру, и тако отмѣну,“ дода смѣшећи се љубезно.</p> <p>На то јој |
ио је Печеновић на свом правом мѣсту, и тако је више и био у друштвима него у прокуратури.</p> |
.</p> <p>„Он је умро 31.{S} Јула 1842 и тако једва пређе четир године; а прве су године обично |
<p>Дан је био лѣп, сунце пригрѣјало: и тако јо пред „кранцом“ било најзгодније за сунчање.</p> |
т Стратимировић био је вѣшт дипломат; и тако је остало то у архиви, а у живот није ступило.{S} |
здигнутом руком и прѣтећим прстом.{S} И тако су се ово двоје младих људи миловали, из срдца и д |
био је јошт у најбољим годинама, млад и тако лѣп, да старији несмѣдоше узети на себе ризико, да |
Огласићемо то свуда по нашој околини и тако ћемо имати дан великог торжества.{S} А онда ћемо у |
5.000 фор. а од манастира 579.850 фор и тако би ми данас имали 1.054.550 фор. од самих прилога. |
равица, хајдете само на поље!“</p> <p>И тако се сврши ова парада.{S} Али ђак добије добру ексхо |
пак ћу га онда ја наградити.“</p> <p>И тако се сиромах Коларовић ни крив ни дужан, морао одрећ |
0 Ф. а од ових других 347.830 ф., те би тако те године имали од тих прилога од владика 760.000 |
су вам велике грунтове...{S} Но кад ви тако с њима поступате, ми ћемо нашу крајцару на што бољ |
није бѣгством уклонио.{S} Кажите је ли тако?“</p> <p>О. Теофан одговори мирно и смирено: „Није |
брашнари!“</p> <pb n="32" /> <p>„Је ли тако братијо?“ запита погледајући на друге калуђере.</p |
архиви, а у живот није ступило.{S} Али тако је било... а што је било, то је сѣме, које можда н |
а онда упали свѣћу.“</p> <p>Ленка учини тако.{S} Метне свѣтњак близу себе и шибице до њега, па |
бу насмѣје се патријарх гласно. „Што си тако отромбољио тај нос?“ запита га мало поћутавши.</p> |
мо јошт једну о Гедеону.{S} Видим да ти тако што најрадије слушаш!“</p> <p>„То је истина“, одго |
аком богослуженију чита!{S} Хоће л бити тако добро, о.{S} Теофане.{S} Шта мислиш?“</p> <p>„Мени |
у теби, што си напаст најжешће страсти тако јуначки одбио.</p> <p>„Ја ти честитам на тој побѣд |
ваљало оправљати и понављати.{S} Идући тако са једним старијим житељем те обитељи дође до једн |
срамотити!“</p> <p>Она изрече ове рѣчи тако да о. намѣстник није мого ни најмање о истини и зб |
ћу ја да се украдем и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи опрост |
крв у жилама; изрази тих лица укоче јој тако рећи живце у мозгу.{S} Као највѣрнија фотографија |
>Она је нехтеде преузети.</p> <p>„Немој тако мислити“, рекне му она на ово: „Све што сам од отц |
ње поправи.</p> <p>— — „Како настојатељ тако и братија недају се лако разставити од старога бла |
ту промѣну како на лицу настојатељевом тако и у погледима калуђера.</p> <p>Он се обрати на игу |
намѣстник зачуђен.</p> <p>„Кад господин тако заповѣда, морамо слушати,“ одговори дуја са свим м |
ржавном сабору.{S} На овом се одликовао тако, да су га магнати својим „оратором“ звали.{S} Гово |
свѣће по свим ћелијама.{S} Ту се држао тако названи бал.</p> <p>Администратор манастира радо ј |
ко јој буде воља.{S} А можда је и морао тако чинити, јер правог екселенције није било, избор ми |
астир наваљати.{S} Са сувишком није био тако строг.{S} Ту је могло бити сувишка колико хоће, он |
на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако тако пођемо, онда ћемо формалне балове у манастирима до |
жбина... ви ћете и сами себе убити, ако тако и на даље останете.{S} Што ви сад грѣшите, можда ћ |
гог тона.</p> <p>„Могу доћи и сутра ако тако заповѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и пође да га по |
Стратимиревићеве и Иринијеве, биће како тако: а послѣ ће бити... знате, шта ће бити? манастири |
ана је велика густа чуваркућа; — а нико тако неприкрива у кућама оно, што ваља да је тајна, као |
свештеницима ондашњег доба било је мало тако званих филозофа, кои бијаху свршили поред гимназиј |
>„Она вели да ће се заклети, да је било тако“, рекне архимандрит.</p> <p>„И ми ћемо се заклети, |
<p>„И ми ћемо се заклети, да није било тако!“ рекне Митрофан.</p> <p>„И то сто пута ћемо се за |
и камо срѣће, да више њих и у полу само тако светитељски служе.“</p> <p>Патријарху је ово очеви |
адна издаја... злочинство!</p> <p>„Само тако је могло бити!“</p> <p>Онда је подуже ћутао и прем |
идите у манастир III..{S} Будите и тамо тако привржен добру свете обитељи; будите примѣран свеш |
ци,“ рекне протођакон осорно. „Зар ћемо тако далеко ићи, да настојатељ манастира мора за сваки |
знам, шта смо онда мислили, и зашто смо тако радили: али онда нам се чинило да је сасвим у реду |
е отишо, те га је читала и читала, и то тако с цѣлом душом, да нити је што чула ни видила, што |
ени, да ће се свѣт запитати: мора ли то тако бити!{S} И нема ли начина да то буде боље!{S} Јест |
тегну... да се у запт узму...{S} Ако то тако дуже потраје, знате л шта ће слѣдовати?{S} Народ ћ |
, пак знамо такову уважавати... особито тако лѣпу сестру, и тако отмѣну,“ дода смѣшећи се љубез |
скинуо; јер је ова по чину морала исто тако на свом мѣсту стојати, као клобук код војника.{S} |
и.{S} И воћњак његов напрѣдовао је исто тако весело и берићетно.</p> <p>Но и било је пролѣће ка |
"227" /> <p>Примѣра ради да узмемо исто тако велику слику, на којој би били представљени сви ср |
нда врати калуђеру, и проговори му исто тако мирно и озбиљно:</p> <p>„Ја радим што највише могу |
ном златнога руна о врату.</p> <p>„Исто тако под патронатством краља дишпутирао је на скоро за |
он чекао стрпљиво и мирно.</p> <p>„Зар тако, мајору?“ проговори патријарх, кад му друг у сигра |
!“</p> <p>„Како би ми њу пустили од нас тако брзо...{S} То неби било нимало лѣпо...{S} Шта би о |
естњејши г. архимандрите!{S} Ви сте нас тако човѣчно примили, и тако пријатељски кроз она два м |
уди кои су давно умрли.“</p> <p>„И јест тако“, одговори архимандрит, „Слушај дакле.{S} Кад је С |
Изтрага је свршена, јест, али на жалост тако, како нисам желио.{S} Против вас оче администратор |
ичије друго.{S} Њега се скоро сви јошт тако живо сѣћају, као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је |
е био необично дугачак, и изилазио је у тако танак шиљак, да би се могао у чувалдуз уденути.</p |
је храм цркве, видовдан, омилити народу тако, да се кадкад и по 10.000 људи на тај дан к манаст |
над свима, те се по томе како у држању тако и обхођењу управљао.{S} Кад је ишо у процесијама у |
атеља тих манастира, што те ствари нису тако описане и нацртане, да их може видити и онај, који |
друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега живота.“</ |
е главу, напне уши: ничега нема!</p> <p>Тако је подуже трајало.</p> <p>Опет нѣшто шушне: иде нѣ |
ехотице:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својој ћелији.{S} Кроз прозо |
е од куд тај умиљати вѣтар дува.</p> <p>Тако су прошли своје фрушкогорско путовање, и вратили с |
то путовање дозволу и благослов.</p> <p>Тако дође и мѣсец мај.</p> <p>Као што удесна свирка чис |
па разшири руке, да је заустави.</p> <p>Тако су стајали та два ваљана калуђера подуже.{S} Онај |
и опазити, а камо ли злоставити.</p> <p>Тако је и учинила.</p> <p>Али су њени противници рачуна |
олици својој као да се скаменио.</p> <p>Тако су подуже ћутећи стојали.</p> <p>Најпослѣ проговор |
ку, и суза му се заблиста у оку.</p> <p>Тако поћути по дуго, а сузе су једна другу стизале на о |
људе из прњавора и села нашега.“</p> <p>Тако и буде.{S} Свѣта стече се много из цѣле околине, п |
а три честита србска хијерарха.“</p> <p>Тако и буде. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
погледајући на друге калуђере.</p> <p>„Тако је! одговоре ови сви климајући главом.</p> <p>„Па |
је сад намѣравао скупо продати.</p> <p>„Тако је!“ одобри говорник. „Мир всѣм! то је калуђерско: |
уди мила сестра љубљеном брату.</p> <p>„Тако нека буде!</p> <p>„Како ми је олакшало на срдцу!“< |
ар говорио је тражени одвѣтник:</p> <p>„Тако је то, тако.{S} То вам кажем ја, адвокат Печеновић |
тит против ма каквог насртаја.“</p> <p>„Тако и јест,“ дода на ово архимандрит. „И зато ја увѣк |
ао челик!“</p> <p>„Ји л’ тако?“</p> <p>„Тако је, и остаје!“</p> <p>„Е добро,“ рекне најпослѣ ад |
у напрѣд душевној наслади радовали.{S} Такова је служба хришћанској цркви у прва времена језич |
атеља човѣка, па да се станим тамо, гдѣ такова нађем.</p> <p>Овај бо прави сучовѣка нижим од ск |
рхимандрит. „И зато држим да ћете ме за такова и сматрати, и радо примити сваку услугу, коју од |
и покрај закона може нама доста трунити такова сила, каква је била онда католичка црквена управ |
вечера често призивао к себи.</p> <p>У такова вечера приповѣдао је много о знатнијим личностим |
ако сгрѣшили што се нису старали, да се такове реликвије боље сачувају, и цѣлисходније смѣсте.< |
{S} Ми ваља да смо врло „обозрителни.“ 'Такове погрѣшке могу учинити, да изгубимо, што нисмо вр |
S} С нама није лако изићи на крај.{S} А такови господари небоје се ни бога ни закона.... само з |
, е онда се то несмѣ трпити.{S} Онда ће такови настојатељ и на страни, у друштву, то исто учини |
га пара и господара од памтивека, па ће такови бити, док је и једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣ |
рски житељи незнадоше врѣдности, која у таковим стварима стоји.</p> <p>Брзо дакле бише гости го |
кои нису патријарха Јосифа познавали, а такових већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣк |
се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ било и такових, који не могу много да поднесу?“</p> <p>„Било и |
х; „господин је отишао у варош, да купи такових ситница, али вечерас немамо ни капље.“</p> <p>А |
а је била, да се игуман поносио, да има таково познанство и пријатељство са великом господом.</ |
ки, да се чува, јер има примѣра, гдѣ се таково похађање трагично свршило.</p> <p>Шта је о.{S} М |
ма смрт његова била је слѣдство једнога таковога жестокога дана.{S} У бурној сѣдници разгрѣје с |
ђео небесни разширио би таковој љубави, таковој лѣпоти и таковом пожртвовању чиста своја наручи |
себи најсигурнији и најбољи лѣк против таковој болести у души.</p> <p>„Чуо си и читао си, да с |
ности чуства; анђео небесни разширио би таковој љубави, таковој лѣпоти и таковом пожртвовању чи |
нису, ако смѣш?{S} Па што се мрзнеш кад таковом господину банда многаја лѣта свира?</p> <p>„А д |
.</p> <p>„Барон Сигентал остане једаред таковом приликом код митрополита на обѣду.</p> <p>„Карл |
"61" /> кроз бркове: „Добро је кадкад и таковом светцу запалити свѣћу.“ Онда зазвони, да му ђак |
рио би таковој љубави, таковој лѣпоти и таковом пожртвовању чиста своја наручија, да је прими н |
им оним његовим смѣјом.{S} Најбоље је у таковом случају ћутати, учинити духу по вољи и немицати |
њој видим своју мајку, и ево Ћу је као такову из свег срдца загрлити и пољубити.“ То рекне па |
куће.{S} Ми сви имамо сестре, пак знамо такову уважавати... особито тако лѣпу сестру, и тако от |
</p> <p>Администратор манастира имао је такође своје пријатеље у двору, и од ових дозна на скор |
>„Архимандрит крушедолски Крстић био је такођер љубимац Стратимировићев ради свога изврстнога г |
ије осѣћала.</p> <p>„Ако Станковић није такођер ништа ни почео, може се узрок барем у томе наћи |
једина њихова наслѣдница.{S} Мој муж се такођер преставио.{S} Он је уважавао моје чуство дужнос |
фана?</p> <p>Е, овај господин неимађаше такођер срѣће у даљем свом животу.{S} Исте године, кад |
шта је то.“ запита стари духовник, који такођер бијаше изишо из трапезарије, да види да није ва |
е славно позната трапезарија, коју ћемо такођер овом приликом познати.</p> <p>Кад дођу у гостин |
ошај са Мушицким извео је Стратимировић такођер са великим тактом на крај.{S} Да није тога такт |
Станковић и епископ Платон поцрпили су такођер своје умѣтности из оновременог извора.</p> <p>„ |
дивни манастир.{S} А домаћин је у исто такој мѣри љубезан.“</p> <p>На то представи домаћину го |
ушу и срдце малаксалог скоро калуђера с таком силом и потрѣсом, да није мого рѣчи проговорити.{ |
р.</p> <p>„Треће је начело његово било, такт у свему.</p> <pb n="255" /> <p>„О њему су говорили |
и на унију опомињао.</p> <p>„Државнички такт много му је пута био од велике корасти.</p> <p>„Ст |
великим тактом на крај.{S} Да није тога такта било, како је Лукијан био <pb n="256" /> силовита |
вео је Стратимировић такођер са великим тактом на крај.{S} Да није тога такта било, како је Лук |
разумѣо живот мога ока, глас моје душе, таласање мога нѣдра! — О, ја сам много, много тебе ради |
ом свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му се таласао одјек срдачнога сучуства и подпунога уверења о |
сте радости, која му се тај час у срдцу таласаше, те му особиту милину даваше.</p> <p>Његове рѣ |
/p> <p>Но ова је комесија ипак заљуљала таласе на двѣ стране, и то: у мислима архимандрита Арсе |
краја затрѣсти и у прсима најсиловитије таласе осѣћања покренути.</p> <p>К том је долазило, да |
Милина јој силом и неодољивости морских таласева у срдце запљусне... у глави јој начне мозак вр |
нцем живота, јошт једно тренуће под тим таласима чувства, и двоје младих људи лежали би једно д |
по свѣтлости ока, по топлини образа, по таласу дихања, да је под том црном ризом румена зора пр |
вештини, а о.{S} Теофан имао је велики таленат за то, те је учитељ доживио радост, да му је уч |
алуђере, јер сам изкусио да имаш велике таленте, па сам наумио да те своим временом подвргнем с |
, имате ли ви попо мало цванцига... или талира... па ма и дуката... јер ће трѣбати... трѣбаће Б |
p>„Ви нам недате барјака, а настојатељи талира.“</p> <p>„Оче! ти губиш из вида, пред ким стојиш |
е: „Хајде браћо у катане, на годину сто талира, а на месец сто батина.“</p> <p>О. Теофана дирне |
„хајде браћо у калуђере, на годину сто талира.... а батине ћемо оставити катанама.“</p> <p>Овд |
звијте калуђерски барјак, понесите кесу талира — и онако сви турате приходе манастирске у своје |
Игња Лојола чинио, и тако му је тѣло цвѣтало у пуној мѣри, коју нарав младости и себи сходном ж |
рими дошљака, кога бијаху два шумара на таљигама довели и одведе га у ту удаљенију ћелију на ко |
и Рајачић (владика вршачки)...{S} То је таман вода на његову воденицу...{S} Живковић ће (темишв |
нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај! али приступи архи |
ори од труднога свога краснорѣчија: али таман он узме виљушку, да набоде комад печења, али се ј |
о, и сѣдне, да се мало подкрѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, да мало кусне од донесена варива, ка |
о незнаш; непиши што није било!“</p> <p>Таман да завршимо, али зачусмо једнога читатеља гдѣ пит |
бала замѣњујући клавир, или веркл, или тамбурицу.</p> <p>И отац администратор није више пио.{S |
је послѣ топле молитве нашо излазак из таме и мрака, стане му прѣд дух поред слике јавне дужно |
послужника ђака и заповѣди, да му собу тамјаном изкади.</p> <p>Сто је и сто пута тај дан себи |
је сам себи признати, да су му изгледи тамни и мрачни, и да му на крају живота по свој прилици |
.. као убијца да одем из манастира у... тамницу!“</p> <p>Ту мисао немогаше поднети.{S} Скочи на |
солдати, тамо не могу владати владике, тамо трѣба дати генерала за заповѣдника.{S} И то би бил |
и видили.</p> <p>Одвезу га у Н. Сад, и, тамо предаду на пароброд.{S} Један лѣчник прими га ту, |
и!{S} Шта ће рећи?{S} Та то су солдати, тамо не могу владати владике, тамо трѣба дати генерала |
дине на њен имендан у Бечкерек долазио, тамо код једног њеног рођака одсѣдао, а у њеној кући са |
мѣти стара.. „У Букарешту има бољара... тамо су свѣ гомиле од дуката.“</p> <p>Подворница се опе |
амцем, који ће нас у Србију превести... тамо ћемо непознати вѣнчати се и живити у благословеном |
у трапезарију, и ја морам <pb n="27" /> тамо.{S} А ти гледај па умакни.{S} Ако се сад не спасеш |
собу.</p> <p>Врата за собом затвори.{S} Тамо се умије и очешља, и лѣпо обуче, тако да се чисто |
е разсрди и изиђе из собе на ходник.{S} Тамо негдѣ нађе сложен купус на хрпи.{S} Узме једну гла |
није далеко, ми смо до поноћи на њој, а тамо нас чека пријатељ <pb n="145" /> са чамцем, који ћ |
заградити башту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се ради башта, јер је за то крајње врѣме: ту је 18 |
ил доиста видим, ил ми се само чини, да тамо видим Саву као танку сребрну пругу.{S} Видите ли ј |
оспођом Пуљиницом у речени манастир, да тамо преноће, пак сутра да се упуте управо кући.</p> <p |
иди зовни Ацка Нерадница, па сѣди онда тамо код Крсте.“</p> <p>Дође и трећи свѣдок.{S} Преслуш |
.{S} И нехотице дакле понесе му се рука тамо, и извади нож иза чизме.{S} Кад добије нож у руке, |
ник да заповѣди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три архимандрита, гдѣ ходају.</p> <p>„На здрав |
е има прилично покасати, а ваља да дође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу пустили од нас т |
слећи да ће какву заповѣст добити, пође тамо.</p> <p>Кад ступи у собу, тргне се.{S} У прочељу к |
“</p> <p>На то је ухвати за руку и пође тамо.</p> <p>Ленка погледи и нехотице гдѣ је друго друш |
само каква је то красота!{S} Оно вам је тамо Авала, недалеко од Београда, ово је равни Срѣм, у |
е у манастир у службу отишла, и тако је тамо дворске чиновнике познавала.</p> <p>Наравно да се |
n="117" /> нема свѣдока, јер нико није тамо био; али тужба куварице баца на вас велику сумњу, |
Теофан оде у манастир П. Г. и предузме тамо као намѣстник управу манастирску. </p> </div> <div |
че се ближе к вратима у натраг, и стане тамо прекрстивши смѣрно руке на прси.</p> <p>Било је оч |
ходника, а чело му је показивало, да се тамо нѣшто кува и пече.</p> <p>Сад шклоцне брава на вла |
ишта, и код виших дикастерија, те да се тамо приправљају за оно, што имају бити за управитеље ц |
управитељем манастира — —-, састане се тамо са о.{S} Митрофаном, кога бијаху премѣстили у тај |
ископа Хранислава, да видим, како ће се тамо ствар узети!{S} Тако ће бити најбоље.{S} Даклем ид |
кранц“ да <pb n="46" /> види хоће ли се тамо састати са траженим заступником.</p> <p>Ишо је од |
ра, повешћемо те у Бечкерек, па ћемо те тамо удати за једног спахију.{S} Је си ли чула о банатс |
описаним дражима. </p> <p>„А погледајте тамо“, рекне архимандрит и покаже јој сѣницу од дивље л |
опази на столу, јер га је куварица јуче тамо била оставила, имајући више поуздања у своје ноге |
S} Подуго је врѣме прошло, одкад бијаше тамо доведен, кад једно јутро, проспававши ноћ добро, д |
који је иза чизме извуко, и који бијаше тамо бацио кад је у ћелију ушо.</p> <p>„Неће до тога до |
аједно са пуном ћупом натраг скотрља, и тамо под басамаци некако сложи.</p> <pb n="12" /> <p>Ђа |
дрва из шуме козлиће и друге печенке, и тамо код њих коље их и пече, па се с њима части и пои.< |
, па идите у манастир III..{S} Будите и тамо тако привржен добру свете обитељи; будите примѣран |
него јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много повољније |
ноге... потрчи к другом столу и зграби тамо <pb n="38" /> нож онај, који је иза чизме извуко, |
проговори на то архимандрит. „Сад сѣди тамо на ону столицу, ал повичи најпре на врата да уђе М |
Е, одвешћу вас у цркву, пак ћете видити тамо колико сам икона, и каквих дао измоловати, све сво |
ведни али строги.{S} Зато ћете ви отићи тамо са консисторијалним бележником, па ћете цѣлу ствар |
ује ђак њеки шум на басамаци и баци очи тамо.{S} У који пар онај чутуру принесе к устма, у тај |
жим настојатеља човѣка, па да се станим тамо, гдѣ такова нађем.</p> <p>Овај бо прави сучовѣка н |
та у Н. Саду.{S} Можете данас врло лако тамо бити.“</p> <p>Е, сад другче било није.{S} Нити је |
{S} Теофана, оде на прозор, постои мало тамо премишљавајући, па се онда врати калуђеру, и прого |
.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо тамо бити сами.{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћете ми |
шнару силом одвући, кад неће добровољно тамо да иде.“</p> <p>О. намѣстник стане се отимати, те |
рѣм, у ком нема стопе неурађене.{S} Оно тамо на десно јесу Босанска брда, Цер, колѣвка Поцерца |
</p> <p>„Овај је изпитивао клирике, ишо тамо и амо по соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том в |
ло одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час тамо!“</p> <p>На то је ухвати за руку и пође тамо.</p> |
head> <p>Дошавши у манастир К... затеку тамо архимандрита домаћина и јошт једног старијег архим |
, а на подне одлазили су у кујну, те су тамо ручали, остављајући <pb n="43" /> ког човѣка на зг |
его су исти пред врати стајали, па ноћу тамо спавали и кад кад музикално хркали, а на подне одл |
сам и сада баш о њима мислио.“</p> <p>„Тамо има више знаменитих ствари,“ примѣти архимандрит, |
роио гимназију у Карловци и богословију тамошњу.</p> <p>„Колико је гимназија јошт и за живота < |
е на њега а противници да дођу у мрак и таму; како ће заузети старѣшину својим идејама, које је |
необично дугачак, и изилазио је у тако танак шиљак, да би се могао у чувалдуз уденути.</p> <p> |
ијаше поређа и зато излажаше на крају у танак шиљак.</p> <p>Очи су му биле јасне, чисто округле |
исто округле, израз погледа тврд, устне танке; тѣло му је изгледало мршаво као да је постом изн |
а полуостровом <pb n="323" /> Халкидике танким земљеузом названим Превлака.{S} Унутарњост јој ј |
пове — и ударите у бубањ, па закликћите танко гласовито: <pb n="336" /> „хајде браћо у калуђере |
ми се само чини, да тамо видим Саву као танку сребрну пругу.{S} Видите ли је и ви?“ запита Ленк |
што ју је увијало, указивало се као она танчица, на којој се маглене слике појављују.</p> <p>Се |
... какви то мили призори прелазе прѣко танчице!</p> <p>Није му сестра?...</p> <p>На танчици се |
це!</p> <p>Није му сестра?...</p> <p>На танчици се појави друга провидна дружина, али и опет лѣ |
зпава, лѣпо изтрезни, па онда одлази свѣтао од нас.{S} Нити он прави разлику између куће и куће |
у одржи, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пострад |
ити: па се није могло знати, какав ће вѣтар из нове дупље духнути. <foreign xml:lang="la">Sede |
суду, али се не прелива као узбуркани вѣтар преко брда и долина.</p> <p>„Пиши јој.{S} Напиши јо |
очи; али незнадоше од куд тај умиљати вѣтар дува.</p> <p>Тако су прошли своје фрушкогорско путо |
ковару: а ви немате ништа са мном као вѣтар са опаклијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣшио, а не чест |
шалу, и одговори: „Није нам био добар вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде комендије“ п |
да упали свѣћу.{S} Но ова неухвати.{S} Тарне другу, но и ова неприми.</p> <p>„Та пали, шта „мр |
очи из постеље.</p> <p>Ленка се тргне и тарне шибицу, да упали свѣћу.{S} Но ова неухвати.{S} Та |
.</p> <p>Сутра у јутру дођу манастирске тарнице, и наш млади умѣтник „бичопуцанија“ оде и без р |
те иконе метне Ленка и опет 12 дуката у тас, које је и овдѣ игуман у своју сахрану одмах узео, |
кои употрѣби згодну прилику, те дар из таса у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме неиђаше |
лаветно егејско море са отоцима Лемнос, Тасос, Самотрака, Тенедос, Скопелос, Еубеа, — брда Олим |
то се тиче ствари, и неразтежи ко Наста ташке.“</p> <p>„Е, господине,“ одговори сведок, „а зашт |
она!“</p> <p>Игумана је ова проста примѣтба добро засѣкла.{S} Да удар забашури, рекне мало живљ |
p>Протођакон се мало разжести овим примѣтбама архимандритовим, и проговори жешће: „Његова је ће |
.“</p> <p>На те рѣчи своје тетке и примѣтбу архимандрита нађе се Ленка присиљеном да пристане н |
>Владици се слегне мало жуч на ову примѣтбу, и заћути.</p> <p>Ово употрѣби архимандрит и рекне |
буде допуштено изложити једну малу примѣтбу, која нам овом приликом у перо долази.</p> <p>Морам |
ма међу твојим сродницима, и сродницима твога супруга доста њих, који на то имају право.... бар |
ја мрачна ноћ и кад си ти на врху славе твога дана.... да ли ће се и мени мој гроб скоро отвори |
и нећу говорити.{S} Изкусио си за врѣме твога калуђеревања сам доста, а изкусићеш од сада јошт |
} То није роман по моди, као што су они твои, како се оно зову? „Христо Монте“ —</p> <p>„<title |
и горих, кои сад живе!“</p> <p>„Шта ти твои жутокљунци, ваљада“ — Баш ми је брига за те.{S} Ти |
учио?{S} Јеси ли ти о том разговарао са твоим доктором, и јеси ли то све чуо од њега?“</p> <p>П |
ђер на сѣдајуће сунце. „Ти падаш у гроб твој јарко сунце; скоро ће мрачна ноћ сву земљу увити: |
Каменице. „Прототип калуђерства био је твој духовни отац игуман Иринеј...“</p> <p>„Бог да му д |
су начинили другачији људи, него што је твој доктор и његови другови, па вам друго ништа нетрѣб |
ра што даде, запита листоносца: „Шта ће твој господин од мене?</p> <p>„Та ето ваљда пише у писм |
ависан.{S} Докле сам ја жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене небудеш имао, онда си само свој. |
да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} Тај твој сабор одузео би пре свега Новосадском владики Сири |
а гласом проговори му:</p> <p>„Тошо!{S} Твоја су уста била увѣк нѣма... али је моја душа право |
е занимаш; да си у послу свеједнако.{S} Твоја је задаћа да ствараш и подижеш.</p> <p>„Ено ти цр |
запита овај.</p> <p>„Погоди.{S} Пише ми твоја сестра.{S} Она је била дуго болестна; опасно боле |
жете се и виђати и разговарати.</p> <p>„Твоја сестра биће сестра свега манастира.{S} Ми ћемо је |
ирана, и од које ћеш ти за живота 6% на твоје одржавање примати.{S} Кад умреш, а ти их остави у |
ике ствари; ко ће ми дати трошак на ове твоје тричарије?“</p> <p>„Манастири!“ примѣти о.{S} Тео |
ачунао?{S} Колико ти трѣба новаца за те твоје школе?“ запита патријарх о.{S} Теофана, предпоста |
фонду.{S} А одкуд да узмем новаца за те твоје ситнице.{S} У нар. фонд несмѣм дирати, јер сам га |
милом учи.</p> <p>„Зато неодромбољуј те твоје лалоке, него буди весео.{S} А ви други калуђери ј |
ледом ободрена... „Говори само, рѣчи ће твоје избавити двѣ добре душе од пропасти, оне ће изазв |
нашег покора.“</p> <p>„Ти њу пуштај из твоје ћелије, а друго је моја брига,“ одговори му админ |
вет, а ја ћу ево донети један јастук из твоје собе и покривач, па ћу спавати ко царица.“</p> <p |
, проговори о. намѣстник нагло. „Ево ти твоје плате... а ено ти врата, <pb n="23" /> па бѣжи ку |
о мисли.{S} Ја ћу јој јошт данас однети твоје писмо; казаћу јој, да си се узвисио у анђеле и св |
з полиције или ти мртав у полицију, ако твоје пециво остане као што је било до данас.{S} Рехтс |
вети шиболет: „Не нам, не нам, но имени твојему.“</p> <p>Дакле к дѣлу.{S} Ови мемоари писани су |
же на врати.“</p> <p>„Ето шта си учинио твојим новим вицем,“прововори архимандрит Партеније. „Н |
а увѣк нѣма... али је моја душа право у твојим очима читала:{S} Је ли могуће да ти ниси разумѣо |
ја немогу овога дара примити: има међу твојим сродницима, и сродницима твога супруга доста њих |
Теофане!{S} Та ја море ништа и незнам о твојој фамилији.{S} Ходи да ми приповѣдиш.{S} Сестра ти |
ко је тому крив?{S} А? — Шта велиш ти у твојој мудрости?{S} Говори!“</p> <p>О. Теофан одговори |
мастила: то је све у бољем стању него у твојој ћелији.{S} Ја идем у другу собу, да се спремим н |
Ја нећу ништа да знам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за никога,“ Ово рекне, па пр |
вота са главницом разполагати, јер знам твоју узвишену душу, па се боим, да сам себе до невоље |
жиле би змије отровнице главе управљене твом срдцу и савѣсти: нити има онога на свѣту, ко би ти |
е мѣста.</p> <p>„Како видим, има у овом твом спису много јако занимљивих ствари,“ проговори пат |
здају, <pb n="320" /> а са главницом по твом тестаменту поступи.{S} Ограничила сам те, да немож |
ођама и рекне им.</p> <p>„Нема духова у твом манастиру, л’ има у мом,“ примѣти домаћин и изклиб |
у.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <pb n=" |
иле јасне, чисто округле, израз погледа тврд, устне танке; тѣло му је изгледало мршаво као да ј |
а сам учио стратегију...., ту сам ти ја тврд у сѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да гово |
ѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к овима.</ |
ран, тако чуваран, да је већ прелазио у тврдице.</p> <p>И са ове стране приповѣдају се многе ст |
ру на овој олакшици, и држао се наредбе тврдо.</p> <p>Он је чуо, да је као јуче дворска комесиј |
а архимандрита Партенија — каже, да сте тврдо одредили данас поћи кући, и зато вас несмѣм задрж |
ргнувши се. „Како то?{S} Та они су мени тврдо казали, да хоће!“</p> <p>„Ми смо њих час пре позв |
„Ти мора да си Бугарин отче!{S} Тако си тврдоглав,“ осѣче се патријарх на њега. „Сабор, те сабо |
душом.{S} Једва пред зору легне у своју тврду постељу и наскоро заспи.</p> <p>Опет му се присни |
, а сам погледи на кључаницу, пак да се тврђе држи, ухвати се једном руком за браву.</p> <p>Дуј |
руги људи, људи грѣшни, слаби, у толико тврђег срца, што су се свега одрекли што друге занима, |
285.600 Ф. а од ових других 347.830 ф., те би тако те године имали од тих прилога од владика 76 |
!“ а други опет „Живио!</p> <p>Живио!“, те се од тропара чујаше врло мало, а од многаја лѣта ни |
дорастла до „коњица и до сабље бритке“, те да је сад постала она господарем.</p> <pb n="328" /> |
ли нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта, да се није бѣгством уклонио.{S |
се и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, те ја постанем игумном, имаћете ви свачега, и винца, и |
еним мачем стане прѣд врата њеног раја, те с једне страно дахом сгарајућег огња њу од улазка у |
веног судишта, и код виших дикастерија, те да се тамо приправљају за оно, што имају бити за упр |
двапут на дан врата на часак отворила, те се оно изнело, што за човѣчји стан најмање приличи, |
т Партеније и попне тетку у своја кола, те и он крај ње сѣдне.</p> <p>Ленка се опет повезе са г |
о је даклем, да је у свачему над свима, те се по томе како у држању тако и обхођењу управљао.{S |
ј сигурности пун глас охрабри калуђера, те је свога правозналца мирније слушао, кад овај продуж |
полагано изиђе из собе, и из манастира, те се срѣћно дочепа поља и горе.</p> <p>Нов живот осѣти |
вичу и једва се одкину од тога призора, те оду.</p> <p>Кад се одмакну, рекне тетка Ленки: „Ти с |
ишатовца узајмим 8 акова кисела купуса, те једва у скупоћи грдној овога времена доплетем до јеч |
ло час стану ти људи пред његова врата, те стану спољска врата закивати.</p> <pb n="34" /> <p>Ш |
е парови младих људи и лѣпих госпођица, те се валцер пресели из баште у собе.</p> <p>У том жаго |
а од оне двојице, пљусне главом натраг, те мал неразбије нос отцу еклисијарху, који је за њим с |
сти што и за нас.“ Овдѣ је мислио себе, те је мало жмирнуо и насмѣшио се у једно доба.</p> <p>„ |
ира са цигљама на поду куваричине собе, те да му се тако избио врањ на бурету, у ком је крв држ |
ти, потраже мѣста, гдѣ да склоне главе, те једни се пруже на под, а други одсрћу у шталу, и сме |
на протођакона, једва се дочепа браве, те измакне на ходник.</p> <p>„Јао!“ рекне настојатељ хо |
лована!</p> <p>— — „Узмем пут под ноге, те у добре људе, и напросим у ту сврху колико бијаше до |
<pb n="12" /> <p>Ђак је био јаче грађе, те издржи до поноћи.</p> <p>Но истина је, да му је посл |
оставио отворена врата од своје ћелије, те је она неваљалица побѣгла из манастира, и морали смо |
а правду и интерес цркве и хијерархије, те заступи топло и снажно а у једнакој мѣри и племенито |
у шуми код ватре сѣдећи у ову стровале, те подобро опрље, то њима није ништа.</p> <p>У ову врст |
ласа.</p> <p>Но шибице неће да се пале, те неће.{S} Ваљда је и код Ленке узбуђење сигурност оду |
рѣчи чује, које су му сасвим нове биле, те није ни оно разумѣо, што би иначе мого по граматичко |
али руке бијаху узете, а ноге свезане, те се немогаше с мѣста макнути.{S} Он наслони главу на |
<p>„Прибележите, господине протођаконе, те рѣчи отца администратора,“ рекне напослѣдку архиманд |
<pb n="22" /> <p>Два слуге опреме коње, те стојаше само чекајући заповѣст.</p> <p>О. намѣстник |
ком до басамака, онда уз басамаке горе, те оним дугачким ходником к ћелијама, док недојури до с |
столицу изпод ње, па скочи, и спасе се, те непаде на земљу.</p> <p>„О убиле вас силе, шта вам ј |
разкалашна дерлад ухваћено младо птиче, те се ово неможе више да дигне у своју узвишену слободу |
уштва, кои му један за другим долазаше, те се с њим куцаше.</p> <p>Кад се пѣсма, свирка и куцањ |
и, која му се тај час у срдцу таласаше, те му особиту милину даваше.</p> <p>Његове рѣчи скопчан |
е знала, коме се напија, упне све гуше, те се чуше и у трапезарији прѣко све ларме, и у прњавор |
писмо, што говори, дода: „И доћиће ови, те јошт како радо; они су данас сви код куће, и чекају |
<p>То рекне, па лупи руком по хартији, те ова одлети на под, и стани се под постељом.</p> <p>„ |
жби навели.</p> <p>„То сте сами писали, те ваљда нетрѣба да <pb n="91" /> вам најпрѣ кажем!“ ре |
аше доба врло благодарну науку слушали, те се за шумаре и лугаре успособили.“</p> <pb n="344" / |
гоцѣности народне под своју руку узели, те их к себи пренели, под строги надзор узели, и на јед |
еумѣстно судили, и без разлога осудили, те да сте га послѣ самовластно и насилно у његовој ћели |
уђери, кои бијаху <pb n="287" /> дошли, те се ово начини изванредно торжественим.</p> <p>Појали |
идило администратору много људи држати, те је по свој прилици нѣке одпустио, јер се више нису м |
“</p> <p>О. намѣстник стане се отимати, те тако у том отимању удари ногом о предња врата своје |
формалне балове у манастирима доживити, те ће бити ту и банде.{S} Јест.{S} Е, манастири нити су |
може безбрижно и остале дане проживити, те на своју нећаку радо мислити.“</p> <p>Тетка јој бриз |
ије, да је неморам сам из ње извлачити, те да се не прави хука бука без невоље.“</p> <p>О. Теоф |
и живота пробудили осѣћање усамљености, те је осѣтио потрѣбу да има бар једно људско створење, |
ће тако исто кришом из манастира отићи, те је неће нико ни опазити, а камо ли злоставити.</p> < |
ради.{S} Но кључ је стајао у кључаници, те тако немогаше ни један видити шта унутри бива.</p> < |
десише главом на руке а рукама на стол, те хркаху у славу бала замѣњујући клавир, или веркл, ил |
душе, надам се, да ће му поћи за руком, те ће га народ за кратко врѣме тражити и одликовати.{S} |
есена варива, кад му нѣшто падне на ум, те онај час тргне кашиком од јела натраг.</p> <p>„Ко зн |
дрита манастира Хопова Илијћа приволио, те је овај почео уређивати собу неумрлог просвѣтитеља с |
отац Амфилохије кораком напрѣд ступио, те је тако у онај пар, кад су се шаке отца Митрофана са |
судбена комесија и прегледи мртво дѣло, те констатује, да је о. <pb n="313" /> Митрофан умро од |
00 акова лоша вина, које се превратило, те неможеш за њега добити купца.</p> <p>Од свиња само 5 |
ут дођу сви са својим фамилијама овамо, те се прођу и провеселе.{S} Сигурно ће и данас мужеви и |
S} Теофан имао је велики таленат за то, те је учитељ доживио радост, да му је ученик труд подпу |
ом носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало смока, што бија |
ола, како је архимандрит из собе отишо, те га је читала и читала, и то тако с цѣлом душом, да н |
она био до ћошка католичке цркве отишо, те тако му реплика остаде неприобштена.</p> <p>Кад дођу |
1861 буде дозвољено, да се држи сабор, те да донесе уредбе, које су управо оснивале црквену и |
в,“ осѣче се патријарх на њега. „Сабор, те сабор!{S} Зар ниси чуо, шта ти рекох?</p> <p>„Чуо са |
тиру, или је сам отишао куда у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти би |
и ме подпомогну.{S} Вуци шљиве у Банат, те продаи за жито.{S} Тим сам сѣмена за њиве прибавио и |
све што долази обасјати права свѣтлост, те ћеш и ти подпуно схватити моменат онога, што ћу ти д |
{S} Најприје је отишао у саборну цркву, те со помолио Богу, па је онда сѣо на батар и кренуо се |
Чувај се да те не збаци у какву јаругу, те да скрхаш врат.“</p> <p>„Како ми буде“, одговори о.{ |
свој узор и правило, у игумнову ћелију, те га предаду судбини.</p> <p>Остали прњаворски гости, |
домаћина, кои употрѣби згодну прилику, те дар из таса у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, ко |
„Но на срѣћу имала је она отца и мајку, те јој на пут стану.</p> <p>„Мало ми срдце није пукло; |
елник неће познавати шале у овом послу, те се на уречено врѣме нађе у дворској кухињи.</p> <p>„ |
формуле узеће народ најпослѣ за истину, те ће обиста потражити, да он манастирска добра у своју |
хркали, а на подне одлазили су у кујну, те су тамо ручали, остављајући <pb n="43" /> ког човѣка |
м временом подвргнем синодалном изпиту, те да те креирамо код нас првим доктором богословије, и |
одпуно обучена.{S} Устане и узме свѣћу, те посвѣтли на све стране.</p> <p>Нигдѣ никога.{S} Све |
творе, пећ угрију, па чашицу по чашицу, те тако до зоре, ако их винушко раније у постељу несвал |
а вишој својој намѣри суобразно удесио; те је све рађено по потрѣби и разлогу, а не случајно и |
а била доле његових руку, <pb n="19" /> те му ипак у мозгу зазори, да отац Амфилохије нема часа |
а опасност снагу човѣка.</p> <p>„Послѣ те сјајне побѣде можеш бодрим духом ступити на бојно по |
ml:lang="de">Hoch!{S} Hoch</foreign>.!“ те и друге натѣра, да се сви стану дерати из петиних жи |
носе, па онда „хајд на еро браца Перо!“ те штулецни час на десно час на лѣво, а кадкад метаниши |
обро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је нужда довела у ову св. обитељ, јер без нужде невѣ |
чења, али се јави један враг из дружтва те повиче:</p> <p>„А шта, мени ту ни мукајет?{S} Зар ја |
, ухвати се дакле прстима за нос, да га те влаге опрости, али му прсти на брзо покажу, да та те |
оја се врѣменом храни, дође по тебе, да те спасе, да те изведе из живога гроба, и уведе у срѣћа |
демо.</p> <p>„сѣди јошт мало Тодоре, да те се нагледим.{S} Престани тето плакати, молим те.“</p |
ом храни, дође по тебе, да те спасе, да те изведе из живога гроба, и уведе у срѣћан живот.{S} П |
у.{S} Они ће сами најбоље настојати, да те жива направе мртвим.{S} Буди без бриге; сутра отиди, |
ѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, да те човѣчанске слабости избѣгава.{S} Као поштен човѣк мо |
ат на њу, и нека јој подѣли крѣпост, да те штити и одбрањује од сваке напасти нечастивог анђела |
идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те одведем.“</p> <p>Ленка се насмѣши и рекне: „С драге |
г сам посла ти најлѣпшег свог анђела да те ослободи...{S} Љубав, вѣрна љубав, која се врѣменом |
да је какав светац.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим за тај разговор мила тетице,“ рекне Ленка см |
о шарац Краљевића Марка.{S} Чувај се да те не збаци у какву јаругу, те да скрхаш врат.“</p> <p> |
еном подвргнем синодалном изпиту, те да те креирамо код нас првим доктором богословије, и тако |
лим те, хајде из ових стопа... немој да те какав случај, каква неправа мисо од мене растави и з |
а имаш велике таленте, па сам наумио да те своим временом подвргнем синодалном изпиту, те да те |
утокљунци, ваљада“ — Баш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојног Видаковића.</p> |
о рачунао?{S} Колико ти трѣба новаца за те твоје школе?“ запита патријарх о.{S} Теофана, предпо |
ом фонду.{S} А одкуд да узмем новаца за те твоје ситнице.{S} У нар. фонд несмѣм дирати, јер сам |
чуну вѣштих тому људи трѣбало би нам за те школе три учитеља.</p> <p>Доплатак за њих по 500 Ф. |
подмирити, сваку жељу задовољити.{S} Ја те љубим још већма, него у оне дане луде младости; врѣм |
вакога.</p> <p>„Многи те мрзе... али ја те уважавам.</p> <p>„Наша господа обично немаре, кад им |
њему трѣба каква информација. „Знам ја те ствари боље, него ма ко други.{S} Живио сам ја у ман |
8" /> се живога Бога, неубијај ону која те љуби више него самога Бога...“</p> <p>Ту застане Лен |
р дан!“</p> <p>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, диже се са столице, пљесне рукама од чуда и по |
децембру исте године умре. —</p> <p>На те одсудне речи патријарха, усуди се о.{S} Теофан и пос |
могли себи никада опростити.“</p> <p>На те рѣчи своје тетке и примѣтбу архимандрита нађе се Лен |
ст, али ми је срдце пуцало.{S} Ко незна те болове душе, тај неможе о боловима говорити... <pb n |
ао пратња засвира банда, и загрме звона те се протегла на далеко слава високога госта.</p> <p>О |
подуже непослѣдова, настави даље: „Шта те може овдѣ задржати.{S} Будућност си проиграо и саран |
а Ленка, што то изговори; сам ти је Бог те рѣчи у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкла, али душ |
аст?</p> <p>„Непитај Ленка!</p> <p>„Бог те је сачувао!</p> <p>„Пружи му дакле руку, и буди му, |
иповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге воље, кад те занима,“ рекне архимандрит. „Једаред му дође ако се |
ије по глави пролазило, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и да си здрава читава.“</p> <p>„Није |
астојатељи били као отац Теофан; али од те наше господе има више њих, <pb n="11" /> кои мисле к |
е, која су била отворена.{S} У чизми од те ноге имађаше онај турски ножић, и онај га мало убоде |
е (XIV. пунктова) посланике на сабор од те године.</p> <p>Сабор београдски од 1730 знаменит је |
ојишта одлази и т. д.{S} На кратко, код те је слике множина стајала и дивила се по читаве сатов |
> <p>Пријашњи управитељ нити је кад код те ћелије био, нити је кад за њу запитао.{S} Њему је је |
ено ти врата, <pb n="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе, ни за |
рѣшили су Богу, што вису за времена све те драгоцѣности народне под своју руку узели, те их к с |
рати се о.{S} Теофан кући, и пошље људе те мртвог калуђера довезу у манастир.</p> <p>Већ сутра |
ђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те је промисо ставио.{S} Ето новог митрополита, ето кон |
атмосфером... чиста, побожност задахује те а анђелска свѣтлост осијава!...{S} У друго доба би г |
скакати, и зној га пробијати, кад чује те страшне рѣчи.</p> <p>Адвокат није на то пазио, него |
едолазаше до успѣха.{S} Остави се дакле те форме, и почне другом. „Он није... он није“,... аја, |
што бија љоснуо о земљу, скочи са земље те јапаша овога за рамена да га одбаци од врата.{S} Ова |
ан, кои у почетку акције или јошт и пре те нацртају, изјалови се врло често које протупланом не |
га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледа |
p>„Сасвим добро; мало по србски, али ће те свако разумѣти, ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но нем |
{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће те силом одовуд одвући,“</p> <pb n="25" /> <p>Сирота же |
ријих, они су те упустили... неразумѣше те, непојмише те, сломише те, газише те...{S} Није л’ т |
ше те, непојмише те, сломише те, газише те...{S} Није л’ то доста?{S} Прошлост ти утону у море |
те упустили... неразумѣше те, непојмише те, сломише те, газише те...{S} Није л’ то доста?{S} Пр |
.. неразумѣше те, непојмише те, сломише те, газише те...{S} Није л’ то доста?{S} Прошлост ти ут |
="121" /> су митрополитски секретари из те архиве врло мало користи нашој повѣстници набавили.< |
, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пострада... не |
ља напећи, премда у цѣлом много мање: и те су цигље развучене.</p> <p>Митрополит Стратимировић |
младих.</p> <p>Домаћин прими и уведе и те госте у салу; упозна и ове са Банатским гостима.</p> |
знам да вичу на свакога.</p> <p>„Многи те мрзе... али ја те уважавам.</p> <p>„Наша господа оби |
евито стегнуло: „Ох Ленка! што изговори те кобне рѣчи, што ме опомену на тога страшнога осветни |
„Де, ти си млађи; разпечати, па отвори те пакете“.</p> <p>Овај учини.{S} Најпре отворе кутију |
на десно час на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту било саблазни, високопрече |
мова каса.</p> <pb n="77" /> <p>Садржај те калафе остао је тајна за увѣк.</p> <p>За живота није |
гомилом учи.</p> <p>„Зато неодромбољуј те твоје лалоке, него буди весео.{S} А ви други калуђер |
.</p> <p>„Непитам те ни за шта; нетѣрам те да ми кажеш, што нећеш сам собом да говориш.</p> <p> |
м тестаменту поступи.{S} Ограничила сам те, да неможеш за живота са главницом разполагати, јер |
што хоћеш и како хоћеш.</p> <p>„Непитам те ни за шта; нетѣрам те да ми кажеш, што нећеш сам соб |
} Идући тако са једним старијим житељем те обитељи дође до једне ћелије, која бијаше затворена. |
мати.. воље ће бити....{S} Хајде, молим те, хајде из ових стопа... немој да те какав случај, ка |
цати се!“</p> <p>„Хајде престани, молим те,“ рекне му архимандрит Партеније. „За шалу је превећ |
гледим.{S} Престани тето плакати, молим те.“</p> <p>Стане се подизати, да се мало узправи у кре |
творити,“ рекне јој тетка. „Угаси молим те ту свѣћу, јер нећеш трѣнути.{S} Ако на мене наиђе ка |
ак за свѣтлост!“</p> <p>При рѣчима: ево те молим на колѣни као што се Бог моли — клоне калуђеру |
ега учиниле рѣчи пријатељице му:{S} Ево те молим као што се Бог моли.</p> <p>Тима је рѣчма љубе |
пресилног чуства гласом повиче му: „Ево те молим на колѣни, као што се Бог моли: смилуј се на м |
еофан примѣти да архимандрит хоће прѣко те причице да пређе, па га замоли, да му ју приповѣди.< |
{S} Неће нико ни запитати, куда си, ако те сутра у свом друштву неопазе... та то ће им бити нај |
воздену руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако те чују братија, да тако говориш, очешљаће ти браду, да |
а биће сто различних приповѣдчица, како те је ђаво жива у пако однео, како те је земља прогутал |
како те је ђаво жива у пако однео, како те је земља прогутала, како си побѣснио, па у хладну Са |
а од ових других 347.830 ф., те би тако те године имали од тих прилога од владика 760.000 Ф., о |
и!“ рекне патријарх смѣшећи се. „Толико те познајем, да знам да ниси луд, ако си и фантаста.{S} |
о ни старости ни болести, кад је ваљало те послове обављати.</p> <p>Он је био епископ у Далмаци |
добра, повешћемо те у Бечкерек, па ћемо те тамо удати за једног спахију.{S} Је си ли чула о бан |
дан случај из раније младости, кои ћемо те релативне важности ради овдѣ да споменемо.</p> <p>У |
оспођа. „Ако кафа буде добра, повешћемо те у Бечкерек, па ћемо те тамо удати за једног спахију. |
кривица настојатеља тих манастира, што те ствари нису тако описане и нацртане, да их може види |
разпитивала и наредбе доносила.{S} А у те власти спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће н |
ио је у свити и арх. Гедеон.{S} Он је у те часове једино и изкључиво за митрополита живио.</p> |
ѣба никад другом коме допустити да се у те послове умѣша.{S} У место тога, вичемо ми сами: ово |
шем народу, који ужасно псују.</p> <p>У те људе спадао је и овај кочијаш.</p> <p>Док су се вози |
строј вилица показивао је особиту снагу те партије лица.{S} Глас је имао јак: и обично је вико, |
одтуда долази ово повѣрљиво ти у говору те дражестне жене.</p> <p>„А ко је мого и помислити, да |
} Тражио си обрану код старијих, они су те упустили... неразумѣше те, непојмише те, сломише те, |
очито је имао пасију на очи, као што су те ваше.</p> <p>„Није било смѣрнијег калуђера од њега.{ |
Ако на мене наиђе какав страх, а ја ћу те викнути, па онда упали свѣћу.“</p> <p>Ленка учини та |
фан смѣрно али одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче патријарх |
му одговори са свим пријатељски: „Ја ћу те радо примити у придворне калуђере, јер сам изкусио д |
из ове моје собе неизиђеш напоље, даћу те из ње избацити.“ —</p> <p>„Ниткове један!“ дода патр |
мах 1841 дадем грађу у шуми одсећи, још те зиме скрбити и изтесати.{S} На тај посао био сам про |
у дужност свето изпуњавате, да своје обѣте строго држите, да се чувате од грѣха и саблазни.“</p |
жите.{S} Научићу ја вас држати свете обѣте, које сте положили.{S} Кад ја заповѣдим, ви морате с |
а вѣштим људима и послушао је добре савѣте и ваљане предлоге увѣк и са захвалношћу.</p> <p>„Оси |
ла да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да има разлога; пак за то морамо |
<p>Стара тетка радовала се доиста као дѣте овом крају разговора.{S} Ко зна, како наш свѣт гледа |
ку, само да их он крсти. „Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их је ко запитао, за што сирото |
, кад их је ко запитао, за што сирото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало масло |
амо чини.{S} Зар се ви у чутурама разумѣте То само ми прости људи знамо, који из чутуре пијемо; |
а то ваља сада да се мало по њима обазрѣте, барем по најближима.“</p> <p>„Ленка хоће да идемо о |
оче архимандрите...{S} Док још неизумрѣте ви, који сте из школе Стратимиревићеве и Иринијеве, |
молитве и други калуђери.{S} Ови сви осѣте као да су измѣњени.{S} Поглед на о.{S} Теофана и на |
е, да смо ближе зори него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ће бити, и онако ће на скоро зазвекета |
рекне тетки: „Хајдемо у собу, већ је за тебе хладно!“</p> <p>На то се друштво дигне и упути се |
чи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за никога,“ Ово |
смѣшећи се. „Него чини ми се, да би на тебе сваки врло радо заборавио!“</p> <p>Роди се смѣх и |
сам био на прагу грѣха, кад ме мисао на тебе, натраг поврати.{S} Та ти си горе јошт био гоњен, |
а свѣта!{S} Хоћу, спаситељу; увѣк ћу на тебе мислити, и то ће ме одржати, да неклонем, да се не |
вори.{S} То бијаше порезник.</p> <p>„На тебе сам сасвим заборавио,“ примѣти наздрављач смѣшећи |
ѣба помагати, хоћу а и могу.</p> <p>„На тебе многи вичу; али ја знам да вичу на свакога.</p> <p |
даље ме се ништа нетиче.“</p> <p>„Ја од тебе ништа и нетражим.{S} Ти си и онако нѣки дивљи свет |
{S} Ја немогу преживити рѣч, која ме од тебе одбија.{S} Ја немогу без тебе живити.{S} Неповољна |
/> <p>„Али не паметно, ни од мене ни од тебе!“, одговори архимандрит.</p> <p>„Зашто то? “ запит |
гу без тебе живити.{S} Неповољна рѣч од тебе биће нож, отров, конопац или студенац, који ће мој |
већ ако небудем жив.{S} Куварица је код тебе.{S} Немој врдати.{S} Ја знам за цѣло, да је она ма |
е“, одговори он, „ја бих остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да има на мене прав |
калуђерима и настојатељима.</p> <p>„Код тебе сам познао више ствари, које ми се допадају; држим |
> <p>„Кажи ми право о.{S} Теофане, које тебе том свему научио?{S} Јеси ли ти о том разговарао с |
!“ примѣти мајор мало пакостио. „Што се тебе тиче вечерње“, одговори патријарх; „вечерње ће одс |
оја ме од тебе одбија.{S} Ја немогу без тебе живити.{S} Неповољна рѣч од тебе биће нож, отров, |
нда ћете жељу изтѣрати!“</p> <p>„Бог из тебе проговорио!“ рекне му на то владика, али не иронич |
мене растави и за сав живот убије... и тебе и мене!“</p> <p>Како је о.{S} Теофану било у души, |
нѣшто од Србије.{S} Пак сам дошла да и тебе одведем.{S} Знам да ћеш се радовати.{S} Та нарочит |
во, чисто, свето калуђерство уписало би тебе у књигу издаица, у којој је први уписан Јуда Исхар |
ндрит с пуним увѣрењем. „А мени ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени вас још већма!“ примѣти о.{S} Т |
о мене из службе одтѣрају, волим видити тебе, да на мацку под батинама умреш.{S} Је с’ чуо?{S} |
ње мога нѣдра! — О, ја сам много, много тебе ради препатила!“</p> <p>На ове рѣчи бризне плакати |
ѣ, па ће ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: рука руку пере |
љубав, која се врѣменом храни, дође по тебе, да те спасе, да те изведе из живога гроба, и увед |
Знам да ћеш се радовати.{S} Та нарочито тебе ради и дошли смо у овај манастир.“</p> <p>„Та кажи |
е диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима имати, мало сам себе за навѣк неуб |
вакој мантији Доситије.{S} Или се ваљда теби недопада у Фрушкој Гори?“</p> <p>„Недопада ми се!“ |
и.</p> <p>„И ти си свештеник; могу и ја теби свој грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад; |
је дужност учинити.{S} Ту одређујем ја теби приход од главнице од 25.000 ф., која је код барон |
„Небој се господине намѣстниче! нећу ја теби ништа.{S} Ти ми ниси ништа скривио.{S} А ја сам зн |
а недођеш,“ викне за њим патријарх, „ја теби морам дати реванж.“</p> <p>За оне кои нису патрија |
о, то би ти морао бити задовољан.{S} Та теби су се давали манастири као крушке, и свуда си био |
загрми сад администратор. „Недостои се теби, да сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас |
ођици преко астала: „А, Катице, како се теби допада многа лѣта с бандом?“</p> <p>Ово је била Ср |
о и јавних листова: народ ће сам себи и теби помоћи!“</p> <p>И ово је било крајње врѣме, да је |
не потужити.</p> <p>„Биће боље и мени и теби, док се боље познамо.{S} Зато отвори срдце преда м |
збиљне разправе неће шкодити ни мени ни теби да се мало и одсмѣјемо.</p> <p>„За времена митропо |
а о.{S} Теофана.</p> <p>„Доћићу сутра к теби“ рекне овај, „то јест, ако ми допусти г. архимандр |
} Ја знам за цѣло, да је она мало пре к теби ушла.“</p> <p>„Истина је“, одговори о. намѣстник х |
; „вечерње ће одслужити прота, а ја сам теби дужан реванж. — Само дођи!“</p> <p>„Доћи ћу!“ одго |
одолѣти, да неуздахне и нерекне: „Благо теби, Варнаво!{S} Ти смѣш јести пасуља... а ја сиромах |
и! примѣти о, намѣстник.</p> <p>„Ми смо теби већ суд изрекли, па ћемо га и извршити; а ти тражи |
овим могу разполагати по вољи, и кад то теби остављам, онда га добија онај, кои је мени најмили |
банде!“ одговори јој овај. „Баш у пркос теби, недам свирати валцере“</p> <pb n="237" /> <p>Дома |
дин незна ни је ли мушко ил женско; а у теби ће пре видити св. Флоријана, што долази да му гаси |
</p> <p>„Но уједно тим си показао, да у теби живи снага, која је доста крѣпка и за најтежа дѣла |
<p>„То је велика побѣда боље природе у теби, што си напаст најжешће страсти тако јуначки одбио |
<p>„Е није да“, стане се ова цифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу да сам авгара.“</p> <p>„Лаж |
садашњости а слави будућности.</p> <p>„Теби пак ваља да се занимаш; да си у послу свеједнако.{ |
висину, и покрије њима лице, на ком се тежак бол душе огледаше, уздахне дубоко, и проговори гл |
ише на сваку по 400 Ф. 1200 „</p> <p>На тежаке више на сваку по 300 Ф. 900 „</p> <p>На разне по |
аша господа обично немаре, кад им млађи теже на више... ја другчије мислим. „Што више наши калу |
ругчије мислим. „Што више наши калуђери теже, да су изображенији, што више имају воље к свом чи |
Пило се подоста; није чудо, што се мало теже дизао.</p> <p>„Ја се подижем...“</p> <p>Онај црном |
узором, за којим сваки калуђер ваља да тежи.{S} Останите на том путу, напрѣдујте на њему; неће |
ђаима.</p> <p>Ленка дошавши кући, осѣти тежину на срдцу и души, коју у прво врѣме тако неосѣћаш |
гдѣ сте погрѣшили, ви сте показали, да тежите за оним узором, за којим сваки калуђер ваља да т |
плану; кадгод је почео о том говорити, тежко је било дочекати краја говору, пак и сада једва с |
као да је постом изнурено.{S} Ходио је тежко, мало погнут.{S} Хаљину и дољњу и горњу носио је |
Митрофан је остао Митрофаном, јер иначе тежко да би слѣдовала ужасна ова катастрофа.</p> <p>Рад |
о је читав дан без најмањег облачка.{S} Тек што је почела зора пуцати, али стану кола врвити св |
ати.</p> <p>Али је држао, да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ администратор, |
ије имао велика трбуха.{S} Коса и брада тек је по нѣку сѣду показивала.{S} Све ово чинило је, д |
.. којим сатана душу лукавим сном можда тек уплиће... да та молитва свесилном створитељу иде и |
ао јединицу кћер Ленку.{S} Ова је имала тек 16 година, и падала је у очи нарочито млађем мушком |
их далеко, па може поднети.“</p> <p>Сад тек схвате господари моменат Гаврине перипетије.</p> <p |
тави, да му снага малакше.{S} И онда је тек несрѣћа готова.{S} Ту несрѣћу уклонити, духу, вољи, |
трофан. „Та ми смо свештеници, а она је тек само једна куварица, ваљда је наша прѣча него њена. |
а и цвѣтућа, за коју је држао, да ће се тек на оном другом свѣту моћи видити, а на овом никада. |
р овај продужи се и на даље, и сврши се тек онда, кад путници дођу у двор у Карловце и с кола с |
добар вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде комендије“ продужи администратор неузимајућ |
души бијаше га јако уморила; сад осѣти тек, да је малаксао.{S} Спусти се на своју постељу, и п |
узме позитуру врховног заповѣдника, пак тек само „снисходителним“ осмѣхом и лаким омахом главе |
на ум, да им је птица излетила.</p> <p>Тек кад ђак Јосиф донесе ручак, и уђе у собу, види да т |
га у чизму по обичају свакдањем.</p> <p>Тек да пође напоље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне |
cu">во всја тјажкаја.</foreign>“</p> <p>Тек што пѣсма у трапезарији умукне, и звона на цркви ст |
ај му је био кућни лѣчник.</p> <p>„Сава Текелија нарочито посрѣдовањем Тоше Павловића био му је |
Калуђера ваља да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манастир |
ми ствари, које ће да понесе, и јави то телеграфично патријарху; али овај и <pb n="355" /> неод |
патријарх презирљиво.</p> <p>„Ево свидѣтелства и препоруке од мога игумана и братије,“ примѣти |
оземство.</p> <p>И са тим листом и свидѣтелством свога манастирског собранија братског крене се |
ина.{S} Црна дуга коса покривала, му је теме и спадала на рамена; а тако исто црна дуга брада п |
ије и црква наша и свештенство признати темељ и несумњиви положај у држави.{S} Црква наша имала |
кле неумѣстна, то је истина; није имала темеља, дакле је била неправедна, и то је истина; али ј |
министрима... хвале га!{S} Иди у Беч, у Темишвар, у Загреб... и сами слѣпци хвале га уз своје г |
а до другога и извршују заповѣсти Беча, Темишвара и Н. Садскога „Сунца“ (овако се звала палата |
авѣштао годишње. 6000 ф.</l> <l>Епископ темишварски . . . . .{S} 1000 ф.</l> <l>„ вршачки . . . |
а на његову воденицу...{S} Живковић ће (темишварски владика) рећи:{S} Ето ти Хранислава... <pb |
премим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣдићу да се преправе |
ре са отоцима Лемнос, Тасос, Самотрака, Тенедос, Скопелос, Еубеа, — брда Олимп, Осса, Пелијон,. |
рви пут разведе устне и примѣти звонким тенором: „То је чест за мене!“ и поведе госпођу за друг |
а очи свѣтске невиде.{S} Ако ми ту вашу теорију уважимо, онда ће настојатељ моћи не само имати |
е <pb n="44" /> о празним рукама.{S} О. Теофан бѣше се тако пожурио, да га нико није мого стићи |
, али му је овај недаде цѣливати.{S} О. Теофан учини на то своје метаније, као да је рукоцѣлова |
тѣло пати и мучи) буру покренути.{S} О. Теофан бијо је млад човѣк; он је постио по пропису мана |
/p> <p>На то благослови медалију.{S} О. Теофан метанише и прими клечећи медалију у своје руке, |
>„Јесам, Ваша екселенција!“ одговори О. Теофан смирено.</p> <p>„Ја нисам ваша екселенција; ја с |
p>„Недопада ми се!“ одговори одсудно О. Теофан.</p> <p>„Како то?“ запита патријарх зачуђен. „Та |
ли по духовничкој дужности.“</p> <p>(О. Теофан почне преповѣдати.{S} Кад стане казивати како су |
Дакле почни!“</p> <pb n="342" /> <p>О. Теофан окуражи се мало боље, кад види да се патријарх н |
доћи ће и то!“</p> <pb n="333" /> <p>О. Теофан ћутао је као водом заливен.</p> <p>Патријарх се |
то помислила.</p> <pb n="316" /> <p>О. Теофан је дакле послѣ тога сваке године на њен имендан |
да говори даље.</p> <pb n="68" /> <p>О. Теофан почне казивати, како се он мучи, да се добро ман |
може бити зло.</p> <pb n="309" /> <p>О. Теофан објави ово свом калуђеру, и опомене га пријатељс |
љало изиграти.</p> <pb n="329" /> <p>О. Теофан повуче се ближе к вратима у натраг, и стане тамо |
ad>5.{S} Дворска комесија.</head> <p>О. Теофан није био „сазидан“ од примања код Његове Екселен |
граби пушку грчевитом руком. </p> <p>О. Теофан помисли у први мах, да ће онај и њега да убије д |
би га међу обичне људе турио!</p> <p>О. Теофан отишо је у калуђере из узрока, који нам је казао |
udicem dividendi</foreign>...</p> <p>О. Теофан престане говорити, кад ове латинске рѣчи чује, к |
к просвѣћене побожности пада.</p> <p>О. Теофан био је од раног јутра па до ноћи заузет побожниц |
уче, тако да се чисто засија.</p> <p>О. Теофан се мало подуже неогласи.{S} Писмо је било кратко |
безграничну љубав претворила.</p> <p>О. Теофан сѣдио је као лик од камена изрезан. <pb n="147" |
ији него многи онога времена.</p> <p>О. Теофан познавао је Варнаву, и зато се обрадује кад га в |
баве, и рачуне о томе праве.</p> <p>О. Теофан одговори са свим безазлено; „Јесам, В. Светости! |
а руку, но овај му је недаде.</p> <p>О. Теофан поклони се дубоко, и изиђе из собе.</p> <p>Он је |
ајславнији појци Фрушке Горе.</p> <p>О. Теофан стајао је као преображен.{S} Он је читао молитве |
њем противника наслађавао се.</p> <p>О. Теофан изскочи сад на празнину тога кобног бухара.</p> |
чка у 3 сата нека се пријави.</p> <p>О. Теофан оде кући, на излазећи из двора прогунђа: „Неће б |
е мало за мантију, сад други.</p> <p>О. Теофан је ћутао, па само ишо и својој ћелији хитао.</p> |
манастирске никуда неизлази.</p> <p>О. Теофан захвали се администратору на овој олакшици, и др |
, какво је дружство у ћелији.</p> <p>О. Теофан стојао је са уздигнутом главом и поноситим погле |
се вратити нашој приповѣдки.</p> <p>О. Теофан закључи, да иде св. патријарху, да му своју живу |
ок су се у Новом Саду виђали.</p> <p>О. Теофан у овом тренутку изгледао је у истину као што су |
датак ове приповѣсти метнули.</p> <p>О. Теофан дошавши у свој нови манастир нађе се усамљеним, |
.{S} Теофана, да он одговори.</p> <p>О. Теофан одговори смѣрним гласом: „Није.{S} Шта више, мен |
а, коју сузама својима ороси.</p> <p>О. Теофан гледао је подуже на ту лѣпу, сваке дражести пуну |
е пестницама по зраку бубати.</p> <p>О. Теофан уздахне, и суза му удари на око:{S} Несрѣћно ств |
ead> <p>Ту архимандрит ућути.</p> <p>О. Теофан ћутао је равним начином.</p> <p>Наједаред дигне |
нику да сам судбу своју рѣши.</p> <p>О. Теофан чуо је, што га очекива ако одговор настојатељев |
вору, пак и сада једва сврши.</p> <p>О. Теофан био је узхићен од ових горостасних планова париј |
и знао је, да му је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, кад се од пута мало очисти и уреди, оде к насто |
ју бијаше за тај ручак понео.</p> <p>О. Теофан хитио је да буде готов, и зато се удали, да изна |
уд подпуним успѣхом наплатио.</p> <p>О. Теофан стужио је, што наши кажу, као светитељ.{S} Народ |
ницу очевидно дубоко потрѣсо.</p> <p>О. Теофан извади из џепа савијен један омут хартије и пред |
се сѣћи у шуми дрва за грађу.</p> <p>О. Теофан бијаше отишо у шуму да разгледа и избере стромов |
сао.“</p> <p>На то се разиђу.</p> <p>О. Теофан допрати архимандрита у овога ћелију, пак онда за |
/p> <p>А ко би то мого знати?</p> <p>О. Теофан нерече му имена.{S} А нерече га, ни патријарх.</ |
им, да ће тако бити најбоље!“</p> <p>О. Теофан се премишљавао подуже...{S} Најпослѣ рекне: „Кад |
а и рекне:„Е сад ми казујте!“</p> <p>О. Теофан стане му све казивати, како су <pb n="49" /> хтѣ |
твојој мудрости?{S} Говори!“</p> <p>О. Теофан одговори понизно: „Ја немам изрицати, ко је крив |
!{S} Изповѣди ме и причести!“</p> <p>О. Теофан клекне, и приклони ухо к устма умирућега.{S} Ова |
проговори Ленка: „Добар дан!“</p> <p>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, диже се са столице, пљес |
.. па тубите, што вам рекох!“</p> <p>О. Теофан није се надао оваковом дочеку.{S} Међу тим и он |
ичица из властитог изкуства.“</p> <p>О. Теофан примѣти да архимандрит хоће прѣко те причице да |
} Нека, буде како он казује.“</p> <p>О. Теофан окрене се настојатељу говорећи: „Господине админ |
прави хука бука без невоље.“</p> <p>О. Теофан види, да ту непомаже ништа говорити, и да ће нај |
недирају, док ви неизиђете.“</p> <p>О. Теофан метанише, пољуби владику у руку и оде са архиман |
дај докажи, ако имаш куражи.“</p> <p>О. Теофан осѣти ту кураж у себи, и одговори поуздано: „Ено |
које птице та пѣсма долази.“</p> <p>О. Теофан мислио је, да ће патријарху учинити радост, кад |
S} Ја нећу годину саставити.“</p> <p>О. Теофан пригрли ту анђелску главу на своје пуне јада гру |
<p>„Дакле говори: ја слушам.“</p> <p>О. Теофан приповѣди архимандриту у кратко све, што је нама |
а, што несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О. Теофан приклони главу, и смирено проговори: „Огрѣшио са |
аљало први да си проговорио.“</p> <p>О. Теофан стајао је све до сада као штатуа од камена с узв |
рави, будите честит калуђер.“</p> <p>О. Теофан проговори на то: „Смѣм ли шта рећи, високопречес |
се ничега.{S} Ја сам сам ту.“</p> <p>О. Теофан одкључа врата и ђак унесе чинију <pb n="40" /> с |
лонио.{S} Кажите је ли тако?“</p> <p>О. Теофан одговори мирно и смирено: „Није тако, високопреч |
е намѣстниче!{S} Које добро?“</p> <p>О. Теофан приступи сад ближе, поздрави учтиво све присутне |
људи лежали би једно другом на грудима; Теофан би умро...{S} Тодор би оживио.</p> <p>Али сад пр |
пречестњејши господине,“ уђе овдѣ о.{S} Теофан у рѣч архимандриту.</p> <p>„Мени игра срдце у пр |
духовника искала се бѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годинама, млад и тако лѣп |
не брава на владичиним вратима, а о.{S} Теофан сав се стрѣсе, мислећи да ће можда сама Екселенц |
особито изучен у овој вештини, а о.{S} Теофан имао је велики таленат за то, те је учитељ дожив |
Овдѣ мало застане архимандрит, а о.{S} Теофан уздахне, погне главу и упрѣ очи пред себе.</p> < |
ит се насмѣје својој приповѣдци а о.{S} Теофан у пуној збиљи одговори: „Јест, кад би само стоја |
одговором.</p> <p>„Но?“ запита га о.{S} Теофан.</p> <p>Јосиф се смѣшио.</p> <p>„Шта вели господ |
вића.</p> <p>Једно вече замоли га о.{S} Теофан, да му што више о том славном митрополиту каже.< |
стигне наредба од митрополита, да о.{S} Теофан оде у манастир П. Г. и предузме тамо као намѣстн |
са стране у манастир доносити, да о.{S} Теофан на „великом входу“ са светом тајном прѣко њих пр |
х се сав у лицу промѣни, тако, да о.{S} Теофан одједаред умукну.</p> <p>„Сабор!{S} Сабор!...{S} |
га, да ми узкратите допуст,“ дода о.{S} Теофан озбиљније.</p> <p>„Недам у пркос!“ одговори патр |
ктора?“</p> <p>„Секулића?“ запита о.{S} Теофан несѣћајући се, шта означује патријарх тим наслов |
<p>„Шта велите господине“ запита о.{S} Теофан, који није разумѣвао шта то све значи.</p> <p>„Н |
> <p>„Шта се ради на пољу“ запита о.{S} Теофан кротко.</p> <p>„Духовник је отишо у Карловце; ва |
знати из питања патријархова, кад о.{S} Теофан ућути.</p> <p>„Кажи ми право о.{S} Теофане, које |
одѣлу, и продужи свој посао и кад о.{S} Теофан уђе.</p> <p>На столу пред њим лежала је повѣстни |
, и изпрати га напоље.</p> <p>Кад о.{S} Теофан изиђе од адвоката оде у Јовановоску порту, да му |
израз пуне озбиљности.</p> <p>Кад о.{S} Теофан свој говор заврши, продужио је архимандрит своје |
еофане! умирем мирно.“</p> <p>Кад о.{S} Теофан види, да је овај сиромах свршио, онда се дигне о |
нашега народа.{S} И будући да сад о.{S} Теофан приступа лично администратору митрополије, то ће |
730_C25"> <head>25.{S} Гдѣ је сад о.{S} Теофан?</head> <p>Увѣрен сам да ће многи од моих читате |
е чиниш луд кад ниси?“</p> <p>Сад о.{S} Теофан схвати прави смисо патријарховог питања.{S} Одго |
.“</p> <p>Овако говорећи, приведе о.{S} Теофан своју познаницу ближе к столу, и посади је на је |
је била болестна.{S} Касније буде о.{S} Теофан у други манастир премѣштен.{S} Она се бијаше дос |
се једва чуло.</p> <p>На ово пође о.{S} Теофан к патријарху да му цѣлива руку, но овај му је не |
патријарх Јосиф заиста, што каже о.{S} Теофан, светитељски служио.</p> <p>„У школу за црквено |
нистратор манастира увѣрио, да је о.{S} Теофан сасвим миран и скроман, и да доиста онако мисли |
ан.</p> <p>Наравно је било, да је о.{S} Теофан осѣћао, као да нема никог на свѣту; учини му се |
настирски већ је имао глас, да је о.{S} Теофан био код администратора митрополије, па је промис |
.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове послове идуће зиме на највеће задовољство св |
мучи муку, и проговори: „Е кад је о.{S} Теофан признао сам, да је погрѣшио, нећу ни ја даље ств |
јосѣтљивија биљка).</p> <p>Кад је о.{S} Теофан ову епизоду свршио, проговори владика у највећем |
ћемо да приступимо.</p> <p>Кад је о.{S} Теофан био намѣстником и управитељем манастира — —-, са |
ањем и врло слабим гласом: али је о.{S} Теофан ипак све разумѣо.</p> <p>Видило му се на лицу, д |
у велико.</p> <p>Виноград, кои је о.{S} Теофан био засадио, примио се чудесно.{S} Једва је било |
мандрит је слушао помњиво, док је о.{S} Теофан говорио.{S} Кадкад су му се само црте лица преоб |
, и опишу све потанко, како им је о.{S} Теофан показивао.</p> <p>Отац Митрофан нађе вѣчна мира |
је то неки доктор-адвокат, ком је о.{S} Теофан невоље свога живота казао.</p> <p>И овим завршуј |
Н. Сад.</p> <p>У Н. Саду имао је о.{S} Теофан рођака, и тако се смѣсти код њих, док се састане |
свога намѣстниковања, доживио је о.{S} Теофан два догађаја, кои се наших <pb n="302" /> познан |
p>Тражећи ексцеленцију, тражио је о.{S} Теофан епископа Хранислава, пак чувши, да је у Н. Саду, |
ротѣкло је више мѣсеци од како је о.{S} Теофан смртне останке своје љубљене сестре матери земљи |
ѣо умаћи из затвора.</p> <p>То је о.{S} Теофан примѣтио.</p> <p>Наравно, да је то морало дати п |
обшти и другој братији, што му је о.{S} Теофан говорио, и ови су у пуној сигурности очекивали к |
, које му је ваљало свршити, није о.{S} Теофан ни мотрио на своје калуђере у оно доба кад су би |
подин администратор?“ запита даље о.{S} Теофан.</p> <p>„Он је код куће?“</p> <p>„Јесте л ручали |
p>„Бог да му душу прости!“ уздане о.{S} Теофан и прекрсти се побожно. „Оних 6. година, што сам |
има, на частима и“ — овдѣ застане о.{S} Теофан.</p> <pb n="339" /> <p>„И — само даље, даље,“ пр |
и смѣх.</p> <p>На овај смѣх дигне о.{S} Теофан главу, коју бијаше на госпођино раме спустио; па |
p>„Од мене независи ништа“, рекне о.{S} Теофан; „ту ће други одређивати.{S} Ја само говорим, а |
Шта?“</p> <p>„Муком прећи!“ рекне о.{S} Теофан и уздахне дубоко.</p> <p>„Ти знаш шта ће повѣстн |
ћи га.</p> <p>„Хрђав знак!“ рекне о.{S} Теофан сам себи.</p> <p>Патријарх је њему увѣк говорио |
ијарх!“</p> <p>„Истина је,“ рекне о.{S} Теофан топло. „Народу сте чинили много, али цркви“ — ту |
очи, док ми незаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан смѣрно али одважно.</p> <p>„Недам!“ одговори пат |
едајући.</p> <p>„ Чуо сам,“ рекне о.{S} Теофан и спусти ожалошћен главу к прсима.</p> <p>Патриј |
и мој гроб скоро отворити?“ рекне о.{S} Теофан, и опет нехотице изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да |
</p> <p>„Ваша екселенција“, почне о.{S} Теофан.</p> <p>Владика прсне: „Нисам ја екселенција... |
> <p>„И код своих — кућа!“ проспе о.{S} Теофан, „Пуштају калуђере, да раде ко шта хоће;а они ха |
е патријарху и угодно било, да се о.{S} Теофан уклони.</p> <p>Ово је било год. 1859.</p> </div> |
е.</p> <p>Четвртак је био, кад се о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за аудијенцију.</p> <p>А |
висину.</p> <p>Оне године кад се о.{S} Теофан намѣстниковања посве опрости, и својој цркви сас |
одсудне речи патријарха, усуди се о.{S} Теофан и послѣдњу своју карту избацити.</p> <p>„Од год. |
сврши приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан бијаше разсанио.{S} Њега је све ово особито зани |
</p> <p>Тужан и жалостан врати се о.{S} Теофан кући, и пошље људе те мртвог калуђера довезу у м |
је за Бога господине“ поплаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшто кисело гледите!“</p> <p>Правозналац м |
ље са Њ. Екселенцијом, с којом ће о.{S} Теофан мало час посла да има, остаћемо код ње.</p> <p>Е |
ао карте у руци, којој приступаше о.{S} Теофан, тако му је недаде да ју цѣлива, него га њом мал |
нај доктор адвокат, ког споменуше о.{S} Теофан и патријарх?“ —</p> <p>Свима другима знамо имена |
м вратма и под прозором мѣњала, и о.{S} Теофан увиди, да је све како ваља удешено.</p> <p>Свако |
ѣћавајуће лице.</p> <p>Овако је и о.{S} Теофан доспѣо до владичиних врата, с том само разликом, |
је ни мислио.</p> <p>Па тако је и о.{S} Теофан узалуд чекао, да <pb n="360" /> га к патријарху |
а већ одавно престало и зато се и о.{S} Теофан само дубоко поклони, пак приступи патријарху да |
могло на пољу диванити.</p> <p>И о.{S} Теофан је бадава тражио Печеновића, код куће: рекну му |
у, само кад је оздравила!“ изјави о.{S} Теофан са своје стране.</p> <p>„Хајдѣ да видимо, шта су |
“</p> <p>„Све ове школе,“ настави о.{S} Теофан, у својој ревности и непримѣчавајући, да га патр |
уку на срдцу.</p> <p>Из даље види о.{S} Теофан да му је рука крвава.</p> <p>Код њега је стојао |
олу за црквено рисовање“, продужи о.{S} Теофан, „имали би долазити сви они прости калуђери, кои |
Пре него што се кола крену, пружи о.{S} Теофан обѣ ноге прѣко лотре, и отрѣсе прах с ногу говор |
лити, како се са овим ножем, који о.{S} Теофан истина на обрану бијаше подигнуо у зрак, сложи ч |
ѣд <pb n="155" /> собом, гдѣ стои о.{S} Теофан са младом лѣпом госпом у тѣсном узхићеном загрља |
дружује.</p> <p>Услѣд тога покупи о.{S} Теофан оно мало ствари, што их је имао, сѣдне на манаст |
/head> <p>Кад ђак отиде, приступи о.{S} Теофан к столу, на ком је јестиво било стављено, и сѣдн |
“</p> <p>„То је истина“, одговори о.{S} Теофан. „У тим приповѣдчицама живе чисто људи кои су да |
“</p> <p>„Како ми буде“, одговори о.{S} Теофан сасвим понизно.</p> <p>„А шта ћеш да видиш у св. |
уђери, него повѣстница!“ одговори о.{S} Теофан мирно али озбиљно, и узправи се до пуне своје ви |
вши.</p> <p>„Жао ми је!“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„Шта ти је жао?“</p> <pb n="356" /> <p>„ |
десницу Вашој Светости!“ одговори о.{S} Теофан с подпуном смѣрности.</p> <p>„Па си морао баш са |
рого недржи дисциплина,“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„А гдѣ су вам настојатељи?“ запита патри |
и за народ Фрушке Горе,“ одговори о.{S} Теофан у ненарушеној збиљи.</p> <p>Патријарх се смѣшио |
ра ако тако заповѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и пође да га пољуби у руку па да изиђе напоље.</ |
утости.</p> <p>„Можете,“ одговори о.{S} Теофан хладно. „Само ћу молити, да незаборавите, да има |
знајем да сам погрѣшио,“ одговори о.{S} Теофан, и стане у званичну позитуру понизности.</p> <p> |
изведе.“</p> <p>„Могу,“ одговори о.{S} Теофан. „Но признајем у напрѣд, да ће бити у мом разлаг |
р једно.“</p> <p>„Хоћу,“ одговори о.{S} Теофан. „Него молим, да имате високу милост, и да прими |
сестра одлази овај час, проговори о.{S} Теофан, „Ми смо имали мало разговора и свршили смо га.{ |
/p> <p>„Но хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан; „чисто долазим к себи од страха.{S} Све сам се |
.“</p> <p>„Хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан, и склопи руке побожно.</p> <p>„Зато недобисмо о |
„Слушао сам их једаред“ проговори о.{S} Теофан, „кад су на велику суботу појали статије „плач м |
вима.“</p> <p>Напослѣтку разтвори о.{S} Теофан и послѣдњи умотани предмет.</p> <p>Ово је био ру |
!“</p> <p>„Боже сахрани“, примѣти о.{S} Теофан, који <pb n="73" /> се у истину обрадује, што ће |
тојно деспота светитеља!“ примѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Нека је заступи силном својом молитвом |
<p>„Мени вас још већма!“ примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће бити штете, али за мене читава ће |
ије?“</p> <p>„Манастири!“ примѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Манастири!“ осѣче се патријарх. „Немогу |
мога игумана и братије,“ примѣти о.{S} Теофан, пружајући патријарху свѣдочбу са подписима игум |
одило!“</p> <p>„Вѣрујем,“ примѣти о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да више њих и у полу само тако |
исам никаква зла учинио,“ примѣти о.{S} Теофан понизно.</p> <p>„Недам!“ одговори патријарх на н |
о ми је најмилије чути“, прихвати о.{S} Теофан. „Онда ће изкуство В. Светости допунити празнине |
пуста, ја идем без њега,“ одврати о.{S} Теофан смѣрно али одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као |
оћи саставити.“</p> <p>Овдѣ ућути о.{S} Теофан.</p> <p>Патријарх одслуша ово предавање свога ка |
<p>„Но ја сам везан!“ упадне јој о.{S} Теофан у рѣч.</p> <p>„То је спона, која се даје лако ра |
чуо, да ће на већи какав празник о.{S} Теофан служити, и глас о његовом „чинодѣјствовању“ прон |
х ово говорио, стојао је пред њим о.{S} Теофан сасвим забезекнут.</p> <p>Њега су патријархове р |
и раса калуђера!“ примѣти на ово о.{S} Теофан, и пружи јој и нехотице обѣ руке на сусрѣт.</p> |
у тај манастир.</p> <p>Сад је био о.{S} Теофан управитељ, и о.{S} Митрофан бијаше му десна рука |
p> <p>Мушку нам је опет дѣцу учио о.{S} Теофан у манастирској школи читати, писати и рачунати и |
о допасти!“ примѣти на то озбиљно о.{S} Теофан.</p> <p>„А шта фали?“ запита патријарх и приступ |
емо се данас видити!“ рекне на то о.{S} Теофан погледавши у очи архимандриту.</p> <p>То је исти |
е, а ви ћете бити“ одговори на то о.{S} Теофан с најпунијим освѣдочењем, и онда настави: „па бл |
ало, да је тим чисто уврѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему трѣба каква информација. „Знам ја |
о.“</p> <p>Но то је био врат, што о.{S} Теофан нити бијаше што учинио, што небијаше просто учин |
ни сабор!“ — —</p> <p>Кад спомену о.{S} Теофан нар. сабор, патријарх се сав у лицу промѣни, так |
ad> <p>Осване дан, кад ће сиромах о.{S} Теофан да приступи Његовој Екселенцији.</p> <p>Ми смо д |
ачи су најгори“...</p> <p>Сиромах о.{S} Теофан протрне сав.{S} Но поврати се и понизно проговор |
а ти рекох?</p> <p>„Чуо сам,“ одговорио Теофан мирно; „али сада нетрѣба се јошт ничега бојати.{ |
и прошћа и прућа, и свачега.{S} А отац Теофан има јошт дуго времена радити, ако ћемо да све ма |
е архимандрит Арсеније, као што је отац Теофан желио, али дође и протођакон Никанор, као што је |
свѣдоци потврде вам рѣчи, онда ће отац Теофан страдати, ако свѣдоци вас оставе, онда ћете ви д |
мо, и право чинимо; но шта ће рећи отац Теофан?“</p> <p>„Отац намѣстник?“ прихвати господин (ад |
а, кад би сви настојатељи били као отац Теофан; али од те наше господе има више њих, <pb n="11" |
знајеш ти јошт тога свѣта!“</p> <p>Отац Теофан нађе за добро једним кораком на овом путу за пат |
чи насмијемо!“ рекне му господин. „Отац Теофан игуман?{S} То би било само онда, кад би сви наст |
тник отвори писмо, прочита јасно: „отац Теофан!“, падне на кољена, и дигне склопљене руке к неб |
н сам није више ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, који се допасти мого.</p> <p>М |
ранислав о стварима, којих је ради о.{S}Теофан долазио, да се тужи.</p> <p>Сѣдница се конзистор |
било најзгодније за сунчање.</p> <p>О. Теофана пође послѣ ручка у „кранц“ да <pb n="46" /> вид |
лира, а на месец сто батина.“</p> <p>О. Теофана дирне ова хусарска пѣсма врло неугодно.{S} Он д |
етиња“ — мислио је на о. <pb n="168" /> Теофана, — „може ми начинити скандал и побѣћи из манаст |
узрок, за што је настојатељ послѣ о.{S} Теофана окривио.</p> <p>Архимандрит запита на ово: „А ј |
</p> <p>Мало за тим уведе Варнава о.{S} Теофана.</p> <p>Овај метанише три пута и пољуби владику |
почео разносити глас, да молитва о.{S} Теофана више помаже него рецепти доктора Фурјаковића ко |
и служба <pb n="251" /> и молитва о.{S} Теофана доносила је сваки дан то већи приход манастиру |
имо племенитодушној сестри нашега о.{S} Теофана, госпођи Ленки.{S} С њом се морамо јошт једаред |
е ми јошт видити?“ запита госпођа о.{S} Теофана.</p> <p>„Доћићу сутра к теби“ рекне овај, „то ј |
о знати, каква је ова ноћ била за о.{S} Теофана.</p> <p>Свака црта призора, у ком су биле главн |
послѣдице овога; друге у мислима о.{S} Теофана, да у интересу манастирског нижег клира нележи, |
мо се ми послужили само мемоарима о.{S} Теофана, а ако ком устрѣбају мемоари ког другог намѣстн |
као да су измѣњени.{S} Поглед на о.{S} Теофана и на утисак његове молитве бијаше и њих очистио |
л’ се заклети на оно, што сте на о.{S} Теофана казали?</p> <p>„Ја хоћу“, одговори брзо Амфилох |
ма, и покаже подмитљиво главом на о.{S} Теофана и Ленку.</p> <p>„Играју се цица-маце,“ придода |
о. еклисијарх показујући руком на о.{S} Теофана.</p> <p>„А ено му светитељке!“ примѣти о. духов |
p> <p>Печеновић се окрене и позна о.{S} Теофана. „ А, ви сте, отче намѣстниче!{S} Које добро?“< |
то циљало.{S} За то благо запита о.{S} Теофана даље: „А шта је то било?“</p> <p>„Ако допустите |
арх, кога <pb n="341" /> је позив о.{S} Теофана на повѣстницу очевидно дубоко потрѣсо.</p> <p>О |
зору и натраг, па онда стане пред о.{S} Теофана и запита та строго: „Шта хоћеш, оче!“</p> <p>„Х |
рима више калуђера!“ и стане пред о.{S} Теофана изазивајући га и држањем и гледањем.</p> <p>Ова |
не натраг.</p> <p>Он се окрене од о.{S} Теофана, оде на прозор, постои мало тамо премишљавајући |
тојатељ све једнако ћутао, позове о.{S} Теофана, да он одговори.</p> <p>О. Теофан одговори смѣр |
химандрит наједаред тако признаде о.{S} Теофана.</p> <p>Питали су се очима, но нико незнаде одг |
добри.“</p> <p>То рекне и одведе о.{S} Теофана к писаћем столу.{S} Зазвони и каже ђаку, да му |
<p>Архимандрит узме писмо из руке о.{S} Теофана.{S} Изиђе с њим из своје собе, закључа је и сиђ |
та, шта има примѣтити на правдање о.{S} Теофана, слеже рамени, и немирним гласом промуца: „Каза |
синовно послушати.“</p> <p>Држање о.{S} Теофана, и израз лица му при овом одговору показивали с |
ена.</p> <p>Кад дођу кући, посади о.{S} Теофана на столицу, а он напуни лулу, укреше на труд ва |
истога разума, и узвишеност мисли о.{S} Теофана ипак га потрѣсе.{S} Он се нађе са свим поражени |
изповѣдника ни причешћа: дакле ни о.{S} Теофана.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Знам да |
p> <p>„Трѣба прије свега задобити о.{S} Теофана.</p> <p>„Онда га ваља утврдити у његовој занеше |
и дивна слика идеалне узвишености о.{S} Теофана, која јој је непрестанце пред очима стојала.</p |
красни овај мај стане чисто вући о.{S} Теофана на путовање у оне дивне скоро митичке горе.</p> |
се.</p> <p>Патријарх је познавао о.{S} Теофана како нам је то из намѣстничких мемоара познато, |
и устане необично рано.</p> <p>Но о.{S} Теофана нема ваздан.</p> <pb n="169" /> <p>Најпослѣ пош |
вида кући.</p> <p>Одмах пошље по о.{S} Теофана.{S} Кад овај дође, види на столу једно разпечаћ |
!“</p> <p>Овако је гласио одговор о.{S} Теофана.</p> <p>„Ти мора да си Бугарин отче!{S} Тако си |
ствари напоменути, да се разговор о.{S} Теофана са патријархом подпуно може разумѣти.</p> <p>Же |
гости разишли запита архимандрит о.{S} Теофана: „Шта ти се чини, јесмо ли добро ствар наредили |
о зажмиривши, пак онда упрѣ очи у о.{S} Теофана и разрогачи их по свој величини.</p> <p>„Допуст |
> <p>„А шта имате казати на тужбу о.{S} Теофана?“ запита на ово архимандрит.</p> <pb n="86" /> |
ставно слѣдовати.</p> <p>Изпитају о.{S} Теофана, и све друге, кои су убијенога из шуме у манаст |
ену, кад су они калуђери у ћелију о.{S} Теофана хрупили, никада јој није то могло поћи за руком |
и за тили час изгуби се из очију о.{S} Теофана.</p> <p>Тужан и жалостан врати се о.{S} Теофан |
<p>У тај мах познаду и они висину о.{S} Теофана.</p> <p>Предику је говорио дворски протосинђел. |
еси!</p> <p>Ово су идеали, кои су о.{S} Теофана оживљавали. —</p> <p>Јошт нам је нѣке ствари на |
обудише очевидно онесвѣшћену душу о.{S} Теофана.{S} Он дигне очи к небу и ухвати се руком за ср |
те твоје школе?“ запита патријарх о.{S} Теофана, предпостављајући, да ће га тим питањем смести! |
.“</p> <p>На ово запита патријарх о.{S} Теофана сасвим изненада:</p> <p>„Је с’ ти био скоро у Н |
је то дојавило ђаче, што га је Ленка за Теофана и његову ћелију била питала.</p> <p>Одмах се св |
а кажу, је ли истина, што сте ви на оца Теофана донели, а они одрекоше свѣдочбу начином кои пун |
имандрит.</p> <pb n="86" /> <p>„За отца Теофана истина је све, што сте казали.{S} Али то је он |
је млада лѣпа госпа ушла у ћелију отца Теофана, јер им је то дојавило ђаче, што га је Ленка за |
н, који бијаше заборавио, шта су против Теофана били у тужби навели.</p> <p>„То сте сами писали |
стратором, главним парничаром о.</p> <p>Теофана?</p> <p>Е, овај господин неимађаше такођер срѣћ |
чита!{S} Хоће л бити тако добро, о.{S} Теофане.{S} Шта мислиш?“</p> <p>„Мени се чини, да ће би |
дити да иде у брашнару. „Та идите о.{S} Теофане.... па шта ће вам бити... три дана није вѣк... |
ка и запита га из далека: „Погоди о.{S} Теофане, одкуд писмо?“</p> <p>„Да није из Бечкерека?“ з |
вама кад немате друга посла, мој о.{S} Теофане,“ одговори патријарх озбиљно. „Али ја имам друг |
ју калуђера.</p> <p>„Ходи ба мном о.{S} Теофане!{S} Та ја море ништа и незнам о твојој фамилији |
офан ућути.</p> <p>„Кажи ми право о.{S} Теофане, које тебе том свему научио?{S} Јеси ли ти о то |
офану.</p> <p>„А што ти неговориш о.{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало први да си проговорио.“</p> |
и.</p> <p>„И то је похвално од вас, оче Теофане,“ одговори му архимандрит, „да ви хоћете да одл |
је воља.{S} Ја сам на све готов.{S} Оче Теофане!{S} Ти си дошо у манастир, да будеш калуђер как |
администраторе све је доказано.{S} Оче Теофане, ви сте и сами признали ваше дѣло, да сте нож д |
еофану и рекне му блаже: „Ви сте се оче Теофане боље владали овом приликом него ваша братија: в |
ати, што сам ја наредио.{S} Ви ћете оче Теофане, одмах у вашу ћелију, па ћете бити у аришту, ка |
дале разумѣти, бијаху:</p> <p>„Хвала ти Теофане! умирем мирно.“</p> <p>Кад о.{S} Теофан види, д |
ом и оснажен тајанственом нѣком силом: „Теофане!{S} Постој! <pb n="135" /> Буди јунак!{S} Падни |
.{S} Послѣдње су му рѣчи биле: </p> <p>„Теофане, нека ти бог плати!“</p> <pb n="308" /> </div> |
се невѣрно смѣшио; али у течају говора Теофанова мора да се особита мисо код њега родила.{S} О |
s ex machina</foreign>.</head> <p>Браћа Теофанова у манастиру пазила су на сваки његов корак, с |
ажи.{S} Стави једног шумара на врата од Теофанове ћелије, али га више ничим није узнемиривао.</ |
питати: „Да збиља!{S} А шта је са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јошт у аришту и под стражом?“</p> |
прошла, а сад ћемо се забавити са о.{S} Теофаном, на кога смо задатак ове приповѣсти метнули.</ |
52" /> разговору патријарховом са о.{S} Теофаном.</p> <p>Патријарх је дуго говорио о свом горос |
рили.</p> <p>Кад опазе госпођу са о.{S} Теофаном и архимандритом, ступе на страну, и гледаше св |
дух опазили већ и у разговору са о.{S} Теофаном.</p> <p>Митрополит Станковић био је већ либера |
/p> <p>Она је била.... мртва.</p> <p>О. Теофану учини се, да му се угаси на небу сунце....</p> |
је узвишено, свето, сјајно.“</p> <p>О. Теофану играло је срдце у њедрима док је ово слушао.{S} |
p> <p>Архимандрит Арсеније дао је о.{S} Теофану писмо, у ком се овај из обитељи Ј. одпушта и бр |
.. и тебе и мене!“</p> <p>Како је о.{S} Теофану било у души, док је Ленка ове рѣчи говорила, мо |
артеније одржао је рѣч, што ју је о.{S} Теофану дао.</p> <p>Покаже му комад земље, да на њему з |
S} Да од мене зависи, ја бих томе о.{S} Теофану показао, што је настојатељ а што је подчињени к |
е одпратити до кола, Тошо,“ рекне о.{S} Теофану.</p> <p>Овај пође с њом. „„Допустите да вас и ј |
>Ово употрѣби архимандрит и рекне о.{S} Теофану, да говори даље.</p> <pb n="68" /> <p>О. Теофан |
са највећом озбиљношћу обрати се о.{S} Теофану.</p> <p>„А што ти неговориш о.{S} Теофане?{S} Т |
="332" /> <p>То није било по вољи о.{S} Теофану.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“, запита га патрија |
че патријарх грчевито, и приступи о.{S} Теофану као да ће да га смрви.</p> <p>„Судија велике го |
.{S} Зато с негодовањем проговори о.{S} Теофану: „Оче намѣстниче, ти си зло урадио?“</p> <p>„Је |
ати к владици, па за мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да га владика неможе сад примити, јер |
адом шестошколцу... садањем нашем о.{S} Теофану.{S} Али он несмијаше ни помислити, да потражи љ |
запита патријарх и приступи тиком о.{S} Теофану. „Врло много!“ одговори овај смѣрно али одсудно |
о доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни трага.</p> <p>Можда је умро: „Незна |
<p>Архимандрит се бијаше привико о.{S} Теофану, па га је у дуга зимна вечера често призивао к |
/p> <p>На то преда она то писмено о.{S} Теофану, и позове га да чита.</p> <p>Овај почне читати, |
ли.</p> <p>Ове мисли бијаху дух у о.{S} Теофану сасвим спариле, као оно што спарава биље мраз и |
> <p>Рачуни администраторови буду о.{S} Теофану као бившем намѣстнику послани, да их подпише.</ |
> <p>Једаред дође један прњаворац о.{S} Теофану, молећи га, да забрани о.{S} Митрофану, да му у |
саблазни.“</p> <p>На то се окрене отцу Теофану и рекне му блаже: „Ви сте се оче Теофане боље в |
Архимандрит Партеније изручи вѣрно отцу Теофану, што му бијаше сестра поручила.</p> <pb n="245" |
n="353" /> ја натѣрати манастире да тај терет на себе узму!“</p> <p>„А ви сазовите народни сабо |
морни људи.{S} Док мирјани своје сладке терете сваки дан вуку, идемо ми салтаџије, сами лако кр |
и нуждне наредбе.{S} Предајем ти га под теретом строге одговорности.“</p> <p>Намѣстник прими до |
0.000 фор. за своје издржавање.{S} Овом терету нису плећа наших народних фондова ни из далека, |
тском епископу добије глас да се овај у тесно пријатељство упустио са пријатељима „уније.“ Позо |
d="SRP18730_C23"> <head>23.{S} Сестрина тестамента.</head> <p>Овдѣ ћемо и опет да се састанемо |
, <pb n="320" /> а са главницом по твом тестаменту поступи.{S} Ограничила сам те, да неможеш за |
м почела говорити...{S} Дакле, кад моја тетица метне бѣлу набрану капу на главу, наочари на нос |
сигурно није тако лѣпа бакица, као моја тетица, је ли?“</p> <p>Ово рекне Ленка па загрли своју |
м и снивала!“</p> <p>„Снивала, снивала, тетице.{S} Врашки архимандрит, како то је застрашио.{S} |
ало подуже спавати.“</p> <p>„И снивати, тетице, и снивати.{S} Ајде лези, па спавај.{S} Час духо |
S} Па „кајмнисе фон Париз“.</p> <p>„Но, тетице...{S} Нисам знала да ти и нѣмачки штрбецаш...“</ |
но је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Него нисам свршила што сам почела говорити.. |
руги кажу да сам авгара.“</p> <p>„Лажу, тетице; лажу.{S} Нема мојој тетки пара.{S} Па кад се јо |
у све паковати...“</p> <p>„Паковати!{S} Тетице, да вас чује покојни Видаковић... та некаже се с |
а нѣговала; она му је очи затворила.{S} Тетице, ја сам с њом позната... па сам је толико пута и |
, де да те пољубим за тај разговор мила тетице,“ рекне Ленка смѣјући се, премда мало кисело, па |
омира у Елисијуму</title>...{S} Бога ти тетице, колико си га пута до сад прочитала?“</p> <p>„Оп |
енка се осврне, и одговори „добро јутро тетице!“</p> <p>Глас одпоздрава и садржај тога умири ст |
и младу госпођу.</p> <p>„Добро, добро, тетка... још ће та доћи у Бечкерек да изкупиш обѣћање.“ |
er" xml:id="SRP18730_C11"> <head>11.{S} Тетка и нећака.</head> <p>Ленка дојури брзо у Митровицу |
ноћ врата закључале?...{S} Том је крива тетка са њеним разговором о духови.“</p> <p>Дигне се с |
друштва.{S} Ја ћу да се вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даље.“</p> <p>Ово рекне, |
да ју глава боли.</p> <p>Њу је дочекала тетка, материна сестра, с којом је у Митровицу допутова |
се друштво смѣјало из срдца.{S} И сама тетка пристане уз друге.</p> <p>„Него знаш како ми се ч |
огледавши на стару.</p> <p>„Моја рођена тетка, Марија Новаковић удовица.“</p> <p>Архимандрит се |
е се сладко и громко овом вицу; а стара тетка није знала, шта <pb n="208" /> управо каже г. арх |
/p> <p>Кад гости посѣдају, запита стара тетка домаћина: „А какве су вам ово швабе и швабице на |
/p> <p>Обуку се.</p> <p>Кад изиђе стара тетка на ходник да заповѣди кочијашу да прѣже, нађе там |
себе задобије.</p> <p>И доиста је стара тетка тако била обчињена пријатности и разговором госпо |
ло, што сам све то видила,“ рекне стара тетка. „Баш вам хвала, господине, што сте нас овамо дов |
чезне.“</p> <p>„Јао мене!“ повиче стара тетка, којој је коса на глави растла, док је архимандри |
весео.{S} Ту се шалом разћерета и стара тетка уз госпођу Пуљиницу.</p> <p>Ленка је ћутала и кад |
сребро.{S} Тишина подпуна.</p> <p>Стара тетка бијаше сасвим узхићена манастиром и изнутра и спо |
а њу најлѣпши и најмилији.</p> <p>Стара тетка и брат Тодор били су кроз цѣле дане код ње.</p> < |
а да се упуте управо кући.</p> <p>Стара тетка радовала се доиста као дѣте овом крају разговора. |
p>Нов се живот роди у њој.</p> <p>Стара тетка устала је одавно, и прислушкивала је код врата од |
љство са великом господом.</p> <p>Стара тетка у својој невиности одговори му на то: „А гдѣ су в |
и оде у своју крајњу собу.</p> <p>Стара тетка огледала се по својој соби, пак онда се врати сво |
ћемо ником покварити ноћ.“</p> <p>Стара тетка отвори устне, да приповѣди своју невољу, али архи |
ра...</p> <p>„А јел добра кафа?“ запита тетка подворницу. </p> <p>„Код нас је најбоља кафа у Ми |
Два сата!</p> <p>„Два сата већ?“ запита тетка.</p> <p>„Два! два!“</p> <p>„А то сам ја ипак мора |
p> <p>„Какво ти је то писмо?“ запита је тетка.</p> <p>Но Ленка није ни ове рѣчи чула. </p> <p>С |
ло и самој мило, а нарочито, што јој је тетка тако очевидно необично уживала.</p> <p>Врате се у |
.{S} Онда ћемо тамо бити сами.{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка узме |
“ поправи је нећака. „Све једно“, рекне тетка. „Монте Христо — Христо Монте.{S} Није по шији не |
а, те оду.</p> <p>Кад се одмакну, рекне тетка Ленки: „Ти су манастири прави рај земаљски!“</p> |
</p> <p>„Била шала, била истина,“ рекне тетка; „да виш мени се јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту |
ашно весела.</p> <p>„Мора да је,“ рекне тетка сасвим озбиљно.</p> <p>„А јеси л спавала? “</p> < |
p> <p>„Нек остане свѣћа да горе,“ рекне тетка.</p> <pb n="215" /> <p>„Па ћемо је оставати да го |
.</p> <p>„Богме ја нећу тренути,“ рекне тетка, „ма да нисам ни млада ни лѣпа.{S} Премда врло ув |
и.“</p> <p>„Ја ћу лећи на диван,“ рекне тетка.</p> <p>„Е, да како, сад ћу ја допустити, да ти с |
т њени најмилији, <pb n="319" /> брат и тетка.{S} Пред подне дође к њој један млад човѣк, и дон |
нѣти на кола, да нико неопази.</p> <p>И тетка се извуче нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и |
.“ прихвати Ленка.</p> <p>„Да,“ настави тетка, „и то си чула од мене, па штап у руци, подебео б |
м“, рекне архимандрит. „Кад дође к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бит |
19" /> <p>„Касно смо заспале,“ одговори тетка. „Него ја идем сад, да кажем нашем кочијашу да пр |
сѣли овдѣ, да вас дочекамо,“ проговори тетка Ленки, кад се ова приближи. „Старост је старост.{ |
>„Е да, нема од тог ни говора“, примѣти тетка достојанствено. „Друга су оно времена била.{S} Ни |
.“</p> <p>Ленка није ни слушала шта јој тетка говори.{S} Она је на ново узела писмо са стола, к |
ти сад нећеш ока затворити,“ рекне јој тетка. „Угаси молим те ту свѣћу, јер нећеш трѣнути.{S} |
ѣко је овдѣ у соби,“ повиче сад на ново тетка и за тили час појави се обучена.</p> <p>Ленка је |
и ме глава.{S} Мораћу лећи.{S} Лаку ноћ тетка!“</p> <p>За тим оде у другу собу, коју бијаше за |
рењој хаљини код прозора.</p> <p>Кад ју тетка опази обрадује се.</p> <p>Веселим дакле гласом по |
а, дајте руку, да ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка узме све у шалу и даде му руку.</p> <p>„Сад би ва |
а изтѣра многога Адама из њега.“</p> <p>Тетка избечи очи на њу.</p> <p>Она ју небијаше разумѣла |
е на своју нећаку радо мислити.“</p> <p>Тетка јој бризне плакати.</p> <p>„Но немојте више о том |
>„То си ти снивала, драга тето.“</p> <p>Тетка свуда прође по соби, свуда загледи, па онда прого |
b n="220" /> пут.{S} А од старе госпође тетке надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме што скориј |
и и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу госпође тетке морате уважити,“ прихвати архимандрит. „Кајали би |
ада опростити.“</p> <p>На те рѣчи своје тетке и примѣтбу архимандрита нађе се Ленка присиљеном |
дити.</p> <p>„Примите поздрав и од моје тетке, која вас са свом збиљом својим господином архима |
.</p> <p>Одтуда онај жар у жељи Ленкине тетке, а одтуда бар једном страном и то, да се Ленка ск |
ромѣни се ни цртицом.</p> <p>Присутност тетке и странога господина учине јој лице каменом.{S} П |
Ленка се окрене од архимандрита и рекне тетки: „Хајдемо у собу, већ је за тебе хладно!“</p> <p> |
лади.“</p> <p>Међутим је Ленка насула и тетки и себи.</p> <p>Кафа је врло добро изгледала.</p> |
прилику, него прихвати шалу и проговори тетки: „Драга мајчице, хајде да ти синак помогне.“ На ш |
еде на кола.</p> <p>Но ова рекне својој тетки, да даде господину своју руку и иде с њим, а она |
> <p>„Лажу, тетице; лажу.{S} Нема мојој тетки пара.{S} Па кад се још лѣпе обуче, па метне наоча |
ндрит Партеније обрати се Ленки и њеној тетки.</p> <p>„Она госпођа што иде са домаћином, то је |
> <p>У том жагору приступи Ленка старој тетки, и тихо јој рекне: „Ја би пошла...{S} Мени се ово |
у соби!“</p> <p>Смртни страх чуо се из теткинога гласа.</p> <p>Но шибице неће да се пале, те н |
ствари и за пут приредиле све, и сѣле у теткину собу, кад нѣко куцне на врата, и на одговор сло |
Гурије церекати. „Па зашто да се ја са тетком не пољубим?{S} Та ја у њој видим своју мајку, и |
архимандрит Гурије у разговор са старом тетком и забавио се с њом.</p> <p>Ленка се придружи арх |
ет архимандрит Гурије. „Кад стојим ја с тетком, онда се казују свѣту мати и син, а кад ти стоји |
хајде да ти синак помогне.“ На што узме тетку изпод руке и пође за онима.</p> <p>„А ми ћемо за |
и,“ рекне архимандрит Партеније и попне тетку у своја кола, те и он крај ње сѣдне.</p> <p>Ленка |
г друштву.</p> <p>„Та неће нико појести тетку.{S} Немојте се журити.{S} Ја стојим добар, да нећ |
е тога најдостојнији!</p> <p>„И за моју тетку постарала сам се како ваља, да може безбрижно и о |
енка. „Другом приликом провешћу ја моју тетку по Фрушкој гори.{S} Али сада морамо одлазити“.</p |
примѣти Ленка. „Него како сте лѣпо моју тетку дочекали, доћиће вам она.{S} Обадвѣ неможемо од к |
ити.“ То рекне па загрли и цмокне стару тетку онако јуначки.</p> <p>Цѣло се друштво смѣјало из |
<p>Домаћин остави дошљаку колеги стару тетку, а он поднесе руку младој нећаки, и тако пођу.{S} |
a">nolens volens</foreign> понуди стару тетку на своја кола и посади се крај ње.</p> <p>Старој |
p>Ово рекне Ленка па загрли своју стару тетку.</p> <p>„Е није да“, стане се ова цифрати. „Теби |
енула.“</p> <p>„То си ти снивала, драга тето.“</p> <p>Тетка свуда прође по соби, свуда загледи, |
Тодоре, да те се нагледим.{S} Престани тето плакати, молим те.“</p> <p>Стане се подизати, да с |
ао и пре него што легоше.</p> <p>„Ти си тето снивала!“ проговори сад Ленка смѣшећи се.</p> <p>„ |
њега и ње отац са уздигнутом руком и прѣтећим прстом.{S} И тако су се ово двоје младих људи мил |
и послѣдњи дани одсудан моменат за даљи течај ове приповѣсти.</p> <p>Знамо, да Ленка свога драг |
их судова, и цар остави правди законити течај.</p> <p>Сад га је ваљало сутра дан обѣсити.</p> < |
{S} Из почетка се невѣрно смѣшио; али у течају говора Теофанова мора да се особита мисо код њег |
сти, али му прсти на брзо покажу, да та течност није ништа друго него најплеменитији сок у тѣлу |
/> да могу заградити башту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се ради башта, јер је за то крајње врѣ |
} Та стегнуло ми се грло, па не могу од тешка решпекта ни словца да изтиснем...{S} А нисам ја м |
И доиста бих то одавно учинила, али ме тешка и дуготрајна болест задржа.{S} Сад сам, хвала Бог |
је њима што противно учинио, па ето му тешке главобоље.</p> <p>Па тако је и ова комесија прошл |
оворите, јер ћете се на рѣчи заклети, а тешко оном, ко се криво закуне, јест.{S} Излазите оче А |
на жалост, није учињено за то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што учинити.</p> <p>Наравна |
казао по све оправданим.</p> <p>„Њој је тешко — и мени је!</p> <p>„Али другачије неможе да буде |
те само руку на миру, није мени ни мало тешко вас водити.{S} Ми смо калуђери одморни људи.{S} Д |
ју.{S} Али добро пазите да неутѣче, јер тешко вама, затворићу вас на његово мѣсто, па нећете на |
о под конкурз?{S} Није ли само срѣћом и тешком муком код врховног судишта у Бечу једва учињено, |
аше као да је у њој жива жеравица.{S} С тешком муком заустави крв, и разхлади главу, <pb n="20" |
ка, а настојатељи талира.“</p> <p>„Оче! ти губиш из вида, пред ким стојиш!“ опомене га патријар |
е човѣк довољно науживати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да се то даје научити!{S} То је мени Богом д |
е послали“, проговори архимандрит. „Де, ти си млађи; разпечати, па отвори те пакете“.</p> <p>Ов |
оговори о.{S} Теофану: „Оче намѣстниче, ти си зло урадио?“</p> <p>„Јесам, Ваша екселенција!“ од |
нити свој нити независан.{S} Међу тим, ти си ми овај пут више времена поклонио, него досад ика |
ѣћан,.. јест, ја сам добро извѣштена... ти си несрѣћан.., мораш бити несрѣћан...{S} У манастиру |
кривцима, који се као прави одржаше... ти си изкључен као шугава овца из куће, којој си своју |
о у рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p |
Хм!“ одговори му овај. „Ти си том крив; ти си ме турао и гурао док се врата неотворише.{S} Али |
Ја сам на све готов.{S} Оче Теофане!{S} Ти си дошо у манастир, да будеш калуђер какав трѣба да |
ни од куд долазиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти!“ И опет је загрли и изљуби.</p> <p>„И боље је,“ при |
хне и нерекне: „Благо теби, Варнаво!{S} Ти смѣш јести пасуља... а ја сиромах <pb n="64" /> мора |
тно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд!“</p> <p>„Ви ни |
па су се сви слагали.“</p> <p>„Охо!{S} Ти дакле већ спремају акцију,“ рекне паријарх као за се |
понижен... <pb n="143" /> погажен...{S} Ти прав крив си међу кривцима, који се као прави одржаш |
чиним.{S} Сад нек буде што бити има.{S} Ти иди мирно кући па се постарај за овога, а ја идем ку |
дине намѣстниче! нећу ја теби ништа.{S} Ти ми ниси ништа скривио.{S} А ја сам знао шта ме чека, |
упио!{S} Неговори ништа... знам све.{S} Ти си злостављен... посрамљен... понижен... <pb n="143" |
ци, ваљада“ — Баш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојног Видаковића.</p> <p>„Бог |
мо ћутали... ми се нисмо разумѣвали.{S} Ти си мени био више од живота, али ми то није било позн |
/p> <p>„Ја од тебе ништа и нетражим.{S} Ти си и онако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати и |
знаду најбоље, а све знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би било боље....{S} Јест, сутра; учинио б |
оју страст само оснажило и повећало.{S} Ти ниси срѣћан,.. јест, ја сам добро извѣштена... ти си |
, и кад ти је добро и кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и умрѣти!“</p> <p>Ова бура у души бијаше |
и?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без банде!“ одговори јој овај. „Баш у прк |
е... незаборави <pb n="39" /> на то.{S} Ти мораш тај остати, и кад ти је добро и кад ти је зло. |
и ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти!“ И опет је загрли и изљуби.</p> <p |
утем сачувам.{S} Истина, да су се послѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца уплашила, да и |
уго име.“</p> <p>„Е, Крстоношићу, би л’ ти знао, зашто си овамо позван?“ проговори на то архима |
иче:</p> <p>„Отче Амфилохије! — Јеси л’ ти?“</p> <p>И доиста пред њим је лежао о.{S} Амфилохије |
ао, гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у качари, или ракиџијници, или у соби, то је ње |
апита отац Митрофан овога друга: „Је с’ ти гладан?“</p> <p>Отац Амфилохије одговори: „Да ви’ш ј |
Теофана сасвим изненада:</p> <p>„Је с’ ти био скоро у Н. Саду?“</p> <p>Овај се том питању зачу |
} Одпечатите уста цркви!“</p> <p>„Је с’ ти, море, глув? — Зар ниси чуо, што сам реко?“ одговори |
јутрос“ одговори владика. „Кад дође, а ти га уведи.“</p> <p>За тим устану од стола.{S} Варнава |
си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Шта ми није по глави пролазило, Хвала |
.{S} Него ћу ја да се украдем и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без р |
разбирао; ако можеш и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би ваљало чинити, да с |
воје одржавање примати.{S} Кад умреш, а ти их остави у корист сиротих ученика нашега народа, он |
уо... да сам на кога ножем насрнуо... а ти људи, како видим могу рећи и оно, што нису чули, и о |
ћ суд изрекли, па ћемо га и извршити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одговори администратор |
м у другу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Имамо времена.{S} Зап |
м, ја бих и опет отишо у калуђере.{S} А ти изпитај себе, пак чини како ти срдце каже.“</p> <p>„ |
ју, и ја морам <pb n="27" /> тамо.{S} А ти гледај па умакни.{S} Ако се сад не спасеш, онда је з |
<p>„А може л’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без банде |
римѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> <p>„А ти говори истину, па се нећеш ухватити у лажи.“</p> <p> |
; „да виш мени се јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој кревет, а ја ћу се сложити на овај див |
гурно боји, да га неудавите!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он дође овамо.{S} Ту је стража, |
ину стоим пред сваким судом.“</p> <p>„А ти дај овамо;“ рекне патријарх, кога <pb n="341" /> је |
ручали већ?“</p> <p>„Јесмо.“</p> <p>„А ти иди господину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, него |
Љубомира у Елисијуму</title>...{S} Бога ти тетице, колико си га пута до сад прочитала?“</p> <p> |
“ задирне је Ленка.</p> <p>„Е ћути бога ти дѣвојко...{S} Старо.. <pb n="186" /> тупо.{S} Ја ова |
рхимандрит Партеније.</p> <p>„Ћути бога ти, кад незнаш ништ паметније“, обрецне се на њега архи |
већ је главницу примио и одобрио је, да ти се 6% камате сваке године кад ти је воља издају, <pb |
шати.</p> <p>„Колико је дакле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А има |
и саранио, јер и сам мораш признати, да ти браћа неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се |
употрѣбљавао.</p> <p>„Добро ће бити, да ти пре свега кажем главно становиште, на ком је Стратим |
<p>„Е, да како, сад ћу ја допустити, да ти стара ломиш кости, а ја млада да се башим по кревету |
сутра; учинио би се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} Тај твој сабор одузео |
ије као паук муву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти кажем, како су стајале напрема себи особе, које ће у |
и си био на опасном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је велика по |
/p> <p>„Но, тетице...{S} Нисам знала да ти и нѣмачки штрбецаш...“</p> <p>„Та чула сам, ћерко... |
<pb n="264" /> Стратимировића, хајде да ти још једну малу шаљиву приповѣдим, из које ћеш видити |
оговори тетки: „Драга мајчице, хајде да ти синак помогне.“ На што узме тетку изпод руке и пође |
ај се и ти у огледало.{S} Чини ми се да ти је рожчић на челу израсто.{S} Ниси <pb n="162" /> та |
твојим очима читала:{S} Је ли могуће да ти ниси разумѣо живот мога ока, глас моје душе, таласањ |
.“</p> <p>„Та чула сам, ћерко... али да ти право кажем, незнам јесам ли добро изговорила...“</p |
да викне му заједљиво:</p> <p>„Чекај да ти помогнемо.“</p> <p>„Шта ћеш ти мени помагати, шепртљ |
мѣти један од гостију.</p> <p>„Немој да ти се у очи насмијемо!“ рекне му господин. „Отац Теофан |
ућемо јошт једну о Гедеону.{S} Видим да ти тако што најрадије слушаш!“</p> <p>„То је истина“, о |
даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архимандрит Партеније. |
<pb n="213" /> позиваш госпођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш |
слим поћи у Букарешт...“</p> <p>„Е онда ти и нетрѣба Бечкерек и његове спахије,“ примѣти стара. |
страсти тако јуначки одбио.</p> <p>„Ја ти честитам на тој побѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} Крат |
су му рѣчи биле: </p> <p>„Теофане, нека ти бог плати!“</p> <pb n="308" /> </div> <div type="cha |
може узкратити допуст.“</p> <p>„Па нека ти га даду они!“ примѣти патријарх поругљиво дајући рук |
о досад икада.</p> <p>„Хвала ти! велика ти хвала!{S} Сад иди... иди, па ублажуј душевно и друге |
Но нисам добро реко:{S} Хвала ти, хвала ти, драга Ленка, што то изговори; сам ти је Бог те рѣчи |
и од отровних ножева сачувала.{S} Хвала ти и опет!{S} Хвала!“</p> <p>На то разшири руке, и с оч |
гласом: „Но нисам добро реко:{S} Хвала ти, хвала ти, драга Ленка, што то изговори; сам ти је Б |
и руке на прса и тихо проговори: „Хвала ти преблаги спаситељу, што ми ту мисао посла.{S} Већ са |
клонио, него досад икада.</p> <p>„Хвала ти! велика ти хвала!{S} Сад иди... иди, па ублажуј душе |
се дале разумѣти, бијаху:</p> <p>„Хвала ти Теофане! умирем мирно.“</p> <p>Кад о.{S} Теофан види |
ти, него нико и ништа?{S} Бог сам посла ти најлѣпшег свог анђела да те ослободи...{S} Љубав, вѣ |
лаву на своје пуне јада груди. „Та нема ти пара!“ повиче кроз сузе. „Ти си ми сјајна награда за |
ји.{S} Ходи да ми приповѣдиш.{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ходи да ми мало повише о њој ка |
им Троицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си усѣо на коња већег него што је био шарац Краљевић |
ме мисао на тебе, натраг поврати.{S} Та ти си горе јошт био гоњен, па ниси руке против себе диг |
А што ти неговориш о.{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало први да си проговорио.“</p> <p>О. Теофан с |
во.</p> <p>„Немогу другчије!“</p> <p>Та ти незнаш играти“, дода патријарх мало љутит.</p> <p>„В |
чело, дигне лице к небу, и повиче: „Та ти ће мене и направити убијцом!{S} Гоне ме... ја се оти |
„Сабор, те сабор!{S} Зар ниси чуо, шта ти рекох?</p> <p>„Чуо сам,“ одговорио Теофан мирно; „ал |
хладну Саву скочио... или... или... шта ти ја знам, шта неће скромна уста светих богомољаца изн |
ио мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> <p>„Е па кад други кажу, што ја да тајим |
у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче се на њега друг му: „Можда ће госпођа Л |
мања... сваког мирског уживања... и шта ти ја знам.{S} А то све није ништа друго, него претѣран |
рови, јурасори, ассесори, фишкали и шта ти ја знам.{S} Али ти сви долазе звани.{S} А приходници |
рене и на валцовање и на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако тако пођемо, онда ћемо формалне б |
на миру.{S} Ми сад хоћемо да чујемо шта ти знаш.“</p> <p>„Али ако он рекне другчије а ја другчи |
запита архимандрит о.{S} Теофана: „Шта ти се чини, јесмо ли добро ствар наредили?“</p> <p>„Дѣл |
је!“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„Шта ти је жао?“</p> <pb n="356" /> <p>„Што ће наша црквена |
их и горих, кои сад живе!“</p> <p>„Шта ти твои жутокљунци, ваљада“ — Баш ми је брига за те.{S} |
сушти анђео хранитељ! “</p> <p>„Е, кад ти дирну у ту струну,“ рекне архимандрит, кои се очевид |
онда се казују свѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и кћер.“</p> |
је, да ти се 6% камате сваке године кад ти је воља издају, <pb n="320" /> а са главницом по тво |
/> на то.{S} Ти мораш тај остати, и кад ти је добро и кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и умрѣти |
раш тај остати, и кад ти је добро и кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и умрѣти!“</p> <p>Ова бура |
сатански глас, коим ми је повикао: сад ти хвала!{S} Онај мефистов поглед, коим је нѣколико пут |
х. Гедеона у раме, и проговори му: „Сад ти!“ Гедеон одпои своју строфу несравњивом бравуром и с |
тала с једне стране на другу.</p> <p>„Е ти сад нећеш ока затворити,“ рекне јој тетка. „Угаси мо |
мна и продере се на њега: „Шта?{S} Није ти право?{S} Ја сам, море, ту банду довео, и ја сам нар |
но развије.</p> <pb n="275" /> <p>„Даље ти нећу говорити.{S} Изкусио си за врѣме твога калуђере |
ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи стегну... да се у запт узму...{S} Ако то тако д |
људма, да људе даде животу... остави се ти живога гроба, одлази из манастира; дај ми руку, хајд |
човѣк није никуда пристао.{S} Што си се ти вратила; ми би вас овдѣ дочекали. “</p> <p>„Видила с |
тако говориш, очешљаће ти браду, да ће ти пола на чешљу остати,“ упадне овдѣ патријарх грохото |
д бије...{S} Имај пријатеља горѣ, па ће ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак |
Дакле, постарај се за много уста, па ће ти се орити хвала!</p> <p>„Дед, запитај, чије се име да |
ио и ваља да останеш при том.{S} Име ће ти остати сјајно, савѣст чиста а будућност без отрова.< |
Петковици да, засадиш виноград, кои ће ти име за навѣк у манастиру одржати.</p> <p>„Знам да ум |
и, како је досад било.“</p> <p>„Лѣпо ће ти се захвалити господа архимандрити за тај предлог“, п |
чују братија, да тако говориш, очешљаће ти браду, да ће ти пола на чешљу остати,“ упадне овдѣ п |
оше, да и народ има што од манастира, и ти ваља да су игумни и архимандрити, па да отворе руке |
ваља да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манастир уреде, |
арх суне на ново: „Неблагодарниче!{S} И ти си као и други.{S} Сви сте једнаки.{S} Иди ми изпред |
ека он дође овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека поведе |
прво преслушаном.</p> <p>„Но ваља, да и ти све по реду кажеш!..{S} Крста је казо, како је било, |
Ленка; „па ћемо бити слободније и ја и ти.“</p> <p>„Ја ћу лећи на диван,“ рекне тетка.</p> <p> |
ови сви климајући главом.</p> <p>„Па и ти отче духовниче!“ проговори намѣстник зачуђен.</p> <p |
врата неотворише.{S} Али погледај се и ти у огледало.{S} Чини ми се да ти је рожчић на челу из |
ста је казо, како је било, а сад кажи и ти, па ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па кад је он казао, к |
ове!“ одврати му овај.</p> <p>„Помози и ти,“ шапне му домаћин.</p> <pb n="197" /> <p>Ово наравн |
ристојног богослуженија.</p> <p>„Него и ти хоћеш да се прославиш ваљда као Доситије, ха?{S} Ока |
оим путем.</p> <pb n="175" /> <p>„Ето и ти си данас једну запрѣку божијом помоћу прешо.</p> <p> |
ћи се фино, одговори свом другу: „Виц и ти рођена сте браћа.{S} Какав један такав је и други. — |
олази обасјати права свѣтлост, те ћеш и ти подпуно схватити моменат онога, што ћу ти даље да ка |
.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣда боље природе у теби |
собствена изкуства послужити.</p> <p>„И ти си свештеник; могу и ја теби свој грѣх исповѣдити.</ |
савѣсти: нити има онога на свѣту, ко би ти у напред мого казати, да ћеш свршити без казни, кад |
а патријарх зачуђен. „Та ако ико, то би ти морао бити задовољан.{S} Та теби су се давали манаст |
ћи,“ рекне Ленка устајући.</p> <p>„Сѣди ти само, ја ћу све паковати...“</p> <p>„Паковати!{S} Те |
ало, па онда запита:</p> <p>„Хајде кажи ти како да набавимо манастирима више калуђера!“ и стане |
а млада да се башим по кревету.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу ево донети један јастук из тв |
које тебе том свему научио?{S} Јеси ли ти о том разговарао са твоим доктором, и јеси ли то све |
ди.{S} Сто очију мотре на мене, знаш ли ти?{S} Сѣди с миром код куће.{S} Наши су калуђери и ман |
и повѣстница о патријарху.{S} А знаш ли ти, шта сам ја све учинио србском народу!{S} То му јошт |
ри он, „ја бих остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да има на мене право и настој |
есори, фишкали и шта ти ја знам.{S} Али ти сви долазе звани.{S} А приходници, који дођу да мана |
зне подвиге побудимо и ободримо.{S} Али ти не могу рећи: буди калуђер.{S} Ја сам калуђер срцем |
ће се наћи са свим други.,“</p> <p>„Али ти бушиш, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси готов.“ |
S} Или ја морам касиран из полиције или ти мртав у полицију, ако твоје пециво остане као што је |
цне овога у раме и проговори му: „Почни ти!“ Овај се тим, наравно, осѣти узвишеним до неба, и у |
за најбоље, и дај фундацији наслов, кои ти за сходан нађеш.{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ |
о, у Карловце, дрзко где поју: „Отступи ти пијто просте“.</quote> <p>А ово је била Хранисављева |
шће поднесе.{S} Међу тим види се, да си ти о овим стварима и сам премишљавао, и са другим људма |
у увити: мене увија мрачна ноћ и кад си ти на врху славе твога дана.... да ли ће се и мени мој |
сам, чини ми се тренула.“</p> <p>„То си ти снивала, драга тето.“</p> <p>Тетка свуда прође по со |
ајући: „та није нам ни дѣд лајо.{S} Лај ти!“</p> <p>У осталом држао је и то, да му ниједна госп |
ји и ту је и нашли.</p> <p>„Незнам је л ти познато, али мени су казивали, да је и велики наш Ст |
а ти, драга Ленка, што то изговори; сам ти је Бог те рѣчи у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкл |
Зато отвори срдце преда мном, а ја сам ти ево казао, пред ким говориш и коме.</p> <p>„А најпос |
судија и мени и епископима.{S} Сад сам ти казао, зашто ја не могу сазвати нар. сабора; не могу |
“</p> <p>„Дођи послѣ подне, — дужан сам ти дати реванж!“</p> <p>„У колико сати?“</p> <p>„У чети |
којој је сѣдио.{S} Разлог тому већ сам ти изпричао.{S} Али се није усудила то сама једнострано |
gn>, ја сам учио стратегију...., ту сам ти ја тврд у сѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље д |
кле и учини нуждне наредбе.{S} Предајем ти га под теретом строге одговорности.“</p> <p>Намѣстни |
наслов, кои ти за сходан нађеш.{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ је главницу примио и одобр |
25 мерова ране у Черевић из Даља, а ево ти 200 фор., па изплати и растѣрај слуге, кад их неможе |
ро“, проговори о. намѣстник нагло. „Ево ти твоје плате... а ено ти врата, <pb n="23" /> па бѣжи |
је висила о бѣлој пантљики.</p> <p>„Ево ти је, с мојим благословом! па је обѣси под расу на прс |
одрастли, и одтуда долази ово повѣрљиво ти у говору те дражестне жене.</p> <p>„А ко је мого и п |
видила, што у соби бива.</p> <p>„Какво ти је то писмо?“ запита је тетка.</p> <p>Но Ленка није |
до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд!“</p> <p>„Ви нисте моје судије!“ про |
5" /> Буди јунак!{S} Падни у борби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те |
а.</p> <p>„Је с’ чуо ти, Петеру!{S} Ако ти мени сутра непошљеш у митрополитски двор добро и лѣп |
ре.{S} А ти изпитај себе, пак чини како ти срдце каже.“</p> <p>„Младе ваљане србске ђаке волио |
„Погледај се само у огледалу.{S} Отеко ти је нос за два, па изгледа као да је ракијска тиква.“ |
> <p>„А јеси ли мало рачунао?{S} Колико ти трѣба новаца за те твоје школе?“ запита патријарх о. |
о.{S} Је л’ Крсто!“</p> <p>„Говори само ти, што се питаш.“</p> <p>„Е па било нас је свакојаких. |
и, да нечекамо, да сам изтераш, што смо ти дужни.“</p> <p>Сви се стану смѣјати, и весеље достиг |
оју ћелију!“</p> <p>„Није потрѣбно; ено ти писаћег стола, хартије, пера и мастила: то је све у |
ник нагло. „Ево ти твоје плате... а ено ти врата, <pb n="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{S} Ја |
.. молитве су крила у небо.</p> <p>„Ено ти школе... школа је сабор анђела.</p> <p>„Даћу ти да с |
адаћа да ствараш и подижеш.</p> <p>„Ено ти цркве... молитве су крила у небо.</p> <p>„Ено ти шко |
историјуму или племенитој вармеђи: зато ти ми и судимо!“</p> <p>„Та баш за то неможете ми судит |
ћ ће (темишварски владика) рећи:{S} Ето ти Хранислава... <pb n="67" /> Хранислав је светац, а г |
ку.</p> <p>Није дуго постојало, али ето ти фруштука.. изгледао је сасвим господски...{S} Служав |
<p>Тек да пође напоље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к администратору.</p> <p>Мислећи |
обрати се о.{S} Теофану.</p> <p>„А што ти неговориш о.{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало први да |
о да пропаде у земљу.</p> <p>„Па на што ти тај нос!“ запита администратор љутит Амфилохија, „ка |
ирати сваки дан, кад небуде учињено што ти заповѣдам.{S} Пре нето што мене из службе одтѣрају, |
најгрубљим картачима.</p> <p>„Је с’ чуо ти, Петеру!{S} Ако ти мени сутра непошљеш у митрополитс |
о је сиромака дијурнодавца.</p> <p>„Зар ти мислиш да сам ја просјак, па не могу дочекати?“ загр |
га пута до сад прочитала?“</p> <p>„Опет ти мене заједаш, неваљалице једна! <pb n="183" /> Да бо |
те...{S} Није л’ то доста?{S} Прошлост ти утону у море људског неваљалства, будућност ти је от |
у у море људског неваљалства, будућност ти је отрована прошлости...{S} Ништа си, и нећеш никад |
ход од више људи.</p> <p>Мало час стану ти људи пред његова врата, те стану спољска врата закив |
т само калуђер, — и да се сѣтите, да су ти листови баш у рукама моих најбољих пријатеља, кои св |
вој гомили мисли.</p> <p>„Ко зна шта су ти на мене наплели.{S} Најбоље би било, кад би ја како |
роговори:</p> <pb n="107" /> <p>„Ово су ти годишњи приходи, који су онда завѣштани:</p> <l>Архи |
о“, дода за овим мало уздахнувши, „и ту ти могу из собствена изкуства послужити.</p> <p>„И ти с |
као маче у свѣћу, па <pb n="274" /> ћу ти двѣ три и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из вл |
олитски двор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то репет |
човѣка, и држао је рѣч.</p> <p>„Ево ћу ти у овој ствари једну причицу да приповѣдим.</p> <p>„Г |
више имена појаца умѣтника.{S} Тако ћу ти споменути игумна Дионисија, ... гимназијског професо |
подпуно схватити моменат онога, што ћу ти даље да кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је била по ш |
е, и нема изгледа...“</p> <p>„Па зар ћу ти ја калуђере из дрвета да режем, или из папира да изс |
је,“ примѣти јој нећака. „Други пут ћу ти све казати, а дотлѣ ме немој запиткивати; видиш да с |
p>„Но да, сад се сѣтих.</p> <p>„Јошт ћу ти једну приповѣдити о Станковићу, која ми је из поузда |
... школа је сабор анђела.</p> <p>„Даћу ти да садиш, дотично продужиш наш шљивик, да буде, какв |
капља.{S} Рекне ми патријарх: „Послаћу ти 25 мерова ране у Черевић из Даља, а ево ти 200 фор., |
а буде, каква га нигдѣ нема; а одредићу ти један комад земље у Петковици да, засадиш виноград, |
<p>„Е, одговори архимандрит; о њему бих ти мого читаву зиму приповѣдати.{S} То је био изванреда |
ну.</p> <p>„Сабор!{S} Сабор!...{S} Знаш ти, шта је сабор.{S} Дођу људи свакојаке ћуди....{S} Не |
“ дрекне администратор јаростно. „ Знаш ти добро ко.{S} Она куја, што иде и лаже у двору које ш |
казао, што је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„Е па кад је казао, с |
хотом смѣјући се. „Видим ја, непознајеш ти јошт тога свѣта!“</p> <p>Отац Теофан нађе за добро ј |
Чекај да ти помогнемо.“</p> <p>„Шта ћеш ти мени помагати, шепртљо,“ одврати му онај. „Није мени |
барона Сине депозитирана, и од које ћеш ти за живота 6% на твоје одржавање примати.{S} Кад умре |
ш шта ће повѣстница радити....{S} Видиш ти њега.{S} Прочитао два три броја „Дневника,“ па зна ш |
>„Па ко је тому крив?{S} А? — Шта велиш ти у твојој мудрости?{S} Говори!“</p> <p>О. Теофан одго |
а језичнике хиљадама присвајала.</p> <p>Ти дани саставили су срдца брата и сестре као да их је |
са мном као вѣтар са опаклијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣшио, а не честњејшем конзисторијуму или |
доходка да помажемо цркви нашој и просвѣти!</p> </div> </div> <pb n="129" /> <div type="group" |
> <p>„За то врѣме показали су се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се |
а ће се можда на своје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} Па би могла велика неспретност изићи.{S} Н |
што је морао; али није мого срдцу одолѣти, да неуздахне и нерекне: „Благо теби, Варнаво!{S} Ти |
е и кад судио сам у својој ствари! примѣти о, намѣстник.</p> <p>„Ми смо теби већ суд изрекли, п |
опет да забодеш нос куда нетрѣба“, примѣти онај други млађи. „Погледај се само у огледалу.{S} О |
<p>„Е да, нема од тог ни говора“, примѣти тетка достојанствено. „Друга су оно времена била.{S} |
пода архимандрити за тај предлог“, примѣти патријарх мало пакостно.</p> <p>„Од мене независи ни |
</p> <p>„Ту је намѣстник Ј...чки“, примѣти Варнава, „и моли, да га пустите пред себе.“</p> <p>„ |
а учинити!“</p> <p>„Боже сахрани“, примѣти о.{S} Теофан, који <pb n="73" /> се у истину обрадуј |
егове руке.</p> <p>„Мени се чини“, примѣти на то архимандрит, „да ви далеко идете.{S} Има ствар |
<p>„Потврдиће, све ће потврдити“, примѣти настојатељ и по други пут, незнајући смисао предишав |
емојте се са формом слога мучити“, примѣти му архимандрит мирно и пријатељски. „Кажите просто, |
4" /> <p>„Па томе је лако помоћи“, примѣти стара, изиђе брзо из собе и зазвони по служавку.</p> |
<p>„Али се увѣк ја сам пријавим“, примѣти онај.</p> <p>„То је истина, и то не сам, него са кме |
> <p>„Достојно деспота светитеља!“ примѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Нека је заступи силном својом |
жао!“</p> <p>„Мени вас још већма!“ примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће бити штете, али за мене ч |
бићеш!{S} Али играш прѣко резона!“ примѣти патријарх и баци карте на стол и устане са канапета. |
самоћа манастира и раса калуђера!“ примѣти на ово о.{S} Теофан, и пружи јој и нехотице обѣ руке |
изпратим, кад већ није другчије!“ примѣти архимандрит, пак пође и он с њом.</p> <p>Лаким скоко |
ана.</p> <p>„А ено му светитељке!“ примѣти о. духовник кроз нос говорећи. „Сад им још ви напиши |
> <p>„У четири је велико вечерње!“ примѣти мајор мало пакостио. „Што се тебе тиче вечерње“, одг |
“</p> <p>„Па нека ти га даду они!“ примѣти патријарх поругљиво дајући руком знак, да пружену ха |
је тричарије?“</p> <p>„Манастири!“ примѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Манастири!“ осѣче се патријарх |
ојатељ, неби ми се могло допасти!“ примѣти на то озбиљно о.{S} Теофан.</p> <p>„А шта фали?“ зап |
мајор.</p> <p>„Ал то није резон!“ примѣти патријарх мало кроз нос, и видило се да му није прав |
имате у глави мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, што га је зајео, и сви се стану на ново грохот |
о и ништа!“</p> <p>„Добро, добро!“ примѣти на ово архимандрит мирно као и прѣ тога. „Све ће то |
грли и изљуби.</p> <p>„И боље је,“ примѣти јој нећака. „Други пут ћу ти све казати, а дотлѣ ме |
поруке од мога игумана и братије,“ примѣти о.{S} Теофан, пружајући патријарху свѣдочбу са подпи |
етрѣба Бечкерек и његове спахије,“ примѣти стара.. „У Букарешту има бољара... тамо су свѣ гомил |
> <p>„Неби било право, господине,“ примѣти Ленка. „Него како сте лѣпо моју тетку дочекали, доћи |
ом ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово архимандрит настојатељу.</p> <p>„Неће!“ рекне |
„Тамо има више знаменитих ствари,“ примѣти архимандрит, „немогу знати дакле на што управо мисли |
ћу драж, који јој нису навикнути,“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <p>Архимандрит домаћин за |
“</p> <p>„И ја их лично познајем,“ примѣти архимандрит. „И све држим, да ћемо ми та имена и виш |
са мном родило!“</p> <p>„Вѣрујем,“ примѣти о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да више њих и у полу |
а у твом манастиру, л’ има у мом,“ примѣти домаћин и изклиби зубе на свога колегу.</p> <p>„Богм |
смѣхом.</p> <p>„Ја сам задовољан,“ примѣти архимандрит Партеније, па се онда окрене Ленки, и ре |
носио.“</p> <p>„И то није хрђаво,“ примѣти патријарх, кои се све веселијим показивао. „Хајдмо д |
<p>„На тебе сам сасвим заборавио,“ примѣти наздрављач смѣшећи се. „Него чини ми се, да би на те |
<p>„Ја нисам никаква зла учинио,“ примѣти о.{S} Теофан понизно.</p> <p>„Недам!“ одговори патри |
p> <p>„То је био дух архимандрит,“ примѣти Ленка раскалашно весела.</p> <p>„Мора да је,“ рекне |
ваљало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <pb n="209" /> <p>„Знам ш |
<p>„Али ако њега игумном поставе?“ примѣти један од гостију.</p> <p>„Немој да ти се у очи насми |
другчије, па се ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> <p>„А ти говори истину, п |
екне Амфилохије. „Одкуд би знали?“ примѣти Митрофан у исто врѣме.</p> <p>На то упру очи један у |
рећи.</p> <p>„Гдѣ су јој свѣдоци?“ примѣти Амфилохије, мало обѣстно.</p> <pb n="90" /> <p>„Немо |
архимандриту.</p> <p>То је истина“ примѣти архимандрит, погледавши га проницавајућим погледом.< |
> <p>„Наје слободно договарати се“ примѣти архимандрит и пресѣче им потајни разговор. „Чините к |
ко примала!</p> <p>„Ал си мајстор“ примѣти на ово архимандрит. „Та ту иде много више.“</p> <p>„ |
о.{S} Сад први пут разведе устне и примѣти звонким тенором: „То је чест за мене!“ и поведе госп |
!</p> <p>Онај црномањасти чиновник примѣти ту промѣну како на лицу настојатељевом тако и у погл |
несрѣћу главно-командујући генерал примѣти при обѣду код митрополита, да је пециво изпод сваке |
ститог изкуства.“</p> <p>О. Теофан примѣти да архимандрит хоће прѣко те причице да пређе, па га |
е у ледену струју претвори, кад то примѣти.</p> <p>Пропала си! викне јој нѣки гласу унутарњости |
и манастирима.{S} А калуђери неће се смѣти ни појавити у народу да просе милостињу, него ће им |
офана са патријархом подпуно може разумѣти.</p> <p>Жеља, да се манастири уреде и наши калуђери |
S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, бијаху:</p> <p>„Хвала ти Теофане! умирем мирно.“</p |
ио...{S} Живио!“</p> <p>Морамо се разумѣти.{S} Домаћин је високородном слао шљива и са дрвета н |
ше фрушкогорске манастире, тај ће разумѣти топлу жељу старе госпође.</p> <p>Приповѣда се у наро |
>Ко познаје нарав човѣчију, он ће разумѣти и схватити стање Ленкине душе.</p> <pb n="181" /> <p |
; мало по србски, али ће те свако разумѣти, ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој да се дишпут |
што је протепао, али га није било разумѣти.</p> <p>Старији ђак гледао је са ходника у ћелију ка |
цало.</p> <p>Свако ће нас подпуно разумѣти, кад рекнемо, да се опет љубав жене у њеним прсима р |
о разтумачити, да могу њихов смѣх разумѣти.</p> <pb n="47" /> <p>Печеновић није много радио ни |
допусти, ја могу ту слику овај час поднѣти.{S} Ја већ од дужег времена радим на том, па га свуд |
у прѣко моста.{S} Ствари своје даде изнѣти на кола, да нико неопази.</p> <p>И тетка се извуче н |
х... бог зна коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу какве наш |
ијати сунце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: рука руку пере... дакле, ж’ |
запљусне... у глави јој начне мозак врѣти... несвѣстица је ухвати... руке јој се разшире саме |
а слаба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни данас, ни сутра; небојте се.{S} Може бити да се м |
кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и умрѣти!“</p> <p>Ова бура у души бијаше га јако уморила; сад |
га никада ни видити, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу госпође тетке морате уважити,“ |
ро сам за свѣт... у мојој је власти умрѣти и за сам манастир!“</p> <p>Чудним погледом гледао је |
ива вода, јест, па ће лакше бити прегорѣти оно, што се пропустило и није се учинило.{S} Али ми |
енувши се к овоме, „љуља се црква... прѣти нам нова Гоморра!{S} А они о том у тужби ништа и нес |
и пред простим људима оца и матер и прѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, а они онда чине |
нац, који ће мој живот прекратити.{S} Сѣти <pb n="148" /> се живога Бога, неубијај ону која те |
о је мисли по прошлости, и на једаред сѣти се, приступи ближе постељи, и повиче:</p> <p>„Отче А |
то дође и подне.</p> <p>Администратор сѣти се, да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај умр |
гласом ужаса и поуздања рекла:</p> <p>Сѣти се живога Бога!</p> <p>Примѣтили смо поражујући утис |
је узео на ум, шта она двојица раде, осѣти замашан сукоб свога носа са лактом једнога од оне дв |
до зоре.{S} Кад се дигне из постеље, осѣти се као на ново рођеним.</p> <p>Више дана прође, и св |
огађаима.</p> <p>Ленка дошавши кући, осѣти тежину на срдцу и души, коју у прво врѣме тако неосѣ |
у: „Почни ти!“ Овај се тим, наравно, осѣти узвишеним до неба, и у својој екстази започне: „<for |
е на ново и устане.</p> <p>Чудно!{S} Осѣти, као да му особита снага кроз срдце прође.</p> <pb n |
изтргне столицу изпод ње.</p> <p>Ова осѣти за времена, да ће онај да извуче столицу изпод ње, п |
а у души бијаше га јако уморила; сад осѣти тек, да је малаксао.{S} Спусти се на своју постељу, |
у погибељ претворити.{S} Но код куће осѣти најпрѣ пусту празнину у срдцу, која је све тужнијом |
намѣстника из сна.{S} Он се дигне, и осѣти се са свим опорављеним.{S} Устане са постеље и гледа |
, ако имаш куражи.“</p> <p>О. Теофан осѣти ту кураж у себи, и одговори поуздано: „Ено Јазка; ни |
дочепа поља и горе.</p> <p>Нов живот осѣти у себи, кад се нађе у слободној природи.{S} Ноге му |
мисли у глави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава боли.</p> <p>Њу је дочекала тетка, матер |
ј први полагано дигне.{S} У устајању осѣти да му је нос влажан, ухвати се дакле прстима за нос, |
унутарњости, и она се згрози.</p> <p>Осѣти, као да се у камен претвара.{S} Немогаше се макнути |
ашој знамениту помоћ принети, а да неосѣти.{S} А то је одношај, кои само поштовање заслужује и |
веду ме до очајања.{S} Ужасно је то, хтѣти добро, радити цѣлисходно, успѣха имати, <pb n="295" |
. „Та нема ти пара!“ повиче кроз сузе. „Ти си ми сјајна награда за моје борбе!{S} Али ја немогу |
је честити калуђер на сѣдајуће сунце. „Ти падаш у гроб твој јарко сунце; скоро ће мрачна ноћ с |
тиква.“</p> <p>„Хм!“ одговори му овај. „Ти си том крив; ти си ме турао и гурао док се врата нео |
а, гдѣ хоћеш!“ одговори администратор. „Ти си пустио куварицу да утече, па си узрок да се сад н |
шта учини тужан!“ проговори сад њему. „Ти си убио и њега и себе!“</p> <p>Грбић се на ове рѣчи |
<p>Кад се одмакну, рекне тетка Ленки: „Ти су манастири прави рај земаљски!“</p> <p>Ленка јој о |
</p> <p>Патријарх је њему увѣк говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му |
>10.{S} Настојатељ дипломат.</head> <p>„Ти си необично добро спавао?“ проговори архимандрит. „Т |
других, већих планова и идеја.</p> <p>„Ти набрајаш све мале школице за ово и за оно; али ја хо |
е гласио одговор о.{S} Теофана.</p> <p>„Ти мора да си Бугарин отче!{S} Тако си тврдоглав,“ осѣч |
о, „то ћемо наредити другачије.</p> <p>„Ти ћеш остати код мене на вечери, па ћемо уз чашу добра |
Све као и пре него што легоше.</p> <p>„Ти си тето снивала!“ проговори сад Ленка смѣшећи се.</p |
о.{S} Теофан и уздахне дубоко.</p> <p>„Ти знаш шта ће повѣстница радити....{S} Видиш ти њега.{ |
у запрѣку божијом помоћу прешо.</p> <p>„Ти си био на опасном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем |
а калуђера мога слати у Русију.</p> <p>„Ти мислиш, да на мене нико негледи.{S} Сто очију мотре |
виче: „Је л’ могуће?{S} Ленка!“</p> <p>„Ти си сигурно држао, да је то немогуће,“ проговори Ленк |
и пуцаће свѣт од нашег покора.“</p> <p>„Ти њу пуштај из твоје ћелије, а друго је моја брига,“ о |
ити сам независан.“</p> <p>Сутра дан осѣтивши, да јој је горе, остане у постељи.</p> <p>Код ње |
јаше производ и свѣдок другога „десетолѣтија“, са плаветном марамом за нос у једној руци а бурм |
с за два, па изгледа као да је ракијска тиква.“</p> <p>„Хм!“ одговори му овај. „Ти си том крив; |
ом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици на храсту застао.</p> <p>Пак онда сѣдне код њег |
звади из мантије и метне на храст и ону тиквицу с вином, коју бијаше за тај ручак понео.</p> <p |
шта фали?“ запита патријарх и приступи тиком о.{S} Теофану. „Врло много!“ одговори овај смѣрно |
ла.</p> <p>Резиденција је послѣ њега прѣтила да ће се срушити, и Чарновић ју је дао на закључак |
раме...{S} То неможе бити машта.{S} Осѣтила је јасно да јој рука почива на рамену.{S} Сад већ |
<p>„Та нисам дијете!{S} Са свим сам осѣтила, да ми нѣко покривач вуче... сасвим сам добро осѣт |
ко покривач вуче... сасвим сам добро осѣтила руку на мом рамену...“</p> <pb n="217" /> <p>„Па ш |
амаке у порту, а одонуд к шталама, и за тили час види намѣстник, како два слуге на коњи јуре он |
ѣсе!“</p> <p>На то се нагло удали, и за тили час изгуби се из очију о.{S} Теофана.</p> <p>Тужан |
у соби,“ повиче сад на ново тетка и за тили час појави се обучена.</p> <p>Ленка је била у спав |
и својим блаженим чуством, нису ни примѣтили, да се врата отворише, и да им у собу ступише и др |
/p> <p>Сѣти се живога Бога!</p> <p>Примѣтили смо поражујући утисак, који су на њега учиниле рѣч |
.{S} Они који би били давали неби ни осѣтили, а црква и народ имали би грдан капитал, којим би |
д ће га снаћи.“</p> <p>И доиста се примѣтило на болестнику, да се справља као дивља звѣр, кад х |
ло право, да се свѣтовни људи, мирјани, тим стварима баве, и рачуне о томе праве.</p> <p>О. Тео |
е говорити:</p> <p>„Сврших гимназију... тим ми се отвори пут на све стране живота.{S} Мого сам |
ма настоје за тим, да нам куће цвѣтају: тим су мени дражи и милији.{S} Зашто, јер ће тим боље б |
ци шљиве у Банат, те продаи за жито.{S} Тим сам сѣмена за њиве прибавио и хране за кућу спремио |
обро разноси; па сам зато тражио, да га тим путем сачувам.{S} Истина, да су се послѣ ти ножеви |
{S} Теофана, предпостављајући, да ће га тим питањем смести!</p> <p>Овај стане одговарати без св |
задржи или да га стегне, да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у висину, и покрије њима лице, на |
престала је на скоро <pb n="119" /> за тим.{S} Цар Леополд умро је набрзо послѣ резоцуција сво |
, али чује гласан смѣх од „кранца“ а за тим перорирајући глас адвоката Печеновића.</p> <p>Кад с |
ићеника.</p> <p>Непрође дуго времена за тим, а једно јутро огласе манастирска звона о.{S} Гаври |
соареу.</p> <p>Најпре шљивовица, па за тим бермет, па онда одмах црвеника вукла се из манастир |
луђер спусти с лица најпре једну, па за тим и другу руку.{S} Машући главом, проговори мирнијим |
/p> <p>„А Станковић сѣдне три мѣсеца за тим са поштеним образом и чистом душом на прѣстол патри |
"170" /> и позиву, што већма настоје за тим, да нам куће цвѣтају: тим су мени дражи и милији.{S |
љом.</p> <p>„Одлази од мене!“ дрекне за тим на настојатеља; „ја нећу ни да ко може помислити, д |
ње?“ повиче озбиљно нѣки глас и таки за тим уђе у собу повисок одличан калуђер са крстом на прс |
хије нађе се на то уврѣђен; али таки за тим прими за шалу, и одговори: „Није нам био добар вѣта |
ромумла лагано кроз зубе.{S} Но таки за тим одговори сам себи: <pb n="42" /> „нека је и отрован |
по пропису манастирском, али неидући за тим да се посвети, нити је дотѣривао до тога да умре од |
архимандрита Раковачког.</p> <p>Мало за тим уведе Варнава о.{S} Теофана.</p> <p>Овај метанише т |
атством краља дишпутирао је на скоро за тим и барон Орци.{S} И опет велика свечаност.</p> <p>„С |
неби знао, шта значи.</p> <p>Покажу за тим и ризницу.{S} Ризнице наших манастира врло су празн |
је умирући казивао.</p> <p>Очита му за тим опростну молитву и заложи га мрвом хлѣба и две три |
собе него што су у њу ушле.{S} Одмах за тим дозове <pb n="59" /> свога послужника ђака и заповѣ |
развуку на дугачко и широко.</p> <p>За тим узме сваки своју чашу и искапи је до дна.</p> <p>На |
аћу лећи.{S} Лаку ноћ тетка!“</p> <p>За тим оде у другу собу, коју бијаше за себе задржала, док |
ву божју а у његово здравље.“</p> <p>За тим принесе чутуру к устнама и напије се шљивовице.</p> |
а. „Кад дође, а ти га уведи.“</p> <p>За тим устану од стола.{S} Варнава цѣлива десницу св, влад |
.</p> <p>„Говори! говори!“ повиче Ленка тим погледом ободрена... „Говори само, рѣчи ће твоје из |
прилику, да се неугодног себи епископа тим поводом опрости.</p> <p>„Наједаред добије митрополи |
е путни лист за иноземство.</p> <p>И са тим листом и свидѣтелством свога манастирског собранија |
ради у Пешту.</p> <p>„Кратко врѣме пред тим дишпутирао је млади гроф Цираки, син <foreign xml:l |
опу, и да га запита шта ће.</p> <p>Пред тим катаном или собаром клањао се свештеник до црне зем |
у другим сродне мисли пробуђују.{S} Под тим утиском рекне настојатељ нѣким начином узвишено: „Е |
м сунцем живота, јошт једно тренуће под тим таласима чувства, и двоје младих људи лежали би јед |
ве већма развијао: јошт један часак под тим сунцем живота, јошт једно тренуће под тим таласима |
нанео, да се у њ стрмоглави.</p> <p>Под тим утиском диже се калуђер са своје столице, узправи с |
рашта, праштам и ја њему... и нека буде тим наша ствар свршена.“</p> <pb n="101" /> <p>„ Е за д |
нико.“ По гласу му се познавало, да је тим чисто уврѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему трѣба |
ма великој господи у Бечу.</p> <p>Он је тим више пута народу нашем шкодио.{S} Али ни на то није |
е сам по својој вољи на себе узео, које тим, што је манастир народно добро, а не његово приватн |
аме и проговори му: „Почни ти!“ Овај се тим, наравно, осѣти узвишеним до неба, и у својој екста |
ки пак начин признати морамо, да нам се тим измакла особита заслуга за цркву и народ, која би н |
у мени дражи и милији.{S} Зашто, јер ће тим боље бити свима, и калуђерима и настојатељима.</p> |
другом. „Он није... он није“,... аја, и тим путем неиђаше.{S} Зној га свега облије, и он стане |
е ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га пробуди.</p> <p>Манастирски ђак уђе у ћелију, на |
ји пред старијим.{S} Признајем да сам и тим погрѣшио, и претрпићу сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣ |
чење, и звѣрско подло живљење.</p> <p>И тим убѣђен усуђујем се препокорно молити, да би Ваша Ек |
ете и, мало мајсторије, да се ко бајаги тим народ побуди, да што више манастирима прилаже.{S} А |
мало и прочупали, што му драго.{S} Али тим ће се нов дух улити у калуђерство, нов живот увести |
су се возили по Бачкој, служио се исти тим своим обичајем у излишној мѣри.</p> <p>Но наједаред |
приправљеног огрѣва.</p> <p>Све се кочи тим да ће постати игумном, и казује како је на то већ в |
ѣском, пак онда се накашље, дајући знак тим да је готов.</p> <p>Врата се одмах отворе и архиман |
ирањем.</p> <p>„То је дакле врѣме самим тим већ за регенерацију манастира и калуђерства било ка |
митрополит у гвозденом процѣпу.{S} Коим тим начином... ил урадили ил изпросили, али се морало н |
ијаше примио, кад је болестник дошао, о тим налогом, да му га преда, ако толико дође к себи, да |
за ово што се пређе радило, и тако се о тим стварима мислило без обзира на ово што бијаше у ста |
ад си се подао грѣху.</p> <p>„Но уједно тим си показао, да у теби живи снага, која је доста крѣ |
рѣ квалификовали.</p> <p>Ленка неугодно тим дирнута окрене главу на другу страну.</p> <p>Госпођ |
и то, да је ову обвезу и цар потврдио с тим, да арадски епископ неплаћа годишње 500 Ф. него сам |
смо, уз које му се шиље један калуђер с тим налогом, да га даде добро чувати и да се постара на |
Ваљда их дакле сам ја имадем.“</p> <p>С тим пођу на ручак.</p> <p>Послѣ ручка сѣдне протођакон |
ске инштрукције били примљени.</p> <p>У тим се пунктовима искало:</p> <p>1., да народ бира епис |
о је истина“, одговори о.{S} Теофан. „У тим приповѣдчицама живе чисто људи кои су давно умрли.“ |
р се она бијаше опрла из нутра.{S} Међу тим опази он кључ у врати: закључа дакле брже собу, и п |
о свему точно извѣшће поднесе.{S} Међу тим види се, да си ти о овим стварима и сам премишљавао |
стити без рана у срцу и у души.{S} Међу тим буди божја воља!“</p> <p>То рекне, па се побожно пр |
ниси нити свој нити независан.{S} Међу тим, ти си ми овај пут више времена поклонио, него доса |
није се надао оваковом дочеку.{S} Међу тим и он је имао доста времена размислити, како му се в |
бавио адвокацијом више по ћефу.{S} Међу тим је много држао на своје адвокатство, и увѣк је најп |
и да је поднесе Њ. Ексцеленцији, а међу тим да иде у манастир и да иште од намѣстника своју пла |
, неће ли за коју каву повикати, а међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час |
о добро изгледала.</p> <p>Стара је међу тим фруштук коштала и стане главом горе доле махати.</p |
е комисија.“</p> <p>Владика се био међу тим мало, разхладио, и зато му одговори повољно. „Нека |
о слике од камена изрезане.</p> <p>Међу тим заблиста, као румена зора, у души љубеће жене нада. |
нама и напије се шљивовице.</p> <p>Међу тим се догодио интермецо.</p> <p>Архимандрит није имао |
у на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Међу тим је кона био до ћошка католичке цркве отишо, те тако |
ли није никога ни заступао.</p> <p>Међу тим то поуздање и тај сигурности пун глас охрабри калуђ |
бити, да и не задирем.{S} Ако они пођу тим путем, <pb n="55" /> е онда се морам бранити, па по |
нису свога завѣта изпунили, спремили су тим велики камен, којим се на стѣне нашега града с успѣ |
очима видио да су срѣћни...{S} Ја нећу тим путем...{S} Срце ме вукло у манастир!{S} Тако ми се |
н несѣћајући се, шта означује патријарх тим насловом.</p> <p>„Не Секулића... каквог Секулића,“ |
p> <p>„Или ваљда мислиш, да ме подкупиш тим тричавим дијурнама!“</p> <p>То рекне, па лупи руком |
тану државним грађанима Угарске.</p> <p>Тим добије и црква наша и свештенство признати темељ и |
угим гостима тај дан прослављао.</p> <p>Тим полажењем развије се између њега и Ленке чисти упра |
ти.{S} Данас сам доста говорио.“</p> <p>Тим се разиђу.</p> <p>Кад се сутра на вечер састану, по |
, како овај загуди?“ Ако само иоле примѣтим, да што снује, волим га угушити него да ја страдам! |
руди пуне, срце ми се надимље, кад се сѣтим, колико ме је пута та јутрења молитва за све људе у |
во те молим као што се Бог моли.</p> <p>Тима је рѣчма љубећа жена нехотице дозвала у ту калуђер |
е тицало, па је мирно лего у постељу, и тиме је боље спавао, што је чуо да су се гонци вратили, |
ручице у пружене руке пријатеља свога дѣтињства и овај их срдачно и топло стисне.</p> <p>„Добро |
е бијаше и њих очистио, узвисио и просвѣтио.</p> <p>У тај мах познаду и они висину о.{S} Теофан |
ријарх је овај утисак свога говора примѣтио, па за то запита с нѣким видом тријумфа: „Шта велиш |
д другог друштва је ли ко то чуо и примѣтио и спазио, незнам; али је Ленка и чула и видила.</p> |
затвора.</p> <p>То је о.{S} Теофан примѣтио.</p> <p>Наравно, да је то морало дати повода читаво |
пробудили осѣћање усамљености, те је осѣтио потрѣбу да има бар једно људско створење, које га р |
к разбистре му живот подпуно.</p> <p>Осѣтио је, да му је глава чиста, срдце мирно.</p> <p>И арх |
је то и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да су ти листови баш у рукама моих најбољих прија |
до тога да умре од глади као наш просвѣтитељ Доситије у манастиру Хопову, нити је шибао своје |
е несрѣћна љубав и народног нашег просвѣтитеља Доситија у Хопово допратила.{S} Тако сам барем м |
вај почео уређивати собу неумрлог просвѣтитеља србског Доситија Обрадовића.{S} Али је то остало |
!“ и поведе госпођу за другима.{S} Примѣтити нам је, да је овај господин био највећи пѣвац у чи |
тална зграда.“</p> <p>Ми ћемо овдѣ примѣтити у кратко, да је патријарх јошт 2 године послѣ овог |
кад га архимандрит запита, шта има примѣтити на правдање о.{S} Теофана, слеже рамени, и немирни |
одговор; на лицу његовом није било примѣтити ни сѣнке жеље какове, да јој одговор чује повољан. |
ахранисмо.</p> <p>Сваки ће се читатељ сѣтити, да овдѣ долазимо племенитодушној сестри нашега о. |
ана, пак би се ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знајући да ће нас многи и за овај мали п |
рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣтити...“</p> <p>„Понда и ви морате нас надгледати“, рек |
радовић.“</p> <p>„Дакле ће нас ипак посѣтити“, рекне на ово архимандрит. „Но баш ће ми бити мил |
ндриту Партенију, да ће га на скоро посѣтити.</p> <p>Прођу шест недѣља.{S} Дође зима.{S} Архима |
госпођо Ленка, да ћете и мене опет посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. архиман |
администратор митрополије, премда му та титула по праву није пристојала.</p> <p>Тражећи ексцеле |
није дрво, него животиња, које је име у титулатури људској <foreign xml:lang="la">jus civitatis |
пођу сматрају, да је игуманицом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по манастиру трче, и њега ја |
министратору митрополије, то ћемо ми ту титулу онако писати, како из његових уста изиђе.</p> <p |
а.</p> <p>Није само кривица настојатеља тих манастира, што те ствари нису тако описане и нацрта |
х дана био си сасвим други човѣк спрама тих коња.{S} Чисто нам је било мило, како си био с њима |
трошило, <pb n="123" /> то би камате од тих новаца главно умножавале, па би кроз 50 година скор |
ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих правила, као нечастиви од крста.{S} То је оно право |
7.830 ф., те би тако те године имали од тих прилога од владика 760.000 Ф., од манастира 927.280 |
тост све приправи и приреди за извађање тих величанствених планова, немојте заборавити ни на на |
леди му у лице и очи.{S} Са тог лица из тих очију блистала се зрака тако топла, тако привржена |
угледа, смрзне јој крв у жилама; изрази тих лица укоче јој тако рећи живце у мозгу.{S} Као најв |
к није мого ни најмање о истини и збиљи тих рѣчи посумњати.</p> <p>Њему дође пред очи сва крими |
одмах видио, да би при свој огромности тих планова манастири имали остати старим манастирима а |
на зиду?“</p> <p>И доиста највећи број тих слика бијаху швабе Бахове добе, кои у војводини нај |
су се толики пустињици хранили без свих тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена рука |
е.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, сад се сѣтих.</p> <p>„Јошт ћу ти једну приповѣдити о Станковићу, |
на све стране оком изпитивати, па онда тихим гласом запита свога послужника: „Гдѣ сам ја?{S} Т |
химандрит Арсеније почне мирним духом и тихим гласом говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Д |
м жагору приступи Ленка старој тетки, и тихо јој рекне: „Ја би пошла...{S} Мени се ово неће да |
усти на колѣно, прекрсти руке на прса и тихо проговори: „Хвала ти преблаги спаситељу, што ми ту |
ј калуђер, па онда настави опет мирно и тихо свој разговор овако:{S} Јест.{S} Ми ваља да смо вр |
калуђера.</p> <p>„Ништа!“ одговори овај тихо.</p> <p>Патријарх суне на ново: „Неблагодарниче!{S |
. „Шта смо оно писали“, запита Митрофан тихо свога друга.</p> <p>„Наје слободно договарати се“ |
астирско имање.“</p> <p>Ово изговори он тихо, смѣрно, али и одсудно.</p> <p>„Е! лако је само ре |
дѣ — па ћете се увѣрити, да смо ми само тихо и то не у трапезарији него у једној собици на стра |
ствено главом к свима, коих се здравица тицала.</p> <p>Многима је било наздрављено; нѣкима бија |
кне, ја ћу примити, па ма ми се и главе тицало.{S} Само јошт молим, да би ме заклонили од злост |
варицу манастирску: али се то њега није тицало, па је мирно лего у постељу, и тиме је боље спав |
био је наравно најиздашнији, баш што се тицало домаћина; али је високородни тај успѣх свом тоас |
путем, и план настојатељев, у колико се тицаше манастирске користи, почне се сјајно изпуњавати, |
старо, мушко, женско... шта се то кога тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва или плаче, пуши и |
S} О! ми смо добри доктори, што се тога тиче.{S} С нама није лако изићи на крај.{S} А такови го |
имѣти мајор мало пакостио. „Што се тебе тиче вечерње“, одговори патријарх; „вечерње ће одслужит |
} На оно што се нас калуђера понајближе тиче,“ одговори протођакон. „На оно, што су се владике |
Руси могу још дуго учити од нас, што се тиче црквеног реда и пристојног богослуженија.</p> <p>„ |
о, него управо убити га!...{S} А што се тиче имања манастирског, то није народно, него калуђерс |
иб, који дна нема.{S} Јест.{S} А што се тиче чашћења по манастири, ту су калуђери криви.{S} Ко |
и рекне му мало попрѣче: „Говори што се тиче ствари, и неразтежи ко Наста ташке.“</p> <p>„Е, го |
крив.{S} Зашто нисте чинили ви коих се тиче?{S} Учините то; ја вам ево допуштам; што више ја в |
а вас зажалити.{S} А што се саме ствари тиче, ту вас молим, да ништа непрећутите, што можете пр |
о желим, да тако буде.{S} Што се ствари тиче, ја ту немолим, да ме штеде и заклањају: нека ми б |
Гурковој жестини што се моје особности тиче, подпуно.{S} Али ноћни духови и швабски валцери от |
уго је све клевета.“</p> <p>„Што се пак тиче куварице, истина је, да сам је дао тражити по прња |
те ми иначе законите судије, јер се вас тиче: ко је и кад судио сам у својој ствари! примѣти о, |
, кои се наших <pb n="302" /> познаника тичу, које дакле морамо и нашим читатељима приобштити.< |
и дугачке.{S} Небо чисто као сребро.{S} Тишина подпуна.</p> <p>Стара тетка бијаше сасвим узхиће |
да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба обузима; као да му се срдце у санту леда п |
у крв у велико охладило; а сад му ноћна тишина и враћајућа се превлада хладнога разума помогне, |
ми све друге изгледе помрачи.{S} Мир и тишина усамљенога мѣста годила ми је души, кад само на |
аже, да се манастирски ред има у миру и тишини изображавањем овога духа, бавити и примѣром нрав |
ње калуђера побринуо, да би се у миру и тишини са изображењем свога духа бавили, и примѣр нравс |
зоре... глас звона у пустињи и потпуној тишини...{S} Сутон онај у цркви при оно мало свѣћа, кој |
да му се мало глава разхлади, и да се у тишини размисли, шта да ради.</p> <p>Дошавши у порту пр |
ве, а у оно врѣме била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп, сунце пригрѣјало: и тако |
ри се и „<foreign xml:lang="cu">во всја тјажкаја.</foreign>“</p> <p>Тек што пѣсма у трапезарији |
а удри у весеље, у многаја љета, у всја тјашкаја.{S} Ту се онда излѣгу и други разговори, и дру |
ежао о.{S} Амфилохије, кога наша приповѣтка добро познаје, у стању, ком се свак смиловати мора. |
трополит.</p> <p>Но у врѣме наше приповѣтке није било митрополита.{S} Митрополит Станковић бија |
p> <pb n="216" /> <p>Но сад јој стане нѣтко покривач вући.{S} Пробуди се.{S} Скочи у кревету.{S |
це и то златним словима.“</p> <p>Напослѣтку разтвори о.{S} Теофан и послѣдњи умотани предмет.</ |
S} Окај се тога.{S} Недаје свако јаје пѣтла, а јошт мање крије се у свакој мантији Доситије.{S} |
и: то му је сад хладни разум својим освѣтлењем показао по све оправданим.</p> <p>„Њој је тешко |
а одбије, а с друге стране калуђеру освѣтли понор, над који се бијаше нанео, да се у њ стрмогла |
бучена.{S} Устане и узме свѣћу, те посвѣтли на све стране.</p> <p>Нигдѣ никога.{S} Све као и пр |
ити, кога жеђ за просвѣтом на више и свѣтлије повуче!</p> <pb n="134" /> <p>А сад је изкусио, д |
се препао до дна свога срца.{S} Све му тло клоне.{S} Кад овако говори његов адвокат, да шта ће |
вѣнчаној глави и породици му; — онда свѣтлом господину другом комесару барону и супрузи барониц |
свѣтлости руменога јутра осијана... свѣтлост, која из очију пријатеља јој долазаше, умножавала |
мислим све што долази обасјати права свѣтлост, те ћеш и ти подпуно схватити моменат онога, што |
за живот, убијство за љубав, мрак за свѣтлост!“</p> <p>При рѣчима: ево те молим на колѣни као ш |
та, побожност задахује те а анђелска свѣтлост осијава!...{S} У друго доба би га светцем проглас |
ндритове преливала <pb n="159" /> се свѣтлост најуглађенијег понашања.{S} Али му је из ока сијн |
калуђерима.{S} И овај је зрак бацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га мало ниже јасно разпозн |
вота!“</p> <p>Онда га држаше напрема свѣтлости, немогоше се доста надивити богатству штофа и ди |
Зрак сунца и струја зрака одговорише свѣтлости у њезиној глави и струји у њезином срдцу.</p> <p |
се Фрушкогорски манастири у чаробној свѣтлости нашем народу, а нарочито старијим женским особам |
ше говорили, разпучи своја нѣдра тој свѣтлости и тој топлоти, и ружица љубави, најчистије љубав |
ебу, чинило се као да му ове рајском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му се таласао одјек срдачно |
.. стѣгови лица блистали су се пуном свѣтлости руменога јутра осијана... свѣтлост, која из очиј |
руку; погледи му у лице, и позна по свѣтлости ока, по топлини образа, по таласу дихања, да је |
ла је блѣсак наде, и ова се засија у свѣтлости побѣде...</p> <p>„Говори! говори!“ повиче Ленка |
заслуга; како ће ствар представити у свѣтлости, да сва ова падне на њега а противници да дођу у |
био осѣтљивији и од саме мимозе (најосѣтљивија биљка).</p> <p>Кад је о.{S} Теофан ову епизоду |
дику, који је у оваковим стварма био осѣтљивији и од саме мимозе (најосѣтљивија биљка).</p> <p> |
е архимандрит, мотрећи оштро али непримѣтљиво, како се она при том држи.</p> <p>„Мислим да знам |
лузији!{S} Је л’ та била наравна ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а |
/p> <p>„На здравље одпочивање!“ предусрѣтне ју архимандрит Партеније.</p> <p>С „Добро јутро!“ п |
ака.</p> <p>Домаћин архимандрит предусрѣтне Ленку врло учтиво.{S} Али од јучерашње несташности |
ер баш у тај пар говорио је тражени одвѣтник:</p> <p>„Тако је то, тако.{S} То вам кажем ја, адв |
у затвор тѣрали...</p> <p>Господин одвѣтник слушајући разговор, као да је чине примѣњивао зако |
ођу манастирске тарнице, и наш млади умѣтник „бичопуцанија“ оде и без ручка у своју пустињу.</p |
је нови управитељ запитао: „Какав несрѣтник?“</p> <p>Стари калуђер као да се овом питању зачуд |
пратиоца.</p> <p>„Е ту нам је тај несрѣтник!“ одговори овај сасвим равнодушно.</p> <p>Наравно |
га доба познато је више имена појаца умѣтника.{S} Тако ћу ти споменути игумна Дионисија, ... ги |
цркву, и дао ју је од покојног нашег умѣтника Аврамовића измоловати.</p> <p>Знао је храм цркве, |
{S} Молер није баш спадао у први ред умѣтника свога руфета; али је слика била доиста врло живо |
химандритом, шегрт мајстором, ученик умѣтником: како ко хоће.</p> <p>На крову манастира његова |
а да му је брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га |
вна медалија из златожутог кедра, са умѣтно изрезаном сликом св. разпећа с једне, а образом св. |
вета <pb n="281" /> од честног крста умѣтно изрезану, коју смо из Св. Горе добили, нека ју носи |
ио је врло радо из пунога срдца врло умѣтно.</p> <p>„Обишо је као епископ све цркве своих дијец |
ештенику, само да их он крсти. „Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их је ко запитао, за што |
на миру.“</p> <p>Куварица се нѣкако срѣтно прикрије, јер пред ноћ скоро врате се и коњаници и |
репродукују.{S} Чешћи углед оваквог умѣтног производа био би подобан на естетичко развијање у |
ом покрову, или узнешености, коју је умѣтност тога у гледаоцима будила, а нарочито код женског |
покажу, да имају природни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског реда желио ту уч |
ве боје познате су нашим пријатељима умѣтности.{S} Док су нове, пуне су топлоте; али му је црта |
написана, али говор је био далеко од умѣтности.{S} Најмилији послови биле су му политичке ствар |
коп Платон поцрпили су такођер своје умѣтности из оновременог извора.</p> <p>„Нарочито су се то |
.{S} И мислим, да сам прилично у тој умѣтности напрѣдовао.</p> <p>„Код његове особите велике во |
славује кад се надпѣвају!“</p> <p>„У умѣтности чинодѣјствовања при божијој служби споменули смо |
.</p> <p>Одмах му падне на памет она прѣтња прњаворца, и похита ко о.{S} Митрофану натраг, уско |
.“</p> <p>Ленка учини тако.{S} Метне свѣтњак близу себе и шибице до њега, па угаси свѣћу.</p> < |
ија братског крене се он једног лѣпог лѣтњег дана Дунавом на пароброду за Цариград.{S} Одандѣ ћ |
>„Тако је!“ одобри говорник. „Мир всѣм! то је калуђерско: <foreign xml:lang="de">Habt Acht</for |
ign xml:lang="la">procella</foreign>!“, то је скраћена форма од domicella...{S}Знаш сад?{S} Јес |
, сестре, кузине, и својаке.</p> <p>„А, то су ми дала та господа, па сам их морао ту спремити“, |
и, кад јој послови допусте.“</p> <p>„А, то је друга ствар...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и то |
дао.</p> <p>Доста да шумар набрзо изда, то се једаред низ доксат заједно са пуном ћупом натраг |
војка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то је супруга првог окр. комесара, родом Бечкиња.{S} Зн |
ена од самих тужитеља, дакле неумѣстна, то је истина; није имала темеља, дакле је била неправед |
ија манастира и калуђерства регенерира, то није чудо, јер се у оно врѣме потрѣба тога јоште ниј |
госпођа гледала је то на архимандрита, то на Ленку, незнајући шта је и како је.</p> <p>„Видите |
а Крста мислећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114" /> на врата, п |
..{S} А што се тиче имања манастирског, то није народно, него калуђерско, и управо настојатељев |
клањати до земље, па гледећи из потаје, то на себе узајамно, то на архимандрита <pb n="92" /> и |
ступа лично администратору митрополије, то ћемо ми ту титулу онако писати, како из његових уста |
ѣдећи у ову стровале, те подобро опрље, то њима није ништа.</p> <p>У ову врсту овакових Бахусов |
ака покојног Видаковића.</p> <p>„Богме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био |
у пећи.</p> <p>„То је подузеће за мене, то ће народу и на хасну бити и на част служити.</p> <p> |
удата бароница Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то |
>Манастирске су кујне простране и лѣпе, то је познато.{S} Таква је била и у нашем манастиру.</p |
мандрита Партенија част, кад му дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дак |
кад им дође воља попити коју чашу више, то траже друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са кућни |
у качари, или ракиџијници, или у соби, то је њему било све једно.</p> <p>Незнамо хоће ли што в |
у само његове руке.{S} Што он заповѣди, то они морају извршити, па ћуткац!“</p> <p>„Добро, добр |
ј се — та смртни смо људи — што догоди, то неби могли себи никада опростити.“</p> <p>На те рѣчи |
бом: а што се силом надвезује и крпари, то неизпадне никада чисто и цѣло.{S} Но што му драго: б |
што се могло ту подметнути и налагати, то је само нагађати почео.</p> <p>Сад се чује ход од ви |
.</p> <p>„Али да ми нѣшто мораш казати, то сам увиђаш; то си и синоћ увидио, кад си реко да ћеш |
својој <pb n="354" /> високој мудрости, то се чешће показивало и мојој простој памети.{S} Ако м |
а поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да има разлога; пак за то морамо одлазити.{S} А |
запита овај.</p> <p>„Ми се журимо кући, то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се крећемо даље. “< |
} Ако се том за кратко врѣме недоскочи, то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣ |
имало.</p> <p>Шта је овому стању узрок, то јошт нико није показао.</p> <p>Једни мисле, да није |
> <p>„Она госпођа што иде са домаћином, то је супруга окружног предстојника; оне двѣ што за њим |
рв држао.</p> <p>Што се више усѣкњивао, то се више крвљу умазивао, и тако му се друг од истине |
ове особе.{S} А колико је на ову држао, то нам је познато из онога, што смо о њему мало прије ч |
вас мњење живе саранило; а калуђерство, то право, чисто, свето калуђерство уписало би тебе у књ |
p> <p>Шта је о.{S} Митрофан даље радио, то му управитељу није било познато.</p> <p>Али по свој |
та ли је говорио, кад се у свѣт вратио, то можете мислити.{S} Тај гост живи, и може јошт и 30 г |
е овај више уздржаво и натраг повлачио, то се лѣпа Ленка све јаче за њим разгарала, и њему приб |
зрицати, ко је крив.{S} Али да је тако, то стои.“</p> <pb n="340" /> <p>„Јошт ћеш рећи да сам ј |
запита патријарх зачуђен. „Та ако ико, то би ти морао бити задовољан.{S} Та теби су се давали |
но, то је настојатељево, а што је бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам грохотом с |
S} Ил’ се није умѣло, л’ се није смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то служило на дику м |
.{S} Али тако је било... а што је било, то је сѣме, које можда није изтрулило.{S} Јест.“ </p> < |
кву него данас.</p> <p>„Чему се чудимо, то је, да митрополит није био пријатељ каноничких визит |
луђерски преведе значи: што је црквено, то је настојатељево, а што је бѣло, то је намѣстниково |
се то чинило, као што је било одређено, то би од год. 1790. до 1840. кроз 50. година добила нар |
гледећи из потаје, то на себе узајамно, то на архимандрита <pb n="92" /> и на протођакона, изву |
дѣ дуж пијаце до првог сокака на десно, то ће се све срушити, па саградити величанствена зграда |
{S} Што му је прије било са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И зато муцајући стане |
се огледаше највеће злурадо весеље: хо, то су хрђави знаци... у том лежи моја судбина!“</p> <p> |
т Печеновић; а ко је адвокат Печеновић, то ће вам казати магистрат новосадски и архива бачке и |
кови настојатељ и на страни, у друштву, то исто учинити, па ћемо га онда видити, како клима на |
предстојника; оне двѣ што за њима иду, то су супруге окружних и срезких политичних и порезних |
а смртни остатци у нашој кући почивају, то се мени чини, да је наша дужност!“</p> <p>„Е, дакле |
p> <p>Стари духовник имао је костобољу, то је остао у свом кревету.</p> <pb n="13" /> <p>Отац н |
као и она.</p> <p>Она ће доћи по плату, то су за сигурно држали.</p> <p>Доћиће или рано ујутру |
довео ђувегију, и она га је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противи |
чита, пѣва или плаче, пуши или пије... то се никога нетиче...{S} Иначе би се звало осудити чов |
оискати, и управу у своје руке узети... то неће бити, јер је већ било.{S} Јест.“</p> <p>На то п |
рушкој Гори.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам бити још згодније.“</p> <p>„Та мени би било п |
а и пушкама, и владике са штурмхутом... то би лѣпо стојало...{S} Оканте се ви ножева.{S} Како ј |
е друштво.</p> <p>Кои су имали право... то се незна, јер мњења неспадају ни на царске судове ни |
нио.{S} Није то нама било ништа ново... то се у нас врло често догађа, само данас у манастиру, |
писаћег стола, хартије, пера и мастила: то је све у бољем стању него у твојој ћелији.{S} Ја иде |
мо се ми опили, да смо саблазни чинили: то није истина високопречестњејши господине+; то немојт |
слушати, а у срдцу сласти раја осѣћати: то мора да је <foreign xml:lang="la">non plus ultra</fo |
за право по унутарњем осѣћању дужности: то му је сад хладни разум својим освѣтлењем показао по |
твари је било као што мало час рекосмо: то је наравно, да је тај контраст морао слушаоце на гро |
е истина високопречестњејши господине+; то немојте ни помислити.{S} Како бих ја, <pb n="85" /> |
ори овај; „захвалности нетрѣба никакве; то је само моја дужност, као житеља Фрушке Горе, и члан |
лија његова курија.{S} Ко се ту налази; то се нетиче никога.{S} Је ли ту младо, старо, мушко, ж |
ајати господине.“ „Шта незнате бенгели; то је сасвим лако.{S} Ево видите, само овако:{S} Вав!{S |
како.{S} Није вам то поносит господин; то је добра душа скроз и скроз.{S} Дође он к нама и у к |
а ми нѣшто мораш казати, то сам увиђаш; то си и синоћ увидио, кад си реко да ћеш ми данас све к |
о се није ништа трошило, <pb n="123" /> то би камате од тих новаца главно умножавале, па би кро |
толико, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} То је дужност настојатеља, да воде бригу о манастирима |
проговори: „Од адвоката нема ништа!{S} То је пут дугачак.{S} Боље ће бити, да и не задирем.{S} |
манастирску књигу уноси... и дукати!{S} То је <foreign xml:lang="la">contradictio in adjecto</f |
а, ти мислиш, да се то даје научити!{S} То је мени Богом дано!{S} Зашто досад ко ненаучи то од |
научио, повиче горопадно: „Мир всѣм!{S} То је он често у дружтвима чуо, па је сад намѣравао ску |
та сам ја све учинио србском народу!{S} То му јошт ниједан митрополит није учинио, а — ни патри |
адовати Рајачић (владика вршачки)...{S} То је таман вода на његову воденицу...{S} Живковић ће ( |
ништа.{S} Нѣко ју ухвати за раме...{S} То неможе бити машта.{S} Осѣтила је јасно да јој рука п |
анастиру да се света служба служи...{S} То ће бити, да, тако ће бити, па ћете видити.{S} Крајње |
би ми њу пустили од нас тако брзо...{S} То неби било нимало лѣпо...{S} Шта би о нама мислила... |
те.“</p> <p>„А, то је друга ствар...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга по |
</foreign>.{S} То није мала ствар...{S} То се каже нашим језиком отцеубијство...“</p> <p>Калуђе |
g="la">conatus parricidii</foreign>.{S} То није мала ствар...{S} То се каже нашим језиком отцеу |
ѣк говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није нѣшто од њега право.</p |
, а ко је за аргатовање, нека му га.{S} То је, мислим право!{S} Тако су радили стари; а тако и |
ожете помислити како то мене занима.{S} То је огледало, у ком се види жив лик нашег црквеног жи |
води бригу и о имању и о калуђерима.{S} То је сасвим погрѣшна мисао, да су та добра, добра наро |
јаше та музика очевидно врло угодна.{S} То је изгледало као нѣко ванредно одликовање његове осо |
шта је то - царска или велика лавра.{S} То се неда накратко описати.{S} Може бити да се јошт да |
тих правила, као нечастиви од крста.{S} То је оно право; у том грму лежи зец!“ –</p> <p>„Ваша с |
као да у њој млин на два кола меље.{S} То га све примора да остави Митрофана, и упути се чесми |
лице једна! <pb n="183" /> Да богме.{S} То није роман по моди, као што су они твои, како се оно |
екине, увѣк ће рогобатно да изпадне.{S} То је сигуран знак, да неиде само собом: а што се силом |
а Вам унапрѣд захваљујем, господине.{S} То су рѣчи достојне црквенога управитеља.“</p> <pb n="2 |
сам јучер била код госпође Пуљинице.{S} То ми је једино познанство још из младих година.{S} Нис |
>„Пијте браћо, та то је ваше и наше.{S} То су наши стари садили, наши предшественици, смирени к |
смѣх, а други погледе ко то говори.{S} То бијаше порезник.</p> <p>„На тебе сам сасвим заборави |
бих ти мого читаву зиму приповѣдати.{S} То је био изванредан човѣк.{S} Није ми баш много добра |
ндрит Партеније. „Ево већ осам сати.{S} То ми је мило.“</p> <pb n="219" /> <p>„Касно смо заспал |
е ћеф добро <pb n="10" /> вино пити.{S} То кошта много мање новаца.{S} Па што би то било њему п |
онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо тамо бити сами.{S} Д |
е срдце у њедрима док је ово слушао.{S} То је манастир, каква га је он у идеи виђао!{S} Млада г |
ѣкао, шиндру набавио, ћелије покрио.{S} То му је било велико уживање.{S} А то уживање кошта мно |
одвѣтник:</p> <p>„Тако је то, тако.{S} То вам кажем ја, адвокат Печеновић; а ко је адвокат Печ |
архимандрит. „И трѣба да буде тако.{S} То је право духовно сродство.{S} А ово је јаче много пу |
квено, а што је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад се на калуђерски преведе значи: што је црквено, |
да нисам утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва братија посвѣдочити.{S} И зато сам метнуо стр |
ако што учинио?{S} Ни за живу главу.{S} То је клевета, пуста клевета.</p> <p>Призовите ове људе |
позната је по имену и нашем народу.{S} То је права калуђерска република.</p> <p>Атос или Света |
} Зашто досад ко ненаучи то од мене?{S} То се са мном родило!“</p> <p>„Вѣрујем,“ примѣти о.{S} |
од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било протуприродно, дакле и немогућно и недозвоље |
не му господин. „Отац Теофан игуман?{S} То би било само онда, кад би сви настојатељи били као о |
нема ниједног проштца, и што има гдѣгдѣ то огорѣли.</p> <p>У подруму мало јаче од 300 акова лош |
ротив реда што чинили.{S} А најмање смѣ то виша власт игноровати, или повлађивати.{S} Она може |
>Kriegslist!{S} Kriegslist</foreign>! — То није <foreign xml:lang="de">Kriegslist</foreign>; <f |
охије нема часа најпре разабрати, је л’ то било хотимице или нехотице, него да ће он њега оним |
те, сломише те, газише те...{S} Није л’ то доста?{S} Прошлост ти утону у море људског неваљалст |
, да му неповиче калуђер: „на здравље!“ То је морска дисциплина.{S} Ради што ко хоће.{S} Трѣба |
учен и узгласио „Благословено царство!“ То је чудо, али сам сам својим очима видио.{S} Из други |
уклонити, док ме ви од ње неодрѣшите.“ То рекне, метанише, и приступи руци настојатељу, али му |
ову из свег срдца загрлити и пољубити.“ То рекне па загрли и цмокне стару тетку онако јуначки.< |
ије право, да се и ми мало ненапијемо.“ То рекне па онда дигне чутуру на напитницу и стане назд |
ло.</p> <p>„Душа ми је била спокојна, а то спокојство основа је мирног живота.</p> <p>„Право ка |
р је имала према себи Стратимировића, а то је значило много.</p> <p>„При том је знала, да Страт |
тала.{S} Оно је огледало његове душе, а то огледало показује изванреднога узвишенога човѣка.{S} |
јој је сѣдио, па стане само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђац |
Јер они могу мене дотле и утаманити, а то неби било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на |
е изтрага непристрана и суд праведан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја |
јом путем, коим бијаше у кујну дошао, а то ће рећи из кујне на поље, па ходником до басамака, о |
з на сваку кућу нашег народа по 3 кр, а то би износило 9472 ф. 9н.</l> <l>в) обећања манастирск |
осудити га, да одложи нарав човѣчију, а то је не само искати, што је немогућно, него управо уби |
иру трче, и њега јавно отцем зову!{S} А то несмѣ бити, јер је калуђерском суставу противно.{S} |
.{S} То му је било велико уживање.{S} А то уживање кошта много новаца.{S} Па добро.{S} Ми му ни |
ениту помоћ принети, а да неосѣти.{S} А то је одношај, кои само поштовање заслужује и доноси.</ |
рског уживања... и шта ти ја знам.{S} А то све није ништа друго, него претѣрано смиреније, а ак |
S} И овога је он у калуђере довео.{S} А то је садањи протосинђел Никанор Грујић, кога славе под |
ије куријалне... пак онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb n="54" /> и он |
разцѣпљено срдце расом завио.</p> <p>„А то исто кажу и за узвишеног нашег Лукијана.</p> <p>„Шта |
ита тетка.</p> <p>„Два! два!“</p> <p>„А то сам ја ипак морала мало подуже спавати.“</p> <p>„И с |
<p>„Генерал оћути; али се видило да га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к се |
је даље говорио... „Из тога видите, да то није шала ни ствар мала... ариште... касација... дес |
ли то тако бити!{S} И нема ли начина да то буде боље!{S} Јест. <pb n="125" /> Слушајте само шта |
у том часу понудио да се постриже, и да то може код нас бити.... невѣрујем, да се неби одрекла |
ре, ту банду довео, и ја сам наредио да то свирати научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту с |
устмено казати, а гриота би било труда то написати.{S} Јест.“</p> <p>Архимандрит зазвони и уђе |
вао закону, и тражио забрањено доле, за то је ћутио, и уз говор калуђера по коју за себе реко.. |
е сад направи читав скандал у свѣту: за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“ |
n> свакога адвоката обојега суда.{S} За то смо учили.{S} Није Печеновић на то спао, да гули сир |
по подруму, по гумни и по шумама.{S} За то су млађи.{S} Ми калуђери сви смо браћа, па ко је за |
ваља да је тајна, као чуваркућа.{S} За то се и зове чуваркућа, и зато је и саде на крововима о |
било угодно, што је на то циљало.{S} За то благо запита о.{S} Теофана даље: „А шта је то било?“ |
г аманет, коим управљати неумѣмо.{S} За то велим и опет: сазовите сабор!“</p> <p>Овако је гласи |
маћин био је душа сваком друштву.{S} За то су га сви радо имали.{S} У женском друштву ћутао је |
ина, сама себе издржавала.</p> <p>„А за то врѣме доносила би свака сигурно повећу своту, која б |
вај утисак свога говора примѣтио, па за то запита с нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на тог А?“ |
је сигурно помислио, нека остане све за то кратко врѣме <pb n="120" /> јоште по старом.{S} Прот |
приобшти, па да га моли, да му даде за то путовање дозволу и благослов.</p> <p>Тако дође и мѣс |
ше коље а тамо се ради башта, јер је за то крајње врѣме: ту је 18.{S} Март.</p> <p>Ово сам урад |
ви све што ваља, па почни како врѣме за то наступи.</p> <p>„Јеси ли задовољан?</p> <p>„Ја мисли |
им да смѣм сваком казати, и да ми се за то замѣрити неможе.“</p> <p>„Неможе госпођо,“ потврди а |
тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан из чистога срдца молимо.{S} На лѣто, кад с |
што је смислио Екселенцији казати; и за то је имао очи упрте у прозор од ходника, а чело му је |
. говорити о њим неби било сходно; и за то вас молим да му кажете, да ја исто онако мислим као |
от привезани а потрѣбите способности за то имају.{S} Архимандритима <pb n="345" /> би се имала |
ти кући, то мора да има разлога; пак за то морамо одлазити.{S} А ја би заиста врло радо видила |
неможе противстати, премда није имао за то доказа.</p> <p>Од других мушких гостију највише је о |
и глас за митрополита, да је трѣбало за то гласовати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
немогу бити узори за нас.{S} Ми смо за то превећ мали. <pb n="334" /> А друго немогу ја калуђе |
</p> <p>Али, на жалост, није учињено за то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што учинити.</p> |
ѣчи приобштити, господине?{S} Ја вас за то лѣпо молим.“ .</p> <p>„Хоћу с драге воље!“ одговори |
о.{S} Теофан имао је велики таленат за то, те је учитељ доживио радост, да му је ученик труд п |
де.{S} Јест.{S} Е, манастири нити су за то ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из то |
ада ће казати: имате право, кад нису за то, нека нешкоде сами својој цркви ни манастирима.{S} А |
ке црквене управе много да трпи, баш за то, што наводно дотична наша права небијаху законом држ |
зато ти ми и судимо!“</p> <p>„Та баш за то неможете ми судити, и да сте ми иначе законите судиј |
у кусати, срам их било.“</p> <p>„Баш за то ниси имала доћи.{S} За плату си могла и другог ког п |
ашћен, да није био ни зашто.</p> <p>„За то врѣме показали су се сви увѣти, кои су били од прѣке |
што иште од мене шљивовице?“</p> <p>„За то што је сам нема!“</p> <p>„Хм! па зашто баш од мене?“ |
је пре свега и над свиме калуђер... ја то с богом и чиним, и трудим се да том положају одговор |
ио на опасном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣда б |
себе ножем зарезати и казати, да сам ја то учинио... они су у стању... у стању...{S} Шта су у с |
еленције господина митрополита нађем ја то хрђаво пециво кад други пут овамо дођем, приправите |
сподине,“ промуца напослѣдку. „Видим ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Не |
сам ти изпричао.{S} Али се није усудила то сама једнострано извести, јер је имала према себи Ст |
рити, да се настојатељ опија?{S} Неваља то ни кад чини тајно у својој ћелији прекривен од свако |
ко он то чини пред другим свѣтом, па ма то били и сами његови присни пријатељи, е онда се то не |
баш најугоднију сѣнку: а напослѣдку има то питање једну <pb n="122" /> страну, која може живима |
ги свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвалити.{S} Станковић ис |
да буде... незаборави <pb n="39" /> на то.{S} Ти мораш тај остати, и кад ти је добро и кад ти |
и.{S} Дакле чујте оче Митрофане“.{S} На то узме тужбу и прочита им је.</p> <p>„Шта велите на то |
сујетило вечерњу у дворској сали.{S} На то је и он дошо и свога госта генерала довео.</p> <p>„А |
руку народне фондове; он би најпослѣ на то ишо, да буде судија и мени и епископима.{S} Сад сам |
о је бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам грохотом смѣјати, а како му је био глас |
/p> <p>„Шта хоћеш Јосифе““ запита га на то.</p> <p>„Донео сам вам мало јела.{S} Отворите, госпо |
исам чуо ни једне рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жив небуде цр |
у.</p> <p>„Је ли све у реду?“ запита на то правника.</p> <p>„Све!“ одговори овај.</p> <p>На то |
ити.{S} Ја сам из оне школе, која је на то много држала, да свештеник лѣпо служи.{S} И мислим, |
ћи за руком, и увѣк се жацала кад је на то помислила.</p> <pb n="316" /> <p>О. Теофан је дакле |
ће постати игумном, и казује како је на то већ више хиљада фор. досада раздао.</p> <p>Молим Ваш |
па му је свашта, било угодно, што је на то циљало.{S} За то благо запита о.{S} Теофана даље: „А |
ција!</p> <p>Његова Екселенција није на то ништа рекла, јер није ништа о том чула; али се то пр |
те страшне рѣчи.</p> <p>Адвокат није на то пазио, него је даље говорио... „Из тога видите, да т |
нађе се Ленка присиљеном да пристане на то, да иду послѣ ручка са госпођом Пуљиницом у речени м |
ли!“</p> <p>„И ја тако велим“, рекне на то архимандрит. „Манастирску управу држао је митрополит |
ѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то о.{S} Теофан погледавши у очи архимандриту.</p> <p>Т |
„Дакле сам ипак право мислио,“ рекне на то патријарх као за себе. „Сасвим сам погодио, од које |
пре почне семинарија градити и да се на то 10.000 фор. из државне касе одмах изда.</p> <p>Али с |
дити; ко неодговара дужности, има се на то присилити; ко зло ради мора се казнити; ред и дисцип |
аг наићи!“</p> <p>Амфилохије нађе се на то уврѣђен; али таки за тим прими за шалу, и одговори: |
овић удовица.“</p> <p>Архимандрит се на то представи старој госпођи.</p> <p>„Ја сам Вам донео п |
и прочита им је.</p> <p>„Шта велите на то?“</p> <p>„Није истина!“ викне Митрофан.</p> <p>„Све |
вѣди све до краја. „Е шта сад велите на то све господине!“ запита он, кад је све казао, што је |
спођа, мислим.{S} Него шта ви велите на то“ запита Ленку.</p> <p>„Да је мало раније, ја бих дал |
осим тога пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двору патријарховом.</p> <p>Начелнику бијаше |
женске у мојој соби биле!{S} Шта ће на то рећи његова екселенција!</p> <p>Његова Екселенција н |
р у манастиру, и нико други“, повиче на то из петних жила, и погледи на намѣстника закрвављеним |
т дошла.</p> <p>„Самоубијца!“ повиче на то згрозивши се.</p> <p>„Сад сам невин, и ако узстрадам |
јвећи пријатељ.{S} Пак онда морате и на то помислити.{S} Он хоће што је најбоље, жели што је на |
ницима твога супруга доста њих, који на то имају право.... барем веће право него ја!“ Ово рекне |
ута опоменуо мајордомо митрополитски на то и позивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад та |
вѣрно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то Вашу свештеничку рѣч, да ћете му казати ове моје рѣч |
извести.“</p> <p>„Јест, ал гдѣ су ми на то новци?{S} Оне главнице, коима мислим оне монументалн |
пута народу нашем шкодио.{S} Али ни на то није ни мислио.</p> <p>Па тако је и о.{S} Теофан уза |
{S} Е, манастири нити су за то ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} |
недаде цѣливати.{S} О. Теофан учини на то своје метаније, као да је рукоцѣлованије извршио — н |
„Ако нисте, а ви ћете бити“ одговори на то о.{S} Теофан с најпунијим освѣдочењем, и онда настав |
<p>„Ви нисте моје судије!“ проговори на то о. намѣстник. „Јесам ли што против правила црквених |
/p> <p>„Имате пуно право,“ проговори на то архимандрит. „Нема сумње да та ствар има знаменитих |
<p>„То сам и сам мислио,“ проговори на то протосинђел, „па зато и кажем, да је ствар знаменита |
<p>„Е добро Крстоношићу,“ проговори на то архимандрит. „Сад сѣди тамо на ону столицу, ал пович |
о, зашто си овамо позван?“ проговори на то архимандрит.</p> <p>„Како небих знао; нисам ја тако |
ручка <pb n="191" /> кући“ проговори на то стара. „Па тако нећемо ни сада ни једнога видити моћ |
калуђер.“</p> <p>О. Теофан проговори на то: „Смѣм ли шта рећи, високопречестњејши господине!“</ |
руке.</p> <p>„Мени се чини“, примѣти на то архимандрит, „да ви далеко идете.{S} Има ствари, у к |
, неби ми се могло допасти!“ примѣти на то озбиљно о.{S} Теофан.</p> <p>„А шта фали?“ запита па |
наводити нити ми је нужде, нити имам на то воље.</p> <p>„Станковић је био у оно врѣме епископ Б |
} Доћиће, како неби дошли.{S} Ја сам на то мислио, па сам о људма све утврдио.“</p> <p>Протођак |
куцне.</p> <p>„Слободно“, повиче он на то; но упрѣпасти се, кад види да је куварица.</p> <p>„А |
жалости.{S} Али патријарх није хтѣо на то ни помислити.</p> <p>Овакову гвоздену вољу показао ј |
ле.... поставе стражара, кои је имао на то мотрити, па кад дође, одмах господину јавити.</p> <p |
и мастила!“</p> <p>Овим се указивало на то, да се господину адвокату код куће перо разкречило а |
ичка црквена управа, пак је нарочито на то мотрио, да се са наше стране неда никаква повода.</p |
ја вам ево допуштам; што више ја вас на то позивам!“</p> <p>„Ако В. Светост допусти, ја могу ту |
највећем чуду: „Па шта ће рећи свѣт на то!{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="la">Illustrissimu |
кућа одавна“, проговори архимандрит на то старој госпоји. „Она ми је о вама говорила и казала |
} За то смо учили.{S} Није Печеновић на то спао, да гули сиротињу: њему је бог дао да може пошт |
и. — Мени је госпођа Ленка дала руку на то, да ће и мој манастир почествовати, кад јој послови |
мужевно: „Хоћу!“</p> <p>„Дајте руку на то; у сигурност за брата, прима од сестре строги завѣт |
тођакон се неузмогне уздржати, да му на то неодговори са чујним „бе!“</p> <p>Настојатељ се забе |
p>„Бог из тебе проговорио!“ рекне му на то владика, али не иронично, него у пуној истини.</p> < |
ниси чуо, што сам реко?“ одговори му на то патријарх мрко га погледајући.</p> <p>„ Чуо сам,“ ре |
тетка у својој невиности одговори му на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло м |
брата из свога круга удале, па су му на то одговорили смѣхом, вичући му подсмѣшно: путуј игуман |
ати и једне и друге дѣвојке пристану на то, да им со жеља изпуни.{S} А на предлог г. архиђакона |
и пружи му сва срѣдства, која бијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теоф |
о, „баш добро!“</p> <pb n="63" /> <p>На то дигне чутуру и почне другу здравицу: „У здравље госп |
з срдце прође.</p> <pb n="283" /> <p>На то отворе већи пакет.</p> <p>Ту нађу најпрѣ покров за с |
е похита кући.</p> <pb n="194" /> <p>На то устане архимандрит да пође, говорећи:</p> <p>„Послѣ |
воју чашу и искапи је до дна.</p> <p>На то ће рећи један од гостију:</p> <p>„Душа ваља, добро в |
римѣти Митрофан у исто врѣме.</p> <p>На то упру очи један у другога, питајући се, шта урадише и |
ди мараму и стане га брисати.</p> <p>На то почне адвокат, као да се са свим измѣнио.{S} Глас му |
</p> <p>„Све!“ одговори овај.</p> <p>На то преда она то писмено о.{S} Теофану, и позове га да ч |
ну,“ дода смѣшећи се љубезно.</p> <p>На то јој пружи руку да се с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле |
:lang="la">gratis</foreign>!“</p> <p>На то пружи калуђеру руку, и изпрати га напоље.</p> <p>Кад |
} Хвала ти и опет!{S} Хвала!“</p> <p>На то разшири руке, и с очима пуним суза, проговори меко и |
бити најбоље, нека... буде!“</p> <p>На то се дигне да пође.</p> <pb n="178" /> <p>„За пол сата |
стите, кад пођу да ме обѣсе!“</p> <p>На то се нагло удали, и за тили час изгуби се из очију о.{ |
тца и сина и св. духа, амин!“</p> <p>На то благослови медалију.{S} О. Теофан метанише и прими к |
најгрознијег грѣха на чело!“</p> <p>На то се спусти на колѣно, прекрсти руке на прса и тихо пр |
ајде да сѣднемо на час тамо!“</p> <p>На то је ухвати за руку и пође тамо.</p> <p>Ленка погледи |
собу, већ је за тебе хладно!“</p> <p>На то се друштво дигне и упути се у манастир натраг.</p> < |
лези само; ја ћу бити будна.“</p> <p>На то узме сат и погледа на њега. „Два сата!</p> <p>„Два с |
руге мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На то дође ђак.</p> <p>„Води овог човѣка у подрум, па му н |
асти, да сам себе неокаљате.“</p> <p>На то буду записници прочитани и подписани.</p> <p>Кад се |
дивном вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На то се промешкољи и окрене зиду.{S} Тако је спавао као з |
намѣстниче; сад смо готови.“</p> <p>На то сви оду, а о. намѣстник дркћући које од зиме које од |
и жељи него личној заслузи.“</p> <p>На то сѣдне на канапе поред старе госпоје, а Ленка се поса |
чувате од грѣха и саблазни.“</p> <p>На то се окрене отцу Теофану и рекне му блаже: „Ви сте се |
тојатеља свѣдоке преслушати.“</p> <p>На то дође настојатељ и позове господу у трапезарију на об |
ти никад готов с протоколом.“</p> <p>На то се окрене свѣдоку, и рекне му мало попрѣче: „Говори |
е у исто такој мѣри љубезан.“</p> <p>На то представи домаћину госте, а за домаћина рекне истима |
при рукополагању метанисао.“</p> <p>На то се разиђу.</p> <p>О. Теофан допрати архимандрита у о |
већ постарати суд и жандар.“</p> <p>На то метне пушку на раме и пође хитрим кораком у шуму.</p |
и, јер је већ било.{S} Јест.“</p> <p>На то приступи к свом ковчегу, који бијаше са собом донео, |
“ одговори овај.</p> <p>На то преда она то писмено о.{S} Теофану, и позове га да чита.</p> <p>О |
ѣстно.</p> <pb n="90" /> <p>„Неможе она то доказати!“ придода Митрофан сигурно.</p> <p>„Она вел |
енка смѣјући се, премда мало кисело, па то и учини. „Та кости незаборављеног списатеља морају с |
> <p>„Ништа друго — ни мање ни више; па то ево моје руке.“ И пружи јој своју руку.</p> <p>„Хвал |
м манастиру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ваља сада да се мало по њима обазрѣте, барем по најб |
а и ове са Банатским гостима.</p> <p>Па то зазвони звонце и гости пођу у трапезарију на обѣд.</ |
оживио други Стратимировић.“</p> <p>„Па то није немогућно“ проговори архимандрит своим мирним о |
може бити боље.</p> <p>„Одмах рапортира то градоначелнику, а овај недочека да генерал дође у Ка |
ли како други совѣт што дозна, она мора то већ и уклонити.{S} На примѣр: ко ће одобрити, да се |
пру очи у њега.</p> <p>„Пијте браћо, та то је ваше и наше.{S} То су наши стари садили, наши пре |
о те сутра у свом друштву неопазе... та то ће им бити најмилије, једино што желити могу.{S} Они |
извучем нож и дигнем руку с ножем... та то је само по себи доста, да баци сумњу на мене.{S} Још |
а тражиш у бугарским манастирима?{S} Та то нису ни слуге нашој Фрушкој Гори!{S} А руске лавре с |
виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S} Та то су солдати, тамо не могу владати владике, тамо трѣба |
ушке, и свуда си био газда.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и наст |
а о.{S} Теофан, који није разумѣвао шта то све значи.</p> <p>„Ништа, ништа... говорте ви само д |
дрита, смѣјући се грохотом.</p> <p>„Шта то?“ запита га архимандрит.</p> <p>„Да је настојатељ за |
ивио.{S} А ја сам знао шта ме чека, кад то учиним.{S} Сад нек буде што бити има.{S} Ти иди мирн |
рв јој се у ледену струју претвори, кад то примѣти.</p> <p>Пропала си! викне јој нѣки гласу уну |
Са овим могу разполагати по вољи, и кад то теби остављам, онда га добија онај, кои је мени најм |
равом стању ствари извѣстио.“</p> <p>Од то доба пазио је врло позорљиво на оно што се око њега |
си био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си опет стару кожу навуко.“</p> <p>„Е, господару |
е пред духом и срдцем разтвараше... све то навали на душу и срдце малаксалог скоро калуђера с т |
н другом да помажемо.{S} Него ћу ја све то да размислим... да разберем... да екскутирам дотичне |
, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека поведе и Митрофана и Амфилохија, и колико |
ам казати, како ми је мило, што сам све то видила,“ рекне стара тетка. „Баш вам хвала, господин |
адаћи калуђера и манастира имао: но све то паде у воду.</p> <p>Екселенција се бијаше разљутио у |
управо настојатељево.{S} Земље и зграде то су основатељеве; а уживање спада на калуђере или на |
/p> <p>Може се дакле помислити каква је то пљуска била, која је Амфилохијеву главу усрѣћила, ка |
а брѣжуљку.{S} Погледајте само каква је то красота!{S} Оно вам је тамо Авала, недалеко од Беогр |
ријарх.</p> <p>Толико сваки види, да је то неки доктор-адвокат, ком је о.{S} Теофан невоље свог |
свога противника.{S} Он помисли, да је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло примили, и добије |
ка!“</p> <p>„Ти си сигурно држао, да је то немогуће,“ проговори Ленка, „па ипак се ето збило!{S |
ораком натраг.{S} Он је помислио, да је то какав агресивни корак калуђера проти њему, па се и з |
p> <p>Патријарху би правије било, да је то сам <pb n="349" /> калуђер у својој самоћи измислио |
icidii</foreign>... и кад узмемо, да је то био ваш духовни <pb n="51" /> отац, и <foreign xml:l |
Теофан примѣтио.</p> <p>Наравно, да је то морало дати повода читавој гомили мисли.</p> <p>„Ко |
опроштење молим, јер сам пронашо, да је то моја дужност.{S} Ви ме нехтѣдосте примити.{S} Ја том |
аду газити човѣка као дрва, па ма да је то и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да су ти лис |
дишавшег интермеца, пак да покаже да је то свето писмо, што говори, дода: „И доћиће ови, те још |
своје дијецезе, а патријарху јави да је то учинио, као што бијаше то обичај у оно врѣме.</p> <p |
p>Ленка се само поклони.</p> <p>„Ала је то љубезан господин,“ проговори стара, кад га изпрати и |
да неповичу у један мах:</p> <p>„Ала је то дивота!“</p> <p>Онда га држаше напрема свѣтлости, не |
а стол.</p> <p>Стара госпођа гледала је то на архимандрита, то на Ленку, незнајући шта је и как |
ању.</p> <p>Господари се сгледе, шта је то сада, и један га запита: „Море Гавро, шта је то с то |
</p> <p>Настојатељ се забезекне, шта је то, кад овај звук чује, који несадржаваше ни на који на |
кажеш.“</p> <p>Калуђери гледаше, шта је то, да архимандрит наједаред тако признаде о.{S} Теофан |
и један га запита: „Море Гавро, шта је то с тобом?{S} Ових дана био си сасвим други човѣк спра |
о запанути, као да хоће да кажу: шта је то господине у зао час!</p> <p>Онај црномањасти чиновни |
ији ваља видити, да човѣк разумѣ шта је то - царска или велика лавра.{S} То се неда накратко оп |
>Procellas</foreign>!“, да.{S} А шта је то <foreign xml:lang="la">procellas</foreign>!“?{S}" Де |
го запита о.{S} Теофана даље: „А шта је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћ |
далеко мого видити.</p> <p>„Али шта је то.“ запита стари духовник, који такођер бијаше изишо и |
а закивати.</p> <pb n="34" /> <p>Шта је то помисли о. намѣстник и полети кључаници.</p> <p>На о |
одећи у своју ћелију, сам себи. „Шта је то?{S} Одкуд се надасмо, да ће нас сунце грѣјати, одтуд |
вом недижући ока с пода.</p> <p>„Шта је то?“ запита архимандрит прегледавши сав овај призор, гл |
ѣка с пушкама на стражи.</p> <p>„Шта је то“ Запита сам себе. „Шта ће ови са мном?{S} Та ови мен |
и једна свештена особа изиђе... али је то био дворски протођако-Варнава.</p> <p>Варнава је био |
србског Доситија Обрадовића.{S} Али је то остало у стању примитивног почетка.{S} Ил’ се није у |
а, што у соби бива.</p> <p>„Какво ти је то писмо?“ запита је тетка.</p> <p>Но Ленка није ни ове |
све нас и држи у друштву.{S} Што вам је то добар господин, нема му пара у друштву: што тај зна |
х је познавао о.{S} Теофана како нам је то из намѣстничких мемоара познато, и познавао га је са |
> <pb n="318" /> <p>Слутио је, да им је то послѣдњи састанак на земљи.</p> <p>Ленка је била оче |
а ушла у ћелију отца Теофана, јер им је то дојавило ђаче, што га је Ленка за Теофана и његову ћ |
тор троши... харчи... разсипа.{S} Он је то примѣрима разјашњавао... па је и послѣдњи бал описао |
дка, него разхода.{S} Шта више, имао је то начело, да се у рачунима и неизказује, да манастири |
уги из гласа пристану.</p> <p>„Какво је то церекање и маукање?“ повиче озбиљно нѣки глас и таки |
да ли наши читаоци знаду управо, ко је то.</p> <p>У оно врѣме био је србски митрополит у Карло |
} Сад већ није била шала.</p> <p>„Ко је то?“ повикне. „Ленка пали свѣћу,“ повиче јошт јаче и ск |
е и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то било!“</p> <p>„Ето видите, докле то иде“, проговори |
ир.{S} Никакве промѣне.</p> <p>„Како је то врагу,“ проговори Ленка сама себи. „Зар ми нисмо син |
ио је тражени одвѣтник:</p> <p>„Тако је то, тако.{S} То вам кажем ја, адвокат Печеновић; а ко ј |
у Стратимировића код народа помагало је то, што је он устроио гимназију у Карловци и богословиј |
хти; но није ништа.</p> <p>Потрајало је то подуже.{S} Најпослѣ превари је сан и мало заспи.</p> |
теља доведу ме до очајања.{S} Ужасно је то, хтѣти добро, радити цѣлисходно, успѣха имати, <pb n |
у, као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незнам да са |
и бандисте нашу ноту свирати.{S} Зар је то за нас каква штета?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, хоћу ј |
ом овдѣ.{S} Ја сам код ње одсѣо, јер је то моја пријатељска кућа одавна“, проговори архимандрит |
лази из дубљине срца и душе, и да му је то право чисто увѣрење.</p> <p>Архимандрит га је слушао |
поглед учини се управитељу, да познаје то лице.{S} Нарочито га је нос опомињао на старога једн |
.{S} Нико се ту није саблазнио.{S} Није то нама било ништа ново... то се у нас врло често догађ |
о.{S} Теофана хрупили, никада јој није то могло поћи за руком, и увѣк се жацала кад је на то п |
„Но, но!“ тѣшио га је правозналац „није то баш толико, та непродају та господа своје увѣрење... |
е смирени изпостници.{S} Нека само чује то Њ. Величанство, па да виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећ |
је то било!“</p> <p>„Ето видите, докле то иде“, проговори владика у очајању, „Ми ћемо јошт дот |
с у брашнару затворати, а они онда чине то исто и без свакога страха и стида; нити нам одају пр |
ауживати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да се то даје научити!{S} То је мени Богом дано!{S} Зашто дос |
и то се имало одмах започети.{S} Да се то чинило, као што је било одређено, то би од год. 1790 |
>Овај се чинио сасвим невѣшт, као да се то њега ништа и нетиче и прихвати поглед госпође с лаки |
сами његови присни пријатељи, е онда се то несмѣ трпити.{S} Онда ће такови настојатељ и на стра |
више.“</p> <p>„Неиде господине; вама се то само чини.{S} Зар се ви у чутурама разумѣте То само |
у младо, старо, мушко, женско... шта се то кога тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва или плаче |
рѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то репетирати сваки дан, кад небуде учињено што ти запо |
луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему сторицеју...{S} Зна он то добро, <pb n="242" /> |
е ли видио куварицу манастирску: али се то њега није тицало, па је мирно лего у постељу, и тиме |
екла, јер није ништа о том чула; али се то приповѣдало дуго времена у Карловци, како је Хранисл |
n="84" /> али по души, истину, како се то свештенику пристои.“</p> <p>„Хоћу високопречестњејши |
е ви здраво, пили!“</p> <p>„Хе, пило се то, високопречестњејши господине, онако својски.{S} Гос |
чини.{S} Зар се ви у чутурама разумѣте То само ми прости људи знамо, који из чутуре пијемо; а |
, стоји ли то, и чим мислите, да можете то оправдати!“</p> <p>Администратор се накашље, и поузд |
исте чинили ви коих се тиче?{S} Учините то; ја вам ево допуштам; што више ја вас на то позивам! |
, да никакве опасности нема.{S} Овдѣ ће то само бити доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, д |
у да обавим тај шут, и изјављују, да ће то само бити на корист манастира и калуђера, и препоруч |
химандрит мирно као и прѣ тога. „Све ће то доћи у записник, па ће честњејша конзисторија донети |
што више манастирима прилаже.{S} Али ће то неумѣстно смиреније завити калуђере у пртену врѣћу.. |
о“ Кад сте се разишли?“</p> <p>„Е ко ће то знати, ми немамо сатова.{S} Та било је, да рекнем... |
гима је било наздрављено; нѣкима бијаше то добро дошло, да могу топлину свога чуства дотичној п |
ху јави да је то учинио, као што бијаше то обичај у оно врѣме.</p> <p>Патријарх изјави, да он К |
глед на успѣх жеље и намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити сходне начине, да се млада госпођа |
собе отишо, те га је читала и читала, и то тако с цѣлом душом, да нити је што чула ни видила, ш |
ала темеља, дакле је била неправедна, и то је истина; али ја сам био калуђер, млађи... ја сам м |
, примѣти онај.</p> <p>„То је истина, и то не сам, него са кметом, жандаром и процѣнитељем!“ ре |
а ипак заљуљала таласе на двѣ стране, и то: у мислима архимандрита Арсенија, да се <foreign xml |
.{S} Цар је потрдио завѣштано давање, и то се имало одмах започети.{S} Да се то чинило, као што |
.. јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер се бијаше мало окуражио, а ка |
, спаситељу; увѣк ћу на тебе мислити, и то ће ме одржати, да неклонем, да се неокаљам, да се не |
пак ћете видити, како ће се напунити, и то људма, кои заслужују свако уважење, и кои су у стању |
н и други предмет од какове важности, и то у једном другом ли манастиру, иначе ништа што би чов |
им описом одем и непозват патријарху, и то заједно са архимандритом настојатељем.{S} Кад патриј |
амо; како је садржаја калафе нестало? и то незнамо; можда ће будућност донети „тајне Хранислављ |
рѣба дати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и право: калуђери са сабљама и пушкама, и вл |
задати резиденцију за патријарха.{S} И то ће бити монументална зграда.“</p> <p>Ми ћемо овдѣ пр |
и рано ујутру или по мраку у вече.{S} И то су имали разлога као истину узети.</p> <p>Дакле.... |
" /> му просто ту књигу потражити.{S} И то је наравно да му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај |
<pb n="112" /> који пут послужити.{S} И то је тај бал, што су га описали као да је сам антикрис |
извуку се на ходник.</p> <p>„Хоћу л’ и то у записник увести?“ запита протођакон архимандрита, |
твар...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже не само устма, него и ру |
овѣк и невин да пострада... нека буде и то.{S} Невино је страдао и сам учитељ и спаситељ, и ми |
уна густара кроз које се проћи неможе и то од увѣк зелене вегетације око које се увијају лијане |
S} Лај ти!“</p> <p>У осталом држао је и то, да му ниједна госпођа неможе противстати, премда ни |
озденом руком стегнути.{S} Но доћи ће и то!“</p> <pb n="333" /> <p>О. Теофан ћутао је као водом |
имандрит. „Записаћемо је у прилежнице и то златним словима.“</p> <p>Напослѣтку разтвори о.{S} Т |
до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: рука руку пере... дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. оних |
ме?“ запита га архимандрит. „Кажи нам и то.“</p> <p>„Управо наша вамилија зове се Крстоношић, < |
не тетке, а одтуда бар једном страном и то, да се Ленка склонила да јој жељу изпуни, ма да је, |
му немам толико говорити.{S} Али ћемо и то на сутра оставити.{S} Данас сам доста говорио.“</p> |
ћете се увѣрити, да смо ми само тихо и то не у трапезарији него у једној собици на страни мало |
ите на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар потврдио с тим, да арадски е |
јат то хвалити то грдити, нећемо јошт и то на себе да навучемо, да нас једни благосиљају а друг |
спуштајући очи к земљи.</p> <p>„Хоћу и то.{S} Ја сам му већ казао, шта ћу му чинити.{S} Осим т |
и Ленка.</p> <p>„Да,“ настави тетка, „и то си чула од мене, па штап у руци, подебео бамбусрор с |
се, да су то једва дочекали.</p> <p>„И то је похвално од вас, оче Теофане,“ одговори му архима |
е било тако!“ рекне Митрофан.</p> <p>„И то сто пута ћемо се заклети,“ дода Амфилохије.</p> <p>„ |
нашем господарењу приносио.“</p> <p>„И то није хрђаво,“ примѣти патријарх, кои се све веселији |
и људи; а ова моја црна браћа једва би то дочекала, <pb n="26" /> да ме једаред за свагда скин |
ѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то служило на дику манастиру и народу.</p> <p>Из трапез |
арушић?“ запита Крста мислећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114" |
л’ та била наравна ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а нѣки друго.{S |
езнамо, како му је име!“</p> <p>А ко би то мого знати?</p> <p>О. Теофан нерече му имена.{S} А н |
из манастира, редом и временом, како би то управа манастирска опредѣљавала.{S} А нарочито нам ј |
о сада учинили, барем не онако, како би то код срѣћнијих народа одавно били учинили.</p> <p>Нас |
о кошта много мање новаца.{S} Па што би то било њему противно?{S} Сваком своје.{S} Он покрива к |
преми ствари, које ће да понесе, и јави то телеграфично патријарху; али овај и <pb n="355" /> н |
очинца изводити да га обѣсе.{S} Он јави то министру правде.{S} Учини се у Бечу питање: и дође г |
ојављују.</p> <p>Сестра му је?... какви то мили призори прелазе прѣко танчице!</p> <p>Није му с |
вѣрени, да ће се свѣт запитати: мора ли то тако бити!{S} И нема ли начина да то буде боље!{S} Ј |
ну стражу ставили; кажите сад, стоји ли то, и чим мислите, да можете то оправдати!“</p> <p>Адми |
разговарао са твоим доктором, и јеси ли то све чуо од њега?“</p> <p>Патријарху би правије било, |
била сјајна, и обѣд је дуго трајао, али то није осујетило вечерњу у дворској сали.{S} На то је |
ште ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то може искати, да <foreign xml:lang="la">si non caste, |
их том приликом чашом вина угостио, али то су људи имућни, који светом овом храму велике корист |
кон опет нѣшто проговори кроз зубе; али то нечује нити архимандрит нити настојатељ.{S} Него је |
ић истина добро ради на тој ствари; али то иде сасвим полагано.{S} Ноте су мртве, клавири су ос |
а истина је све, што сте казали.{S} Али то је он заслужио.{S} Он се противио прѣсуди, што му је |
него редовни епископ.{S} А најпослѣ ми то нѣкако иде у реч, може бити, што желим, да тако буде |
} Ти си мени био више од живота, али ми то није било познато.{S} Отац мој био је силовит, и ја |
оје форме.</p> <p>А неће нико порећи ни то: уста хвале господа.{S} Дакле, постарај се за много |
у та добра, добра народна; ако калуђери то признаду, онда ће кад тад доћи мајстори, који ће из |
урни, да ће именовани свѣдоци потврдити то што кажете, зато, да иначе људе нетрудимо, јест, јер |
ноги и за овај мали плагијат то хвалити то грдити, нећемо јошт и то на себе да навучемо, да нас |
и Богом дано!{S} Зашто досад ко ненаучи то од мене?{S} То се са мном родило!“</p> <p>„Вѣрујем,“ |
ас по завирио је кроз кључаницу то овај то онај, да види, шта се у ћелији ради.{S} Но кључ је с |
трон при свечаној дишпути.</p> <p>„Овај то прими.{S} Дође с дијете из Пожуна нарочито тога ради |
мандрит. „Кајали би се до смрти, да јој то сад неучините, и да јој се — та смртни смо људи — шт |
На кревету је лежао човѣк — да је човѣк то се познало по строју главе, мршавим рукама и великој |
а Светости“, одговори мајор.</p> <p>„Ал то није резон!“ примѣти патријарх мало кроз нос, и види |
и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја нисам пос |
?“</p> <p>„Долази, да како.{S} Није вам то поносит господин; то је добра душа скроз и скроз.{S} |
ије никога ни заступао.</p> <p>Међу тим то поуздање и тај сигурности пун глас охрабри калуђера, |
тва о.{S} Теофана доносила је сваки дан то већи приход манастиру са свију страна.</p> <p>Али ст |
лике чисте приходе.{S} Мислили су да он то из политичког разлога тако хоће.</p> <p>„Из манастир |
адиће се то њему сторицеју...{S} Зна он то добро, <pb n="242" /> па је паметан кад га даје.{S} |
е брже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„Ја незнам ништа од свега тога; па нећу |
прекривен од свакога ока.{S} Али ако он то чини пред другим свѣтом, па ма то били и сами његови |
p>Нѣки ударе у смѣх, а други погледе ко то говори.{S} То бијаше порезник.</p> <p>„На тебе сам с |
зика.</p> <p>Од другог друштва је ли ко то чуо и примѣтио и спазио, незнам; али је Ленка и чула |
и стегну... да се у запт узму...{S} Ако то тако дуже потраје, знате л шта ће слѣдовати?{S} Наро |
кне калуђер,„а мени је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог новца, ја сам обѣшен...{S} Х |
ла, тетице.{S} Врашки архимандрит, како то је застрашио.{S} Но лези само; ја ћу бити будна.“</p |
ти захвалан.{S} Неможете помислити како то мене занима.{S} То је огледало, у ком се види жив ли |
ротих ученика нашега народа, онако како то будеш држао за најбоље, и дај фундацији наслов, кои |
>„Неће!“ рекне овај, тргнувши се. „Како то?{S} Та они су мени тврдо казали, да хоће!“</p> <p>„М |
дговори одсудно О. Теофан.</p> <p>„Како то?“ запита патријарх зачуђен. „Та ако ико, то би ти мо |
ане као да се у камен претворио за цѣло то врѣме како се у почетку бијаше намѣстио.</p> <p>„Ште |
био је вѣшт дипломат; и тако је остало то у архиви, а у живот није ступило.{S} Али тако је бил |
еда.{S} Може бити да је тому узрок било то, што је држао, да ће му аукторитет бити у толико већ |
па идите од мене, јер вас је данас само то сачувало, што сте мршави ко липов штап, али ако дуже |
и га на кивот светитељев.{S} Огласићемо то свуда по нашој околини и тако ћемо имати дан великог |
; али му је цртање посве мањкаво.{S} Но то нечини много код обичних гледалаца.</p> <p>И наши го |
ондова ни из далека, дорасла.</p> <p>Но то је истина, да је патријарх Рајачић у овој идеји ужив |
а ситно грање кршкало појако.</p> <p>Но то прњаворац није ни на ум узимао.{S} Он је непрестано |
ио, кажите, шта није учинио.“</p> <p>Но то је био врат, што о.{S} Теофан нити бијаше што учинио |
се морала или стара политика по што по то одржати... на ово се чинио позваним епископ Хранисла |
<p>„Бечка влада рада је била по што по то уклонити Мушицког са епископске столице, на којој је |
> е онда се морам бранити, па по што по то!{S} А ако они нестану на тај пут, онда би било од ме |
S} Хвала ти, хвала ти, драга Ленка, што то изговори; сам ти је Бог те рѣчи у уста ставио.{S} Ср |
том су долазиле црвене чарапе, као што то епископи носе; шешир обичан свештенички, са архиепис |
!“, одговори архимандрит.</p> <p>„Зашто то? “ запита онај зачуђено.</p> <p>„Нас ће на скоро раз |
Н. Саду, чини нам се иста, која и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣме био је друштвени живот |
трата.“</p> <p>„Шта?{S} Изгубити процес То би била штета за манастир.“</p> <p>Архимандрит се ст |
да ће нас многи и за овај мали плагијат то хвалити то грдити, нећемо јошт и то на себе да навуч |
ко ме гледи митрополит, само би ми јошт то трѣбало.{S} А може ми и манастир подићи; економ је д |
нашега живота.“</p> <pb n="231" /> <p>У то дођу госпође са шумним нѣмачким разговором горѣ у са |
лесно и духовно измучен заспи.</p> <p>У то дође и подне.</p> <p>Администратор сѣти се, да му ап |
чује банда.{S} Већ је и његовом чуству то некако било противно; а осим тога пецнула га и мисо, |
ијаше ступио.{S} А узвишене мисли имају то у себи, да и у другим сродне мисли пробуђују.{S} Под |
ми се плати... а савѣтом помоћи човѣку то је <foreign xml:lang="la">nobile officium</foreign> |
. „Нека дође; нефали јој ни у Бечкереку то, што има у Митровици.{S} Собарица собарица, било у М |
љи.“</p> <p>На другима видило се, да су то једва дочекали.</p> <p>„И то је похвално од вас, оче |
у Ленкиним очима појаве се сузе, али су то очевидно биле сузе радости.</p> <p>„Дођи Тодоре!“ по |
ва три мирјанина на вечери имао, али су то људи поштени, који су често манастиру добру услугу у |
потрѣбити; а верујем да неможеш, јер су то све сами ладолежи и пијандуре.“</p> <p>-- — „Дошавши |
ију, и час по завирио је кроз кључаницу то овај то онај, да види, шта се у ћелији ради.{S} Но к |
да Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих то одавно учинила, али ме тешка и дуготрајна болест зад |
и ока ноћас склопити.{S} Та невѣрујте...то је сама лакрдија.{S} Нема ту духова...{S} Одкуд духо |
т што је изгубио.</p> <pb n="332" /> <p>То није било по вољи о.{S} Теофану.</p> <p>„А шта ћете |
е голубе, и т. д.</p> <pb n="193" /> <p>То падне господарима у очи; али незнадоше од куд тај ум |
и апсеник хтѣо умаћи из затвора.</p> <p>То је о.{S} Теофан примѣтио.</p> <p>Наравно, да је то м |
ата, и на одговор слободно, уђе.</p> <p>То је био архимандрит, с којим се бијаше Ленка синоћ по |
ођаше узбрдице к цркви и згради.</p> <p>То је очевидно био манастир. „Шта је ово?“ запита Ленка |
љиво зглађена, држање господско.</p> <p>То је био настојатељ манастира, архимандрит Партеније.< |
н погледавши у очи архимандриту.</p> <p>То је истина“ примѣти архимандрит, погледавши га прониц |
и.{S} Међу тим буди божја воља!“</p> <p>То рекне, па се побожно прекрсти, и стане ручати.{S} На |
одкупиш тим тричавим дијурнама!“</p> <p>То рекне, па лупи руком по хартији, те ова одлети на по |
ва бачке и торонталске вармеђе!“</p> <p>То рекне, па се баци у позитуру, дигне главу охоло, па |
иди, какве славне калуђере има.“</p> <p>То рекне, па изиђе на поље и упути се својој ћелији.</p |
ривач, па ћу спавати ко царица.“</p> <p>То и учини, и тако се смѣсте.</p> <p>„Нек остане свѣћа |
је далеко, а мои су коњи добри.“</p> <p>То рекне и одведе о.{S} Теофана к писаћем столу.{S} Заз |
камо ли обѣсили... неће ни вас.“</p> <p>То је била пуна истина, што је господин адвокат реко, њ |
рѣбе. . . . . . . . . .{S} 1600„</p> <p>То би се изискивало на годину . .{S} 10.000„</p> <p>„Ов |
ки дан из чистога срдца молимо.{S} На лѣто, кад сасвим оздравим, желимо вас у вашој св. обитељи |
стира и калуђерства било као за усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде да |
— „Зданије репарирају два зидара цѣло лѣто.</p> <p>— — „Два пинтера оправљају и удѣшавају кроз |
нтера оправљају и удѣшавају кроз цѣло лѣто искварену бурад ни каце.</p> <p>-— —„Већ сам набавио |
тите; нисам знао, да ви имате у глави мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, што га је зајео, и сви |
> <p>„Доћићу сутра к теби“ рекне овај, „то јест, ако ми допусти г. архимандрит да могу из манас |
, кои се очевидно том из срца радовао, „то ћемо наредити другачије.</p> <p>„Ти ћеш остати код м |
ара, кад га изпрати и натраг се врати. „То је прави господин.{S} Јошт нисам видила таквога архи |
n="284" /> већ бијаше надпис прочитао. „То јошт лежи у Божијој руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣп |
не?“ Икона је у истину било врло мало. „То ми се недопада.{S} У манастиру пуно фотографијских с |
ндрит мало развуче устне, и проговори: „То можемо устмено казати, а гриота би било труда то нап |
зведе устне и примѣти звонким тенором: „То је чест за мене!“ и поведе госпођу за другима.{S} Пр |
себе, али ипак да га је супутник чуо: „То је доиста знаменито!“</p> <p>Архимандрит погледи и н |
ир. „Шта је ово?“ запита Ленка.</p> <p>„То је манастир В.....“ </p> <p>„Па шта ћемо ту?“</p> <p |
о поље са другим противностима.</p> <p>„То си дакле добро учинио и ваља да останеш при том.{S} |
о се заклети,“ дода Амфилохије.</p> <p>„То неиде.{S} Ви се неможете припустити на заклетву“ поу |
ив Теофана били у тужби навели.</p> <p>„То сте сами писали, те ваљда нетрѣба да <pb n="91" /> в |
леже наслагане, и јошт ћу пећи.</p> <p>„То је подузеће за мене, то ће народу и на хасну бити и |
ја сам пријавим“, примѣти онај.</p> <p>„То је истина, и то не сам, него са кметом, жандаром и п |
ти ја то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣда боље природе у теби, што си напаст |
вима и потрѣбним оријентирањем.</p> <p>„То је дакле врѣме самим тим већ за регенерацију манасти |
вши га проницавајућим погледом.</p> <p>„То је истина.{S} Можеш јој писати; и мораш јој писати.{ |
злога узети да је духом оболѣо.</p> <p>„То да се њему као глави православне цркве у царевини до |
е састанке ни од кога сакривао.</p> <p>„То се недопадне Бечкој високој влади и она повуче мрѣжу |
напрасито прекинувши му говор.</p> <p>„То некажем... ја сам само реко, да их нестаје, и више н |
упадне јој о.{S} Теофан у рѣч.</p> <p>„То је спона, која се даје лако разкинути,“ проговори Ле |
изкуством јошт боље просудити!“</p> <p>„То су лѣпи разговори међу вама кад немате друга посла, |
ти тако што најрадије слушаш!“</p> <p>„То је истина“, одговори о.{S} Теофан. „У тим приповѣдчи |
<p>„Јесам, чини ми се тренула.“</p> <p>„То си ти снивала, драга тето.“</p> <p>Тетка свуда прође |
>— Нетрѣба мени никога питати.“</p> <p>„То ми је најмилије чути“, прихвати о.{S} Теофан. „Онда |
д и по манастире дало учинити.“</p> <p>„То сам и сам мислио,“ проговори на то протосинђел, „па |
двоица по нашем ћефу провести.“</p> <p>„То ће бити прави бал“ одговори Амфилохије <pb n="14" /> |
е, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, пили!“</p> <p>„Хе, пило се то, високо |
се, да се ова врата, отварају.“</p> <p>„То је био дух архимандрит,“ примѣти Ленка раскалашно ве |
ћина; али је високородни тај успѣх свом тоасту приписивао, па је са погледом побѣдитеља очи на |
луђерима манастирска добра, и предао их тобоже народу а управо капуту; он би узео под своју рук |
дан га запита: „Море Гавро, шта је то с тобом?{S} Ових дана био си сасвим други човѣк спрама ти |
мѣстио.{S} Неби му било право, да се свѣтовни људи, мирјани, тим стварима баве, и рачуне о томе |
и сматраћу се ариштанцем; бѣгати нећу, тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати небих вам овамо |
ати се и о напредку економичког прихода тог манастира са свима могућим силама бринути се У Зему |
а с нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Што Ваша Светост казасте сада по својој |
нехотице погледи му у лице и очи.{S} Са тог лица из тих очију блистала се зрака тако топла, так |
Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Е да, нема од тог ни говора“, примѣти тетка достојанствено. „Друга су |
опа Крагујевића, молбу, да ме одреше од тог званија, јер ћу иначе принуђен бити свући се и у св |
а угушити него да ја страдам!</p> <p>Од тог доба улазила су свако до подне и свако послѣ подне |
му.</p> <p>Он оде у калуђере.</p> <p>Од тог доба била је Ленка осѣћај младости његове, пун мили |
апрасно.{S} Слика калуђера, која је пре тог као слика без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Л |
ам касније познао, да је било боље, што тог било није.</p> <p>„Она се удала послѣ, и била је ср |
</p> <p>„Одмах послѣ ручка!“</p> <p>„А, тога немојте чинити! — А ако већ неможете дуже остати, |
.{S} Пак онда ћемо видити, можда свега, тога неће трѣбати.{S} Има у Срѣму господе ваљане.... че |
шање других особа у манастирске ствари, тога је било од увѣк: увѣк је власт у фундације завирив |
јурасора, и вицишпана и сву седрију... тога блага нема ни сав манастир, у ком живим!“</p> <p>„ |
ију и златној челенки при трпези; послѣ тога старој ктиторки, поносу манастира; најпослѣ госпођ |
бе; поплаши се од насртаја каквог послѣ тога благовања, па узме велику мараму, изађе кроз прозо |
n="316" /> <p>О. Теофан је дакле послѣ тога сваке године на њен имендан у Бечкерек долазио, та |
овѣстници наших манастира дотлѣ и послѣ тога нечувено; а овај је тако изцѣђен и упропашћен, да |
ивота скоро достиго.</p> <p>Он ни послѣ тога није престао цѣнити и <pb n="167" /> уважавати све |
мѣти на ово архимандрит мирно као и прѣ тога. „Све ће то доћи у записник, па ће честњејша конзи |
е перо разкречило а мастило сасушило, а тога ће му ваљати да информацију забележи.</p> <p>Он се |
о није чудо, јер се у оно врѣме потрѣба тога јоште није осѣћала.</p> <p>„Ако Станковић није так |
чује:</p> <p>„Ја незнам ништа од свега тога; па нећу ни да свѣдочим.“</p> <p>„Незнам ни ја ниш |
им триумфом, који су налазили у том, да тога честитога брата из свога круга удале, па су му на |
дужност учинили.{S} Ја сам сигуран, да тога јуристе нема, који би из оне обвезе извео за народ |
ам у ћелији.{S} Гледао је подуже житеља тога кавеза, пустио је мисли по прошлости, и на једаред |
А?{S} Ничије.{S} Ни сам патријарх нема тога гласа и славе, што има наш домаћин.</p> <p>„Иди ца |
говори те кобне рѣчи, што ме опомену на тога страшнога осветника!“</p> <p>Ту ућути.{S} Цѣле му |
господина архимандрита Арсенија: против тога неможе нико никаква приговора учинити!“</p> <p>„Бо |
нели.{S} Јест.{S} Ја немам ништа против тога, да се познати и пријатељ и онај, о којим манастир |
ође.</p> <p>Нови митрополит крене услѣд тога стања ствари администратора са свога управитељства |
св. обитељи Ш. придружује.</p> <p>Услѣд тога покупи о.{S} Теофан оно мало ствари, што их је има |
ице дозвала у ту калуђерску ћелију прѣд тога правог калуђера духа, који с пламеним мачем стане |
недрже, премда све зло недолази само од тога.{S} Међутим, ја нисам крив, што се строго недржи д |
прави рај! повичу и једва се одкину од тога призора, те оду.</p> <p>Кад се одмакну, рекне тетк |
ја онај, кои је мени најмилији и кои је тога најдостојнији!</p> <p>„И за моју тетку постарала с |
му се чинило да јошт подпуно непознаје тога земљишта.</p> <p>Често му је на памет падало, да б |
р са великим тактом на крај.{S} Да није тога такта било, како је Лукијан био <pb n="256" /> сил |
у истину обрадује, што ће ствар у руке тога мужа доћи, кога су сви као разборита, страстима не |
у наврије да учини.</p> <p>„Он је дакле тога ради чешће походио руског посланика, па и свештени |
други Стратимировић, савршеније издање тога у малом.{S} Гедеон је био епископом у Н. Саду од 1 |
<pb n="355" /> неодговори, него оде пре тога дана у Гастајн.{S} Он је састанак тога сабора најр |
ај у држави.{S} Црква наша имала је пре тога од стране католичке црквене управе много да трпи, |
врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога протосинђелом толико година.</p> <p>Може се мислит |
p>Противници њени направили су јошт тре тога план, како да је добију, кад дође, па по томе оде |
и дужан, сад да ја страдам.{S} Окани се тога, несрѣћнице, па гледај да како побѣгнеш, а немој с |
авиш ваљда као Доситије, ха?{S} Окај се тога.{S} Недаје свако јаје пѣтла, а јошт мање крије се |
рѣшио против старѣшинства.{S} Ја сам се тога ради покајао, и молио сам отца администратора, да |
сад.{S} О! ми смо добри доктори, што се тога тиче.{S} С нама није лако изићи на крај.{S} А тако |
временог извора.</p> <p>„Нарочито су се тога ради славили Н. Садски прота Данило и поп Платон и |
у одношају стоји, прими, и дочека: без тога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе се |
што си од мене чуо, забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, да је свуда и у сваком послу истина, ш |
и извор науке и пружити срѣдства, да из тога извора сваки узможе црпити, кога жеђ за просвѣтом |
ло, па онда ће се наћи људи, који ће из тога конзеквенције изводити, како коме у занат буде при |
да ће кад тад доћи мајстори, који ће из тога чудновате конзеквенције <pb n="103" /> изводити.{S |
инило ми се истина подуже врѣме; али из тога видиш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди на ту ст |
о, и по том се мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што велите за мѣшање других особа у ма |
а то пазио, него је даље говорио... „Из тога видите, да то није шала ни ствар мала... ариште... |
копство, али он га не прими.</p> <p>„Из тога доба познато је више имена појаца умѣтника.{S} Так |
имао арх. Гедеон.{S} Гедеона је љубио и тога ради, што је овај врло лѣпо служио.</p> <p>„И у об |
нда је и сад само мумлао, али су тонови тога мумлања били сасвим други него обично.</p> <p>Посл |
овци, како је Хранислав кадио собе ради тога што су му женске особе прѣко прага у собу прешле.< |
тави писмо и да се с њом разговара, али тога недочека.{S} Остави је дакле нека чита докле јој ј |
b n="237" /> <p>Домаћин устане и замоли тога овога духовитог госта да њега замѣни, и да напије |
же отићи без допуста.{S} Но недочека ни тога.</p> <p>Чинило се као да је патријарх на њега са с |
мо један кажемо... али нећемо казати ни тога, јер има људи врло великих домишљана, пак би се ип |
та у срдцу човѣка, који бијаше на врати тога срдца изрезао рѣчи:{S} Љубав нема приступа у ово с |
тице!“</p> <p>Глас одпоздрава и садржај тога умири стару.</p> <p>Она приступи ближе; загрли нећ |
тога дана у Гастајн.{S} Он је састанак тога сабора најразличнијим маневрима осујетио.</p> <p>У |
му већ казао, шта ћу му чинити.{S} Осим тога упутићу га, да научи лѣпо служити.{S} Ја сам из он |
чуству то некако било противно; а осим тога пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двору патри |
колски приправљени били.</p> <p>„А осим тога завео је Стратимировић уз богословију и гимназију |
оге увѣк и са захвалношћу.</p> <p>„Осим тога имао је богата изкуства.{S} Он је био епископом у |
рхимандрит доврши, него живо повиче: „О тога се небоим; они ће све потврдити, ја сам већ са сви |
ио кад је у ћелију ушо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“ викне у очајању. „Кад сам ушо у манастир, у |
тим да се посвети, нити је дотѣривао до тога да умре од глади као наш просвѣтитељ Доситије у ма |
n="358" /> будним оком прате.{S} Но до тога сигурно неће доћи.{S} Ево ја молим у највећој пони |
окој влади и она повуче мрѣжу своју око тога ужаснога човѣка, да га испије као паук муву.</p> < |
ми.{S} Дође с дијете из Пожуна нарочито тога ради у Пешту.</p> <p>„Кратко врѣме пред тим дишпут |
ти да се у те послове умѣша.{S} У место тога, вичемо ми сами: ово су народне куће... ово су нар |
астиру.</p> <p>Вечера је била издана, с тога је само мала ватрица на огњишту горѣла.</p> <p>Кув |
јвећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фрушкогорским славујем.{S} За пѣвниц |
калуђер, али недам да буде архимандрит тога ради, што га је епископ Платон произвео.{S} Нека с |
рову, или узнешености, коју је умѣтност тога у гледаоцима будила, а нарочито код женског свѣта. |
ѣјући се. „Видим ја, непознајеш ти јошт тога свѣта!“</p> <p>Отац Теофан нађе за добро једним ко |
из погледа, како утискују у памет слику тога веза да га по могућности код куће репродукују.{S} |
; оживите свѣст дужности у сваком члану тога тѣла, пробудите у манастирима дѣлотворну вољу к ст |
p> <p>О. Теофан изскочи сад на празнину тога кобног бухара.</p> <p>„Шта је за бога, о.{S} Митро |
о и способнији, и више позвани, па нису тога, <pb n="198" /> до сада учинили, барем не онако, к |
од архимандрита Раковачког, кои је баш тога ради у Н. Сад к администратору митрополије био и д |
другом на грудима; Теофан би умро...{S} Тодор би оживио.</p> <p>Али сад прође прѣко устне жене |
ѣпо.{S} Тако је супарох поп Аћимов, поп Тодор био изврстан појац и по гласу и по вѣштини.“</p> |
и најмилији.</p> <p>Стара тетка и брат Тодор били су кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није с |
Ви сте мени данас донели писмо од мога Тодора.{S} Смѣм овако рећи, јер смо од синоћ брат и сес |
мено.</p> <p>„Ово је мој правобранитељ, Тодоре!“ рекне она брату.</p> <p>„Је ли све у реду?“ за |
чевидно биле сузе радости.</p> <p>„Дођи Тодоре!“ позове га к себи, и онда му рекне: „Знам ја да |
на о том мисли.</p> <p>„ А мораш ли ићи Тодоре?“ запита га она -жалостиво.</p> <p>„Да стои до м |
есело проведемо.</p> <p>„сѣди јошт мало Тодоре, да те се нагледим.{S} Престани тето плакати, мо |
пе шљиве: е па која се мало боље пашти, тој помаже, да оправи и углади кућу, другима опет даде |
<pb n="134" /> <p>А сад је изкусио, да тој намѣри баш највише стајаше на путу они, који позван |
лити.{S} Станковић истина добро ради на тој ствари; али то иде сасвим полагано.{S} Ноте су мртв |
уначки одбио.</p> <p>„Ја ти честитам на тој побѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст |
ити лѣпе очи боље, него сви, који су на тој столици пре њега сѣдили.“</p> <p>Гости су вечерали |
мало више говорили, разпучи своја нѣдра тој свѣтлости и тој топлоти, и ружица љубави, најчистиј |
ли, разпучи своја нѣдра тој свѣтлости и тој топлоти, и ружица љубави, најчистије љубави процвѣт |
ти, јесу ли толико штете господа мишеви тој архиви нанели, али знамо, да <pb n="121" /> су митр |
лавнијем нашем сабору од 1790. долазе о тој ствари закључци, које је цар Леополд II. потврдио.< |
{S} Тако ми је и сад, кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учинили радост, да ми кажете ка |
твар има знаменитих страна.{S} Ја сам о тој ствари разбирао, мислио и рачунао, па ћу вам баш нѣ |
а и звао, да се с њим мало разговорим о тој саблазни у Ј...“</p> <p>„Ту је намѣстник Ј...чки“, |
а својом узвишеном цѣли:{S} Бог ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан из |
дну најрадије одлазио.{S} Случајно је у тој обитељи била млада лѣпа умиљата госпођица.</p> <p>О |
користи од околнога народа, кои би се у тој школи напрѣднијем газдовању учио, а силе своје наше |
<p>По одобреном предлогу имало би се у тој семинарији учити 120 богословаца наших.</p> <p>У ис |
гаше очевидно да нађе одговора, барем у тој форми не.{S} Већ се почне и зноити од ревности, кој |
па ипак ће сваки знати, како је било у тој малој собици, на којој су се само двапут на дан вра |
о служи.{S} И мислим, да сам прилично у тој умѣтности напрѣдовао.</p> <p>„Код његове особите ве |
о том радо говорио.</p> <p>Он је умро у тој илузији!{S} Је л’ та била наравна ил’ умѣтна?{S} Ко |
/p> <pb n="138" /> <p>Тај сан пресуди и ток живота му.</p> <p>Он оде у калуђере.</p> <p>Од тог |
далеко од 90. година, дакле по наравном току човѣчијега вѣка, већ близу гроба.</p> <p>„Столица |
манастирској управи одржати неда.{S} У току ове повѣсти видићемо и практичне послѣдице овога; |
т би их своим волнама однео, као што је толике силне друге духовне снаге и велике духове без гл |
жева... па и без виљушака... како су се толики пустињици хранили без свих тих апарата?{S} Али т |
арод уздануће, кад изкуси, да смо могли толики капитал имати, па га немамо само зато, што не од |
{S} Будите ви без бриге!{S} Гдѣ станују толики свети отци, несмѣ ту такав дух ни присмрдити, у |
ом крилу саранио.</p> <p>„Па дична дѣла толиких црквених Јерарха, кои су као епископи и архиепи |
ра.</p> <p>„Колико сам га пређе љубила, толико га сад неоцѣниво уваживам.</p> <p>„Он је био мој |
то о њему!“</p> <p>„Хоћу, с драге воље; толико радије, што о њему немам толико говорити.{S} Али |
ри овај, а чутура је ваљда и десет пута толико примала!</p> <p>„Ал си мајстор“ примѣти на ово а |
у и дочек сјајно.</p> <p>„Публике никад толико небијаше.</p> <p>„Чин се спроведе на подпуно зад |
сад разговор о другим стварима и покаже толико знања и духа, да је све прекрасно забавио.{S} Ма |
се што се толико вино троши, које га је толико муке стало, учинио се болестним, и уздисао је у |
цркви служио, и служба његова имала је толико утиска у хришћане, да је свагда била црква дубко |
тице, ја сам с њом позната... па сам је толико пута изгрлила и изљубила, кад ми је о послѣдним |
/p> <p>„Како неби дошли!...{S} Та он је толико исто ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт већу сна |
шта.</p> <p>Од Стратимировића остало је толико цигаља, да се могла резиденција назидати.{S} Ове |
утѣшен кући.</p> <p>За придиковање није толико способности показивао; лако зато, што му је недо |
ог поста, на сабласт и велику жалост не толико нама, колико мирском свѣту, коима ваља давати пр |
3" /> <p>Отац намѣстник једио се што се толико вино троши, које га је толико муке стало, учинио |
ем!{S} Имам ја других, већих послова, и толико, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} То је дужност на |
ишевима.</p> <p>Незнамо казати, јесу ли толико штете господа мишеви тој архиви нанели, али знам |
е воље; толико радије, што о њему немам толико говорити.{S} Али ћемо и то на сутра оставити.{S} |
ите из манастира, ком сте својим трудом толико добро учинили; ви ћете добити писмо јошт данас, |
опов, гдѣ је био пре тога протосинђелом толико година.</p> <p>Може се мислити, да је том сирома |
шао, о тим налогом, да му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне читати.</p> <p>Болест |
лѣдку проговори о. еклисијарх: „Ја само толико знам, да смо се грозно осрамотили.“</p> <p>Један |
а би кроз 50 година скоро јошт једанпут толико каматама добили.{S} Они који би били давали неби |
калуђера пламен страсти разбуктавале, у толико су му душевне јој чини душу заносиле: и он је сѣ |
као и други људи, људи грѣшни, слаби, у толико тврђег срца, што су се свега одрекли што друге з |
ци, несмѣ ту такав дух ни присмрдити, у толико мање, што живи настојатељ зна цѣнити лѣпе очи бо |
то је држао, да ће му аукторитет бити у толико већи, у колико се буде мање свѣту показивао.</p> |
с драге воље!“ одговори архимандрит. „У толико прије, што посрѣдовање између два тако племенита |
и су навикнути на хладан зрак, и немогу толико топлине поднети, колико други смртни, кои више п |
<pb n="113" /> послужујемо у манастиру толико, колико наше женскиње.{S} Оне су праље, у баштам |
сам поћи путем, <pb n="36" /> којим су толико пошли, па сам својим очима видио да су срѣћни... |
!“ тѣшио га је правозналац „није то баш толико, та непродају та господа своје увѣрење... него с |
а.{S} А нерече га, ни патријарх.</p> <p>Толико сваки види, да је то неки доктор-адвокат, ком је |
о говори!“ рекне патријарх смѣшећи се. „Толико те познајем, да знам да ниси луд, ако си и фанта |
р ми нисмо синоћ врата закључале?...{S} Том је крива тетка са њеним разговором о духови.“</p> < |
. ја то с богом и чиним, и трудим се да том положају одговорим... али јошт крв у мени врије, јо |
{S} Господин Печеновић има право.{S} На том путу трѣба доста трошка.{S} Хајде нека узмемо, да ћ |
{S} Али ми идемо, чини ми се, и даље на том неправом путу.{S} Наша црква и наш народ уздануће, |
ки калуђер ваља да тежи.{S} Останите на том путу, напрѣдујте на њему; нећете се покајати.{S} Бу |
ти.{S} Ја већ од дужег времена радим на том, па га свуда уза се носим.{S} Чини су из мога непос |
забраздили, и да ћете зло проћи, ако на том путу останете.{S} Ви убијате углед калуђерству, ви |
етно проговори: „Нуз ту капу није мѣста том дивном вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На то се проме |
него што је она желила.</p> <p>Ужаснута том мисли повиче гласом, који срдца као оштар нож проди |
суђеник туда пролазио.</p> <p>Ко је год том авлијом мимо долазећег или изпред њега пролазио, до |
ини образа, по таласу дихања, да је под том црном ризом румена зора просијнула.{S} Остави га, д |
„Кажи ми право о.{S} Теофане, које тебе том свему научио?{S} Јеси ли ти о том разговарао са тво |
о година.</p> <p>Може се мислити, да је том сиромаху човѣку пуцало срдце од туге и жалости.{S} |
и само се окрене к зиду.</p> <p>„Шта је том човѣку?“ запита управитељ ђака, видећи да овај њего |
сми није се могла стара уздржати, да се том светом водицом неумије.</p> <p>Ленки је било и само |
ти био скоро у Н. Саду?“</p> <p>Овај се том питању зачуди, али му одговори како је, и рекне: „Ј |
енције господина митрополита.{S} Ако се том за кратко врѣме недоскочи, то да ће он мене у пензи |
ѣкући хлеб и оно мало смока, што бијаше том приликом за се понео, да глад уталожи.</p> <p>„Ево! |
} Он је био човѣк по нарави благ, а при том је свршио и философију.{S} Био је дакле углађенији |
тојатељ незна ништа од економије, а при том је нехатан и немарљив.</p> <pb n="301" /> <p>— — „Н |
оштро али непримѣтљиво, како се она при том држи.</p> <p>„Мислим да знам“ одговори Ленка, која |
је морало бити што издашно, јер се при том јако намршти.</p> <pb n="88" /> <p>Архимандрит у св |
усрѣћио, и држање, које му је тѣло при том заузело, поразило је сиромака дијурнодавца.</p> <p> |
акле добро учинио и ваља да останеш при том.{S} Име ће ти остати сјајно, савѣст чиста а будућно |
ића, а то је значило много.</p> <p>„При том је знала, да Стратимировић није баш пуно наклоњен М |
“</p> <p>„Хм!“ одговори му овај. „Ти си том крив; ти си ме турао и гурао док се врата неотвориш |
и начин необична, снажна, импонујућа; к том морамо додати, да је у том <pb n="82" /> тѣлу стано |
Појас отворено црвене боје, широк.{S} К том су долазиле црвене чарапе, као што то епископи носе |
аг, ускоривши кораке.</p> <p>Кад дође к том мѣсту има што и видити.</p> <p>О. Митрофан лежи на |
тије таласе осѣћања покренути.</p> <p>К том је долазило, да је ту прѣд њим стојала не само најд |
врло великих домишљана, пак би се ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знајући да ће нас мн |
тај сасвим прегриза.</p> <p>Но при свем том била је безбрижна, ведра и весела.</p> <p>Брат је у |
администраторове.{S} Он се нађе уврѣђен том самовољом, и запита: „Коим правом!“</p> <p>„Не ћу п |
степена.</p> <p>„Никад се није послѣ о том епископу ни најмањег гласа чуло, који би на унију о |
и сам премишљавао, и са другим људма о том разбирао; ако можеш и ако си справан, а ти ми кажи, |
та ју једаред брат, да чује; како она о том мисли.</p> <p>„ А мораш ли ићи Тодоре?“ запита га о |
ије на то ништа рекла, јер није ништа о том чула; али се то приповѣдало дуго времена у Карловци |
ачић у овој идеји уживао!{S} Барем је о том радо говорио.</p> <p>Он је умро у тој илузији!{S} Ј |
вѣстне мѣсеце учити се онако, како се о том план начини.{S} Ту би имали помоћи и користи од око |
<p>О.Митрофан и о.{S} Амфилохије неће о том ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово архи |
изне плакати.</p> <p>„Но немојте више о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећу |
амоли га о.{S} Теофан, да му што више о том славном митрополиту каже.</p> <p>„Е, одговори архим |
а... прѣти нам нова Гоморра!{S} А они о том у тужби ништа и неспомињу?“</p> <p>„Спомињу“, – одг |
тебе том свему научио?{S} Јеси ли ти о том разговарао са твоим доктором, и јеси ли то све чуо |
“ настави архимандрит, „а ви ћете нам о том балу приповѣдити, што знате.“</p> <p>„Хоћемо, висок |
„Ја сам доиста са госпођом Пуљиницом о том говорила и она ми се обећала да ће с нама поћи.{S} |
ом горостасном плану; кадгод је почео о том говорити, тежко је било дочекати краја говору, пак |
д II. потврдио.</p> <pb n="325" /> <p>О том је већ архимандрит Арсеније протођакону Никанору нѣ |
ну,“ рекне архимандрит, кои се очевидно том из срца радовао, „то ћемо наредити другачије.</p> < |
тојатељу бити покоран и послушан, па по том није могло за њега другога одношаја бити до слушати |
настири нити су за то ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што ве |
S} Теофан доспѣо до владичиних врата, с том само разликом, што камилавку није скинуо; јер је ов |
адо весеље: хо, то су хрђави знаци... у том лежи моја судбина!“</p> <p>Дуго је ишо час брже, ча |
частиви од крста.{S} То је оно право; у том грму лежи зец!“ –</p> <p>„Ваша светост имате подпун |
а у манастири; имам ја <pb n="348" /> у том изкуства више, него сви други заједно.</p> <p>— Нет |
по соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том времену пружио је чешће руку, да узме мало бурмута. |
мпонујућа; к том морамо додати, да је у том <pb n="82" /> тѣлу становао дух јако даровит, воља |
м Пуљиницом на свои коли.{S} Она није у том предѣлу била позната.</p> <p>„Куда води управо овај |
росијнула.{S} Остави га, дакле, да се у том новом чуству снађе, и продужи свој говор овако: „Је |
овога господина, значајна јављала се у том, што је држао да у сваком друштву и састанку предст |
Карловаца.{S} Нико незнађаше, шта се у том писму пише.{S} Али управитељ даде сутра дан дотѣрат |
уги, јео, пио као и ми други: само се у том од нас разликовао, што смо ми који под астал, а кој |
о свега радо лѣпе младе женске очи, и у том је уживао чисто платонски.{S} Нарочито је имао паси |
ела својим триумфом, који су налазили у том, да тога честитога брата из свога круга удале, па с |
и позове га да му каже, шта он мисли у том.</p> <p>„Лако се даје увидити, да је судбина Мушицк |
и изнутра и споља.</p> <p>Да ју је ко у том часу понудио да се постриже, и да то може код нас б |
. намѣстник стане се отимати, те тако у том отимању удари ногом о предња врата своје ћелије, ко |
да никада таквога торжества није било у том манастиру од како је св. тѣло у њега довезено.</p> |
и учинили.</p> <p>Настојатељи су само у том јако сгрѣшили што се нису старали, да се такове рел |
алцер пресели из баште у собе.</p> <p>У том жагору приступи Ленка старој тетки, и тихо јој рекн |
када заборавити, да има ствари, које су том манастирском човѣку забрањене, које чином, што га ј |
з других села носили су новорођену дѣцу том свештенику, само да их он крсти. „Биће срѣтно дѣте! |
ру услугу учинили; истина је, да сам их том приликом чашом вина угостио, али то су људи имућни, |
ођакону, да га зове на зајутрак.</p> <p>Том приликом метне на стол нѣшто у хартију замотано, и |
ѣк може бити човѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, да те човѣчанске слабости избѣгава.{S} Као |
о напишем, ваља да ми се плати... а савѣтом помоћи човѣку то је <foreign xml:lang="la">nobile o |
а.{S} Али ако он то чини пред другим свѣтом, па ма то били и сами његови присни пријатељи, е он |
ако, како би народу пред изображеним свѣтом на углед служиле.</p> <p>Но сад је овако.</p> <p>Да |
сваки узможе црпити, кога жеђ за просвѣтом на више и свѣтлије повуче!</p> <pb n="134" /> <p>А |
биле сувише.“</p> <pb n="184" /> <p>„Па томе је лако помоћи“, примѣти стара, изиђе брзо из собе |
ао змија к мени приближује.{S} Свему је томе он крив.{S} Тај ће ме човѣк главе доћи.{S} Свему ј |
архимандриту... „да небудемо и ми криви томе разсулу, оче архимандрите, морамо чинити своју дуж |
е управе у једној слици представио: али томе нисам ја крив.{S} Зашто нисте чинили ви коих се ти |
е у Карловци.{S} Већ би дакле и у самом томе лежала добит.“</p> <p>Патријарх се весело насмѣши: |
мирјани, тим стварима баве, и рачуне о томе праве.</p> <p>О. Теофан одговори са свим безазлено |
еде; да ниже њега нема нико ни слутње о томе, шта му управо чинити ваља; да у реду с њиме војуј |
лан, како да је добију, кад дође, па по томе оде одмах сваки на своје мѣсто.</p> <pb n="22" /> |
ем, да је у свачему над свима, те се по томе како у држању тако и обхођењу управљао.{S} Кад је |
епископа Гедеона.{S} Овога не достиже у томе нико до данданас.</p> <p>„Митрополит Станковић и е |
р ништа ни почео, може се узрок барем у томе наћи, што је кратко врѣме митрополисао.{S} А можда |
утврђавати их у вѣри.</p> <p>Ево свему томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p>Он се скита непрестано |
дозвољено.{S} Да од мене зависи, ја бих томе о.{S} Теофану показао, што је настојатељ а што је |
ост.{S} Ви ме нехтѣдосте примити.{S} Ја тому нисам крив.{S} Сад стојим пред вама, и хоћу ову пр |
е столице, на којој је сѣдио.{S} Разлог тому већ сам ти изпричао.{S} Али се није усудила то сам |
митрополит изгледа.{S} Може бити да је тому узрок било то, што је држао, да ће му аукторитет б |
ху удари крв у образе.</p> <p>„Па ко је тому крив?{S} А? — Шта велиш ти у твојој мудрости?{S} Г |
сарска пѣсма врло неугодно.{S} Он дакле тому сходно и одговори:</p> <p>„Ви нам недате барјака, |
ј цар особито високо држао.</p> <p>„А к тому био је доиста прави државник.{S} Нарочито је много |
ошт у саборима од 1774 и 1776. налазимо тому трага.</p> <p>А у најглавнијем нашем сабору од 179 |
ра мисли, и све чини радо и весело, што тому иде у хатар; зато да буде са високородном госпођом |
ѣ се тај врло важни рукопис находи, јер тому има врло много узрока.{S} Доста би било да само је |
/p> <pb n="347" /> <p>„По рачуну вѣштих тому људи трѣбало би нам за те школе три учитеља.</p> < |
екати?“ запита патријарх опет из другог тона.</p> <p>„Могу доћи и сутра ако тако заповѣдате,“ о |
се чује онај смѣх са читавом шкалом од тонова.</p> <p>„А да шта би се разговарали Бога вам!“ р |
ижио, онда је и сад само мумлао, али су тонови тога мумлања били сасвим други него обично.</p> |
азлегаше, као да је заиста гдѣ на близу топ пуко.</p> <p>„Нема ту ништа“ повиче куварица, „мора |
сад ће крв пробити, <pb n="273" /> глас топал, мало потмуо, — поглед благост — увѣк у пуном чин |
о је чекао упутства и снаге.{S} Молитва топла укрѣпи му душу, и он повиче, ободрен вишим нѣким |
ица из тих очију блистала се зрака тако топла, тако привржена пријатеља, да јој је само један о |
разцвѣта.</p> <p>И данас, кад је послѣ топле молитве нашо излазак из таме и мрака, стане му пр |
имају у кујни око ватре, или у соби око топле пећи.</p> <p>А можда је и пре већ дубоко у коршов |
викнути на хладан зрак, и немогу толико топлине поднети, колико други смртни, кои више посла им |
му у лице, и позна по свѣтлости ока, по топлини образа, по таласу дихања, да је под том црном р |
е су кадкад тако, да су наравне бојом и топлином много надвишавали.{S} Сув кашаљ давио је кадка |
; нѣкима бијаше то добро дошло, да могу топлину свога чуства дотичној према странци изјавити... |
и девет Југовића, битку саму, Обилића, Топлицу и Косанчића у боју, како је цар Лазар с коња сп |
иступи ближе; загрли нећаку и пољуби је топло.</p> <p>Ленка пољуби стару у руку.</p> <p>„Како в |
еља свога дѣтињства и овај их срдачно и топло стисне.</p> <p>„Добро ми дошла у овој самоћи, сла |
интерес цркве и хијерархије, те заступи топло и снажно а у једнакој мѣри и племенитодушно свога |
</p> <p>„Истина је,“ рекне о.{S} Теофан топло. „Народу сте чинили много, али цркви“ — ту опет у |
ка и да му своју руку, коју архимандрит топло стисне и одмах изпусти.</p> <p>„А хоћете ли му би |
главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале од топлоте коју му је бистри дух обилно просипао.{S} Мора |
љима умѣтности.{S} Док су нове, пуне су топлоте; али му је цртање посве мањкаво.{S} Но то нечин |
разпучи своја нѣдра тој свѣтлости и тој топлоти, и ружица љубави, најчистије љубави процвѣта у |
срдце <pb n="149" /> од леда животворну топлоту улити, морала је и у крви самог изнуреног аскит |
фрушкогорске манастире, тај ће разумѣти топлу жељу старе госпође.</p> <p>Приповѣда се у народу, |
ошто бијаше могуће, да у исти пар стану топови са града Варадина пуцати у славу радостног за св |
а ово извади архимандрит из своје путне торбе један омут хартије, стане је превртати, пак онда |
е пута на коли него у ћелији, и једу из торбе, што су понели.{S} Јест.{S} Ја немам ништа против |
и.</p> <p>Говорило се да никада таквога торжества није било у том манастиру од како је св. тѣло |
ј околини и тако ћемо имати дан великог торжества.{S} А онда ћемо уписати име смирене прилежниц |
" /> дошли, те се ово начини изванредно торжественим.</p> <p>Појали су најславнији појци Фрушке |
ејемнике пред цѣлом народном скупштином торжествено обвезали одређене од њих своте све дотлѣ пр |
Звона су га пратила, док су се кола са торња видила; а други сви разишли би се кућама.</p> <p> |
оказа.{S} Не само Бачка <pb n="48" /> и Торонтал него и Срѣм тражи помоћи од адвоката Печеновић |
и магистрат новосадски и архива бачке и торонталске вармеђе!“</p> <p>То рекне, па се баци у поз |
много радио ни у Н. Саду, а у бачкој и торонталској жупанији мого је имати процес и пол.{S} Па |
филохијева глава баш у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два локомотива сусрѣсти имала.</p> |
тирски живот са свим нуждно.</p> <p>А у точки II.{S} бр. 14. предлаже се и потврђује, како да с |
трепимо од палежа.</p> <p>Рачуне неводи точно.{S} Браћи псује и пред простим људима оца и матер |
интересира, наредићу, да ми се о свему точно извѣшће поднесе.{S} Међу тим види се, да си ти о |
е синоћ догодило.</p> <p>„Право је имао Тоша.{S} Ја сам била на хрђавом путу.</p> <p>„Чудо, шта |
<p>„Сава Текелија нарочито посрѣдовањем Тоше Павловића био му је искрено наклоњен.</p> <p>„Уз н |
160" /> <p>„Хоћеш ме одпратити до кола, Тошо,“ рекне о.{S} Теофану.</p> <p>Овај пође с њом. „„Д |
га осѣћања гласом проговори му:</p> <p>„Тошо!{S} Твоја су уста била увѣк нѣма... али је моја ду |
илутина; снага врло одлична.</p> <p>„Са Тошом Павловићем, уредником србских нар.{S} Новина, кои |
... па ма и дуката... јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер се бијаше |
ска дисциплина.{S} Ради што ко хоће.{S} Трѣба вас гвозденом руком стегнути.{S} Но доћи ће и то! |
, и претрпићу сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣбало би да калуђер никад неизгуби из очију, да је пр |
талац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сладак опет као рѣдко ко.</p> < |
у сам погрѣшио.{S} Кад дође прилика, да трѣба трпити или нападати, калуђер ваља оно да избере.{ |
а ни на кои начин разкошну.{S} Али онда трѣба од њих искати, да својој задаћи подпуно одговарај |
стављено у прорачун, него што ће доиста трѣбати.</p> <p>„Изволите само, В. Светости, запитати с |
е са адвокатом и док га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у о |
дошо у манастир, да будеш калуђер какав трѣба да буде... незаборави <pb n="39" /> на то.{S} Ти |
нима, ублажава, укроћава.</p> <p>„Борбе трѣба... али нема сумње о успѣху, ако се само иде своим |
му дала први глас за митрополита, да је трѣбало за то гласовати.</p> </div> <div type="chapter" |
/p> <pb n="314" /> <p>Грбићу није дакле трѣбало ни изповѣдника ни причешћа: дакле ни о.{S} Теоф |
или талира... па ма и дуката... јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер |
нда ћемо видити, можда свега, тога неће трѣбати.{S} Има у Срѣму господе ваљане.... честите...{S |
ти руке на прси, стане главом трѣсти, и трѣсућим се гласом проговори: „Оно пакостно, злобно, ђа |
је прочита, поцѣпа је на ситно комађе и трѣсне је о земљу.</p> <pb n="79" /> <p>„Ја сам господа |
еможе госпођо,“ потврди архимандрит. „И трѣба да буде тако.{S} То је право духовно сродство.{S} |
нили без свих тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена рука... <pb n="72" /> и може б |
ло подуже промисли.</p> <p>„Управо неби трѣбало да даље говорим, јер сад долази на ред митропол |
"347" /> <p>„По рачуну вѣштих тому људи трѣбало би нам за те школе три учитеља.</p> <p>Доплатак |
, шепртљо,“ одврати му онај. „Није мени трѣбало ничије помоћи ни у другачијим биткама... <forei |
ара, родом Бечкиња.{S} Знате, манастири трѣбају чиновнике у сто и сто прилика, па је сасвим нар |
ља да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манастир уреде, да |
p>„А јеси ли мало рачунао?{S} Колико ти трѣба новаца за те твоје школе?“ запита патријарх о.{S} |
</p> <p>„Ја сам сирота жена, мени новци трѣбају, а ја немам никога, у ког би се могла поуздати. |
5" /> скрсти руке на прси, стане главом трѣсти, и трѣсућим се гласом проговори: „Оно пакостно, |
мога живота врло је богато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу а и могу.</p> <p>„На тебе многи ви |
добру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала.“</p> <p>„Најпослѣ може одпасти што и за нас.“ |
> <p>Овдѣ нема сугласна, кротка, и како трѣба монашка живота, него робско влада огорчење, и звѣ |
ати, тамо не могу владати владике, тамо трѣба дати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и п |
д на успѣх жеље и намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити сходне начине, да се млада госпођа од |
ме гледи митрополит, само би ми јошт то трѣбало.{S} А може ми и манастир подићи; економ је доба |
а му ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно што је мого прећутати.{S} Али јуридички пац |
е и господин био мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> <p>„Е па кад други кажу, ш |
жи оно нѣколико стромова што му је јошт трѣбало.</p> <pb n="310" /> <p>Тражећи способне стромов |
га збива.{S} Осми дан спреми све што му трѣба, па кад му стража оде ручати, а он полагано изиђе |
уврѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему трѣба каква информација. „Знам ја те ствари боље, него |
дин Печеновић има право.{S} На том путу трѣба доста трошка.{S} Хајде нека узмемо, да ће им мачк |
ка. „Угаси молим те ту свѣћу, јер нећеш трѣнути.{S} Ако на мене наиђе какав страх, а ја ћу те в |
крајцаре новаца.</p> <pb n="297" /> <p>Трѣбало ми је за плате слугу, кои небијаху плаћени. . . |
нуо и насмѣшио се у једно доба.</p> <p>„Трѣба прије свега задобити о.{S} Теофана.</p> <p>„Онда |
љутит Амфилохија, „кад јој виси мого на траг наићи!“</p> <p>Амфилохије нађе се на то уврѣђен; а |
јер нам неби нико опростио, да тако без трага изчезне из ове приповѣсти она појава, која је у њ |
учерашње несташности небѣше код њега ни трага.</p> <p>„А хоћемо ли запитати за нашег духа-архим |
0 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни трага.</p> <p>Можда је умро: „Незнамо!“</p> <p>А да ли |
саборима од 1774 и 1776. налазимо тому трага.</p> <p>А у најглавнијем нашем сабору од 1790. до |
јер има примѣра, гдѣ се таково похађање трагично свршило.</p> <p>Шта је о.{S} Митрофан даље рад |
митрополита Стратимировића: и колико је традиција до оно доба донела, ми смо год. 1830. јошт сл |
> <p>Од епископа Хранислава остала је у традицији нашој жива његова <hi>калафа</hi>.{S} Калафа |
мѣр народу, који у манастиру прибѣжишта тражаше; подпора свакоме, коме потрѣбна бијаше помоћ ра |
им дође воља попити коју чашу више, то траже друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са кућним с |
одговара и оним духовима у народу, што траже не само да се прихране, него и да своје умне силе |
од дирнуо, јер баш у тај пар говорио је тражени одвѣтник:</p> <p>„Тако је то, тако.{S} То вам к |
"46" /> види хоће ли се тамо састати са траженим заступником.</p> <p>Ишо је од „фазана“ к пијац |
је јошт трѣбало.</p> <pb n="310" /> <p>Тражећи способне стромове бијаше се удалио од друга на |
титула по праву није пристојала.</p> <p>Тражећи ексцеленцију, тражио је о.{S} Теофан епископа Х |
своим духовним и тѣлесним невољама, да тражи.{S} Нека само иде за својом узвишеном цѣли:{S} Бо |
<p>Ова га је туга принуђавала да већма тражи самоћу него иначе; а та самоћа позивала га ја већ |
уд изрекли, па ћемо га и извршити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одговори администратор. „ |
ка <pb n="48" /> и Торонтал него и Срѣм тражи помоћи од адвоката Печеновића!{S} Но сад с Богом. |
ац са стране и рекне му: „Коно, ено вас тражи онај калуђер!“</p> <p>Печеновић се окрене и позна |
ај призор, гласом старѣшине, кои истину тражи.</p> <p>„Грле се!“ проговори онај коловођа од мла |
/p> <p>У Ленки се сви живци потрѣсу.{S} Тражила је мало да оддахне, и зато стане писмо превртат |
> <p>Аудијенције код наших екселенција, тражиле су се и давале овако.</p> <pb n="56" /> <p>Обич |
читао си, да су многи у љубави несрѣћни тражили утѣхе у манастирској ћелији и ту је и нашли.</p |
а родитељима, за мужем, похитила сам да тражим пријатеља моје младости, мога срдца.{S} Нашла са |
ми премилостиво издати пасош, да идем и тражим настојатеља човѣка, па да се станим тамо, гдѣ та |
ти се птичица у клопку.{S} Сад хајде да тражимо плећку, па онда ћемо да читамо куварици горопад |
ристојала.</p> <p>Тражећи ексцеленцију, тражио је о.{S} Теофан епископа Хранислава, пак чувши, |
, свој живот био изкључиво посветио.{S} Тражио си обрану код старијих, они су те упустили... не |
ванити.</p> <p>И о.{S} Теофан је бадава тражио Печеновића, код куће: рекну му да ће га за цѣло |
ор, као да је чине примѣњивао закону, и тражио забрањено доле, за то је ћутио, и уз говор калуђ |
манастирско добро разноси; па сам зато тражио, да га тим путем сачувам.{S} Истина, да су се по |
и зноити од ревности, којом је одговор тражио; али му очевидно труд недолазаше до успѣха.{S} О |
и се преварио, ма шта да си у манастиру тражио, кад си у њега ступио!{S} Неговори ништа... знам |
/> Срљате као слѣпи у своју пропаст.{S} Тражите спаса код капута.</p> <p>„А знате л’ ви ону при |
вас ни да се обуче...{S} Шта кога врага тражите по Карловци...{S} Зар немате доста мѣста у свом |
сваку услугу, коју од правога пријатеља тражити ни примити смѣмо,“ —</p> <p>Ленка незнађаше пра |
љ манастира мора за сваки корак свѣдоке тражити.{S} Настојатељ је господар у својој кући.{S} За |
а руком, те ће га народ за кратко врѣме тражити и одликовати.{S} Његова молитва дѣловаће као лѣ |
ере и слуге по прњавору и селу гонити и тражити дали. — Ви сте отца намѣстника ове куће осудили |
тиче куварице, истина је, да сам је дао тражити по прњавору, али не да је дадем шибати, него да |
Моје је било послушати, па онда правду тражити.{S} Ја сам нехотице нож на вас <pb n="80" /> ди |
осле сам мого својим путем сатисфакцију тражити, ако ми је била воља.{S} Ту сам сагрѣшио против |
са онолико хуке буке по прњавору и селу тражити!“</p> <p>Ова хука и бука и била је прави узрок, |
диш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у бугарским манастирима?{S} Та то нису ни слуге |
уши: ничега нема!</p> <p>Тако је подуже трајало.</p> <p>Опет нѣшто шушне: иде нѣко по соби.{S} |
очевидно годило.{S} Тако је двѣ недѣље трајало из дана у дан.</p> <p>Болестник као да је свога |
њега, па угаси свѣћу.</p> <p>Није дуго трајало и млада госпођа спавала је у велико.{S} Али ста |
азболи, и болест је била опасна.</p> <p>Трајало је дуго времена, и Ленка немогаше одржати рѣчи, |
шта, а на мѣсто смртне каштиге робија у трајању од 20 година одређује.</p> <pb n="314" /> <p>Гр |
Трапеза је била сјајна, и обѣд је дуго трајао, али то није осујетило вечерњу у дворској сали.{ |
ву сцену у манастирској ћелији, често и трајно промишљање о себи о одношаима спољским, и дивна |
асној кити од ружа и каранфила, крина и трандафила, љубичица и босијока.</p> <p>Кад се сврши пѣ |
варам генерал Де Прерадовић у госте.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣд је дуго трајао, али то н |
Пило се врло добром вољом.{S} Није била трапеза ни без шампањске батерије.</p> <p>Окружни начел |
тупа прошлост нашег народа.“</p> <p>„А, трапезарија манастира В. велика је знаменитост код наше |
е.{S} У сѣверном била је славно позната трапезарија, коју ћемо такођер овом приликом познати.</ |
духовник, који такођер бијаше изишо из трапезарије, да види да није ватра.</p> <p>„Шта им драг |
о на дику манастиру и народу.</p> <p>Из трапезарије оду гости у цркву.</p> <p>Црква је била нов |
и исту мелодију почне банда под прозори трапезарије свирати.</p> <p>Сви се прену: очевидно била |
вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезарији.</p> <p>Извади из мантије и метне на храст |
дритовој гостинској соби, а не у обштој трапезарији.</p> <p>Архимандрит домаћин поведе сад разг |
каја.</foreign>“</p> <p>Тек што пѣсма у трапезарији умукне, и звона на цркви стану, али исту ме |
увѣрити, да смо ми само тихо и то не у трапезарији него у једној собици на страни мало вечерал |
/p> <p>Опет се разигра многаја лѣта и у трапезарији и ван ње, и једва занѣме гласови многолѣтст |
е напија, упне све гуше, те се чуше и у трапезарији прѣко све ларме, и у прњавор прѣко свих брд |
ију, а ћелију остави отворену.</p> <p>У трапезарији нађе се и администратор и сва братија.</p> |
. намѣстник, узме чин на себе, и пође у трапезарију, а ћелију остави отворену.</p> <p>У трапеза |
е.</p> <p>Пођу дакле сви и оду најпре у трапезарију.{S} Један цѣо зид њен представљао је велику |
звонце на ручак.</p> <p>„Е сад ће сви у трапезарију, и ја морам <pb n="27" /> тамо.{S} А ти гле |
а то дође настојатељ и позове господу у трапезарију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми дате |
<p>Па то зазвони звонце и гости пођу у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сјајан и обилан |
дите цркву.{S} А видићете и манастирску трапезарију.{S} Она опет садржи велику хисторијску слик |
n>!“ задирне га један старији сусѣд при трапези.</p> <p>„Добро кад ниси казо од <foreign xml:la |
о прѣко бундева, штоно наши кажу.{S} За трапезом су ћутали као заливени; кад су се с њим сукоби |
„Сад сам невин, и ако узстрадам, поћићу тратом спаситељевим... а ако се убијем, „сам себи удара |
инио се још вишим, што није имао велика трбуха.{S} Коса и брада тек је по нѣку сѣду показивала. |
а што да скочи.{S} Али како опази ђака, тргне натраг, и само се окрене к зиду.</p> <p>„Шта је т |
ти, пође тамо.</p> <p>Кад ступи у собу, тргне се.{S} У прочељу код стола сѣди администратор, до |
но раме спустио; пак видећи црну браћу, тргне се и одкопча Ленкине руке, које ова бијаше савила |
ре.</p> <p>Ленка се сад са своје стране тргне и погледи на врата.</p> <p>Ова остану само одшкри |
аче и скочи из постеље.</p> <p>Ленка се тргне и тарне шибицу, да упали свѣћу.{S} Но ова неухват |
ужаса и очајања, прѣд собом.{S} Она се тргне, скочи, и ступи једним кораком од њега даље.</p> |
јаше Ленка синоћ познала.</p> <p>Она се тргне и на час преблѣди.{S} Онда устане, прими поздрав |
еси л рада гостима?“</p> <p>Куварица се тргне из свога дрѣмежа, погледа на улазеће, омахне глав |
днога нѣшто овом пришапће.</p> <p>Он се тргне и дигне.</p> <p>„<foreign xml:lang="de">Meine Her |
> <p>Од врата оде к прозору; но како се тргне, кад и ту види два човѣка с пушкама на стражи.</p |
ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и нехотице са нѣколико корачаја унатраг.</p> <p>Н |
е до гроба сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне се, кад чује ове рѣчи администраторове.{S} Он се |
, кад му нѣшто падне на ум, те онај час тргне кашиком од јела натраг.</p> <p>„Ко зна је ли чист |
до пуне своје висине.</p> <p>Патријарх тргне натраг.</p> <p>Он се окрене од о.{S} Теофана, оде |
љ за добре свѣдоке већ постарао.</p> <p>Тргне се дакле мало, кад јошт далеко прѣ подне ступи у |
настојатељу.</p> <p>„Неће!“ рекне овај, тргнувши се. „Како то?{S} Та они су мени тврдо казали, |
р настави даље: како се убо у ногу, нож тргнуо и оне разтѣрао.</p> <p> <foreign xml:lang="la">C |
господин.. он је био добар ваљан сеоски трговац у Банату, и више ништа.“ </p> <p>Архимандрит се |
дружине, по изгледу имућан у изображен трговац повиче за њим: „Коно! понесите пера и мастила!“ |
.{S} 400 фор.</p> <p>Новосадском једном трговцу дуг 175 фор. </p> <p>За оправљање воденице пого |
p> <p>Противници њени направили су јошт тре тога план, како да је добију, кад дође, па по томе |
падне.{S} За храну куће нигдѣ ништа, а треба ми до жетве само за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни је |
Та намѣстници <pb n="53" /> манастирски треба да имају више новаца, него настојатељи.{S} Знате |
л спавала? “</p> <p>„Јесам, чини ми се тренула.“</p> <p>„То си ти снивала, драга тето.“</p> <p |
на свога колегу.</p> <p>„Богме ја нећу тренути,“ рекне тетка, „ма да нисам ни млада ни лѣпа.{S |
ом Саду виђали.</p> <p>О. Теофан у овом тренутку изгледао је у истину као што су први калуђери |
часак под тим сунцем живота, јошт једно тренуће под тим таласима чувства, и двоје младих људи л |
конвикта, благодѣјанија, и др.</p> <p>„Треће је начело његово било, такт у свему.</p> <pb n="2 |
ѣди онда тамо код Крсте.“</p> <p>Дође и трећи свѣдок.{S} Преслушају се и остали, што их бијаше |
и тако пођу.{S} Госпођу Пуљиницу усрѣћи трећи крстонсац својим спроводом.{S} Они су били већ и |
"group" xml:id="SRP18730_P3"> <head>ДѢО ТРЕЋИ.</head> <pb n="248" /> <pb n="249" /> <div type=" |
је ту била подпуно посвѣдочена.</p> <p>Трећи дан у јутру кад буде готов записник, сазове архим |
ћи отцу намѣстнику.{S} Ови ил су пијани трештени, или су изгубили памет,“</p> <pb n="16" /> <p> |
је штереотипни одговор.</p> <p>Гост се трже, и запита чудећи се: „А познајете л’ ви мене?“</p> |
чу стегло.{S} Свака му се мишица немило трзала.</p> <p>Ленку прође језа по цѣлом тѣлу и кроз св |
о.{S} Теофане.... па шта ће вам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити добри прија |
че у свѣћу, па <pb n="274" /> ћу ти двѣ три и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из властита |
духом, али подлегне тѣлом.</p> <p>Послѣ три мѣсеца премине на сушици.{S} Послѣдње су му рѣчи би |
рал дође у Карловце него таки послѣ два три дана, кад се увѣрио о сталности промѣне код пекара, |
и....{S} Видиш ти њега.{S} Прочитао два три броја „Дневника,“ па зна шта ће рећи повѣстница о п |
се, „да сам ја ових месојеђа једно два три мирјанина на вечери имао, али су то људи поштени, к |
шања.{S} Али му је из ока сијнула у два три маха зрака, која је Ленку врло неугодно дирнула.{S} |
Мушицки живио и пѣвао, пити у славу ова три честита србска хијерарха.“</p> <p>Тако и буде. </p> |
повѣди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три архимандрита, гдѣ ходају.</p> <p>„На здравље одпочи |
их по свој величини.</p> <p>„Допуст на три године“...</p> <p>Патријарх ступи једним кораком на |
} Добро чините.{S} До Н. Сада има добра три сата.{S} А дружтво вас неби пустило ни до зоре.{S} |
но бити читатељима, да им кажемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодило.</p> <p>Он буде ух |
у молитву и заложи га мрвом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици на храсту застао.</p> |
мо бих молио, да ми допустите, јошт ове три ствари да кажем.</p> <p>„Кад би се све утемељило и |
их тому људи трѣбало би нам за те школе три учитеља.</p> <p>Доплатак за њих по 500 Ф. на сваког |
ична наредба.</p> <p>„А Станковић сѣдне три мѣсеца за тим са поштеним образом и чистом душом на |
ава о.{S} Теофана.</p> <p>Овај метанише три пута и пољуби владику у руку, па одступи три корака |
ута и пољуби владику у руку, па одступи три корака у натраг и стане са спуштеним главом.</p> <p |
пустио ни данас.{S} Прави гости остају три дана.{S} Али онај стари господин — показујући главо |
примѣтио, па за то запита с нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Што Ваша Светос |
да помажете!“</p> <p>Печеновић погледи тријумфирајући на своју дружину.</p> <p>„Ето вам најбољ |
<p>Мѣсечина је сјала цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и медени мирис раних липа, коих |
<p>Остала братија била су весела својим триумфом, који су налазили у том, да тога честитога бра |
p>„Или ваљда мислиш, да ме подкупиш тим тричавим дијурнама!“</p> <p>То рекне, па лупи руком по |
вари; ко ће ми дати трошак на ове твоје тричарије?“</p> <p>„Манастири!“ примѣти о.{S} Теофан.</ |
ијон,... градови Салоник, до Херзонеза, Троада и малоазијска брда.</p> <p>Витош је дивна гора б |
који му и послѣ смрти спомен међу људма троваше свакојаким безсмислицама, измишљотинама, клевет |
алуђери и манастири светогорски и руске Троицке лавре.</p> <p>Нѣшто га је особито привлачило ма |
рима у гори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си усѣо на коња |
велики бугарски рѣчник довршио.</p> <p>Троицку Лавру недалеко од Москве у Русији ваља видити, |
>Сви пођу к прозору, и виде већ у алеји троје каруце, које се приближују к манастирској капији. |
мао је право.{S} За један сат дођу опет троје каруце и довезу 7—8 мужкараца и старијих и врло м |
нога знанца и између живота и смрти оне тројице, које сахранисмо.</p> <p>Сваки ће се читатељ сѣ |
чени.{S} Кочијаш је обуко своју галу са трокутним шеширом по начину царског кочијаша у Бечу.{S} |
з нос говорећи. „Сад им још ви напишите тропар, високопречестњејши господине, па ето нове славе |
и млади калуђер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ готова:</p> <quote> <l>„Мајка Мару |
и опет „Живио!</p> <p>Живио!“, те се од тропара чујаше врло мало, а од многаја лѣта нимало.</p> |
p>Сад се куцање на ново започне; пѣвање тропара зазуи а банда почне опет многаја лѣта.</p> <p>О |
словци.{S} Истина, да би семинарија нов трошак доводила, али нам је семинарија прѣко нуждна, а |
лио за оне велике ствари; ко ће ми дати трошак на ове твоје тричарије?“</p> <p>„Манастири!“ при |
за митрополита, завѣшта, да ће на свој трошак дати учити из сваке дијецезе по једног младог чо |
и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има што од манастира, и ти ваља да су |
ц намѣстник једио се што се толико вино троши, које га је толико муке стало, учинио се болестни |
анастирско сачува, а како администратор троши... харчи... разсипа.{S} Он је то примѣрима разјаш |
самих прилога.{S} А како се није ништа трошило, <pb n="123" /> то би камате од тих новаца глав |
ћ има право.{S} На том путу трѣба доста трошка.{S} Хајде нека узмемо, да ће им мачку истѣрати н |
може видити и онај, који нема прилике и трошка, да их у нарави види.</p> <p>Имамо ми људи изван |
инарија прѣко нуждна, а овим би начином трошкови много мањи били, него да се семинарија гради и |
н.</l> <l>свега. 22.{S}000 фор.</l> <p>Трошкови су се имали покрити:</p> <l>а) из прилога, на |
S} Овај би завод добијао покриће у оним трошковима, које и данас имамо подносити за богословију |
вих дао измоловати, све својим трудом и трошком.“</p> <p>У ствари је било ово.</p> <p>Игуман Ан |
закључак сабора од г. 1870 с приличним трошком репарирати, јер за цѣло пређашње врѣме није ни |
е цркве у православне манастире, о свом трошку....{S} Немате разлога, да ми узкратите допуст,“ |
аду, у овом послѣдњем посве безплатно о трошку митрополитовом.</p> <p>„Политичку страну живота |
> <p>И администратор и братија скоче од трпезе и потрче на поље.{S} Изиђе и намѣстник.</p> <p>И |
ј сабљи у званију и златној челенки при трпези; послѣ тога старој ктиторки, поносу манастира; н |
тране католичке црквене управе много да трпи, баш за то, што наводно дотична наша права небијах |
ви присни пријатељи, е онда се то несмѣ трпити.{S} Онда ће такови настојатељ и на страни, у дру |
погрѣшио.{S} Кад дође прилика, да трѣба трпити или нападати, калуђер ваља оно да избере.{S} При |
и сам мораш признати, да ти браћа неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и слави, |
елник на званичне послужитеље, да иду у трску и лају нека би се дивљач кренула.{S} Ови се стану |
лије, и он стане марамом брисати лице и трти чело.</p> <p>„Немојте се са формом слога мучити“, |
им се вио подсмѣх као застава у пуном вѣтру.</p> <p>У дубљини код јединог прозора ћелије стајал |
тава страха и бојазни вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали су се пуном свѣтлости руме |
а господа своје увѣрење... него само за труд... да нетроше врѣме бадава...{S} Пак онда ћемо вид |
на столицу, а он напуни лулу, укреше на труд ватру, запали духан, сѣдне код стола и рекне:„Е са |
ане.... честите...{S} Нећу ни ја за мој труд много искати... та земљаци смо, па ваља један друг |
учитељ доживио радост, да му је ученик труд подпуним успѣхом наплатио.</p> <p>О. Теофан стужио |
ојом је одговор тражио; али му очевидно труд недолазаше до успѣха.{S} Остави се дакле те форме, |
н...{S} Хајде вама јошт којекако за ваш труд смоћићу, имам нѣшто и отчинства.{S} Али да купимо |
у били доста чили, кад други од ноћнога труда попадаше.</p> <p>Кад се гости којекако поспремаше |
можемо устмено казати, а гриота би било труда то написати.{S} Јест.“</p> <p>Архимандрит зазвони |
..{S} Њега ништа неможе већма за његове труде наградити, него ваше живо саучешће... неможе му н |
ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје труде, своје успѣхе сестринском нѣдру приобштити, повѣр |
ило и њој много повољније.{S} Колико се трудила да заборави на ону ужасну сцену, кад су они кал |
име калуђер... ја то с богом и чиним, и трудим се да том положају одговорим... али јошт крв у м |
користи бити могли.{S} Истина је, да се трудио накнадити их начином његовој мисли одговарајућим |
иправни били.</p> <p>Наравно да се и он трудио њихове жеље погодити и изпунити.</p> <p>„Ако изв |
рхимандрит Партеније. „Није нужде да се трудите.{S} Само да фруштукујемо, па ћемо одмах поћи.“< |
с вама поћи.“</p> <p>„Није нужно да се трудите господине,“ рекне Ленка. „Другом приликом прове |
ахивати, да се на концу конца одмори од труднога свога краснорѣчија: али таман он узме виљушку, |
на, и каквих дао измоловати, све својим трудом и трошком.“</p> <p>У ствари је било ово.</p> <p> |
о велика рода ни науке.{S} Он је својим трудом и привржености код митрополита Стратимировића од |
а одлазите из манастира, ком сте својим трудом толико добро учинили; ви ћете добити писмо јошт |
упропашћен.</p> <p>Он је доиста великим трудом и муком довео манастир до степена извѣстнога доб |
и је пред очима стајало благо, које смо трудом, штедњом, и мудрим разполагањем стекли... већ су |
нао, да и покрај закона може нама доста трунити такова сила, каква је била онда католичка цркве |
ило, кад су калуђери по прњавору и селу трчали и њихови коњаници у <pb n="30" /> потѣру летили, |
е отишла куварица.</p> <p>За коњаницима трче она два млађа калуђера, да им мантије све лете за |
титулирају, и да њена дѣца по манастиру трче, и њега јавно отцем зову!{S} А то несмѣ бити, јер |
енку развио је архимандрит све дражи свѣтска човѣка.</p> <p>Био је пун досѣтака.</p> <p>Говор м |
te, adminus caute</foreign> — да очи свѣтске невиде.{S} Ако ми ту вашу теорију уважимо, онда ће |
<p>Једни су говорили, да је подпуно свѣтски човѣк, а други, да није за финије друштво.</p> <p> |
ато, што му је недостајало и науке и свѣтског изкуства; а за духовника није се мого употрѣбити, |
и ван ње, и једва занѣме гласови многолѣтствија.</p> <p>За овим се дигне дружтво и оде у салу, |
ранци изјавити... било је дакле „многолѣтствије“ и куцање особито живо; а банда, баш као да је |
</foreign>, ја сам учио стратегију...., ту сам ти ја тврд у сѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и |
ити, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу госпође тетке морате уважити,“ прихвати архиман |
/p> <p>Кад се дошло пред врата од сале, ту се стојало и чекало, док се катани или собару свидил |
Шта?{S} Није ти право?{S} Ја сам, море, ту банду довео, и ја сам наредио да то свирати научи.{S |
зажалити.{S} А што се саме ствари тиче, ту вас молим, да ништа непрећутите, што можете пред неу |
{S} А што се тиче чашћења по манастири, ту су калуђери криви.{S} Ко сету части!{S} Народ?{S} За |
вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало масло, ту није могло бити без њега.</p> <p>„На поп Аћимов глас |
<p>Док је ишо уз степене на први спрат, ту је сирома попа прокашљивао, да очисти грло за орациј |
n xml:lang="la">pericidii</foreign> ... ту стане махати главом и скупи уста...</p> <p>„Шта је з |
ради башта, јер је за то крајње врѣме: ту је 18.{S} Март.</p> <p>Ово сам урадио мобом окрестни |
појати.{S} Он је оштар, незна за шалу; ту има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер оч |
во и сложена и изведена. <pb n="226" /> Ту је било видити на једном плану без сваке першпективе |
израз ока, лица, руку, цѣлог држања!{S} Ту се борила нада са страхом свима силама... застава ст |
ше.{S} И онда је тек несрѣћа готова.{S} Ту несрѣћу уклонити, духу, вољи, силама нову енержију у |
јошт живи, пак нама свима заповѣда.{S} Ту је сваки мудар, кои веже језик за зубе и кад је сам |
/p> <p>— — „Ево опет срѣће изненада.{S} Ту ми заслугу призна и настојатељ и братија јавно на бр |
ље, у многаја љета, у всја тјашкаја.{S} Ту се онда излѣгу и други разговори, и друге пѣсме, па |
сту стојати, као клобук код војника.{S} Ту је чекао дуго, јер собар се недаваше видити.{S} Нара |
акцију тражити, ако ми је била воља.{S} Ту сам сагрѣшио против старѣшинства.{S} Ја сам се тога |
ри горѣле су свѣће по свим ћелијама.{S} Ту се држао тако названи бал.</p> <p>Администратор мана |
комору, гдѣ су разна јестива држана.{S} Ту наиђу на обарену плећку, изнесу је у кујну на кувари |
Софије у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и данас има 14 манастира; а у старије доба начинили |
реко бих баш као нарочито прављена.{S} Ту сѣдити, око собе ову дивоту гледати, из пѣсничких ус |
{S} Са сувишком није био тако строг.{S} Ту је могло бити сувишка колико хоће, он је био задовољ |
, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити, иначе одосмо у глиб, који дн |
доликовао пустињској нарави зграде.{S} Ту одма стајаше и клепало са дрвеним маљицама.{S} А и г |
м к ћелијама, док недојури до своје.{S} Ту забрави обоја врата и спољска и изнутарња, метне још |
гарских светитеља и патрон Бугарске.{S} Ту и сад почива.{S} У Рилском манастиру сарањен је србс |
се онако, како се о том план начини.{S} Ту би имали помоћи и користи од околнога народа, кои би |
што држим да ми је дужност учинити.{S} Ту одређујем ја теби приход од главнице од 25.000 ф., к |
.{S} Је с’ чуо?{S} Па добро запамти.{S} Ту нема шале.{S} Или ја морам касиран из полиције или т |
и нижа школа за пољско господарство.{S} Ту би се учили сви калуђери, кои неби били одређени на |
андрит домаћин био разкалашно весео.{S} Ту се шалом разћерета и стара тетка уз госпођу Пуљиницу |
употрѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} Кад дође прилика, да трѣба трпити и |
ѣдње врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпођа Јовановићка инжинирка учинила гласа и себ |
и иди и кажи му, нека он дође овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то |
сазида епископски двор у Новом Саду.{S} Ту је за љубав епископу Платону бечка влада и планове д |
стир К...{S} Тај лежи на вашем путу.{S} Ту ћете прегледати цркву, и видити како манастир изглед |
вољи премѣштен у манастир Шишатовац.{S} Ту сам засадио велики шљивик и виноград.{S} Успѣо је по |
S} Гдѣ станују толики свети отци, несмѣ ту такав дух ни присмрдити, у толико мање, што живи нас |
/p> <p>„Знате, он је мало више вуко“, — ту учини ђак знамење, које свак разумѣ — „па је онда ка |
људе, који су ту били — ево им имена“ — ту преда настојатељ нѣки списак имена комесији — „изпит |
„Народу сте чинили много, али цркви“ — ту опет ућути.</p> <p>„Но! али цркви?{S} Говори!{S} Мен |
црквена повѣстница име Ваше Светости“ — ту заћути.</p> <p>„Шта?“</p> <p>„Муком прећи!“ рекне о. |
apitividium exempli causa</foreign>...“ Ту стане махати главом, погледи у калуђера и рекне му о |
Води овог човѣка у подрум, па му налиј“ ту чутуру шљивовице из оног бурета, знаш!“ Овде учини а |
жем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је судија: ја ћу сваку пресуду са синовном покорност |
reign>...{S} Ја крив... ја крив...{S} А ту конгрес...ту избор митрополита...{S} Ал ће се радова |
онај први млади калуђер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ готова:</p> <quote> <l>„Мај |
у на пароброд.{S} Један лѣчник прими га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућу.....</p> <p>Ту |
тарњост манастирска буде показивала, да ту нема ни овце ни руна: е онда, будите увѣрени, да ће |
ирско боље.{S} Сад нека ми ко рекне, да ту нечини много света рука. — Али ми пијемо, и право чи |
без невоље.“</p> <p>О. Теофан види, да ту непомаже ништа говорити, и да ће најбоље бити немѣша |
сиф донесе ручак, и уђе у собу, види да ту нема никога.{S} Завири у сваки кут, у сваки закутак, |
по себи већ задаћа, које су у стању да ту празнину срдца изпуне.</p> <p>„Калуђерство је довело |
и, кои покажу, да имају природни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског реда желио |
n="286" /> <p>Многи болници били су за ту црквену славу доведени.</p> <p>Мѣсечина је сјала цѣл |
да тако буде.{S} Што се ствари тиче, ја ту немолим, да ме штеде и заклањају: нека ми буде како |
b n="312" /> <p>„Мртав да како!{S} Нема ту више ни сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад сам дакле сигура |
евѣрујте...то је сама лакрдија.{S} Нема ту духова...{S} Одкуд духова у манастиру?“...{S} Небојт |
ијарха, а камо ли архимандрита.{S} Нема ту повратка ни милионарима, а камо ли сиротом каквом на |
ста гдѣ на близу топ пуко.</p> <p>„Нема ту ништа“ повиче куварица, „морам ићи отцу намѣстнику.{ |
ријатељство манастиру, па и ја сам њима ту радост учинио, да виде своје слике у манастиру, а не |
и.</p> <p>О. Теофан гледао је подуже на ту лѣпу, сваке дражести пуну жену, немогући рѣчи прогов |
а се ту управо пише, али немогући се на ту мисао навикнути, <pb n="60" /> да од манастирског до |
да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди на ту столицу пак отвори срдце; — можеш бити увѣрен да гов |
патриарха,“ рекне домаћин, кад гости на ту страну погледаше, „кад дође овамо.“</p> <p>У соби, г |
ити знака живота, осим што су му очи на ту јединствену слику гледале, пуну живота, сјаја и слас |
ајстор“ примѣти на ово архимандрит. „Та ту иде много више.“</p> <p>„Неиде господине; вама се то |
ои небијаху изван манастира, окупе пред ту ћелију, и час по завирио је кроз кључаницу то овај т |
вам је ту?“ запита пратиоца.</p> <p>„Е ту нам је тај несрѣтник!“ одговори овај сасвим равнодуш |
у матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну славу, премда није мало било ни мале дѣце н |
о цѣлом тѣлу и кроз све живце, кад виђе ту слику ужаса и очајања, прѣд собом.{S} Она се тргне, |
оно, што су о балу казали.{S} Тужба је ту била подпуно посвѣдочена.</p> <p>Трећи дан у јутру к |
ренути.</p> <p>К том је долазило, да је ту прѣд њим стојала не само најдражестнија жена, него ј |
е сав дрхтао од љутине.</p> <p>„А та је ту!“ повиче к долазећему, пре него што овај сасвим ступ |
из узрока, који нам је казао.{S} Али је ту било и другога приузрока, на који ни он сам није виш |
бијаше затворена.</p> <p>„А шта вам је ту?“ запита пратиоца.</p> <p>„Е ту нам је тај несрѣтник |
цама.{S} А и гвоздени будилник висио је ту на своим узицама.</p> <p>Ходник је био сав од дрвета |
дивила се по читаве сатове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука Бранковића и похвале Милоша Оби |
тим.{S} Зато рекне брже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„Ја незнам ништа од св |
дкад метаниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту било саблазни, високопречестњејши господине; пили см |
је показао.</p> <p>Једни мисле, да није ту никад ништа ни било.</p> <p>Други говоре, да су учен |
е у Карловце, чује да ексцеленција није ту него у Н. Саду.</p> <p>Ми смо више пута употрѣбили р |
е није продавало и истакало, да он није ту био.</p> <p>Једаред пошље му један новосадски адвока |
срдце мирно.</p> <p>И архимандрит није ту ноћ много боље провео.</p> <p>Јучерањи догађај узбун |
S} Ја само говорим, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим други.,“</p> <p>„Али ти бушиш, от |
. узвишеност побожности... свѣст, да се ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну почива |
.</p> <p>Он прочита писмо и види шта се ту управо пише, али немогући се на ту мисао навикнути, |
е двѣ просте столице од дасака, које се ту налажаху.</p> <p>Ленка сѣдне, и држећи својом лѣвом |
егова је ћелија његова курија.{S} Ко се ту налази; то се нетиче никога.{S} Је ли ту младо, стар |
..</p> <p>„Какве саблазни?..{S} Нико се ту није саблазнио.{S} Није то нама било ништа ново... т |
ђерима радило.</p> <p>Прва пошта донесе ту ужасну заповѣст, да се г. архиђакон тај час из митро |
рити,“ рекне јој тетка. „Угаси молим те ту свѣћу, јер нећеш трѣнути.{S} Ако на мене наиђе какав |
Митрофана и Амфилохија, а ви се нађите ту пред врати.“</p> <p>Настојатељ оде.</p> <p>Архимандр |
мир очајања, мир прегорѣња.. али срѣће ту нема.{S} Признај, да си се преварио, ма шта да си у |
ица хлѣба неће у њима заостати... имаће ту посла и вицишпан и седрија... до краљевске табле и с |
, и искриви очи: „А ја опет велим, биће ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш опет да забодеш нос |
А друго ја хоћу да и други народи науче ту нашу красну поему.{S} Ово је србска војводина, па мо |
мандритом на четири коња: али овај бѣше ту вожњу сасвим другчије преднацртао, па му небијаше са |
вори устне и разговетно проговори: „Нуз ту капу није мѣста том дивном вѣнцу на мојој глави.“</p |
Фрушке Горе.“</p> <p>Ленка се окрене, и ту јој се покаже доиста слика пуна дивоте и чара.{S} Зр |
авора, који бијаху пушкама наоружани, и ту на стражу стану.</p> <p>Од врата оде к прозору; но к |
битељи држали нѣкакав бал са мирјани, и ту сте се сви поизопијали, и саблазн велику учинили. — |
оде к прозору; но како се тргне, кад и ту види два човѣка с пушкама на стражи.</p> <p>„Шта је |
и тражили утѣхе у манастирској ћелији и ту је и нашли.</p> <p>„Незнам је л ти познато, али мени |
ј.</p> <p>Код ње је пречистило страст и ту идеализовало неослабљено сѣћање на ону незаборављиву |
инко“, дода за овим мало уздахнувши, „и ту ти могу из собствена изкуства послужити.</p> <p>„И т |
а.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити се онако, како се о том п |
у собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣдићу |
ш мени се јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој кревет, а ја ћу се сложити на овај диван,“ одг |
у налази; то се нетиче никога.{S} Је ли ту младо, старо, мушко, женско... шта се то кога тиче; |
у на вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је ли ту господин администратор?“ запита даље о.{S} Теофан.</ |
ци хранили без свих тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена рука... <pb n="72" /> и |
мога краља.{S} Отац је био у пуној гали ту са орденом златнога руна о врату.</p> <p>„Исто тако |
тира; а у старије доба начинили су били ту малу Свету Гору. –</p> <p>Рил је бугарски најславниј |
ну саставити.“</p> <p>О. Теофан пригрли ту анђелску главу на своје пуне јада груди. „Та нема ти |
ign> — да очи свѣтске невиде.{S} Ако ми ту вашу теорију уважимо, онда ће настојатељ моћи не сам |
администратору митрополије, то ћемо ми ту титулу онако писати, како из његових уста изиђе.</p> |
и: „Хвала ти преблаги спаситељу, што ми ту мисао посла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад ме м |
дружтва те повиче:</p> <p>„А шта, мени ту ни мукајет?{S} Зар ја нисам жив међу вама?“</p> <p>Н |
убљим чуством гледала на светитеља, кои ту цѣлокупан почива.</p> <p>Кивот кнеза Лазара са тѣлом |
ило, пошто би се показало, да су ствари ту.“</p> <p>„А шта имате казати на тужбу о.{S} Теофана? |
олазило, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и да си здрава читава.“</p> <p>„Није ми баш најбоље |
p> <p>Онај црномањасти чиновник примѣти ту промѣну како на лицу настојатељевом тако и у погледи |
ко имаш куражи.“</p> <p>О. Теофан осѣти ту кураж у себи, и одговори поуздано: „Ено Јазка; није |
лове у манастирима доживити, те ће бити ту и банде.{S} Јест.{S} Е, манастири нити су за то ту н |
је дошла по своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништа нетиче.“</p> <p>„Ја од те |
код других.“</p> <pb n="116" /> <p>„Ал ту нема господина међу вама?“</p> <p>„Како га неби било |
ине; неплашите се ничега.{S} Ја сам сам ту.“</p> <p>О. Теофан одкључа врата и ђак унесе чинију |
женско... шта се то кога тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва или плаче, пуши или пије... то с |
су ми дала та господа, па сам их морао ту спремити“, одговори игуман домаћин. „Мора човѣк и ђа |
А ако би се ко из грађанског реда желио ту учити, тај би морао наравно плаћати, <pb n="343" /> |
научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ. високородије заступник с |
од њега и обрати убијци, кои је једнако ту на пушку наслоњен стојао, као да бијаше фигура од ка |
а ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А има калуђерство по себи већ задаћа, које |
ш ни њему самом допадао, а што се могло ту подметнути и налагати, то је само нагађати почео.</p |
д манастира.{S} Лако да је тај дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се да никада так |
е манастир В.....“ </p> <p>„Па шта ћемо ту?“</p> <p>„Ваљда ће господин да видите и тај манастир |
{S} Јест.{S} Е, манастири нити су за то ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из тога |
мѣстника, стои <pb n="290" /> му просто ту књигу потражити.{S} И то је наравно да му ми нећемо |
о су га описали као да је сам антикрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и господин администрат |
шумара на таљигама довели и одведе га у ту удаљенију ћелију на којој су једини прозор јаки гвоз |
је рѣчма љубећа жена нехотице дозвала у ту калуђерску ћелију прѣд тога правог калуђера духа, ко |
ва два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више нико.</p> <p>Ово приповѣди калуђер, ко |
авне цркве у царевини до знања доноси у ту сврху, да повѣрљиво приобшти своје мњење, како да се |
под ноге, те у добре људе, и напросим у ту сврху колико бијаше доста, и ево моје цркве гдѣ се с |
о хранитељ! “</p> <p>„Е, кад ти дирну у ту струну,“ рекне архимандрит, кои се очевидно том из с |
/p> <p>„Ако В. Светост допусти, ја могу ту слику овај час поднѣти.{S} Ја већ од дужег времена р |
вим.{S} Сами његови чини доказали су му ту потрѣбу необоривим слѣдствима.{S} Он је једном од св |
{S} И онако изгледа та сцена, као да су ту били пијани солдати, а не смирени изпостници.{S} Нек |
ета.</p> <p>Призовите ове људе, који су ту били — ево им имена“ — ту преда настојатељ нѣки спис |
коју је народ на њему задобио, пошто су ту пунктови будимске инштрукције били примљени.</p> <p> |
је“ код христовог гроба.{S} Никада нећу ту дивоту заборавити.{S} Милије их је било слушати него |
</p> <p>Од калуђера манастирских бијаху ту два млађа члана.</p> <p>Стари духовник имао је косто |
ђе овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека поведе и Митрофа |
Ја крив... ја крив...{S} А ту конгрес...ту избор митрополита...{S} Ал ће се радовати Рајачић (в |
рѣчаге дисциплине.</p> <pb n="76" /> <p>Ту се морала или стара политика по што по то одржати... |
>18.{S} Митрополит Станковић.</head> <p>Ту архимандрит ућути.</p> <p>О. Теофан ћутао је равним |
та у Беч у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је био болестник у сасвим другој, прилици.{S} Соба в |
аки јављао мањим од макова зрна.</p> <p>Ту се скинуо шешир још на капији од дворишта, па се ишл |
м, који га пред комесију изведе.</p> <p>Ту су стојала обојица.</p> <p>Архимандрит прими их благ |
ѣнчану младу к супругу одведоше.</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му један сѣд старац изнесе у једно |
" /> <p>На то отворе већи пакет.</p> <p>Ту нађу најпрѣ покров за св. кивот.{S} Развију га....{S |
пети, и оде опет у своју ћелију.</p> <p>Ту је застао јоште куварицу.{S} Дуго времена стајали су |
ну на тога страшнога осветника!“</p> <p>Ту ућути.{S} Цѣле му се тѣло у грчу стегло.{S} Свака му |
одем из манастира у... тамницу!“</p> <p>Ту мисао немогаше поднети.{S} Скочи нагло на, ноге... п |
е љуби више него самога Бога...“</p> <p>Ту застане Ленка напрасно.{S} Слика калуђера, која је п |
вити у благословеном браку у самоћи, свѣту незнани, за себе и себи, па пиши, предузимај, чини с |
м срдцу и савѣсти: нити има онога на свѣту, ко би ти у напред мого казати, да ћеш свршити без к |
Теофан осѣћао, као да нема никог на свѣту; учини му се као да се сав свѣт око њега губи; као д |
у толико већи, у колико се буде мање свѣту показивао.</p> <p>„Но и имао је аукторитета и напрем |
е држао, да ће се тек на оном другом свѣту моћи видити, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на сто |
алост не толико нама, колико мирском свѣту, коима ваља давати примѣр и утврђавати их у вѣри.</p |
дала је у очи нарочито млађем мушком свѣту ради свога лѣпог лица и стаса, а нарочито ради своји |
пријатељског створења на овом бѣлом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је н |
се име од г. 1848 овамо проносило по свѣту као име једног од највећих Србаља.{S} Год.{S} 1848. |
ћу иначе принуђен бити свући се и у свѣту као поштен човѣк начин живота потражити,</p> <p>— — |
, жели што је најузвишеније... али у свѣту има сто прѣпона, хиљаду противности.{S} Кад човѣк на |
ада.</p> <p>„Да су ови људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама однео, као што је толике с |
ок да се сад направи читав скандал у свѣту: за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у бра |
167" /> уважавати све, што је лѣпо у свѣту, а нарочито међ младим женскињама; али нити су му ви |
д стојим ја с тетком, онда се казују свѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви в |
друштвени живот у Н. Саду у највећем цвѣту; људи су имали свашта доста, плаћали су мало, па су |
61" /> у Митровици, а ваља ми се за посѣту одужити!“</p> <p>Ленка скочи на кола лако као птица. |
дину служише, долазили више пута на посѣту митрополиту, коју им је он савѣстно враћао.</p> <p>„ |
е независи ништа“, рекне о.{S} Теофан; „ту ће други одређивати.{S} Ја само говорим, а кад дође |
ствари, које нису мање славне;</p> <p>„Ту је на прилику служба божија у манастирској цркви.{S} |
зговорим о тој саблазни у Ј...“</p> <p>„Ту је намѣстник Ј...чки“, примѣти Варнава, „и моли, да |
ли са столице као друге госте.“</p> <p>„Ту је дакле било саблазни? “...</p> <p>„Какве саблазни? |
мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} Тај твој сабор одузео би пре свега Новосадском |
право или небило.{S} Сад одлазите... па тубите, што вам рекох!“</p> <p>О. Теофан није се надао |
к је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но сад му се поглед замути, види |
била мало поублажила.</p> <p>Ова га је туга принуђавала да већма тражи самоћу него иначе; а та |
предао.</p> <pb n="322" /> <p>Његова се туга била мало поублажила.</p> <p>Ова га је туга принуђ |
калу чуства од поноса, страха, радости, туге, светиње, и т, д.</p> <p>Нека нам буде допуштено и |
а, и израза најдубље побожности, и суза туге и срдачних уздисаја.{S} Ова слика била је у дѣлу з |
је том сиромаху човѣку пуцало срдце од туге и жалости.{S} Али патријарх није хтѣо на то ни пом |
о сунце, како се за гору спушта.{S} Пун туге гледао је честити калуђер на сѣдајуће сунце. „Ти п |
пасти, кад је тај просјак или осуђеник туда пролазио.</p> <p>Ко је год том авлијом мимо долазе |
вао оној душевној утѣхи, коју је болан, тужан, несрѣћан, потиснут, оскрбљен хришћанин код мене |
ра од камена!</p> <p>„Грбићу, шта учини тужан!“ проговори сад њему. „Ти си убио и њега и себе!“ |
згуби се из очију о.{S} Теофана.</p> <p>Тужан и жалостан врати се о.{S} Теофан кући, и пошље љу |
о по вољи оно, што су о балу казали.{S} Тужба је ту била подпуно посвѣдочена.</p> <p>Трећи дан |
ма свѣдока, јер нико није тамо био; али тужба куварице баца на вас велику сумњу, да сте се влад |
падала.</p> <p>Она тако и учини.</p> <p>Тужба буде Њ. Ексцеленцији предана.</p> <p>Администрато |
енству и калуђерству, да се неда повода тужбама, и да се неузбуди нова навала.</p> <p>Што је чи |
зали о правом предмету администраторове тужбе.{S} Он јавља, да сте ви потегли на њега ножем, и |
нистраторе!{S} Дошле су против вас нѣке тужбе честњејшој конзисторији, које, ако се оправдају, |
а сам сигуран, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пострада... нека |
заборавио, шта су против Теофана били у тужби навели.</p> <p>„То сте сами писали, те ваљда нетр |
њејши господине!{S} Онако је како сам у тужби казао.{S} Ја признајем, да нисам имао пута против |
рѣти нам нова Гоморра!{S} А они о том у тужби ништа и неспомињу?“</p> <p>„Спомињу“, – одговори |
.{S} Ако ви остајете при вашем наводу у тужби, ми ћемо морати ствар криминалном суду предати... |
вари ту.“</p> <p>„А шта имате казати на тужбу о.{S} Теофана?“ запита на ово архимандрит.</p> <p |
кле чујте оче Митрофане“.{S} На то узме тужбу и прочита им је.</p> <p>„Шта велите на то?“</p> < |
.{S} Ови јој савѣтују, да даде написати тужбу, и да је поднесе Њ. Ексцеленцији, а међу тим да и |
</p> <pb n="65" /> <p>Епископ је дознао тужбу администратора, и братије манастирске против намѣ |
ник је отишо у Карловце; ваљда је однео тужбу на вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је ли ту господин |
у ништа да знам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за никога,“ Ово рекне, па приступи |
/p> <pb n="293" /> <p>— — „На поднесену тужбу буде администратор уклоњен, и за администратора м |
ојих је ради о.{S}Теофан долазио, да се тужи.</p> <p>Сѣдница се конзисторијална сврши.{S} Еписк |
мѣстнику.</p> <p>„О. намѣстниче!{S} Вас тужи отац администратор манастира, да сте изтргли нож, |
осподин зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те изшибати, да ћеш |
е познавала.</p> <p>Наравно да се овима тужила како је у манастиру прошла.{S} Ови јој савѣтују, |
стопа у Карловце Њ. Екселенцији, да се тужим, да види, какве славне калуђере има.“</p> <p>То р |
>„Оче администраторе!{S} Отац намѣстник тужио се на вас Њ. Високопреосвјашченству господину адм |
бора: пресуда је била донесена од самих тужитеља, дакле неумѣстна, то је истина; није имала тем |
Ја више неговорим ништа.{S} Нека говоре тужитељи, свѣдоци и закон... ја сам казао све што сам к |
прѣ пусту празнину у срдцу, која је све тужнијом постајала, што је дуже времена протицало.</p> |
аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћете зло проћи. |
о је у манастиру прошла.{S} Ови јој савѣтују, да даде написати тужбу, и да је поднесе Њ. Ексцел |
="200" /> <p>Он је очевидно ово неправо тумачио, кад је узимао, да му артиљерија с успѣхом опер |
ти дѣвојко...{S} Старо.. <pb n="186" /> тупо.{S} Ја овако научила, па шта ћу.{S} Но добро, што |
да други један корак иду за њим, па је турао натраг онога, кои се усудио пред њега или уз њега |
вори му овај. „Ти си том крив; ти си ме турао и гурао док се врата неотворише.{S} Али погледај |
јак, понесите кесу талира — и онако сви турате приходе манастирске у своје џепове — и ударите у |
и.</p> <p>Но куварица бијаше појака.{S} Тури га снажно од себе и одтрчи у своју собу.</p> <p>От |
тане маукати као мачак, одкључа врата и тури их у собу, мислећи, да ће куварица бити јошт на вр |
пошо путем, који би га међу обичне људе турио!</p> <p>О. Теофан отишо је у калуђере из узрока, |
рњаворске пријатеље него у своју руку и турски ножић.{S} Дигне дакле тај ножић и задене га у чи |
чи, и зграби са стола намѣстникова мали турски ножић, кои је овај собом носио, кад је у шуму на |
ена.{S} У чизми од те ноге имађаше онај турски ножић, и онај га мало убоде.{S} И нехотице дакле |
у шуму по огрѣв, квара нечине.{S} Свој турски ножић опази на столу, јер га је куварица јуче та |
ке першпективе обадвѣ армије и србску и турску, старог Југ Богдана и девет Југовића, битку саму |
..{S} Оканте се ви ножева.{S} Како једу Турци без ножева... па и без виљушака... како су се тол |
како је цар Лазар с коња спао, како му Турци главу сѣку, како Вук Бранковић са 12.000 љутих ок |
<p>„О њему су говорили, да је строг као Турчин.</p> <p>„0 једном банатском епископу добије глас |
ажу: што црвено црквено, а што је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад се на калуђерски преведе значи |
стране стојаше пред њим лѣпа, жена, цвѣтућа, сваке милоте и дивоте пуна, сама љубав најдубља и |
гдѣ му она жена у собу улази, жива и цвѣтућа, за коју је држао, да ће се тек на оном другом свѣ |
ем, тајником код уг. кр. намѣстничког вѣћа у Будиму.</p> <p>„Са неуморним књижевним радином док |
{S} Никад није могла спавати, кад је свѣћа горела.{S} Но ћутала је.{S} Само се сваки час окрета |
сли на духа архимандрита, а Ленки је свѣћа ометала.{S} Никад није могла спавати, кад је свѣћа г |
и тако се смѣсте.</p> <p>„Нек остане свѣћа да горе,“ рекне тетка.</p> <pb n="215" /> <p>„Па ћем |
сидор Коларовић.{S} Служио га је као свѣћа.{S} Кад прођу многе године произведе га епископ за а |
.{S} Сутон онај у цркви при оно мало свѣћа, које се запаљиваше... анђеоски гласови црквених пес |
, пун срѣће и сласти, као што глас пролѣћа изазива живот цвѣта и мириса...“</p> <p>Калуђер је ј |
година.{S} Нисам је видила има пуна врѣћа година.{S} Али је и она остарила.“</p> <p>„Но сигурн |
која јој је у сваком слогу звонила, срѣћа и сладост будућности, која му се пред духом и срдцем |
добро дочекивали.{S} Али сад га лоша срѣћа послужи.{S} Било је мало доцније у вече. „Ја сам гла |
куће да наздравим домаћину.“</p> <p>Срѣћа његова, што високородни није разумѣо, шта онај говор |
штете, али за мене читава ће бити несрѣћа.“</p> <p>Архимандрит је погодио.{S} Наскоро иза ове |
му снага малакше.{S} И онда је тек несрѣћа готова.{S} Ту несрѣћу уклонити, духу, вољи, силама н |
з своје ћелије непусти?“</p> <p>Ко се сѣћа, како је било, тај ће увидити, да је ово питање наст |
су вам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он од кривице чист.</p> <p>„С малом изни |
, које га разумѣ, које с њим једнако осѣћа, које га из чиста срдца љуби, из некористољубива увѣ |
ног похађања за наш оријент, као што је ћаба у Меки за исток мухамедански.</p> <p>Али, на жалос |
е одлазио неимајући срѣће видити му усрѣћавајуће лице.</p> <p>Овако је и о.{S} Теофан доспѣо до |
ре.</p> <p>Од тог доба била је Ленка осѣћај младости његове, пун милине и свѣжости, али чист и |
ко му глас влада чуствима, мислима и осѣћајима народа као палица каквога чудотворца.</p> <p>Осв |
ло!{S} Види се, да се нисмо с једним осѣћајима разстали!“ придода она и уздахне.{S} Они су заје |
.{S} Њега се скоро сви јошт тако живо сѣћају, као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк |
<p>„Секулића?“ запита о.{S} Теофан несѣћајући се, шта означује патријарх тим насловом.</p> <p> |
у манастиру остане.</p> <p>Ленка је осѣћала, да јој доиста ваља ићи.{S} Послѣ свега онога, што |
у оно врѣме потрѣба тога јоште није осѣћала.</p> <p>„Ако Станковић није такођер ништа ни почео |
су хвалили како дивно служи; сви су осѣћали да служба наша постаје његовим чинодѣјствовањем на |
а.</p> <p>„Богме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био професором на нашој г |
жтво вас неби пустило ни до зоре.{S} Срѣћан пут желим!{S} И држите рѣч!“</p> <p>Оне му се захва |
пођом супругом на све вѣкове здрав и срѣћан.</p> <p>Краснопѣвац манастирски запѣва велико многа |
само оснажило и повећало.{S} Ти ниси срѣћан,.. јест, ја сам добро извѣштена... ти си несрѣћан.. |
те изведе из живога гроба, и уведе у срѣћан живот.{S} Послушај вољу божију, прими руку љубави, |
евној утѣхи, коју је болан, тужан, несрѣћан, потиснут, оскрбљен хришћанин код мене нашо у братс |
т, ја сам добро извѣштена... ти си несрѣћан.., мораш бити несрѣћан...{S} У манастиру може стано |
на... ти си несрѣћан.., мораш бити несрѣћан...{S} У манастиру може становати мир... мир очајања |
отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам желио.</p> <pb n |
еизпуне милином, и дрхћућим сладкога осѣћања гласом проговори му:</p> <p>„Тошо!{S} Твоја су уст |
ње, којим је говорила, сила и истина осѣћања, која јој се на лицу изражавала, <pb n="144" /> пр |
проговорити.{S} Прси су му биле пуне осѣћања, кога дотлѣ није познавао.{S} Ново му сунце сијне, |
ѣсти и у прсима најсиловитије таласе осѣћања покренути.</p> <p>К том је долазило, да је ту прѣд |
још ће та доћи у Бечкерек да изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што му драго дијете,“ одговори стара. „Н |
страст и ту идеализовало неослабљено сѣћање на ону незаборављиву сцену у манастирској ћелији, |
>А код њега су људи живота пробудили осѣћање усамљености, те је осѣтио потрѣбу да има бар једно |
ог вечера нашо за право по унутарњем осѣћању дужности: то му је сад хладни разум својим освѣтле |
ла.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то о.{S} Теофан |
а је са св. тајном при служби прешо, осѣћао је чудесно олакшање истога часа и одлазио је утѣшен |
биле су му политичке ствари.{S} Није осѣћао ни старости ни болести, кад је ваљало те послове об |
>Наравно је било, да је о.{S} Теофан осѣћао, као да нема никог на свѣту; учини му се као да се |
у дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне се, кад чује ове рѣчи |
ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће те силом о |
будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним поштовањем.</p> <p>„Овом приликом шиљемо в |
исатељи.{S} Али ће се народ ипак мило сѣћати списатеља свога детињства!“</p> <p>Сад се разиђу г |
убави слушати, а у срдцу сласти раја осѣћати: то мора да је <foreign xml:lang="la">non plus ult |
дцу и души, коју у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше чисто задовољна, да је избѣ |
ени, да никакве опасности нема.{S} Овдѣ ће то само бити доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа |
ика, па дођите и ви с њим.“</p> <p>Овдѣ ће наши читатељи запитати: „Да збиља!{S} А шта је са о. |
вом на пароброду за Цариград.{S} Одандѣ ће прије свега у св. Гору.</p> <p>Може бити, да је патр |
ве и Иринијеве, биће како тако: а послѣ ће бити... знате, шта ће бити? манастири ће падати под |
ђе суд од честњејше конзисторије, дотлѣ ће стојати, што сам ја наредио.{S} Ви ћете оче Теофане, |
вас неће бити штете, али за мене читава ће бити несрѣћа.“</p> <p>Архимандрит је погодио.{S} Нас |
е се као ћурак, а дворски капелан једва ће дочекати.{S} Сад сам свршио.{S} Од игуманства нема н |
о разкречило а мастило сасушило, а тога ће му ваљати да информацију забележи.</p> <p>Он се окре |
мѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој одмах плату издати, па ће тако исто кришом из ма |
тора митрополије, у ком му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир дворска комесија, а дотл |
под ње.</p> <p>Ова осѣти за времена, да ће онај да извуче столицу изпод ње, па скочи, и спасе с |
га изабрали за митрополита, завѣшта, да ће на свој трошак дати учити из сваке дијецезе по једно |
.{S} Теофан. „Но признајем у напрѣд, да ће бити у мом разлагању више горуће добре жеље, него по |
<pb n="277" /> што више мислила је, да ће му угодно бити, ако му пружи разлог и прилику, да се |
долази.“</p> <p>О. Теофан мислио је, да ће патријарху учинити радост, кад му све каже:</p> <p>„ |
ѣраћу им мачку на оџак, што но веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Док је адвокат овако говорио, ок |
и, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бити неће.“</p> <p>„Али |
крај његове узвишене душе, надам се, да ће му поћи за руком, те ће га народ за кратко врѣме тра |
одије и у други свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвалити.{S} |
} А од старе госпође тетке надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣтити...“</p> |
дворска комесија дошла, и надао се, да ће га тај дан преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће на |
пада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће народ најпослѣ манастирска добра као своја поискати, |
си га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гл |
вце ни руна: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт запитати: мора ли то тако бити!{S} И нема ли |
} Шта мислиш?“</p> <p>„Мени се чини, да ће бити врло добро!“ одговори овај смирено. „Што год ид |
ја сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће именовани свѣдоци потврдити то што кажете, зато, да |
лежили.{S} Само јесте л’ ви сигурни, да ће они све потврдити, што сте ви рекли....“</p> <p>Наст |
етац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне се |
ајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О. Т |
у њихов ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бити н |
е.</p> <p>„А ко је мого и помислити, да ће срѣћна једна женска потражити кадгод човѣка, кога кр |
оре, јест, и морали би се опоменути, да ће се можда на своје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} Па б |
уча врата и тури их у собу, мислећи, да ће куварица бити јошт на врати и ова отискивати.</p> <p |
рѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје труде, своје успѣхе сестрин |
арх о.{S} Теофана, предпостављајући, да ће га тим питањем смести!</p> <p>Овај стане одговарати |
долази у манастир, него јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и |
</p> <p>„Изволите!“</p> <p>„Ја знам, да ће боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником не |
покора ослободити, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких чуда и покора.{ |
еси ли задовољан?</p> <p>„Ја мислим, да ће тако бити најбоље!“</p> <p>О. Теофан се премишљавао |
дан преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ адми |
је тому узрок било то, што је држао, да ће му аукторитет бити у толико већи, у колико се буде м |
и, жива и цвѣтућа, за коју је држао, да ће се тек на оном другом свѣту моћи видити, а на овом н |
живот, јер му је један човѣк казао, да ће ме убити, само чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се |
изиђе из собе.</p> <p>Он је мислио, да ће љутост патријарха прећи, па да ће га к себи натраг п |
зирно проговори јој: „Јесам ја реко, да ће бити ђавола!{S} Што си долазила.{S} Господин зна да |
доста трошка.{S} Хајде нека узмемо, да ће им мачку истѣрати на оџак, као што рече, али и мени |
у штаку за вашу персону, јер држимо, да ће вам скоро митра главу украсити.</p> <p>„За мога брат |
би. „Шта је то?{S} Одкуд се надасмо, да ће нас сунце грѣјати, одтуда нас лед бије?“</p> <pb n=" |
ни је госпођа Ленка дала руку на то, да ће и мој манастир почествовати, кад јој послови допусте |
долазио, <pb n="250" /> кад је чуо, да ће на већи какав празник о.{S} Теофан служити, и глас о |
да тако говориш, очешљаће ти браду, да ће ти пола на чешљу остати,“ упадне овдѣ патријарх грох |
х богомољаца изнети, само да покажу, да ће свакога ђаво однети који се усуди против њих говорит |
бијаше дала архимандриту Партенију, да ће га на скоро посѣтити.</p> <p>Прођу шест недѣља.{S} Д |
лажу да обавим тај шут, и изјављују, да ће то само бити на корист манастира и калуђера, и препо |
је добио из двора у Карловци поруку, да ће на сваки начин доћи у комесији и протођакон, са овим |
/p> <p>О. Теофан помисли у први мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и нехотиц |
м о том говорила и она ми се обећала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора |
<p>Резиденција је послѣ њега прѣтила да ће се срушити, и Чарновић ју је дао на закључак сабора |
о, да ће љутост патријарха прећи, па да ће га к себи натраг позвати, зато је ишо врло лагано пр |
е...{S} Најпослѣ рекне: „Кад мислите да ће тако бити најбоље, нека... буде!“</p> <p>На то се ди |
обу на под.{S} Отац Митрофан мишљаше да ће куварица преко онога из собе изкочити, па разшири ру |
честају.</p> <p>— — „Видим шта је, и да ће најбоље бити, да се сам одпустим.</p> <p>— — „У деце |
ди, да ту непомаже ништа говорити, и да ће најбоље бити немѣшати се ни у тај чин започете комед |
, која га љуби као брата рођенога; и да ће се у мом спомену блистати његова слика као слика как |
тетке надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣтити...“</p> <p>„Понда и ви морат |
а Митрофан сигурно.</p> <p>„Она вели да ће се заклети, да је било тако“, рекне архимандрит.</p> |
на рука... <pb n="72" /> и може бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу |
о.{S} Теофан сав се стрѣсе, мислећи да ће можда сама Екселенција изићи.</p> <p>Врата се отворе |
га к администратору.</p> <p>Мислећи да ће какву заповѣст добити, пође тамо.</p> <p>Кад ступи у |
сту могли досѣтити.</p> <p>А знајући да ће нас многи и за овај мали плагијат то хвалити то грди |
остим људима оца и матер и прѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, а они онда чине то исто и |
ећ добар ручак скувала у двору, знам да ће грцати, кад га стану кусати, срам их било.“</p> <p>„ |
lestone unit="subSection" /> <p>Знам да ће кои читатељ ове приповѣсти на овом мѣсту запитати:{S |
д о.{S} Теофан?</head> <p>Увѣрен сам да ће многи од моих читатеља овако запитати, ако књигу до |
љеног огрѣва.</p> <p>Све се кочи тим да ће постати игумном, и казује како је на то већ више хиљ |
чевито, и приступи о.{S} Теофану као да ће да га смрви.</p> <p>„Судија велике господе нису овак |
кашаљ давио је кадкад болестницу као да ће да ју угуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу на |
то било хотимице или нехотице, него да ће он њега оним ватраљем одалачити, па ма га послѣ на к |
ота, ком је куњао и о ком се сумњало да ће се одржати.{S} И воћњак његов напрѣдовао је исто так |
n</foreign>.“</p> <p>„Ово је значило да ће доћи у пензију.</p> <p>„Кад генерал оде, похита град |
се том за кратко врѣме недоскочи, то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из |
ражио Печеновића, код куће: рекну му да ће га за цѣло послѣ ручка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кран |
рске, кад неуму да је руководе, а влада ће казати: имате право, кад нису за то, нека нешкоде са |
како да се овој невољи доскочи, а влада ће радо одобрити све, што он пронађе да лежи у интересу |
останете.{S} Што ви сад грѣшите, можда ће невини ваши прејемници одкијавати: и онда ће њихова |
аја калафе нестало? и то незнамо; можда ће будућност донети „тајне Хранислављеве калафе“.</p> < |
прошло.{S} Пожалиће, покудиће, а можда ће и осудити, јест, али <foreign xml:lang="la">praeteri |
знаш!“ осѣче се на њега друг му: „Можда ће госпођа Ленка више наћи задовољства у конверзацији с |
</p> <p>„Па шта ћемо ту?“</p> <p>„Ваљда ће господин да видите и тај манастир.“</p> <p>Уђу у пор |
пак ако свѣдоци потврде вам рѣчи, онда ће отац Теофан страдати, ако свѣдоци вас оставе, онда ћ |
S} Ако ми ту вашу теорију уважимо, онда ће настојатељ моћи не само имати пријатељице, <pb n="10 |
народна; ако калуђери то признаду, онда ће кад тад доћи мајстори, који ће из тога чудновате кон |
ељи, е онда се то несмѣ трпити.{S} Онда ће такови настојатељ и на страни, у друштву, то исто уч |
ве наше ствари изићи на видѣло, па онда ће се наћи људи, који ће из тога конзеквенције изводити |
на управу, доћиће зацѣло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између себе кољете и изно |
вини ваши прејемници одкијавати: и онда ће њихова клетва пасти на ваше гробове и душе.{S} Јест. |
ије чути“, прихвати о.{S} Теофан. „Онда ће изкуство В. Светости допунити празнине мога говора, |
е бѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стража ће добити строгу заповѣст, да вас одма из пушке убије, |
ченство!{S} Поста има још доста, а вама ће скоро бити добро, па онда нећемо ништа друго кувати |
тељи...{S} Оканите се Карловаца... нама ће се више вѣровати него вама једном“..</p> <p>Овако го |
пођу сестру,“ запита архимандрит; „нама ће свима бити мило, да је лѣпо дочекамо.“</p> <p>Архима |
добили, нека ју носи на прсима.{S} Она ће га сачувати од многе напасти, на које човѣк у животу |
господину своју руку и иде с њим, а она ће са госпођом Пуљиницом за њима.</p> <p>Господин архим |
и кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам бити још згодније.“</p> <p> |
отивници рачунали као и она.</p> <p>Она ће доћи по плату, то су за сигурно држали.</p> <p>Доћић |
лед бије...{S} Имај пријатеља горѣ, па ће ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} П |
:lang="de">Donnerwetter </foreign>“, па ће га скупо стати.</p> <p>„Но пекар помисли, ако је Стр |
свога пара и господара од памтивека, па ће такови бити, док је и једнога?{S} Кажи да нису, ако |
о да познаду да има таквих створења, па ће до кои час да их остави и да прне у своју небесну ви |
S} Дакле, постарај се за много уста, па ће ти се орити хвала!</p> <p>„Дед, запитај, чије се име |
и чланови друштва доћи мало касније, па ће бити друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако де |
настирска добра у своју управу узме, па ће онда калуђери изгледати и комад хлѣба из његове руке |
?{S} Увуците само капут у манастире, па ће он вас оправити у закутак.</p> <p>„Де, држте се ви с |
бру управу и ваљане управитеље дати, па ће ових 10000 фор, на годину врло лако моћи саставити.“ |
била, да ће јој одмах плату издати, па ће тако исто кришом из манастира отићи, те је неће нико |
иви, и може јошт и 30 година живити, па ће живо преповѣдање служити за квасац, који ће се све в |
и на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то репетирати сваки дан, кад небуде учињено што т |
е слѣдовати?{S} Народ ће се дигнути, па ће та добра у своје руке узети, а разкошне настојатеље |
рѣ тога. „Све ће то доћи у записник, па ће честњејша конзисторија донети рѣшеније.{S} Јест.{S} |
S} У двору знаду да сам дошла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одгово |
се могла црпити та жива вода, јест, па ће лакше бити прегорѣти оно, што се пропустило и није с |
и жандара, и полиције и ексекуције; па ће бити свашта, и пуцаће свѣт од нашег покора.“</p> <p> |
и, ја немогу к њему.{S} Бог све види па ће судити и њему и мени!“ </p> <p>Ђак оде, стража код в |
рили, него је један чекао, да чује, шта ће други најпрѣ рећи.</p> <p>„Гдѣ су јој свѣдоци?“ прим |
и лажи, па је чекао мирно да чује, шта ће онај да рекне.</p> <p>Настојатељ најпослѣ премучи му |
ако тако: а послѣ ће бити... знате, шта ће бити? манастири ће падати под конкурс... калуђери не |
лете за њима.</p> <p>„Сад ће бити, шта ће бити“, повиче администратор и оде у своје собе, из к |
се запитати, да их није ко научио, шта ће да говоре, јест, и морали би се опоменути, да ће се |
вно; а осим тога пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двору патријарховом.</p> <p>Начелнику б |
ати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би то |
администратор жупаније срѣмске)!{S} Шта ће рећи Њ. Ексцеленција гроф Ревицки (канцелар мађ. кан |
да су женске у мојој соби биле!{S} Шта ће на то рећи његова екселенција!</p> <p>Његова Екселен |
ичанство, па да виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S} Та то су солдати, тамо не могу владати влад |
уду: „Па шта ће рећи свѣт на то!{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="la">Illustrissimus Bitto</fo |
и... куварица... жена... шибе...{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="la">Illustrissimus Bitto</fo |
то пута тај дан себи јасно реко:{S} Шта ће рећи његова екселенција, кад чује, да су женске у мо |
>Illustrissimus Bitto</foreign>?{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="la">Excellentissimus Reviczk |
Кад овако говори његов адвокат, да шта ће болан говорити противник, шта ли судије!</p> <p>„Е м |
ао два три броја „Дневника,“ па зна шта ће рећи повѣстница о патријарху.{S} А знаш ли ти, шта с |
ару. „Та идите о.{S} Теофане.... па шта ће вам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда опет б |
говори владика у највећем чуду: „Па шта ће рећи свѣт на то!{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="l |
у позорност на попу, и да га запита шта ће.</p> <p>Пред тим катаном или собаром клањао се свешт |
би боље годило пиле него пасуљ: али шта ће.{S} Он погледа смирено на епископа и стане га тѣшити |
стеље и гледаше к вратма, очекујући шта ће да буде.</p> <p>Врата се спољска отворе, и нѣко куцн |
} Ако то тако дуже потраје, знате л шта ће слѣдовати?{S} Народ ће се дигнути, па ће та добра у |
— Али ми пијемо, и право чинимо; но шта ће рећи отац Теофан?“</p> <p>„Отац намѣстник?“ прихвати |
н и уздахне дубоко.</p> <p>„Ти знаш шта ће повѣстница радити....{S} Видиш ти њега.{S} Прочитао |
о чује то Њ. Величанство, па да виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S} Та то су солдати, тамо не м |
p> <p>„Шта је то“ Запита сам себе. „Шта ће ови са мном?{S} Та ови мене склепташе, као да сам уб |
добра што даде, запита листоносца: „Шта ће твој господин од мене?</p> <p>„Та ето ваљда пише у п |
зора, у души љубеће жене нада... љубав ће бити јача — и зазвони јој у души глас жеље и крви... |
обавити: па се није могло знати, какав ће вѣтар из нове дупље духнути. <foreign xml:lang="la"> |
у својем и у будуће заостати има, којег ће дужност бити за њему вручену свету обитељ непресѣчно |
мо иде за својом узвишеном цѣли:{S} Бог ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то свак |
тишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣло, па онда ће се наћи |
Екселенција.</head> <p>Осване дан, кад ће сиромах о.{S} Теофан да приступи Његовој Екселенцији |
кчевић.</p> <p>Овај већ одреди дан, кад ће у Карловце доћи, и спреми ствари, које ће да понесе, |
и повиче јаче: „Натраг, господине, сад ће га снаћи.“</p> <p>И доиста се примѣтило на болестник |
а нетрѣба се јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас народ јошт слушати у свему.{S} Ја сам био са мно |
нећете моћи потужити ни на што.{S} Сад ће вам господин протођакон прочитати записнике, да чује |
зазвони звонце на ручак.</p> <p>„Е сад ће сви у трапезарију, и ја морам <pb n="27" /> тамо.{S} |
ега народу мило и сјајно.</p> <p>„И сад ће мислим све што долази обасјати права свѣтлост, те ће |
коса и брада, румени образи реко би сад ће крв пробити, <pb n="273" /> глас топал, мало потмуо, |
м мантије све лете за њима.</p> <p>„Сад ће бити, шта ће бити“, повиче администратор и оде у сво |
био добар вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде комендије“ продужи администратор неузима |
о конгреса, ето и јавних листова: народ ће сам себи и теби помоћи!“</p> <p>И ово је било крајње |
аје, знате л шта ће слѣдовати?{S} Народ ће се дигнути, па ће та добра у своје руке узети, а раз |
ад врѣме радње.“</p> <p>„Потврдиће, све ће потврдити“, примѣти настојатељ и по други пут, незна |
архимандрит мирно као и прѣ тога. „Све ће то доћи у записник, па ће честњејша конзисторија дон |
имајући на ум одговор Амфилохијев. „Све ће пуцати по двору.{S} Њ. Ексцеленција напућиће се као |
ако су стајале напрема себи особе, које ће у овој прилици напрво ступити.</p> <p>„Митрополит Ст |
у Карловце доћи, и спреми ствари, које ће да понесе, и јави то телеграфично патријарху; али ов |
p>Ленка удова Обрадовић.“</p> <p>„Дакле ће нас ипак посѣтити“, рекне на ово архимандрит. „Но ба |
ори него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ће бити, и онако ће на скоро зазвекетати будилник!“</p> |
ма ништа!{S} То је пут дугачак.{S} Боље ће бити, да и не задирем.{S} Ако они пођу тим путем, <p |
не му онај.</p> <pb n="239" /> <p>„Боље ће бити, да нечекамо, да сам изтераш, што смо ти дужни. |
обро наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. воље ће бити....{S} Хајде, молим те, хајде из ових стопа... |
чинио и ваља да останеш при том.{S} Име ће ти остати сјајно, савѣст чиста а будућност без отров |
ога, а ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ постарати суд и жандар.“</p> <p>На то метне п |
збавити двѣ добре душе од пропасти, оне ће изазвати живот, пун срѣће и сласти, као што глас про |
вечерње“, одговори патријарх; „вечерње ће одслужити прота, а ја сам теби дужан реванж. — Само |
малне балове у манастирима доживити, те ће бити ту и банде.{S} Јест.{S} Е, манастири нити су за |
е, надам се, да ће му поћи за руком, те ће га народ за кратко врѣме тражити и одликовати.{S} Ње |
муле узеће народ најпослѣ за истину, те ће обиста потражити, да он манастирска добра у своју уп |
езна ни је ли мушко ил женско; а у теби ће пре видити св. Флоријана, што долази да му гаси ватр |
а видѣло, па онда ће се наћи људи, који ће из тога конзеквенције изводити, како коме у занат бу |
ду, онда ће кад тад доћи мајстори, који ће из тога чудновате конзеквенције <pb n="103" /> извод |
пријатељ <pb n="145" /> са чамцем, који ће нас у Србију превести... тамо ћемо непознати вѣнчати |
нож, отров, конопац или студенац, који ће мој живот прекратити.{S} Сѣти <pb n="148" /> се живо |
иво преповѣдање служити за квасац, који ће се све већма дизати, али не на корист манастирске уп |
свога друга из оне балске ноћи, и сваки ће запитати, а шта је са о.{S} Митрофаном?</p> <p>К њем |
тројице, које сахранисмо.</p> <p>Сваки ће се читатељ сѣтити, да овдѣ долазимо племенитодушној |
маглом застрта; он почне сумњати, да ли ће му бити могућно задаћу своју извести.</p> <p>Он је м |
и ти на врху славе твога дана.... да ли ће се и мени мој гроб скоро отворити?“ рекне о.{S} Теоф |
ожда је умро: „Незнамо!“</p> <p>А да ли ће опет доћи?</p> <p>„Незнамо!“</p> <pb n="361" /> <p>Н |
> <p>„Сасвим добро; мало по србски, али ће те свако разумѣти, ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но |
Ова је ствар већ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣло, |
да што више манастирима прилаже.{S} Али ће то неумѣстно смиреније завити калуђере у пртену врѣћ |
ће већи духови и бољи списатељи.{S} Али ће се народ ипак мило сѣћати списатеља свога детињства! |
и архимандрит с пуним увѣрењем. „А мени ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени вас још већма!“ примѣти |
его живо повиче: „О тога се небоим; они ће све потврдити, ја сам већ са свима наредио.“</p> <p> |
вните само наше изврстније људе.{S} Они ће вам све доказима потврдити и цифрама утемељити.{S} Ј |
јмилије, једино што желити могу.{S} Они ће сами најбоље настојати, да те жива направе мртвим.{S |
е у Петковици да, засадиш виноград, кои ће ти име за навѣк у манастиру одржати.</p> <p>„Знам да |
е бити... знате, шта ће бити? манастири ће падати под конкурс... калуђери неће имати хлѣба...{S |
ло, дигне лице к небу, и повиче: „Та ти ће мене и направити убијцом!{S} Гоне ме... ја се отимам |
А нити је што друго била у Земуну, нити ће да буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фрушт |
ас гвозденом руком стегнути.{S} Но доћи ће и то!“</p> <pb n="333" /> <p>О. Теофан ћутао је као |
погледом ободрена... „Говори само, рѣчи ће твоје избавити двѣ добре душе од пропасти, оне ће из |
еда на наше фрушкогорске манастире, тај ће разумѣти топлу жељу старе госпође.</p> <p>Приповѣда |
?“</p> <p>Ко се сѣћа, како је било, тај ће увидити, да је ово питање настојатеља морало нѣмим у |
ижује.{S} Свему је томе он крив.{S} Тај ће ме човѣк главе доћи.{S} Свему је он крив.“</p> <pb n |
саградити величанствена зграда, у којој ће се смѣстити гимназија и семинарија богословска и сви |
а; а кад се што почне, па прекине, увѣк ће рогобатно да изпадне.{S} То је сигуран знак, да неид |
> <p>Нетрѣба ни рѣчи да рекнемо па ипак ће сваки знати, како је било у тој малој собици, на кој |
конгрес...ту избор митрополита...{S} Ал ће се радовати Рајачић (владика вршачки)...{S} То је та |
у очима људи, да набави средства, којим ће народу сваковрстно моћи помагати.{S} Већ ми је пред |
о и прочупали, што му драго.{S} Али тим ће се нов дух улити у калуђерство, нов живот увести у м |
манастири сами одреде ону своту, којом ће годишње на учевна заведенија, семинарију, и апелатор |
ше читатеље са Њ. Екселенцијом, с којом ће о.{S} Теофан мало час посла да има, остаћемо код ње. |
!“</p> <p>Ко познаје нарав човѣчију, он ће разумѣти и схватити стање Ленкине душе.</p> <pb n="1 |
ије усудио принети чашу к устима, јербо ће се вино претворити у отров!“</p> <p>Опет се разигра |
атству штофа и дивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у нас и више нигдѣ!“ проговори архимандрит, кад |
авити у народу да просе милостињу, него ће им људи <pb n="69" /> рећи: ви разсипате, а ми од ус |
боље знаш.</p> <p>Кад човѣк пише, много ће рѣђе погрѣшити, него кад устима изражава што мисли.{ |
увајте, иди дајте макар и хладног, дуго ће ми бити чекати.“</p> <p>Намѣстник погледа духовника |
ора то већ и уклонити.{S} На примѣр: ко ће одобрити, да се настојатељ опија?{S} Неваља то ни ка |
?“ запита архимандрит.</p> <p>„Није; ко ће нас научити.{S} Господин нам је само реко, да смо ма |
већ опредѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дати трошак на ове твоје тричарије?“</p> <p>„Мана |
а, и чекала је одговор пријатеља.{S} Ко ће описати израз ока, лица, руку, цѣлог држања!{S} Ту с |
едно“ Кад сте се разишли?“</p> <p>„Е ко ће то знати, ми немамо сатова.{S} Та било је, да рекнем |
исли.{S} Најпослѣ стане и рекне: „Овако ће бити најбоље!“ изиђе на поље и оде администратору.</ |
је дуже времена протицало.</p> <p>Свако ће нас подпуно разумѣти, кад рекнемо, да се опет љубав |
јести, јер ако овај умре од глади, како ће онда одговарати.{S} Даде дакле предња врата одковати |
њима дѣловати, — пак ћете видити, како ће се напунити, и то људма, кои заслужују свако уважење |
код епископа Хранислава, да видим, како ће се тамо ствар узети!{S} Тако ће бити најбоље.{S} Дак |
Смислио бијаше све лѣпо и красно: како ће екселенцију задобити, показујући му се највећим прив |
товатељем његових великих заслуга; како ће ствар представити у свѣтлости, да сва ова падне на њ |
противници да дођу у мрак и таму; како ће заузети старѣшину својим идејама, које је о задаћи к |
S} Ид’те спавати, боље ће бити, и онако ће на скоро зазвекетати будилник!“</p> <p>Онај шиљконос |
служба служи...{S} То ће бити, да, тако ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти љ |
у лажи.“</p> <p>„Та право кажете, тако ће бити и најбоље.“</p> <p>„Кажу, да је и господин био |
м, како ће се тамо ствар узети!{S} Тако ће бити најбоље.{S} Даклем идем одмах сутра!“</p> <p>Са |
лост, није учињено за то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што учинити.</p> <p>Наравна је ств |
мо, те се прођу и провеселе.{S} Сигурно ће и данас мужеви и мужки чланови друштва доћи мало кас |
тави, како је досад било.“</p> <p>„Лѣпо ће ти се захвалити господа архимандрити за тај предлог“ |
, а такових већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта насликамо.</p> <p>Он је б |
безобзирно употрѣбљавао.</p> <p>„Добро ће бити, да ти пре свега кажем главно становиште, на ко |
Ти падаш у гроб твој јарко сунце; скоро ће мрачна ноћ сву земљу увити: мене увија мрачна ноћ и |
рста мислећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114" /> на врата, пови |
ећи.</p> <p>„То је подузеће за мене, то ће народу и на хасну бити и на част служити.</p> <p>„Па |
дрита Партенија част, кад му дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, |
дуж пијаце до првог сокака на десно, то ће се све срушити, па саградити величанствена зграда, у |
еченовић; а ко је адвокат Печеновић, то ће вам казати магистрат новосадски и архива бачке и тор |
кој Гори.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам бити још згодније.“</p> <p>„Та мени би било прав |
стиру да се света служба служи...{S} То ће бити, да, тако ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је |
да ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо тамо бити сами.{S} Дакл |
нисам утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва братија посвѣдочити.{S} И зато сам метнуо стражу |
путем, коим бијаше у кујну дошао, а то ће рећи из кујне на поље, па ходником до басамака, онда |
куријалне... пак онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb n="54" /> и онда |
у чашу и искапи је до дна.</p> <p>На то ће рећи један од гостију:</p> <p>„Душа ваља, добро вино |
е сутра у свом друштву неопазе... та то ће им бити најмилије, једино што желити могу.{S} Они ће |
паситељу; увѣк ћу на тебе мислити, и то ће ме одржати, да неклонем, да се неокаљам, да се неогр |
дати резиденцију за патријарха.{S} И то ће бити монументална зграда.“</p> <p>Ми ћемо овдѣ примѣ |
ица по нашем ћефу провести.“</p> <p>„То ће бити прави бал“ одговори Амфилохије <pb n="14" /> и |
, и кои су у стању извести послове, што ће да служе на велику корист а уједно и на славу и цркв |
<pb n="73" /> се у истину обрадује, што ће ствар у руке тога мужа доћи, кога су сви као разбори |
запетим жицама инштрумента за смѣх, што ће доћи.</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе да га нема |
вему више стављено у прорачун, него што ће доиста трѣбати.</p> <p>„Изволите само, В. Светости, |
ти је жао?“</p> <pb n="356" /> <p>„Што ће наша црквена повѣстница име Ваше Светости“ — ту заћу |
а се ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече и угризе.{S} Зато су му се нова браћа са на |
ти.{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће те силом одовуд одвући,“</p> <pb n="25" /> <p>Сирота |
„И ја судим, да морамо бити строги, јер ће сва дисциплина изтајати као восак на сунцу. <pb n="7 |
озивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега какав солдачки „<foreign xml:la |
м су мени дражи и милији.{S} Зашто, јер ће тим боље бити свима, и калуђерима и настојатељима.</ |
... или талира... па ма и дуката... јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калу |
то? “ запита онај зачуђено.</p> <p>„Нас ће на скоро разставити!“ одговори архимандрит с пуним у |
свим сходно чину и мѣсту дотирају, опет ће манастирски биџе боље проћи, него да им се управа ов |
а много истине у ствари; а Ваша Светост ће своим високим умом и богатим свестраним изкуством јо |
вода на његову воденицу...{S} Живковић ће (темишварски владика) рећи:{S} Ето ти Хранислава... |
вечерас остави на миру, а сутра ујутру ће му све казати.{S} Архимандрит га одпусти и он оде у |
Ја само говорим, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим други.,“</p> <p>„Али ти бушиш, отче! |
езависи ништа“, рекне о.{S} Теофан; „ту ће други одређивати.{S} Ја само говорим, а кад дође до |
„нека је и отровано, ја ћу јести; грѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се кратким путем свега |
— — баш у срдце <pb n="311" /> — одмах ће бити крај!{S} Изповѣди ме и причести!“</p> <p>О. Тео |
ити“, рекне на ово архимандрит. „Но баш ће ми бити мило!“</p> <p>„Хвала Богу, само кад је оздра |
ођу.</p> <p>„Добро, добро, тетка... још ће та доћи у Бечкерек да изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што |
анастиру Ј...у Фушкој Гори горѣле су свѣће по свим ћелијама.{S} Ту се држао тако названи бал.</ |
о и берићетно.</p> <p>Но и било је пролѣће као наручено.</p> <p>Један дан бијаше архимандрит от |
слава.</head> <p>Прошла је зима, и пролѣће се развило у велико.</p> <p>Виноград, кои је о.{S} Т |
ср.{S} Са интереси могли смо, да је срѣће сад имати око 3,000.000 фор. који би нам давали око |
ом.{S} Ја сам имала, свачега само не срѣће.{S} Чинила сам своју дужност, али ми је срдце пуцало |
ак.</p> <p>— — „Ево и с друге стране срѣће.{S} Које шљивовице које комовице напекао сам 300 ак. |
... мир очајања, мир прегорѣња.. али срѣће ту нема.{S} Признај, да си се преварио, ма шта да си |
затвара гробу врата, и отвара двери срѣће кућама, <pb n="174" /> које је већ смрт црним велом |
лазећи из двора прогунђа: „Неће бити срѣће, одбише ме од врата.“</p> <p>Да упознамо мало наше ч |
поглавару, или је одлазио неимајући срѣће видити му усрѣћавајуће лице.</p> <p>Овако је и о.{S} |
пропасти, оне ће изазвати живот, пун срѣће и сласти, као што глас пролѣћа изазива живот цвѣта и |
е сада — еклисијархом!</p> <p>— — „О срѣће, о блаженства!{S} Сад црква живи за мене а ја за њу. |
а се особито радујем, да сам дошо до срѣће познати вас.{S} Сматрајте, да сте код своје куће.{S} |
ем,“ примѣти о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да више њих и у полу само тако светитељски служе.“< |
p>Е, овај господин неимађаше такођер срѣће у даљем свом животу.{S} Исте године, кад је онај бал |
рашена невѣста.</p> <p>— — „Ево опет срѣће изненада.{S} Ту ми заслугу призна и настојатељ и бра |
твом могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то било!“</p> <p>„Ето ви |
од чуда узвикнуо, руку о руку ударио... ћелепуш час пол с главе свинуо, час пол на главу метнуо |
„Нека буде, шта хоће, само кад је моја ћелија остала на миру.“</p> <p>Куварица се нѣкако срѣтн |
дритовим, и проговори жешће: „Његова је ћелија његова курија.{S} Ко се ту налази; то се нетиче |
амаке горе, те оним дугачким ходником к ћелијама, док недојури до своје.{S} Ту забрави обоја вр |
..у Фушкој Гори горѣле су свѣће по свим ћелијама.{S} Ту се држао тако названи бал.</p> <p>Админ |
о, морамо да кидамо своје плотове.{S} У ћелијама гинемо зими неимајући приправљеног огрѣва.</p> |
{S} Он је дрва насѣкао, шиндру набавио, ћелије покрио.{S} То му је било велико уживање.{S} А то |
у.</p> <p>У дубљини код јединог прозора ћелије стајала је млада и лѣпа женска са спуштеном глав |
пала на лице, и повуче се к прозору од ћелије.</p> <p>Слика, коју угледа, смрзне јој крв у жил |
У тај пар куцне нѣко на врата од његове ћелије...{S} Он одговори: слободно...{S} И лик Ленке, а |
ави једног шумара на врата од Теофанове ћелије, али га више ничим није узнемиривао.</p> <pb n=" |
Ишло је добро.</p> <p>— — „Ваљало ми је ћелије покрити, јер им је кров био у врло лошем стању.< |
тимању удари ногом о предња врата своје ћелије, која су била отворена.{S} У чизми од те ноге им |
>„Он је оставио отворена врата од своје ћелије, те је она неваљалица побѣгла из манастира, и мо |
јесте л’ ви њему казали, да је из своје ћелије непусти?“</p> <p>Ко се сѣћа, како је било, тај ћ |
покора.“</p> <p>„Ти њу пуштај из твоје ћелије, а друго је моја брига,“ одговори му администрат |
инистратор био заповѣдио, да је из моје ћелије пустим, да је немора силом напоље извлачити.{S} |
казао онај ужасни призор из манастирске ћелије.</p> <pb n="180" /> <p>Глава јој бијаше попустил |
аријим житељем те обитељи дође до једне ћелије, која бијаше затворена.</p> <p>„А шта вам је ту? |
p>Пријашњи управитељ нити је кад код те ћелије био, нити је кад за њу запитао.{S} Њему је једно |
им сурогатом.) Него пуштајте је из ваше ћелије, да је неморам сам из ње извлачити, те да се не |
ју, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелије, док је жива...</p> <p>На ове рѣчи скочи, и згра |
свакдањем.</p> <p>Тек да пође напоље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к администратору.< |
о ње, па један за другим одшуњају се из ћелије.</p> <p>„А јеси ли наредио да приправе конак за |
учинило недостојним, да је ја силом из ћелије извучем, па зато сам оставио врата отворена, кад |
за 30 хвати крова нужну шиндру набави и ћелије одмах покрије, а ја да му 800 фор. платим кад шљ |
хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији заковали, и стражу му пред врата ставили. — Шта |
а послѣ самовластно и насилно у његовој ћелији заковали и под наоружану стражу ставили; кажите |
кне, па изиђе на поље и упути се својој ћелији.</p> <p>Они други пођу за њим, и стану га нудити |
. Теофан је ћутао, па само ишо и својој ћелији хитао.</p> <p>Кад дође до ове, залети му се адми |
аблазан избѣгавати, па и у самој својој ћелији, а с друге несмѣ манастирско добро разсипати, је |
нио се болестним, и уздисао је у својој ћелији, да се до бога чуло.</p> <p>Она два млађа калуђе |
p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својој ћелији.{S} Кроз прозор се видило јарко сунце, како се з |
S} Неваља то ни кад чини тајно у својој ћелији прекривен од свакога ока.{S} Али ако он то чини |
: то је све у бољем стању него у твојој ћелији.{S} Ја идем у другу собу, да се спремим на пут; |
а.</p> <p>„Ова хоће да се убије у мојој ћелији, ако је дирнете, па шта ћемо онда?{S} Ето нам на |
и несрѣћни тражили утѣхе у манастирској ћелији и ту је и нашли.</p> <p>„Незнам је л ти познато, |
ону незаборављиву сцену у манастирској ћелији, често и трајно промишљање о себи о одношаима сп |
ницу то овај то онај, да види, шта се у ћелији ради.{S} Но кључ је стајао у кључаници, те тако |
хо немогаше подпуно извѣстити, шта се у ћелији говори.</p> <p>Сад се задржи један од млађих гле |
дник,“ рекне пратиоцима, и остане сам у ћелији.{S} Гледао је подуже житеља тога кавеза, пустио |
ане мало, кад види, какво је дружство у ћелији.</p> <p>О. Теофан стојао је са уздигнутом главом |
виде, спавају више пута на коли него у ћелији, и једу из торбе, што су понели.{S} Јест.{S} Ја |
апне из све снаге око, неби ли призор у ћелији у цѣлини схватио.</p> <p>Но онај га зграби за ра |
ме чин на себе, и пође у трапезарију, а ћелију остави отворену.</p> <p>У трапезарији нађе се и |
>О. Теофан допрати архимандрита у овога ћелију, пак онда замоли, да га за вечерас остави на мир |
ћете му носити јело и воду, и почистити ћелију.{S} Али добро пазите да неутѣче, јер тешко вама, |
> <p>Старији ђак гледао је са ходника у ћелију као да на што пази.{S} Кад се управитељ приближи |
дознали, да је млада лѣпа госпа ушла у ћелију отца Теофана, јер им је то дојавило ђаче, што га |
плашеном оку.</p> <p>И доиста је ушла у ћелију смиреног калуђера Ленка, жива живцата, лѣпша нег |
а пробуди.</p> <p>Манастирски ђак уђе у ћелију, назове му добро јутро и јави му, да га архиманд |
вуко, и који бијаше тамо бацио кад је у ћелију ушо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“ викне у очајању |
њега су ђаци у његовој столици однели у ћелију.“</p> <p>„А зашто су га однели?{S} Зашто није са |
мало, кад јошт далеко прѣ подне ступи у ћелију му сам настојатељ, па га позове, да дође пред ко |
ону ужасну сцену, кад су они калуђери у ћелију о.{S} Теофана хрупили, никада јој није то могло |
че, што га је Ленка за Теофана и његову ћелију била питала.</p> <p>Одмах се сви, кои небијаху и |
ог оца, свој узор и правило, у игумнову ћелију, те га предаду судбини.</p> <p>Остали прњаворски |
игама довели и одведе га у ту удаљенију ћелију на којој су једини прозор јаки гвоздени штапови |
дође.</p> <p>О.намѣстник закључа своју ћелију, и оде администратору.</p> <p>Овај је сав дрхтао |
рукоцѣлованије извршио — ни оде у своју ћелију.</p> <p>Настојатељ није разумѣо духовно разполож |
ништа нетиче.“</p> <p>Кад дође у своју ћелију, погледа подуго на куварицу и више искрено него |
зиме које од раздражености, уђе у своју ћелију, и забрави се изнутра.</p> <p>Глава му је била с |
>„Јао!“ рекне настојатељ ходећи у своју ћелију, сам себи. „Шта је то?{S} Одкуд се надасмо, да ћ |
, окрене се на пети, и оде опет у своју ћелију.</p> <p>Ту је застао јоште куварицу.{S} Дуго вре |
како најбоље знате.{S} Ја ћу ићи у моју ћелију, и сматраћу се ариштанцем; бѣгати нећу, тог се н |
“</p> <p>„Па куда идеш?“</p> <p>„У моју ћелију!“</p> <p>„Није потрѣбно; ено ти писаћег стола, х |
а жена нехотице дозвала у ту калуђерску ћелију прѣд тога правог калуђера духа, који с пламеним |
небијаху изван манастира, окупе пред ту ћелију, и час по завирио је кроз кључаницу то овај то о |
два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више нико.</p> <p>Ово приповѣди калуђер, кои с |
о.{S} Ви ћете оче Теофане, одмах у вашу ћелију, па ћете бити у аришту, као што сте и били; али |
{S} Сестрина тестамента.</head> <p>Овдѣ ћемо и опет да се састанемо са једним старим знанцем, п |
информирала.{S} Одлази: биће мѣста, гдѣ ћемо се састати.“</p> <p>Настојатељ се стане обзирати з |
ити преслушавање људи на сутра, а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се преслушавају. |
> и може бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управу генерали и об |
е нашу захвалност, и будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним поштовањем.</p> <p>„Ов |
“ примѣти архимандрит. „И све држим, да ћемо ми та имена и више пута чути.“</p> <p>О Доктору Су |
> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то о.{S} Теофан погледа |
пијемо; а кад ја постанем игумном, онда ћемо и боље!“</p> <p>И опет се чује звекет чаша, и опет |
ти ја знам.{S} Е, ако тако пођемо, онда ћемо формалне балове у манастирима доживити, те ће бити |
керек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо тамо бити сами.{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћет |
имати дан великог торжества.{S} А онда ћемо уписати име смирене прилежнице у читуљу, која се п |
S} Сад хајде да тражимо плећку, па онда ћемо да читамо куварици горопадну молитву.“</p> <p>Узму |
руке.{S} С њиме ћемо се састати, и онда ћемо можда коју и о њему проговорити.</p> <p>Од епископ |
ц дана све у реду: <pb n="54" /> и онда ћемо говорити по рачуну, на нека говоре цифре.“</p> <p> |
да нетроше врѣме бадава...{S} Пак онда ћемо видити, можда свега, тога неће трѣбати.{S} Има у С |
ити, походи га до подне.{S} Послѣ ручка ћемо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам јучер била код госпође П |
ти, како је за нас повољно... вицишпана ћемо подкупити... седрију ћемо подплатити... а онда је |
ан; „она има сигурно обарене плећке, па ћемо се нас двоица по нашем ћефу провести.“</p> <p>„То |
/p> <p>„Ми смо теби већ суд изрекли, па ћемо га и извршити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ |
p>„Ти ћеш остати код мене на вечери, па ћемо уз чашу добра вина у собама, у коима је Мушицки жи |
казо, како је било, а сад кажи и ти, па ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па кад је он казао, како је |
страни, у друштву, то исто учинити, па ћемо га онда видити, како клима на коли, како губи шеши |
буде добра, повешћемо те у Бечкерек, па ћемо те тамо удати за једног спахију.{S} Је си ли чула |
гледај тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи опростити са овим дружтвом, које можда |
акле ја са госпођом Пуљиницом овамо, па ћемо се онда одвезти.“</p> <p>На ово пружи руку посве п |
се трудите.{S} Само да фруштукујемо, па ћемо одмах поћи.“</p> <p>Мало час се изкупе сви код зај |
>„Сад хајде да се полагано спремимо, па ћемо у 12 сати мало што ручати, и одмах на пут поћи,“ р |
о га мољакате; <pb n="33" /> сложно, па ћемо га у брашнару силом одвући, кад неће добровољно та |
астира; дај ми руку, хајдемо у свѣт, па ћемо живити себи на срѣћу, Богу на славу!“</p> <p>Овдѣ |
ће вам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити добри пријатељи...{S} Оканите се Ка |
на овај диван,“ одговори јој Ленка; „па ћемо бити слободније и ја и ти.“</p> <p>„Ја ћу лећи на |
рекне тетка.</p> <pb n="215" /> <p>„Па ћемо је оставати да горе,“ одговори Ленка.</p> <p>Легну |
е најпослѣ администратор.</p> <p>„Сутра ћемо држати калуђерски суд!“ „Ми стојимо на свом мѣсту, |
“ рекне Митрофан.</p> <p>„И то сто пута ћемо се заклети,“ дода Амфилохије.</p> <p>„То неиде.{S} |
пошљите од манастирске!“</p> <p>„А шта ћемо с рачуном?“</p> <p>„С рачуном је најлакше.{S} Два |
у мојој ћелији, ако је дирнете, па шта ћемо онда?{S} Ето нам на врат свима и четника и жандара |
„То је манастир В.....“ </p> <p>„Па шта ћемо ту?“</p> <p>„Ваљда ће господин да видите и тај ман |
- како су ова добра браћа прошла, а сад ћемо се забавити са о.{S} Теофаном, на кога смо задатак |
потрѣбама овога времена. —</p> <p>И сад ћемо се вратити нашој приповѣдки.</p> <p>О. Теофан закљ |
м и одобравајући пресуду.</p> <p>„Дакле ћемо га судити“</p> <p>„Хоћемо!“</p> <p>„Али хоћете л’ |
нквизицију ћемо обуставити... протоколе ћемо написати, како је за нас повољно... вицишпана ћемо |
управу црквену у своје руке.{S} С њиме ћемо се састати, и онда ћемо можда коју и о њему прогов |
ђере, на годину сто талира.... а батине ћемо оставити катанама.“</p> <p>Овдѣ је патријарх изнео |
b n="136" /> да се разумѣ догађај, који ћемо одмах да опишемо.</p> <p>Ленка је пала у очи и мла |
оће ли што важити у очима читатеља, али ћемо им ипак казати, да је овај узор од администратора |
то о њему немам толико говорити.{S} Али ћемо и то на сутра оставити.{S} Данас сам доста говорио |
{S} Но кад ви тако с њима поступате, ми ћемо нашу крајцару на што боље и племенитије употрѣбити |
и остајете при вашем наводу у тужби, ми ћемо морати ствар криминалном суду предати... ви ћете с |
о руке и на даље па неучинимо ништа: ми ћемо у истини сами натѣрати народ, да потражи натраг ам |
стра биће сестра свега манастира.{S} Ми ћемо је сви примити као своју сестру... као браћа сестр |
Е сад би долазио ред на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати све људе, које сте ви овдѣ побележил |
иповѣдају се многе ствари о њему.{S} Ми ћемо једну споменути, која управо спада на нашу материј |
зпод руке и пође за онима.</p> <p>„А ми ћемо за њима као стари пријатељи,“ рекне госпођа Пуљини |
е зрак бацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га мало ниже јасно разпознати.</p> <p>Сутра дан су |
тако“, рекне архимандрит.</p> <p>„И ми ћемо се заклети, да није било тако!“ рекне Митрофан.</p |
ани су црквено-славенским слогом, но ми ћемо их дати у преводу, као што у наше време ишту нѣки |
очију, пуних жара и свѣжине.</p> <p>Ми ћемо ову епизоду на краће да изведемо, и тако ћемо само |
ће бити монументална зграда.“</p> <p>Ми ћемо овдѣ примѣтити у кратко, да је патријарх јошт 2 го |
иде“, проговори владика у очајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣ |
носа повуче се мало на више.</p> <p>„Ми ћемо имати и женскиња!“</p> <p>„Хајдемо само“, повиче М |
ду на другој страни потражи.</p> <p>„Ми ћемо сад на онај мали брѣжуљак.{S} Одандѣ је неописано |
уо, час пол на главу метнуо.</p> <p>„Ми ћемо пропасти... пропашћемо, оче архимандрите...{S} Док |
то један случај из раније младости, кои ћемо те релативне важности ради овдѣ да споменемо.</p> |
ледаћемо да незаспимо до пред зору, пак ћемо избечити очи, чим се укаже на врати.“</p> <p>„Ето |
пречисте Богородице матере.{S} У петак ћемо држати велико бденије.{S} А у „недељу ћемо служити |
и на св. кивот стављати.{S} У четвртак ћемо служити и метнути га пред образ пречисте Богородиц |
могла велика неспретност изићи.{S} Него ћемо одложити преслушавање људи на сутра, а дотлѣ ћемо |
еофан има јошт дуго времена радити, ако ћемо да све манастире оправи и уреди, кои су посрнули.“ |
кне му патријарх; „али де ми реци, како ћемо с калуђерима!{S} Касу си добро изтресо; де и манти |
ву епизоду на краће да изведемо, и тако ћемо само оно споменути, што је најнужније, <pb n="136" |
сићемо то свуда по нашој околини и тако ћемо имати дан великог торжества.{S} А онда ћемо уписат |
, који ће нас у Србију превести... тамо ћемо непознати вѣнчати се и живити у благословеном брак |
па лично администратору митрополије, то ћемо ми ту титулу онако писати, како из његових уста из |
ои се очевидно том из срца радовао, „то ћемо наредити другачије.</p> <p>„Ти ћеш остати код мене |
а епископом Храниславом састати, и зато ћемо јошт коју о њему да наведемо.</p> <p>Епископ Храни |
је и онако сав други свѣт затворен: зар ћемо му и саму кућу да затворимо, у којој мора вѣк свој |
свѣдоци,“ рекне протођакон осорно. „Зар ћемо тако далеко ићи, да настојатељ манастира мора за с |
па можеш бити задовољна.</p> <p>„Данас ћемо кући.</p> <p>„Имаш кога овдѣ походити, походи га д |
се особита мисо код њега родила.{S} Ову ћемо познати из питања патријархова, кад о.{S} Теофан у |
... вицишпана ћемо подкупити... седрију ћемо подплатити... а онда је код краљевске табле готов |
а и у Вуковару и у Пешти... инквизицију ћемо обуставити... протоколе ћемо написати, како је за |
ила је славно позната трапезарија, коју ћемо такођер овом приликом познати.</p> <p>Кад дођу у г |
о држати велико бденије.{S} А у „недељу ћемо служити соборно, осветићемо тај принос, и поставит |
ије ли и сам Гргетег знатним зајмом усрѣћен?{S} А шта још нележи у књигама народних фондова!“</ |
сферу калуђерског живота и домак просвѣћене побожности пада.</p> <p>О. Теофан био је од раног |
мачки штрбецаш...“</p> <p>„Та чула сам, ћерко... али да ти право кажем, незнам јесам ли добро и |
га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Него нисам |
S} Дајте и мени руку; госпођо Ленка, да ћете и мене опет посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} |
н (администратор манастирски) казао, да ћете нас позвати, па да ћете нас питати, какав је оно б |
на свом путу напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје труде, сво |
ти сами.{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка узме све у шалу и даде му р |
Дајте ми на то Вашу свештеничку рѣч, да ћете му казати ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање ни |
рски) казао, да ћете нас позвати, па да ћете нас питати, какав је оно био бал у манастиру ових |
вам кажем, да сте љуто забраздили, и да ћете зло проћи, ако на том путу останете.{S} Ви убијате |
е, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвалити.{S} Станковић истина добро ради на то |
манастиру најбољи за народ, ја знам да ћете ви казати: отац администратор!“</p> <p>„И хоћемо, |
проговори архимандрит. „И зато држим да ћете ме за такова и сматрати, и радо примити сваку услу |
страдати, ако свѣдоци вас оставе, онда ћете ви доћи у неприлику ради криве заклетве.{S} Сад је |
један дан пасуља а други сочива! и онда ћете жељу изтѣрати!“</p> <p>„Бог из тебе проговорио!“ р |
...{S} То ће бити, да, тако ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи стегну.. |
дигне, неће нико у њихов ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али |
тамо са консисторијалним бележником, па ћете цѣлу ствар изпитати, и што је нуждно наредити.{S} |
ваком.{S} Идите само мало у прњавор, па ћете видити, колико се кућа у ово врѣме подигнуло, од к |
те оче Теофане, одмах у вашу ћелију, па ћете бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣтуј |
е ђаке и слуге — ево им имена овдѣ — па ћете се увѣрити, да смо ми само тихо и то не у трапезар |
инистраторе... добро се промислите, шта ћете да радите.{S} Ако ви остајете при вашем наводу у т |
ло по вољи о.{S} Теофану.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“, запита га патријарх негледећи га.</p> <p |
те народ од ових светих задужбина... ви ћете и сами себе убити, ако тако и на даље останете.{S} |
ти ствар криминалном суду предати... ви ћете се морати заклети... пак ако свѣдоци потврде вам р |
својим трудом толико добро учинили; ви ћете добити писмо јошт данас, па идите у манастир III.. |
ѣ ће стојати, што сам ја наредио.{S} Ви ћете оче Теофане, одмах у вашу ћелију, па ћете бити у а |
освјашченство!“</p> <p>„Ако нисте, а ви ћете бити“ одговори на то о.{S} Теофан с најпунијим осв |
обро дакле,“ настави архимандрит, „а ви ћете нам о том балу приповѣдити, што знате.“</p> <p>„Хо |
аву, о којој бијаше говор.</p> <p>„А ви ћете сад на сва моја питања одговорити, <pb n="84" /> а |
атити са празном чутуром?“</p> <p>„А ви ћете изгубити онај процес код новосадског магистрата.“< |
један свршен човѣк био, проговори: „Ви ћете му носити јело и воду, и почистити ћелију.{S} Али |
стране загледати и с друге.</p> <p>„Ви ћете већ знати ко пише?“ запита је архимандрит, мотрећи |
узела, како је врѣме прошло.</p> <p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак онда у име божје пођите.{S} Одавд |
ало живље: „Е, одвешћу вас у цркву, пак ћете видити тамо колико сам икона, и каквих дао измолов |
ти, да је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ће се напунити, и то људма, кои заслу |
строги... праведни али строги.{S} Зато ћете ви отићи тамо са консисторијалним бележником, па ћ |
, опомињем вас, да истину говорите, јер ћете се на рѣчи заклети, а тешко оном, ко се криво заку |
тујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стража ће добити строгу заповѣст, да |
ри ова.</p> <pb n="211" /> <p>„Е, данас ћете изкусити, да их има,“ рекне јој архимандрит.</p> < |
р К...{S} Тај лежи на вашем путу.{S} Ту ћете прегледати цркву, и видити како манастир изгледа, |
.{S} Ми му нисмо ништа рекли.{S} Наш је ћеф добро <pb n="10" /> вино пити.{S} То кошта много ма |
плећке, па ћемо се нас двоица по нашем ћефу провести.“</p> <p>„То ће бити прави бал“ одговори |
живити, па се бавио адвокацијом више по ћефу.{S} Међу тим је много држао на своје адвокатство, |
орист људи и на добро наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. воље ће бити....{S} Хајде, молим те, хајде |
си од мене чуо, забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, да је свуда и у сваком послу истина, што ст |
ленцији, па вели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мен |
вѣту, ко би ти у напред мого казати, да ћеш свршити без казни, кад си се подао грѣху.</p> <p>„Н |
сам дошла да и тебе одведем.{S} Знам да ћеш се радовати.{S} Та нарочито тебе ради и дошли смо у |
ш; то си и синоћ увидио, кад си реко да ћеш ми данас све казати, што држиш, да ми имаш казати.< |
са брадом смѣшаних бркова.</p> <p>„Куда ћеш?{S} Господину!{S} Иди слободно.{S} Господин незна н |
S} Теофан сасвим понизно.</p> <p>„А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш |
<p>„Чекај да ти помогнемо.“</p> <p>„Шта ћеш ти мени помагати, шепртљо,“ одврати му онај. „Није |
е кроз све врѣме разсипала.</p> <p>„Кад ћеш ме пустити кући, драга моја сестро?“ запита ју једа |
ћу ти двѣ три и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из властита изкуства познати.</p> <p>„Год |
код барона Сине депозитирана, и од које ћеш ти за живота 6% на твоје одржавање примати.{S} Кад |
ш једну малу шаљиву приповѣдим, из које ћеш видити, како су га и срѣдњи органи владини уважавал |
што долази обасјати права свѣтлост, те ћеш и ти подпуно схватити моменат онога, што ћу ти даље |
S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без банде!“ одговори јој овај. „Баш у пркос |
„то ћемо наредити другачије.</p> <p>„Ти ћеш остати код мене на вечери, па ћемо уз чашу добра ви |
су већ научили.“</p> <p>„Жао ми је, ал ћеш се вратити са празном чутуром?“</p> <p>„А ви ћете и |
ад направи читав скандал у свѣту: за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“</p |
, то стои.“</p> <pb n="340" /> <p>„Јошт ћеш рећи да сам ја крив!“ повиче патријарх грчевито, и |
фана, — „може ми начинити скандал и побѣћи из манастира.{S} А како ме гледи митрополит, само би |
ог.</p> <p>Зато га и дочека у собној одѣћи, коју незнам управ зашто зову „шлофроком,.“</p> <p>У |
<p>Јесте ли је добили!“ запита овај горѣћи од нестрпљења.</p> <p>„Јесмо врага!“ одговори Митроф |
и, и тако пођу.{S} Госпођу Пуљиницу усрѣћи трећи крстонсац својим спроводом.{S} Они су били већ |
ађења манастирских зграда имала су се сѣћи у шуми дрва за грађу.</p> <p>О. Теофан бијаше отишо |
размахнем рукама.</p> <p>— -— „Почнем сѣћи у шуми дрва за прошће, <pb n="299" /> да могу заград |
леда и избере стромове, који се имају сѣћи, а о.{S} Митрофана бијаше повео, да му их покаже и о |
погледи га, као да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као водом заливен.</p> <p>Видило |
и означи, па да их овај послѣ даде посѣћи и израдити.</p> <p>Подне је већ било превалило.{S} О |
ка била, која је Амфилохијеву главу усрѣћила, кад су се Митрофанове шаке с њом сукобиле.</p> <p |
е?“ поглед, којим је администратора усрѣћио, и држање, које му је тѣло при том заузело, поразил |
е време ишту нѣки хрватски чиновници од ћирилских поднесака да се на хрватски преведу.</p> <mil |
ли што оставио за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ запита патријарх с хумором.</p> <p>„У Беочину би |
p> <p>„Она се удала послѣ, и била је срѣћна у срѣћној својој породици.</p> <p>„Ја сам се отрѣзн |
<p>„А ко је мого и помислити, да ће срѣћна једна женска потражити кадгод човѣка, кога крије са |
> <p>„Шта више нѣки причају, да је несрѣћна љубав и народног нашег просвѣтитеља Доситија у Хопо |
и с празним рукама.</p> <p>Нису били срѣћни у лову.</p> <p>Кошута им умаче.</p> <p>Грдећи и псу |
шли, па сам својим очима видио да су срѣћни...{S} Ја нећу тим путем...{S} Срце ме вукло у манас |
и и читао си, да су многи у љубави несрѣћни тражили утѣхе у манастирској ћелији и ту је и нашли |
и у њој клупу. „Ово је капела за најсрѣћније врѣме човѣштва, за млада срдца; за вас реко бих б |
нили, барем не онако, како би то код срѣћнијих народа одавно били учинили.</p> <p>Настојатељи с |
д да ја страдам.{S} Окани се тога, несрѣћнице, па гледај да како побѣгнеш, а немој се убијати и |
алуђерски суд.</head> <p>Куварица је срѣћно у Карловце утекла.</p> <p>Она је у митрополитском д |
изиђе из собе, и из манастира, те се срѣћно дочепа поља и горе.</p> <p>Нов живот осѣти у себи, |
фрушкогорско путовање, и вратили се срѣћно у Бачку.</p> <p>Чим су ступили у Бачку, одрѣши се н |
х сукоба са владом; али је понајвише срѣћно из борбе изишо.</p> <pb n="254" /> <p>„Увѣк је знао |
здахне, и суза му удари на око:{S} Несрѣћно створење!{S} Он се окрене болестнику <pb n="306" /> |
а се удала послѣ, и била је срѣћна у срѣћној својој породици.</p> <p>„Ја сам се отрѣзнио, и уви |
сад је та нужда престала да будем несрѣћном.{S} Отац је мој умро, мати ми се упокоила: ја сам |
о покојног Видаковића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и про |
ли пао под конкурз?{S} Није ли само срѣћом и тешком муком код врховног судишта у Бечу једва уч |
ом „беле лађе.“</p> <p>Јошт небијаше до ћошка дошо, на ком се та улица са пијацом код ондашње в |
смѣјати.</p> <p>Међу тим је кона био до ћошка католичке цркве отишо, те тако му реплика остаде |
аком од другог друштва, и рекне ономе: „Ћт’ бабо!{S} Што се намећеш као сочиво на божић,“ па му |
ко ми недопусти?“ рекне сам себи. „Шта, ћу онда?</p> <p>Најпослѣ се домисли и рекне: „Ако он не |
очи као маче у свѣћу, па <pb n="274" /> ћу ти двѣ три и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из |
мо овдѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их да |
архимандриту.{S} Изрично ми изјави, да ћу ја само од св. патријарха за кућу нуждна упутства пр |
позива.</p> <pb n="164" /> <p>„Кажи, да ћу таки доћи!“ одговори ђаку и дигне се из постеље.</p> |
.{S} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чинити своју дужност.{S} Строг изпит и праведан с |
истина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и неви |
себе диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима имати, мало сам себе за навѣк н |
химандрит. „Кад дође к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље. |
устане да пође: „Е добро, господине, ја ћу доћи, него шта сам дужан за овај разговор, да вам од |
строг, али и праведан: што он рекне, ја ћу примити, па ма ми се и главе тицало.{S} Само јошт мо |
историја што нађе за право одредити, ја ћу је синовно послушати.“</p> <p>Држање о.{S} Теофана, |
<p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћу сушту истину казати.“</p> <p>„<foreign xml:lang="la" |
рополитски двор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то ре |
енка устајући.</p> <p>„Сѣди ти само, ја ћу све паковати...“</p> <p>„Паковати!{S} Тетице, да вас |
: <pb n="42" /> „нека је и отровано, ја ћу јести; грѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се крат |
естрпљиво.</p> <p>„Ви заповѣдате.... ја ћу слушати.{S} Најпрѣ и најпрѣ, наши манастири немају с |
ло.{S} Ево грѣшника, а ту је судија: ја ћу сваку пресуду са синовном покорности примити!“</p> < |
ко то је застрашио.{S} Но лези само; ја ћу бити будна.“</p> <p>На то узме сат и погледа на њега |
далеко отишли од другога друштва.{S} Ја ћу да се вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе |
а ви чините, како најбоље знате.{S} Ја ћу ићи у моју ћелију, и сматраћу се ариштанцем; бѣгати |
го кад устима изражава што мисли.{S} Ја ћу јој јошт данас однети твоје писмо; казаћу јој, да си |
вај.{S} Час духова већ је прешао.{S} Ја ћу бдити.“</p> <p>Стара легне, и мало по мало заспи.</p |
припада, па дајте ми што је моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам и дошла.{S} Немора нико ни зн |
ам Варнава напише нуждно изаслање, а ја ћу га одмах подписати.“</p> <p>„Како изволѣвате,“ одгов |
/p> <p>„А ти лези ту у мој кревет, а ја ћу се сложити на овај диван,“ одговори јој Ленка; „па ћ |
кревету.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу ево донети један јастук из твоје собе и покривач, па |
сти; грѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се кратким путем свега покора ослободити, јер ја већ |
{S} Ако на мене наиђе какав страх, а ја ћу те викнути, па онда упали свѣћу.“</p> <p>Ленка учини |
чи, то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из службе изтѣрати него да мене |
Теофан смѣрно али одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче патрија |
да сутра можете рано поћи даље.{S} И ја ћу с вама поћи.“</p> <p>„Није нужно да се трудите госпо |
ору које шта на поштене људе.{S} Али ја ћу се њој осветити, већ ако небудем жив.{S} Куварица је |
„Ви боље знате,“ одговори онај; „али ја ћу партију добити,“</p> <p>„Добићеш!{S} Али играш прѣко |
ов, коим сам се послужио.{S} Међутим ја Ћу се служити онако, како више одговара Вашој смѣрности |
ит му одговори са свим пријатељски: „Ја ћу те радо примити у придворне калуђере, јер сам изкуси |
а кола стојала су упрѣгнута.</p> <p>„Ја ћу вас мало изпратити,“ рекне архимандрит Партеније и п |
ту Партенију, и пођу напрѣд.</p> <p>„Ја ћу сутра зором поћи кући, ко зна хоћемо <pb n="204" /> |
бити слободније и ја и ти.“</p> <p>„Ја ћу лећи на диван,“ рекне тетка.</p> <p>„Е, да како, сад |
и се неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја ћу послати господина архимандрита Арсенија: против тога |
ѣ, а ви оче Амфилохије идите напоље, па ћу вас звати, кад будем готов са вашим другом.“</p> <p> |
д невидим, нећу га никада ни видити, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу госпође тетке м |
ј ствари разбирао, мислио и рачунао, па ћу вам баш нѣшто овом приликом и да приобштим.“</p> <p> |
дан јастук из твоје собе и покривач, па ћу спавати ко царица.“</p> <p>То и учини, и тако се смѣ |
асну бити и на част служити.</p> <p>„Па ћу онда задати резиденцију за патријарха.{S} И то ће би |
„Хоћу и то.{S} Ја сам му већ казао, шта ћу му чинити.{S} Осим тога упутићу га, да научи лѣпо сл |
6" /> тупо.{S} Ја овако научила, па шта ћу.{S} Но добро, што није Видаковић жив... било би ми з |
кад ми мало вино удари у ноге: али шта ћу, нити имам кога да ме носи, ни згоде, на којој да ме |
ђери језик за зубе, па дижите чаше, сад ћу ја да напијем у име мога среза у здравље Њ. Високоро |
,“ рекне тетка.</p> <p>„Е, да како, сад ћу ја допустити, да ти стара ломиш кости, а ја млада да |
ом, и запита: „Коим правом!“</p> <p>„Не ћу правом него воловском жилом!“ одговори администратор |
Ти си и онако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</ |
своју повѣст, високопречестњејши, бити ћу вам до смрти захвалан.{S} Неможете помислити како то |
ужан реванж. — Само дођи!“</p> <p>„Доћи ћу!“ одговори мајор и оде из собе.</p> <p>Ово је био пе |
и онога свѣта!{S} Хоћу, спаситељу; увѣк ћу на тебе мислити, и то ће ме одржати, да неклонем, да |
прост калуђер у манастир Грабовац, пак ћу га онда ја наградити.“</p> <p>И тако се сиромах Кола |
S} Та ја у њој видим своју мајку, и ево Ћу је као такову из свег срдца загрлити и пољубити.“ То |
дог човѣка, и држао је рѣч.</p> <p>„Ево ћу ти у овој ствари једну причицу да приповѣдим.</p> <p |
} А и сунце се појако опустило.{S} Него ћу ја да се украдем и одем, а ти гледај тако исто да из |
ваља један другом да помажемо.{S} Него ћу ја све то да размислим... да разберем... да екскутир |
ори: „Огрѣшио сам свети владико, и радо ћу пољубити свету десницу, која ме буде казнила.{S} Али |
је више имена појаца умѣтника.{S} Тако ћу ти споменути игумна Дионисија, ... гимназијског проф |
е,“ одговори о.{S} Теофан хладно. „Само ћу молити, да незаборавите, да имамо јавних листова, ко |
ка у овом манастиру није истина, и зато ћу сутра именоване од настојатеља свѣдоке преслушати.“< |
ти подпуно схватити моменат онога, што ћу ти даље да кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је била п |
па нека вас суд све посапиње, него што ћу се дати од оних злотвора без сваке кривице шибати и |
мање, и нема изгледа...“</p> <p>„Па зар ћу ти ја калуђере из дрвета да режем, или из папира да |
вим простодушно. „Дајте људи хлѣба, јер ћу, тако ми имена, загристи у ваше носеве?“</p> <p>„Нем |
молбу, да ме одреше од тог званија, јер ћу иначе принуђен бити свући се и у свѣту као поштен чо |
а, пекмеза ил што имате, само брже, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да глад утолим.“</p> <p>„ |
ѣдите, да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах <pb n="266" /> одтѣрати, ако први |
оље је,“ примѣти јој нећака. „Други пут ћу ти све казати, а дотлѣ ме немој запиткивати; видиш д |
едан милион: ено леже наслагане, и јошт ћу пећи.</p> <p>„То је подузеће за мене, то ће народу и |
> <p>„Но да, сад се сѣтих.</p> <p>„Јошт ћу ти једну приповѣдити о Станковићу, која ми је из поу |
ро подпуно обучена.{S} Устане и узме свѣћу, те посвѣтли на све стране.</p> <p>Нигдѣ никога.{S} |
<p>„Ко је то?“ повикне. „Ленка пали свѣћу,“ повиче јошт јаче и скочи из постеље.</p> <p>Ленка |
зело.</p> <p>Најпослѣ успѣ, и запали свѣћу.</p> <p>„Нѣко је овдѣ у соби,“ повиче сад на ново те |
ка се тргне и тарне шибицу, да упали свѣћу.{S} Но ова неухвати.{S} Тарне другу, но и ова неприм |
х, а ја ћу те викнути, па онда упали свѣћу.“</p> <p>Ленка учини тако.{S} Метне свѣтњак близу се |
же недође јој сан.{S} Најпослѣ угаси свѣћу и заспи.</p> <p>Но овај ноћни догађај имао је ипак ј |
лизу себе и шибице до њега, па угаси свѣћу.</p> <p>Није дуго трајало и млада госпођа спавала је |
маћин. „Мора човѣк и ђаволу запалити свѣћу.{S} Учинили су ми много пута велико пријатељство ман |
је кадкад и таковом светцу запалити свѣћу.“ Онда зазвони, да му ђак дође.</p> <p>Док је ђак до |
милост малих људи“ па је сваки палио свѣћу и самоме ђаволу.</p> <p>Док је ишо уз степене на прв |
и видим да си избочио очи као маче у свѣћу, па <pb n="274" /> ћу ти двѣ три и о њему рећи; а ка |
рици горопадну молитву.“</p> <p>Узму свѣћу и оду у комору, гдѣ су разна јестива држана.{S} Ту н |
рекне јој тетка. „Угаси молим те ту свѣћу, јер нећеш трѣнути.{S} Ако на мене наиђе какав страх |
ровић обуко се тај дан у најсјајнију одѣћу.{S} Шест вранаца један лѣпши од другога бивали су уп |
о смиреније завити калуђере у пртену врѣћу... а народ више потроши својим чашћењем но манастири |
јдемо у свѣт, па ћемо живити себи на срѣћу, Богу на славу!“</p> <p>Овдѣ ућути.{S} Одушевљење, к |
илија од цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу имала је она отца и мајку, те јој на пут стану.</p> |
бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст живота!</p> <p>Ко ју је мирним духом сматр |
ад им се ваљало састати.</p> <p>На несрѣћу нађе се донета Амфилохијева глава баш у онај пар на |
ѣгнеш, а немој се убијати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова моја ц |
нико ништа.</p> <p>„Али на његову несрѣћу главно-командујући генерал примѣти при обѣду код мит |
онда је тек несрѣћа готова.{S} Ту несрѣћу уклонити, духу, вољи, силама нову енержију улити мож |
о угодна.</p> <p>Али има људи свакојаке ћуди; а и очи нису у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по но |
и, шта је сабор.{S} Дођу људи свакојаке ћуди....{S} Неприправљени... дилетанти... а дилетанти с |
се једаред низ доксат заједно са пуном ћупом натраг скотрља, и тамо под басамаци некако сложи. |
ору.{S} Њ. Ексцеленција напућиће се као ћурак, а дворски капелан једва ће дочекати.{S} Сад сам |
ка уз госпођу Пуљиницу.</p> <p>Ленка је ћутала и кадкад се само насмѣшила.</p> <p>Домаћин покуш |
у срдце своје жене придобити.{S} Она је ћутала, своју дужност извршивала, али све једнако на мл |
гла спавати, кад је свѣћа горела.{S} Но ћутала је.{S} Само се сваки час окретала с једне стране |
<p>Сад настане моменат, у ком су обоица ћутали.</p> <p>Иза кратке почивке пусти господин адвока |
о: „Јест, ја сам много препатила Ми смо ћутали... ми се нисмо разумѣвали.{S} Ти си мени био виш |
ева, штоно наши кажу.{S} За трапезом су ћутали као заливени; кад су се с њим сукобили, бѣгали с |
тишо у глумце,“ проговори послѣ подужег ћутања патријарх, и насмѣши се. — „Гледај га само, како |
р заврши, продужио је архимандрит своје ћутање јошт нѣко врѣме.{S} Напослѣдку му проговори:</p> |
о је могло бити!“</p> <p>Онда је подуже ћутао и премишљао.{S} Напослѣдку проговори: „Неможе ми |
о на ручак отишли.</p> <p>Настојатељ је ћутао.</p> <p>У тај час му бијаше пукло међу очима, и о |
мантију, сад други.</p> <p>О. Теофан је ћутао, па само ишо и својој ћелији хитао.</p> <p>Кад до |
тојатеља морало нѣмим учинити.{S} Он је ћутао, као да га водом залише.</p> <p>Архимандрит је че |
да није мого рѣчи проговорити.{S} Он је ћутао, дубоко ћутао.</p> <p>Ленка је жељно очекивала од |
и најмању маленкост.</p> <p>Адвокат је ћутао, премишљао, па онда оштро проговори: „Показаће њи |
и то!“</p> <pb n="333" /> <p>О. Теофан ћутао је као водом заливен.</p> <p>Патријарх се мало пр |
>Ту архимандрит ућути.</p> <p>О. Теофан ћутао је равним начином.</p> <p>Наједаред дигне очи на |
говор, па кад је настојатељ све једнако ћутао, позове о.{S} Теофана, да он одговори.</p> <p>О. |
ѣчи проговорити.{S} Он је ћутао, дубоко ћутао.</p> <p>Ленка је жељно очекивала одговор.{S} Кад |
ѣта и мириса...“</p> <p>Калуђер је јошт ћутао.{S} Ленка се прене.{S} Очевидно јој падне на ум, |
га сви радо имали.{S} У женском друштву ћутао је и слушао.{S} Сам рѣдко коју да је проговорио.< |
смѣјом.{S} Најбоље је у таковом случају ћутати, учинити духу по вољи и немицати се!“</p> <p>„Ха |
сви се укочили званично; <pb n="31" /> ћуте да се могла мушица чути кад би пролетила.{S} Рукам |
Комарци најпрѣ пѣвају и угризу, па онда ћуте.“</p> <p>„И код своих — кућа!“ проспе о.{S} Теофан |
<p>Чланови комесије возили су се подуже ћутећи.</p> <p>Архимандрит није био већ по својој нарав |
о да се скаменио.</p> <p>Тако су подуже ћутећи стојали.</p> <p>Најпослѣ проговори Ленка: „Добар |
рло неугодно дирнула.{S} Она му се само ћутећки дубоко поклони, али му руке недаде.</p> <p>„Мој |
оспремати!“ задирне је Ленка.</p> <p>„Е ћути бога ти дѣвојко...{S} Старо.. <pb n="186" /> тупо. |
ѣшећи се архимандрит Партеније.</p> <p>„Ћути бога ти, кад незнаш ништ паметније“, обрецне се на |
кону, и тражио забрањено доле, за то је ћутио, и уз говор калуђера по коју за себе реко... <for |
он заповѣди, то они морају извршити, па ћуткац!“</p> <p>„Добро, добро,“ одговори на ово архиман |
а био крив у правом смислу рѣчи, али је ћушка била доле његових руку, <pb n="19" /> те му ипак |
о, што зид бобу.</p> <p>Било је часова, у коима није ни чула, шта, јој пратиоц говори.</p> <p>О |
мени новци трѣбају, а ја немам никога, у ког би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта |
ити, па саградити величанствена зграда, у којој ће се смѣстити гимназија и семинарија богословс |
о слика од камена, као мермерска слика, у коју је Пигмалијонов загрљај живот улѣвати почео.</p> |
и, па ћемо уз чашу добра вина у собама, у коима је Мушицки живио и пѣвао, пити у славу ова три |
о.</p> <p>Међу његовим познатим кућама, у које је одлазио, била је и обитељ Рајка Папратића.</p |
г погрѣшио, ено ми судија у Карловцима, у Вуковару: а ви немате ништа са мном као вѣтар са опак |
У који пар онај чутуру принесе к устма, у тај пар опази ђак архимандрита.</p> <p>Мал’ га неудар |
препоручују ме браћи свакога манастира, у кои дођем.{S} На ово ми се с правдом неможе узкратити |
фан нађе вѣчна мира у гробљу манастира, у ком је погинуо.</p> <p>Неће ваљда неугодно бити читат |
<p>Међу тим заблиста, као румена зора, у души љубеће жене нада... љубав ће бити јача — и зазво |
{S} Теофана.</p> <p>Свака црта призора, у ком су биле главне особе он и Ленка, прелазила му је |
манастирски запѣва велико многаја лѣта, у које пристану сви гости и они, који су приличан глас |
па онда удри у весеље, у многаја љета, у всја тјашкаја.{S} Ту се онда излѣгу и други разговори |
својим мужем на село у Банат.{S} Кућа, у коју бијаше пошла, била <pb n="137" /> је богата; муж |
о и други људи; и манастир је она кућа, у којој му ваља бити <pb n="102" /> могућно, да буде чо |
/hi>.{S} Калафа је она кутија од плеха, у којој се носе калуђерске камилавке, а и епископске кр |
ерство уписало би тебе у књигу издаица, у којој је први уписан Јуда Исхаријотски.“</p> <p>„Е мо |
еном душом, која се бијаше сва у љубав, у безграничну љубав претворила.</p> <p>О. Теофан сѣдио |
о све своим путем, и план настојатељев, у колико се тицаше манастирске користи, почне се сјајно |
з једног дебелог рукописа манастирског, у ком се налазе мемоари намѣстника свију манастира.</p> |
табака, да архиву митрополитску умноже, у коју је приступ био у оно врѣме отворен само митропол |
је, кога наша приповѣтка добро познаје, у стању, ком се свак смиловати мора.{S} Овај је гледао |
му писмо од администратора митрополије, у ком му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир дв |
дносити за богословију и благодѣјаније, у колико у њему учествују богословци.{S} Истина, да би |
у калуђера пламен страсти разбуктавале, у толико су му душевне јој чини душу заносиле: и он је |
колико наше женскиње.{S} Оне су праље, у баштама раде, оне купе шљиве: е па која се мало боље |
ушких и женских, па онда удри у весеље, у многаја љета, у всја тјашкаја.{S} Ту се онда излѣгу и |
"350" /> у Карловци.{S} Видиш, од куће, у којој директор гимназије станује, па до краја оне ули |
лони главу на наслон од велике столице, у којој је сѣдио, па стане само пљуцкати, а то је био з |
његова „чреда“ или небила.{S} Шта више, у старости својој лежао је са болном утробом, и морао ј |
, као и други људи, људи грѣшни, слаби, у толико тврђег срца, што су се свега одрекли што друге |
у богословији, у свештенству, у цркви, у манастирима... нема више архимандрита Крстића... нема |
овић... умрла дисциплина у богословији, у свештенству, у цркви, у манастирима... нема више архи |
год пѣсме Хранисављеве пред очи добили, у свакој је дисао прави дух пѣснички.</p> <p>Владика да |
много више него данас; било је обитељи, у коима си видио 10—12 црноризаца.</p> <p>„Међу нашим с |
Онда ће такови настојатељ и на страни, у друштву, то исто учинити, па ћемо га онда видити, как |
ит, „да ви далеко идете.{S} Има ствари, у којима други човѣк може бити човѣком, али калуђер се |
Ленка у полу чујући, што стара говори, у полу пак нечујући.</p> <p>„Заболи ме глава.{S} Мораћу |
није могла у оном манастиру надгледати, у кои је оне лѣпе прилоге послала.</p> <p>Онда је била |
отци, несмѣ ту такав дух ни присмрдити, у толико мање, што живи настојатељ зна цѣнити лѣпе очи |
асмѣши.</p> <p>„Установите В. Светости, у манастиру Крушедолу семинарију и богословију, школу з |
орало се у цѣлом дунавском сокаку чути, у ком му је кућа била.</p> <p>„Ви се смијете господине“ |
да ће му аукторитет бити у толико већи, у колико се буде мање свѣту показивао.</p> <p>„Но и има |
полит Стратимировић из Беча президијал, у ком се доказује, како Горњо-Карловачки православни еп |
едалеко од Београда, ово је равни Срѣм, у ком нема стопе неурађене.{S} Оно тамо на десно јесу Б |
ли мѣрећи ме од главе до пете погледом, у ком се огледаше највеће злурадо весеље: хо, то су хрђ |
“</p> <p>„Па сад! па сад“ викне гласом, у ком се видило, да му се срце цепа; „сад да нађем у ма |
>„Све ове школе,“ настави о.{S} Теофан, у својој ревности и непримѣчавајући, да га патријарх на |
pb n="71" /> <quote>Смемо ли, Пијеридо, у Карловце, дрзко где поју: „Отступи ти пијто просте“.< |
како то мене занима.{S} То је огледало, у ком се види жив лик нашег црквеног живота.“</p> <p>Ар |
вога духовног оца, свој узор и правило, у игумнову ћелију, те га предаду судбини.</p> <p>Остали |
: зар ћемо му и саму кућу да затворимо, у којој мора вѣк свој да проведе?{S} И настојатељ је чо |
ит Арсеније дао је о.{S} Теофану писмо, у ком се овај из обитељи Ј. одпушта и братији св. обите |
слушати,“ одговори дуја са свим мирно, у пуном увѣрењу да чини своју дужност.</p> <p>„Ја непри |
дари му опет на образ, видило се јасно, у чему је ствар.</p> <pb n="99" /> <p>Погледао је и на |
... хвале га!{S} Иди у Беч, у Темишвар, у Загреб... и сами слѣпци хвале га уз своје гусле!</p> |
ију... тога блага нема ни сав манастир, у ком живим!“</p> <p>„Но, но!“ тѣшио га је правозналац |
> <pb n="50" /> <p>Сад настане моменат, у ком су обоица ћутали.</p> <p>Иза кратке почивке пусти |
<p>У гласу му је лежала угодна љубкост, у говору сласт.</p> <p>Ова личност прибавила му је глас |
ту нема никога.{S} Завири у сваки кут, у сваки закутак, али о. намѣстника нема.{S} Одтрчи без |
исциплина у богословији, у свештенству, у цркви, у манастирима... нема више архимандрита Крстић |
е давала кошта за малу новчану накнаду, у овом послѣдњем посве безплатно о трошку митрополитово |
братском саучешћу, у духовном разбору, у пријатељској подпори... видио сам се како долазим као |
те да му се тако избио врањ на бурету, у ком је крв држао.</p> <p>Што се више усѣкњивао, то се |
анин код мене нашо у братском саучешћу, у духовном разбору, у пријатељској подпори... видио сам |
земље, и настави свој подругљиви смѣх, у кои сви други из гласа пристану.</p> <p>„Какво је то |
и министрима... хвале га!{S} Иди у Беч, у Темишвар, у Загреб... и сами слѣпци хвале га уз своје |
ти морских таласева у срдце запљусне... у глави јој начне мозак врѣти... несвѣстица је ухвати.. |
урадо весеље: хо, то су хрђави знаци... у том лежи моја судбина!“</p> <p>Дуго је ишо час брже, |
сам ушо у манастир, умро сам за свѣт... у мојој је власти умрѣти и за сам манастир!“</p> <p>Чуд |
тању... у стању...{S} Шта су у стању... у стању су човѣка права здрава у највеће зло увалити, с |
а сам ја то учинио... они су у стању... у стању...{S} Шта су у стању... у стању су човѣка права |
Он је био епископом у Будиму од 1829 г. у Н. Саду од 1833.</p> <pb n="272" /> <p>„На кратко, им |
а 760.000 Ф., од манастира 927.280 фор. у скупи 1,687.280 Ф. ср.{S} Са интереси могли смо, да ј |
ак заљуљала таласе на двѣ стране, и то: у мислима архимандрита Арсенија, да се <foreign xml:lan |
све ово само собом долази!</p> <p>„Не; у манастиру живе људи, као и други људи, људи грѣшни, с |
има.{S} Био је осрѣдан, сувоњав, ситан; у лицу црнпураст.{S} Очи су му као жива жеравица горѣле |
нечастиви од крста.{S} То је оно право; у том грму лежи зец!“ –</p> <p>„Ваша светост имате подп |
евно: „Хоћу!“</p> <p>„Дајте руку на то; у сигурност за брата, прима од сестре строги завѣт приј |
да установим универзитет <pb n="350" /> у Карловци.{S} Видиш, од куће, у којој директор гимнази |
њим; имам и онако посла <pb n="161" /> у Митровици, а ваља ми се за посѣту одужити!“</p> <p>Ле |
е, кад их доведе домаћин <pb n="223" /> у крајну собу, до које је дограђен био киоск са прекрас |
ја у манастири; имам ја <pb n="348" /> у том изкуства више, него сви други заједно.</p> <p>— Н |
из права на универзитету <pb n="269" /> у Пешти.{S} Опугнанти били су професор римског права на |
eign xml:lang="la">status quo</foreign> у манастирској управи одржати неда.{S} У току ове повѣс |
мназију „конвикт“ и „благодѣјаније“!{S} У оном се давала кошта за малу новчану накнаду, у овом |
е те а анђелска свѣтлост осијава!...{S} У друго доба би га светцем прогласили!“</p> <p>„И ја та |
и несрѣћан.., мораш бити несрѣћан...{S} У манастиру може становати мир... мир очајања, мир прег |
патрон Бугарске.{S} Ту и сад почива.{S} У Рилском манастиру сарањен је србски војвода цара Душа |
било врло мало. „То ми се недопада.{S} У манастиру пуно фотографијских слика, а врло мало св. |
у манастирској управи одржати неда.{S} У току ове повѣсти видићемо и практичне послѣдице овога |
и она два чувара одпрате, га нѣкуда.{S} У манастиру незнадоше куда, али су други људи видили.</ |
ору заспи.</p> <p>Није дуго спавала.{S} У сну јој се приказао онај ужасни призор из манастирске |
тво једнога таковога жестокога дана.{S} У бурној сѣдници разгрѣје се јако, пак онда идући пѣшиц |
своје ћелије, која су била отворена.{S} У чизми од те ноге имађаше онај турски ножић, и онај га |
ити гомила свакојаких чуда и покора.{S} У какво сам друштво упао, нећу га се опростити без рана |
мѣсту, опазе, да нема ловачких паса.{S} У највећој својој невољи повиче начелник на званичне по |
није био пријатељ каноничких визита.{S} У архидијецези било је рѣдко проста сељанина наћи, кои |
допустити да се у те послове умѣша.{S} У место тога, вичемо ми сами: ово су народне куће... ов |
амо, морамо да кидамо своје плотове.{S} У ћелијама гинемо зими неимајући приправљеног огрѣва.</ |
е хиљадила, а коке му дукате носиле.{S} У славу божју а у његово здравље.“</p> <p>За тим принес |
<p>Сад се онај први полагано дигне.{S} У устајању осѣти да му је нос влажан, ухвати се дакле п |
вѣдање, и школу за црквено рисовање.{S} У школу за служење, појање и проповѣдање, долазили би н |
ед образ пречисте Богородице матере.{S} У петак ћемо држати велико бденије.{S} А у „недељу ћемо |
.</p> <p>Кад ступи у собу, тргне се.{S} У прочељу код стола сѣди администратор, до њега с десне |
" /> а сад држим, да се само шалите.{S} У осталом, гледаћемо да незаспимо до пред зору, пак ћем |
и народ што одтуда да има.{S} Пијте.{S} У славу Божију.“</p> <p>Гости устану на ноге, изрецитуј |
био је стан игумна и собе за госте.{S} У сѣверном била је славно позната трапезарија, коју ћем |
да узмем новаца за те твоје ситнице.{S} У нар. фонд несмѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за |
која да нас калуђерском животу уче.{S} У цркву иде кад му на ум падне, и тако своим примѣром и |
и, коју у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше чисто задовољна, да је избѣгнула опа |
штву.{S} За то су га сви радо имали.{S} У женском друштву ћутао је и слушао.{S} Сам рѣдко коју |
p> <p>„Чудо, шта узаврѣла крв учини.{S} У онај пар отишла би у сам пако.</p> <p>„Ми неможемо би |
мо осветити и на св. кивот стављати.{S} У четвртак ћемо служити и метнути га пред образ пречист |
мо по соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том времену пружио је чешће руку, да узме мало бурмут |
ледао је на нож, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но сад му се п |
не у мислима понављати, шта је било.{S} У један мах застане, <pb n="35" /> скрсти руке на прси, |
еки шум на басамаци и баци очи тамо.{S} У који пар онај чутуру принесе к устма, у тај пар опази |
о почињемо дирати и у сам тај извор.{S} У старија времена дозиђивали су настојатељи манастире, |
S} Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла овамо, па ће бити вражке пот |
а му ове рајском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му се таласао одјек срдачнога сучуства и подпун |
атном ланчићу овом ордену собствену.{S} У јавним скуповима држао је више пута слова; ова су бил |
„а зашто неби за човѣком добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рек |
ѣ, и запали свѣћу.</p> <p>„Нѣко је овдѣ у соби,“ повиче сад на ново тетка и за тили час појави |
, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, поп Аћим.</ |
пође са шумним нѣмачким разговором горѣ у салу, и буду све себи узајамно представљене.{S} Разго |
> <p>„Ми се журимо кући, то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се крећемо даље. “</p> <p>„А погле |
и, мога срдца.{S} Нашла сам га у раси — у манастиру.{S} Ја сам слободна... ја сам богата...“</p |
исдикција, биле пуне његових алегата, а у ствари је било као што мало час рекосмо: то је наравн |
алом и данас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је |
пломат; и тако је остало то у архиви, а у живот није ступило.{S} Али тако је било... а што је б |
та прелѣвање страстне љубави слушати, а у срдцу сласти раја осѣћати: то мора да је <foreign xml |
тамо код једног њеног рођака одсѣдао, а у њеној кући са другим гостима тај дан прослављао.</p> |
еновић није много радио ни у Н. Саду, а у бачкој и торонталској жупанији мого је имати процес и |
кана.{S} Ту и данас има 14 манастира; а у старије доба начинили су били ту малу Свету Гору. –</ |
провешћемо у строгом посту и молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег светитеља, и |
подин незна ни је ли мушко ил женско; а у теби ће пре видити св. Флоријана, што долази да му га |
ма разпитивала и наредбе доносила.{S} А у те власти спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће |
петак ћемо држати велико бденије.{S} А у „недељу ћемо служити соборно, осветићемо тај принос, |
ц изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у другој капу камилавку.</p> <p>Бирај, проговори му ста |
ијерархије, те заступи топло и снажно а у једнакој мѣри и племенитодушно свога колегу, над коим |
ке му дукате носиле.{S} У славу божју а у његово здравље.“</p> <p>За тим принесе чутуру к устна |
4 и 1776. налазимо тому трага.</p> <p>А у најглавнијем нашем сабору од 1790. долазе о тој ствар |
астирски живот са свим нуждно.</p> <p>А у точки II.{S} бр. 14. предлаже се и потврђује, како да |
ополита Рајачића показала се та потрѣба у појавама несумњивим и нуждама неуклоњивим.{S} Сами ње |
охађања за наш оријент, као што је ћаба у Меки за исток мухамедански.</p> <p>Али, на жалост, ни |
ујну. „Добар вечер куварице“ повичу оба у једаред. „Јеси л рада гостима?“</p> <p>Куварица се тр |
{S} А што велите за мѣшање других особа у манастирске ствари, тога је било од увѣк: увѣк је вла |
стању... у стању су човѣка права здрава у највеће зло увалити, само да својој освети задовоље“< |
настојатељима одржи неограничена управа у имању манастирском и у располагању са простим калуђер |
} На лицу им се вио подсмѣх као застава у пуном вѣтру.</p> <p>У дубљини код јединог прозора ћел |
узајмим 8 акова кисела купуса, те једва у скупоћи грдној овога времена доплетем до јечмена хлѣб |
ј силом и неодољивости морских таласева у срдце запљусне... у глави јој начне мозак врѣти... не |
чних приповѣдчица, како те је ђаво жива у пако однео, како те је земља прогутала, како си побѣс |
ста чуваркућа; — а нико тако неприкрива у кућама оно, што ваља да је тајна, као чуваркућа.{S} З |
na</foreign>.</head> <p>Браћа Теофанова у манастиру пазила су на сваки његов корак, само да би |
спођама и рекне им.</p> <p>„Нема духова у твом манастиру, л’ има у мом,“ примѣти домаћин и изкл |
а.{S} Нема ту духова...{S} Одкуд духова у манастиру?“...{S} Небојте се ви ништа!“ окрене се гос |
воју са њеном душом, која се бијаше сва у љубав, у безграничну љубав претворила.</p> <p>О. Теоф |
сти у понашању, које су му она својства у велико побијала.</p> <p>Нарочито је био особењак прем |
ће госпођа Ленка више наћи задовољства у конверзацији са духом архимандритом, него са живим бе |
и несмѣдоше узети на себе ризико, да га у села на исповѣст пошљу.</p> <p>Ово је ишло све своим |
олтара; вѣрни пријатељ обитељи, која га у своје крило прими; примѣр народу, који у манастиру пр |
а шумара на таљигама довели и одведе га у ту удаљенију ћелију на којој су једини прозор јаки гв |
куражила.{S} Разпечати писмо и стане га у себи читати.</p> <p>Њено лице непромѣни се ни цртицом |
ћ.{S} Дигне дакле тај ножић и задене га у чизму по обичају свакдањем.</p> <p>Тек да пође напоље |
ад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији заковали, и стражу му пред врата стави |
за својом узвишеном цѣли:{S} Бог ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан |
ковића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и прочастила да неби |
</p> <p>Куварица узме новце и пољуби га у руку, па се окрене к вратма да пође на поље.</p> <p>У |
е, прими поздрав долазећега и понуди га у другу собу, али заједно поведе собом и стару госпођу. |
е младости, мога срдца.{S} Нашла сам га у раси — у манастиру.{S} Ја сам слободна... ја сам бога |
акате; <pb n="33" /> сложно, па ћемо га у брашнару силом одвући, кад неће добровољно тамо да ид |
добијемо какву младу лѣпу гошћу, ето га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будна, он јој погл |
су други људи видили.</p> <p>Одвезу га у Н. Сад, и, тамо предаду на пароброд.{S} Један лѣчник |
је улио Мушицком оне пѣсме, које су га у звѣзде дигнуле.</p> <pb n="173" /> <p>„Ковиљ је и сам |
н помисли, да је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло примили, и добије јошт више куражи.{S} Ст |
ѣдока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру држали.</p> <p>„Ето нека каже Муцало,“ прог |
тога што су му женске особе прѣко прага у собу прешле.</p> <p>Јошт је једну особеност имао епис |
у за Цариград.{S} Одандѣ ће прије свега у св. Гору.</p> <p>Може бити, да је патријарху и угодно |
оградим.{S} Надам се имати обилно свега у њој.</p> <p>— — „Кречану дадох спалити.</p> <p>—- — „ |
— „Прегледах кућу.{S} О чуда!{S} Ничега у њој небијаше, као да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣб |
започне појање, митрополит куцне овога у раме и проговори му: „Почни ти!“ Овај се тим, наравно |
из гроба и ступи у живот.{S} Онај, кога у свему имаш прѣд очима, онај разпети избавитељ свѣта, |
ој између народа и клира о упливу онога у црквену управу.</p> <p>Повѣстнички моменат у овом чин |
и Стратимировић, савршеније издање тога у малом.{S} Гедеон је био епископом у Н. Саду од 1807—1 |
или узнешености, коју је умѣтност тога у гледаоцима будила, а нарочито код женског свѣта.</p> |
вога; друге у мислима о.{S} Теофана, да у интересу манастирског нижег клира нележи, да се насто |
чи.</p> <pb n="152" /> <p>Видила је, да у његовом срдцу букнуло бијаше чуство, које је њу сажив |
ше шта да ради, пошто бијаше могуће, да у исти пар стану топови са града Варадина пуцати у слав |
у.</p> <p>„Но уједно тим си показао, да у теби живи снага, која је доста крѣпка и за најтежа дѣ |
у на поље.</p> <p>Намѣстник је знао, да у ову ствар није ништа помѣшан, па је хвалио Бога, да м |
p> <p>За живота није ником допустио, да у њу завири; кад је умро, није било у њој ништа видити. |
ођу у двор у Карловце и с кола сиђу, да у своје собе оду.</p> <pb n="128" /> <p>И доиста год. 1 |
е о томе, шта му управо чинити ваља; да у реду с њиме војују људи, који мисле, да су манастири |
чајна јављала се у том, што је држао да у сваком друштву и састанку представља највишу особу ње |
ог загрљаја јошт једнако бучила, као да у њој млин на два кола меље.{S} То га све примора да ос |
ке земље на Горње-Карловачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово ј |
рске непокретности дижу, разсипање пада у очи.{S} Да настојатељи манастирски држе имање у реду, |
Доситије.{S} Или се ваљда теби недопада у Фрушкој Гори?“</p> <p>„Недопада ми се!“ одговори одсу |
у године ступим са мајстором из Н. Сада у погодбу, да за 30 хвати крова нужну шиндру набави и ћ |
ти, да је судбина Мушицкова лежала сада у усти Станковићеви.</p> <p>„Епископ Станковић обрати п |
них“ кругова чинили, састала су се сада у светој обитељи у једном великом соареу.</p> <p>Најпре |
који јошт у сну почивају... који можда у грѣху каквом бдију... којим сатана душу лукавим сном |
Рајачић дао доста цигаља напећи, премда у цѣлом много мање: и те су цигље развучене.</p> <p>Мит |
мртве, клавири су осамљени; а кад банда у народу <pb n="235" /> засвира, онда добију душу ноте |
и 4 коња па хајд у Руму, части се, онда у Митровицу, части се... зови сто гостију у манастир, ч |
.</p> <p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак онда у име божје пођите.{S} Одавдѣ сте на ваши коњи за 3 сат |
и предност Храниславу.</p> <p>XXIII ода у I. књизи Мишицкових стихотворенија садржи одјек овог |
едала величина и сјајност нашега народа у старој повѣстници.</p> <pb n="227" /> <p>Примѣра ради |
ну и школску аутономију србскога народа у угарским покраинама.</p> <p>К. комесаром буде именова |
се привилегије или права србског народа у државни закон угарски, и Србљи постану државним грађа |
ића у манастиру, или је сам отишао куда у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Је |
ког конгреса.{S} Као члан највишег суда у Бечу, као заступник на србском сабору од г. <pb n="27 |
на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа у честној овој обитељи држали нѣкакав бал са мирјани, и |
, сад ћу ја да напијем у име мога среза у здравље Њ. Високородију, па ко са мном непије, тај ни |
ледај га само, како стои.... марки Поза у мантији.“ На ову примѣдбу насмѣје се патријарх гласно |
Слава јој!“</p> <p>Старој се укаже суза у бистром благом <pb n="188" /> оку.{S} Она се диже и п |
да се ја са тетком не пољубим?{S} Та ја у њој видим своју мајку, и ево Ћу је као такову из свег |
<p>„Сутра у 9 сати у јутру визитирам ја у персони пециво, које у двор пошљеш.“</p> <p>„Полицај- |
боље, него ма ко други.{S} Живио сам ја у манастири; имам ја <pb n="348" /> у том изкуства више |
foreign>!“...{S} Али окајте се, хоћу ја у име долње куће да наздравим домаћину.“</p> <p>Срѣћа њ |
рашта, а на мѣсто смртне каштиге робија у трајању од 20 година одређује.</p> <pb n="314" /> <p> |
закона мирског погрѣшио, ено ми судија у Карловцима, у Вуковару: а ви немате ништа са мном као |
</p> <p>„Ту је на прилику служба божија у манастирској цркви.{S} Ова може човѣка узвисити до ан |
ожавала је блѣсак наде, и ова се засија у свѣтлости побѣде...</p> <p>„Говори! говори!“ повиче Л |
наредио да се сутра у јутру сва братија у манастиру нађу, и да нико на страну неодлази.</p> <p> |
и народног нашег просвѣтитеља Доситија у Хопово допратила.{S} Тако сам барем мого слушати.</p> |
18" /> <p>У тај пар шкљоцну врата, која у предњу собу водише, и мало се отворе.</p> <p>Ленка се |
тирски житељи незнадоше врѣдности, која у таковим стварима стоји.</p> <p>Брзо дакле бише гости |
а то дође ђак.</p> <p>„Води овог човѣка у подрум, па му налиј“ ту чутуру шљивовице из оног буре |
спѣхом оперира.</p> <p>По гдѣкоја зрака у очима пратиоца дирне госпођу неугодно.</p> <p>Гдѣкоје |
јмање приличи, и нѣшто мало худна зрака у њу пустило.</p> <p>Управитељ се згрози кад уђе у собу |
и владику у руку, па одступи три корака у натраг и стане са спуштеним главом.</p> <pb n="65" /> |
ао као страног.</p> <p>Зато га и дочека у собној одѣћи, коју незнам управ зашто зову „шлофроком |
се да пође; али је отац Митрофан дочека у своја наручија. „Ја нисам крив што се дајеш грлити“, |
рано дахом сгарајућег огња њу од улазка у рај живота одбије, а с друге стране калуђеру освѣтли |
идите, докле то иде“, проговори владика у очајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и о |
н ову епизоду свршио, проговори владика у највећем чуду: „Па шта ће рећи свѣт на то!{S} Шта ће |
тратимировић имао је доста од државника у себи.</p> <p>Он је држао ред у свештенству и калуђерс |
ај је налазио презумтивног представника у епископу Рајачићу.</p> <p>Но нити је онај могао стари |
/p> <p>Старији ђак гледао је са ходника у ћелију као да на што пази.{S} Кад се управитељ прибли |
уво.“ Имамо ми сада важнијих свештеника у парохијама и ученијих и отменијих али онај дух реко б |
пријаву послао бијаше свога заступника у лицу једног од придворних виших калуђера.</p> <p>Нара |
о.</p> <p>— — „Мене пошљу за намѣстника у манастир Фенек, а старог намѣстника поврате на своје |
да се свѣдоцима покаже, да она пијанка у овом манастиру није истина, и зато ћу сутра именоване |
p>„Није ми баш најбоље,“ одговори Ленка у полу чујући, што стара говори, у полу пак нечујући.</ |
и служба његова имала је толико утиска у хришћане, да је свагда била црква дубком пуна.</p> <p |
са великом господом.</p> <p>Стара тетка у својој невиности одговори му на то: „А гдѣ су вам ико |
ање.</p> <p>О. Теофана пође послѣ ручка у „кранц“ да <pb n="46" /> види хоће ли се тамо састати |
јер има конзисторију, него послѣ ручка у 3 сата нека се пријави.</p> <p>О. Теофан оде кући, на |
: рекну му да ће га за цѣло послѣ ручка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кранц“ је била гостионица у Н. |
умѣтник „бичопуцанија“ оде и без ручка у своју пустињу.</p> <p>Дуго је врѣме протекло и о њему |
а, док је стара као вѣрни чувар спавала у првој соби.</p> <p>Ленка није могла спавати; узбуђење |
а је рѣчма љубећа жена нехотице дозвала у ту калуђерску ћелију прѣд тога правог калуђера духа, |
} А њима сам ја већ добар ручак скувала у двору, знам да ће грцати, кад га стану кусати, срам и |
а и уђе к нећаци.</p> <p>Ова је стојала у дражестној јутрењој хаљини код прозора.</p> <p>Кад ју |
одмах да опишемо.</p> <p>Ленка је пала у очи и младом шестошколцу... садањем нашем о.{S} Теофа |
да Ленка свога драгог брата није могла у оном манастиру надгледати, у кои је оне лѣпе прилоге |
ѣди и кажи ми, каква те је нужда довела у ову св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би из вес |
тајемо!“</p> <p>Идеа, која га је довела у калуђерство сијне сад чиста као и прије пред његовом |
појави се обучена.</p> <p>Ленка је била у спаваћим хаљинама скоро подпуно обучена.{S} Устане и |
Бечкереку.{S} А нити је што друго била у Земуну, нити ће да буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣ |
{S} Послѣ свега онога, што је проживила у послѣдњем часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде |
ам змије, која ми је праматер преварила у облику добра пријатеља.“</p> <pb n="132" /> <p>Остала |
p> <p>„Ено ти цркве... молитве су крила у небо.</p> <p>„Ено ти школе... школа је сабор анђела.< |
егледи у чашу никоме, нити броји стакла у којима се вино доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} |
г понашања.{S} Али му је из ока сијнула у два три маха зрака, која је Ленку врло неугодно дирну |
но за главу, која би се међу њима нашла у оном моменту, кад им се ваљало састати.</p> <p>На нес |
р знаменита.{S} Ова је ствар већ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наше ствари из |
ана очекивала.</p> <p>Комесија је дошла у вече.{S} Господа чланови вечерали су и отишли спавати |
вѣта, она љубав безгранична, није дошла у свѣт гробова ради, да копа гробове и да их пуни живим |
и топло стисне.</p> <p>„Добро ми дошла у овој самоћи, сладка слико из прошлости.{S} До сад си |
су дознали, да је млада лѣпа госпа ушла у ћелију отца Теофана, јер им је то дојавило ђаче, што |
уплашеном оку.</p> <p>И доиста је ушла у ћелију смиреног калуђера Ленка, жива живцата, лѣпша н |
пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђаци приступе к столици, дигну |
е к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо тамо |
и ма гдѣ, па ма се и са кућним слугама у јавној гостионици куцали, или морали отићи у шуму к н |
а, стане пред ова, и дигне обѣма рукама у висину батину глогову, којом се помагао, кад је шуму |
казао, да ће ме убити, само чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ кадкад помр |
о изпод сваке критике.</p> <p>„Зар нема у Карловци лѣпша пецива?“ запита. „Код нас у Варадину и |
на више мѣста.</p> <p>„Како видим, има у овом твом спису много јако занимљивих ствари,“ прогов |
можда свега, тога неће трѣбати.{S} Има у Срѣму господе ваљане.... честите...{S} Нећу ни ја за |
p>„Нема духова у твом манастиру, л’ има у мом,“ примѣти домаћин и изклиби зубе на свога колегу. |
ра од „букве“ <pb n="87" /> а буква има у звателном „букво!“ Имате л’ ви у манастиру коју букву |
то онако мислим као што он пише; да има у мени највѣрнију сестру, која га љуби као брата рођено |
гдѣ се каже, да се манастирски ред има у миру и тишини изображавањем овога духа, бавити и прим |
; нефали јој ни у Бечкереку то, што има у Митровици.{S} Собарица собарица, било у Митровици бил |
Послѣ ручка дође госпођа Пуљиница овима у гостионицу.</p> <p>Ленка даде упрѣгнути освоје коње у |
ословање, које одговара и оним духовима у народу, што траже не само да се прихране, него и да с |
а је сасвим наравно да гледе, да с њима у добром пријатељству живе.{S} Нѣки пут дођу сви са сво |
пање калуђера, па тако паде и он с њима у један кошар.</p> <p>„Кажем ја, да неће добро бити“, г |
<pb n="193" /> <p>То падне господарима у очи; али незнадоше од куд тај умиљати вѣтар дува.</p> |
по св. Гори, и по бугарским манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку лавру...“</p |
<p>О. Теофан повуче се ближе к вратима у натраг, и стане тамо прекрстивши смѣрно руке на прси. |
људи <pb n="8" /> пред другима гостима у гостијоници изобличе, и што се по који пут у шуми код |
ели са побожним увѣрењем к болестницима у прњавору и селу призивати; већ се почео разносити гла |
ажкаја.</foreign>“</p> <p>Тек што пѣсма у трапезарији умукне, и звона на цркви стану, али исту |
ова никаквих, фртаља ни једног.{S} Шума у најнеуреднијем стању, <pb n="298" /> сва изсѣчена нај |
" /> неодговори, него оде пре тога дана у Гастајн.{S} Он је састанак тога сабора најразличнијим |
.{S} Тако је двѣ недѣље трајало из дана у дан.</p> <p>Болестник као да је свога добротвора разл |
су се увѣк <pb n="317" /> нѣколико дана у напрѣд душевној наслади радовали.{S} Такова је служба |
тво упао, нећу га се опростити без рана у срцу и у души.{S} Међу тим буди божја воља!“</p> <p>Т |
едан везени покров за кивот св. Стефана у вашу цркву; 2.) 100 ц. дуката, прилога на ваш честни |
ад <pb n="139" /> види, гдѣ му она жена у собу улази, жива и цвѣтућа, за коју је држао, да ће с |
} Слика његова остала је на сва времена у памети оних који су га видили.</p> <p>Осим њега читал |
ула; али се то приповѣдало дуго времена у Карловци, како је Хранислав кадио собе ради тога што |
снаге и велике духове без гласа и имена у свом крилу саранио.</p> <p>„Па дична дѣла толиких црк |
е на вечери, па ћемо уз чашу добра вина у собама, у коима је Мушицки живио и пѣвао, пити у слав |
е имати хлѣба...{S} Неће бити чаше вина у манастиру да се света служба служи...{S} То ће бити, |
нција Стратимировић... умрла дисциплина у богословији, у свештенству, у цркви, у манастирима... |
екет будилника прије зоре... глас звона у пустињи и потпуној тишини...{S} Сутон онај у цркви пр |
рши, онда куцне митрополит арх. Гедеона у раме, и проговори му: „Сад ти!“ Гедеон одпои своју ст |
p>„Она се удала послѣ, и била је срѣћна у срѣћној својој породици.</p> <p>„Ја сам се отрѣзнио, |
мо била оставила, имајући више поуздања у своје ноге и прњаворске пријатеље него у своју руку и |
е земља прогутала, како си побѣснио, па у хладну Саву скочио... или... или... шта ти ја знам, ш |
ас за моје судије, и идем из ових стопа у Карловце Њ. Екселенцији, да се тужим, да види, какве |
ца изрезао рѣчи:{S} Љубав нема приступа у ово светилиште побожности!</p> <p>Ленка дигне главу и |
ди у истину пред кафаном више господара у једној гомили, а пред њима Печеновића.</p> <p>Мора да |
вам је то добар господин, нема му пара у друштву: што тај зна лѣпо наздрављати, одздрављати и |
иста потражити, да он манастирска добра у своју управу узме, па ће онда калуђери изгледати и ко |
{S} Народ ће се дигнути, па ће та добра у своје руке узети, а разкошне настојатеље уклониће од |
а одбија, да харчење манастирског добра у очи пада...{S} Неће бити чудо да се појаве гласови, д |
о; људи би били задовољни, што се добра у реду држе, што се капитал чува.{S} Јест.{S} Али ако с |
ла.</p> <p>Сад хрупе два млада калуђера у кујну. „Добар вечер куварице“ повичу оба у једаред. „ |
а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезарији.</p> <p>Извади из мантије и метне на |
о.</p> <p>Отац Митрофан нађе вѣчна мира у гробљу манастира, у ком је погинуо.</p> <p>Неће ваљда |
носић, па сѣдне и чита <title>Љубомира у Елисијуму</title>...{S} Онда јој нема пара, што је лѣ |
; немам ја ништа против <title>Љубомира у Елисијуму</title>.{S} Та и ја кад сам била мала читал |
аочари, па стане читати <title>Љубомира у Елисијуму</title>...{S} Бога ти тетице, колико си га |
ио, и која би и најгоропаднијег вампира у млѣво сатрла.</p> <p>Отац Амфилохије са ватраљем поле |
ало!... као убијца да одем из манастира у... тамницу!“</p> <p>Ту мисао немогаше поднети.{S} Ско |
хиђакон тај час из митрополитског двора у свој манастир сели.</p> <p>Сутра у јутру дођу манасти |
се влада.{S} Нарочито је добио из двора у Карловци поруку, да ће на сваки начин доћи у комесији |
аповѣди му, да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у манастир нареди.</p> <p>Сутра дан у |
Само је архимандрит наредио да се сутра у јутру сва братија у манастиру нађу, и да нико на стра |
нико ни запитати, куда си, ако те сутра у свом друштву неопазе... та то ће им бити најмилије, ј |
а нико на страну неодлази.</p> <p>Сутра у јутру дође администратор манастира к протођакону, да |
вора у свој манастир сели.</p> <p>Сутра у јутру дођу манастирске тарнице, и наш млади умѣтник „ |
а куварице нису ни видили.</p> <p>Сутра у јутру устане рано, напије се мало шљивовице и заложи |
данас.{S} Рехтс ум! марш!</p> <p>„Сутра у 9 сати у јутру визитирам ја у персони пециво, које у |
мораш такав и умрѣти!“</p> <p>Ова бура у души бијаше га јако уморила; сад осѣти тек, да је мал |
а је све корак по корак од чуда и ужаса у натраг одступао, и напослѣдку се нашо већ код <pb n=" |
употрѣби згодну прилику, те дар из таса у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме неиђаше.</p> |
од бриге да спавам; немам мира ни часа у дану.</p> <p>— — „Чекам од патријарха да ме позове, и |
Један лѣчник прими га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је био болестник |
ити и какав Доситеј, пак да видиш свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је богата“, мислио |
жица љубави, најчистије љубави процвѣта у срдцу човѣка, који бијаше на врати тога срдца изрезао |
вете иконе метне Ленка и опет 12 дуката у тас, које је и овдѣ игуман у своју сахрану одмах узео |
ужде невѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу црнине дошла.“</p> <p>Овако говорећи, привед |
ја су уздизале свилене мараме око врата у најразличнијим живљим бојама.</p> <p>А нису изостали |
е.{S} Одавдѣ сте на ваши коњи за 3 сата у Н. Саду.{S} Можете данас врло лако тамо бити.“</p> <p |
<p>Затим метанише, пољуби архимандрита у руку, и опет метанише.</p> <p>„Ништа, ништа,“ прогово |
.</p> <p>О. Теофан допрати архимандрита у овога ћелију, пак онда замоли, да га за вечерас остав |
преноћи у Карловци, а сутра рано похита у Н. Сад.</p> <p>У Н. Саду имао је о.{S} Теофан рођака, |
се под њим појави гибање новога живота у свештенству и калуђерству.{S} Они ударе на прѣчаге ду |
ра због раскошности и разпустног живота у његовом дѣлокругу, и преда по свом увѣрењу нама сва д |
о Карловци...{S} Зар немате доста мѣста у свом манастиру.{S} Витлате као пси без госе...{S} Нем |
ове добе, кои у војводини највиша места у политичкој а и судбеној струци заузимаху, и њихове су |
а главу на руку, и суза му се заблиста у оку.</p> <p>Тако поћути по дуго, а сузе су једна друг |
ћом и тешком муком код врховног судишта у Бечу једва учињено, да се и други нѣки манастири од к |
великој мѣри мио.</p> <p>„Није ме ништа у души пекло, ништа ми срдце пресѣцало.</p> <p>„Душа ми |
тајником код уг. кр. намѣстничког вѣћа у Будиму.</p> <p>„Са неуморним књижевним радином доктор |
долазила, или је морао имати Винковића у манастиру, или је сам отишао куда у прњавор, те је гл |
итку саму, Обилића, Топлицу и Косанчића у боју, како је цар Лазар с коња спао, како му Турци гл |
прњавор, па ћете видити, колико се кућа у ово врѣме подигнуло, од кад је он настојатељ.{S} Ми м |
рхимандриту особито мило било, да гошћа у манастиру остане.</p> <p>Ленка је осѣћала, да јој дои |
рницу. </p> <p>„Код нас је најбоља кафа у Митровици, милостива,“ одговори дѣвојка.</p> <p>„Е ви |
ова живила је увѣк јошт, али као ружица у пупољку, који неимађаше увѣта, да се разцвѣта.</p> <p |
итао.</p> <p>„Хоћемо!“ одговоре обојица у један мах дрзко.</p> <p>„Ви знате, чим вас куварица м |
наћи.</p> <p>„Кранц“ је била гостионица у Н. Саду, чини нам се иста, која и данас то име носи.< |
је, и таки јави господину, да је птица у клот улѣгла.</p> <p>Противници њени направили су јошт |
и повиче: „Баш добро, ухвати се птичица у клопку.{S} Сад хајде да тражимо плећку, па онда ћемо |
тним шеширом по начину царског кочијаша у Бечу.{S} Острагу су стојали хусар и ловац у врло скуп |
једну особеност имао епископ Хранислав у својој нарави.</p> <p>Он је био прѣко мѣре чуваран, т |
{S} Теофан нар. сабор, патријарх се сав у лицу промѣни, тако, да о.{S} Теофан одједаред умукну. |
морам касиран из полиције или ти мртав у полицију, ако твоје пециво остане као што је било до |
офана.</p> <p>Овај није истина био крив у правом смислу рѣчи, али је ћушка била доле његових ру |
ови Сад.{S} Начелник даде приредити лов у риту.{S} Но кад буду на мѣсту, опазе, да нема ловачки |
х фондова!“</p> <p>Патријарху удари крв у образе.</p> <p>„Па ко је тому крив?{S} А? — Шта велиш |
> <p>Слика, коју угледа, смрзне јој крв у жилама; изрази тих лица укоче јој тако рећи живце у м |
том положају одговорим... али јошт крв у мени врије, још ми разум није са свим ојачао... па ет |
ашање његове црне субраће бијаше му крв у велико охладило; а сад му ноћна тишина и враћајућа се |
ршила је свој изпит и кренула се натраг у Карловце.</p> <p>Архимандрит Арсеније није хтѣо употр |
ку репарацију.{S} Кров зданија западњег у врло опасном стању; штала да падне.{S} За храну куће |
и кад као лик чистијег створења каквог у мојим мислима, а сад ми приступаш, као лик јединог <p |
</p> <p>„Та пали, шта „мрдаш; има неког у соби!“</p> <p>Смртни страх чуо се из теткинога гласа. |
, а отац Амфилохије ђусне колики је дуг у собу на под.{S} Отац Митрофан мишљаше да ће куварица |
јору?“ проговори патријарх, кад му друг у сигрању избаци карту, коју овај небијаше очекивао.</p |
молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег светитеља, и позваћемо <pb n="285" /> на |
енка, да ћете и мене опет посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. архимандрита Парт |
n="266" /> одтѣрати, ако први пут, кад у двор одем, ненађем, да је по мојој заповѣсти учињено! |
ржавника у себи.</p> <p>Он је држао ред у свештенству и калуђерству, да се неда повода тужбама, |
ити само знаду упрегнути 4 коња па хајд у Руму, части се, онда у Митровицу, части се... зови ст |
и запита ју:</p> <p>„Јесте били кад год у овим странама?“</p> <p>„Никада до сада,“ одговори му |
мога нашега земље господара, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ. величанства покаже?{S} Кажи |
учио стратегију...., ту сам ти ја тврд у сѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, а |
и снаги манастира, па нека се употрѣбе у струци учевној код богословије, и у струци политично |
исто, свето калуђерство уписало би тебе у књигу издаица, у којој је први уписан Јуда Исхаријотс |
156" /> калуђера, што је кваку од браве у руци држао, и врата и нехотице отворио, учини поклон |
таве мене намѣстником, а старога оправе у манастир Фенек.</p> <p>— — „Двѣ године прођоше.{S} На |
је нико укупно стање манастирске управе у једној слици представио: али томе нисам ја крив.{S} З |
— „Шљивици ме подпомогну.{S} Вуци шљиве у Банат, те продаи за жито.{S} Тим сам сѣмена за њиве п |
да се њему као глави православне цркве у царевини до знања доноси у ту сврху, да повѣрљиво при |
трои семинарија за богослове наше цркве у Карловци.</p> <p>На зграду ове семинарије одредио је |
7" /> <p>„Ја идем у интересу наше цркве у православне манастире, о свом трошку....{S} Немате ра |
ѣдали у гомилама по свои сели око цркве у порти па чекају да се јутрење започне.</p> <pb n="286 |
/p> <p>Троицку Лавру недалеко од Москве у Русији ваља видити, да човѣк разумѣ шта је то - царск |
тако пођемо, онда ћемо формалне балове у манастирима доживити, те ће бити ту и банде.{S} Јест. |
обрштари.{S} Да виш како би се онда све у своје врѣме урадило... да виш како би рачуни изгледал |
дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb n="54" /> и онда ћемо говорити по рачуну, н |
ола, хартије, пера и мастила: то је све у бољем стању него у твојој ћелији.{S} Ја идем у другу |
да ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка узме све у шалу и даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти врат |
ре!“ рекне она брату.</p> <p>„Је ли све у реду?“ запита на то правника.</p> <p>„Све!“ одговори |
и лулу из уста. „Ових дана били смо све у манастири и близу њих, па нисам смѣо псовати; а сад с |
рум.</p> <p>Кад дођу у подрум, нађу све у најбољем реду.{S} Сва бурад запечаћена.{S} И оно буре |
ћемо и практичне послѣдице овога; друге у мислима о.{S} Теофана, да у интересу манастирског ниж |
имила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка се уда и оде |
луђера и манастира имао: но све то паде у воду.</p> <p>Екселенција се бијаше разљутио уобште на |
ага!“ одговори Митрофан, као да пропаде у земљу.</p> <p>„Па на што ти тај нос!“ запита админист |
, да те изведе из живога гроба, и уведе у срѣћан живот.{S} Послушај вољу божију, прими руку љуб |
ила.{S} Рукама броје бројанице, а гледе у руке.</p> <p>Намѣстник помисли одмах: неће добро бити |
не, што да му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, да људи, долазећи у тај дан као у у |
и пођу за њим, и стану га нудити да иде у брашнару. „Та идите о.{S} Теофане.... па шта ће вам б |
несе Њ. Ексцеленцији, а међу тим да иде у манастир и да иште од намѣстника своју плату, што јој |
епископ.{S} А најпослѣ ми то нѣкако иде у реч, може бити, што желим, да тако буде.{S} Што се ст |
и све чини радо и весело, што тому иде у хатар; зато да буде са високородном госпођом супругом |
промѣне код пекара, сѣдне на кола, оде у Петроварадин <pb n="267" /> и јави генералу, да је уч |
оде у свој стан у двору, а владика оде у своју собу, и прими архимандрита Раковачког.</p> <p>М |
>Кад о.{S} Теофан изиђе од адвоката оде у Јовановоску порту, да му се мало глава разхлади, и да |
е упрегну и пред манастир изведу, и оде у другу собу.</p> <p>Врата за собом затвори.{S} Тамо се |
.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и оде у манастир.</p> <p>Администратор манастирски већ је има |
арнава цѣлива десницу св, владике и оде у свој стан у двору, а владика оде у своју собу, и прим |
.</p> <p>За овим се дигне дружтво и оде у салу, да пије црну кафу.{S} Старија господа и госпође |
та ће бити“, повиче администратор и оде у своје собе, из којих је на далеко мого видити.</p> <p |
ђа Пуљиница каже другима лаку ноћ и оде у своју крајњу собу.</p> <p>Стара тетка огледала се по |
о да је рукоцѣлованије извршио — ни оде у своју ћелију.</p> <p>Настојатељ није разумѣо духовно |
е добро аргументима и мотивима, пак оде у Карловце, да моли од патријарха потрѣбни допуст и бла |
.{S} Лаку ноћ тетка!“</p> <p>За тим оде у другу собу, коју бијаше за себе задржала, док је стар |
дба од митрополита, да о.{S} Теофан оде у манастир П. Г. и предузме тамо као намѣстник управу м |
ати.{S} Архимандрит га одпусти и он оде у своју собицу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
пресуди и ток живота му.</p> <p>Он оде у калуђере.</p> <p>Од тог доба била је Ленка осѣћај мла |
ова два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више нико.</p> <p>Ово приповѣди калуђер, |
p> <p>„То је велика побѣда боље природе у теби, што си напаст најжешће страсти тако јуначки одб |
то друго била у Земуну, нити ће да буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук неолади. |
комесија, за посао, и први свѣдок буде у собу позван.</p> <p>На питање како се зове, одговори |
ам казати имао.“</p> <p>Ове рѣчи побуде у протођакону већу позорност; он је као и нехотице глав |
овом послу, те се на уречено врѣме нађе у дворској кухињи.</p> <p>„Али пециво да не може бити б |
<p>Нов живот осѣти у себи, кад се нађе у слободној природи.{S} Ноге му чисто добију крила, и о |
твртак је био, кад се о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за аудијенцију.</p> <p>Аудијенције к |
о.{S} Али је свѣт ишо много више и рађе у цркву него данас.</p> <p>„Чему се чудимо, то је, да м |
у.</p> <p>Господин Гаврил М. мало пређе у одсутсву настојатеља манастира Јазка а сад опет удову |
ека чита докле јој је воља, а она изиђе у своју собу.</p> <pb n="195" /> <p>Послѣ ручка дође го |
а нико није мого стићи.</p> <p>Кад дође у Карловце, чује да ексцеленција није ту него у Н. Саду |
Мене се ништа нетиче.“</p> <p>Кад дође у своју ћелију, погледа подуго на куварицу и више искре |
аред господин архимандрит Арсеније дође у манастир, онда ако ме казне бићу зацѣло и крив.“</p> |
13" /> позиваш госпођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче |
елнику, а овај недочека да генерал дође у Карловце него таки послѣ два три дана, кад се увѣрио |
уче се брже боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „ |
апрѣд.</p> <p>Архимандвит Гурије недође у неприлику, него прихвати шалу и проговори тетки: „Дра |
гладан као курјак,“ повиче он кад пође у гостинску собу. „Пеците, кувајте, иди дајте макар и х |
о. намѣстник, узме чин на себе, и пође у трапезарију, а ћелију остави отворену.</p> <p>У трапе |
>„Хајдемо“, одговори Амфилохије, и пође у кујну.</p> <p>Манастирске су кујне простране и лѣпе, |
ја му је администратор радо дао, и пође у нову своју обитељ.</p> <p>Пре него што се кола крену, |
које од зиме које од раздражености, уђе у своју ћелију, и забрави се изнутра.</p> <p>Глава му ј |
/> на врата, повиче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на столицу.</p> <p>Арх |
ило.</p> <p>Управитељ се згрози кад уђе у собу и по њој прегледи.{S} На кревету је лежао човѣк |
м разроје мисли у глави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава боли.</p> <p>Њу је дочекала те |
, мирнији него икада, окуражи се, и уђе у собу, па метне на стол све, што бијаше собом донео.</ |
p>Тек кад ђак Јосиф донесе ручак, и уђе у собу, види да ту нема никога.{S} Завири у сваки кут, |
га пробуди.</p> <p>Манастирски ђак уђе у ћелију, назове му добро јутро и јави му, да га архима |
иче озбиљно нѣки глас и таки за тим уђе у собу повисок одличан калуђер са крстом на прсима.</p> |
и добро ко.{S} Она куја, што иде и лаже у двору које шта на поштене људе.{S} Али ја ћу се њој о |
ћ епископа Гедеона.{S} Овога не достиже у томе нико до данданас.</p> <p>„Митрополит Станковић и |
ут води управо у Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан је био прекрасан |
праведан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја ћу послати господина архима |
Тако су радили стари; а тако и сад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја постанем игумн |
b n="300" /> Нѣка велика господа долазе у манастир, разгледају шта се ради, и хвале, што год ви |
слѣди хисторичне нити <pb n="74" /> је у нашој књижевности, нити у наглој цркви оставио.</p> < |
а годину . .{S} 10.000„</p> <p>„Овдѣ је у свему више стављено у прорачун, него што ће доиста тр |
идеи виђао!{S} Млада глава, која га је у манастир довела, помислила је бар кадкад на Доситија! |
аса и себи и нашем народу.{S} Она га је у своју кућу у Пешти смѣстила, па га је надгледала, и к |
бијаше привико о.{S} Теофану, па га је у дуга зимна вечера често призивао к себи.</p> <p>У так |
буде, показао би њима Хранислав, да је у њему оживио други Стратимировић.“</p> <p>„Па то није |
импонујућа; к том морамо додати, да је у том <pb n="82" /> тѣлу становао дух јако даровит, вољ |
н епископа Хранислава, пак чувши, да је у Н. Саду, преноћи у Карловци, а сутра рано похита у Н. |
Величанства.{S} Држао је даклем, да је у свачему над свима, те се по томе како у држању тако и |
кваси главу, која му горијаше као да је у њој жива жеравица.{S} С тешком муком заустави крв, и |
ар се недаваше видити.{S} Наравно да је у мислима опетовао по десети пут оно, што је смислио Ек |
е из ове приповѣсти она појава, која је у њој можда најсјајнија и најузвишенија; а и иначе имај |
асна пресуда.</p> <p>Она љубав, која је у срдцу младе жене живила, спусти се по други пут у гро |
дуго трајало и млада госпођа спавала је у велико.{S} Али стара није могла заспати ни за живу гл |
Ова је имала тек 16 година, и падала је у очи нарочито млађем мушком свѣту ради свога лѣпог лиц |
/p> <p>Од епископа Хранислава остала је у традицији нашој жива његова <hi>калафа</hi>.{S} Калаф |
срдачних уздисаја.{S} Ова слика била је у дѣлу за србски прости народ бисер а за манастир драги |
свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп, сунце пригр |
ого о знатнијим личностима, с којима је у животу у додир долазио.</p> <p>Одтуд одуд па би споме |
срѣћно у Карловце утекла.</p> <p>Она је у митрополитском двору служила пре него што бијаше у ма |
у на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало. „То ми се недопада.{S} У манас |
> <p>Варнава је био мирски ђакон, па је у калуђере отишао, кад му је супруга умрла.{S} Он је би |
>Нико га није братски поздравио, кад је у дружину дошо; сваки му је одговарао као прѣко бундева |
ножић, кои је овај собом носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и о |
извуко, и који бијаше тамо бацио кад је у ћелију ушо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“ викне у очаја |
било мало прошарано од богиња, које је у младости преболѣо.{S} Устне су му подебеле као набрек |
рвом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици на храсту застао.</p> <p>Пак онда сѣдне код њ |
атим оним његовим смѣјом.{S} Најбоље је у таковом случају ћутати, учинити духу по вољи и немица |
ију у своје руке, цѣлива је, и метне је у нѣдра.{S} Онда пољуби благосиљајућу руку архимандрито |
хрпи.{S} Узме једну главицу и однесе је у собу.{S} Веселе нарави будући удари у смѣх и повиче: |
уварицу хтѣли да дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђере и слуге по прњавору и сел |
није изтѣрало из собе владику, који је у оваковим стварма био осѣтљивији и од саме мимозе (нај |
Рилском манастиру Неофит Рилски, кои је у вароши Копривштици народну школу устроио, а послѣ опе |
елику мараму, изађе кроз прозор, кои је у ходник водио, напоље из собе, прокраде се кроз отворе |
n="144" /> предубока љубав, која јој је у сваком слогу звонила, срѣћа и сладост будућности, кој |
ли за коју каву повикати, а међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час опет м |
кала тетка, материна сестра, с којом је у Митровицу допутовала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Е |
у овај дивни манастир.{S} А домаћин је у исто такој мѣри љубезан.“</p> <p>На то представи дома |
азио је у свити и арх. Гедеон.{S} Он је у те часове једино и изкључиво за митрополита живио.</p |
а су у свакој кући радо видили: а он је у једну најрадије одлазио.{S} Случајно је у тој обитељи |
<p>У најновије доба 1337 калуђеровао је у Рилском манастиру Неофит Рилски, кои је у вароши Копр |
p>О. Теофан у овом тренутку изгледао је у истину као што су први калуђери у идеалу изгледати мо |
и је онда знаменита сила био, стојао је у врло пријатељском одношају, а тако исто са познатим н |
тало, учинио се болестним, и уздисао је у својој ћелији, да се до бога чуло.</p> <p>Она два мла |
ати пријатељице, <pb n="104" /> него је у свом манастиру, својој курији држати, млађим заповѣди |
а митрополисања Стратимировићева био је у Петроварадину генерал-командирендер славонске краине |
а анђео.{S} Овај стари свештеник био је у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣ |
дином доктором медицине Пеичићем био је у непрекидном додиру; овај му је био кућни лѣчник.</p> |
</p> <p>Митрополит Стратимировић био је у старијим својим годинама строг престрог.{S} А нарочит |
га свештеници ношаху.</p> <p>„Ходио је у своје послѣдње дане лако као младић.</p> <p>„Он је по |
лас митрополита Стратимировића важио је у Бечу што и глас србског народа; влада се повуче натра |
је био необично дугачак, и изилазио је у тако танак шиљак, да би се могао у чувалдуз уденути.< |
ивао на изпиту богословском, долазио је у свити и арх. Гедеон.{S} Он је у те часове једино и из |
„Говорник је био изредан.{S} Говорио је у цркви и на државном сабору.{S} На овом се одликовао т |
> <p>Наравно да се овима тужила како је у манастиру прошла.{S} Ови јој савѣтују, да даде написа |
адост, кад му све каже:</p> <p>„Било је у таким приликама и више паметних и изкусних људи из на |
ода!“ рекне архимандрит. „Записаћемо је у прилежнице и то златним словима.“</p> <p>Напослѣтку р |
химандрит за себе.</p> <p>„Уписаћемо је у ктиторке,“ рекне гласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p> < |
једну најрадије одлазио.{S} Случајно је у тој обитељи била млада лѣпа умиљата госпођица.</p> <p |
оваца, кои је при смрти својој (умро је у ноћи пред св. Саву 1872) оставио около 15000 фор. на |
ом управом онај пао под конкурс, што је у повѣстници наших манастира дотлѣ и послѣ тога нечувен |
е људе турио!</p> <p>О. Теофан отишо је у калуђере из узрока, који нам је казао.{S} Али је ту б |
збрижна, ведра и весела.</p> <p>Брат је у сестри гледао свети аманет овога живота за други виши |
вао?“ проговори архимандрит. „Та већ је у велико дан.“</p> <p>„Касно сам устао“ одговори овај м |
и и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био између других адвоката и Печеновић.</p> |
} Ту наиђу на обарену плећку, изнесу је у кујну на куваричин стол, узму ножеве и стану се части |
им отрова.</p> <p>„Ова хоће да се убије у мојој ћелији, ако је дирнете, па шта ћемо онда?{S} Ет |
е којим залогајем хлѣба, па онда завије у крпицу мало хлѣба и сланине, што да му буде ручак, и |
инђел је морао као професор богословије у Карловци бити, и зато ми даде подпуну инштрукцију шта |
их противника, служити за оштро оружије у борби, ако би се ова разгорѣла?“</p> <p>„Имате пуно п |
уо.{S} Но већ и само потрзање ножа није у реду, а особито, кад млађи стоји пред старијим.{S} Пр |
ђом Пуљиницом на свои коли.{S} Она није у том предѣлу била позната.</p> <p>„Куда води управо ов |
ивно.{S} Има свуда свашта, али што није у реду, шкодило је увѣк онима највише, који су против р |
{S} Тако онај горѣ споменути појац није у свом вѣку пропустио ни једног „катадневног јутрења и |
те тако до зоре, ако их винушко раније у постељу несвали.{S} Други немогу пити на само по што |
срѣћа послужи.{S} Било је мало доцније у вече. „Ја сам гладан као курјак,“ повиче он кад пође |
емо, него као црвено вино.{S} Ово врије у свом суду, али се не прелива као узбуркани вѣтар прек |
ба упустио се бијаше архимандрит Гурије у разговор са старом тетком и забавио се с њом.</p> <p> |
рем сам се осигурао од насртаја братије у манастиру до излазка комисије; а кад једаред господин |
е од глади као наш просвѣтитељ Доситије у манастиру Хопову, нити је шибао своје тѣло да се сасу |
/p> <p>Витош је дивна гора близу Софије у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и данас има 14 мана |
тру визитирам ја у персони пециво, које у двор пошљеш.“</p> <p>„Полицај-комесар знао је да и гр |
офан и Амфилохије похитају низ басамаке у порту, а одонуд к шталама, и за тили час види намѣстн |
а ту радост учинио, да виде своје слике у манастиру, а некошта, знате ништа.“</p> <pb n="224" / |
.{S} Знате, манастири трѣбају чиновнике у сто и сто прилика, па је сасвим наравно да гледе, да |
ова екселенција, кад чује, да су женске у мојој соби биле!{S} Шта ће на то рећи његова екселенц |
и онако сви турате приходе манастирске у своје џепове — и ударите у бубањ, па закликћите танко |
е, да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у висину, и покрије њима лице, на ком се тежак бол душе |
е ствари и за пут приредиле све, и сѣле у теткину собу, кад нѣко куцне на врата, и на одговор с |
да и градоначелник неће познавати шале у овом послу, те се на уречено врѣме нађе у дворској ку |
</foreign>!“ није се шалити...{S} Дакле у здравље нашега домаћина, који нама даје добра вина, и |
њати, да је неда срамотити, да она воле у бунар скочити, него да је шибају, и за сав вѣк убију; |
и ви?“ запита Ленку и погледи јој дубље у очи.</p> <p>„Невидим,“ одговори ова, и извуче руку из |
анастира имао је такође своје пријатеље у двору, и од ових дозна на скоро, да су и он и братија |
оштро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах <pb n="266" /> одтѣрат |
ѣ нема; а одредићу ти један комад земље у Петковици да, засадиш виноград, кои ће ти име за навѣ |
а шљивиком, одреди му један комад земље у филијалу Петковици, да га виновом лозом засади, и пру |
тратора са свога управитељства, и пошље у манастир игумана Константина свога старог штићеника.< |
дигне света кућа, <pb n="37" /> која ме у своје крило прими, да сијне у очима људи, да набави с |
p> <p>— — „Са концем године премѣсте ме у <pb n="296" /> манастир, из ког сам дошао, али је ова |
јаше на мене прешла.</p> <p>— — „Ево ме у новом манастиру.</p> <p>— — „Настојатељ мора да се шт |
пре мене исту водио.</p> <p>— — „Ево ме у манастиру Раковцу опет као намѣстника по налогу конси |
овај био међутим изгорео, и тако ето ме у нову сиротињу.</p> <p>— — „Предао сам управу придворн |
, није дрво, него животиња, које је име у титулатури људској <foreign xml:lang="la">jus civitat |
тога конзеквенције изводити, како коме у занат буде приличило.{S} На сваки пак начин признати |
, и све друге, кои су убијенога из шуме у манастир превезли.{S} Оду у шуму на мѣсто, гдѣ се уби |
у архимандритовој гостинској соби, а не у обштој трапезарији.</p> <p>Архимандрит домаћин поведе |
се увѣрити, да смо ми само тихо и то не у трапезарији него у једној собици на страни мало вечер |
и патријарх: „Послаћу ти 25 мерова ране у Черевић из Даља, а ево ти 200 фор., па изплати и раст |
а мало послѣ почеше и болнике са стране у манастир доносити, да о.{S} Теофан на „великом входу“ |
грѣшио,“ одговори о.{S} Теофан, и стане у званичну позитуру понизности.</p> <p>Патријарх се одљ |
/p> <p>На ово пође опет по соби и стане у мислима понављати, шта је било.{S} У један мах застан |
ра дан осѣтивши, да јој је горе, остане у постељи.</p> <p>Код ње су „били и опет њени најмилији |
његовом душом.{S} Једва пред зору легне у своју тврду постељу и наскоро заспи.</p> <p>Опет му с |
о птиче, те се ово неможе више да дигне у своју узвишену слободу, јер би му се изкинула ножица, |
нѣшто шушне: иде нѣко по соби.{S} Сѣдне у кревету, слухти свом снагом: нема нигдѣ ништа.{S} При |
ѣти, кад рекнемо, да се опет љубав жене у њеним прсима разгоре, и да јој се у самоћи жестока ст |
другима на стотине.</p> <p>Људи и жене у стајаћицама и новом одѣлу, како га Срѣм по своим покр |
прѣчац из службе изтѣрати него да мене у пензију баце.{S} Зато вам кажем озбиљно, да зовнете п |
ако побѣгнеш, а немој се убијати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова |
ратко врѣме недоскочи, то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из службе изт |
од на службу о петрову-дне сваке године у дољњу цркву карловачку.{S} Апостол Петар и Павао, као |
па ма од прихода ни крајцаре из године у годину непренели, ма сав чисти доходак на своје ситне |
ао да хоће да кажу: шта је то господине у зао час!</p> <p>Онај црномањасти чиновник примѣти ту |
>У колико су дакле тѣлесне дражи њезине у срдцу калуђера пламен страсти разбуктавале, у толико |
ављени сви србски краљеви лозе Немањине у пуној свити и слави, међу коима има више светитеља пр |
из изкуства видим, да има много истине у ствари; а Ваша Светост ће своим високим умом и богати |
> која ме у своје крило прими, да сијне у очима људи, да набави средства, којим ће народу свако |
ушо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“ викне у очајању. „Кад сам ушо у манастир, умро сам за свѣт... |
аром дирнуте <pb n="153" /> и она клоне у изумљењу на прси човѣка, кога је тако силном љубави љ |
па ће до кои час да их остави и да прне у своју небесну висину.</p> <p>Оне године кад се о.{S} |
“</p> <p>Бурно, грохотно смѣјање прасне у дружтву, а наздрављач пружи прѣко стола руку порезник |
догађаји у Европи баце наше мало гибање у запећак.</p> <p>Митрополит Стратимировић имао је дост |
не чисто вући о.{S} Теофана на путовање у оне дивне скоро митичке горе.</p> <p>Приправи се дакл |
ље.</p> <p>„Помисли само на проповѣдање у цркви.{S} Гдѣ је така прилика на другом мѣсту, доћи д |
а био би подобан на естетичко развијање у народу чудесно подѣловати.</p> <p>Слава је дакле била |
} Да настојатељи манастирски држе имање у реду, па ма од прихода ни крајцаре из године у годину |
а служи дивно, и да га народ већ почиње у своим духовним и тѣлесним невољама, да тражи.{S} Нека |
/p> <p>Ленка даде упрѣгнути освоје коње у кола.</p> <p>Недуго затим дојуре и архимандритове кар |
мецо.</p> <p>Архимандрит није имао вѣре у ђаку, него је за њим полагано и сам пошо, сиђе се у п |
нисам жив међу вама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх, а други погледе ко то говори.{S} То бијаше поре |
15 јесењих прасаца.</p> <p>Ни крајцаре у каси.{S} Шта да радим!...{S} Немогу од бриге да спава |
.{S} Теофан ни мотрио на своје калуђере у оно доба кад су били остављени да за себе живе.</p> < |
то неумѣстно смиреније завити калуђере у пртену врѣћу... а народ више потроши својим чашћењем |
ије.</p> <p>Пођу дакле сви и оду најпре у трапезарију.{S} Један цѣо зид њен представљао је вели |
ѣти о.{S} Теофан, који <pb n="73" /> се у истину обрадује, што ће ствар у руке тога мужа доћи, |
ће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очима пријатеља засија.“</p> <p>У недѣ |
просијнула.{S} Остави га, дакле, да се у том новом чуству снађе, и продужи свој говор овако: „ |
н мувати.{S} Њему небијаше право, да се у манастиру чује банда.{S} Већ је и његовом чуству то н |
понор, над који се бијаше нанео, да се у њ стрмоглави.</p> <p>Под тим утиском диже се калуђер |
.{S} Шта више, имао је то начело, да се у рачунима и неизказује, да манастири имају бог зна как |
ћи оне, кои на што позива покажу, да се у дотичним вишим заводима изуче.</p> <p>„Учевна срѣдств |
је врѣме, да се ти људи стегну... да се у запт узму...{S} Ако то тако дуже потраје, знате л шта |
, да му се мало глава разхлади, и да се у тишини размисли, шта да ради.</p> <p>Дошавши у порту |
трѣба никад другом коме допустити да се у те послове умѣша.{S} У место тога, вичемо ми сами: ов |
житак подпуно обезбѣди, а сувишак да се у обшти фонд ради заведенија школског изображења, које |
Ево нашег изасланија, које молим да се у записник уведе.“</p> <p>Овим преда протођакону изправ |
она се згрози.</p> <p>Осѣти, као да се у камен претвара.{S} Немогаше се макнути с места; руке |
калуђера.</p> <p>Овај остане као да се у камен претворио за цѣло то врѣме како се у почетку би |
боље је да неговорим ништа, него да се у лажи ухватим.{S} Зато рекне брже боље, док му је ту д |
жељу старе госпође.</p> <p>Приповѣда се у народу, да је један бачки кочијаш возио киријом једну |
ра дан, чим је зора заплавила, ушука се у манастир и дође о. намѣстнику.</p> <pb n="21" /> <p>О |
та овога господина, значајна јављала се у том, што је држао да у сваком друштву и састанку пред |
ама... застава страха и бојазни вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали су се пуном свѣт |
из Карловаца.{S} Нико незнађаше, шта се у том писму пише.{S} Али управитељ даде сутра дан дотѣр |
чаницу то овај то онај, да види, шта се у ћелији ради.{S} Но кључ је стајао у кључаници, те так |
ухо немогаше подпуно извѣстити, шта се у ћелији говори.</p> <p>Сад се задржи један од млађих г |
штићенику, како се ваља држати, кад се у цркви служи.</p> <p>Архимандрит је био особито изучен |
олико хоће, он је био задовољан, кад се у рачуну показало, да има макар 24 крајцаре више доходк |
та је мислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вратио, то можете мислити.{S} Тај гост живи, и м |
је за њим полагано и сам пошо, сиђе се у подрум и стане на последњем басамаку.</p> <p>Кад је о |
монументалне заводе извести, налазе се у народном фонду.{S} А одкуд да узмем новаца за те твој |
свако јаје пѣтла, а јошт мање крије се у свакој мантији Доситије.{S} Или се ваљда теби недопад |
затим пукне гром у Пожуну а разпрсне се у Карловци.</p> <p>Митрополит Стратимировић био је у ст |
умаче.</p> <p>Грдећи и псујући врате се у манастир и оду администратору.</p> <p>Јесте ли је доб |
видно необично уживала.</p> <p>Врате се у собе.</p> <p>„Хе, сад допустите, г. игумане, да вам с |
угом, но кад дође на басамаке уплете се у мантију и падне.</p> <p>Док се он дизао и изплитао, д |
га љуби као брата рођенога; и да ће се у мом спомену блистати његова слика као слика каквога а |
издржавање калуђера побринуо, да би се у миру и тишини са изображењем свога духа бавили, и при |
и користи од околнога народа, кои би се у тој школи напрѣднијем газдовању учио, а силе своје на |
/> <p>По одобреном предлогу имало би се у тој семинарији учити 120 богословаца наших.</p> <p>У |
и жар лица.</p> <p>О. Митрофан пружи се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, биј |
Он јави то министру правде.{S} Учини се у Бечу питање: и дође глас да се убијци живот прашта, а |
едан од гостију.</p> <p>„Немој да ти се у очи насмијемо!“ рекне му господин. „Отац Теофан игума |
тира са свима могућим силама бринути се У Земуну 1.{S} Јулија 1849.</p> <p>Патријарх управитељ |
p> <p>На то се друштво дигне и упути се у манастир натраг.</p> <p>У исто доба упустио се бијаше |
е дођем“, одговори куварица уздајући се у заштиту дворскога зрака.</p> <p>„Добро добро“, прогов |
дна другу стизале на образу.{S} Маши се у џеп, извади мараму и убрише сузе, па онда опусти обѣ |
ене у њеним прсима разгоре, и да јој се у самоћи жестока страст јошт јаче разпламти: она се раз |
, срдце јој се чисто смрзне, крв јој се у ледену струју претвори, кад то примѣти.</p> <p>Пропал |
ао почесто кроз прозор на друм, коим се у манастир долазило; долазила су различна кола, ружне и |
адика Хранислав био је пѣсник.{S} Он се у своје млађе врѣме надтицао са Лукијаном Мушицким на д |
себе, те је мало жмирнуо и насмѣшио се у једно доба.</p> <p>„Трѣба прије свега задобити о.{S} |
интересовало стање исте цркве, како се у Русији находи.</p> <p>„Мушицки није био никада човѣк, |
амен претворио за цѣло то врѣме како се у почетку бијаше намѣстио.</p> <p>„Штета, што ниси отиш |
ојем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало се у његовој дворској капели јутрење и вечерње.{S} Никада |
у је био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом дунавском сокаку чути, у ком му је кућа била.</ |
други, јео, пио као и ми други: само се у том од нас разликовао, што смо ми који под астал, а к |
} Није то нама било ништа ново... то се у нас врло често догађа, само данас у манастиру, а друг |
ерства регенерира, то није чудо, јер се у оно врѣме потрѣба тога јоште није осѣћала.</p> <p>„Ак |
све неједначије надимале...{S} Живот се у слеђене живце врати...{S} Врућа крв појури жилама..{S |
ости незаборављеног списатеља морају се у гробу од радости потрѣсти, кад му кћери народа тако о |
лѣпша него што је никад била, док су се у Новом Саду виђали.</p> <p>О. Теофан у овом тренутку и |
нѣвао је, да му један сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у другој капу камилавку. |
гризти зубма оно мало хлѣба, што понесе у шуму.{S} Није него да му припашемо сабљу.{S} И онако |
а се семинарија гради и издржава напосе у Карловци.{S} Већ би дакле и у самом томе лежала добит |
ана!</p> <p>— — „Узмем пут под ноге, те у добре људе, и напросим у ту сврху колико бијаше доста |
ођа. „Ако кафа буде добра, повешћемо те у Бечкерек, па ћемо те тамо удати за једног спахију.{S} |
оно, опростите; нисам знао, да ви имате у глави мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, што га је за |
и више ништа.“</p> <p>„Пак што неидете у врбонку по њих?“ рекне патријарх мало посмѣшљиво. „Ра |
ћете добити писмо јошт данас, па идите у манастир III..{S} Будите и тамо тако привржен добру с |
сти у сваком члану тога тѣла, пробудите у манастирима дѣлотворну вољу к стварању; на кратко: ус |
манастирске у своје џепове — и ударите у бубањ, па закликћите танко гласовито: <pb n="336" /> |
уку.</p> <p>Но овај како је држао карте у руци, којој приступаше о.{S} Теофан, тако му је недад |
нцији казати; и за то је имао очи упрте у прозор од ходника, а чело му је показивало, да се там |
је много штошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да дође.</p> <p>Нови митрополит крене услѣд то |
е од године дана, Стратимировића смѣсте у вѣчну му кућу у Карловачкој саборној цркви.{S} Мушицк |
/p> <p>Домаћин прими и уведе и те госте у салу; упозна и ове са Банатским гостима.</p> <p>Па то |
онако стари знанци.</p> <p>Одведу госте у цркву.</p> <p>Ленка дарива честни ковчег богато.</p> |
оспођица, те се валцер пресели из баште у собе.</p> <p>У том жагору приступи Ленка старој тетки |
вић.</p> <p>Овај већ одреди дан, кад ће у Карловце доћи, и спреми ствари, које ће да понесе, и |
су стајале напрема себи особе, које ће у овој прилици напрво ступити.</p> <p>„Митрополит Страт |
, овај господин неимађаше такођер срѣће у даљем свом животу.{S} Исте године, кад је онај бал да |
/p> <p>По смислу оном,... кад има браће у великој кући, онда је најстарији над осталима први, и |
у им џепове, да им ни мрвица хлѣба неће у њима заостати... имаће ту посла и вицишпан и седрија. |
едило.{S} Овај би завод добијао покриће у оним трошковима, које и данас имамо подносити за бого |
о; није дакле чудо, што се морало чешће у подрум по „тазе,“</p> <p>Онај ђак, кои је обично прис |
у многи у љубави несрѣћни тражили утѣхе у манастирској ћелији и ту је и нашли.</p> <p>„Незнам ј |
рази тих лица укоче јој тако рећи живце у мозгу.{S} Као највѣрнија фотографија остане овај приз |
арију продамо шљивовицу и унесемо новце у благајну под два кључа, а за кратко врѣме изплатимо м |
доста нагледати.{S} А мила је, да срдце у човѣку заиграва.</p> <pb n="221" /> <p>Јошт нѣколико |
ч архимандриту.</p> <p>„Мени игра срдце у прсима, кад чујем, да се говори о младим Србљима, кои |
јно.“</p> <p>О. Теофану играло је срдце у њедрима док је ово слушао.{S} То је манастир, каква г |
з љубави свете и чисте смежура се срдце у човѣку, и он постане огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме |
ишина гроба обузима; као да му се срдце у санту леда претвара.</p> <p>Није знао шта му је, али |
нда ћемо уписати име смирене прилежнице у читуљу, која се при сваком богослуженију чита!{S} Хоћ |
ка метне своје бѣле пуне округле ручице у пружене руке пријатеља свога дѣтињства и овај их срда |
разгрѣје се јако, пак онда идући пѣшице у стан назебе, добије запалу плућа, и умре.{S} Он је би |
— Али видим да си избочио очи као маче у свѣћу, па <pb n="274" /> ћу ти двѣ три и о њему рећи; |
манастиру.</head> <p>Било је зимње вече у фебруару 1842. г.</p> <p>Дебео снег бијаше поља покри |
умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својој ћелији.{S} Кроз прозор се видило јарко сунце, |
/p> <p>„Хо, јесам ја награисао!“ повиче у страху и бризи, крстећи се. „Ни крив ни дужан, сад да |
Амфилохије потрчи за њом, али не могаше у собу, јер се она бијаше опрла из нутра.{S} Међу тим о |
е био приправан бацити све, што имађаше у рукама, и ретирирати за оружане стражаре.</p> <p>Но к |
279" /> <p>Слава Станковићу, кои бијаше у овом случају и једном и другом сушти анђео хранитељ! |
иш повратном линијом путем, коим бијаше у кујну дошао, а то ће рећи из кујне на поље, па ходник |
изплитао, дотлѣ се отац Митрофан бијаше у сигурност ставио.{S} Крв из носа цурила је једнако; г |
ма мислило без обзира на ово што бијаше у старије врѣме рађено, наравно по потрѣбама овога врем |
тском двору служила пре него што бијаше у манастир у службу отишла, и тако је тамо дворске чино |
пошла, био је добар радин, али небијаше у стању срдце своје жене придобити.{S} Она је ћутала, с |
ноћи.</p> <p>Прњаворци и сељаци стојаше у малим гомилицама, мужки и женске, старо и младо, и сл |
тељ народа малог и простог, коме ваљаше у манастирима отворити извор науке и пружити срѣдства, |
стихиру... таквог настојатеља нема више у Фрушкој Гори.{S} Високопречестњејши господине, гледај |
.</p> <p>„С малом изнимком —— понајвише у гостима, на частима и“ — овдѣ застане о.{S} Теофан.</ |
один од мене?</p> <p>„Та ето ваљда пише у писму“, одговори овај, који је архимандрита познавао. |
дигну се с патоса, а они стари ступише у собу.</p> <p>Сви сад ударише у грохотан поругљиви смѣ |
ступише у собу.</p> <p>Сви сад ударише у грохотан поругљиви смѣх.</p> <p>На овај смѣх дигне о. |
уражи.“</p> <p>О. Теофан осѣти ту кураж у себи, и одговори поуздано: „Ено Јазка; није ли пао по |
о измислити и на њега потворити.{S} Нож у руци није се баш ни њему самом допадао, а што се могл |
</p> <p>„Ево!“ повиче куварица, кад нож у руке узме. „Хоћу се, бога ми пре убити овдѣ на мѣсту, |
извади нож иза чизме.{S} Кад добије нож у руке, стане, дигне руку с ножем и повиче им: „Натраг |
ско смѣшење администраторово кад ми нож у руци опази... онај сатански глас, коим ми је повикао: |
им, наравно, осѣти узвишеним до неба, и у својој екстази започне: „<foreign xml:lang="cu">Госпо |
ит и покаже јој сѣницу од дивље лозе, и у њој клупу. „Ово је капела за најсрѣћније врѣме човѣшт |
ѣбе у струци учевној код богословије, и у струци политично и црквено-административној код држав |
чуше и у трапезарији прѣко све ларме, и у прњавор прѣко свих брда и покрај свих звона.</p> <p>К |
а поштовали као светца.</p> <p>„Умре, и у нашој га цркви сахране.</p> <p>„Сад већ од више годин |
ѣко свега радо лѣпе младе женске очи, и у том је уживао чисто платонски.{S} Нарочито је имао па |
„али је овај спомен био чист, сјајан, и у великој мѣри мио.</p> <p>„Није ме ништа у души пекло, |
ји је 1778. године на врхунац доспѣо, и у писму Србаља будимске епархије, писаном митрополиту с |
{S} Али сам већ прѣко ботанике прешо, и у зоологију ушо, јер оно, што ми се чинило да је буква, |
и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и у подрум, па и у ракиџијницу... како се кад деси.{S} Не |
А узвишене мисли имају то у себи, да и у другим сродне мисли пробуђују.{S} Под тим утиском рек |
ово; из тога ћеш видити, да је свуда и у сваком послу истина, што стари рекоше: небои се свака |
нике цркве, њених права и инштитуција и у народу и код владе.{S} Баш да се архимандрити сасвим |
лѣпе, то је познато.{S} Таква је била и у нашем манастиру.</p> <p>Вечера је била издана, с тога |
на рука ове поједине мемоаре покупила и у један дебео, али баш дебео рукопис сложила.</p> <p>На |
кад овај продужи: „Имам ја пријатеља и у Вуковару и у Пешти... инквизицију ћемо обуставити... |
душа скроз и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и у подрум, па и у ракиџијницу... како се кад д |
стране сваку саблазан избѣгавати, па и у самој својој ћелији, а с друге несмѣ манастирско добр |
ђе он к нама и у кућу, и у подрум, па и у ракиџијницу... како се кад деси.{S} Недиже тај нос у |
“</p> <p>Опет се разигра многаја лѣта и у трапезарији и ван ње, и једва занѣме гласови многолѣт |
а животворну топлоту улити, морала је и у крви самог изнуреног аските (пустињака који своје тѣл |
жеље, наде, страха и ужаса морала је и у само срдце <pb n="149" /> од леда животворну топлоту |
ја да пренесем наше народне мелодије и у други свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити уг |
ва напосе у Карловци.{S} Већ би дакле и у самом томе лежала добит.“</p> <p>Патријарх се весело |
је учињено за то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што учинити.</p> <p>Наравна је ствар, да м |
, јер ћу иначе принуђен бити свући се и у свѣту као поштен човѣк начин живота потражити,</p> <p |
коврстне напасти.</p> <p>Кад се свуче и у постељу легне, проговори сам себи: „Но ове покладе за |
се напија, упне све гуше, те се чуше и у трапезарији прѣко све ларме, и у прњавор прѣко свих б |
анастирску крајцару као светињу гледи и у манастирску књигу уноси... и дукати!{S} То је <foreig |
ам погрѣшио и као калуђер и као млађи и у једном и у другом случају.{S} Зато вас молим да ми оп |
о и лѣп крој очију, благост на образи и у очима, и господско држање чиниле су га врло пријатном |
уварицу шибати — како су њега осудили и у затвор тѣрали...</p> <p>Господин одвѣтник слушајући р |
су мало, па су се по највише частили и у друштву проводили.{S} Кафане су у осталом и данас пун |
чинило.{S} Али ми ево почињемо дирати и у сам тај извор.{S} У старија времена дозиђивали су нас |
ва појава све живце до краја затрѣсти и у прсима најсиловитије таласе осѣћања покренути.</p> <p |
тенију са изразом највеће захвалности и у гласу и у образу.</p> <p>„Само кад сам погодио,“ одго |
/p> <p>— — „Проситељ у званију својем и у будуће заостати има, којег ће дужност бити за њему вр |
граничена управа у имању манастирском и у располагању са простим калуђерима.{S} И овај је зрак |
и као калуђер и као млађи и у једном и у другом случају.{S} Зато вас молим да ми опростите.{S} |
тљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, пили!“</p> <p>„Хе, |
ику, чисту, коју је манастир саградио и у коју је дѣцу сиромашку безплатно примао и учио... већ |
мѣну како на лицу настојатељевом тако и у погледима калуђера.</p> <p>Он се обрати на игумна и п |
анислав, и ми смо тај дух опазили већ и у разговору са о.{S} Теофаном.</p> <p>Митрополит Станко |
дужи: „Имам ја пријатеља и у Вуковару и у Пешти... инквизицију ћемо обуставити... протоколе ћем |
изразом највеће захвалности и у гласу и у образу.</p> <p>„Само кад сам погодио,“ одговори овај; |
нећу га се опростити без рана у срцу и у души.{S} Међу тим буди божја воља!“</p> <p>То рекне, |
одном слао шљива и са дрвета набраних и у <pb n="240" /> преображеној форми као пекмез и шљивов |
Теофан. „Али камо срѣће, да више њих и у полу само тако светитељски служе.“</p> <p>Патријарху |
ву гвоздену вољу показао је патријарх и у другим пословима и напрама великој господи у Бечу.</p |
и мораде се к прозору повући.</p> <p>И у Ленкиним очима појаве се сузе, али су то очевидно бил |
што је овај врло лѣпо служио.</p> <p>„И у обште, казују; да је епископ Гедеон био други Стратим |
отворити школа за шумарство.{S} Ова би у првом реду ишла на корист наших манастира.{S} А и из |
рѣла крв учини.{S} У онај пар отишла би у сам пако.</p> <p>„Ми неможемо бити муж и жена.{S} Нем |
ачином старој госпођи.{S} Ова га пољуби у руку.{S} Он ју благослови: „<foreign xml:lang="cu">Бо |
говори о.{S} Теофан и пође да га пољуби у руку па да изиђе напоље.</p> <p>Патријарх одвуче свој |
и, пак приступи патријарху да га пољуби у руку.</p> <p>Но овај како је држао карте у руци, којо |
ва има у звателном „букво!“ Имате л’ ви у манастиру коју букву?“</p> <p>„О имамо их доста“, одг |
ине; вама се то само чини.{S} Зар се ви у чутурама разумѣте То само ми прости људи знамо, који |
а ради него наплате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign xml:lang="la">gr |
ходна; улите дух братске узајмне љубави у калуђерско тѣло; оживите свѣст дужности у сваком члан |
..“</p> <p>Калуђеру стане коса на глави у вис скакати, и зној га пробијати, кад чује те страшне |
p>Стане се подизати, да се мало узправи у кревету.</p> <p>Но глава јој клоне натраг.</p> <p>Она |
е примати.{S} Кад умреш, а ти их остави у корист сиротих ученика нашега народа, онако како то б |
.{S} Такова је служба хришћанској цркви у прва времена језичнике хиљадама присвајала.</p> <p>Ти |
и звонце на ручак.</p> <p>„Е сад ће сви у трапезарију, и ја морам <pb n="27" /> тамо.{S} А ти г |
</p> <p>„Чуо си и читао си, да су многи у љубави несрѣћни тражили утѣхе у манастирској ћелији и |
е с дијете из Пожуна нарочито тога ради у Пешту.</p> <p>„Кратко врѣме пред тим дишпутирао је мл |
ндрита Раковачког, кои је баш тога ради у Н. Сад к администратору митрополије био и дошо.{S} За |
поред старе госпоје, а Ленка се посади у фотељ с друге његове стране ближе прозору.</p> <p>„Ва |
и кад части, части поштено; он негледи у чашу никоме, нити броји стакла у којима се вино донос |
“</p> <p>Гост се пљесне рукама, погледи у гредице од собе и уздахне: „о Б... ново, Б... ново, т |
gn>...“ Ту стане махати главом, погледи у калуђера и рекне му озбиљним гласом: „појко, нисте до |
би.{S} Џак ако је будна, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а он приступи њен |
!{S} Иди министрима... хвале га!{S} Иди у Беч, у Темишвар, у Загреб... и сами слѣпци хвале га у |
новића.</p> <p>Кад савије на десно види у истину пред кафаном више господара у једној гомили, а |
ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“</p> <pb n="32" /> <p>„Је ли тако братијо?“ |
гим пословима и напрама великој господи у Бечу.</p> <p>Он је тим више пута народу нашем шкодио. |
њезином срдцу.</p> <p>Нов се живот роди у њој.</p> <p>Стара тетка устала је одавно, и прислушки |
> <p>Као што је познато, има много људи у нашем народу, који ужасно псују.</p> <p>У те људе спа |
до одобрити све, што он пронађе да лежи у интересу цркве, чије заслуге за престол и државу влад |
ћ бијаше надпис прочитао. „То јошт лежи у Божијој руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видит |
ним зајмом усрѣћен?{S} А шта још нележи у књигама народних фондова!“</p> <p>Патријарху удари кр |
ивот увести у манастире, и што се уложи у ове заводе, вратиће се с добром каматом.“</p> <p>„А ј |
би било.{S} Та он управо све нас и држи у друштву.{S} Што вам је то добар господин, нема му пар |
ла, али он није имао воље да она долази у манастир, него јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо |
да га дочека пред врати, да му неулази у собу.</p> <p>И доиста, ђак му приступи, и рекне му, д |
м.{S} Управо наступивши велики догађаји у Европи баце наше мало гибање у запећак.</p> <p>Митроп |
све снаге око, неби ли призор у ћелији у цѣлини схватио.</p> <p>Но онај га зграби за рамена, и |
своје крило прими; примѣр народу, који у манастиру прибѣжишта тражаше; подпора свакоме, коме п |
рише свѣтлости у њезиној глави и струји у њезином срдцу.</p> <p>Нов се живот роди у њој.</p> <p |
/p> <p>На ово погледа архимандрит Ленки у лице.{S} Она и нехотице погледи му у лице и очи.{S} С |
34 или 1835 оде покојни владика Мушицки у Беч.{S} Њега је као епископа православне цркве јако и |
говори: слободно...{S} И лик Ленке, али у истини, појави му се зачуђеном и скоро рећи уплашеном |
меном постао је исти архимандритом, али у двор није ишо никад.</p> <p>А непонесе ни епископске |
и Амфилохије• Држаше се продрзљиво, али у лицу бијаху блѣди као крпа.</p> <pb n="89" /> <p>Архи |
јбоље, жели што је најузвишеније... али у свѣту има сто прѣпона, хиљаду противности.{S} Кад чов |
мо.</p> <p>Он је био од већих људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаше близу 77 година, па с |
м.{S} Из почетка се невѣрно смѣшио; али у течају говора Теофанова мора да се особита мисо код њ |
радо што добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је гос |
ци.</p> <p>Старији људи и жене посѣдали у гомилама по свои сели око цркве у порти па чекају да |
њега сѣдили.“</p> <p>Гости су вечерали у архимандритовој гостинској соби, а не у обштој трапез |
вна чада.</p> <p>„Да су ови људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама однео, као што је тол |
а њега су ђаци у његовој столици однели у ћелију.“</p> <p>„А зашто су га однели?{S} Зашто није |
пет у ракиџијници код Крсте Муцала, или у подруму код Милоша Нерадница, или о свечари код мене, |
више посла имају у кујни око ватре, или у соби око топле пећи.</p> <p>А можда је и пре већ дубо |
ти били у качари, или ракиџијници, или у соби, то је њему било све једно.</p> <p>Незнамо хоће |
ед „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се није могло на пољу диванити.</p> <p>И |
е заборавио, шта су против Теофана били у тужби навели.</p> <p>„То сте сами писали, те ваљда не |
се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у качари, или ракиџијници, или у соби, то је њему било |
се и мушкима и женскима: сви су видили у њему за кратко врѣме архимандрита и сигурно су држали |
есела својим триумфом, који су налазили у том, да тога честитога брата из свога круга удале, па |
и гости.</p> <p>Они, кои бијаху хрупили у собу са великим „метанијем“, дигну се с патоса, а они |
е срѣћно у Бачку.</p> <p>Чим су ступили у Бачку, одрѣши се на једаред језик кочијашу, и стара п |
Ленки и рекне јој: „Уз пут смо свратили у овај дивни манастир.{S} А домаћин је у исто такој мѣр |
.{S} Митрофаном, кога бијаху премѣстили у тај манастир.</p> <p>Сад је био о.{S} Теофан управите |
оноћи кући, а други су боме и преноћили у манастиру.{S} Знате како је ко мого.{S} Кога су ноге |
.</p> <p>Већ јој се путем разроје мисли у глави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава боли.< |
ћу и позове га да му каже, шта он мисли у том.</p> <p>„Лако се даје увидити, да је судбина Муши |
евитом руком. </p> <p>О. Теофан помисли у први мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и |
ође пред комесију.</p> <p>Одмах помисли у себи: ови ме тако брзо позивљу и сам администратор до |
ку жандармеријског крила, бриткој сабљи у званију и златној челенки при трпези; послѣ тога стар |
ли, састала су се сада у светој обитељи у једном великом соареу.</p> <p>Најпре шљивовица, па за |
оријални комесар архимандрит захвали ми у сабору пред браћом јавно.</p> <p>— — „Управу прима ст |
рекне јој загушљивим гласом „сама си ми у руке дошла!“ Ово рекне па је пољуби.</p> <p>Но кувари |
дговори стара; „ја нисам до сад била ни у једном манастиру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ваља |
свом мѣсту узалуд.{S} Куварице нема ни у вече ни у јутру.</p> <p>Али дође и право јутро.</p> < |
рска, дѣла ради сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се читају правила, која да нас калуђе |
а, да је човѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће ј |
е пѣвају и при частима, које нестоје ни у каквом одношају к црквеном богослужењу.</p> <p>„Страт |
., да се без сабора ништа не свршује ни у народним ни у црквеним стварма.</p> <p>Но побѣда ова |
ти, и да ће најбоље бити немѣшати се ни у тај чин започете комедије.{S} Он слегне рамени и рекн |
у узалуд.{S} Куварице нема ни у вече ни у јутру.</p> <p>Али дође и право јутро.</p> <p>Куварица |
ај. „Није мени трѣбало ничије помоћи ни у другачијим биткама... <foreign xml:lang="la">Alios eg |
говори стара. „Нека дође; нефали јој ни у Бечкереку то, што има у Митровици.{S} Собарица собари |
абора ништа не свршује ни у народним ни у црквеним стварма.</p> <p>Но побѣда ова од год. 1730. |
47" /> <p>Печеновић није много радио ни у Н. Саду, а у бачкој и торонталској жупанији мого је и |
ни спаваћих хаљина нема а тако исто ни у собама настојатељским.{S} Астали и столице поломљени |
ој! <pb n="135" /> Буди јунак!{S} Падни у борби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣст |
се с њим мало разговорим о тој саблазни у Ј...“</p> <p>„Ту је намѣстник Ј...чки“, примѣти Варна |
празним рукама.</p> <p>Нису били срѣћни у лову.</p> <p>Кошута им умаче.</p> <p>Грдећи и псујући |
имандрит се стане мислити, он прорачуни у памети, шта је боље по манастир, или ша даде адвокату |
ати, пак онда извуче један свезчић мањи у већу хартију завијен.{S} Из овога извуче нѣколико пис |
тих слика бијаху швабе Бахове добе, кои у војводини највиша места у политичкој а и судбеној стр |
</p> <p>„Сви су главно-командујући, кои у Петроварадину служише, долазили више пута на посѣту м |
ничким стратезима.{S} И њихов план, кои у почетку акције или јошт и пре те нацртају, изјалови с |
долази. <pb n="338" /> Срљате као слѣпи у своју пропаст.{S} Тражите спаса код капута.</p> <p>„А |
<p>Срдце му стане јаче куцати кад ступи у патријархов двор у Карловци.</p> <p>„Ако ми недопусти |
ѣст добити, пође тамо.</p> <p>Кад ступи у собу, тргне се.{S} У прочељу код стола сѣди администр |
е мало, кад јошт далеко прѣ подне ступи у ћелију му сам настојатељ, па га позове, да дође пред |
ими руку љубави, изићи из гроба и ступи у живот.{S} Онај, кога у свему имаш прѣд очима, онај ра |
азећему, пре него што овај сасвим ступи у собу.</p> <p>„Ко та?{S} Запита о. намѣстник колико мо |
е у собу.{S} Веселе нарави будући удари у смѣх и повиче: „ево вечере, дајте само оцта и уља.“</ |
х никад ишо сам, кад ми мало вино удари у ноге: али шта ћу, нити имам кога да ме носи, ни згоде |
лица, и мушких и женских, па онда удри у весеље, у многаја љета, у всја тјашкаја.{S} Ту се онд |
ао је у истину као што су први калуђери у идеалу изгледати могли.{S} Вањска простота и понижено |
а ону ужасну сцену, кад су они калуђери у ћелију о.{S} Теофана хрупили, никада јој није то могл |
собу, види да ту нема никога.{S} Завири у сваки кут, у сваки закутак, али о. намѣстника нема.{S |
даљини сјају се Фрушкогорски манастири у чаробној свѣтлости нашем народу, а нарочито старијим |
а од остраг.</p> <p>Но онај први одтури у исто врѣме онога од кључанице силније на страну, да с |
<p>„Теби пак ваља да се занимаш; да си у послу свеједнако.{S} Твоја је задаћа да ствараш и под |
ризнај, да си се преварио, ма шта да си у манастиру тражио, кад си у њега ступио!{S} Неговори н |
ма шта да си у манастиру тражио, кад си у њега ступио!{S} Неговори ништа... знам све.{S} Ти си |
живота.</p> <p>„Право калуђерство носи у себи најсигурнији и најбољи лѣк против таковој болест |
славне цркве у царевини до знања доноси у ту сврху, да повѣрљиво приобшти своје мњење, како да |
ата неотворише.{S} Али погледај се и ти у огледало.{S} Чини ми се да ти је рожчић на челу израс |
ѣсти: нити има онога на свѣту, ко би ти у напред мого казати, да ћеш свршити без казни, кад си |
астли, и одтуда долази ово повѣрљиво ти у говору те дражестне жене.</p> <p>„А ко је мого и поми |
вѣка, и држао је рѣч.</p> <p>„Ево ћу ти у овој ствари једну причицу да приповѣдим.</p> <p>„Год. |
а ко је тому крив?{S} А? — Шта велиш ти у твојој мудрости?{S} Говори!“</p> <p>О. Теофан одговор |
епа поља и горе.</p> <p>Нов живот осѣти у себи, кад се нађе у слободној природи.{S} Ноге му чис |
о-славенским слогом, но ми ћемо их дати у преводу, као што у наше време ишту нѣки хрватски чино |
> А друго немогу ја калуђера мога слати у Русију.</p> <p>„Ти мислиш, да на мене нико негледи.{S |
то ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што велите за мѣшање друг |
} Небијаше му дозвољено, ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога протосинђелом тол |
Рехтс ум! марш!</p> <p>„Сутра у 9 сати у јутру визитирам ја у персони пециво, које у двор пошљ |
нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у манастир нареди.</p> <p>Сутра дан у уречено врѣме, сѣ |
она одреди се да се сањкају од 8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна мѣсечина.</p> <p>Ове се пр |
р стану топови са града Варадина пуцати у славу радостног за сву државу догађаја, кад стану зло |
ојати.{S} Сад ће вас народ јошт слушати у свему.{S} Ја сам био са многима од наших људи, говори |
фане, одмах у вашу ћелију, па ћете бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, да неп |
фан. „Но признајем у напрѣд, да ће бити у мом разлагању више горуће добре жеље, него поуздања, |
тофа и дивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у нас и више нигдѣ!“ проговори архимандрит, кад су поду |
што је држао, да ће му аукторитет бити у толико већи, у колико се буде мање свѣту показивао.</ |
S} А калуђери неће се смѣти ни појавити у народу да просе милостињу, него ће им људи <pb n="69" |
апут у манастире, па ће он вас оправити у закутак.</p> <p>„Де, држте се ви само оних правила, к |
иких заслуга; како ће ствар представити у свѣтлости, да сва ова падне на њега а противници да д |
тамо ћемо непознати вѣнчати се и живити у благословеном браку у самоћи, свѣту незнани, за себе |
Теофана.</p> <p>„Онда га ваља утврдити у његовој занешености за калуђеровањем.</p> <p>„Напослѣ |
едно.</p> <p>Незнамо хоће ли што важити у очима читатеља, али ћемо им ипак казати, да је овај у |
у драго.{S} Али тим ће се нов дух улити у калуђерство, нов живот увести у манастире, и што се у |
вим пријатељски: „Ја ћу те радо примити у придворне калуђере, јер сам изкусио да имаш велике та |
ри појели, а сутра смо мислили узајмити у селу.{S} Вечерас у истину немамо ни мрве хлѣба.“</p> |
n="74" /> је у нашој књижевности, нити у наглој цркви оставио.</p> <p>Од године 1726. водио се |
у коима је Мушицки живио и пѣвао, пити у славу ова три честита србска хијерарха.“</p> <p>Тако |
у к устима, јербо ће се вино претворити у отров!“</p> <p>Опет се разигра многаја лѣта и у трапе |
зграда.“</p> <p>Ми ћемо овдѣ примѣтити у кратко, да је патријарх јошт 2 године послѣ овога раз |
е бити да се јошт даде најбоље схватити у ове рѣчи: чудо међ чудеси!</p> <p>Ово су идеали, кои |
ти говори истину, па се нећеш ухватити у лажи.“</p> <p>„Та право кажете, тако ће бити и најбољ |
код кнеза Метерниха, с коим је до смрти у пријатељском одношају стојао.</p> <p>„На углед спољск |
х улити у калуђерство, нов живот увести у манастире, и што се уложи у ове заводе, вратиће се с |
ји и најбољи лѣк против таковој болести у души.</p> <p>„Чуо си и читао си, да су многи у љубави |
хлѣба, јер ћу, тако ми имена, загристи у ваше носеве?“</p> <p>„Нема!“ гласио је штереотипни од |
народу.</p> <p>Из трапезарије оду гости у цркву.</p> <p>Црква је била ново молована од Аврамови |
нца и струја зрака одговорише свѣтлости у њезиној глави и струји у њезином срдцу.</p> <p>Нов се |
стање манастира и калуђера по дужности у велико интересира, наредићу, да ми се о свему точно и |
калуђерско тѣло; оживите свѣст дужности у сваком члану тога тѣла, пробудите у манастирима дѣлот |
ених епископа: али је имао чудноватости у понашању, које су му она својства у велико побијала.< |
кви.{S} Мушицки се набрзо за њим спусти у крило мајке земље на Горње-Карловачком гробљу да у ње |
<p>Архимандрит Партеније даде упрегнути у своја кола и оде и он у свој манастир.</p> <p>Они ост |
ан лѣпши од другога бивали су упрегнути у батар, на ком се из резиденције возио у дољњу цркву д |
ња манастирских зграда имала су се сѣћи у шуми дрва за грађу.</p> <p>О. Теофан бијаше отишо у ш |
махнем рукама.</p> <p>— -— „Почнем сѣћи у шуми дрва за прошће, <pb n="299" /> да могу заградити |
се по који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову стровале, те подобро опрље, то њима није ништа.</ |
ѣколико писаних табака, па онда гледећи у њих, начне даље говорити: „Видите само.{S} Цар је пот |
.</p> <p>„Јао!“ рекне настојатељ ходећи у своју ћелију, сам себи. „Шта је то?{S} Одкуд се надас |
е у шуму да надгледи, да људи, долазећи у тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечин |
лѣба и једну флашу воде.</p> <p>Улазећи у собу баци ђак чудан поглед на намѣстника.{S} Он се бо |
га пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двору патријарховом.</p> <p>Начелнику бијаше та музик |
ините, како најбоље знате.{S} Ја ћу ићи у моју ћелију, и сматраћу се ариштанцем; бѣгати нећу, т |
ној гостионици куцали, или морали отићи у шуму к надничарима, који дрва, сѣку.{S} Онда им вино |
оставку, и молим да ми се допусти отићи у мој постриг.</p> <p>— — „Мора да су пријатељи добро п |
>„Добро, добро, тетка... још ће та доћи у Бечкерек да изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што му драго ди |
gn>.“</p> <p>„Ово је значило да ће доћи у пензију.</p> <p>„Кад генерал оде, похита градоначелни |
сам дакле сигуран, да ми неће више доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пушку грчевитом р |
о свѣдоци вас оставе, онда ћете ви доћи у неприлику ради криве заклетве.{S} Сад је час да кажет |
ком му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир дворска комесија, а дотле да сѣде сви на мир |
ловци поруку, да ће на сваки начин доћи у комесији и протођакон, са овим је већ био и знао је, |
т мирно као и прѣ тога. „Све ће то доћи у записник, па ће честњејша конзисторија донети рѣшениј |
ва, пак чувши, да је у Н. Саду, преноћи у Карловци, а сутра рано похита у Н. Сад.</p> <p>У Н. С |
имандрита, и разиђу се скоро око поноћи у своје спаваће собе.</p> <pb n="214" /> <p>Свака гошћа |
какву младу лѣпу гошћу, ето га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будна, он јој погледи у очи |
ла сам у Београду... па сад мислим поћи у Букарешт...“</p> <p>„Е онда ти и нетрѣба Бечкерек и њ |
еној глави, прѣд њеним очима, убијајући у њој струју живота као она медузина глава.</p> <p>„На |
е вармеђе!“</p> <p>То рекне, па се баци у позитуру, дигне главу охоло, па стане једном руком је |
евића Марка.{S} Чувај се да те не збаци у какву јаругу, те да скрхаш врат.“</p> <p>„Како ми буд |
који на ходнику на нос, а њега су ђаци у његовој столици однели у ћелију.“</p> <p>„А зашто су |
рњавору и селу трчали и њихови коњаници у <pb n="30" /> потѣру летили, и сви од свакога, кога с |
оже и кости, као што су многи пустињици у старо врѣме радили и као што је сам основатељ највеће |
његовог угодника, којега смртни остатци у нашој кући почивају, то се мени чини, да је наша дужн |
што то изговори; сам ти је Бог те рѣчи у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкла, али душу би ми |
а он мало зажмиривши, пак онда упрѣ очи у о.{S} Теофана и разрогачи их по свој величини.</p> <p |
ворити. <pb n="9" /> Сви гости упру очи у њега.</p> <p>„Пијте браћо, та то је ваше и наше.{S} Т |
покривач вући.{S} Пробуди се.{S} Скочи у кревету.{S} Није ништа.{S} Нѣко ју ухвати за раме...{ |
ака.{S} Тури га снажно од себе и одтрчи у своју собу.</p> <p>Отац Амфилохије потрчи за њом, али |
и!“ рекне на то о.{S} Теофан погледавши у очи архимандриту.</p> <p>То је истина“ примѣти архима |
вѣсти метнули.</p> <p>О. Теофан дошавши у свој нови манастир нађе се усамљеним, од свѣта остављ |
Настојатељ кесеџија.</head> <p>Дошавши у манастир К... затеку тамо архимандрита домаћина и још |
и размисли, шта да ради.</p> <p>Дошавши у порту прође једно дваред горѣ долѣ, па онда скине шеш |
натском епископу добије глас да се овај у тесно пријатељство упустио са пријатељима „уније.“ По |
час очекивао се радостан један догађај у царској породици.{S} Предсѣдник суда незнађаше шта да |
ство признати темељ и несумњиви положај у држави.{S} Црква наша имала је пре тога од стране кат |
тињи и потпуној тишини...{S} Сутон онај у цркви при оно мало свѣћа, које се запаљиваше... анђео |
је то учинио, као што бијаше то обичај у оно врѣме.</p> <p>Патријарх изјави, да он Коларовића |
утро.</p> <p>Свѣжа хладовина покуља јој у собу.</p> <p>Зрак сунца и струја зрака одговорише свѣ |
аше узмутила и главу и срдце, сване јој у глави, усели јој се мир у срдце.</p> <p>Отвори прозор |
а... љубав ће бити јача — и зазвони јој у души глас жеље и крви...{S} Његове руке, које једнако |
асадиш виноград, кои ће ти име за навѣк у манастиру одржати.</p> <p>„Знам да умѣш, хоћеш и може |
ачувати од многе напасти, на које човѣк у животу наилази.{S} Дошли су чак до нас гласови, да сл |
л, мало потмуо, — поглед благост — увѣк у пуном чину, дрвена мантија од дамаске. — — </p> <p>„А |
оба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣн |
естник стане мумлати, онда уђе брзо ђак у собицу, повуче управитеља за скут у натраг, и повиче |
и будимским заступницима даје се улазак у сабор од год. 1790. само <foreign xml:lang="de">wenn |
арловачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово је била његова изрич |
његових руку, <pb n="19" /> те му ипак у мозгу зазори, да отац Амфилохије нема часа најпре раз |
ароду јако у очи падало и велики утисак у њему изводило.{S} Али је свѣт ишо много више и рађе у |
>Атос или Света Гора пружа се као језик у егејско море и скопчава се са полуостровом <pb n="323 |
јој архимандрит.</p> <p>„Мој предходник у овом манастиру гледао је прѣко свега радо лѣпе младе |
="56" /> <p>Обично је долазио свештеник у двор епископов или митрополитов само онда, кад је има |
>„Кад генерал оде, похита градоначелник у магистрат, даде дозвати к себи полицајног комесара, и |
а одковати и пошље нешто јела намѣстник у по манастирском ђаку.</p> <p>Шум, кад су врата одкива |
ку кућу.....</p> <p>Ту је био болестник у сасвим другој, прилици.{S} Соба велика, чиста, зрачна |
ије ништа друго него најплеменитији сок у тѣлу отца Амфилохија.{S} И сад види да је љоснуо на н |
" xml:id="SRP18730_C1"> <head>I.{S} Бал у манастиру.</head> <p>Било је зимње вече у фебруару 18 |
нам није нужде обширније описивати бал у манастиру, који смо мало час напоменули.</p> <p>Она б |
а ћете нас питати, какав је оно био бал у манастиру ових месојеђа?</p> <p>„„Добро дакле,“ наста |
и узрок да се сад направи читав скандал у свѣту: за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води |
акле започне.</p> <p>Кад уђе настојатељ у собу и види ове припреме, прође га језа, и срдце му с |
n="95" /> <p>И доиста био је настојатељ у правој неприлици.</p> <p>Најпослѣ нагне једним путем, |
> <p>— — „Дође и архимандрит настојатељ у манастир.{S} Мои хрђави снови учестају.</p> <p>— — „В |
ислав је био као архимандрит настојатељ у манастиру Раковцу.{S} Манастирско добро чувао је као |
ачки кочијаш возио киријом једну обитељ у фрушкогорске манастире.</p> <p>Као што је познато, им |
д патријарха ову: </p> <p>— — „Проситељ у званију својем и у будуће заостати има, којег ће дужн |
видио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p> <p>„Са свију страна пружиле би змије отровн |
а о.{S} Теофан озбиљније.</p> <p>„Недам у пркос!“ одговори патријарх презирљиво.</p> <p>„Ево св |
а кратко време дође рѣшење, да се селам у манастир Раваницу, а управа се даде оном истом, од ко |
рости.{S} И нож сам потрго, и можда сам у оној фурији и реко коју непаметну: али <pb n="97" /> |
дворница. „Ја сам из Земуна... била сам у Београду... па сад мислим поћи у Букарешт...“</p> <p> |
ар, кои веже језик за зубе и кад је сам у соби. — Али видим да си избочио очи као маче у свѣћу, |
ходник,“ рекне пратиоцима, и остане сам у ћелији.{S} Гледао је подуже житеља тога кавеза, пусти |
управу придворној комисији.{S} Био сам у њој двѣ године.{S} При полазку оставио сам хране од с |
ни једне.{S} Готових новаца оставио сам у каси 700 фор. к. м.{S} Консисторијални комесар архима |
јер се вас тиче: ко је и кад судио сам у својој ствари! примѣти о, намѣстник.</p> <p>„Ми смо т |
стњејши господине!{S} Онако је како сам у тужби казао.{S} Ја признајем, да нисам имао пута прот |
ре.“</p> <p>-- — „Дошавши кући призовем у помоћ јединога мога пријатеља, Бога господа, и размах |
стању него у твојој ћелији.{S} Ја идем у другу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пи |
на ново.</p> <pb n="357" /> <p>„Ја идем у интересу наше цркве у православне манастире, о свом т |
.{S} Данас је понедѣлник.{S} Сутра идем у Карловце, да покажем покров Њ. Ексцеленцији, и да изи |
7 по закљученију консисторијалном будем у манастир Прибину Главу за намѣстника и управитеља пос |
дило, да му се срце цепа; „сад да нађем у манастиру гроб свему, што ми је било најмилије, што м |
ој руци а бурмутицом са жутим садржајем у другој није патријарх баш изгледао онако како обично |
,“ одговори о.{S} Теофан. „Но признајем у напрѣд, да ће бити у мом разлагању више горуће добре |
чкој, служио се исти тим своим обичајем у излишној мѣри.</p> <p>Но наједаред престане са његове |
е, па дижите чаше, сад ћу ја да напијем у име мога среза у здравље Њ. Високородију, па ко са мн |
могаше очевидно да нађе одговора, барем у тој форми не.{S} Већ се почне и зноити од ревности, к |
ђер ништа ни почео, може се узрок барем у томе наћи, што је кратко врѣме митрополисао.{S} А мож |
ви кажите искрено па да идем да скачем у Дунав док је раније, да небуде чуда!“ Даље није мого |
римѣтили, да се врата отворише, и да им у собу ступише и други, немили и нечекани гости.</p> <p |
ли?“ запита администратор, и погледи им у очи.</p> <p>„Јест!“ одговоре она двоица једногласно.< |
ли: али онда нам се чинило да је сасвим у реду.“</p> <p>„Прибележите, господине протођаконе, те |
ема ни рѣчи више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као змија к мени приближује.{S} Свему |
ивлачило манастирима Рилским и Витешким у Бугарској.</p> <p>Ови су му нѣкако на ближе стојали н |
тога сигурно неће доћи.{S} Ево ја молим у највећој понизности, да имате високу милост, и да ми |
црта.</p> <p>Гимназија је остала за њим у горем стању него што је била.</p> <p>Резиденција је п |
т под ноге, те у добре људе, и напросим у ту сврху колико бијаше доста, и ево моје цркве гдѣ се |
о епископ у Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од г. 1833.</p> <p>Но да се повратимо к приповѣ |
ба здравља и да ми допусти да се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо праве разлоге навести, да |
уку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <pb n |
Виногради од 3 године запуштени.{S} Дом у равном стању.{S} Каце и бурад ради небрежљивог надзир |
тне пушку на раме и пође хитрим кораком у шуму.</p> <p>Но напрасно се заустави и повиче: „Ви ст |
у малу примѣтбу, која нам овом приликом у перо долази.</p> <p>Морамо се чудити и дивити, да ова |
гледаше му својим изванредно лѣпим оком у лице, на коме се сѣнка претрпљених болова душе стапља |
— „Протосинђел премѣсти се својом вољом у манастир Бешеново.{S} На његово мѣсто пошљу у мој ман |
Он се играо карата са једним господином у грађанском одѣлу, и продужи свој посао и кад о.{S} Те |
та Стратимировића био је он архиђаконом у двору у Карловци.</p> <p>Био је млад и лѣп, понашао с |
богата изкуства.{S} Он је био епископом у Будиму од 1829 г. у Н. Саду од 1833.</p> <pb n="272" |
ога у малом.{S} Гедеон је био епископом у Н. Саду од 1807—1831.</p> <p>„Архимандрит крушедолски |
тои о.{S} Теофан са младом лѣпом госпом у тѣсном узхићеном загрљају.</p> <p>Ово двоје, како су |
сечина.</p> <p>На брзо затим пукне гром у Пожуну а разпрсне се у Карловци.</p> <p>Митрополит Ст |
.</p> <p>Он је мислио да буде калуђером у лѣпшем образу.</p> <p>Чист слуга светог божијег олтар |
прѣти нам нова Гоморра!{S} А они о том у тужби ништа и неспомињу?“</p> <p>„Спомињу“, – одговор |
и владику у руку и оде са архимандритом у дворску канцеларију да прими писмо.</p> <p>За кратко |
фрушкогорским славујем.{S} За пѣвницом у цркви био је јединствен.{S} Срдце је имао голубиње, р |
а иду послѣ ручка са госпођом Пуљиницом у речени манастир, да тамо преноће, пак сутра да се упу |
и кључеве од подрума и оде с писмоношом у подрум.</p> <p>Кад дођу у подрум, нађу све у најбољем |
и сиромах намѣстник крене се сутра дан у манастир.</p> <p>Ми се нећемо више са епископом Храни |
ати у манастир нареди.</p> <p>Сутра дан у уречено врѣме, сѣдне комесија, за посао, и први свѣдо |
ди, долазећи у тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечине.{S} Свој турски ножић опа |
а подпуно посвѣдочена.</p> <p>Трећи дан у јутру кад буде готов записник, сазове архимандрит све |
трополит Стратимировић обуко се тај дан у најсјајнију одѣћу.{S} Шест вранаца један лѣпши од дру |
.</p> <p>Но госпођа је била баш тај дан у оном расположењу, које напрема свим дражестима и тѣла |
исто врѣме.</p> <p>На то упру очи један у другога, питајући се, шта урадише и један другога кор |
послѣ тога сваке године на њен имендан у Бечкерек долазио, тамо код једног њеног рођака одсѣда |
12 дуката у тас, које је и овдѣ игуман у своју сахрану одмах узео, да недоспу у неправу руку.< |
а десницу св, владике и оде у свој стан у двору, а владика оде у своју собу, и прими архимандри |
<p>Један од дружине, по изгледу имућан у изображен трговац повиче за њим: „Коно! понесите пера |
е у Новом Саду виђали.</p> <p>О. Теофан у овом тренутку изгледао је у истину као што су први ка |
њејши господине,“ уђе овдѣ о.{S} Теофан у рѣч архимандриту.</p> <p>„Мени игра срдце у прсима, к |
асмѣје својој приповѣдци а о.{S} Теофан у пуној збиљи одговори: „Јест, кад би само стојао за на |
болестна.{S} Касније буде о.{S} Теофан у други манастир премѣштен.{S} Она се бијаше доста добр |
род Фрушке Горе,“ одговори о.{S} Теофан у ненарушеној збиљи.</p> <p>Патријарх се смѣшио овој ње |
ја сам везан!“ упадне јој о.{S} Теофан у рѣч.</p> <p>„То је спона, која се даје лако разкинути |
ушку нам је опет дѣцу учио о.{S} Теофан у манастирској школи читати, писати и рачунати и појати |
ије. „Одкуд би знали?“ примѣти Митрофан у исто врѣме.</p> <p>На то упру очи један у другога, пи |
<p>Освећени покров кивота буде изложен у цркви угледу народа, кои је исту дубком пунио прѣко ц |
дем по својој вољи или невољи премѣштен у манастир Шишатовац.{S} Ту сам засадио велики шљивик и |
n="166" /> <p>Г. архиђакон дође обучен у цивилне хаљине, стане на салине иза сѣдала, развије б |
p> <p>Архимандрит је био особито изучен у овој вештини, а о.{S} Теофан имао је велики таленат з |
ију улити може само пријатељ, каквог он у Вама има.{S} Хоћете ли рескирати да с раздераним срдц |
ушао.{S} То је манастир, каква га је он у идеи виђао!{S} Млада глава, која га је у манастир дов |
битих духовних дарова.{S} И овога је он у калуђере довео.{S} А то је садањи протосинђел Никанор |
даде упрегнути у своја кола и оде и он у свој манастир.</p> <p>Они остали буду весели до полно |
о дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣнију.{S} Стратимировић га је звао: мој авва! а пѣсн |
осудили на ариште, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији заковали, и ст |
.{S} Исте године, кад је онај бал давао у манастиру, буде епископ Рајачић изабран за митрополит |
а кога ноге изневѣрише, тај је одспавао у манастиру.{S} Људи смо, свакојаке нарави, па неподнос |
о је у тако танак шиљак, да би се могао у чувалдуз уденути.</p> <p>„Хајдемо куварици“ рекне Мит |
осовске битке.{S} Молер није баш спадао у први ред умѣтника свога руфета; али је слика била дои |
се у ћелији ради.{S} Но кључ је стајао у кључаници, те тако немогаше ни један видити шта унутр |
епека.</p> <p>Он је нишо као пијан, као у сну будан, као каковим чинма занешен.{S} Кадкад му је |
е страст би памет умотала; живио би као у рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да с |
јбѣље руно.{S} Образи су му цватили као у најлѣпшег младића.{S} Имао је обичај жмирити, кад је |
дгледи, да људи, долазећи у тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечине.{S} Свој тур |
е и шљивовицу: али је највећу цѣну имао у његовим очима пекмез... <foreign xml:lang="de">povidl |
духовник имао је костобољу, то је остао у свом кревету.</p> <pb n="13" /> <p>Отац намѣстник јед |
по свим црквама.{S} Најприје је отишао у саборну цркву, те со помолио Богу, па је онда сѣо на |
уста намѣстникових; „господин је отишао у варош, да купи такових ситница, али вечерас немамо ни |
p> <p>Калуђер настави даље: како се убо у ногу, нож тргнуо и оне разтѣрао.</p> <p> <foreign xml |
ила увѣк нѣма... али је моја душа право у твојим очима читала:{S} Је ли могуће да ти ниси разум |
о је свѣт;“ и „његова молитва иде право у божије уво.“ Имамо ми сада важнијих свештеника у паро |
а манастирска напоље, па идиди — управо у Карловце.</p> <p>А она двоица кад се наједу плећке од |
рѣме ишли.</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣко Каменице.“</p |
> <p>Обишавши све, што бијаше занимљиво у манастиру, понуди домаћин госте, да се потруде да вид |
b n="25" /> <p>Сирота жена удари на ово у плач, клекне преде о. намѣстника и стане га заклињати |
била само нова храна за бујеће чувство у њеним нѣдрима.{S} Груди јој се преизпуне милином, и д |
стане мало, кад види, какво је дружство у ћелији.</p> <p>О. Теофан стојао је са уздигнутом глав |
е то њега није тицало, па је мирно лего у постељу, и тиме је боље спавао, што је чуо да су се г |
овољити.{S} Ја те љубим још већма, него у оне дане луде младости; врѣме је моју страст само осн |
му на то владика, али не иронично, него у пуној истини.</p> <p>Како се ручак сврши, уђе момак и |
, и тако је више и био у друштвима него у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо да га сигурно нађе, ва |
своје ноге и прњаворске пријатеље него у своју руку и турски ножић.{S} Дигне дакле тај ножић и |
ми само тихо и то не у трапезарији него у једној собици на страни мало вечерали и чашу двѣ вина |
/> виде, спавају више пута на коли него у ћелији, и једу из торбе, што су понели.{S} Јест.{S} Ј |
и мастила: то је све у бољем стању него у твојој ћелији.{S} Ја идем у другу собу, да се спремим |
овце, чује да ексцеленција није ту него у Н. Саду.</p> <p>Ми смо више пута употрѣбили рѣч ексце |
м до сад била ни у једном манастиру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ваља сада да се мало по њима |
а и нећака.</head> <p>Ленка дојури брзо у Митровицу.</p> <p>Већ јој се путем разроје мисли у гл |
вѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим пр |
и је ћелије покрити, јер им је кров био у врло лошем стању.</p> <p>Одмах 1841 дадем грађу у шум |
ам на то воље.</p> <p>„Станковић је био у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код мит |
троцинијем самога краља.{S} Отац је био у пуној гали ту са орденом златнога руна о врату.</p> < |
нуо на нос, да оштри шиљак нос није био у стању сачувати од ближега додира са цигљама на поду к |
свом правом мѣсту, и тако је више и био у друштвима него у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо да га |
се усудила ни проговорити кад је он био у друштву.{S} Пред Видаковићем да проговорим ја балавиц |
ополитску умноже, у коју је приступ био у оно врѣме отворен само митрополитском секретару, и дв |
зла бога.{S} Познато је, да је он живио у непријатељству са Новосадским епископом Платоном.</p> |
p> <p>У погледу начина, коим се обходио у друштву, била су два мњења.</p> <p>Једни су говорили, |
варан, тако чуваран, да је већ прелазио у тврдице.</p> <p>И са ове стране приповѣдају се многе |
и држао је много.{S} Кад је год полазио у народном каквом дѣлу у Беч, или на дијету у Пожун, — |
у батар, на ком се из резиденције возио у дољњу цркву да служи.{S} Коњи су му били управо као ц |
да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калуђере с намѣром, која бијаше добра и пуно ваљана.{ |
оје писмо; казаћу јој, да си се узвисио у анђеле и светитеље, да си сачувао име благослову сада |
м и изнутра и споља.</p> <p>Да ју је ко у том часу понудио да се постриже, и да то може код нас |
.</p> <p>„Наравно да је ово народу јако у очи падало и велики утисак у њему изводило.{S} Али је |
у свачему над свима, те се по томе како у држању тако и обхођењу управљао.{S} Кад је ишо у проц |
избѣгнула опасност, која се могла лако у погибељ претворити.{S} Но код куће осѣти најпрѣ пусту |
охије кораком напрѣд ступио, те је тако у онај пар, кад су се шаке отца Митрофана састати имале |
>О. намѣстник стане се отимати, те тако у том отимању удари ногом о предња врата своје ћелије, |
а богословију и благодѣјаније, у колико у њему учествују богословци.{S} Истина, да би семинариј |
оле по дијецезама установе, „да се нико у манастир неприми, кои неизкаже да је семинарију изучи |
од калуђера руке своје дигне, неће нико у њихов ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, д |
25 године на дијету у Пожун, гдѣ дубоко у зиму остане.</p> <p>Зима је била лѣпа; саоник што мож |
ећи.</p> <p>А можда је и пре већ дубоко у коршов загледао.</p> <p>Доста да шумар набрзо изда, т |
ило у том манастиру од како је св. тѣло у њега довезено.</p> <p>Тај се дан видило, шта би могли |
а!“</p> <p>Ту ућути.{S} Цѣле му се тѣло у грчу стегло.{S} Свака му се мишица немило трзала.</p> |
радо помаже сваком.{S} Идите само мало у прњавор, па ћете видити, колико се кућа у ово врѣме п |
Лојола чинио, и тако му је тѣло цвѣтало у пуној мѣри, коју нарав младости и себи сходном животу |
оситија Обрадовића.{S} Али је то остало у стању примитивног почетка.{S} Ил’ се није умѣло, л’ с |
ка се уда и оде са својим мужем на село у Банат.{S} Кућа, у коју бијаше пошла, била <pb n="137" |
у Митровици.{S} Собарица собарица, било у Митровици било у Бечкереку.{S} А нити је што друго би |
вим преокрене.</p> <p>„Калуђера је било у сваком манастиру много више него данас; било је обите |
мо па ипак ће сваки знати, како је било у тој малој собици, на којој су се само двапут на дан в |
да у њу завири; кад је умро, није било у њој ништа видити.</p> <p>Ко је био код њега кад је ум |
е да никада таквога торжества није било у том манастиру од како је св. тѣло у њега довезено.</p |
обарица собарица, било у Митровици било у Бечкереку.{S} А нити је што друго била у Земуну, нити |
ене!“</p> <p>Како је о.{S} Теофану било у души, док је Ленка ове рѣчи говорила, може сваки лако |
<p>Прошла је зима, и пролѣће се развило у велико.</p> <p>Виноград, кои је о.{S} Теофан био заса |
<p>Из њега се узким степенима силазило у врт манастирски, кои је изгледао на начин малог парка |
} Ја нећу тим путем...{S} Срце ме вукло у манастир!{S} Тако ми се узвишен тај позив учинио, да |
а добије собу за себе; из једне се ишло у другу.</p> <p>Соба, коју Ленки одредише, показивала ј |
аше највећма украшена.{S} Из ње се ишло у оне друге.</p> <p>Госпођа Пуљиница каже другима лаку |
ш најчистији, и да је много штошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да дође.</p> <p>Нови митропо |
воме натраг и рекне: „Али ово није ушло у живот, нема дакле никакове крѣпости.“</p> <p>„Илиричк |
ѣти онај други млађи. „Погледај се само у огледалу.{S} Отеко ти је нос за два, па изгледа као д |
да се башим по кревету.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу ево донети један јастук из твоје собе |
или учинили.</p> <p>Настојатељи су само у том јако сгрѣшили што се нису старали, да се такове р |
лази из манастира; дај ми руку, хајдемо у свѣт, па ћемо живити себи на срѣћу, Богу на славу!“</ |
од архимандрита и рекне тетки: „Хајдемо у собу, већ је за тебе хладно!“</p> <p>На то се друштво |
ки знате, не <pb n="113" /> послужујемо у манастиру толико, колико наше женскиње.{S} Оне су пра |
походи га до подне.{S} Послѣ ручка ћемо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам јучер била код госпође Пуљини |
хајде да се полагано спремимо, па ћемо у 12 сати мало што ручати, и одмах на пут поћи,“ рекне |
е и на даље па неучинимо ништа: ми ћемо у истини сами натѣрати народ, да потражи натраг аманет, |
чути.“</p> <p>О Доктору Суботићу нећемо у овај пар ништа да говоримо; он јошт живи.</p> <p>Али |
p>„Е, дакле наступајуће дане провешћемо у строгом посту и молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣ |
другчије а ја другчије, па се ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> <p>„А ти го |
поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣпо изтрезни, па онда одлази с |
Нисам ноћас спавала... па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу кафицу... ч |
и.{S} Та нарочито тебе ради и дошли смо у овај манастир.“</p> <p>„Та кажите истину госпо!“ рекн |
о, како је било, казаћу и ја.{S} Ми смо у манастиру вечерали, па смо пили и веселили се до зоре |
Ту мора строг надзор бити, иначе одосмо у глиб, који дна нема.{S} Јест.{S} А што се тиче чашћењ |
значио управо што митрополит.</p> <p>Но у врѣме наше приповѣтке није било митрополита.{S} Митро |
је ни на ум узимао.{S} Он је непрестано у жртву своје страсти укоченим очима гледао и умирањем |
го уживали оправдано удовољство духовно у изванредном дару.</p> <p>„Достојно деспота светитеља! |
ѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ће се напунити |
установите манастире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је врѣ |
а нека чини своје!{S} Што год је рађено у манастирима и о манастирима, радило се прописаним пут |
„</p> <p>„Овдѣ је у свему више стављено у прорачун, него што ће доиста трѣбати.</p> <p>„Изволит |
љ опија?{S} Неваља то ни кад чини тајно у својој ћелији прекривен од свакога ока.{S} Али ако он |
е да сте га послѣ самовластно и насилно у његовој ћелији заковали и под наоружану стражу ставил |
ерски суд.</head> <p>Куварица је срѣћно у Карловце утекла.</p> <p>Она је у митрополитском двору |
шкогорско путовање, и вратили се срѣћно у Бачку.</p> <p>Чим су ступили у Бачку, одрѣши се на је |
ума помогне, да сам себе и опет подпуно у своју власт добије.{S} Што је прошастог вечера нашо з |
ни.</p> <p>Он је на тај праздник обично у великој цркви служио, и служба његова имала је толико |
ни радо пију сами.{S} Ови навуку обично у своју одају подоста добра винца, онда се затворе, пећ |
ѣпо служи.{S} И мислим, да сам прилично у тој умѣтности напрѣдовао.</p> <p>„Код његове особите |
b n="167" /> уважавати све, што је лѣпо у свѣту, а нарочито међ младим женскињама; али нити су |
е о том радо говорио.</p> <p>Он је умро у тој илузији!{S} Је л’ та била наравна ил’ умѣтна?{S} |
им изненада:</p> <p>„Је с’ ти био скоро у Н. Саду?“</p> <p>Овај се том питању зачуди, али му од |
се захвале на доброти, и одкасају оштро у село и кроз њега даље.{S} На врху брда, уз које пут в |
други предмет од какове важности, и то у једном другом ли манастиру, иначе ништа што би човѣка |
вуку се на ходник.</p> <p>„Хоћу л’ и то у записник увести?“ запита протођакон архимандрита, смѣ |
о је вѣшт дипломат; и тако је остало то у архиви, а у живот није ступило.{S} Али тако је било.. |
ше ступио.{S} А узвишене мисли имају то у себи, да и у другим сродне мисли пробуђују.{S} Под ти |
и кад неспази ништа, што би му особито у очи упадало, запита: „Шта је знаменито?“</p> <p>Прото |
/p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незнам да сам икада тако лѣпу главу в |
горопадно: „Мир всѣм!{S} То је он често у дружтвима чуо, па је сад намѣравао скупо продати.</p> |
шом, да нити је што чула ни видила, што у соби бива.</p> <p>„Какво ти је то писмо?“ запита је т |
.</p> <p>— — „Настојатељ мора да се што у двору замѣрио, јер дворска господа, која на промѣну д |
би се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг манастира, сферу калуђерског живота и домак прос |
, но ми ћемо их дати у преводу, као што у наше време ишту нѣки хрватски чиновници од ћирилских |
/p> <p>Том приликом метне на стол нѣшто у хартију замотано, и рекне понизно:</p> <p>„Ово су диј |
не старе хусарске врбонке: „Хајде браћо у катане, на годину сто талира, а на месец сто батина.“ |
гласовито: <pb n="336" /> „хајде браћо у калуђере, на годину сто талира.... а батине ћемо оста |
Теофан истина на обрану бијаше подигнуо у зрак, сложи читава поворка слика, грозних, црних и кр |
иснут, оскрбљен хришћанин код мене нашо у братском саучешћу, у духовном разбору, у пријатељској |
тако и обхођењу управљао.{S} Кад је ишо у процесијама увѣк је пазио да други један корак иду за |
нције.</p> <pb n="57" /> <p>Овај је ишо у салу, пак онда изишавши, јављао је високу резолуцију, |
еофан кротко.</p> <p>„Духовник је отишо у Карловце; ваљда је однео тужбу на вас!“ одговори ђак. |
за грађу.</p> <p>О. Теофан бијаше отишо у шуму да разгледа и избере стромове, који се имају сѣћ |
намѣстио.</p> <p>„Штета, што ниси отишо у глумце,“ проговори послѣ подужег ћутања патријарх, и |
бити митрополитом, ја бих и опет отишо у калуђере.{S} А ти изпитај себе, пак чини како ти срдц |
> <p>Један дан бијаше архимандрит отишо у Митровицу и дође још за вида кући.</p> <p>Одмах пошље |
татељима приобштити.</p> <p>Кад је дошо у манастир — —, и примио управитељске кључеве, стане об |
ао земаљска глава србске војводине дошо у Нови Сад.{S} Начелник даде приредити лов у риту.{S} Н |
ве готов.{S} Оче Теофане!{S} Ти си дошо у манастир, да будеш калуђер какав трѣба да буде... нез |
устио, да није недѣљом и празником дошо у цркву на службу божију.</p> <p>„Црквено појање уважав |
га доћи!“ викне у очајању. „Кад сам ушо у манастир, умро сам за свѣт... у мојој је власти умрѣт |
и тетка, „и то си чула од мене, па штап у руци, подебео бамбусрор са сребрним оковом...{S} Е мо |
лове обављати.</p> <p>Он је био епископ у Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од г. 1833.</p> < |
</p> <p>Онај ђак, кои је обично приступ у подрум имао, није могао свом позиву овога вечера сам |
ти, а оно допустите, да вас одвезем бар у манастир К...{S} Тај лежи на вашем путу.{S} Ту ћете п |
са моралног гледишта могла би ова ствар у рукама калуђерских и манастирских противника, служити |
" /> се у истину обрадује, што ће ствар у руке тога мужа доћи, кога су сви као разборита, страс |
он јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад како нареде.“</p> <p>„Добро дакле!{S} Са |
доке тражити.{S} Настојатељ је господар у својој кући.{S} За њега је и онако сав други свѣт зат |
.</p> <pb n="79" /> <p>„Ја сам господар у манастиру, и нико други“, повиче на то из петних жила |
женским особама.</p> <p>Одтуда онај жар у жељи Ленкине тетке, а одтуда бар једном страном и то, |
, позлаћена кола, кочијаш, ловац, хусар у највећој паради.{S} Са митрополитом дође <pb n="271" |
ло, да је то сам <pb n="349" /> калуђер у својој самоћи измислио и намѣстио.{S} Неби му било пр |
из двора, и запита вас, кои је калуђер у манастиру најбољи за народ, ја знам да ћете ви казати |
зно упадне овдѣ онај први млади калуђер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ готова:</p> |
p>„И дан данас може један прост калуђер у нашем манастиру дотѣрати да га свѣт светитељем призна |
кине крет, и нека оде као прост калуђер у манастир Грабовац, пак ћу га онда ја наградити.“</p> |
архимандрије и отићи као прост калуђер у манастир.{S} Небијаше му дозвољено, ни да се врати у |
ка говорила, налазио се сиромах калуђер у особитом душевном стању.</p> <p>Слика младе женске, к |
це, сване јој у глави, усели јој се мир у срдце.</p> <p>Отвори прозор.{S} Укаже јој се дивно ве |
је на госпођу Ленку, „па може манастир у њој добити добру ктиторку, а та би нам доиста јако тр |
<p>Рил је бугарски најславнији манастир у Рилској гори, која је много виша него Мара-Гедик, нај |
ла ми је да би радо видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам би |
ати и пријатељ и онај, о којим манастир у одношају стоји, прими, и дочека: без тога неможе бити |
служила пре него што бијаше у манастир у службу отишла, и тако је тамо дворске чиновнике позна |
аче куцати кад ступи у патријархов двор у Карловци.</p> <p>„Ако ми недопусти?“ рекне сам себи. |
а разправа да се сазида епископски двор у Новом Саду.{S} Ту је за љубав епископу Платону бечка |
ши се тек онда, кад путници дођу у двор у Карловце и с кола сиђу, да у своје собе оду.</p> <pb |
напне из све снаге око, неби ли призор у ћелији у цѣлини схватио.</p> <p>Но онај га зграби за |
јвѣрнија фотографија остане овај призор у њеној глави, прѣд њеним очима, убијајући у њој струју |
оловском жилом!“ одговори администратор у бѣснилу, (У оно врѣме казнили су мушке кривце штапом, |
а лѣто, кад сасвим оздравим, желимо вас у вашој св. обитељи походити.</p> <p>„Примите поздрав и |
ше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Против вас оче Митрофане и оче Амфи |
шури, рекне мало живље: „Е, одвешћу вас у цркву, пак ћете видити тамо колико сам икона, и какви |
арловци лѣпша пецива?“ запита. „Код нас у Варадину и кифле и земичке тако су добре, да их у Беч |
удима оца и матер и прѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, а они онда чине то исто и без сва |
љ <pb n="145" /> са чамцем, који ће нас у Србију превести... тамо ћемо непознати вѣнчати се и ж |
на је.{S} Његово врѣме живи и дан данас у нашем народу јаче, него ичије друго.{S} Њега се скоро |
се у нас врло често догађа, само данас у манастиру, а други пут опет у ракиџијници код Крсте М |
смо мислили узајмити у селу.{S} Вечерас у истину немамо ни мрве хлѣба.“</p> <p>Гост се разсрди |
раком чисте радости, која му се тај час у срдцу таласаше, те му особиту милину даваше.</p> <p>Њ |
етолѣтија“, са плаветном марамом за нос у једној руци а бурмутицом са жутим садржајем у другој |
... како се кад деси.{S} Недиже тај нос у звѣзде; њему је паор човѣк као и други господар.. он |
rater</foreign> (весео брат) дође зимус у манастир Бе—, но нећу вам казати имена.{S} Био је са |
вену управу.</p> <p>Повѣстнички моменат у овом чини инштрукција за будимске (XIV. пунктова) пос |
ици народну школу устроио, а послѣ опет у самом манастиру Рилском, гдѣ је и свој велики бугарск |
уздахне, окрене се на пети, и оде опет у своју ћелију.</p> <p>Ту је застао јоште куварицу.{S} |
амо данас у манастиру, а други пут опет у ракиџијници код Крсте Муцала, или у подруму код Милош |
и Србин на ред.</p> <p>„Дође митрополит у својој пуној гали.{S} Четири коња, позлаћена кола, ко |
„Манастирску управу држао је митрополит у гвозденом процѣпу.{S} Коим тим начином... ил урадили |
<p>У оно врѣме био је србски митрополит у Карловци једини, коме је тај наслов припадао, па је т |
мршти.</p> <pb n="88" /> <p>Архимандрит у својој благости проговори: „Е видите оче администрато |
> <p>„Треће је начело његово било, такт у свему.</p> <pb n="255" /> <p>„О њему су говорили, да |
глас угушила, кад је видио, какав живот у очима народа одсѣва, како му рѣчи чудесно протрѣсају |
pb n="301" /> <p>— — „Наступи нов живот у манастиру, кои је смѣрао да се манастирско стање попр |
> <p>У оно врѣме био је друштвени живот у Н. Саду у највећем цвѣту; људи су имали свашта доста, |
ри, тога је било од увѣк: увѣк је власт у фундације завиривала, и о њима разпитивала и наредбе |
ерима.{S} И овај је зрак бацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га мало ниже јасно разпознати.</ |
ђак у собицу, повуче управитеља за скут у натраг, и повиче јаче: „Натраг, господине, сад ће га |
аде жене живила, спусти се по други пут у гроб.</p> <p>Добро је разумѣла садржај и замашај њего |
тијоници изобличе, и што се по који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову стровале, те подобро опрљ |
ичу о јежу?{S} А?{S} Увуците само капут у манастире, па ће он вас оправити у закутак.</p> <p>„Д |
бѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годинама, млад и тако лѣп, да старији несмѣд |
смрти митрополита Станковића, живи јошт у спомену многога старијег Србина.</p> <p>Он је био чуд |
моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну почивају... који можда у грѣху каквом бдију... ко |
је са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јошт у аришту и под стражом?“</p> <p>Није!{S} Кад се админис |
је стара код нашег народа.</p> <p>Јошт у саборима од 1774 и 1776. налазимо тому трага.</p> <p> |
е понео, да глад на подне завара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезарији.</ |
“</p> <p>Сви пођу к прозору, и виде већ у алеји троје каруце, које се приближују к манастирској |
ђе ако се неварам генерал Де Прерадовић у госте.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣд је дуго трај |
о то је истина, да је патријарх Рајачић у овој идеји уживао!{S} Барем је о том радо говорио.</p |
рска добра као своја поискати, и управу у своје руке узети... то неће бити, јер је већ било.{S} |
пѣсна претвара просту манастирску цркву у храм небеске славе, гдѣ анђели поју свемогућем прѣсто |
> <p>Ђаци приступе к столици, дигну ову у вис, и однесу свога духовног оца, свој узор и правило |
во преправљали, да тај дан јамачно могу у цркву доћи, па су се увѣк <pb n="317" /> нѣколико дан |
их, и дати их... бог зна коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под упра |
жити назора високе владе, јер се недаду у склад довести ни са његовим бољим знањем ни са начело |
не, неубијај ме, небацај ме овако младу у црни и хладни гроб... невраћај ми смрт за живот, убиј |
врѣме био је друштвени живот у Н. Саду у највећем цвѣту; људи су имали свашта доста, плаћали с |
еде, да иду у други, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има што од ма |
ици, а кад један манастир уреде, да иду у други, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да тро |
ачелник на званичне послужитеље, да иду у трску и лају нека би се дивљач кренула.{S} Ови се ста |
ога из шуме у манастир превезли.{S} Оду у шуму на мѣсто, гдѣ се убијство догодило, и опишу све |
падну молитву.“</p> <p>Узму свѣћу и оду у комору, гдѣ су разна јестива држана.{S} Ту наиђу на о |
тељи.“</p> <pb n="229" /> <p>На ово оду у врт, и изиђу на изглед.{S} Све дивно, све божанствено |
те.{S} Ако ви остајете при вашем наводу у тужби, ми ћемо морати ствар криминалном суду предати. |
>На то дође настојатељ и позове господу у трапезарију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми да |
ило, шта би могли бити манастири народу у многим струкама, кад би се знало, умѣло а и хтѣло чин |
упутства примати.{S} Стара братија буду у друге манастире попремѣштана, а нова два доведена из |
ем стању.</p> <p>Одмах 1841 дадем грађу у шуми одсећи, још те зиме скрбити и изтесати.{S} На та |
ова падне на њега а противници да дођу у мрак и таму; како ће заузети старѣшину својим идејама |
овом приликом познати.</p> <p>Кад дођу у гостинске собе, зачуде се нови гости, како је све лѣп |
с писмоношом у подрум.</p> <p>Кад дођу у подрум, нађу све у најбољем реду.{S} Сва бурад запеча |
румску банду.</head> <p>Кад гости дођу у порту и стану се силазити, виде ови са ходника, на ко |
, и сврши се тек онда, кад путници дођу у двор у Карловце и с кола сиђу, да у своје собе оду.</ |
p> <p>Па то зазвони звонце и гости пођу у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сјајан и обил |
н да видите и тај манастир.“</p> <p>Уђу у порту.</p> <p>Дочека их настојатељ игуман и нѣколико |
и пошље људе те мртвог калуђера довезу у манастир.</p> <p>Већ сутра дан дође судбена комесија |
лико други смртни, кои више посла имају у кујни око ватре, или у соби око топле пећи.</p> <p>А |
бијаше поређа и зато излажаше на крају у танак шиљак.</p> <p>Очи су му биле јасне, чисто округ |
гало је то, што је он устроио гимназију у Карловци и богословију тамошњу.</p> <p>„Колико је гим |
еофан метанише и прими клечећи медалију у своје руке, цѣлива је, и метне је у нѣдра.{S} Онда по |
ојци пренели су љубав к црквеном пѣнију у народ.{S} Из оног времена долази, да наши људи још и |
Митровицу, части се... зови сто гостију у манастир, части се... а игумни опашу двѣ педи широк ц |
ући, осѣти тежину на срдцу и души, коју у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше чист |
зна хоћемо <pb n="204" /> ли моћи коју у овој ствари проговорити, а мени се чини, да сам дужна |
гих се видило из погледа, како утискују у памет слику тога веза да га по могућности код куће ре |
нчати се и живити у благословеном браку у самоћи, свѣту незнани, за себе и себи, па пиши, преду |
<p>Доћиће или рано ујутру или по мраку у вече.{S} И то су имали разлога као истину узети.</p> |
> <p>О. Теофан метанише, пољуби владику у руку и оде са архимандритом у дворску канцеларију да |
Овај метанише три пута и пољуби владику у руку, па одступи три корака у натраг и стане са спушт |
кне архимандрит Партеније и попне тетку у своја кола, те и он крај ње сѣдне.</p> <p>Ленка се оп |
д је год полазио у народном каквом дѣлу у Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпраћали |
тигују... како су је по прњавору и селу у пол дана витлали... владика је све корак по корак од |
стир Бешеново.{S} На његово мѣсто пошљу у мој манастир за администратора на ново онога старога, |
и га, да забрани о.{S} Митрофану, да му у кућу недолази јер може бити зло.</p> <pb n="309" /> < |
ветих апостола Петра и Павла, и даје му у руке кључе од раја.</p> <p>„Молитва над болнима... по |
дигне главу и пусти му руку; погледи му у лице, и позна по свѣтлости ока, по топлини образа, по |
ки у лице.{S} Она и нехотице погледи му у лице и очи.{S} Са тог лица из тих очију блистала се з |
ше и из даље болестници на молитву њему у манастир; а мало послѣ почеше и болнике са стране у м |
ље: врата се отворе, и они обоица падну у собу на колѣна, и учине дубоко метаније.</p> <p>Они с |
сабора позван, да прими управу црквену у своје руке.{S} С њиме ћемо се састати, и онда ћемо мо |
бљено сѣћање на ону незаборављиву сцену у манастирској ћелији, често и трајно промишљање о себи |
Но код куће осѣти најпрѣ пусту празнину у срдцу, која је све тужнијом постајала, што је дуже вр |
Није л’ то доста?{S} Прошлост ти утону у море људског неваљалства, будућност ти је отрована пр |
ђео хранитељ! “</p> <p>„Е, кад ти дирну у ту струну,“ рекне архимандрит, кои се очевидно том из |
<p>Домаћин покушао је више пута да и њу у шалу уведе, али му није пошло за руком.{S} Најпослѣ у |
о трајао, али то није осујетило вечерњу у дворској сали.{S} На то је и он дошо и свога госта ге |
у своју сахрану одмах узео, да недоспу у неправу руку.</p> <p>Највећи утисак учини код гостију |
уби је топло.</p> <p>Ленка пољуби стару у руку.</p> <p>„Како ви спавала: — Боме сам се ја синоћ |
имировића био је он архиђаконом у двору у Карловци.</p> <p>Био је млад и лѣп, понашао се господ |
Флоријана, што долази да му гаси ватру у глави, него куварицу.“</p> <p>„Дај плећке, дај!“ — „Д |
му, да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у манастир нареди.</p> <p>Сутра дан у уречено |
рца својих противника.{S} Знао је да су у стању и најгоре што измислити и на њега потворити.{S} |
с напоменули.</p> <p>Она браћа, која су у прњавору више тако званих „затворених“ кругова чинили |
не мѣсечине бајни.</p> <p>Архиђакона су у свакој кући радо видили: а он је у једну најрадије од |
они су у стању... у стању...{S} Шта су у стању... у стању су човѣка права здрава у највеће зло |
калуђерство по себи већ задаћа, које су у стању да ту празнину срдца изпуне.</p> <p>„Калуђерств |
или и у друштву проводили.{S} Кафане су у осталом и данас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣм |
то му је о.{S} Теофан говорио, и ови су у пуној сигурности очекивали конзисторијалне изасланике |
S} Митрофан и Амфилохије.</p> <p>Сви су у пуном чину; сви се укочили званично; <pb n="31" /> ћу |
узикално хркали, а на подне одлазили су у кујну, те су тамо ручали, остављајући <pb n="43" /> к |
чули, и оно, што нису видили... они су у стању сами себе ножем зарезати и казати, да сам ја то |
и казати, да сам ја то учинио... они су у стању... у стању...{S} Шта су у стању... у стању су ч |
, кои заслужују свако уважење, и кои су у стању извести послове, што ће да служе на велику кори |
зишле напоље из његове собе него што су у њу ушле.{S} Одмах за тим дозове <pb n="59" /> свога п |
о, да су се мало извѣштили.{S} Сад нису у једаред говорили, него је један чекао, да чује, шта ћ |
и има људи свакојаке ћуди; а и очи нису у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад ј |
ени се јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој кревет, а ја ћу се сложити на овај диван,“ одгово |
<p>Митрополит оде 1825 године на дијету у Пожун, гдѣ дубоко у зиму остане.</p> <p>Зима је била |
родном каквом дѣлу у Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпраћали ученици гимназије и б |
/p> <p>О. Теофан приповѣди архимандриту у кратко све, што је нама већ познато.</p> <p>Архимандр |
тнијим личностима, с којима је у животу у додир долазио.</p> <p>Одтуд одуд па би споменуо митро |
евидим, нећу га никада ни видити, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу госпође тетке мора |
ождили би је живу.</p> <p>Ова дође ноћу у прњавор, и сутра дан, чим је зора заплавила, ушука се |
е једни се пруже на под, а други одсрћу у шталу, и сместе се како се ком даде.</p> <p>Од калуђе |
нашем народу.{S} Она га је у своју кућу у Пешти смѣстила, па га је надгледала, и као рођена сес |
, Стратимировића смѣсте у вѣчну му кућу у Карловачкој саборној цркви.{S} Мушицки се набрзо за њ |
вом на руке а рукама на стол, те хркаху у славу бала замѣњујући клавир, или веркл, или тамбуриц |
} Манастирско добро чувао је као зеницу у оку.{S} Сва су бурад с пићем била запечаћена, и нигда |
...{S} Немогоше се уздржати да неповичу у један мах:</p> <p>„Ала је то дивота!“</p> <p>Онда га |
} Ноћне службе божије дизале су ми душу у небо.{S} Звекет будилника прије зоре... глас звона у |
наредио.{S} Ви ћете оче Теофане, одмах у вашу ћелију, па ћете бити у аришту, као што сте и бил |
онај, који нема прилике и трошка, да их у нарави види.</p> <p>Имамо ми људи изван манастира, ко |
и кифле и земичке тако су добре, да их у Бечу нема бољих!“</p> <pb n="265" /> <p>„Е, код нас ј |
кати као мачак, одкључа врата и тури их у собу, мислећи, да ће куварица бити јошт на врати и ов |
оима ваља давати примѣр и утврђавати их у вѣри.</p> <p>Ево свему томе свѣдочбе под А. и Б.</p> |
шу, и стара пѣсма почне снова, реко бих у умноженом издању.</p> <p>Господари се сгледе, шта је |
је за Стратимировића једна од најбољих у царевини.</p> <p>„Богословија карловачка дала је наро |
цу.{S} Срѣмске шљиве немају више равних у европским државама.{S} И саме босанске морају их пред |
душом калуђер.</p> <p>„Један од чувених у оно врѣме младих људи, коме је Станковић велики прија |
ужких и женских, међу овима највише њих у званичним одорама са златним јакама.</p> <p>Кад гости |
из папира да изсѣцам?“ запита патријарх у истини љутито, напрасито прекинувши му говор.</p> <p> |
унца натраг дотѣрати,“ повиче патријарх у крајњој љутости.</p> <p>„Можете,“ одговори о.{S} Теоф |
ју мени стручњаци,“ упадне му патријарх у рѣч, — „нетрѣба мени нико.“ По гласу му се познавало, |
xml:id="SRP18730_C14"> <head>14.{S} Дух у гостинској соби.</head> <p>Код вечере је опет архиман |
произишли.</p> <p>Ове мисли бијаху дух у о.{S} Теофану сасвим спариле, као оно што спарава биљ |
, да је овај господин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фрушкого |
.. он је био добар ваљан сеоски трговац у Банату, и више ништа.“ </p> <p>Архимандрит се међутим |
чу.{S} Острагу су стојали хусар и ловац у врло скупоцѣно одѣло обучени.</p> <p>„Наравно да је о |
лѣчник прими га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је био болестник у сас |
рла из нутра.{S} Међу тим опази он кључ у врати: закључа дакле брже собу, и повиче: „Баш добро, |
.</p> <p>„Грбић је добро згодио — — баш у срдце <pb n="311" /> — одмах ће бити крај!{S} Изповѣд |
у нађе се донета Амфилохијева глава баш у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два локомотива с |
— и да се сѣтите, да су ти листови баш у рукама моих најбољих пријатеља, кои сваки мој корак < |
Мора да га бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је тражени одвѣтник:</p> <p>„Тако је |
њем долази.</p> <p>„Ал има манастир баш у свом правоме животу ствари, које нису мање славне;</p |
ати без банде!“ одговори јој овај. „Баш у пркос теби, недам свирати валцере“</p> <pb n="237" /> |
ти калуђер на сѣдајуће сунце. „Ти падаш у гроб твој јарко сунце; скоро ће мрачна ноћ сву земљу |
рану умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити се онако, |
е и персона и начин.{S} Не као онај наш у К. неочешљан, неодељан; нити гледи као свештеник, ни |
, Петеру!{S} Ако ти мени сутра непошљеш у митрополитски двор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на с |
вим понизно.</p> <p>„А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у бугарским |
в. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у бугарским манастирима?{S} Та то нису ни слуге нашој Ф |
силом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по моју плату, одгов |
ом!“ одговори администратор у бѣснилу, (У оно врѣме казнили су мушке кривце штапом, женске овде |
м камењем посут.</p> <p>У манастиру Ј...у Фушкој Гори горѣле су свѣће по свим ћелијама.{S} Ту с |
<pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИЋА.</p> <p>18 |
у нашега живота.“</p> <pb n="231" /> <p>У то дођу госпође са шумним нѣмачким разговором горѣ у |
послѣ год. 1790.</p> <pb n="327" /> <p>У новије врѣме рѣдко је ко знао за ово што се пређе рад |
у да угаси свећу.</p> <pb n="218" /> <p>У тај пар шкљоцну врата, која у предњу собу водише, и м |
ferio sidera vertice</foreign>!</p> <p>У тај пар приступи му један знанац са стране и рекне му |
исмо из листнице и пружи јој га.</p> <p>У Ленки се сви живци потрѣсу.{S} Тражила је мало да одд |
нија садржи одјек овог одношаја.</p> <p>У овој оди пита Мушицки:</p> <pb n="71" /> <quote>Смемо |
p> <p>Он је био чудновата слика.</p> <p>У науци и владању био је безпрепорно најбољи од свих на |
е изгледао на начин малог парка.</p> <p>У соби до киоска налазио се кревет са чистим бѣлим гард |
на највеће жртве приправна била.</p> <p>У колико су дакле тѣлесне дражи њезине у срдцу калуђера |
емо се вашим смиреним молитвама.</p> <p>У Бечкереку......</p> <p>Ленка удова Обрадовић.“</p> <p |
јатељ код господина протођакона.</p> <p>У девет сати позову настојатеља к архимандриту.</p> <p> |
р од пада, а чин од обезчешћења.</p> <p>У ман.{S} Јазку 8.{S} окт. 1839.“</p> <pb n="293" /> <p |
ма, на срѣди црква, са 5 кубета.</p> <p>У најновије доба 1337 калуђеровао је у Рилском манастир |
добро опрље, то њима није ништа.</p> <p>У ову врсту овакових Бахусових поштоватеља спадао је и |
p>од</p> <p>Дра Јована Суботића.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ЛУКЕ ЈОЦИЋА И ДРУГ |
стрирао бачки епископ Хранислав.</p> <p>У овом дакле случају био је ексцеленција управо админис |
не и упути се у манастир натраг.</p> <p>У исто доба упустио се бијаше архимандрит Гурије у разг |
и, а сутра рано похита у Н. Сад.</p> <p>У Н. Саду имао је о.{S} Теофан рођака, и тако се смѣсти |
валцер пресели из баште у собе.</p> <p>У том жагору приступи Ленка старој тетки, и тихо јој ре |
дари моменат Гаврине перипетије.</p> <p>У даљини сјају се Фрушкогорски манастири у чаробној свѣ |
а је изражавала пуну збиљу воље.</p> <p>У тај пар чује се глас архимандрита Гурија: „Шта се ви |
окрене к вратма да пође на поље.</p> <p>У тај пар чује се ход ђаков близу врата намѣстникових.< |
ни да се позив домаћинов одрече.</p> <p>У тај пар рекне архимандрит Партеније, кои је на прозор |
на вечера често призивао к себи.</p> <p>У такова вечера приповѣдао је много о знатнијим личност |
ца, и што има гдѣгдѣ то огорѣли.</p> <p>У подруму мало јаче од 300 акова лоша вина, које се пре |
имске инштрукције били примљени.</p> <p>У тим се пунктовима искало:</p> <p>1., да народ бира еп |
тѣлесно и духовно измучен заспи.</p> <p>У то дође и подне.</p> <p>Администратор сѣти се, да му |
трѣба да ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био између других адвоката и П |
иста, која и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣме био је друштвени живот у Н. Саду у највећем |
андрит био је врло научен човѣк.</p> <p>У погледу начина, коим се обходио у друштву, била су дв |
је јужни дѣо зграде са сѣверним.</p> <p>У јужном крилу био је стан игумна и собе за госте.{S} У |
ле су га врло пријатном појавом.</p> <p>У гласу му је лежала угодна љубкост, у говору сласт.</p |
са миртовим вѣнцем и камилавком.</p> <p>У сну разтвори устне и разговетно проговори: „Нуз ту ка |
слика тајне љубави, лак Ленкин.</p> <p>У тај пар куцне нѣко на врата од његове ћелије...{S} Он |
шли.</p> <p>Настојатељ је ћутао.</p> <p>У тај час му бијаше пукло међу очима, и он увиди, да је |
их очистио, узвисио и просвѣтио.</p> <p>У тај мах познаду и они висину о.{S} Теофана.</p> <p>Пр |
јразличнијим маневрима осујетио.</p> <p>У децембру исте године умре. —</p> <p>На те одсудне реч |
важности ради овдѣ да споменемо.</p> <p>У старије већ дане митрополита Стратимировића био је он |
читаоци знаду управо, ко је то.</p> <p>У оно врѣме био је србски митрополит у Карловци једини, |
е, ма да незнађаше управо зашто.</p> <p>У смѣху му одсијаваше нѣшто, што младу жену чешће натѣр |
азнобојним драгим камењем посут.</p> <p>У манастиру Ј...у Фушкој Гори горѣле су свѣће по свим ћ |
тѣо да рекне: адвокат Печеновић.</p> <p>У друштву пак био је Печеновић на свом правом мѣсту, и |
нашем народу, који ужасно псују.</p> <p>У те људе спадао је и овај кочијаш.</p> <p>Док су се во |
застане, и узме капу камилавку.</p> <p>У овом сну огледале су се најтајније мисли његове душе. |
арију, а ћелију остави отворену.</p> <p>У трапезарији нађе се и администратор и сва братија.</p |
само по домишљавању и нагађању.</p> <p>У цѣлом овом послу држали смо се правила: „Неговори што |
дсмѣх као застава у пуном вѣтру.</p> <p>У дубљини код јединог прозора ћелије стајала је млада и |
ији учити 120 богословаца наших.</p> <p>У исту су се могли примити и богослови из Ердеља и Буко |
ра-Гедик, највиши балкански врх.</p> <p>У Рилу је пустињевао св. Јован Рилски, најславнији од Б |
ије нам ни дѣд лајо.{S} Лај ти!“</p> <p>У осталом држао је и то, да му ниједна госпођа неможе п |
м управ зашто зову „шлофроком,.“</p> <p>У овом шлофроку, кои бијаше производ и свѣдок другога „ |
ви пред очима пријатеља засија.“</p> <p>У недѣљу је праздник св. Константина и Јелене...{S} Ха, |
допусти, а ја идем без допуста.“</p> <p>У овој одлуци својој види и сам, да му је жеља дорастла |
и, све својим трудом и трошком.“</p> <p>У ствари је било ово.</p> <p>Игуман Ананије нити је био |
ану погледаше, „кад дође овамо.“</p> <p>У соби, гдѣ су се гости примали, било је много фотограф |
<p>„Сестро, оди на срдце брата?“</p> <p>У овима је рѣчма лежала јасна пресуда.</p> <p>Она љубав |
не потрѣбе свакој по 200 Ф. 600„</p> <p>У скупи. . . . . . .{S} 8.400 Ф.</p> <p>Да додамо јошт |
рек и његове спахије,“ примѣти стара.. „У Букарешту има бољара... тамо су свѣ гомиле од дуката. |
„То је истина“, одговори о.{S} Теофан. „У тим приповѣдчицама живе чисто људи кои су давно умрли |
у с драге воље!“ одговори архимандрит. „У толико прије, што посрѣдовање између два тако племени |
о дигне чутуру и почне другу здравицу: „У здравље господина архимандрита Хранислава.{S} Да му б |
е бити, да се сам одпустим.</p> <p>— — „У децембру поднесем оставку, и молим да ми се допусти о |
администраторове потврђен.</p> <p>— — „У јануарију продамо шљивовицу и унесемо новце у благајн |
ирску незнам ни сам колико.</p> <p>— — „У гостинским собама ни спаваћих хаљина нема а тако исто |
појање уважавао је више свега.</p> <p>„У овом погледу позната ми је једна врло занимљива причи |
дног од првих, Јашу Живановића.</p> <p>„У сеоским малим црквама појао је свештеник на много мѣс |
сто оправљао за велике послове.</p> <p>„У оно врѣме био је на Печујском лицеју врло чувен млад |
напитницу и стане наздрављати.</p> <p>„У здравље нашега господина настојатеља ове свете обитељ |
ко рећи сваким даном упразнити.</p> <p>„У овом случају имао је Станковић једног јединог такмаца |
ш?“ запита патријарх с хумором.</p> <p>„У Беочину би се могла отворити школа за виноградарство, |
{S} Теофан, светитељски служио.</p> <p>„У школу за црквено рисовање“, продужи о.{S} Теофан, „им |
ит Гедеон био је одличан појац.</p> <p>„У исто врѣме предавао је „пѣније“ на богословији један |
е, — дужан сам ти дати реванж!“</p> <p>„У колико сати?“</p> <p>„У четири.“</p> <p>„У четири је |
него славује кад се надпѣвају!“</p> <p>„У умѣтности чинодѣјствовања при божијој служби споменул |
је, добро!{S} Хајде само даље.“</p> <p>„У манастиру Гргетегу могла би се установити ратарница, |
лијим показивао. „Хајдмо даље.“</p> <p>„У Јазку би се могла отворити школа за шумарство.{S} Ова |
олико сати?“</p> <p>„У четири.“</p> <p>„У четири је велико вечерње!“ примѣти мајор мало пакости |
еванж!“</p> <p>„У колико сати?“</p> <p>„У четири.“</p> <p>„У четири је велико вечерње!“ примѣти |
писмо!“</p> <p>„Па куда идеш?“</p> <p>„У моју ћелију!“</p> <p>„Није потрѣбно; ено ти писаћег с |
, и звѣрско подло живљење.</p> <p>И тим убѣђен усуђујем се препокорно молити, да би Ваша Екселе |
призор у њеној глави, прѣд њеним очима, убијајући у њој струју живота као она медузина глава.</ |
проћи, ако на том путу останете.{S} Ви убијате углед калуђерству, ви ружите манастире, ви одби |
па гледај да како побѣгнеш, а немој се убијати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣ |
ако друго што кажеш, знај да ме на увѣк убијаш.{S} Ја немогу преживити рѣч, која ме од тебе одб |
омисли у први мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и нехотице са нѣколико кора |
и строгу заповѣст, да вас одма из пушке убије, како се макнете, да бѣжите.{S} Научићу ја вас др |
ом пуним отрова.</p> <p>„Ова хоће да се убије у мојој ћелији, ако је дирнете, па шта ћемо онда? |
нма занешен.{S} Кадкад му је било да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи глас:{S} Изд |
ава мисо од мене растави и за сав живот убије... и тебе и мене!“</p> <p>Како је о.{S} Теофану б |
поћићу тратом спаситељевим... а ако се убијем, „сам себи ударам печат најгрознијег грѣха на че |
тају о.{S} Теофана, и све друге, кои су убијенога из шуме у манастир превезли.{S} Оду у шуму на |
стојао онај прњаворац наслонивши се на убијствено оружје.</p> <p>Овај је морао чути, да се ко |
адни гроб... невраћај ми смрт за живот, убијство за љубав, мрак за свѣтлост!“</p> <p>При рѣчима |
ревезли.{S} Оду у шуму на мѣсто, гдѣ се убијство догодило, и опишу све потанко, како им је о.{S |
кочити, него да је шибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелије, док је жива...</p> <p>На |
м?{S} Та ови мене склепташе, као да сам убијца!“</p> <p>Пође по соби оштро; пређе нѣколико пута |
ло, дизало, крѣпило, узвишавало!... као убијца да одем из манастира у... тамницу!“</p> <p>Ту ми |
ини се у Бечу питање: и дође глас да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртне каштиге робија у |
свршио, онда се дигне од њега и обрати убијци, кои је једнако ту на пушку наслоњен стојао, као |
у, и повиче: „Та ти ће мене и направити убијцом!{S} Гоне ме... ја се отимам... администратор ме |
спасе се, те непаде на земљу.</p> <p>„О убиле вас силе, шта вам је?“ Шта вас је снашло, што сте |
и себе и овога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону сироту жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење ж |
чини тужан!“ проговори сад њему. „Ти си убио и њега и себе!“</p> <p>Грбић се на ове рѣчи узправ |
/p> <p>„Да ниси послушао гласа дужности убио би себе и овога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и |
светих задужбина... ви ћете и сами себе убити, ако тако и на даље останете.{S} Што ви сад грѣши |
, јер му је један човѣк казао, да ће ме убити, само чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да је |
нож у руке узме. „Хоћу се, бога ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд све посапиње, него |
о искати, што је немогућно, него управо убити га!...{S} А што се тиче имања манастирског, то ни |
о су се свега одрекли што друге занима, ублажава, укроћава.</p> <p>„Борбе трѣба... али нема сум |
велика ти хвала!{S} Сад иди... иди, па ублажуј душевно и друге болестнике, као што си своју се |
.“</p> <p>Калуђер настави даље: како се убо у ногу, нож тргнуо и оне разтѣрао.</p> <p> <foreign |
ађаше онај турски ножић, и онај га мало убоде.{S} И нехотице дакле понесе му се рука тамо, и из |
разу.{S} Маши се у џеп, извади мараму и убрише сузе, па онда опусти обѣ руке на крило држећи об |
азвија; а кад се што почне, па прекине, увѣк ће рогобатно да изпадне.{S} То је сигуран знак, да |
спавао ил се будан по постељи превртао, увѣк му је била пред очима.</p> <p>Ко је?{S} Шта је та |
настирске ствари, тога је било од увѣк: увѣк је власт у фундације завиривала, и о њима разпитив |
вога и онога свѣта!{S} Хоћу, спаситељу; увѣк ћу на тебе мислити, и то ће ме одржати, да неклоне |
о.{S} Амфилохије! видићемо се сутра.{S} Увѣравам вас, биће боље!“</p> <p>Онај је само мумлао.</ |
топал, мало потмуо, — поглед благост — увѣк у пуном чину, дрвена мантија од дамаске. — — </p> |
из чиста срдца љуби, из некористољубива увѣрења цѣни.</p> <p>Он је на тај праздник обично у вел |
<p>Садржај те калафе остао је тајна за увѣк.</p> <p>За живота није ником допустио, да у њу зав |
т,“ дода на ово архимандрит. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, |
му:</p> <p>„Тошо!{S} Твоја су уста била увѣк нѣма... али је моја душа право у твојим очима чита |
нику Њ. Високородија, сјајним заслугама увѣнчаној глави и породици му; — онда свѣтлом господину |
у управљао.{S} Кад је ишо у процесијама увѣк је пазио да други један корак иду за њим, па је ту |
јер ако друго што кажеш, знај да ме на увѣк убијаш.{S} Ја немогу преживити рѣч, која ме од теб |
Није!{S} Кад се администратор манастира увѣрио, да је о.{S} Теофан сасвим миран и скроман, и да |
а у манастирске ствари, тога је било од увѣк: увѣк је власт у фундације завиривала, и о њима ра |
стара кроз које се проћи неможе и то од увѣк зелене вегетације око које се увијају лијане.{S} Г |
о: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима имати, мало сам себе за навѣк неубих и |
лушао је добре савѣте и ваљане предлоге увѣк и са захвалношћу.</p> <p>„Осим тога имао је богата |
осила.</p> <p>Послѣ оне болести била је увѣк слабога здравља.</p> <p>Кожа на образу била јој је |
хранитеља...{S} Љубав његова живила је увѣк јошт, али као ружица у пупољку, који неимађаше увѣ |
свашта, али што није у реду, шкодило је увѣк онима највише, који су против реда што чинили.{S} |
ш толико, та непродају та господа своје увѣрење... него само за труд... да нетроше врѣме бадава |
м често служио, и његове су службе биле увѣк за утисак приређене.</p> <p>„Споменућу само његов |
ји и то: рука руку пере... дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. оних људи, кои пљене и продају и пишу п |
чима.{S} Учини му се повелика, па да се увѣри колико прима, запита писмоношу:</p> <p>„Колика је |
це него таки послѣ два три дана, кад се увѣрио о сталности промѣне код пекара, сѣдне на кола, о |
слуге — ево им имена овдѣ — па ћете се увѣрити, да смо ми само тихо и то не у трапезарији него |
p>Роди се смѣх и весеље.</p> <p>„Али се увѣк ја сам пријавим“, примѣти онај.</p> <p>„То је исти |
оје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон |
дан јамачно могу у цркву доћи, па су се увѣк <pb n="317" /> нѣколико дана у напрѣд душевној нас |
ту нема ни овце ни руна: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт запитати: мора ли то тако бити!{ |
а.{S} Примите нашу захвалност, и будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним поштовањем |
је је гостима казати.{S} Међутим будите увѣрени, да никакве опасности нема.{S} Овдѣ ће то само |
ли као ружица у пупољку, који неимађаше увѣта, да се разцвѣта.</p> <p>И данас, кад је послѣ топ |
S} Митрофане,“ повиче кад ближе дође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљи лежи.“</p> <p>„У |
када јој није то могло поћи за руком, и увѣк се жацала кад је на то помислила.</p> <pb n="316" |
је много држао на своје адвокатство, и увѣк је најпре увио и један и други брк, кад је хтѣо да |
чешће руку, да узме мало бурмута.{S} И увѣк је нашо под руком бурмутицу <pb n="258" /> отворен |
p> <pb n="172" /> <p>„Ако сам и послѣ и увѣк на њу мислио, „али је овај спомен био чист, сјајан |
</p> <p>„За то врѣме показали су се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да |
лик долазио му је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела хранитеља...{S} Љубав његова живила |
столицу пак отвори срдце; — можеш бити увѣрен да говориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк... из |
а заслуга за цркву и народ, која би нам увѣк служила за чврсто становиште и непробитан штит про |
тељ, и ми нисмо бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен, да је невино <pb n="100" /> страдање узвишење.{ |
Срѣму.{S} Већ су га почели са побожним увѣрењем к болестницима у прњавору и селу призивати; ве |
зставити!“ одговори архимандрит с пуним увѣрењем. „А мени ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени вас ј |
та у његовом дѣлокругу, и преда по свом увѣрењу нама сва добра и виктуале на разполагање.</p> < |
,“ одговори дуја са свим мирно, у пуном увѣрењу да чини своју дужност.</p> <p>„Ја непристајем н |
адржаваше два смисла, од којих ју један увѣк врѣђаше, ма да незнађаше управо зашто.</p> <p>У см |
ои до мене“, одговори он, „ја бих остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да има на |
Ја сам се отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам желио. |
е бити покора.</p> <p>„Него је и он био увѣк на својем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало се у њег |
, л’ се није смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то служило на дику манастиру и народу.</ |
срца и душе, и да му је то право чисто увѣрење.</p> <p>Архимандрит га је слушао с пуним задово |
офан сам себи.</p> <p>Патријарх је њему увѣк говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јав |
Епископ Хранислав носио је своју калафу увѣк уза се.{S} Чинило се да стоји на њој написано: <fo |
.{S} Гдѣ је сад о.{S} Теофан?</head> <p>Увѣрен сам да ће многи од моих читатеља овако запитати, |
дца, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој одмах плату издати, па |
из борбе изишо.</p> <pb n="254" /> <p>„Увѣк је знао, шта хоће: па је сходна срѣдства безобзирн |
престол и државу влада најбоље знаде и уважава.</p> <p>„Стратимировић но хтеде ову ствар сам р |
тѣрати да га свѣт светитељем признаје и уважава... да буде правим светитељом, врачем души, срдц |
ни органи познавали су игумана Ананију, уважавали су га тако, да су му сваку молбу изпунити при |
“</p> <p>„Та уважавамо га! како га неби уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба, а радо помаже с |
ити, како су га и срѣдњи органи владини уважавали.</p> <p>„Послѣ озбиљне разправе неће шкодити |
ога.</p> <p>„Многи те мрзе... али ја те уважавам.</p> <p>„Наша господа обично немаре, кад им мл |
нисам ни млада ни лѣпа.{S} Премда врло уважавам живе архимандрите, л’ мртвима далеко лѣпа кућа |
е господина администратора?“</p> <p>„Та уважавамо га! како га неби уважавали.{S} Добар је као к |
их преда се пустити.{S} Високородни је уважавао и шљиве и шљивовицу: али је највећу цѣну имао |
Мој муж се такођер преставио.{S} Он је уважавао моје чуство дужности, и оставио ми је све свој |
а службу божију.</p> <p>„Црквено појање уважавао је више свега.</p> <p>„У овом погледу позната |
страни видио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакле уважавате господина администратора?“</p> <p>„Та уважава |
га није престао цѣнити и <pb n="167" /> уважавати све, што је лѣпо у свѣту, а нарочито међ млад |
} Ми сви имамо сестре, пак знамо такову уважавати... особито тако лѣпу сестру, и тако отмѣну,“ |
ф Коронини, кои је код цара особито био уважен.</p> <p>Непомаже ништа.</p> <p>Најпослѣ запита К |
пунити, и то људма, кои заслужују свако уважење, и кои су у стању извести послове, што ће да сл |
а пређе љубила, толико га сад неоцѣниво уваживам.</p> <p>„Он је био мој анђео хранитељ.“</p> <p |
ѣтске невиде.{S} Ако ми ту вашу теорију уважимо, онда ће настојатељ моћи не само имати пријатељ |
>„Стратимировић изјави влади, да неможе уважити назора високе владе, јер се недаду у склад дове |
/p> <p>„Е, ту жељу госпође тетке морате уважити,“ прихвати архимандрит. „Кајали би се до смрти, |
њу су човѣка права здрава у највеће зло увалити, само да својој освети задовоље“</p> <p>На ово |
мѣстника по налогу консисторијалном.{S} Уведе ме г. архимандрит... изасланик, и преда ми управу |
спасе, да те изведе из живога гроба, и уведе у срѣћан живот.{S} Послушај вољу божију, прими ру |
х и врло младих.</p> <p>Домаћин прими и уведе и те госте у салу; упозна и ове са Банатским гост |
изасланија, које молим да се у записник уведе.“</p> <p>Овим преда протођакону изправу, о којој |
мандрита Раковачког.</p> <p>Мало за тим уведе Варнава о.{S} Теофана.</p> <p>Овај метанише три п |
ћин покушао је више пута да и њу у шалу уведе, али му није пошло за руком.{S} Најпослѣ управи а |
доци изказали, и да видите, да је онако уведено како је сваки говорио и како је било.{S} Али ва |
с“ одговори владика. „Кад дође, а ти га уведи.“</p> <p>За тим устану од стола.{S} Варнава цѣлив |
ћ стојао.</p> <p>„Год. 1791 чланком 27. уведу се привилегије или права србског народа у државни |
чинило се да и само небо славу хоће да увелича.{S} Небо је било чисто од најранијег јутра, и и |
одговори овај смирено. „Што год иде на увеличање славе Божије и његовог угодника, којега смртн |
ао одјек срдачнога сучуства и подпунога уверења о помоћи свише.{S} А кад је своим епитрахиљем з |
ходник.</p> <p>„Хоћу л’ и то у записник увести?“ запита протођакон архимандрита, смѣјући се гро |
нов дух улити у калуђерство, нов живот увести у манастире, и што се уложи у ове заводе, вратић |
а и под прозором мѣњала, и о.{S} Теофан увиди, да је све како ваља удешено.</p> <p>Сваковрстне |
ај час му бијаше пукло међу очима, и он увиди, да је суд његов био самовоља, пресуда <pb n="96" |
породици.</p> <p>„Ја сам се отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда пост |
аш казати, то сам увиђаш; то си и синоћ увидио, кад си реко да ћеш ми данас све казати, што држ |
та он мисли у том.</p> <p>„Лако се даје увидити, да је судбина Мушицкова лежала сада у усти Ста |
/p> <p>Ко се сѣћа, како је било, тај ће увидити, да је ово питање настојатеља морало нѣмим учин |
p>„Али да ми нѣшто мораш казати, то сам увиђаш; то си и синоћ увидио, кад си реко да ћеш ми дан |
оро ће мрачна ноћ сву земљу увити: мене увија мрачна ноћ и кад си ти на врху славе твога дана.. |
о од увѣк зелене вегетације око које се увијају лијане.{S} Гудуре су дивотне.{S} На брѣгу морск |
красна жена?</p> <p>Отајство, што ју је увијало, указивало се као она танчица, на којој се магл |
охоло, па стане једном руком један брк увијати а другом други.</p> <p>Ови су му били намазани, |
/p> <p>На дну кутије лежала је медалија увијена.{S} Отворе и овај увој.</p> <p>Дивна медалија и |
што сам под његовом руком калуђеровао, увиле су ми душу особитом атмосфером... чиста, побожнос |
на своје адвокатство, и увѣк је најпре увио и један и други брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат |
ко сунце; скоро ће мрачна ноћ сву земљу увити: мене увија мрачна ноћ и кад си ти на врху славе |
;“ и „његова молитва иде право у божије уво.“ Имамо ми сада важнијих свештеника у парохијама и |
нограде садили, копали и жњели, брали и увозили, отакали и претакали.{S} Па кад смо заједно рад |
а је медалија увијена.{S} Отворе и овај увој.</p> <p>Дивна медалија из златожутог кедра, са умѣ |
амазани, па су на крајеви изгледали као увоштен чизмарски фонал.</p> <p>Они други стану се на н |
, кад му дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, дајте руку!“...{S} |
ве рѣчи администраторове.{S} Он се нађе уврѣђен том самовољом, и запита: „Коим правом!“</p> <p> |
наићи!“</p> <p>Амфилохије нађе се на то уврѣђен; али таки за тим прими за шалу, и одговори: „Ни |
гласу му се познавало, да је тим чисто уврѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему трѣба каква инф |
знате л’ ви ону причу о јежу?{S} А?{S} Увуците само капут у манастире, па ће он вас оправити у |
сником Исидором Николићем, тајником код уг. кр. намѣстничког вѣћа у Будиму.</p> <p>„Са неуморни |
ски, и Србљи постану државним грађанима Угарске.</p> <p>Тим добије и црква наша и свештенство п |
у од г. <pb n="270" /> 1861. и као члан угарске канцеларије, борио се јуначки за србску цркву и |
ли права србског народа у државни закон угарски, и Србљи постану државним грађанима Угарске.</p |
и школску аутономију србскога народа у угарским покраинама.</p> <p>К. комесаром буде именован |
} Но подуже недође јој сан.{S} Најпослѣ угаси свѣћу и заспи.</p> <p>Но овај ноћни догађај имао |
иди да је стара заспала, понесе руку да угаси свећу.</p> <pb n="218" /> <p>У тај пар шкљоцну вр |
свѣтњак близу себе и шибице до њега, па угаси свѣћу.</p> <p>Није дуго трајало и млада госпођа с |
а.</p> <p>О. Теофану учини се, да му се угаси на небу сунце....</p> </div> <div type="chapter" |
ка стегне прострѣљено срдце, а дах ноћи угаси пламен ока и животни жар лица.</p> <p>О. Митрофан |
нећеш ока затворити,“ рекне јој тетка. „Угаси молим те ту свѣћу, јер нећеш трѣнути.{S} Ако на м |
и, да му муке на срдцу разтѣрује, да му угасле очи затвори.{S} Учини му се, да види око мртвог |
ало боље пашти, тој помаже, да оправи и углади кућу, другима опет даде или лѣпе мараме, или цип |
а је владика.{S} И начин му је био врло углађен: видило се да се морао кретати чешће по вишим к |
је свршио и философију.{S} Био је дакле углађенији него многи онога времена.</p> <p>О. Теофан п |
ко би народу пред изображеним свѣтом на углед служиле.</p> <p>Но сад је овако.</p> <p>Да се вра |
ријатељском одношају стојао.</p> <p>„На углед спољски држао је много.{S} Кад је год полазио у н |
ако на том путу останете.{S} Ви убијате углед калуђерству, ви ружите манастире, ви одбијате нар |
гућности код куће репродукују.{S} Чешћи углед оваквог умѣтног производа био би подобан на естет |
к прозору од ћелије.</p> <p>Слика, коју угледа, смрзне јој крв у жилама; изрази тих лица укоче |
ако госте, ако нам кои дођу, тако и све угледне људе из прњавора и села нашега.“</p> <p>Тако и |
рота Витковић и парох Марго, особе врло угледне.</p> <p>„Управитељ факултета септемвир Узовић п |
ћени покров кивота буде изложен у цркви угледу народа, кои је исту дубком пунио прѣко цѣлог ост |
афа за њену глад... фруштук је био врло угодан.</p> <p>„Сад хајде да се полагано спремимо, па ћ |
ом појавом.</p> <p>У гласу му је лежала угодна љубкост, у говору сласт.</p> <p>Ова личност приб |
ркне, знамење, да му та појава небијаше угодна.</p> <p>Архимандрит погледи на настојатеља питај |
ачелнику бијаше та музика очевидно врло угодна.{S} То је изгледало као нѣко ванредно одликовање |
лѣ је било неизказано: забава неописано угодна.</p> <p>Али има људи свакојаке ћуди; а и очи нис |
иде на увеличање славе Божије и његовог угодника, којега смртни остатци у нашој кући почивају, |
ива.</p> <p>Кивот кнеза Лазара са тѣлом угодника, на сваки је начин света реликвија, какву рѣдк |
им слѣдствима.{S} Он је једном од своих угодника дао управу манастира Јазка а другому манастира |
о је млад и лѣп, понашао се господски и угодно, допадао се и мушкима и женскима: сви су видили |
у.</p> <p>Може бити, да је патријарху и угодно било, да се о.{S} Теофан уклони.</p> <p>Ово је б |
{S} А надам се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвалити.{S} Станковић истина доб |
чије преднацртао, па му небијаше сасвим угодно, кад му лѣпа удовица округове помрси.</p> <p>Међ |
ане митрополитом, па му је свашта, било угодно, што је на то циљало.{S} За то благо запита о.{S |
се крај ње.</p> <p>Старој је било врло угодно, што се возила са господином архимандритом на че |
="277" /> што више мислила је, да ће му угодно бити, ако му пружи разлог и прилику, да се неуго |
дине; ви <pb n="126" /> знате да би вас угостили радије него и ког другога, али нема.{S} Хлѣбац |
а је, да сам их том приликом чашом вина угостио, али то су људи имућни, који светом овом храму |
ти као ватре и змије, јер ће да опече и угризе.{S} Зато су му се нова браћа са настојатељем зај |
иси комарац.{S} Комарци најпрѣ пѣвају и угризу, па онда ћуте.“</p> <p>„И код своих — кућа!“ про |
доста добра винца, онда се затворе, пећ угрију, па чашицу по чашицу, те тако до зоре, ако их ви |
ио је кадкад болестницу као да ће да ју угуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу најлѣпши и |
S} На више мѣста мало му није суза глас угушила, кад је видио, какав живот у очима народа одсѣв |
о иоле примѣтим, да што снује, волим га угушити него да ја страдам!</p> <p>Од тог доба улазила |
то.</p> <p>— — „Два пинтера оправљају и удѣшавају кроз цѣло лѣто искварену бурад ни каце.</p> < |
е Рајкова Ленка, удаје, и она се доиста уда.{S} Отац јој је довео ђувегију, и она га је примила |
врѣме адету противити?</p> <p>Ленка се уда и оде са својим мужем на село у Банат.{S} Кућа, у к |
једаред пукне глас да се Рајкова Ленка, удаје, и она се доиста уда.{S} Отац јој је довео ђувеги |
боље, што тог било није.</p> <p>„Она се удала послѣ, и била је срѣћна у срѣћној својој породици |
да тога честитога брата из свога круга удале, па су му на то одговорили смѣхом, вичући му подс |
адалеко.</p> <p>Администратор га пусти; удали се нѣколико корачаја од њега, па му се онда дубок |
еофан хитио је да буде готов, и зато се удали, да изнађе и обиљежи оно нѣколико стромова што му |
ођу да ме обѣсе!“</p> <p>На то се нагло удали, и за тили час изгуби се из очију о.{S} Теофана.< |
<p>Тражећи способне стромове бијаше се удалио од друга на једно 100—200 корачаја.</p> <p>Најед |
ара на таљигама довели и одведе га у ту удаљенију ћелију на којој су једини прозор јаки гвозден |
ва проста примѣтба добро засѣкла.{S} Да удар забашури, рекне мало живље: „Е, одвешћу вас у цркв |
ситељевим... а ако се убијем, „сам себи ударам печат најгрознијег грѣха на чело!“</p> <p>На то |
погледом преко цѣлог писма, па му онда ударе сузе на очи.</p> <p>Он јој врати дану му изправу, |
ширене руке нагло склопи, да се дланови ударе и своје чудо фактично покаже.</p> <pb n="18" /> < |
ар ја нисам жив међу вама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх, а други погледе ко то говори.{S} То бијаш |
ота у свештенству и калуђерству.{S} Они ударе на прѣчаге духовног развитка; ови на прѣчаге дисц |
вући,“</p> <pb n="25" /> <p>Сирота жена удари на ово у плач, клекне преде о. намѣстника и стане |
њишту, зграби замашан гвоздени ватраљ и удари на Митрофана.</p> <p>Овај није истина био крив у |
несе је у собу.{S} Веселе нарави будући удари у смѣх и повиче: „ево вечере, дајте само оцта и у |
да га нѣшто гуши.{S} Онај фатални зној удари му опет на образ, видило се јасно, у чему је ства |
види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом великим: господи помилуј.</p> <p>„Дај плећ |
, небих никад ишо сам, кад ми мало вино удари у ноге: али шта ћу, нити имам кога да ме носи, ни |
ти.</p> <p>О. Теофан уздахне, и суза му удари на око:{S} Несрѣћно створење!{S} Он се окрене бол |
стане се отимати, те тако у том отимању удари ногом о предња врата своје ћелије, која су била о |
ма народних фондова!“</p> <p>Патријарху удари крв у образе.</p> <p>„Па ко је тому крив?{S} А? — |
с другима, па како било да било!</p> <p>Удари се и „<foreign xml:lang="cu">во всја тјажкаја.</f |
и господин?“</p> <p>„Мал’ га није капља ударила, кад сам му <pb n="41" /> реко да хоћете к њему |
манастира, да сте изтргли нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта, да се н |
братије донео, а послѣ је ножем на мене ударио, и да нисам утеко, ко зна шта би било.{S} То ће |
била истина мања него да је длан о длан ударио: али је Амфилохије помислио, да му доиста шпанск |
више пута од чуда узвикнуо, руку о руку ударио... ћелепуш час пол с главе свинуо, час пол на гл |
приходе манастирске у своје џепове — и ударите у бубањ, па закликћите танко гласовито: <pb n=" |
ити сам имао на крај памети, кога ножем ударити, нит сам на кога замахнуо.{S} Но већ и само пот |
ојим се на стѣне нашега града с успѣхом ударити може, а сами нису одтуд имали или никакве хасне |
о о parcella-ма.{S} Али знам ја еве!{S} Ударићу ја вас по шакама први пут.{S} Ви замѣните често |
ни стари ступише у собу.</p> <p>Сви сад ударише у грохотан поругљиви смѣх.</p> <p>На овај смѣх |
ј се разшире саме собом као електричким ударом дирнуте <pb n="153" /> и она клоне у изумљењу на |
них чиновника.{S} Оно је грофица Бутлер удата бароница Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвој |
овешћемо те у Бечкерек, па ћемо те тамо удати за једног спахију.{S} Је си ли чула о банатским с |
танак шиљак, да би се могао у чувалдуз уденути.</p> <p>„Хајдемо куварици“ рекне Митрофан; „она |
калуђера вишој својој намѣри суобразно удесио; те је све рађено по потрѣби и разлогу, а не слу |
оје под столом, које на поду; а неки се удесише главом на руке а рукама на стол, те хркаху у сл |
p>Тако дође и мѣсец мај.</p> <p>Као што удесна свирка чисто диже ноге на играње код оних, кои р |
а вино је добро... друштво је пак било удесно, па онда се ради.{S} Је л’ тако Крсто?“ запита п |
о.{S} Теофан увиди, да је све како ваља удешено.</p> <p>Сваковрстне мисли недаше му дуго заспат |
/p> <p>Он дакле изрази патријарху своје удивљење напрема његовим високопарним плановима; али на |
oreign> (док је прѣстол архијепископски удов, нека се ништа ново неуводи) гласила је наредба цр |
.</p> <p>У Бечкереку......</p> <p>Ленка удова Обрадовић.“</p> <p>„Дакле ће нас ипак посѣтити“, |
му небијаше сасвим угодно, кад му лѣпа удовица округове помрси.</p> <p>Међутим као прави дипло |
<p>„Моја рођена тетка, Марија Новаковић удовица.“</p> <p>Архимандрит се на то представи старој |
андрит, кад су подуго уживали оправдано удовољство духовно у изванредном дару.</p> <p>„Достојно |
настојатеља манастира Јазка а сад опет удову манастиру као најстарији начелствује, и против ма |
20—40 лица, и мушких и женских, па онда удри у весеље, у многаја љета, у всја тјашкаја.{S} Ту с |
ући које од зиме које од раздражености, уђе у своју ћелију, и забрави се изнутра.</p> <p>Глава |
ној истини.</p> <p>Како се ручак сврши, уђе момак и јави, да је дошо архимандрит Раковачки. „Ба |
куцне на врата, и на одговор слободно, уђе.</p> <p>То је био архимандрит, с којим се бијаше Ле |
ростите, високопречестњејши господине,“ уђе овдѣ о.{S} Теофан у рѣч архимандриту.</p> <p>„Мени |
14" /> на врата, повиче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на столицу.</p> <p |
у столицу, ал повичи најпре на врата да уђе Митар Опарушић.“</p> <p>„Опарушић?“ запита Крста ми |
<p>А кад болестник стане мумлати, онда уђе брзо ђак у собицу, повуче управитеља за скут у натр |
пустило.</p> <p>Управитељ се згрози кад уђе у собу и по њој прегледи.{S} На кревету је лежао чо |
<p>Изтрага се дакле започне.</p> <p>Кад уђе настојатељ у собу и види ове припреме, прође га јез |
путем разроје мисли у глави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава боли.</p> <p>Њу је дочекал |
.</p> <p>„На сваки начин!...</p> <p>Сад уђе ђаче и јави да су кола готова.</p> <p>Сиђу се дакле |
иран, мирнији него икада, окуражи се, и уђе у собу, па метне на стол све, што бијаше собом доне |
p> <p>Тек кад ђак Јосиф донесе ручак, и уђе у собу, види да ту нема никога.{S} Завири у сваки к |
розор отвори, одшкрине полагано врата и уђе к нећаци.</p> <p>Ова је стојала у дражестној јутрењ |
{S} Јест.“</p> <p>Архимандрит зазвони и уђе настојатељ. „Зовните отца намѣстника, па дођите и в |
тим га пробуди.</p> <p>Манастирски ђак уђе у ћелију, назове му добро јутро и јави му, да га ар |
не ђаке.{S} Врата се отворе и управитељ уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи да рекнемо па ипак ће сваки |
повиче озбиљно нѣки глас и таки за тим уђе у собу повисок одличан калуђер са крстом на прсима. |
и продужи свој посао и кад о.{S} Теофан уђе.</p> <p>На столу пред њим лежала је повѣстничка пла |
s</foreign> добило?“</p> <p>На ове рѣчи уђу Митрофан и Амфилохије• Држаше се продрзљиво, али у |
подин да видите и тај манастир.“</p> <p>Уђу у порту.</p> <p>Дочека их настојатељ игуман и нѣкол |
p>Сад јој се опет појави пред очима она ужаса пуна сцена.</p> <p>Стрѣсе се.</p> <p>„Чудо!{S} До |
владици кожа јежила и коса на глави од ужаса дизала.</p> <p>Он је више пута од чуда узвикнуо, |
владика је све корак по корак од чуда и ужаса у натраг одступао, и напослѣдку се нашо већ код < |
младости, страсти, жеље, наде, страха и ужаса морала је и у само срдце <pb n="149" /> од леда ж |
сним начином потрѣсо, кад је она гласом ужаса и поуздања рекла:</p> <p>Сѣти се живога Бога!</p> |
ѣлу и кроз све живце, кад виђе ту слику ужаса и очајања, прѣд собом.{S} Она се тргне, скочи, и |
офаном, јер иначе тежко да би слѣдовала ужасна ова катастрофа.</p> <p>Ради грађења манастирских |
спавала.{S} У сну јој се приказао онај ужасни призор из манастирске ћелије.</p> <pb n="180" /> |
зазвонити или рајском пѣсмом живота или ужасним громом уништења.“</p> <p>Док је лѣпа Ленка гово |
ег настојатеља доведу ме до очајања.{S} Ужасно је то, хтѣти добро, радити цѣлисходно, успѣха им |
то, има много људи у нашем народу, који ужасно псују.</p> <p>У те људе спадао је и овај кочијаш |
влади и она повуче мрѣжу своју око тога ужаснога човѣка, да га испије као паук муву.</p> <p>„Но |
S} Колико се трудила да заборави на ону ужасну сцену, кад су они калуђери у ћелију о.{S} Теофан |
има радило.</p> <p>Прва пошта донесе ту ужасну заповѣст, да се г. архиђакон тај час из митропол |
рукчије, него што је она желила.</p> <p>Ужаснута том мисли повиче гласом, који срдца као оштар |
Дан је био прекрасан, и Ленка је управо уживала возећи се кроз винограде и шљивике.</p> </div> |
што јој је тетка тако очевидно необично уживала.</p> <p>Врате се у собе.</p> <p>„Хе, сад допуст |
!“ проговори архимандрит, кад су подуго уживали оправдано удовољство духовно у изванредном дару |
одрекли свакога имања... сваког мирског уживања... и шта ти ја знам.{S} А то све није ништа дру |
ови часови били часови чистог духовног уживања, каквог до сада није имала.</p> <pb n="199" /> |
S} Земље и зграде то су основатељеве; а уживање спада на калуђере или на онога, кога дотична вл |
ћелије покрио.{S} То му је било велико уживање.{S} А то уживање кошта много новаца.{S} Па добр |
} То му је било велико уживање.{S} А то уживање кошта много новаца.{S} Па добро.{S} Ми му нисмо |
ву и народу, каква је рѣдко ко пре њега уживао, а послѣ њега нико.{S} Аукторитету Стратимировић |
радо лѣпе младе женске очи, и у том је уживао чисто платонски.{S} Нарочито је имао пасију на о |
а, да је патријарх Рајачић у овој идеји уживао!{S} Барем је о том радо говорио.</p> <p>Он је ум |
но; сасвим се немогаше изцѣлити.</p> <p>Уживао је своје дане као човѣк.{S} Али је јако тѣлом оп |
манастири буковински; да се калуђерима ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак употрѣби на заведења |
авном народном управљању вруче, и њихов ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак да се у обшти фонд р |
село и кроз њега даље.{S} На врху брда, уз које пут вођаше, окрену се к манастиру и немогоше се |
једно вече пре више месеци дошло писмо, уз које му се шиље један калуђер с тим налогом, да га д |
n xml:lang="la">nolens volens</foreign> уз напитницу, и загрме из једнога гласа „Многаја лѣта“, |
ред њима се појави ред дивних јабланова уз чисту цесту, која вођаше узбрдице к цркви и згради.< |
вар, у Загреб... и сами слѣпци хвале га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, о нашим |
на поље, па ходником до басамака, онда уз басамаке горе, те оним дугачким ходником к ћелијама, |
{S} Ту се шалом разћерета и стара тетка уз госпођу Пуљиницу.</p> <p>Ленка је ћутала и кадкад се |
RP18730_C16"> <head>16.{S} Многаја лѣта уз румску банду.</head> <p>Кад гости дођу у порту и ста |
иде барем близу за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочекамо,“ прогов |
!“</p> <p>На ово узме је под руку да је уз брѣжуљак поведе и случајно јој руку јаче притиште уз |
јало из срдца.{S} И сама тетка пристане уз друге.</p> <p>„Него знаш како ми се чини“, рекне опе |
оведе и случајно јој руку јаче притиште уз себе.</p> <p>Ленка стане ову извијати.</p> <p>„Остав |
ражио забрањено доле, за то је ћутио, и уз говор калуђера по коју за себе реко... <foreign xml: |
S} Сви дакле либерални елементи били би уз њега.“ Овдѣ мало застане архимандрит, а о.{S} Теофан |
траг онога, кои се усудио пред њега или уз њега ићи.</p> <pb n="232" /> <p>Према своим старѣшин |
ћеш остати код мене на вечери, па ћемо уз чашу добра вина у собама, у коима је Мушицки живио и |
вѣћу и самоме ђаволу.</p> <p>Док је ишо уз степене на први спрат, ту је сирома попа прокашљивао |
<p>„А осим тога завео је Стратимировић уз богословију и гимназију „конвикт“ и „благодѣјаније“! |
азују свѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај |
мртвим архимандритима ове куће.“</p> <p>Уз ово се смѣјао опет чудноватим оним његовим смѣјом.{S |
Партеније приступи Ленки и рекне јој: „Уз пут смо свратили у овај дивни манастир.{S} А домаћин |
изглед на успѣх жеље и намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити сходне начине, да се млада госпо |
ића био му је искрено наклоњен.</p> <p>„Уз народне Новине имао је укупне наше учене млађе силе |
дужег времена радим на том, па га свуда уза се носим.{S} Чини су из мога непосрѣднога изкуства. |
оп Хранислав носио је своју калафу увѣк уза се.{S} Чинило се да стоји на њој написано: <foreign |
mecum porto</foreign> (све своје носим уза се).{S} Говорило се, да му је та калафа била оно, ш |
била на хрђавом путу.</p> <p>„Чудо, шта узаврѣла крв учини.{S} У онај пар отишла би у сам пако. |
земље, па гледећи из потаје, то на себе узајамно, то на архимандрита <pb n="92" /> и на протођа |
разговором горѣ у салу, и буду све себи узајамно представљене.{S} Разговор постане живахан као |
ити.</p> <p>— — „Из манастира Шишатовца узајмим 8 акова кисела купуса, те једва у скупоћи грдно |
мо о вечери појели, а сутра смо мислили узајмити у селу.{S} Вечерас у истину немамо ни мрве хлѣ |
pb n="337" /> сходна; улите дух братске узајмне љубави у калуђерско тѣло; оживите свѣст дужност |
ислио.</p> <p>Па тако је и о.{S} Теофан узалуд чекао, да <pb n="360" /> га к патријарху натраг |
жар проведе нѣколико дана на свом мѣсту узалуд.{S} Куварице нема ни у вече ни у јутру.</p> <p>А |
х јабланова уз чисту цесту, која вођаше узбрдице к цркви и згради.</p> <p>То је очевидно био ма |
соби.</p> <p>Ленка није могла спавати; узбуђење било је велико.{S} Мислима и преметању нигдѣ к |
пале, те неће.{S} Ваљда је и код Ленке узбуђење сигурност одузело.</p> <p>Најпослѣ успѣ, и зап |
го боље провео.</p> <p>Јучерањи догађај узбунио га је јако.</p> <p>Он је имао око 50 година.{S} |
рије у свом суду, али се не прелива као узбуркани вѣтар преко брда и долина.</p> <p>„Пиши јој.{ |
дизала.</p> <p>Он је више пута од чуда узвикнуо, руку о руку ударио... ћелепуш час пол с главе |
је пута та јутрења молитва за све људе узвисила над људама и дигнула међу чисте духове!...{S} |
ак његове молитве бијаше и њих очистио, узвисио и просвѣтио.</p> <p>У тај мах познаду и они вис |
днети твоје писмо; казаћу јој, да си се узвисио у анђеле и светитеље, да си сачувао име благосл |
манастирској цркви.{S} Ова може човѣка узвисити до анђела, попети међу светитеље.</p> <p>„Поми |
ије, што ме је држало, дизало, крѣпило, узвишавало!... као убијца да одем из манастира у... там |
Срце ме вукло у манастир!{S} Тако ми се узвишен тај позив учинио, да ми све друге изгледе помра |
им на пољу, на које бијаше ступио.{S} А узвишене мисли имају то у себи, да и у другим сродне ми |
ике воље к богослуженију, и крај његове узвишене душе, надам се, да ће му поћи за руком, те ће |
имена једног Јоанна Златоуста.</p> <p>„Узвишени позив исповѣсти доводи чистог и човѣкољубивог |
„Почни ти!“ Овај се тим, наравно, осѣти узвишеним до неба, и у својој екстази започне: „<foreig |
дцу и уму народа, вођом к свему, што је узвишено, свето, сјајно.“</p> <p>О. Теофану играло је с |
утиском рекне настојатељ нѣким начином узвишено: „Е па кад он мени прашта, праштам и ја њему.. |
асом завио.</p> <p>„А то исто кажу и за узвишеног нашег Лукијана.</p> <p>„Шта више нѣки причају |
ше, а то огледало показује изванреднога узвишенога човѣка.{S} Ја одобравам подпуно његове мисли |
а, да тражи.{S} Нека само иде за својом узвишеном цѣли:{S} Бог ће га у тој светој намѣри помоћи |
о је све до сада као штатуа од камена с узвишеном главом, скрштеним рукама, гледећи на противни |
... анђеоски гласови црквених песама... узвишеност побожности... свѣст, да се ту моли Бог за са |
био прост човѣк, али чистога разума, и узвишеност мисли о.{S} Теофана ипак га потрѣсе.{S} Он с |
ношаима спољским, и дивна слика идеалне узвишености о.{S} Теофана, која јој је непрестанце пред |
ем мѣрио, морао јој се дивити дубљини и узвишености чуства; анђео небесни разширио би таковој љ |
ростота и пониженост осијана изнутарњом узвишености и блѣском.</p> <p>Млада жена застане, кад в |
езирања.{S} На лицу му се сијало чуство узвишености и самопоуздања.</p> <p>Све, што се до сада |
Наравна је ствар, да ми овдѣ мислимо на узвишену идеалну побожност, а никако на мрачно сујевѣрс |
те се ово неможе више да дигне у своју узвишену слободу, јер би му се изкинула ножица, за коју |
а главницом разполагати, јер знам твоју узвишену душу, па се боим, да сам себе до невоље недове |
н, да је невино <pb n="100" /> страдање узвишење.{S} Ја сам вас молио да ми опростите, што сам |
јој ваља све друго да ради прије, него узвишење сталиша да подупру, из кога су произишли.</p> |
ће богатство сиротиња, — да се највећма узвишује кад најбоље слуша.{S} Ево и пред вама молим ст |
ву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благословено царство!“ То је чудо, али сам са |
данас кући не дођем“, одговори куварица уздајући се у заштиту дворскога зрака.</p> <p>„Добро до |
неј...“</p> <p>„Бог да му душу прости!“ уздане о.{S} Теофан и прекрсти се побожно. „Оних 6. год |
еправом путу.{S} Наша црква и наш народ уздануће, кад изкуси, да смо могли толики капитал имати |
ице, на ком се тежак бол душе огледаше, уздахне дубоко, и проговори гласом, који показиваше, да |
дним осѣћајима разстали!“ придода она и уздахне.{S} Они су заједно одрастли, и одтуда долази ов |
сне рукама, погледи у гредице од собе и уздахне: „о Б... ново, Б... ново, та ниси ново него си |
<p>„Муком прећи!“ рекне о.{S} Теофан и уздахне дубоко.</p> <p>„Ти знаш шта ће повѣстница радит |
р и окрене му леђа.</p> <p>О. намѣстник уздахне, окрене се на пети, и оде опет у своју ћелију.< |
ицама по зраку бубати.</p> <p>О. Теофан уздахне, и суза му удари на око:{S} Несрѣћно створење!{ |
ало застане архимандрит, а о.{S} Теофан уздахне, погне главу и упрѣ очи пред себе.</p> <p>„Боже |
ским и црквеним сребром.“</p> <p>На ово уздахне честити овај калуђер, па онда настави опет мирн |
пилетом!“</p> <p>Ово рекне, па на ново уздахне.</p> <p>Варнави би боље годило пиле него пасуљ: |
/p> <p>„Е мој синко“, дода за овим мало уздахнувши, „и ту ти могу из собствена изкуства послужи |
, али му је често суза на око долазила; уздахнуо би чешће горко, више <pb n="133" /> пута реко |
кад се Ленка на вѣнчање провезла; он је уздахнуо, кад се кићени сватови изпрѣд његових очију из |
у ћелији.</p> <p>О. Теофан стојао је са уздигнутом главом и поноситим погледом, што његов обича |
очима стојао из међу њега и ње отац са уздигнутом руком и прѣтећим прстом.{S} И тако су се ово |
, као што сте вас <pb n="205" /> двоје, уздиже и онога, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше рѣчи вѣр |
во сестрински свога брата; она се с њим уздизала над обичним животом; она се с њим поносила.</p |
астлих дѣвојака било је видити, која су уздизале свилене мараме око врата у најразличнијим живљ |
црним велом почела обмотавати.</p> <p>„Уздизање манастирског имања... срѣдства, за стоструко б |
убље побожности, и суза туге и срдачних уздисаја.{S} Ова слика била је у дѣлу за србски прости |
лико муке стало, учинио се болестним, и уздисао је у својој ћелији, да се до бога чуло.</p> <p> |
.</p> <p>Али је уједно морао држати под уздом и сваки напрѣдак и сваки намѣри му противни разви |
зиста јако допадаше, и што се овај више уздржаво и натраг повлачио, то се лѣпа Ленка све јаче з |
но.</p> <p>На чесми није се могла стара уздржати, да се том светом водицом неумије.</p> <p>Ленк |
имамо!“</p> <p>Протођакон се неузмогне уздржати, да му на то неодговори са чујним „бе!“</p> <p |
кивот.{S} Развију га....{S} Немогоше се уздржати да неповичу у један мах:</p> <p>„Ала је то див |
види да је већ подне.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме прошло.</p> <p>„Ви ћете овдѣ ручат |
шта јој тетка говори.{S} Она је на ново узела писмо са стола, како је архимандрит из собе отишо |
те их к себи пренели, под строги надзор узели, и на једном мѣсту изложили онако, како би народу |
те драгоцѣности народне под своју руку узели, те их к себи пренели, под строги надзор узели, и |
вићем, а Печеновић није јошт ни од кога узео ни крајцаре за савѣт; кад што напишем, ваља да ми |
м, што га је сам по својој вољи на себе узео, које тим, што је манастир народно добро, а не њег |
>Дуја пак како се бијаше сагнуо, а није узео на ум, шта она двојица раде, осѣти замашан сукоб с |
их тобоже народу а управо капуту; он би узео под своју руку народне фондове; он би најпослѣ на |
је и овдѣ игуман у своју сахрану одмах узео, да недоспу у неправу руку.</p> <p>Највећи утисак |
е јој чини душу заносиле: и он је сѣдио узет на тѣлу и души као слика од камена, као мермерска |
видно чашицу погледале, али руке бијаху узете, а ноге свезане, те се немогаше с мѣста макнути.{ |
авом полибељи изложена, јер има разлога узети да је духом оболѣо.</p> <p>„То да се њему као гла |
аведенија); али може и сама влада одтуд узети повода, да их под државну управу узме, па онда см |
се дигнути, па ће та добра у своје руке узети, а разкошне настојатеље уклониће од управе манаст |
о своја поискати, и управу у своје руке узети... то неће бити, јер је већ било.{S} Јест.“</p> < |
на жалост, како се пријавило, и може се узети, да је тако.{S} По даној мени власти мого бих ја |
, млад и тако лѣп, да старији несмѣдоше узети на себе ризико, да га у села на исповѣст пошљу.</ |
ислава, да видим, како ће се тамо ствар узети!{S} Тако ће бити најбоље.{S} Даклем идем одмах су |
че.{S} И то су имали разлога као истину узети.</p> <p>Дакле.... поставе стражара, кои је имао н |
анислав; или се морао сасвим нов правац узети... овај је налазио презумтивног представника у еп |
тојништва) а свима и госпођицима уједно узетима, као красној кити од ружа и каранфила, крина и |
ожним крајцарама.{S} Оне празне формуле узеће народ најпослѣ за истину, те ће обиста потражити, |
"124" /> својој обвези, који ју на себе узеше.{S} Али било па прошло.{S} Пожалиће, покудиће, а |
емогаше се макнути с места; руке јој се узеше, ноге одсѣкоше.{S} И само око немогаше кренути.{S |
је очевидно ово неправо тумачио, кад је узимао, да му артиљерија с успѣхом оперира.</p> <p>По г |
о.</p> <p>Но то прњаворац није ни на ум узимао.{S} Он је непрестано у жртву своје страсти укоче |
гвоздени будилник висио је ту на своим узицама.</p> <p>Ходник је био сав од дрвета, широк, и с |
гледом на све стране.</p> <p>Из њега се узким степенима силазило у врт манастирски, кои је изгл |
вом трошку....{S} Немате разлога, да ми узкратите допуст,“ дода о.{S} Теофан озбиљније.</p> <p> |
дођем.{S} На ово ми се с правдом неможе узкратити допуст.“</p> <p>„Па нека ти га даду они!“ при |
хране и воде.{S} Закључа с поља врата, узме к себи кључеве, а ђацима, њих двоици, од коих је ј |
је зло готово.“ Ово рекне о. намѣстник, узме чин на себе, и пође у трапезарију, а ћелију остави |
ну; метне шешир на главу; огрне мантил, узме сунцобран и пође.</p> <pb n="160" /> <p>„Хоћеш ме |
је за манастирски живот сасвим нуждно, узме.““</p> <p>„Услѣд овога назора искао је сабор да вл |
амо негдѣ нађе сложен купус на хрпи.{S} Узме једну главицу и однесе је у собу.{S} Веселе нарави |
У том времену пружио је чешће руку, да узме мало бурмута.{S} И увѣк је нашо под руком бурмутиц |
руком знак, да пружену хартију неће да узме.</p> <p>„Ако ми недате допуста, ја идем без њега,“ |
утуру.{S} Запти писмоноша рупу, па онда узме чутуру, и поднесе је под нос.</p> <p>„Хо, да лѣпа |
те руку, да ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка узме све у шалу и даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало д |
асртаја каквог послѣ тога благовања, па узме велику мараму, изађе кроз прозор, кои је у ходник |
сила, и даде јој новце.</p> <p>Куварица узме новце и пољуби га у руку, па се окрене к вратма да |
цу, бијаше запечаћено.</p> <p>Писмоноша узме бургију и пробуши дно, <pb n="62" /> гдѣ је ово би |
>„Ево!“ повиче куварица, кад нож у руке узме. „Хоћу се, бога ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нек |
литски на то и позивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега какав солдачки |
еном вѣнцу, па онда напрасно застане, и узме капу камилавку.</p> <p>У овом сну огледале су се н |
нама скоро подпуно обучена.{S} Устане и узме свѣћу, те посвѣтли на све стране.</p> <p>Нигдѣ ник |
вуку на дугачко и широко.</p> <p>За тим узме сваки своју чашу и искапи је до дна.</p> <p>На то |
ѣдне, да се мало подкрѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, да мало кусне од донесена варива, кад му н |
вом се сијало лице од блаженства.{S} Он узме позитуру врховног заповѣдника, пак тек само „снисх |
уднога свога краснорѣчија: али таман он узме виљушку, да набоде комад печења, али се јави један |
, какав је онда био.“</p> <p>Протођакон узме хартије и стане их сам прегледати.</p> <p>Архиманд |
е ослоните мало на мене!“</p> <p>На ово узме је под руку да је уз брѣжуљак поведе и случајно јо |
S} Дакле чујте оче Митрофане“.{S} На то узме тужбу и прочита им је.</p> <p>„Шта велите на то?“< |
и само; ја ћу бити будна.“</p> <p>На то узме сат и погледа на њега. „Два сата!</p> <p>„Два сата |
ице, хајде да ти синак помогне.“ На што узме тетку изпод руке и пође за онима.</p> <p>„А ми ћем |
е их сам прегледати.</p> <p>Архимандрит узме други лист и проговори:</p> <pb n="107" /> <p>„Ово |
ине; ево вам писмо.“</p> <p>Архимандрит узме писмо из руке о.{S} Теофана.{S} Изиђе с њим из сво |
да он манастирска добра у своју управу узме, па ће онда калуђери изгледати и комад хлѣба из ње |
узети повода, да их под државну управу узме, па онда смо на правом путу да с њима прођемо, као |
е само црте лица преобразиле; при крају узме на образ израз пуне озбиљности.</p> <p>Кад о.{S} Т |
лазе се у народном фонду.{S} А одкуд да узмем новаца за те твоје ситнице.{S} У нар. фонд несмѣм |
њу.{S} Али је неизмолована!</p> <p>— — „Узмем пут под ноге, те у добре људе, и напросим у ту св |
.</p> <pb n="227" /> <p>Примѣра ради да узмемо исто тако велику слику, на којој би били предста |
путу трѣба доста трошка.{S} Хајде нека узмемо, да ће им мачку истѣрати на оџак, као што рече, |
a">conatus homicidii</foreign>... и кад узмемо, да је то био ваш духовни <pb n="51" /> отац, и |
увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, који су помрли, а нису свога завѣта изп |
га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне читати.</p> <p>Болестник отвори писмо, прочита |
ужити срѣдства, да из тога извора сваки узможе црпити, кога жеђ за просвѣтом на више и свѣтлије |
у, изнесу је у кујну на куваричин стол, узму ножеве и стану се частити.</p> <p>Куварица види ов |
натѣрати манастире да тај терет на себе узму!“</p> <p>„А ви сазовите народни сабор!“ — —</p> <p |
е, да се ти људи стегну... да се у запт узму...{S} Ако то тако дуже потраје, знате л шта ће слѣ |
амо куварици горопадну молитву.“</p> <p>Узму свѣћу и оду у комору, гдѣ су разна јестива држана. |
ад изиђе на крај смѣси, која јој бијаше узмутила и главу и срдце, сване јој у глави, усели јој |
подигнуо, и очи су му се к плавом небу узнеле; одозго је чекао упутства и снаге.{S} Молитва то |
еофанове ћелије, али га више ничим није узнемиривао.</p> <pb n="81" /> <p>Приобшти и другој бра |
p>„Извините, милостива госпођо, што вас узнемирујем.“</p> <p>Ленка му прекине реч:</p> <p>„Опро |
, што се находише на истом покрову, или узнешености, коју је умѣтност тога у гледаоцима будила, |
.</p> <p>„Управитељ факултета септемвир Узовић приреди салу и дочек сјајно.</p> <p>„Публике ник |
ља, али ћемо им ипак казати, да је овај узор од администратора манастирских био родом из Бачке, |
вис, и однесу свога духовног оца, свој узор и правило, у игумнову ћелију, те га предаду судбин |
авре са њихови 300 калуђера немогу бити узори за нас.{S} Ми смо за то превећ мали. <pb n="334" |
или, ви сте показали, да тежите за оним узором, за којим сваки калуђер ваља да тежи.{S} Останит |
а вашим великим духом можете ви све ове узпоред и мимогред извести.“</p> <p>„Јест, ал гдѣ су ми |
био пун поуздања, он скочи са столице, узправи се охоло, и почне јачим гласом: „Та шта сте о п |
иском диже се калуђер са своје столице, узправи се до пуне висине, метне руке на срдце, као да |
овори о.{S} Теофан мирно али озбиљно, и узправи се до пуне своје висине.</p> <p>Патријарх тргне |
га и себе!“</p> <p>Грбић се на ове рѣчи узправи.{S} Јошт једанпут погледи на о.{S} Митрофана и |
.“</p> <p>Стане се подизати, да се мало узправи у кревету.</p> <p>Но глава јој клоне натраг.</p |
гледим,“ проговори архимандрит. „Срѣдњи узраст, — црна коса и брада, румени образи реко би сад |
{S} Али је много млађи изгледао.</p> <p>Узраста је био повисока; а чинио се још вишим, што није |
ић није такођер ништа ни почео, може се узрок барем у томе наћи, што је кратко врѣме митрополис |
</p> <p>Ова хука и бука и била је прави узрок, за што је настојатељ послѣ о.{S} Теофана окривио |
„Ти си пустио куварицу да утече, па си узрок да се сад направи читав скандал у свѣту: за то ће |
ополит изгледа.{S} Може бити да је тому узрок било то, што је држао, да ће му аукторитет бити у |
ѣка занимало.</p> <p>Шта је овому стању узрок, то јошт нико није показао.</p> <p>Једни мисле, д |
/p> <p>О. Теофан отишо је у калуђере из узрока, који нам је казао.{S} Али је ту било и другога |
рукопис находи, јер тому има врло много узрока.{S} Доста би било да само један кажемо... али не |
ни, ма да је, нарочито сада, имала пуно узрока свог да сваки манастир обиђе, и што прије похита |
озивши се.</p> <p>„Сад сам невин, и ако узстрадам, поћићу тратом спаситељевим... а ако се убије |
да једва сврши.</p> <p>О. Теофан био је узхићен од ових горостасних планова паријархових; али ј |
дпуна.</p> <p>Стара тетка бијаше сасвим узхићена манастиром и изнутра и споља.</p> <p>Да ју је |
Теофан са младом лѣпом госпом у тѣсном узхићеном загрљају.</p> <p>Ово двоје, како су били зауз |
а бившег манастирског администратора, а уједно разнесе се глас, да се сам отровао.</p> <pb n="3 |
ове, што ће да служе на велику корист а уједно и на славу и цркве наше и народа.“</p> <p>На ово |
. предстојништва) а свима и госпођицима уједно узетима, као красној кити од ружа и каранфила, к |
аборских, чинио је тајно.</p> <p>Али је уједно морао држати под уздом и сваки напрѣдак и сваки |
азни, кад си се подао грѣху.</p> <p>„Но уједно тим си показао, да у теби живи снага, која је до |
а га за вечерас остави на миру, а сутра ујутру ће му све казати.{S} Архимандрит га одпусти и он |
сигурно држали.</p> <p>Доћиће или рано ујутру или по мраку у вече.{S} И то су имали разлога ка |
е мир у срдце.</p> <p>Отвори прозор.{S} Укаже јој се дивно ведро јутро.</p> <p>Свѣжа хладовина |
Настојатељ крпа.</head> <p>Наједаред се укаже очима долина као котао округла.{S} Лѣпа је неможе |
настир зраком и мирисом раја: да јој се укаже као рај на земљи.“</p> <p>Промисливши и размислив |
повичу:{S} Слава јој!“</p> <p>Старој се укаже суза у бистром благом <pb n="188" /> оку.{S} Она |
ред зору, пак ћемо избечити очи, чим се укаже на врати.“</p> <p>„Ето шта си учинио твојим новим |
, да му га доведу.</p> <p>„Како се овај укаже на врати, оспе га славна полиција најгрубљим карт |
агледати, која им се при вечерњем сунцу укаже.{S} Рај! прави рај! повичу и једва се одкину од т |
Хвала вам дакле на почасти, коју сте ми указали.{S} Изволите и други <pb n="220" /> пут.{S} А о |
на?</p> <p>Отајство, што ју је увијало, указивало се као она танчица, на којој се маглене слике |
онесите пера и мастила!“</p> <p>Овим се указивало на то, да се господину адвокату код куће перо |
а браћа са настојатељем заједно од њега уклањала.</p> <p>Нико га није братски поздравио, кад је |
јарху и угодно било, да се о.{S} Теофан уклони.</p> <p>Ово је било год. 1859.</p> </div> <div t |
м дружтвом, које можда и воли, да се ми уклонимо.“</p> <p>Овако и буде.</p> <p>Ленка изиђе и на |
можда било свашта, да се није бѣгством уклонио.{S} Кажите је ли тако?“</p> <p>О. Теофан одгово |
ја рѣч остаје навѣк будна, нити се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣшите.“ То рекне, метани |
руги совѣт што дозна, она мора то већ и уклонити.{S} На примѣр: ко ће одобрити, да се настојате |
>„Бечка влада рада је била по што по то уклонити Мушицког са епископске столице, на којој је сѣ |
да је тек несрѣћа готова.{S} Ту несрѣћу уклонити, духу, вољи, силама нову енержију улити може с |
воје руке узети, а разкошне настојатеље уклониће од управе манастирске, кад неуму да је руковод |
„На поднесену тужбу буде администратор уклоњен, и за администратора манастирског г. протосинђе |
мрзне јој крв у жилама; изрази тих лица укоче јој тако рећи живце у мозгу.{S} Као највѣрнија фо |
вати мора.{S} Овај је гледао управитеља укоченим погледом.{S} Нѣшто је протепао, али га није би |
Он је непрестано у жртву своје страсти укоченим очима гледао и умирањем противника наслађавао |
теља, кад је говорио, тако је, реко би, укочено остало.</p> <p>Протече нѣколико часова, и они с |
ије.</p> <p>Сви су у пуном чину; сви се укочили званично; <pb n="31" /> ћуте да се могла мушица |
екао упутства и снаге.{S} Молитва топла укрѣпи му душу, и он повиче, ободрен вишим нѣким упливо |
ру приобштити, повѣрити, и из оних уста укрѣпљење, одобрење, прѣсуду чути, кроз која говори нај |
се појако опустило.{S} Него ћу ја да се украдем и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш за мном |
оносном.</p> <p>Оправио је манастир.{S} Украсио је гостинске собе.</p> <p>Економске зграде изгл |
јер држимо, да ће вам скоро митра главу украсити.</p> <p>„За мога брата прилажемо медалију из д |
ијатне и лѣпе, али њена бијаше највећма украшена.{S} Из ње се ишло у оне друге.</p> <p>Госпођа |
е цркве гдѣ се сија ново измолована као украшена невѣста.</p> <p>— — „Ево опет срѣће изненада.{ |
} Теофана на столицу, а он напуни лулу, укреше на труд ватру, запали духан, сѣдне код стола и р |
ега одрекли што друге занима, ублажава, укроћава.</p> <p>„Борбе трѣба... али нема сумње о успѣх |
оњен.</p> <p>„Уз народне Новине имао је укупне наше учене млађе силе за своје савезнике.{S} Сви |
на.{S} Истина је, да ми досад није нико укупно стање манастирске управе у једној слици представ |
а, у коју је Пигмалијонов загрљај живот улѣвати почео.</p> <p>Калуђер се све више губио, а човѣ |
таки јави господину, да је птица у клот улѣгла.</p> <p>Противници њени направили су јошт тре то |
већом, и будимским заступницима даје се улазак у сабор од год. 1790. само <foreign xml:lang="de |
ма, кои вођаху на дрвени доксат.</p> <p>Улазак небијаше баш величанствен.{S} Ал је доликовао пу |
а се тргне из свога дрѣмежа, погледа на улазеће, омахне главом на десно, и одговори невољно: „К |
комад хлѣба и једну флашу воде.</p> <p>Улазећи у собу баци ђак чудан поглед на намѣстника.{S} |
n="139" /> види, гдѣ му она жена у собу улази, жива и цвѣтућа, за коју је држао, да ће се тек н |
него да ја страдам!</p> <p>Од тог доба улазила су свако до подне и свако послѣ подне ова два ј |
едне страно дахом сгарајућег огња њу од улазка у рај живота одбије, а с друге стране калуђеру о |
извору наде за будућност државе, лаким улацима и галопенима својих старѣшина, репатицама на не |
итија до оне славе.</p> <p>„Манастир је улио Мушицком оне пѣсме, које су га у звѣзде дигнуле.</ |
срѣдства задаћи <pb n="337" /> сходна; улите дух братске узајмне љубави у калуђерско тѣло; ожи |
саучешће... неможе му ништа више снаге улити, да на свом путу напрѣдује, него мисао, да ћете в |
онити, духу, вољи, силама нову енержију улити може само пријатељ, каквог он у Вама има.{S} Хоће |
b n="149" /> од леда животворну топлоту улити, морала је и у крви самог изнуреног аските (пусти |
што му драго.{S} Али тим ће се нов дух улити у калуђерство, нов живот увести у манастире, и шт |
шт небијаше до ћошка дошо, на ком се та улица са пијацом код ондашње варошке куће спаја, али чу |
, а јурили су као крилате хале по снѣгу улицама.</p> <p>На кратко, веселѣ је било неизказано: з |
ктор гимназије станује, па до краја оне улице прѣко пута од магистрата, а одандѣ дуж пијаце до |
говом Катицом... а иначе само сам га на улици видила, кад пролази поред наше куће, па ми се чин |
на коли, како губи шешире, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити, ина |
је од „фазана“ к пијаци, дакле данашњом улицом „беле лађе.“</p> <p>Јошт небијаше до ћошка дошо, |
друштво боље забави.</p> <p>Он је своју улогу мајсторски играо, а публика му је вѣштину радо на |
нов живот увести у манастире, и што се уложи у ове заводе, вратиће се с добром каматом.“</p> < |
повиче: „ево вечере, дајте само оцта и уља.“</p> <p>„Нема! “ зазвони и сад из уста намѣстников |
т готове, позове их да пођу.</p> <p>Као уљудан господин пружи руку Ленки, да ју одведе на кола. |
о ни мало потужити.</p> <p>И прекомѣрна уљудност напрѣма млађима није га јако мучила.</p> <p>Ал |
оду у многим струкама, кад би се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг манастира, сферу калу |
ј илузији!{S} Је л’ та била наравна ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Нѣки су тврдили једно |
ѣк у манастиру одржати.</p> <p>„Знам да умѣш, хоћеш и можеш.{S} Преправи све што ваља, па почни |
ићеве боје познате су нашим пријатељима умѣтности.{S} Док су нове, пуне су топлоте; али му је ц |
ом из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало заискати руку његове лѣпе јединице.</p> <p>Али |
женскињама; али нити су му више пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђакон постане архимандритом, |
а то и позивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега какав солдачки „<foreig |
енка се прене.{S} Очевидно јој падне на ум, да му рѣчи могоше бити друкчије, него што је она же |
донесена варива, кад му нѣшто падне на ум, те онај час тргне кашиком од јела натраг.</p> <p>„К |
ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, који су помрли, а нису свога завѣта |
, и види да је већ подне.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме прошло.</p> <p>„Ви ћете овдѣ ру |
јако.</p> <p>Но то прњаворац није ни на ум узимао.{S} Он је непрестано у жртву своје страсти ук |
и стане на своје мѣсто и неузимајући на ум, да им је птица излетила.</p> <p>Тек кад ђак Јосиф д |
е“ продужи администратор неузимајући на ум одговор Амфилохијев. „Све ће пуцати по двору.{S} Њ. |
к како се бијаше сагнуо, а није узео на ум, шта она двојица раде, осѣти замашан сукоб свога нос |
ом животу уче.{S} У цркву иде кад му на ум падне, и тако своим примѣром и искушенике и ученике |
>Дивна медалија из златожутог кедра, са умѣтно изрезаном сликом св. разпећа с једне, а образом |
дрвета <pb n="281" /> од честног крста умѣтно изрезану, коју смо из Св. Горе добили, нека ју н |
тога доба познато је више имена појаца умѣтника.{S} Тако ћу ти споменути игумна Дионисија, ... |
је цркву, и дао ју је од покојног нашег умѣтника Аврамовића измоловати.</p> <p>Знао је храм црк |
уће репродукују.{S} Чешћи углед оваквог умѣтног производа био би подобан на естетичко развијање |
ке.{S} Молер није баш спадао у први ред умѣтника свога руфета; али је слика била доиста врло жи |
ки написана, али говор је био далеко од умѣтности.{S} Најмилији послови биле су му политичке ст |
ругом коме допустити да се у те послове умѣша.{S} У место тога, вичемо ми сами: ово су народне |
ирској каси долазио.</p> <p>Нарочито је умѣо код више господе умимилити се.</p> <p>Патријарх, м |
истом покрову, или узнешености, коју је умѣтност тога у гледаоцима будила, а нарочито код женск |
ању примитивног почетка.{S} Ил’ се није умѣло, л’ се није смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, д |
пископ Платон поцрпили су такођер своје умѣтности из оновременог извора.</p> <p>„Нарочито су се |
у дођу манастирске тарнице, и наш млади умѣтник „бичопуцанија“ оде и без ручка у своју пустињу. |
ужи.{S} И мислим, да сам прилично у тој умѣтности напрѣдовао.</p> <p>„Код његове особите велике |
архимандритом, шегрт мајстором, ученик умѣтником: како ко хоће.</p> <p>На крову манастира њего |
овѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој одмах п |
лужио је врло радо из пунога срдца врло умѣтно.</p> <p>„Обишо је као епископ све цркве своих ди |
тане као што је било до данас.{S} Рехтс ум! марш!</p> <p>„Сутра у 9 сати у јутру визитирам ја у |
го славује кад се надпѣвају!“</p> <p>„У умѣтности чинодѣјствовања при божијој служби споменули |
кои покажу, да имају природни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског реда желио ту |
} Но гледаћу, да никад више несметнем с ума, да је за калуђера најсјајнија одора чистота живота |
Што се више усѣкњивао, то се више крвљу умазивао, и тако му се друг од истине поплаши, кад га к |
м <pb n="27" /> тамо.{S} А ти гледај па умакни.{S} Ако се сад не спасеш, онда је зло готово.“ О |
да је могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из затвора.</p> <p>То је о.{S} Теофан примѣтио.</ |
су били срѣћни у лову.</p> <p>Кошута им умаче.</p> <p>Грдећи и псујући врате се у манастир и од |
> <p>Врата за собом затвори.{S} Тамо се умије и очешља, и лѣпо обуче, тако да се чисто засија.< |
теље.</p> <p>Оде на манастирску чесму и умије се.</p> <p>Хладна вода и јутрењи зрак разбистре м |
учајно је у тој обитељи била млада лѣпа умиљата госпођица.</p> <p>Ова се јошт са једном другом |
одарима у очи; али незнадоше од куд тај умиљати вѣтар дува.</p> <p>Тако су прошли своје фрушког |
p> <p>Нарочито је умѣо код више господе умимилити се.</p> <p>Патријарх, министри, Коронини, Шок |
у своје страсти укоченим очима гледао и умирањем противника наслађавао се.</p> <p>О. Теофан изс |
идити.</p> <p>Ко је био код њега кад је умирао? незнамо; како је садржаја калафе нестало? и то |
молитва диже и за мајку, којој јединче умире, па стоји од жалости окамењена, и неможе ни устне |
мѣти, бијаху:</p> <p>„Хвала ти Теофане! умирем мирно.“</p> <p>Кад о.{S} Теофан види, да је овај |
ај доиста рањен на земљи лежи.“</p> <p>„Умирем!“ одговори рањени калуђер.</p> <p>„Грбић је добр |
“</p> <p>Глас одпоздрава и садржај тога умири стару.</p> <p>Она приступи ближе; загрли нећаку и |
Глава јој бијаше попустила, крв се мало умирила.</p> <p>Кад се пробуди, наравно да јој је прва |
. Теофан клекне, и приклони ухо к устма умирућега.{S} Овај је говорио с прекидањем и врло слаби |
су ствари биле врло озбиљне, које му је умирући казивао.</p> <p>Очита му за тим опростну молитв |
не само да се прихране, него и да своје умне силе развију на корист цркве и народа; осигурајте |
— -- „Ненађем ништа, и морам све силе и умне и тѣлесне напети, да би мого само за препитаније д |
еби били одређени на особиту коју грану умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту к |
, која из очију пријатеља јој долазаше, умножавала је блѣсак наде, и ова се засија у свѣтлости |
3" /> то би камате од тих новаца главно умножавале, па би кроз 50 година скоро јошт једанпут то |
згубимо, што нисмо врѣдни да сачувамо и умножавамо. “</p> <p>Разговор овај продужи се и на даље |
писаних табака, да архиву митрополитску умноже, у коју је приступ био у оно врѣме отворен само |
, и стара пѣсма почне снова, реко бих у умноженом издању.</p> <p>Господари се сгледе, шта је то |
аке врсти изобилно.{S} Стоку сам сугубо умножио, као свиње, козе, говеда.{S} Оваца сам оставио |
ствари; а Ваша Светост ће своим високим умом и богатим свестраним изкуством јошт боље просудити |
има и банатској длановидној равници без умора ходити.{S} Дајте руку, па се ослоните мало на мен |
е је већ било превалило.{S} О. Митрофан уморен од многога хода сѣдне на један сув храст кои је |
“</p> <p>Ова бура у души бијаше га јако уморила; сад осѣти тек, да је малаксао.{S} Спусти се на |
ни Срѣм.{S} Него ви сте се, чини ми се, уморили.{S} Ви Бечкеречани знате само по паркетима и ба |
и било?{S} Кратко врѣме страст би памет умотала; живио би као у рају.{S} Али би брзо памет сијн |
слѣтку разтвори о.{S} Теофан и послѣдњи умотани предмет.</p> <p>Ово је био ручник за епископску |
ира, а слаба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни данас, ни сутра; небојте се.{S} Може бити да |
зиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калуђере с намѣром, која б |
та реко би и нехотице:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својој ћелији. |
ро и кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и умрѣти!“</p> <p>Ова бура у души бијаше га јако уморила; |
ећу га никада ни видити, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу госпође тетке морате уважит |
, умро сам за свѣт... у мојој је власти умрѣти и за сам манастир!“</p> <p>Чудним погледом гледа |
е посвети, нити је дотѣривао до тога да умре од глади као наш просвѣтитељ Доситије у манастиру |
осујетио.</p> <p>У децембру исте године умре. —</p> <p>На те одсудне речи патријарха, усуди се |
е у стан назебе, добије запалу плућа, и умре.{S} Он је био бритка србска сабља на народним поли |
апсенику ваља дати јести, јер ако овај умре од глади, како ће онда одговарати.{S} Даде дакле п |
ранислава пређе повѣстница муком.{S} Он умре као епископ бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нис |
Сви су га поштовали као светца.</p> <p>„Умре, и у нашој га цркви сахране.</p> <p>„Сад већ од ви |
м видити тебе, да на мацку под батинама умреш.{S} Је с’ чуо?{S} Па добро запамти.{S} Ту нема ша |
а 6% на твоје одржавање примати.{S} Кад умреш, а ти их остави у корист сиротих ученика нашега н |
лит; умро ексцеленција Стратимировић... умрла дисциплина у богословији, у свештенству, у цркви, |
је у калуђере отишао, кад му је супруга умрла.{S} Он је био човѣк по нарави благ, а при том је |
овѣдчицама живе чисто људи кои су давно умрли.“</p> <p>„И јест тако“, одговори архимандрит, „Сл |
страну, која може живима пресѣсти, што умрли нису своју дужност учинили.{S} Ја сам сигуран, да |
кне у очајању. „Кад сам ушо у манастир, умро сам за свѣт... у мојој је власти умрѣти и за сам м |
<pb n="324" /> Реља, кои је године 1343 умро, Реља Крилатић народних наших пѣсама.</p> <p>Манас |
крив... крив је (Станковић) митрополит; умро ексцеленција Стратимировић... умрла дисциплина у б |
о <pb n="119" /> за тим.{S} Цар Леополд умро је набрзо послѣ резоцуција своих.{S} Сабора није б |
и о њему није се ни говорило, као да је умро.</p> <p>Временом постао је исти архимандритом, али |
фану ни гласа ни трага.</p> <p>Можда је умро: „Незнамо!“</p> <p>А да ли ће опет доћи?</p> <p>„Н |
ником допустио, да у њу завири; кад је умро, није било у њој ништа видити.</p> <p>Ко је био ко |
рем је о том радо говорио.</p> <p>Он је умро у тој илузији!{S} Је л’ та била наравна ил’ умѣтна |
ти,“ настави архимандрит.</p> <p>„Он је умро 31.{S} Јула 1842 и тако једва пређе четир године; |
ополита.{S} Митрополит Станковић бијаше умро, а митрополију је администрирао бачки епископ Хран |
и би једно другом на грудима; Теофан би умро...{S} Тодор би оживио.</p> <p>Али сад прође прѣко |
тала да будем несрѣћном.{S} Отац је мој умро, мати ми се упокоила: ја сам једина њихова наслѣдн |
атује, да је о. <pb n="313" /> Митрофан умро од пушке, која му је зрном плућа пробила и срце та |
јошт тако живо сѣћају, као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочито у старост |
из Карловаца, кои је при смрти својој (умро је у ноћи пред св. Саву 1872) оставио около 15000 |
има, него се родио живота ради, да смрт умртви и животу живот даде, да живот добије људма, да љ |
правим светитељом, врачем души, срдцу и уму народа, вођом к свему, што је узвишено, свето, сјај |
gn>“</p> <p>Тек што пѣсма у трапезарији умукне, и звона на цркви стану, али исту мелодију почне |
ромѣни, тако, да о.{S} Теофан одједаред умукну.</p> <p>„Сабор!{S} Сабор!...{S} Знаш ти, шта је |
>Манастир Рил је и данас велика зграда, унаоколо ходник са стубовима, на срѣди црква, са 5 кубе |
биле златне, дугачке и врло честе.{S} А унаоколо је био везом и изведен надпис:</p> <p>„Господи |
у безплатно примао и учио... већ сам се унапрѣд радовао оној душевној утѣхи, коју је болан, туж |
код разтужених срдаца.“</p> <p>„Ја Вам унапрѣд захваљујем, господине.{S} То су рѣчи достојне ц |
и тргне и нехотице са нѣколико корачаја унатраг.</p> <p>Но Грбић му повиче: „Небој се господине |
.“</p> <p>О. Теофан одкључа врата и ђак унесе чинију <pb n="40" /> с нѣшто мало јела, један ком |
<p>— — „У јануарију продамо шљивовицу и унесемо новце у благајну под два кључа, а за кратко врѣ |
ово и за оно; али ја хоћу да установим универзитет <pb n="350" /> у Карловци.{S} Видиш, од кућ |
100.000 фор.</p> <p>А ено једног малог универзитета, кои нема медичког факултета, па иште годи |
дине послѣ овога разговора живио.{S} Од универзитета нема ни нацрта.</p> <p>Гимназија је остала |
езиденције: но резиденције нема.</p> <p>Универзитетска зграда стала би више од 200.000 фор.{S} |
имназија и семинарија богословска и сви универзитетски факултети.</p> <p>„Напеко сам ја цигаља |
нанти били су професор римског права на универзитету и један млад Србин доктор права.“</p> <p>„ |
ди Србин докторатски дишпут из права на универзитету <pb n="269" /> у Пешти.{S} Опугнанти били |
но пријатељство упустио са пријатељима „уније.“ Позове га себи и прими га врло љубезно.</p> <p> |
копу ни најмањег гласа чуло, који би на унију опомињао.</p> <p>„Државнички такт много му је пут |
ивота по свој прилици предстоји горка и уништавајућа изрека, да је сав живот, сву духовну снагу |
ајском пѣсмом живота или ужасним громом уништења.“</p> <p>Док је лѣпа Ленка говорила, налазио с |
трѣби.</p> <p>Воденице је скоро све већ уништожио.{S} Црквене утвари кваре се и размећу.{S} Ман |
као светињу гледи и у манастирску књигу уноси... и дукати!{S} То је <foreign xml:lang="la">cont |
то је прошастог вечера нашо за право по унутарњем осѣћању дужности: то му је сад хладни разум с |
да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи глас:{S} Издржи!{S} И онда је издржао; и онда |
танким земљеузом названим Превлака.{S} Унутарњост јој је особито дивна; богата шума, пуна густ |
ко стане спољашност добара опадати, ако унутарњост манастирска буде показивала, да ту нема ни о |
/p> <p>Пропала си! викне јој нѣки гласу унутарњости, и она се згрози.</p> <p>Осѣти, као да се у |
га управитеља. „Отворите врата, ућићемо унутра“, рекне овај.</p> <pb n="304" /> <p>Калуђер оде |
куцне на његова врата, што се отвараху унутра.</p> <p>„Ко је?“ запита он сасвим мирно.</p> <p> |
и, те тако немогаше ни један видити шта унутри бива.</p> <p>Принесено кључаници ухо добијало је |
.</p> <p>Екселенција се бијаше разљутио уобште на поступање калуђера, па тако паде и он с њима |
неспази ништа, што би му особито у очи упадало, запита: „Шта је знаменито?“</p> <p>Протођакон |
ам богата...“</p> <p>„Но ја сам везан!“ упадне јој о.{S} Теофан у рѣч.</p> <p>„То је спона, кој |
браду, да ће ти пола на чешљу остати,“ упадне овдѣ патријарх грохотом смѣјући се. „Видим ја, н |
аке“</p> <p>„Нетрѣбају мени стручњаци,“ упадне му патријарх у рѣч, — „нетрѣба мени нико.“ По гл |
и!“</p> <p>Раскалашно, скоро безобразно упадне овдѣ онај први млади калуђер у рѣч: „Нетрѣба ту |
p> <p>Ленка се тргне и тарне шибицу, да упали свѣћу.{S} Но ова неухвати.{S} Тарне другу, но и о |
акав страх, а ја ћу те викнути, па онда упали свѣћу.“</p> <p>Ленка учини тако.{S} Метне свѣтњак |
х чуда и покора.{S} У какво сам друштво упао, нећу га се опростити без рана у срцу и у души.{S} |
тво, то право, чисто, свето калуђерство уписало би тебе у књигу издаица, у којој је први уписан |
и тебе у књигу издаица, у којој је први уписан Јуда Исхаријотски.“</p> <p>„Е мој синко“, дода з |
и дан великог торжества.{S} А онда ћемо уписати име смирене прилежнице у читуљу, која се при св |
ан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја ћу послати господина архимандрита |
прошапуће архимандрит за себе.</p> <p>„Уписаћемо је у ктиторке,“ рекне гласно. „Лѣп дар, велик |
ни, појави му се зачуђеном и скоро рећи уплашеном оку.</p> <p>И доиста је ушла у ћелију смирено |
и ножеви и кашике нашле, али су се дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже боље рекли да их |
лети за другом, но кад дође на басамаке уплете се у мантију и падне.</p> <p>Док се он дизао и и |
душу, и он повиче, ободрен вишим нѣким упливом и оснажен тајанственом нѣком силом: „Теофане!{S |
6. водио се бој између народа и клира о упливу онога у црквену управу.</p> <p>Повѣстнички момен |
ојим сатана душу лукавим сном можда тек уплиће... да та молитва свесилном створитељу иде и за о |
а, баш као да је знала, коме се напија, упне све гуше, те се чуше и у трапезарији прѣко све лар |
помисли одмах: неће добро бити.{S} Али упне све силе, да равнодушност одржи, и пође да сѣдне н |
омаћин прими и уведе и те госте у салу; упозна и ове са Банатским гостима.</p> <p>Па то зазвони |
и срѣће, одбише ме од врата.“</p> <p>Да упознамо мало наше читатеље са Њ. Екселенцијом, с којом |
цркве своих дијецеза, а као митрополит упознао је своим каноничким визитама управо срѣмске сељ |
рѣћном.{S} Отац је мој умро, мати ми се упокоила: ја сам једина њихова наслѣдница.{S} Мој муж с |
Мислио сам све што знам, све што могу, употрѣбити, да се дигне света кућа, <pb n="37" /> која |
спѣх жеље и намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити сходне начине, да се млада госпођа од манаст |
стојим пред вама, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати хтѣ |
аравно да ни индустрија није пропустила употрѣбити ову прилику на своју корист.</p> <p>Читав ва |
него у Н. Саду.</p> <p>Ми смо више пута употрѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли наши чита |
памети имао, да га против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Ту сам погрѣшио |
нашу крајцару на што боље и племенитије употрѣбити.{S} А како народ од калуђера руке своје дигн |
ом позиву и снаги манастира, па нека се употрѣбе у струци учевној код богословије, и у струци п |
ћи подпуно одговарају.{S} Сваки нека се употрѣби за онај посао, за <pb n="346" /> кои има дара, |
а потихо Р-ки архимандрит домаћина, кои употрѣби згодну прилику, те дар из таса у свој џеп прем |
рима ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак употрѣби на заведења школског изображења које је за ман |
.</p> <p>Архимандрит Арсеније није хтѣо употрѣбити своје пуномоћи, да на лицу мѣста учини наред |
ч на ову примѣтбу, и заћути.</p> <p>Ово употрѣби архимандрит и рекне о.{S} Теофану, да говори д |
г изкуства; а за духовника није се мого употрѣбити, јер је био превећ млад.{S} За духовника иск |
хоће: па је сходна срѣдства безобзирно употрѣбљавао.</p> <p>„Добро ће бити, да ти пре свега ка |
мрси.</p> <p>Међутим као прави дипломат употрѣби и ову прилику, да стару за себе задобије.</p> |
чекао подуже времена, неће ли патријарх употрѣбити какве стеге, да неможе отићи без допуста.{S} |
зплати и растѣрај слуге, кад их неможеш употрѣбити; а верујем да неможеш, јер су то све сами ла |
рѣме патријарха Рајачића на другу сврху употребљене.</p> <p>Истина је, да је и Патријарх Рајачи |
т?“ запита он мало зажмиривши, пак онда упрѣ очи у о.{S} Теофана и разрогачи их по свој величин |
</p> <p>„Да је мало раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако што догађ |
а овима у гостионицу.</p> <p>Ленка даде упрѣгнути освоје коње у кола.</p> <p>Недуго затим дојур |
, а о.{S} Теофан уздахне, погне главу и упрѣ очи пред себе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да га сад, |
</p> <p>„Слободно“, повиче он на то; но упрѣпасти се, кад види да је куварица.</p> <p>„А што си |
се дакле.</p> <p>Обоја кола стојала су упрѣгнута.</p> <p>„Ја ћу вас мало изпратити,“ рекне арх |
ше друга одговора, него:</p> <p>„Ја сад управ ни сам незнам, шта смо онда мислили, и зашто смо |
га и дочека у собној одѣћи, коју незнам управ зашто зову „шлофроком,.“</p> <p>У овом шлофроку, |
ење, да се селам у манастир Раваницу, а управа се даде оном истом, од кога бијаше на мене прешл |
т.{S} Припов.)</p> <p>„Јест.{S} Овакова управа изтргнуће та пре та после наша манастирска добра |
да су њихове слуге и оруђе; да врховна управа задатак свој само на политичном пољу налази, и д |
а, каква је била онда католичка црквена управа, пак је нарочито на то мотрио, да се са наше стр |
да се настојатељима одржи неограничена управа у имању манастирском и у располагању са простим |
астирски биџе боље проћи, него да им се управа овако остави, како је досад било.“</p> <p>„Лѣпо |
<p>„Године 1842, 28. септембра наступи управа митрополита Рајачића.{S} Ако митрополит Стратими |
манастира, редом и временом, како би то управа манастирска опредѣљавала.{S} А нарочито нам је н |
ети, а разкошне настојатеље уклониће од управе манастирске, кад неуму да је руководе, а влада ћ |
осад није нико укупно стање манастирске управе у једној слици представио: али томе нисам ја кри |
ма дизати, али не на корист манастирске управе. (И данас живи тај гост.{S} Припов.)</p> <p>„Јес |
је пре тога од стране католичке црквене управе много да трпи, баш за то, што наводно дотична на |
изказала.</p> <p>„Али за врѣме досадање управе митрополита Рајачића показала се та потрѣба у по |
во мало црта видиће сваки подпуну слику управе, коју смо хтѣли њима фотографисати.{S} Фотографи |
али му није пошло за руком.{S} Најпослѣ управи атак управо на њу.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођ |
> <p>„Архимандрити неби смѣли остати на управи манастира, него би се ова морала предати онима и |
la">status quo</foreign> у манастирској управи одржати неда.{S} У току ове повѣсти видићемо и п |
р је стојао долѣ са своим пратиоцима, а управитељ није хтѣо ни да га види.{S} Зазвони и манасти |
иду.</p> <p>„Шта је том човѣку?“ запита управитељ ђака, видећи да овај његово стање познаје.</p |
обично.</p> <p>Послѣ двѣ недѣље добије управитељ велико писмо из Карловаца.{S} Нико незнађаше, |
у ћелију као да на што пази.{S} Кад се управитељ приближи <pb n="305" /> постељи болестника, п |
и доведе оне ђаке.{S} Врата се отворе и управитељ уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи да рекнемо па ипа |
шно.</p> <p>Наравно је било, да је нови управитељ запитао: „Какав несрѣтник?“</p> <p>Стари калу |
нађаше, шта се у том писму пише.{S} Али управитељ даде сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола кожом |
је само мумлао.</p> <p>Сутра дан најми управитељ два човѣка, изведе болестника на чист зрак, д |
се овом питању зачуди.</p> <p>Пријашњи управитељ нити је кад код те ћелије био, нити је кад за |
анастир.</p> <p>Сад је био о.{S} Теофан управитељ, и о.{S} Митрофан бијаше му десна рука.{S} Он |
ник дође. „О. намѣстниче!“ проговори му управитељ: „Ево вам шиљу једног вуцибатину, <pb n="303" |
уну 1.{S} Јулија 1849.</p> <p>Патријарх управитељ народа Јосиф с. р.“</p> <p>— — „Одношаји мои |
о мало худна зрака у њу пустило.</p> <p>Управитељ се згрози кад уђе у собу и по њој прегледи.{S |
арох Марго, особе врло угледне.</p> <p>„Управитељ факултета септемвир Узовић приреди салу и доч |
риповѣди калуђер, кои спровађаше новога управитеља. „Отворите врата, ућићемо унутра“, рекне ова |
одине.{S} То су рѣчи достојне црквенога управитеља.“</p> <pb n="206" /> <p>„Изволите ви само по |
ко, имао је све квалификације за доброг управитеља, па и реформатора.</p> <p>„Он се чисто оправ |
ати, онда уђе брзо ђак у собицу, повуче управитеља за скут у натраг, и повиче јаче: „Натраг, го |
манастир Прибину Главу за намѣстника и управитеља постављен.</p> <p>— -- „Ненађем ништа, и мор |
свак смиловати мора.{S} Овај је гледао управитеља укоченим погледом.{S} Нѣшто је протепао, али |
о приправљају за оно, што имају бити за управитеље цркве и црквених заведенија, и за заступнике |
м, њима ваља само добру управу и ваљане управитеље дати, па ће ових 10000 фор, на годину врло л |
p>Кад је о.{S} Теофан био намѣстником и управитељем манастира — —-, састане се тамо са о.{S} Ми |
<p>Кад је дошо у манастир — —, и примио управитељске кључеве, стане обилазити све просторије, д |
га стања ствари администратора са свога управитељства, и пошље у манастир игумана Константина с |
шеној бради.{S} На први поглед учини се управитељу, да познаје то лице.{S} Нарочито га је нос о |
Шта је о.{S} Митрофан даље радио, то му управитељу није било познато.</p> <p>Али по свој прилиц |
n="109" /> и њина добра јавном народном управљању предаду.{S} Јест.“</p> <p>„Мени би врло мило |
њима принадлежећа добра јавном народном управљању вруче, и њихов ужитак подпуно обезбѣди, а сув |
е по томе како у држању тако и обхођењу управљао.{S} Кад је ишо у процесијама увѣк је пазио да |
и народ, да потражи натраг аманет, коим управљати неумѣмо.{S} За то велим и опет: сазовите сабо |
страна пружиле би змије отровнице главе управљене твом срдцу и савѣсти: нити има онога на свѣту |
тац Митрофан развуче своје црне бркове; управо је развукао своје устне, али се ове нису видиле |
ра тетка није знала, шта <pb n="208" /> управо каже г. архимандрит, па видећи да јој се друга ц |
II.{S} Он учини примирије с народом.{S} Управо наступивши велики догађаји у Европи баце наше ма |
на врата манастирска напоље, па идиди — управо у Карловце.</p> <p>А она двоица кад се наједу пл |
рска добра, и предао их тобоже народу а управо капуту; он би узео под своју руку народне фондов |
овом дакле случају био је ексцеленција управо администратор митрополије, премда му та титула п |
њему.{S} Ми ћемо једну споменути, која управо спада на нашу материју.</p> <p>Хранислав је био |
на мајка родила.</p> <p>Ленка је љубила управо сестрински свога брата; она се с њим уздизала на |
ит упознао је своим каноничким визитама управо срѣмске сељане са митрополитом.</p> <p>„Говорник |
и њима фотографисати.{S} Фотографија је управо вѣрна... особе смо заклонили.</p> </div> <div ty |
/p> <p>Дан је био прекрасан, и Ленка је управо уживала возећи се кроз винограде и шљивике.</p> |
ло застане и заћути.</p> <p>„Но, шта је управо урадио?“ запита архимандрит упућујући га на што |
у једине очи прелазиле на онога, кои је управо што говорио.</p> <p>Ове архимандритове рѣчи као |
му и по Богу и по људма.{S} Живио дакле управо 101 годину, ни мање ни више, али баш ни минута н |
рдца и духа.{S} Зато су се прѣко године управо преправљали, да тај дан јамачно могу у цркву доћ |
да тамо преноће, пак сутра да се упуте управо кући.</p> <p>Стара тетка радовала се доиста као |
ју један увѣк врѣђаше, ма да незнађаше управо зашто.</p> <p>У смѣху му одсијаваше нѣшто, што м |
ог, то није народно, него калуђерско, и управо настојатељево.{S} Земље и зграде то су основатељ |
једним кораком натраг, па онда кад види управо шта је, полети к огњишту, зграби замашан гвозден |
предѣлу била позната.</p> <p>„Куда води управо овај пут?“ запита госпођу Пуљиницу, кад су нѣко |
нѣко врѣме ишли.</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣко Камени |
ољњу цркву да служи.{S} Коњи су му били управо као царски.{S} Хамови су били сребром обложени и |
ем развије се између њега и Ленке чисти управо братски и сестрински одношај.</p> <p>Код ње је п |
јужнијем крају диже се сасвим бѣо шиљак управо из мора под облаке; са његова врха види се далек |
пошло за руком.{S} Најпослѣ управи атак управо на њу.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка, да |
ко кроз најлѣпшу природу.{S} Сад незнам управо шта је боље.{S} Ако је истина, што путници пишу, |
н и Амфилохије нису чули, кога господин управо мисли, али су му ипак мисли погодили, па и они п |
а?“</p> <p>„Како га неби било.{S} Та он управо све нас и држи у друштву.{S} Што вам је то добар |
не само искати, што је немогућно, него управо убити га!...{S} А што се тиче имања манастирског |
припадао, па је тако тај наслов значио управо што митрополит.</p> <p>Но у врѣме наше приповѣтк |
запита архимандрит упућујући га на што управо има да одговори.</p> <p>Настојатељ немогаше очев |
архимандрит, „немогу знати дакле на што управо мислите.“</p> <p>„На што?{S} На оно што се нас к |
ја, а незнамо, да ли наши читаоци знаду управо, ко је то.</p> <p>У оно врѣме био је србски митр |
њега нема нико ни слутње о томе, шта му управо чинити ваља; да у реду с њиме војују људи, који |
ржи сабор, те да донесе уредбе, које су управо оснивале црквену и школску аутономију србскога н |
p> <p>Он прочита писмо и види шта се ту управо пише, али немогући се на ту мисао навикнути, <pb |
се хоће, него како је суђено.</head> <p>Управо су биле спремиле ствари и за пут приредиле све, |
андрит се мало подуже промисли.</p> <p>„Управо неби трѣбало да даље говорим, јер сад долази на |
а архимандрит. „Кажи нам и то.“</p> <p>„Управо наша вамилија зове се Крстоношић, <pb n="110" /> |
стекла, послѣ мога мужа мојом штедњом и управом.{S} Са овим могу разполагати по вољи, и кад то |
способан и како је та црква под његовом управом полибељи изложена, јер има разлога узети да је |
послѣ нѣколико година, да је злочестом управом онај пао под конкурс, што је у повѣстници наших |
Али ако и недођу генерали и обрштари на управу, доћиће зацѣло капут, и онда ће вам бити по вољи |
, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управу генерали и обрштари.{S} Да виш како би се онда с |
бира епископе;</p> <p>2., да народ бира управу народних добара;</p> <p>3., да се без сабора ниш |
ѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу какве наше корпорације (заведенија); али може и |
манастирска добра као своја поискати, и управу у своје руке узети... то неће бити, јер је већ б |
је по начињеном плану поступао: он је и управу манастира и држање калуђера вишој својој намѣри |
г. архимандрит... изасланик, и преда ми управу манастира, одузевши ју досадањем настојатељу арх |
а скоро већином сабора позван, да прими управу црквену у своје руке.{S} С њиме ћемо се састати, |
тир П. Г. и предузме тамо као намѣстник управу манастирску. </p> </div> <div type="chapter" xml |
у нову сиротињу.</p> <p>— — „Предао сам управу придворној комисији.{S} Био сам у њој двѣ године |
.{S} Он је једном од своих угодника дао управу манастира Јазка а другому манастира Раковца.</p> |
ражити, да он манастирска добра у своју управу узме, па ће онда калуђери изгледати и комад хлѣб |
, рекне на то архимандрит. „Манастирску управу држао је митрополит у гвозденом процѣпу.{S} Коим |
а одтуд узети повода, да их под државну управу узме, па онда смо на правом путу да с њима прође |
народа и клира о упливу онога у црквену управу.</p> <p>Повѣстнички моменат у овом чини инштрукц |
анастире познајем, њима ваља само добру управу и ваљане управитеље дати, па ће ових 10000 фор, |
у сабору пред браћом јавно.</p> <p>— — „Управу прима стари настојатељ, кои је пре мене исту вод |
а могла се дакле тако рећи сваким даном упразнити.</p> <p>„У овом случају имао је Станковић јед |
S} Зазвони и каже ђаку, да му се каруце упрегну и пред манастир изведу, и оде у другу собу.</p> |
мѣла.</p> <p>Архимандрит Партеније даде упрегнути у своја кола и оде и он у свој манастир.</p> |
умна Иринеја... архимандрити само знаду упрегнути 4 коња па хајд у Руму, части се, онда у Митро |
ранаца један лѣпши од другога бивали су упрегнути у батар, на ком се из резиденције возио у дољ |
екнут.</p> <p>Њега су патријархове рѣчи упрепастиле.</p> <p>Патријарх је овај утисак свога гово |
тога нечувено; а овај је тако изцѣђен и упропашћен, да није био ни зашто.</p> <p>„За то врѣме п |
за заклонише?{S} Није ли Раковац сасвим упропашћен?{S} Није ли Бешеново остало без хлѣба?{S} Ни |
ли су му тај манастир, кои бијаше скоро упропашћен.</p> <p>Он је доиста великим трудом и муком |
Екселенцији казати; и за то је имао очи упрте у прозор од ходника, а чело му је показивало, да |
почне говорити. <pb n="9" /> Сви гости упру очи у њега.</p> <p>„Пијте браћо, та то је ваше и н |
ѣти Митрофан у исто врѣме.</p> <p>На то упру очи један у другога, питајући се, шта урадише и је |
ражио си обрану код старијих, они су те упустили... неразумѣше те, непојмише те, сломише те, га |
е у манастир натраг.</p> <p>У исто доба упустио се бијаше архимандрит Гурије у разговор са стар |
је глас да се овај у тесно пријатељство упустио са пријатељима „уније.“ Позове га себи и прими |
астир, да тамо преноће, пак сутра да се упуте управо кући.</p> <p>Стара тетка радовала се доист |
о га све примора да остави Митрофана, и упути се чесми, да заустави крв из носа, и да накваси г |
а.“</p> <p>То рекне, па изиђе на поље и упути се својој ћелији.</p> <p>Они други пођу за њим, и |
ладно!“</p> <p>На то се друштво дигне и упути се у манастир натраг.</p> <p>У исто доба упустио |
ћ казао, шта ћу му чинити.{S} Осим тога упутићу га, да научи лѣпо служити.{S} Ја сам из оне шко |
а само од св. патријарха за кућу нуждна упутства примати.{S} Стара братија буду у друге манасти |
е к плавом небу узнеле; одозго је чекао упутства и снаге.{S} Молитва топла укрѣпи му душу, и он |
гледи на архимандрита, ком је пантомима упућена била.</p> <p>Овај се чинио сасвим невѣшт, као д |
а је управо урадио?“ запита архимандрит упућујући га на што управо има да одговори.</p> <p>Наст |
еном процѣпу.{S} Коим тим начином... ил урадили ил изпросили, али се морало на крај изићи, тако |
а виш како би се онда све у своје врѣме урадило... да виш како би рачуни изгледали.{S} Али ако |
мобом окрестних сељана.{S} Башту даклем урадим, засѣјем и оградим.{S} Надам се имати обилно све |
у по праву судио.“</p> <p>„Шта је дакле урадио?“</p> <p>На ово питање стане се настојатељ за од |
рѣме: ту је 18.{S} Март.</p> <p>Ово сам урадио мобом окрестних сељана.{S} Башту даклем урадим, |
ане и заћути.</p> <p>„Но, шта је управо урадио?“ запита архимандрит упућујући га на што управо |
{S} Теофану: „Оче намѣстниче, ти си зло урадио?“</p> <p>„Јесам, Ваша екселенција!“ одговори О. |
у очи један у другога, питајући се, шта урадише и један другога корећи.</p> <p>„Ви знате, оче А |
срезки начелници, предстојници порезких уреда, и сви други главнији државни органи познавали су |
звољено, да се држи сабор, те да донесе уредбе, које су управо оснивале црквену и школску аутон |
разумѣти.</p> <p>Жеља, да се манастири уреде и наши калуђери сходно свом вишем позиву изобража |
очито желило да се манастири наши онако уреде, како су уређени православни манастири буковински |
да су намѣстници, а кад један манастир уреде, да иду у други, па и тај да доведу у ред.{S} Дру |
тани и подписани.</p> <p>Кад се ово све уреди, преда протођакон оне папире, које бијаше добио о |
ити, ако ћемо да све манастире оправи и уреди, кои су посрнули.“</p> <p>„Али ако њега игумном п |
О. Теофан, кад се од пута мало очисти и уреди, оде к настојатељу, и преда му писмо од администр |
леди, да људи, долазећи у тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечине.{S} Свој турск |
о одлична.</p> <p>„Са Тошом Павловићем, уредником србских нар.{S} Новина, кои је онда знаменита |
од цркве.{S} Манастирске слуге неплаћа уредно.{S} Одтуда стрепимо од палежа.</p> <p>Рачуне нев |
се манастири наши онако уреде, како су уређени православни манастири буковински; да се калуђер |
опова Илијћа приволио, те је овај почео уређивати собу неумрлог просвѣтитеља србског Доситија О |
е познавати шале у овом послу, те се на уречено врѣме нађе у дворској кухињи.</p> <p>„Али пецив |
и у манастир нареди.</p> <p>Сутра дан у уречено врѣме, сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок |
кћер.“</p> <p>И овај виц архимандритов уроди обћим смѣхом.</p> <p>„Ја сам задовољан,“ примѣти |
многаја лѣта.</p> <p>Ово неспоразумљење уроди наравно не баш најсавршенијом хармонијом, али нез |
ију манастира и калуђерства било као за усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и х |
а будућу потрѣбу нема ни једне цѣпанице усѣчене, нити се има чим набавити.{S} Виногради од 3 го |
у ком је крв држао.</p> <p>Што се више усѣкњивао, то се више крвљу умазивао, и тако му се друг |
етнијим начином.{S} Прошле зиме хватови усѣчени и продани за 800 ф.</p> <p>Башта манастирска не |
ицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си усѣо на коња већег него што је био шарац Краљевића Марк |
ан дошавши у свој нови манастир нађе се усамљеним, од свѣта остављеним.</p> <p>Пред њим бијаше |
друге изгледе помрачи.{S} Мир и тишина усамљенога мѣста годила ми је души, кад само на њу поми |
д њега су људи живота пробудили осѣћање усамљености, те је осѣтио потрѣбу да има бар једно људс |
ила и главу и срдце, сване јој у глави, усели јој се мир у срдце.</p> <p>Отвори прозор.{S} Укаж |
стњејши господине!“ одговори настојатељ уситнив гласом.</p> <p>„Дакле,“ настави архимандрит, „ч |
Неостаде друго ни архимандриту, него да ускори кораке, и да иде барем близу за њом, кад већ нем |
ца, и похита ко о.{S} Митрофану натраг, ускоривши кораке.</p> <p>Кад дође к том мѣсту има што и |
е да дође.</p> <p>Нови митрополит крене услѣд тога стања ствари администратора са свога управит |
атији св. обитељи Ш. придружује.</p> <p>Услѣд тога покупи о.{S} Теофан оно мало ствари, што их |
ки живот сасвим нуждно, узме.““</p> <p>„Услѣд овога назора искао је сабор да владике и манастир |
такова и сматрати, и радо примити сваку услугу, коју од правога пријатеља тражити ни примити см |
поштени, који су често манастиру добру услугу учинили; истина је, да сам их том приликом чашом |
је то, хтѣти добро, радити цѣлисходно, успѣха имати, <pb n="295" /> пак и опет сваки дан сваки |
ам засадио велики шљивик и виноград.{S} Успѣо је подпуно.</p> <p>— — „Год. 1847 по закљученију |
ђење сигурност одузело.</p> <p>Најпослѣ успѣ, и запали свѣћу.</p> <p>„Нѣко је овдѣ у соби,“ пов |
, да је нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са сти |
Напослѣдку има му се отворити изглед на успѣх жеље и намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити схо |
е моћи своје намѣре, своје труде, своје успѣхе сестринском нѣдру приобштити, повѣрити, и из они |
отођакона Никанора, да ствар изпитамо и успѣх нашег изслѣдованија, честњејшој конзисторији подн |
тицало домаћина; али је високородни тај успѣх свом тоасту приписивао, па је са погледом побѣдит |
им Србљима, кои високе школе са великим успѣхом сврше.{S} Тако ми је и сад, кад приповѣдате о т |
о радост, да му је ученик труд подпуним успѣхом наплатио.</p> <p>О. Теофан стужио је, што наши |
/p> <p>„Борбе трѣба... али нема сумње о успѣху, ако се само иде своим путем.</p> <pb n="175" /> |
жио; али му очевидно труд недолазаше до успѣха.{S} Остави се дакле те форме, и почне другом. „О |
ропадне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му доћи?“</p> < |
камен, којим се на стѣне нашега града с успѣхом ударити може, а сами нису одтуд имали или никак |
ачио, кад је узимао, да му артиљерија с успѣхом оперира.</p> <p>По гдѣкоја зрака у очима пратио |
науку слушали, те се за шумаре и лугаре успособили.“</p> <pb n="344" /> <p>А јеси ли што остави |
ржије довољно и снаге; нити је овај био успособљен, да нову еру својом иницијативом и својом сн |
исам рад бити дужан.“</p> <p>Адвокат се усправи поносито, и проговори: „Шта ви мислите!{S} Знат |
еси ли што оставио за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ запита патријарх с хумором.</p> <p>„У Беочину |
јурне?“ поглед, којим је администратора усрѣћио, и држање, које му је тѣло при том заузело, пор |
S} Није ли и сам Гргетег знатним зајмом усрѣћен?{S} А шта још нележи у књигама народних фондова |
пљуска била, која је Амфилохијеву главу усрѣћила, кад су се Митрофанове шаке с њом сукобиле.</p |
ли је одлазио неимајући срѣће видити му усрѣћавајуће лице.</p> <p>Овако је и о.{S} Теофан доспѣ |
ећаки, и тако пођу.{S} Госпођу Пуљиницу усрѣћи трећи крстонсац својим спроводом.{S} Они су били |
форме.</p> <p>А неће нико порећи ни то: уста хвале господа.{S} Дакле, постарај се за много уста |
p>Очи су му разнобојне искре просипале; уста се најсочнијим смѣхом развлачила.</p> <p>Но госпођ |
са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И зато муцајући стане одговарати: „Он је... он |
{S} Теофан, и опет нехотице изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио |
или... шта ти ја знам, шта неће скромна уста светих богомољаца изнети, само да покажу, да ће св |
е млада та лѣпа жена нескидајући ока са уста, која имадоше зазвонити или рајском пѣсмом живота |
b n="69" /> рећи: ви разсипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија |
ашој цркви отворити уста!{S} Одпечатите уста цркви!“</p> <p>„Је с’ ти, море, глув? — Зар ниси ч |
} Из ока јој сѣваше само блаженство, из уста јој зујаше најтоплије пријатељство, из држања и ди |
уља.“</p> <p>„Нема! “ зазвони и сад из уста намѣстникових; „господин је отишао у варош, да куп |
ти господин адвокат велики један дим из уста, и рекне: „даље!“</p> <p>Калуђер омахне главом, и |
говори Гавра и пљуцне извадивши лулу из уста. „Ових дана били смо све у манастири и близу њих, |
ије.</p> <p>Архимандрит домаћин заклони уста шаком од другог друштва, и рекне ономе: „Ћт’ бабо! |
ign> ... ту стане махати главом и скупи уста...</p> <p>„Шта је за Бога господине“ поплаши се о. |
70 година недадоше нашој цркви отворити уста!{S} Одпечатите уста цркви!“</p> <p>„Је с’ ти, море |
господа.{S} Дакле, постарај се за много уста, па ће ти се орити хвала!</p> <p>„Дед, запитај, чи |
то то изговори; сам ти је Бог те рѣчи у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкла, али душу би ми од |
проговори му:</p> <p>„Тошо!{S} Твоја су уста била увѣк нѣма... али је моја душа право у твојим |
ту титулу онако писати, како из његових уста изиђе.</p> <p>Четвртак је био, кад се о.{S} Теофан |
о собе ову дивоту гледати, из пѣсничких уста прелѣвање страстне љубави слушати, а у срдцу сласт |
и о Станковићу, која ми је из поузданих уста позната а по свој прилици јој је при постанку намѣ |
м нѣдру приобштити, повѣрити, и из оних уста укрѣпљење, одобрење, прѣсуду чути, кроз која говор |
p>Сад се онај први полагано дигне.{S} У устајању осѣти да му је нос влажан, ухвати се дакле прс |
чати, и одмах на пут поћи,“ рекне Ленка устајући.</p> <p>„Сѣди ти само, ја ћу све паковати...“< |
се живот роди у њој.</p> <p>Стара тетка устала је одавно, и прислушкивала је код врата од Ленки |
а.</p> <p>Али је био за својим стварима усталац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показат |
у зазвонило, заборави на бол и болѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му супарох дође у црк |
аћим хаљинама скоро подпуно обучена.{S} Устане и узме свѣћу, те посвѣтли на све стране.</p> <p> |
гне, и осѣти се са свим опорављеним.{S} Устане са постеље и гледаше к вратма, очекујући шта ће |
Она се тргне и на час преблѣди.{S} Онда устане, прими поздрав долазећега и понуди га у другу со |
римѣти патријарх и баци карте на стол и устане са канапета.</p> <p>И мајор устане са столице и |
руку архимандритову, метанише на ново и устане.</p> <p>Чудно!{S} Осѣти, као да му особита снага |
ши сва, једва дочека архимандрит зору и устане необично рано.</p> <p>Но о.{S} Теофана нема вазд |
валцере“</p> <pb n="237" /> <p>Домаћин устане и замоли тога овога духовитог госта да њега замѣ |
охита кући.</p> <pb n="194" /> <p>На то устане архимандрит да пође, говорећи:</p> <p>„Послѣ обѣ |
, на нека говоре цифре.“</p> <p>Калуђер устане да пође: „Е добро, господине, ја ћу доћи, него ш |
ол и устане са канапета.</p> <p>И мајор устане са столице и рекне: „Е, код нас милитара важи: < |
це нису ни видили.</p> <p>Сутра у јутру устане рано, напије се мало шљивовице и заложи се којим |
семинарија и главне школе по дијецезама установе, „да се нико у манастир неприми, кои неизкаже |
школице за ово и за оно; али ја хоћу да установим универзитет <pb n="350" /> у Карловци.{S} Вид |
дѣлотворну вољу к стварању; на кратко: установите манастире тако, да је врѣдно у њих ићи, да ј |
д види да се патријарх насмѣши.</p> <p>„Установите В. Светости, у манастиру Крушедолу семинариј |
p> <p>„У манастиру Гргетегу могла би се установити ратарница, и нижа школа за пољско господарст |
Пијте.{S} У славу Божију.“</p> <p>Гости устану на ноге, изрецитују 11 пути „господи помилуј!“ а |
Кад дође, а ти га уведи.“</p> <p>За тим устану од стола.{S} Варнава цѣлива десницу св, владике |
зиђу напоље, а архимандрит и протођакон устану од стола.</p> <p>Архимандрит оде мало к прозору, |
пошље ђаче, да га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне к настојатељу.</p> </div> <div typ |
већ је у велико дан.“</p> <p>„Касно сам устао“ одговори овај мирно али озбиљно. „Опростите ако |
, да је судбина Мушицкова лежала сада у усти Станковићеви.</p> <p>„Епископ Станковић обрати поз |
пише, много ће рѣђе погрѣшити, него кад устима изражава што мисли.{S} Ја ћу јој јошт данас одне |
који леже на одру смрти, да не могу ни устима ни срдцима од Бога милости запросити... да се та |
ко ико!“</p> <p>И опет принесе чутуру к устима.</p> <p>Архимандрит се побои, да јошт која здрав |
, а он да се није усудио принети чашу к устима, јербо ће се вино претворити у отров!“</p> <p>Оп |
мо.{S} У који пар онај чутуру принесе к устма, у тај пар опази ђак архимандрита.</p> <p>Мал’ га |
> <p>О. Теофан клекне, и приклони ухо к устма умирућега.{S} Овај је говорио с прекидањем и врло |
то стоји, да се присѣга полаже не само устма, него и руком...{S} Дајте и мени руку; госпођо Ле |
т, јест,“ настави онај. „Нељуби се само устма, него и очима, и руком... кадкад и ногом... онако |
развуче устне, и проговори: „То можемо устмено казати, а гриота би било труда то написати.{S} |
овом великом господину прелазила горња устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на час о |
дравље.“</p> <p>За тим принесе чутуру к устнама и напије се шљивовице.</p> <p>Међу тим се догод |
сне, чисто округле, израз погледа тврд, устне танке; тѣло му је изгледало мршаво као да је пост |
богиња, које је у младости преболѣо.{S} Устне су му подебеле као набрекле.{S} Али је био обучен |
е рѣчи изустио.{S} Сад први пут разведе устне и примѣти звонким тенором: „То је чест за мене!“ |
е црне бркове; управо је развукао своје устне, али се ове нису видиле од црних са брадом смѣшан |
тове рѣчи као да му одкопчаше закопчане устне.</p> <p>„Моја сестра!“ проговори он значајним, ал |
ли.“</p> <p>Један од оних млађих стисне устне, набере чело, и искриви очи: „А ја опет велим, би |
је код најидеалистичнијих мѣста најпре устне на лаки осмѣх развуко, па онда овима, на једној с |
па видећи да јој се друга цери, развуче устне и сама.</p> <p>Архимандрит Партеније смѣшећи се ф |
авице.“</p> <p>Архимандрит мало развуче устне, и проговори: „То можемо устмено казати, а гриота |
стоји од жалости окамењена, и неможе ни устне да мрдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да за |
цем и камилавком.</p> <p>У сну разтвори устне и разговетно проговори: „Нуз ту капу није мѣста т |
кварити ноћ.“</p> <p>Стара тетка отвори устне, да приповѣди своју невољу, али архимандрит домаћ |
р би оживио.</p> <p>Али сад прође прѣко устне жене рѣч, на коју је она највише полагала... али |
само мемоарима о.{S} Теофана, а ако ком устрѣбају мемоари ког другог намѣстника, стои <pb n="29 |
арев предлог, како да се та семинарија, устрои.</p> <pb n="326" /> <p>По одобреном предлогу има |
од сабора, а потврђено од краља, да се устрои семинарија за богослове наше цркве у Карловци.</ |
ћа код народа помагало је то, што је он устроио гимназију у Карловци и богословију тамошњу.</p> |
и је у вароши Копривштици народну школу устроио, а послѣ опет у самом манастиру Рилском, гдѣ је |
јање цркве и црквеног живота.{S} Одтуда устројење гимназије, богословије, конвикта, благодѣјани |
—</p> <p>На те одсудне речи патријарха, усуди се о.{S} Теофан и послѣдњу своју карту избацити.< |
кажу, да ће свакога ђаво однети који се усуди против њих говорити, радити, учити.{S} Хајде, Сав |
ому већ сам ти изпричао.{S} Али се није усудила то сама једнострано извести, јер је имала према |
„Друга су оно времена била.{S} Нисам се усудила ни проговорити кад је он био у друштву.{S} Пред |
с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио принети чашу к устима, јербо ће се вино претвори |
а њим, па је турао натраг онога, кои се усудио пред њега или уз њега ићи.</p> <pb n="232" /> <p |
рско подло живљење.</p> <p>И тим убѣђен усуђујем се препокорно молити, да би Ваша Екселенција с |
смирено на епископа и стане га тѣшити: утѣшите се, Ваше Високопреосвјашченство!{S} Поста има ј |
десно олакшање истога часа и одлазио је утѣшен кући.</p> <p>За придиковање није толико способно |
ће као лѣк код болесника, као глас више утѣхе код разтужених срдаца.“</p> <p>„Ја Вам унапрѣд за |
ито били дошли да им он молитву очита и утѣху пружи.</p> <p>Чинодѣјствовању при служби придруже |
, да су многи у љубави несрѣћни тражили утѣхе у манастирској ћелији и ту је и нашли.</p> <p>„Не |
ећ сам се унапрѣд радовао оној душевној утѣхи, коју је болан, тужан, несрѣћан, потиснут, оскрбљ |
... видио сам се како долазим као анђео утѣшитељ к разтуженој овчици, као анђео хранитељ очајав |
> <p>Око њега и болника, ком је духовну утѣху пружао, стојали су здрави гомилама, па су се насл |
ијаше том приликом за се понео, да глад уталожи.</p> <p>„Ево!“ повиче куварица, кад нож у руке |
ја недође.{S} Јер они могу мене дотле и утаманити, а то неби било право.{S} Ја молим, да би ми |
је скоро све већ уништожио.{S} Црквене утвари кваре се и размећу.{S} Манастирска, дѣла ради са |
Ја сам на то мислио, па сам о људма све утврдио.“</p> <p>Протођакон опет нѣшто проговори кроз з |
ити о.{S} Теофана.</p> <p>„Онда га ваља утврдити у његовој занешености за калуђеровањем.</p> <p |
рском свѣту, коима ваља давати примѣр и утврђавати их у вѣри.</p> <p>Ево свему томе свѣдочбе по |
/head> <p>Куварица је срѣћно у Карловце утекла.</p> <p>Она је у митрополитском двору служила пр |
слѣ је ножем на мене ударио, и да нисам утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва братија посвѣдо |
ствари да кажем.</p> <p>„Кад би се све утемељило и развило, свака би од ових школа послѣ нѣкол |
ће вам све доказима потврдити и цифрама утемељити.{S} Ја из изкуства видим, да има много истине |
дминистратор. „Ти си пустио куварицу да утече, па си узрок да се сад направи читав скандал у св |
сасвим господски...{S} Служавник бѣлим утирачем застрт, шољице и вандле од финога бѣлога порце |
служио, и његове су службе биле увѣк за утисак приређене.</p> <p>„Споменућу само његов ход на с |
мѣњени.{S} Поглед на о.{S} Теофана и на утисак његове молитве бијаше и њих очистио, узвисио и п |
е ово народу јако у очи падало и велики утисак у њему изводило.{S} Али је свѣт ишо много више и |
недоспу у неправу руку.</p> <p>Највећи утисак учини код гостију кивот цара Лазара.</p> <pb n=" |
а Бога!</p> <p>Примѣтили смо поражујући утисак, који су на њега учиниле рѣчи пријатељице му:{S} |
и упрепастиле.</p> <p>Патријарх је овај утисак свога говора примѣтио, па за то запита с нѣким в |
служио, и служба његова имала је толико утиска у хришћане, да је свагда била црква дубком пуна. |
предавање свога калуђера са неједнаким утиском.{S} Из почетка се невѣрно смѣшио; али у течају |
угим сродне мисли пробуђују.{S} Под тим утиском рекне настојатељ нѣким начином узвишено: „Е па |
о, да се у њ стрмоглави.</p> <p>Под тим утиском диже се калуђер са своје столице, узправи се до |
p>Код многих се видило из погледа, како утискују у памет слику тога веза да га по могућности ко |
а њега је ова чудновата слава чудновато утицала.{S} Никад није говорио лѣпше; никад му <pb n="2 |
р ћу напослѣдку на вас напасти, да глад утолим.“</p> <p>„Нема!“ одговоре они сасвим простодушно |
...{S} Није л’ то доста?{S} Прошлост ти утону у море људског неваљалства, будућност ти је отров |
е, у старости својој лежао је са болном утробом, и морао је чешће замолити супароха, <pb n="261 |
шући запита, неби л мого Њ. Екселенцији ући.</p> <p>Варнава се врати к владици, па за мало изиђ |
ада доћи?“</p> <p>„Казали су ми да могу ући.“</p> <p>„А зар нисте могли до сутра пречекати?“ за |
аше новога управитеља. „Отворите врата, ућићемо унутра“, рекне овај.</p> <pb n="304" /> <p>Калу |
е пѣсма, свирка и куцање сврши, и звона ућуте запита словослов: „<foreign xml:lang="de">Wie gef |
и на срѣћу, Богу на славу!“</p> <p>Овдѣ ућути.{S} Одушевљење, којим је говорила, сила и истина |
ао за усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде да сврши приповѣдање.</p> <p> |
врло лако моћи саставити.“</p> <p>Овдѣ ућути о.{S} Теофан.</p> <p>Патријарх одслуша ово предав |
да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као водом заливен.</p> <p>Видило се, да се ови од |
з питања патријархова, кад о.{S} Теофан ућути.</p> <p>„Кажи ми право о.{S} Теофане, које тебе т |
сте чинили много, али цркви“ — ту опет ућути.</p> <p>„Но! али цркви?{S} Говори!{S} Мени је све |
лит Станковић.</head> <p>Ту архимандрит ућути.</p> <p>О. Теофан ћутао је равним начином.</p> <p |
на тога страшнога осветника!“</p> <p>Ту ућути.{S} Цѣле му се тѣло у грчу стегло.{S} Свака му се |
ј пошље одмах људе на све стране, да га ухвате и натраг доведу: али се ови врате <pb n="44" /> |
еди на кључаницу, пак да се тврђе држи, ухвати се једном руком за браву.</p> <p>Дуја пак како с |
} У устајању осѣти да му је нос влажан, ухвати се дакле прстима за нос, да га те влаге опрости, |
дакле брже собу, и повиче: „Баш добро, ухвати се птичица у клопку.{S} Сад хајде да тражимо пле |
јој начне мозак врѣти... несвѣстица је ухвати... руке јој се разшире саме собом као електрички |
а сѣднемо на час тамо!“</p> <p>На то је ухвати за руку и пође тамо.</p> <p>Ленка погледи и нехо |
о.{S} Теофана.{S} Он дигне очи к небу и ухвати се руком за срдце.</p> <p>Она падне прѣд њега на |
чи у кревету.{S} Није ништа.{S} Нѣко ју ухвати за раме...{S} То неможе бити машта.{S} Осѣтила ј |
е да неговорим ништа, него да се у лажи ухватим.{S} Зато рекне брже боље, док му је ту друг, да |
он рекне другчије а ја другчије, па се ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> <p |
/p> <p>„А ти говори истину, па се нећеш ухватити у лажи.“</p> <p>„Та право кажете, тако ће бити |
ли, као што привезују разкалашна дерлад ухваћено младо птиче, те се ово неможе више да дигне у |
се са Грбићем догодило.</p> <p>Он буде ухићен.{S} Призна своје злочинство и буде осуђен на смр |
о је само одломке од рѣчи, и тако их ни ухо немогаше подпуно извѣстити, шта се у ћелији говори. |
и!“</p> <p>О. Теофан клекне, и приклони ухо к устма умирућега.{S} Овај је говорио с прекидањем |
унутри бива.</p> <p>Принесено кључаници ухо добијало је само одломке од рѣчи, и тако их ни ухо |
<p>Овај би драги камен, да се достојно уцѣни, мого бити предметом побожног похађања за наш ори |
правила, која да нас калуђерском животу уче.{S} У цркву иде кад му на ум падне, и тако своим пр |
и одреде ону своту, којом ће годишње на учевна заведенија, семинарију, и апелаторијалну конзист |
ио би. . . . . . .{S} 1500 ф.</p> <p>На учевна срѣдства ваљало би одредити на сваку школу по 50 |
дотичним вишим заводима изуче.</p> <p>„Учевна срѣдства имала би се мало по мало набављати, да |
манастира, па нека се употрѣбе у струци учевној код богословије, и у струци политично и црквено |
>„Уз народне Новине имао је укупне наше учене млађе силе за своје савезнике.{S} Сви дакле либер |
шта ни било.</p> <p>Други говоре, да су учени људи из далеко земље долазили, и све што бијаше з |
сада важнијих свештеника у парохијама и ученијих и отменијих али онај дух реко бих да се изгуби |
постане архимандритом, шегрт мајстором, ученик умѣтником: како ко хоће.</p> <p>На крову манасти |
, те је учитељ доживио радост, да му је ученик труд подпуним успѣхом наплатио.</p> <p>О. Теофан |
умреш, а ти их остави у корист сиротих ученика нашега народа, онако како то будеш држао за нај |
ворити школа за виноградарство, како за ученике калуђере, тако и за народ Фрушке Горе,“ одговор |
е, и тако своим примѣром и искушенике и ученике одводи од цркве.{S} Манастирске слуге неплаћа у |
ијету у Пожун, — свагда су га изпраћали ученици гимназије и богословије, главни грађани, придво |
тојатељ у манастир.{S} Мои хрђави снови учестају.</p> <p>— — „Видим шта је, и да ће најбоље бит |
ловију и благодѣјаније, у колико у њему учествују богословци.{S} Истина, да би семинарија нов т |
scit arare minor</foreign> (од старијег учи млађи), плету курјук и браду... лакиране штифле... |
, онда добију душу ноте а народ гомилом учи.</p> <p>„Зато неодромбољуј те твоје лалоке, него бу |
ола за пољско господарство.{S} Ту би се учили сви калуђери, кои неби били одређени на особиту к |
ога адвоката обојега суда.{S} За то смо учили.{S} Није Печеновић на то спао, да гули сиротињу: |
p>Присутност тетке и странога господина учине јој лице каменом.{S} Прочитавши писмо савије га Л |
на лицу мѣста учини наредбе, које му се учине основанима.{S} Он је био човѣк добра срца, па ниј |
и они обоица падну у собу на колѣна, и учине дубоко метаније.</p> <p>Они старији виде сад зани |
ало као сунце.</p> <p>Кад се све смири, учини се једном од дружтва да и њему ваља што рећи.</p> |
руци држао, и врата и нехотице отворио, учини поклон до земље, и настави свој подругљиви смѣх, |
фан осѣћао, као да нема никог на свѣту; учини му се као да се сав свѣт око њега губи; као да га |
, мѣрио је архимандрит чутуру очима.{S} Учини му се повелика, па да се увѣри колико прима, запи |
бѣсе.{S} Он јави то министру правде.{S} Учини се у Бечу питање: и дође глас да се убијци живот |
разтѣрује, да му угасле очи затвори.{S} Учини му се, да види око мртвог свог тѣла црну браћу, к |
{S} Причинило јој се.</p> <p>Мало послѣ учини јој се, да се врата од предње собе отварају.{S} О |
изсукати из онога, што њему наврије да учини.</p> <p>„Он је дакле тога ради чешће походио руск |
, па није имао воље икоме што на жао да учини.{S} Закључи дакле све поднети честњејшој конзисто |
ути, па онда упали свѣћу.“</p> <p>Ленка учини тако.{S} Метне свѣтњак близу себе и шибице до њег |
рѣбити своје пуномоћи, да на лицу мѣста учини наредбе, које му се учине основанима.{S} Он је би |
е фигура од камена!</p> <p>„Грбићу, шта учини тужан!“ проговори сад њему. „Ти си убио и њега и |
ом путу.</p> <p>„Чудо, шта узаврѣла крв учини.{S} У онај пар отишла би у сам пако.</p> <p>„Ми н |
ој забарушеној бради.{S} На први поглед учини се управитељу, да познаје то лице.{S} Нарочито га |
у шљивовице из оног бурета, знаш!“ Овде учини архимандрит руком знак, који је ђак разумѣвао.</p |
анске чизме на главу натичу; тако му се учини, да му се лубања разпаде.</p> <p>Пре свега повуче |
манастира неизтопи.{S} Прими га дакле и учини нуждне наредбе.{S} Предајем ти га под теретом стр |
што јој је припадала.</p> <p>Она тако и учини.</p> <p>Тужба буде Њ. Ексцеленцији предана.</p> < |
смѣјући се, премда мало кисело, па то и учини. „Та кости незаборављеног списатеља морају се у г |
, па ћу спавати ко царица.“</p> <p>То и учини, и тако се смѣсте.</p> <p>„Нек остане свѣћа да го |
чати, па отвори те пакете“.</p> <p>Овај учини.{S} Најпре отворе кутију с дукати. <pb n="282" /> |
у у неправу руку.</p> <p>Највећи утисак учини код гостију кивот цара Лазара.</p> <pb n="228" /> |
у је овај недаде цѣливати.{S} О. Теофан учини на то своје метаније, као да је рукоцѣлованије из |
а прѣсто патријарха Арсенија III.{S} Он учини примирије с народом.{S} Управо наступивши велики |
на је била.... мртва.</p> <p>О. Теофану учини се, да му се угаси на небу сунце....</p> </div> < |
<p>„Знате, он је мало више вуко“, — ту учини ђак знамење, које свак разумѣ — „па је онда кадка |
{S} Ту је госпођа Јовановићка инжинирка учинила гласа и себи и нашем народу.{S} Она га је у сво |
а камо ли злоставити.</p> <p>Тако је и учинила.</p> <p>Али су њени противници рачунали као и о |
незахвалимо.{S} И доиста бих то одавно учинила, али ме тешка и дуготрајна болест задржа.{S} Са |
смо поражујући утисак, који су на њега учиниле рѣчи пријатељице му:{S} Ево те молим као што се |
„Мора човѣк и ђаволу запалити свѣћу.{S} Учинили су ми много пута велико пријатељство манастиру, |
и, па нису тога, <pb n="198" /> до сада учинили, барем не онако, како би то код срѣћнијих народ |
би то код срѣћнијих народа одавно били учинили.</p> <p>Настојатељи су само у том јако сгрѣшили |
д приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учинили радост, да ми кажете како су се звали?“</p> <p> |
ира, ком сте својим трудом толико добро учинили; ви ћете добити писмо јошт данас, па идите у ма |
пресѣсти, што умрли нису своју дужност учинили.{S} Ја сам сигуран, да тога јуристе нема, који |
и, који су често манастиру добру услугу учинили; истина је, да сам их том приликом чашом вина у |
те се сви поизопијали, и саблазн велику учинили. — Ви сте манастирску куварицу хтѣли да дате ши |
оим епитрахиљем закрилио главу болника, учинило се сваком, као да га надсѣњавају крила самога а |
је по соби као да неко по њој иде...{S} Учинило ми се, да се ова врата, отварају.“</p> <p>„То ј |
горѣти оно, што се пропустило и није се учинило.{S} Али ми ево почињемо дирати и у сам тај изво |
мора силом напоље извлачити.{S} Мени се учинило недостојним, да је ја силом из ћелије извучем, |
ишта, ништа,“ проговори му овај благо. „Учинило ми се истина подуже врѣме; али из тога видиш да |
о.{S} А ја сам знао шта ме чека, кад то учиним.{S} Сад нек буде што бити има.{S} Ти иди мирно к |
но троши, које га је толико муке стало, учинио се болестним, и уздисао је у својој ћелији, да с |
иш, да би било боље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добр |
полит Стратимировић није никаква корака учинио, да се инштитуција манастира и калуђерства реген |
разљућен.</p> <p>„Ја нисам никаква зла учинио,“ примѣти о.{S} Теофан понизно.</p> <p>„Недам!“ |
редан човѣк.{S} Није ми баш много добра учинио; али што је истина, истина је.{S} Његово врѣме ж |
настир!{S} Тако ми се узвишен тај позив учинио, да ми све друге изгледе помрачи.{S} Мир и тишин |
ијарху.{S} А знаш ли ти, шта сам ја све учинио србском народу!{S} То му јошт ниједан митрополит |
о и пријатељски. „Кажите просто, шта је учинио... или ако какву заповѣст није изпунио, кажите, |
заповѣст није изпунио, кажите, шта није учинио.“</p> <p>Но то је био врат, што о.{S} Теофан нит |
!{S} То му јошт ниједан митрополит није учинио, а — ни патријарх!“</p> <p>„Истина је,“ рекне о. |
се укаже на врати.“</p> <p>„Ето шта си учинио твојим новим вицем,“прововори архимандрит Партен |
аноне поврѣдио, да је њима што противно учинио, па ето му тешке главобоље.</p> <p>Па тако је и |
ротивностима.</p> <p>„То си дакле добро учинио и ваља да останеш при том.{S} Име ће ти остати с |
е ножем зарезати и казати, да сам ја то учинио... они су у стању... у стању...{S} Шта су у стањ |
је дијецезе, а патријарху јави да је то учинио, као што бијаше то обичај у оно врѣме.</p> <p>Па |
врат, што о.{S} Теофан нити бијаше што учинио, што небијаше просто учинити, нити што неучинио, |
ом игуманства будем одликован, тако што учинио?{S} Ни за живу главу.{S} То је клевета, пуста кл |
о манастиру, па и ја сам њима ту радост учинио, да виде своје слике у манастиру, а некошта, зна |
остања.</p> <p>Одужио је дугове.</p> <p>Учинио је економију плодоносном.</p> <p>Оправио је мана |
Зашто нисте чинили ви коих се тиче?{S} Учините то; ја вам ево допуштам; што више ја вас на то |
S} Најбоље је у таковом случају ћутати, учинити духу по вољи и немицати се!“</p> <p>„Хајде прес |
отив тога неможе нико никаква приговора учинити!“</p> <p>„Боже сахрани“, примѣти о.{S} Теофан, |
pb n="171" /> <p>„Ниси ни мого другчије учинити као поштен човѣк, као ваљан калуђер одговорио с |
.{S} Ја вам дајем пуну власт, да можете учинити ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно, па само да |
ио је силовит, и ја сам држала да морам учинити, што ми рекне.{S} Ја сам пошла за другог, без љ |
је ово питање настојатеља морало нѣмим учинити.{S} Он је ћутао, као да га водом залише.</p> <p |
го добра и по народ и по манастире дало учинити.“</p> <p>„То сам и сам мислио,“ проговори на то |
тојатељ и на страни, у друштву, то исто учинити, па ћемо га онда видити, како клима на коли, ка |
бијаше што учинио, што небијаше просто учинити, нити што неучинио, што му ваљадијаше чинити.</ |
ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што учинити.</p> <p>Наравна је ствар, да ми овдѣ мислимо на |
да наредим, што држим да ми је дужност учинити.{S} Ту одређујем ја теби приход од главнице од |
ло „обозрителни.“ 'Такове погрѣшке могу учинити, да изгубимо, што нисмо врѣдни да сачувамо и ум |
p>О. Теофан мислио је, да ће патријарху учинити радост, кад му све каже:</p> <p>„Било је у таки |
з хлѣба?{S} Није ли Шишатовац просјаком учињен?{S} Није ли Прибина Глава гола као гола пушка?{S |
муком код врховног судишта у Бечу једва учињено, да се и други нѣки манастири од конкурза закло |
се то репетирати сваки дан, кад небуде учињено што ти заповѣдам.{S} Пре нето што мене из служб |
н <pb n="267" /> и јави генералу, да је учињено по заповѣсти. —</p> <p>„Ако пишеш оно друго, шт |
хамедански.</p> <p>Али, на жалост, није учињено за то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што у |
одем, ненађем, да је по мојој заповѣсти учињено!“</p> <p>„Полицај оде и пошље тај час по пекара |
онај.</p> <p>„Није него празно буре.{S} Учио си осам школа, па незнаш шта је <foreign xml:lang= |
ју је дѣцу сиромашку безплатно примао и учио... већ сам се унапрѣд радовао оној душевној утѣхи, |
:lang="de">Kriegslist</foreign>, ја сам учио стратегију...., ту сам ти ја тврд у сѣдлу!“ <pb n= |
би се у тој школи напрѣднијем газдовању учио, а силе своје нашем господарењу приносио.“</p> <p> |
ру рекне.</p> <p>Мушку нам је опет дѣцу учио о.{S} Теофан у манастирској школи читати, писати и |
бна бијаше помоћ разуму, души, савѣсти; учитељ народа малог и простог, коме ваљаше у манастирим |
фан имао је велики таленат за то, те је учитељ доживио радост, да му је ученик труд подпуним ус |
а буде и то.{S} Невино је страдао и сам учитељ и спаситељ, и ми нисмо бољи од њега.{S} Ја сам у |
ому људи трѣбало би нам за те школе три учитеља.</p> <p>Доплатак за њих по 500 Ф. на сваког, из |
дмах могу почети школе како се приправе учитељи.“</p> <p>„Све си добро наредио“, рекне му патри |
другим.{S} Морали би се дати приправити учитељи из калуђера, шиљући оне, кои на што позива пока |
ви на десну страну.{S} Затим оде к оном учитељу пѣнија, одведе га к истој налоњи, и постави га |
и се усуди против њих говорити, радити, учити.{S} Хајде, Сава није далеко, ми смо до поноћи на |
и народа мога, који се неимадоше одкуда учити, па их манастир на науку посла.. већ сам видио шк |
у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити се онако, како се о том план начини.{S} Ту би има |
м предлогу имало би се у тој семинарији учити 120 богословаца наших.</p> <p>У исту су се могли |
ита, завѣшта, да ће на свој трошак дати учити из сваке дијецезе по једног младог човѣка, и држа |
угарски.... а и сами Руси могу још дуго учити од нас, што се тиче црквеног реда и пристојног бо |
ко би се ко из грађанског реда желио ту учити, тај би морао наравно плаћати, <pb n="343" /> кол |
>О. Теофан приступи сад ближе, поздрави учтиво све присутне, и одговори му: „Та имам велику бѣд |
аћин архимандрит предусрѣтне Ленку врло учтиво.{S} Али од јучерашње несташности небѣше код њега |
опет шушнуло.</p> <p>Дигне главу, напне уши: ничега нема!</p> <p>Тако је подуже трајало.</p> <p |
>Они су дознали, да је млада лѣпа госпа ушла у ћелију отца Теофана, јер им је то дојавило ђаче, |
рећи уплашеном оку.</p> <p>И доиста је ушла у ћелију смиреног калуђера Ленка, жива живцата, лѣ |
знам за цѣло, да је она мало пре к теби ушла.“</p> <p>„Истина је“, одговори о. намѣстник хладно |
напоље из његове собе него што су у њу ушле.{S} Одмах за тим дозове <pb n="59" /> свога послуж |
су баш најчистији, и да је много штошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да дође.</p> <p>Нови ми |
та, овоме натраг и рекне: „Али ово није ушло у живот, нема дакле никакове крѣпости.“</p> <p>„Ил |
о тога доћи!“ викне у очајању. „Кад сам ушо у манастир, умро сам за свѣт... у мојој је власти у |
већ прѣко ботанике прешо, и у зоологију ушо, јер оно, што ми се чинило да је буква, није дрво, |
који бијаше тамо бацио кад је у ћелију ушо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“ викне у очајању. „Кад |
соку резолуцију, по којој је попа одмах ушо к свом поглавару, или је одлазио неимајући срѣће ви |
ор, и сутра дан, чим је зора заплавила, ушука се у манастир и дође о. намѣстнику.</p> <pb n="21 |
имали од тих прилога од владика 760.000 Ф., од манастира 927.280 фор. у скупи 1,687.280 Ф. ср.{ |
прилози, да су давани, владичји 415.000 ф. а манастирски 779.550 Ф. ср.{S} А године 1870, послѣ |
ем ја теби приход од главнице од 25.000 ф., која је код барона Сине депозитирана, и од које ћеш |
ф II. да се са стране ерара даде 58.000 ф.</p> <p>Архиепископ Мојсије Путник поднео је на позив |
</l> <l>„ вршачки . . . . . . .{S} 1000 ф.</l> <l>„ бачки . . . . . . . .{S} 500 ф.</l> <l>„ ар |
l>Епископ темишварски . . . . .{S} 1000 ф.</l> <l>„ вршачки . . . . . . .{S} 1000 ф.</l> <l>„ б |
l>Архиепископ је завѣштао годишње. 6000 ф.</l> <l>Епископ темишварски . . . . .{S} 1000 ф.</l> |
ф.</l> <l>„ будимски . . . . . .{S} 200 ф.</l> <l>„ карлдштадски . . . . .{S} 180 ф.</l> <l>Све |
оп неплаћа годишње 500 Ф. него само 200 Ф. и да плаћања ова почињу одмах.{S} Ово је ствар од ве |
„</p> <p>На разне потрѣбе свакој по 200 Ф. 600„</p> <p>У скупи. . . . . . .{S} 8.400 Ф.</p> <p> |
„</p> <p>На слуге више за сваку по 200 Ф. 600 „</p> <p>За храну више на сваку по 400 Ф. 1200 „ |
/p> <p>На нуждне справе за сваку по 300 ф. 900 „</p> <p>На потрѣбне зграде по 400 ф. на сваку. |
„</p> <p>На тежаке више на сваку по 300 Ф. 900 „</p> <p>На разне потрѣбе свакој по 200 Ф. 600„< |
900 „</p> <p>На потрѣбне зграде по 400 ф. на сваку. . . . . . . . .{S} 1200 „</p> <p>На слуге |
„</p> <p>За храну више на сваку по 400 Ф. 1200 „</p> <p>На тежаке више на сваку по 300 Ф. 900 |
0„</p> <p>У скупи. . . . . . .{S} 8.400 Ф.</p> <p>Да додамо јошт на непредвиђене потрѣбе. . . . |
.</l> <l>„ бачки . . . . . . . .{S} 500 ф.</l> <l>„ арадски . . . . . . .{S} 500 ф.</l> <l>„ па |
.</l> <l>„ арадски . . . . . . .{S} 500 ф.</l> <l>„ пакрачки . . . . . .{S} 150 ф.</l> <l>„ буд |
да арадски епископ неплаћа годишње 500 Ф. него само 200 Ф. и да плаћања ова почињу одмах.{S} О |
аљало би одредити на сваку школу по 500 Ф. 1500 ф.</p> <p>На нуждне справе за сваку по 300 ф. 9 |
учитеља.</p> <p>Доплатак за њих по 500 Ф. на сваког, износио би. . . . . . .{S} 1500 ф.</p> <p |
одредити на сваку школу по 500 Ф. 1500 ф.</p> <p>На нуждне справе за сваку по 300 ф. 900 „</p> |
сваког, износио би. . . . . . .{S} 1500 ф.</p> <p>На учевна срѣдства ваљало би одредити на свак |
По рачуну састављеном одплатио сам 600 ф. од дуга.{S} Хвала Богу.</p> <p>— — „Јао! јао! нѣшто |
адошло би од оних првих прилога 285.600 Ф. а од ових других 347.830 ф., те би тако те године им |
е зиме хватови усѣчени и продани за 800 ф.</p> <p>Башта манастирска нема ниједног проштца, и шт |
/p> <l>Кушедол . . . . . . . . .{S} 900 ф.</l> <l>Гргетег . . . . . . . . . .{S} 975 „</l> <l>Х |
. . . .{S} 180 ф.</l> <l>Свега.{S} 9530 ф.</l> <p>„А ево вам манастири на колико су се обвезали |
. . .{S} 100 „</l> <l>Свега .{S} 11.630 ф.</l> <p>„А, шта велите на ово?{S} Него да вам кажем ј |
ога 285.600 Ф. а од ових других 347.830 ф., те би тако те године имали од тих прилога од владик |
ф.</l> <l>„ пакрачки . . . . . .{S} 150 ф.</l> <l>„ будимски . . . . . .{S} 200 ф.</l> <l>„ кар |
питала износећи . . . . . . .{S} 10.150 ф. 53 н.</l> <l>д) обећања од цркава . 3.{S}458 фор.</l |
адичји 415.000 ф. а манастирски 779.550 Ф. ср.{S} А године 1870, послѣ 30 година надошло би од |
> <l>Св. Ђурађ . . . . . . . . .{S} 360 ф.</l> <l>Месић . . . . . . . . . .{S} 360 „</l> <l>Ход |
</l> <l>„ карлдштадски . . . . .{S} 180 ф.</l> <l>Свега.{S} 9530 ф.</l> <p>„А ево вам манастири |
анастира 927.280 фор. у скупи 1,687.280 Ф. ср.{S} Са интереси могли смо, да је срѣће сад имати |
> <l>за друге потрѣбе . . . .{S} 16.781 ф. 18 н.</l> <l>свега. 22.{S}000 фор.</l> <p>Трошкови с |
г народа по 3 кр, а то би износило 9472 ф. 9н.</l> <l>в) обећања манастирска . .{S} 9200 фор.</ |
.</l> <pb n="108" /> <l>Пренос.{S} 9225 ф.</l> <l>Св. Ђурађ . . . . . . . . .{S} 360 ф.</l> <l> |
. . . .{S} 420 „</l> <l>Пренос.{S} 9225 ф.</l> <pb n="108" /> <l>Пренос.{S} 9225 ф.</l> <l>Св. |
у професора. . . . . . . . . .{S} 5.218 ф. 82 н. </p> <l>за друге потрѣбе . . . .{S} 16.781 ф. |
траженим заступником.</p> <p>Ишо је од „фазана“ к пијаци, дакле данашњом улицом „беле лађе.“</p |
ане главом горе доле махати.</p> <p>„А, фајн.{S} Евала!{S} Можеш сести и јести... ни цар нема б |
клопи, да се дланови ударе и своје чудо фактично покаже.</p> <pb n="18" /> <p>Међутим је отац А |
еде на подпуно задовољство митрополита, факултета и публике. —</p> <p>„Станковић служио је врло |
г малог универзитета, кои нема медичког факултета, па иште годишњих 100.000 фор. за своје издрж |
, особе врло угледне.</p> <p>„Управитељ факултета септемвир Узовић приреди салу и дочек сјајно. |
нарија богословска и сви универзитетски факултети.</p> <p>„Напеко сам ја цигаља више него један |
то озбиљно о.{S} Теофан.</p> <p>„А шта фали?“ запита патријарх и приступи тиком о.{S} Теофану. |
ву живе.{S} Нѣки пут дођу сви са својим фамилијама овамо, те се прођу и провеселе.{S} Сигурно ћ |
!{S} Та ја море ништа и незнам о твојој фамилији.{S} Ходи да ми приповѣдиш.{S} Сестра ти је див |
познајем, да знам да ниси луд, ако си и фантаста.{S} Дакле почни!“</p> <pb n="342" /> <p>О. Тео |
ељу видило се да га нѣшто гуши.{S} Онај фатални зној удари му опет на образ, видило се јасно, у |
настиру.</head> <p>Било је зимње вече у фебруару 1842. г.</p> <p>Дебео снег бијаше поља покрио, |
други.</p> <p>„Калуђера ваља да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад |
— „Мене пошљу за намѣстника у манастир Фенек, а старог намѣстника поврате на своје старо мѣсто |
амѣстником, а старога оправе у манастир Фенек.</p> <p>— — „Двѣ године прођоше.{S} Настојатељ се |
вица. . . . . . . . . .{S} 216 „</l> <l>Фенек . . . . . . . . . .{S} 100 „</l> <l>Бођани . . . |
на пушку наслоњен стојао, као да бијаше фигура од камена!</p> <p>„Грбићу, шта учини тужан!“ про |
ране, са великим бројем других побочних фигура побуди пуну позорност обоице.{S} Медалија је вис |
октора Фурјаковића кои бијаше вармеђски физикус.</p> <p>На скоро затим долазише и из даље болес |
шљивиком, одреди му један комад земље у филијалу Петковици, да га виновом лозом засади, и пружи |
ондашњег доба било је мало тако званих филозофа, кои бијаху свршили поред гимназије и филозофи |
а, кои бијаху свршили поред гимназије и филозофију.{S} Али они најпростији били су најбољи цркв |
к по нарави благ, а при том је свршио и философију.{S} Био је дакле углађенији него многи онога |
ло мршаво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљиво зглађена, држање господско |
и и непримѣчавајући, да га патријарх на фини начин персифлира, „имале би се заводити систаматич |
пуно свѣтски човѣк, а други, да није за финије друштво.</p> <p>Кои су имали право... то се незн |
/p> <p>Архимандрит Партеније смѣшећи се фино, одговори свом другу: „Виц и ти рођена сте браћа.{ |
басом; „спомињу, јест, али дакако онако фино, јест, како је по њих добро!“</p> <p>Владика није |
лим утирачем застрт, шољице и вандле од финога бѣлога порцелана... шећерница од новог сребра... |
изгледао, него сви садашњи списатељи — фићфирићи.“</p> <p>„А јесте ли се добро пазили“ запита |
оспода солгабирови, јурасори, ассесори, фишкали и шта ти ја знам.{S} Али ти сви долазе звани.{S |
то мало јела, један комад хлѣба и једну флашу воде.</p> <p>Улазећи у собу баци ђак чудан поглед |
о ил женско; а у теби ће пре видити св. Флоријана, што долази да му гаси ватру у глави, него ку |
по шији него по врату.{S} Па „кајмнисе фон Париз“.</p> <p>„Но, тетице...{S} Нисам знала да ти |
крајеви изгледали као увоштен чизмарски фонал.</p> <p>Они други стану се на ново грохотом смѣја |
м новаца за те твоје ситнице.{S} У нар. фонд несмѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне вел |
дпуно обезбѣди, а сувишак да се у обшти фонд ради заведенија школског изображења, које је за ма |
{S} А шта још нележи у књигама народних фондова!“</p> <p>Патријарху удари крв у образе.</p> <p> |
} Овом терету нису плећа наших народних фондова ни из далека, дорасла.</p> <p>Но то је истина, |
путу; он би узео под своју руку народне фондове; он би најпослѣ на то ишо, да буде судија и мен |
не заводе извести, налазе се у народном фонду.{S} А одкуд да узмем новаца за те твоје ситнице.{ |
мо, да је срѣће сад имати око 3,000.000 фор. који би нам давали око 200.000 фор. годишњег доход |
{S} Опрема изнела би којекаквих 100.000 фор.</p> <p>А ено једног малог универзитета, кои нема м |
ког факултета, па иште годишњих 100.000 фор. за своје издржавање.{S} Овом терету нису плећа наш |
итетска зграда стала би више од 200.000 фор.{S} Опрема изнела би којекаквих 100.000 фор.</p> <p |
000 фор. који би нам давали око 200.000 фор. годишњег доходка да помажемо цркви нашој и просвѣт |
семинарија градити и да се на то 10.000 фор. из државне касе одмах изда.</p> <p>Али семинарије |
а каса од митрополита и владика 475.000 фор. а од манастира 579.850 фор и тако би ми данас имал |
ао што је речено. . . . . . .{S} 58.000 фор.</l> <p>Пак пошто се видило, да је овим начином сем |
аљане управитеље дати, па ће ових 10000 фор, на годину врло лако моћи саставити.“</p> <p>Овдѣ у |
пред св. Саву 1872) оставио около 15000 фор. на гимназију Карловачку.</p> <p>„Немој да недођеш, |
16.781 ф. 18 н.</l> <l>свега. 22.{S}000 фор.</l> <p>Трошкови су се имали покрити:</p> <l>а) из |
које бијаше наложено а неизвршено . 100 фор.</p> <p>За изнутарњу оправу манастирску незнам ни с |
ва ране у Черевић из Даља, а ево ти 200 фор., па изплати и растѣрај слуге, кад их неможеш употр |
, али су ови имали платити сваки по 200 фор.</p> <p>Предрачун изнашао је за плату професора. . |
> <l>в) обећања манастирска . .{S} 9200 фор.</l> <l>г) 5% интереси од народних капитала износећ |
ебијаху плаћени. . . . . . . . .{S} 400 фор.</p> <p>Новосадском једном трговцу дуг 175 фор. </p |
} Готових новаца оставио сам у каси 700 фор. к. м.{S} Консисторијални комесар архимандрит захва |
и ћелије одмах покрије, а ја да му 800 фор. платим кад шљивовицу продам.</p> <p>— — „За год. 1 |
ених јероманаха . . . . . . . . .{S} 40 фор.</p> <p>За оправљање куће на салашу, које бијаше на |
зали и кои су износили . . . .{S} 8.250 фор</l> <l>б) дозвољен је био прирез на сваку кућу наше |
фор и тако би ми данас имали 1.054.550 фор. од самих прилога.{S} А како се није ништа трошило, |
ика 475.000 фор. а од манастира 579.850 фор и тако би ми данас имали 1.054.550 фор. од самих пр |
ладика 760.000 Ф., од манастира 927.280 фор. у скупи 1,687.280 Ф. ср.{S} Са интереси могли смо, |
ђено а неплаћено. . . . . . . . .{S} 90 фор.</p> <p>Арендатору преко контракта примљену своту о |
нтракта примљену своту од. . . . . · 90 фор.</p> <p>За преважање премѣштених јероманаха . . . . |
> <p>Новосадском једном трговцу дуг 175 фор. </p> <p>За оправљање воденице погођено а неплаћено |
</l> <l>д) обећања од цркава . 3.{S}458 фор.</l> <l>За зграду је одређено од ерара као што је р |
и казује како је на то већ више хиљада фор. досада раздао.</p> <p>Молим Ваше Превосходителство |
a">procella</foreign>!“, то је скраћена форма од domicella...{S}Знаш сад?{S} Јеси ли контен?“</ |
знам.{S} Е, ако тако пођемо, онда ћемо формалне балове у манастирима доживити, те ће бити ту и |
одају и пишу платежне налоге ма од које форме.</p> <p>А неће нико порећи ни то: уста хвале госп |
лазаше до успѣха.{S} Остави се дакле те форме, и почне другом. „Он није... он није“,... аја, и |
абраних и у <pb n="240" /> преображеној форми као пекмез и шљивовицу.{S} Срѣмске шљиве немају в |
очевидно да нађе одговора, барем у тој форми не.{S} Већ се почне и зноити од ревности, којом ј |
лице и трти чело.</p> <p>„Немојте се са формом слога мучити“, примѣти му архимандрит мирно и пр |
јим приложним крајцарама.{S} Оне празне формуле узеће народ најпослѣ за истину, те ће обиста по |
оред старе госпоје, а Ленка се посади у фотељ с друге његове стране ближе прозору.</p> <p>„Ваша |
, коју смо хтѣли њима фотографисати.{S} Фотографија је управо вѣрна... особе смо заклонили.</p> |
о рећи живце у мозгу.{S} Као највѣрнија фотографија остане овај призор у њеној глави, прѣд њени |
„То ми се недопада.{S} У манастиру пуно фотографијских слика, а врло мало св. икона!“</p> <p>Иг |
дпуну слику управе, коју смо хтѣли њима фотографисати.{S} Фотографија је управо вѣрна... особе |
гдѣ су се гости примали, било је много фотографских слика на зиду и мужких и женских, међу ови |
а, чизме с високим сарама..“</p> <p>„Па фрак од плаве чохе, са жутим дугметима...“ прихвати Лен |
ле на двѣ године прије, него што је цар Франц I. постао царем.{S} Већ зато га је овај цар особи |
лавили су сви као изврстан.</p> <p>„Цар Франц I. јако га је бегенисао.</p> <p>„Имао је довољно |
ања попропадале; мањих судова никаквих, фртаља ни једног.{S} Шума у најнеуреднијем стању, <pb n |
медени мирис раних липа, коих је околна Фрушка гора пуна.</p> <p>Дошли бѣху многи настојатељи м |
ве; то је само моја дужност, као житеља Фрушке Горе, и члана једне манастирске обитељи.“</p> <p |
ко за ученике калуђере, тако и за народ Фрушке Горе,“ одговори о.{S} Теофан у ненарушеној збиљи |
о иза себе.{S} Ено вам најлѣпше партије Фрушке Горе.“</p> <p>Ленка се окрене, и ту јој се покаж |
инише нѣкако као једнородне сестре миле Фрушке Горе.</p> <p>Морамо коју рећи о овим манастирима |
ам познати наши манастири са ове стране Фрушке Горе?“ запита он даље.</p> <p>„Ни с ове ни с оне |
био газда.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ, неби ми |
ним.</p> <p>Појали су најславнији појци Фрушке Горе.</p> <p>О. Теофан стајао је као преображен. |
{S} Ко зна, како наш свѣт гледа на наше фрушкогорске манастире, тај ће разумѣти топлу жељу стар |
ки кочијаш возио киријом једну обитељ у фрушкогорске манастире.</p> <p>Као што је познато, има |
не перипетије.</p> <p>У даљини сјају се Фрушкогорски манастири у чаробној свѣтлости нашем народ |
а рекне истима: „Најврѣднији настојатељ Фрушкогорски, господин игуман Ананије.“</p> <p>И доиста |
би заиста врло радо видила барем један фрушкогорски <pb n="192" /> манастир.{S} Ако га сад нев |
е,“ придода други онај маукало.</p> <p>„Фрушкогорски светац!“ дода о. еклисијарх показујући рук |
ој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фрушкогорским славујем.{S} За пѣвницом у цркви био је ј |
вѣтар дува.</p> <p>Тако су прошли своје фрушкогорско путовање, и вратили се срѣћно у Бачку.</p> |
ај господин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фрушкогорским слав |
настирима?{S} Та то нису ни слуге нашој Фрушкој Гори!{S} А руске лавре са њихови 300 калуђера н |
угом приликом провешћу ја моју тетку по Фрушкој гори.{S} Али сада морамо одлазити“.</p> <p>„Ви |
ситије.{S} Или се ваљда теби недопада у Фрушкој Гори?“</p> <p>„Недопада ми се!“ одговори одсудн |
ихиру... таквог настојатеља нема више у Фрушкој Гори.{S} Високопречестњејши господине, гледајте |
ми је да би радо видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам бити |
ка, да ћете и мене опет посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. архимандрита Партен |
била за кафу, или кафа за њену глад... фруштук је био врло угодан.</p> <p>„Сад хајде да се пол |
у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук неолади.“</p> <p>Међутим је Ленка насула и тетк |
бро изгледала.</p> <p>Стара је међу тим фруштук коштала и стане главом горе доле махати.</p> <p |
</p> <p>Није дуго постојало, али ето ти фруштука.. изгледао је сасвим господски...{S} Служавник |
, као професорка.“</p> <p>„Него ваља да фруштукујемо.“</p> <p>„Ја јучер нисам добро ручала... н |
. „Није нужде да се трудите.{S} Само да фруштукујемо, па ћемо одмах поћи.“</p> <p>Мало час се и |
, тога је било од увѣк: увѣк је власт у фундације завиривала, и о њима разпитивала и наредбе до |
о како то будеш држао за најбоље, и дај фундацији наслов, кои ти за сходан нађеш.{S} Ево ти изп |
S} И нож сам потрго, и можда сам у оној фурији и реко коју непаметну: али <pb n="97" /> нити са |
еофана више помаже него рецепти доктора Фурјаковића кои бијаше вармеђски физикус.</p> <p>На ско |
дубок поздрав од овога, па ма био и сам фурунџија, јер и код нас се знало за „милост малих људи |
камењем посут.</p> <p>У манастиру Ј...у Фушкој Гори горѣле су свѣће по свим ћелијама.{S} Ту се |
ледаше запетим жицама инштрумента за смѣх, што ће доћи.</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе да |
твар мало разтумачити, да могу њихов смѣх разумѣти.</p> <pb n="47" /> <p>Печеновић није много р |
врло радо заборавио!“</p> <p>Роди се смѣх и весеље.</p> <p>„Али се увѣк ја сам пријавим“, примѣ |
до земље, и настави свој подругљиви смѣх, у кои сви други из гласа пристану.</p> <p>„Какво је |
Сви сад ударише у грохотан поругљиви смѣх.</p> <p>На овај смѣх дигне о.{S} Теофан главу, коју б |
контраст морао слушаоце на грохотни смѣх побудити.</p> <p>Печеновић је био човѣк друштвен; он |
хотан поругљиви смѣх.</p> <p>На овај смѣх дигне о.{S} Теофан главу, коју бијаше на госпођино ра |
га духа.“</p> <p>И опет се чује онај смѣх са читавом шкалом од тонова.</p> <p>„А да шта би се р |
варошке куће спаја, али чује гласан смѣх од „кранца“ а за тим перорирајући глас адвоката Печен |
жив међу вама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх, а други погледе ко то говори.{S} То бијаше порезник. |
обу.{S} Веселе нарави будући удари у смѣх и повиче: „ево вечере, дајте само оцта и уља.“</p> <p |
ше око њега.{S} На лицу им се вио подсмѣх као застава у пуном вѣтру.</p> <p>У дубљини код једин |
тичнијих мѣста најпре устне на лаки осмѣх развуко, па онда овима, на једној страни онај познати |
слѣдку има му се отворити изглед на успѣх жеље и намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити сходне |
акона Никанора, да ствар изпитамо и успѣх нашег изслѣдованија, честњејшој конзисторији поднесем |
ло домаћина; али је високородни тај успѣх свом тоасту приписивао, па је са погледом побѣдитеља |
/> „нека је и отровано, ја ћу јести; грѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се кратким путем све |
ти си свештеник; могу и ја теби свој грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто та |
едан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја ћу послати господина архимандрит |
ћеш да се прославиш ваљда као Доситије, ха?{S} Окај се тога.{S} Недаје свако јаје пѣтла, а јошт |
праздник св. Константина и Јелене...{S} Ха, баш добро, баш ко да смо наручили.{S} Данас је поне |
то, хтѣти добро, радити цѣлисходно, успѣха имати, <pb n="295" /> пак и опет сваки дан сваки час |
али му очевидно труд недолазаше до успѣха.{S} Остави се дакле те форме, и почне другом. „Он ни |
дне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му доћи?“</p> <p>На |
„сам себи ударам печат најгрознијег грѣха на чело!“</p> <p>На то се спусти на колѣно, прекрсти |
обѣте строго држите, да се чувате од грѣха и саблазни.“</p> <p>На то се окрене отцу Теофану и р |
мисао посла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад ме мисао на тебе, натраг поврати.{S} Та ти си г |
нило ми се да је какав светац.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим за тај разговор мила тетице,“ рекн |
појас, па разкопчају горњу мантију, па хајд по прњавору, да га виде како је лѣп, као црвен пет |
мандрити само знаду упрегнути 4 коња па хајд у Руму, части се, онда у Митровицу, части се... зо |
ни згоде, на којој да ме носе, па онда „хајд на еро браца Перо!“ те штулецни час на десно час н |
и о.{S} Теофан са своје стране.</p> <p>„Хајдѣ да видимо, шта су нам све послали“, проговори арх |
рополита <pb n="264" /> Стратимировића, хајде да ти још једну малу шаљиву приповѣдим, из које ћ |
.. воље ће бити....{S} Хајде, молим те, хајде из ових стопа... немој да те какав случај, каква |
шалу и проговори тетки: „Драга мајчице, хајде да ти синак помогне.“ На што узме тетку изпод рук |
изразима љубави и старања: хајде рано, хајде голубе, и т. д.</p> <pb n="193" /> <p>То падне го |
врло њежним изразима љубави и старања: хајде рано, хајде голубе, и т. д.</p> <pb n="193" /> <p |
се весело насмѣши: „Добро је, добро!{S} Хајде само даље.“</p> <p>„У манастиру Гргетегу могла би |
рѣдства ћеш имати.. воље ће бити....{S} Хајде, молим те, хајде из ових стопа... немој да те как |
без великог новца, ја сам обѣшен...{S} Хајде вама јошт којекако за ваш труд смоћићу, имам нѣшт |
.{S} На том путу трѣба доста трошка.{S} Хајде нека узмемо, да ће им мачку истѣрати на оџак, као |
>„Добро би било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час тамо!“</p> <p>На то је ухвати з |
против њих говорити, радити, учити.{S} Хајде, Сава није далеко, ми смо до поноћи на њој, а там |
бро, ухвати се птичица у клопку.{S} Сад хајде да тражимо плећку, па онда ћемо да читамо кувариц |
фруштук је био врло угодан.</p> <p>„Сад хајде да се полагано спремимо, па ћемо у 12 сати мало ш |
у, нити ће да буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук неолади.“</p> <p>Међутим је Л |
уги.,“</p> <p>„Али ти бушиш, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси готов.“</p> <p>„Калуђерима в |
варијацију оне старе хусарске врбонке: „Хајде браћо у катане, на годину сто талира, а на месец |
икћите танко гласовито: <pb n="336" /> „хајде браћо у калуђере, на годину сто талира.... а бати |
S} Поћути мало, па онда запита:</p> <p>„Хајде кажи ти како да набавимо манастирима више калуђер |
ти духу по вољи и немицати се!“</p> <p>„Хајде престани, молим те,“ рекне му архимандрит Партени |
одити и изпунити.</p> <p>„Ако изволите, хајдемо да видите цркву.{S} А видићете и манастирску тр |
роба, одлази из манастира; дај ми руку, хајдемо у свѣт, па ћемо живити себи на срѣћу, Богу на с |
оката Печеновића!{S} Но сад с Богом.{S} Хајдемо отче намѣстниче“ рекне овоме и пође с њим кући. |
окрене од архимандрита и рекне тетки: „Хајдемо у собу, већ је за тебе хладно!“</p> <p>На то се |
би се могао у чувалдуз уденути.</p> <p>„Хајдемо куварици“ рекне Митрофан; „она има сигурно обар |
фан и навуче јаче обрве на очи.</p> <p>„Хајдемо“, одговори Амфилохије, и пође у кујну.</p> <p>М |
<p>„Ми ћемо имати и женскиња!“</p> <p>„Хајдемо само“, повиче Митрофан и навуче јаче обрве на о |
ближе говорећи: „Доста је већ здравица, хајдете само на поље!“</p> <p>И тако се сврши ова парад |
ијарх, кои се све веселијим показивао. „Хајдмо даље.“</p> <p>„У Јазку би се могла отворити школ |
мала звонцета, а јурили су као крилате хале по снѣгу улицама.</p> <p>На кратко, веселѣ је било |
пчава се са полуостровом <pb n="323" /> Халкидике танким земљеузом названим Превлака.{S} Унутар |
е оне нове <pb n="252" /> каруце ни они халовити коњи.{S} Очекивање је блѣдило све више; но лас |
<p>— — „У гостинским собама ни спаваћих хаљина нема а тако исто ни у собама настојатељским.{S} |
бучена.</p> <p>Ленка је била у спаваћим хаљинама скоро подпуно обучена.{S} Устане и узме свѣћу, |
> <p>Г. архиђакон дође обучен у цивилне хаљине, стане на салине иза сѣдала, развије бич и почне |
андрита.{S} Све је на њему господски, и хаљине и персона и начин.{S} Не као онај наш у К. неоче |
<p>Ова је стојала у дражестној јутрењој хаљини код прозора.</p> <p>Кад ју тетка опази обрадује |
ено.{S} Ходио је тежко, мало погнут.{S} Хаљину и дољњу и горњу носио је обично од црне свиле са |
} Да му бог да да ове године напуни све хамбарове и све подруме.{S} Стока му се хиљадила, а кок |
} Коњи су му били управо као царски.{S} Хамови су били сребром обложени и црвеном свилом превуч |
ење уроди наравно не баш најсавршенијом хармонијом, али незгоди доскочи црномањасти домишљан, к |
код стола сѣдио је протођакон, пред њим хартија, перо и мастијоница.</p> <p>Изтрага се дакле за |
p>„Није потрѣбно; ено ти писаћег стола, хартије, пера и мастила: то је све у бољем стању него у |
е са собом донео, и извади из њега нѣке хартије.{S} С њима приступи протођакону, нађе једно мес |
ав је онда био.“</p> <p>Протођакон узме хартије и стане их сам прегледати.</p> <p>Архимандрит у |
мандрит из своје путне торбе један омут хартије, стане је превртати, пак онда извуче један свез |
еофан извади из џепа савијен један омут хартије и преда га патријарху.</p> <p>Овај га прими и р |
ама!“</p> <p>То рекне, па лупи руком по хартији, те ова одлети на под, и стани се под постељом. |
> <p>Том приликом метне на стол нѣшто у хартију замотано, и рекне понизно:</p> <p>„Ово су дијур |
поругљиво дајући руком знак, да пружену хартију неће да узме.</p> <p>„Ако ми недате допуста, ја |
к онда извуче један свезчић мањи у већу хартију завијен.{S} Из овога извуче нѣколико писаних та |
слѣди прѣко главе пѣсника „Шишатовачке харфе.“</p> <p>„Незнам је ли прошло више од године дана |
одсудно.</p> <p>„Е! лако је само рећи: харче манастирско имање,“ рекне патријарх жестоко; „али |
ају калуђере, да раде ко шта хоће;а они харче манастирско имање.“</p> <p>Ово изговори он тихо, |
води, да се свѣт од калуђера одбија, да харчење манастирског добра у очи пада...{S} Неће бити ч |
о сачува, а како администратор троши... харчи... разсипа.{S} Он је то примѣрима разјашњавао... |
же, а сами нису одтуд имали или никакве хасне или врло мало.{S} Јест.{S} Али ми идемо, чини ми |
је подузеће за мене, то ће народу и на хасну бити и на част служити.</p> <p>„Па ћу онда задати |
све чини радо и весело, што тому иде у хатар; зато да буде са високородном госпођом супругом н |
сом: „Но нисам добро реко:{S} Хвала ти, хвала ти, драга Ленка, што то изговори; сам ти је Бог т |
и дуготрајна болест задржа.{S} Сад сам, хвала Богу, и молитвама мога брата, подобро оздравила, |
зиш.{S} Шта ми није по глави пролазило, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и да си здрава читав |
ножева сачувала.{S} Хвала ти и опет!{S} Хвала!“</p> <p>На то разшири руке, и с очима пуним суза |
ављеном одплатио сам 600 ф. од дуга.{S} Хвала Богу.</p> <p>— — „Јао! јао! нѣшто ми се хрђаво сн |
у би ми од отровних ножева сачувала.{S} Хвала ти и опет!{S} Хвала!“</p> <p>На то разшири руке, |
ѣм задржавати да недобијем кошарицу.{S} Хвала вам дакле на почасти, коју сте ми указали.{S} Изв |
рнијим гласом: „Но нисам добро реко:{S} Хвала ти, хвала ти, драга Ленка, што то изговори; сам т |
овима говорити... <pb n="142" /> Но сад хвала Богу, сад је та нужда престала да будем несрѣћном |
осад икада.</p> <p>„Хвала ти! велика ти хвала!{S} Сад иди... иди, па ублажуј душевно и друге бо |
тански глас, коим ми је повикао: сад ти хвала!{S} Онај мефистов поглед, коим је нѣколико пута п |
рај се за много уста, па ће ти се орити хвала!</p> <p>„Дед, запитај, чије се име данас више чуј |
а свога времена приповѣдала.{S} Баш јој хвала; све Србкиње ваља да повичу:{S} Слава јој!“</p> < |
то видила,“ рекне стара тетка. „Баш вам хвала, господине, што сте нас овамо довели,“ каже она д |
ором Ђорђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш вам хвала високопречестњејши... познајем обојицу.“</p> <p>„ |
рѣстол патријарха Арсенија.“</p> <p>„Но хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан; „чисто долазим к с |
па му се онда дубоко поклони и рекне: „Хвала о. намѣстниче; сад смо готови.“</p> <p>На то сви |
рекрсти руке на прса и тихо проговори: „Хвала ти преблаги спаситељу, што ми ту мисао посла.{S} |
ена поклонио, него досад икада.</p> <p>„Хвала ти! велика ти хвала!{S} Сад иди... иди, па ублажу |
таро и младо, и слушаше музику.</p> <p>„Хвала Богу!“ рекне један. „Шта неће човѣк доживити, кад |
руке.“ И пружи јој своју руку.</p> <p>„Хвала вам!“ рекне Ленка и да му своју руку, коју архима |
је су се дале разумѣти, бијаху:</p> <p>„Хвала ти Теофане! умирем мирно.“</p> <p>Кад о.{S} Теофа |
дрит. „Но баш ће ми бити мило!“</p> <p>„Хвала Богу, само кад је оздравила!“ изјави о.{S} Теофан |
зван опасности, и опоравља се.“</p> <p>„Хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан, и склопи руке побо |
ан са маневром, оче Партеније?“</p> <p>„Хвала Гурковој жестини што се моје особности тиче, подп |
цару... хвале га!{S} Иди министрима... хвале га!{S} Иди у Беч, у Темишвар, у Загреб... и сами |
то има наш домаћин.</p> <p>„Иди цару... хвале га!{S} Иди министрима... хвале га!{S} Иди у Беч, |
.</p> <p>А неће нико порећи ни то: уста хвале господа.{S} Дакле, постарај се за много уста, па |
е у манастир, разгледају шта се ради, и хвале, што год виде.</p> <p>Неће добро бити!</p> <p>— — |
, у Темишвар, у Загреб... и сами слѣпци хвале га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, |
ѣ анђели поју свемогућем прѣстолу химну хвале и славе.</p> <p>„И дан данас може један прост кал |
благосиљају а други проклињу.{S} Свакој хвали и свакој грдњи износимо ми на супрот овај свети ш |
вим је наравно, да су га нарочито госпе хвалиле.</p> <p>Он пак познат је био већ од своје младо |
она два прва.</p> <p>Сви су настојатеља хвалили... али незнамо је ли му било по вољи оно, што с |
а била црква дубком пуна.</p> <p>Сви су хвалили како дивно служи; сви су осѣћали да служба наша |
а у ову ствар није ништа помѣшан, па је хвалио Бога, да му се куварица с врата скинула.</p> <p> |
истратора на ново онога старога, кои се хвалио, да је нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да |
ће нас многи и за овај мали плагијат то хвалити то грдити, нећемо јошт и то на себе да навучемо |
<p>Обѣд је био сјајан и обилан.{S} Вино хвалише мужки као изредно.{S} Пило се врло добром вољом |
ајстором из Н. Сада у погодбу, да за 30 хвати крова нужну шиндру набави и ћелије одмах покрије, |
на најштетнијим начином.{S} Прошле зиме хватови усѣчени и продани за 800 ф.</p> <p>Башта манаст |
ћи своје намѣре, своје труде, своје успѣхе сестринском нѣдру приобштити, повѣрити, и из оних ус |
као лѣк код болесника, као глас више утѣхе код разтужених срдаца.“</p> <p>„Ја Вам унапрѣд захва |
а су многи у љубави несрѣћни тражили утѣхе у манастирској ћелији и ту је и нашли.</p> <p>„Незна |
живала.</p> <p>Врате се у собе.</p> <p>„Хе, сад допустите, г. игумане, да вам се захвалим на лѣ |
p> <p>„То сте ви здраво, пили!“</p> <p>„Хе, пило се то, високопречестњејши господине, онако сво |
, Осса, Пелијон,... градови Салоник, до Херзонеза, Троада и малоазијска брда.</p> <p>Витош је д |
смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да изтѣра многога Адама из њ |
сам се унапрѣд радовао оној душевној утѣхи, коју је болан, тужан, несрѣћан, потиснут, оскрбљен |
ао, пити у славу ова три честита србска хијерарха.“</p> <p>Тако и буде. </p> </div> <div type=" |
ова од год. 1730. била је илузорна.{S} Хијерархија је против ње радила.</p> <p>Влада јој је би |
ом, свој израз добио.</p> <p>Но превага хијерархије све је постајала већом, и будимским заступн |
своју само на правду и интерес цркве и хијерархије, те заступи топло и снажно а у једнакој мѣр |
>Одтуда је слѣдовао жесток сукоб између хијерархије и народа, који је 1778. године на врхунац д |
гумном, и казује како је на то већ више хиљада фор. досада раздао.</p> <p>Молим Ваше Превосходи |
а.{S} Лако да је тај дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се да никада таквога торже |
шћанској цркви у прва времена језичнике хиљадама присвајала.</p> <p>Ти дани саставили су срдца |
рѣба обширно доказивати.{S} Можда прѣко хиљаде изучених младих људи изишло је из овог завода.</ |
хамбарове и све подруме.{S} Стока му се хиљадила, а коке му дукате носиле.{S} У славу божју а у |
ишеније... али у свѣту има сто прѣпона, хиљаду противности.{S} Кад човѣк на многе прѣпоне наиђе |
ве, гдѣ анђели поју свемогућем прѣстолу химну хвале и славе.</p> <p>„И дан данас може један про |
трапезарију.{S} Она опет садржи велику хисторијску слику и заступа прошлост нашег народа.“</p> |
извѣстно много дара и науке; али слѣди хисторичне нити <pb n="74" /> је у нашој књижевности, н |
> <p>Ленка се није ни обзирала, него је хитала к другима.{S} Неостаде друго ни архимандриту, не |
н је ћутао, па само ишо и својој ћелији хитао.</p> <p>Кад дође до ове, залети му се администрат |
да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да има разлога; пак за то морамо одл |
ше за тај ручак понео.</p> <p>О. Теофан хитио је да буде готов, и зато се удали, да изнађе и об |
/p> <p>На то метне пушку на раме и пође хитрим кораком у шуму.</p> <p>Но напрасно се заустави и |
радије него и ког другога, али нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а сутра смо мислили узајмит |
игдѣ ништа, а треба ми до жетве само за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни једног вола, ни једних кола: |
рдној овога времена доплетем до јечмена хлѣба.</p> <p>— — „Интриге братске и бившег настојатеља |
... изтрѣшћу им џепове, да им ни мрвица хлѣба неће у њима заостати... имаће ту посла и вицишпан |
, па ће онда калуђери изгледати и комад хлѣба из његове руке.</p> <p>„Мени се чини“, примѣти на |
="40" /> с нѣшто мало јела, један комад хлѣба и једну флашу воде.</p> <p>Улазећи у собу баци ђа |
а неби уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба, а радо помаже сваком.{S} Идите само мало у прњав |
елу.{S} Вечерас у истину немамо ни мрве хлѣба.“</p> <p>Гост се разсрди и изиђе из собе на ходни |
опашћен?{S} Није ли Бешеново остало без хлѣба?{S} Није ли Шишатовац просјаком учињен?{S} Није л |
оре они сасвим простодушно. „Дајте људи хлѣба, јер ћу, тако ми имена, загристи у ваше носеве?“< |
аше, као да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, соли, ни крајцаре новаца.</p> |
дати под конкурс... калуђери неће имати хлѣба...{S} Неће бити чаше вина у манастиру да се света |
о шљивовице и заложи се којим залогајем хлѣба, па онда завије у крпицу мало хлѣба и сланине, шт |
тим опростну молитву и заложи га мрвом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици на храсту |
свѣту: за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“</p> <pb n="32" /> <p>„Је ли т |
{S} Зар он неможе гризти зубма оно мало хлѣба, што понесе у шуму.{S} Није него да му припашемо |
оваљен лежао, извади крпицу са оно мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на подне зав |
јем хлѣба, па онда завије у крпицу мало хлѣба и сланине, што да му буде ручак, и пође да иде у |
ки шумар.</p> <p>Шумари су навикнути на хладан зрак, и немогу толико топлине поднети, колико др |
, јој пратиоц говори.</p> <p>Она остане хладна.{S} На више питања не даде му ни одговора. </p> |
на манастирску чесму и умије се.</p> <p>Хладна вода и јутрењи зрак разбистре му живот подпуно.< |
нутарњем осѣћању дужности: то му је сад хладни разум својим освѣтлењем показао по све оправдани |
јај ме, небацај ме овако младу у црни и хладни гроб... невраћај ми смрт за живот, убијство за љ |
тетки: „Хајдемо у собу, већ је за тебе хладно!“</p> <p>На то се друштво дигне и упути се у ман |
> <p>„Истина је“, одговори о. намѣстник хладно. <pb n="24" /> „Она је дошла по своју плату, но |
</p> <p>„Можете,“ одговори о.{S} Теофан хладно. „Само ћу молити, да незаборавите, да имамо јавн |
бу. „Пеците, кувајте, иди дајте макар и хладног, дуго ће ми бити чекати.“</p> <p>Намѣстник погл |
му ноћна тишина и враћајућа се превлада хладнога разума помогне, да сам себе и опет подпуно у с |
вѣк наједе се пресна купуса и залије га хладном водом... али шта је мислио, шта ли је говорио, |
земља прогутала, како си побѣснио, па у хладну Саву скочио... или... или... шта ти ја знам, шта |
јој се дивно ведро јутро.</p> <p>Свѣжа хладовина покуља јој у собу.</p> <p>Зрак сунца и струја |
на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало смока, што бијаше том приликом за се по |
/p> <p>„За то што је сам нема!“</p> <p>„Хм! па зашто баш од мене?“</p> <p>„Јер зна да ви имате |
леда као да је ракијска тиква.“</p> <p>„Хм!“ одговори му овај. „Ти си том крив; ти си ме турао |
ком се огледаше највеће злурадо весеље: хо, то су хрђави знаци... у том лежи моја судбина!“</p> |
роцедура.... и зној га пробије.</p> <p>„Хо, јесам ја награисао!“ повиче у страху и бризи, крсте |
е чутуру, и поднесе је под нос.</p> <p>„Хо, да лѣпа мириса, као босиљак.{S} Није право, да се и |
приређене.</p> <p>„Споменућу само његов ход на службу о петрову-дне сваке године у дољњу цркву |
само нагађати почео.</p> <p>Сад се чује ход од више људи.</p> <p>Мало час стану ти људи пред ње |
пође на поље.</p> <p>У тај пар чује се ход ђаков близу врата намѣстникових.</p> <p>Овај изиђе |
алило.{S} О. Митрофан уморен од многога хода сѣдне на један сув храст кои је поваљен лежао, изв |
енергијом.</p> <p>Сиромах о. намѣстник хода по соби, разбија главу и мисли, шта да ради, али н |
же, нађе тамо сва три архимандрита, гдѣ ходају.</p> <p>„На здравље одпочивање!“ предусрѣтне ју |
ходник.</p> <p>„Јао!“ рекне настојатељ ходећи у своју ћелију, сам себи. „Шта је то?{S} Одкуд с |
ѣдиш.{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ходи да ми мало повише о њој кажеш.“</p> <p>Калуђери гл |
ре ништа и незнам о твојој фамилији.{S} Ходи да ми приповѣдиш.{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S |
као муња изпред очију калуђера.</p> <p>„Ходи ба мном о.{S} Теофане!{S} Та ја море ништа и незна |
ло мршаво као да је постом изнурено.{S} Ходио је тежко, мало погнут.{S} Хаљину и дољњу и горњу |
, као што га свештеници ношаху.</p> <p>„Ходио је у своје послѣдње дане лако као младић.</p> <p> |
банатској длановидној равници без умора ходити.{S} Дајте руку, па се ослоните мало на мене!“</p |
уку се.</p> <p>Кад изиђе стара тетка на ходник да заповѣди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три |
> <p>Гост се разсрди и изиђе из собе на ходник.{S} Тамо негдѣ нађе сложен купус на хрпи.{S} Узм |
а, једва се дочепа браве, те измакне на ходник.</p> <p>„Јао!“ рекне настојатељ ходећи у своју ћ |
="92" /> и на протођакона, извуку се на ходник.</p> <p>„Хоћу л’ и то у записник увести?“ запита |
рога једнога знанца.</p> <p>„Изиђите на ходник,“ рекне пратиоцима, и остане сам у ћелији.{S} Гл |
Рил је и данас велика зграда, унаоколо ходник са стубовима, на срѣди црква, са 5 кубета.</p> < |
ику мараму, изађе кроз прозор, кои је у ходник водио, напоље из собе, прокраде се кроз отворена |
ик висио је ту на своим узицама.</p> <p>Ходник је био сав од дрвета, широк, и скопчавао је јужн |
зумѣти.</p> <p>Старији ђак гледао је са ходника у ћелију као да на што пази.{S} Кад се управите |
порту и стану се силазити, виде ови са ходника, на кои бијаху изишли, да се сиђу двѣ старије г |
; и за то је имао очи упрте у прозор од ходника, а чело му је показивало, да се тамо нѣшто кува |
05" /> постељи болестника, повиче ђак с ходника: „Неидите близу њега, хоће вас своим панџама ил |
ошао, а то ће рећи из кујне на поље, па ходником до басамака, онда уз басамаке горе, те оним ду |
онда уз басамаке горе, те оним дугачким ходником к ћелијама, док недојури до своје.{S} Ту забра |
о, што смо ми који под астал, а који на ходнику на нос, а њега су ђаци у његовој столици однели |
сић . . . . . . . . . .{S} 360 „</l> <l>Ходош . . . . . . . . . .{S} 420 „</l> <l>Ковиљ . . . . |
ат човѣка с писмом, да му даде нѣколико холби шљивовице.</p> <p>Он прочита писмо и види шта се |
уга удале, па су му на то одговорили смѣхом, вичући му подсмѣшно: путуј игумане, нестарај се за |
искре просипале; уста се најсочнијим смѣхом развлачила.</p> <p>Но госпођа је била баш тај дан у |
!“ И овај је свој виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ квалификовали.</p> <p>Ленка |
И овај виц архимандритов уроди обћим смѣхом.</p> <p>„Ја сам задовољан,“ примѣти архимандрит Пар |
ника, пак тек само „снисходителним“ осмѣхом и лаким омахом главе примаше друге чланове друштва, |
рбљима, кои високе школе са великим успѣхом сврше.{S} Тако ми је и сад, кад приповѣдате о тој д |
дост, да му је ученик труд подпуним успѣхом наплатио.</p> <p>О. Теофан стужио је, што наши кажу |
н, којим се на стѣне нашега града с успѣхом ударити може, а сами нису одтуд имали или никакве х |
, кад је узимао, да му артиљерија с успѣхом оперира.</p> <p>По гдѣкоја зрака у очима пратиоца д |
ова:</p> <quote> <l>„Мајка Мару хоп хоп хоп,</l> <l>Мајка Мару цуп цуп цуп..."</l> </quote> <p> |
готова:</p> <quote> <l>„Мајка Мару хоп хоп хоп,</l> <l>Мајка Мару цуп цуп цуп..."</l> </quote> |
већ готова:</p> <quote> <l>„Мајка Мару хоп хоп хоп,</l> <l>Мајка Мару цуп цуп цуп..."</l> </qu |
за руком, да је архимандрита манастира Хопова Илијћа приволио, те је овај почео уређивати собу |
народног нашег просвѣтитеља Доситија у Хопово допратила.{S} Тако сам барем мого слушати.</p> < |
тег . . . . . . . . . .{S} 975 „</l> <l>Хопово . . . . . . . . . .{S} 990 „</l> <l>Јазак . . . |
ао наш просвѣтитељ Доситије у манастиру Хопову, нити је шибао своје тѣло да се сасуши до коже и |
ма часа најпре разабрати, је л’ то било хотимице или нехотице, него да ће он њега оним ватраљем |
иче ђак с ходника: „Неидите близу њега, хоће вас своим панџама или за косу или за образ!“</p> < |
То јошт лежи у Божијој руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви п |
е наиђе, — неугодне противности изкуси, хоће да му дух клоне, да га воља остави, да му снага ма |
ање људи на сутра, а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се преслушавају. — Сад ми пош |
ја се при сваком богослуженију чита!{S} Хоће л бити тако добро, о.{S} Теофане.{S} Шта мислиш?“< |
но с погледом пуним отрова.</p> <p>„Ова хоће да се убије у мојој ћелији, ако је дирнете, па шта |
то?{S} Та они су мени тврдо казали, да хоће!“</p> <p>„Ми смо њих час пре позвали, да кажу, је |
уне висине, метне руке на срдце, као да хоће да га на свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или да г |
а <pb n="234" /> чисто запанути, као да хоће да кажу: шта је то господине у зао час!</p> <p>Она |
а он је стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне: <foreign xml:lang="la">Sublimi ferio sid |
те, барем по најближима.“</p> <p>„Ленка хоће да идемо одмах послѣ ручка <pb n="191" /> кући“ пр |
к <pb n="28" /> рукама. „Нека буде, шта хоће, само кад је моја ћелија остала на миру.“</p> <p>К |
p> <pb n="254" /> <p>„Увѣк је знао, шта хоће: па је сходна срѣдства безобзирно употрѣбљавао.</p |
офан, „Пуштају калуђере, да раде ко шта хоће;а они харче манастирско имање.“</p> <p>Ово изговор |
нику, да се справља као дивља звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} Али како опази ђака, тргне нат |
RP18730_C12"> <head>12.{S} Није како се хоће, него како је суђено.</head> <p>Управо су биле спр |
мѣста чуде се, како грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је с |
ѣ ручка у „кранц“ да <pb n="46" /> види хоће ли се тамо састати са траженим заступником.</p> <p |
у једног вуцибатину, <pb n="303" /> кои хоће да бѣжи.{S} Морамо га чувати, и добро пазити, да с |
ак онда морате и на то помислити.{S} Он хоће што је најбоље, жели што је најузвишеније... али у |
рт мајстором, ученик умѣтником: како ко хоће.</p> <p>На крову манастира његова нѣгована је вели |
То је морска дисциплина.{S} Ради што ко хоће.{S} Трѣба вас гвозденом руком стегнути.{S} Но доћи |
су да он то из политичког разлога тако хоће.</p> <p>„Из манастира, кои су били слабији, ишли с |
рог.{S} Ту је могло бити сувишка колико хоће, он је био задовољан, кад се у рачуну показало, да |
је њему било све једно.</p> <p>Незнамо хоће ли што важити у очима читатеља, али ћемо им ипак к |
ким људма разкоштвује тако, да манастир хоће скоро да опусти.{S} И сами становници других мѣста |
/p> <p>О. Теофан примѣти да архимандрит хоће прѣко те причице да пређе, па га замоли, да му ју |
фана и Амфилохија, и колико их год јошт хоће.“</p> <p>Јосиф оде, и врати се скоро.</p> <p>„Госп |
и Јелене чинило се да и само небо славу хоће да увелича.{S} Небо је било чисто од најранијег ју |
куцнуло.{S} Кад човѣк што почне, па му хоће да пође за руком, а оно се само од себе развија; а |
сти небѣше код њега ни трага.</p> <p>„А хоћемо ли запитати за нашег духа-архимандрита? запита с |
<p>„Ја ћу сутра зором поћи кући, ко зна хоћемо <pb n="204" /> ли моћи коју у овој ствари прогов |
настир нема нуждних дрва за гориво; кад хоћемо што да скувамо, морамо да кидамо своје плотове.{ |
/p> <p>„Остави Крсту на миру.{S} Ми сад хоћемо да чујемо шта ти знаш.“</p> <p>„Али ако он рекне |
тац администратор!“</p> <p>„И хоћемо, и хоћемо!“ повичу нѣки од гостију.</p> <p>„И право је!“ д |
а о.{S} Митрофаном?</p> <p>К њему баш и хоћемо да приступимо.</p> <p>Кад је о.{S} Теофан био на |
казати: отац администратор!“</p> <p>„И хоћемо, и хоћемо!“ повичу нѣки од гостију.</p> <p>„И пр |
гледаше све зачуђеним погледом.</p> <p>„Хоћемо ли се ми јошт видити?“ запита госпођа о.{S} Теоф |
кажу истину, што их буде питао.</p> <p>„Хоћемо!“ одговоре обојица у један мах дрзко.</p> <p>„Ви |
м балу приповѣдити, што знате.“</p> <p>„Хоћемо, високопречестњејши господине; зашто неби.“</p> |
.</p> <p>„Дакле ћемо га судити“</p> <p>„Хоћемо!“</p> <p>„Али хоћете л’ се ви држати чврсто“</p> |
гова слика као слика каквога анђела!{S} Хоћете ли му ове моје рѣчи приобштити, господине?{S} Ја |
га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му доћи?“</p> <p>На ово погледа архимандрит Л |
само пријатељ, каквог он у Вама има.{S} Хоћете ли рескирати да с раздераним срдцем, можда порем |
историја донети рѣшеније.{S} Јест.{S} А хоћете л’ се заклети на оно, што сте на о.{S} Теофана к |
топло стисне и одмах изпусти.</p> <p>„А хоћете ли му бити добар настојатељ?“ запита Ленка спушт |
арила, кад сам му <pb n="41" /> реко да хоћете к њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га н |
офане,“ одговори му архимандрит, „да ви хоћете да одлазите из манастира, ком сте својим трудом |
га судити“</p> <p>„Хоћемо!“</p> <p>„Али хоћете л’ се ви држати чврсто“</p> <p>„Као челик!“</p> |
друго, него претѣрано смиреније, а ако хоћете и, мало мајсторије, да се ко бајаги тим народ по |
рхимандрит, намргодивши се мало. „А ако хоћете, да поступам с вама са свим по закону, а оно ви, |
анастиру одржати.</p> <p>„Знам да умѣш, хоћеш и можеш.{S} Преправи све што ваља, па почни како |
и извршити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одговори администратор. „Ти си пустио куварицу |
и, али ће те свако разумѣти, ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој да се дишпутирамо; немам ја |
о.{S} Теофана и запита та строго: „Шта хоћеш, оче!“</p> <p>„Хоћу да ми дате допуст!“</p> <p>„К |
амѣстник ђака манастирског.</p> <p>„Шта хоћеш Јосифе““ запита га на то.</p> <p>„Донео сам вам м |
„А може л’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без банде!“ |
тојног богослуженија.</p> <p>„Него и ти хоћеш да се прославиш ваљда као Доситије, ха?{S} Окај с |
<p>„А најпослѣ говори што хоћеш и како хоћеш.</p> <p>„Непитам те ни за шта; нетѣрам те да ми к |
ш и коме.</p> <p>„А најпослѣ говори што хоћеш и како хоћеш.</p> <p>„Непитам те ни за шта; нетѣр |
лазила, човѣче“, повиче јој на сусрѣт. „Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“< |
унцобран и пође.</p> <pb n="160" /> <p>„Хоћеш ме одпратити до кола, Тошо,“ рекне о.{S} Теофану. |
елим, биће ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш опет да забодеш нос куда нетрѣба“, примѣти онај д |
каква штета?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, хоћу ја да пренесем наше народне мелодије и у други свѣ |
ellula</foreign>!“...{S} Али окајте се, хоћу ја у име долње куће да наздравим домаћину.“</p> <p |
је богато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу а и могу.</p> <p>„На тебе многи вичу; али ја знам |
лпак зими, па оно модро јап.... огртач, хоћу да кажем шлифер са 7. јачица, чизме с високим сара |
и срдца као оштар нож продираше: „Кажи: хоћу! јер ако друго што кажеш, знај да ме на увѣк убија |
навѣк неубих и овога и онога свѣта!{S} Хоћу, спаситељу; увѣк ћу на тебе мислити, и то ће ме од |
воје, уздиже и онога, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше рѣчи вѣрно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми н |
ве мале школице за ово и за оно; али ја хоћу да установим универзитет <pb n="350" /> у Карловци |
многаја лѣта свира?</p> <p>„А друго ја хоћу да и други народи науче ту нашу красну поему.{S} О |
сте на о.{S} Теофана казали?</p> <p>„Ја хоћу“, одговори брзо Амфилохије.</p> <p>„А шта смо каза |
нисам крив.{S} Сад стојим пред вама, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, што сам |
S} Мени је свеједно, ма што казао, само хоћу да чујем.{S} Говори!“ рекне патријарх поносито гле |
Знам ја да су ми дани избројани, и зато хоћу да наредим, што држим да ми је дужност учинити.{S} |
повиче куварица, кад нож у руке узме. „Хоћу се, бога ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас с |
остао.{S} Она дакле одговори мужевно: „Хоћу!“</p> <p>„Дајте руку на то; у сигурност за брата, |
{S} Ја вас за то лѣпо молим.“ .</p> <p>„Хоћу с драге воље!“ одговори архимандрит. „У толико при |
га замоли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге воље, кад те занима,“ рекне архимандрит. „ |
а Ленка спуштајући очи к земљи.</p> <p>„Хоћу и то.{S} Ја сам му већ казао, шта ћу му чинити.{S} |
отођакона, извуку се на ходник.</p> <p>„Хоћу л’ и то у записник увести?“ запита протођакон архи |
та та строго: „Шта хоћеш, оче!“</p> <p>„Хоћу да ми дате допуст!“</p> <p>„Какав допуст?“ запита |
вића?{S} Кажите ми што о њему!“</p> <p>„Хоћу, с драге воље; толико радије, што о њему немам тол |
како се то свештенику пристои.“</p> <p>„Хоћу високопречестњејши господине!“ одговори настојатељ |
рх; „али де кажи ми бар једно.“</p> <p>„Хоћу,“ одговори о.{S} Теофан. „Него молим, да имате вис |
да ми кажете како су се звали?“</p> <p>„Хоћу с драге воље,“ одговори архимандрит. „Онај кои је |
онда сѣдне код њега и стане га тѣшити, храбрити и за смрт приправљати.</p> <p>Ова недаде дуго |
а Аврамовића измоловати.</p> <p>Знао је храм цркве, видовдан, омилити народу тако, да се кадкад |
сна претвара просту манастирску цркву у храм небеске славе, гдѣ анђели поју свемогућем прѣстолу |
али то су људи имућни, који светом овом храму велике користи дају.</p> <p>Али, да смо се ми опи |
и сам мишљаше.{S} Ово је била само нова храна за бујеће чувство у њеним нѣдрима.{S} Груди јој с |
рије.{S} Мршава је била као да залогаја хране недобија.{S} Ружице на образи горѣле су кадкад та |
о.{S} Тим сам сѣмена за њиве прибавио и хране за кућу спремио.</p> <p>— — „Кукурузи ме прихвати |
двѣ године.{S} При полазку оставио сам хране од сваке врсти изобилно.{S} Стоку сам сугубо умно |
ого само за препитаније дружине довољно хране прибавити.</p> <p>— — „Из манастира Шишатовца уза |
да му се даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} Закључа с поља врата, узме к себи кључ |
S} Љубав, вѣрна љубав, која се врѣменом храни, дође по тебе, да те спасе, да те изведе из живог |
виљушака... како су се толики пустињици хранили без свих тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стег |
пијто просте“.</quote> <p>А ово је била Хранисављева најновија пѣсма митрополиту Стратимировићу |
писана.{S} И доиста, које смо год пѣсме Хранисављеве пред очи добили, у свакој је дисао прави д |
:{S} Ето ти Хранислава... <pb n="67" /> Хранислав је светац, а гле шта му раде калуђери...{S} Х |
ветац, а гле шта му раде калуђери...{S} Хранислав је крив...{S} Није Хранислав крив... крив је |
ном покорности примити!“</p> <p>Владика Хранислав био је пѣсник.{S} Он се у своје млађе врѣме н |
што би ваљало да буде, показао би њима Хранислав, да је у њему оживио други Стратимировић.“</p |
} Администратор Хранислав!{S} Није крив Хранислав...{S} Само нека буде, што би ваљало да буде, |
вѣдало дуго времена у Карловци, како је Хранислав кадио собе ради тога што су му женске особе п |
ђери...{S} Хранислав је крив...{S} Није Хранислав крив... крив је (Станковић) митрополит; умро |
рави дух пѣснички.</p> <p>Владика дакле Хранислав био је доиста пѣсничка природа.{S} Може се ми |
а.</p> <p>Овим је духом дисао и епископ Хранислав, и ми смо тај дух опазили већ и у разговору с |
рополију је администрирао бачки епископ Хранислав.</p> <p>У овом дакле случају био је ексцеленц |
ати... на ово се чинио позваним епископ Хранислав; или се морао сасвим нов правац узети... овај |
<p>Јошт је једну особеност имао епископ Хранислав у својој нарави.</p> <p>Он је био прѣко мѣре |
ко даље.</p> <p>Овако је мислио епископ Хранислав о стварима, којих је ради о.{S}Теофан долазио |
е, а и епископске круне.</p> <p>Епископ Хранислав носио је своју калафу увѣк уза се.{S} Чинило |
да има, остаћемо код ње.</p> <p>Епископ Хранислав, екселенција интерегнума послѣ смрти митропол |
коју о њему да наведемо.</p> <p>Епископ Хранислав имао је извѣстно много дара и науке; али слѣд |
благо нама кад будете!“</p> <p>Епископ Хранислав желио је јако да постане митрополитом, па му |
вај!{S} Ко да је крив!{S} Администратор Хранислав!{S} Није крив Хранислав...{S} Само нека буде, |
а управо спада на нашу материју.</p> <p>Хранислав је био као архимандрит настојатељ у манастиру |
о њему проговорити.</p> <p>Од епископа Хранислава остала је у традицији нашој жива његова <hi> |
Него да идем ја пре свега код епископа Хранислава, да видим, како ће се тамо ствар узети!{S} Т |
енцију, тражио је о.{S} Теофан епископа Хранислава, пак чувши, да је у Н. Саду, преноћи у Карло |
стварајућег духа.</p> <p>Прѣко епископа Хранислава пређе повѣстница муком.{S} Он умре као еписк |
вицу: „У здравље господина архимандрита Хранислава.{S} Да му бог да, да постигне на скоро како |
е (темишварски владика) рећи:{S} Ето ти Хранислава... <pb n="67" /> Хранислав је светац, а гле |
знамо; можда ће будућност донети „тајне Хранислављеве калафе“.</p> </div> <div type="chapter" x |
.</p> <p>Ми се нећемо више са епископом Храниславом састати, и зато ћемо јошт коју о њему да на |
шт слушали, да су многи давали предност Храниславу.</p> <p>XXIII ода у I. књизи Мишицкових стих |
м случају и једном и другом сушти анђео хранитељ! “</p> <p>„Е, кад ти дирну у ту струну,“ рекне |
о уваживам.</p> <p>„Он је био мој анђео хранитељ.“</p> <p>Сад јој се опет појави пред очима она |
утѣшитељ к разтуженој овчици, као анђео хранитељ очајавајућој души, као анђео помоћник сирочету |
ѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела хранитеља...{S} Љубав његова живила је увѣк јошт, али к |
а.</p> <p>„Она може бити правим анђелом хранитељем нашег манастира!</p> <p>„Знаш, да наша обите |
еном премда ветхом мантијом огрнути.{S} Храну му даде здраву и подпуну.{S} Болестнику је очевид |
ло опасном стању; штала да падне.{S} За храну куће нигдѣ ништа, а треба ми до жетве само за хлѣ |
ње буре вина, да може нужна срѣдства за храну набавити, и данас га је купац одвезо.“</p> <p>Гос |
више за сваку по 200 Ф. 600 „</p> <p>За храну више на сваку по 400 Ф. 1200 „</p> <p>На тежаке в |
ји.</p> <p>Извади из мантије и метне на храст и ону тиквицу с вином, коју бијаше за тај ручак п |
орен од многога хода сѣдне на један сув храст кои је поваљен лежао, извади крпицу са оно мало х |
„Овдѣ су све саме букве, нема ни једног храста!“</p> <p>Архимандрит продужи: „Ко незна, оном мо |
ељ; „овдѣ су скоро све саме букве, мало храстовине и имамо!“</p> <p>Протођакон се неузмогне узд |
две три капље вина које је у тиквици на храсту застао.</p> <p>Пак онда сѣдне код њега и стане г |
новници од ћирилских поднесака да се на хрватски преведу.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
преводу, као што у наше време ишту нѣки хрватски чиновници од ћирилских поднесака да се на хрва |
.</p> <p>К. комесаром буде именован бан хрватски, генерал Шокчевић.</p> <p>Овај већ одреди дан, |
пита га патријарх негледећи га.</p> <p>„Хрђав знак!“ рекне о.{S} Теофан сам себи.</p> <p>Патриј |
химандрит настојатељ у манастир.{S} Мои хрђави снови учестају.</p> <p>— — „Видим шта је, и да ћ |
едаше највеће злурадо весеље: хо, то су хрђави знаци... у том лежи моја судбина!“</p> <p>Дуго ј |
осподарењу приносио.“</p> <p>„И то није хрђаво,“ примѣти патријарх, кои се све веселијим покази |
Богу.</p> <p>— — „Јао! јао! нѣшто ми се хрђаво снѣва. <pb n="300" /> Нѣка велика господа долазе |
нције господина митрополита нађем ја то хрђаво пециво кад други пут овамо дођем, приправите се |
ку сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S} Све је на жалост, како се пријавило |
>„Право је имао Тоша.{S} Ја сам била на хрђавом путу.</p> <p>„Чудо, шта узаврѣла крв учини.{S} |
ом своје.{S} Он покрива кућу, а ја поим христијане: кад дође ко из двора, и запита вас, кои је |
ве једно“, рекне тетка. „Монте Христо — Христо Монте.{S} Није по шији него по врату.{S} Па „кај |
? „Христо Монте“ —</p> <p>„<title>Монте Христо</title>!“ поправи је нећака. „Све једно“, рекне |
ећака. „Све једно“, рекне тетка. „Монте Христо — Христо Монте.{S} Није по шији него по врату.{S |
као што су они твои, како се оно зову? „Христо Монте“ —</p> <p>„<title>Монте Христо</title>!“ п |
појали статије „плач матере божје“ код христовог гроба.{S} Никада нећу ту дивоту заборавити.{S |
служба његова имала је толико утиска у хришћане, да је свагда била црква дубком пуна.</p> <p>С |
ан, тужан, несрѣћан, потиснут, оскрбљен хришћанин код мене нашо у братском саучешћу, у духовном |
начин света реликвија, какву рѣдко кои хришћански народ има.</p> <p>Овај би драги камен, да се |
ј наслади радовали.{S} Такова је служба хришћанској цркви у прва времена језичнике хиљадама при |
а ноћу тамо спавали и кад кад музикално хркали, а на подне одлазили су у кујну, те су тамо руча |
ише главом на руке а рукама на стол, те хркаху у славу бала замѣњујући клавир, или веркл, или т |
ник.{S} Тамо негдѣ нађе сложен купус на хрпи.{S} Узме једну главицу и однесе је у собу.{S} Весе |
ла, час опет мало задрѣмала.</p> <p>Сад хрупе два млада калуђера у кујну. „Добар вечер куварице |
су они калуђери у ћелију о.{S} Теофана хрупили, никада јој није то могло поћи за руком, и увѣк |
нечекани гости.</p> <p>Они, кои бијаху хрупили у собу са великим „метанијем“, дигну се с патос |
доведу ме до очајања.{S} Ужасно је то, хтѣти добро, радити цѣлисходно, успѣха имати, <pb n="29 |
му све казивати, како су <pb n="49" /> хтѣли куварицу шибати — како су њега осудили и у затвор |
зобразниче“, и погледи га, као да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као водом заливен. |
најпре увио и један и други брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат Печеновић.</p> <p>У друштву пак |
ја тврд у сѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, али се мајор поклонио и пође да |
штвима него у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „ |
ко су куварицу злоставили... како су је хтѣли шибањем да каштигују... како су је по прњавору и |
ловце.</p> <p>Архимандрит Арсеније није хтѣо употрѣбити своје пуномоћи, да на лицу мѣста учини |
ѣ са своим пратиоцима, а управитељ није хтѣо ни да га види.{S} Зазвони и манастирски ђак дође.< |
куће осудили на ариште, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији заковали, |
д туге и жалости.{S} Али патријарх није хтѣо на то ни помислити.</p> <p>Овакову гвоздену вољу п |
им струкама, кад би се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг манастира, сферу калуђерског жи |
кише.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде да сврши приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан |
настојатељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од манастира до мана |
а вам то кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја нисам послушао вашу прѣсуду: као калуђер по |
на који ни он сам није више ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, који се допасти м |
од куда је могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из затвора.</p> <p>То је о.{S} Теофан примѣт |
у исто таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била мили |
а онда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим преда се...{S} Не може човѣк од вас ни д |
, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири сачувају и калуђерство духу врем |
ће сваки подпуну слику управе, коју смо хтѣли њима фотографисати.{S} Фотографија је управо вѣрн |
учинили. — Ви сте манастирску куварицу хтѣли да дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше ка |
аде и уважава.</p> <p>„Стратимировић но хтеде ову ствар сам рѣшити, већ је приобшти епископу Ст |
се убијати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна браћа једв |
, које се већ западу клоњаше, обасули бѣху гору неописаним дражима. </p> <p>„А погледајте тамо“ |
околна Фрушка гора пуна.</p> <p>Дошли бѣху многи настојатељи манастирски и прости калуђери.</p> |
да незнађаше управо зашто.</p> <p>У смѣху му одсијаваше нѣшто, што младу жену чешће натѣра, да |
<p>„Борбе трѣба... али нема сумње о успѣху, ако се само иде своим путем.</p> <pb n="175" /> <p> |
ш свршити без казни, кад си се подао грѣху.</p> <p>„Но уједно тим си показао, да у теби живи сн |
јошт у сну почивају... који можда у грѣху каквом бдију... којим сатана душу лукавим сном можда |
били дошли да им он молитву очита и утѣху пружи.</p> <p>Чинодѣјствовању при служби придруже се |
p>Око њега и болника, ком је духовну утѣху пружао, стојали су здрави гомилама, па су се наслађи |
ѣчји стан најмање приличи, и нѣшто мало худна зрака у њу пустило.</p> <p>Управитељ се згрози ка |
по прњавору и селу тражити!“</p> <p>Ова хука и бука и била је прави узрок, за што је настојатељ |
сам из ње извлачити, те да се не прави хука бука без невоље.“</p> <p>О. Теофан види, да ту неп |
стира, и морали смо је послѣ са онолико хуке буке по прњавору и селу тражити!“</p> <p>Ова хука |
да и њега усрѣћиш?“ запита патријарх с хумором.</p> <p>„У Беочину би се могла отворити школа з |
е видили, да је сва приповѣст била само хунцутарија,“ рекне јој ова.</p> <p>„Била шала, била ис |
и коња, позлаћена кола, кочијаш, ловац, хусар у највећој паради.{S} Са митрополитом дође <pb n= |
кочијаша у Бечу.{S} Острагу су стојали хусар и ловац у врло скупоцѣно одѣло обучени.</p> <p>„Н |
то батина.“</p> <p>О. Теофана дирне ова хусарска пѣсма врло неугодно.{S} Он дакле тому сходно и |
јарх изнео на прво варијацију оне старе хусарске врбонке: „Хајде браћо у катане, на годину сто |
и прими клечећи медалију у своје руке, цѣлива је, и метне је у нѣдра.{S} Онда пољуби благосиља |
S} Ко ће описати израз ока, лица, руку, цѣлог држања!{S} Ту се борила нада са страхом свима сил |
кивот св. Стефана у вашу цркву; 2.) 100 ц. дуката, прилога на ваш честни манастир; 3.) Један ве |
рашнога осветника!“</p> <p>Ту ућути.{S} Цѣле му се тѣло у грчу стегло.{S} Свака му се мишица не |
> <p>За тим устану од стола.{S} Варнава цѣлива десницу св, владике и оде у свој стан у двору, а |
ѣшто од њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣливам десницу Вашој Светости!“ одговори о.{S} Теофан |
еновића, код куће: рекну му да ће га за цѣло послѣ ручка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кранц“ је бил |
од тебе.{S} Немој врдати.{S} Ја знам за цѣло, да је она мало пре к теби ушла.“</p> <p>„Истина ј |
ј остане као да се у камен претворио за цѣло то врѣме како се у почетку бијаше намѣстио.</p> <p |
с приличним трошком репарирати, јер за цѣло пређашње врѣме није ни најмање репарације видила.< |
лаву доведени.</p> <p>Мѣсечина је сјала цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и медени мири |
и је овај собом носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало см |
у толико мање, што живи настојатељ зна цѣнити лѣпе очи боље, него сви, који су на тој столици |
срдца љуби, из некористољубива увѣрења цѣни.</p> <p>Он је на тај праздник обично у великој црк |
<p>—- — „Зданије репарирају два зидара цѣло лѣто.</p> <p>— — „Два пинтера оправљају и удѣшавај |
и су се за себе и своје прејемнике пред цѣлом народном скупштином торжествено обвезали одређене |
аве са женом, која ми је била милија од цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу имала је она отца и м |
ити више, или побожности којом је народ цѣливао крст и еванђеље, што се находише на истом покро |
руци настојатељу, али му је овај недаде цѣливати.{S} О. Теофан учини на то своје метаније, као |
има.{S} За будућу потрѣбу нема ни једне цѣпанице усѣчене, нити се има чим набавити.{S} Виноград |
а... срѣдства, за стоструко благотворне цѣли..</p> <p>„Практично мудрословље..</p> <p>„Свето пѣ |
десно час на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту било саблазни, високопречестњ |
са консисторијалним бележником, па ћете цѣлу ствар изпитати, и што је нуждно наредити.{S} Ја ва |
ора ослободити, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких чуда и покора.{S} |
Тако и буде.{S} Свѣта стече се много из цѣле околине, па и најдаљих села равнога Срѣма, Подлужј |
ua causa</foreign> (са припадцима) кроз цѣло врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног г |
„Два пинтера оправљају и удѣшавају кроз цѣло лѣто искварену бурад ни каце.</p> <p>-— —„Већ сам |
p>Стара тетка и брат Тодор били су кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест |
да се такове реликвије боље сачувају, и цѣлисходније смѣсте.</p> <p>А митрополити старији сгрѣш |
е и крпари, то неизпадне никада чисто и цѣло.{S} Но што му драго: барем сам се осигурао од наср |
гости били су врло очарани.</p> <p>При цѣливању свете иконе метне Ленка и опет 12 дуката у тас |
а.{S} Ужасно је то, хтѣти добро, радити цѣлисходно, успѣха имати, <pb n="295" /> пак и опет сва |
а изискује, да се монаси њиховој правој цѣли поврате.</p> <p>Онда се нарочито желило да се мана |
еприличним дѣлом баве, к њиховој правој цѣли опет поврате, да се њима принадлежећа добра јавном |
ови, да се калуђери ваља к првој својој цѣли да поврате, <pb n="109" /> и њина добра јавном нар |
пије високо-благородном господину првом ц. кр. комесару, заступнику Њ. Високородија, сјајним за |
и.{S} Нека само иде за својом узвишеном цѣли:{S} Бог ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му |
ви и оду најпре у трапезарију.{S} Један цѣо зид њен представљао је велику слику, сцене из косов |
о.</p> <p>Он ни послѣ тога није престао цѣнити и <pb n="167" /> уважавати све, што је лѣпо у св |
љево, а што је бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам грохотом смѣјати, а како му ј |
црвено црквено, а што је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад се на калуђерски преведе значи: што је |
народа, кои је исту дубком пунио прѣко цѣлог осталога дана.</p> <p>Неможе се рећи, чему би се |
и руку да се с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле слике архимандритове преливала <pb n="159" /> се с |
заћути мало, пређе брзим погледом преко цѣлог писма, па му онда ударе сузе на очи.</p> <p>Он јо |
мило трзала.</p> <p>Ленку прође језа по цѣлом тѣлу и кроз све живце, кад виђе ту слику ужаса и |
, те га је читала и читала, и то тако с цѣлом душом, да нити је што чула ни видила, што у соби |
јачић дао доста цигаља напећи, премда у цѣлом много мање: и те су цигље развучене.</p> <p>Митро |
је био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом дунавском сокаку чути, у ком му је кућа била.</p> |
ве снаге око, неби ли призор у ћелији у цѣлини схватио.</p> <p>Но онај га зграби за рамена, и о |
амо по домишљавању и нагађању.</p> <p>У цѣлом овом послу држали смо се правила: „Неговори што н |
е о.{S} Теофан, тако му је недаде да ју цѣлива, него га њом мало гурне од себе, па онда избаци |
е на скоро како жељу своју, тако и жељу цѣлога народа, и да метне златну митру на главу, коју ј |
во пође о.{S} Теофан к патријарху да му цѣлива руку, но овај му је недаде.</p> <p>О. Теофан пок |
им чуством гледала на светитеља, кои ту цѣлокупан почива.</p> <p>Кивот кнеза Лазара са тѣлом уг |
вао и шљиве и шљивовицу: али је највећу цѣну имао у његовим очима пекмез... <foreign xml:lang=" |
мокне стару тетку онако јуначки.</p> <p>Цѣло се друштво смѣјало из срдца.{S} И сама тетка прист |
алу; ту има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да видите к |
маницом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по манастиру трче, и њега јавно отцем зову!{S} А то |
но напрѣдују.{S} Па да видите како се дѣца свијају око ове свете куће.“</p> <p>„Е добро Крстоно |
ѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже боље рекли да |
трао; али му је из ока бистра муња просѣцала.{S} Мантију је обично носио од црне <pb n="253" /> |
ништа у души пекло, ништа ми срдце пресѣцало.</p> <p>„Душа ми је била спокојна, а то спокојство |
з дрвета да режем, или из папира да изсѣцам?“ запита патријарх у истини љутито, напрасито преки |
а је на скоро <pb n="119" /> за тим.{S} Цар Леополд умро је набрзо послѣ резоцуција своих.{S} С |
, начне даље говорити: „Видите само.{S} Цар је потрдио завѣштано давање, и то се имало одмах за |
. долазе о тој ствари закључци, које је цар Леополд II. потврдио.</p> <pb n="325" /> <p>О том ј |
<p>На зграду ове семинарије одредио је цар Јосиф II. да се са стране ерара даде 58.000 ф.</p> |
ћа, Топлицу и Косанчића у боју, како је цар Лазар с коња спао, како му Турци главу сѣку, како В |
дакле на двѣ године прије, него што је цар Франц I. постао царем.{S} Већ зато га је овај цар о |
да ова буде потврђена од свих судова, и цар остави правди законити течај.</p> <p>Сад га је ваља |
вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар потврдио с тим, да арадски епископ неплаћа годишње |
им начином семинарија осигурана, одреди цар Леополд II. да се што пре почне семинарија градити |
{S} Евала!{S} Можеш сести и јести... ни цар нема боље.“</p> <p>И заиста или је Ленка била за ка |
I. постао царем.{S} Већ зато га је овај цар особито високо држао.</p> <p>„А к тому био је доист |
и, славили су сви као изврстан.</p> <p>„Цар Франц I. јако га је бегенисао.</p> <p>„Имао је дово |
ком манастиру сарањен је србски војвода цара Душана <pb n="324" /> Реља, кои је године 1343 умр |
одине генерал гроф Коронини, кои је код цара особито био уважен.</p> <p>Непомаже ништа.</p> <p> |
>Највећи утисак учини код гостију кивот цара Лазара.</p> <pb n="228" /> <p>Стара госпођа пала ј |
ископ Мојсије Путник поднео је на позив царев предлог, како да се та семинарија, устрои.</p> <p |
а се њему као глави православне цркве у царевини до знања доноси у ту сврху, да повѣрљиво приоб |
е за Стратимировића једна од најбољих у царевини.</p> <p>„Богословија карловачка дала је народу |
<pb n="233" /> стубу државе и перјаници царевој, који само о добру овога манастира мисли, и све |
прије, него што је цар Франц I. постао царем.{S} Већ зато га је овај цар особито високо држао. |
пог лѣтњег дана Дунавом на пароброду за Цариград.{S} Одандѣ ће прије свега у св. Гору.</p> <p>М |
твоје собе и покривач, па ћу спавати ко царица.“</p> <p>То и учини, и тако се смѣсте.</p> <p>„Н |
аља видити, да човѣк разумѣ шта је то - царска или велика лавра.{S} То се неда накратко описати |
то се незна, јер мњења неспадају ни на царске судове ни на пороту.</p> <p>Спроводећи Ленку раз |
да служи.{S} Коњи су му били управо као царски.{S} Хамови су били сребром обложени и црвеном св |
оју галу са трокутним шеширом по начину царског кочијаша у Бечу.{S} Острагу су стојали хусар и |
ас очекивао се радостан један догађај у царској породици.{S} Предсѣдник суда незнађаше шта да р |
већ био обучен и узгласио „Благословено царство!“ То је чудо, али сам сам својим очима видио.{S |
а се на сабору од год. 1790 закључује и цару подноси: „„Народ се за издржавање калуђера побрину |
славе, што има наш домаћин.</p> <p>„Иди цару... хвале га!{S} Иди министрима... хвале га!{S} Иди |
уге стране стојаше пред њим лѣпа, жена, цвѣтућа, сваке милоте и дивоте пуна, сама љубав најдубљ |
ивот отвори.{S} Пупољак онога небескога цвѣта, о ком смо мало више говорили, разпучи своја нѣдр |
, што већма настоје за тим, да нам куће цвѣтају: тим су мени дражи и милији.{S} Зашто, јер ће т |
и, гдѣ му она жена у собу улази, жива и цвѣтућа, за коју је држао, да ће се тек на оном другом |
је друштвени живот у Н. Саду у највећем цвѣту; људи су имали свашта доста, плаћали су мало, па |
ац Игња Лојола чинио, и тако му је тѣло цвѣтало у пуној мѣри, коју нарав младости и себи сходно |
сти, као што глас пролѣћа изазива живот цвѣта и мириса...“</p> <p>Калуђер је јошт ћутао.{S} Лен |
посао...{S} Него, имате ли ви попо мало цванцига... или талира... па ма и дуката... јер ће трѣб |
ѣла као и најбѣље руно.{S} Образи су му цватили као у најлѣпшег младића.{S} Имао је обичај жмир |
славу, премда није мало било ни мале дѣце на прсима матере.</p> <p>Млога лѣпа лица код одрастл |
акога размишљавања извукав из џепа нѣку цедуљу:</p> <pb n="347" /> <p>„По рачуну вѣштих тому љу |
гласом, у ком се видило, да му се срце цепа; „сад да нађем у манастиру гроб свему, што ми је б |
} Оно тамо на десно јесу Босанска брда, Цер, колѣвка Поцерца Милоша.{S} Ено Руме... а ено Митро |
из гласа пристану.</p> <p>„Какво је то церекање и маукање?“ повиче озбиљно нѣки глас и таки за |
та мислиш,“ стане се архимандрит Гурије церекати. „Па зашто да се ја са тетком не пољубим?{S} Т |
архимандрит, па видећи да јој се друга цери, развуче устне и сама.</p> <p>Архимандрит Партениј |
се појави ред дивних јабланова уз чисту цесту, која вођаше узбрдице к цркви и згради.</p> <p>То |
="166" /> <p>Г. архиђакон дође обучен у цивилне хаљине, стане на салине иза сѣдала, развије бич |
тетски факултети.</p> <p>„Напеко сам ја цигаља више него један милион: ено леже наслагане, и јо |
је, да је и Патријарх Рајачић дао доста цигаља напећи, премда у цѣлом много мање: и те су цигље |
> <p>Од Стратимировића остало је толико цигаља, да се могла резиденција назидати.{S} Ове су циг |
о у стању сачувати од ближега додира са цигљама на поду куваричине собе, те да му се тако избио |
е могла резиденција назидати.{S} Ове су цигље за врѣме патријарха Рајачића на другу сврху употр |
ећи, премда у цѣлом много мање: и те су цигље развучене.</p> <p>Митрополит Стратимировић остави |
го се гостите; ви непокривате манастире цигљом ни лимом него интабулацијама... па јошт ово... п |
му је свашта, било угодно, што је на то циљало.{S} За то благо запита о.{S} Теофана даље: „А шт |
другима опет даде или лѣпе мараме, или ципеле и црвене чарапе или шарене кецеље.“</p> <p>Прото |
подине, онако својски.{S} Господин није ципија, <pb n="115" /> а вино је добро... друштво је па |
знаду, шта је доста.{S} А господин није ципија; и кад части, части поштено; он негледи у чашу н |
врѣме пред тим дишпутирао је млади гроф Цираки, син <foreign xml:lang="la">Judex-a Curiae</fore |
>Judex-a Curiae</foreign> Јована гр.{S} Циракија под патроцинијем самога краља.{S} Отац је био |
{S} Они ће вам све доказима потврдити и цифрама утемељити.{S} Ја из изкуства видим, да има мног |
локвањ, да непоцрни... па лѣп попа, па цифраст попа...{S} Ша онда да буде? русвај!{S} Ко да је |
тетку.</p> <p>„Е није да“, стане се ова цифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу да сам авгара.“</ |
ћемо говорити по рачуну, на нека говоре цифре.“</p> <p>Калуђер устане да пође: „Е добро, господ |
.{S} Теофана и Ленку.</p> <p>„Играју се цица-маце,“ придода други онај маукало.</p> <p>„Фрушког |
Садскога „Сунца“ (овако се звала палата цкр. предстојништва) а свима и госпођицима уједно узети |
рлити и пољубити.“ То рекне па загрли и цмокне стару тетку онако јуначки.</p> <p>Цѣло се друштв |
о се, да јој на корѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спорије тај сасвим прегриза.</p> |
сти се... а игумни опашу двѣ педи широк црвен појас, па разкопчају горњу мантију, па хајд по пр |
о прњавору, да га виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А калуђери... <foreign xml:lang="la">А |
рвене боје, широк.{S} К том су долазиле црвене чарапе, као што то епископи носе; шешир обичан с |
опет даде или лѣпе мараме, или ципеле и црвене чарапе или шарене кецеље.“</p> <p>Протођакон се |
ло просто декорирану.{S} Појас отворено црвене боје, широк.{S} К том су долазиле црвене чарапе, |
ј одговор запечатио је одлуку овога као црвени восак писмо.</p> <p>Кад се архимандрит свуче и л |
вовица, па за тим бермет, па онда одмах црвеника вукла се из манастирског подрума издашно.</p> |
/> није као зрак коим дишемо, него као црвено вино.{S} Ово врије у свом суду, али се не прелив |
тељи.{S} Знате како наши људи кажу: што црвено црквено, а што је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад |
и.{S} Хамови су били сребром обложени и црвеном свилом превучени.{S} Кочијаш је обуко своју гал |
но носио од црне <pb n="253" /> свиле с црвеном поставом.{S} На груди му је сваки дан стајала з |
S} 10.150 ф. 53 н.</l> <l>д) обећања од цркава . 3.{S}458 фор.</l> <l>За зграду је одређено од |
темељ и несумњиви положај у држави.{S} Црква наша имала је пре тога од стране католичке црквен |
који би били давали неби ни осѣтили, а црква и народ имали би грдан капитал, којим би се много |
ко утиска у хришћане, да је свагда била црква дубком пуна.</p> <p>Сви су хвалили како дивно слу |
ише за дијецезана способан и како је та црква под његовом управом полибељи изложена, јер има ра |
е, и даље на том неправом путу.{S} Наша црква и наш народ уздануће, кад изкуси, да смо могли то |
> <p>— — „О срѣће, о блаженства!{S} Сад црква живи за мене а ја за њу.{S} Али је неизмолована!< |
ндрите“, окренувши се к овоме, „љуља се црква... прѣти нам нова Гоморра!{S} А они о том у тужби |
и да има на мене право и настојатељ, и црква а и народ оне цркве.{S} Ја нити сам свој, нити са |
грађанима Угарске.</p> <p>Тим добије и црква наша и свештенство признати темељ и несумњиви пол |
унаоколо ходник са стубовима, на срѣди црква, са 5 кубета.</p> <p>У најновије доба 1337 калуђе |
з трапезарије оду гости у цркву.</p> <p>Црква је била ново молована од Аврамовића.{S} Аврамовић |
ани, придворни калуђери и звона по свим црквама.{S} Најприје је отишао у саборну цркву, те со п |
ашу Живановића.</p> <p>„У сеоским малим црквама појао је свештеник на много мѣста чудесно лѣпо. |
врѣмена, почеше нѣки куће запуштати.{S} Цркве опадоше, кровови манастирски добише прозоре, који |
имѣром и искушенике и ученике одводи од цркве.{S} Манастирске слуге неплаћа уредно.{S} Одтуда с |
мѣтно.</p> <p>„Обишо је као епископ све цркве своих дијецеза, а као митрополит упознао је своим |
у сврху колико бијаше доста, и ево моје цркве гдѣ се сија ново измолована као украшена невѣста. |
и црквених заведенија, и за заступнике цркве, њених права и инштитуција и у народу и код владе |
Међу тим је кона био до ћошка католичке цркве отишо, те тако му реплика остаде неприобштена.</p |
ју за оно, што имају бити за управитеље цркве и црквених заведенија, и за заступнике цркве, њен |
ђу коима има више светитеља православне цркве.</p> <p>А нашло био се и других прилика.</p> <p>С |
еч.{S} Њега је као епископа православне цркве јако интересовало стање исте цркве, како се у Рус |
<p>„То да се њему као глави православне цркве у царевини до знања доноси у ту сврху, да повѣрљи |
начелом правде и интересом православне цркве.</p> <p>„Глас митрополита Стратимировића важио је |
ично људи себи представљају главу једне цркве.</p> <p>Он се играо карата са једним господином у |
аво и настојатељ, и црква а и народ оне цркве.{S} Ја нити сам свој, нити сам независан.“</p> <p |
његове црквене владе било је развијање цркве и црквеног живота.{S} Одтуда устројење гимназије, |
авне цркве јако интересовало стање исте цркве, како се у Русији находи.</p> <p>„Мушицки није би |
се устрои семинарија за богослове наше цркве у Карловци.</p> <p>На зграду ове семинарије одред |
n="357" /> <p>„Ја идем у интересу наше цркве у православне манастире, о свом трошку....{S} Нем |
о.</p> <p>С пуним срдцем изиђу гости из цркве.</p> <p>„Но, не могу вам казати, како ми је мило, |
на велику корист а уједно и на славу и цркве наше и народа.“</p> <p>На ово запита патријарх о. |
ћа да ствараш и подижеш.</p> <p>„Ено ти цркве... молитве су крила у небо.</p> <p>„Ено ти школе. |
амовића измоловати.</p> <p>Знао је храм цркве, видовдан, омилити народу тако, да се кадкад и по |
су у осталом и данас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима читава тишма.</p> < |
не посѣдали у гомилама по свои сели око цркве у порти па чекају да се јутрење започне.</p> <pb |
озорност своју само на правду и интерес цркве и хијерархије, те заступи топло и снажно а у једн |
и примѣр нравствености били.{S} Корист цркве и дужност народа изискују, да се монаси, који су |
и да своје умне силе развију на корист цркве и народа; осигурајте их наредбама и строгом дисци |
све, што он пронађе да лежи у интересу цркве, чије заслуге за престол и државу влада најбоље з |
ништа ново неуводи) гласила је наредба црквена, па је и строго црквени архимандрит Арсеније си |
кова сила, каква је била онда католичка црквена управа, пак је нарочито на то мотрио, да се са |
ао?“</p> <pb n="356" /> <p>„Што ће наша црквена повѣстница име Ваше Светости“ — ту заћути.</p> |
Воденице је скоро све већ уништожио.{S} Црквене утвари кваре се и размећу.{S} Манастирска, дѣла |
ајстрожија.</p> <p>„Друго начело његове црквене владе било је развијање цркве и црквеног живота |
а имала је пре тога од стране католичке црквене управе много да трпи, баш за то, што наводно до |
ремена долази, да наши људи још и данас црквене стихире пѣвају и при частима, које нестоје ни у |
сила је наредба црквена, па је и строго црквени архимандрит Арсеније сигурно помислио, нека ост |
ао оно што смо прошли са манастирским и црквеним сребром.“</p> <p>На ово уздахне честити овај к |
ора ништа не свршује ни у народним ни у црквеним стварма.</p> <p>Но побѣда ова од год. 1730. би |
намѣстник. „Јесам ли што против правила црквених и против закона мирског погрѣшио, ено ми судиј |
о, што имају бити за управитеље цркве и црквених заведенија, и за заступнике цркве, њених права |
које се запаљиваше... анђеоски гласови црквених песама... узвишеност побожности... свѣст, да с |
црквено-административној код државе или црквених области, а најпослѣ и код врховног црквеног су |
саранио.</p> <p>„Па дична дѣла толиких црквених Јерарха, кои су као епископи и архиепископи им |
долу семинарију и богословију, школу за црквено служење, појање и проповѣдање, и школу за цркве |
ужење, појање и проповѣдање, и школу за црквено рисовање.{S} У школу за служење, појање и пропо |
светитељски служио.</p> <p>„У школу за црквено рисовање“, продужи о.{S} Теофан, „имали би дола |
се на калуђерски преведе значи: што је црквено, то је настојатељево, а што је бѣло, то је намѣ |
код богословије, и у струци политично и црквено-административној код државе или црквених област |
} Знате како наши људи кажу: што црвено црквено, а што је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад се на |
>Дакле к дѣлу.{S} Ови мемоари писани су црквено-славенским слогом, но ми ћемо их дати у преводу |
дошо у цркву на службу божију.</p> <p>„Црквено појање уважавао је више свега.</p> <p>„У овом п |
е огледало, у ком се види жив лик нашег црквеног живота.“</p> <p>Архимандрит се мало подуже про |
ених области, а најпослѣ и код врховног црквеног судишта, и код виших дикастерија, те да се там |
могу још дуго учити од нас, што се тиче црквеног реда и пристојног богослуженија.</p> <p>„Него |
црквене владе било је развијање цркве и црквеног живота.{S} Одтуда устројење гимназије, богосло |
и боите.“</p> <p>„Док сам ја жив небуде црквенога сабора!“ одговори патријарх са свим одсудно.< |
ујем, господине.{S} То су рѣчи достојне црквенога управитеља.“</p> <pb n="206" /> <p>„Изволите |
ратимировићеви појци пренели су љубав к црквеном пѣнију у народ.{S} Из оног времена долази, да |
ма, које нестоје ни у каквом одношају к црквеном богослужењу.</p> <p>„Стратимировић је и сам че |
донесе уредбе, које су управо оснивале црквену и школску аутономију србскога народа у угарским |
између народа и клира о упливу онога у црквену управу.</p> <p>Повѣстнички моменат у овом чини |
већином сабора позван, да прими управу црквену у своје руке.{S} С њиме ћемо се састати, и онда |
"286" /> <p>Многи болници били су за ту црквену славу доведени.</p> <p>Мѣсечина је сјала цѣлу н |
{S} Али они најпростији били су најбољи црквењаци.{S} Тако онај горѣ споменути појац није у сво |
тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очима пријатеља засија.“</p> <p>У недѣљу је |
као светца.</p> <p>„Умре, и у нашој га цркви сахране.</p> <p>„Сад већ од више година чујемо, д |
пѣсма у трапезарији умукне, и звона на цркви стану, али исту мелодију почне банда под прозори |
цркви отворити уста!{S} Одпечатите уста цркви!“</p> <p>„Је с’ ти, море, глув? — Зар ниси чуо, ш |
p>„Госпођа Ленка богата је.{S} Она може цркви нашој знамениту помоћ принети, а да неосѣти.{S} А |
цркви“ — ту опет ућути.</p> <p>„Но! али цркви?{S} Говори!{S} Мени је свеједно, ма што казао, са |
ан топло. „Народу сте чинили много, али цркви“ — ту опет ућути.</p> <p>„Но! али цркви?{S} Говор |
намѣстниковања посве опрости, и својој цркви сасвим посвети, дође к сестри на нѣколико дана пр |
ад нису за то, нека нешкоде сами својој цркви ни манастирима.{S} А калуђери неће се смѣти ни по |
>Он је на тај праздник обично у великој цркви служио, и служба његова имала је толико утиска у |
довали.{S} Такова је служба хришћанској цркви у прва времена језичнике хиљадама присвајала.</p> |
на прилику служба божија у манастирској цркви.{S} Ова може човѣка узвисити до анђела, попети ме |
> је у нашој књижевности, нити у наглој цркви оставио.</p> <p>Од године 1726. водио се бој изме |
у вѣчну му кућу у Карловачкој саборној цркви.{S} Мушицки се набрзо за њим спусти у крило мајке |
60, дакле кроз 70 година недадоше нашој цркви отворити уста!{S} Одпечатите уста цркви!“</p> <p> |
уз чисту цесту, која вођаше узбрдице к цркви и згради.</p> <p>То је очевидно био манастир. „Шт |
0.000 фор. годишњег доходка да помажемо цркви нашој и просвѣти!</p> </div> </div> <pb n="129" / |
циплина у богословији, у свештенству, у цркви, у манастирима... нема више архимандрита Крстића. |
оворник је био изредан.{S} Говорио је у цркви и на државном сабору.{S} На овом се одликовао так |
.</p> <p>„Помисли само на проповѣдање у цркви.{S} Гдѣ је така прилика на другом мѣсту, доћи до |
тићенику, како се ваља држати, кад се у цркви служи.</p> <p>Архимандрит је био особито изучен у |
њи и потпуној тишини...{S} Сутон онај у цркви при оно мало свѣћа, које се запаљиваше... анђеоск |
рушкогорским славујем.{S} За пѣвницом у цркви био је јединствен.{S} Срдце је имао голубиње, рук |
p>Освећени покров кивота буде изложен у цркви угледу народа, кои је исту дубком пунио прѣко цѣл |
ео сам се Богу!</p> <p>„Вѣнчао сам се с црквом.</p> <p>„Друга љубав... друга невѣста била би за |
а нам се тим измакла особита заслуга за цркву и народ, која би нам увѣк служила за чврсто стано |
{S} Ово су много мање ствари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом можете ви |
линске.</p> <pb n="225" /> <p>Покрио је цркву, и дао ју је од покојног нашег умѣтника Аврамовић |
/p> <p>„Ако изволите, хајдемо да видите цркву.{S} А видићете и манастирску трапезарију.{S} Она |
жи на вашем путу.{S} Ту ћете прегледати цркву, и видити како манастир изгледа, пак онда сутра м |
оја да нас калуђерском животу уче.{S} У цркву иде кад му на ум падне, и тако своим примѣром и и |
{S} Али је свѣт ишо много више и рађе у цркву него данас.</p> <p>„Чему се чудимо, то је, да мит |
е се брже боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „Бл |
ако стари знанци.</p> <p>Одведу госте у цркву.</p> <p>Ленка дарива честни ковчег богато.</p> <p |
роду.</p> <p>Из трапезарије оду гости у цркву.</p> <p>Црква је била ново молована од Аврамовића |
тио, да није недѣљом и празником дошо у цркву на службу божију.</p> <p>„Црквено појање уважавао |
ри, рекне мало живље: „Е, одвешћу вас у цркву, пак ћете видити тамо колико сам икона, и каквих |
преправљали, да тај дан јамачно могу у цркву доћи, па су се увѣк <pb n="317" /> нѣколико дана |
канцеларије, борио се јуначки за србску цркву и србски народ.{S} И сама смрт његова била је слѣ |
дивна пѣсна претвара просту манастирску цркву у храм небеске славе, гдѣ анђели поју свемогућем |
рквама.{S} Најприје је отишао у саборну цркву, те со помолио Богу, па је онда сѣо на батар и кр |
ужбу о петрову-дне сваке године у дољњу цркву карловачку.{S} Апостол Петар и Павао, као што сви |
на ком се из резиденције возио у дољњу цркву да служи.{S} Коњи су му били управо као царски.{S |
зени покров за кивот св. Стефана у вашу цркву; 2.) 100 ц. дуката, прилога на ваш честни манасти |
јаше здрав млад човѣк око 35 година.{S} Црна дуга коса покривала, му је теме и спадала на рамен |
роговори архимандрит. „Срѣдњи узраст, — црна коса и брада, румени образи реко би сад ће крв про |
ст млад чиновник.{S} Лице бѣло, а брада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом сматрат |
Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би то дочекала, <pb n="26" /> да ме је |
е теме и спадала на рамена; а тако исто црна дуга брада покривала му је дољни дѣо главе.{S} Шир |
росѣцала.{S} Мантију је обично носио од црне <pb n="253" /> свиле с црвеном поставом.{S} На гру |
љину и дољњу и горњу носио је обично од црне свиле са свиленим гајтанима врло просто декорирану |
вног ока.</p> <p>Но већ понашање његове црне субраће бијаше му крв у велико охладило; а сад му |
ена.</p> <p>Отац Митрофан развуче своје црне бркове; управо је развукао своје устне, али се ове |
ривала му је дољни дѣо главе.{S} Широке црне састављене обрве, даваше му црним сѣвајућим очима |
аном или собаром клањао се свештеник до црне земљице молећи покорним гласом, да га пријави код |
м разстали.{S} Он је био јошт онај лѣпи црни калуђер с поља а онај раскалашни млад човѣк изнутр |
, неубијај ме, небацај ме овако младу у црни и хладни гроб... невраћај ми смрт за живот, убијст |
кућама, <pb n="174" /> које је већ смрт црним велом почела обмотавати.</p> <p>„Уздизање манасти |
Широке црне састављене обрве, даваше му црним сѣвајућим очима дивљу ватру.</p> <p>Друг његов Ам |
јем, да би из веселог Баната у ову кућу црнине дошла.“</p> <p>Овако говорећи, приведе о.{S} Тео |
д богата, слободна.{S} Како сам скинула црнину за родитељима, за мужем, похитила сам да тражим |
к, сложи читава поворка слика, грозних, црних и крвавих пред духовним оком пѣсника-владике.{S} |
своје устне, али се ове нису видиле од црних са брадом смѣшаних бркова.</p> <p>„Куда ћеш?{S} Г |
образа, по таласу дихања, да је под том црном ризом румена зора просијнула.{S} Остави га, дакле |
ише је обратио позорности на себе један црномањаст млад чиновник.{S} Лице бѣло, а брада црна ка |
шенијом хармонијом, али незгоди доскочи црномањасти домишљан, кои се одмах почне из свих сила д |
је то господине у зао час!</p> <p>Онај црномањасти чиновник примѣти ту промѣну како на лицу на |
.</p> <p>„Ја се подижем...“</p> <p>Онај црномањасти кућегазда викне му заједљиво:</p> <p>„Чекај |
било је обитељи, у коима си видио 10—12 црноризаца.</p> <p>„Међу нашим свештеницима ондашњег до |
Био је осрѣдан, сувоњав, ситан; у лицу црнпураст.{S} Очи су му као жива жеравица горѣле; мисли |
ини му се, да види око мртвог свог тѣла црну браћу, која му се подсмѣваше свему животу, који му |
се дигне дружтво и оде у салу, да пије црну кафу.{S} Старија господа и госпође продужише стари |
е на госпођино раме спустио; пак видећи црну браћу, тргне се и одкопча Ленкине руке, које ова б |
сваки начин јошт извор, из ког се могла црпити та жива вода, јест, па ће лакше бити прегорѣти о |
рѣдства, да из тога извора сваки узможе црпити, кога жеђ за просвѣтом на више и свѣтлије повуче |
је дао ником до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта овога господина, значајна јављала се у том, што је |
ноћ била за о.{S} Теофана.</p> <p>Свака црта призора, у ком су биле главне особе он и Ленка, пр |
а доста, добро ће бити да га с нѣколико црта насликамо.</p> <p>Он је био од већих људи; али у о |
} Нећу дуго живити!“</p> <p>Из ово мало црта видиће сваки подпуну слику управе, коју смо хтѣли |
Док су нове, пуне су топлоте; али му је цртање посве мањкаво.{S} Но то нечини много код обичних |
Теофан говорио.{S} Кадкад су му се само црте лица преобразиле; при крају узме на образ израз пу |
итати.</p> <p>Њено лице непромѣни се ни цртицом.</p> <p>Присутност тетке и странога господина у |
коју је манастир саградио и у коју је дѣцу сиромашку безплатно примао и учио... већ сам се унап |
добру рекне.</p> <p>Мушку нам је опет дѣцу учио о.{S} Теофан у манастирској школи читати, писат |
} Из других села носили су новорођену дѣцу том свештенику, само да их он крсти. „Биће срѣтно дѣ |
ито чињаше се, да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну славу, премда није мало |
хоп хоп хоп,</l> <l>Мајка Мару цуп цуп цуп..."</l> </quote> <p>Даље није мого продужити јер му |
Мару хоп хоп хоп,</l> <l>Мајка Мару цуп цуп цуп..."</l> </quote> <p>Даље није мого продужити је |
јка Мару хоп хоп хоп,</l> <l>Мајка Мару цуп цуп цуп..."</l> </quote> <p>Даље није мого продужит |
јаше у сигурност ставио.{S} Крв из носа цурила је једнако; глава му је од Митрофановог загрљаја |
е није мого говорити.{S} Зној му је све цурио низ лице.{S} Извади мараму и стане га брисати.</p |
оја јој је највише шкодити морала.{S} Рѣч та била је нож са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣме |
ио.{S} Стражу можете ставити.{S} Моја рѣч везаће ме више за моје ариште, него пушка вашег страж |
и, а може се дати и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна, нити се даје уклонити, док ме ви |
немогу без тебе живити.{S} Неповољна рѣч од тебе биће нож, отров, конопац или студенац, који ћ |
е по једног младог човѣка, и држао је рѣч.</p> <p>„Ево ћу ти у овој ствари једну причицу да при |
d> <p>Архимандрит Партеније одржао је рѣч, што ју је о.{S} Теофану дао.</p> <p>Покаже му комад |
/p> <p>Али сад прође прѣко устне жене рѣч, на коју је она највише полагала... али која јој је н |
оре.{S} Срѣћан пут желим!{S} И држите рѣч!“</p> <p>Оне му се захвале на доброти, и одкасају ошт |
д старе госпође тетке надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣтити...“</p> <p>„П |
акон, „него сам мислио од куда долази рѣч „букван“, па ми паде на памет, да се деривира од „бук |
у.</p> <p>Ми смо више пута употрѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли наши читаоци знаду упр |
а увѣк убијаш.{S} Ја немогу преживити рѣч, која ме од тебе одбија.{S} Ја немогу без тебе живити |
и господине,“ уђе овдѣ о.{S} Теофан у рѣч архимандриту.</p> <p>„Мени игра срдце у прсима, кад ч |
сам везан!“ упадне јој о.{S} Теофан у рѣч.</p> <p>„То је спона, која се даје лако разкинути,“ п |
упадне овдѣ онај први млади калуђер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ готова:</p> <qu |
ени стручњаци,“ упадне му патријарх у рѣч, — „нетрѣба мени нико.“ По гласу му се познавало, да |
баци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч дометну, нека измисле, да сам на кога замахнуо... да |
> <p>„Дајте ми на то Вашу свештеничку рѣч, да ћете му казати ове моје рѣчи и ништа друго, ни ма |
к само једна куварица, ваљда је наша прѣча него њена.“</p> <p>„Видим ја већ, куд се овде иде!“ |
.{S} Теофан, у својој ревности и непримѣчавајући, да га патријарх на фини начин персифлира, „им |
нству и калуђерству.{S} Они ударе на прѣчаге духовног развитка; ови на прѣчаге дисциплине.</p> |
на прѣчаге духовног развитка; ови на прѣчаге дисциплине.</p> <pb n="76" /> <p>Ту се морала или |
одранио Раића и одљуљао његова духовна чада.</p> <p>„Да су ови људи остали у свѣту, свѣт би их |
p> <p>Ленка изиђе и нареди, да јој кола чак долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ствари своје даде изнѣти |
оје човѣк у животу наилази.{S} Дошли су чак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ п |
амо нас чека пријатељ <pb n="145" /> са чамцем, који ће нас у Србију превести... тамо ћемо непо |
ли калуђер се обѣтом обвезао, да те човѣчанске слабости избѣгава.{S} Као поштен човѣк мора дакл |
ој се покаже доиста слика пуна дивоте и чара.{S} Зраци сунца, које се већ западу клоњаше, обасу |
оје, широк.{S} К том су долазиле црвене чарапе, као што то епископи носе; шешир обичан свештени |
де или лѣпе мараме, или ципеле и црвене чарапе или шарене кецеље.“</p> <p>Протођакон се на ово |
послѣ њега прѣтила да ће се срушити, и Чарновић ју је дао на закључак сабора од г. 1870 с прил |
аљини сјају се Фрушкогорски манастири у чаробној свѣтлости нашем народу, а нарочито старијим же |
г прозора, за који је тај дан, реко би, чаробном силом нѣком привезан био, послѣ обѣда видио, д |
ру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час опет мало задрѣмала.</p> <p>Сад хрупе два млада кал |
судбина!“</p> <p>Дуго је ишо час брже, час лакше, час жестоко, час мирније, по соби.{S} Напосл |
/p> <p>Дуго је ишо час брже, час лакше, час жестоко, час мирније, по соби.{S} Напослѣдку стане |
е ишо час брже, час лакше, час жестоко, час мирније, по соби.{S} Напослѣдку стане и рекне: „ја |
арио... ћелепуш час пол с главе свинуо, час пол на главу метнуо.</p> <p>„Ми ћемо пропасти... пр |
и снивати.{S} Ајде лези, па спавај.{S} Час духова већ је прешао.{S} Ја ћу бдити.“</p> <p>Стара |
о долње, а грло као да му се од часа на час отварало и сасвим отискивало, па је изгледало као д |
синоћ познала.</p> <p>Она се тргне и на час преблѣди.{S} Онда устане, прими поздрав долазећега |
е мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час тамо!“</p> <p>На то је ухвати за руку и пође тамо.< |
еприлику ради криве заклетве.{S} Сад је час да кажете, при чему остајете.{S} Изволите се извѣст |
међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час опет мало задрѣмала.</p> <p>Сад х |
зван манастира, окупе пред ту ћелију, и час по завирио је кроз кључаницу то овај то онај, да ви |
рела.{S} Но ћутала је.{S} Само се сваки час окретала с једне стране на другу.</p> <p>„Е ти сад |
b n="295" /> пак и опет сваки дан сваки час наилазити на запрѣке, интриге, подла подметања и из |
љало сутра дан обѣсити.</p> <p>Но сваки час очекивао се радостан један догађај у царској породи |
у порту, а одонуд к шталама, и за тили час види намѣстник, како два слуге на коњи јуре оним ис |
</p> <p>На то се нагло удали, и за тили час изгуби се из очију о.{S} Теофана.</p> <p>Тужан и жа |
би,“ повиче сад на ново тетка и за тили час појави се обучена.</p> <p>Ленка је била у спаваћим |
а „хајд на еро браца Перо!“ те штулецни час на десно час на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај |
ду да има таквих створења, па ће до кои час да их остави и да прне у своју небесну висину.</p> |
недаде.</p> <p>„Моја сестра одлази овај час, проговори о.{S} Теофан, „Ми смо имали мало разгово |
Светост допусти, ја могу ту слику овај час поднѣти.{S} Ја већ од дужег времена радим на том, п |
рива, кад му нѣшто падне на ум, те онај час тргне кашиком од јела натраг.</p> <p>„Ко зна је ли |
ињено!“</p> <p>„Полицај оде и пошље тај час по пекара, да му га доведу.</p> <p>„Како се овај ук |
са зраком чисте радости, која му се тај час у срдцу таласаше, те му особиту милину даваше.</p> |
овиче патријарх из гласа; „и ако ми тај час из ове моје собе неизиђеш напоље, даћу те из ње изб |
ужасну заповѣст, да се г. архиђакон тај час из митрополитског двора у свој манастир сели.</p> < |
p> <p>Настојатељ је ћутао.</p> <p>У тај час му бијаше пукло међу очима, и он увиди, да је суд њ |
екне му, да га зове господин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣстник закључа своју ћелију, и од |
хоће да кажу: шта је то господине у зао час!</p> <p>Онај црномањасти чиновник примѣти ту промѣн |
еленцијом, с којом ће о.{S} Теофан мало час посла да има, остаћемо код ње.</p> <p>Епископ Храни |
писивати бал у манастиру, који смо мало час напоменули.</p> <p>Она браћа, која су у прњавору ви |
легата, а у ствари је било као што мало час рекосмо: то је наравно, да је тај контраст морао сл |
д се чује ход од више људи.</p> <p>Мало час стану ти људи пред његова врата, те стану спољска в |
ујемо, па ћемо одмах поћи.“</p> <p>Мало час се изкупе сви код зајутрака.</p> <p>Домаћин архиман |
о браца Перо!“ те штулецни час на десно час на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај земљу!{S} Нај |
лежи моја судбина!“</p> <p>Дуго је ишо час брже, час лакше, час жестоко, час мирније, по соби. |
ме је овамо послао?“</p> <p>Сад је дошо час, да му послужник преда писмо, које бијаше примио, к |
до казали, да хоће!“</p> <p>„Ми смо њих час пре позвали, да кажу, је ли истина, што сте ви на о |
узвикнуо, руку о руку ударио... ћелепуш час пол с главе свинуо, час пол на главу метнуо.</p> <p |
решо, осѣћао је чудесно олакшање истога часа и одлазио је утѣшен кући.</p> <p>За придиковање ни |
у мозгу зазори, да отац Амфилохије нема часа најпре разабрати, је л’ то било хотимице или нехот |
тна прѣко долње, а грло као да му се од часа на час отварало и сасвим отискивало, па је изгледа |
емогу од бриге да спавам; немам мира ни часа у дану.</p> <p>— — „Чекам од патријарха да ме позо |
њојзи све већма отварало: али није било часа, кад му није прѣд очима стојао из међу њега и ње о |
којој су се само двапут на дан врата на часак отворила, те се оно изнело, што за човѣчји стан н |
"150" /> све већма развијао: јошт један часак под тим сунцем живота, јошт једно тренуће под тим |
ијаше оно, што зид бобу.</p> <p>Било је часова, у коима није ни чула, шта, јој пратиоц говори.< |
укочено остало.</p> <p>Протече нѣколико часова, и они стојаше као слике од камена изрезане.</p> |
ва.</p> <pb n="221" /> <p>Јошт нѣколико часова и путници престану касом, и пођу кораком.</p> <p |
је у свити и арх. Гедеон.{S} Он је у те часове једино и изкључиво за митрополита живио.</p> <p> |
ра и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу су ови часови били часови чистог духовног уживања, каквог до с |
мирѣ.“</p> <p>За њу су ови часови били часови чистог духовног уживања, каквог до сада није има |
рлила и изљубила, кад ми је о послѣдним часовима љубљеног списатеља свога времена приповѣдала.{ |
{S} Ако је за г. архимандрита Партенија част, кад му дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако |
мене, то ће народу и на хасну бити и на част служити.</p> <p>„Па ћу онда задати резиденцију за |
S} А господин није ципија; и кад части, части поштено; он негледи у чашу никоме, нити броји ста |
асти се... зови сто гостију у манастир, части се... а игумни опашу двѣ педи широк црвен појас, |
знаду упрегнути 4 коња па хајд у Руму, части се, онда у Митровицу, части се... зови сто гостиј |
ајд у Руму, части се, онда у Митровицу, части се... зови сто гостију у манастир, части се... а |
мо код њих коље их и пече, па се с њима части и пои.</p> <p>Срѣде и петка недржи, тако исто ник |
доста.{S} А господин није ципија; и кад части, части поштено; он негледи у чашу никоме, нити бр |
стири, ту су калуђери криви.{S} Ко сету части!{S} Народ?{S} Зацѣло не; него пријатељи настојате |
а, плаћали су мало, па су се по највише частили и у друштву проводили.{S} Кафане су у осталом и |
лом изнимком —— понајвише у гостима, на частима и“ — овдѣ застане о.{S} Теофан.</p> <pb n="339" |
ош и данас црквене стихире пѣвају и при частима, које нестоје ни у каквом одношају к црквеном б |
S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, частимо и ми њега код наших кућа, па неби било ни лѣпо |
куваричин стол, узму ножеве и стану се частити.</p> <p>Куварица види ове с ножеви како плећку |
прве су године обично за свакога новога частника како духовног тако и грађанског изгубљене прѣк |
ега онога, што је проживила у послѣдњем часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буд |
нутра и споља.</p> <p>Да ју је ко у том часу понудио да се постриже, и да то може код нас бити. |
е у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из службе изтѣрати него да мене у пензију баце.{S} |
о и боље!“</p> <p>И опет се чује звекет чаша, и опет рецитатив и арија од „господи помилуј.“</p |
други калуђери језик за зубе, па дижите чаше, сад ћу ја да напијем у име мога среза у здравље Њ |
луђери неће имати хлѣба...{S} Неће бити чаше вина у манастиру да се света служба служи...{S} То |
винца, онда се затворе, пећ угрију, па чашицу по чашицу, те тако до зоре, ако их винушко раниј |
је више пио.{S} Очи су истина миловидно чашицу погледале, али руке бијаху узете, а ноге свезане |
да се затворе, пећ угрију, па чашицу по чашицу, те тако до зоре, ако их винушко раније у постељ |
нили; истина је, да сам их том приликом чашом вина угостио, али то су људи имућни, који светом |
оји дна нема.{S} Јест.{S} А што се тиче чашћења по манастири, ту су калуђери криви.{S} Ко сету |
ну врѣћу... а народ више потроши својим чашћењем но манастири него што приврѣди својим приложни |
симо једнако чашу вина.{S} Један попије чашу <pb n="111" /> двѣ, па је готов; а други може боме |
рума издашно.</p> <p>Отац“ Гаврил дигне чашу и почне говорити. <pb n="9" /> Сви гости упру очи |
ш остати код мене на вечери, па ћемо уз чашу добра вина у собама, у коима је Мушицки живио и пѣ |
једној собици на страни мало вечерали и чашу двѣ вина попили, па су се онда око девет сати сви |
неслаже, а он да се није усудио принети чашу к устима, јербо ће се вино претворити у отров!“</p |
вакојаке нарави, па неподносимо једнако чашу вина.{S} Један попије чашу <pb n="111" /> двѣ, па |
кад части, части поштено; он негледи у чашу никоме, нити броји стакла у којима се вино доноси. |
широко.</p> <p>За тим узме сваки своју чашу и искапи је до дна.</p> <p>На то ће рећи један од |
су живи, и кад им дође воља попити коју чашу више, то траже друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се |
една напрема другој.{S} Митрофан је био чврст дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Није дакл |
ву и народ, која би нам увѣк служила за чврсто становиште и непробитан штит против ма каквог на |
мо!“</p> <p>„Али хоћете л’ се ви држати чврсто“</p> <p>„Као челик!“</p> <p>„Ји л’ тако?“</p> <p |
уварица.</p> <p>„А што си долазила, човѣче“, повиче јој на сусрѣт. „Хоћеш силом да зло прођеш, |
ого слушати.</p> <p>„Колико је дакле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p |
се окрене свѣдоку, и рекне му мало попрѣче: „Говори што се тиче ствари, и неразтежи ко Наста та |
ици других мѣста чуде се, како грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Вод |
говарати се“ примѣти архимандрит и пресѣче им потајни разговор. „Чините као што сам реко; и док |
p> <p>„Е, све!{S} Лако је рећи све!“ осѣче се патријарх; „али де кажи ми бар једно.“</p> <p>„Хо |
ти о.{S} Теофан.</p> <p>„Манастири!“ осѣче се патријарх. „Немогу <pb n="353" /> ја натѣрати ман |
ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче се на њега друг му: „Можда ће госпођа Ленка више наћ |
Бугарин отче!{S} Тако си тврдоглав,“ осѣче се патријарх на њега. „Сабор, те сабор!{S} Зар ниси |
у недаде изговорити, него се на ново осѣче:</p> <p>„Или ваљда мислиш, да ме подкупиш тим тричав |
ити ћелију.{S} Али добро пазите да неутѣче, јер тешко вама, затворићу вас на његово мѣсто, па н |
и да се постара на сваки начин да неутѣче.{S} Калуђер је стојао долѣ са своим пратиоцима, а уп |
чуо ни једне рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жив небуде црквен |
е остварити, ако све непоруши, чим и од чега они живе, и јесу.{S} Неће нико ни запитати, куда с |
страха.{S} Све сам се бојао да не буде чега да се стиде и поздни праунуци.</p> <p>„Слава Страт |
вам згрѣшио; ја праштам вама све, ради чега бих могао на вас зажалити.{S} А што се саме ствари |
ништа скривио.{S} А ја сам знао шта ме чека, кад то учиним.{S} Сад нек буде што бити има.{S} Т |
ко, ми смо до поноћи на њој, а тамо нас чека пријатељ <pb n="145" /> са чамцем, који ће нас у С |
провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ н |
и кућегазда викне му заједљиво:</p> <p>„Чекај да ти помогнемо.“</p> <p>„Шта ћеш ти мени помагат |
илама по свои сели око цркве у порти па чекају да се јутрење започне.</p> <pb n="286" /> <p>Мно |
како радо; они су данас сви код куће, и чекају само, да се позову.{S} Доћиће, како неби дошли.{ |
>Два слуге опреме коње, те стојаше само чекајући заповѣст.</p> <p>О. намѣстник био се опремио, |
дио до краја говора пријатељице.</p> <p>Чекајући изреку о животу и смрти, клечала је млада та л |
, да глад на подне завара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезарији.</p> <p>И |
ласти.</p> <p>Ленка је била заћутала, и чекала је одговор пријатеља.{S} Ко ће описати израз ока |
арица је сѣдила мало даље од огњишта, и чекала, неће ли за коју каву повикати, а међу тим је у |
е рѣчи чула. </p> <p>Стара је стојала и чекала, да Ленка остави писмо и да се с њом разговара, |
али озбиљно. „Опростите ако сте подуже чекали на мене.“</p> <p>Затим метанише, пољуби архиманд |
шло пред врата од сале, ту се стојало и чекало, док се катани или собару свидило, да обрати сво |
немам мира ни часа у дану.</p> <p>— — „Чекам од патријарха да ме позове, и да ми каже, шта и к |
/p> <p>Па тако је и о.{S} Теофан узалуд чекао, да <pb n="360" /> га к патријарху натраг позову. |
к патријарху натраг позову.{S} Послѣ је чекао подуже времена, неће ли патријарх употрѣбити какв |
за све послѣдице и истине и лажи, па је чекао мирно да чује, шта ће онај да рекне.</p> <p>Насто |
у му се к плавом небу узнеле; одозго је чекао упутства и снаге.{S} Молитва топла укрѣпи му душу |
га водом залише.</p> <p>Архимандрит је чекао подуже на одговор, па кад је настојатељ све једна |
ојати, као клобук код војника.{S} Ту је чекао дуго, јер собар се недаваше видити.{S} Наравно да |
нису у једаред говорили, него је један чекао, да чује, шта ће други најпрѣ рећи.</p> <p>„Гдѣ с |
атријарх примио пријатељски, па је и он чекао стрпљиво и мирно.</p> <p>„Зар тако, мајору?“ прог |
рављати.</p> <p>Ова недаде дуго на себе чекати.{S} Ледена њена рука стегне прострѣљено срдце, а |
дајте макар и хладног, дуго ће ми бити чекати.“</p> <p>Намѣстник погледа духовника а овај њега |
рила, бриткој сабљи у званију и златној челенки при трпези; послѣ тога старој ктиторки, поносу |
ете л’ се ви држати чврсто“</p> <p>„Као челик!“</p> <p>„Ји л’ тако?“</p> <p>„Тако је, и остаје! |
е имао очи упрте у прозор од ходника, а чело му је показивало, да се тамо нѣшто кува и пече.</p |
себи ударам печат најгрознијег грѣха на чело!“</p> <p>На то се спусти на колѣно, прекрсти руке |
е перо и мастило је овдѣ“ показујући на чело, као да њему нетрѣба ни пера ни мастила, јер све д |
па онда на једаред стане, метне руку на чело, дигне лице к небу, и повиче: „Та ти ће мене и нап |
дан од оних млађих стисне устне, набере чело, и искриви очи: „А ја опет велим, биће ту нѣки дру |
горѣ долѣ, па онда скине шешир, протре чело, и мећући опет шешир на главу проговори: „Од адвок |
и он стане марамом брисати лице и трти чело.</p> <p>„Немојте се са формом слога мучити“, примѣ |
кати, и метне своје <pb n="141" /> бѣло чело на руку пријатеља, коју сузама својима ороси.</p> |
лу израсто.{S} Ниси <pb n="162" /> тако челом лупио о под ни кад си при рукополагању метанисао. |
едало.{S} Чини ми се да ти је рожчић на челу израсто.{S} Ниси <pb n="162" /> тако челом лупио о |
ѣ!“ рекне ђак, и стане једним прстом по челу куцкати.</p> <p>„Знате, он је мало више вуко“, — т |
ка, дѣла ради сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се читају правила, која да нас калуђерс |
г осталога дана.</p> <p>Неможе се рећи, чему би се човѣк имао дивити више, или побожности којом |
е.“</p> <p>„Добро дакле!{S} Сад знам на чему сам.{S} Он неће к мени, ја немогу к њему.{S} Бог с |
заклетве.{S} Сад је час да кажете, при чему остајете.{S} Изволите се извѣстно изразити.“</p> < |
ри му опет на образ, видило се јасно, у чему је ствар.</p> <pb n="99" /> <p>Погледао је и на пр |
више и рађе у цркву него данас.</p> <p>„Чему се чудимо, то је, да митрополит није био пријатељ |
уреднијем стању, <pb n="298" /> сва изсѣчена најштетнијим начином.{S} Прошле зиме хватови усѣче |
удућу потрѣбу нема ни једне цѣпанице усѣчене, нити се има чим набавити.{S} Виногради од 3 годин |
ијим начином.{S} Прошле зиме хватови усѣчени и продани за 800 ф.</p> <p>Башта манастирска нема |
патријарх: „Послаћу ти 25 мерова ране у Черевић из Даља, а ево ти 200 фор., па изплати и растѣр |
} Све дивно, све божанствено.</p> <p>На чесми није се могла стара уздржати, да се том светом во |
примора да остави Митрофана, и упути се чесми, да заустави крв из носа, и да накваси главу, кој |
е из постеље.</p> <p>Оде на манастирску чесму и умије се.</p> <p>Хладна вода и јутрењи зрак раз |
ају, неће служити ни вама ни обитељи на чест, и моћиће имати велике послѣдице.{S} Јест.{S} Чест |
устне и примѣти звонким тенором: „То је чест за мене!“ и поведе госпођу за другима.{S} Примѣтит |
S} Ројте су биле златне, дугачке и врло честе.{S} А унаоколо је био везом и изведен надпис:</p> |
те се покајати.{S} Будите прави, будите честит калуђер.“</p> <p>О. Теофан проговори на то: „Смѣ |
ску столицу, био је <pb n="268" /> врло честит човѣк, добра срдца, вољан на свашто, што је добр |
цки живио и пѣвао, пити у славу ова три честита србска хијерарха.“</p> <p>Тако и буде. </p> </d |
расти тако јуначки одбио.</p> <p>„Ја ти честитам на тој побѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} Кратко |
бати.{S} Има у Срѣму господе ваљане.... честите...{S} Нећу ни ја за мој труд много искати... та |
е за гору спушта.{S} Пун туге гледао је честити калуђер на сѣдајуће сунце. „Ти падаш у гроб тво |
рквеним сребром.“</p> <p>На ово уздахне честити овај калуђер, па онда настави опет мирно и тихо |
иумфом, који су налазили у том, да тога честитога брата из свога круга удале, па су му на то од |
веду госте у цркву.</p> <p>Ленка дарива честни ковчег богато.</p> <p>„Колико је?“ запита потихо |
ркву; 2.) 100 ц. дуката, прилога на ваш честни манастир; 3.) Један везен ручник на епископску ш |
астојатеља и почне им говорити:</p> <p>„Честни отци.{S} Изтрага је свршена, јест, али на жалост |
ор. „Недостои се теби, да сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшни |
мо медалију из дрвета <pb n="281" /> од честног крста умѣтно изрезану, коју смо из Св. Горе доб |
а вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа у честној овој обитељи држали нѣкакав бал са мирјани, и т |
иће имати велике послѣдице.{S} Јест.{S} Честњејша конзисторија изаслала је мене и господина про |
д вама молим старѣшину да ми опрости: а честњејша конзисторија што нађе за право одредити, ја ћ |
тога. „Све ће то доћи у записник, па ће честњејша конзисторија донети рѣшеније.{S} Јест.{S} А х |
акрвављеним очима.{S} Док недође суд од честњејше конзисторије, дотлѣ ће стојати, што сам ја на |
а право налазим; али ја нећу чинити без честњејше конзисторије ништа, да нерекнете да вам није |
лијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣшио, а не честњејшем конзисторијуму или племенитој вармеђи: зато |
р изпитамо и успѣх нашег изслѣдованија, честњејшој конзисторији поднесемо.{S} Јест.{S} Ево наше |
торе!{S} Дошле су против вас нѣке тужбе честњејшој конзисторији, које, ако се оправдају, неће с |
да учини.{S} Закључи дакле све поднети честњејшој конзисторији, па нека она наређује, како јој |
аборављиву сцену у манастирској ћелији, често и трајно промишљање о себи о одношаима спољским, |
} Теофану, па га је у дуга зимна вечера често призивао к себи.</p> <p>У такова вечера приповѣда |
</p> <p>„Молитва над болнима... повраћа често мило здравље отцу и матери, сину и кћери... затва |
.</p> <p>Није знао шта му је, али му је често суза на око долазила; уздахнуо би чешће горко, ви |
вас по шакама први пут.{S} Ви замѣните често <foreign xml:lang="la">parcella</foreign>!“ са <f |
служењу.</p> <p>„Стратимировић је и сам често служио, и његове су службе биле увѣк за утисак пр |
овиче горопадно: „Мир всѣм!{S} То је он често у дружтвима чуо, па је сад намѣравао скупо продат |
ошт и пре те нацртају, изјалови се врло често које протупланом непријатеља које случајним околн |
ама било ништа ново... то се у нас врло често догађа, само данас у манастиру, а други пут опет |
стано које куда на страни а ми остајемо често без вечере.{S} Манастир нема нуждних дрва за гори |
и имао, али су то људи поштени, који су често манастиру добру услугу учинили; истина је, да сам |
подпуно непознаје тога земљишта.</p> <p>Често му је на памет падало, да би му ваљало, да позна |
овога живота за други виши свѣт.</p> <p>Често му се представљала као чисти небески анђео, кои с |
осветити и на св. кивот стављати.{S} У четвртак ћемо служити и метнути га пред образ пречисте |
ати, како из његових уста изиђе.</p> <p>Четвртак је био, кад се о.{S} Теофан нађе у двору, да з |
мро 31.{S} Јула 1842 и тако једва пређе четир године; а прве су године обично за свакога новога |
Дође митрополит у својој пуној гали.{S} Четири коња, позлаћена кола, кочијаш, ловац, хусар у на |
е возила са господином архимандритом на четири коња: али овај бѣше ту вожњу сасвим другчије пре |
затим дојуре и архимандритове каруце са четири жерава пред гостионицу, и стану.</p> <p>Архиманд |
ико сати?“</p> <p>„У четири.“</p> <p>„У четири је велико вечерње!“ примѣти мајор мало пакостио. |
анж!“</p> <p>„У колико сати?“</p> <p>„У четири.“</p> <p>„У четири је велико вечерње!“ примѣти м |
едом, што његов обичај небијаше.</p> <p>Четири калуђера стојаше око њега.{S} На лицу им се вио |
а ћемо онда?{S} Ето нам на врат свима и четника и жандара, и полиције и ексекуције; па ће бити |
прокашљивао, да очисти грло за орацију, чешљао браду и косу, да небуде чупав, и приправљао нос, |
иш, очешљаће ти браду, да ће ти пола на чешљу остати,“ упадне овдѣ патријарх грохотом смѣјући с |
оћа позивала га ја већ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и о задаћи свога живота.</p> |
лежао је са болном утробом, и морао је чешће замолити супароха, <pb n="261" /> да одслужи служ |
сам говорио.{S} У том времену пружио је чешће руку, да узме мало бурмута.{S} И увѣк је нашо под |
<pb n="354" /> високој мудрости, то се чешће показивало и мојој простој памети.{S} Ако ми скрс |
често суза на око долазила; уздахнуо би чешће горко, више <pb n="133" /> пута реко би и нехотиц |
да учини.</p> <p>„Он је дакле тога ради чешће походио руског посланика, па и свештеника код пос |
углађен: видило се да се морао кретати чешће по вишим круговима.{S} На духовитост и знаности н |
е оштро; није дакле чудо, што се морало чешће у подрум по „тазе,“</p> <p>Онај ђак, кои је обичн |
ѣху му одсијаваше нѣшто, што младу жену чешће натѣра, да предмет погледу на другој страни потра |
по могућности код куће репродукују.{S} Чешћи углед оваквог умѣтног производа био би подобан на |
им погледом ободрена... „Говори само, рѣчи ће твоје избавити двѣ добре душе од пропасти, оне ће |
уго времена стајали су неговорећи ни“ рѣчи.</p> <p>Сад зазвони звонце на ручак.</p> <p>„Е сад ћ |
с, да истину говорите, јер ћете се на рѣчи заклети, а тешко оном, ко се криво закуне, јест.{S} |
фан, и опет нехотице изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калу |
аници ухо добијало је само одломке од рѣчи, и тако их ни ухо немогаше подпуно извѣстити, шта се |
oreign>. <pb n="75" /> Ово нису праве рѣчи дотичног Erlass-a, али прави смисао.</p> <p>Године 1 |
Теофану било у души, док је Ленка ове рѣчи говорила, може сваки лако мислити.</p> <p>С једне ст |
њега и себе!“</p> <p>Грбић се на ове рѣчи узправи.{S} Јошт једанпут погледи на о.{S} Митрофана |
ћелије, док је жива...</p> <p>На ове рѣчи скочи, и зграби са стола намѣстникова мали турски но |
о тебе ради препатила!“</p> <p>На ове рѣчи бризне плакати, и метне своје <pb n="141" /> бѣло че |
atis</foreign> добило?“</p> <p>На ове рѣчи уђу Митрофан и Амфилохије• Држаше се продрзљиво, али |
p>О. намѣстник тргне се, кад чује ове рѣчи администраторове.{S} Он се нађе уврѣђен том самовољо |
и и срамотити!“</p> <p>Она изрече ове рѣчи тако да о. намѣстник није мого ни најмање о истини и |
је тетка.</p> <p>Но Ленка није ни ове рѣчи чула. </p> <p>Стара је стојала и чекала, да Ленка ос |
а се јошт даде најбоље схватити у ове рѣчи: чудо међ чудеси!</p> <p>Ово су идеали, кои су о.{S} |
све што сам казати имао.“</p> <p>Ове рѣчи побуде у протођакону већу позорност; он је као и нех |
особиту милину даваше.</p> <p>Његове рѣчи скопчане са описаним изразом лица одкриваше лѣпој же |
то говорио.</p> <p>Ове архимандритове рѣчи као да му одкопчаше закопчане устне.</p> <p>„Моја се |
безекнут.</p> <p>Њега су патријархове рѣчи упрепастиле.</p> <p>Патријарх је овај утисак свога г |
слушао са благим саучешћем, али није рѣчи изустио.{S} Сад први пут разведе устне и примѣти зво |
се опоменути, да ће се можда на своје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} Па би могла велика неспретн |
високу милост, и да примите ове моје рѣчи као рѣчи, које говори послушни син отцу, и као испов |
ничку рѣч, да ћете му казати ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање ни више?“</p> <p>„Ништа друго |
вога анђела!{S} Хоћете ли му ове моје рѣчи приобштити, господине?{S} Ја вас за то лѣпо молим.“ |
н престане говорити, кад ове латинске рѣчи чује, које су му сасвим нове биле, те није ни оно ра |
ујући утисак, који су на њега учиниле рѣчи пријатељице му:{S} Ево те молим као што се Бог моли. |
уло: „Ох Ленка! што изговори те кобне рѣчи, што ме опомену на тога страшнога осветника!“</p> <p |
ов валцер.{S} Без договора, без једне рѣчи, сложише се парови младих људи и лѣпих госпођица, те |
: али на моју душу нисам чуо ни једне рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док |
p> <p>Глас, којим је он изговорио оне рѣчи: „Какве дијурне?“ поглед, којим је администратора ус |
ној га пробијати, кад чује те страшне рѣчи.</p> <p>Адвокат није на то пазио, него је даље говор |
ка без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Ленкине пробудише очевидно онесвѣшћену душу о.{S} Те |
Митрофан пружи се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, бијаху:</p> <p>„Хвала ти |
заступати!{S} И ово су моје послѣдње рѣчи.{S} Ја више неговорим ништа.{S} Нека говоре тужитељи |
рибележите, господине протођаконе, те рѣчи отца администратора,“ рекне напослѣдку архимандрит, |
!“</p> <p>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, диже се са столице, пљесне рукама од чуда и повиче: |
себи никада опростити.“</p> <p>На те рѣчи своје тетке и примѣтбу архимандрита нађе се Ленка пр |
ка, што то изговори; сам ти је Бог те рѣчи у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкла, али душу би |
онога, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше рѣчи вѣрно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то Вашу свешт |
сто да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи опростити са овим дружтвом, које можда и воли, да се |
ре и управитељ уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи да рекнемо па ипак ће сваки знати, како је било у то |
сам свршио.{S} Од игуманства нема ни рѣчи више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као зми |
трѣбице потрошили, јест, неби нико ни рѣчи реко; људи би били задовољни, што се добра у реду др |
вати: о самој ствари није се рекло ни рѣчи.{S} Само је архимандрит наредио да се сутра у јутру |
и читатељима, да им кажемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодило.</p> <p>Он буде ухићен.{ |
уго времена, и Ленка немогаше одржати рѣчи, коју бијаше дала архимандриту Партенију, да ће га н |
у, сваке дражести пуну жену, немогући рѣчи проговорити.{S} Прси су му биле пуне осѣћања, кога д |
чевидно није ни схватио прави садржај рѣчи свога противника.</p> <p>Зато кад га архимандрит зап |
аклети... пак ако свѣдоци потврде вам рѣчи, онда ће отац Теофан страдати, ако свѣдоци вас остав |
ји бијаше на врати тога срдца изрезао рѣчи:{S} Љубав нема приступа у ово светилиште побожности! |
илост, и да примите ове моје рѣчи као рѣчи, које говори послушни син отцу, и као исповѣст, коју |
таком силом и потрѣсом, да није мого рѣчи проговорити.{S} Он је ћутао, дубоко ћутао.</p> <p>Ле |
до говорио, и скоро није дао ником до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта овога господина, значајна ја |
</p> <p>Она захвали дакле са нѣколико рѣчи гостољубивом домаћину; метне шешир на главу; огрне м |
оворим.</p> <p>„Допустите ми нѣколико рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас донели писмо о |
није истина био крив у правом смислу рѣчи, али је ћушка била доле његових руку, <pb n="19" /> |
е.{S} Очевидно јој падне на ум, да му рѣчи могоше бити друкчије, него што је она желила.</p> <p |
е госпођу неугодно.</p> <p>Гдѣкоје му рѣчи садржаваше два смисла, од којих ју један увѣк врѣђаш |
живот у очима народа одсѣва, како му рѣчи чудесно протрѣсају слушатеље; како му глас влада чус |
премине на сушици.{S} Послѣдње су му рѣчи биле: </p> <p>„Теофане, нека ти бог плати!“</p> <pb |
апрѣд захваљујем, господине.{S} То су рѣчи достојне црквенога управитеља.“</p> <pb n="206" /> < |
p>Ленка незнађаше правога смисла ових рѣчи; она их је дакле само просто саслушала.</p> <p>Архим |
је разумѣла садржај и замашај његових рѣчи.</p> <pb n="152" /> <p>Видила је, да у његовом срдцу |
мого ни најмање о истини и збиљи тих рѣчи посумњати.</p> <p>Њему дође пред очи сва криминална |
идите оче администраторе.{S} Из ваших рѣчи мого бих ја посумњати, да сте ви људе научили шта да |
па су на крајеви изгледали као увоштен чизмарски фонал.</p> <p>Они други стану се на ново грох |
тач, хоћу да кажем шлифер са 7. јачица, чизме с високим сарама..“</p> <p>„Па фрак од плаве чохе |
амо <pb n="38" /> нож онај, који је иза чизме извуко, и који бијаше тамо бацио кад је у ћелију |
онесе му се рука тамо, и извади нож иза чизме.{S} Кад добије нож у руке, стане, дигне руку с но |
филохије помислио, да му доиста шпанске чизме на главу натичу; тако му се учини, да му се лубањ |
оје ћелије, која су била отворена.{S} У чизми од те ноге имађаше онај турски ножић, и онај га м |
{S} Дигне дакле тај ножић и задене га у чизму по обичају свакдањем.</p> <p>Тек да пође напоље и |
конца одмори од труднога свога краснорѣчија: али таман он узме виљушку, да набоде комад печења |
то он пронађе да лежи у интересу цркве, чије заслуге за престол и државу влада најбоље знаде и |
и се орити хвала!</p> <p>„Дед, запитај, чије се име данас више чује и разноси од имена нашег до |
90. година, дакле по наравном току човѣчијега вѣка, већ близу гроба.</p> <p>„Столица митрополи |
на срдцу!“</p> <p>Ко познаје нарав човѣчију, он ће разумѣти и схватити стање Ленкине душе.</p> |
човѣк, осудити га, да одложи нарав човѣчију, а то је не само искати, што је немогућно, него уп |
ли више поднети: доста да су били доста чили, кад други од ноћнога труда попадаше.</p> <p>Кад с |
ао епископи и архиепископи име своје овѣчили!</p> <p>„Њих је калуђерство, њих је манастир до он |
ца у један мах дрзко.</p> <p>„Ви знате, чим вас куварица манастирска бѣди?</p> <p>„Знамо“, рекн |
ки његов корак, само да би што дознали, чим би нос овога светца за своју песницу привезали, као |
мо до пред зору, пак ћемо избечити очи, чим се укаже на врати.“</p> <p>„Ето шта си учинио твоји |
мѣре своје остварити, ако све непоруши, чим и од чега они живе, и јесу.{S} Неће нико ни запитат |
p>Ова дође ноћу у прњавор, и сутра дан, чим је зора заплавила, ушука се у манастир и дође о. на |
ни једне цѣпанице усѣчене, нити се има чим набавити.{S} Виногради од 3 године запуштени.{S} До |
ажу ставили; кажите сад, стоји ли то, и чим мислите, да можете то оправдати!“</p> <p>Администра |
један човѣк казао, да ће ме убити, само чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ |
ње, и вратили се срѣћно у Бачку.</p> <p>Чим су ступили у Бачку, одрѣши се на једаред језик кочи |
али Бога вам!“ рекне најпослѣ озбиљно. „Чим би провели вечер?{S} Та наше госпође знаду, да непу |
љубав, мрак за свѣтлост!“</p> <p>При рѣчима: ево те молим на колѣни као што се Бог моли — клон |
енција сачувала нам манастир од пада, а чин од обезчешћења.</p> <p>У ман.{S} Јазку 8.{S} окт. 1 |
о готово.“ Ово рекне о. намѣстник, узме чин на себе, и пође у трапезарију, а ћелију остави отво |
а и матере!</p> <p>„Примио сам анђелски чин!</p> <p>„Заклео сам се Богу!</p> <p>„Вѣнчао сам се |
да ће најбоље бити немѣшати се ни у тај чин започете комедије.{S} Он слегне рамени и рекне: „Ра |
„Публике никад толико небијаше.</p> <p>„Чин се спроведе на подпуно задовољство митрополита, фак |
Ће нас у брашнару затворати, а они онда чине то исто и без свакога страха и стида; нити нам ода |
одвѣтник слушајући разговор, као да је чине примѣњивао закону, и тражио забрањено доле, за то |
ратор). „Е шта да рекне.{S} Сваки нека, чини своје.{S} Он је дрва насѣкао, шиндру набавио, ћели |
зглед на равни Срѣм.{S} Него ви сте се, чини ми се, уморили.{S} Ви Бечкеречани знате само по па |
и, за себе и себи, па пиши, предузимај, чини све, што иде на славу Бога, на корист људи и на до |
<p>„А јеси л спавала? “</p> <p>„Јесам, чини ми се тренула.“</p> <p>„То си ти снивала, драга те |
ли врло мало.{S} Јест.{S} Али ми идемо, чини ми се, и даље на том неправом путу.{S} Наша црква |
p>„Кранц“ је била гостионица у Н. Саду, чини нам се иста, која и данас то име носи.</p> <p>У он |
а да нам сад Јула донесе нашу кафицу... чини ми се, да неби ни двѣ шољице биле сувише.“</p> <pb |
им на том, па га свуда уза се носим.{S} Чини су из мога непосрѣднога изкуства.{S} За истину сто |
{S} Али погледај се и ти у огледало.{S} Чини ми се да ти је рожчић на челу израсто.{S} Ниси <pb |
дуја са свим мирно, у пуном увѣрењу да чини своју дужност.</p> <p>„Ја непристајем на ваш суд, |
у и што најбоље знам; а повѣстница нека чини своје!{S} Што год је рађено у манастирима и о мана |
е настојатељ опија?{S} Неваља то ни кад чини тајно у својој ћелији прекривен од свакога ока.{S} |
мо о добру овога манастира мисли, и све чини радо и весело, што тому иде у хатар; зато да буде |
пол сајтлика, па вам се све друге мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На то дође ђак.</p> <p>„Води |
уз друге.</p> <p>„Него знаш како ми се чини“, рекне опет архимандрит Гурије. „Кад стојим ја с |
ју у овој ствари проговорити, а мени се чини, да сам дужна да одговорим.</p> <p>„Допустите ми н |
д хлѣба из његове руке.</p> <p>„Мени се чини“, примѣти на то архимандрит, „да ви далеко идете.{ |
еофане.{S} Шта мислиш?“</p> <p>„Мени се чини, да ће бити врло добро!“ одговори овај смирено. „Ш |
а архимандрит о.{S} Теофана: „Шта ти се чини, јесмо ли добро ствар наредили?“</p> <p>„Дѣло је б |
м и нуждама неуклоњивим.{S} Сами његови чини доказали су му ту потрѣбу необоривим слѣдствима.{S |
татци у нашој кући почивају, то се мени чини, да је наша дужност!“</p> <p>„Е, дакле наступајуће |
азбуктавале, у толико су му душевне јој чини душу заносиле: и он је сѣдио узет на тѣлу и души к |
о у калуђере.{S} А ти изпитај себе, пак чини како ти срдце каже.“</p> <p>„Младе ваљане србске ђ |
раву.</p> <p>Повѣстнички моменат у овом чини инштрукција за будимске (XIV. пунктова) посланике |
ина, који нама даје добра вина, и право чини, јер нити је његово ни наше, па што га неби дао... |
,“ примѣти наздрављач смѣшећи се. „Него чини ми се, да би на тебе сваки врло радо заборавио!“</ |
} Незнам ил доиста видим, ил ми се само чини, да тамо видим Саву као танку сребрну пругу.{S} Ви |
p> <p>„Неиде господине; вама се то само чини.{S} Зар се ви у чутурама разумѣте То само ми прост |
врло лагано прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да га није познавао.</p> <p>Патријарх је био с |
кривен од свакога ока.{S} Али ако он то чини пред другим свѣтом, па ма то били и сами његови пр |
<p>О. Теофан одкључа врата и ђак унесе чинију <pb n="40" /> с нѣшто мало јела, један комад хлѣ |
нија била од сумње, и ђак изнесе празну чинију, кад по њу опет дође.</p> <p>Дође вече и ноћ.{S} |
Ја сам имала, свачега само не срѣће.{S} Чинила сам своју дужност, али ми је срдце пуцало.{S} Ко |
на образи и у очима, и господско држање чиниле су га врло пријатном појавом.</p> <p>У гласу му |
у више тако званих „затворених“ кругова чинили, састала су се сада у светој обитељи у једном ве |
“ рекне о.{S} Теофан топло. „Народу сте чинили много, али цркви“ — ту опет ућути.</p> <p>„Но! а |
али томе нисам ја крив.{S} Зашто нисте чинили ви коих се тиче?{S} Учините то; ја вам ево допуш |
ли, да смо се ми опили, да смо саблазни чинили: то није истина високопречестњејши господине+; т |
онима највише, који су против реда што чинили.{S} А најмање смѣ то виша власт игноровати, или |
је као други људи...{S} Боже ме прости, чинило ми се да је какав светац.“</p> <p>„Ха, де да те |
оје.{S} Кад је подиго очи своје к небу, чинило се као да му ове рајском свѣтлости одсѣвају.{S} |
в носио је своју калафу увѣк уза се.{S} Чинило се да стоји на њој написано: <foreign xml:lang=" |
<p>На праздник св. Константина и Јелене чинило се да и само небо славу хоће да увелича.{S} Небо |
, и у зоологију ушо, јер оно, што ми се чинило да је буква, није дрво, него животиња, које је и |
зашто смо тако радили: али онда нам се чинило да је сасвим у реду.“</p> <p>„Прибележите, госпо |
а изкуства скрожђу и скрожђу, али му се чинило да јошт подпуно непознаје тога земљишта.</p> <p> |
је по нѣку сѣду показивала.{S} Све ово чинило је, да је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо л |
то се имало одмах започети.{S} Да се то чинило, као што је било одређено, то би од год. 1790. д |
допуста.{S} Но недочека ни тога.</p> <p>Чинило се као да је патријарх на њега са свим заборавио |
и над свиме калуђер... ја то с богом и чиним, и трудим се да том положају одговорим... али још |
го света рука. — Али ми пијемо, и право чинимо; но шта ће рећи отац Теофан?“</p> <p>„Отац намѣс |
то је чинио против закључака саборских, чинио је тајно.</p> <p>Али је уједно морао држати под у |
едао.</p> <p>Узраста је био повисока; а чинио се још вишим, што није имао велика трбуха.{S} Кос |
алуђерског, Исусоваца, отац Игња Лојола чинио, и тако му је тѣло цвѣтало у пуној мѣри, коју нар |
се неузбуди нова навала.</p> <p>Што је чинио против закључака саборских, чинио је тајно.</p> < |
, кад пролази поред наше куће, па ми се чинио, да није као други људи...{S} Боже ме прости, чин |
пантомима упућена била.</p> <p>Овај се чинио сасвим невѣшт, као да се то њега ништа и нетиче и |
итика по што по то одржати... на ово се чинио позваним епископ Хранислав; или се морао сасвим н |
о што си своју сестру ово дана блаженом чинио.{S} Ми се нећемо више видити.{S} Ја нећу годину с |
{S} Овим сам своју савѣст олакшао: а ви чините, како најбоље знате.{S} Ја ћу ићи у моју ћелију, |
/> и проговори им: „Ви бѣжите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сада има добра три сата.{S} А дружтво |
мандрит и пресѣче им потајни разговор. „Чините као што сам реко; и док сте заједно, опомињем ва |
ека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чинити своју дужност.{S} Строг изпит и праведан суд!“</ |
х послѣ ручка!“</p> <p>„А, тога немојте чинити! — А ако већ неможете дуже остати, а оно допусти |
и, нити што неучинио, што му ваљадијаше чинити.</p> <pb n="95" /> <p>И доиста био је настојатељ |
ма нико ни слутње о томе, шта му управо чинити ваља; да у реду с њиме војују људи, који мисле, |
ј буде воља.{S} А можда је и морао тако чинити, јер правог екселенције није било, избор митропо |
укама, кад би се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг манастира, сферу калуђерског живота и |
ми кажи, како ви мислите, шта би ваљало чинити, да се овим недостатцима доскочи, и да се стање |
томе разсулу, оче архимандрите, морамо чинити своју дужност.{S} Ми морамо бити строги... праве |
и то.{S} Ја сам му већ казао, шта ћу му чинити.{S} Осим тога упутићу га, да научи лѣпо служити. |
ити, како за право налазим; али ја нећу чинити без честњејше конзисторије ништа, да нерекнете д |
естрпљиво..... „Код адвоката.{S} Шта се чиниш луд кад ниси?“</p> <p>Сад о.{S} Теофан схвати пра |
о они други, јер му се горе Рил и Витош чинише нѣкако као једнородне сестре миле Фрушке Горе.</ |
као пијан, као у сну будан, као каковим чинма занешен.{S} Кадкад му је било да се убије, а кадк |
озорности на себе један црномањаст млад чиновник.{S} Лице бѣло, а брада црна као зифт: мого се |
дине у зао час!</p> <p>Онај црномањасти чиновник примѣти ту промѣну како на лицу настојатељевом |
кружних и срезких политичних и порезних чиновника.{S} Оно је грофица Бутлер удата бароница Сајф |
у службу отишла, и тако је тамо дворске чиновнике познавала.</p> <p>Наравно да се овима тужила |
ом Бечкиња.{S} Знате, манастири трѣбају чиновнике у сто и сто прилика, па је сасвим наравно да |
као што у наше време ишту нѣки хрватски чиновници од ћирилских поднесака да се на хрватски прев |
за лѣпо служење.{S} Како је дивно Ваше чинодѣјствовање!{S} Неможе га се човѣк довољно науживат |
кад се надпѣвају!“</p> <p>„У умѣтности чинодѣјствовања при божијој служби споменули смо већ еп |
осѣћали да служба наша постаје његовим чинодѣјствовањем насладом срдца и духа.{S} Зато су се п |
он молитву очита и утѣху пружи.</p> <p>Чинодѣјствовању при служби придруже се и други настојат |
о.{S} Теофан служити, и глас о његовом „чинодѣјствовању“ пронео се по читавом равном Срѣму.{S} |
том манастирском човѣку забрањене, које чином, што га је сам по својој вољи на себе узео, које |
само се са економијом и другим њиховом чину неприличним дѣлом баве, к њиховој правој цѣли опет |
зображенији, што више имају воље к свом чину <pb n="170" /> и позиву, што већма настоје за тим, |
потмуо, — поглед благост — увѣк у пуном чину, дрвена мантија од дамаске. — — </p> <p>„Али му не |
фан и Амфилохије.</p> <p>Сви су у пуном чину; сви се укочили званично; <pb n="31" /> ћуте да се |
S} Баш да се архимандрити сасвим сходно чину и мѣсту дотирају, опет ће манастирски биџе боље пр |
то камилавку није скинуо; јер је ова по чину морала исто тако на свом мѣсту стојати, као клобук |
ује.{S} Много млађег свѣта.{S} Нарочито чињаше се, да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде |
авитељ два човѣка, изведе болестника на чист зрак, даде му собу очистити, и добро прозрачити, п |
најлакше.{S} Два пут два шестнајест, па чист рачун.“</p> <p>„Ја неумѣм такав рачун правити.“</p |
се, да осѣћа, да није ни он од кривице чист.</p> <p>„С малом изнимком —— понајвише у гостима, |
ости његове, пун милине и свѣжости, али чист и свет.</p> <p>Ленкин лик долазио му је прѣд очи д |
к на њу мислио, „али је овај спомен био чист, сјајан, и у великој мѣри мио.</p> <p>„Није ме ниш |
буде калуђером у лѣпшем образу.</p> <p>Чист слуга светог божијег олтара; вѣрни пријатељ обитељ |
сасвим другој, прилици.{S} Соба велика, чиста, зрачна.{S} Око зграде <pb n="307" /> красан вели |
увиле су ми душу особитом атмосфером... чиста, побожност задахује те а анђелска свѣтлост осијав |
дпуно.</p> <p>Осѣтио је, да му је глава чиста, срдце мирно.</p> <p>И архимандрит није ту ноћ мн |
ја га је довела у калуђерство сијне сад чиста као и прије пред његовом душом.{S} Једва пред зор |
ѣ, које с њим једнако осѣћа, које га из чиста срдца љуби, из некористољубива увѣрења цѣни.</p> |
том.{S} Име ће ти остати сјајно, савѣст чиста а будућност без отрова.</p> <pb n="176" /> <p>„Ал |
и, таковој лѣпоти и таковом пожртвовању чиста своја наручија, да је прими на своје груди, да пр |
да манастири имају бог зна какве велике чисте приходе.{S} Мислили су да он то из политичког раз |
оју дужност из свега срдца и из дубљине чисте душе обављаше.{S} Слика његова остала је на сва в |
е љубави, а нарочито без љубави свете и чисте смежура се срдце у човѣку, и он постане огорѣли п |
трпљених болова душе стапљаше са зраком чисте радости, која му се тај час у срдцу таласаше, те |
људе узвисила над људама и дигнула међу чисте духове!...{S} Мислио сам све што знам, све што мо |
ре из године у годину непренели, ма сав чисти доходак на своје ситне потрѣбице потрошили, јест, |
олажењем развије се између њега и Ленке чисти управо братски и сестрински одношај.</p> <p>Код њ |
ѣт.</p> <p>Често му се представљала као чисти небески анђео, кои се међу људма находи само да п |
сад си ми се јављала кад и кад као лик чистијег створења каквог у мојим мислима, а сад ми прис |
p>У соби до киоска налазио се кревет са чистим бѣлим гардинама.</p> <p>„За патриарха,“ рекне до |
е и дражести довољно нагледати; коју је чистим срдцем мѣрио, морао јој се дивити дубљини и узви |
нак шиљак.</p> <p>Очи су му биле јасне, чисто округле, израз погледа тврд, устне танке; тѣло му |
живе саранило; а калуђерство, то право, чисто, свето калуђерство уписало би тебе у књигу издаиц |
зачуде се нови гости, како је све лѣпо, чисто и господски намѣштено.</p> <p>Но јошт се већма за |
су на свога настојатеља <pb n="234" /> чисто запанути, као да хоће да кажу: шта је то господин |
сасвим други човѣк спрама тих коња.{S} Чисто нам је било мило, како си био с њима благ и љубез |
0 ак.</p> <p>— — „Данас сам одахнуо.{S} Чисто ми је лакше.{S} По рачуну састављеном одплатио са |
надвезује и крпари, то неизпадне никада чисто и цѣло.{S} Но што му драго: барем сам се осигурао |
мѣсец мај.</p> <p>Као што удесна свирка чисто диже ноге на играње код оних, кои радо плѣшу: так |
<p>И ово је било крајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт један дан... јошт нѣколико сати... па |
.{S} Теофан. „У тим приповѣдчицама живе чисто људи кои су давно умрли.“</p> <p>„И јест тако“, о |
ала душа, која га је из све своје снаге чисто љубила, и на највеће жртве приправна била.</p> <p |
духовни.</p> <p>Његова политика била је чисто конзервативна.</p> <p>Овим је духом дисао и еписк |
му као жива жеравица горѣле; мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, не д |
ши веле.</p> <p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко румена.{S} Брада му би |
адо плѣшу: тако и красни овај мај стане чисто вући о.{S} Теофана на путовање у оне дивне скоро |
мије и очешља, и лѣпо обуче, тако да се чисто засија.</p> <p>О. Теофан се мало подуже неогласи. |
ала.</p> <p>Зима је прође, срдце јој се чисто смрзне, крв јој се у ледену струју претвори, кад |
витеља, па и реформатора.</p> <p>„Он се чисто оправљао за велике послове.</p> <p>„У оно врѣме б |
е тако неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше чисто задовољна, да је избѣгнула опасност, која се могл |
один, да се о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму, по гумни |
ом од јела натраг.</p> <p>„Ко зна је ли чисто?“ промумла лагано кроз зубе.{S} Но таки за тим од |
гајдаши са накићеним гајдама, ни играчи чисто обучени са намазаном косом и ременима на опанци.< |
сма и свирка, запита високородни, којем чисто небијаше право, што је ова здравица дужа од његов |
зирати.{S} Што му је прије било са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И зато муцајући |
о.“ По гласу му се познавало, да је тим чисто уврѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему трѣба как |
беле као набрекле.{S} Али је био обучен чисто и скупоцѣно, <pb n="222" /> као да је владика.{S} |
ѣпе младе женске очи, и у том је уживао чисто платонски.{S} Нарочито је имао пасију на очи, као |
p>Предмети бацаше сѣни дугачке.{S} Небо чисто као сребро.{S} Тишина подпуна.</p> <p>Стара тетка |
убљине срца и душе, и да му је то право чисто увѣрење.</p> <p>Архимандрит га је слушао с пуним |
славу хоће да увелича.{S} Небо је било чисто од најранијег јутра, и изтрајало је читав дан без |
се нађе у слободној природи.{S} Ноге му чисто добију крила, и одмицао је од мѣста свога затвора |
о хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан; „чисто долазим к себи од страха.{S} Све сам се бојао да |
</p> <p>За њу су ови часови били часови чистог духовног уживања, каквог до сада није имала.</p> |
/p> <p>„Узвишени позив исповѣсти доводи чистог и човѣкољубивог духовника до висине светих апост |
и помоћи, а ми му се за то сваки дан из чистога срдца молимо.{S} На лѣто, кад сасвим оздравим, |
ом.</p> <p>Овај је био прост човѣк, али чистога разума, и узвишеност мисли о.{S} Теофана ипак г |
три мѣсеца за тим са поштеним образом и чистом душом на прѣстол патријарха Арсенија.“</p> <p>„Н |
ма, да је за калуђера најсјајнија одора чистота живота, да му је највеће богатство сиротиња, — |
сла.. већ сам видио школу нову, велику, чисту, коју је манастир саградио и у коју је дѣцу сиром |
њима се појави ред дивних јабланова уз чисту цесту, која вођаше узбрдице к цркви и згради.</p> |
о писмено о.{S} Теофану, и позове га да чита.</p> <p>Овај почне читати, заћути мало, пређе брзи |
тога недочека.{S} Остави је дакле нека чита докле јој је воља, а она изиђе у своју собу.</p> < |
на главу, наочари на носић, па сѣдне и чита <title>Љубомира у Елисијуму</title>...{S} Онда јој |
а се то кога тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва или плаче, пуши или пије... то се никога нет |
итуљу, која се при сваком богослуженију чита!{S} Хоће л бити тако добро, о.{S} Теофане.{S} Шта |
сто од најранијег јутра, и изтрајало је читав дан без најмањег облачка.{S} Тек што је почела зо |
да утече, па си узрок да се сад направи читав скандал у свѣту: за то ћеш бити затворен 3 дана о |
ити ову прилику на своју корист.</p> <p>Читав вашар нађе се изненада код манастира.{S} Лако да |
, кад те видим да си ту, и да си здрава читава.“</p> <p>„Није ми баш најбоље,“ одговори Ленка у |
его цркве, а у оно врѣме била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп, сунце пригрѣјало: |
н, „За вас неће бити штете, али за мене читава ће бити несрѣћа.“</p> <p>Архимандрит је погодио. |
емој запиткивати; видиш да сам здрава и читава, па можеш бити задовољна.</p> <p>„Данас ћемо кућ |
на обрану бијаше подигнуо у зрак, сложи читава поворка слика, грозних, црних и крвавих пред дух |
је слике множина стајала и дивила се по читаве сатове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука Бранк |
<p>Наравно, да је то морало дати повода читавој гомили мисли.</p> <p>„Ко зна шта су ти на мене |
да је овај господин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фрушкогорс |
ха.“</p> <p>И опет се чује онај смѣх са читавом шкалом од тонова.</p> <p>„А да шта би се разгов |
његовом „чинодѣјствовању“ пронео се по читавом равном Срѣму.{S} Већ су га почели са побожним у |
дговори архимандрит; о њему бих ти мого читаву зиму приповѣдати.{S} То је био изванредан човѣк. |
браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се читају правила, која да нас калуђерском животу уче.{S} |
су манастири грађени, да нѣколико људи читају молитве, а и немисле шта говоре, да нѣколико људ |
у</title>.{S} Та и ја кад сам била мала читала сам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣдно је ћерк |
. али је моја душа право у твојим очима читала:{S} Је ли могуће да ти ниси разумѣо живот мога о |
је архимандрит из собе отишо, те га је читала и читала, и то тако с цѣлом душом, да нити је шт |
андрит из собе отишо, те га је читала и читала, и то тако с цѣлом душом, да нити је што чула ни |
них који су га видили.</p> <p>Осим њега читали су молитве и други калуђери.{S} Ови сви осѣте ка |
ајде да тражимо плећку, па онда ћемо да читамо куварици горопадну молитву.“</p> <p>Узму свѣћу и |
офан стајао је као преображен.{S} Он је читао молитве и тѣшио болнике из дубљине срдца и душе с |
аковој болести у души.</p> <p>„Чуо си и читао си, да су многи у љубави несрѣћни тражили утѣхе у |
недирају.</p> <p>Настојатељ је намрштен читао бурунтију.{S} Кад је прочита, поцѣпа је на ситно |
рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли наши читаоци знаду управо, ко је то.</p> <p>У оно врѣме био |
окренути једногласно; а ми морамо нашим читаоцима ствар мало разтумачити, да могу њихов смѣх ра |
це, које сахранисмо.</p> <p>Сваки ће се читатељ сѣтити, да овдѣ долазимо племенитодушној сестри |
unit="subSection" /> <p>Знам да ће кои читатељ ове приповѣсти на овом мѣсту запитати:{S} А шта |
>Таман да завршимо, али зачусмо једнога читатеља гдѣ пита:</p> <p>„А како се звао онај доктор а |
> <p>Незнамо хоће ли што важити у очима читатеља, али ћемо им ипак казати, да је овај узор од а |
head> <p>Увѣрен сам да ће многи од моих читатеља овако запитати, ако књигу до краја прочита.</p |
од врата.“</p> <p>Да упознамо мало наше читатеље са Њ. Екселенцијом, с којом ће о.{S} Теофан ма |
дођите и ви с њим.“</p> <p>Овдѣ ће наши читатељи запитати: „Да збиља!{S} А шта је са о.{S} Теоф |
p>„Незнамо!“</p> <pb n="361" /> <p>Наши читатељи видиће из овог одговора, да ни сад нећемо да г |
огинуо.</p> <p>Неће ваљда неугодно бити читатељима, да им кажемо са две три рѣчи, шта се са Грб |
знаника тичу, које дакле морамо и нашим читатељима приобштити.</p> <p>Кад је дошо у манастир — |
лѣпе обуче, па метне наочари, па стане читати <title>Љубомира у Елисијуму</title>...{S} Бога т |
, ако толико дође к себи, да га узмогне читати.</p> <p>Болестник отвори писмо, прочита јасно: „ |
и позове га да чита.</p> <p>Овај почне читати, заћути мало, пређе брзим погледом преко цѣлог п |
а.{S} Разпечати писмо и стане га у себи читати.</p> <p>Њено лице непромѣни се ни цртицом.</p> < |
учио о.{S} Теофан у манастирској школи читати, писати и рачунати и појати.{S} Он је оштар, нез |
Господину епископу Па...“</p> <p>„Немој читати,“ рекне архимандрит, кои <pb n="284" /> већ бија |
ter" xml:id="SRP18730_C20"> <head>20. Вѣчити намѣстник.</head> <p>Ову главу наше приповѣсти пре |
> <p>Наслов прочита на глас: „Мемоари вѣчитог намѣстника манастирског.“ Даље преврне више листо |
илици јој је при постанку намѣњено да вѣчитом тајном остане.</p> <p>„Године 1834 или 1835 оде п |
а ћемо уписати име смирене прилежнице у читуљу, која се при сваком богослуженију чита!{S} Хоће |
ли, из срдца и душе љубили, а нису ни рѣчицом изјавили, да се љубе.</p> <p>Наједаред пукне глас |
наци здравијег чуства, први гласови човѣчјег језика.</p> <p>О. Амфилохије — он је био тај нуждн |
отворила, те се оно изнело, што за човѣчји стан најмање приличи, и нѣшто мало худна зрака у њу |
зни у Ј...“</p> <p>„Ту је намѣстник Ј...чки“, примѣти Варнава, „и моли, да га пустите пред себе |
рема другој.{S} Митрофан је био чврст дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Није дакле ни мал |
ади Пражког славенског конгреса.{S} Као члан највишег суда у Бечу, као заступник на србском саб |
сабору од г. <pb n="270" /> 1861. и као члан угарске канцеларије, борио се јуначки за србску цр |
луђера манастирских бијаху ту два млађа члана.</p> <p>Стари духовник имао је костобољу, то је о |
моја дужност, као житеља Фрушке Горе, и члана једне манастирске обитељи.“</p> <pb n="229" /> <p |
Стратимировић стојао.</p> <p>„Год. 1791 чланком 27. уведу се привилегије или права србског наро |
него би се ова морала предати онима из чланова манастирских, кои су до смрти за манастирски жи |
ѣхом и лаким омахом главе примаше друге чланове друштва, кои му један за другим долазаше, те се |
<p>Комесија је дошла у вече.{S} Господа чланови вечерали су и отишли спавати: о самој ствари ни |
ано спѣшиле Карловцима, а на њима су се чланови комесије враћали кући, носећи доста написаних т |
е.{S} Сигурно ће и данас мужеви и мужки чланови друштва доћи мало касније, па ће бити друштво о |
ристи нашој повѣстници набавили.</p> <p>Чланови комесије возили су се подуже ћутећи.</p> <p>Арх |
о тѣло; оживите свѣст дужности у сваком члану тога тѣла, пробудите у манастирима дѣлотворну вољ |
ваља одредити дотацију, пристојну, као члану задруге, а не слуги; премда ни на кои начин разко |
ди на срдце брата?“</p> <p>У овима је рѣчма лежала јасна пресуда.</p> <p>Она љубав, која је у с |
м као што се Бог моли.</p> <p>Тима је рѣчма љубећа жена нехотице дозвала у ту калуђерску ћелију |
ајка.{S} Овај би га без сумње не само рѣчма одбио, него и батином из куће изтѣрао, ако би му ка |
показивао.</p> <p>Отац Митрофан нађе вѣчна мира у гробљу манастира, у ком је погинуо.</p> <p>Н |
на Горње-Карловачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово је била ње |
рекидном додиру; овај му је био кућни лѣчник.</p> <p>„Сава Текелија нарочито посрѣдовањем Тоше |
и, тамо предаду на пароброд.{S} Један лѣчник прими га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућу. |
илском, гдѣ је и свој велики бугарски рѣчник довршио.</p> <p>Троицку Лавру недалеко од Москве у |
не, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи као пред сунцем мрак... ох, |
естра!“ проговори он значајним, али одсѣчним гласом, показујући на Ленку.</p> <p>Сестра! промум |
Варнава је јео пасуља.{S} А епископу лѣчници нису дали да једе варива, него су му наредили мал |
г. архимандрите!{S} Ви сте нас тако човѣчно примили, и тако пријатељски кроз она два манастира |
ти.“</p> <p>„И неће“, придода Ленка одсѣчно. „Доћиће већи духови и бољи списатељи.{S} Али ће се |
ити за њему вручену свету обитељ непресѣчно старати се и о напредку економичког прихода тог ман |
године дана, Стратимировића смѣсте у вѣчну му кућу у Карловачкој саборној цркви.{S} Мушицки се |
је куварица.</p> <p>„А што си долазила, човѣче“, повиче јој на сусрѣт. „Хоћеш силом да зло прођ |
руга при свему, што духу <pb n="201" /> човѣка годи.{S} Ево сад смо на брѣжуљку.{S} Погледајте |
ео.</p> <p>Калуђер се све више губио, а човѣк се <pb n="150" /> све већма развијао: јошт један |
ру; но како се тргне, кад и ту види два човѣка с пушкама на стражи.</p> <p>„Шта је то“ Запита с |
о.</p> <p>Сутра дан најми управитељ два човѣка, изведе болестника на чист зрак, даде му собу оч |
ледало показује изванреднога узвишенога човѣка.{S} Ја одобравам подпуно његове мисли.{S} Писати |
на повуче мрѣжу своју око тога ужаснога човѣка, да га испије као паук муву.</p> <p>„Но најпрѣ д |
леко од Москве у Русији ваља видити, да човѣк разумѣ шта је то - царска или велика лавра.{S} То |
находи.</p> <p>„Мушицки није био никада човѣк, кои би најпрѣ добро промислио, шта се све може и |
ине,“ одговори сведок, „а зашто неби за човѣком добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко |
асак отворила, те се оно изнело, што за човѣчји стан најмање приличи, и нѣшто мало худна зрака |
развио је архимандрит све дражи свѣтска човѣка.</p> <p>Био је пун досѣтака.</p> <p>Говор му се |
ати пасош, да идем и тражим настојатеља човѣка, па да се станим тамо, гдѣ такова нађем.</p> <p> |
није за госпође да путују.“ Све што на човѣку говори, и лице, и очи, и звук гласа, и држање тѣ |
ремити“, одговори игуман домаћин. „Мора човѣк и ђаволу запалити свѣћу.{S} Учинили су ми много п |
м...{S} Е мој синко, другачије је такав човѣк изгледао, него сви садашњи списатељи — фићфирићи. |
шало на срдцу!“</p> <p>Ко познаје нарав човѣчију, он ће разумѣти и схватити стање Ленкине душе. |
бити човѣк, осудити га, да одложи нарав човѣчију, а то је не само искати, што је немогућно, нег |
" xml:id="SRP18730_C9"> <head>9.{S} Нов човѣк.</head> <p>Ноћ наступи.</p> <p>Ноћ је духовник да |
p> <p>На то дође ђак.</p> <p>„Води овог човѣка у подрум, па му налиј“ ту чутуру шљивовице из он |
чити из сваке дијецезе по једног младог човѣка, и држао је рѣч.</p> <p>„Ево ћу ти у овој ствари |
о ручали, остављајући <pb n="43" /> ког човѣка на згодном мѣсту, од куда је могао видити, ако б |
сто прѣпона, хиљаду противности.{S} Кад човѣк на многе прѣпоне наиђе, — неугодне противности из |
" /> сам знао колико је куцнуло.{S} Кад човѣк што почне, па му хоће да пође за руком, а оно се |
апиши јој како најбоље знаш.</p> <p>Кад човѣк пише, много ће рѣђе погрѣшити, него кад устима из |
Протођакон мало једовит, одговори: „Кад човѣк види буквана, одмах му мора и нехотице пасти на п |
b n="127" /> стану разговарати.{S} Млад човѣк наједе се пресна купуса и залије га хладном водом |
</p> <p>Отац Митрофан бијаше здрав млад човѣк око 35 година.{S} Црна дуга коса покривала, му је |
</p> <p>Господин протођакон био је млад човѣк, од виших људи, степенитог раста.{S} Очима је стр |
ру покренути.{S} О. Теофан бијо је млад човѣк; он је постио по пропису манастирском, али неидућ |
и калуђер с поља а онај раскалашни млад човѣк изнутра.</p> <p>Једаред дође један прњаворац о.{S |
ка.{S} Пред подне дође к њој један млад човѣк, и донесе јој нѣко писмено.</p> <p>„Ово је мој пр |
ће срѣћна једна женска потражити кадгод човѣка, кога крије самоћа манастира и раса калуђера!“ п |
човѣк, и мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљ |
ља бити <pb n="102" /> могућно, да буде човѣк: али он несмѣ никада заборавити, да има ствари, к |
ожија у манастирској цркви.{S} Ова може човѣка узвисити до анђела, попети међу светитеље.</p> < |
м хтѣо да пустим преда се...{S} Не може човѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта кога врага тражит |
изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пострада... нека буде и то.{S} Невино |
} Витлате као пси без госе...{S} Неможе човѣк кинути, да му неповиче калуђер: „на здравље!“ То |
ије плашила, јер га је познавала, да је човѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p |
и.{S} На кревету је лежао човѣк — да је човѣк то се познало по строју главе, мршавим рукама и в |
вѣк свој да проведе?{S} И настојатељ је човѣк, и мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣ |
вори на ово архимандрит. „Настојатељ је човѣк као и други људи; и манастир је она кућа, у којој |
е га сачувати од многе напасти, на које човѣк у животу наилази.{S} Дошли су чак до нас гласови, |
{S} Свему је томе он крив.{S} Тај ће ме човѣк главе доћи.{S} Свему је он крив.“</p> <pb n="29" |
пу. „Ово је капела за најсрѣћније врѣме човѣштва, за млада срдца; за вас реко бих баш као нароч |
о Ваше чинодѣјствовање!{S} Неможе га се човѣк довољно науживати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да се |
дана.</p> <p>Неможе се рећи, чему би се човѣк имао дивити више, или побожности којом је народ ц |
м, али калуђер се обѣтом обвезао, да те човѣчанске слабости избѣгава.{S} Као поштен човѣк мора |
<p>„Хвала Богу!“ рекне један. „Шта неће човѣк доживити, кад дуго живи!“</p> <p>Архимандрит Парт |
звишени позив исповѣсти доводи чистог и човѣкољубивог духовника до висине светих апостола Петра |
.</p> <p>Наједаред чује да пушка пуче и човѣк јаукну.</p> <p>Одмах му падне на памет она прѣтња |
другом ли манастиру, иначе ништа што би човѣка занимало.</p> <p>Шта је овому стању узрок, то јо |
ви знаци здравијег чуства, први гласови човѣчјег језика.</p> <p>О. Амфилохије — он је био тај н |
ко идете.{S} Има ствари, у којима други човѣк може бити човѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, |
тобом?{S} Ових дана био си сасвим други човѣк спрама тих коња.{S} Чисто нам је било мило, како |
едни су говорили, да је подпуно свѣтски човѣк, а други, да није за финије друштво.</p> <p>Кои с |
"153" /> и она клоне у изумљењу на прси човѣка, кога је тако силном љубави љубила!</p> </div> < |
дити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да одложи нарав човѣчију, а то је не |
да да само од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било протуприродно, дакле и немогућно и |
ствари, у којима други човѣк може бити човѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, да те човѣчанск |
е човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштемо да несмѣ бит |
нетиче...{S} Иначе би се звало осудити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, д |
имамо јавних листова, кои недаду газити човѣка као дрва, па ма да је то и прост само калуђер, — |
ваља да ми се плати... а савѣтом помоћи човѣку то је <foreign xml:lang="la">nobile officium</fo |
н... јошт нѣколико сати... па би и овај човѣк лако пошо путем, који би га међу обичне људе тури |
знати, да ти браћа неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и слави, који неможе намѣ |
} И онда може сваки схватити, да је тај човѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломити.</p> <p |
ма се вино доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, частимо и ми њега код наших кућа, па |
окрене главу к њему, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом великим: господи п |
да има ствари, које су том манастирском човѣку забрањене, које чином, што га је сам по својој в |
мо се окрене к зиду.</p> <p>„Шта је том човѣку?“ запита управитељ ђака, видећи да овај његово с |
мислио је сваки, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Овај стари свештеник био |
биљно бои за мој живот, јер му је један човѣк казао, да ће ме убити, само чим ме сама у шуми на |
му приповѣдати.{S} То је био изванредан човѣк.{S} Није ми баш много добра учинио; али што је ис |
ије био већ по својој нарави разговаран човѣк; а на протођакону видило се, да га нѣке живље мис |
знио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам желио.</p> <pb n="17 |
о Папратић био је богат кожухар; поштен човѣк, али као наши људи онога времена, врло гиздав са |
чанске слабости избѣгава.{S} Као поштен човѣк мора дакле или обѣт свој држати, или из калуђерст |
иси ни мого другчије учинити као поштен човѣк, као ваљан калуђер одговорио си само својој дужно |
уђен бити свући се и у свѣту као поштен човѣк начин живота потражити,</p> <p>— — „Са концем год |
>Домаћин архимандрит био је врло научен човѣк.</p> <p>У погледу начина, коим се обходио у друшт |
ма, њих двоици, од коих је један свршен човѣк био, проговори: „Ви ћете му носити јело и воду, и |
ен да говориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк... изкуство мога живота врло је богато.</p> <p>„А |
по њој прегледи.{S} На кревету је лежао човѣк — да је човѣк то се познало по строју главе, мрша |
цѣлити.</p> <p>Уживао је своје дане као човѣк.{S} Али је јако тѣлом опадао.</p> <p>„Један дан, |
Архимандрит се окрене Ленки.</p> <p>Као човѣк од најбољег свѣта поздрави је сада и проговори јо |
казао; и имао је посве право.{S} Благо човѣку, што крв <pb n="177" /> није као зрак коим дишем |
, кад му је супруга умрла.{S} Он је био човѣк по нарави благ, а при том је свршио и философију. |
је му се учине основанима.{S} Он је био човѣк добра срца, па није имао воље икоме што на жао да |
ог Видаковића.</p> <p>„Богме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био професоро |
смѣх побудити.</p> <p>Печеновић је био човѣк друштвен; он је дакле са своје стране што више до |
да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незнам да сам икада |
јши г. архимандрите!{S} Ви сте нас тако човѣчно примили, и тако пријатељски кроз она два манаст |
мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, који се допасти мого.</p> <p>Међу његовим познат |
приближи. „Старост је старост.{S} Стар човѣк није никуда пристао.{S} Што си се ти вратила; ми |
} Недиже тај нос у звѣзде; њему је паор човѣк као и други господар.. он с нама и једе и пије, п |
даред пошље му један новосадски адвокат човѣка с писмом, да му даде нѣколико холби шљивовице.</ |
лицу, био је <pb n="268" /> врло честит човѣк, добра срдца, вољан на свашто, што је добро, срдц |
ућим погледом.</p> <p>Овај је био прост човѣк, али чистога разума, и узвишеност мисли о.{S} Тео |
ста нагледати.{S} А мила је, да срдце у човѣку заиграва.</p> <pb n="221" /> <p>Јошт нѣколико ча |
љубави свете и чисте смежура се срдце у човѣку, и он постане огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме не |
ра куша врѣдност злата а опасност снагу човѣка.</p> <p>„Послѣ те сјајне побѣде можеш бодрим дух |
о од 90. година, дакле по наравном току човѣчијега вѣка, већ близу гроба.</p> <p>„Столица митро |
тању...{S} Шта су у стању... у стању су човѣка права здрава у највеће зло увалити, само да свој |
<p>Може се мислити, да је том сиромаху човѣку пуцало срдце од туге и жалости.{S} Али патријарх |
ави, најчистије љубави процвѣта у срдцу човѣка, који бијаше на врати тога срдца изрезао рѣчи:{S |
римио се чудесно.{S} Једва је било наћи чокота, ком је куњао и о ком се сумњало да ће се одржат |
оким сарама..“</p> <p>„Па фрак од плаве чохе, са жутим дугметима...“ прихвати Ленка.</p> <p>„Да |
ог јутрења и вечерња,“ пак била његова „чреда“ или небила.{S} Шта више, у старости својој лежао |
>Калуђер се бијаше мало окуражио, а кад чу за дукате, мало га капља неудари.</p> <p>Дукати и он |
луђеру, и опомене га пријатељски, да се чува, јер има примѣра, гдѣ се таково похађање трагично |
то се добра у реду држе, што се капитал чува.{S} Јест.{S} Али ако стане спољашност добара опада |
го што је био шарац Краљевића Марка.{S} Чувај се да те не збаци у какву јаругу, те да скрхаш вр |
сциплина ваља да имају гвоздену руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако те чују братија, да тако говори |
ељи; будите примѣран свештеник: само се чувајте наглости и страсти, да сам себе неокаљате.“</p> |
је у тако танак шиљак, да би се могао у чувалдуз уденути.</p> <p>„Хајдемо куварици“ рекне Митро |
на дозиђивали су настојатељи манастире, чували су своје имање, и што је најважније, крили су св |
/p> <p>Она два млађа калуђера или су се чували, или су могли више поднети: доста да су били дос |
.</p> <p>Нѣки најпослѣ држе, да се није чувало, како би ваљало, јер манастирски житељи незнадош |
е, служиће ми само за науку, да се боље чувам змије, која ми је праматер преварила у облику доб |
манастиру Раковцу.{S} Манастирско добро чувао је као зеницу у оку.{S} Сва су бурад с пићем била |
а себе задржала, док је стара као вѣрни чувар спавала у првој соби.</p> <p>Ленка није могла спа |
мѣсти болестника на, та кола, и она два чувара одпрате, га нѣкуда.{S} У манастиру незнадоше куд |
јој нарави.</p> <p>Он је био прѣко мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ прелазио у тврдице.</p |
> <p>Он је био прѣко мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ прелазио у тврдице.</p> <p>И са ове |
настира његова нѣгована је велика густа чуваркућа; — а нико тако неприкрива у кућама оно, што в |
ајна, као чуваркућа.{S} За то се и зове чуваркућа, и зато је и саде на крововима од кућа.</p> < |
у кућама оно, што ваља да је тајна, као чуваркућа.{S} За то се и зове чуваркућа, и зато је и са |
ако је био...{S} Може се мислити, да се чуварном владици кожа јежила и коса на глави од ужаса д |
те, да своје обѣте строго држите, да се чувате од грѣха и саблазни.“</p> <p>На то се окрене отц |
"303" /> кои хоће да бѣжи.{S} Морамо га чувати, и добро пазити, да се из манастира неизтопи.{S} |
ојим се дружити неможе, и да га се ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече и угризе.{S} |
калуђер с тим налогом, да га даде добро чувати и да се постара на сваки начин да неутѣче.{S} Ка |
о врѣме био је на Печујском лицеју врло чувен млад Србин Михаил Груић са своих особитих духовни |
рдцем и душом калуђер.</p> <p>„Један од чувених у оно врѣме младих људи, коме је Станковић вели |
та, јошт једно тренуће под тим таласима чувства, и двоје младих људи лежали би једно другом на |
} Ово је била само нова храна за бујеће чувство у њеним нѣдрима.{S} Груди јој се преизпуне мили |
стану.</p> <p>Архимандрит дође горѣ, и чувши да су госпође за пут готове, позове их да пођу.</ |
е о.{S} Теофан епископа Хранислава, пак чувши, да је у Н. Саду, преноћи у Карловци, а сутра ран |
и, диже се са столице, пљесне рукама од чуда и повиче: „Је л’ могуће?{S} Ленка!“</p> <p>„Ти си |
ужаса дизала.</p> <p>Он је више пута од чуда узвикнуо, руку о руку ударио... ћелепуш час пол с |
бро!“</p> <p>Владика није мого да се од чуда поврати.{S} Више је пута опетовао, као сам са собо |
али... владика је све корак по корак од чуда и ужаса у натраг одступао, и напослѣдку се нашо ве |
скачем у Дунав док је раније, да небуде чуда!“ Даље није мого говорити.{S} Зној му је све цурио |
ругих.</p> <p>— — „Прегледах кућу.{S} О чуда!{S} Ничега у њој небијаше, као да је бујица све од |
ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких чуда и покора.{S} У какво сам друштво упао, нећу га се |
шу воде.</p> <p>Улазећи у собу баци ђак чудан поглед на намѣстника.{S} Он се бојао, да овај нес |
ски архимандрит Раић био је по себи већ чудан светац.{S} Одношај дакле између старог архимандри |
усти.{S} И сами становници других мѣста чуде се, како грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да |
е најбоље схватити у ове рѣчи: чудо међ чудеси!</p> <p>Ово су идеали, кои су о.{S} Теофана ожив |
Слика младе женске, која бијаше обасута чудесним милинама младости, страсти, жеље, наде, страха |
</p> <p>Казали смо, како се калуђер сав чудесним начином потрѣсо, кад је она гласом ужаса и поу |
квама појао је свештеник на много мѣста чудесно лѣпо.{S} Тако је супарох поп Аћимов, поп Тодор |
св. тајном при служби прешо, осѣћао је чудесно олакшање истога часа и одлазио је утѣшен кући.< |
је о.{S} Теофан био засадио, примио се чудесно.{S} Једва је било наћи чокота, ком је куњао и о |
вот у очима народа одсѣва, како му рѣчи чудесно протрѣсају слушатеље; како му глас влада чустви |
подобан на естетичко развијање у народу чудесно подѣловати.</p> <p>Слава је дакле била права сл |
одговор.</p> <p>Гост се трже, и запита чудећи се: „А познајете л’ ви мене?“</p> <p>„Како вас н |
p> <p>„И ви сте намѣстник?!“ рекне мало чудећи се мало невѣрујући адвокат. „Та намѣстници <pb n |
ађе у цркву него данас.</p> <p>„Чему се чудимо, то је, да митрополит није био пријатељ каноничк |
риликом у перо долази.</p> <p>Морамо се чудити и дивити, да ова слика недаде повода другим наши |
ласти умрѣти и за сам манастир!“</p> <p>Чудним погледом гледао је на нож, док је ово говорио.{S |
тову, метанише на ново и устане.</p> <p>Чудно!{S} Осѣти, као да му особита снага кроз срдце про |
ворски протосинђел.{S} И на њега је ова чудновата слава чудновато утицала.{S} Никад није говори |
огога старијег Србина.</p> <p>Он је био чудновата слика.</p> <p>У науци и владању био је безпре |
кад тад доћи мајстори, који ће из тога чудновате конзеквенције <pb n="103" /> изводити.{S} Зат |
ове куће.“</p> <p>Уз ово се смѣјао опет чудноватим оним његовим смѣјом.{S} Најбоље је у таковом |
ел.{S} И на њега је ова чудновата слава чудновато утицала.{S} Никад није говорио лѣпше; никад м |
ипреме, прође га језа, и срдце му стане чудновато куцати.</p> <p>Архимандрит Арсеније почне мир |
наших оновремених епископа: али је имао чудноватости у понашању, које су му она својства у вели |
јошт даде најбоље схватити у ове рѣчи: чудо међ чудеси!</p> <p>Ово су идеали, кои су о.{S} Тео |
моје је добро, ал ово ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу виногради, па манастирско боље.{S |
угој.{S} Митрофан је био чврст дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Није дакле ни мало чудо, |
том тајном прѣко њих прекорачи.{S} И за чудо, сваки, ком је молитву очитао или прѣко кога је са |
узгласио „Благословено царство!“ То је чудо, али сам сам својим очима видио.{S} Из других села |
што рећи.</p> <p>Пило се подоста; није чудо, што се мало теже дизао.</p> <p>„Ја се подижем...“ |
стира и калуђерства регенерира, то није чудо, јер се у оно врѣме потрѣба тога јоште није осѣћал |
гло склопи, да се дланови ударе и своје чудо фактично покаже.</p> <pb n="18" /> <p>Међутим је о |
илуј.“</p> <p>Пило се оштро; није дакле чудо, што се морало чешће у подрум по „тазе,“</p> <p>Он |
tio in adjecto</foreign>!{S} Није дакле чудо, што са свим малодушно проговори: „Дуката!..а од к |
="de">povidl</foreign>...{S} Није дакле чудо, што је игумну желио да напредује као његове шљиве |
какову немилост чути.</p> <p>Није дакле чудо, што се сваки јављао мањим од макова зрна.</p> <p> |
ирског добра у очи пада...{S} Неће бити чудо да се појаве гласови, да се калуђери ваља к првој |
о било је велико.{S} Није дакле ни мало чудо, што су му се шаке из све снаге једна другој прибл |
а пуна сцена.</p> <p>Стрѣсе се.</p> <p>„Чудо!{S} Дошла сам да га видим.{S} Од куда наједаред он |
S} Ја сам била на хрђавом путу.</p> <p>„Чудо, шта узаврѣла крв учини.{S} У онај пар отишла би у |
а и осѣћајима народа као палица каквога чудотворца.</p> <p>Освећени покров кивота буде изложен |
ду свршио, проговори владика у највећем чуду: „Па шта ће рећи свѣт на то!{S} Шта ће рећи <forei |
} Јест, сутра; учинио би се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} Тај твој сабор |
даје лако разкинути,“ проговори Ленка. „Чуј ме само.{S} Ја сам имућна, ја сам што више богата.{ |
Живио!</p> <p>Живио!“, те се од тропара чујаше врло мало, а од многаја лѣта нимало.</p> <p>Кад |
мого стићи.</p> <p>Кад дође у Карловце, чује да ексцеленција није ту него у Н. Саду.</p> <p>Ми |
асамаку.</p> <p>Кад је онај наздрављао, чује ђак њеки шум на басамаци и баци очи тамо.{S} У кој |
даред говорили, него је један чекао, да чује, шта ће други најпрѣ рећи.</p> <p>„Гдѣ су јој свѣд |
оја сестро?“ запита ју једаред брат, да чује; како она о том мисли.</p> <p>„ А мораш ли ићи Тод |
е и истине и лажи, па је чекао мирно да чује, шта ће онај да рекне.</p> <p>Настојатељ најпослѣ |
{S} Шта ће рећи његова екселенција, кад чује, да су женске у мојој соби биле!{S} Шта ће на то р |
ати!“</p> <p>О. намѣстник тргне се, кад чује ове рѣчи администраторове.{S} Он се нађе уврѣђен т |
у вис скакати, и зној га пробијати, кад чује те страшне рѣчи.</p> <p>Адвокат није на то пазио, |
не собе, да ли је ова будна.</p> <p>Кад чује да се прозор отвори, одшкрине полагано врата и уђе |
</p> <p>Сѣдну ручати.</p> <p>На једаред чује се да нѣко оштро звиждне.</p> <p>И администратор и |
едно 100—200 корачаја.</p> <p>Наједаред чује да пушка пуче и човѣк јаукну.</p> <p>Одмах му падн |
о је само нагађати почео.</p> <p>Сад се чује ход од више људи.</p> <p>Мало час стану ти људи пр |
ом, онда ћемо и боље!“</p> <p>И опет се чује звекет чаша, и опет рецитатив и арија од „господи |
вим без свакога духа.“</p> <p>И опет се чује онај смѣх са читавом шкалом од тонова.</p> <p>„А д |
p>„Дед, запитај, чије се име данас више чује и разноси од имена нашег домаћина А?{S} Ничије.{S} |
цом код ондашње варошке куће спаја, али чује гласан смѣх од „кранца“ а за тим перорирајући глас |
рестане говорити, кад ове латинске рѣчи чује, које су му сасвим нове биле, те није ни оно разум |
се забезекне, шта је то, кад овај звук чује, који несадржаваше ни на који начин што за њега по |
, а не смирени изпостници.{S} Нека само чује то Њ. Величанство, па да виш шта ће рећи!{S} Шта ћ |
рже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„Ја незнам ништа од свега тога; па нећу ни |
авала пуну збиљу воље.</p> <p>У тај пар чује се глас архимандрита Гурија: „Шта се ви једнако ру |
ратма да пође на поље.</p> <p>У тај пар чује се ход ђаков близу врата намѣстникових.</p> <p>Ова |
ти ни сѣнке жеље какове, да јој одговор чује повољан.{S} Као лик од мермера сѣдио је, остављају |
..“</p> <p>„Паковати!{S} Тетице, да вас чује покојни Видаковић... та некаже се србски паковати, |
Њему небијаше право, да се у манастиру чује банда.{S} Већ је и његовом чуству то некако било п |
је свеједно, ма што казао, само хоћу да чујем.{S} Говори!“ рекне патријарх поносито гледећи на |
.</p> <p>„Мени игра срдце у прсима, кад чујем, да се говори о младим Србљима, кои високе школе |
тави Крсту на миру.{S} Ми сад хоћемо да чујемо шта ти знаш.“</p> <p>„Али ако он рекне другчије |
сахране.</p> <p>„Сад већ од више година чујемо, да се као дух појављује.{S} Кад добијемо какву |
один протођакон прочитати записнике, да чујете, шта су свѣдоци изказали, и да видите, да је она |
гне уздржати, да му на то неодговори са чујним „бе!“</p> <p>Настојатељ се забезекне, шта је то, |
„Ко незна, оном морамо казати.{S} Дакле чујте оче Митрофане“.{S} На то узме тужбу и прочита им |
.</p> <p>„Дакле,“ настави архимандрит, „чујте, да вам кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових м |
ао да их је ко ладном водом прелио, кад чују, како им је прошо настојатељ код господина протођа |
дену руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако те чују братија, да тако говориш, очешљаће ти браду, да ће |
ми баш најбоље,“ одговори Ленка у полу чујући, што стара говори, у полу пак нечујући.</p> <p>„ |
да ти и нѣмачки штрбецаш...“</p> <p>„Та чула сам, ћерко... али да ти право кажем, незнам јесам |
имѣтио и спазио, незнам; али је Ленка и чула и видила.</p> <p>Она погледи на архимандрита, ком |
мо удати за једног спахију.{S} Је си ли чула о банатским спахијама?“</p> <p>„Нисам!“ закикоће п |
</p> <p>Било је часова, у коима није ни чула, шта, јој пратиоц говори.</p> <p>Она остане хладна |
а.</p> <p>„Да,“ настави тетка, „и то си чула од мене, па штап у руци, подебео бамбусрор са среб |
тетка.</p> <p>Но Ленка није ни ове рѣчи чула. </p> <p>Стара је стојала и чекала, да Ленка остав |
на то ништа рекла, јер није ништа о том чула; али се то приповѣдало дуго времена у Карловци, ка |
и то тако с цѣлом душом, да нити је што чула ни видила, што у соби бива.</p> <p>„Какво ти је то |
ато из онога, што смо о њему мало прије чули.</p> <p>Други калуђери погледали су на свога насто |
р би се рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне |
n="29" /> <p>Митрофан и Амфилохије нису чули, кога господин управо мисли, али су му ипак мисли |
и, како видим могу рећи и оно, што нису чули, и оно, што нису видили... они су у стању сами себ |
!“ дода патријарх кроз зубе да се једва чуло.</p> <p>На ово пође о.{S} Теофан к патријарху да м |
дисао је у својој ћелији, да се до бога чуло.</p> <p>Она два млађа калуђера или су се чували, и |
послѣ о том епископу ни најмањег гласа чуло, који би на унију опомињао.</p> <p>„Државнички так |
а на мацку под батинама умреш.{S} Је с’ чуо?{S} Па добро запамти.{S} Ту нема шале.{S} Или ја мо |
ија најгрубљим картачима.</p> <p>„Је с’ чуо ти, Петеру!{S} Ако ти мени сутра непошљеш у митропо |
<p>Онај старији ђак рекне другу: „Јес’ чуо, како овај загуди?“ Ако само иоле примѣтим, да што |
патријарх мрко га погледајући.</p> <p>„ Чуо сам,“ рекне о.{S} Теофан и спусти ожалошћен главу к |
Мир всѣм!{S} То је он често у дружтвима чуо, па је сад намѣравао скупо продати.</p> <p>„Тако је |
рао са твоим доктором, и јеси ли то све чуо од њега?“</p> <p>Патријарху би правије било, да је |
вно није нико од гостију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта значи.</p> <p>Покажу за тим и ризни |
гомилама долазио, <pb n="250" /> кад је чуо, да ће на већи какав празник о.{S} Теофан служити, |
и држао се наредбе тврдо.</p> <p>Он је чуо, да је као јуче дворска комесија дошла, и надао се, |
постељу, и тиме је боље спавао, што је чуо да су се гонци вратили, а куварице нису ни видили.< |
<p>„Ако пишеш оно друго, што си од мене чуо, забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, да је свуда и |
и смо се: нит нас је ко страни видио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакле уважавате господина администрато |
на њега. „Сабор, те сабор!{S} Зар ниси чуо, шта ти рекох?</p> <p>„Чуо сам,“ одговорио Теофан м |
p> <p>„Је с’ ти, море, глув? — Зар ниси чуо, што сам реко?“ одговори му на то патријарх мрко га |
ише за себе, али ипак да га је супутник чуо: „То је доиста знаменито!“</p> <p>Архимандрит погле |
кои су најжешћи: али на моју душу нисам чуо ни једне рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите |
сам судбу своју рѣши.</p> <p>О. Теофан чуо је, што га очекива ако одговор настојатељев изпадне |
а.</p> <p>Од другог друштва је ли ко то чуо и примѣтио и спазио, незнам; али је Ленка и чула и |
/> <p>Ово наравно није нико од гостију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта значи.</p> <p>Покажу |
има неког у соби!“</p> <p>Смртни страх чуо се из теткинога гласа.</p> <p>Но шибице неће да се |
против таковој болести у души.</p> <p>„Чуо си и читао си, да су многи у љубави несрѣћни тражил |
{S} Зар ниси чуо, шта ти рекох?</p> <p>„Чуо сам,“ одговорио Теофан мирно; „али сада нетрѣба се |
орацију, чешљао браду и косу, да небуде чупав, и приправљао нос, да му бурмутском самовољом нед |
е то добро дошло, да могу топлину свога чуства дотичној према странци изјавити... било је дакле |
/p> <p>Ово су били први знаци здравијег чуства, први гласови човѣчјег језика.</p> <p>О. Амфилох |
руке к њему, и изумирућим од пресилног чуства гласом повиче му: „Ево те молим на колѣни, као ш |
рао јој се дивити дубљини и узвишености чуства; анђео небесни разширио би таковој љубави, таков |
и млађа и старија, прешле су сву шкалу чуства од поноса, страха, радости, туге, светиње, и т, |
ротрѣсају слушатеље; како му глас влада чуствима, мислима и осѣћајима народа као палица каквога |
кођер преставио.{S} Он је уважавао моје чуство дужности, и оставио ми је све своје добро.{S} Ја |
а је, да у његовом срдцу букнуло бијаше чуство, које је њу саживало.</p> <p>Познала је, да је д |
" /> презирања.{S} На лицу му се сијало чуство узвишености и самопоуздања.</p> <p>Све, што се д |
тѣши, подигне се, и сад је са најдубљим чуством гледала на светитеља, кои ту цѣлокупан почива.< |
е, како су били заузети својим блаженим чуством, нису ни примѣтили, да се врата отворише, и да |
настиру чује банда.{S} Већ је и његовом чуству то некако било противно; а осим тога пецнула га |
{S} Остави га, дакле, да се у том новом чуству снађе, и продужи свој говор овако: „Јест, ја сам |
држим, да ћемо ми та имена и више пута чути.“</p> <p>О Доктору Суботићу нећемо у овај пар ништ |
; <pb n="31" /> ћуте да се могла мушица чути кад би пролетила.{S} Рукама броје бројанице, а гле |
ога питати.“</p> <p>„То ми је најмилије чути“, прихвати о.{S} Теофан. „Онда ће изкуство В. Свет |
убијствено оружје.</p> <p>Овај је морао чути, да се ко приближује, јер је старо лишће шуштало а |
кову милост просити или какову немилост чути.</p> <p>Није дакле чудо, што се сваки јављао мањим |
оних уста укрѣпљење, одобрење, прѣсуду чути, кроз која говори најчистија љубав, највећи пријат |
тар, морало се у цѣлом дунавском сокаку чути, у ком му је кућа била.</p> <p>„Ви се смијете госп |
вила се по читаве сатове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука Бранковића и похвале Милоша Обилић |
/p> <p>„Сајтлик и по“, одговори овај, а чутура је ваљда и десет пута толико примала!</p> <p>„Ал |
запита писмоношу:</p> <p>„Колика је та чутура?</p> <p>„Сајтлик и по“, одговори овај, а чутура |
е; вама се то само чини.{S} Зар се ви у чутурама разумѣте То само ми прости људи знамо, који из |
е То само ми прости људи знамо, који из чутуре пијемо; а ви велика господа пијете на пол сајтли |
Жао ми је, ал ћеш се вратити са празном чутуром?“</p> <p>„А ви ћете изгубити онај процес код но |
.{S} Запти писмоноша рупу, па онда узме чутуру, и поднесе је под нос.</p> <p>„Хо, да лѣпа мирис |
ало ненапијемо.“ То рекне па онда дигне чутуру на напитницу и стане наздрављати.</p> <p>„У здра |
обро!“</p> <pb n="63" /> <p>На то дигне чутуру и почне другу здравицу: „У здравље господина арх |
S} Шљивовица шикне прамом, и ови напуне чутуру.{S} Запти писмоноша рупу, па онда узме чутуру, и |
његово здравље.“</p> <p>За тим принесе чутуру к устнама и напије се шљивовице.</p> <p>Међу тим |
заслужио ко ико!“</p> <p>И опет принесе чутуру к устима.</p> <p>Архимандрит се побои, да јошт к |
зпуњавати; па кад му се каже, да наточи чутуру, онда да неда и на здравице, и тако даље.</p> <p |
аци и баци очи тамо.{S} У који пар онај чутуру принесе к устма, у тај пар опази ђак архимандрит |
ок је ђак долазио, мѣрио је архимандрит чутуру очима.{S} Учини му се повелика, па да се увѣри к |
те шљивовице!“</p> <p>„ И послао је ову чутуру!“</p> <p>„А за што иште од мене шљивовице?“</p> |
и овог човѣка у подрум, па му налиј“ ту чутуру шљивовице из оног бурета, знаш!“ Овде учини архи |
ј пробије и Митрофана и Амфилохија, кад чуше о кривој заклетви.</p> <p>Митрофан помисли, боље ј |
а, коме се напија, упне све гуше, те се чуше и у трапезарији прѣко све ларме, и у прњавор прѣко |
гошћу, ето га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будна, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А |
тији, и да је много штошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да дође.</p> <p>Нови митрополит крен |
и згодну прилику, те дар из таса у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме неиђаше.</p> <p>„Дв |
а другу стизале на образу.{S} Маши се у џеп, извади мараму и убрише сузе, па онда опусти обѣ ру |
ати без свакога размишљавања извукав из џепа нѣку цедуљу:</p> <pb n="347" /> <p>„По рачуну вѣшт |
око потрѣсо.</p> <p>О. Теофан извади из џепа савијен један омут хартије и преда га патријарху.< |
сви турате приходе манастирске у своје џепове — и ударите у бубањ, па закликћите танко гласови |
inor potentia</foreign>!... изтрѣшћу им џепове, да им ни мрвица хлѣба неће у њима заостати... и |
битељи Ј. одпушта и братији св. обитељи Ш. придружује.</p> <p>Услѣд тога покупи о.{S} Теофан он |
нерекне: „Благо теби, Варнаво!{S} Ти смѣш јести пасуља... а ја сиромах <pb n="64" /> морам да с |
чанства покаже?{S} Кажи да није, ако смѣш?{S} А зар нису Србљи највѣрнији поданици свога пара и |
к је и једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што се мрзнеш кад таковом господину банда мног |
у манастиру одржати.</p> <p>„Знам да умѣш, хоћеш и можеш.{S} Преправи све што ваља, па почни ка |
/p> <p>Отац Амфилохије одговори: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве плећке.“ |
и... па лѣп попа, па цифраст попа...{S} Ша онда да буде? русвај!{S} Ко да је крив!{S} Администр |
у памети, шта је боље по манастир, или ша даде адвокату шљивовице или да изгуби парницу.{S} На |
ваља да је господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по под |
ом коме допустити да се у те послове умѣша.{S} У место тога, вичемо ми сами: ово су народне кућ |
</p> <p>— — „Два пинтера оправљају и удѣшавају кроз цѣло лѣто искварену бурад ни каце.</p> <p>- |
тора манастирског г. протосинђел Андреј Шагуна постављен.{S} Он ограничи пређашњег намѣстника и |
} Али знам ја еве!{S} Ударићу ја вас по шакама први пут.{S} Ви замѣните често <foreign xml:lang |
у главу усрѣћила, кад су се Митрофанове шаке с њом сукобиле.</p> <p>Лупа је била истина мања не |
} Није дакле ни мало чудо, што су му се шаке из све снаге једна другој приближивале, ни што је |
тупио, те је тако у онај пар, кад су се шаке отца Митрофана састати имале, главом међу њих досп |
и имале, главом међу њих доспѣо.</p> <p>Шаке Митрофанове приближивале су се као двѣ локомотиве |
/p> <p>Архимандрит домаћин заклони уста шаком од другог друштва, и рекне ономе: „Ћт’ бабо!{S} Ш |
почива на рамену.{S} Сад већ није била шала.</p> <p>„Ко је то?“ повикне. „Ленка пали свѣћу,“ п |
нцутарија,“ рекне јој ова.</p> <p>„Била шала, била истина,“ рекне тетка; „да виш мени се јежи к |
говорио... „Из тога видите, да то није шала ни ствар мала... ариште... касација... десет годин |
с’ чуо?{S} Па добро запамти.{S} Ту нема шале.{S} Или ја морам касиран из полиције или ти мртав |
ао је да и градоначелник неће познавати шале у овом послу, те се на уречено врѣме нађе у дворск |
строг престрог.{S} А нарочито није знао шале, кад се о калуђерима радило.</p> <p>Прва пошта дон |
<pb n="212" /> а сад држим, да се само шалите.{S} У осталом, гледаћемо да незаспимо до пред зо |
lang="de">Habt Acht</foreign>!“ није се шалити...{S} Дакле у здравље нашега домаћина, који нама |
домаћин био разкалашно весео.{S} Ту се шалом разћерета и стара тетка уз госпођу Пуљиницу.</p> |
нати и појати.{S} Он је оштар, незна за шалу; ту има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, |
на то уврѣђен; али таки за тим прими за шалу, и одговори: „Није нам био добар вѣтар господине!“ |
е,“ рекне му архимандрит Партеније. „За шалу је превећ.{S} Пак <pb n="213" /> позиваш госпођу Л |
поћи.{S} Зато смѣшећи се и сам настави шалу и рекне:</p> <p>„Макар ме мало и прочупали, што му |
урије недође у неприлику, него прихвати шалу и проговори тетки: „Драга мајчице, хајде да ти син |
ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка узме све у шалу и даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим |
>Домаћин покушао је више пута да и њу у шалу уведе, али му није пошло за руком.{S} Најпослѣ упр |
атимировића, хајде да ти још једну малу шаљиву приповѣдим, из које ћеш видити, како су га и срѣ |
бром вољом.{S} Није била трапеза ни без шампањске батерије.</p> <p>Окружни начелник заплетао је |
је знао, да у ову ствар није ништа помѣшан, па је хвалио Бога, да му се куварица с врата скину |
к доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој одмах плат |
е ове нису видиле од црних са брадом смѣшаних бркова.</p> <p>„Куда ћеш?{S} Господину!{S} Иди сл |
ко из тога изиђе.{S} А што велите за мѣшање других особа у манастирске ствари, тога је било од |
одврати му овај.</p> <p>„Помози и ти,“ шапне му домаћин.</p> <pb n="197" /> <p>Ово наравно ниј |
му је било да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи глас:{S} Издржи!{S} И онда је издр |
и си усѣо на коња већег него што је био шарац Краљевића Марка.{S} Чувај се да те не збаци у как |
мараме, или ципеле и црвене чарапе или шарене кецеље.“</p> <p>Протођакон се на ово намршти и п |
ишта говорити, и да ће најбоље бити немѣшати се ни у тај чин започете комедије.{S} Он слегне ра |
ро?“</p> <p>Овај одговори: „Набрусио си Швабе и Швабице баш како ваља.{S} Мајстор си!“</p> <p>О |
ара тетка домаћина: „А какве су вам ово швабе и швабице на зиду?“</p> <p>И доиста највећи број |
>И доиста највећи број тих слика бијаху швабе Бахове добе, кои у војводини највиша места у поли |
<p>Овај одговори: „Набрусио си Швабе и Швабице баш како ваља.{S} Мајстор си!“</p> <p>Онај прог |
а домаћина: „А какве су вам ово швабе и швабице на зиду?“</p> <p>И доиста највећи број тих слик |
ти тиче, подпуно.{S} Али ноћни духови и швабски валцери отрѣсоше ми са шибица сав лѣпак.“</p> < |
.{S} Ово је србска војводина, па могу и швабски бандисте нашу ноту свирати.{S} Зар је то за нас |
рхимандритом на четири коња: али овај бѣше ту вожњу сасвим другчије преднацртао, па му небијаше |
44" /> о празним рукама.{S} О. Теофан бѣше се тако пожурио, да га нико није мого стићи.</p> <p> |
во.{S} Али од јучерашње несташности небѣше код њега ни трага.</p> <p>„А хоћемо ли запитати за н |
рх, кои обично нечујаше оно, што му небѣше по вољи.</p> <p>„Све!“</p> <p>„Е, све!{S} Лако је ре |
старијих, они су те упустили... неразумѣше те, непојмише те, сломише те, газише те...{S} Није л |
ила јој је скоро прозрачна; очи јој горѣше као жива жеравица.</p> <p>Видило се, да јој на корѣн |
ич.{S} Архиђакон постане архимандритом, шегрт мајстором, ученик умѣтником: како ко хоће.</p> <p |
еможе бити без великог новца, ја сам обѣшен...{S} Хајде вама јошт којекако за ваш труд смоћићу, |
но олакшање истога часа и одлазио је утѣшен кући.</p> <p>За придиковање није толико способности |
, па ће честњејша конзисторија донети рѣшеније.{S} Јест.{S} А хоћете л’ се заклети на оно, што |
ори: „Оно пакостно, злобно, ђаволско смѣшење администраторово кад ми нож у руци опази... онај с |
подупирали, јер за кратко време дође рѣшење, да се селам у манастир Раваницу, а управа се даде |
у каже, зашто га је звао.{S} Овај стане шепртљити.{S} А митрополит зграби своју штаку од подебе |
емо.“</p> <p>„Шта ћеш ти мени помагати, шепртљо,“ одврати му онај. „Није мени трѣбало ничије по |
непонесе ни епископске круне, премда је шесету годину живота скоро достиго.</p> <p>Он ни послѣ |
буко се тај дан у најсјајнију одѣћу.{S} Шест вранаца један лѣпши од другога бивали су упрегнути |
а ће га на скоро посѣтити.</p> <p>Прођу шест недѣља.{S} Дође зима.{S} Архимандрит је погледао п |
>„С рачуном је најлакше.{S} Два пут два шестнајест, па чист рачун.“</p> <p>„Ја неумѣм такав рач |
, али све једнако на младог новосадског шестошколца мислила, кад год је времена имала, и кадгод |
мо.</p> <p>Ленка је пала у очи и младом шестошколцу... садањем нашем о.{S} Теофану.{S} Али он н |
продужише стари разговор, а младеж пође шетати по собама.</p> <p>Но наједаред поче банда свират |
<p>Са овим сврши сиромах калуђер своју шетњу и муку за тај дан.</p> </div> <div type="chapter" |
и вандле од финога бѣлога порцелана... шећерница од новог сребра...</p> <p>„А јел добра кафа?“ |
ко лѣпу сестру, и тако отмѣну,“ дода смѣшећи се љубезно.</p> <p>На то јој пружи руку да се с њо |
сте ли се добро пазили“ запита Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Е да, нема од тог ни говора“, примѣти |
и тето снивала!“ проговори сад Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Та нисам дијете!{S} Са свим сам осѣтил |
Па шта јошт,“ запита Ленка све већма смѣшећи се.</p> <p>„Па пуцкало је по соби као да неко по њ |
и за нашег духа-архимандрита? запита смѣшећи се архимандрит Партеније.</p> <p>„Ћути бога ти, ка |
и сама.</p> <p>Архимандрит Партеније смѣшећи се фино, одговори свом другу: „Виц и ти рођена сте |
и под асталом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад добију мукте да |
и!“</p> <p>Ленка јој одговори кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним |
ом путу за патријархом поћи.{S} Зато смѣшећи се и сам настави шалу и рекне:</p> <p>„Макар ме ма |
овори, само говори!“ рекне патријарх смѣшећи се. „Толико те познајем, да знам да ниси луд, ако |
асвим заборавио,“ примѣти наздрављач смѣшећи се. „Него чини ми се, да би на тебе сваки врло рад |
.</p> <pb n="359" /> <p>Посрѣдује и сам шеф војводине генерал гроф Коронини, кои је код цара ос |
ту курјук и браду... лакиране штифле... шешир ко локвањ, да непоцрни... па лѣп попа, па цифраст |
рвене чарапе, као што то епископи носе; шешир обичан свештенички, са архиепископским порт-д’-еп |
е једно дваред горѣ долѣ, па онда скине шешир, протре чело, и мећући опет шешир на главу прогов |
олико рѣчи гостољубивом домаћину; метне шешир на главу; огрне мантил, узме сунцобран и пође.</p |
њим од макова зрна.</p> <p>Ту се скинуо шешир још на капији од дворишта, па се ишло с голом гла |
скине шешир, протре чело, и мећући опет шешир на главу проговори: „Од адвоката нема ништа!{S} Т |
а видити, како клима на коли, како губи шешире, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора с |
очијаш је обуко своју галу са трокутним шеширом по начину царског кочијаша у Бечу.{S} Острагу с |
у, да те одведем.“</p> <p>Ленка се насмѣши и рекне: „С драге воље, драги отче.“ Даде му руку и |
дрит погледа на протођакона, па се насмѣши и проговори му: „А од кад се ви бавите са науком о ш |
послѣ подужег ћутања патријарх, и насмѣши се. — „Гледај га само, како стои.... марки Поза у ма |
рхимандрит окрене лице на страну и насмѣши се мало.</p> <p>Затим продужи архимандрит свој говор |
добит.“</p> <p>Патријарх се весело насмѣши: „Добро је, добро!{S} Хајде само даље.“</p> <p>„У ма |
ало боље, кад види да се патријарх насмѣши.</p> <p>„Установите В. Светости, у манастиру Крушедо |
поднесем патријарху молбеницу, да ме рѣши овога мѣста, јер сам слаба здравља и да ми допусти д |
љајући изтраженику да сам судбу своју рѣши.</p> <p>О. Теофан чуо је, што га очекива ако одговор |
чку.</p> <p>Чим су ступили у Бачку, одрѣши се на једаред језик кочијашу, и стара пѣсма почне сн |
свѣта и људи, неимајући никога, да га тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на срдцу раз |
елију јој лице.</p> <p>Кад се мало поутѣши, подигне се, и сад је са најдубљим чуством гледала н |
да она воле у бунар скочити, него да је шибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелије, док |
куварицу злоставили... како су је хтѣли шибањем да каштигују... како су је по прњавору и селу у |
ељ Доситије у манастиру Хопову, нити је шибао своје тѣло да се сасуши до коже и кости, као што |
сте манастирску куварицу хтѣли да дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђере и слуге |
дати од оних злотвора без сваке кривице шибати и срамотити!“</p> <p>Она изрече ове рѣчи тако да |
тражити по прњавору, али не да је дадем шибати, него да је предам суду, јер су ми били јавили, |
и, како су <pb n="49" /> хтѣли куварицу шибати — како су њега осудили и у затвор тѣрали...</p> |
/p> <p>„Калуђери... куварица... жена... шибе...{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="la">Illustris |
је)!{S} Калуђери... жена... манастир... шибе... оче архимандрите“, окренувши се к овоме, „љуља |
духови и швабски валцери отрѣсоше ми са шибица сав лѣпак.“</p> </div> <pb n="246" /> </div> <pb |
је оштар, незна за шалу; ту има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер очевидно напрѣдуј |
ини тако.{S} Метне свѣтњак близу себе и шибице до њега, па угаси свѣћу.</p> <p>Није дуго трајал |
ах чуо се из теткинога гласа.</p> <p>Но шибице неће да се пале, те неће.{S} Ваљда је и код Ленк |
постеље.</p> <p>Ленка се тргне и тарне шибицу, да упали свѣћу.{S} Но ова неухвати.{S} Тарне др |
грдњи износимо ми на супрот овај свети шиболет: „Не нам, не нам, но имени твојему.“</p> <p>Дак |
Монте Христо — Христо Монте.{S} Није по шији него по врату.{S} Па „кајмнисе фон Париз“.</p> <p> |
> гдѣ је ово било најтање.{S} Шљивовица шикне прамом, и ови напуне чутуру.{S} Запти писмоноша р |
p>Ленка је ћутала и кадкад се само насмѣшила.</p> <p>Домаћин покушао је више пута да и њу у шал |
тра дан су манастирске каруце лагано спѣшиле Карловцима, а на њима су се чланови комесије враћа |
е <pb n="118" /> признали, гдѣ сте погрѣшили, ви сте показали, да тежите за оним узором, за кој |
мѣсте.</p> <p>А митрополити старији сгрѣшили су Богу, што вису за времена све те драгоцѣности н |
> <p>Настојатељи су само у том јако сгрѣшили што се нису старали, да се такове реликвије боље с |
је <pb n="14" /> и жмирне мало очима, а шиљак му од носа повуче се мало на више.</p> <p>„Ми ћем |
сад види да је љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није био у стању сачувати од ближега додира с |
чно дугачак, и изилазио је у тако танак шиљак, да би се могао у чувалдуз уденути.</p> <p>„Хајде |
поређа и зато излажаше на крају у танак шиљак.</p> <p>Очи су му биле јасне, чисто округле, изра |
На најјужнијем крају диже се сасвим бѣо шиљак управо из мора под облаке; са његова врха види се |
.{S} Зато и сад одмах одговори: „ја сам шиљао више пута ђака к вама, да ме пустите преда се, да |
више месеци дошло писмо, уз које му се шиље један калуђер с тим налогом, да га даде добро чува |
да му оштро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах <pb n="266" /> од |
пуним поштовањем.</p> <p>„Овом приликом шиљемо вам по пошти слѣдеће дарове:{S} 1.) Један везени |
коро зазвекетати будилник!“</p> <p>Онај шиљконоси стане око куварице скакутати и пѣвати: „Сладк |
ниче!“ проговори му управитељ: „Ево вам шиљу једног вуцибатину, <pb n="303" /> кои хоће да бѣжи |
се дати приправити учитељи из калуђера, шиљући оне, кои на што позива покажу, да се у дотичним |
а неклонем, да се неокаљам, да се неогрѣшим!“</p> <p>Сад се дигне, и сасвим миран продужи: „Сад |
ви, и он начелствује.{S} А ако тај старѣшина домашња дѣла небрежљиво води, нити се са браћом сп |
лаким улацима и галопенима својих старѣшина, репатицама на небу званичном, кои брзином звѣздно |
</p> <pb n="232" /> <p>Према своим старѣшинама био је подпуно покорни млађи.{S} Тако приповѣдај |
ека, чини своје.{S} Он је дрва насѣкао, шиндру набавио, ћелије покрио.{S} То му је било велико |
а у погодбу, да за 30 хвати крова нужну шиндру набави и ћелије одмах покрије, а ја да му 800 фо |
регледавши сав овај призор, гласом старѣшине, кои истину тражи.</p> <p>„Грле се!“ проговори она |
ѣст, коју обавља млађи пред својим старѣшином, ком је дужан истину казати.“</p> <p>„Неоколиши, |
ла воља.{S} Ту сам сагрѣшио против старѣшинства.{S} Ја сам се тога ради покајао, и молио сам от |
и и ишту мудријег и обазрителнијег старѣшину.</p> <p>Господин Гаврил М. мало пређе у одсутсву н |
ођу у мрак и таму; како ће заузети старѣшину својим идејама, које је о задаћи калуђера и манаст |
ље слуша.{S} Ево и пред вама молим старѣшину да ми опрости: а честњејша конзисторија што нађе з |
ита га о.{S} Теофан.</p> <p>Јосиф се смѣшио.</p> <p>„Шта вели господин?“</p> <p>„Мал’ га није к |
нарушеној збиљи.</p> <p>Патријарх се смѣшио овој његовој озбиљности.</p> <p>„Даље, даље!{S} Нев |
им утиском.{S} Из почетка се невѣрно смѣшио; али у течају говора Теофанова мора да се особита м |
мислио себе, те је мало жмирнуо и насмѣшио се у једно доба.</p> <p>„Трѣба прије свега задобити |
ти, ако ми је била воља.{S} Ту сам сагрѣшио против старѣшинства.{S} Ја сам се тога ради покајао |
молио да ми опростите, што сам вам згрѣшио; ја праштам вама све, ради чега бих могао на вас за |
јарха, да му каже, шта је Коларовић згрѣшио, да се тако на њега изузео.</p> <p>„Није ништа,“ од |
иклони главу, и смирено проговори: „Огрѣшио сам свети владико, и радо ћу пољубити свету десницу |
а црквених и против закона мирског погрѣшио, ено ми судија у Карловцима, у Вуковару: а ви немат |
је о.{S} Теофан признао сам, да је погрѣшио, нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека, буде како о |
избере.{S} Признајем дакле да сам погрѣшио и као калуђер и као млађи и у једном и у другом слу |
погледом.</p> <p>„Признајем да сам погрѣшио,“ одговори о.{S} Теофан, и стане у званичну позитур |
ли сам вам њим загрозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} Кад дође прилика, да трѣба трпити или нападати, |
таријим.{S} Признајем да сам и тим погрѣшио, и претрпићу сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣбало би д |
послушао вашу прѣсуду: као калуђер погрѣшио сам.{S} Моје је било послушати, па онда правду траж |
ар са опаклијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣшио, а не честњејшем конзисторијуму или племенитој варм |
астир, у ком живим!“</p> <p>„Но, но!“ тѣшио га је правозналац „није то баш толико, та непродају |
преображен.{S} Он је читао молитве и тѣшио болнике из дубљине срдца и душе своје.{S} Кад је по |
ма.</p> <p>Ходник је био сав од дрвета, широк, и скопчавао је јужни дѣо зграде са сѣверним.</p> |
орирану.{S} Појас отворено црвене боје, широк.{S} К том су долазиле црвене чарапе, као што то е |
ир, части се... а игумни опашу двѣ педи широк црвен појас, па разкопчају горњу мантију, па хајд |
ада покривала му је дољни дѣо главе.{S} Широке црне састављене обрве, даваше му црним сѣвајућим |
дванајесто велико развуку на дугачко и широко.</p> <p>За тим узме сваки своју чашу и искапи је |
ко и на даље останете.{S} Што ви сад грѣшите, можда ће невини ваши прејемници одкијавати: и онд |
се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣшите.“ То рекне, метанише, и приступи руци настојатељу, |
ирено на епископа и стане га тѣшити: утѣшите се, Ваше Високопреосвјашченство!{S} Поста има још |
видио сам се како долазим као анђео утѣшитељ к разтуженој овчици, као анђео хранитељ очајавају |
„Стратимировић но хтеде ову ствар сам рѣшити, већ је приобшти епископу Станковићу и позове га д |
> <p>Кад човѣк пише, много ће рѣђе погрѣшити, него кад устима изражава што мисли.{S} Ја ћу јој |
<p>Пак онда сѣдне код њега и стане га тѣшити, храбрити и за смрт приправљати.</p> <p>Ова недаде |
огледа смирено на епископа и стане га тѣшити: утѣшите се, Ваше Високопреосвјашченство!{S} Поста |
азум није са свим ојачао... па ето погрѣших.{S} Но гледаћу, да никад више несметнем с ума, да ј |
ници разгрѣје се јако, пак онда идући пѣшице у стан назебе, добије запалу плућа, и умре.{S} Он |
и Бешеново остало без хлѣба?{S} Није ли Шишатовац просјаком учињен?{S} Није ли Прибина Глава го |
ој вољи или невољи премѣштен у манастир Шишатовац.{S} Ту сам засадио велики шљивик и виноград.{ |
еново . . . . . . . . .{S} 675 „</l> <l>Шишатовац . . . . . . . . .{S} 900 „</l> <l>Кувеждин . |
ма пређе без слѣди прѣко главе пѣсника „Шишатовачке харфе.“</p> <p>„Незнам је ли прошло више од |
ане прибавити.</p> <p>— — „Из манастира Шишатовца узајмим 8 акова кисела купуса, те једва у ску |
<p>И опет се чује онај смѣх са читавом шкалом од тонова.</p> <p>„А да шта би се разговарали Бо |
гости, и млађа и старија, прешле су сву шкалу чуства од поноса, страха, радости, туге, светиње, |
да смо врло „обозрителни.“ 'Такове погрѣшке могу учинити, да изгубимо, што нисмо врѣдни да сачу |
а се тамо нѣшто кува и пече.</p> <p>Сад шклоцне брава на владичиним вратима, а о.{S} Теофан сав |
свећу.</p> <pb n="218" /> <p>У тај пар шкљоцну врата, која у предњу собу водише, и мало се отв |
Има свуда свашта, али што није у реду, шкодило је увѣк онима највише, који су против реда што |
/p> <p>Он је тим више пута народу нашем шкодио.{S} Али ни на то није ни мислио.</p> <p>Па тако |
ли.</p> <p>„Послѣ озбиљне разправе неће шкодити ни мени ни теби да се мало и одсмѣјемо.</p> <p> |
ише полагала... али која јој је највише шкодити морала.{S} Рѣч та била је нож са обѣ стране ошт |
у крила у небо.</p> <p>„Ено ти школе... школа је сабор анђела.</p> <p>„Даћу ти да садиш, дотичн |
огла би се установити ратарница, и нижа школа за пољско господарство.{S} Ту би се учили сви кал |
редѣљавала.{S} А нарочито нам је нуждна школа за лѣпо служење.{S} Како је дивно Ваше чинодѣјств |
.“</p> <p>„У Јазку би се могла отворити школа за шумарство.{S} Ова би у првом реду ишла на кори |
</p> <p>„У Беочину би се могла отворити школа за виноградарство, како за ученике калуђере, тако |
„Није него празно буре.{S} Учио си осам школа, па незнаш шта је <foreign xml:lang="la"> procell |
е утемељило и развило, свака би од ових школа послѣ нѣколико година, сама себе издржавала.</p> |
професора Лазића,.. директора нормалних школа Гершића,...{S} Гершићевог сина архимандрита Лавре |
си већ свршио лекцију.“</p> <p>„Све ове школе,“ настави о.{S} Теофан, у својој ревности и непри |
?{S} Колико ти трѣба новаца за те твоје школе?“ запита патријарх о.{S} Теофана, предпостављајућ |
се говори о младим Србљима, кои високе школе са великим успѣхом сврше.{S} Тако ми је и сад, ка |
тврђује, како да се семинарија и главне школе по дијецезама установе, „да се нико у манастир не |
да научи лѣпо служити.{S} Ја сам из оне школе, која је на то много држала, да свештеник лѣпо сл |
у вѣштих тому људи трѣбало би нам за те школе три учитеља.</p> <p>Доплатак за њих по 500 Ф. на |
.{S} Док још неизумрѣте ви, који сте из школе Стратимиревићеве и Иринијеве, биће како тако: а п |
молитве су крила у небо.</p> <p>„Ено ти школе... школа је сабор анђела.</p> <p>„Даћу ти да сади |
по мало набављати, да одмах могу почети школе како се приправе учитељи.“</p> <p>„Све си добро н |
т дѣцу учио о.{S} Теофан у манастирској школи читати, писати и рачунати и појати.{S} Он је ошта |
сти од околнога народа, кои би се у тој школи напрѣднијем газдовању учио, а силе своје нашем го |
а и идеја.</p> <p>„Ти набрајаш све мале школице за ово и за оно; али ја хоћу да установим униве |
прве свештенике, који су за свој позив школски приправљени били.</p> <p>„А осим тога завео је |
ишак да се у обшти фонд ради заведенија школског изображења, које је за манастирски живот сасви |
безбѣди, а сувишак употрѣби на заведења школског изображења које је за манастирски живот са сви |
едбе, које су управо оснивале црквену и школску аутономију србскога народа у угарским покраинам |
иру Крушедолу семинарију и богословију, школу за црквено служење, појање и проповѣдање, и школу |
рквено служење, појање и проповѣдање, и школу за црквено рисовање.{S} У школу за служење, појањ |
манастир на науку посла.. већ сам видио школу нову, велику, чисту, коју је манастир саградио и |
дање, и школу за црквено рисовање.{S} У школу за служење, појање и проповѣдање, долазили би нар |
} Теофан, светитељски служио.</p> <p>„У школу за црквено рисовање“, продужи о.{S} Теофан, „имал |
на срѣдства ваљало би одредити на сваку школу по 500 Ф. 1500 ф.</p> <p>На нуждне справе за свак |
ки, кои је у вароши Копривштици народну школу устроио, а послѣ опет у самом манастиру Рилском, |
врдили једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к овима.</p> <p>Послѣ овог кратког изјашњења да се |
оно модро јап.... огртач, хоћу да кажем шлифер са 7. јачица, чизме с високим сарама..“</p> <p>„ |
ој одѣћи, коју незнам управ зашто зову „шлофроком,.“</p> <p>У овом шлофроку, кои бијаше произво |
зашто зову „шлофроком,.“</p> <p>У овом шлофроку, кои бијаше производ и свѣдок другога „десетол |
зумѣти.{S} Домаћин је високородном слао шљива и са дрвета набраних и у <pb n="240" /> преображе |
је игумну желио да напредује као његове шљиве.</p> <p>Одзив најгоре можда напитнице био је нара |
орми као пекмез и шљивовицу.{S} Срѣмске шљиве немају више равних у европским државама.{S} И сам |
Оне су праље, у баштама раде, оне купе шљиве: е па која се мало боље пашти, тој помаже, да опр |
е пустити.{S} Високородни је уважавао и шљиве и шљивовицу: али је највећу цѣну имао у његовим о |
<p>— — „Шљивици ме подпомогну.{S} Вуци шљиве у Банат, те продаи за жито.{S} Тим сам сѣмена за |
тир Шишатовац.{S} Ту сам засадио велики шљивик и виноград.{S} Успѣо је подпуно.</p> <p>— — „Год |
, да на њему засади крстообразно велики шљивик са 11.000 комада дрва.{S} А касније, кад буде го |
„Даћу ти да садиш, дотично продужиш наш шљивик, да буде, каква га нигдѣ нема; а одредићу ти јед |
раво уживала возећи се кроз винограде и шљивике.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1873 |
а дрва.{S} А касније, кад буде готов са шљивиком, одреди му један комад земље у филијалу Петков |
бавио двоја кола са 4 вола.</p> <p>— — „Шљивици ме подпомогну.{S} Вуци шљиве у Банат, те продаи |
би! ако смѣм питати?“ рекне мало подсмѣшљиво.</p> <p>„Имам велику вољу, да се мало обазрѣм по |
онку по њих?“ рекне патријарх мало посмѣшљиво. „Развијте калуђерски барјак, понесите кесу талир |
b n="62" /> гдѣ је ово било најтање.{S} Шљивовица шикне прамом, и ови напуне чутуру.{S} Запти п |
у једном великом соареу.</p> <p>Најпре шљивовица, па за тим бермет, па онда одмах црвеника вук |
ј посао био сам прошле јесени 100 акова шљивовице спремио.</p> <p>— — „Протосинђел премѣсти се |
— „Ево и с друге стране срѣће.{S} Које шљивовице које комовице напекао сам 300 ак.</p> <p>— — |
чутуру!“</p> <p>„А за што иште од мене шљивовице?“</p> <p>„За то што је сам нема!“</p> <p>„Хм! |
им принесе чутуру к устнама и напије се шљивовице.</p> <p>Међу тим се догодио интермецо.</p> <p |
архимандрита познавао.</p> <p>„Он иште шљивовице!“</p> <p>„ И послао је ову чутуру!“</p> <p>„А |
ѣка с писмом, да му даде нѣколико холби шљивовице.</p> <p>Он прочита писмо и види шта се ту упр |
тра у јутру устане рано, напије се мало шљивовице и заложи се којим залогајем хлѣба, па онда за |
човѣка у подрум, па му налиј“ ту чутуру шљивовице из оног бурета, знаш!“ Овде учини архимандрит |
боље по манастир, или ша даде адвокату шљивовице или да изгуби парницу.{S} Најпослѣ слегне с р |
покрије, а ја да му 800 фор. платим кад шљивовицу продам.</p> <p>— — „За год. 1842 будем по дво |
и.{S} Високородни је уважавао и шљиве и шљивовицу: али је највећу цѣну имао у његовим очима пек |
240" /> преображеној форми као пекмез и шљивовицу.{S} Срѣмске шљиве немају више равних у европс |
а.{S} И оно буре, из ког је ваљало дати шљивовицу, бијаше запечаћено.</p> <p>Писмоноша узме бур |
тврђен.</p> <p>— — „У јануарију продамо шљивовицу и унесемо новце у благајну под два кључа, а з |
њу и о калуђерима.{S} То је сасвим погрѣшна мисао, да су та добра, добра народна; ако калуђери |
ру живе људи, као и други људи, људи грѣшни, слаби, у толико тврђег срца, што су се свега одрек |
, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд!“</p> <p>„Ви нисте моје |
било с ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је судија: ја ћу сваку пресуду са синовном |
а то одговорили смѣхом, вичући му подсмѣшно: путуј игумане, нестарај се за манастир!</p> <p>Има |
.</p> <p>Патријарх, министри, Коронини, Шокчевић, предсѣдници судова, срезки начелници, предсто |
ром буде именован бан хрватски, генерал Шокчевић.</p> <p>Овај већ одреди дан, кад ће у Карловце |
е била међутим стол застрла, и посуђе и шоље на њега метнула... оде из собе.</p> <pb n="185" /> |
...{S} Служавник бѣлим утирачем застрт, шољице и вандле од финога бѣлога порцелана... шећерница |
шу кафицу... чини ми се, да неби ни двѣ шољице биле сувише.“</p> <pb n="184" /> <p>„Па томе је |
а, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шумама.{S} За то су м |
ли је Амфилохије помислио, да му доиста шпанске чизме на главу натичу; тако му се учини, да му |
т.{S} Митрополит Стратимировић био је вѣшт дипломат; и тако је остало то у архиви, а у живот ни |
а била.</p> <p>Овај се чинио сасвим невѣшт, као да се то њега ништа и нетиче и прихвати поглед |
</l> <l>Свега .{S} 11.630 ф.</l> <p>„А, шта велите на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да ј |
ко овом вицу; а стара тетка није знала, шта <pb n="208" /> управо каже г. архимандрит, па видећ |
p>Било је часова, у коима није ни чула, шта, јој пратиоц говори.</p> <p>Она остане хладна.{S} Н |
</p> <p>Зато кад га архимандрит запита, шта има примѣтити на правдање о.{S} Теофана, слеже раме |
ном издању.</p> <p>Господари се сгледе, шта је то сада, и један га запита: „Море Гавро, шта је |
могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла овамо, па ће |
стник <pb n="28" /> рукама. „Нека буде, шта хоће, само кад је моја ћелија остала на миру.“</p> |
патријарха да ме позове, и да ми каже, шта и како жели, да се ради.{S} Нема позива.</p> <p>— — |
запита Коронини патријарха, да му каже, шта је Коларовић згрѣшио, да се тако на њега изузео.</p |
копу Станковићу и позове га да му каже, шта он мисли у том.</p> <p>„Лако се даје увидити, да је |
говорили, него је један чекао, да чује, шта ће други најпрѣ рећи.</p> <p>„Гдѣ су јој свѣдоци?“ |
тине и лажи, па је чекао мирно да чује, шта ће онај да рекне.</p> <p>Настојатељ најпослѣ премуч |
аде на земљу.</p> <p>„О убиле вас силе, шта вам је?“ Шта вас је снашло, што сте ме напали?{S} И |
а ниже њега нема нико ни слутње о томе, шта му управо чинити ваља; да у реду с њиме војују људи |
м „бе!“</p> <p>Настојатељ се забезекне, шта је то, кад овај звук чује, који несадржаваше ни на |
упру очи један у другога, питајући се, шта урадише и један другога корећи.</p> <p>„Ви знате, о |
ћа?“ запита о.{S} Теофан несѣћајући се, шта означује патријарх тим насловом.</p> <p>„Не Секулић |
ће како тако: а послѣ ће бити... знате, шта ће бити? манастири ће падати под конкурс... калуђер |
тођакон прочитати записнике, да чујете, шта су свѣдоци изказали, и да видите, да је онако уведе |
ко какву заповѣст није изпунио, кажите, шта није учинио.“</p> <p>Но то је био врат, што о.{S} Т |
справан, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би ваљало чинити, да се овим недостатцима доскочи, |
е аминистраторе... добро се промислите, шта ћете да радите.{S} Ако ви остајете при вашем наводу |
о њој кажеш.“</p> <p>Калуђери гледаше, шта је то, да архимандрит наједаред тако признаде о.{S} |
писмо из Карловаца.{S} Нико незнађаше, шта се у том писму пише.{S} Али управитељ даде сутра да |
роз кључаницу то овај то онај, да види, шта се у ћелији ради.{S} Но кључ је стајао у кључаници, |
угу, но и ова неприми.</p> <p>„Та пали, шта „мрдаш; има неког у соби!“</p> <p>Смртни страх чуо |
ик хода по соби, разбија главу и мисли, шта да ради, али никакве паметне мисли.{S} Најпослѣ ста |
ва разхлади, и да се у тишини размисли, шта да ради.</p> <p>Дошавши у порту прође једно дваред |
вѣстница о патријарху.{S} А знаш ли ти, шта сам ја све учинио србском народу!{S} То му јошт ниј |
/p> <p>„Сабор!{S} Сабор!...{S} Знаш ти, шта је сабор.{S} Дођу људи свакојаке ћуди....{S} Неприп |
ет по соби и стане у мислима понављати, шта је било.{S} У један мах застане, <pb n="35" /> скрс |
е стане мислити, он прорачуни у памети, шта је боље по манастир, или ша даде адвокату шљивовице |
све лете за њима.</p> <p>„Сад ће бити, шта ће бити“, повиче администратор и оде у своје собе, |
о их ни ухо немогаше подпуно извѣстити, шта се у ћелији говори.</p> <p>Сад се задржи један од м |
татељима, да им кажемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодило.</p> <p>Он буде ухићен.{S} П |
стане са адвокатом и док га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је |
ат, да шта ће болан говорити противник, шта ли судије!</p> <p>„Е мој господине,“ промуца напосл |
скочио... или... или... шта ти ја знам, шта неће скромна уста светих богомољаца изнети, само да |
го:</p> <p>„Ја сад управ ни сам незнам, шта смо онда мислили, и зашто смо тако радили: али онда |
?{S} Идем одмах господину, да му кажем, шта му свети отци раде!“ повиче куварица разљућена.</p> |
ко се бијаше сагнуо, а није узео на ум, шта она двојица раде, осѣти замашан сукоб свога носа са |
а његова, што високородни није разумѣо, шта онај говори, него да покаже да је и он језик крунов |
<p>„Хоћу и то.{S} Ја сам му већ казао, шта ћу му чинити.{S} Осим тога упутићу га, да научи лѣп |
о.</p> <pb n="254" /> <p>„Увѣк је знао, шта хоће: па је сходна срѣдства безобзирно употрѣбљавао |
гостију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта значи.</p> <p>Покажу за тим и ризницу.{S} Ризнице н |
сам била на хрђавом путу.</p> <p>„Чудо, шта узаврѣла крв учини.{S} У онај пар отишла би у сам п |
запита Митрофан, који бијаше заборавио, шта су против Теофана били у тужби навели.</p> <p>„То с |
га хладном водом... али шта је мислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вратио, то можете мисл |
а човѣк, кои би најпрѣ добро промислио, шта се све може изсукати из онога, што њему наврије да |
и би се запитати, да их није ко научио, шта ће да говоре, јест, и морали би се опоменути, да ће |
ега довезено.</p> <p>Тај се дан видило, шта би могли бити манастири народу у многим струкама, к |
своје стране.</p> <p>„Хајдѣ да видимо, шта су нам све послали“, проговори архимандрит. „Де, ти |
овдѣ мало застане и заћути.</p> <p>„Но, шта је управо урадио?“ запита архимандрит упућујући га |
о сада, и један га запита: „Море Гавро, шта је то с тобом?{S} Ових дана био си сасвим други чов |
ротивно; а осим тога пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двору патријарховом.</p> <p>Начелни |
ит мирно и пријатељски. „Кажите просто, шта је учинио... или ако какву заповѣст није изпунио, к |
ега. „Сабор, те сабор!{S} Зар ниси чуо, шта ти рекох?</p> <p>„Чуо сам,“ одговорио Теофан мирно; |
ро проговори: „Показаће њима Печеновић, шта је <foreign xml:lang="la">major</foreign> шта ли <f |
бију мукте да се напију, а они незнаду, шта је доста.{S} А господин није ципија; и кад части, ч |
ијаше фигура од камена!</p> <p>„Грбићу, шта учини тужан!“ проговори сад њему. „Ти си убио и њег |
убијати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би |
p> <p>„Па и госпође наше и госпођице... шта велите?{S} Нема му пара!</p> <p>„Јест, нема му пара |
а у хладну Саву скочио... или... или... шта ти ја знам, шта неће скромна уста светих богомољаца |
Је ли ту младо, старо, мушко, женско... шта се то кога тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва ил |
/> чисто запанути, као да хоће да кажу: шта је то господине у зао час!</p> <p>Онај црномањасти |
<foreign xml:lang="la">major</foreign> шта ли <foreign xml:lang="la">minor potentia</foreign>! |
gn>(администратор жупаније срѣмске)!{S} Шта ће рећи Њ. Ексцеленција гроф Ревицки (канцелар мађ. |
а видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у бугарским манастирима?{S} Та то нису ни сл |
ује, да су женске у мојој соби биле!{S} Шта ће на то рећи његова екселенција!</p> <p>Његова Екс |
Величанство, па да виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S} Та то су солдати, тамо не могу владати |
ем чуду: „Па шта ће рећи свѣт на то!{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="la">Illustrissimus Bitto |
уђери... куварица... жена... шибе...{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="la">Illustrissimus Bitto |
може човѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта кога врага тражите по Карловци...{S} Зар немате дос |
зо...{S} То неби било нимало лѣпо...{S} Шта би о нама мислила...{S} Останите ви само овдѣ милос |
инио... они су у стању... у стању...{S} Шта су у стању... у стању су човѣка права здрава у најв |
ин био мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> <p>„Е па кад други кажу, што ја да т |
крајцаре више доходка, него разхода.{S} Шта више, имао је то начело, да се у рачунима и неизказ |
пак била његова „чреда“ или небила.{S} Шта више, у старости својој лежао је са болном утробом, |
ијарх нестрпљиво..... „Код адвоката.{S} Шта се чиниш луд кад ниси?“</p> <p>Сад о.{S} Теофан схв |
офан одговори смѣрним гласом: „Није.{S} Шта више, мени је г. администратор био заповѣдио, да је |
ће л бити тако добро, о.{S} Теофане.{S} Шта мислиш?“</p> <p>„Мени се чини, да ће бити врло добр |
прасаца.</p> <p>Ни крајцаре у каси.{S} Шта да радим!...{S} Немогу од бриге да спавам; немам ми |
о се већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Шта ми није по глави пролазило, Хвала Богу, кад те види |
и сто пута тај дан себи јасно реко:{S} Шта ће рећи његова екселенција, кад чује, да су женске |
"la">Illustrissimus Bitto</foreign>?{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="la">Excellentissimus Rev |
му је била пред очима.</p> <p>Ко је?{S} Шта је та прекрасна жена?</p> <p>Отајство, што ју је ув |
е у Русији ваља видити, да човѣк разумѣ шта је то - царска или велика лавра.{S} То се неда накр |
вали, и стражу му пред врата ставили. — Шта велите ви на све ово?“</p> <p>„Истина је, високопре |
зе.</p> <p>„Па ко је тому крив?{S} А? — Шта велиш ти у твојој мудрости?{S} Говори!“</p> <p>О. Т |
</p> <p>„О убиле вас силе, шта вам је?“ Шта вас је снашло, што сте ме напали?{S} Идем одмах гос |
оне балске ноћи, и сваки ће запитати, а шта је са о.{S} Митрофаном?</p> <p>К њему баш и хоћемо |
наши читатељи запитати: „Да збиља!{S} А шта је са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јошт у аришту и п |
ng="la">Procellas</foreign>!“, да.{S} А шта је то <foreign xml:lang="la">procellas</foreign>!“? |
приповѣсти на овом мѣсту запитати:{S} А шта је било са господином администратором, главним парн |
ам Гргетег знатним зајмом усрѣћен?{S} А шта још нележи у књигама народних фондова!“</p> <p>Патр |
то благо запита о.{S} Теофана даље: „А шта је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣди |
ѣпци хвале га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, о нашим пријатељима?{S} Ево, дам р |
елије, која бијаше затворена.</p> <p>„А шта вам је ту?“ запита пратиоца.</p> <p>„Е ту нам је та |
у“, одговори брзо Амфилохије.</p> <p>„А шта смо казали?“ запита Митрофан, који бијаше заборавио |
и на то озбиљно о.{S} Теофан.</p> <p>„А шта фали?“ запита патријарх и приступи тиком о.{S} Теоф |
о.{S} Теофан сасвим понизно.</p> <p>„А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тр |
е било по вољи о.{S} Теофану.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“, запита га патријарх негледећи га.</p |
ан враг из дружтва те повиче:</p> <p>„А шта, мени ту ни мукајет?{S} Зар ја нисам жив међу вама? |
и му пошљите од манастирске!“</p> <p>„А шта ћемо с рачуном?“</p> <p>„С рачуном је најлакше.{S} |
ође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче се на њега друг му: „Можда ће госпо |
е показало, да су ствари ту.“</p> <p>„А шта имате казати на тужбу о.{S} Теофана?“ запита на ово |
.{S} Кад овако говори његов адвокат, да шта ће болан говорити противник, шта ли судије!</p> <p> |
читавом шкалом од тонова.</p> <p>„А да шта би се разговарали Бога вам!“ рекне најпослѣ озбиљно |
и како хоћеш.</p> <p>„Непитам те ни за шта; нетѣрам те да ми кажеш, што нећеш сам собом да гов |
има носи.“</p> <p>Ленка није ни слушала шта јој тетка говори.{S} Она је на ново узела писмо са |
нема.{S} Признај, да си се преварио, ма шта да си у манастиру тражио, кад си у њега ступио!{S} |
поље.{S} Изиђе и намѣстник.</p> <p>Има шта и видити.</p> <p>Куварица изишла из манастира и јур |
очитао два три броја „Дневника,“ па зна шта ће рећи повѣстница о патријарху.{S} А знаш ли ти, ш |
е лѣпо одазивао.{S} Нису добили бог зна шта и колико, ал су се изранили.{S} Калуђери су били пр |
рбски, али ће те свако разумѣти, ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој да се дишпутирамо; нема |
а мене ударио, и да нисам утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва братија посвѣдочити.{S} И зат |
да читавој гомили мисли.</p> <p>„Ко зна шта су ти на мене наплели.{S} Најбоље би било, кад би ј |
="186" /> тупо.{S} Ја овако научила, па шта ћу.{S} Но добро, што није Видаковић жив... било би |
бије у мојој ћелији, ако је дирнете, па шта ћемо онда?{S} Ето нам на врат свима и четника и жан |
рашнару. „Та идите о.{S} Теофане.... па шта ће вам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда оп |
проговори владика у највећем чуду: „Па шта ће рећи свѣт на то!{S} Шта ће рећи <foreign xml:lan |
ом рамену...“</p> <pb n="217" /> <p>„Па шта јошт,“ запита Ленка све већма смѣшећи се.</p> <p>„П |
<p>„То је манастир В.....“ </p> <p>„Па шта ћемо ту?“</p> <p>„Ваљда ће господин да видите и тај |
ави се охоло, и почне јачим гласом: „Та шта сте о преплашили?{S} Знате <pb n="52" /> пред киме |
<p>Онај неодговараше ништа.</p> <p>„Та шта је, море!“ повиче скоро гласно други од млађих калу |
исоку позорност на попу, и да га запита шта ће.</p> <p>Пред тим катаном или собаром клањао се с |
“ прихвати господин (администратор). „Е шта да рекне.{S} Сваки нека, чини своје.{S} Он је дрва |
не главом, и приповѣди све до краја. „Е шта сад велите на то све господине!“ запита он, кад је |
имандрит позове новога свѣдока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру држали.</p> <p>„Ет |
.{S} Митрополит Стратимировић мислио је шта му радити ваља, пак је по начињеном плану поступао: |
} Она куја, што иде и лаже у двору које шта на поштене људе.{S} Али ја ћу се њој осветити, већ |
pb n="67" /> Хранислав је светац, а гле шта му раде калуђери...{S} Хранислав је крив...{S} Није |
колико људи читају молитве, а и немисле шта говоре, да нѣколико људи живе како могу и како ком |
же му га.</p> <pb n="106" /> <p>„Видите шта се на сабору од год. 1790 закључује и цару подноси: |
породици.{S} Предсѣдник суда незнађаше шта да ради, пошто бијаше могуће, да у исти пар стану т |
га имања... сваког мирског уживања... и шта ти ја знам.{S} А то све није ништа друго, него прет |
габирови, јурасори, ассесори, фишкали и шта ти ја знам.{S} Али ти сви долазе звани.{S} А приход |
а окрене и на валцовање и на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако тако пођемо, онда ћемо формал |
нити је на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је било с ножем. „Овако је било.{S} Ево г |
ивовице.</p> <p>Он прочита писмо и види шта се ту управо пише, али немогући се на ту мисао нави |
<p>О. Теофан проговори на то: „Смѣм ли шта рећи, високопречестњејши господине!“</p> <p>„Изволи |
купуса и залије га хладном водом... али шта је мислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вратио, |
сам, кад ми мало вино удари у ноге: али шта ћу, нити имам кога да ме носи, ни згоде, на којој д |
ави би боље годило пиле него пасуљ: али шта ће.{S} Он погледа смирено на епископа и стане га тѣ |
х је на далеко мого видити.</p> <p>„Али шта је то.“ запита стари духовник, који такођер бијаше |
их ја посумњати, да сте ви људе научили шта да говоре, јест.{S} А кад би људи овамо дошли, мора |
аници, те тако немогаше ни један видити шта унутри бива.</p> <p>Принесено кључаници ухо добијал |
на архимандрита, то на Ленку, незнајући шта је и како је.</p> <p>„Видите из свега да пред вама |
а постеље и гледаше к вратма, очекујући шта ће да буде.</p> <p>Врата се спољска отворе, и нѣко |
..{S} Ако то тако дуже потраје, знате л шта ће слѣдовати?{S} Народ ће се дигнути, па ће та добр |
Партеније.</p> <pb n="209" /> <p>„Знам шта мислиш,“ стане се архимандрит Гурије церекати. „Па |
их знао; нисам ја тако прост, да незнам шта радим.{S} Нама је господин (администратор манастирс |
стави архимандрит, „чујте, да вам кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа у честној ов |
рђави снови учестају.</p> <p>— — „Видим шта је, и да ће најбоље бити, да се сам одпустим.</p> < |
апита о.{S} Теофан, који није разумѣвао шта то све значи.</p> <p>„Ништа, ништа... говорте ви са |
у санту леда претвара.</p> <p>Није знао шта му је, али му је често суза на око долазила; уздахн |
га подворила и прочастила да неби знао шта га је снашло.{S} Господин Јоца казивао ми је да је |
ми ниси ништа скривио.{S} А ја сам знао шта ме чека, кад то учиним.{S} Сад нек буде што бити им |
кораком натраг, па онда кад види управо шта је, полети к огњишту, зграби замашан гвоздени ватра |
најлѣпшу природу.{S} Сад незнам управо шта је боље.{S} Ако је истина, што путници пишу, да пол |
ње гласа“, — настави архимандрит. „Ево шта пише: „Високопречестњејши г. архимандрите!{S} Ви ст |
: „Е добро, господине, ја ћу доћи, него шта сам дужан за овај разговор, да вам одмах платим, је |
лѣпа... стара госпођа, мислим.{S} Него шта ви велите на то“ запита Ленку.</p> <p>„Да је мало р |
} Теофан, „Пуштају калуђере, да раде ко шта хоће;а они харче манастирско имање.“</p> <p>Ово изг |
!{S} Јест. <pb n="125" /> Слушајте само шта ми приповѣдаше нѣки дан.{S} Један <foreign xml:lang |
сту на миру.{S} Ми сад хоћемо да чујемо шта ти знаш.“</p> <p>„Али ако он рекне другчије а ја др |
ка. — Али ми пијемо, и право чинимо; но шта ће рећи отац Теофан?“</p> <p>„Отац намѣстник?“ прих |
што друго, мој мајору.{S} Знам ја добро шта је <foreign xml:lang="de">Kriegslist</foreign>, ја |
чи, чим се укаже на врати.“</p> <p>„Ето шта си учинио твојим новим вицем,“прововори архимандрит |
да је човѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој |
а господа долазе у манастир, разгледају шта се ради, и хвале, што год виде.</p> <p>Неће добро б |
ити, и зато ми даде подпуну инштрукцију шта да радим за његова одсутства.{S} Ја сам ову свето н |
еофан и уздахне дубоко.</p> <p>„Ти знаш шта ће повѣстница радити....{S} Видиш ти њега.{S} Прочи |
буре.{S} Учио си осам школа, па незнаш шта је <foreign xml:lang="la"> procellas</foreign>!“! < |
само чује то Њ. Величанство, па да виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S} Та то су солдати, тамо |
ка врата закивати.</p> <pb n="34" /> <p>Шта је то помисли о. намѣстник и полети кључаници.</p> |
правац, који њој бијаше повољан.</p> <p>Шта више љубав њена напрѣма новосадском пријатељу све ј |
че ништа што би човѣка занимало.</p> <p>Шта је овому стању узрок, то јошт нико није показао.</p |
аково похађање трагично свршило.</p> <p>Шта је о.{S} Митрофан даље радио, то му управитељу није |
кад су га изабрали за митрополита, завѣшта, да ће на свој трошак дати учити из сваке дијецезе |
и.</p> <p>„Шта је то“ Запита сам себе. „Шта ће ови са мном?{S} Та ови мене склепташе, као да са |
јатељ ходећи у своју ћелију, сам себи. „Шта је то?{S} Одкуд се надасмо, да ће нас сунце грѣјати |
<p>„Ако ми недопусти?“ рекне сам себи. „Шта, ћу онда?</p> <p>Најпослѣ се домисли и рекне: „Ако |
“</p> <p>Она двоица стану се згледати. „Шта смо оно писали“, запита Митрофан тихо свога друга.< |
ику.</p> <p>„Хвала Богу!“ рекне један. „Шта неће човѣк доживити, кад дуго живи!“</p> <p>Архиман |
и.</p> <p>То је очевидно био манастир. „Шта је ово?“ запита Ленка.</p> <p>„То је манастир В.... |
обрати на игумна и продере се на њега: „Шта?{S} Није ти право?{S} Ја сам, море, ту банду довео, |
пар чује се глас архимандрита Гурија: „Шта се ви једнако рукама љубите?“</p> <p>Друштво се бил |
ишли запита архимандрит о.{S} Теофана: „Шта ти се чини, јесмо ли добро ствар наредили?“</p> <p> |
о би му особито у очи упадало, запита: „Шта је знаменито?“</p> <p>Протођакон одговори: „Садржај |
а за то запита с нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Што Ваша Светост казасте с |
ког добра што даде, запита листоносца: „Шта ће твој господин од мене?</p> <p>„Та ето ваљда пише |
овај подуже непослѣдова, настави даље: „Шта те може овдѣ задржати.{S} Будућност си проиграо и с |
олан к свом сусѣду, и лагано му рекне: „Шта велиш Ђуро?“</p> <p>Овај одговори: „Набрусио си Шва |
окат се усправи поносито, и проговори: „Шта ви мислите!{S} Знате л ви да стојите пред Печеновић |
пред о.{S} Теофана и запита та строго: „Шта хоћеш, оче!“</p> <p>„Хоћу да ми дате допуст!“</p> < |
ати. „Та незнамо ми лајати господине.“ „Шта незнате бенгели; то је сасвим лако.{S} Ево видите, |
же на кључаници.</p> <pb n="154" /> <p>„Шта је?“ питаше они други нестрпљиво.</p> <p>Онај неодг |
рно али одсудно.</p> <pb n="335" /> <p>„Шта?“ запита патријарх, кои обично нечујаше оно, што му |
magium...birsagium</foreign>...</p> <p>„Шта велите господине“ запита о.{S} Теофан, који није ра |
е махати главом и скупи уста...</p> <p>„Шта је за Бога господине“ поплаши се о.{S} Теофан; „ви |
ном главом недижући ока с пода.</p> <p>„Шта је то?“ запита архимандрит прегледавши сав овај при |
и за узвишеног нашег Лукијана.</p> <p>„Шта више нѣки причају, да је несрѣћна љубав и народног |
на празнину тога кобног бухара.</p> <p>„Шта је за бога, о.{S} Митрофане,“ повиче кад ближе дође |
езарије, да види да није ватра.</p> <p>„Шта им драго сад“, одмахне о. намѣстник <pb n="28" /> р |
о. намѣстник ђака манастирског.</p> <p>„Шта хоћеш Јосифе““ запита га на то.</p> <p>„Донео сам в |
то узме тужбу и прочита им је.</p> <p>„Шта велите на то?“</p> <p>„Није истина!“ викне Митрофан |
и да овај његово стање познаје.</p> <p>„Шта је?{S} Помутило му се овдѣ!“ рекне ђак, и стане јед |
>„Ја ти честитам на тој побѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст би памет умотала; ж |
два човѣка с пушкама на стражи.</p> <p>„Шта је то“ Запита сам себе. „Шта ће ови са мном?{S} Та |
говоре калуђери слежући рамени.</p> <p>„Шта наопако,“ продере се гост и разрогачи очи. „А ви да |
име Ваше Светости“ — ту заћути.</p> <p>„Шта?“</p> <p>„Муком прећи!“ рекне о.{S} Теофан и уздахн |
имандрита, смѣјући се грохотом.</p> <p>„Шта то?“ запита га архимандрит.</p> <p>„Да је настојате |
ми је!“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„Шта ти је жао?“</p> <pb n="356" /> <p>„Што ће наша цркв |
њега, поглед им значаше много.</p> <p>„Шта се згледате?“ повиче гост, „ваљда немате куварице!{ |
ол све, што бијаше собом донео.</p> <p>„Шта се ради на пољу“ запита о.{S} Теофан кротко.</p> <p |
Теофан.</p> <p>Јосиф се смѣшио.</p> <p>„Шта вели господин?“</p> <p>„Мал’ га није капља ударила, |
атраг, и само се окрене к зиду.</p> <p>„Шта је том човѣку?“ запита управитељ ђака, видећи да ов |
„Има их и горих, кои сад живе!“</p> <p>„Шта ти твои жутокљунци, ваљада“ — Баш ми је брига за те |
ес код новосадског магистрата.“</p> <p>„Шта?{S} Изгубити процес То би била штета за манастир.“< |
о, и ја сам му по праву судио.“</p> <p>„Шта је дакле урадио?“</p> <p>На ово питање стане се нас |
/p> <p>„Чекај да ти помогнемо.“</p> <p>„Шта ћеш ти мени помагати, шепртљо,“ одврати му онај. „Н |
д манастира до манастира па да одадирем штаком гдѣ ког стигнем!{S} Имам ја других, већих послов |
шепртљити.{S} А митрополит зграби своју штаку од подебела бамбуса, па извешти мога владику на д |
</p> <p>Ово је био ручник за епископску штаку од бѣле свиле богато набран, и богато златом изве |
р; 3.) Један везен ручник на епископску штаку за вашу персону, јер држимо, да ће вам скоро митр |
зданија западњег у врло опасном стању; штала да падне.{S} За храну куће нигдѣ ништа, а треба м |
и код астала; други су се одкотурали до штала; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме б |
хитају низ басамаке у порту, а одонуд к шталама, и за тили час види намѣстник, како два слуге н |
једни се пруже на под, а други одсрћу у шталу, и сместе се како се ком даде.</p> <p>Од калуђера |
e="titlepage"> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИЋА.</p> <p>1881.</p> </div> <pb n=" |
ки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преживиле.</p> <p>Епископ Рајачић буде на скоро |
а братија буду у друге манастире попремѣштана, а нова два доведена из других.</p> <p>— — „Прегл |
су ти годишњи приходи, који су онда завѣштани:</p> <l>Архиепископ је завѣштао годишње. 6000 ф.< |
ти: „Видите само.{S} Цар је потрдио завѣштано давање, и то се имало одмах започети.{S} Да се то |
да завѣштани:</p> <l>Архиепископ је завѣштао годишње. 6000 ф.</l> <l>Епископ темишварски . . . |
астави тетка, „и то си чула од мене, па штап у руци, подебео бамбусрор са сребрним оковом...{S} |
мо то сачувало, што сте мршави ко липов штап, али ако дуже овдѣ останете, нисам вам сигуран ни |
на којој су једини прозор јаки гвоздени штапови ограђивали.{S} Нареди ђацима да му се даје свак |
у, (У оно врѣме казнили су мушке кривце штапом, женске овде споменутим сурогатом.) Него пуштајт |
<p>О. Теофан стајао је све до сада као штатуа од камена с узвишеном главом, скрштеним рукама, |
„Ово је капела за најсрѣћније врѣме човѣштва, за млада срдца; за вас реко бих баш као нарочито |
пази.</p> <p>И тетка се извуче нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да рекне коч |
то се ствари тиче, ја ту немолим, да ме штеде и заклањају: нека ми буде како сам заслужио.{S} А |
д очима стајало благо, које смо трудом, штедњом, и мудрим разполагањем стекли... већ су ми пред |
во сам ја стекла, послѣ мога мужа мојом штедњом и управом.{S} Са овим могу разполагати по вољи, |
42 будем по својој вољи или невољи премѣштен у манастир Шишатовац.{S} Ту сам засадио велики шљи |
буде о.{S} Теофан у други манастир премѣштен.{S} Она се бијаше доста добро опоравила, али он ни |
и ниси срѣћан,.. јест, ја сам добро извѣштена... ти си несрѣћан.., мораш бити несрѣћан...{S} У |
. . · 90 фор.</p> <p>За преважање премѣштених јероманаха . . . . . . . . .{S} 40 фор.</p> <p>З |
како је све лѣпо, чисто и господски намѣштено.</p> <p>Но јошт се већма зачуде, кад их доведе до |
ваше носеве?“</p> <p>„Нема!“ гласио је штереотипни одговор.</p> <p>Гост се трже, и запита чуде |
ноту свирати.{S} Зар је то за нас каква штета?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, хоћу ја да пренесем на |
<p>„Шта?{S} Изгубити процес То би била штета за манастир.“</p> <p>Архимандрит се стане мислити |
о се у почетку бијаше намѣстио.</p> <p>„Штета, што ниси отишо у глумце,“ проговори послѣ подуже |
примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће бити штете, али за мене читава ће бити несрѣћа.“</p> <p>Архи |
.</p> <p>Незнамо казати, јесу ли толико штете господа мишеви тој архиви нанели, али знамо, да < |
са браћом споразумѣва, него кући прави штету, а браћу као скотове држи: онда се браћа обраћају |
права браћа.{S} Само што је господин вѣштији, па се дао однети раније, док и њега винковић нес |
охије; већ се видило, да су се мало извѣштили.{S} Сад нису у једаред говорили, него је један че |
е куражи.</p> <p>„Радо се састајао са вѣштим људима и послушао је добре савѣте и ваљане предлог |
ор био изврстан појац и по гласу и по вѣштини.“</p> <pb n="259" /> <p>„Слушао сам их једаред“ п |
огу мајсторски играо, а публика му је вѣштину радо награђивала, па су се они смѣјали да су им с |
ужила за чврсто становиште и непробитан штит против ма каквог насртаја.“</p> <p>„Тако и јест,“ |
на њу, и нека јој подѣли крѣпост, да те штити и одбрањује од сваке напасти нечастивог анђела и |
настир игумана Константина свога старог штићеника.</p> <p>Непрође дуго времена за тим, а једно |
му и обаве, показиваше архимандрит свом штићенику, како се ваља држати, кад се у цркви служи.</ |
лађи), плету курјук и браду... лакиране штифле... шешир ко локвањ, да непоцрни... па лѣп попа, |
уљу:</p> <pb n="347" /> <p>„По рачуну вѣштих тому људи трѣбало би нам за те школе три учитеља.< |
у се грло грчевито стегнуло: „Ох Ленка! што изговори те кобне рѣчи, што ме опомену на тога стра |
ај оних саборских списа од године 1790, што сте ми их приобштили, неиду ми из главе, па сам и с |
он неможе гризти зубма оно мало хлѣба, што понесе у шуму.{S} Није него да му припашемо сабљу.{ |
здравим домаћину.“</p> <p>Срѣћа његова, што високородни није разумѣо, шта онај говори, него да |
доиста ваља ићи.{S} Послѣ свега онога, што је проживила у послѣдњем часу, појави јој се прѣка |
тране није се дала побити истина онога, што му је о његовом досадањем животу говорила.{S} Слѣду |
лио, шта се све може изсукати из онога, што њему наврије да учини.</p> <p>„Он је дакле тога рад |
ову држао, то нам је познато из онога, што смо о њему мало прије чули.</p> <p>Други калуђери п |
ошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О. Теофан приклони гл |
о, кад се неби мого ни опоменути онога, што сам овдѣ претрпио.{S} Но кад бити неможе, служиће м |
еш и ти подпуно схватити моменат онога, што ћу ти даље да кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је би |
о ласкати.{S} Реко сам Вам екселенција, што сам држао, да администратор митрополије свакако виш |
остно. „ Знаш ти добро ко.{S} Она куја, што иде и лаже у двору које шта на поштене људе.{S} Али |
ко:{S} Хвала ти, хвала ти, драга Ленка, што то изговори; сам ти је Бог те рѣчи у уста ставио.{S |
им служио сѣкући хлеб и оно мало смока, што бијаше том приликом за се понео, да глад уталожи.</ |
срдцу, која је све тужнијом постајала, што је дуже времена протицало.</p> <p>Свако ће нас подп |
извади крпицу са оно мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на подне завара, а већ у в |
м душом, да нити је што чула ни видила, што у соби бива.</p> <p>„Какво ти је то писмо?“ запита |
ража бивала све мекша, него првих дана, што су видили да је он мирнији.{S} А можда се већ и сув |
; а у теби ће пре видити св. Флоријана, што долази да му гаси ватру у глави, него куварицу.“</p |
и прекрсти се побожно. „Оних 6. година, што сам под његовом руком калуђеровао, увиле су ми душу |
ни вас.“</p> <p>То је била пуна истина, што је господин адвокат реко, њему нису никога ни затво |
м управо шта је боље.{S} Ако је истина, што путници пишу, да пола сласти изгуби, ко сам путује, |
час пре позвали, да кажу, је ли истина, што сте ви на оца Теофана донели, а они одрекоше свѣдоч |
и, да је свуда и у сваком послу истина, што стари рекоше: небои се свака шуша бога, већ батина! |
ијуму</title>...{S} Онда јој нема пара, што је лѣпа; баш као... као... но, као професорка.“</p> |
онај од млађих <pb n="156" /> калуђера, што је кваку од браве у руци држао, и врата и нехотице |
скоро гласно други од млађих калуђера, што стојаше прѣд врати.</p> <p>„Нека! нека!“ прошапуће |
само кривица настојатеља тих манастира, што те ствари нису тако описане и нацртане, да их може |
> <p>„Знаш, да наша обитељ није богата, што више да је сиромашна.</p> <p>„Госпођа Ленка богата |
а отворе, и нѣко куцне на његова врата, што се отвараху унутра.</p> <p>„Ко је?“ запита он сасви |
почетку бијаше намѣстио.</p> <p>„Штета, што ниси отишо у глумце,“ проговори послѣ подужег ћутањ |
истина; јер је патријарх Јосиф заиста, што каже о.{S} Теофан, светитељски служио.</p> <p>„У шк |
на десно на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особито у очи упадало, запита: „Шта је знамен |
ди грѣшни, слаби, у толико тврђег срца, што су се свега одрекли што друге занима, ублажава, укр |
амо од тога.{S} Међутим, ја нисам крив, што се строго недржи дисциплина,“ одговори о.{S} Теофан |
на коли него у ћелији, и једу из торбе, што су понели.{S} Јест.{S} Ја немам ништа против тога, |
сам патријарх нема тога гласа и славе, што има наш домаћин.</p> <p>„Иди цару... хвале га!{S} И |
жење, и кои су у стању извести послове, што ће да служе на велику корист а уједно и на славу и |
" /> <p>„За отца Теофана истина је све, што сте казали.{S} Али то је он заслужио.{S} Он се прот |
и себи, па пиши, предузимај, чини све, што иде на славу Бога, на корист људи и на добро наше.{ |
цѣнити и <pb n="167" /> уважавати све, што је лѣпо у свѣту, а нарочито међ младим женскињама; |
доскочи, а влада ће радо одобрити све, што он пронађе да лежи у интересу цркве, чије заслуге з |
а њега, па је био приправан бацити све, што имађаше у рукама, и ретирирати за оружане стражаре. |
имо нашим гостима.</p> <p>Обишавши све, што бијаше занимљиво у манастиру, понуди домаћин госте, |
се, и уђе у собу, па метне на стол све, што бијаше собом донео.</p> <p>„Шта се ради на пољу“ за |
ан приповѣди архимандриту у кратко све, што је нама већ познато.</p> <p>Архимандрит је слушао п |
узвишености и самопоуздања.</p> <p>Све, што се до сада говорило, слушао је, као да се њега и не |
и сасвим миран продужи: „Сад нека раде, што им је воља.{S} Ја сам на све готов.{S} Оче Теофане! |
лађи... ја сам морао допустити да буде, што старији налаже, па после сам мого својим путем сати |
је крив Хранислав...{S} Само нека буде, што би ваљало да буде, показао би њима Хранислав, да је |
ли задовољни, што се добра у реду држе, што се капитал чува.{S} Јест.{S} Али ако стане спољашно |
м наплатио.</p> <p>О. Теофан стужио је, што наши кажу, као светитељ.{S} Народ је како из прњаво |
бу своју рѣши.</p> <p>О. Теофан чуо је, што га очекива ако одговор настојатељев изпадне протива |
<p>„Хоћу, с драге воље; толико радије, што о њему немам толико говорити.{S} Али ћемо и то на с |
у гроб свему, што ми је било најмилије, што ме је држало, дизало, крѣпило, узвишавало!... као у |
одговори архимандрит. „У толико прије, што посрѣдовање између два тако племенита створа, као ш |
оји <pb n="73" /> се у истину обрадује, што ће ствар у руке тога мужа доћи, кога су сви као раз |
астир, разгледају шта се ради, и хвале, што год виде.</p> <p>Неће добро бити!</p> <p>— — „Дође |
којом је народ цѣливао крст и еванђеље, што се находише на истом покрову, или узнешености, коју |
ли сам касније познао, да је било боље, што тог било није.</p> <p>„Она се удала послѣ, и била ј |
стара тетка. „Баш вам хвала, господине, што сте нас овамо довели,“ каже она даље архимандриту П |
а завије у крпицу мало хлѣба и сланине, што да му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, |
такав дух ни присмрдити, у толико мање, што живи настојатељ зна цѣнити лѣпе очи боље, него сви, |
раво јутро.</p> <p>Куварица докраде се, што је више могла кришом до манастира, и оде о. намѣстн |
и небило.{S} Сад одлазите... па тубите, што вам рекох!“</p> <p>О. Теофан није се надао оваковом |
е.{S} Ја сам вас молио да ми опростите, што сам вам згрѣшио; ја праштам вама све, ради чега бих |
че, ту вас молим, да ништа непрећутите, што можете пред неумитним судијом заступати!{S} И ово с |
ца Теофана, јер им је то дојавило ђаче, што га је Ленка за Теофана и његову ћелију била питала. |
о је велика побѣда боље природе у теби, што си напаст најжешће страсти тако јуначки одбио.</p> |
едеон.{S} Гедеона је љубио и тога ради, што је овај врло лѣпо служио.</p> <p>„И у обште, казују |
ли недам да буде архимандрит тога ради, што га је епископ Платон произвео.{S} Нека скине крет, |
он заслужио.{S} Он се противио прѣсуди, што му је збор братије донео, а послѣ је ножем на мене |
наши калуђери теже, да су изображенији, што више имају воље к свом чину <pb n="170" /> и позиву |
n="81" /> <p>Приобшти и другој братији, што му је о.{S} Теофан говорио, и ови су у пуној сигурн |
кне:</p> <p>„Макар ме мало и прочупали, што му драго.{S} Али тим ће се нов дух улити у калуђерс |
рећи свѣдок.{S} Преслушају се и остали, што их бијаше навео настојатељ, и сви приповѣде онако, |
о ни рѣчи реко; људи би били задовољни, што се добра у реду држе, што се капитал чува.{S} Јест. |
га покупи о.{S} Теофан оно мало ствари, што их је имао, сѣдне на манастирска кола, која му је а |
то као сад.{S} О! ми смо добри доктори, што се тога тиче.{S} С нама није лако изићи на крај.{S} |
} Је л’ Крсто!“</p> <p>„Говори само ти, што се питаш.“</p> <p>„Е па било нас је свакојаких.{S} |
кад си реко да ћеш ми данас све казати, што држиш, да ми имаш казати.</p> <p>„Дакле говори: ја |
стњејше конзисторије, дотлѣ ће стојати, што сам ја наредио.{S} Ви ћете оче Теофане, одмах у ваш |
нарав човѣчију, а то је не само искати, што је немогућно, него управо убити га!...{S} А што се |
вати.{S} Она може много штошта незнати, што други свог незна, али како други совѣт што дозна, о |
химандриту: „Ако ја морам све написати, што овај говори, ја нећу бити никад готов с протоколом. |
ослѣ ми то нѣкако иде у реч, може бити, што желим, да тако буде.{S} Што се ствари тиче, ја ту н |
„а ви ћете нам о том балу приповѣдити, што знате.“</p> <p>„Хоћемо, високопречестњејши господин |
л’ ви сигурни, да ће они све потврдити, што сте ви рекли....“</p> <p>Настојатељ недочека да арх |
овит, и ја сам држала да морам учинити, што ми рекне.{S} Ја сам пошла за другог, без љубави... |
" /> страну, која може живима пресѣсти, што умрли нису своју дужност учинили.{S} Ја сам сигуран |
ведемо, и тако ћемо само оно споменути, што је најнужније, <pb n="136" /> да се разумѣ догађај, |
почео, може се узрок барем у томе наћи, што је кратко врѣме митрополисао.{S} А можда се није ни |
најбоље,“ одговори Ленка у полу чујући, што стара говори, у полу пак нечујући.</p> <p>„Заболи м |
„Ох Ленка! што изговори те кобне рѣчи, што ме опомену на тога страшнога осветника!“</p> <p>Ту |
лави мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, што га је зајео, и сви се стану на ново грохотом смѣјат |
м мирно.</p> <p>„Ја!“ одговори му онај, што бијаше куцнуо.</p> <p>По гласу позна о. намѣстник ђ |
ху, који је за њим стојао.</p> <p>Онај, што бија љоснуо о земљу, скочи са земље те јапаша овога |
немилице.{S} Изтѣраћу им мачку на оџак, што но веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Док је адвокат о |
који пут послужити.{S} И то је тај бал, што су га описали као да је сам антикрист ту био.“</p> |
прилику да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја нисам послушао вашу |
дани избројани, и зато хоћу да наредим, што држим да ми је дужност учинити.{S} Ту одређујем ја |
по својој вољи на себе узео, које тим, што је манастир народно добро, а не његово приватно.{S} |
је био повисока; а чинио се још вишим, што није имао велика трбуха.{S} Коса и брада тек је по |
уздигнутом главом и поноситим погледом, што његов обичај небијаше.</p> <p>Четири калуђера стоја |
владичиних врата, с том само разликом, што камилавку није скинуо; јер је ова по чину морала ис |
астирском човѣку забрањене, које чином, што га је сам по својој вољи на себе узео, које тим, шт |
а господина, значајна јављала се у том, што је држао да у сваком друштву и састанку представља |
се познавало, да је тим чисто уврѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему трѣба каква информација. |
свим нове биле, те није ни оно разумѣо, што би иначе мого по граматичком смислу знати.</p> <pb |
лего у постељу, и тиме је боље спавао, што је чуо да су се гонци вратили, а куварице нису ни в |
други: само се у том од нас разликовао, што смо ми који под астал, а који на ходнику на нос, а |
осподине!“ запита он, кад је све казао, што је држао да му ваља казати, а казао је и оно, што т |
крене се Крсти.</p> <p>„Крста је казао, што је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архиманд |
м, да ме зажалите.{S} Ја сам оно казао, што држим да морам по дужности онако мислити и говорити |
иси, ја бих томе о.{S} Теофану показао, што је настојатељ а што је подчињени калуђер!{S} Настој |
исокородни, којем чисто небијаше право, што је ова здравица дужа од његове: „<foreign xml:lang= |
ника.{S} Он помисли, да је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло примили, и добије јошт више кур |
је та прекрасна жена?</p> <p>Отајство, што ју је увијало, указивало се као она танчица, на кој |
повѣсти. —</p> <p>„Ако пишеш оно друго, што си од мене чуо, забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, |
ећи.</p> <p>Пило се подоста; није чудо, што се мало теже дизао.</p> <p>„Ја се подижем...“</p> < |
</p> <p>Пило се оштро; није дакле чудо, што се морало чешће у подрум по „тазе,“</p> <p>Онај ђак |
adjecto</foreign>!{S} Није дакле чудо, што са свим малодушно проговори: „Дуката!..а од куд сир |
povidl</foreign>...{S} Није дакле чудо, што је игумну желио да напредује као његове шљиве.</p> |
немилост чути.</p> <p>Није дакле чудо, што се сваки јављао мањим од макова зрна.</p> <p>Ту се |
је велико.{S} Није дакле ни мало чудо, што су му се шаке из све снаге једна другој приближивал |
и:</p> <p>„Извините, милостива госпођо, што вас узнемирујем.“</p> <p>Ленка му прекине реч:</p> |
то о.{S} Теофан нити бијаше што учинио, што небијаше просто учинити, нити што неучинио, што му |
јаше просто учинити, нити што неучинио, што му ваљадијаше чинити.</p> <pb n="95" /> <p>И доиста |
ене, јер вас је данас само то сачувало, што сте мршави ко липов штап, али ако дуже овдѣ останет |
та на часак отворила, те се оно изнело, што за човѣчји стан најмање приличи, и нѣшто мало худна |
астира мисли, и све чини радо и весело, што тому иде у хатар; зато да буде са високородном госп |
о, не могу вам казати, како ми је мило, што сам све то видила,“ рекне стара тетка. „Баш вам хва |
с силе, шта вам је?“ Шта вас је снашло, што сте ме напали?{S} Идем одмах господину, да му кажем |
ове погрѣшке могу учинити, да изгубимо, што нисмо врѣдни да сачувамо и умножавамо. “</p> <p>Раз |
ца, пак да покаже да је то свето писмо, што говори, дода: „И доћиће ови, те јошт како радо; они |
ти и говорити.{S} А ви кажите слободно, што год против мене знате.{S} Ја се небојим ничега.{S} |
ополитом, па му је свашта, било угодно, што је на то циљало.{S} За то благо запита о.{S} Теофан |
ње.</p> <p>Старој је било врло угодно, што се возила са господином архимандритом на четири коњ |
рија, те да се тамо приправљају за оно, што имају бити за управитеље цркве и црквених заведениј |
ворило се, да му је та калафа била оно, што је садашњим банкијерима вертхајмова каса.</p> <pb n |
, наравно да јој је прва мисо била оно, што јој се синоћ догодило.</p> <p>„Право је имао Тоша.{ |
— а нико тако неприкрива у кућама оно, што ваља да је тајна, као чуваркућа.{S} За то се и зове |
Јест.{S} А хоћете л’ се заклети на оно, што сте на о.{S} Теофана казали?</p> <p>„Ја хоћу“, одго |
же тиче,“ одговори протођакон. „На оно, што су се владике и манастири сваке године на народне п |
им дражестима и тѣла и духа бијаше оно, што зид бобу.</p> <p>Било је часова, у коима није ни чу |
ита патријарх, кои обично нечујаше оно, што му небѣше по вољи.</p> <p>„Све!“</p> <p>„Е, све!{S} |
могу рећи и оно, што нису чули, и оно, што нису видили... они су у стању сами себе ножем зарез |
ао да му ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно што је мого прећутати.{S} Али јуридички |
а ти људи, како видим могу рећи и оно, што нису чули, и оно, што нису видили... они су у стању |
али незнамо је ли му било по вољи оно, што су о балу казали.{S} Тужба је ту била подпуно посвѣ |
, јест, па ће лакше бити прегорѣти оно, што се пропустило и није се учинило.{S} Али ми ево почи |
нике прешо, и у зоологију ушо, јер оно, што ми се чинило да је буква, није дрво, него животиња, |
е у мислима опетовао по десети пут оно, што је смислио Екселенцији казати; и за то је имао очи |
овако научила, па шта ћу.{S} Но добро, што није Видаковић жив... било би ми заиста непријатно |
рквене управе много да трпи, баш за то, што наводно дотична наша права небијаху законом државни |
ратимировића код народа помагало је то, што је он устроио гимназију у Карловци и богословију та |
{S} Може бити да је тому узрок било то, што је држао, да ће му аукторитет бити у толико већи, у |
ека дође; нефали јој ни у Бечкереку то, што има у Митровици.{S} Собарица собарица, било у Митро |
олико способности показивао; лако зато, што му је недостајало и науке и свѣтског изкуства; а за |
капитал имати, па га немамо само зато, што не одговорише они <pb n="124" /> својој обвези, кој |
Ленки је било и самој мило, а нарочито, што јој је тетка тако очевидно необично уживала.</p> <p |
то.</p> <p>У смѣху му одсијаваше нѣшто, што младу жену чешће натѣра, да предмет погледу на друг |
ит човѣк, добра срдца, вољан на свашто, што је добро, срдцем и душом калуђер.</p> <p>„Један од |
>„Је с’ ти, море, глув? — Зар ниси чуо, што сам реко?“ одговори му на то патријарх мрко га погл |
и сами Руси могу још дуго учити од нас, што се тиче црквеног реда и пристојног богослуженија.</ |
злочестом управом онај пао под конкурс, што је у повѣстници наших манастира дотлѣ и послѣ тога |
није учинио.“</p> <p>Но то је био врат, што о.{S} Теофан нити бијаше што учинио, што небијаше п |
ље к свом чину <pb n="170" /> и позиву, што већма настоје за тим, да нам куће цвѣтају: тим су м |
А митрополити старији сгрѣшили су Богу, што вису за времена све те драгоцѣности народне под сво |
које одговара и оним духовима у народу, што траже не само да се прихране, него и да своје умне |
ти велиш?“</p> <p>„Е па кад други кажу, што ја да тајим?“ одговори свѣдок, на ком се видило, да |
и имао је посве право.{S} Благо човѣку, што крв <pb n="177" /> није као зрак коим дишемо, него |
роговори: „Хвала ти преблаги спаситељу, што ми ту мисао посла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, к |
/p> <p>„Пружи му дакле руку, и буди му, што жели да му будеш!</p> <p>„Буди мила сестра љубљеном |
; „сад да нађем у манастиру гроб свему, што ми је било најмилије, што ме је држало, дизало, крѣ |
је наравно боље имати друга при свему, што духу <pb n="201" /> човѣка годи.{S} Ево сад смо на |
уши, срдцу и уму народа, вођом к свему, што је узвишено, свето, сјајно.“</p> <p>О. Теофану игра |
ит Партеније изручи вѣрно отцу Теофану, што му бијаше сестра поручила.</p> <pb n="245" /> <p>Та |
имандрит их опомене, да му кажу истину, што их буде питао.</p> <p>„Хоћемо!“ одговоре обојица у |
ир и да иште од намѣстника своју плату, што јој је припадала.</p> <p>Она тако и учини.</p> <p>Т |
аше запетим жицама инштрумента за смѣх, што ће доћи.</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе да га |
<p>Архимандрит Партеније одржао је рѣч, што ју је о.{S} Теофану дао.</p> <p>Покаже му комад зем |
е ће бити, да нечекамо, да сам изтераш, што смо ти дужни.“</p> <p>Сви се стану смѣјати, и весељ |
м те ни за шта; нетѣрам те да ми кажеш, што нећеш сам собом да говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто |
То кад се на калуђерски преведе значи: што је црквено, то је настојатељево, а што је бѣло, то |
у дође.{S} Он је строг, али и праведан: што он рекне, ја ћу примити, па ма ми се и главе тицало |
добар господин, нема му пара у друштву: што тај зна лѣпо наздрављати, одздрављати и поздрављати |
тојатељи.{S} Знате како наши људи кажу: што црвено црквено, а што је бѣло, туторово цѣло.{S} То |
че?{S} Учините то; ја вам ево допуштам; што више ја вас на то позивам!“</p> <p>„Ако В. Светост |
з петних жила заузимати; <pb n="277" /> што више мислила је, да ће му угодно бити, ако му пружи |
: „Јесам ја реко, да ће бити ђавола!{S} Што си долазила.{S} Господин зна да си овде, а зна, да |
знам; а повѣстница нека чини своје!{S} Што год је рађено у манастирима и о манастирима, радило |
г друштва, и рекне ономе: „Ћт’ бабо!{S} Што се намећеш као сочиво на божић,“ па му изплази подо |
може бити, што желим, да тако буде.{S} Што се ствари тиче, ја ту немолим, да ме штеде и заклањ |
и опет подпуно у своју власт добије.{S} Што је прошастог вечера нашо за право по унутарњем осѣћ |
одар а калуђери су само његове руке.{S} Што он заповѣди, то они морају извршити, па ћуткац!“</p |
убити, ако тако и на даље останете.{S} Што ви сад грѣшите, можда ће невини ваши прејемници одк |
се настојатељ за одговором обзирати.{S} Што му је прије било са овим чисто, то му сад нехтѣде н |
.{S} Стар човѣк није никуда пристао.{S} Што си се ти вратила; ми би вас овдѣ дочекали. “</p> <p |
он управо све нас и држи у друштву.{S} Што вам је то добар господин, нема му пара у друштву: ш |
супруга окружног предстојника; оне двѣ што за њима иду, то су супруге окружних и срезких полит |
S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ. високородије заступник самога н |
ите, и да јој се — та смртни смо људи — што догоди, то неби могли себи никада опростити.“</p> < |
оји дрва, сѣку.{S} Онда им вино годи, а што их кад кад поштени људи <pb n="8" /> пред другима г |
ци није се баш ни њему самом допадао, а што се могло ту подметнути и налагати, то је само нагађ |
што је црквено, то је настојатељево, а што је бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане с |
о наши људи кажу: што црвено црквено, а што је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад се на калуђерски |
није ступило.{S} Али тако је било... а што је било, то је сѣме, које можда није изтрулило.{S} |
је сигуран знак, да неиде само собом: а што се силом надвезује и крпари, то неизпадне никада чи |
емогућно, него управо убити га!...{S} А што се тиче имања манастирског, то није народно, него к |
ра тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што велите за мѣшање других особа у манастирске ствари, |
ди чега бих могао на вас зажалити.{S} А што се саме ствари тиче, ту вас молим, да ништа непрећу |
мо у глиб, који дна нема.{S} Јест.{S} А што се тиче чашћења по манастири, ту су калуђери криви. |
S} Теофану показао, што је настојатељ а што је подчињени калуђер!{S} Настојатељ је господар а к |
се, кад види да је куварица.</p> <p>„А што си долазила, човѣче“, повиче јој на сусрѣт. „Хоћеш |
ошћу обрати се о.{S} Теофану.</p> <p>„А што ти неговориш о.{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало први |
ѣђе погрѣшити, него кад устима изражава што мисли.{S} Ја ћу јој јошт данас однети твоје писмо; |
изнађе и обиљежи оно нѣколико стромова што му је јошт трѣбало.</p> <pb n="310" /> <p>Тражећи с |
како је Хранислав кадио собе ради тога што су му женске особе прѣко прага у собу прешле.</p> < |
е, да се ко бајаги тим народ побуди, да што више манастирима прилаже.{S} Али ће то неумѣстно см |
вај загуди?“ Ако само иоле примѣтим, да што снује, волим га угушити него да ја страдам!</p> <p> |
сокопречестњејши господине, гледајте да што пре опаше појас игумански, баш га је заслужио.“</p> |
увѣк онима највише, који су против реда што чинили.{S} А најмање смѣ то виша власт игноровати, |
енки и њеној тетки.</p> <p>„Она госпођа што иде са домаћином, то је супруга окружног предстојни |
а хука и бука и била је прави узрок, за што је настојатељ послѣ о.{S} Теофана окривио.</p> <p>А |
одговарали су, кад их је ко запитао, за што сирото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год с |
„ И послао је ову чутуру!“</p> <p>„А за што иште од мене шљивовице?“</p> <p>„За то што је сам н |
Ми калуђери сви смо браћа, па ко је за што; ко је за господина, нека господује, а ко је за арг |
е: „Радите што вам драго; ја нећу ни за што да знам.{S} Мене се ништа нетиче.“</p> <p>Кад дође |
да ми опрости: а честњејша конзисторија што нађе за право одредити, ја ћу је синовно послушати. |
, врѣдно, тетице.{S} Него нисам свршила што сам почела говорити...{S} Дакле, кад моја тетица ме |
ини се једном од дружтва да и њему ваља што рећи.</p> <p>Пило се подоста; није чудо, што се мал |
кви?{S} Говори!{S} Мени је свеједно, ма што казао, само хоћу да чујем.{S} Говори!“ рекне патриј |
{S} Други ваља да троше, да и народ има што од манастира, и ти ваља да су игумни и архимандрити |
кораке.</p> <p>Кад дође к том мѣсту има што и видити.</p> <p>О. Митрофан лежи на земљи, и држи |
и да је св. каноне поврѣдио, да је њима што противно учинио, па ето му тешке главобоље.</p> <p> |
<p>Морамо коју рећи о овим манастирима што се овдѣ спомињу.</p> <p>Света Гора позната је по им |
мајчице, хајде да ти синак помогне.“ На што узме тетку изпод руке и пође за онима.</p> <p>„А ми |
ио?“ запита архимандрит упућујући га на што управо има да одговори.</p> <p>Настојатељ немогаше |
гледао је са ходника у ћелију као да на што пази.{S} Кад се управитељ приближи <pb n="305" /> п |
, као да пропаде у земљу.</p> <p>„Па на што ти тај нос!“ запита администратор љутит Амфилохија, |
ѣти архимандрит, „немогу знати дакле на што управо мислите.“</p> <p>„На што?{S} На оно што се н |
се справља као дивља звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} Али како опази ђака, тргне натраг, и с |
.{S} Онда се нећете моћи потужити ни на што.{S} Сад ће вам господин протођакон прочитати записн |
учитељи из калуђера, шиљући оне, кои на што позива покажу, да се у дотичним вишим заводима изуч |
има поступате, ми ћемо нашу крајцару на што боље и племенитије употрѣбити.{S} А како народ од к |
{S} Он се стрѣсе од грозе и повиче: „На што калуђеру нож!{S} Зар он неможе гризти зубма оно мал |
акле на што управо мислите.“</p> <p>„На што?{S} На оно што се нас калуђера понајближе тиче,“ од |
во чини, јер нити је његово ни наше, па што га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А нак |
и.{S} То кошта много мање новаца.{S} Па што би то било њему противно?{S} Сваком своје.{S} Он по |
днога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што се мрзнеш кад таковом господину банда многаја лѣта |
<pb n="60" /> да од манастирског добра што даде, запита листоносца: „Шта ће твој господин од м |
једном другом ли манастиру, иначе ништа што би човѣка занимало.</p> <p>Шта је овому стању узрок |
дочека у своја наручија. „Ја нисам крив што се дајеш грлити“, рекне јој загушљивим гласом „сама |
од кога узео ни крајцаре за савѣт; кад што напишем, ваља да ми се плати... а савѣтом помоћи чо |
уће и народно добро, ваља дакле и народ што одтуда да има.{S} Пијте.{S} У славу Божију.“</p> <p |
ове!...{S} Мислио сам све што знам, све што могу, употрѣбити, да се дигне света кућа, <pb n="37 |
. а ноћ није за госпође да путују.“ Све што на човѣку говори, и лице, и очи, и звук гласа, и др |
ни људи из далеко земље долазили, и све што бијаше знатније и знаменитије, поодносили.</p> <p>Н |
да умѣш, хоћеш и можеш.{S} Преправи све што ваља, па почни како врѣме за то наступи.</p> <p>„Је |
око њега збива.{S} Осми дан спреми све што му трѣба, па кад му стража оде ручати, а он полаган |
међу чисте духове!...{S} Мислио сам све што знам, све што могу, употрѣбити, да се дигне света к |
о и сјајно.</p> <p>„И сад ће мислим све што долази обасјати права свѣтлост, те ћеш и ти подпуно |
љи, свѣдоци и закон... ја сам казао све што сам казати имао.“</p> <p>Ове рѣчи побуде у протођак |
ст, да можете учинити ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣстите.{S} |
ако мислити“, рекне му она на ово: „Све што сам од отца добила, и што ми је од мужа остало, ост |
ме чека, кад то учиним.{S} Сад нек буде што бити има.{S} Ти иди мирно кући па се постарај за ов |
итровици било у Бечкереку.{S} А нити је што друго била у Земуну, нити ће да буде у Букарешту.{S |
ла, и то тако с цѣлом душом, да нити је што чула ни видила, што у соби бива.</p> <p>„Какво ти ј |
му наредили мало пилета.</p> <p>Јео је што је морао; али није мого срдцу одолѣти, да неуздахне |
надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣтити...“</p> <p>„Понда и ви морате нас |
то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што учинити.</p> <p>Наравна је ствар, да ми овдѣ мислим |
вѣк добра срца, па није имао воље икоме што на жао да учини.{S} Закључи дакле све поднети честњ |
к друштвен; он је дакле са своје стране што више доприносио, да се друштво боље забави.</p> <p> |
ика.{S} Знао је да су у стању и најгоре што измислити и на њега потворити.{S} Нож у руци није с |
осигурана, одреди цар Леополд II. да се што пре почне семинарија градити и да се на то 10.000 ф |
тиру.</p> <p>— — „Настојатељ мора да се што у двору замѣрио, јер дворска господа, која на промѣ |
а оно се само од себе развија; а кад се што почне, па прекине, увѣк ће рогобатно да изпадне.{S} |
pb n="13" /> <p>Отац намѣстник једио се што се толико вино троши, које га је толико муке стало, |
е.{S} Он слегне рамени и рекне: „Радите што вам драго; ја нећу ни за што да знам.{S} Мене се ни |
да морате и на то помислити.{S} Он хоће што је најбоље, жели што је најузвишеније... али у свѣт |
био врат, што о.{S} Теофан нити бијаше што учинио, што небијаше просто учинити, нити што неучи |
на ово: „Све што сам од отца добила, и што ми је од мужа остало, остаје мојим и његовим рођаци |
та манастирска нема ниједног проштца, и што има гдѣгдѣ то огорѣли.</p> <p>У подруму мало јаче о |
узрока свог да сваки манастир обиђе, и што прије похита кући.</p> <pb n="194" /> <p>На то уста |
ељи манастире, чували су своје имање, и што је најважније, крили су своје расипање, ако га је г |
ерство, нов живот увести у манастире, и што се уложи у ове заводе, вратиће се с добром каматом. |
угима гостима у гостијоници изобличе, и што се по који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову строва |
ој се млади гимназиста јако допадаше, и што се овај више уздржаво и натраг повлачио, то се лѣпа |
ежником, па ћете цѣлу ствар изпитати, и што је нуждно наредити.{S} Ја вам дајем пуну власт, да |
но:</p> <p>„Ја радим што највише могу и што најбоље знам; а повѣстница нека чини своје!{S} Што |
ила су на сваки његов корак, само да би што дознали, чим би нос овога светца за своју песницу п |
тојао, јер су му сви одобравали, кад би што реко.{S} А послѣ начелника говорио је он највише.</ |
авље!“ То је морска дисциплина.{S} Ради што ко хоће.{S} Трѣба вас гвозденом руком стегнути.{S} |
било све једно.</p> <p>Незнамо хоће ли што важити у очима читатеља, али ћемо им ипак казати, д |
обили.“</p> <pb n="344" /> <p>А јеси ли што оставио за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ запита патри |
проговори на то о. намѣстник. „Јесам ли што против правила црквених и против закона мирског пог |
таву противно.{S} Има свуда свашта, али што није у реду, шкодило је увѣк онима највише, који су |
{S} Није ми баш много добра учинио; али што је истина, истина је.{S} Његово врѣме живи и дан да |
ислити.{S} Он хоће што је најбоље, жели што је најузвишеније... али у свѣту има сто прѣпона, хи |
Настојатељи су само у том јако сгрѣшили што се нису старали, да се такове реликвије боље сачува |
ко тврђег срца, што су се свега одрекли што друге занима, ублажава, укроћава.</p> <p>„Борбе трѣ |
ли митрополита Станковића?{S} Кажите ми што о њему!“</p> <p>„Хоћу, с драге воље; толико радије, |
} Знате, колико ми припада, па дајте ми што је моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам и дошла.{S} |
све снаге једна другој приближивале, ни што је било врло ризично за главу, која би се међу њима |
теније?“</p> <p>„Хвала Гурковој жестини што се моје особности тиче, подпуно.{S} Али ноћни духов |
вориш и коме.</p> <p>„А најпослѣ говори што хоћеш и како хоћеш.</p> <p>„Непитам те ни за шта; н |
ѣдоку, и рекне му мало попрѣче: „Говори што се тиче ствари, и неразтежи ко Наста ташке.“</p> <p |
послу држали смо се правила: „Неговори што незнаш; непиши што није било!“</p> <p>Таман да завр |
нити настојатељ.{S} Него је морало бити што издашно, јер се при том јако намршти.</p> <pb n="88 |
инио, што небијаше просто учинити, нити што неучинио, што му ваљадијаше чинити.</p> <pb n="95" |
кад би се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг манастира, сферу калуђерског живота и домак |
трѣбала.“</p> <p>„Најпослѣ може одпасти што и за нас.“ Овдѣ је мислио себе, те је мало жмирнуо |
е правила: „Неговори што незнаш; непиши што није било!“</p> <p>Таман да завршимо, али зачусмо ј |
ертацију, звао се Јован Суботић, а онај што је већ био доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш |
ам знао колико је куцнуло.{S} Кад човѣк што почне, па му хоће да пође за руком, а оно се само о |
их нестаје, и више ништа.“</p> <p>„Пак што неидете у врбонку по њих?“ рекне патријарх мало пос |
читав дан без најмањег облачка.{S} Тек што је почела зора пуцати, али стану кола врвити све је |
во всја тјажкаја.</foreign>“</p> <p>Тек што пѣсма у трапезарији умукне, и звона на цркви стану, |
стане.</p> <p>Зима је била лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери ради ране и сјајне мѣсечи |
очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмеза ил што имате, само брже, јер ћу напослѣдку на вас напасти, |
„Чуј ме само.{S} Ја сам имућна, ја сам што више богата.{S} Ми можемо од мога имања врло добро |
ang="de">Kriegslist</foreign> је сасвим што друго, мој мајору.{S} Знам ја добро шта је <foreign |
тако мирно и озбиљно:</p> <p>„Ја радим што највише могу и што најбоље знам; а повѣстница нека |
ему није било видити знака живота, осим што су му очи на ту јединствену слику гледале, пуну жив |
ује, који несадржаваше ни на који начин што за њега похвално; а архимандрит окрене лице на стра |
разумѣо, него мислећи, да га протођакон што пита, окрене се њему и рекне: „Заповѣдајте пречестњ |
а одношаја бити до слушати и овога, као што је слушао и друге.{S} Посао им је ишо од руке, па с |
ста, а око врата колир истога реда, као што га свештеници ношаху.</p> <p>„Ходио је у своје посл |
е између два тако племенита створа, као што сте вас <pb n="205" /> двоје, уздиже и онога, кои п |
дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније, као што је отац Теофан желио, али дође и протођакон Никанор |
ублажуј душевно и друге болестнике, као што си своју сестру ово дана блаженом чинио.{S} Ми се н |
S} К том су долазиле црвене чарапе, као што то епископи носе; шешир обичан свештенички, са архи |
Да богме.{S} То није роман по моди, као што су они твои, како се оно зову? „Христо Монте“ —</p> |
светца за своју песницу привезали, као што привезују разкалашна дерлад ухваћено младо птиче, т |
повиче му: „Ево те молим на колѣни, као што се Бог моли: смилуј се на мене, неубијај ме, небаца |
изазвати живот, пун срѣће и сласти, као што глас пролѣћа изазива живот цвѣта и мириса...“</p> < |
тѣло да се сасуши до коже и кости, као што су многи пустињици у старо врѣме радили и као што ј |
{S} Нарочито је имао пасију на очи, као што су те ваше.</p> <p>„Није било смѣрнијег калуђера од |
о, да ће им мачку истѣрати на оџак, као што рече, али и мени неће бити на лако...{S} Него да ид |
рловачку.{S} Апостол Петар и Павао, као што сви знамо, заузимају прво мѣсто међу апостолима. <p |
ту, свѣт би их своим волнама однео, као што је толике силне друге духовне снаге и велике духове |
а патријарху јави да је то учинио, као што бијаше то обичај у оно врѣме.</p> <p>Патријарх изја |
одмах започети.{S} Да се то чинило, као што је било одређено, то би од год. 1790. до 1840. кроз |
лио, али дође и протођакон Никанор, као што је друга страна очекивала.</p> <p>Комесија је дошла |
м побожног похађања за наш оријент, као што је ћаба у Меки за исток мухамедански.</p> <p>Али, н |
огом, но ми ћемо их дати у преводу, као што у наше време ишту нѣки хрватски чиновници од ћирилс |
вашу ћелију, па ћете бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, да непокушавате више |
> <l>За зграду је одређено од ерара као што је речено. . . . . . .{S} 58.000 фор.</l> <p>Пак по |
у полицију, ако твоје пециво остане као што је било до данас.{S} Рехтс ум! марш!</p> <p>„Сутра |
ресѣче им потајни разговор. „Чините као што сам реко; и док сте заједно, опомињем вас, да истин |
ги пустињици у старо врѣме радили и као што је сам основатељ највећег светог реда калуђерског, |
>При рѣчима: ево те молим на колѣни као што се Бог моли — клоне калуђеру глава на прси, као да |
ѣчи пријатељице му:{S} Ево те молим као што се Бог моли.</p> <p>Тима је рѣчма љубећа жена нехот |
му кажете, да ја исто онако мислим као што он пише; да има у мени највѣрнију сестру, која га љ |
његових алегата, а у ствари је било као што мало час рекосмо: то је наравно, да је тај контраст |
овом тренутку изгледао је у истину као што су први калуђери у идеалу изгледати могли.{S} Вањск |
ељ у фрушкогорске манастире.</p> <p>Као што је познато, има много људи у нашем народу, који ужа |
p> <p>Тако дође и мѣсец мај.</p> <p>Као што удесна свирка чисто диже ноге на играње код оних, к |
е очи прелазиле на онога, кои је управо што говорио.</p> <p>Ове архимандритове рѣчи као да му о |
ао, па је тако тај наслов значио управо што митрополит.</p> <p>Но у врѣме наше приповѣтке није |
>У новије врѣме рѣдко је ко знао за ово што се пређе радило, и тако се о тим стварима мислило б |
тим стварима мислило без обзира на ово што бијаше у старије врѣме рађено, наравно по потрѣбама |
и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што можда и сам мишљаше.{S} Ово је била само нова храна |
године; дакле на двѣ године прије, него што је цар Франц I. постао царем.{S} Већ зато га је ова |
, да му рѣчи могоше бити друкчије, него што је она желила.</p> <p>Ужаснута том мисли повиче гла |
сту, па нека вас суд све посапиње, него што ћу се дати од оних злотвора без сваке кривице шибат |
ра.</p> <p>„Дакле ипак много више, него што су она обојица добили!“ прошапуће архимандрит за се |
, која су начинили другачији људи, него што је твој доктор и његови другови, па вам друго ништа |
у свему више стављено у прорачун, него што ће доиста трѣбати.</p> <p>„Изволите само, В. Светос |
ваше?{S} Да, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљаде да се започне пѣвничко појање, доведе митроп |
алуђера Ленка, жива живцата, лѣпша него што је никад била, док су се у Новом Саду виђали.</p> < |
хо!{S} Та ти си усѣо на коња већег него што је био шарац Краљевића Марка.{S} Чувај се да те не |
брже изишле напоље из његове собе него што су у њу ушле.{S} Одмах за тим дозове <pb n="59" /> |
а је ту!“ повиче к долазећему, пре него што овај сасвим ступи у собу.</p> <p>„Ко та?{S} Запита |
у митрополитском двору служила пре него што бијаше у манастир у службу отишла, и тако је тамо д |
к себи полицајног комесара, и пре него што му овај назове добар дан, повиче на њега:</p> <p>„Г |
<p>Нигдѣ никога.{S} Све као и пре него што легоше.</p> <p>„Ти си тето снивала!“ проговори сад |
ђе у нову своју обитељ.</p> <p>Пре него што се кола крену, пружи о.{S} Теофан обѣ ноге прѣко ло |
собом и стару госпођу.</p> <p>Пре него што се архимандрит посади, проговори:</p> <p>„Извините, |
осподин администратор био веселији него што би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми |
да је и господин био мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> <p>„Е па кад други каж |
троши својим чашћењем но манастири него што приврѣди својим приложним крајцарама.{S} Оне празне |
ија је остала за њим у горем стању него што је била.</p> <p>Резиденција је послѣ њега прѣтила д |
вѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам желио.</p> <pb n="172" /> <p>„Ако сам и послѣ и |
ж продираше: „Кажи: хоћу! јер ако друго што кажеш, знај да ме на увѣк убијаш.{S} Ја немогу преж |
Господин Јоца казивао ми је да је радо што добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није |
епеном игуманства будем одликован, тако што учинио?{S} Ни за живу главу.{S} То је клевета, пуст |
ути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако што догађа; <pb n="212" /> а сад држим, да се само шали |
шт једну о Гедеону.{S} Видим да ти тако што најрадије слушаш!“</p> <p>„То је истина“, одговори |
лагано спремимо, па ћемо у 12 сати мало што ручати, и одмах на пут поћи,“ рекне Ленка устајући. |
ан ко други... као права браћа.{S} Само што је господин вѣштији, па се дао однети раније, док и |
нема нуждних дрва за гориво; кад хоћемо што да скувамо, морамо да кидамо своје плотове.{S} У ће |
то неизпадне никада чисто и цѣло.{S} Но што му драго: барем сам се осигурао од насртаја братије |
епетирати сваки дан, кад небуде учињено што ти заповѣдам.{S} Пре нето што мене из службе одтѣра |
е... та то ће им бити најмилије, једино што желити могу.{S} Они ће сами најбоље настојати, да т |
аво мислите.“</p> <p>„На што?{S} На оно што се нас калуђера понајближе тиче,“ одговори протођак |
то доба пазио је врло позорљиво на оно што се око њега збива.{S} Осми дан спреми све што му тр |
зати, а казао је и оно, што трѣба и оно што је мого прећутати.{S} Али јуридички пацијенти су ка |
у о.{S} Теофану сасвим спариле, као оно што спарава биље мраз или превелика препека.</p> <p>Он |
правом путу да с њима прођемо, као оно што смо прошли са манастирским и црквеним сребром.“</p> |
> <p>Ту се морала или стара политика по што по то одржати... на ово се чинио позваним епископ Х |
ем.</p> <p>„Бечка влада рада је била по што по то уклонити Мушицког са епископске столице, на к |
="55" /> е онда се морам бранити, па по што по то!{S} А ако они нестану на тај пут, онда би бил |
есвали.{S} Други немогу пити на само по што су живи, и кад им дође воља попити коју чашу више, |
иште од мене шљивовице?“</p> <p>„За то што је сам нема!“</p> <p>„Хм! па зашто баш од мене?“</p |
и, да ће именовани свѣдоци потврдити то што кажете, зато, да иначе људе нетрудимо, јест, јер је |
е учињено што ти заповѣдам.{S} Пре нето што мене из службе одтѣрају, волим видити тебе, да на м |
други свог незна, али како други совѣт што дозна, она мора то већ и уклонити.{S} На примѣр: ко |
<p>Патријарх је био очевидно мало љутит што је изгубио.</p> <pb n="332" /> <p>То није било по в |
новога свѣдока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру држали.</p> <p>„Ето нека каже Муц |
едно вече замоли га о.{S} Теофан, да му што више о том славном митрополиту каже.</p> <p>„Е, одг |
рополита Стратимировића важио је у Бечу што и глас србског народа; влада се повуче натраг.</p> |
итнице био је наравно најиздашнији, баш што се тицало домаћина; али је високородни тај успѣх св |
ehendi possunt, quam corrigi</foreign> (што је прошло да се боље кудити него изправити).{S} Ост |
а, и да се неузбуди нова навала.</p> <p>Што је чинио против закључака саборских, чинио је тајно |
и себи такав драги камен набаве.</p> <p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика |
њ на бурету, у ком је крв држао.</p> <p>Што се више усѣкњивао, то се више крвљу умазивао, и так |
{S} Хвала Богу.</p> <p>— — „Јао! јао! нѣшто ми се хрђаво снѣва. <pb n="300" /> Нѣка велика госп |
едао управитеља укоченим погледом.{S} Нѣшто је протепао, али га није било разумѣти.</p> <p>Стар |
/p> <p>На настојатељу видило се да га нѣшто гуши.{S} Онај фатални зној удари му опет на образ, |
reign>.“</p> <p>Супруга високороднога нѣшто овом пришапће.</p> <p>Он се тргне и дигне.</p> <p>„ |
вако послѣ подне ова два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више нико.</p> <p>Ово при |
аву.</p> <p>Сад је нѣшто пукнуло; сад нѣшто кврцнуло, сад опет шушнуло.</p> <p>Дигне главу, нап |
спати ни за живу главу.</p> <p>Сад је нѣшто пукнуло; сад нѣшто кврцнуло, сад опет шушнуло.</p> |
</p> <p>Друг његов Амфилохије имао је нѣшто мало смеђе брадице, и само му је нос навлачио на се |
“.{S} То је био јавни знак да му није нѣшто од њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣливам десницу |
цима да му се даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} Закључа с поља врата, узме к себи |
о зашто.</p> <p>У смѣху му одсијаваше нѣшто, што младу жену чешће натѣра, да предмет погледу на |
то за човѣчји стан најмање приличи, и нѣшто мало худна зрака у њу пустило.</p> <p>Управитељ се |
м сав Срѣм,“ — проговори Ленка, „па и нѣшто од Србије.{S} Пак сам дошла да и тебе одведем.{S} З |
сподине“ поплаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшто кисело гледите!“</p> <p>Правозналац му само даде ру |
м собом да говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто мораш казати, то сам увиђаш; то си и синоћ увидио, |
; учинио би се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} Тај твој сабор одузео би пр |
ите вина,“ проговори гост промумлавши нѣшто кроз зубе, и стане својим ножем рибати главицу купу |
ак.</p> <p>Том приликом метне на стол нѣшто у хартију замотано, и рекне понизно:</p> <p>„Ово су |
шт којекако за ваш труд смоћићу, имам нѣшто и отчинства.{S} Али да купимо и солгабирова и јурас |
и иди господину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, него, нека допусти, да му дођем.“</p> <p>Ђак |
, а чело му је показивало, да се тамо нѣшто кува и пече.</p> <p>Сад шклоцне брава на владичиним |
та и ђак унесе чинију <pb n="40" /> с нѣшто мало јела, један комад хлѣба и једну флашу воде.</p |
све утврдио.“</p> <p>Протођакон опет нѣшто проговори кроз зубе; али то нечује нити архимандрит |
p>Тако је подуже трајало.</p> <p>Опет нѣшто шушне: иде нѣко по соби.{S} Сѣдне у кревету, слухти |
мало кусне од донесена варива, кад му нѣшто падне на ум, те онај час тргне кашиком од јела натр |
били су сви калуђери изкупљени, па су нѣшто занимљиво говорили.</p> <p>Кад опазе госпођу са о.{ |
ирао, мислио и рачунао, па ћу вам баш нѣшто овом приликом и да приобштим.“</p> <p>На ово извади |
огорски и руске Троицке лавре.</p> <p>Нѣшто га је особито привлачило манастирима Рилским и Вите |
ђи теже на више... ја другчије мислим. „Што више наши калуђери теже, да су изображенији, што ви |
вечерње!“ примѣти мајор мало пакостио. „Што се тебе тиче вечерње“, одговори патријарх; „вечерње |
ти врло добро!“ одговори овај смирено. „Што год иде на увеличање славе Божије и његовог угодник |
примѣдбу насмѣје се патријарх гласно. „Што си тако отромбољио тај нос?“ запита га мало поћутав |
стратор, зграби га за прси, па повиче: „Што га мољакате; <pb n="33" /> сложно, па ћемо га у бра |
„Шта ти је жао?“</p> <pb n="356" /> <p>„Што ће наша црквена повѣстница име Ваше Светости“ — ту |
ати... а друго је све клевета.“</p> <p>„Што се пак тиче куварице, истина је, да сам је дао траж |
у Бечкерек да изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што му драго дијете,“ одговори стара. „Нека дође; нефал |
тријумфа: „Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Што Ваша Светост казасте сада по својој <pb n="354" /> |
ваки му је одговарао као прѣко бундева, штоно наши кажу.{S} За трапезом су ћутали као заливени; |
7 година, па се већ знаменито смежурао, штоно наши веле.</p> <p>Коса и брада била му је чисто б |
и, немогоше се доста надивити богатству штофа и дивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у нас и више н |
ати, или повлађивати.{S} Она може много штошта незнати, што други свог незна, али како други со |
рови нису баш најчистији, и да је много штошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да дође.</p> <p> |
</p> <p>Но наједаред поче банда свирати Штраусов валцер.{S} Без договора, без једне рѣчи, сложи |
етице...{S} Нисам знала да ти и нѣмачки штрбецаш...“</p> <p>„Та чула сам, ћерко... али да ти пр |
е, па онда „хајд на еро браца Перо!“ те штулецни час на десно час на лѣво, а кадкад метаниши те |
ђери са сабљама и пушкама, и владике са штурмхутом... то би лѣпо стојало...{S} Оканте се ви нож |
свим отискивало, па је изгледало као да штуца.</p> <p>„<foreign xml:lang="de">Meine Herrn!{S} E |
lang="de">Meine Herrn,</foreign>“ почне штуцати.</p> <p>Морали би знати, да је овом великом гос |
di ventos... aliasque</foreign>“ — овдѣ штуцно, застане и пљуцне.</p> <pb n="241" /> <p>„<forei |
а, наредићу, да ми се о свему точно извѣшће поднесе.{S} Међу тим види се, да си ти о овим ствар |
е рѣчи Ленкине пробудише очевидно онесвѣшћену душу о.{S} Теофана.{S} Он дигне очи к небу и ухва |
="la">minor potentia</foreign>!... изтрѣшћу им џепове, да им ни мрвица хлѣба неће у њима заоста |
же ноге на играње код оних, кои радо плѣшу: тако и красни овај мај стане чисто вући о.{S} Теофа |
као прави одржаше... ти си изкључен као шугава овца из куће, којој си своју младост, свој живот |
p>Кад је онај наздрављао, чује ђак њеки шум на басамаци и баци очи тамо.{S} У који пар онај чут |
амѣстник у по манастирском ђаку.</p> <p>Шум, кад су врата одкивали, пробуди намѣстника из сна.{ |
х судова никаквих, фртаља ни једног.{S} Шума у најнеуреднијем стању, <pb n="298" /> сва изсѣчен |
Унутарњост јој је особито дивна; богата шума, пуна густара кроз које се проћи неможе и то од ув |
ре по шпајзу, по подруму, по гумни и по шумама.{S} За то су млађи.{S} Ми калуђери сви смо браћа |
боко у коршов загледао.</p> <p>Доста да шумар набрзо изда, то се једаред низ доксат заједно са |
већ му се морао придружити манастирски шумар.</p> <p>Шумари су навикнути на хладан зрак, и нем |
амѣстник прими дошљака, кога бијаху два шумара на таљигама довели и одведе га у ту удаљенију ће |
обије јошт више куражи.{S} Стави једног шумара на врата од Теофанове ћелије, али га више ничим |
врло благодарну науку слушали, те се за шумаре и лугаре успособили.“</p> <pb n="344" /> <p>А је |
ао придружити манастирски шумар.</p> <p>Шумари су навикнути на хладан зрак, и немогу толико топ |
>„У Јазку би се могла отворити школа за шумарство.{S} Ова би у првом реду ишла на корист наших |
/p> <p>Купује за дубове и друга дрва из шуме козлиће и друге печенке, и тамо код њих коље их и |
офана, и све друге, кои су убијенога из шуме у манастир превезли.{S} Оду у шуму на мѣсто, гдѣ с |
зао, да ће ме убити, само чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ кадкад помрчи |
манастирских зграда имала су се сѣћи у шуми дрва за грађу.</p> <p>О. Теофан бијаше отишо у шум |
хнем рукама.</p> <p>— -— „Почнем сѣћи у шуми дрва за прошће, <pb n="299" /> да могу заградити б |
јоници изобличе, и што се по који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову стровале, те подобро опрље, |
стању.</p> <p>Одмах 1841 дадем грађу у шуми одсећи, још те зиме скрбити и изтесати.{S} На тај |
<pb n="231" /> <p>У то дођу госпође са шумним нѣмачким разговором горѣ у салу, и буду све себи |
му: „А од кад се ви бавите са науком о шумским дрвима?“</p> <p>Протођакон мало једовит, одгово |
атину глогову, којом се помагао, кад је шуму обилазио, и која би и најгоропаднијег вампира у мл |
других мѣста чуде се, како грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Водени |
, што да му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, да људи, долазећи у тај дан као у уре |
ожић, кои је овај собом носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно |
изти зубма оно мало хлѣба, што понесе у шуму.{S} Није него да му припашемо сабљу.{S} И онако из |
ј гостионици куцали, или морали отићи у шуму к надничарима, који дрва, сѣку.{S} Онда им вино го |
е пушку на раме и пође хитрим кораком у шуму.</p> <p>Но напрасно се заустави и повиче: „Ви сте |
, долазећи у тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечине.{S} Свој турски ножић опази |
грађу.</p> <p>О. Теофан бијаше отишо у шуму да разгледа и избере стромове, који се имају сѣћи, |
а из шуме у манастир превезли.{S} Оду у шуму на мѣсто, гдѣ се убијство догодило, и опишу све по |
дану.{S} Они се сви слажу да обавим тај шут, и изјављују, да ће то само бити на корист манастир |
стина, што стари рекоше: небои се свака шуша бога, већ батина!“</p> <p>Архимандрит се насмѣје с |
ко је подуже трајало.</p> <p>Опет нѣшто шушне: иде нѣко по соби.{S} Сѣдне у кревету, слухти сво |
о пукнуло; сад нѣшто кврцнуло, сад опет шушнуло.</p> <p>Дигне главу, напне уши: ничега нема!</p |
да се ко приближује, јер је старо лишће шуштало а ситно грање кршкало појако.</p> <p>Но то прња |
<foreign xml:lang="la">contradictio in adjecto</foreign>!{S} Није дакле чудо, што са свим мало |
potentia... centum floreni birsagium ex aequo inter actorem ac judicem dividendi</foreign>...</ |
xml:lang="la">Alios ego vidi ventos... aliasque</foreign>“ — овдѣ штуцно, застане и пљуцне.</p |
гроф Цираки, син <foreign xml:lang="la">Judex-a Curiae</foreign> Јована гр.{S} Циракија под пат |
eni birsagium ex aequo inter actorem ac judicem dividendi</foreign>...</p> <p>О. Теофан престан |
тулатури људској <foreign xml:lang="la">jus civitatis</foreign> добило?“</p> <p>На ове рѣчи уђу |
еченовић, шта је <foreign xml:lang="la">major</foreign> шта ли <foreign xml:lang="la">minor pot |
луђери... <foreign xml:lang="la">А bove majore discit arare minor</foreign> (од старијег учи мл |
a">praeterita magis reprehendi possunt, quam corrigi</foreign> (што је прошло да се боље кудити |
ја, да се <foreign xml:lang="la">status quo</foreign> у манастирској управи одржати неда.{S} У |
/l> <l>Мајка Мару цуп цуп цуп..."</l> </quote> <p>Даље није мого продужити јер му архимандрит п |
о где поју: „Отступи ти пијто просте“.</quote> <p>А ово је била Хранисављева најновија пѣсма ми |
ој оди пита Мушицки:</p> <pb n="71" /> <quote>Смемо ли, Пијеридо, у Карловце, дрзко где поју: „ |
у нова тропара, има га већ готова:</p> <quote> <l>„Мајка Мару хоп хоп хоп,</l> <l>Мајка Мару цу |